Univerziteta u Beogradu Masinski fakultet

Edicija:

Mehanika fluid a i· Hidraulicne masine

Masil!1sid fakuilet Univerziteta UI Beogratch.n

Edicija:

Mehanika fluids i hidraulicne masine
@

Klasicna i uljna hidraulika. I izdanje, 1998. - ova Imjiga

Crnojevic C.
€&

Izabrcma poglavlja iz hidrodinamike. I izdanje, 1998.

Cantrak S.
~

Statika i kinematika fluida. II izdanje, 1998.

Saljnikov V.
®

Mehanika fluida = Teorrija i praksa. VI izdanje, 1998.

Cantrak S., Marjanovic P., Benisek M., Pavlovic M., CmojeviC C.
@I

Prirucnik za proracl.ln strujanja siisljivog flu ida. V izdanje, 1997.

Pavlovic D. M, Stefanovic Z.
<II

Tehnika merenja. I izdanje, 1996.

Benisek M., Nedeljkovic M., Kilibarda R., GerasimoviC D.
III

Dinamika jednodimenzijskih strujanja flu ida.

n izdanje, 1995.

Djordjevic V.
Iill

Pumpe i ventilaiori· problem!, resenja, teorija. I izdanje, 1992.

Protic Z. Nedeljkovic M.
Oktobarska Imgrada grada Beograda za najvrednije dostignuce 11 oblasti tehnickih nanka za 1992. godinu

Urednici edicije:
III !lI
flI

iD

Prof. Prof. Prof. Prof.

dr Zoran Protic dr VIadan Djordjevic, akademik SAND dr Miroslav Benisek dr Svetislav Cantrak

Kljucne reci:

mirovanje fluida,hidraulika, Uljlla hidraulika, jednodimenzijsko strujanje flnida, kolicina kretaoja, kavitacija

Sadri't{j Hidraulicki potpU110 hrapave cevi Hidraulicki hrapave cevi
2.1.5.1.5. 2.1.5.1.6.

III

135

136
136
139

Odredivanje koeficijenta trenja - Moody-ev dijabrram Odredivanje koeficijenta trenja iterativnim plltem Odredivanje koeficijenta trellja primenom racullara Koeficijellt trenja prj dozvucnom strujallju stisljivog fluida ..... . Odredivanje koeficijenta trenja pri neizotermskom strujanju Gubici na lokalnim otporima .................................................................. . ......................................... . Struktura strujanja u lokalnim otporima Gubitak energije na lokalnim otporima Uopstena Bordina formula Odredivanje koeficijellta Iokalnog otpora Mec111sobni uticaj lokalllih otpora Podela cevovoda ...... ;............................................... .. ............................................................................................ . ....................................................................... .

2.1.5.1.7.
2.1.5.1.8.

140

2.1.5.1.9.
2.1.5.2 2.1.5.2.l.
2.1.5.2.2.

141 142

2.1.5.2.3. 2.1.5.2.4. 2.1.5.2.5. 2.1.6.

142 142 145 146 148
152

2.1.7 ..
2.1.8. 2.1.9.

Ekvivalentni koeficijellti 9tpora cevne Jeonice Strujna mailiiw u cevovodu Sprezanje pumpi Hidraulicki proracun pros tog cevovoda povezivanjem grana .......................................... .. Karakteristike pumpe i ccvovocla, i sprega pump a - cevovod

153 153 154
155 156

2.1.10. 2.2.
2.2.1. 2.2.2. 2.2.3. 2.3.

158
158 Hidraulicka karakteristika prostog cevovoda sa rednim ....................................................................................... . ............................... ..

158
169 176
176
177

Merenje brzine primenom Prandtlove sonde Hidraulicki proracun sIozenih cevovoda

2.3.1.

......................................... ..

2.3.2.
2.4.

Hidraulicka karakteristika slozenog cevovoda sa hiclraulicki parale lnim granama ...................................................................................... .
K:avliiacnja ......................................................................................................... .

205
205

2.4.1. 2.4.2.
2.4.3.

Opste

0

kavitaciji

Hidrodinamicka kavitacija Kavitacijska erozija Kavitacija II pmnpama ................................................................................. .
otV@I."1e

206 209
213
i lIlagl.avlke .......... ..

2.4.4.
2.5.

Staciolllall"llll:lll isticalllja IkJl"O:Z male

2.5.1.
2.5.2.

Stacionarna isticallja kroz male Isticanje kroz naglavke

G"

Jre

............................................ ..

.............................................................................. .

218 ':18 220
226

2.6.

IV

Sam:ia/
Protok tecnosti kroz veliki otvor. Zapremina tecl10sti koja i~tekne kroz veliki otvor za VTeme l1jegovog otvarallja
KV3ziist:acioIDlllllrIDl3 isticauja IDlcsiisljivog fllunda

2.6.1. 2.7. 2.7.1. 2.7.2. 2.7.3.
3.

226 235 235 257 264

K.vazistaciollama isticallja teCl10sti pri punjel1ju iIi praZlljenju rezervoara razlicitih oblika ....................................................................... . K.vazistacionarno preticanje tecnosti u spojel1im sudovima Kvazistaciollarno isticanje pri tOlljellju iIi izranjanju sudova

lP'RlMENA ZAKONA 0 PROMENI KOLICINE KRETANJA
Zakon 0 promel1i koIiCine kretanja za geometrijski slozene strujlle prostore ................................................................................................. . Moment sila nastao promel1om kolicine kretanja Udarac mlaza u cvrstu pregradu ................... ..
271

3.1. 3.2. 3.3.
4.
4.1.

273 288

OSNOVE DUNE HI1IlRAUUKE
OSOmlID!3 razmatranja

nprimena lIJijne hidranllike

4.2. 4.3.
4.3.l.
4.3.1.1. 4.3.1.2.

Hidraulicki sistemi preo@sa 1mage OSI1@ve pll"OraCUln3 VRS

lednacine koje se koriste za stacionarni proracun rada UHS Bernulijeva jednaCina JednaCina kontinuiteta

4.3.1.3. 4.3.2. 4.3.2.1.
4.3.2.2.

J ednaCina kretanja
Opsta razmatranja

......................................................................................... . ................................................................................ . ........................................................................ .

Energetski bilans UHS

Promena temperature ulja Stepen lcorisllosti UHS
Razvodnid

4.3.2.3.
4.4.

............................................................................... .

Graficko prikaziv3Jrnjc uljno-l!1idll"anIicld.b komponcnata

4.5. 4.5.l.

Sila aktiviranja razvodnika Hidraulicke karakteristike razvodnika Preracunavanje hidraulicke karakteristike

4.5.2. 4.5.3.
4.6. 4.6.l.
4.6.2. 4.7. 4.7.1.

Pumpe i hiidromotolr'i
Pumpe Hidromotori

.............................................................................. ..

.................................................................................................................. ..

HiidJr'ocilindtJr'i ................................................................................................... ..

Brzinsko polje

11

hidrocilindru

4.7.2.

Polje pritiska 11 hidrocilindru

301 302 303 303 304 305 306 306 306 307 308 310 311 312 313 314 315 315 316 320 320 322
:.;,

Saddaj

V

4.7.3. 4.2.4. 4.7.5. 4.7.6. 4.7.6.l. 4.7.6.2. 4.7.7. 4.7.8.
4.7.9. 4.7.9.l. 4.7.9.2.

Faze kretanja Idipa Promeun hetne sHe hidrocilindra Siia trenja koja deluje na klip Strujanje kroz kruzne pro cepe Koncentrieni lcruzni procep Ekscel1tricni kruzni procep Dinamika hidrocilindra Hidraulicko kocenje kretanja Promeun He na izvijal1je ElasticuCl linija i kritieua sila izvijanja ................................................ . ................................ . Praktieni proraeuI1 hidrocilindra 11a izvijanje Literatura

323 324 325 329 329 332 333 336 340 340 343 361

VI

PREDGOVOR Polazni materijal-osnovu ove knjige cini dec koji je autor pisao u sklopu knjige Hidraulika-teonja, problemi, zadaci, autma S. Cantraka i C. Crnojevica, koja je bila u izdanju Gradjevinske knjige iz 1990. godine. Taj postojeCi telcst je preslldno uticao da koncepcija ove knjige uglavllom ostane ista kao i koncepcija kl1jige pretece, a to znaci da je posIe teorijskog uvoda neke oblasti dat odgovarajuCi broj primera. Prema tome, ova lmjiga istovremello predstavlja i lldzbenik iz dela teorije i zbirku resenih primera iz hidraulike i uljne hidraulike. VeCi deo rukopisa ove knjige bio je spreman za stampu jos 1993. godine, medjutim, sticajem razliCitih okolnosti stampanje ove kr~jige je odlozeno za neku drugu priliku. Ovo odlaganje mi je dalo dovoljno vremena, nadam se na racun poboljsanja kvaliteta, da se rukopis nakl1ad110 ddradi i dopuni sa novim poglavljima. U odnosu na pomenuto "prethodno" izdanje postojeCi teorijski delovi su uglavnom doradjeni, dok su neki potpuno preradjeni, a takodje su dodati i novi teorijski prilozi, a sa ciljem kompletiranja teorijskih znanja iz oblasti primenjene hidralllike. Odeljak 3. koji se odnosi na primenu zakona 0 promeni kolicine kretanja je pot-puno preradjen. Dodato je i novo poglavlje 4. Osnove uljne hidraulike, a sa namefOm da se OVOl11 knjigom, bar sto se primera tice, u potpunosti pokrije precJmet Hidraulika i pneumatika koji se slusa na trecoj godini studija Masinskog fakulteta u Beogradu. U sklopu lleke izlozene teorijske jedillice pojedine jednaCine i izrazi su zaokru.zeni a sa ciljem da se citoacu i vizueinim putel11 skrene pazllja 11a ono sto je vazno za pril11enu. " Treba napomenuti da je, izmecJju ostalog, autorov cilj bio da se da sto veCi broj primera, odnosllo problema, koji Sll u telcstu oznacelli sa problem iii P., a koji su dati posle oclgovarajuCih teorijskih osnova. Odabirdatih primera vrsen je taka da saddi spektar klasicnih primera iz oblasti mehanike fluicla, veti cleo originalnih zadataka koje je autor davao duzi niz godina 11a pismenim ispitima iz preeJmeta Hiclraulika i pneumatika i Mehanika fluida, kao ideo primera koji preclstavljaju stvarne illzcnjerske potrebe i problell1e. Pri izboru primera autor je nastojao da oni sto vernije odslikavaju realnu inzilljersku hidraulicku praksu. I pored toga, dat je i izvestau braj primera (zadaci radi zadataka) kojiill1aju veoma retku prill1enu, kao st-o su, 11a PI., slucajevi prisustva veceg broja medjusobno ne mesajuCih tecnosti u rezervoarima, iii neki primeri relativnog l11irovanja tecnosti, a Cija je svrha u korektnoj primeni teorijskih znanja na slozenim sillcajevima. Dati primeri II knjizi, a na osnovu dugogodisnjeg nastavl1o-pedagoskog iskustva, izlozeni Sll tako sto je jeclan broj primera i problema reSen detaljno, drugi je sa delil11icnim postupkom rd3vanja, dok je treCi clat samo sa zavrsnim fei3tnjem kako bi zainteresovani citaoci, kroz samostalan rad, l110gli da provere svoja stecena ZIlallJa. Ova knjiga je prvenstveno namenjena studentim<t masinskih fakulteta koji slusaju predmete: Hidraulika i pneul1latika, Hidromehanika i Mehanika fluida, iIi neki drugi precJll1et koji koristi znanja iz mehanike fluida, ali i inzinjerima i

Predgovor

VII

strucnjacima koji u svojoj praksi imaju potrebe za primenama mehanike fluida. S obzirom cia se teorijski cielovi, iii, pak,izvestan broj primera teorijskog karaktera, koji su dati u lrnjizi ugIavnom ocinose na iminjerski najceSee k6riseene oblasti mehanike fluida to znaci da se tim delovill1a sarno cielimicno pokrivaju potrebe predav<inja osnovnih Imrseva Mehanike fluid a, Hidromehanike i Hidraulike i pneumatike. Na kraju zelim c1a se zahvaiim sVcijoj supruzi Lji\jani koja je strp~jivo kompjuterski obradila i sioziia komplikovani tekst ove knjige i uradila veCinu slika. Zahvaljujem se dip. mas. inz. Nenadu Ivanovieu koji je uradio radnu verziju stika za odeljke 2.4-2.7. Zahvaljujem se kolegama i studentima koji su mi ukazali na stamparske greilke i nec1orecenosti u vee pomenutoj knjizi Hidral/lik:a koja mi je posluzila kao polazni materijal za nastajanje ove knjige. Posebnu zahvalnost dugujem recenzentima akademiku prof. dr. Vladanu Djordjevieu i prof. elf. Svetislavu Cantralru na datim sugestijama i savetima. Autom je potpuno jasno da su i pored ulozenog tnlda u toku pripreme, telmicke obrade i pregleda rukopisa lledorecenosti i stamparske greSke sastavni deo knjige. U tom smislu sve dobrOllamerne eita' ice ove knjige autor moli da ukazu na takva mesta. Svim korisnicima, a naroCito stlwentima, zelim uspdno elruzenje sa ovom knjigom, i nadam se ela ee njima za razumevanje llapisanog biti potrebllo mnogo manje vremena nego 8to je to meni bilo potrebno za pl'ipremu istog.
U Beogradu, 18. februara 1998.

Antol'

. y. broj obrtaja .H 1 K I.visina .rad .poluprecnik.Dekartove koordinate .teZina .nap or.duzina.sila .vreme.poluprecnik.normala na povrsinu.specificni zapreminski protok .vremenski period.koeficijent krlltosti opruge .modul elasticnosti .maseni protok fluida .duzina .VIII SPISAK VAZNIjIH OZNAKA a A b c .hidraulicki precn.zaprelIlll1a .zaprel11inski protok .moment inercije povrsine . sila reakcije .L m In n.koordinata te:tista povrSine u odnosu na nivo slobodne povrsi tecnosti . polama koordinata .ekvivalelltl1i koeficijent otpora cevne deonice . p p q r R Re T v v v w x.sila pritiska.ubrzanje sile Zemljine tde (g = 9. apsolutna temperatura . Z y . temperatura . koeficijent korekcije kineticke energije .pritisak .ugao.ik .ugao.masa . snaga .povrSina poprecnog preseka . ubrzanje . strujna energija po jedinici mase .Rejnoldsov broj .brzina strujanja .koeficijent hidralllicke lcarakteristike cevovoda .precnik . koeficijent korekcije koliCine kretanja F g G h.81 m / s 2 ) . gasna konstanta.duZina .

.stallje atmosfere c k m o P R S T u v w x.venti! .. sredllja vrednost .. K ..zid .koordillatni pravac Statisticki prika'l...manometar..koeficijent protoka ..ugaona brzina Indeksi a .. ..koeficijent lokalnog otpora - koeficijent adijabate A... z. kriticno stanje .. knjige: Stranica UCeSce teorije Primera Slika Tabela .koeficijcnt trenja .5% 300 404 17 .pumpa.pad/porast pritiska t.trenje ...Spiftlk I'tlzlli..ih oZltaica IX o LlP .normalni napon ... 363 38.... apsolutna visilla hrapavosti .gustina ..usis ...... koeficijent brzine .. y.krivina.. klip .tangencijalni-viskozni napon .racva .teziste povrsine .debljina zida.pocetno stanJe .. q> CO .ugaona koordinata....srednja vrednost .. !J p cr 1.

.

Odnos ovih L. a njen deo M je dovoljno mali i moze se smatrati ravnom povrSi. ! usled promene koliCine kretanja. a ako stmji tada se osim statickog mogu definisati totalni i dinamicki pritisak. POLJE PRITISKA.1. Ova povrs je u opstem slucaju zakrivljena. 1z ovog rezultata lcoji daje kineticlca teorija gas ova sledi da je pritisak veliCina koja je posledica promene kolicine kretanja i proporcionalna je broju mole kula i njihovoj kinetickoj energiji tanslatornog lu-etanja.1. Merna jedinica za pritisak je Paskal [Pa].1 slike se uocava da pri malim povrsinama M OdllOS M / M ima neravnomerni karakter. Pritisak fluida definise se i u kinetickoj teoriji gasova.Potpriti.1. pocevsi od jednog granicnog odnosa M = Mg fluid postaje neprekidna sredina a odnos f:. Pri proucavunju lnirovanja f1uida od posebnog illtLt'~sa su sledeCi pritisci: atmoJfor:J'k~ potpritiJ'aA. udaraju fl. Na povrsinu M. tada se pritisak II njemu naziva staticki pritisak. m-masa molekula. ___ _~ veliCina M / M graficki je b) a) prikazan na s1.. kao uostalom i na celokupnoj povrsini A. i koja je jednaka odnosu normalne sHe liP i povrsine M na koju deluje ta sila: ~P--=--h-·m--(-M-/-M--)-=-dP-/-~.16. bilo da se f1uid nalazi u star~ll mirovanja ili kretanja. Tlatpritisak i apso/utnipritisak. pritisak se moze defillisati kao skalarna prostorno-vremellska veliCina p == p(x. I M~Mg .p'/ M I_l_· postaje konstantan i naziva se pritiskom.1a. s1.1. .-I~1 ..t) koja predstavlja normalni napon u fluidu. Ta lleravnomernost je vezana za nedovoljni broj molekula koji udaraju u povrsinu M.1. Ti !J. Sa ove Slika 1. Da bi se definisao pritisak posmatrace se povrS A koja je u kontaktll sa f111idom.1. za jednoatomne gasove. Ako fluid miruje.1. PIf'R1l:isak Pritisak je jedTla od oSTlovmh ve/iana staTlja. Prema tome. I p deluju silom M.1.fak i Tlatpritifak Stt re/ativllipritisci imere J'e U odTloslt lla stallje atlllOJfore. MANOMETlU }L:Jl. Kako pritisak predstavlja veoma znacajnu veliCinu stallja to ce se II ovom Odeljkll njegovom proucavanju posvetiti vise paznje. Medjutim. v-brzina translatornog kretanja i Ek = I11V 2 /2 -ldneticka ellergija translatornog kretanja mole kula. Prema ovoj teoriji.A udari mole kula na povrsinu ~A.1.l.y.p i odbijaju se molekuli fluida.1. .z. odllosno tada se f1uid ne moze smatrati neprekidnom sredinom. pritisak je odredjen izrazom: n 2 2 P =-mv =-nEk ' 3 3 pri cemu je n-broj molekula po jedillici Zapremllle.

ostvaruju se natpritisci do 15000 bar. 1.2 Ako je apsolutni pritisak u fluidu veti od atmosferskog (tacka B sa s1.1.manometra. " Apsolutni pritisak. Ako je fluid u stanju potpritiska (tacka A)apsolutni pritisak je PA =: Pa . Kod nestisljivog fluida.z) koji se nalazi u stanju mirovanja (s1. mase dm =: pdV. Kod vazduha.1.1. primenjenog u pneumatici. Ovaj pritisak oznacava se sa PC! iIi Pb' a meri se u odnosti na apsolutnu nulu pritiska. lvIanometri Atmosforskipritiso/c je pritisak okolnog vazduha.1.1. natpritisci su mnogo veci.2b. industrijski natpritisci su 6-8 bar.y. Ako je apsolutni pritisak u fluidu manji od atmosferskog (tach A sa s1. Atmosferski pritisak je obicno reda velicine oko 1000 mbar.1.1.vakummetra. Slika 1. za specijalne namene. Njegova vredllost je promenljiva i zavisi od atmosferskih prilika. dok u laboratorijskim uslovima. prikazan na sl. Natpritisak se oznacava sa Pm' gde indeks m potice od naziva mernog instrumenta . Ovaj fluidni delic izlozen je dejstvu zapremi.2a).z nske sile po jedinici mase F.1. dok za specijalne potrebe natpritisak u vazduhu moze da dostize vrednosti od par stotina bar-a. za bilo koje stanje fluida.2) tad a se razlika izmedju atmosferskog i apsolutnog pritiska naziva potpritirok. j analizirace se njena ravnoteZa. tako da se za odgovarajuce geografsko podrucje moze smatrati konstantnom veliCinom. u uljnoj hidraulici natpritisci za industrijske potrebe su do 700 bar.Ojierov3 jiedllllacBlIllaJI Posmatrace se fluid gustine p = p(x. Kako se potpritisak meriod stanja atmosfere. meri se u odnosu na apsolutnu nulu pritiska.2) tada se razlika izmedju apsolutnog i atmosferskog pritiska naziva notpntiso/c. kao stisljivog fluida. Potpritisak se oznacava sa PV' gde indeks /l potice od mernog instrument a . 1.. Tako na pr. OSI!Jl(DVIIll3 jedm!cin3 hidrostatike . iz koje sledi da je: PV. Pri tomese postavlja pitanje: koje sile deluju na fluid u stanju mirovanja i kakav zakon promene pritiska one izazivaju? Da bi se nasao odgovor na ovo pitanje posmatrace se fluidni delic zapremine dV.2 Folje pritiska.max =: Pa' mada se ovo stanje u realnim tehnickim uslovima tesko moze ostvariti. to vazi Pv ~ Pa' Ova relacija istovremeno govori o maksimalnom potpritisku.PV ' dok se za fluid u stanju natpritiska (tacka B) apsolutni pritisak odredjuje kao PB = Pa + Pm' 1. x te zato na njega deluje aj . Ostvareni natpritisci u stisljivom i nestisljivol11 fluidu su razlicitog reda velicine. Iz te fluidne mase izdvojice se proizvoljna kontrolna zapremina V. ogranicena povrsinom A.2.1.1.1. i menja se u veoma uskim grallicama.

1. kao: Iv pFdV. gde je z vertikalna koordinata. A koja posredstvom.1) zamene vrednosti rezultujuce zapreminske sile po jedinici mase F = F/ + FyJ + ~l~.dl) .2) predstavlja skalarni oblik osnovne jednacine mirovanja fluid a koji se najceSce koristi za feSavanje prakticnih problema. dobija se skalarna jednaCina dp = (Vp. sl. sledi da mora biti zadovoljena jednakost pl. Hid1l"osi:mticki z:mk@lIi rasp@dele pritisb.grad p )dV r-I =0. presece nekom ravni na dva dela (v. S obzirom da je elementarna sila pritiska ip -= . Na osnovu ove sHe nalazi se rezultujuca zapreminska sila koja de1uje na celokufmu zapreminu fluid a V.3. sto znaGi da u unutrasnjosti zaprernine fluidnog delica dV nema povrsinskih sila. i ona fizicki izrazava ravnoteiu zapreminskih i povrsinskih sila koje deluju na fluid u stanju rnirovanja. y i z. to ce lljella rezultujuca vredllost biti pdA. pri cemu su· Fx. 1.1. vrednost gradijenta pritiska (grad p == Vp) i kada se ona skalarno pomnozi sa elementom duzine vektora polozaja dl -= dx T +dy J +dz k.grad p = 0. veze izmedll povrsinskog integrala dobija novi oblik: zapreminskog iv (pF .1. u koordinatnom x. sist~mu Pri mirovanju fluid a u poIju sHe Zernljine teze(sl.1) koja predstavlja osnovllil jednacinll mirovanja f1uida. U ovim sHama (-pdA! =-pdA! iiI) zn. zapremine dV. tada na povrsima preseka povrsine dA l deluju sile: -pdA] ipctA 1 koje su istog pravca i intenziteta.3).!-k minus potice od suprotnih smerova vektora sHe pritiska i orta spoljasnje llormale povrsine.Polje pritiska. a s obzirom da je V proizvoljno izabrana zaprernina. ali suprotnog smera.dl) = (pF. Kada se ponovo spoje preseceni delovi f1uidnog delica sHe pritiska se uravnotezuju.p dA . t Iz jedllaCine ravnoteie sila koje delujulla kontrolnll zapreminu f111ida sledi jednakost: i v pFdV- f pdA=O. 1. iz koje se dalje dobija vektorska jednacina p-=F~=--gr--ad--p---I. Ova jednacina se jos naziva i Ojlerovom jednacinom hidrostatike. komponente rezultujuce .2b). Fy i Fz komponente sile. lvlanometri 3 elementarna zapreminskasila Fdm-= pFdV. Osim zapreminske sile na f1uidni delic deluje i povrsinska sila. Da bi ova jednacina bila zadovoljena.1.1. (1. I I \ (1.2) I lednaGina (1.1.2c). odnosno sila pritiska.1. dobra poznate.1.1.1. Identican zakljucak vazl i za celokupnu ullutraslljost kontrolne zapremine V. s1. Kada se u vektorskoj jednaCini (1. Odavde sledi da povrSinske sile deluju sarno na kOlltrolnoj povrsini A (v. koja u razvijenom obliku glasi: Idp=p(Fxdx+Fydy+Fzdz)l. Ako se f1uidni delic.

4

Polje pritiska. Manometri

zapreminske sile po. jedinici mase imaju vrednosti:
.
"

F." == 0, J<-; == 0

i

~ =

-g. Sa

ovim vrednostima sile Ojlerova jednaCina se znacajno pojednostavljuje i glasi : dp=--pgdz. (1.1.3) Ova jednaCina predstavlja diferencijalni obIik osnovnog zakona hidrostatike, primenjenog na polje zapreminske sile Zernljine tde i vaii kako za nestisljiv (p = const) tako i za stisljiv fluid (p:;c const). Ako se dalje posmatra rnirovanje nestisljivog £luida iz jednaCine (1.1.3) se dobija Slika 1.1.3
P + pgz == const ,

(1.1.4)

a sto predstavlja hldrostatickizakon raspodele pritiska. Iz ovog zakona sledi da se pritisak u nestisljivom £luidu, koji rniruje, lineamo menja sa dubinorn tecnosti. Pri mirovanju tecnosti nije prakticno da je koordinata z usmerena vertikaIno na vise (kao u izrazu (1.1.4», vee vertikaIno na niZe. DakIe, prakticno je uzeti da se rast koordinate z pokIapa sa porastom dubine tecnosti . Ako se jos koordinata z veze za nivo tecnosti u rezervoaru, hidrostaticki zakon raspodele pritiska dobija oblik

1P = Po +pgz I·
Konstanta integracije Po ima vrednost: Po = Pa ako je nivo tecnosti otvoren prerna atniosferi, Po = Pa - Pv ako iznad nivoa tecnosti vlada potpritisak Pv ' ili Po = Pa + Pm ako iznad nivoa tecnosti vlada natpritisak Pm'
1.1.4. bobaliske
~

(1.1.5)

eJk:viplilitiisne pmnrsJi.

Izobarske (ekvipritisne) povrsi su one povrsi na kojima je pritisak konstantan (p = const.). Ove povrsi su rayne ili krive, sto zavisi od polja zapreminskih sila. Ako se posrnatra mirovanje tecnosti tada Vail osnovna jednaCina hidrostatike (1.1.1) iz koje se zakljucuje da je rezultl1jl1Civektor zapreminskih sila F uvek norrnalan na izobarske povrsi (pF == grad p), a. sto je graficki prikazano na sL1. 1.4a. Prerna tome zapreminska sila F diktira oblik izobarske povrsi. Ako

~"'~-VV"'lc...,.1'

(It?

-..- ..... .... ---------.~~-

--

/?

CJ

b)

c)

e)

Slilm 1.1.4
tecnost miruje u polju sile Zemljine teze tad a na svaki £luidni delie deluje konstantna zapreminska sila if, odakle sledi da izobarske povrsi moraju biti rayne horizontalne povrsi. Ovaj zakljucak sledi i iz hid~ostatickogzakona raspodele pritiska (1.1.5). Nairne, ako se posmatra ravan na dubini z = canst., tada iz (1.1.5) sledi i da je p = const", odnosno da je izobarska povrs myna horizontalna povr!; (v.

Palje pritiska. 1vIanometri

5

s1. 1.1.4b). Ukoliko je zapreminska sila F i dalje konstantna, ali nagnuta pod llekim uglom Uodnosu na horizontahi, sto predstavlja slucaj relativnog mirovanja tecllosti pri translatornom kretanjll, izobarske povrsi i dalje ostajll raYne, ali nagnllte pod izvesnim uglom u odnosu na horizontaiu (v. sLl.1.4c). Ako zapreminska sila nije vise konstantna vee promellijiva, na pro neka je linearna funkcija od radijus vektora polozaja fluidnog deliea a sto odgovara relativnom rnirovanju tecnosti pri rotaciji (v. s1.1.1.4d), tada izobarske povrsi dobijaju zakrivljeni oblik (obrtnog paraboloida). Detaljnije 0 slucajevima re1ativllog mirovanja tecnosti pri translaciji i rotaciji biee reCi u poglavljima 1.7 i 1.8. U slucaju da se ne radi 0 mirovanju vee 0 kretallju tecnosti, na fluid deluju i dinarnicke sile, sto dovodi do znatnog uslozavanja polja pritiska. Tako na pI. aka se posmatra nivo povrsine vade reke iii mora sa sLl.l.4e, tad a je sasvim jasno da· je oblik povrsine vode, a samim time i polje pritiska, veoma slozello. Konstantnost pritiska na izobarskoj povrsi moze da se iskoristi i za prakticnu primenu. Tako na pI. ako se na izobarskoj povrsi uoce dye tacke A i B (v. sLl.1.4a) tada vaii p A = PB' Ova jednakost pritisaka se naziva jednaCina hidrostaticke ravlloteze koristi se za prakticllu primenu u mnogim oblastima hidrostatike. 1.:LS. Nivo slobodnc povdB. tecnosti Ako se posmatra polje pritiska u fluidu koji miruje u polju sHe Zemljine teze i u sklopu njega specijalna izobarska povrS na kojoj je pritisak jednak atmosferskom (p = Pa = canst.) tad a se ta izobara nazlj1a mvo slobodlle povr,fi tecnosti Ova izobarska povrs pri resavanju prakticnih primera moze da ima znacajnu ulogu, zato joj treba posvetiti posebnu painju. Na hidraulickim senlama ovaj nivo se oznacava sa trouglom (\7). Postoje tri karakteristicna slucaja poloiaja nivoa slobodne povrsi tecnosti, ito: jedan kada je rezervoar otvoren prema atmosferi i dva slucaja zatvorenih rezervoara. Ako je sud (A) o/voren prema atmo.sftn; tada je nlvo tecnosti istovremeno i slobodna povrJ: Ako je sud (B)

Slika 1.1.5.1 zatvoren,i aka iznad nivoa tecnosti u sudu vlada potpritisak PV ' tad a se moze zarnisliti da se iz suda B izvuce pijezomctarska cevCica i tame gde se nivo tecnosti u njoj zaustavi taj nivo predstavlja nivo slobodne pnv:si. Knko II SUdli vlada potpritiJ'tlk; to ce nivo slobodne povrfi biti i.rpod nivoa tecnosti II J'lIdu na rastojanju x. Ovo rastajanje odreduje se iz jednacine hidrostaticke ravnoteie postavljene za

6

Polj"e pritiska. Manometri

izobarsku ravan I-I: P a = Pa - P v +pgx, i iznosi x = Pv/pg .Ako u sudu (C) iznad mvoa tecnosti vlada ndtpnlisal<; to ce Jzivo slobodne jJovr.fi tealOsti bitiiznad 1l.ivoa tealOstl It Sltdtt i t6 na rastojanju y = Pm / pg. Ovo rastojanje. odredeno je iz jednaCine hidrostaticke ravnoteze postavljene za izobarsim ravan II-II, a koja glasi: Pa + Pm = Pa + pgy. Polje pritiska na proizvoljnoj dubini Z odredeno je izrazom (1.1.5) koji se svodi na oblik P = Pi + pgz, gde Pi predstavlja apsolutni pritisak na nivou tecnosti u rezervoaru (i==A, B, C). Prema tome, pritisci Pi imaju vrednosti: P A = Pa ' PB == Pa - Pv i Pc = Pa + Pm' Graficki prikaz polja pritiska (p == Pi + pgz) dat je na 81.1.1.4 i naziva se dijagram hidrostatickih pritisaka. U praksi je veoma cest slucaj da se u rezervoaru nalaze dye iii vise tecnosti koje se ne meilaju. Tada je veoma vazno uoCiti da J'Vak:oj tealOstipripada njm 71lVO slobodne povr.fi tecnosti Da bi se pokazalo kako se dolazi do polja pritiska po visini u slucaju da u rezervoaru postoje dye tecnosti, gustina PI i Pz koje se ne mesaju, posmatrace se rezervoar sa sl.1.1.5.2.Postavljanjem jednaCina hidrostatickih ravnoteza za ravni I-I iII-II, koje glase:
Pd + Pm = Pa + PIgx

Pa + Pm + P!ghl == Pa + P2g)l,

dobijaju se rastojanja; X == Pm/ PIg i y = Pm/ P2g+hIPJ / P2' koja definisu polozaje nivoa slobodnih povrsi tecnosti gustina PI i P2 (tacke N1 i N z na dijagramu sa s1. 1.1.5.2). U rezervoaru postoje sledeCi karakteristicni pritisci, ito: PA = Pa + Pm pritisak na nivou tecnosti u rezervoaru; PB == Pa + Pm + P!gh1 - pritisak na povrsi razdvajanja tecnosti, i Pc == Pa + Pm + P1gh1 + pzghz - pritisak na dno rezervoara. NanoseCi pritiske u tackama A, i C dobija se dijagrall1 pritisaka prikazan na s1.1.1.5.2. Na ovom dijagramu prava AB, koja predstavlja polje hidrostatickih pritisaka u tecnosti gustine PI' sece izobaru P = Pa u tacki Nl koja se nalazi na nivou s16b6dhe pbvrsi tecnosti gustine Pl' Na istinacin dobija se tacka N 2 na nivou slobodne povrsitecnosti gustine P2' U tacki B koja leZi na povrsi pJ)'gh z .._Slika 1.1.5.2 . razdvajanja tecnosti prave AB i Be se seku, jer imaju razlicite nagibe. U ovoj tacici promena nagiba pravih izazvana je promenom gustine tecnosti, odnosno promenom polja pritiska. Primenom opisanog postupka lako se moze nacrtati dijagram hidrostatickih pritisaka za proizvoljan broj tecnosti, u rezelvoaru, po visini rezervoara, koje se ne meilaju.

B:

~

i

_

11..1.6. Pasolov zak@IDl

U rezervoaru miruje nestisljiv fluid gustine p. Upocetnom stanju mirovanja u kontrolnoj zapremini rezervoara V polje pritiska je odredjeno poznavanjem

Polje pritiska. Manometri

7

pritiska PA U nekoj tacki rezervoara. Neka se tacka A nalazi na istoj izobarskoj povrSi kao i klip precnika d. Na osnoVll ovog pritiska i hidrostatickog zakona raspodele pritiska moze se odrediti pritisak u nekoj drugoj proizVoljno izabranoj tacki B, ion iznosi: PB = PA +pgz. Ova funkcija je na dijagramu pritisaka (s1.1.1.6) prikazana pravom linijoID. Dejstvom sHe F na klip Stvara se poremecaj pritiska t,p A := 4F / d 2rr. koji narusava pocetno polje pritis1ca u rezervoaru. U novom stanju mirovanja pritisci u posmatranim tackama ce biti: P~ :::: PA +/)"PA P; :::: PE +/)"PB = P~ +pgz+ /)"PA' 1z ovih jednaCina se dobija jednakost: Slika 1.1.6 /)"p:::: APA :::: APE == const. koja predstavlja Paskalov zakon koji glasi: porenlecaj pritiska izazvan u jednoj tacki nestisljivog fluid a podjednako se prenosi na sve tacke kontrohle zapremine u kojoj se fluid nalazi. Graficka interpretacija ovog zakona prikazana je na s1.1.1.6. sa linijom koja je paralelna pocetnom rasporedu pritisaka po VISllll kontrolne zapremine. Paskalov zakon ima veliku primenu kod static.kih hidraulickih masina (presa, dizalica i td.).
1.1.7. PJrOIl":B1CllJl.IDI c!e'vn JPlod jJlHt'iitildwm

Kada se u cevi iIi sudu precnika d nalazi fluid pod konstantnim pritiskam P (sl.1.1.7a) tada usled povecanog pritiska moze doCi do pucanja cevi. Dakle, kada je sud izlozen povecanim pritiscima namece se osnovno pitanje kolika je debljina zida cevi pri kojoj ce biti bezbedan rad. U odredjivanju ove debljine ogleda se i proracun cevi pod pritiskom. Da bi se odgovorilo na ovo pitanje posmatrace se preseci cevi sa poprecnim (sl.1.1.7b) i uzduznim opterecenjem (sl.1.1.7c). U aba slucaja merodavni proracunski presek je izlozensilamapritiska 1;. i istezanja F; :::: cr~, pri cemu je cr dozvoljeni napon istezanja cevi, dok indeks i oznacava poprecno (i=l) iii poduzno (i=2) opterecenje. Kako su ove dye sile u ravnotezi to se 1Z jednaCine ravnoteZc 1; :::: crAi dobijaju proracunske debljine zida cevi za poprecno (s1. 1. 1. 7b)

°

I

\

P4--::::crdniS1

d~

~

6)

=1f0'

pd

L

I

8
~I

i POdUZIlO opterecenje (81. 1.1. 7c)

cr

2cr 12razi za odredjivanje debljina

~

°
2

=-'.

pd

a)

b)

c)

Slika 1.1.7

8

Palje pritiska. lvfanametri

0 1 i O nazivaju se Mariotovirn forrnulama, i iz njih je oCigledno da vail relacija 2 2 :::: 201' odnosno da je 2 > OJ.Prema tome, za pr6racundebljine zida cevi pod pritisk0111 merodavn~l je debljina 02 :::: pd 120. Konacno, kao rezultat proracuna treba usvojiti debljinu zida cevi 0> 8 2 ,

°

°

.Problem 1.1-1. MeJr<ellRje priUska U-cevima

Na mernim rnestirna Ai B za pritisak prikljucen je diferencijalni manometar u B b) B obliku U-cevi u kome je nasuta a) rnanometarska tecnost gustine Pm (s1. A A tH P.Ll-l.a) iIi Pmj (s1. P.l.l-1b). Na ~ p p p p osnovu pokazivanja manometra h odrediti razliku pritisaka izmedu x tacaka A i B u sledeCim slucajevima: h a) ako je radni fluid voda gustine I p:::: 1000 kg / m 3 , b) ako je radni fluid vazduh gustine Slilm P.l.l-1 P :::: 1,2 kg 1m3 . Poznati podaci su: Pm:::: 13600kg 1 m3 ,h=lOQmm, H:::: 2m. c) Odrediti razliku pritisaka izmedu tacaka A i B ako se umesto klasicne U-cevi (s1. P.l.l-la) kao rnanometar koristi obrnuta U-cev (sl. P.1.1-1b).
RESENJE' XOda su u pilallju d/fereJ'lcflalni maJtometri sa tec77ostima, tada je llajboIje jednacinu hldrostaticKe ravnoteze pOJ'taviliza ekvipJitisnu ravall u mallometarsKoj tecllost! Koja se pOKlapa sa don;iin lllvoom razdva;all;a radl10g i mal1ometarJ'Kog jltttda. U razmatranom primem, to je ravan I-I. lednacina hidrostaticke ravnoteie, koja kaie da je PI :::: canst. bez obzira sa koje strane ravnoteZIlog Ilivoa se ovaj pritisak racuna, glasi
PA +pgx= PE + pg(H +x-h)+Pmgh.

Iz ove jednaCine dobija se trazena razlika pritisaka

I

/),p::::

PA

-

PB

::::

(Pm - p) gh+ pgH

I

(1.1.5)

Dobijeni izraz predstavlja opsti izraz za odredivanje razlike pritisaka, pomocu diferencijalnog rnanometra napunjenog tecnoscu. Za slucaj da SU prikljucci A i B na iSto01 nivou (H:::: 0), razlika pritisaka na manometru bi bila:

I/),P :::: (Pm - p)gh I
a) Za slucaj da je racIni fluid voda, a manometarski ziva, razlika pritisaka ce biti: /),p:::: 31980,6Pa. b) Za slucaj da je radni fluid vazduh, tad a ce razlika pritisaka biti /),p:::: 13364Pa. Medutirn, ako se proanalizira odnos gustina radnog i manornetarskogfluida, sledi da je Pm » p. Ovo vazi za slucajeve kadaje manometar:iJ'jlul1jm te('11OSCU (zivom, vodom, uljem, alkoholom itd.), a radllljlwdje f!azduhzliileKi mugigas; pa ,re gu.i'ti/la radnogjlutda ;/loze zal1emrmii u odnosu na gustinu manometarske tecnosti.

PoUe pritiska. Manometri

9

Ako se u navedenom primeru zanemari gustina vazduha, samo u clanu sa pokazivanjem manometra, tada se dobija: l'.J.p = 13365Pa.Ako bi, pak s druge strane, prikljucci manometra bili nu manjim visinskim razlikama. (do desetak metara), tada bi se Clan pgH mogao zanemariti. U tom slucaju razlika pritisaka bi mogla, krajnje pojednostavljeno, da se sracuna kao: b.p"" Pmgh = 13342Pa. 1z dobijenih brojnih vrednosti za razliku pritisaka vidi se opravdanost zanemarivanja gustine vazduha (gas a) u odnosu na gl.lstinu manometarske tecnosti. Kada se radi 0 veCim visinskim razlikama izmedu mernih prikljucaka tada se Clan pgH ne sme zane mariti. c) 1denticnim postnpkom kao u delovima zadatka pod a) i b) dobija se izmerena razlika pritiska:
b.p= PA
~

Ps = (p-Pm])gh+pgH .

Ovo resenje ukazuje da kod manometra sa okrenutom U-cevi gustina manometarske tecnosti mora biti manja od gustine radne tecnosti (Pm] < p).
Problem 1.1-2. Odrediti pokazivanje manometra spojenog sa rezervoarima A i B

sa s1. P.1.1-2. Dati su podaci: p] = lOOOkgl m3 , P2 =1200kg I m 3 , h] = 1m, h2 = 4m, h3 = 2m, h4 = 2m, Pm = 1000Pa, Pv = 2000Pa.

P3

= 800kg/ m ,

3

l?ESENJE' Pokazivanje manometra se nalazi iz jednaCine hidrostaticke ravnoteie postavljene za donji nivo razdvajanja fluida u manometru. Pri postavljanju jednacine hidrostaticke ravnoteze vazi da je na ekvipritisnoj A povdi manometra I-I, PI = canst, bez h2 obzira da Ii se pritisak racuna sa leve iii desne strane ravni I-I u manometru. Do yiltiska PJ do/azi se na taj naCiiz., J-ro se "h-ene" od najvifeg nivoa tecnosti i sabiraJi.t se svi hldrostatickipritircipo visini na /coje se "nazlazi': PrimenjujuCi opisano pravilo SIiIca P.1.1-2 za ravan I-I, jednaCina hidrostaticke ravnoteie glasi P a +Pm + Plgh 1 + P2gh2 = Pa - Pv + P3gh3 + P4gh4 + Pmgh . 1z ove jednaCine sledi
v p] P2 h = Pm + P +- h] +- I12 -P3 f13 Pmg Pm Pm Pm'
3

B

h

-

P4

Pm

!14

= 199 mm

Problem 1.1-3. U sistemu spojenih sudova nalaze se tri tecnosti gustina:

p] = 800 kg 1m , Pz = 900 kg I m 3 , P3 =1000Icg 1m3 • Odrediti: a) visinu pokazivanja manometra, i b) poloZaj nivoa slobodne povdi tecnosti gustine P2' mereno od

10

PoUe pritiska. Manometri

b

mvoa razdvajanja tecnosti gustina PI i P2' Poznate veliCine su: Pv = SOOPu, h = 1m, hl = 2m, li2 1m, h3 = 3m, Pm = 13600 kg/m 3 .
.R.eSENJE:

a)
H

Sli1<a P.1.l-3

b)

Problem 1.1-4. MikromaUllometJri sa l!Il:!llgl!lll!lltim piijezomd;allI"slldm cevckama U slucajevima kada je razlika pritiska koju treba meriti mala primenom klasicne U-cevi dobijarno veoma main merenu visinu h, potrebnu za primenu izraza (1.1.5), a sto direktno utice na tacnost me: enja. Naginjanjem manometara ovog tipa dobijaju se tzv. mikromanometri. Sa lljima se povecava tacnost merenja a sto omogucava merenje i malih razlika pritiska. Po pravilu ovi mikromanornetri se koriste za gas kao radni fluid i vodu iIi alkohol kao manometarski fluid. Primena ovih rnikrornanornetara data je kroz dva sledeca primera. a) NaCi veZll izmedju pokazivanja h i razlike pritisaka koju meri mikrornanornetar sa s1. P.1.1-4. Merni prildjucci mikromanometra A i B se naIaze na istoj visiri'i. b) Pijezometarska cevCica mikromanornetra savijena je u obliku kruznog isecka, poluprecnika R (s1. P.1.1-4b). U polozaju prikazanom na siici mikromanometar je neopterecen. Povrsina poprecnog preseka suda je A o ' a cevCice a. Kada se na mestirna A i B prikljuce pritisci A PA i PB (PA>PB)' tada ce B mikromanometar imati pokazivanje l. NaCi zavisnost raziike /1 .......--=--=-...,.... --"---_._--"" pritisaka od pokazivanja p rnikromanometra. Poznate b) a) velicine su: A o ' n, fa ,R, Pm' Slika P.I.l-4
-~--,--

L--'-~";"'-

RESE.NIE:

a) lednaCina hidrostaticke ravnoteZe manometra daje:
6.p= PA - PB = (Pm - p)ghsina .

b) Prime nom jednacina hidrostaticke ravnoteze i jednakosti zapremina, dobija se
,l R a 6.p:= P1 - P2:= pg ( lc ~vso+TI .
a

J

emu su pritisci PI i P2 na gornjim povrsinama razdvajanja fluida fiktivno uvedem zbog lakseg pisanja jednacina hidrostaticke ravnoteie. Pl+pg(yI2+xI2)==P2+Pmgx. koristi se jednaCina jednakosti zaprerrrina nestisljivih fluida: YD n/4 = xd n/4 iz koje sledi x = y(D I d)2. pri c. a drug a dva je isto i iznosi x. Manometri su postavljem tako da kada je potpritisak u rezervoaru P'.fE: Da bi niva tecnosti u sva tri 0'" b) manometfa. JednaCina jednakosti zapremina nestisIjivog flliida (jednaCina zapreminskog bilans a) veoma cesta se koristi u hidrostatici. P2 I OOOkg I m3. Kada se potpritisak u rezervoaru (I) (2) m (3) m poveca na Pv ' odrediti koliko je pokazivanje Pa manometra (1). u pocetnom trenlltkll. dobija se pokazivanje prvog manometra.1-5. potrebno je ove manometre postaviti na Slika P. Poznate velicine su: Pvo' o"IW"ot U In '~p Pv ' d. jednim svojim krajem otvoren je prema atmosferi i ima unutrasnji precnik D.Pva + Pagho' 1 lznOSl: Ho = Pvo / pog· Kada se II vazdusnom prostoru rezervoara potpritisak poveca. Iz sistema hidrostatickih jednaCina ravnoteze. 2-2 i 3-3 (vo sl. bio isti. lvianometri 11 Problem 1. Za nalazenje dopunske veze izmedu nepoznatih velicina x i y. Prvimanometar (1). postavljene za nivo 0-0 Po = Po .l.Pvo Problem 1. Na osnovu poznavallja vrednosti svih gustina tecnosti (Pl = 800kg 1m3 .1-5h). Nivo tecnosti u rezervoaru je konstaa) pp ntan. U rezervoaru se meri pritisak pomocu tri redno povezal1a manometra. D. eliminacijom nepoznatih PI. iobicno predstavlja dopunsku jednacinu iz koje se dobijaju veze izmedu nekih duzina. pokazivanje prvog manometra je y. Pm = 13.1-6. Druga dva manometra (2) i (3) medusobno su jednaka i imaju unutrasnji precnik cevi d. Tom prilikom.172 ix. 2-21 3-31 P2+pgx==P a -P v +pog(Ho -xI2)+P nr gx. koje iznosi: 2 2 Pv . Po' RESEN.Polje pritiska. Pm' p. sa Pvo na Pv' tada ce donji nivoi razdvajanja flllida u manometrima biti: 1-1.o mvoi manometarskih tecnosti u sva tfi manometra su isti. Izmedu rezervoara A i B nalaze se dva redno povezana manometra koji su postavljeni 11a razliCitim visinama. Za odredivanje pokazivanja prvog manometra.U-5 visinu Ho' Ova visina dobija se iz jednaCine hidrostaticke ravnoteze. P. potrebno je postaviti jednaCine hidrostaticke ravnoteze za sledece ekvipritisne povrsi: 1-11 Pa=Pl+pmgy.6 t I m3 ) i .

P. RESENfE- PA .PJH] + P2 H 2jg == 162650Pa.1.1.PB == Pm + PI' == [Pm (h) +h2)-p(h+h)). D. H2 == 2m) odrediti razliku apsolutnih pritisaka izmedju prostora rezervoara A i B koji su ispunjeni vazduhom. Odrediti razliku pritiska koju meri diferencijailli manometaL. Manometri merodavnih visina (11 == 1m. u kome se nalaze dye tecnosti koje se ne mesaju.l-7 Problem 1.12 Polje pritiska. Ovaj pad pritiska je mali.1-8 . te se zato u prikljucnimvodovimaugraduju pojacavaCi pritiska.gm. Poznatipodaci su: D=100mm d == 2Smm.l-6 ShIm P.1-7.Pigh + P2gh2 + Pmg( 1+ (~) l 2] Ii. Kada u rezervoaru nema natpritiska vazduha iznad tecnosti gustine PI (Pm == 0) tada su u oba diferencijalna manometra nivol tecnosti na ravnoteznoj visinj 0-0. h2 == O. U pocetnom stanju mirovanja manometra klipovi u pOJacavaclma pritiska se nalaze na istom nivou. z o :~]h Problem 1. Poznate veliCine su : P. SIika P. PI' P2' Pm' hI' h2' a.1. Manometar tada imapokazivanje h=100mm. Rezervoar R.Sm. Usled dejstva natpritiska Pm nivoi tecnosti u rezervoaru i u manometrima zauzimaju polozaje prikazane na s1.1-8. _RESENfE- Pm "" pga . D p H Slika P. Uspostavljanjem strujanja kroz cev izmedu prikljucaka A iB ostvarice se pad pritiska f¥J. d. Za ovaj polozaj odrediti korelacioni izraz Pm"" Pm (H). Pm == 13600kg/ m 3 . spojen je sa dva redno povezana diferencijalna manometra razliCitih precnika d i D. h) == O.1-7.1. H) "" 2m. Kada fluid gustine 3 P == 1000 kg / m miruje u cevi tada je ravnoteZui nivo manometra 0-0. do"" lOmm.

p = (Pm . tada treba mnogo vise paznje posvetiti korektnoll1 pisanju ove jednacine.. Poznate veliCine sa: p. d 2 re 1d n 2 " • I do 2 PI '+pgz == P2'+pg(z+2x-h)+ Pmgh .( d ) 2f D2 -1 . Kada je manometar prikazan na sl. moze se i direktno pisati. D.4Pa . Kako je povri3ina klipa ravna i poklapa se sa izobarskom povrsi. . --D - . .1. to ce sila pritiska bid jednaka proizvodu pritiska i povrsine Idipa. te se iz tih razloga ovaj naGin pisanja jednaCine ne preporucuje.--. 1 lznosl: X==2(d) h.P==(D) {Pm I .l-S. Postavljanjem jednacine hidrostaticke ravnoteie za ekvipritisnu povrsinu I-I .p)gh.l-I. te uvrStavanjem nadenih velicil1a: PI' .1-Ut Kada se na prikljuccima zvonastog mikroll1anometra A i B spoje pritisci napajanja Pi i P2' tad a mikromanometar ima pokazivanje .l. h Pm Stika P.Polje pritiska. Pr(lblem 1. potrebno je odrediti pritiske PI' i P2 'iza pojacavaca pritiska. Iz jednacina nivnotde sHa koje deluju na klipove pojacavaca D2T[ d 2 T[ (PI + pgy) -4.l. PretvanlCi pritiska koriste se kada treba povecati iIi smanjiti ulazni pritisak. dobijeni izraz za razliku pritisaka se svodi na poznati izraz (p'rell1a P. P. c1irektno spojen na merna mesta OIl ima pokazivanje ho ' Kako je ovo pokazivanje veliko to se a prikljucllim vodovima Ulanometra ugraduju pretvaraCi pritiska. RESENJE' KoristeCi metodologiju proracuna kao i u primeru P. dobija se: h =ho(d/D).+ G == p'j 42 dobijaju se pritisci P'I = (PI + pgy)(D / d)2 +4G / d T[ Pomeranje klipa x je u direktnoj vezi sa pokazivanjem manometra 11. Pm' ho' d. Manometri 13 RESENJE: Da bi se mogla postaviti jednuCina hidrostaticke ravnoteZe rnanometra. G. koji odgovara razlici pritisaka na diferencijalnom manometm bez pretvaraca pritisaka.p J} pgh=625. Odrediti pokazivanje manometra sa ugradenim pretvaracima pritiska. . bez uvodenja medupritiska PI' i P2'.1-'9.l-9.1-9 Problem 1. a nivo povecanja ili umanjenja pritiska zavisi od odnosa precnika pretvaraca Did. U slucaju da je pretvarac istih c1ill1enzija (D / d 1). a dobija se iz o Jednakosh zapremma: -4-X=2-4h. Jednacina hidrostaticke ravnoteie manometra za ekvipritislll1 povrsinu I-I. dobija se razEka pritisaka d 2 -do LCd) /:o.) 6. Ali.P2' ix.1.

U torusnom manometru precnika D i unutrasnjeg precnika cevi d na1azi se tecnost gustine p.1-11a). P = [(D2 / Dl)2 -l]pgH = 12. L A D[ D2 flp(c/-) = P2 . B ---- RE'SENJE' Primenom jednaCina: ravnoteie sila.l-lO manometra mi ptitiske gasa Pl i P2 (P2 > Pl) torusna cev sa protiv-tegom zauzima novi ravnoteZri polozaj koji je prikazan na sl. Ovaj sistem je obrtan oko horizonta1ne ose O. Prikljucenjem Slika P. dobija se razlika pritisaka flp= Pl . Komentarisati ulogl1 manometarske tecnosti na tad manometra.Jl.l. Manometri jI>:.0 -v- H=50mm. P. na rastojanju R. Na torusu. Ova promena poloiaja manometra omogucava merenje razlike pritisaka flp = P2 .Pl :=: 8R Dd 2rc mgsina': Slika P.14 Polje pritiska. -- hidrostaticke ravnoteZe i jednakosti zapremina.-:U. _. Na osnoVll ovog pokazivanja odrediti razlikupritisaka kojil meri mikromanometar. p =1000kg/ m3 .l. .I. manometarska tecnost ima sarno ulogu razdvajanja prostora koji su pod pritiskomgasa. P. Prema tome.5Pa. p D3 = 200111m.Pl' Odtediti zavisnost razlike )ritisaka flp od ugla a koji definise poloiaj protiv-tega.I-11b.1. pricvrscen je protiv-teg mase m (s1.P2 G Problem lL. Poznati podaci su: Dl = 158mm. . D2 = 160111111.I-ll Dobijeno resenje pokazuje da merena razlika pritiska ne zavisi od gustine manomefarske tecnosti.

20 MIROVANJE STISLJIVOG FLUIDA 1.1)=0.2. Svaka funkcionalna veza flp.5 TfT -O. pa i idealnog. Jednostavniji ..2.gasna konstanta (koja za vazduh ima vrednost R=287 J/lcgK). p -gustina i T-apsolutna temperatura. m = pV . odreduju tri tennicke veliCine stanja. 1. I-c-'.. koja glasi: 1 2· 3 P = I-bp (pRT-ap +abp-) . najceSce se koriste prvi i treCioblik jednacine stanja idealnog gasa (1.= \ 1 /' / ·--1. aodreduju se eksperimentalnim putem za svald gas. u uslovima veCih temperatura i nizih pritisaka mogu smatrati idealnim to se za njih jednacina stanja idealnog gas a moze pisati u jednom od sledeCih oblika: I pV = mRT -+ pv = RT -+ P = pRT I (1.4 0.2. p ..2 0.15 :1.2. v = 1/ p . U praksi se jednaCine tipa Van-der Waalsove rede koriste.1. Svako stanje gas a. R .rtanja.20. Faktor realnog gasa se odreduje iz dijagrama sa s1. Ovaj dijagram je dat za I p= ZpRT I ~ ~d 8:§ 0. Kako se neki stvarni gasovi. na pI. pod kojom se grubo receno podrazumeva primena vazduhapod pritiskom. -·---~k¢r 4 _ 11 proracuni izvode se pomocu 3 jednaCine stanja realnog gasa ~ 2 pV= ZmRT -+ u kojoj je koeficijent Z funkcija od pritiska i temperature. Jedna od njih je i Van-der Waals-ova jednacina.1 2. odnosno Z = Z(p.2. i naziva se .--..1. pri cemu su a i b koeficijenti koji uzimaju u obzirrealnostgasa. izmedu ove tri veliCine stanja. vazdllh. Jellin3cina stanja reaiulIJ)g gasa Svi gasovi su u sustini realni gasovi./alctor reablOg gasa.T).30_5 2 3 5 10 2030 50 p/PK Slika 1.2.0 2 ~ . ~ I 1._.zapremina koju ispunjava gas.1 0. U pnellmatici._.2. Izrazi (1. ito: p-apsolutni pritisak. Jledmllcina sbll11lja ideain(]lg galla Pod idealim gasom podrazumeva se onaj gas kod koga se medjumolekularne sile mogll zanemariti.1) pri cemu su: V . Faktor realnog gasa . Za realne gasove postoji citav niz poluempirijskih jednaCina stanja. Uticaj realnosti gasa posebno treba ~eti u obzir pri uslovima povecanog pritiska i snizene temperature. naziva se jednacinom .2):.1) predstavljaju jednu jednaCinll samo napisanu u razlicitim oblicima.1 ).- 0.2.specificna zapremina.3 0. iii koeficijent kompresibilnosti.2.masa gasa.j "'L1 .8~ ~ 1.2.

politropskom promenom stanja koja se opisuje jednaCinom: l pV n ::= canst. t=57.8 D C.65 2. -0- pi pn = const.8 1. pri sledecim usiovima: a) pi Pie =2. 254.75D C.2 .4).fENJE· Za redukovane usiove stanja vazduha. p/P=COl1st.65 Tabela 1. Ove promene opisuju se jednacinom koja se zovejednaCina pTomene stanja. odredene odnosima pip kiT I TIC' sa dijagrama s1.95 bar 75.50 0. lcadanema olcoliriom ni rada sile trenja pV == const. date iii formirane.2.. IC pri cemu je 1C stepen izentrope (za vazduh je K =1.T). Zadatak pod pi Pk TITle t - 1. . U uslovima mirovanja iii kvazistacionarnog kretanja gasa nema sile trenja pa se izentropa svodi na .2-1. Sa aspekta pneumatike interesantno je kriticno stanje· vazduha. Ova jednaCina ima i dva specijalna oblika. ito: a) pri izotermskoj promeni stanja (T = const). koje je odredenovelicinama: Pk = 37.3. dobija s.2-1. oCitavaju se koeficijenti kompresibilnosti Z::= Z(p.8 P kg/m 3 a 2 b 30 c 2.1. ZR Z P p TkPk 1 Ovako odredene veIiCine stanja date su u tabeli 1.4 57.2.KY)T. T!7k =1. U opstem slucaju ove promene su veoma slozene i pri inZenjerskoj primeni aproksimiraju se tzv.74bar i tk ==-140. Ukoliko se iz nekog razloga promeni neka od ovih velicina ana za sobom povlaci promenui ostalih veliCina stanja. kadaje 11==1 pV=const.7 693 110.2-1..l (1. TITle =2 .15 0. K ill razmene topJote sa P / P == const. Jedllll3CillJl3l pl"omellJle shmja Ako se u nekoj zapremini nalazi gas tada je njegovo termodinamicko stanje odredeno velicinama: p.2.b) pi Pie =30. Odrediti stanje vazduha kao realnog gasa. RE.5 1132. i odnosa redukovanih veliCina. se apsolutne vrednosti pritiska p == ~ Pie i temperature T == ~ ~C" Koriscenjem jednaCine stanja vazduha p p= ZRT = p::= ZpRT. V (iIi p) i T.2) gde je n stepen politrope.3 -8. Problem 1.16 Mirovanje stisljivogjluida redukovane uslove.2. b) pri izentropskoj promeni stanja (n=K). .2 100 DC -114.2 2 2. u odnosu na kriticno termodinamicko stanje (odredeno velicinama Pk i Tk)' pod kojim se podrazumevaono stanje kod koga nastaje direktni prelaz iz gasovite u tecnu fazu bez prethodne pojave magle.c) P =100 bar.e gustina vazduha: Cp. Iz istih odnosa dobijaju.

a=400mm. U pneumatskom cilindru moze da se krece. Pm. napisane u oblilru (Pa + Pmo) dobija se pomeranje Idipa x= 2 D rr: _ 4 a- (Pa + Pm1) ~ 4 (a-x). . lC b) Izjednacine adijabatske promene stanja pV =const.. PrimenjujuCi. D 2rr: . klip teZine G= WON. koji se odreduje kao P = P a + Pm u slucaju natpritiska.ja gasa U pneumatskom cilindru se nalazi vazduh pod pritiskom PI' koji ispunjava zapreminu VI' Usled dejstva sile na ldip vazduh upneumatskom cilindru menja stanje i u novom ravnoteznom polozaju je podpritiskom P2' Odrediti rad sabijanja vazduha. bez trenja. klip ce zauzeti novi ravnotezni polozaj. na pr.ki. Nakon dejstva sile F=500N. = P2 / P2' n Stika P. a) Iz jednaCine izotermske promene st. Odrediti za koliko ce se spustiti klip. RESENJE' U proizvoljnom polozaju na klip deluje sila pritiska P = pA.Pv u slucaju potpritiska u zapremini gasa. U jednaCinama promene stanja sa P je oznacen opJ'o/utnipniisoic.1.Mirovanje stisljivog fiuida 17 adijabatu. b) politropska. Pmo = D2rr:' Pm] = D2rr: . Pa =IOOOmbar.Pmo Pa + Pm! a=144mm. Dati podaci su: D=IOOmm. i c) nacrtati proces up-Vi T-S dijagramu . koja pri elementarnom pomeranju za rastojanje dx daje rad BW =: Pdx= =: pAdx. Kako je ."nja pV = const. napisane u obliku (Pa + Pmo)(D4 rr: a)lC 2 = (Pa + Pm1t D4 rr:(a-x) J 2 ]K . dobija se pomeranje klipa [ x= 1-( P + Pm a 11] 0) t( Pa + Pm! a=109. iIi P = Pa .2-3.5mm. jednacinu politropske promene stanja za dva stanja gasa oznacena sa "I" i "2" dobija se operativno upotrebljivi oblik ove jednaCine : P1 / P111 Problem JL2-2.2-2 RESENJE: Za pocetno i krajnje stanje ravnoteze vaie jednakosti sila: G= Po"" Pmo -4-' iz kojih se dobijaju natpritisci : 4G F+G = Pm !-44(F+G) D'71 . ako je promena stanja: a) izotermska. ako vazduh menja stanje: a) izoterrru. Rad 5:lllbijal!l. b) adijabatski. Problem 1.

".. 4-------------~----~ +-------------------~ VI S Slika P. gde je radni fluid vazduh. rotacioni i centrifugalni kompresori. rv ::= - V.( .2'~ n<lC '-. Kompresori su strujne masine koje sluze za poveeanje pritisne energije gasova. vazi pV == P1VI .5) definise opsti (politropski) rad sabi: anja gasa.5) I PI I v. Ako se u njega uvrsti n =: K dobiee se adijabatski rad sabijanja. r-. 2' /~... n=1 dV w==-f PI vn Vn =_1_..v' pdV f 1 pri eemu je male minus posledica usvojene konvencije po kojoj je rad sabijanja kompresije negativan jer se u toku prQcesa troili. p .) promena pritiska je odredena izrazom p::= PI (VI I V)11 .3) rad sabijanja biti v. fA' n>lC / ' " .:-jvanje stisljivog fluida jeste taj sto se osnovne veliCinestanja i rad kompresora dosta tacno mogu odrediti na asnovu kvazistacionamagproraeuna.2. 2 1 Izraz (1.4) b) Za politropsku promenu stanja (pV I1 = canst.1 V - ? \ ... pri cemu eksponent politrope uzima vrednosti l:s: n :S:oc.2. . 1 ) ~ n:~-=-------...2.3) W::= ..2. r'I 71~~/JO.~1C . ')..2. VLr(~)n-I_1Jl. pa se integraljenjem izraza (1. Za primenu u pneumatici.. Vrednost eksponenta n=l odgovara izotermi... P. a) Za izotermsku promenu stanja T::= canst.< 1C ~"" ~</ / P rconst.... dok je radsirenja· ekspaIJzije pozitivan. a vrednost n ::= k adijabati. c) Procesi sabijanja u p-V i T-S dijagramu prikazani su na s1.. S obzirom da su klipru kompresori interesantni za primenu u pneumatici toce u ovom Odeljku 0 njima biti vise reCi.3) dobija (1.. U zavisnosti od naCina pretvaranja dovedene' energije u strujnu energiju razlikuju se klipru.4. KOMJ!l']['cslJiJri.2 . najceSce se koriste ldipru kompresori koji po pravilu za industrijske potrebe obezbedjuju pritiske od 6 do 8 bar. te ce prime nom izraza (1.PI~lr(1l)~~!-lJl.= P1VI In--V p' 2 1 VI P2 (1.V ::= PIVI In -....2.~/ n=(l) j ~ \=K n>1C n=ro P2 =cC:.2~3~1211}..1I1 .. eime se obezbedjuje njihov transport iii spremnost da gas obavi neki koristan mehanicki rad.. .. jer se u toku procesa dobija..L2-3 1. Osnovni razlog da se kompresori proub··~ju u sklopu ovog Odeljka.nst.1..2-3. Iz ovog izraza se dobija rad sabijanja vazduha: v (1.. J dV PIVI .2.....18 Mirovanje stisljivog jluida element zapremine dV == Adx to ce obavljeni rad biti oW:= pdV .. odnosno p:= Plfli IV.. n -1 V n-1 p t ....

1. Kruzni proces idealnog kompresora II p-V dijagramu prikazan je na s1.4. 3) kampresija i 4) patisldvanje...obavljeni tehnicki rad. UMT. poIitropi 1-21 sa n <K iIi 1-2111 sa n > K.2..211 sa n = le.2..2. odnosno ekspanzija gasa... Ovaj rad maze da se odredi primenam zakona 0 adrZanju energije . gde su S . S = canst i ql_2 11 == 0. -7])+f pdV==H2 -HI +JiP. iIi po izentropi 1. ~ Vdp pri cemu su: m-masa gasa.4... Rad idealnog Jkompll"esora Pod idealnim kompresoram podrazumeva se onaj kompresor kad koga nema stetne zapremine (Ve == 0).)-f ~ 2 p2 . koji traje sve do UMT' .4. Kretanjem klipa od UMT ka SMT zapaCinje proces smanjenja zapremine i porasta pritiska.4.2.1.1. po kame se razmenjena kaIiCina toplote trasi na promenll unutrasnje energije i obavljanje rada: Q12 ==U2 -U j +Yr.4. Hi == mc p7J (i == 1.entropija i qI_2 11 ..2. . U.2 ==mcvO.1..Miravanje stisljivogfluida 1..1. Pll"iindip ll"21da 19 N a s1.'/. PI 1.2) entalpije i JiP.2.2-3 sledi da ce tehnicki rad sabijanja gasa biti: v Slika 1. . Nastavljanjem leretanja od SMT lea UMT zapoCinje isti kruzrp proces koji se sastoji od cetiri faze ito: 1) .1.' ekspanzija.2. 2) usisavanje. JPz Vdp .razmenjena koliCina toplote.. U jednom trenutku sila potpritiska savladava silu opruge UV i on se otvara Cime zapoCinje proces usisavanja gasa. 12 == . i koja se naziva "stetna" zapremina. 1.. Kompresija gasa koja se odvija izmedju pritisaka PI i P2 moze da bude po: izotermi 1-2. Pri kretanju klipa od SMT ka unutrasnjoj mrtvoj tacld UMT nastaje porast zapremine i smanjenje h pritiska.:. .prvag zakona termadinamike.I2 ==mc p (T2 -T. usisnog i izduvnog ventila (UV i IV) i krivajnog mehanizma (KM) preko koga se kIipu saopstava dovedeni rad proizeden elektromotorom iIi motorom sa unutrasnjim sagorevanjem. piikazan je jedan jecinostepeni klipni kompresor koji se sastoji od Idipa koji moze da se krece u cilindru.unlltrasnja energija. Izmedjll cela klipa u spoljasnjoj mrtvoj tacki SMT i ventila postoji jedna mala zapremina Vc ' koja je iz konstruktivnih razloga llvek prisutna. potreban za sabijanje vazduha. Na osnovu izlozenog u P. Klllzni proces idealnog kompresora. == mcJ'i ..2. adnosno proces kompresije koji traje sve do otvaranja IV kada zapoclllJe izduvavanje leomprimovanog gasa. Pri radll kampresora veama je vaZno odrediti rad Slika 1.2..4.

Kruzni proces klipnog kompresora.lC-) -1 =---1 pF1 C-. ~. . "1 l K T2 c) pri po Ii tropsko m procesu n P2 (n-l)ln] n T2 1'~12 =--lP1V. Visestepenii k@mpnsoJri Ponekad postoji potreba za obezvedjivanje vecih pri::lsaka gasa.2.3. 1. rad sabijanja gasa H~ ..4. Da bi se ostvario sto manji rad kompresora treba teziti i da je proces kompresije izotermski (kriva 1-2) a ne izentropski (kriva 1-2') Cime se u radu vrsi uSteda kojaje na p-V dijagramu predstavlja povrSinu 12'2.1..12 = . TeOJrijski lI.2. kao i relativna steina zapremina I> = Vc /Vh . = Ah .:. naroCito za potrebe transporta gas a gasovodima.2. 12 = -mcp(T~ -~) =- f h PI Vdp =---l P1V1 l(-) KP1 .4.--1) . a sto moze dase ostvari uzastopnim sabijanjem gasa u vise cilindara.2. Kod realnih kompresora definise se mdna zapremina Vi.. 1. tj. =eonst/ T 2 I) kompresora ovde se 2 / proces ekspanzije (kri.2. Da hi rad sabijanja kompresora s v bio sto manji pozeljno je da se ekspanzija b) a) gasa odvija bez razmene koliCine toplote sa okoliIiom.:.-.JJ=---lP1r~ (-::.--l) .4. =n'PI P1 b) pri adijabatskom procesu (ql_2 I1 = 0) F~ .K r P2 (K-1)/K . gde su A i h povrsina cilindra i hod klipa redosledno.2. Slika 1. Wt12 . /1P1 n1] r Kako je u p-V dijagramu na s1."ai!ll stvarn@g komp1l"esoJt"3 Kod stvarnih kompresora prisutna je stetna zapremina VC' Njeno prisustvo znacajno menja izgled kruznog procesa u p-V i T-S dijagramu (s1. Ovakvi kompresori nazivaju se /llJb'/epem: . tj. koja zavisi od konstruktivnih karakteristika kompresora.4.min' a to je ujedno i teorijski najmanji rad sabijanja . Za razliku od idealnog p.4.4.:.20 1v1irovanje stWjivogfluida a) pri izotermskom procesu f/ .1. K.12 = WT=consl = H~.SPz V dp PI predsta- vljen srafiranom povrsinom to jednoznacno sledi da je tehnicki rad izotermske kompresije najmanji.'1.>-" va 3-4) odvija uz .Q34 = 0.//(: postepenu promenu preonst zapremine. fP2 . d·P=-P1 v:1 1 P2 .3).

2.2.') (K-l)/K 1.l. Ocigledno je iz ovih relacija da ce zbog porasta pritiska pri kompresiji gasn porasti temperatura.ie til s> 1 1.:. To medjuhladjenje je najbolje obaviti tako da temperatura gasa na ulazu u sledeCi srupanj bude 7..Y.=-mcp(T2i-7.pv . == canst.4.4b.4. .. == 7.Mirovcmje siiSljivogjluida 21 Na sl. prikazan i u T-S dijagramu sa sL1.l.l. Ako se posmatra bilo koji stepen kOInpresora.1 1. .na ulazu i 2 .'Y4~I~ /1.4. Cime se prakticno priblizavamo izotermskoj kompresiji jednog jednostepenog kompresora koji bi imao isti stepen kompresije kao i visestepeni...1 -IJ= -~ ](-1 P V t[TC (K-l)/K 11. Kruzni proces visestepenog klipnog kompresora.1 K-l'=l I.i / PI'.z ) I pri cemu prvi indeks oznacava stanje: 1 .i ( P2. = -~~~ '=1 t. Hi stepen.[C Pl..../t'i:.I)=---lPliVl' ( .1.i TC (lC-l)llC . Tehnicki rad bilo kog stepena kompresora je: ~.'-/'.1// 2 .. takodje.2)1 = 0 to se. cime se namece potreba za hladjenjem gas a izmedjn susednih stupnjeva.4 ~/ ~~:.i / Pl. 2. Kako se sabijanje u pojedinim stupnjevima vrsi bez razmene toplote (Ql.i K [ pz I (lC-l)h: -l=---lPli~I[TC . Kruzni proces visestepenog kompresora je. .:. 'T' - P2.1 = 7.. " K" Pl.4. z / ~~::-'< .2 =.. p =const 7' T l .' ) ..stepen kompresije TC i = " 2 '..=1 -1] ' . a sto .. .l P2 .2.4a sematski je prikazan jedan visestepeni kompresor sa z cilindara. prikazano na p-V dijagramu sa sl. . a drugi indeks oznacava posmatrani stnpanj kompresora.. i(= 1.4.J.z == 1. )(K-l)IK - T. ..1 / p/=const / p =const / s ----------~----~ b) V c) Slika 1. ~/~~:~nst .2. tada moze da se definise stepen porasta pritiska .2...J- ~/ / ! / // 2. K" J K (K-l)IK -1]. na pr. . a njegovim posredstvom se nalazi ukupan tehnicki rad visestepenog kompresora W t = ±'W.1 0) P =p. = 7..i =. u radu dobija usteda u odnosu na jednostepeni kompresor koja je na p-V dijagramu prikazana srafiranom povrsinom.na izlazu iz stupnja./ 2.i i izentropska promena temperature gasa: T.4c..

pod dejstvom opruge krutosti c i natpritiska vazduha Pmo' Kada na klip deluje 8ila F. U podnozju jednog solitera izmerene su sledece velicine: Pa = lOOOmbar i '\ == 20 o e.6) Na osnovu ovog rezultata zakljucuje se da se kod visestepenih kompresora optimalan rad.2-6. tj.koriscena veul pJ--. precnika d. r ·.. ako je promena stanja: a) izotermska. tada klip ulazi u vazdusni prostor amortizera precnika D. h. Problem 1. Silu trenja zanemariti.2. NaCi korelacionu vezu izmedusile F i pomeranja klipa x. . == pl. sa stepenol1l politrope 11=1.2-4 odrediti rad sabijanja i temperatum na kraju procesa izentropske kompresije. == 11: z • (1...' == TI'It • i=1 I (1. a vazduh menja stanje izotermski.Pin": . .J~ 12 == -278.2-6. Poznate veliCine su: d.i padovi pritisaka u hladnjacima mogu zanemariti.Di RESENJE Slika P. RE. RESENJE Q == 12 Wr. =ifP:/p: Problem 1.i+1 ' koja daje optimalne vrednosti stepena kompresije 11:] == 11:2 == .7) dobija se veoma jednostavna veza izmedju pojedinacnog i ukupnog stepena sabijanja J ompresora 'It j == V. c. Tz == ~ (P2 / PI )(K-])/K = 489K.2-7. .]2 == -213kJ. dobija pri jednakim stepenima kompresije svih stnpnjeva.5 i c) adijabatska.1. Jednostepeni klipni kompresor izotermski sabija m=lkg vazduha ad pocetnog stanja opisanog sa PI == Ibar i II = 20 0 C na P2 == 6bar. prikazanom na s1. U pocetnom stanju ravnoteze klip pneumatskog amortizera. Problem 1.2.i ov~ / OP2. koje je izazvano njenim dejstvom.2-6 F(x) ==lc+(PQ r + Pmo ) D 2h-d 2 x JX d4 l Problem 1.22 Mirovanje stisljivogjluida pri cemu jei zbog konstantnosti usisne.SENJE.' PostavljajuCi uslov minimuma tehnickog rada dobija se veza izmedju pritisaka: PZ.2-5. Soliter je visole 100m. minimalan utrosak energije. b) politropska.J == 0. D.. P.2. i koristeci pretpostavku da se PZ. nalazi se u pocetnom stal1ju ravnoteze. temperature i konstantnosti mase koja prolazi kroz sve stuplljeve (iii = canst ). tj.2kJ.2..-L = p Z p]' 7tl11:2 . P Q' P mo hi .1. Za podatke iz zadatka P. = 'It! == .6) i (1.ir--. Odrediti rad sabijanja vazduha i razmenjenu koliCinu toplote.2-4. Odrediti stanje vazduha na vrhu I solitera..'It "'11: I. Poznavanjem stepena sabijanja pojedinacnih stupnjeva dobija se i ukupan stepen sabijanja kompresora 'It ==.. da vazi relacija == == PU+P J PI.7) UzimajuCi u obzir relacije (1.i P2.1.

02°e.2.Mirovai7je stisljivog jluida 23 RESEN.1).4. te integraljenjcm u granicamaza z koordinatu od 0 do H. . vaZi pip == canst. c) Kod adijabatske promene stanjaje n=](=1.az. n-ll(Pa 1 r ] n -1 ==-gH.1) odreduje se temperatura '£ == T. Pal odakle se dobija promena pritiska sa visillom n -1 gH)n/Cn-ll Pa2 == Pa .33 mbar.0065°C/m. p (1) Pal a) Za slucaj izotermske promene stanja (T == canst).R 7. pa se iz izraza (2) i (3) dobija: Pa2 == 988.. I n .l£ Koriscenjem OJ Ie rove jednacine za fluid u polju sile Zemljine tde (1. Pa2 Pal odakle sledi Pa == Pa exp(--R"') =988. pri cemu konstanta ima vrednost a=O. (-~::L/n-I)/n 2 I Pal (3) Uvrstavanjem brojnih vrednosti u izraze (2) i (3) dobija se: Pa . odnosno p = PIP/Pal' Uvrstavanjem gustine vazduha u jednacinu (1). sledi Pa J dp == -gH. b) U troposferi (0 s z S 11 Ian) temperatura vazduha se menja po linearnom zakonu t == to . ponavljajuCi postupak kao n-I ) u zadatku pod a) sledi P r-p= dp 1 ""n Pa2 R7.-.2. ~ 1. i koriscenjem jednaCine stanja (1.4 mbar. Standardna atmosfera Stanje standardne atmosfere opisujese na sledeCinaCin: a) Na Divou mora (z=O) temperatura i pritisak imaju vrednosti: fo:= 15°C i Po = 1013. odakle se 1 11 • Sada. . = b) Politropska promena stanja odredena je odnosom P / pI! dobija promena gustine P == PI (p / P 1 ) 1/ Q canst.5.== -gH . t2 = 988. ( l .1. dobija se: P - Pal PI P Jdp P al == R7. 2 I 'I gH Temperatura na vrhu solitera je tl == t2 == 2oDe.86 D e.3).385 mbar i = I8.2.388 mbar i to = 19. n (2) Iz jednaCine politropske promene stanja i jednaCine stanja (1.

U realnoj atmosferi zbog strujanja vazduha i klimatskih prolnena velicine stanja P. ------Z U osnovnu jednaCinu hi2l1'o- => dp == p g dz aR l~/a-z ' [kmJ -2.2...2. Medutim.9) za granicu troposfere <z~~H=11km) dobijaju se veliCine stanja: t\ I = -56..-L_l . p=p) daje zakon promene pritiska P a -=(l-y.0065°Clm.1.8) Po 0 F---------·-i---·---'.=(l--.------.5°C. sliIca 1. narocito u avijaciji...5°C_ Po jednaCini stanja ovoj promeni temperature odgovara promena gustine p P p(z) = RT == R(To . i zato sto se do ove visine ima oko 90% celokupne vazdusne mase Zemljine atmosfere.5°C.1 km temperatura vazduha je konstantna i ima vrednost ts = -56.-------.az) .SoC Z 20. Zamenom ovako odredenog zakona promene gustine statike (1. pri cemu je brojna vrednost konstante a=0.. a) Na nivott mora (z=0) usvojeno je da vladaju standardni uslovi za temperaturu to == 15°C i za pritisak h=760rnmHg.-z) glaR .3636 kg! m3 .33 mbar. jonosfera (60<z<750km) i egzosfera (z >750km)_ Za tehnicku primenu najinterasantnije su visine do 20km.2·-..24 Mirovanje stisljivogjluida c) U delu stratosfere 11 ~ z ~ 20.226 kg! m3 • b) U troposferi temperatura vazduha se menja po linearnom zakonu t == to .. U Zemljinoj atmosferi postoje slojevi vazduha koji imaju razliCite karakteristike.-------=". ----. jer se do tih visina obavljaju putnicki i vojni letovi aviona. jer svakom kilometru porasta visine odgovara pad temperature za M == -6.5 .-----32.Z::ff--+------i---""----iPI».3) dobija se diferencijalnajednaCina dp==-pgdz 47. stratosfera (11 ~ z < 60 km). zbog potreba izvesnih proracuna.:.:::. piT su promen~jive i funkcije od vremena. Iz tog razloga ovom delu standardne atmosfere treba posvetiti vise painje. (1.2_9) Po 0 KoristeCi izraze (1. ( 1.) koji u potpunosti odreduju stall/e slandardne atmosjere.az . definisani su standardni uslovi atmosfere (1919 god. _ -56. Pll == 22614 Pa i PIl == 0.2.:.-7-':.8) i (1.2. koji primenom jednacine stanja idealnog gas a daju gustinu vazduha Po == Pol R'Fa = 1.-. Ovi slojevi se nazivaju: troposfera (O:S: z:S: 11 km)..-z)aR 1 p a . --. p = Po) do proizvoljnog stanja (z=z. odnosno Po = PHggh == 1013.-----. koje predstavljaju pocetne vrednosti standarc1ne atmosfere za stratosferu.3 .J------------ r koja nakon integraljenja u granicama od stanja na nivon mora (z=O.S0C Primenom ovog zakona jednaCine stanja dohija se zakon promene gustine 15°C ..

15.10) Na sl.2-9. 20 kll1 redosledno.2.3366 15 -56. 8.5 0.475 kg / m 3 . dye sa linearnom i jedna sa konstantnom raspodeloll1 temperature.8-10). Odrediti velicine stanja standardne atll10sfere na vrhovima planina Mon-Blan (4807m) i Mont-Everest (8848111).0539 Problem 1. 10. Ove velicine date su u sledecoj tabeli.5 0.2-10. .0539 0. I u ovim oblastima zaleoni promene pritislea i gustine imaju oblile izraza (1.2.1187 18 -56. 5.5 0.5329 0.2. Odrediti.8-10) dobijaju se veliCine koje definisu stal1je standardne atll1osfere.0740 0.51°C.2607 0. p=554. p= 0.0740 20 -56.Mirovanje stisljivogfluida 25 c) U lllZlm slojevima stratosfere (11 S. Problem 1. p=314. dat je graficki prikaz promene temperature i pritiska u troposferi i stratosferi.25°C. z ~ 20.SOC.L= ex Pll Ptt 1It Rgrs cz-m] .8869 0. (1. p = 0. RESENfE: a) Mon-Blan: t=-16.1.6007 8 -37 0.1187 0.3511 0.5 0.13 ll1bar.4285 10 -50 0. Sa ove slilee se vidi da u sttatosferi postoje jos tti oblasti. 18.752 kg I m 3 • b) Mont-Everest: t=-42.1 km) temperatura vazduha Je konstantna i ima vrednost ts = tll = -56.26 rnbar.5 0.9074 5 -17.2.5. PonavljajuCi slican postupak kao i u dell! pod b) dobijajli se zakoni promene pritiska i gustine L=. velicine stanja vazduha 11 standardnoj atmosferi na visinama z = 1. z [km] t [0C] pi Po pi Po 0 15 1 1 1 8. RESENfE: Fonnalnim uvrstavanjell1 zadatih visina 11 izraze (1. s tom razlikom sto se izvesne konstante u njima menjaju.

sastoji se ad dva cilindra Ciji su teeni i vazdusni prostori spojeni. osim zadatih velicina.3-2. koji se krece u cilindru bez trenja.-lL111111111111111111111111 'h ~G +' odreduje se pocetna vrednost potpritiska. odredeno je jos i sa natpritiskom ispod klipa Poi visinskom razlikom izmedu nivoa ho ' Iz jednaCine ravnoteie sila koje deluju na klip d n 2 2 'It po--=G+e(b-a)+PmJd -do )4 4 odreduje se natpritisak 2 4 d 2 _d0 PO =-2-[G+c(b-a)]+Pm 2 d 1T. .3-1 potpritisak vazduha ddi ldip u ravnotezi. i opruge krutosti c=20N/cm. U polozaju prikazanom na s1.. RESENfE: Pocetno stanje ravnoteie..3-1 Nakon dejstva sile F. U des nom dlindru nalazi se klip teiine G=15N. Hidraulicno-pneumatski sistem prikazan na s1.3.l.3-1.1. koji ddi ldip u ravnotezi Pvu = 4G I D 2n+ pgh.. PrOblem 1.. Cija je duzina u neopterecenom stanju b=250rnm. D 2n D:n (Pa . iz koje se dobija: l' = (Pa . Dati su podaci: D=200mm: d=lOOmm: do = 25 mm: a=200mm: h=lOOmm: p.2a Slilca P.. Odrediti silu kojom treba vuCi klip da bi se vazdusni prostor duplo povecao.pvo)dn / 8.PV1)-4. Ako se natpritisak u levom dlindru poveca na Pmi == 0.. D.. u vazdusnom prostoru levog cilindra vlada natpritisak Pmo = lbai . odrediti silu koja moze da se savlada na klipnjaCi. RESENJE: Iz jednaCine ravnoteze sila koje ::PVQ .:::: 900 kg/m3 i Pa == Ibar. HIDRO-PNEUMO-STATU<A Pod hidro-pneumo-statikom podrazumevaju se spregnuti problemi istovremenog mirovallja stisljivog i nestisljivog fluida.. a ldip . Vazduh u deSllom hidrauIicko-pneumatskom cilindru menja stanje izotennski. P. d 0 2 24017Pa. Na pocetku.a = (Pa . . P a' p.26 Jl. Usled dejstva sile F klip se spusta a pri tome vazduh menja stanje izotermski.. a 2a t opterecuju klip: (-Pvo + pgh)D n/4+G = 2 ° . P.1. mogu se postaviti jednaCine: izoL::rmske promene stanja i ravnoteZe sila koje deluju na klip 2 J) n (-Pvi +pgh)-4-+ G + F ::::: O.Pvo)-4. a.u hidraulicko-pneumatskom cilindru pomeri za z=50mm. Poznate velieine su: G. Problem 1.3-2.. h..5 bar.

OCigledno je da je reSenje kvadratne jednacine p] == 100839 Pa. Klip se jednim delom nalazi u tecnosti gustinep]. Nakon povecanja natpritiska sa Pm na Pm .d o )7i == 228. Hidropneumostatika 27 b) Slika P. Problem 1. 4 2 x. nepoznatih rastojanja x i y.l.Pm! -pgho + pg(h+z)(l+l)2) Cija Sil resenja PI. iz jednacine ravnoteze sila koje deluju na klip. Vazduh u cilindru menja stanje izotermski. . P. U tecnosti gustine PI nalazi se cilindar u kame moie da se krece ldip. postavljene za izobarsku ravan I-I: ho =(p o -P mo )/pg==1587. odrediti za koliko ce se klip pomeriti. y.3-2 dole se iz jednacine hidrostaticlee ravnoteze. hidraulicko-pneumatski sistem zauo ! zimace polozaj prikazan na s1. dobija se kvadratna jednacina JPl~[P"l + pgho ~ pgz(l + ~:) Jr.6mm.2 = -63200 Pa.3-3. + pgh(l +~: )Po} ~ 0 Pi" +lpa .3-2b.d - 2 4 rr.I == +100839 Pa i P]..a +z) + P 2 ml (d . a drugim delom il tecnosti gustine P2' Kada se nivo tecnosti gustine PI dopunsld poveca za x=200mm.8 N 22 re] .1. Za ovaj polozaj sistema mogu se postaviti sledece jednaCine: hidrostaticke ravnotde za izobarslru ravan II-II Pml +pg(ho-x-Y)==PI' izoterrnske promene stanja i jednakosti zapremina D rr. Po=Pm +pgho ' odreduje visinska razlika o . Na haju. Eliminacijom iz ovih jednaCina. dobija se trazena sila F == PI r d2 l d re 4-[ G+c(b .

moze se postaviti jednaCina ravnoteZe sila koje opterecuju klip b) PmoA +G+[p]gH + pzg(h . Za pocetno stanje mirovanja. Pmo ' Pa' p.3-4.Ao) == == P1gh] (A -Ao)+(p]gH + pzgh)A Slika P. LIT!. a. a vazdiih u komori· menjace stanje izotennski. 1. a=O. Za ovaj polozaj klipa postavljaju se jednacine ravnoteze sila Pm.3-4 . D. Odrediti za koliko ce se spustiti manji klip naIcon zavrsetka dejstva sile F. Usled dejstva sile Fmanji klip se spusti za Y a veCi za x rastojanje. G=30N.4m. uvode se povrsine klipova Ao=d n/4 i A=D n:!4. PI == 800 kg / m Pa = 1000 mbar. tada ce se klip kretati na dole. A +G+[Plg(H +x)+ P2g(h-a. Hidraulicko-pneumatski cilindar prikazan na slid sastoji se iz dva dela . d=50mm.1. Cija BU fdenja Y1 == 131 m i Y2 = 5. Prema tome. Dati podaci su: D=200mm.3-3 iz koje se dobija natpritisak u vazdusnom prostoru.3-3b. Go' d. RESENJE.a)j(A .9 mm.y)(A. Pri tome se pritisak u v~dusnom prostoru promeni na Pm' Za odredivanje pomerimja manjeg klipa koriste se: jednacina ravnoteze sila koje deluju navecildip 2 2 Pm a) b) Slika P. h.1. Ispod veceg klipa je komora u kojoj se nalazi vazduh pod natpritisicom Pmo i opruga krutosti c i zapremine 6. iz kojih ce se elimillacijom natpritiska Pm! dobiti k.v. H. Posle povecanja mvoa tecnosti za visinu x klip ce zauzeti polozaj prikazan na sl. 3 . P2 == 1000 kg / m 3 . Kada na manji klip deluje sila F.28 Hidropneumostatika In. Proolem 1.5m.Ao) = Plg(x+h1 . h=O. c.vadratna jednaCina po Y.9 mm. b=0.5m.l h1 == 0. F.y)j(A . Podad: G. trazeno pomeranje klipa iznosi y= 5. 1J==lm. Cija je brojna vrednost Pmo = 4441 Pa.Ao)+[Plg(H +x)+P2g(h-y)jA i jednaCina izotermske promene stanja (Pa + Pmo)Ab = (Pa + Pm1 )A(b - y).precnika diD.Zbog jednostavnosti pisanja . Trenje zanemariti. MSENl£: Zbog kraceg pisanja uvode se oznake za povrSine poprecnih preseka 2 2 A == D n / 4 i Ao == d n /4.

a kaje je nadeno rnetodom proste iteracije. i b) za slucaj adijabatske promene stallja jednaCina za pritisak F .15 bar. RESEN]D~' rrimenom: jednaCina hidrostaticke ravnoteze za izobarske ravni koje se poklapaju sa nivoima tecnosti u akurnulatoru.3-5. a z > 0 i a 3 > 0 .POlO + pga(l+A) JPm -lpa(-:4+ Pmo)+(l+A) pgaPmoJ = 0 F A1 l I F .. klip ce se spustiti.1.:. Nakon dejstva. i jednaCina izotermske promene stanja .620 bar. Problcm 1. jednaCine promene stanja i jednaCine zapreminskog bilansa. Fl· . to ce kvauratna jednacina imati resenje Y = (-a 2 +Ja~ +4a1a3 ) (2a 1 koje pretstavlja porneranje manjeg klipa. sile F=lOkN.+Pmo-pga(l+A 1-( _ ) Pa P mo Cije je resenje Pm = 5. iIidropnewnostatika P+G ] Ao a +pg(h+H+x~y) A+G=:e(xo 29 [ +x)+PmA u kojoj je Xo staticka deformacija opruge kaja se adreduje iz ravnateie sila u pocetnom stanju mirovanja [Go I AD + pg(h+H)]A +G = exo + Pm A . Odrediti natpritisak u vazdusnom prostoru . G=200N.. -11K] Pm= A. a3 =~ .111)[ .111 l Cije je pozitivno resenje Pm = 5. U vazdusnam prostoru hidraulicko-pneumatskog amartizera vlada natpritisak POlO = 0. (Pa + Pmo)Vo :::: (Pa + pm)Cv'o .pa-p". (%JP mo 3 Pa =lOOOmbar. d=150rnrn. : . jednaCina jednakosti zapremina AoY = Ax. FVo dobija se kvadratna jednacina a1y +a 2y-a 3 =0.pgA(Ao -. Dati podaci su: D=300mm. a natpritisak vazduha ce se poveeati.699 bar.4). " d D Slilca P. dabija se: a) za slucaj izoterrnske prornene stanja kvadratna jednacina za natpritisak 2 . c Ao pg a2 = F +(Pa + Pm)Ao . Nakon eliminacije velicina x o ' x uvodenjem konstantI: al . . PI/!' = pglf(Ao -A Va Ao c Ao pg If) . aka je promena stanja: a) izotermska.Ax) u kojoj je zaprernma Vo =aA-. b) adijabatska (K = 1. na klip.111 = D 2n! 4. a=300rnm.0.V. p=900kg/m.112 If). U prethadnim jedl1aCinama konstante predstavljaju A = d 2n / 4 i .3-5 Pm +lpa I --:4. Kako su konstante a] <0 .

Odrediti za koliko se klip podigne. pri cemu je ~+lr l_(P +P nr mo pgA Pa + Pm )lfnJ H .12 bar. U hidraulicko-pneumatskom cilindru moze da se krece klip bez trenja. -~+ pg(2H -h)] + pghoPo} = 0 Cije je resenje Pj == 3. Kada na lclip deluje sila F lclip se spusta. H pri cemu su pritisci odredeni: izrazom Po == TLpmo +pg(2H -h)-/iJ= 1. sa stepenom politrope n. h=120mm. 2 2 RESENJE: Uvodjenjem pritisaka Pmo == G / A 2 A = D n / 4 pomeranje klipa ce biti: a) pri izotermskoj promeni stanja F X=--+ P". 3 ho =lOOmm. H p Pa RESENJE: Pomeranje klipa je X = P +p I Pj-Po " ho = 29. H=lm. ako natpritisak u rezervoaru iznad ulja naraste na Pm] = 0.3-6 o i levadratnom jednaCinom P~ +{Pa . p=900kg/m.4 bar.2 bar. spojen je sa hidraulickopneumatskim pojacavacem pritiska. Rezervoar sa konstantnim nivoom ulja.~ {Pa[P~. Problem 1.3-6. Pa = 1020 mbar. n. F.7mm.+Pmo H pgA Pa + Pm ' b) pri politropskoj promeni stanja X= Pm == (F+G)/ A. p. G=50N. Iznad ulja vlrida natpritisak Pmo == 0.1. d=40mm. Dati podaci: D=lOOmm. b) politropska.1. -~+ pg(2H -h-ho)]}Pl .89 bar A r Gl Slika P. D.3-7 \ \ \ . l p Slika P. Uvedene konstante su: A == D n /4 i Ao = d n / 4.30 Hidropneumostatika Problem 1. H. Odrediti pomeranje klipa ako je promeua stanja a) izotermska. Vazduh menja stanje izotermski.3-7.~[Pm. Poznate velicine su: G. Pa.

4c(a-b) d 2n + P!5l (dY h .4-3 RESENJE: Venti! za ogranicenje pritiska.4-2.6N. p= 890kgl m 3 • RESEJ\1]E: 1z jednaCine ravnoteZe sila koje deluju na kuglicu u ventilu sigurnosti d 2n . Zaptivanje klipa precnika D=200mm u vertikainom hidraulickom cilindru ostvaruje delovanje pritiska p=lOJ'vlPa na elasticnu manZetnu. Odrediti sHu trenja izmedu manietne i ldipa ako je koeficijent trenja Ill.4-2 Problem 1. p ::::0. Silu trenja zanemariti. a Slika P. Odrediti: a) Staticku deformaciju opruge xo' b) Na koliki se pritisak ventil otvara.. D 2 rc (Pm + pgH)-4-= c(a-b)+pgh-. ..1. ako je otvor za ispustanje vazduha na rastojanju a=4mm.Lp(D+28)n h::: 395. tj. ventil sigurnosti. sluzi za zastitu pneumatske (ili hidraulicke) instalacije od prekornernog porasta pritiska. Dati poclaci su: Pa=lbar.4-1 Problem 1.SKA RADNOG FLUmA NA IDJJRAULICKE I ll"NlEUMATSKlE KOMIPONlENTlE Problem 1. D 3 =15mm. ako iz bilo kog razloga dode do prekomernog porasta pritiska venti! sigurnosti se otvara. . a proracunska duzina hidraulickog pritiskivanja manzetne na klip h=lOmm.006. c=lON/mm. U normalnim uslovima rada ventil sigurnosti nije u funkciji.Sile pritiska radnog fluida na hidraulic1ce i pneumatske komponente 31 ]. D=20mm.H ::: 12. D 2 =20mm.82 bar I D ? ] Slika P. h=O. Medutim.1. Dati su podaci: d=10rnm.41.1. 4 h dobija se pritisak otvaranja ventila Pm C:.7E: F = J. montiran je diferencijalni ventil za ogranicenje pritiska. SIlLlE PRITlI. Oclrediti na korn se pritisku ventil sigurnosti otvara. Na pneumatskoj instalaciji koja je pod apsolutnim pritiskom od p=llbar.5rn.4~1. D 1=21mm. RESEN. U ventilu sigurnosti nalazi se opruga krutosti c=10N/mm koja je dugacka u neopterecenorn staI1~u a=50rnrn i pri statickom opterecenju b = 40rnrn. Debljina manietne je 5=5mm. Slika P. H=lm.4··3.

27 bar . Gl = 200N.4-4a) odredeno je: natpritiscima Pmo i Pm]' koji se dobivaju iz jednaCinaravnotde sila koje deluju na klipove u HPC-ima. Odrediti kolika tada sila moze da se savlada na klipnjaci desnog HPC.11 2 2 11 D]211 JZnosi xo==C. == 500N. i na taj nacin stiti instalaciju od eventualnih ostecenja. Kada na klip levog HPC deluje sila F.1.P. s1. b=50mm.. tada se klip spustj za H==lQOmm. Vazduh u HPC-ima menja stanje izotermski? Trenje u HPC-ima zanemariti.l.4-4 sastoji se od dva hidraulicnopneumatska cilindra (HPC). pri cemu su . Dati su podaci: d=80mm. ProD/em 1. i iZllose: P mo == GIl A] i Pm] == (G 2 +cxo ) I A 2 .Pa ==cxo +(D3 -d )4 P +-4. P.Pa ' 1 2 2 11 D. Kada je klip levog HPC neapterecen (pocetno stanje mirovanja).1. tad a jednacina ravnotde sila glasi: CD! -d )4 PI +-4-Pa == c(a+xo)+-4-Pa +(D3 -d )4 PI.P.1. P(D2 -D3 )-Pa CD I -D3) 4==13. c"" IN /cm.42mm I[ 2 2 2 2]11 b) Usled porasta radnog pritiska narusava se ravnotda sila koje deluju na klip.4-4 RESENfE: Pocetno ravnotezno stanje sistema (v. Kada se dostigne granicna vrednost pritiska (v. 2 2 re Dire D?re 2 2 re 1z ave jednaCine dabija se pritisak na kame ventil ispuSta vazduh iz sistema: PI == Pa + 4c(a+xo) CD] -D3 )11 2 2 = 11.tada je opruga sabijena za vrednost Xo == lOmm. Amortizacija kretanja klipa u HPC vdi se pomocu vazdusnih prostora oba HPC i opruge u desnam HPC. D=lOOmm.32 Sile pritiska radnogjluida na hidraulicke i pneumatske komponente ispusta vazduh u atmosferu. Sistem prikazan na sl. . P a = lOOOmbar. a=200mm. a) Staticka deformacija opruge dobija se iz jednaCine ravnoteZe sila koje deluju na klip promenljivog preseka: CD2 -d )4 P +-4. p= 900kg/m 3 • a) b) Slika P.4-3b). sl.4-4. G 2 == ION.

3). konacno. P.Pmo ) I CPa + P:o) Iz jednaCine zapreminskog bilansa tecnosti dobija se y == X All A 2 • Na osnovu ovih velicina. duzine a.4-5) sastoji se ad dva hidrocilindra i hidro-pneumatskog akumulatora. staticke deformacije Xo 1 zapremine fl. koje deluju na ldip desnog HPC.2. Nakon dejstva sile Fl (v. koji imaju precnike Di (i == 1. tad a se klipovi u cilindrima pomeraju. prethodno treba naCi sve veliCine koje definisu novo stanje ravnoteze.2. iz jednacine ravnoteZe sila.4a5.4-4b) klip levog HPC se spusH za H. U sistemu se nalazi ulje gustine p. i jednaCine hidrostaticke ravnoteze tecnosti za ravan I-I. odreduje se natpritisak u desnom HPC. na klipnjaci desnog HPC savladava se sila F 2 • Da bi se mogla odrediti ova sila. Polozaj dat na s1.1. + G) I A1 . Odrediti koliko ce se tom prilikom pomeriti klip precnika Dl? Slika P.a (P:o . natpritisak se poveca i irna vrednost P. Rastojanje x je jedno ad dvaresenja: . Primenom jednacine izotermske promene stanja vazduha u desnom HPC dobija se pomeranje Idipa * • I. li desnorn HPC nivo ulja poraste za visinu y.Hod klipa precnika Dl je: h:= (A2x+ Ai ~31 pg F) I AI. koji iznosi: Pm1 =Pmo-pg(x+h+y).1.V. RESEN. tada. Pri svemu ovome./E.P.3). Ove veliCine bice odredene redom. sLP. Klip precnika D2 ima teZinu G.1.1. dobija se trazena sila ProDlem 1. 1z jednacine ravl10teze sila koje deluju na ldip levog HPC dobija se natpritisak P:1O == (F.4-5 Trenje u cilindrima zanemariti.IO' a nivo tecnosti se spusti za rastojanje X. U akumulatoru se nalazi opruga krutosti c. Hidraulicko-pneumatski sistem (sl.Sile pritiska radnog fluida na hidraulic7a! i pnewiwtske komponente 33 2 2 povrsine klipova Al ==D n/4 i A2 =d n/4.4-5 oddava dejstvo sile Fl' Kada na klip precnika D} dopunski deluje sila F. natpritisak se poveca na P:J!' dok se klip podigne za vrednost z. lednaCina izotermske promene stanja vazduha u levom HPC daje: X == H . i visinska h==(Pmo-Pml)/pg. pri cemn su povrsine = Di2n I 4 (i=1. a vazduh u akumulatoru menja stanje izotermski.

4-7. A.4-7 sluzi za sinnrollizaciju kretanja klipova u hidrocilindrima.TII~G2 ~. bY I[ F+F. Kada Aa •klipove deluju sile Fl i F2 .1.4-7 ·· v'k (A 1. b) Fl == lOOkN. TeZine klipova u hidrocililldrima su G1 i G2 • U vazdUSllom prostoru akumulatora visille fl. F2 =O. Hidraulicko-pneumatsld sistem prikazan na sl.2.A) X= A3 x d0 bIJa preCl11 2 RESENJE: Zbog jednostavnijeg zapisa uvode se povrsine poprecnih preseka Ai = Di /4. 160m·m.Fi -G = 0. Hidraulicki sistem prikazan na s1.A3 ).1. vlada natpritisak Pmo ' Nakoll dejstva sila Fl i ~ F2 ~ F1 F2 . Ovaj sistem ima dva jednaka hidrocililldra precnika D[ = 200mm D3 = 120mm. koje deluju na klipove."(A2a-AV) by]2 F } a sto zavisi od zadatih brojnih vrednosti.i{ (p.3). I 2n \ \ njell uslov sinhronizaCije. )c -xo+a-:--X. G1 Pa • RESENJE: Trazeni natpritisak je Slika P.l.4-6 sastoji se od dva hidrocilindra i hidraulicko-plleumatskog akurnulatora povrslna poprecl1ih preseka Ai (i = 1.Nai:ine.3).±"\J (P a + .za koliko se jedan klip spusti diugi se za toliko podigne. p Slilca P.2. P.i.1. .4-6 gde Stl konstante : b=Pa+pg(a-A) Pm =t(-b+~b2 +4c) Al +A2 +A3 A +A [ 2 A_ F[ +F2 + Pmo A[ + A2 .pg(A[+A2+A3) pg A[+Az+A3 ProDlem 1. U sistemu se nalazi ulje gustine p.___ stallje izoterrnski. AI) .i.a hidraulic'ke i pneumatske komponente X1.. glase: p) (AI . lSpUD[ .~4A:. Sil1lii:onizacija kretal1ja je kada klipovi imaju ista p[ pomenirtja.og fluida l1.2-2 _. pn. .P2 (AI .A2 ) + P3 A3 . Atmosfersld pritisak je i!li.P.+ F+F. Problem lA-6. Ako se ova pomeranja oznace sa x tada se iz zapremirtskog bilansa D2 = (2 -D:.. ?)1I2 =. . ({= 1. JednaCilla ravnoteZe sila.34 Sile pritiska radn. Vazduh mellja . korne Je . c -:xo+a--x. ~ Pj ~ Fz ocirediti racini natpritisak Pl' u slede<Sim sluCcljevima: a) F[ = F2 =100kN. odrediti natpritisak u vaZdUSllOm a V \7 prostoru akumulatora.. U kojimasekrecu klipovi teZina G=800N.

Hidraulicka kleSta steiu predmet tdine G. klip u glavnom cilindru se pomeri za hody. da bi se mogao stezati duplo tez} predmet. Problem 1.4-8.Sile pritiska radnog fiuida na hidraulic'lce i pneutnatske komponente pi(A1 -A3 )+ P2 A3 -P3(A 1 -A2 ) -F2 ..1. a) Ako na haju poluge deluje sila F=250N. H=150mm. Da bi se predmet stegao potrebno je klipove pomeriti za po hod h=40mm. P.a) Usled dejstva sile F. Slika P. a pri istim hodovima klipova? Smatrati da vazduh u pneumatskom cilindru menja stanje izotermski. don Pa -4.H = CPa + Pm)-.moze se postaviti jednaCina zapreminskog bilansa 2 d h = D/ y.4-8 opruga krutosti c=50N/cm je neopterecena. Do=50 mm.27 bar .2 RESENJE.l. na osnovu ovog pomeranja i jednaCine izotermske promene stanja Don . l=200mm. b) PI = 25..-"'. dobija se izraz za radni n'atpritisak G F. pri cemu je koeficijent trenja izmedu klipa i predmeta ~l=O. Porast pritiska u sistemu omogllcava sila F koja delllje na haju krute poluge.Z!Cfs)2 h.l. P a =lbar.4-8 b=100 mm. na osnovu hodova klipova u hidrocilindrima. b) Kolikom silom treba delovati n~ haju poluge. a vazduh u pneumatskom cilindm je d pod atmosferskim pritiskom. Sile viskoznog trenja zanemariti. +F2 p]=T+2T' 2 2 Uvriltavanjem zadatih brojnih vrednosti u izraz za natpritisak PI' dobivaju se resenja: a) Pj ~ 50. odrediti dokoje tdine predmeta hidraulicka klesta mogu da stew. L_H__.G = O.-(P -x). Prvo.13 bar . 41t daje pomeranje klipa u pneumatskom cilindru: x=. D=80 mm. koja uz pomocjednaCine slicnosti xli =ylb. dok seklip u pneumatskom cilindru pomeri za hod x. Dati su podaci: d=50mm. 2 2 2 . tom prilikom pritisak u hidrauliclcom delu sistema je P a u pneumatskom cilindru Pm' Sve novouvedene velicim: treba odrediti. klipovi u hidrocilindrima se pomere za po hod h.. a=500mm. Zatim. U polozaju kao na s1. 35 Sabiranjem ovih jednaCina.

D. Za savladavanje sile zavarivanja F na elektrodama (ldestima) pritisak . c=lN/cm.4-9) se sastoji od dva hidrocilindra i pneumatskog amortizera.36 Sile pritiska radnogjluida na hidraulicKe i pneumatske komponente dobija senatpritisak u pneumatskom cilindru: Pm == PaX / (H .. . h=500mm. 4 2 2 i jednaCine ravnoteZe sila koje deluju ria predmet G= 2FJ.4-10.n J== 2 b) KoristeCi nadjeno resenje iz dela zadatka pod a). Smatrati da se pri pomeranju l):lipova drugog hidrocilindra i pneumatskog cilindra klipnjace W. iz momentne jednacine (postavljene za obrtnu tacku poluge) [ Fa .) L dl 2 X . a=500mm. Pa=lOOOmbar.1.(ex + Pm D2n n .(T) .6'1'l! ~recu horizontalno.. gde su: 4G I d2 2 Pmo = (T+ pgh)Y.1. Pci • Problem 1. P. Pm == (Pa +Pmo ) 11C 3 a a-Ted. Jcoscx.4-9 pcidaci: d1=lOOmm. i u njemu uvrstavajuCi umesto G novu teZinu 2G i umesto sile Fnovu silu Fl ./ F ==-(-) +(cx+p -)-== 318 9N.t d G == 2Y.l == 2JlP d 41t . i=200mm. 3 G=50N. izotermski.. dobija se teZina predmeta f. .pD--b 1 =0.. Odrediti silu F koja izaziva spustanje " klipa precnika d l zahodx =50mm..9N. a vazduh u pneumatskom amortizeru menja stanje . U pocetnom stanju mirovanja opruga krutosti c je neopterecena. L=400mm. Na slici su prikazana klesta na aparatu za tackasto zavarivanje.dz =50mm. . Konacno. If. dobija se: Gb D 2 Don .(D) llFa -(cx+ Pm-4-)11 26. p =900kg 1m.4-9. Dati su Slika P. Usled dejstva sile F klipovi se pomeraju.tGd m4a' Problem 1.x). Hidraulicko-pneumatski sistem (s1. d 3 =50mm. Sve sHe ttenja zane mariti. 4)1..

4-12.96 i ukupni stepen korisnog dejstva hidropretvaraca ). RESENJE. S druge strane ovaj cilindar je povezan sa pneumatsko-hidraulickim pojacavacem pritiska.J. odrediti precnik II komore visokog pritiska hidropretvaraca. potrebnoje ostvariti silu F==106. koji sa strane niskog pritiska Po =6bar ima pretnik Idipa Do =200mm. p. D.Fa + (Fco +2c-h)b . Za zakivanje na klipu precnika D=100mm. a Problem l. D 1.4-H. tezillu hidrocilindra i sile trenja. Slilca P.SiZe pritiska radnog jluida na hidraulicke i pneuinatske komponente 37 komprimovanog vazduha iz mreze Pl se pojacava pneumatsko-hidraulickom pojacavacu pritiska: Hod elektroda pri tackastom zavarivanju je h~ Ocirediti odnos povrsina pneumatsko-hidraulickog pojacavaca pritiska da bi se na elektrodama ostvarila sila zavarivanja F. Zanemariti teZinu kldta.J. Trenje zanemariti. h. Sile trenja i tezine zanemariti. =0.1. FeD' a. p.4-11 Problem 1. kao i protivpritisak u hidrocilindru zakivackog uredaja. Za slucaj da je ukupni stepen korisnog dejstva hidraulickog cilindra zakivackog uredaja ).1. U uredaju za zakivanje nalazi se hidraulicki pretvarac pritiska.0=0.85. do. c. . b.d == D0 D 1Jpollolln 4F = 38mm. Odrediti do kog ce natpritiska Pm konusni ventil zaptivati cevovod. h.· Al 4 [_ . L.4-10 RESENJE.b ] A=-2-. d 1 . Slika P. Poznate velicine su: d.1 kN. Za otvaranje i zatvaranje izlazne cevi izrezervoara koristi se konmmi zatvarac koji je povezan sa hidraulicko-pneumatskim cilindrom. Sila staticke deformacije opruge je FeD' Poznate velicine SU: Pl' F. Do. d nIp . d.

p. glavnog hidraulickopneumatskog cilindra. Odrediti sHu kojom treba delovati na krajn poluge da bi se kretanje dobosa zaustavilo. Gustina ulja je p. precnika klipa d i precnika klipnjace do.1.38 Sile pritiska radnog Jluida na hidraulicke i pneumatsk.41-13. u kome se nalazi opruga lautosti C i staticke deformacije Yo' a u pneumatskom delu cilindra vazduh pod natpritiskom Pmo.l. sIuzi hidraulicka kocnica. a sto se postiZe dejstvom sile F.Pa' a-y .nivoa tecnosti n rezervoaru je pg(Hd 2 -hD. za kojn je vezana opruga krutosti Co i staticke deformacije x o' Da bi se kretanje dobosa zaustavilo. koja je obrtna oko tacke 0. 1 \ \ pri cemu su: Y = 28(-d) ..L (. Hidranlicka kocnica se sastoji od: dva jednaka hidrocilindra precnika d k . Za zaustavljanje obrtnog kretanja dobosa precnika D.a + pmo ) . SHe Slika P. na cijim krajevima se nalaze kocione obloge koje u kontaktu sa dobosem imaju koeficijent trenja ).4-12 Problem 11. tj.4-13 tdine i viskoznog trenja zanemariti.J.e komponente RESENJE: TraZeni natpritisak iznad . i poluga dimenzija L i I + 10 . Vazduh (pocetne debljine sloja a) menja stanje izotermski. obrtnog momenta M. potrebno je kocione obloge pomeriti za po hod 8.1. x = Y -L ' dk 2 10 PIn -.) p Slika P..

1.u sa stiUjivim. deluje naravnu povrs p=-fpdA=-fit pd4n.3) Slilca 1.1a koje je predstavljeno familijom izobarskih povrSi. P= tpdA .1b).5.39 1. te se rezultujuca sila pritiska moze odtediti kao P =PA (1. Talco na pI'. ako izobarska i ravna povrs Ide u istoj ravni tad a je na celoj povrsiili A pritisak konstantan (v. A b) (1. sl. Integraljenjem . DalcIe. AVO zapravo znaCi da se ravna povrs povrsine A. Prema tome elementarna sila pritiska koja deluje na ovu povrsinu ce biti dP ='-pdAn.1) i sprovedene analize zakljucuje Se da si1a ptitiska na ravnu povrs zavisi od: funkcije promene polja pritiska. Zbog veliCine ove povrsine moze se smatrati da na njoj vlada konstantan pritisak'fluida p. Aka se stisljiv fluid nalazi u nekoj konacnoj zapremini. sila pritiska dP je usmerena 1<a povrsi a ort normale i1 od povrsi ka fluidu.1) dobija intenzitet sile pritiska U nekim slucajevima izraz za silu pritiska (1. pri cemu znak minus potice od toga sto su vektori sile pritiska i orta spoljasnje normale povrsine ii uvek suprotnog smera.5. Na osnovu iztaza (1. tadase zbog male gustine gasa moze smatrati da je u celoj zapremini popun]enojfluidom pritisak konstantan.5.2b).5.1 ) Vektori ii i P su kolinearni pa se iz izraza (1. SiIa pritiska na ravnu pons koja je u Jlmntadd. medusobnog polozaja izobarskih i rayne povrSi. 1. ave izobarske povrsi pro laze kroz povrSinu A koja lezi 1.5. veliCine povtsine koja je u kontaktu sa fluidoID. (15. uvek poklapa sa izobarskom povrsi bez obzira na mesto i polozaj tavne .1. SJ[lLE PllllITISKA NA RAVNE POVRSI Posmatra se promenljivo polje pritiska sa 51. koja je izlozena natpritisku Pm (s1. kao i od toga koji je fluid (stisljiv iIi nestisljiv) u kontaktu sa ravnom pavrsi.5.1 ravni R.1.5. fluid om.5.2) moze se svesti na veoma jednostavan oblik.5. Zato ce se naCini odredivanja sile ptitiska koja deluje na ravan kada je ona u kontaktu sa stisljivim iii nestisljivim fluidom analizitati posebno.5.5.2.1.2) bez obzira koji je fluid (stisljiv iii nestiSljiv) u kontaktu sa ravnom povrSinom.5.na koju se zeli odtediti sila ptitiska.2a) iii potpritiskom Pv (sL1.ove elementame sile pritiska po povrSini dcbija se rezultujuca sila pritiska kojll. Ovde se postavlja osnovno pitanje Icolika je sila pritiska koja deluje na ravnu povrs povrsine A? Da bi se nasao odgovor na ovo pitanje posmatrace se elementarna povrsina dA.

dobija se rezultujuca sila pritiska koja deluje na ravnu povrs . dobijaju se izrazi za odredivanje sila pritiska u slucaju natpritiska gasa u rezervoaru -f (1.5.2b). Integraljenjem ove sHe po pOVrS1l11 .2a) i ad rayne povrsi u sJucaju potpritiska gasa (sl.5. PrimenjuJuCi ovaj izraz za obe strane rayne povrSi A.Zato sepostavlja pitanje kolika je rezua) ltujuca sila pritiska i gde je njena napadna tacka.2. Ovo za posledicu ima da se za odredivanje sile pritiska moze· koristiti izraz (1. Dakle. Sila pritiska lila ravlIlu pons koja je u kOJmiaktu sa Jmestisljivim fluid om Neka ravna povrs povrsine A. koju kvasi tecnost gustine p.5.5.5.1.Pv)A -f AllalizirajuCi izraze za sile pritiska (1.4) (1.5. tada se moze kOllstatovati da se u slucaju stisljivog fluida centar pritiska poklapa sa tezistem povrsine.1. leii u" ravni nagnutoj pod uglom a u odnosu na horizontalu (sl.40 Site pritiska na ravne povrsi Stika 1.5.2. U· cilju odredivanja sile pritislca posmatrace se elementarna povrsina dA.5) i u slucaju potpritiska gasa u rezervoaru P= PaA-(Pa .3).4-5) i dijagrame pritiska sa slike 1. te ce zato na posmatranoj ravnoj pOVrSi polje pritiska biti neravnomeruo. Ako se uvede pojam em/aT pri/islca za tacku u kojoj deluje rezultujuca sila pritiska na raVnu povrs.5. zakljucuje se da se sile pritiska stisljivog fluida odreduju preko relativnih pritisaka ida deluju lea ravnoj povrSi u slucaju natpritiska: gasa (sl. te ce tada elementarna sila pritiskabiti dP:::: pgzdA. sila pritiska stisljivog fluid a deluje u teiistu ravne povrSi.5.5.1. Poznato je iz zakona hidrostaticke raspodele pritislea u nestisljivom mirnom fluidu da se pritisak linearno menja sa dubinom tecnosti.3a). 1. Zbog ove neravnomernosti pojedini delovi raYne povrsi koji imaju ism povrSinu bice izlozeni dejstvima razlicitih elementarnih sila pritiska. na koju deluje hidrostatickipritisak p:::: pgz. jer su obe u kontakm sa stisljivim fiuidom.3. P=(Pa+Pm)A-paA povrsi u stisijivom fluidu.

u e ako je povrs nesimetricna (sl.5.3. iIi rastojanja 6ve i t. .vc =-. Da bi se odredio polozaj tacke centra pritiska koristi se Varinjonova teorema koja glasi: moment rezultujuce sile u odnosu na proizvoljnu osu jednak je sumi momenata njenih komponenata u odnosu na istu osu.vertikalno rastojanje od nivoa slobodne povrsi tecnosti do tezista okvasene povrsi i Pc = pgzehidrostaticki pritisak u teZistu povrsine.re odreduje preko vredl'loJ'ti hldroJ'tatickogpritiska u teiistllpowii i da de!tije It tacki centrapritiJ'ka (D).5.1.6) =zeA .8) pn cemu je 1ST) centrifugalni moment inercije uodnosu na teiisne ose.Ve => fl.1. Stajnerove teoreme: da je aksijalni moment inercije za proizvoljnu osu jednak zbiru sopstvenog momenta inercije za paralelnu tezisnu osu i polozajnog momenta inercije (iu = Ie +v.u e := 1 -A Ve f ~YjdA A => ~uc := 1S T) -A Ve (1. na pr.Site pritiska na ravne povrsi 41 pri cemu su: t I p =t pdA = zdA pgt zdA = pgze A = p'0] .1. sl. tako da se dobija relacija PV D = t vdP -+ pgzeAvv = pgt zvdA . Kako centrifugalni moment inercije moze imati vrednost I~T] ~ 0.rila pntirka norma!na na ravllt/ povrS na koju de!It!~ da . (1. Kako. a sto zavisi od oblika povrsine A..5. Z iz koje posretstvom veze izmedu koordinata Vv A = v sincx (ze = ve sincx) sledi izraz =_l-S v2dA=~ VeA veA u kome je Iu moment inercije povrsineAu odnosu na osu "u". ali za proizvoljnu osu o-v.3c) tada postoji i horizontalna pomerenost tacke centra pritiska u odnosu na tdiste povrsine. ako okvasena povrsina nema osu simetrije (v. osa o-u koja leZi u preseku rayne i slobodne povrSi.3a). dobija se rastojanje horizontalne pomerenosti tacke centra pritiska u odnosu na teiiste fl. Medutim.5.. to isti predznak maze iroati i rastojanje 6u c ~ O.staticki moment povrsine. Zaldjucujemo da je rezultujuca . dobija se polozaj dejstva sile pritiska u odnosu na teziste 1 2 _ Ie Vv =-A (veA+1e)=vc+t.. Aka je okvasena ravna povrssimetricna (v.5.11 (1.5.3b) u odnosu na osu koja prolazi laoz teiistetada je sa rastojanjem ~vc tacka centra pritiska jednoznacno odredena.A).3b). Koriscenjem.7) V ~' pn cemu su: Ie moment inercije povri3ine A u odnosu na teiisnu osu (~) i vc najkrace rastojanje od mvoa slobodne povrsi tecnosti do tezista povrsi mereno po ravni u kojoj lezi ravna povrS (sLL5.5. Na osnovu izlozenog zakljucuje se da leod ravnih povrsi tacku centra pritiska u odnosu na teiiste C odreduje rastojanje 6v c ako je povrs simetricna (sU. Zc . dalje. sl. je izbor ose proizvoljan to se za merodavnu moze uzeti.c). PonavljajuCi identican postupak kao i u prethodnom slucaju.

l.5. b) iznad tecnosti u rezervoaru vlada natpritisak gasa.1.6) merodavna visina za odredivanje sHe pritiska je Z c' dok je prema izrazu (1.1.7) merodavno rastojanje za proracun centra pritiska rastojanje Vc = Zc \ sina. i c) iznad tecnosti u rezervoaru vlada potpritisak gasa. Ravna povrs povrsine A nagnuta je pod uglom a u odnosn na horizontalu.5.5.42 Sile pritiska na ravne povrsi Za odredivanje polozaja dejstva sile pritiska potrebno je poznavati moment inercije povrsine u cidnosu na tezisneose. I \ I Slib P. U traZenim slucajevima graficki prikaz ovih rastojanja je dat na slici P. Za neke karakteristicne oblike povrsi momenti inercije dati su u tabeli T.5-1 P.1. Nju levasi sarno sa jedne strane tecnost gustine po Graficki prikazati nivoe slobodnih povrsi tecnosti i rastojanja koja sumerodavna za proracun sile pritiska i tacke centra pritiska u sledeCim slucajevima: a) rezervoar je otvoren prema atmosferi. Problem 105-1.5. Oblik povrsi A ah Oblik povrsi A 12 -ah 1 2 1 -ah 2 ab7t Tabela 1.ESENJE Prema izrazu (1.S-I. .1.

Pm =SlcPa.5..SiZe pritiska na ravne povrsi 43 ProNe"1f 105-20 Odtediti sHu F kojom treba vuCi uze dabi poceo cia se otvara pravougaoni vertikalni poklopac sirine L.4-6) za posmatrane rayne povrsine definisu se sledece sile: P" h1 ==(Pm+P1gz)h]L 117 'P2 =(-Pv+P2 g -Z)h2 L . hi =Cj D1 =-A =-12 . cx=20°.1.5-2 su ucrtane sile pritiska i polozaji njihovog delovanja u odnosu na povrsine na koje se odnose. P1 =lOOOleg/m.(H -h2 )L .1. odreduje se sila kojom treba vuCi uze F 1 r H .5-2 RESENJE" Na osnovu recenog u Odeljkli 1. prime nom izraza (1.2-3.112 H .+ h1 P1g 2' Z e2 Pv h2 = ---+P2g 2' Sada se.5.h1 h1 . a zatim.h 1) + p" (H ..+ Azcr ) .2. P" == p.7) dobivaju rastojanja dejstva 8ila pritisaka p" i P2 u odnosu na pripadajuca teZista. koji je cibrtan aka tacke 0. Dati su podaci: 3 ' h] =lm. L=2m. p" =lkPa. koja glasi: _ h2 1 1 hI FcosaH +P2 (I1. na s1..5.) J= 24)2N ..2 +Azc. P2 =800kg/m'. P. i iznose: Azel leI h~ Ie2 . PM == Pm(H -h1 )L .Aze2 =C2 D z =~=-12· 1Zc1 Zc] ""2Zc2 Zc2 Konacno. nacrtati dijagram pritisaka hidrostatickog po visini poldopaca. H=3m. PostavljajuCi jednaCine hidrostaticke ravnoteze za izobarske ravni koje prolaze kroz teiista C1 i Cz ' odreduju se koordinate tih teiista u odnosu na nivoe slobodnih povrSi tecnosti gustina Pj i Pz' koje su dateizrazima: Z c1 Pm =.-z-+PM--2-+ ~ (H -Z+Azcr )-P2 (H -2+ Aze. =2m. . postavljanjem momentne jednaCine za obrtnu tacku 0.) = P" I(H -h2 ) + PM I(H-. PrimenjujuCi izraze (1.. h2 l _ = HcoscxLP. "2 F Slikil.

visiile h i sirine I. bid odreden sa dva rastojanja I 6.5-3. Teska ravanska betonska brana dimenzija a. b i H. h=2m. Ovaj zakljucak ne vaii ako se nivo tecnosti spusH ispod gornje ivice ventila. ah S obzirom da ttetirana ravna pOvTsina nema osu simetrije to ce polozaj tacke centra pritiska. &e = ED = Ie lAze' to ce moment neophodan za odriavanje ventila zatvorenim biti Slika P. RESENJE: Kako su hidraulicka sila koja deluje na ventil i polozaj njenog dejstva odredeni izrazima P = pgzeA. H=4m. Odrediti silu pritiska i polozaj njenog dejstva u odnosu na teziste rayne povrsi. DakIe. koji predstavlja ulaz u horizontalni ispusni kanal.3mm.Primenom izraza (1.5-4. h sina 2 / Slika P.5-4 I x:y a h sina 6. Ix . sl. Slika P.5-3). gustine Pb' u kontaktu je sa vodom. Odrediti obrtni moment po jedinici duzine brane l(=lm) oko kriticne tacke O.6) dobija se sila pritiska koja deluje na trouglasti poklopac P = pgzeA = pg(H +'3hsma)Z-= 50567N.1. a= 1m. Ulaz u kana! je zatvoren ventilom obrtanim oko horizontalne ose koja prolazi kroz njegovo teiiste C (v. U kosom zidu nagnutom pod uglom a nalazi se poklopac oblika pravougaonog trougla.1. 9.P. Proplem 1.1. gustine p. Pokazati da je moment za odriavanje ventila u zatvorenom polaiaju nezavisan ad visine vode od gornje ivice ventila do nivoa slobodne povrsine vode. u odnosu na teziste p6vrsine. U vertikalnom zidu hidraulicke brane nalazi se pravougaoni otvor. 2 .31mm .5-5 .5-5. Dati podaci su: a=60°.1.5. p = lOOOkg I m 3 • RESENJE.Vc = AVe = 6(3H +2hsinCt) = 37.44 Sile pritiska na ravne povrsi Proplem 1. koji kvasi tecnost gustine p. obrtni moment zatvaranja ventila zavisi od faktora pg i ad geometrijskog oblika ventila. sa jedne i druge strane brane na visinama hI i h 2 • Sa donje strane brana je zasticena tako da se sila koja potice od podzerrmih voda moze zanemariti.U c = AVe = 12(3H +2hsina) Problem 1.5-3 Ovaj moment je ocigledno nezavisan od Z c' odnosno od poloiaja nivoa slobodne povrsi tecnosti u odriosu ria teiiste.

u odnosu na teZiste.+h+H+fsina. Odrediti ukupni obrtni moment po jedinici !lirine brane (1= 1m) koji potice od sile pritiska i sile teZine. H. b i a napravljena je ad betona gustine Pb' Kosi zid brane samo sa jedne strane kvasi voda. moment sHe pritiska moze da ima pozitivnu ili negativnu vrednost.p" -4-)(Dcosa + a sina) 2 2 dobija se trazeno rastojanje..Do.1. Poklopac zatvara kruzni otvor precnika d. / 2 Problem 1. do visine h. Pv d 2 sina (2+00 . Poldopac zatvara kruzru otvor precnika d. J?ESENJE: h2 h b 2 _a 2 . koja sledi iz datog reSenja.p" J?ESENJE: Kako je teziste poklopca. u odnosu na nivo slobodne povrsi. ilV = CD = _c_ = sma cAVe 16ze p L.-= 1vJ Problem 1._ _ _----">. Kada se rezelvoar dopunski napuni do visine h poklopac se otvara. to ce rastojanje. .5-7 1z momentne jednacine postavljene za obrtnu tacku 0. na kome deluje sila pritiska biti: J d2 . moze da se okrece oko tacke O.5-8. SIika P. da bude jednak nuli. koji se nalazi na strmoj ravni. pa tada nivo tecnosti u rezervoaru raste. . koje iznosi: h= " .d. Teska brana dimenzija: a. koja glasi: d 2n D 1 Don pgzc -4-(2+ ilVe ) = G (Dcosa+ a sina) + (Go . na rastojanju zc=-~.Sile pritiska na ravne povrsi 45 J?ESENfE' Problem 1.S-6 pg-2-·--(bcosa---·-)+ Pbgb-g-tga sma 3 sma U zavisnosti od odnosa visine kvasenja h i geometrijske karakteristike brane 3b sinacosa. Homogeni cilindricni poklopac teZine G.PV-4-)(Dcosa+asma)++--H -(D+ 4D)-2pgDd n pg 8 G. koji se nalazi na zidu nagnutom pod ug10m a u odnosu na horizontalu. Iznad tecnosti u rezervoaru nalazi se vazduh pod pritiskom Pv' U rezelvoar se povremeno doyodi tecnost..p.5-6. a. Slilca P.D. U toku povecanja nivoa tecnosti u rezervoaru potpritisak ostaje !constantan. pak. a koji se ima aka kriticne obrtne tacke O. Homogeni cilindricni poklopac tdine G koji moze da se okrece oko tacke 0 povezan je sa pneumatskim cilindrom. Don 2 .. -.a.1. ili.5-7.Go. Posle koje visine h poklopac ce da se otvori? Poznate veliCine su: G. gustine p.

D.(D 2 +-~) ]} -2 1 Pm pg pgd n 2 za koju sila F ima ekstremne vrednosti. ' b. .L ... sma 1 . postavljene za obrtnu tacku 0 h3 . h3. h2 · hI P.8Ga .. PV' P].z03 ) +P2 (113 Sill a.lR PonavljajuCi u potpunosti posrupak dat u primeru P.lE· Koriscenjem jednacina hidrostatickih ravnotd<:1..§i Pil:l F Odrediti ugao a. p.-111 +2 ' Py PI Pz 113 P g +-hl +-112 +-2 3 P3 P3 Polozaji dejstva sila pritisaka u odnosu na pripadajuce povrsine odredeni su izrazima: Z03 =- I f"V __0_1__ cl - h2 I I \. A VcJ .6) definisu se sledece sile: hI 112 ~ :::: P]gzcl-·. (-2 -b. ho DZn P" = Pv sina. = arcsm{ 2D(f + 1 ! ) [ . +-'-+-2-'-. Poznate veliCine su: ho' h1' 112 . Poznate veliCine su: a.1.-L. P· == P3gz03h3L . P?:::: PZgzc2 -.5-9.zc3 = A3z03 = 12z03 .za koji ce sila u uzehl imati ekstre:inne vrednosti.46 Sile pritiska na ravne pov('.. Pm' RESEN. iz momentne jednaCine..1. L PM = Pm-4Konacno.D.12z02 sin a.PIg +T ' Z02 :::: - Pv PI 112 P2g +-.L.P2. I1 z ... Teiinu pregrade zanemariti.. d. koji su odredeni izrazima: Py hI Zol =.A 2Vc2 . h.P3'a.LWeI) = .· RESEN. 3 sma.5-7 i koristeCi uslov zadatka of! ro == 0 dobija se vrednost ugla . Odrediti natpritisak u pneumatskom cilindru koji drZi pregradu u ravnoteii i nacrtati dijagram pritisaka po visini pregrade..5. 2 21 I h2 I 03 h3 f"V __0_2__ 02 . +-2-'-.1 ana osnovu izraza (1.5. sma. postavljenih za izobarske ravni koje prolaze kroz teiista C]. P. G...H. SIna. SIna .LWcz)+F] (h3 sma. Prema s1. d a.5) i (1./em 105-90 Pregrada OA sirine L obrtna je oko tacke O. Cz i C 3' dobijaju se polozaji teiista u odnosu na nivoe slobodnih povrSi tecnosti..12zcl sina. Pro/..

3 P2 == lOOOkg / m 3 .3).6) su: ~ == p.3).P2(t. RESENJE: Za povrsine Ai = [2 (i == 1. cl .5.? .gzc. a=45°.sma dobija se trazeni natpritisak koji je odreden izrazom: 4 h3 h P : = . KoristeCi izraz (1.1.4) i (1.Sile pritiska na ravne povrsi .2 prikazan je dijagram rasporeda pritisaka koji deluju na pregradu.I +-sma.V 3 sma + sinc. Pv I.' P3 :::: 3000kg / m 3 . iz momentne jednaCine posf.S-9.1..S-9. (i = 1. koje levase tecnosti gustina Pi ' vertikalne koordinate teZista Ci U odnosu na nivoe slobodnih povrsi odredene 8U izrazima: Pm I.2.. PI == 1OOOleg / m .5.z m D-nH c· 2 sma h h h +11 h D(h' 2 I A V) P (h' I 2 0)] + 'I 3 sma + sina + 2 sina .cl PIg 2 ' c2 .'-[P3 (-2 -/:. . prema izrazima (1. Pz i P3' Slika P. Dati su podaci: l=2m. z =--+-sma z =---+-sma z. .2 Stika P. Na ovom dijagramu Stl sa Nl. N2 i N3 oznaceni mvol slobodnih povrSi tecnosti gU8tina: PI. Ci : ~Vci = I~Z'I)sina na kojima deluju sire pritiska ~.7) dobivaju se rastojanjau odnosu na t6Zista PM = Pm 12 .l. Pv=O. Pm =O. hI +112 ho Pv(h3 sma+-··--+--·-)+PM H sma 2. .A.z 3)+P)(h 3 sina+.Ll . pzg 2 'c3 P3g P3 2 SHe pritiska koje opterecuju zatvarac.5-1O . Konacno. Dva zai:'.Pv pz I .2.ljene za obrtnu tacku 0.~Vc2)+ P3C-t+~VC3) = 148kNm. =---+. dobija se traienimoment lvf = PM 2 f- PI (t+Ml'cI).lbar.2bar.PFublem l.S-lO.bYc2)+ .5.L + 1 sina := 47 Na slici P. Izracunati potreban momenat M koji obezbedjuje dati polozaj zatvaraca. koji je obrtan oko tacke O.forena rezervoara medusobno 8U odvojena pregradnim zidom u kome se nalazi zatvarac sirine /.

U vertikalnom ziehl nalazi se horizontalna spojna cev. RESENJE: 46 H Pro/. 0:. c) Radni pritisak hidraulickog sistema koji sluzi za otvaranje i zatvaranje vrata je p=160bar. Visina gornje vade je hi == 8m. Pz .lE: a) Trazeni obrtni momenti su: Ml (z) == pg a [h~ -(~ + Z)2] 2 4 .S-lI pritiska koji deluje na svaka poluvrata gornjih i donjih vrata prevodnice u funkciji ad trenutne visinske razlike spoljasnje (gornje ili donje) i unutrasnje vode.2m. poklopca. . tecnosti gustine P2' pri kojoj ce zapoceti otvaranje . dok je visina donje vode h2 == 4m. precnika el. koji je nagnut pod uglom 0: i obrtan je oko ose O. Poznate veliCine su: d. nalaze se dvapara vrata. Aka bi neko nestnicnim radom pokusao otvoriti vrata prevodnice u najnepovoljnijem polozajll da li bi to magao? Uzeti da je protivpritisak u cilindru PD == 2bar . po sredini vrata. i koji su za poluvrata zglobno spojenCt na rastojanju b==2. Odrediti visinu fl. Slika P.6m i pod uglom 0:=40°. za proizvoljni polozaj llivoa vode utiprevodnici.48 Site pritiska na ravne povr§i Pro/. b) Odrediti silu koja deluje 11a zaptivace. G.5-11. Na kanalskoj prevoduici sirine l:::10m. SvaIea poluvrata prevodnice spojen<i su sa hidrociliildrom.lem 11. Svaka poluvrata./em 1. koju zatvara hOlnogeni poklopac teZine G.l.5-12.5-12 RESEN. H. cije su dimenzije kEpa i klipnjace D=250mm i d==15Omm. obrtna su oko vertikalnih osa 0-0. a) Odrediti zakon promel1e obrtnog momenta sile Slika P. Pl .. sirine a=5.1.

RESENJE: PonavljajuCi postupak izlozen u prime- ru P-1.. d. l.:. Odrediti visinu tecnosti u rezervoaru. Kada na mali klippocne delovati sila F. h. a. G.:.4>160bar) to u ovom slucaju nije moguce otvoriti vrata prevodnice. D.. u odnosu na obrtnu osu 0. Zatvarac sluZi za regulisanje nivoa tecnosti u rezervoaru. Odrediti za koliko ce se spustiti manji klip nakon delovanja H sile F. 2? 2 2 Problem 1. D-d Kako je ovaj pritisalcmnogo veci od instalisanog (p=609.:.5-14.. R.:.:. F.:. H. UopstavajuCi ovaj zaldjucak moze se kazati da kad god postoji visinska razlika nivoa spoljasnje i unutrasnje vode da ce postojati si1a pritiska koja deluje na vrata prevodnice tako da se uvek obezbeduje neophodno zaptivanje. M j (0).:.:.l. ~~~~..2).. tada se klipovi spustaju sve do h zauzimanja novog ravnotetnog poloZaja. posle koje ce doCi do prelivanja vode preko pre grade.6bG) Stika P. Za saviadavanje ovog obrtnog momenta potrebno je da u cilindru vlada pritisak 4Mj (0) D2 p= +PD =609. teZine G. Poznate velicine su: h. sila pritiska vode koja deluje na vrata prevodnice ddi ih u zatvorenom polozaju. U HPC-u ugradena je opruga krutosti c i . Hidraulicki sklop prikazan na 31. breeD -d-)sina. (z) = I 2 ' (i=1.re [1-( ~)21r Problem 1.. RESENJE: H = hL/l l pglh(h 2 - ~R2)+6aG lJ2)-1I2 p 2(pglR .:.5-15.. c. Dalde.5-13.. h 2a _p c) Najnepovoyniji slucaj je kada je voda u prevodnici ili na nivou gornje ili na nivou donje vfde.5-13 Problem :1.:. Ispod velikog klipa nalazi se opruga krutosti c.. b.S-14 sastoji se od dva cilindra precnika diD. Tada obrtni momenat ima maksimalnu vrednost. ima..3-4.. p. p. Pravougaoni poklopac dimenzija h i R.l. P.Sile pritiska na ravne povrSi 49 pri cemu se indeks i= 1 odnosi na gornja. dobice se izraz za pomeranje manjeg klipa: SlikaP. ~ y= F( ~r {c( ~)2 + pg D. 2clMi (z) b) F.l. a i=2 na donja vrata prevodnice.4bar. pri tome uvrstavajuCi Pm" =0 i Pm =0..j~ Poznati su sledeCi podaci: Go' G.5-14.. Izmedu rezervoara A i B nalazi se hidraulicko-pneumatski cilindar (HPC) dvosmernog dejstva. Trenje klipova 0 zidove cilindra zane mariti. sil-ine I. teZiste odredeno rastojanjima a i b u odnosu na obrtnu horizontalnu osu O.

NaCi vezu izmedu pomeranja klipa i 'natpritiska Pm] ako vazduh u pneumatskom delu cilindra menja stanje izotermski. a. > 4a Oa 2 koji daje realna resenja kvadratne jednaCine. xO' PI' P2 · . Za taj • (Pm] . a) Odrediti siIu kojom treba delovati na Idip da bi sHa pritiska na poklopac Abila dvostruko veca od sile pritiska koja deluje 11a ovajpoklopac kada nema dejstva . uz dopunski uslov a. Poklopac Au kosom zidu zatvara kruzni otvol' precnika d.x). te uvodenjem koeficijenata Al ca . h. jednaCina ravnoteie sila koje opterecuju klip u pocetnom stanju mirovanja glasi: (Pm + PIgH)A1 == eXa + PmoAO + (-py +P2gh )Az ' (1) Stika P.. a sto iavisi od konkretnih brojnih podataka. Poznate velicine su: Pa' Pm' P".. Silu trenja zanemariti.a2 > 0). . Ao == A] . Problem 1. d. o 1 .. Iznad rezervoal'a nalazi se cilindar precnika D u kame moze da se krece klip teZine G.A 2 . B staticke deformacije xo' Kada se u rezervoaru A promeni natpritisak na Pm] tada se klip u HPC pomed.e.Uvodenjem povrsma poprecnih D'n d'n A preseka: A]:=:: -4-' A2 =4"". a2 == -A' .5-15 1z jednaCine (1) dobija se natpritisak vazduha u pneumatskom delu cilindra: Pma== 1 [(Pm+PIgH)AI-CXO-(P2gh-py)A2]' o Nakon povecanja natpritiska u rezervoaru A sa Pm na Pml klip ce se pomeriti za rastojanje X a natpritisak u vazdusnom prostoru cilindra naraste na novi ravnotdni poloiaj klipa jednaCina ravrioteie sila (Pml + PIgH)A1 = c(xa +x)+ PmAO+(-Pv +pzgh)Az ' zajedno sa jednacinom (1) daje vezu izmedju pritisaka: Pmo)Ao' Koriscenjem ove veze. a2 dobija se kvadratna jednacina: a 2 x 2 Oba naelena resenja mogu biti pozitivna. . D.Pm)jf. i jednaCine izotermske promene stanja . Kako su svi uvedeni o koeficijenti pozitivni (a o > 0.5-16. a j > 0 .50 Sile pritiska na ravne povrsi H II d --. P:." A C a o == (Pml .RESENJE. a l =-A + Pa + Pm +(Pml-Pm)T. dobijaju se sledeca resenja za pomeranje klipa: 1 XI2 (P m])=-2 (al±~Q~:":4a~a2)' . H.1.Pm)Aj • = cX+(Pm - (Pa + Pma)AOa:=:: (Pa + Pm)Ao(a.a j x+ a :=:: 0 . 0 0 .

ispunjen je tecnostima gustina Pz i P3 koje se ne mesaju. A =: J mogu se definisati sledece sile pritiska: ~ =: -[-Pv + Plg(l+t)jA.P. P. nakon dejstva sile. H=2. h1. P4 =-[-Pv+Plg(l+ta)jA . zatvoren je zatvaracem C oblika omotaca kvadratne piramide visine H i postavlje~l u rezervoar E.11.f!). J RESEP/7E: L-J Slika P. Pz =: {PI".5-16 Problem 1. ObilazeCi ombtac piramide sa spoljasnje i unutrasnje strane zakljucuje se da tecnosti gustina Pl' P2i P3 kvase sedam karakteristicnih ravnih povrsina oblika trougla (v. c) Slika P. h=O.Poznate veliCine su: a=1. = [Pmgh -P3gCt+ b )jA . spustiti lelip aka vazduh menja stanje izotermski? Paznate velicine su.2m. G Pl' PZJ Pa . sl.a.1. 3 . Sud A kvadratnog poprecnog preseka stranice 2a. Pm::=: 13600 kg 1m 3 . a. do' D.6m. h2' el. b) Za leolileo ce se. pre rna tome. 1=0.2m.5-17 RE'SENJE' Zbog jednostavnijeg pisanja uvodi se povrsil1a bocne strane piramide a a 2 + H2 . 1m.2m.1.~+-[p2gta+ P3g(a+b)]}A . Pl =: lOOOlegl m p" =24525 Pa.Sile pritiika na ravne povr§i 51 sile na Idip. i ugao a=arctg(a/.1. Pz = 800kg/m\ P3::=: 1200kgl m 3 .5-17a i b). b=0.5·. u kome iznad nivoa tecnosti gustine Pl vlada potpritisak Pv' Ocrediti ukupnu silu pritiska koja deluje na zatvarac c.

u odnosu na tezista Cj . a silu pritiska koja deluje na poklopac odrediti na osnovu hidrostatickog zakona raspodele pritiska.7) na rastojanjima.5. . 1. u odnosu na vertikalni zpravac. Poklopac tezine G=2000N. H RESElVJE: TraZenasila je: p F = PmA. da se celokupna povrsina zatvaraca C okvasena tecnoscu gustine P1 nalazi u potpritisku sto se da zakljuCiti prema polozaju slobodne povrsi. i P4 deluju izTtad tdiSta zato .5-19. i.P2 + P + P4 ) casa. Rezultujuce komponente sila pritiska su: Px = [. sile pritiska: . odredena izrazom (1. drugo. Odrediti ugao a.1. Pz = (-.6.z:.+pgH(As -A. P4 i P7 deluju od raYne povrsi. visine H.=O.. Slika P. h=3m. Kada na dno suda deluje sila F tada sud tone u tecnost gustine p a vazduh u njemu menja '~tanje izotermski.)-G.74kN.flo su pOJIT.z:. 3 2 Ukupna sila pritiska je P = ~ Px + P: + p} = 440. p= lOOOkg 1m • . tako da rad koji je potrebno izvrsiti zaotvararijepoklopca ima ekstremne vrednosti..z:.z:. 1. Treba napomenuti.pg8)} . . s G Au Problem. P3 i P4 nagnute su pod uglom a.1. moze da se krece po vodicama sa koeficijentom trenja iJ. P. te zato sile pritiska . dok su sHe: P5 . P6 i P7 nagnute poduglom a.. Dati su podaci: 3 Pm =2kPa. .7). Problem. u odnosu na horizontalni pravac y. ima povrsinu dna spolja As i unutra Au' Ispod sud a nalazi se stub vazduha visine a. Pm =t{~(Pa - Pmo = A .z:.pg(Ha -8)(1-A)' s .S-lS pri cemu su natpritisci: pg8)2 +4[Pa (a +8) + Pmolpg . debljine dna 0. = 440. = O. Odrediti. trece.(Pa . prvo. na s1. + P2 + P3 + P4 + 2(Ps + P6 + Pi)j sina. koji na kosom zidu zatvara pravougaoni otvor. Zanemariti efekte izazvane isticanjem tecnosti. sve sHe pritiska deluju u odgovarajuCim centrima pritiska D j (i = 1. pri cemu posebno treba naglasiti da sile pritislca .t.5-17a i b.iiTte A1 i A4 u poijupotprilljfca. Nivo tecnosti u rezervoaru je konstantan. b=lm. Ovaj zadatak moze i jednostavnije da se reM a a cemu ce biti vise reci u Odeljku 1..74kN Py = 0.5-18. F2 ..52 Sile pritiska na ravne povrsi Ps = {Pmg h -'-[Pzg1+P3g(a+b)1} 1 ' P =[Pmgh-P3g(~a+b)11 ' 6 P7 =-[-PV+P1g(l+a)jA. a=2m. Cilindricni sud tezine G. kolikom silom treba delovati na dna suda da bi onpotonuo.

s1. Rad otvaranja poklopca iznosi: fa 1 2 1 3".l (x) m~etu: + Gsina.flGcosa + G siri'a.5-20. Nivo tecnosti u rezervaaru . aka se poklopac krece po vodicallla sa koeficijentom trenja fl.Sile pritiska na ravne povrsi 53 b) Geosa.l. Za odredivanje ekstrellla. ' 1 • oa 1 pgba 1 a.S-19b).x)b . W == JOF(x)dx == 2(P m + pgh)f. Ovi izvodi su: oW 1 .31°. fu == ('6 flpgba 3 + Ga) cosa + flGa Sllla. max Problem 1. P. P(x) G ' ' v . potrebno je nati prvi i dtugi izvod funkcije rada pO uglu a..S-19 RESENlE.. = 0.. 67° Iz jednaCine koju daje prvi izvod dobija se: { 6 G 2] ~L ?' a iz jednaCina drugog izvoda sledi da je za ovu vrednost ugla rad minimalan i on iznosi Wmin == 963J Ikg. --2 = iw -('6 flpgba 3 + Ga) sma + flGa cosa..flGa cosa.~.l(x) = fl[P(x)-Hcosa]..Lba +('6pgba +Ga) Sllla. Sila trenja iZllledu poklopca i yodice je: F).x)b .x) Sina. I' . Za vrednost ugla ~=180-a=94.x) sina g ]ca . Naci rad otvaranja pravougaonog poklopca mase In.) = -85. = {Pm + pgh + P2 (a . dok je vucna sila u F(x) = F). == arct .1. Stika P. a polozaj njenog tezista u odnosu na nivo sIobodne povrsi odreden je izrazom zc(x) = Pm I pg+h+k(a-x)Sina.pgh +k pg(a .] (a . Sila pritiska koja opterecuje trenutno okvasenu povdinu poklopca iznosi: P(x) = pgzc (x)A(x) = [Pm 1.· Trenutno okvasena povrsina je A (x) = (a-x)b (v.. fad je maksimalan i iznosi W == 11609 J I kg.J" . [I .( .+ . t~O sma.

1 =60°. RRfENJE. /=8m. m=lOkg. Pri tome u protivpritisnom prostoru hidrocilindra vlada pritisak Pc =2bar. D=200mm.Sina)]. 1 ) + 2. (cosa 2 . b= 100m. 17= 1m. voda se preliva preko brane. d=100mm. Pokretnu pregradu brane u proizvoljnom polozaju ravnoteZe drZe dva simetricno postavljena hidrocilindra. p:::: lOOOkg 1m 3 . sluzi za regulisanje nivoa.1. b=5m. Pm=lkPa.1. I Slika P. SmatrajuCi da po visini vode u kanalu vlada hidrostaticki zakon raspodele pritiska. H=1. Na kanalu se nalazi brana cija pokretna homogena pregrada.a) F(a) = 4b~~n~ [pglh(H -ih sino. definisanom uglom 0.5-20 RESENJE. b) Pritisak u radnom prostoru hidrocilindra koji obezbeduje ravnoteZu pre grade u polozaju definisanom sa uglom 0.5-21 b) c) W = p= (i. 2 :::: pgl17 [H(a 2 - 2 0. Dati podaci su: h=2m. te:line G.U}o.Ponavljajuci postupak proracuna izlozen u primeru P. t (D _d )n 4F(a 1 ) 2 2 +Pc D2 2 2 = D-d 34. Dati podaci su: a=500mm. G=2P kN. 1-1-=0.229bar. .22153J. ProJJlem 1.l.5-19.90m.) +Gcosa] pri cemu su: a-ugao koji definise trenutni polozaj pregrade i ~ == arctg[ coso. Odrediti: a) Silu koja deluje na kIipnjacu svakog od hiclrocilindara.5-21. 1 .1. 0.)]= 18. dobija se rad otvaranja poklopca: W:::: I-I-g{m+t pab(h+ ~.4J.cosal)j =. Efekte isticanja tecnosti zanemariti.54 Sile pritiska na raYne povrSi je konstantan. arcsin(H / h). b t :J"'u'. Stika P. U pocetnom polozaju ravnoteZe pre grade. c) Rad sile pritiska koji je potrebno uloziti da bi prelivanje vode preko brane prestalo.

55 1.6. tada na nju deluje sila pritiska p:::: . (i=x.6.lljlllllll3 lkJrivlllI p'lHl'rS Ako se posmatra kriva povrS A proizvoljnog oblika (81.1) (1. neld poklopac.zci :::: lc.3) U izrazu (1. Vz je zapremina dobfjena projektovanjem hive povrJ? It vertikablOm pmvcu. S obzirom da je silu P U opstem slucaju teSKo t odrediti resavanjem integrala.6. dobija se komponenta element arne sile pritiska dPz :::: pdAz :::: pgzelA z • S obzirom da je dV::.! na rastojanjima merenim od teZista povrilina . pri <semu su Slika 1. ~.6. SHe pll"itiska koje deil. koji je veoma jednostavall za prakticnu primenu.pclA . tj.5.-=-pg-=-=Vz-'I (1.1).3).6.1.1.iIi. to ce se njenom odredjivanju pristupiti na jednostavniji naCin.6.1) koju kvasi sarno sa jedne strane tecnost gustine p. na nivo slobodne pO)lr§z: .cj-A-:""j'. i Pz njene komponente. Px .y) (i=x. 6. / AiZc. odredjivanjem njenih komponenata.1.y) (1.RIVE POVRSI I TELA KOlA SlE NALAZE U TECNOSTI 1.2) Projektovanjem u vertikalnom pravcu elementarne sHe pritiska d~" koja deluje na elementarnu povrSinu ciA (s1. u odgovarajuCim koordinatnim ravnima dobijaju se rayne povrsi povrsina Ax iA y na koje deluju sile pritiska (odredene izrazom (1.::zdA z elementarna zapremina koja ispunjava prostor od elementarne povrsi dA do nivoa slobodne povrsi tecnosti to ce rezultujuca sila pritiska u vertilcalnom pravcn biti: Pz :::: t pelA z z ::: pgt zelA z :::: pgt dV=:> z z r. i koja predstavlja. na pr. 6.1./ + pJ + pi. SILE PRITJISKA NA K.6)): !rp-j-::::-pg-z-c-jA-j-=----P-m-.6. Projektovanjem krive povrSi u horizontalnim pravcima Ox i Oy. Ova sila pritiska se moze napisati leao P=:: p...

horizontalnom pravcu dobice se rayne povrsi oblika pravougaonika povrsine A"I= Rl i polukruga povrsine Ax2 = R rc/2. s) to ce sila pritiska u proizvoljnom pravcu bid: p. Na osnovu napred recenog moze se odrediti sila pritiska koja deluje u proizvoljnoID pravcu odredenom jedinicnim vektorom s.6.6.lbar. 2 x1 x2 a koje su odredene primenom izraza (1.6.6. pa se zato sHe pritiska na takvim povrsinama uravnotezav<lju i kao tak.4) U odnosu na horizontalne pravce (i=x. Odrediti sile pritiska koje opterecuju cilindricni poklopac A sirine I.Ii u vertzKalnom praVClt do .6-1b).ira/iranjem prostora od olcva. Kako sa sl. p=lOOOkg/m • c) p A Slika P.s) . Vertikalne sile pritiska odreduju se primenom izraza (1.zapremifla dobijena projektovanjem hive povr.1. 1=2m.ile zapremine Vs' Problem 1. (v. sledi da je dPs =dPn cos(H. h=2m.. (1.6. P =[Pm +pg(h+1 ~)]± R n . 3 Pm=O.y) uglovi pod kojima je nagnuta rezultujuca sila pritiska su: (Xi = arctg(P 11.+P}.P.s) = pgcos(k. Dati su podaci: R=O.s)J A As z_ _ dA cos(k. s => Ips:::: pFFs I (1.1.2m.) . Trebanapomenuti cia se pri projektovanju odgovarajuce povr8ine preklapaju.6) pri cemu su: Fs = gcos(k.3). na kojima deluju horizontalne sile pritiska.6~1 RESENJK Prj projektovanju poklopaca A i B u. =J pgzdAcos(ii.lel1e hive pow. (1.fi teCitosti u pmizvo!inom pravcu So Napadna linfia ow Slfe pmlazi kroz tezi.6. 2 P =[Pm + pg(h.6-1. i sferni poklopac B poluprecnika R.komponertta jedinicne stle koja deluje na btlo kLJii fluitlni debe i Vs .:+~. 1.5) z U opstem slucaju napadne linije sila P ' P i P se ne seku u istoj x y z tacki sto za posledicu ima stvaranje momenta u odnosu na neku proizvoljno izabranu osu.~) JRl.56 SiZe pritiska na krive povrsi Vertilcalnastla pnliska P prolazi hvz tdiNe zttpremine Vz • Na osnovu poznavanja z komponenata moze se odrediti i intenzitet rezultujuce sile pritiska P=~P.1).ve se ne uzimaju u obzir. s) . s Hm 8to se merodavl1e zapremzi'le odredtqu .1.fi na nlvo slobodlle povr. sl.

Tezinu konusno-sfernog poklopca zanemariti. 2 pg 43 -. potrebno je naCi polozaje nivoa slobodnih povrsi tecnosti. h2 =2m. Poznate veliCine sU:P m ' h.. Prema tome.6-2b vertikalna si1a pritiska na taj deo hive povrsi biti: f D2 Pm· n n 2. Nivo slobodne povrsi tecnosti gustine PJ na1azi sena rastojanju Pn/PJg u odnosu na nivo tecnosti u sudu. Konusno-polusferni poklopac sa gomje strane Slika P. vertikalne sile pritiska su: Pm] . takode. Problem 1. do.6. Odrediti ukupnu silu prifiska koja opterecuje pregradni zid A-A sirine L.86kN. -R Pm 14 . 4 pg . J 7 Rezultujuce si1e pritiska. Ovaj zadatak. 14 3 P =pg[ -R 21C+(h+-)R I. 1 4 d 2 l ~ :::: PIg (h+ P1g)-4-+12(D +dD+d )fJ +"23("2) n .6-2 kvasi tecnost gustine PI' pa ce prema sl. R=lm. Problem 1. Odrediti silu F kojom treba delovati na ldip da bi veza A-A u pregradi P bila neopterecena.n i iznosi X= 4F / pzgd. a =45°. l J dok sa donje strane povr!. H.Da bi se odredile sHe pritiska koje deluju na vezu A-A. l=lm.2) za poklopac A-A i metode ravnotde tecnosti (vidi Odeljak 1.6·3.. Dati podaci su: ho=lm. PjI Pz' RESENJE. d. P1 == 800kg / m 3 .6-1c) ne uzimaju se u obzir.3) za poklopac B-B. jer definisusile koje se uravnotezuju. P2 )fJ +d3l}. 23 z.(h+-)---R 31C 'P =pg--R 31C.0-2. koje opterecujupoklopce A i B su: . kvasi tecnost gustine Pz a vertikalna si1a pritiska na taj deo povrsi je: P2 fn 2 z 2 d 3 D rr. h]=2m. Ps == Px I R +(P P x2 z2 - Pz) .6. 2 Iz uslova zadatka p] I = 3 4 P2 dobija se izraz za sHu 2 F == (Pm +p1gh/~n + P2g(~ )2{H + ~ ell. moze da Se resi primenorn metode potiska (vidi Odeljak 1.=4m. ==pg [1 2 rr.n. T.1. dok se po1ozaj nivoa slobodne povrsi tecnosti gustine P2 odreduje iz jednaCine hidrostaticke ravnoteZe P2gx = 4F / d. I ovaj zadatak veoma elegantno moze da se rdi primenom metoda ravnoteze tecnosti i potiska. pv=3kPa. D.P.1. P2 :::: lOOOkg / m 3 • .2 . 1)[(D2 +dD+d .Sile pritiska na krive povrsi 57 rtivoa s!obodrte povrsi Tom prilikom dvostruko srafirane zapremine (sl. P.. lJ :::: P2g 12(D +dD+d )H+ ("2) n+--(x-H) . ) 2 = 2504N.P. FA = ~21 + Pz2 == 17.l..

a=4 0 . . Zid A -B sirine L po visini kvase tri tecnosti. koje iznose: R h2 P" ::: PmhL + (Pm + P1gZ)RL + (Pm + Plghl+ PzgT)h2L + h3 . 1z uslova neopterecenosti zida u horizontalnom pravcu (Px ::: ?. Pz = p] ( . h? Px ::: . k g I rn 3 . . PI::: {\. /1 3 =lm. +(Pm + P]gh1 + P2gh2 + P3gT)h-jL = 278kN .p"hoL+ (.1.. Odrediti: a) re:zultu- jucu silu pritiska koja opterecuje zid A-B. h3 h3 . I. pa ce rezultujuca sila pritiska biti: ?:::~ P.6. Ukupna sUa pritiska koja deluje na zid A-A je PA :::"Ii Px + Pz / 2 2 ::: 317. 3 Pm 1 2 . L=jm.3) dobivaju se horizontalna hI . i vertikalna haL hI h1 P =-Pv-+(-Pv +P1g-Z )-. + Pz = 3 U. dobijase traiena visina nasipanja .8kN 2 P2g P2 komponenta sHe pritiska. Pm =5JrJ'a_ REj"ENJE: a) Primenom izraza (1..R-rcL ~ a+(-p.7kN. PI' P1 1 2 .1.6_3) odreduju se horizontalna i vertikalna komponenta sHe pritisica.-Lcoscx.11 ::: R = 1m. smcx.PI' + P1g2)h1 L+(-p" +P1gh l + P2g-Z)h2L == 206.1) i (1.2kN.6-4 Prof.leFIZ 1.+P1gh1)IL=240. . P3 ::: 1000 kg 1m. b) do koje visine treba nasuti sa spoljasnje strane zidaA-B tecnost gustine P3 da bi zid u horizontalnom pravcu bio neopterecen. A Slika P.' == P3gx2 L 12. koHlea je tad a rezultujuca vertilealna sila pritiska_ Dati podaci su. +P2 [ (--+-h])2RL+.1) i (1.').8kN. b) Kada se sa spoljasnje strane zida A-B naspe tecnost gustine P3 do visine x tada 2 je horizontalna komponenta sile pritiska P.6.4N. Pz = """k' m 3 .-Lcosa =139.R +-4 R n)Lg+(P m + Plghl + P2gh2 + P3g-2 )-..58 Sile pritiska na krive povrsi RESENJE: Primenom izraza (1.6-4. ~g '~cx.6.+ Z tgcx. h 2 =2fll.6-3 Slika P.r • v ~ ·5· noo "7VV gl h=1m.

....." -lnn01ra/1TI"..1. 1 2 x P y2 \ Iz jednaCine parabole y = x 2 ..L.. ... U zidu A-A. Odrediti horizontalnu i vertikalnu silu pritiska tecnosti koje deluju na zid.. Parabolicki zid definisan jednaCinom y = x ..Horizontalne sile pritiska koje deluju na zid. ..3) iznosi: .sj.Sile pritiska na krive povrSi 59 x == ~2Px/(P3gL) = 4347mm.Jh'.4kN...L '" V''JV .6 . kvase ~=xn~~j. Sa jedne strane zid kvase tecnosti gustina P1 == 1000kg/m i P? == 1200 kg / m 3 .l. PX2 = (P1g h1+ P2gT)h 2 B = 82. prema (1.l LA..6-S Problem 1.. h -1m 1-'2 ..1.Sm... 'V AY I h2 dok je ukupna horizontalna sila jednaka njihovom zbiru.18kN... i iznosi: Px == Px + Px = 14S.~ _Q(l(l1rlT/.. Vertikalna sila pritiska (iIi sila potiska) koja deluje sa spoljasnje strane zida A-B. koja je usmerena vertikalno na gore.. ..... 0::. 3 .. hi Problem Jl.. i b) Kolika je tad a rezultujuca vertikalna sila pritiska koja opterecuje ovaj pregradni zid? Dati podaci su: a=lm.. • . 2 Lv'-" AV~L. h=2m. RESENJE.Pz == 6819N.. I1 h3 1 2 lJ Pz = P3l2" tgeL +(x-h3 ) tgeL +"4R n+(x-h1 -:-h2 -h3) Lg. odreduju se granicne !coordinate u horizontainoll C=-~ll~ Slika P.6-6 pravcu do kojih tecnosti kvase zid.. dok ga sa druge strane kvasi 3 tecnost gustine P3 == 800kg / m . . VVVJ. 3.... Odrediti: a) Natpritisak koji treba da deluje iznad tecnosti gustine P3 da bi rezultujuca horizontalna sila pritiska na zid A-A bila jednaka nuli... 0'-"' O1..6~5. H h a) b) Slika P.. dobija se rezultujuca vertikalna sila pritiska P. '~2 -~~ ~.n~ J-Il .. sirine B=4m.6~6...6..78kN.1)... '''b' . sirine 1=4m. a one iznosel1 == Jh1 +h2 i 1 2 =. prema izrazu (1. H=O. Konacno..La.... A . '''1navisin"1T1a h -2m..6. su: 1 2 PX1 ==2"P1gBh1 =62." == Pz' .1. nalaze se dye cilindricne povrsi polu3 precnika R=lm.

60

Sile pritiska na krive povrsi

Za odredivanje vertikalnih komponenata sila pritiska posmatraju se dikrencijalno mali elementi povrsina dA] idA 2 koji su okvaseni tecnqstima gustina PI i P2 na kojima vladaju hidrostaticki natpritisci: PI ::= Plg(h l + 112 - y) i P2::= P]ghl + P2g(h 2 - y). Primenom izraza (1.6.1) sile pritiska na krive povrsi su dP; = PidAi (v. sl.P.1.6-6), pri cemu indeks i ima vrednost 1 iii 2. Konacno, vertikalne komponente sile pritiska su:

~'I ==:J:~PIBdX==: Pl{Ch +h2)(lI- 12)-jU:- li)]B=25,03kN,
j

~'2 t P2 Bdx
::=

== [(PIghj

+ P2gh2)12 - P2g Ii ]B ::= 88,94kN,
::=

odnosno ukupna vertikalna sila pritiska je Py

PYI + ~'1 = 114kN.
2

PruD/enD 1.6-7. Zid definisan jednacinom y = ax 3 +bx +cx ima sirinu B=2m. Izuad vade vlada konstantan natpritisak P m =O,2bar. Odrediti rezultujucu silu pritiska koja deluje fla zid. Dati su podaci: l=lm, L=l,Sm, 0=1, b=2, c=3, 3 p= lOOOkg/ m .
2 RESENJE' UvodeCi visine: H::= a[3 +b1 +cl, i
3
'J

h==aL +bL-+cL-H, kaje se odreduju iz jednacine zida, i koristeCi postupak dat u primeru 1.6-6, dobivaju se komponente sile pritiska:

Px Py
SlikaP.1.6-7

=Pm(h+H)B+1pgH 2 B,

= Pm BL + pg[H - (4 13 +3[ 2 +2 /) Bl,
b

. a

c]

na osnovu kojih je rezultujuca sila pritiska

H

x

ProDlem 1.6-8. Na kanalu se nalazi homo gena obrtna pregrada .. brana, mase m=5t, sirine 1=10m, koja sluZi za regulisanje nivoa vode u kanalu. U poloZaju prikazanomna sl.P.1.6-8, u kanalu je maksimalna visina vode. U ovom polozaju pregradni zid ima oblik opisan jednaCinorn x = ky2. Pregradu drie u ravnoteii dva identicna, paralelno spojena, hidrocilindra. Odrediti: a) Horizontalnu i verfikalnu sHu pritiska koja opterecuje pregradu .

Stika P.1.6-8

Sile pritiska na krive povr,~i

61

b) Obrini moment u odnosu na horizontalnu obrtnu OSll x, a koji potice od dejstva . sile pritiska tecnosti. c) Polozaj dejstva vertikalne sile pritiska u odnosu na vertikalnu osuOy. d) Pritisak (PI) u radnom prostoru hidrocilindra koji branu drZi u ravnotezi, pri tome je vrednost protivpritiska P2 ==2bar. Silu trenja zane mariti. Dati podaci su: h=2m, H=4,2m, d=80mm, D=150mm, k=O,2.
RESENJE1 2 k

Py ="3 pglh' b) Obrtni moment vertikalne sile pritiska je
0

a)

P< =="2 pglh = 196,2kN; My ==
Xh

=52,32kN.

I xpg(h - y)ldx
0

==

1 10k 2 pglh 5 ,

tako da ukupni obrtni moment sila pritiska iznosi: h 1 3 22· Mp=Px.-:;+MY=30Pglh (5+3k 11 )=143,357kNm. c)
Xc

= My / Py =lokh =O,24rn
2

3

2

D2 d)
PI = Pz
D" -d
0

2

+.

n(D~

?

-d )Hcosa

2

kh 2 (kip +-2- mg ) = 19,12bar,

a 1.6.2. Sila potiska

= arctg[kl1 2 / (H -h)] = 19,98°.

Ako neko telo pliva u tecnosti gustine p tad a se vertikalna sila pritiska moze primenom izraza 1.6.3 odrediti u obliku:

P = pVg

(1.6.7)

pri cemu je V-zapremina potoplienog dela tela ako tela pliva na tecnosti (s1. 1.6.2.1a); Iii p zapreml;za tela, aka je tela zaronjeno u tecnosti (sI.1.6.2.1b). Sila pritiska (1.6.7) koja It vertikablOm praVClt delttje na telo, naziva se sila potiJi<a, iliArhimedova slla potiska. Ova slla ne zavisi od polia pritiska koje dada oko tell4 tj. ne zavisi od dubine na kojoj se tela nalazi. Na telo teiine G koje se nalazi u tecnosti deluje sila potiska P. Poredenjem ove dye sHe, zakljucuje se: da ako je G=P felo pliva I na tecnosti, iii u njoj 1ebdi; aka je G>P telo tone kroz tecnost; ili ako je G<P tela izranja iz tecnasti sve dok se ne postigne ravnoteza sila G=P. KoristeCi silu patiska citav niz problema znatno jednostavnije moze da se resi. Nairne, ako je kriva povrs (s1.1.6.2.2)

p

a)
Slil<a 1.6.2.1

b)

r-\7Q----.--..-z
."

\.

\J~

.,'

R

Slika 1.6.2.2

62

Sile pritiska na krive povrsi

okvasena sa tecnoscu gustine p, tada ,j'e moze ':zdvojiti karakterirtiCiza zapremina i nezavi,f/lo posmatratl l1.jena TllWloteza. Tom pnlikom izdvojena zupremina V ponaJa se lao da je telo te zapremlize zaronjeno It teCi-lOst. Tada na tela delujn: sila potiska

Po = pV g, normalna sila pritiska P na granicnu povrs A-A i sila reakcije veze N Prema tome, za izdvojenu zaprerninu vaz} ravnoteza sila:
IR=P/V+PVg!
Zbog uvodenja sile jJotiska, izlozeni postupak se moze nazvati metoda potiska.

R.

(1.6.8)

Pr.olllem il..6-9. Sud tdine G=lkN, oblika paralelopipeda stranica a=lm, b=2m i H=lm, pliva na vodi. Koliki (kvazistacionarni) Iad treba utrositi da bi se sud potopio?
l?Efhw7E: U pocetnoID stanju ravnoteze na sud deluje sila potiska Po = pgabho' pa se iz jednaCine ravnoteie sila Po = G do b~ia gaz suda ho = G! pgab. Kada na F(x), sud delui/;: promenljiva sila F(x) tad a sud v G tone. Pri tome, u proizvoljnom po.loZaju 5..1J.·_fr.;;fi~'.:"iM~,;-=-~x suda (v. sl.P.1.6-9b), na sud deluJe slla - =.t=- /""";{~~ po"':slra'~ "'~:t.';-;";,:'1?"'f'·):(Y; l.l ,,., ho I ;;%?,VA1".,.,;2',·'. v 0-l'i~JP:!;t:;2 P(x) = pV(x)g = pab(ho +x)g. ( P(x) Zataj proizvoljni polozaj vazi ravnotda !:I) sila P(x)=G+F(x), iz koje se dobija a) F(x)::: pgabx. Na kraju, na osnovu ove sile Slika P.1.6 ..9 dobija se rad potapanja: H-1'o I 2 W=0 F(x)dx ="2 pgab(H - ho) ::: 8835 J.
/i'/;%,."/' --

f

Pyo/PleJ'R 1.6~lO. Odrediti silu kOjOID treba delovati na konusno tela tezine G=400N da bi se ono potopilo. Dati su podaci:h]=200mm, h2 =300mm, h=lm,
d=500mm, PI = 800kg / m , P2 d
14----1 3
=:

900kg! m , P3 ::: lOOOkg / m . RESENJE: Qa, bi konusno telo potonulo potrebno je da sila F obezbedi polozaj tela prikazan na sl.P.1.6-10b. Tada je s geometrijske tacke gledista polozaj konusa odreden precnicima d] i. d 2 koji se nalaze it slicnosti trouglova d Cf2 d 1 · •• h Hc.:.(h +h2) H -hI' llznose:
1

3

.

3

a)

b)
Slilca P.1.6-10

dl

=~(H-hl), d2 =~[H-(hl+h2)1.

U tom nOVOID nivnotdnom polozaju na pojedine delove tela, a prema sl.P.1.6-10
2

deluju sledece sile potiska:
~ ::: PJV;g
=:

PJ U(d +ddJ+d] )hJg

11:

2

SiZe pritiska na krive povdi

63

P3 = P3V3g= P3 U(H -hI ·-h2 )g·

din

.

1z jednaCine ravnoteze sila za polozaj konusnog tela dat na sl.P.1.6-10b odreduje se sila kojom treba delovati da bi konusno tela potonulo, a ona iznosi: F", Pr +P2 + p., -G = 154,6N.
ProD/em 1.6-11. Cilindricni sud precnika Do napunjen je tecnoscu gustine p. Na tecnosti pliva plovak tezine G, koji se sastoji od dva cilindra precnika Did, i visina Hi h; i polusfere poluprecnika R. Kada na plovak deluje sila F plovak tone. Odrediti za koliko ce se klip spustiti nakon dejstva sile F. RESEN.!E: U pocetnom polozaju ravnoteie plovka (sl.P.1.6-11a) deluje sila potiska Po = pVog l;l kojoj je Vo potopljeni dec zapremine plovka, a pri tome vazi jednakost sila G = Po- Nakon ..... x F dejstva sile F plovak se spusti za tastojanje x (v. sl.P.1.6-11b). U tom novom ravnoteznom polo-h zaju na plovak deluje sila potiska:

P = P(Vo + f,V)g = Po + pg-4-(x+ y) Veza izmedu pomeranja x i y nalazi se iz jednacine zapreminskog bilansa xD 2n 14 = y(Dg - D2)1T./4,

D 2 7t

a)

b)

Slika p, 1.6-11

i glasi: y = xD2 1 (D; - D2). Kaleo za novo ravnoteZno stanje vaii jednakost sila F+G =P, to ce se iz ove jednacine dobiti pomeranje plovka: 4F D; _D2 x=-pgn D2 D2 .
o

PrOD/em 1.6-12. Sud S, tezine GI , ima povrsine poprecilih preseka unutra Au i spolja As' Sud je napunjen tecnoscu gustine Po, do visine H, il kojoj pliva cilindricni plovak povrsine preseka Ao i teiine Go' Sud S pliva u tecnosti gustine p. Kada se cilindricni plovak dodatno optereti tezinom G, odrediti za koliko se poveca nivo tecnosti u sudu i . H koliko sud utone u tecnost gustine p. RESENJE- Posle dodatnog opterecenja plovka sa teiinom G, nivo tecnosti u sudu se poveca za x = G/ PogAu' a sud S pri tome utone u tecnost gustine p za y = G/ pgAs .
p

I

\
\

As

G1

Slilm P.l.6.12

Problem 1l.6-13. Plovak konusno-cilindricno-sfemog oblika pliva na vodi. Nakon dejstva sile F plovak dodatno uroni u vodu, a pri tome ne potone. Odrediti za

64

Sile pritiska na krive povrsi

koliko se spustio plovak nakon dejstva sHe F. Poznate veliCine su: d, R, D, h, H, F, G, p. .
RESENJE- Nakon primene jednaCina ravnoteZe sila za

pocetni i krajnji polozaj mirovanja plovka, dobice se spustanje plovka:
x::=-- 312(-.---R --)+d -

H

D-d

I l

F +G

pgn

4 3

3

d h 4

2

3

p
_3

Slika P.1.6-13 Problem 1.6-14. Plovni objekat tezine G pliva na vodi. Dno plovnog objekta ima pravougaoni poprecni presek povrsine As' Na vrhu plovnog objekta nalazi se kruzni otvor precnika D i visine a. Da bi plovni objekat zaronio potrebno je povecati teZinu, a to se postiZe ubacivanjem vode u komo·ru K, koja ima povrsinu dna Au i visinu b. Pri punjenju komore vodom vazduh u komori menja stanje izotermski. Ako je natpritisak vazduha u komori na pocetku Pmo' odrediti koliki ce natpritisak vladati u komori kada plovni objekat zaroni.
D RESENJE- Kako je visina punjenja vodom

12(---R 3 _-)+d 3 pgn 3 4

G

4

d 2h

l J.

komoreK
1 D n G x=-( 4 H+--a--) Au "s 4 pg ,
2

to ce natpritisak u komori biti Pa x + Pmo b Pm= b-x As Treba napomenuti da je razmatrani problenl Stika P. i,6-14 sa krajnje pojednostavljenim modelom plovnog objekta, tj. podmornice. I pored toga opisani postupakzaronjavanja vaii i za realne modele podmornica. Pri izranjanju plovnogobjekta sila potiska treba da bude veca od sile tezine, sto se postize prainjenjem komore K.
Problem 1.6-l5. Predmet tezine G sastavljen je odcilindra precnika d i polusfere poluprecnika R. Predmet se jednim svojim delom nalazi u cilindricnom sudu precnika D, a drugim van suda u prostoru okolnogcatmosferskogpritiska Pa' U sudu, iznad tecnosti nalazi se stub vazduha visine apodnatpritiskom Pmo ' Kada na predmet deluje sila F tada predmet tone, a vatduh u cilindricnom sudu menja stanje adijabatski. Kolikom silom treba delovati napredmet da bi seon spustio za rastojanje x?
RESENJE' Pocetno stanje mirovanja predmeta moze da se, prema izlozenom u

Odeljku 1.6.2., razmatra uz pomoc sl.P.1.6-15b. Tada, na predmet tezine G deluje sila potiska Po = pVog i normalna sila pritiska PNo = Prnod2n / 4, i tada vaii jednacina ravl10tde sila:

Sile pritiska l1a krive povr§i

65

a)

b)

c)

Slika P.1.6·15 Po =: G+PNo . (1) Usled dejstva sile F, sistem ce zauzeti novi ravnoteini polozaj prikazan na s1. P.1.6-15c. Posle dejstva sile F, u odnosu na prvobitno ravnotezno stanje, nivo tecnosti u sudu ce se povecati za visinu y, a sto ce izazvati povecanje natpritiska na vrednost Pm' Primenom jednacina: zapreminskog bilansa adijabatske promene stanja
2 21t
IC

2 d rc 2 2 rc -4- x =(D -d )"4Y '

(Pa + Pmo )[(D -d )4'a] =: (Pa + Pm)[(D -d )4'(a- y)] , odreduju se visina porasta nivoa i novi natpritisak
d
2

2

21t

IC

Pm == (Pa + Pmo)(-y) - Pa • a2

a

1C

U razmatranom - novom ravnoteznom polozaju, prema Odeljku 1.6.2., na predmet deluju sila potiska P PN
d
2
=:

pVg =: pg[Vo + d
y.

4

1t

(x+y)], i normalna sila pritiska

=:

Pm -4-' pa tada vazl Jednacma ravnoteze sIla P =: F + G + PN , iz koje se uz
D2 d 21t
2)--'

1t

y.

y.

pomoe jednaCine (1) dobija sila
F==(Pm-Pmo+pgx
D -d
2

4

2r

Problem l.6-16. Gustinomer se sastoji ad sfere poluprecnika R i cilindricne cevcice poluprecnika r .. Pri baZdarenju gustinomer se prvo stavi u vodu, gustine Po' i tada ima pokazivanje 110 = 0, pri cemu je 110 brojpodeoka merrie skale (sl.P.1.6-16); a zatim se stavi u drugu baZdarnu tecnost, gustine P1' kada ima pokazivanje 111, Kada se gustinomer stavi u tecnost nepoznate gustine na skali se ocitava 11 podeoka. Kolika je merena gustina tecnosti?

Po

RESENJE' U toku baZdarenja i merenja sila potiska je:

Slika P.1.6-16

66

Sile pritiska na krive povrsi

Po == Po gVo == PI g(Vo + 171 LlV) == pg(Vo +11i1V)
gcle su Vo zapremina istisnute tecnosti kacla je gusti~omer u vodi i LlV zapremina koja odgovara jednom podeoku. Eliminisanjem iz prethodnih izraza zapremina Vo i L::.V dobija se merena gustina:

P POl fll +~( E.9.. -1)]. PI
==
/1 1

Problem 1.6-17. LeteCi balon mase In nalazi se na visini z gde je gustina vazduha r. U balonu nalazi se gas gustine Pg (p > Pg)' Kolika zapremina balona mora biti ispunjena gasom da bi se on nalazio u stanju ravnoteZe? RESENJE: Princip leta balona zasnivan je na ravnotezi sile teZine i sile potiska mg == (p- Pg )gV iz koje se dobija potrebna zapremina balona
V=inl(p-P g )·

Slika P.l.6-l7 ProDlem 1.6-1S. Konusni zatvarac je povezan pomocu krute poluge, obrtne oko tacke 0, sa pneumatskim cilindrom, a cilindar, pale, sa vazdusnim prostorom iznad ulja. Zatvarac je napravljen od materijala gustine natpritiska u sudu konusni zatvarae zaptivati. Masu poluge i klipa zanemariti. Dati su podaci: D=lOOmm, D]=100mm, a=200mm,
Pm
1,\

= 7800kg 1m3 • Do kog ce

b=150mm, H=O,5m, h=O,lm, P== 880kg/m . RESEN1E: Preenik zatvaraca na mestu zaptivanja je d=D/2. Sile koje opterecuju pOlUgll (v. sl.Pl.6-18b) su: teZina zaptivaca : 2 I D 1l '1 .. G ==P Vmg=Pm3-4- 2hg, Sla pntlsk a
m

3

a)

pneumo-cilindra PM == PmD;n I 4, sila potiska i normalna sHa pritiska koje deluju na zambljeni konus: 2 2 n Po == pVg== p(D +dD+d )12hg ,

b)

PN ==[Pm+pg(h+H) ]4'
1z momentne jednacine za taeku 0: PMb==(PN +G-·Po)a, dobija se:

d2n

SIiIca P,1.6-18

Pm

S;

pga 2 [ -+Hd 2 --:s(D 2 -2d+dD) == 11769Pa. 4G h 2 . 2 bD1 -ad npg

J'

.

Sile pritiska na krive povrsi PruDlem 1.6-19. U hidraulicnom-pneumatskom uredaju nalazi se klip koji sluzi za pokretanje ventila, i opruga krutosti c=lON/cm koja ima staticku deformaciju a=20mm. Odrediti: a) natpritisak Pmo' koji ddi ventil u polotajl1 prikazanom na slici P.1.6-19, i b) natpritisak vazduha neposredno pre otvaranja ventila. Nivo ulja u uredajl1 je konstantan. Sile viskoznog trenja na pokretnim povrsinama klipa i ventila zanemariti. Dati podaci su: H=O,lm, h=20mm, b=5mm, D j =40mm,
D=30mm, d=lOmm, d j =5mm, G=lON, p= 900kg/m .
3

67

RESEN.fE

Slika P.1.6-19 a) P rno == TC(D/-d 2 )
b) Pm=
n(Di -d ) \
24 2

{G+ca+pg~[ (d 2 -dJz)H -1CD2 +Dd -2d 2 ) J} =2S470Pa,

iG+c(a+b)+pg%[(d2-dt)(H-b)-fCD2+dD-2dzll=29712Pa.

PmD/em 1.6-20. ZatvaraCi ohlib konusa i polusfere nalaze se na poluzi,. koja je obrtna oko tacke O. ZatvaraCi su napravljeni od celika gustine Pm == 7800kg / m3 • Odrediti posle kog natpritiska Pm zatvaraci nece zaptivati. Masu po luge zanemariti. Dati su podaci: d=SOrrun, R=SOmm, D=2d,
h=SOmm, H=O,Sm, c=R/3, Ro=3/2R, H o=1,2m, a=300mm, b=lOOmm, P v =500Pa,

P == lOOOkg / m3 .
RESEN.fE
1 Pm ;::: R2'TC

Slika P.1.6-20
2 2 d 'TC D nh 'TC 2 . 2 1 (-P v + pgHo )-4-+ Pmg-6-- pg i2(D +dD+d )h

{ar bl

J+

2 3 2 3 2 } +"3 pgR 'TC- Pmg("3 R +Roc)'TC - pgH== 5249 Pa.

PruD/em 1.6-21. Konusni zatvarac, koji je napravljen od materijala gustine 3 Pj = 7800kg / m , ima zadatak da propusti ulje u cevovod pri porastunatpritiska iznad ulja. Pokretanje zatvaraca bmogucava pnel1matski cilindar precnika Dj = 50mm. U pneumatskom cilindru nalazi se opruga krutosti c=lON/mm, koja je prethodno sabijena za vrednost a=lOmm. Posle kog natpritiska zatvarac l1ece zaptivati cevovod? Konusni zatvarac i pneumatski cilindar povezaru su krutom polugom, koja je obrtna oko tacke O. Trenje u pneumatskom cilil1dru zanemariti. Dati su podaci: D=lOOrrun, d=SOmm, hj =120mm, 1i=60mm, H=O,Sm, L=O,2m,

\
\

I=O,3m, p == 900kg / m3 •

68

SiZe pritiska na krive povrsi RESENJE- Horizontalni konusni . zatvarac koji je jednim svojim delom u tecnosti gustine p. a dnigim u cevi pIecnika d,· moze da se izdvojeno posmatra (v. sl.P.1.6-21b), tada se prema 1.6.2. formira zapremina zarubljenog konusa na koju deluju sila potiska

D

~ifll··········-·-·-·a)
b)

Pz := pVg:= p~ (D 2 +dD+d 2 )hg;

i normalna sila pritiska PN := pgzcd2rc 14, Slika P.1.6-21 pri cemu je zc:= H +Pm 1 pg. Osim ovih sila pritiska na polugu deluju i sledece
sile: teZina konusnog zatvaraca G:= p,Fmg:= P;"g~21l hj' sila pritiska pl1eumatskog cilindra PM
".

2

:=

PmDj2rc 14, i sila u opruzi Fo := ca. Uvodenjem rastojanja:
Xc

polozaJ3 tezlsta zarublJenog konusa sile pritiska
flzc

y . y .

:= 4"

h D2+2dD+3d 2 D +dD+d-

2

1 , 1 polozaJa

v'

deJstva normalne

:= A~

I

c

=

j~Z , momentna jednaCina za tacku 0 glasi:
c

2

(PM - Fo)/ + Pzx c - G

4 - P" (L -I:!.zc) o.
:=

hI

.

Konacno, iz ove momentne jednaCine, dobija se traieni natpritisak:

Pm 2

4

(Djl-d L)n

2

2

hj . dl l . lFol+GT-PzXc+pg(HL-·16)J= 1,66bar.

r

Problem 1.6-22. U kosom pregradnom ziduizmedu dva rezervoara nalazi se zatvarac oblika polulopte. ledna pJegova stralla okyasella je tecnOsCll gustine PZ' a druga izlozena polju konstantl1og pritiska. Od:rediti pokazival1je h manometra, za slucaj da.sila istezanja veze A-A iZIlosi R j :=20kN. NaCi silu koja u tom sIucaju vezu A-A opterecuje na smicanje. Dati su podaci: hj=1,2m, lii=2,2m, R=0,4m, pv=8kPa, ((.=30°, Pj

= 900kg/m 3 ,

P2:= lOOOkg/m 3 , Pm =13600kg/m

3

.

b)

h
a)

Slika P.1.6-22

RESEN./E: Na OSIlOVU pokazivanja maIlometra, zakljucuje se da sa unutrasDje strane poklopca A-A vlada potpritisak, koji prema 1.1.5. iznosi PVG =Pmgh. Ovaj problem je n,!.jlakse reSiti primenom metode potiska, izlozene u Odeljku i.6.2.Prema ovoj metodi treba zapremil1u . poluiopte izdvojiti (v. sl.P.l.6-22b). Tada na izdvojel1u zapremil1u deluju:

Sile pritiska na krive povrsi

69

- sila potiska Po::: Pz Vog == 3" P2 gR n, . - nonnalna sila pritiska PN == (-P v + P1gh1 + P2gh2 )R n, - sila potpritiska Pv == PvoR2n , - i sila reakcije veze R== R; + Rs' Na vezu A -A deluje sila istezanja R; == PN + Pv - Po coscx, iz koje se dobija pokazi1 vanje manometra h::: 2 (R; + Po coscx- P )::: 134mm. N PmgR n Takode, na vezu A -A deluje i sila smicanja, koja izn08i Rs == Po sincx == 657 ,5N.
Problem 1.6-23. U rezervoaru se nalazi voda, a iznad nje vlada natpritisak Pm= 1,23bar. Na rezervoaru je montiran ventil 8igurnosti. Sediste ventila kruZnog oblika, poluprecnika r-=15mm, zatvara metalna kugla poluprecnika R=20mm. Sa gornje strane kugle nalazi se opruga krutosti c=lOON!cm, koja je staticki deformisana za rastojanje t1 x=lcm. Odrediti visinu vode u rezervoaru posle koje ce se ventil sigurnosti otvoriti. Gustina materijala od koga je kugla napravljena je Pm == 7800kg / m3 •
2

2

3

h

p
Slilca P.l.6-23

RESENJEh'2

pgr n

c~ +~Pmr_E.[3+(~)2J_Pm
-' P
6
I

pg

=2,035m, gdeje b=R-JR 2 -r 2 "

Problem 1.6-24. Konusni zatvarac u kosom zidu nagnutom pod uglom cx=4S0 u odnosu na horizontalu zaptiva otvor precnika d=lOOmm. Zatvarac se, s druge strane, naslanja na oprugu krutosti c=50N/cm, koja ima staticku deformaciju Xo =2cm. Odrediti posle kog natpritiska zatvarac nece zaptivati otvor. Dati podaci su: D==200mm, H=200mm, h=100mm, h1=lm,
h2 =2m,P1 =lOOOkglm
3 ,

Pz :::1200kglm3,

Pm ===7800kgl nz 3, pv=lkPa. RESENJE- Uvodenjem ~ila: D 2 nH d 2n G=Pmg12' R,= P1 U(H-h)g,
P2

nh = P212(D Z +dD+d 2 )g,

PN

===

(-Pv +P2ghZ)4--' Fe == CXo;

d 2n

.

dobija se:

Slika P.l.6-24

70

Sile pritiska na krive povrsi

1.6.3. Metoda Jr3VIII.oteze tec[U<[J)sti

U nekim slucajeyima, kada je kriva povrs slozenog oblika (v. sU.6.3a), rezultujuca sila pritiska na krivu povrs moze da se odredi primenom relativno jednostavnog postupka. Naime, ako tecnost gustine p kvasi krivu povrs A sa "unutrasnje" strane tada se uvodenjem jedne iii vise zamisljenih presecnih povrsi formira zapremina V ispunjena tecnoscu (s1.1. 6.3b) koja je ogranicena kontrolnom povrsinom Av ' Cija ce se ravnoteza posmatrati (sl.1.6.3c). Uvedene presecne povrSl mogu biti proizvoljnog r__ _-'.-_:/ oblika. Medutim, kako je na ovim povrSlma, prema datom polju A ,p i· ./ pritiska, potrebno nati sile pritiska '\Si to je najpogodnije da su one oblika i'b \ ravnih. povrsi, jer se na takvim povrsima primenom izraza (1.5.6) sile pritiska jednostavno odreduju. b) a) Pri izdvajanju zapremine V (sl. Slika 1.6.3. 1.6.3t) na presecnoj povrsi (iIi presecnim povrsinama) uvode se dye normame sil" pritiska P (ili odgovarajuCi N braj parova sila pritiska) istog intenziteta ali suprotnog smera. Koriscenjem ovih sila i Ojlerove jednaCine (1.1.1) dobija se sila pritiska koja deluje na krivu povrs:

·' 10 iJi
~.=._.

P=-tpdA =PN +fAv pdA::: P + tgradpdV:= P + pgdV:= P + pV g:= P +6 N N N N
Na osnovu sprovedene analize zakljucuje se d~ je sila pritiska na kriVll povEs P jednaka vektorskom zbiru sile tezine fluic1a G u izdvojenoj zaprenuni V i sile pritiska na presecenoj povrMni PN' S obzirom da je sila pritiska na krivu povrs u izlozenom postupku dobijena iz ravnoteze sila koje deluju na izdvojenu zaprerrJnu tecnosti ova metoda se maze nazvati llteioda rav.1tote:fe~ tec.nosti Pri koriscenju.ove metode veoma je vazan izbor presecnih ravnih povrSi. Nairne, njih treba birati tako cia je zaprerninu V sto jednostavnije oc1rediti, bez obzira na broj presecnih povrsi. Treba napornenuti c1a se, ponekad, problemi ovogtipa uspesno mogu resiti i primenom pravila za odredivanje sila pritiska za proizvoljni pravac, a o cemu je bilo govora u Odeljku 1.6.1. Ako se pri formiranju zapremine V uvede veCi broj ravnih povrsi Ai' i neka je njihov broj i=m, tada P prec1stavlja rezultujucu silu pritiska sa svih uvedenih N preseka, taka da se sila pritiska na laivoj povrsi moze oc1rediti kao:
til

t

P=G+PN=pVg+LPmcA;iij.
1'=1
t

(1.6.9)

Ukoliko se u fonniranoj zapremini V, sa istim brojem presecnih povrsi A;, nalazi veCi braj tecl10sti razliCitih gustina Pi V=1,2, ... ,n) tacJa se sila pritiska na krivu povrs (1.6.9) svodi na oblik:
. n m

P=G+ P = CLpFJ)g+ ; = 1 ' LfimcAJi; , N )=1

(1.6.10)

Sile pritiska na krive povrsi

71

u kome su zapremine ~. delovi zapremine V ispunjeni tecnostima gustina Pi' Problem 1.2-25. Izmedu vertikaJnog i kosog zida rezervoara nalazi se cilindricni poklopac, poluprecnika R i sirine I. ~=v,*====l Odrediti intenzitet sile pritiska koja opterecuje poklopac, ako je on oblika: a) poklopca A (isprekidana linija sa sl.P.1.6-25a), b) poklopca B (puna linija). a) b) c) Dati podaci su: H=2m, 1=2m, 3 Slika P.1.6-25 R=lm, ex.=45°, P = lOOOkg / m .
RESENJE- RastavljajuCi veze pokolopaca A i B po vertikalnoj i kosoj ravni, nagnutoj pod uglom ex., formiraju se dye zapremine: V; = (n / 2 +a)lR 2 12 i
V2 = (3n 12 -a)IR 2 12. Zapremina VI je zapremina tela, te se zato na nju maze

primeniti metoda potiska, Odeljak 1.6.2., primenom koje na potopljeno telo deluje sila potiska Po = pf;;g. Zapremina V2 je ispunjena tecnoscu, teZine G = pV2 g, i na nju se primenjuje metoda ravnoteZe tecnosti, Odeljak 1.6.3. Na ravnim povrSinama po kojimje izvrseno rastavljanje veze deluju dye normalne sile pritiska:
PN ]

= pg(H - ~)Rl

;

PN2

= pg(H + ~ sina)RI.

KoristeCi izraze za rezultujuce sile pritiska dobijaju se resenja: a) b)

PA Ps

= J(PNI + PN2 sina)2 +(Po - PN2 cosa)2 = 62810N , = J(PNI + PN2 sina)2 +(G+ PN2 cosa)2 = 94446N.

Problem 1.6-26. ReSiti primer 1.6-1. primenom metoda potiska i ravnoteze tecnosti. RESENJEa) Za poklopac A-A primenjuje se metoda potiska. Uvodenjem dye rayne presecne povrsine, na kojima deluju normalne sile pritiska

p,,.
a)
b)

PNl=[Pm+pg(h-~)JRl;

PN2 =(Pm+pgh)RI,
VA
:=

formira se zapremina cilindricnog tela

i

Slika P.l.6-26

R 2nl, na kojn deluje sila potiska

Po == pVAg· Rezultujuca sila pritiska koja deluje na poklopacA-A iznosi:

PA == ~ +(Po + PN2 )2 = 17,86kN. b) Pri rastavljanju veze B-B, formira se zapremina tecnosti VB G = pVBg, na koju deluju i dye normalne sile pritiska
PN3 . [ 4R = Pm + pg(h+3';)

\
I

= R 3 n,

teZine

J1

-zR n;

2

PN4

tako da ce sila pritiska na sferni poklopac biti:

=(Pm + pgh)-ZR 2n; PE =JP~3 + (G-· PN4 )2 = 2504N.

1

72

Sile pritiska na krive povrsi JProiJlem 1.6-27 •. Rditi primer 1.5-17. primenom metoda ravnotde tecnosti i

potiska.
RES.6NJE: Zbog jednostavnijeg pisanja

uvode se zapremine piramide
a)
b)

Vp =t(2a)2 H,VI =Vp

'

V2 =V3 =Vp 12.

Slika P.1.6-27 IZQvajanjem zapremine piramide sa strane tecnosti gustine PI dobija se iapremina VI (v. sl.P.1.6-27b) na koju deluju silekoje se odredjuju primenom metode ravnoteze 'tecnosti, i glase:

P.<I

==[-Pv+Plg(l+a)j(2a)2, PYI =PIVIg·

Izdvajanjem zapremine pir<).mide sa strail(~ okvasenih povrsi tecnostima gustina P2 i P3' dobivaju se zapremine V2 i V3 (sl.P.1.6-27a), na koje prema metodi potiska deluju sile: 2 P.<2 =[Pmgh -'P2gi-P3g(a+b)]2a , PY2 == P2 V2g,

L~<3 ==[Pmgh - (P3gi+ b)] 2a 2,

PV3

== P}"3g·

Dakle, ukupna horizontalna sila pritiska je Px == Px2 + P.d - P."l. = 440,74kN , dole je ukupna vertikalna si1a pritiska
. P,

= PYI -

PV2

-

PV3

=[PI -

~ (P2 + i?3) ] Vpg = O.
== 440,74kN.
.

Prema tome, ukupna sila pritisica je !'=

Problem 1.6-28. Rezervoar oblika zarubljenog konusa, .nalazi se na kosom zidu

.

Jp} + P.}.

nagnutom pod uglom ex,=45° prema horizontali., Pritisak u rezervoaru meri se zivinim manometrom, cije je pokazivanje a=300mm. Odrediti sHe. koje opterecuju zavrtnjeve A-A na istezanje i smicanje. Tezinu rezervoara' zanemariti. Dati su 3 . po daCl: d=O,5m, D=lm, h=lm, b=O;5m, P = lOOOkg 1 ro-', Pm = 13600kg/ ill . Napomena: Zadatak resiti projektovanjem hive povrsi u proizvoljnom pravcu i metodom ravnoteze tecnosti.
?

a)

b)

c)

Stika P.1.6-28 1?ESENJE- Postavljanjem jednaCine hidrostaticke ravnoteZe za manometat dobija se natpritisak u tacki M koji iznosi: Pm == Pmga:'" pgb. Zadatak ce se resavati

Site pritiska na krive povrSi

73

projektovanjem krive povrSi zarubljenog konusa u pravcima: i- istezanja i ssmicanja. U ovim pravcima komponente rezultujuce sile po jedinici mase koje deluju na fluidne delice (vo sI.Po1.6-28d) su: F; = gcosex. i Fs = g since Zapremine koje su merodavne za odredivanje sila pritiska, prema Odeljku 1.6.1. prikazane su srafurama na sl.P.1.6-28b i c. Medutim, odbacivanjem dvostruko srafiranih delova, jer se sile pritiska na njima uravnotezavaju, dobivaju se nove merodavne Vs' Dakle, prema izrazu (1.6.6) definisu se sledece sile zapremine: V;', V/, pritiska:
Pi
I

2 2 f/'F d I d n = P i i =... = Prn-4-' P; = pV;F; = ti2(D 2 +dD+d 2 )h---h lJgcosex., 4
1[
II ,

1[

p,. = pVsF;. == P~ (D 2 +dD+d 2 )hgsinex..
Prema tome, traZene sile istezanja i smicanja veze A -A su: Ri == P;'- P;"= 5079,7N, Rs = Ps =3178N. Ovaj primer, takode, veoma lako, moze da se resi metodom ravnotde tecnosti datom u Odeljku 1.6.3. Prema ovoj metodi, potrebno je posmatrati ravnoteZu tecnosti koja se nalazi u zarubljenom konusu. Tada se definisu sila te:line tecnosti G=

P;2 (D

2

+dD+d 2 )hg, i normalna sila pritiska PN := (Pm + pghcosex.) d:n koja

deluje na rastavljenu vezu A-A. Na osnovu ovih sila odreduju se reakcije veze: Ri := PN -Gcosex., Rs =Gsinex..
Problem 1.6-29. Sferno-konusni zatvarac obrtan oko horizontalne ose 0 zaptiva otvor u pregradnom zidu. Odrediti ukupnu silu pritiska koja deluje na zatvarac. Dati su podaci: R=500mm, r=300mm, h=lm, H=2m, ex.=45 0, Pm=2kPa, pv=2kPa,
p]

= lOOOkg / m3 ,

P2

= 800kg / m3 .

RESENJE: Zbog jednostavnijeg pisanja uvode se duzine a = ~ R2 - r2 i b=R-a. Da bi se problem resia izdvojice se zapremina zatvaraca (v. sl.P.1.6-29b) i analizirace se sile pritiska koje opterecuju H tu zapreminu. Sa strane tecnosti gustine p]' formira se zapremina leonusa, koju primenom metode ravnoteze tecnosti opteb) a) recuju sile Slika P.1.6-29
G:= p]V]g:= p] -3-ag , PNl
r n
2
:=

(Pm + p]gh)r n.

2

Sa strane tecnosti gustine P2 formira se zapremina zarubljene sfere, na koju se primenjuje metoda potiska. Prema tome na oyu zapreminu deluju sile:

2' 2)112 . Giji je polozaj prikazan na sl.6-30.5m i sirine 1= 2m.1. poluprecIuka R=O. P2 =900kg/m . h2 =lm. treba koristiti metode ravnoteZe tecnosti i potiska.PN1 )SillCX + PZ2 .P ) eosex. I b) P = \[(PHi PNl = Plghl A . iIi kosom i vertikalnom. = 377N.74 Sile pritiska na krive povrsi 2 PN2 =(-Pv+P2gH )r n.1. Prublem 1.A=2RI. zidu nalazi se cilindricni poklopac.6-30a-d. PI =800kg/m . Dati podaci su: 3 3 3 h 1=2m.1. a sa druge strane jedna iii dye tecnosti raz!icitih gustina. N1 odnosno rezultuJ'uca sila pritiska P -= (p2 + p2)112 x y = 40l9N. Pz = (?'V2 . U pregradnom kosom. gde je Vk -zapremina kalote. G2 = P2Vjg· . Na OSllOVU ovih sila pritiska odreduju se komponente rezultujuce sile pritiska: Px -= (PN2 . koja se odreduje izrazom Vk -= (3r2+b 2 )nb 16.2bar. Pm=O.J~vl)cosctl = 12643N . Radi kraceg zapisa ovih sila uvode se oznake za merodavne proracunske povdine i zaprernine 1 2 1 2 • R 2n 1 2 a=RI.1.2kN.6-30. POI = PIVjg. Cilindricni pregradni zid kvase sa jedne strane jedna tecnost. prikazane na sLP. cx=45°. PN2 = P2gh2 A .6-30.6-30 2 b) c) d) Slika P.P.G = 4001N. Odrediti intenzitet rezultuju6e sile pritiska na cilindricni pregradni poklopac.V2=2R (n-cx)l.v3=-4-1. Vj=2Rnl.POI +(PN3 +PNZ . Slika P.1 REJENJE' Pri rdavanju sva cedri postavljena problema.V4='4Rcxl.1. 4 3 Pz2 =P2V2g=P2(3R n-Vk)g. lllOgU tako da se resenja a) napisati kao: 2 P= {[CPN2-PN1)sincx] +[G2-POI+(PN2-PNI)COSCX] 2}1/2 =13.P N2 . P3 =lOOOkg/m . Tom prilikom na izdvojene cilindricnezapremine deluju povrsinske i zaprerninske sile.PN3 ) Sin aj +[G3 +G2 .

a poldopac A-A ce biti opterecen. REfENJE. if. Usled dejstva sile F. P02 = P2 VZg. Odrediti silu koja OVOID prilikom deluje na zatvarac A-A. Konusno-polusferni zatvarac A-Asa spoljne strane kvasi tecnost gustine PI a sa unutrasnje tecnost. {[ Pm .PN22 ) smaJ2 + [G2 - 2 Pm =Plg(hl .PN3 + (PM -PN2 )sina]z +[Gl -P02 -P03 . N2 PN3 =(P2gh2 + P3g"2)a R . G3 = pFzg· 2 d) P == {rPNI .6N c) P".631 zatvarac je neopterecen. d. G3 == P3 V2g· POI . G] = pJ/3g . Poznate veliCine su: h. P03 == P3 V3g· Problem 1. G2 = P2 (V2 +V3 )g.PN3 ) cosaJ }112 '" 23806.SN PM = Pma. F. na klip teiine G. polje pritiska 11 tecnosti gustine Pz ce se promeniti.1. PN3 == (Plgh l + P3g~ sina)a . = Plr~g. P == P2g( h-R . PN21 =[ Pm + pzg(h 2 - ~) Ja .6-31. POI = Pl V3g .R A = F (2r I d) 2.Site pritiska na krive povrsi 75 PNI = PlghlA. G2 = P2 V4g.1.(PM-PN 2 )COsaft = 24731. PN3 =:= (P2gh2 +P3g~ sina)a.6-31 1 \ I . PNl == (Pm + p]g"2)a . G.~ sina)a.P03 + (PN22 . r. PN2 POI = pzg(h2 . Slilm P.gustine PZ' U polozaju prikazanoID na sLP. .PN21 + (PN3 . R. R 2 2 sllla)a.~)a . PN22 ==[ Pm + pzg(h 2 + ~ sina) Ja.

1) dobija se polje apsolutnog pritiska p= p(Fxx+Fyy+Fzz)+C .1. Ojlerove jednaCine (1.3) u kome se konstanta integracije C odreduje iz granicnog uslova poznavanja pritiska u nekoj tacki fluidnog prostora u usvojenom koordinatnom sistemu OXYz.7. sa s1. Osrmo'lfIDI.3) stavi p=K=const.x-F.76 1.7. 1. izobarske povdi Ako se u rezervoaru (v.7. rezultujuca zapreminska sila po jedinici mase je: F =if + ( -5) = FJ + FyJ + F'J = const. Dakle. .1) Na fiuidni de lie.7. dobice se jednacine izobarskih povrSi: z=PF. koje su u odnosu na horizontalu nagnute pod uglovima . (1. P®lje pdtiska i . Osnovna jednaCina mirovanja fluida Ojlerova jednaCina (1.2) sledi da je polje pritiska promenljivo n svim Slika 1. tada se 0 relativnom mirovanju.7.1) nalazi fluid gustine p i aka se rezervoar kreee konstantnim translatornim ubrzanjem = tada fluid u odnasu na a a/ +ayJ +aJ rezervoar relativno miruje.-F. iz .4) Iz (1.< Ovaj koordinatni sistem moze se. na koji deluje sila teiine po jedinici mase g. Nairne. vazi i za relativno mirovanje fluida i ona u skalarnom obliku glasi: (1.1) napisane u vektorskom obliku: pF = grad p (1. vee promenljivo. u principu.1. ako· se u jednaCinu (1. nivo tecnosti u rezervoam iii neku drugu karakteristicnu izobarsku POVIS. i ono je linea17lo promenljivo sa koordinatama x . konstantu C je najlakse odrediti. Posle dobijanja konstante integracije C polje pritislca je potpuno odredeno. Integraljenjem jednacine (1.1xll jedIrnaciJllal rciaUvIDI. ne moze ni govoriti jer u tom slucaju fluid struji.Y K-C Fx Fy (1. se moze iskoristiti za definisanje izobarskih povrsi.7.fi.7. y i z. RELA'fIVNO MIROVANJE 'fECNOS'fll PRI TRANSlLACUI 1. Nadjeno polje pritiska. jednostavno. a koriseeni fizicko-matematicki model strujanja je sasvim drugaCiji nego onaj koji vazi za mirovanje fluida.7. S druge strane.@g milrmr21Irnja flhlllida. pri cemu su F".4) sledi da su izobare ravne povr.7. pri relativnom mirovanju izazvanom konstantnim ubrzanjem ii deluje inercijalna sila po jedinici mase -a. vezati bilo gde.1).7.7.1.7. s1. ali u slucajevima kada se veze za: nivo slobodne povrsi. Fy i F z komponente sileo Kaleo je rezultujuca zapreminska sila konstantna to je po(ie sila koje c1eluje na fluid hornogeno. izuzev u pravcu koji je normalan na sHu F (povrs p=const. Ukoliko ubrzanje a nije konstantno.1).1 pravcima.7.

. i 1. predstavljeno izrazom (1. na nivo slobodne powsi.2.6). sila pritiska se odreduje prime nom jednog ad izraza P = JA pdA == p~zcA = PeA (' .y.P. to ce i ovde biti moguce.6) pn cemu su: z c . (i=x.4) za K = Pa' 1.z). i P e .5.1). u koordinatnim pravcima. y.z) (1.!im~ a njena jednaCina se dobija iz (1. koji su u == arctg(p. odreduje se I rezultujuca sila pritiska P == ~ P. moguce je preCi sarno zato sto je polje pritiska p=p(x. linearno promenljivo sa koordinatama x. y. primenom opsteg izraza (1.7.7.y. dobivajll projektova~em krive povrsi.7.6.7) gde se zapremine V. i s/obodna povr. Na osnovu komponenata P.7.7.fAidA. SHe pritiisl!!:.2.5. i z. i pravci njenog dejstva. z): Prime nom .7~3). / P). (i=x.Relativno mirovanje teenosti pri traJ7siaciji 77 a == arctg(p) . b) U slucaju kada tecnost basi hivlt povrs (s1.! tecnosti je rtn'na pow§.7. a 0 cemu ce biti vise reci kroz primenu u slucajevima ravnih i krivih povrsi.1.5) Kao sto je ovaj izraz za silu pritiska bilo moguce pojednostaviti za primenu u Odeljcima 1.! (sl. i za slucaj relativnog mirovanja tecnosti pri translaciji. !coji glasi: (1.oje deJluju lIll. z Fx Prema tome. a) U sIucaju kada je okJlasena ra/lna POJlr.7.verti!caIno rastojanje ad tezistaokvasene povrSl do nivoa slobodne povrsi tecnosti.l.=PF.7.=pV.ll! lraVlIllC i krive povdi.7.2b) tad a se kompbnente sile pritiska odreduju kao lj=tpdA.2a). b) c) Slika 1. Sila pritiska koja deluje na bilo kakvu ravnu iii krivu povrS A maze se odrediti. Od obIika za silu pritiska (1.a I!!:. 7. (1.hidrostaticki pritisak u tezistu okvasene povrsi.5) na oblik (1. + p) + Pz2 odnosu na horizontalu odredeni uglovima (Xi . para/e/na sa osta/im izobarskim povr.

U tim slucajevima moguce je primeniti ili metodu ravnoteZe tecnosti (Odeljak 1. Zato se.7. Tom prilikom. u nekim slucajevima odredivanje merodavne zapremine Vi i nije tako lak posao. ttproizvo(.2c).7. dobija se sila pritiska P"" - f pdA f piii + P I grad pdV + P JpFdV + P A = N A = V N = N V ( 1.7.78 Relativl10 mirovanje tecnosti pri translaciji izraza (1. a) Metoda ravnote:fe tecnostt: Kada neku krivu povrs kvasi tecnost.1.ilOm.7.zapremina dobijena projektovanjem krive povdi. Sada se formirana zapremina V. jer kriva povrs maze bitiproizvoljnog oblika.f odredenom ortom normale S (v. Medutim.2). ~ razloga jednostavnosti zapisa uvodi se komponenta . postupkom izlozenim u Odeljku 1.1.6).3a. sl. koriscenjem Ojlerove jednaCine (1.9) u potpunosti definise silu pritiska koja deluje na krivu povrs (sl. Z. Napadna linija sila p. a kao drugo.6.7.1. koriscenjem izraza (1. Naime.7) moze se odrediti komponenta stle pritis!ca !coja dehije Ita hivlt povr.. nije jednostavno odrediti. moze izdvojiti i II njoj posmatrati ravnoteZa tecnosti.3.9) Izraz (1. Medutim. dok je komponenta rezultujuce zapreminske sile po jedinici mase F~ = F cos(F. na nivo slobodne povrsi tesnosti.3a). Odredivalllje sna ]!llJriUska teclllostii )lUll kri:wce JllovrlH meto«iama ravllllo1i:eze teCllll(])sti i poUska Ponekad sile pritiska na krive povrsi.6. y. kao Ps = pVsFs (1.7. na pI. Ravne povrsi se uvode zato §to se na takvoj povrsi najlakse odreduje sila P .3.5). s). u cilju odredivanja sile pritiska.prtlVCt~ 1. s).7. a) b) Slika 1.7. kriva povrs zatvara ravnom povrsi i na taj nacin se dobija zatvorena kontura koja ogranicava zapreminu V.7) sile pritiska je moguce odrediti za bilo kakav oblik krive povrsi: Ali. kao sto je prikazano na sl. tada sila pritiska moze da se odredi primenom izraza (1. prime nom izraza N (1. prolazi kroz teZista zapremina Vi (i=x.7.7. za takav proizvoljan oblik tesko je naCi polje pritiska na povrsi.2) i veze izmedu povrilinskog i zapreminskog integrala.7.3) iii metodu potiska (Odeljak 1.koju ispunjava tecnost.7.7.2.7.8) gde je Vs . integral u tom izrazu ponekad nije lako reSiti. u s-pravcu.

7-1a) kreee se translatorno konstantnim ubrzanjem a:::: 4.1. sl. Dati podaci su: d=SOOrnm.Problem 1. H=lm. Za slucaj mirovanja fluida ii:::: 0. a njen pravac napadne linije prolazi kroz teziste zapremine V. jed ina razlika biee u smeru sile P . Tom prilikom. takode.:: -P. Ona je. 7.l.10) Ova jednaCina izraiava ravnoteiu sila koje deluju na izdvojenu fluidnu zaprerninu V Treba naglasiti da je rezultujuca sila pritiska P jedllaka sili reakcije veze R=.7. normalna na izobare. P = lOOOkg/ m 3 • RESENJE Rezultujuea zapreminska sila po jedinici rnase.1.7.7). tada se postupak opisan u Odeljku 1.1. koja se razlaze na komponente: P :::: G+ F. Ova sila potiska definisanaje izrazom -PF =: -pr. pa ce u usvojenom koordinatnom sistemu vezanom za F'~" F A Zc.1l =: -pV5 .n+PN=-R (1. F. Pm=1480Pa.Sm.P.5m/ S2 Odrediti sile pritiska koje optereeuju poklopce A. i za slucaj mirovanja (5 =0) svodi se na silu potiska (1. h=lOOmrn.7. Sud cilindricnog oblika (sl.7. koja je sada usmerena lea nivo~ slobodne povrsi tecnosti.5. i F predstavlja opftu (Arhiinedo/Ju) stlu potiska za slucaj jednoliko ubrzallog . a=45°. B i C. koja deluje na bilo koji fluidni delle.sila inercije. D=lOOmm. jednacina ravnoteie sila.7.6. glasi: .9).3a u potpunosti moze ponoviti.1. Prema tome.n :::: 0. b) hfetoda potiska.7. 13=60°.fr:::: -pV(g -5).3b). Dakle.Relativno mirovanje teci10sti pri translaciji 79 rezultujuce sile pritiska P :::: pVF. je F = g.7-1 . Na kraju treba napomenuti da napadna linija sila pritiska PF prolazi ktoz teiiste zapremille Vi ona je normalna na izobarske povrsi. jednacina (1. jednacilla (1. U koliko je lleka kriva povrs okvasena taka da se pri rastavljanju veze dobija zapremina Vkoja nije ispunjena tecnoscu (v. koje deluju na izdvojenu zapreminu (sl. b=O. /=lm.1l' F F gde je G:::: pflg tezina tecnosti i F.translatornog kretanja.10) se svodi na izraz (1.3b). tj.6.B P A B Slika P.9) moze da se napise u sledecem 0 b liku P::::G+F.

.)x=-I AA z=-Ji = {Pm + p[alcosa. sile pritiska: P i Pc mogu se A odrediti primenom izraza (1.iznosi Fx y == arctg. koji se odreduje iz jednacine (2).7. . liZ pOlloe (1. tada se nivoi slobodnih povrsi nalaze na rastojanjima Pm / pg iIi Pv / pg. P = Pa + Pm)' dobija se konstanta illtegracije C = Pa + Pm' pa ce polje pritiska biti P. ugao nagiba izmadu horizontale i izobarskih povrsi..7. Prema tome.n == 81.6).. odrediti jednaCina slobodne povrsi tecnosti. Ovaj zadatak moze se resiti drugaCije . Pre nego se pre de na odredivanje sila pritiska. u kojima su natpritisci u teiistima povrsina odredeni if.)H]} d 4TC == 2217N. ~A . Zato ce se.8). B i C rayne povrsi. Ova jedn3cin3. podignut za rastojanje zm == Pm / plFJ Ako bi usudu iznad nivoa teiSnosti vladao potpritisak P v' tada bi Divo slobodne povrsi tecnosti bio ispod nivoa tecnosti u sudu na rastojanju Zv == Pv / ~FJ U slucaju da je IFzl == g. tj. dobija se p = -p[acosa.7.P.. . Za primenu ovih izraza potrebno je poznavati polozaj nivoa sIobodne povrSi tecnosti.7. dok se 8ila P moze odrediti prim~nom izraza B (1. odredenog jednacinom (1).x+(g-asina. to se sile pritiska na njima mogu odrediti primenom izraza (1.)(H +f+h) ] D.' Drugo. ~ p(g -a sina. Nairne.1).asina.)H]}-2 2 Slnl-' TC =1478N. u koordillatnom pocetku (x=z=O. kada se ~uvrsti P = P a ' i glasi: Pm a cosa.5a i b. odreduje se vertikalno rastojanje I I . kao prvo. Fz = -g+asina.4). Prvo. Ova jednacina sledi iz polja pritiska. PE == (p. maze da se napi~e u kracem obliku. uodnosu na nivo tecnosti u sudu.P" = Pm . Uvrstavanjem ovih komponeilti sile F u Ojlerovu jednaCinu (1.9N.)zl· (1) S obzirom da su povrsille poklopca A.p[acosa. koji glasi: Pm Fx x (2) z == plFzl + IFil . .80 Relativno mirovanje tea10sti pri Irans!acUi nivo tecnosti u sudu projekcije sile biti: Fx =-acosa. sile pritiska su: 2 PA == (p.7. Fy = 0.-(g-dsina.razom (1). d p[abcosa.x+(g. Iz uslova poznavanja pritiska na nivon tecnosti u sudu.Pa ) x_ -b AE b-Ji ={pm - x=O z=(H+d/2+h) AC =[Pm + p(g-asina.)z] +C.7). Fz g-asma.) g-a sma.treba odrediti odgovarajuee geometrijske parametre. 1z ovog obIika jednaCine slobodne povrsi tecnosti dolazi se do veoma vaznog zakljuiSka: da je nivo slobodne povrsi tecnosti. koja su detaljno opisana u Odeljcima 1.+(g-asina. Z= . iz jednaCine za polje pritiska (1).== arctg acosa == 25 6°. primenjene za teZiste poklopca B.1.

Cnosti pri translaciji 81 acoscx b H' g-asincx + .P.Relativl10 mirovanje te.ii. zato sto su sile pritiska ucrtane na sl.7-1 suprotnog smera od pozitivno orijentisanih OSa x i z. Iznad benzina vlada atmosferski pritisak. Problem 1.a sin ()(. b) silu pritiska koja opterecuje dno autocisterne.7. Prizmaticni sud sirine B=lm.:~ F 1478N U prethodnim izrazima za sile pritiska koriscene Su apsolutne vrednosti za komponente rezultujuce zapreminslee sile. Z = pVc I~ I= P-4-(zm +H +2+ h)(g-asmcx) =81. kao trece. a) ugao u odnosu na horizontalu pod kojimje nagnut benzin.2m.6) dobija se sila pritiska na dno suda F == g .P. Nivo slobodne povrsi tecnosti prikazan nasl. b=1. Konacno. Odrediti. Autocisterna se krece konstantnom brzinom v==70km!h u krivini ciji je nagib definisan uglom cx=2°. primenom izraza (1.7-3 odnosi se na stanje mirovanja na horizontalnom delu puta.y)]. d2rr. na osnovu kojeg se. Problem 1.9N PH . Pm = 800Pa. Dati su podaci: 3 L=2m. krece se translatorno konstantnim ubrzanjem a == Sml S2. H=lm. Pro- P = [Pm + p(g. IFBI =gcos~+asin(~-cx) = IFxlsin~+IFzlcos~.) H]BL == 16220N. d . ~ = arctg(----·-:--) == 30 60 • Pnmenom izraza g-aSl11cx ' (1. Pm . h=O. potrebno je odrediti komponentu rezultujuce zapreminslee sile po jedinici mase u pravcu dejstva sHe P .7. odreduje rastojanje 11c =Zc [cos ~ + sin ~tg(~ . i prime nom jednacine (1.e je R=600m.1. RESENJE: Rezultujuca zapreminska sila po jedinici mase je jektovanjem ove sile na horizontalni i na vertikalni pravac. D2rr.1. napunjen do visine h. kao i silu koja opterecuje dno suda. p =7S0kgl m 3 • . Odrediti ugao u odnosu na horizontalu pod kojim je nagnuta tecnost pri translaciji.7) odreduju se sile pritislea PA Pc = PV:4 IFxl= P-4-(l+b+ t~)aCoscx=2217N. cx=30°. Radijus krivip. Na kraju.7. p= 1000kg/m .lm. U autocisterni koja ima povrsinu poprecnog preseka oblika elipse: nitlazise benZin.7-2.7.8) odreduje sila = pVBIFBI = P llcl sI= 4~.7-3.4) dobija se ugao pod kojim je nagnuta tecnost u odnosu na horizontalu. Dati su podaci: a=lm. koji iznosi acoscx . a ona iznosi B Zc = p(g-asinti) . dole se sa izrazom (1.

tako da pritisci u vazdusnim prostorima obe komore h budu isti. H.( g b) -a. Iznad nivoa vade desne komore je vazduh pod natpritiskom Pm' a iznad nivoa leve komore vlada potpritisak Pv ' U pregra Ji P. Odrediti ubrzanje tako da slobodna povrs bude upravna na poklopac suda AB. sirine L.1.Traieno ubrzanje je p H a=TI" . a) Iz jednacine tipa (1.7-5. stranica 21=4m. .68°. LP a gI . Slika P.horizontalnim R ubrzanjem a.... i krece se translatorno konstantnim ubrzanjem a pod uglom cx. to ce se smatrati da je an = const ... b) Primenom izraza (1...7-5 RESENJE: Rezultujuca zapremi-. nalazi se procep. Vazduh u komorama menja stanje izotermski. S obzirom da je radijus krivine mnogo veti od poprecnih dimenzija autocisterne./em 1.=45° prema horizontali.b 2h(Pm + Pv ) 1 pd cemu je b == (P m+ Pv ) / pg. Sud oblika kocke. nska sila po jedinici mase F=:: g. Rezervoar R. . a x o A B potom odrediti sHu pritiska koja ~ ga opt~recuje. +b J Pv +(Pa + Pm) h'. I. Problem 1. )...7. napunjen jedvema tecnostima gustina PI =::800kg/m3 i P2 =lOOOkgim 3 .1.7-3 Nadena resenja vaze i za vagon-cisterne koje imaju poprecni presek ablika elipse." . = 30492N. 1z uslova zadatka. ..a ima komponente Fx == ~c()scx... koje se nemesaju. tako da voda moze da pretice iz komore u leomom.4) sledi cosa B= arctg 2 3.:::ina. a ' % i '. pri dnu. gRlv -sincx..7-4.82 Relativno mirovanje teenosti pri translaciji RESENJE: Kako se autocisterna nalazi u krivini to ce na fluidne delice delovati inercijalna sila po jedinici mase an = v 2 / R.7. Odrediti ubrzanje a.azi otvor. da je slohodna povrs normalna na poklopac AB . 1 RESENJE. 21 aJ Slika P. podeljen je pregradom P na dye jednake komore. Pro/. L. .Fy = 0 i F.6) dobija se sila pritiska na dna auto-cisterne P = pg(h + a)abn coscx. == g. Rezervoar se krece konstantnim translatornim . na kome se na rastojanju 112 na). Poznate veliCine su: h..:.

. jednaCina za apsolutni pritisak (1.3) ima oblik: p(i) ::: Pigx I tga+Ci .· PE . d+b. Polja pritisaka u posrnatranim tecnostima odredena su izrazima: P -.. .Lx. Zatvoreni ciJindrielli sud (s1.7. P.. horizontalna komponenta sile je Fx = g / tga..7.PI)(g-asina)(h +d +b)}2bB . ::: (p- Pa)~~oAI =0.P2 )g/ I 2tga. ' b ".-)(d+b)B .konstante integracije CI ::: p a i C2 = Pa + (PI .7-5. PI (g-asina)(h+. Prizmaticni sud.Problem 1.L7-6 RESENJE: Analiza sila koje deluju na poklopceA-A i B-B prikazana jena s1. U usvojenom koordinatnom sistemu. I 2 2 2 tga KoristeCi ova polja pritiska i izraze (1. Pozllate veliCine su: h. Prema tome..' IE a) " - ~ <10_---3- VIe x b) :}>::.. dobijaju se izrazi za sile: PA = PAl +PA2 . PAl::: PI[ alcosa+(g-aSilla)(h+f-b)]cd -b)B . Sud se krece kOllstantllim horizontalllim .. odreduju se sile pritiska: (p_ p )(1)::: a :::[p . Odrediti sile pfitiska koje opterecuju poklopce A-A i B-B kada poyrs razdvajanja tecnosti prolazi kroz tacku D.7-7.1. PA2 ::: {P2 [/acosa+(g -asina)(h +d)]. ::: Dakle.6). p::: p a + PIgI12tga). a.. KoristeCi sHean postupak resavanja kao u primeru 1.=-:::---- g -. b.\ ~~ ... krece se konstantnim translatornirn ubrzanjem a koje je u odnosu na horizontalu nagnuto pod uglom a. . PI' P2' +z v -I h d -_-___p~~~-~~~~~~~~~A "~F... gde i=l oznacava tecnost gustine PI' a i=2 tecnost gustine P2' Koristeci uslove za pritisak u koordinatnom pocetku (x=O. a. (p_ P /2) gl+p g(X_l)J_l. p::: Pa) i na razdelnoj poyrsi tecnosti (x=II2.- PAl~A ' . P1.Pa)~~IA2::: (PI +P2) t:a /3 = 141.. rezultujuca sila pritiska na poklopacAB je P AB P2 . I. _~·:>//'li11---~- ~i'~ 1 ~-p. dobivaju se· ..::./ D -"""-".(P2 -. P2 ::: (p..::.76b. Odrediti sile .A oft-A Slika P. B.. vezanom za mali otvor. I tga a .Relativno mirovanje teenosti pri transIaciji 83 (Fz ::: 0) dobija se a::: g / sina..7"7a) precnika D=200rnrn i visille H=300mm na poklopcu A ima pijezometarsku cevCicu postavljenu na rastojanju R=80mm od ose i u kojoj je voda napulljella do visille h=lOOmm.-----. sirine B.. U sudu se nalaze dye tecnosti gustilla PI i P2' koje se ne mesaju. 2 ProD/em 1....7-6.trallsJatornim ubrzanjem a::: 2ml S2. d...3N .

84 Relativno mirovanje teenosti pri translaciji pritiska koje deluju na poklopce A iE. potrebno je odrediti zapremine nastale projektovanjem hive povrsi poklopca E na nivo slobodne p0\rrsi tecnosti u vertikalnom i horizontalnom praveu. odnosno iz nje rastojanje . Sila pritiska na poklopae A moze biti odredjena primenom izraza (1.X a / g.7. z=-(zo+h) iIi primenom izraza (1. Fy ==0 i F.z 0 =: aR / g koje definise polozaj usvojenog koordinatnog sistema u odnosu na pijezometarsku eevCieu. u slucaju da on predstavlja donji deo sfere(v.7. pritiska i jednaCina slobodne povrsi tecnosti u koordinatnom sistemu vezanom za nivo slobodne povrsi i za osu simetrije suda. u ovom slucaju.1. Zato ce se odrediti polje. integraleCi je.P. odredice se zapreminskom (opstom) metodom i metodom ravnoteZe tecnosti. . jer Se na tim . Za primenu zapreminske metode.7.1). z x a) b) G c) Slika P. To projektovcmje je prikazano na s1. i koristeCi u koordinatnom pocetku (x=z=O) gramem uslov P = Pa' dOblJa se polje pritiska P-Pa=-p(ax+gz).7).77b. . Ovde treba napomenuti da je zaprernina polusfere VBx dobijenaposle odbaeivanja dvostruko srafiranih zapremina u horizontalnorn praveu.D.8N .1. II PBx == pVBx Fx 14 D2 I I= P23(T) n:a . pre rna kojem ce kornponente sHe pritiska na poldopac B biti 11 4 D 3 D21[ l PBz == PVBz Fz = plZ3(T) rt+T(H+h+zo) Jg. P.7). tj. 2 / AA == pg(zo +h). n: 4 = 35. izraza (1. mogu biti odredene na razlicite nacine. u jednacinu (1.7.1. iz koga se dobija identican izraz za silu . sl. PA • Sila pritiska na poldopae B. iz kojeg se (za P=P a ) dobija jednacina slobodne povrsi tecnosti z == .7-7 RESENJE: SHe pritiska na poklopee A i E. =-g.6) i iznosi: . UvdtavajuCi komponente rezultujuce zapreminske sile Fx = -a. ako poklopae Bpredstavlja donji dec sfere i ako predstavlja gornji dec sfere.7-7b).

Sud napunjen vodom krece se konsta- ntnim translatornim ubrzanjem a = 3. uopstenom zaprerninskom metodom . ProDlem 1. na polusferu deluje normalna sila Pzv i sila potiska P =-pVF=-pV(g-a)=-pVgk+pVaf. ~pR3n[geos~-aSin(~-a)l = l02N.7. izdvaja se zapremina 14(D)3 ~.10). h=lm.' +(g + a sina)h +j R[ acos(~ -a) + gSin~l}:= 1858. odnosno jednacina ravnoteie sila (1. sila pritiska na poklopac B iznosi p. kao i P~.73g b) Problem 1.Relativno mirovanje te.7-7c) izdvaja se zapremina polusfere V na !coju se primenjuje metoda potiska. RE:SENJE' a) Slika P. b) Koliko treba da bude ubrzanje a da bi sila smicanja zavrtnjeva A -A bila jednaka nuli? Dati podaci su: Pm := 2kPa. a) Odrediti sile istezanJa i smicanja zavrtanjske veze A-A. Slika P.7. jednaCinom ravnoteie sila (1. Pri tome tezinu polusfernog dna zanemariti.7·9. Fs := := pR 2 n { P.7-9 .11). ~=45°.27m / S2 koje je postavljeno pod uglom a=30° U odnosu na horizontalu.~ I sila P. P. pritiska PN = P D41t (H +h +zo)g. a = geos ~ / sin(~-cx. koji je napunjen vodom.7.9N F.c71Osti pri translaciji 85 delovima sile pritiska uravnoteiavaju.izraz (1.1. moze da se odredi. Ova sila moze da 8e odredi i primenom ravnoteie tecnosti. norma In·l a e lillSU 1 a S1 !Pix pi. Ovaj sud. oblika eliptickog cilindra. F Prema tome. 2 P~ =J +(PN +G)2 =148. df··~ se 81·1e: tezme G=pv g . Dakle.l. T/ ••• T V = 23 T TC.7N . sila pritiska na poklopac B iznosi: . Rezervoar prizmaticno cilindricnog oblika. ali ovde taj izraz vise nema svrhe primenjivati.7-8.1. s1. zatvara polusferno dno poluprecnika R=200mm. Primenom ravnoteie tecnosti. tj. U slucaju da poklopac B predstavlja gornji deo sfere (v. primenom ravnoteze tecnosti. krece se konstantnim translatornim ubizanjem nagnutim pod uglom a u odnosu na horizontalu.9N .7-8 F.1lleTCIJe Fin = pya7 .7). Prema ovoj metodi.=J(pVa)2+(PN -pVg)2 =107.) = 2. Rezultujuca sila pritiska koja deluje na poldopac 15 je P~ = + = 148.9N. Odrediti sHe pritiska koje opterecuju cilindricni poklopac A-A i ravni a.

79N . = {CPA -pvAacosex)2+[pVAcg-asinex)j2r/2 =2124N.7-11 . c) poluelipsoidnim poklopcem B.=30°. p PVg Odrediti sile istezanja i b) a) smicanja zavrtanjske Slika P. Tom priikom izdvajaju se zapremine: Stika P. p= lOOOkgim3 • RESENJE: PA := J(~v + pVacoscxi +CpV)2 (g+a sinal ::=: 156. gde su: PN = p[adcosex+(g +a sinex)(h +Rsin~)12RI sin~ . d 3.6N. v:= (71:.15N .7-1.c == {[ Pc + pVc(g.• Sud napunjen tecnoscu gustine p.12 ' na Cijim ravnim presecnim povrsinama deluju normalne sile pritiska PA .~ + sin~cos~)R2l .)] + (pVcacosex)Z }:= 83.7-10 VA . kreee se kOl1stantl1im translatornim ubrzanjem nagnutim u odnosu na horizontalu pod uglom ex. ravni poklopci A.3). c ._ _ _ _ 71:_ d3 / D3 11: ___ a) b) PAl = {CPA + pVAacosex)2 +[PVA (g-asinex)1 PA2 f/2 := 2331N.. B i C zamene sa: a) polusfernim poklopcem AI. Dati podaci su: h=200mm.86 Relativno mirovanje teCnosti pri translacij'i poklopac B-B. sirine B. i A -nagnutoill pod uglom ~ I I u odnosu na horizontaI I In. Ako se na cilindricnom rezervoaru.7-10.a cos(~ _a»)]2f/Z ::: 1258N 2 c) d) PR.»)]Z + [pVB(gsin~. i d) polusfernim poklopcem C. R=lOOmm.7. d=200mm.1.1.: . ~=45°. PVB(gcos~ +a sin(13.__ --__Fj~" : 'll)g a . U kOSOill zidu snda. RESENJE: Pri resavanju zadatka treba koristiti metode ravnotde tecnosti i potiska (Odeljak 1.()(. PH = p[-abcosex. iz primera 1. PB iIi Pc' koje su vee odredene n primeru 1.1-U. nalazi se pravougaoni : "-----'<c-------'* otvor koji je zatvoren I I"""f----'-_ poklopcem dvostrukog polucilindricnog oblika.7-1. Problem 1. ex. b) polusfernim poklopcem A2. Odrediti intenzitete sila pritiska koje deluju na nove poklopce.12' VB .~' :::'--~.a sin()(. Problem 1.12 sin~' f.+(g+asinex)(h +Rsin~)12Rlsin~::: 89.B = {[PH - Pc . 1=250mm. b=lOOmm. Primenom opisanog postupka dobijaju se resenja: 2 ___ I. a = 3m/::P.

Na zapreminu tecnosti V == R 2 nB / 2 primenjuje se metoda ravnoteze tecnosti.-. koje je u odnosu na horizontalu nagnuto pod uglom a. i sila smicanja Fs == p(V . sirine B.acos(a+ ~)l ' koje opterecuju zavrtanjsku vezu A-A. nalazi se pravougaoni otvor. RESENJE: RastavljajuCi vezu A-A po ravnoj povrsi A-A formiraju se dye zapremine polusfernog oblika Vo i V. Problem 1. a.7-12 RESENJE: Problem 1.7-12.. :::t=. sirine I. nalazi se pregrada B-C koja sud deli na dye komore. a. Odrediti ugao a taka da rezultujuca sila pritiska koja deluje na cilindricni poklopac A-A. G. (I=h).1. koje je nagnuto pod uglom a u odnosu nu horizontalu. r. koji je zutvoren (po celoj Slflm suda) polucilindricnim poklopcem A -A. I.Vo)[gsin~ . projektovanjem navedenih sila u merodavnim pravcima dobijajll se: sila istezanja F.Relativno mirovanje tecnosti prj translaciji 87 veze A-A. d. Poznate velicine su: h. R. RESENJE: TraZene sile istezanja i smicanja zavrtnjevaA-A su: . h.r cos~) +(g+asina)(h -rsin~)l2rB. h. koje su napunjene tecnostima gustina Pl i P2' U kosom delu pregradnog zida.p(V -Vo)[gcos~+asin«x. Na zapreminu Vo == r 2 nB / 2 primenjuje se metoda potiska. i normalna sila pritiska PN1 == p[-acosa(l. c.~ Slika P. Na oyu zapreminu tecnosti deluju sile: tdine pVg.7-13. po kojoj na OVil zapreminu deluju dye komponente sile potiska pVog i pVoa. B. I. B) p. H. Sud se krece translatorno konstantnim ubrzanjem a. Sud se krece translatorno konstantnim ubrzanjem a=2g . Poznate velicine su: a.. bude jednaka nulL Poznate veliCine su: I. ~. Za vreme kretanja sud a tecnosti gustina PI i P2 ne kvase go rnj i poklopac suda. R. R. Pm) Pm' 1 2 Slika P.+~)]. Pri ovakvom kretanju suda odrediti sile istezanja i smicanja zavrtanjske veze A-A. ~) p. inercije pVa i normalna sila pritiska PN2 == p[-acosa(l+Rcos~)+(g+asina)(h+Rsin~)l2RB. -. koji je nagnut pod uglom ~.7-13 Pp P2' a. -T1 1 1 1 h 1 1 1 I I I I" . TeZinu poklopca zanemariti. == PN1 +PN2 .1. b. U sudu oblika kvadra.

2 pri cemu su sile: PNl PN2 .88 Relativno mirovanje teenosti pri translaciji F.:= P N1 -PN2 +(PI-P2)[gcos~+asin(~-a)1±R2nl+GCOS~ . = {Pm.G sin~ . Ps ~ (PI .p2)[gsin~ -acos(~-a)l ± R2nl. +Pl[acosa(bI2-d)+(g-asina)hl}2RI. = {Pm +P2[-acosa(c/2+d)+(g-asina)HJ}2RI.

1).1. i za slucaj relativnog mirovanja pri translaciji. koja i za slucaj rotacije vazl. 1z polja pritiska (1. aIm se posmatra polje pritiska na cilindricnim povrsima koje su opisane sa r=const. neka se rezervoar istovrerneno kreee translatorno konstantnirn ubrzanjern 5 == a)" +a) +aJ i neka seokreee oko vertikalne ose konstantnom ugaonorn brzinom ill.:o1l»ar51ke povdi Razrnatraee se opsti slucaj relativnog mirovanja tecnosti u odnosu na rezervoar.89 1.2).8.1.F == g-a+ro 2. r (1.8.8. na fluidni delle (v..Ki:lko rezultl(juC-a zapreminska sda F n(je /Cons/aI/flIt? to polje pritislca (1. Tada. x (1.3). inercije prenosnog translatornog kretanja -5 i obrtanja yJ. pa ee rezultujuca zaprerninska sila po jedinici mase biti: .2) vise n(je lineamoJ vee je nelinearno.8. . polje pritiska je linearno.. sl.1.S.8..4)..2) u kome se konstanta integracije C odredjuje iz uslova poznavanja pritiska u nekoj taCld fluidnog prostora.K ro 2 ? 2· l 1 z=--l--+-2 (x-+y )-(a x+ayY)J r g+~ P . pa za takvo polje pritiska vazi sve onosto je vee receno za slucaj mirovanja.8. Pofije pdti51ka n b. RELATIVNO MlROVANJE TECNOSTI FR! ROTACIJI IJtl. Nairne. za p=K=const.8.7.1) Komponente ove sile su: Fx ==ro 2 x-ax' Fy =ro 2 y-a y .zo)' a njihove koordinate se odredjuju iz jednaCine (1. Slika 1.YO)2]q. (j/F. Medutirn. Temena obrtnih paraboloida Ide u tackama T(xo. imaju vrednosti: .7. dobija se jednaCina izobarskih povrsi C .3) opste jednacine familije obrtnih paraboloida: z-zo == [(x-x o)2 -(y. Fz = -(g+a z ) • Njihovim uvrstavanjern u jednaCinu relativnog rnirovanja (1. opisanog jednaCinom (1. opisanog jednaCinorn (1. koji se nalazi na rastojadeluju zaprerninske site po nju odredenom radijus vektororn polozaja r == xi + jedinici mase: tdine g.Yo.1).8. dobija se polje apsolutnog pritiska P=P [ --:r(x +y )-(axx+ayy)-(g+az)zj+C ro2 2 2 l (1.3) i ona predstavljafomtlijl( obrfluh paraboloida.

8.+ .1. 1.. (1.1. Z : = . koji glase: a z:=--+-(x-+y). 1z jednaeine (1.8. Ako se polamo . p:= Pa' iz jednacine (1. tada je := 0.)'IJlI!lIjenog tecl!lIoscu P:=pl-2 (x 2 +/)-gzJ+ C ' Ico 2 l C-K co 2 ? 2 Posmatra se cilindricni rezervoar polupreenika R (sl.7) ujedno ce biti i jednacina bilo kog obrtnog paraboloida (izobarske povrsi) kod koga je koordinatni sistem vezan u njegovom temenu.2a. obrtni paraboloidi.8.5) 2 pg 2g Dobijena jednaeina je.cilindricni koordinatni sistem r-z vde za osu rotacije na nivou slobodne povdi teenosti.5) odreduje konstanta integracije C:= p a' te se polje Az piitiska svodi na oblik CO 2r2 .7. ali sada imaju temena na osi rotacije. Kada je ree 0 translaciji. (1.2. FO. Medutim.gzY· (1. NajeesCi slueajevi.8. dalje. U nekim specijalnim slueajevima.8.1.7) a) p b) c) Slika 1. za p:: P a' dobija se jednaCina slobodne povdi co 2r2 z:= 2"g" (1. ito: co 2r2 C-K co 2 r2 p= p(---gz)+C. ako je ree 0 relativnom mirovanju fluid a sarno pri rotaciji. i jednaCina bilo koje izobarske povdi kod koje je koordinatni sistem z-r vezan za teme obrtnog paiaboloida.8.4) imaju najprostije moguce oblike. lednacina (1. jednaCine (1.3) imaju jednostavnije oblike.6) 1z ove jednaCine. pri \ \ .2.8. Kada se ovaj rezervoar okreee konstantnom ugaonom brzinom co tecnost zauzima polozaj prikazan na s1. jednaCine polja pritiska (1._ 'P-P a == p ( T .8..8. R@tadja oko vertiblne ®se dHni!lJricl!lIog rezervoara l!lIall. tada se primenoID granicnog uslova 1"=0.90 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji Treba napomenuti da je do zakriv(ienja izobarshlz povrJi doJlo zbognehomogenog po(/a pritiska. koji tretiraju osnosimetriene probleme u odnosu na osu rotacije. razmotdti za koliko se. Ovde se postavlja pitanje kako se menja potje pritiska i kakav je izgled izobarskih povrsi? Odgovor na ova pitanje ce se naCi koriseenjem vee date analize iz Odeljka 1.2a) .8.8.8.8.4) pg 2g Izobarske povrsi su. ujedno. odnosno zbogpromen(iivDstirezultujuce zapreminske sile F.8.8. takode.2) i izobarskih povrsi (1.. Interesantno je. relativnog mirovanja fluid a su iIi eista translacija iIi Cista rotacija. ona je detaljno proueavana u Odeljku 1.7) zakljueuje se da je 'slobodna povrS tecnosti oblika obrtnog paraboloida.. koji je u stanju nrirovanja napunjen teenoscu gustine p do visine H. interesantni za telmicku primenu.

). koordinata r je r=R=eonst. pri rotaciji tecnasti.1.7.8.- 1. najceSce.3.8.8. podigne nivo tecnosti (visina h2 ) i za koliko se spusH teme obrtnog paraboloida (visina h). traze vertikalne sile pritiska. Kako se.8. Ovaj pritisak se sastoji ad dva dela.8.gz) . i zapreminskog bilansa tecnosti pre i u toku rotacije sledi (j)2R2 2 1 2 (j)2R2 h1 +h2 =~. R nh1 =2R n(h1 +h2) ~ h) =h2 =~ (1.8. SUe p1l"itJiska na 1l"2Vnle li kJrive povrsi Sila pritiska. Koristeci jednacine slobodne povdi.8. (1.5).@. to ce avaj izraz biti napisan u jednostavnijem obliku R x z v b) c) Slika 1. kao p. za toliko se na osi rotacije spusti nivo tecnosti. Ovdese maze izvesti opsti zakljucak da se na svim cilindricnim pavrsima (r=eonst. maze biti odredena primenom izraza (1. .4).2b).10) Iz jednaCine (1. sta je identican zakljucak sa omm koji daje hidrostaticki zakon raspodele pritiska u mirnom fluidu (1. ..2c). (1. jednacirta (1.9) KoristeCijednacinu obrtnogparaboloida (b) zazid rezervoara 171 +/:12 =(j)2R2 12g i uvodeCi vertikalnu koordinatu z * = h) + h2 . Na dnu rezervoara kao ravm normainoj na osu rotacije hldrostaticki pdtisak je promenljiV (v. Ako se posmatra zid rezervoara. Na dalje ce se razmatriti palje pritiska na nekim karakteristicnim vertikalnim i horizontalnirn pavrsima. sto za posledicu ima da polje pritiska zavisi sarno od koordinate z. pri rotaciji u cilindricnom sudu. k~ja se meri od nivoa slobodne povrsi tecnosti po visini zida rezervoara.1.Relativno mirovanje tecnosti pri rotaciji 91 rotaciji sud a. na pro na zidu i dnu rezervoara.. dak je drugi deo promenljiv Clan p(j) 2r 2 12.9) daje zakon promene pritiska P-Pa=pg(h1+h2-Z)=pgz*.1. Jedan deo hidrostatickog pritiska predstavlja konstantnu velicinu kaja se ima na osi rotacije P = pg(H -h1 ).Pa = p((j)2R2 /2'. i on izrazava uticaj rotacije tecnosti. sl.8. kaja deluje na bila kakvu ravnu iii krivu povrs.8. pritisak linearno menja sa visinom tecnasti.z.3.8) Dobijeno reSenje je interesantno jer kaZe da za koliko se podigne nivo tecnosti na zidu. sl.10) sledi da je na cilindricnoj ravni zida pritisak Iinearno promenljiv sa dubinom tecnosti (v.

na nivo slobodl1e povrSi tec'lzost/ (sl. Ako se sila pritiska trazi primenom izraza (1.3c). Sf ProDlem 1. U nekim slucajevima. Dati pedaci su: D=400mm.1. Odrediti sile pritiska koje deluju na poklopce: A-A. ako poklopac C-C predstavlja deo cilindricne povrsi. Sud se okrece konstantnim brojem obrta n=200o/min.8. B-B i C-C. u kojoj se nalazi tecnost do visine h=200mm. ugaona brzina iznosi (0 =mc/30= 20. potrebno je poznavati zapreminu nastalu obrtanjem povrsine Aa oko vertikalne ose (sl.11) potrebno raspolagati sa nivoom slobodne povrsi i sa svim onim sto ga odreduje. Cilindricni sud (sLP. (1. presek D-D j) Poklopac c-c g) Slika P. od tdista povrsine do ose rotacije.1. Ova zapremina se odreduje kao 4 (02 fRoZ (0 21CR 1 2 V= zdA==.11) u kome je VOl zapremina nas/ala projek/ovalljern krive pOVl". b=50mm.8. radi lakSeg odredivanja zapremine VOl ili nekih njenih delova.1.1. pa obrtanjem nastala zapremina iznosi Va = 2nrcAo' NajcesCi sastavni deo zapremine VOl koja definise silu pritiska jeste cilindricna zapremina ispod obrtnog paraboloida (v. sl. U takvim slucajevima nalazi se rastojanje re . Fy =(02 y i Fz =::-g u jednaCinu .-=-R TIff.3b). p == lOOOkg / m 3 • • Vy c) presek D·D e) p.8.92 Relativno mirovanje tecnosti pri rotaciji (1.r2rndr=-.S-1. 1=500mm.12) A 2g a ·4g 2 Iz dobijenog rezultata se zakljucuje da su zapremine ispod i iznad obrtnog paraboloida jednake i da imaju vrednost polovine zapremine odgovarajuceg cilindra.1• UvrstavajuCi projekcije zapreminske sHe: Fx =::ro 2 x.Pri obrtanju suda.8-1 RESENJE.8. It vertikaillom proVelt.1.5) tada je potrebno raspolagati sa poljem pritiska opisanim izrazom (1. H=300mm.-. dok je za primenu izraza (1.8.8-1ct) na poklopcu A-A ima na rastojanju R=lOOmm ekscentricno postavljenu pijezometarsku cevCicu.3a). i ako predstavlja deo rayne povrsi.8.94s.8.2).7. d= 100mm.liA.

a).8-1j).1.8N.1':..1). ova sila pritiska moze biti odfedel1a i primenom izraza (1. prema kojima je d rc [co D.Relativno mirovanje' tec710sti pri rotacifi 93 (1.6).11).7.Pa)dA. dobija se sila pritiska D/2 CO2 co 2 D2 D 2 rc PA == 0 p[T r2 +g(h-a)]2rndr==p[ 16g: +g(h-a)]-4-=522. prema kome je PA = (p.8. y=O) dobija rastojanje a == co 2 R2 12g. sila pritiska odredena .8-1c).8-1e) tada je poJama koordinata ovog poklopca rc = D 12 +b = const.2N .4 = PV.gz] +C Konstallta illtegracije C odreduje se iz uslova poznavanja pritiska (p =Pa) U koordinatnom pocetlru (x=y=z=O) . 2 Ako poldopac C-C predstavlja deo rayne povrSi (v. za P = P a' dobija se jednaCina slobodne povrsi tecnosti.1. razliCit slucaj od predhodnog karla je poklopac bic cleo cilindricne povrsi. polje apsolutnog pritiska odredeno je jednaCinom p.P.8. Najpre ce se odrediti sila pritiska na poldopac A-A.. sto predstavlja. Dakle. odredena primenom izraza (1.1..~ . te se za odredivanje sile pritiska mogu primeniti izrazi (1. i element povrsine dA = 2rndr koji vazi sarno za osnosimetricne povrsi (v. tada je polie p. kod kojih je polama koordinata 1'2 == X2 + y2. Uvrstavajuci u izraz (1.5) raspored pritiska (1). i to za z = -(h . i to na dva nacina.7.8-1d) bice. sl.9N. sl.P.4rog == p[~(h-a) +2~zoJg .8-1b.1.2) iii (1. prema kome sledi: :J _ _ D lB-pVBrog-p 3(2) 3 rc+ D4 rc (l+h-a)+2 D4 rc D rc . polje pritiska odredeno jednaCinom (1). f . sLP.7.je lineamo i homogeno na cilindricnoj povrsi sa rc = canst. za ovaj sJucaj. lcoje se odreduje iz jednacine (2) i iznosi ovom drugom metodom iznosi: Zo 2 =co 2 D2 18g. (1) 1z jednaCine (1). i ona iznosi C =p a' Dakle.5. koja glasi Z 2 2 = 2g (X + y co 2 2 2 ) .1.P.Pa )z=-Ch-a+!1) -4-= P T(T+ b ) + g(h-a+H) I 2 2 J4= 128. 2 ld rc Pc = (p.Prema tome. P. 1 D 2 rc [2 2 1 J2 Zo g-1302.11). (2) a iz koje se za uslov poznavanja koordinata na nivou slobodne povrsi tecnosti u pijezometarskoj cevcici (x=R. Sila pritiska koja deluje na poklopac B-B (sLP.8-Ib)./ S druge strane. sustinski. Pry! l1aCin je primenom izraza (1.1. dobija se polje pritiska p = p[CX2 + i)co 2 12. Za primenu ovog izraza potrebno je poznavati rastojanje Zo (vo sLP.5).gz] .Pa == p[(x + i)co 12.itiJ*a na njemu ?leli?leamo (i nehomogeno). takode. Kada poklopac C-C predstavlja dec cilindricne povrsi (v. koje u potpu110sti definise polozaj koordinatnog sistema. Si1a pritiska na .7. Kako je u t odnosu na osu rotacije poklopac A-A osnosimetrican to ce se podil1tegralne veliCine napisati u polamo-cilindricnim koordinatama. . gde je VAro zaprernina prikazana srafurom na sl.

47s-1 • Za odredivanje sile pritiska primenom izraza (1. koristeCi izraz (l.94 Relativl10 mirovmz/e teCiwsti pri rotaci/i poklopac C-C.z jednacine (1) dobija. za I' = d3 12. 2 Ovde treba napornenuti da je za resavanje integrala koriscena trigol1ometrijska relacija COs 2 cp== (1 + cos2cp) 12. UYI 0'1 (3) a sto. sl.P. koja je odredena jednacinom Z =0)21'2 12g . .8-2.8-2a.l. bice odredjel1a primenom izraza (1. koje je . Odrediti silu pritiska koja deluje na: a) poklopac sa s1. i b) poklopac sa sl. Yj ==TjCOSCP. Dati podaci su: d l = lOOmm. dobija serastojan.8-lf Konacno.=odTjdcp=g"2 { D d l (T+ b ) +16J+g(h-a+H) } =130N. a zatim i iz novouvedenih ortogonalnih koordinata prelazi se na polarno-cilindricne (X 1.1.Zl)' vezane za teziste poJrJopca C-C (v. P.5).8-1b i f)..Pa = p[T(X1 +T+ b). Zl =Tjsincp.5). d 2 =300mrn.8-2c. az.+TTj COS-cP. p= 2700kgl m 3 • \ \ c) \ RESEfilfE: a) Sud se okreeSe konstantnom ugaonorn brzinorn co = me 130 = 1O. U novouvedenim polarno-cilindricnim koordinatama element povrSine je dA = «yj dz) == a:i1"&P dYldcp =Y1drjdcp .P. aZI &r)"&P . h=50mm.lminijurna na sredini poldopca ima mali otvO! za sipanje tecnog rnetala (veza sa atinosferom). Za primenu ovog izraza.8.11) potrebno je poznavati slobodnu pOVrs tecnosti. Y1. dobija se sila pritiska " 'dl2 Pc = J 0 I 2n co 2 [ 0 (p-Pa )". Kalup se okrece konstantnim brojem obrta n=100o/min. prvou Dekartove koordinate (xl 'YI .CP)' Kako izmedu ovih koordinata postoje veze X==Xj +~ +b" Y==YI' Z==Zj"-(h-a+H). to se i.7.3). i u njemu polje pritiska (3) za Xl == 0. 2 .7. u ovom slucaju. za primenu.jpogodnije za primenu. polje pritiska odredeno jednaCil10m (1) nijena.l.8. Iz jednaCine slobodne povrsi.ie a= Q) 2 d.P. dobijenoll1 iz (1.g11 S111CP+ g(h-a+H)l.l. PoredeCi izraze za sile Po: i p~' sledi da u sili P. uostalom. v razrnatranim slucajevima. i sledi sa sl. Da bi se odredila ova sila vI'si se transformacija koordinatnog sistema. Centrifugalni kalup za livenje ali. Problem 1. d 3 =400mm.' (j}d 2 d 2 1[ postO]l dopunskl clan P-U-4-' koji je posledica razliCitih polja pritiska u . najpogodniji oblik polja pritiska co 2 D ? co 2 2 7 " p. ISg.

oblika zarubljenog konusa visine H=200mm. Dati podaci su: D=400mm. I" 2 b) Sila pritiska na poklopac kalupa je Jrld3ro n 2 2 p:= pg4 16g +16(d2 -d1 ) 2 (d z +d1 )-(d3 -d2 )h I" it 2 . tako da sile pritiska koje deluju na kruzni i kvadratni poklopac budu iste.u kojoj je Vcida do visine h=lOOmm. P=pl-4-CH+h. Na poklopcu suda nalazi se pijezometarska cevCica. . RESEN.IE: 2 I" Dn 2 d2 2 4 roR 2 n 22 Dnro 2] . h=200mm. Odrediti onu ugac)llu brzinu kojom ciliridricni sud. na rastojanju R=75mrll. -d1 )n 1 din l P::=pVOl g=pl2n(T+ R )"2 R n+ 4 h+"2-4. Dati podaci su: D=400mm. odrediti silu pritiska koja deluje na poklopac suda.kruzni poklopac biti jednaka nuli. pritiska na poklopac u stanju obrtanja konstantnom ugaonom brzinom.1E· ro =JL Ig(D2 H _IR3 -ahl) D2'1i 4 3 =12 6s· 1 ' Slika P. bila duplo veca od sile pritiska na isH poklopac u stanju mirovanja. Na poklopcu suda.apunjen tecnoscu gustine p.srafirane zapremine VOl (v.8-4.8-3 . sila pritiska iznosi dJ 1 2 (d.P. H=200mm. Kada se sud okrece konstantnom ugaonom brzinom ro = lOs· J . b) onu ugaonu brzinu pri kojoj ce sila pritiska na . d] +d2 g g Problem 1.a Jg::=593. Uvodenjem poluprecnika torusa R := (d 2 . d=200mm. a=lOOmm. p=lOOOkg/m3 • Slika P.p.z 2 2 )-U(D +dD+d )H+~ g:=447N. koje treba postaviti pijezometarsku cevCicu da sila pritiska na kvadratni pciklopac bude jednaka nuli.Relativno mirovanje tecnosti pri rotaciji 95 potrebno za odredivanje merodavne. ] := 364. 1=150mm.5N.8-5. c) one rastojanje R o' pri roo == 50s· 1 i b=177mm na. ! ' . stranice b.8-2b).8-4 RESEN. h=lOOtnm. nalaze se dye pijezometarske cevcice unutrasnjih precnika d 1=4mm i d z=6mm.1.d1 ) 14 . sl. koje su na medusoh bnom rastojanju R=80mm. pri ro =lOs· 1 . Problem 1.1.1. R=50mm.' Problem 1. treba da se okrece da bi sila " . Cilindricni sud precnika D=200mm i sud kvadratnog poprecnog preseka.8-3.6N. istovremeno se krece konstantnim ubrzanjem a:= 3ml S2 i okrece se konstantnom ugaonom brzinom ro. Odrediti: a) stranicu kvadrata b.

Po = b4+Lr12hca+g)_6R2]b2_12Po =0. rastojanje H =0)2 R2 /2(a+ g) koje definise polozaj koordinatnog sistema u odnosu. prema (1~8. daje jednacinu ibl2 2[0)2 neb -6R )+(a+g)h 2 2 .Pa)z=_(h_Hldxdy= pb Pk .11). odredena izrazom (3).96 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji RESEN.7.sl. dobija se . (3) Sila pritisica lcoja deluje na kvadratni poklopac. dobija se polje pritiska a) c) 2 P-Pa=PT(X +y)-p(a+g)z 0) 2 2 (1) iz koga. je D 2n 1 Po = pVro(a+g):=: P-4-(h-H +2 zo )(a+g). Fy = yO) 2 iF. prirotaciji suda.1).7E: a) Pri zadatom kretanju suda.1. komponente rezultujuce zapremiIliike sHe su: F: = xO) 2.P.8-5b)~ Sila pritiska na kruzpJ. u lcoji se zamenjuje polje pritiska (1) za z=-(h-H). b) Da bi sila pritiska na nelci poklopac. za P = P a' sledi jednaCina slobodne povrsi. To ce prouzrokovati dejstvo potpritislca na sredisnjem inatpritiska na udaljenijem delu poklopca (v.5). i koriscenjem uslova p = p a za x=y=z=O. na zadati nivo tecnosti u pijezometarskoj cevCici. da je nova sila pritiska jednaka nuli. Iz uslova zadatka. (2) z= 2(g+a) 1z jednacine (2) dobija se. bila jednaka nuli potrebno je da obrtni paraboloid slobodne povrsi sece polclopac. i rastojanje Zo = 0)2 D2 /8(a+g)koje je potrebno zaodredivanje sile pritiska (v~ sLP ~1. iznosi Pk = 4Jo f'b/2 Jo(p. l J (4) Uslov zadatka. 7. takode.pokiopac. Kada se cilindricnisudoktecenovom ugaonom brzinom O)j tada je sila pritiska na kruz.8-5c).:=: -( a + g). primenom izraza (1. Njihovim uvrstavanjein u jednaCinu (1. za x=R i y=O.ni poklopac. 0)2 PO) 2 Cije je realno i pozitivno resenje b=l77mm. koja glasi: 0)2(X2+y2) .

Odrediti ugaonu brzinu pri kojoj ce konusni poklopac biti :___L . u kojoj je do visine h=O. precnika D=lm i visine H=O.. Iznad vode se nalazi vazduh koji je pod natpritiskom Pm == SOOPa. _] '? 2 == 64s . dobija se Ro = 2(g+a)h 2 (Do +6 :::::79mm. kada se h pijezometarska cevCica. Slika P. visine H=400mm.1. RESENJE: 1 PA =: 2 2 2 24 pco ab(a +b ) . ima otvorenu pijezometarsku cevCicu postavljenu na rastojanju R=lm od ose rotacije.91s . izraza (1.11) za sracunavanje sile pritiska P na konusni ornotac.. bude duplo veca od sile pritiska vazduha iz stanja mirovanja. D. Cilindricni sud precnika D=400rnm. dobija se ugaona brzina (g+a)r:!}H/3+ h ) _ -I co=4 2 ! 2 -S.8-6. 11.Sm.l. 11. 8W-D C) 1zraz (4) za silu pritiska vazi i kada se sud okrece. RESENJE: Koriscenjern jednacine izobarskih Ir . Slika P. nalazi na rastojanju Ro' KoristeCi uslov PI< = 0.oJa za so b0 d nu povrs Ima 0 b]'l ~. od ose rotacije. Konusni sud.l. novozadatom.h neopterecen... b2 ProD/em 1. v' v • a . ugaonom brzinom 00 0.C 2 z=:co r2 12(g+a). RESENJE: Sila pritiska na poklopac suda u stanju mirovanja (s1. PB = P~-4-( fD 2TCco 2D2 16g +h)-abh l J.Relativno mirovanje lecnosti pri rotaciji 97 (i)] =4 ~ (g+a)h . 1z stanja mirovanja sud poCinje da se okrece konstantnom ugaonom brzinom 00 . pri rotaciji.. Poznate velicine su: a. Konusni sud istovremeno se okrece konstantnom ugaonom brzinom co i krece vertikalno nagore ubrzanjem a = Sm/ S2. .8.S-7 PF'fIDlem 1. P. napunjen je vodom do visine h=300mm.S-6 ProD/em 1. Odrediti sile pritiska koje pri rotacijideluju na poklopceA i B.8-Sa) iznosi p a) b) Kada se sud okrece konstantnom ugaonom brzinom CO tada je polozaj Po = Pm D 2TC I 4.l. I povrsl (1 S 3) . i uslova zadatka P=O. Odrediti ugaonu brzinu (j) tako da sila pritiska fluida na poklopac. 1:1 8R -D Slika P.S-8.8-7. (i). b.8-8 .Sm napunjena tecnost gustine p. p..

trazeno resenje za ugaonu brzinu 00::: 17s-1 .omugaonom brzinom 00 = 15s. Fz ::: -g) u jednacinu (1.pneumatskom cilindru moze da se krece klip bez trenja.8-8b.- Problem 1. dakle. Cilindricni sud. I-I p 1 D RESENJE: Uvodenjem veliCina d = D~r--l-_-J-:-l--=_'-~=~g==.98 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji tecnosti u sudu prikazan na s1.7. slede geometrijske i b= Doo JH-h . )](D -d 2 2 2 )4' 1t Pri rotaciji. precnika D==600mm. za P == Pa + Pm' dobija se jednacina izobarske POvrSl nivoa tecnosti u sudu z == oo 2 r2 / 2g . Kolikom sHorn pri rotaciji treba delovati na Idip da bi slobodna povrs ulja dodirivala dno suda.1. na poklopac deluje i sila pritiska PM == Pmd2n /4.Pa)z=b2rndr::: [Pm .8-9. Na osnovu izraza (1. dobija se sila pritiska tecnosti na poklopac suda d2 ::: 4D .8-9 Problem 1.' Uvrstavanjem komponenata rezultujuce zapreminske sile (Fr =roo 2 . D pD cIJa su resenja: 00] == 17s-] i 00 2 ::: 2. te je. dobija se polje pritiska (1) 1z jednacine (1). to se ovo resenje odbacuje.7. na sredini. Sud se okrece konstanhi. nalazi maliotvor za vezu sa atmosferom. koristeci uslov zadatka: P + PM ::: 2Po.1). i jednacine zapreminskog bilansa vazduha velicine D:7t (H -h)::: t~b. \ I Slika P. Kada se cilindar okrece konstantnom • . osim sile pritiska P. Pri rotaciji suda natpritisak vazduha ostaje konstantan.83s. pa ce pre rna politropskoj promeni stanja (p V n == const.1.8-10) klip uravnotezi ddi potpritisak koji vlada u vazdusnom prostoru iznad klipa.1• Ovim resenjima odgovaraju vrednosti precnika d j =306mm i d 2 =748mm.5). Kakoje d 2 >D.2 g koje definisu polozaj nivoa tecnosti u sudu.1. i koriscenjem uslova za pritisak P = Pa + Pm' za r==z==O.) biti Pm == const.Jg(H-h) 00 P == dl2 (p. napunjen je uljem gustine 3 p == 900kg / m do visine H=300mm.Jg(H-h)oo+4[pg(H-h)-Pm ] =0 . zapremina vazduha ostaje konstantna.PrimenomjednaiSine izobarske povrsi za l'=d/2 i z=b. . U stanju mirovanja (sl. P.8-10. Iznad ulja se luilazi klip tezine G=20N u kome se. Na kraju. u kojem se koristi jednaCina polja pritiska (1) za z=b. Nairne.P. dobija se kvadratna jednaCina oo 2 _ 8 .pgb+ j DI2 16 (D poo2 2 +d.1 .=. U hidraulicko .

koji zatvara cilindar. U toku rotacije ne dolazi do prosipanja tecnosti iz suda. 1z jednaCine slobodne povrsi tecnosti. a glasi H z == co 2 r2 / 2g. izmedu spoljasnjeg i unutrasnjeg cilindra precnika d 2 =200mm i d j =lOOmm. koja sledi iz (1.d 2 )1t. ~<te- risticna rastojanja: h1 == co 2 d.S-II Prublem 1. Odtediti ugaonu brzinu. Odrediti onu ugaonu brzinu pri kojoj ce u vazdusnom prostoru cilindra vladati atmosferski pritisak. Dati su podaci: D=200mm.8-12b.1. / 8g.1. tako da slobodna povrsdodiruje dno sud a.P.. ali tako da vazduh dodiruje dno ciEndra. napunjen je uljem gustine p do visine h i slojem vazduha debljine a (h>a).-)=393s-I . Pa RESENJE Rezultujuca sila pritiska je p =lP16(D r (02 2 2 1 2 2 1t d21C +d ) + Pm . dobivaju se L~ .8..l. pri kojojce slobodna povrS tecnosti dodirivati dna sud a i silu pritiska koja deluje na dno suda. nalazi se tecnostgustine p == lOOOkg/ m3 nasuta do visine H=184mm.5). d=50mm. Odrediti sHu pritiska koja deluje na Idip.· Promena staDja vazduha je izotermska.8-l2 .. D D pn ' f! Slika P.13. RESENJE: Kada se sud okrece konstantnom ugaoncim brzinom.~6 l--g-) 2D2 h 8g CO 2 D2 4G ) (2aD2)11 Pm == (Pa + D2 1t 11 ud2 . p" == Ibar . ptecnika D. U cilindricnom sudu.Pa . Slika P.Re/ativ170 miroval1jetecnosti pri rotaciji 99 ugaonom brzinom. Pri rotaciji vazduh tnenja stanje politropski sa stepenom politrope n.'~~~~~ I pri cemn sn h H=_co-(l.1. Hidraulicko-pneumatski cilindar. h=lOOmm. /8g i ~ I a) b) 112 == 0/ d. a -t--f':.8-12. tada kroz otvor u klipu. p == 1000kg / m3 RESENJE Uvodenjem potpritiska PI' =40 I (D 2 . Sud poCinje da se ohece hmstantnom ugaonom brzinom co. tada je polozaj tecnosti u sudu prikazan na Bl. G=lOON. i visine b == h PI' / Pa ' te resavanjem kvadratne jednacine: co 2 -~fibb 01+ 16gb _ 64G =0 D D2 pnD4 ' h Pa H dobija se ugaona brzina 4 CL 2 co==-(vgb+. u cilindar ustrujava okolni vazduh.8.pgHJD .d )'4+ Pm-4-= G.8-10 1. Zapremine tecno- Stika P. 1znad vazduha nalazi se klip teiine G.

prema (1.P.11) dobija se sila pritiska koja deluje na klip . pri rotaciji cilindra. za koliko se spusti klip u manjem cilindru u odnosu na pocetno stanje nlvnotde klipa. U cilindru manjeg precnika. i . Cilindri se iz pocetnih stanja mirovanja. moze se koristiti uslov jednakosti zapremina Va =VO) iz kojeg sledi 24s. a u toku rotacije P =:: pVrog. d 2 rc P =:: pVrog =:: p-4-(a+b+h r 12)g.1.1.15.4 (a + b) + 2 (-4-h2.8.l.h b) ako se na njoj nalazi prstenasti klip tdine H "1 .H.8~13. Slika P. koje deluju na klip u pocetnom polozaju mirovanja (sl.1 • Sila pritiska koja deluje na dno suda u pocetnom stanju mirovanja je Po =:: pVog =:: 42.8-13a) odreduje se velicina 2 h == 4G I (pgd rc). (f) 2 = 4 JgH led.n dt rc Va = (d 2 -d] )-. Tom prilikom klip u manjem cilindru se spusta.a). Ciji je pocetak u odnosu na pocetni polozaj klipa odreden visinom b.h1 )' Zato sto tecnost ne istice iz suda. r-z.) su . +d1 ) =:: ProDlem 1. Kada se cilindri okreeu konstantriom ugaonom brzinom tada se klip u unutrasnjem cilindru spusti za hod a (sl.h =:: -4. pri tome eliminisuCi veliCinu b. nalazi se klip tezine G.8-13a i c. VO) =2(4 h2 --4.5). Odrediti.. pdkazanih na sLP.SN..8-13 KoristeCi jednakost zapremina tecnosti pre i u toku rotacije D 2 rc d 2 rc D 2 rc d 2n · 1 D 2 rc d 2 rc -4. I d I' I a) b) c) ml~ ?~ RESENJE: a) Iz jednacine ravnotde sila. V usvojenom koordinatnom sistemu. to sledi da je i Po =:: Pro' i to bez obzira na vrednost ugaone brzine co.. U cilindru precnika D==200mm nalazi se manji cilindar. Ona daje visine hI =:: co 2d 2 /8g i h2 =:: co 2 D2 18g.4 h1 ). Iz izraza (1. jer tecnost prostrujava kroz otvore u medjuzidu iz manjeg cilindra u veei.8. u slucaju da je tecnost izmedu ciIindara: AZ ! a) otvorena prema at.L8~13b).1. i uslov ravnotde sila P=G. na tecnosti gustine p. Kako je Vo = Vffi . pocinju okretati konstantnim ugaonim brzinama co =:: lOS-I. na kojima obrtni paraboloid sIobodne povrSi sece cilindre. '10 r mosferi (s1.100 Relativl10 mirovanje teenosti pri rotaciji sti u pocetnom stanju mirovanja (Va) i u toku rotacije (V".-4. jednaCina nivoa slobodne povrSi je z =:: co 2r2 I 2g. 2 · 2 rc 1 d.8.L • "'.(H + b) . precnika d=100mm.(H + 11) . tankih zidova. Da bi se zadatak rdio uvodi se polarno-cilindricni koordinatni sistem. dobija se hod spustanja klipa .''-'j" Go (cU• 1 •8 1~ ~ \ ".

do. Odrediti sHu pritiska na poklopac suda u slucaju da granicna povrs tecnosti koje se ne mesaju dodiruje dno suda.hl' h 2 . oo 2D2 P2 .8-14. b) Ponavijanjem postupka iz dela zaelatka pod a). to ce se dobiti dva razliCita polja pritiska: Pi = Pi (oo 2r2 12 -gz)+Ci (i=1. tacla obe tecnosti kvase poklopac Ger je h2 > hI)' a) b) Polozaj tecnosti prikazan na s1.1.Refativno mirovanje tecnosti pri rotaciji 10 1 19rnrn. na koji za vreme obrtanja deluje siia F. koristi se uslov poznavanja pritiska u tacki B (r=DI2. Kada se sud okrece konstantnom ugaonom brzinom ill. Zatvoreni cilindricni sud precnika D. z=O) dobija najjednostavlliji oblik konstante C! = Cz.5). 2 2 D4 1t h1 == t 2· d 41l (h1 + 112 ) i jednaCine razdeine . Ove velicine odreduju se iz jedllakosti zapremina tecnosti pre i u toku obrtallja. don 4F 00 2 2 D2 (1) Za odredivanje konstnnte illtegracije C1 koristi se usIov jednakosti pritisaka u tecnostima gustina PI i P2 11a njihovoj razdelnoj povrSi.8-14b. /z. P.8.g(z-h)] . KaIco je nn razdelnoj povrsi polje pritiska u potpunosti odredeno jednacinom (1). posle cega sledi doTe pa ce polje pritiska u fluidu gustine P2 biti odredeno jednaCillom C2 == Pa 4F +-2-- P2 (-8-. to se zn koordinate tacke O(r=O. u kojoj se uVrStavaju koordinate tacke z == (hI + h2 ) . 2 lla pro za tecnost gustine PI' koja glasi povrsi z = nJ2 .2). z=h) klipa P = P a +4F 1 dgn. pa ce polje pritiska u fluidu gustine PI biti odredello jedllaCinom .1.Pa == -2-+ P2[T(r -4).d )(f} /16g == 2 2 2 a == ~g (D _d 2 2 ) == 19mm. Poznate veliCine su: D. r==dl2. Mali oivor na omotacu zatvara se klipom precnika do. i iznose: 00== ~(h1+h2)~glhl ' d==D~2hl/(hl+h2) Polje pritiska u fluidu koji relativno miruje pri rotaciji odredeno je jednaCinom (1. dobija se hoel klipa a = (D . Problem 1. Pl' P2' 111 <h 2 • RESENJE. odreden je ugaonom brzinom 00 i precnikom d na kome povrs razdvajanja fluida sece poldopac suda. F. takvom da razdelna povrs h D tecnosti dodiruje dno suda h2 r (sl.gh).8-14b).P. gde indeks i==l predstavlja tecnost gustine PI' a i==2 tecnost gustine P2' Za odredivanje konstante integracije C2 . napunjen dvema tecnostirna gustina PI i P2' okrece se oko svoje vertikaine ose konstantnom ugaonorn brzinom oo. Kako su u sudu prisutne dye razliCite tecnosti.

5). pri rotaciji suda sa konstantnom ugaonom brzinom CD = 1O~-1.Pa = p[T(X + y ). na cetiri trougaone povrsine.5).Pa =.dr= dg1C -p(uj(D +d )+g(hl+hz-h)J CD -d )"4' 4F r (02 2 2 l} 2 2 1C Sabiranjem ovih sila dobija se rezultujuca sila pritiska koja deluje na poklopac suda P = PI + P2 .+ PI (2 r .H (a 2 +~)Zl +(H) 2z]2 + A 00 \ I g Treba napomenuti da se sila pritiska P maze odtediti i na nesto jednostavniji naCin. Nairne.l.-zl sin a . =h I H. i uslova poznavanja pritiska (p = P a ) u pocetku koordinatnog sistema. 2a (a= lOOmm).n +PIl16-gChl +h Z )j+P2(gh---)J-4-' 8 { 2 2 2 2 P2= . i =-h+ 11 sincx.102 Relativno mirovanje te610sti pri rotacij'i 2 2 2 4F co CO D2 PI . =a I H.gh) doTe Na kraju.7. za Yl = 0. vaZl funkcionalna zavisnost: I(x]) = H(l. (2) Slika P. to primenom izraza (1. osnove oblika kvadrata 2a .P2 (-.1. polje pritiska odredeno jednacinom (1) nije najpogodnije. vezanog za vrh piramide (sl.8-15 pri cemu su: sincx. ProIJlem 1. dobivaju se sHe pritiska koje deluju na poldopac sud a ~ = (2) J d/2 0 {4F r(j}d l CD D 1d n (PI-Pa)z=ht +I'J. i H= ~a 2 + h 2 • U novousvojenom koordinatnom sistemu za laake trougla. UvrstavajuCi vezu izmedu koordinata (2).Pa)Yr=odA =8 lal/Cx) PT Xl2 . 2nr.gz) . co 2 2 Z (1) Za odredivanje sile pritiska" koja deluJe na omotac piramide.-) = 144. dxldz] = -3 pga (2h +-.8.P. dobija se sila pritiska P= I co2[ 2 gh a ff (p. coscx. u polje pritiska (1). 22ghl. .8..4). kako se iz jednaCine (1) dobija jednacina slobodne povrsi z = ~.-8. Na vrhu piramide nalazi se mali otvor za vezu sa atmosferom.xI/a). tj. a zatim primenjujuci izraz (1. Odrediti silu pritiska koja.dr= d. primenom izraza (1.1. Y = a+ Yl COScx. z) i novih koordinata (Xl 'YI .2 .IN. y.Zl) glasi X =xl.+z] coscx.8-15. 4 2 co 2 a 2 +a +-2JSlllcx. u kome je polje pritiska odredeno jednacinom (1) i/ili jednacinom (2). odnosno linije koje ogranicavaju povrSinu. Zato se uvodi novi koordinatni sis tern koji je vezan za jednu od osnovica bocnih trouglastih povrsina (sl. Sud oblika piramide visine h=500rnn1.11) sledi CD . dobija se polje pritiska P. RESENJE: Koriscenjem jednaCine (1. Veza izmedu starih (x..gz].8-15b). napunjen je vodom. opterecuje omotac pitamide. (x2+l).8-15b). fDI2 dlZ (PZ-Pa)z=h t +hz 2nr.P.7.

Cilindricni sud (sl. 2 2 (2h+--) (Da 2 g . Na osi suda nalazi se mali otvorza vezu sa atmosferom. (D. c.(2a) h+4 .RESENIE: a) Usvajanjem pravouglog koordinatnogsistema (Xl' Yl' Zl) u ternenu obrtnog paraboloida . Horizontalni cilindricni sud.1. dobija se trazena sila pritiska 2 P=P[o.p. D). pn odredivanju sile P. Stika P.8-18.1. napunjen je vodom i okrece se oko vertikalne ose konstantnom ugaonom brzinom (D =: lOS-I. Poznate veliCine su: G.8-16 1Z stanja mirovanja pocinje da se okrece konstantnom ugaonom brzinom (D. b) pravougaonilea (sl.8-17 Problem 1. Odrediti silu pritiska koja deluje n3 poklopac A-A.1.1. r.S-lSd). b.P.Relativno mirovanje tec710sti pri rotaciji 103 P =: pV(Og =0 p(2a) 2 1 h--. 2 2 Problem 1.l.S-IS .8-18c).1. c) trougla (sl.) J. p. (~ 2 +a )+gR]R n=:97.8-18a) olcrece se konstantnom ugaonoill brzinom co. h.1. P.P.8~18a) i koriscenjem jednaCine (1.4).slobodne povrSi(sl. Odrediti sHu pritiska koja c1eluje na ekscentricno postavljenu (u odnosu na osu rotacije) povrsinu oblika: a) elipse (sl.8-17.8.8-15 dobija se si1a pritiska D)212gh 2 2 J...8-16 Slika lP. b.8.1E: Ponavljanjem postupka datog u primeru 1.. p. 2 2 2 l FA == pabTL (D2 +R -1' + 12 (a +b cos Ct.P.1.l.-- ~ co a) c) d) e) Stika P.1. 18b). Ro. 00 . PF'rubiem U~·16. R. RESENJE: KoristeCi potpuno identican postupale opisan u zadatleu 1. .. Poznate veliCine su: G. R. i d) kruga (sl. RESEN. 17. pcluprecnika R=lOOmm i duiine 2a=400mm.P.' .P. .S-1Se).6N.. Ct. Sud sa 81..8.J l 2·1"i zdxdyJg= -3 pga 4 a .P. dobija se polje pritiska (1) . Odrediti silu pritiska koja pri rotaciji suda deluje na pravougaoni poldopacA-A.

za a=b. tada ce klip zauzimati novi ravnoteini poloiaj. Prvo.. Zl =z-(h-d). dobija se rastojanje d=ro 2Rgl2g koje odreduje ' poloiaj koordinatnog sistema u odnosu na nivo tecnosti u pijezometarskoj cevcici. Poznate velicine S11: d. Za odredivanje sHe pritiska polje pritiska (1) treba integraliti po povrsini oblika elipse.). u odnosu na pocetno stanje rnirovanja.gz}.l. u stanju rnirovanja. 1z jednaCine slobodne povrsi tecno- sti.8Ro )] .P. Kako oblik polja pritiska (1) nije pogodan za direktno integraljenje to ce se izvrsiti dvostruka transformacija koordinata. Odrediti za koliko se podigne klipu desnomhidrocllindru. 2 d) ReSenje sledi iz izraza (5). Hidraulicki sistem se sastoji od-2l'vahidrocilindra precnika diD.p 2 2 ] } R -Ro +'4(a +b ) + gh 2 (5) Na osnOVLl izraza (5).d) . Poloiaj tecnosti u cilindrima.Pa)z=odxdy= flaf(p-7 1 : ~~I drdcp= 0 ar lf271 f00 (p-A Pa)z=oabrdrd<p= pabn {ro2 [2 T 1 a. P = P~4l3' (c+a)3(3a-c)+c +-S--a Ro + pghT' P == pa n [(R -Rg +a 12) ro 12+ghj . mog'll se dobiti i izrazi za sile pritiska za nelee jednostavnije slucajeve.7. u odnosu na osu rotacije.5) i polja pritiska (4) (za =0).8-18b).cilindricne koordinate. iIi ako je u pitanju knizna povrs poklopca precnika D (a=b=DI2.1. p.S-19. iznosi p= = 2 Pa)z=O ay ay If (p. kao na pr. Levi cilindar otvoren je prema atmoSferi. prelazi se u novi ortogonalni koordinatni sistem vezan u preseku osa simetrije elipse (sl. (4) Konacno. (x.' 2 b 2 2} ab b ro J1 [ 4 j a 2 7. za: Xl =-R O YI =0 i Zl =d. (2) a zatim se posredstvom parametarskih jednacina elipse x=arcoscp. y=brsin(p (3) prelazi 1). polamo . a. ro 2 2 .104 Relativno mirovanje tec110Sti pri rotaciji i jednaCina slobodne povrsi Zl = ~. prikaian je na sl. G. Iz jednacine (1).8-19.: ako sud miruje (ro=O) sila pritiska koja deluje na povrilinu elipse iznosi P = pghabn. i glasi 2 2 2 Problem 1. R=O) sila pritiska je P b) c) .Pa = P { 0)2 [R2 +2aRcoscp+ a 2r2 cos 2 cp+b 2r2 sin 2 <pj + g(h . 2 3 3] b (b 2 2)} +pghab. posredstvom veza izmedu koordinata (2) i (3). dobija se polje pritiska 2 P. ro. dok se udesnom na tecnostinalazi klip tezine G. ro P=PT (c+a) -c 3'+ab 12-Ro 2{[ = P-4-[gh + 16 (D D27i. Kada se sistem okrece konstantnom ugaonom brzinom ro. prime nom izraza (1. posredstvom relacija Xl =R+x. YI =y. Hidrocilindri su postavljeni na medllsobnom rastojanju a. D. . pri rotaciji. sila pritiska na ekscentricno postavljenu povrsinu.P. + y.

U opstem slucaju. Otvoreni konusni rezervoar. ostaje u rezervoaru.8-21 U usvojenom koordinatnom sistemu mogu se definisati jednaCine povrsi koje ogranicavaju fluiclnu zapreminu. (r) 4 5 6g I . Hidraulicki sistem se okrece. ito: konusa 2 z = H(l-r / R) =.a. RESENJE: m= { 4 D2 }1/2 [--2-(M .P. Izracunati koji deo tecnosti. II (r).2)0)2/ 2g = 12 (r).1. Sistem prikazan na sl.d ). Poznate velicine su: d.8-20 sastoji se od dva hidraulicka cilindra precnika diD. 1 = PO) 2 'IT). zauzimati polozaj definisan visinskom razlikom h. m. pri cemu ce. p.1. Rezervoar poCinje da se okrece konstantnom ugaonom brzinom co. M.(r) dz)r 3dr =-PO) 2 nR 4H -0)2R2) (.P. od prvobitne koliCine.8-21. i napunjen je tecnoscu gustine p iznad koje se nalaze klipovi masa m i lv!. obrtni paraboloid slobodne povrsi da sece povrs konusa..2 m)+h] 8a +D -d pD'IT d 16g 2 2 2 Problem 1. a preostala tecnost u rezervoaru zauzima polozaj prikazan na sl.1.. Odrediti onu ugaonu brzinu pri kojoj tecnost u rezervoaru ima maksimalnu kineticku energiju.Relativno mirovanje .tecl1osti pri rotaciji 105 D p co~ ~ '/"'·"1"% ~------~~ a ( Slika P. Pri tome deo tecnosti iz rezervoara istekne prospe se. h. . konstantnom ugaonom brzinom co.[R ( Jf. poluprecnika R i visine H.. Kineticka energija elementarno male mase fluida je Stika P.8-21.8-20 RESENJE H= d co 2 2 2 2 2 16 (8a + D . D +d g 2 2 Problem 1. D.-0 I. R RESENfE Kada se rezervoar okrece konstantnom ugaonom brzinom. kineticka energija preostale koliCine tecnosti iznosi E K dE K 1 ="2 (rm) 2 pdV = PC!) 2 'ITr 3drdz .l. tada deo tecnosti istekne iz njega. i obrtnog paraboloida z =(R . oko vertikalne ose cilindra precnika d. u stanju mirovanja ceo je napunjen tecnoscu gustine p. gde je co 2 R2 12g = h. Dakle.8-20. Odrediti omi ugaonu brzinu m pri kojoj ce klipovi u cilindrima. cije je osno rastojanje a.

g R+g . prema (1..4. SHe koje delnjn os telo koje tile mdazi u fiuidn koji lrellativno milt'nje Razmatrace se slucaj kada se neld sud istovremeno lade konstantnim ubrzanjem i okrece aka vertikalne ose konstantnom ugaonam brzinom CD.1.:)dV. s' 0) ose za jedan dan to je njena ugaona brzina 0) = 2re 184600. Slika P.108 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji g(R) = 9. Prime nom ovog uslova iz jednacine (a) se ~obija jednacina slobadne povrsi 0)2 goRh .dV=:-! pFdV=:.deluje sila pritiska na okvasenu povrsinu A (s1. na proizvoljnoiza....8. J?ESENJE: S obzirom da se Zemlja okrece oko svoje cl.4a). 2 Kako je R »h to jednacina slabodne povrsi maze da se napise u obliku: 0)2 R2 2 h(q» = --cos cp. Iz l1slova poznavanja ubrzanja g(R) odredjuje se konstanta a = g(R) R2 = go R2 . 2go 1.8-24 a) Iz Ojlerove jednaCine dplp=:Fxdx+Fydy. pri cemu je radi jednostavnosti zapisa uvedena oznaka go =: g(R). u kojoj su Fx=x0)2_g(r)cosq> i Fy = -gsincp .:... (a) b) Na praizvaljnaj geografskoj sirini nivo slobodne povrsi (p = p a) definisan je radijusom r(<p)=R+h(q».1).. delie. p 0 0 r 2 =R.bran fluidni.1.1.8. 8 Aa) koj a a granicava zapremimi V iiznosi '. a p=-f pdA=-! grad. A v V v .r cos q>.+ . i neka se tom prilikom u tecnosti nalazi tela zapremi'ne V i gustine Pm (sl. Za opisani naCin kretanja suda.81ml S2. Na tela zapremine V. i koriseenjem veza izmedju Dekartovih i polarnih koordinata x = r cosq> i y = r sinq> . r(n / 2) ReSavanjem ave diferencijalne jednacine i primenom granicnog uslova h(re / 2) =0.2(R +h)3 cas <p =0 . p = Pa' dobija se hidrostaticko polje pritiska u okeanu P-Pa R2 0)2' 2 2 .= .8. b) jednaCinu slobodne povrsi okeana i c) dubinu vode na ekvatoru. deluje rezultujuca zapreminska sila po jedinici mase F=:g.-a+0)2. taka da zakon promene ubrzanja glasi: g(r) = go (R 1r)2..p. koje se nalazi u tecnosti. Odrediti: a) polje hidrostatickog pritiska u okeanu.! p(g-a+0)2. dobija se diferencijalna jednaCina dp p =: [-g(r) +0)2r cos 2 <p] dr .

25b. za slucaj da je p ::::60°.8. RE'SENJE:.8. iz jednacine ravnoteie sila koje cleluju na telo. koja ispunjava prizmaticni sud sa sl. s tim sto je R== O.8.8-25a.q. Na potopljeno tela deluju jos i sile: tezine PmVg. kod problema separacije.. 1.8-2S prikazano na sl.8. G=: PmVg sila teiine."? (j) . ()(.25a.8. leao na pI.14) vaZi.~ .8. a sto je Slika P.Relativno mirovanje teihosti pri rotaciji 109 Kaleo je ~ == t trdV vektor polozaja tezista C zapremine V usmeren po uop. -PmVa sila inercije i FlI sila u uzetu.ftenu Arhimedovu siill potiJ'Ka koja deluje na najkracem rastojanjll od ose rotacije do tdista C (sl. h=lOOmm. Za dva ortogonalna pravca SiT) mogu se postaviti jednaCine ravnoteze sila t F" COs(P-()(.13) Izraz (1.14) . Dati su podaci: p=1000kg/m3 .P.).13) definise !z potopljenu zapreminu tela V. na tela gustine Pm deluje "::::::~~'i.P. U tecnosti gustine p. nalazi se homogena sfera poluprecnika R igustine Pm koja je priCvrScena uzetom za sud. tada jednaCina (1.a) sila pritiska.8.gsiu()(. toee sila pritiska koja deluje na telo biti p = -pVeg -a +ro2r::). Prublem 1.PV (g . ..:/ . rc . Odrediti silu pritisIca koja deluje na z zadnju sU'anu suda AB.}== (Pm .J b) p m Va 0 a) Siika 1. /" -.4.p)V(a . Najpre ce se odrediti ubrzanje a koje dovodi kuglicu u posmatrani polozaj sa sl. Dalde.1. dobija se reakcija veze (1.8. Sve sile kojedeluju na telo prikazane su na sl.. 1=300mm. Konacna.1. UIcoliko je posmatrana tela slobodno.8-25. U tom cilju analiziraju se siie koje deluju b) na zapreminu sfere V == R3n. gde su: p == .1. Pm == 7800kg/m\ b=lm. masena sila Fm == PmV(g-a+ro2r.8. (1.1.4b).. Ceo sistem se krece niz strmu ravan konstantnim ubrzanjem.:~~~::::::::!f.1. R=50mm.=45°.I----"--. i inercijske sHe prenosnog translatornog kretanja -PmVa i obrtnog kretanja Pm Vro2 r::.4b.~.).

g:::: 8. Odrediti sHu koja opterecuje oslonac 0 u ovom polozaju kocke. 2 = 6508 N. inace..6/. U tacki A kocke vezano je drugo me. U cilindricnom sudu.1. P.-~::. H. koja je uzetom dmine 1=60mm pricvrscena za osovinu suda.)z].=-::--. precnika D. tgj-' cosa.Pa == p[acosa.x-(g-asina. vezano u taeki A. I.. Poznate velicine su: a.:r.8-27. Sustine 3 Pm == 7800kg! m . napunjenom tecnoscu gustine p nalazi se kocka. U tecnosti se nalazi . i Fz == a sinex..{em 1. vuee sHorn F ali taka da kocka zauzima horizontalni polozaj.g.)(h+%) Jb .110 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji koje. RESENJE- H p D Slika P. Konacno.1). dobija Se polje pritiska p. Problem 1. VezujuCi koordinatni sistem z -x (sl.P. u kojoj se uvrstavaju komponente rezultujuce zapreminske sile Fx == a cosa. stranice a.7. Pm' Q). Cilindricni sud precnika D=500mm napunjen je vodom do visine h=1m. 1z ovih jednaCina dobija se 2 a = (1 + tga.=60° odrediti minimalnu visinu suda H pri kojoj ne dolazi do prosipanja tecnosti.80m! s fl.1. direktno stede iz jednaCine (1..7..+(g-asina... -<I homo gena sfera poluprecnika R=30mm i . primenom izraza (1.8-25a) za nivo slobodne povrsi tecnosti u pijezometarskoj cevCici. LS-27 . .:..14).8-26.. napravljena od mat~rijala gustine Pm koja visi 0 tanko uze zanemarljive mase vezano za obrtnu tacku O. Karla se sud okrece konstantnim brojem obrtaja Q) tada se me. h H Slika P.) .8.Pa)z=-(h+b/2) ·b x=b-/ 2 :::: pl a(b -l)cosa. dobija se trazena sila pritiska PAB == (p.. = 1. pomocu koga je moguce vuei kocku. D. :D . PrOb.20m. i primenom jednacine (1.8-26 .::~-~. 'C7 -~ . Za slucaj da je a.. translatorno ubrzanje ~~.-:. D2 RESENJE: H =h + 16(l +R) sin a. Ceo sistem se okrece konstantnom ugaonom brzinom Q) oka vertikalne ase.

.

.

Ova podela je izvrsena prema raz}icitojfiiickojsustini kojom se ovi rezimi tumace.1.). U zavisnosti od karaktera izvora strujne. strujanja vazduha u prostorijama koje se ventilira:ju iii klimatizuju.ii1a.1. iIi kretanjem tela kroz fluid (let aviona.St31 joe stJrllJ!janje? P~ll\rlleie stJrllljanja. strujanja vazduha oko letilica itd~ . strujanja vazduha u ventilacionim sistemima itd. kretanju vazdusnih masa u atmosferi). strujanja gasa u gasovodima. kamiona. itd. naftovodima.. itd. Tipicni predstavnici prirodnih strujanja su: strujanja vode u rekama. vazduha i drugih tecTIosti i gasova nazivaju se strujanje jlmda. njene promene zanemarljive. vozova i sl. gasovodima itd. toplovodima.energije strujanja se dele na prirodna iprtizttdna. TEORIJSKE OSNOVlE JEDNODIMENZIJSKIH NESTISLJMH STRUJANJA 2. Pod stisljivim strujanjima se podrazumevaju ona strujanja kod kojih je gustina fluida promenljiva. Nauka koja se bavi proucavanjem mirovanja i kretanja fluida naziva se mehal7lka jltttda. ventilatorom. Navedene podele su osnovne podeJe strujanja.kao na pI.III 2.). podmomica i s1. Karakteristicna prinudna strujanja su strujanja u cevovodnim sistemima: vodovodima. strujanja vazduha u atmosferi itd. ali bez velikog zalazenja u detalje.ilisu. Prema rezimu sa kojim fluid struji strujanja se dele na: !tlmlizam~ prelazna i turbttlelZlna. . helikoptera. Prirodna strujanja su ona strujanja koja su izazvana dejstvom prirodnih sila koje su posledica razlike temperatura. cildonima itd. kompresorom i s1.). Pod prinudnim strujanjima podrazumevaju se ona strujanja koja su izazvana nekom prinudom . Unutrasnjastrujanja SU ona koja se odvijaju u prostorima ogranicenim cvrstim povrsinama. iIi smo izlozeni vetru (tj. Zato ce ovde biti nabrojane osnovne podele strujanja. 0 ovim strujnim reZimima bice vise ieCiu narednill1 poglavljima. vazduhovodima. Nestisljfva strujanja su ona strujanja kod kojih gustina fluida ostaje konstantna. pritisaka ili potencijalnih energija. Da bi fluid mogao da struji mora da postoji izvor energije koji proizvodi strujanje. kretanje broda. mozda. stu se podrazumeva pod pOJinom strujatlje i podele strtijal'~ja. Svakodnevno smo svedoci nekog procesa strujanja a da toga nismo ni svesni. gasovodima. DalcIe. Ovoj grupi strujanja pripadaju: strujanja vazduha oko letilica (aviona. parovodima. pak. strujanja vode oko plovnih objekata (camaca. Sva ta kretanja: vode. U ovom poglavlju bice objasnjeno. automobila i s1. naftovodima itd.) i vozila (autoIDobila. raketa i s1. iii.tj. Spoljasnja strujanja su ona koja se imaju kada fluid struji oko nekog tela. Strujanja se dele i na nestdfjivtl i J'/tfl. za jltttdkoji se nalazi u staT/ju betanja kaze se da stnij~ a tajproces se naziva strtija17/e. brodova. kao na pro strujanja u vodovodima. a sio je u direktnoj vezi sa vrstom strujanja. posmatramo kretanje vode u reci. dovodjenjem energije fluidu sa nekom strujnom masinom (pumpom. morima i okeanima. Tako na pro svakodilevno koristimo vodu sa cesme vodovodne mreZe. Nestisljiva strujanja su na pro strujanja vode u vodovodima. ledno posmatrano strujanje .ailija ittlZutrtlsnja.). strujanja gasova u strujnim aparatima: raketnim motorima. Mehanika fluid a se deli na vise oblasti.1. prirodna strujanja vazduha oko gradevinskih i fabrickih objekata. peCima. Prema prostoru u kame ge obavlja strujanja se dele na spol.

. okolozvucna (transonicna.y. Zato se problemi strujanja u cevima svrstavaju u grupu jednodimenzijskih strujanja. ali veoma korisne. Jedn3ciine koje oplisujllJ stJr'ujanje lIllestRSljivog fl!lIJida U opStem slucaju strujanje je trodimenzijsko. stisljivo turbulentno strujanje. Nairne. leao na pro transport fluid a iii transport energije fluidom. podmazivanje i s1. hladenje. Za ID strujanja osnovni . Svako od navedenih osnovnihtipova strujanja moze se dalje razvrstati u podgrupe. iii koja grupa strujnih problema. za dalji matematicki tretman. predstavlja jedan od osnovnih interesa i potreba u inzenjerskoj primeni i praksi? Odgovor na ovo pitanje je .opsti sistem parcijalnih diferencijalnih jednaCina koje opisuJu strujanje i>vodi se na jednostavne diferencijalne iii algebarske forme koje su lako primeuljive u svakodnevnoj inZenjerskoj praksi.2. Kako SU u opstem slucaju ove jednacine veoma kompIikovane to ih je u punom obliku veoma tesko i nezahvalno resavati. a sto zavisi od karaktera proucavanog problema. tako na pr.· adijabatska. Zbog slozenosti realnih strujno-tehnickih problema svaka od osnovnih grupa strujanja je predmet posebnih naucnih iii inZenjerskih istrazivanja.izotermsko i neizotermsko strujanje. a to je pravac koji se poklapa sa osom svalee pojedinacne cevi.cevovodi kroz koje fluid struji. aosnovne strujne velicme brzina i pritisak su funkcije od koordinata i vremena. teSkpje zamisliti neki energetski sistem.z. kontinuiteta i energije.. U cevovodimapostoji jedan dominant an pravac strujanja. odnosno prilagodavanjem. Odavde sledi da su podele strujanja na razliCite grupe "veStacke". izentropska i realna. . M ~ 1) i nadzvucna (supersoniCna. strujanje gasa u gasovodima je prihudno.t) i .relativno jednostavan jer su to jednodimenzijska staciollama sITujall/a. . 2.strujanje Njutnovskih i nenjutnovskih fluid a. ada se u njemu fluid nekoristi zaobavljanje nekog radnog zadatka. zavisno od razmatranog problema. Osim ove podele moguce je stiSljiva strujanja razvrstati na: izoterrnska.stacionarno iIi nestacionarno strujanje. Ovo za posledicu ima da se opste jednacine koje opisuju strujanje. grejanje. M> 1). te ce se zato u ovom Poglavlju posebna painja posvetiti lD modelu strujanja. itd. Tako na pro u zavisnosti od vrednos#Mahovog broja stisljiva strujac nja se dele na: dozvucna (subsonicna. M < 1). OCigledllo je da postoji dosta razlicitih vrsta strujanja. jer grupisu probleme strujanja na grupe slicnih fizicko-matematickih modela. dvodimenzijsko (2D) iii trodimenzijsko (3D) strujanje. odnosno 11 =v(x. postrojenje iii masinu. ito: . unutrasnje. Svaka od osnovnih grupa strujanja moze se dalje delhi prema izvesnim kriterijumima koji preciznije odreduju tip strujanja.112 Teorijske OS/1ove ID strujonja istovremeno pripada svakoj od navedenih grupa.viskozno i neviskozno strujanje. . U svim ovim slucajevima koriste se cevni sistemi . leako analiticki tako i numericki. I pored svih slicnosti i razlika sva ova strujanja se opisuju istim jednaCinama: kretanja (Navije-Stoksa).jednodimenzijsko (lD). Ovde se moze postaviti pitanje: koja od oblasti mehanike fluida. svode na razliCite fizickomatematicke modele.1. Zbog toga postoji potreba za njihovim pojednostavljivanjem.

.1) DIDt je materijalni izvod.2) U jednacini (2.1.. V)v = ar+grad(T)+ 2co xv:= F -pgradp+ v Av .. utvrdjuje se na osnovu Rejnoldsovog broja koji predstavlja odnos inercijalnih i viskoznih sila.opste prihvacena definicija turbulentnog strujanja.Teorijske osnove ID strujanja p 113 = p(x.2) nepoznate su tri komponente brzine v x' Vy i V z i pritisak p. t). at+via=~-. Ovaj sistem od cetiri nelinearne parcijalne diferencijalne jednacine resava se uz pomoc pacetnih i granicnih uslova. / OXi = 0 . 2 i 3.bolje receno oblast izmedju njih. u kome su Vi i 11 j komponente brzine. tempemturo i pnliJ'ok) imo}u slucojnikaro/cter It proJ'toru i V!tIJienUj . Zbog kraceg zapisa sistem diferencijalnih'jednacina (2.1. tj. pri cen1U indeksi i i j imaju vrednosti 1. Na osnovu ove kratke analize maze se zakljuciti da je laminarno strujanje slojevito strujanje kod koga se fluidni deliti ne mesaju sa okolnim fluidnim deliCima. Primena stati- stike nad strujnim velicinama omogucava da se kod turbulentnog strujanja haos . j 0\ Oxi P (2. koja se naziva preloznrt oblost strujanja.3) (2. Posledica ovoga je slab prenos toplote i mase pri laminarnom strujanju.. lzesktcirmomo. A-Laplasov operator i w=Irotv ugaona brzina fluidnog delica. Jos uvek u literaturi ne postoji tacna .1. neuredjenr:.2) bice napisan u tenzorskom obliku .1 a) koje je korisno napisati i U obliku ail _ _ ail v2 '_ 1 _ ar+(v. Konkretna resenja ovog sistema diferencijalnih jednaCina za neke iole slozenije slucajeve je tdko nati.1.rtic'ke /rednosti J'/ll/z stnij-n.1.<osu se m{{f{lt dejiniJ'oti sremzje .1) i (2. Aka je fluid nestisljiv (p =const).zima strujanja: larninomi i tllrbulentm: Granica . trodimeTlzijJ'ko stntjonje kod kogo J've J'trlljne velicine (brzina.znaCi da se ano odvija pri manjim vrednostima Rejnoldsovog broja.ali istowemellO II tom . 'Xi Ov j Ov j 1 oj.1. strujanje se opisuje jednaCinama kretanja.rtotl.1. Ako se posmaira laminarno strujanje u kanalima iii cevima sa paralelnim ziddvima. ili po koordinatnim pravcima x.z. 1. Za strujanje stisljivog fluida ove jednaCine imaju slozeniji oblik.Y. Postoje dva re.1.1. U sistemu diferencijalnih jednaCina (2. i jednaCinom kontinuiteta (2. jer to zahteva primenu slozenih matematickih metoda. sto za posledicu ima da se strujanje odvija u slojevima.1)-(2. Kod laminarnog strujanja dominantne su viskozne sile u fluidu.1b) (2. tada strujnice u njima zbog relativno male brzine strujanja ostaju paralelne. y i z. Razlog tome je nepoznavanje svih reJevclntnih falctora koji uticu na karakteristike i strukturu ovog strujanja.h veliCillO..4) OV. a pri koriscenju ovih indeksa za jednu vrednost indeksaj indeks i ima vrednosti 1. 2 i 3. Navije-Stoksovim 'ednacinama J5i= F -pgradp+ vAv Dv ~ 1 _ (2. Jedna ad moguCih definiCija turbulentnog strujanja jeste: turbulentno stmjoi(je je haoticno. gllJ1ina. sto.Ox +v-2 .

. + I J: (2.. a) Slika 2. kod turbulentnog strujanja.b=v. +v. -. tj. a dobijeni rezultati biee veoma lako primenljivi i za laminarna strujanja. Vi = V. +~(y "-. vee broj mernih tacaka koji omogueava dobru statistiku. 8al8xi =8al8xi ' dobijaju se: Rejnoldsove jednaCine.1.1."-. prosecna brzina a v~ je fluktuaciona komponenta brzine.2a. a+b=a+b .dakle.srednja blzina po wemenu tj.1. pa su samim tim i problemi turbulentnog strujanja mnogo slozeniji za resavanje. u duhu relacije (2. da se nad njim moze primeniti odgovarajuCi matematicki aparat.2. napisane u tenzorskom obliku OV j _ OV i 1 op aov] -.1. U jednacinama (2. polje srednjih i polje pulzacionih-fluktuacionih brzina (veliCina) posredstvom relacije P j I )) (2. Kako je turbulentno strujanje mnogo cesce od laminarnog.a=a . =F.fske osnove 1. na pr. Osrednjavanjem svih strujmh veliciIla. pri tome koristeCi pravila osrednjavarija. Zato se.T) glase: .6) te njihovim uvrstavanjem u Navije-Stoksove jednacine (2. Za korektno odredivanje vrednosti srednje brzine po vremenu u posmatranoj tacki strujnog prostora potrebno je da jevreme merenja T sto "duze". Kod turbulentnog strujanja do trenutne brzine strujanja u nekoj tacki sfrujnog prostora moze se doCi eksperimentalnim putem.) t W".3) i jednaCinu kontinuiteta (2. Zbog haoticnosti kretanja kod turbulentnog strujanja izmedju susednih fluidnih delica dolazi do razmene mase sto za posledicu ima bolju sveukupmi razmenu mase i energije. 2. I) v(t) da je brzina u posmatraVx )0 ~ ~ noj . Ova dugotrajnost merenja je reda veliCine sekunde iIi nekoliko sekundi. S druge strane.3) vi je trenutna brzina .2. p = p+p'. J P U-'-j U-'-i u-'-i J (2.rtrlijtll?ja. turbulentno strujanje se moze posmatiati i kao strujimje kod koga postoji jasna struktuma hfjerarhfja vrtloga. Moze se kazati. vidi se da brzina pulzira oko t=O b) t=T neke srednje vrednosti. pri cemu zapis brzine izgleda kao na s1.p.1. ab=ab+a'b'.5) vi = vi +V~.p. Fj =~.114 Teori. to ce se u ovom Odeljku analizirati turbulentna strujanja.-.7) .D strujanja moze smatra·ti "uredjenim".1. da je turbulentno strujanje sa mnogo slozenijom strukturom odlaminarnog. 1z dijagrama brzina. a sto zavisi od karakteristika koriseene merne opreme.2b. -8 +Vi "-.5) pri cemu je Vj . koja za neke veliCine a=a+a' i b=b +b' (a.1. -viv. polje stvarnih brzina (velicina) razlaze (po Rejnoldsu) nq.1.1. U svakom sfucaju vreme merenja ne igra presudnu ulogu. jasno je vidljivo VZ I).proizvoljnoj tacki Vy J ~ strujnog polja sa izrazito nestacionarnim karaktev v(t) rom. merenjem brzine pomocu anemometra sa usija~ mm vlaknom s1.4). S druge strane.1.

(2. a Vj 8[+v. a za nestisljivo turbulentna strujanja sistem Rejnoldsovih jednaCina (2." Uvodjenjem turbulentne viskoznosti VI problem nije resen.v~ nepoznati.1. . Kada bi se u jednom trenutku. ua su naponi Iinearno srazmerni sa brzinom deformisanja &V &Vi -v'v' == VI ( . ali.1.3a. Jedan od najpoznatijih ll10dela za turbulentne napone jeste algebarski model Boussinesq-a koji je zasnovan na analogiji sa viskoznim naponima. 8= Fj --a. parcijalnih diferencijalnih jednacina je tesko resavati. 2:1. Ovi "naponi" se fizicki turn ace kao prenos kolicine kretanja na nivou fluktuacionog kretanja. i on je. Jeon3cina imntlimlitda.1. 1) Ox Ox. definitivni odgovor na ovo pitanje se jos uvek ne nazire. 2. a 0 cemu ovde neee bid reCi.1.• (2..1. aVj -+v. ocigledno.-+(1'+ VI ) . == av. Ako se u bilo kom narednom trenutku izmeri profil brzilla po . == 0 .8) Rejnoldsove jednaCilie fizicki ne predstavljaju "nove" jednaCine vee sarno oblik Navije-Stoksovih jednacina prilagoden turbulentnorn strujanju.3).Teorijske osnove ID strujanja 115 i jednaCina kontinuiteta divf. po visini preseka. Bez obzira 0 kom se strujallju radilo laminarnom iii turbulentnom.-=F. kao sto je to rnolekularna viskoznost. posebno kod dvodirrienzijsldh i trodiinenzijskih strujnih problema. 2. ) P Oxf e Ox. SrreoJ!llja brzinl:1 Posmatraee se presek 1-1 sa s1.1. pomenute sisteme.9a) 'X.1. U tu svrhu postoje mnogi modeli za odredjivanje ovih clanova. jer su turbulentni naponi v. vee je to veliCina koja je povezana sa karakteristikama strujanja. j pri cemu je koeficijent proporcionalnosti VI " koeficijent turbulentne viskoznosti i on nije karakteristika fluida. ipak. tj. 'i ax.) .v} predstavlja tenzor Rejnoldsovih ili turbulentnih "napona". Zato se u cilju zatvaranja sistema Rejnolelsovih jednaCina uvoele pretpostavke za turbulentne napone.---+v-·.7). odnosno uvodjenjem ekvivalel1tnog koeficijenta kinematske viskoznosti Vo == v + VI' one se svode na oblik 2 &Vj _ &Vj 1 8j5. Sis tern Rejnoldsovih jednacina nije zatvoren sistem jednaCina. . Na kraju treba napomenuti da se za nestisljivo laminarna strujanja koristi sistem Navije-Stoksovih jednaCina (2. Znacima navoda za Rejnoldsove napone zeli da se skrene paZnja na to da oni ne poticu oel clana Navije-Stoksovih jednaCina sa naponima vee od inercijalnih clanova.3a.1. koji se nalazi u turbulentnoj fluidnoj struji.' + .7) v.9b) o at 1 Ox.3. Dopunski clan u jednacinama (2. P j Ox. jer i za ovu velicinu treba koristiti odgovarajuce pretpostavke.2 .. izmerile brzine strujanja tada bi raspored brzina izgledao leao lla s1.. neravnomeran. Sa ovom pretpostavkom Rejl1oldsove jednaCine za l1estisljivo strujanje fluid a glase: 2 J aVj _ m j _ 1 a]5 . (2. povrSine A.

ne moze raditi sa takvim poljem brzina.vet) dt] dA := V }(2.If [ . prelazi na pofie vremenslci osrednjemh brzina (s1.' [m3 Is]. koje je dato na s1.1.8) turbulentno strujanje. Sada se za jednu strujnu cev moze napisati.l i vsrX . Obieno se zeli znati koliki je zapreminski protok fluidne struje kroz neki strujni presek.1:3) i (2.J [kgf s] (2.11) moze se definisati srednja blZlna po preseku ito kao: zamisljena konstanta brzina po preseku koja pomnozena sa povrsinom poprecnog preseka A daje isti protok kao i stvarno polje brzina~ Uvodenjem srednje brzine strujanja izraz za protok (2.BeJ!"lullRiijev:!ll. Zato se posredstvom izraza (2. . pri cemu su vsr.2. tada se analiticki iii numericki moze nae! zapreminski protok fluida. tada bi svakom merenju v v odgovarao drugaciji . jednaciinll! Sistem parcijalnih diferencijalnih jednacina (2.116 Teorijske OSl1ove ID strujanja visini preseka._=[> oscilatorni karakter =V sr "'f> profila brzina. za operativnu imenjersku primenu.4. preseku.1.jA 1 := vsr .3b.1.:B. Elllergijska jedoaciJll3 . a on je odredjen izrazom Ir--r.13) pd eemu je liz maseni protok fluida. Ukoliko je profil brzina v poznat.zA2 . 2.. Kod laminamog strujanja ne postoji polje vremenski osrednjenih brzina.dA := .1.1.1.--:-:= v dA--'j. osim u nekim jednostavnijim slucajevima. a na osnovu "dugotrajnih" merenja brzina u karakteristicnim tackama po visini preseka.. koja glasi V ~ liT (2. ovi sistemi jednacina . zbog pros tome i vremenske slozenosti. 2. vee sarno polje stvarnih brzina.1.If. pa se zato sa polja vremenski osrednjenih brzina (kod laminarnog strujanja sa polja stvarnih brzina) s1. Jasno je da se u nekom b) c) a) bilo kom strujnom Stika 2..1. ovakav postupak odredivanja protoka je dugotrajan.1.1.1. Na osnovu izraza (2.5). srednje brzine strujanja posmatranih preseka. ~ pVsrA =const.1.11) sr A A A A A A To' .1. Medutim.1. 2.ednaCina kontlnuiteta nesti.. tad a jednacina kontinuiteta glasi V:= vsr.3c) posredstvom izraza t- If V dA := .3b prelazi napofje srednje blzlne (s1. zbog njihove slozenosti.4) u potpunosti opisuje laminarno a sistem (2.12) Ako se u nekoj strujnoj cevi ID toka posmatraju dva preseka povrsina Aj i A 2 . Medutim. Na kraju treba naglasiti da jednaCina kontinuiteta po svojoj fizickoj sustini predstavlja zakon 0 odrZanju mase. tada jednacina kontinuiteta glasi: II.:= vsrA == const.2.. a p srednja gustiria fluid a upreseku.10) se svodi na V == vsrA.f!jivog sirujanja jlttlda.3b).7) i (2.3. Ako je fluid stiff/iv.

Za strujanje u polju sile .fluld llevir!cozal1.1. Tada se uajvaznije promene strujnih velicina odigravaju u pravcu glavnog strujanja s.2. pri cemu je o z vertikalna koardinata uperena navise.2.t-f 2 U ovoj jednacini zbog artoganalnosti vektara x i je ill x v.1.14) \ . SHka 2. Iz tog razloga u ovom Odeljku jednodimenzijskim strujanjima biee posveeena znacajna paznja. dl .mehtlntc!cu e!lergjju. u Navije-Stoksovim jednacinama nema Clanova koji potieu od tangencijalnih napona (v /':. dl == de. 2 p 2 kaja predstavlja strtijnu .1. i.15a) moze se analizirati jedan specijalni slucaj. kada postoji jedan dominantan pravac .:= potencijal F = grad [J..4.1. Zato ih je potrebuo svesti ua jeduostavuije oblike iIi uprostiti da bi se mogli resavati "jeduostavniji" strujno-tehuicki problemi. 3) Fluid se smart a barotropnim.1.' ~2 sila.if +2wx v·dl == v /':.1.grad p moze napisati u obliku gradijenta neke funkcije <1)= a sto je zadovoljeno za Jdp / p.1. Ovakvo strujanje se naziva jednotizine11zjil'!co J'lmjatlje. (2. Kako je skalarni proizvoc1 grad e .15a) se dobija Bernulijev integral OjIerove jednacine . dakIe. i tada se clan u NavijeStoksovim jednacinama <1). Radi kraeeg zapisa uvodi se veliCina w v if njihov skalarui proizvod v v e=--U+ -:=-+gz+ . jednaCine kretanja (2.4. na pI. kod cevi. MnozeCi skalarno avu jednaCinu sa elementom dliZine strujnice Jf (s1.). tj. to se iz (2. Ovaj pravac je oznacen sa s na s1.ii . cime se one svode na Ojlerove jednaCine./ z Zl Zemljine teze potencijal je U = -gz. UCiuimo nekoliko pretpostavki 0 strujanju koje se analizira: 1) posmatra se stacionaruo (a / at = 0 ).glawli jJravac J'trujanja. (2.. pa se promene u druga dva pravca mogu zanemariti.1 Na dalje se polazi od Navije-Stoksove.4.Teorijske osnove ID strujanja 117 uisu pogodui za upotrebu. U avom slucaju iz (2. 2) nestisljivo strujanje (p = const. koji se poklapa sa osom cevi.17 == 0).1.1) izmec1ju proizvoljno izabranih preseka 1-1 i 2-2 sledi energijska .15a) fdp 2 fdp \ \ Posredstvam jednaCine (2..2. Nairne. s~caj kada zapreminska sila ima 8~. tj.7 r . aka je .1.v ·Jf .:-~ ~~ p p ~v s 4) Posmatra se strujanje u polju konzervativnih/~> . To je moguee uraditi. U tehnickoj praksi Za ovu klasu strujanja postoji veoma veliki interes.1.dl = O.Bernulijeva jednaciha za strujnicu e l -e2:=~ v/':. . sto znaCi da je p = pCp).4.1. Prema tome sledi da je -1 grad p = grad <1)= grad f~.---::. iz koje posle integraljenja duz strujnice (s1.14) dabij a c1iferencijalna jednacina de:= v t:.1) i primenjujuCi prethadne pretpostavke dabija se jednaCina za rad sila grad(v2/2-U dp/ p).11 ·dl.p . .1b) u kojaj svaki Clan predstavlja neku jedinicnu silu. Strujanja u cevima su najcesea unutrasnja strujanja i mogu se tretirati kao jednodimenzijska.

15) nije prihvatljiva za primenu u cevirria gde je jednodimenzijski karakter strujanja.2 tome vaznest jednaCine (2. . Ako se podje ad Rejnoldsove jednaeine (2. Cime se njena vainost prosiruje na strujno vlakno.2 P 12 P 2 Ie -2- -2- (2.1..16) Integrali u prvim clanovirna sa leve i desne strane jednaCine (2. pa Se jednaeina (2. nestisljivog strujanja.// z/ .15b) svodi na oblik: J V P V P 2 v L1v·dl _I_+-L+gz =_2_+_+ gz +' J . U tu svrhu jednaCina (2.e2 d~ =dm ~ VeS~~. . pri cemu s l e d i : ' .118 Teorijske oSl1ove ID strujanja 2 p v -. P P I 2 -2 - -2 - (2. t (v21 +PI+gzI)pV.15) treba.2.4. Strogo uzevsi bilo koji od oblika jednaeine (2.strujnice.dAI=t (V22 +P2+gZ2)pv2ciAz+t(~veL1~dl)d}h. P . Za nestisljivo strujanje se zbog konstantnosti gustine dobija vredriost integrala d P/ p = P/ p./// //.1. 15c) pn cemu su vI' v2. prvo. i leoji hze da jestrujna energija dui .4.dl I (2. / / /. ana njoj je jednodimenzijsld karakter strujanja.PI i P2 vremenski osrednjene vrednosti brzina i pritisaka u taekama Ai B preseka 1-1 i 2-2. pri neviskoznom strujanju fluida konstantna. a zatim se integrali po popreenom preseku eime se vaznost jednaeine energetskog bilansa prosiruje na strujnu cev.1. a Zl iZ2 visinske razlike ad referentnog nivoa 0-0. te prema Slika 2. Nairne. do tezista taeakaA i B. Prema tome i primena Bernulijeve jedlla.9) i sprovedu iste matematieke operacije dobija se energijska jednaCina za strujnicu sa vremenski osrednjenim velieinama . upravo.1.1. proizvoljno izabranog. e1 dn.15) se.15) vaii za strujnicu.15b) Na dalje ce se analizirati 'slucaj viskoznog. realne strujne cevi (s1.1. a dobijena jednaeina u// Z. dt predstavlja jednacinu bilansa energije za strujno vlakno. e =2 U + . prosiriti sa strujnice na strujnu cev. ~ -e2 = Ive L1~ . Cine je ogranieena na jednodimenzijska strujanja.= const.2) ogranio mz.. .zz /z / /. S obzirom da Bernulijeva jednaCina vaii za strujnicu to ona u obliku (2.1. 0 cavaju fluidni prostor. a i u celom strujnom prostoru (ako je co = 0). mnozi sa elementom masenog protoka dm = pdV := PVI dA 1 = PV2 dA 2 .16) resavaju se taka da se sa stvarne kiileticke energije prelazi mi kineticku energiju odredjenu preko srednjih vrednosti.1.1.1.1. fd koji vaii za nestisljivo i stisljivo strujanje fluida.1. i to na sledeCi nacin .

= 12) . (k== 1./c je srednji>S'tnijm~statlckipritisak u preseku k. a njihovo resenje glasi Pk ). a Zc je vertikafuorastojanje .k k Ak Tom prilikom pravi se grdka koja se obuhvata koeficijentom akkoji se naziva kocjicijent nel'ClVllomemosti iii popl'Clvni koeficijrmt kineticke enelgije (Koriolisov koeficijent).k .vkeMk' f vsr.sto istovremeno zllaci da tako dobfjena jednaeziza vaz! za i. odeljke 2. P -2'dA k =--A. a l -Vsr.1..17) a" = .2) i nadeno je na osnovu vaznosti hidrostatic1cog zakolla raspodele pritislcce u strujnom preseku (p I p+ gZI == const. a po svojoj fizickoj sllstilli predstavlja zakon 0. iz ove jednacine izostavljajuCi indeks "sr" u Clanovima sa srednjimbrzillama i pritiseima. zbog ne poznavanja profila brzina. odrZanju energije svedell na jedinicu mase fluida.).energija. . --+gzc ) mk P k.L3a). da se skalarnim mnozenjem sae16mentnom strujnice dobio Tad. PSI' 2 • A =-dl. Prema . 2 VI PI 2 V2 P2 " 'f' =-- (2. k .1. Medutim. f (-+gzk ) Pd'/'k P ~ =: (Psr. dobija se jedilaCina a12+p+gzl =a22+p+gZ2 + I veL'. i vazi da je 8v I ax = 0 gde je x poduzna koordillata.1. odredjuje izrazom: 1 -3 (2.vdZ . Ovaj koefieijent se. Ti razvijeni profili brzina su logaritamski kod turbulentnog i paraboIicki kod laminarnog strujanjai koeficijenti neravnomernosti kineticke energije imaju vrednosti: a=1.1. a takvi profili brzilla se nazivaju razvij{mim.5. treba potsetiti. Ovde se.. Ova jednacina je u literaturi poznatakao uopstena Bemt/li/eva jedllaezna. Dalje.Teorijske osnove 1D strujanja 2 2 vie3 1 v .da se krellulo od jednaCine kretanja.A k Ak Koefieijent neravnomernosti kineticke energije iskljucivo zavisi od rasporeda brzina u posmatranom preseku i on je. tj. dakle. Na osnovu resenja integrala iz (2.S.vkefA Ie )'-2-mk =:a lc .3 .. u nekim slucajevima kada se u nizstrujnim preseeima profili brzina ne menjaju.geodezijska visik lla od referelltnog llivoa do tezista povrsine preseka k. Integrali drugog i treceg clana sa obe strane znalm jednakosti jednacine (2. -+--' pIp 2 I 2 2 Izmedju preseka 1-1 i 2-2 vazi jednaCina kontilluiteta /il == rill == Jil 2 =: COl1st~ pa se iz ( 2 2 prethodlle jednaCine eIiminise maseni protok. koeficijenti a k mogu teorijski tacno da se odrede. kratko. i to izraZene prekostruJne energije po jediniei mase. i indekse "e" u clanovima sa visinskim razlikama.k ..058 (a~l) za razvijeni turbulentni i a=2 za razvijeni Iaminarni profil brzilla u eevima kruznog poprecnog preseka (v.sr.s!1 maseni protok fottda.1.k.18) koja predstavlja energijslcu jedllaCinu. za proizvoljno izabralli strujlli presek llepozllat. i da se IIInozelljern sa masenim protokorn dobila snaga.4a i 2.1. U dobijenom resenju Psr. za bilo koji presek strujne eevi k. 2-m 119 f f (k .16) odredice se zbirno.l PSI' I +gzc )Inl =: ( a 2 -Vsr '2 +-'-+gzc )" n~+ (f Ve LlV )/11. A Vsr. v '( -3 sr. dobija se jednaCina .L16).

1. Ovaj clan se.3 kod koje presek nizstrujno raste. dobija se energijska jednacina u obliku (2.k Vk Pk (k=1.2).4.2. Dahle. Nairne.20a) (2.18) ima svoj fizicki smisao energije. ito: CL k v. Konacllo.1. ObIik Bernulijeve jed~aCine (2..potencijalna energija strujnog preseka (k=1. eksplicitno ne moze odrediti jet se ne poznaje raspored brzina u poduznom pravcu.1. Oblik Bernulijeve jednacille (2.. svaki Clan jednaCine (2. . a zbog povecanja koordinate z potencijama energija strujeraste. Osim Qvog oblika u primeni su jos dva potpuno ravnopravna oblika. koji glase: 2 VI PI 2 V2 CL l2g +-pgH] =CL 2 "2g+r.3 je jasno da jeu svakom nizstrujl10m preseku strujna energija manja za "gubitak" energije kojise ima izllledu dva posmatralla strujna pteseka. jet prema .20) /coja vaZi za stTlijnu cev i operativna je za prakticnu primenu. iIi flp = pYg = pghg i naziva se pad pritiska. pritisne i potencijaille energije 2 e k =-p-=CLkT+p+gZk' Pt. u opstem slucaju.g+Z2 +hg P2 [m]. struje se smalljuje.20) je najceSce u upotrebi. U ovom primeru zbbg nizstrujnog povecanja poprecnog preseka kineticka energija.1. ttlcttpna strttjna energija nekog strujllOg preseka je jednaka zbiru kineticke.20) postaje: e] = ez + Yg Za objaslljenje nizstrujlle promene strujlle ellergije kotistice se jednacina (2.1.20c) primenjena na krivolinijskoj strujnoj ceviprbmenljivdg pteseka sa sl. kineticica.1. (2. lla pro u uljlloj hidraulicL BernuIijeva jednacina moze da se napise i u jedllom skracenom obliku.1. Radi kraceg zapisa ovaj clan se oZllacava sa (2.20c) tako da jedllaCina (2.20b) je veoma prakticall za primenu.1. dok clan sa integralom ptedstavlja gubitke strujne energije na putu od preseka 1-1 do preseka 2-2.19) i on po svojoj fizickoj sustini predstavlja tad sila izazvanih viskoznim i turbulelltnim llaponima na putn izmedu posmatranih preseka. oCigledno je da se u nizstrujnim ptesecima odigrava ttansformacijajedllog u drugi oblik ellergije. Pk / p -pritisna i gz k .20b) pri cemu gubitak strujne energije Yg ima oblik: hg = Yg / g i naziva se izgubljena visilla. Sa sliIce 2.4.120 Teorijske osnove 1D strujanja tome. z3visi od geometrije strujlle cevi u kojoj se odvija strujallje. . /2 -. u opstemslucaju.1.1.1.1. 2. ) (2. Pojam gu~itka ellergije mora se shvatiti USIOVllO. Koji je medusoblli odnos pojedinih energetskih udela u· strujnoj ellergiji svakog nizstrujnog preseka.

1 : : " ..l. pak. u principu.20) moze Se zaldjuCiti da je ona "relativno" jednostavna za primenu. Gubid strujue cnergije \ \ U Odeljku 2.ll!f-.1. PosmatrajuCi bilo koji od oblika Bernulijeve jednaCine (2." . 2.1. Pri izboru preseka za koje se postavlja Bernulijeva jednaCina treba bitiobazriv. Na kraju treba.21) . ili preseci koji se nalaze na konstantnoj geodezijskoj visini i u kojima nivoi tecnosti mimju. otezan naGin odredivanja strujnih gubitaka.I. jos jednom.20d) a sto nije nista drugo do Bernulijev integral Ojlerove jednaCine za nestisljivo strujanje t1uida. a Bernulijeva jednaCina se svodi na oblik Slika 2.e2 = Yg) nazvana gubit/com stlUjne enellJije i ona posredstvom e ----c"""'-UJ.. energija se ne moze "izgubiti" vec sarno moze preCi u drugi oblik..I.1. Zato korektno odredivanje strujnih gubitaka zasluzuje posebnu painju.j. i uglavnom se koristi kod problema spoljasnjih strujanja.2) glasi: ~ = fzYe L'. iIi je. U realnim uslovima strujanja jednaCina (2. tada se fluid koji struji smatra neviskoznim. tada je primena Bemulijeve jednaCine jedino mOgUca ako se oni eksperimentalllim putem odrede.i7ydY+L'. (2. Tu jednostavnost primene narusava Clan Yg . a to su samo preseci sa razvijenim profilima brzina. t. U slucajevima kada se kineticka energija nekog strujnog preseka moze zane mariti.20d) je veoma retIeo primenljiva.:::flYe(~V'. .lU. Bernulijeva jednacina. --1--1' pzlp a2 vil2 x procesa disipacije prelazi u toplotu. pri izvodenju Bernulijeve jednacine dobijen je izraz (2. koji posredstvom izraza za turbulentne napone (v. . .cdx+L'.3.4. pa je kineticka energija tih preseka jednaka null.Teorijske qsnave IDstrujanja 121 zakonu 0 oddanju energije. vaii za strujnu cev kod koje postoji jedan glavni pravac stnijanja. Odeljak 2._ _ C1 ___---r-.5. sarna po sebi jedl. Ako se pri nekom procesu strujanja gubici strujne energije mogu zanemariti (Yg "" 0). Dak1e. Ovde je razlika strujnih energija izmedu dva strujna preseka (L'. p] e]=e2 = canst. a 0 cemu ce vise reCi biti u narednom Odeljku. tada treba upravo takve preseke birati za referentne i za njih postavljati Bernulijevu jednaCinu. moze da se postavi za bilo koja dva strujna preseka nekog jednodimenzijskog strujanja.viz)=~ Ve&~ dx.---. jer izabrani stmjni preseci treba da imaju poznate koeficijente neravnomernosti.1.-+gz] =a 2 T+ 2 VI v2 2 p +gz P2 2' (2.ll.-_+_ Yg . U suprotnom.U.4. Ox.1.aka Huli. ako se ne znaju koeficijenti neravnomemosti. ukazati za sta vtdi i /cada mo.1.1.1.ze da J'e pn"meni Bemuliieva jednacina.19) za gubitke energije na putu izmedu dva stmjna preseka.1.WJ.0-dl . ~ a]T+r.1.e = el .

21b) Za primenu ovog izraza potrebno je poznavati geometriju strujne cevi i tangencijalne napone na zidu cevi. / ax. (2. 1 KoristeCi tom prilikom vezu izmedu povrsinskogi zapreminskog integrala.1.21) svodi na Y:::: --"dx. I (i=1.3).1. preselea A i tangencijalni na povrsini omotaca dA =Odl. Za daljirad prakticno je uvesti vektor. A'tjn Ac J pA ciAe . v.dV = A PI --dA e = Ad1V't. = pVe elcvivalentni koeficijent dinamicke viskoznosti.1. Element strujne cevi definisan je duiinom dl. duzine I koja je ogranicena kontrolnom povrsinom Ae = AI + A2 + Ao' gde su Al i A2 povdine protocnih poprecnih preseka 1-1 i 2-2 i An s --C> povrsina omotaca. (2. U cilju dalje analize izraz (2.5. za simetricllo razvijeno stmjanje.3) jedinicni vektar pravca xj . tj zida cevi ('t. pri cemu su illtegrali po povrsinama Al i A2 .1.1..21a) 1 Izraz za gubitak energije (2. f r .122 Tearijske asnove ID strujanja 1z razloga jednostavnosti pisanja uvodi se oznaka za viskozne i turbulentne napone 't jj _:::: PVeau. pri cemu sledi tl~ pdV = ~ (t ~: dV)dl.5.f. Na njegovu kontrolnu povrsinu deluju normalni naponi na povrsinama protocnog Slika 2.:: .21a) pri tome ga transformisuci na obHk zapreminskog.v dt I fl. Sada se izraz (2.2.. gde je i1 vektor spoljasllje normale na povrsinu Ac' Integral po kontrolnoj povrsini Ae rastavlja se na tri integrala. odnosno tenzor. a zatim integraliti po zapremini V.22) . VracajuCi se sada izrazu (2.j --)0 't w)' gde je 0 obim preseka povrSine A. komponenata napona 't j = 'txxnx +'t Jy l1y + 1: zz n z = 'tjjnj gde je nj (i=I. posrnatrajmo jednu strujnu cev sa s1.1.21a) maze se napisati u neSto jednostavnijern obliku pogodnom za prirnenu. dobija se Yg ::::. povrSinom poprecnog preseka A i zapreminam dV=Adl.2.1. jednaki nuli i ostajesamo integral po omotacu-ziciu strujne cevi Ao ' tj. • r 't. g 1m f pox.2.21a) ce se pomnozitisa elementom mase pdf.1.1. a zatim povdillSkog integrala. kao i Cinjenicu da je pri nepromenjenom protoku Yg = canst" dobija se gubitak energije po jedinici mase (2.= vp . ::: 'leOUj /OXp gde jeT]. Nairne.

turbulentni naponi pv/8iJ ! ax.oznaka 11. Prema tome. strujanje na nivou milaovrtloga se kao takvo odrZava. pa ceo izraz predstavlja rad sda prottzrokol. Strujni gubici se.22) dolazi se do sustinskog objasnjenja 0 poreklu strujnih gubitaka. zato se gubici na takvim delovima nazivaju gubicirna na pravolinijskirn deonicarna. odnosno kada su vece neravnornernosti u profilirna brzina. I := (2.amlz vis. objasnjavaju prisustvorn napona u fluidu. tj. postoje dye gl1lpe gubitaka.22) za odredivanje strujnih gubitaka irnaju sallIo teorijski znacaj..?()zmin i turbuientllim llaponima na putn izrnedu dva strujna preseka sveden na jedinicu rnase. tada su i intenzivniji gubici energije. Takode je jasno da. Na nekorn rnestu gde je slozen geornetrijski oblik strujne cevi (na pro krivina). stvara se rnakrovrtlog koji oduzirna energiju od prosecnog strujanja. i\ko nizstrujno vise nerna geornetrijskih prepreka na koje nailazi fluidna struja. to izrazi (2. Torn prilikorn obe grupe gubitaka sracunavaju se kao velicine koje su proporcionalnc kinetickoj energiji odredenoj sa srednjom brzinorn strujanja. Da bi se. rnogli odrediti strujni gubici koriste se eksperirnentalne ili poluempirijske rnetode. Ova rnesta se u cevovodu nalaze na poznatirn lokacijama (krivine. koristeCi izraze: Vajsbaha IYi. odnosno da kada god dode.1. Strujanje na nivou rnikrovrtloga se odriava u svirn nizstrujnirn presecima sa razvijenirn profilirna brzina. i. Zakljucuje se da su gubici direktna posledica gradijenta brzine. ito: gubici na lokalnirn otporirna . u izrazu (2. su posledica viskoznosti fluida. zbog prisustva gradijenta brzine prosecnog strujanja. usled cega u fluidnoj struji postoji gradijent brzine prosecnog strujanja av I ax.). ili krace gttbici uJ'ied tnm/a. Dakle. pa se gubici energije na takvirn mestima llazivaju iokail1i gubici energije.1.1. ventili i s1. Naponi llov! ax. upravo.23) . Na nekirn lokalnim otporirna rnakrovrtlozi se i ne stvaraju a gubitak energije je izazvan promenom poprecnog preseka iii prornenorn pravca strujanja.rnikrovrtloga. se generisu . Tako stvoreni makrovrtlog putujuCi niz struju raspada se sve do najsitnijih vrtloga . ukoliko su gradijenti brzina veCi. a to su mesta sa slozenorn geornetrijom strujne cevi. rnedudejstva fluida i cvrste granice zida. Nairne. a to su preseci strujne cevi koji se nalaze u pravolinijskirn delovima cevovoda.1. ad najveCih . S druge strane. do prornene u profilu brzina stvaraju se uslovi za nastajanje strujnih gubitaka. zbog gradijenta brzine.. v.srvaraju.1. iz bilo kog razloga. i gubici usled trenja . zakljucuje se da kod turbulentnog strujanja postoje i vrtlozi razliCitih veliCina.Teorijske oSl1ove ID strujanja 123 Na osnovu izraza (2. pa se zbog toga kaze da je turbulentno strujanje sa jasno utvrdenom hijerarhijskorn strukturom vrtIoga.rnikrovrtloga. Prerna tome.21) i (2. dakIe. Strujanje na nivou makrovrtloga odvija se na onirn rnestirna u cevovodu gde postoje usiovi za njihovo stvaranje.rnakrovrtloga do najrnanjih .22) '(ijclA predstavlja ukupnu silu "trenja" izazva- t nu viskoznim i turbulentnirn naponirna. kod turbulentnog strujanja moze se govoriti 0 strujanju na llivou rnakrovrtloga i strujanju na nivou rnikrovrtloga.oznaka· fA' IrnajuCi u vidu da poduzni profili brzina nisupoznati. ipak.

"..' A. == PIA i P2 = P2A.1. tada u presecima 1-1 i 2-2 deluju sile pritiska r. a na zidu cevi sila otpora trenja Fw == 't waf.1.-"'C..~-.-_..A j . da je to velicina proporcionaIna kinetickoj energiji strujnog preseka odredeno' sa sredn'ombrz. odnosno gubitka usled trenja.1 Za odredivanje tangencijalnog napona na zidu cevi koristi se pretposta'vka.2 se nalaze na meduL3- 9--' ~_Pl_..24) za odredivanje gubitka usled trerija.broj pravolinijskih deonica.1.-.1. Darsijeva formula U ovom Odeljku bite izlozen nacin odredivanja pada pritiska u pravolinijskim delovima cevovoda..1.. ".1.1..''. . U tu svrhu . ~ ~w "".26) Slika 2."..1...1._".' . povrsine preseka A i obima preseka 0..' """. ' -. . -"". (2.27) u (2.P2 A -'twOl= 0..9.koeficijent trenja. pri potpuno razvijenom laminarnom iii turbulentnom strujanju..\ ~~~: o~:r~~.. u kome je S .. -C"'. kroz koju fluid struji srednjom brzinom v. 2.YA. izmedu dva strujna preseka za koje se postavlja Bernulijeva jednaCina.:js~n:~ jne cevi izdvoji i posmatra njegova ravnoteza.posmatrace se jedna pravolinijska deonica cevovoda konstantnog i proizvoljnog oblika poprecnog preseka (v.J Dh J=1 j (2..hidraulicki radijus i DfI-hidraulicki precnik.' -_. to ce se ukupni strujni otpor. Posmatrace se samo jedan deo strujne cevi izmedu preseka F 1 i 2-2 koji 1 _ Lb. odrediti kao N Yg M N 2 M /..5. 1 i (2..5._- .= A ...== pA..duzina cevi. koja se potvrdjuje dimenzijskom analizom. - '''''~'t''---.-.l:nom strujanja . Zamenom izraza (2.1)...5.1.i 1=1 + '" L. 1z jednacine ravnoteze ovih sil~ PIA .s1.-_. . I .1.'-. (2. dobija se pad pritiska izmedu strujnih preseka 1-1 i2-2 Ol· Ap == PI .srednja brzina prvog nizstrujnog preseka. i Darsija 1 v2 I v2 y: = = A ... a.1.1.2. v2 J "2' == '" L.fi'F·!I_. 4RH 2 DH 2 (2.. "..broj lokalnih otpora i Ai . Kako u cevovodu ima vise i lokalnih otpora i pravolinijskih deonica.124 Teorijske osnove ID stnljanja za odredivanje strujnog gubitka na lokalnom otporu. .""'."". J=1 } == '" D~j Vi 1=1 2+ '" L.1.P2 == 'tw A .5.. pri cemu su: A ..~.YI.koeficijent lokalnog otpora.. -~-"".1. Glllbici lllslcd trcnja 2..26) dobija se pad pritiska I v2 I v2 Ap == p A .. 4RH 2 Dw 2 ' ~ ~ ~I~ ~ faktor trenja.v .-"".28) ..1.-....27) 'tw = Cf '2 pv pri cemu je Cf faktor proporcionalnosti. RfI ..25) gde je N .C"'-"..

pv 6* r I \ \ ..151. Aka se posmatra specijalni slucaj oblika poprecnog preseka.jnoldsov broj Re = vd I v je bezdimenzijska velicina koja predstavlja odnos inercijalnih i viskoznih sila u fluidu i sluzi za odredivanje reZima strujanja. cia je koeficijel1t trenja veliCina koja zavisi od Rejnoldsovog broja (Re) i relativne hrapavosti zida cevi (BId). . u narednim Odeljcima. U sillcaju da fluid ne struji kroz ceo presek cevi (iIi kanala).1.2 = .> caj nije oCigledan iz izraza (2.1. d '" ! karakteristika strujnog prostora (precnik cevi. pravolinijskih deonica itd. u kame je t. 2.l.1. dimenzijskblllanaJizoID.5.··-'·-m. RH == 2. na pravilno odredivanje koeficijenta trenja A. Kod lokalnih otpora trenje na zidovima predstavlja sarno deo UkUpllOg gubitka energije.to/mulu koja SlllZi za odredivanje pada pritiska II pravolinijskim delovima cevovoda.-. posvetiti vise painje. ventila. koji je inace najcesce u primeni. vee same kroz deo preseka povrSineA tada velicina 0 predstavlja obim okvasenog dela cevi (ili kanala).1.--pvxVy)y=O 81:".30).:sijeFlt .sI.1. / 4.p I v2 I v2 Y =:-==A-/j. odnosno: A=: ACRe. pv 8 av -.>i turbulentnih napona na zidu i od geometrijskih '. (v.T .) hidraulicki precnik ima vrednost DH == d = 4Rfj.1.2.= 4Cf koeficijent trenja.p= PA-::::? (2. racvi. srednje brzine po preseku.1.2 (J-l-.28) predstavlja uop. i leao takav on ima znacajan uticaj l1a koeficijent trenja.1. -13 hrapavosti zidova i s1. ~ KoristeCi izraz (2.27). te se tada opsta formula Darsija svodi na obHk IJ.31) Re. Dahle. kao sto su: fizicke karakteristike Huida (viskoznost).5.0 == drr. lFizicb tuma. A=4 Cf = .Tearijske asnove ID strujanja 125 hidraulicki radijus i DH =4RH = ~ hidraulicki (ekvivalentni) precnik cevi. Pokazuje se.29) g P d 2 d 2 Primena ovog izraza svodi se.2) a ciji uti~ A V r--'. dobija se relacija za koeficijent trenja (2130) .1. prakticno.2 delovima cevovoda ono je jedini gubitak strujne energije. Izraz (2.6enje koe[idjenta trenja. dok u pravolinijskim Slilca 2. S obzirom 'V f da Sil tangencijalni naponi na zidu prisutni na svim zidovima koji ogranicavaju strujni prostor dl2 to za posledicu ima da je trenje prisutno na svim cvrstim granicarna strujnog prostora. 1 !. gradijenta brzine prosecnog strujunja.ftelZu Da. a to je kruzni oblik cevi unutrasnjeg precnika d (A == d 2 rr.. pri tome imajuCi u vidu da se naponi na zidu sastoje ad viskozne i turbulentne komponente. one je prisutno i kod: krivina. na pr. (01-::--1.. 81 d) (2.. Zato se strujanjeu pravolinijskim delovilIl~ cevovoda izdvaja u posebnu grupu problema. uy iz koje sledi da je koeficijent trenja bezdimenzijska veliCina koja zavisi od rnnogih veliiSinu. Zato ce se ovom koeficijentu.

kao i da se promenljive p i v mogu razdvojiti.3a. U poluempirijske izraze za koeficijent trenja svrstavaju se svi oni izrazi koji su dobijeni koriseenjem poluempirijskih modela turbulencije.2. te se zato izraz (2.33) sledi da pritisak nije funkcija od poprecnekoordinate r.8 f d) .1.32) mogu zameriiti obicnim.126 Teorijske osnove ID strujanja U zavisnosti od medusobnog odnosa uticaja Rejnoldsovog broja i relativne hrapavosti. Ovu grupu Cine resenja za koeficijent trenja laminarnih strujanja u cevima kruznog. 2. koje se ima izmedu preseka 1-1 i 2-2 sa s1. napisanih u polarno-cilindricnim koordinatama.1. te zato brzina nije funkcija poduzne koordinate x.1. S druge stTane strujartje je razvijeno. vee je samo funkcija od poprecne koordinater (v=v(r)). trecu grupu reSenja Cine rezultati dobijeni primenom raznih eksperimentalnih metoda.hidraulicki hrapave cevi. U opstem slucaju strujanja fluida kroz cevi tangencijalni naponi na zidu nisu poznati. resenja za koeficijent trenja mogu biti: egzaktna.hidraulicke glatke cevi.32) pax or2 r or O=oplor ovlox=O (2.5.5. Ovo za posledicu ima da se parcijalni izvodi iz jednacine (2.fnog poprecnogpreSI!KO Posmatraee se nestisljivo (p=const. te sledi . Ako se ovi preseci nalaze dovoljno daleko od lokalnih otpora I strujanje ee biti razvijeno I~--------------~------~----~ jednodimenzijsko (v = v x' vr := v<p = 0) i osnosimetriCllO (8/ 8<p = 0).1. odnosno da je p=p(x). b) A:= A(Re. cevi se dele na: a) A:= ACRe) .33.) stacionarno (of ot = 0) laminarno strujanje u cevi kruznog poprecnog preseka. 1. sto se zakljucuje iz jednacine kontinuiteta (2. dobijaju se jednacine: 1 8p 8 2 v 18v 0:= ---+ vC-+--) (2. Prime nom ovlh pretpostavki iz sistema Navije-Stoksovih jednacina Slika 2.30) uvek ne moze direktno primeniti. 1. 1.34).1.hidraulicki potpuno hrapave cevi. poluempirijska i eksperimentalna. 1. sto znaci da se u svakom nizstrujnom preseku ima isH prom brzina. a sto zavisi od rdima strujanja u njoj. U zavisnosti od nacina odredivanja tangencijalnih napona na zidu strujnog prostora.1. eliptickog i nekih drugih oblika poprecnog preseka. KoefidjclIllt trellja mmtraSnjih iaminarnih str1lJ!janja 0) Lominorno strojonjc 0 cevimo Kro. U egzaktna reSenja za koeficijenat trenja svrstavajuse sve one formule koje su dobijene iz tacnih reSenja Navije-Stoksovih jednacina.1.1.1. Treba napomenuti da jedna te ista cev moze da pripada svakoj od ovih grupa.34) Iz jednaCine (2. i c) A:= A(8 f d) .3) i jednaCine kontinuiteta. Konacno.3.5.3 a (2.

2.37) u kome je vmax = I:!. .1. sto znaCi da se pri larrunarnorn strujanju u cevima sve kruzne cevi ponasaju kao hidraulicki glatke.36) iz koga se primenom granicnih uslova: 1) 1"=0.39) u kome je Re == vs2R / V= vsD Iv . P == P2' i ima vrednost C == I:!. dr) == 11.1. Na osnovu zakona promene brzine (2.37) odreduju se: srednja brzina strujanja u preseku V s :::: .. P == PI i x=l. Oni imaju rninimalnu vrednost u osi kanala '0:::: 0.38) Izraz (2.1.1.30) dobija se izraz za koeficijent trenja larninarnogstrujanja-u cevima knrlDOg poprecnog preseka: .p I I. Iz dobijenog resenja za A.Rejnoldsov broj. /. 1 v(r)2rndr =-v 2 max' 1 fll3 a. dr (I' dr):= -C .. 3' ' i zakon raspodele viskoZllih napona u preseku dv 411 v . Zamenom napona 1: w u relaciju (2.411 1"2 -I. koja se ima na osi cevi (r=O).S. 1 dv 1d dv (2.CIlnr + Cz (2.Teorijslce oshove 1D strujanja dp d 2v dx == 11( dr2 127 +. (2.l.1.35) dobija se opste resenje za brzinsko polje C v(r) =. Zamenom ovih konstanti u jednaGinu (2.- I R2rc fR 0 .) stacionarno (3/ at =0) jednodimenzijsko (v x = V.1. koje se nalaze na medusobnorn rastojanju 2b.1.1.1. 'w 81: w A.= pv. vidi se da koeficijent trenja zavisi sarno od RejnoldsovOgbioja.p 2 2 )==vmax[l-(:R) I" 2 1 (2.35) dpldt=-C i granicnih uslova za pritisak: x=0.38) pokazuje da se viskozni naponi linearno rnenJaJu sa prornenorn koordinate r.35) moraju biti jednake istoj konstanti.P2 ova konstanta se odreduje iz dela diferencijalne jednaGine (2. 1z druge od diferencijalnih jednacina (2.1.1. == vs2Rlv 64 r:--64l => ~.35) Kako je p=p(x) a v=v(r) to leva i desna strana jednaCine (2.1.1.pR2 /4111 maksimalna brzina u preseku.1.ptlrtlboliCki zakon promene brzine u poprecnom preseku ° v(r)::::~(R -r I:!. dvldr=O i 2) r=R.36) dobija se . dole se maksimalna vrednost nalazi na zidu cevi = 411V8 IR.::::-v·(r)2rndr=2 3 R 2rcv s 0 korekcioni koeficijenti koliCine kretanja i kineticke energije [ 3 =1 2 -2 R rcv s fv R 0 2 4 (r)2rrcdr=. VY = v z == 0) laminarno strujanje izmedu dugackih paralelnih ploca (s1.) Loul-inorno slrnjonje izmed'n porolelnih ploeu Ako se posmatra nestisljivo (p=const. '=-11-=--1' dr R2 (2.3-4) svodi na oblik . Ako je problem odredjen razlikom pritisaka I:!.p:= PI . tada se Opsti sistem diferencijalnih jednaCina (2. v=O odreduju konstante integracije CI = i C2 == L'R2 1411.3b).

.42) pv" u kome je Re = 2bvs Iv .42) pd istoj karakteristicnoj dimenziji strujnog prostora (D:.: 2b) zakljucuje se da je koeficijent trenja kod krliZnih cevi za 8/3 putaveci od koeficijenta trenja laminamog strujanja izmedu paralelnih ploca .1.1.v.) 2] .1.39) i (2. dobija se izraz za koeficijent trenja laminarnog strujanja izmedu paralelnih ploca 4'tw 24 '). primenjujuCi jednaCinll ravnoteZe sila koje deluju izmedu preseka 1-1 i 2-2 i Darsijevu formulu.41) dobijaju se: srednja brzina u preseku "s = 2b 1 fb 6 -b v(y)dy::: 3' vmax ' 35 ' 2 koeficijenti neravnomernosti brzinskog polja 1 /3=--. !J. Konacno..1.1.fb z 2bvs v (y)dy=- 2 -b 5 dv 1 ·fb 3 u = _ · v (y)dy 3 2bvs -b 3Y] v s i viskozni napon na zidu rayne ploce 'tw = -Y](dy)y=±b :::: -b.Rejnoldsov broj.2 =: Re ' (2.41) pokazllje da i za laminarno strujanje izmedu paralelnih plota vazi parabolicki zakon raspodele brzina.1. koje glase (pj-P2)2b·l='t w 21·1 .1.p I I) i brzinsko polje u obliku V(Y)=-2y]y +C1y+C2 2 C 2 • Koriscenjem navedenih granicnih uslova odrvdjujll se konstante C2 ::: C1 = 0 (2.l2.41 ) Cb /2y]. Cime se iz (2. OV / ox = 0 koji se rdava koriscenjem granicnih uslova 1) y=O.::: .128 Teorijske osnove ID strujanja lop 0 " O=---+Vp OX c3y2 ' 2 (2.1. prelazi se sa parcijalnih na obicne izvode.40) dobija obicna diferencijalna jednaCina dp dZv dx "" Y] dr 2 = -c .P=Pj-Pz=p}"Jf2b. iz istih razloga kao i kod kruznog preseka. Slika 2.p' x / I (C:::!J. v=O. cijim se resavanjem dobija linearno polje pritiska p(x) =PI -!J.40) o= Op / oy.1. 2) y=±b .1. posle cega se dobija resenje za brzillsko polje tlp 2 Y V(Y)=2y]I( b 2 -y)=v max [1 -(-..3b I u ovom slucaju. v = V max ' dv/dy=O.5 .. Izraz (2. II 2 kome je vmax = tlpb 12Y]1 brzina u osi kanala. PoredeCi izraze (2. Primenom izraza (2..

...39» i izmedu paralelnih ploca (izraz (2.'I:. a '~ .25 0.. Ravnostrani trollgao Kvadrat 3 J3 a a .42».600 1.-1: a. tada se. Re=vDH I v 2 2 vb A = 64 a +b .-vivalentni i precnik Oblik preseka cevi Paralelne ploce Geometrijski prikaz Izraz za koeficijent trenja (Re = V de I v) A=Re ' 24 :::I[~:'::::: 4b 2vb Re=-V Krug ® . A alb A de / a Pravougaonik D ~ {.r//.3. dolazi do izraza za koeficijent trenja.1.~ . .5. .Teorijske asnove ID strujanja 129 c) Laminarno strojanje 0 ccpima razliififog o/Jlil:n U paragrafima a) i b)ovog Odeljka dobijenisu teorijskitacni izrazi za koeficijent trenja laminarnog strujanja u cevima kruznog poprecnog preseka (izraz (2.20 0... za cevi najcesce neokruglih geometrijskih oblika dati su u tabeli 2.504 1.. Tom prilikom dobija se struktura izraza za koeficijent trenja A= A IRe. n =bl a .".1. . Izraz za koeficijente trenja. takode. I NII// N .667 1.10 0. tacnim resavanjem Navije-Stoksovih jednaCina. 'c II. Re=v Re 3a 2 _b 2 Krnzni procep a..5.1. de =4RH Ek.. ..2".333 96 85 76 73 69 62 \ Tabela 2..50 2 1. pri laminarnom strujanju. u nekim slucajevima.1.3.r 8ab 3(a+b). pri cemu je koeficijent A funkcija od oblika povrsine poprecnog preseka. == 160 3Re I A=J2 Re .1.'! d A=~ Re A= 64 (1-n)2 Re 1+n2 +(1-n 2 )/lnn . }\leo cev nije kruznog vee nekog drugacijeg oblika poprecilOg preseka.1. Koeficijent trenja okruglih i neokruglih cevi.818 1.-' (j) 2(a-b) Elipsa fJ2P: i:s '0' aL""J a a' ~ alf \. ~ 2a l+alb A=:Re b 0 0......33 0..

= . da je v =vCr).2. Za ovako I X -Il> Slika 2.44) av / ax = 0 (2. Iz jednaCine (2.turbulentna komponenta napona i 't == 'tv +'tt-ukupni tangencijalni napon u nekojposmatranoj tacki preseka. svodi se na oblik: lap 18 -.1.4 definisani problem sis tern diferencijalnih jednaCina kontinuiteta (2. v~2 i v~v~ odgovarajuCi turbulentni naponi. Iz ovog izraza sledi daje na zidu cevi (r=R) pritisak funkcija samo od poduzne koordinate pex) = Pw(x).5.1.46) r Izraz (2.z fR (--. Odredlv311Rje IlmeficijclIRta tJrcmIja tllllll"lh>ulclllltllRog strmjamja m cevima Posmatrace se razvijeno. t." (2.45) slegi da brzina v ne zavisi od koardinate x.1. =-dx rdr "dr rx rdr v t rdr (2.43) dobija se novi oblik -(p+pv' )=-(v' -v') ar a- 2" r 12" 2" 'P r r iz koga se integraljenjem u granicama od r do R (p = Pw' v~2 promene pritiska u poprecnom preseku = 0) dobija zakon (2. te zato vati dpw / dx = ap / ax.1.1. napisan u polarno-cilindricnomkoordinatnom sisternu. Integraljenjem jednacine (2. koje je prikazano na s1.1.1.1. jednodimenzijsko (vx = V. (t) dr vr dpw 1 d cfV -. 'tt == -pv~v~ .130 Teorijske osnove ID strujanja 2. stacionarno (a/at = 0).PVr + P -.5. Nakan transforrnacije jednaCine (2.1. 1 -r .r) == Pw .1.1.8) i Rejnoldsa (2.-[ r('l1--pv v ) ] = -d [('t +'t )l I d (n).viskozna komponenta napona.-.1.47) u kome su 'tv == l1av / dy .1.43) prrr r r" 1 ap v a av 1 a -.44).1. . nestisijivo (p=const. 0= ---+--(r-)--___:(rv v) pax rarBr rar rx (2.2 1-.j.9).5.. osnosimetricno (a / acp = 0).1.1.4.1.). vr == v'I' == 0) turbulentno strujanje u kruznoj cevi precnika D=2R.45) U Rejnoldsovim jednacinama (2.2 0=---8 ---8 (rv )+-V.2 -v'I' .43-44) v je srednja brzina po vremenu.41.-.46) pokazuje da u poprecnom preseku pritisak zavisi od fluktuacionih karakteristika brzinskog polja. pritome imajuCi u vidu da je v =vCr) dobija se novi oblik ove jednacine r p (x.47) dobija se zakon raspodele ukupnog napona u poprecnom preseku .1. dok su V~2 . Zarnenarn ove diferencijalne veze u jednacinu (2.1.

pv'v' = .1.(0) = 0.r ~= Izraz (2.1. kod turbulentnog strujanja ukupni napon se sastoji od viskozne i turbulentne komponente.1..\. (2. ili (2. pod kojom se podrazurneva upotreba pojednostavljenog modeia turbulentnog strujanja u kome se neki koeficijenti odreduju na osnovu eksperirnentalnih rezultata. Medutim.50) pokazuje da se tangenCijalni napon u preselm linearno menja sa koordinatom r. dok je njegova maksimalna vrednost na zidu cevi o(R) = ow' Na osnovu izraza (2.=8(v*lvB )2.48 i 51).Teorijske osnove ID strujanja 131 dV 1 dpw (2. (2. 2) 1: t ~ 1:" . dobija se relacija .1.turbu!entno jezgro u kome su dominantlli turbulentni naponi (Ot »1:"). i 3) 0'" 0t .2..4. i da napon ima minim aInu vrednost na osi cevi .1.51) Koriscenjem izraza (2. ito: 1) 1:"'1:. r x 2dx· iz koga.1.48) dy . Ova pote§koca prernoscava se po!uempti-tj:rkom teorijomturbulentnog strujanja. sto strukturu turbulentnog strujanja 6ni znatno slozenijom od laminarne. a samirn tbn i koeficijent trenja. Na dalje ce se razmatrati dva posebna slucaja turbulentnog strujanja u cevima i to kada se one h-etiraju leao hidraulicki·glatke i hidraulicki hrapave.49) 2 x tako da se konacno dobija zakon raspodele napona u poprecnom preseku 1:=rr.52) sa VB oznacena je srednjabrzina strujanja u preseku.1.1. Ucesca viskozne i turbulentne kornponente napona u ukupnorn tangenc~ialnorn naponu prikaiana su na dijagramu sa s1.5..1.1. ledna od osnovnih veliCina poluempirijske teorije turbulentnog strujanja je brzina trenja v*. Za turbulentno strujanje u cevima ne postoji tacna teorijslco rdenje 113 osnovu kojega bi se odredili naponi u preselru. 2. sledi i vrednost napona na zidu cevi 1 dpw' "w =. na osnovu koje se odreduje tangencijalni napon kao 1: = pv*2 ..S.28. Na ovorn dijagramu u zavisnosti od medusobnog odnosa viskozne i turbulentne komponente napona razlikuju se tri oblasti.50) koji vazi za turbulentno strujanje zakljucuje se da se tallgencijalni naponi u preseku kruzne cevi menjaju po linearnom zakonu.d R .1.1.38) koji vaZi za laminarno strujanje i (2.1. U izrazu (2.1.v!skoznipodsloju korne su dominantni viskozni naponi (1:" »o[) .prelama ob!aJ'i u kojoj su viskozni i turbulentni naponi istog reda veliCine. za r=R.30)... (2.50) Md:rsulliclld gIatkim cevima Za odredivanje odnosa brzina v *Iv s u hidraulicki glatkirn cevima maze se koristiti a) uruverzalni turbulentni profil brzina .1.52) koja moze da posluzi za odredivanje koeficijenta trenja turbulentnog strujanja u cevima.4U. TuuriHlllleJ!lltlmO 5ltrujaJ!llje 1m "y +"[ "w "w =~ R' (2.

S.bezdimenzijska koordinata.10000 viskoznih i turbulentnih napona u Slika 2. 1.56) :*==c(n)(V:Y )l/n. Kao rezultat odgovarajuCih proracuna dobijaju se formule Blazijusa i Prandtla za odredivanje koeficijenta trenja.7510gy'.1. koji zavise od izbora merodavnog razvijenog profila brzina.1..54) (2.5. odredene su na osnovu eksperimel1talnih rezultata brojnih istrazivaca.510.1. 1.74 5 5.1.4.5 == 2.2.55) (2. izmedu ovih zona.1. 30 Graficki prikaz funkcija (2.71 1.6 3.1.1.56).56) lS.+5.1.1. y + == v * y I v . Granice brzina.105 8 9.4).1. 0) Blozijusopo formulo Razvijel1i turbulentni profil brzina u hidraulicki glatkim cevima opisuje se stepenim zakonom (2.l.132 Teorijske osnove ID strujanja 0<y+<5 v+ == J 11.5356) dat je na s1. Za dobijanje ovihforrnula koriste se stepeni zakon (Blazijusova formula) i logaritamski zakon (Pral1dtlova formula) za razvijel1e turbulentne profile brzina. zone su u direktnoj vezi sa vee datim· odnosima izmedu 10 100 1000 l.5 b) stepeni profil brzina pri cemu su: v+ == v I v * .+ -3.1.1. logaritarnslea oblast (y + > 30). 5<y+ <30 30<y+ (2.2.2.51ny+ + 5. leao i konstante u funkcijama (2.57) koji se nakon primene za osu cevi .53-56). Ekspol1ent stepenog zakol1a n i koeficijent C(n) zavise od Rejnoldsovog broja. L4.5. Ova zavisnost utvrdena je eksperimel1talno i data je u tabeli T.10 6 9 10. (2.5 .10 6 Tabela 2.3.53) (2.koeficijent stepenog zakona koji zavisi od eksponenta n. 10 prelazna oblast (5 <y+ < 30) i .5 Za odredivanje koeficijenta trenja hidraulicki glatkih cevi mogu se koristiti dva razlicita pristupa. n-eksponent stepenog zakona i C(n).1.5. Uticaj Rejnoldsovog 10 broja na eksponent stepenogzakcina~ 11. Univerzalni turbulentni profil poprecnom preseku.53-55) veoma dobro moze da se aproksimira stepenim zakonom (2. 5. Kod 25 univerzalnog turbulentnog profila 20 brzina postoje tri zone ito: + V 15 viskozni podsloj (0 < y + < 5) . U slucaju turbulentnog strujanja u hidraulicki glatkim cevima univerzalni turbulel1tl1i profil brzina opisal1 fUl1kcijama (2.1.1. 5 o Ie Re n C(n) 10 7 8.1.bezdimenzijska brzina.2. y-koordinata koja se meri od zida cevi (s1.

3a) i razvijenom turbulelltnomstrujanju (~::d i ex::::.2:1.1.1. V==Vm => V': v = CC n )(7)1/n *R . odeljak 21. dobijaju se karakteristike razvijenog turbulelltnog profila brzina Vs 49 50 43200_ =:: 60 .1.1.5).02 .Teorijske o. a=-1-1v32rndr= (n+l)\2n+l)3 . 0 4n2(n+2) V* Vs .1.. tada iz (2. 0 4n4(n+3)(2n+3) PrimenjujuCi odnos brzina Vs en Re dobijen iz relacije (2.59) u kome su: y i r koordinate merene od zida i ose cevi.1.!1!. Sa ovom vrednoscu izraz (2. respektivno.58).62) u kojoj je Re == 2Rv s I v Rejnoldsov broj. na 11=10 a sto vaZi za visoke vrednosti Rejnoldsovog broja (v.1.3164/Rell41 (2..1.63) koja vazi za turbulentllo strujanje u hidraulicki glatkim cevima u intervalu Rejnoldsovih brojeva 4000 <Re< 10 5 • Za posmatranu vrednost eksponenta stepenog zakona 11=7. 1 i ex::::. 1) zakljucuje se da je razvijeni turbulentni profil brzine ravnomerniji od laminarnog. ~ =:: 49 =:: 1.058 (2. Poredjenjem vrednosti koeficijenata ~ i a za stmjanje u cevima pri razvijenom laminarnom ( B= 4/3 i ex.snove ID strujanja 133 y=R. iz izraza (2.1. ex =:: 40817 == 1. Zato je izvrsena korekcija koeficijenta C(n) na vrednost C(7)=8.)n+l ( _ _ )n+l Ie -? n+ 1 ..R) rdr =V11l 2n2 (n+l)(2n+l) . 2vm v·2rndr =:: R2 fR 0 r lin (1.03 cime turbulentni profil brzina postaje ravnomemiji.61) R 2 7CV.1.lL 2 -L (.1. (2..60-61).1. (2.1. = 2.1.1.- n+5 [ (n + 1)(2n + 1) J "/(n+l) 2 C(n)n 2 --"'-Re 2/ (n+l) .. \ \ . T.59) odreduju se: srednja brzinastrujanja u preseku Vs =:: R 2n 1 fR 0 .62) se svodi na Blazijusovu formulu IIe=0.2. Ako se za vrednost eksponenta stepenog zakolla uzme vrednost iz tabele T.1.58) svodi na oblik: (2. (2. Dobijene vrednosti za koeficijente ~ i ex upucuju na zakljucak da se kod razvijenog turbulentnog strujanja u cevima moze smatrati da je ~::::.01 i ex =:: 1. (2.64) vm Povecavanjem vrednosti eksponenta 11. dobijajuse vrednosti ~ = 1. i v m brzina u osi cevi. na pI.60) i koeficijenti neravnomernosti brzinskog polja ~=-/-1v22rndr= (n+I)(2n+l)2 R 'ltV.56.5.52) i (2.5 n=7 i C(7)=8.60) sledi formula za koeficijent trenja _=:: V . Primenom profila brzina (2. i izraze (2.74.30521 Re l/4 • Dobijeni izraz za koeficijent trenja nesto malo odstupa od eksperimentalnih rezultata Blazijusa.1.62) sledi izraz za koeficijellt trenja Ie =:: 0..

5 univerzalne konstante.9112 . koji se naziva univerza!ni zakon trenja u hidrau!icki g!atkim eel/inla.1.4..1.8 .1. Al =5.65) za osu cevi y=R.71) za koeficijent trenja hidraulicki glatkih cevi.sova formula iina prakticnu prednost u odnosu na Prandtlovu formulu. to se izraz za srednju brzinu strujanja svodi na oblik: z~o . v* y y koji se naziva zakon de/ieila brzine. Zato.1.(8/ D) ). z=ylR .10 6 .2.134 Teorijske osnove ID strujanja 11) lIniDlerzolni zo..71)."Uljanje Ul hidr8Uliickiibl1"apavJim. kaleo je vee receno u Odeljku 2.z.1.2).55) v+=Aln/+B=A1log/+B.5. dolazi posrupkom iteracije.1. Primenom zakona (2.68) Konacno. Cija je vainost do vrednosti RejnoIdsovog broja Re < 3.1.70).65) pri cemu sU A=2.63) direktno daje vrednostkoeficijentatrenja.03291og(Re-li:) -0.1. (2.66 i 68) dobija se izraz za koeficijent trenja 1 Al r.1.67) sledi zakon promene brzine u poprecnom preseku +Av*ln-=vrn +Av*lnz·. (2. nakon koje se dobija izraz "* = 21og(Re~) -0.4.1.. R primenom kojeg se dobija srednja brzina u preselru V=V rn y Vs = R. primenom Prandtlove formule (2.hmtno stD.1.5.1..j81og(Re-vA.1.1. cevlima U zavisnosti od uticaja Rejl1oldsovog broja i hrapavosti cevi na koeficijel1t trenja. Tmllm. Iz (2.70) Na osnovu eksperimentalnih rezultata Prandtl je izvrsio korekciju brojnih konstanti u formuli (2.)+ jg [ B-A 1 log(4v2)-I A ] . Zamenom brojnih vrednosti univerzalnih konstanti sledi formula za koeficijent tienja l =.11. Za jednu datu' vredllost Rejnoldsovog broja Blazijusova formula (2.5.1 c 3 -Ii: = . (2. u domenu svoje vainosti Blaziju.75 i B=5.52.75v* 3 (2. (2. cevi se dele na hidraulicki hrapave (A = A(Re.1.!ton henjn u liJidroulicld gIn/kim cepimn.z. )+Av*[z(lnz-l).66) dobija se oblik logaritamskog zakona + vm-v R R (1 67 ) vm-v + =--=A·ln-=A1log2. primenjujuCi izraze (2. ProyultlolJ'n/ormllllo Za opisivanje razvijenogturbulentnog profila brzina koristi se logaritamski zakon (2.n Iv2r7tdr=2tCvm +Av*lnz)(l-z)dz= 2{Vm(Z. . =vrn-IAv*=vm-3. (lnz-i)]}[ Vs Kako je limzi lnz = 0 (j=1.2.. 2.8 I D» i hidraulicki potpuno hrapave (Ie::: ). 2. v=v m => v:=Aln(Rv*/v)+B. dole se do koeficijenta trenja.

75) R --+ vm=v*(A)log''5+C).76) koja predstavlja univerza/ni zalcon Irenja II hidrau/iclcipolpuno /zrapaVlin cevinza. Za turbulentno strujanje u hldraulicki potpuno hrapavim cevima vrednost koeficijenta C(8+) je 8.4 2.1." ---If-+.75.5<0+ <70 hidrauliCld hrapave cevi.----Ie = (2Iog ~ + 1.CW) 8 ~ l c~ I ]6°'.1.. -~- C=8..1. 2 a zatim karisteCi izraze (2.1.138.1.--.8+ > 70 hidraulicki potpuno hrapave c e v i .5.679)-2.. UvrstavajuCi U ovaj zakon brojne vrednosti univerzalnih konstanti dobija se Karmanova formula + 1.1.77) .2.5.68) dobija se formula za koeficijent trenja ~.74)""2 = (1.2 1. i to kao: .8 Prema eksperimentalnim rezuJog 8'· ltatima Nikuradzea zavisnost Slil<a 2.75) za osu cevi y=R.°k~ -f--f--I---il---il---i clobija se oblik univerzalnog 10. .1.6 2. 4. Na osnovu eksperimentalnih rezultata Nikuraclzea vrednost konstante 1. taka da se dobija Karman-Nikuradzeova formula za koeficijent trenja .=[islOg~+ Jg(c-f A )T Ie = (2Iog ~ (2.1.74) svodi na konacan oblik v+ =Ajlog(y/8)+C.st2%~ '.72) u kame je 0+ '" 8v * !)I karakteristika hrapavosti.1.2 log ~ )-2 =2Iog 3.I~~~~~~~ ~urm. (2.Tearijske asnove ID strujanja 0) Hirtlroltliifldpotpltf8o Imopove cep! 135 Logaritamski zakon brzine (2.~l{R/). .5.2.8+ <5 hidraulicki glatke cevi.1.4.2 0.65)moze cla se napiSe i u obliku v+ = Ajlog)/ +B = Ajlogt+B-AjlOg(/ .!!8liFrCEpJ GEVI I HRAPAVE CEVI : (2.f'l . taka da se logaritamsld za1con (2. Uvodenjem koeficijenta zavisnog ad hrapavosti cevi 11rr C(o+) = B-Ajlog8+ = B-Aln8+ 10 --f-..1.52) i (2.2. PrimenjujuCi izraz (2.74) 3.1.1.-~-f----+-f---f-+-1 (2..1.74.<\'.679 je korigovana na 1.8 1.1.50 F' "~f"\" 'P'>""'T"" garitamskog zakana za strujal1je 7.73) 9 _ _ _ ~._'f--.4 0.0 2. (2. i .~ld (2.5.1. Sa ove slike se uocava da veliCina 8+ moze da se iskoristi leao kriterijum za odredivanje vrste cevi.1.II---i-I u hidraulicki hrapavim cevima v+ = A]logt +C(8+) = Alnt+C(8+) 6 5 ~~~T:rr'ir=~~~C. v=v m A) =5. Zavisnost leoeficijenta koeficijenta C(o+ ) ad veJicine C(8+ )prema eksperimentima Nikuradzea 8+ prileazana je na s1.

U opstem slucaju turbulentnog strujanja tl cevima u obzir treba uzeti uticaje promene Rejnoldsovog broja i hrapavosti. II) . do koeficijenta trenja primenom izraza Kolbruka dolazi se iterativnim putem.1. najvaznije serije eksperimenata izvrSio Nikuradze.1.2. za slucaj da se relativna hrapavost cevi moze zanemariti (6/ d ~ 0) svodi na Blazijusov izraz (2.65).Moody-ev dijagram U cilju odredivanja koeficijenta trenja.4. prvi je. zato ovaj izraz nije operativan za primenu.?~njem na cev zrnaca pesk? T~zliCite veliCine. On je vrsio eksperimente Sa razlicitim . Ali.136 TeoriJske osnove ID strujanja koja vazi za hidraulicki potpuno hrapave cevi. IzrazColbrook-a glasi 1 8 2.2. koji imaju medusobno slaganje u granicama 2+3%.L\v+ . . god. i zbog toga mu pri upotrebi treba dati prednost.0 . Izraz Altsula se. dok se u slucaju potpuno hrapaVih cevi (11 Re ~ 0) svodi na Sifrinsonov izraz (2.51 (2.2. Odredivanje koefidjenta trenja .1.79) Profil brzina kod hrapavih cevi U ticaj fur iCcije hrapavosti L\v+ na izglt:d profila brzina prikazan ja na s1.vestackim hrapavostima cevi.5.1. (2.1.1.1.78).2.1.8/d). Gime uticaj hrapavosti na koeficijent trenja postaje veoma izraZen. ipak. koji vazi za hidraulicki glatke cevi. .1.) profil brzina postaje neravnomerniji.11(5/ d) 114 • (2.5. Za razliku od izraza (2. koje je ostvarivao nan-.1. Za odredivanje koeficijenta trenja hidraulicki potpuno hrapavih cevi moze se koristiti i izraz Sifrinsona A= 0.80). Sa ovom korekcijom dobija se opsti oblik y+ 5 70 univerzalnog logaritarnskog profila brzina Stika 2.::=-= -21og(3 71d +~) VA .Hidraolicki krapape' elf/pi Kod cevi kod kojih je hrapavost cevi veoma izraZena logaritamski zakon raspodele brzina (2.1. izraz Altsula je veoma jednostavan za primenu. Nakon sistematizacije eksperimentalnih rezultata Nikuradze je dobio (1933. pri tome obuhvatajuci oba relevantna uticaja Colbrook. Re~A a izraz AltSula ima oblik . Sa live slike se uocava da porastom uticaja hrapavosti (L\vt < L\v.63) za hidraulicki glatke cevi. treba korigovati sa jednom funkcijom od hrapavosti L1v+ = L1V + (0+).> d +Re 11(~ ~)1I4 /\. jer vaii za vestacke hrapavosti cevi. taka dobijeni dijagram nije operativan za primenu.) veoma slozeni dijagram zavisnosti A:':=A(Re.5. Koristeci razvijeni turbulentni profil brzina.78) Medusobno slaganje formula Karman-Nikuradzea i Sifrinsona je veoma dobro i za uobicajene relativne hrapavosti cevi krece se u granicama od nekoliko procenata.80) r. a zatim i Altsul su dosli do izraza za koeficijent trenja hidraulicki hra avih cevi. .81) Izrazi Kolbruka i AliSula daju dobre rezultate. v+ = A Iny+ + B . 2.4. Ali.5.v+ (2.2.1.1.1.

! 6/d=O.112 _L :: :::+:::::Ii:::...... Blazijusa (2..'7r-.0001 0....77) i Kolbruka (2......07 0. a na osnovu formula Puazeja (2...05 0...''~~~~~~~. <Il .(Re..'... Iz tih razlogaMoody je.~+--.i.. b) Frelazna oblast . ito: CD .1. Re k = 2320. =64 / Re.09 0.Teorijske osnove ID strujanja 137 te bi vrednosti iz njega trebalo preracunavati za hrapavosti industrijskih cevi."... Karman-Nikuradzea (2.l.*.'.5..:. Detaljnom analizom dijagrama pokazalo se da na njemu ima pet karakteristicnih oblasti.05 3.-i. gde je Re k .....01 0..... I ' ' ."'.02 -"'-.1 0.005 0.".i'"..""."".. ulja i s1..5...-'-".""~ o/d=0.....001 0. s1.oblast laminarnog strujanja...~.. = .l.01 0. Vee je receno da se... koji ima veoma siroku primenu za odredivanje koeficijenta trenja.. 0.1. = ..l..1. Vaznost izraza (2.... Gl-hidraulicki glatke cevi. koristeCi Nikuradzeovu ideju. koja se jos naziva i kvadratna oblast.03 ~"''!-~~~_''''''~-i+-i.."..oblast hidraulicki hrapavih cevi ......'.....1..009 0..""".5..'........80) konstruisao dijagram ..\..prelazna oblast..i..l. Gl .'4..(o / d). a) Ob/as! lami?lamog sITu/an/a Oblast laminamog strujanja na dijagramu prikazana je pravom linijom CD.~~ 6/d=O..1. ®-hidraulicki hrapave cevi i ~-oblast potpuno hrapavih cevi...1.008 0.~:..1. leao i da ova oblast predstavlja oblast hidraulicki glatkih cevi...03 0...71).2...:.. ~.002 0..(Re) . U tehnickoj praksi laminamo strujanje ostvaruje se pri strujanju veoma viskoznih tecnosti: naite..~~ 6/d=O. Moody-ev dijagram ..... koeficijent trenja pri laminarnom strujanju kroz cevi kruznog poprecnog preseka moze odrediti izrazom Poazeja A. Prandtla (2..l..51 ) tl2_ -.<Il-prelazna.39).0002 0...4... iIi obrnuto.0005 0.~"."-'+'...06 0.... ... Oblasti CD-Iaminarna..1.....04 .02 ~~~+i.04 6/d=0.."". kerozina..63).08 0.1.'.o / d) .".oblast hidraulicki potpuno hrapavih cevi Ie = A.~~~:..e==E~====m:=::±±m 6/d=O....zavisnosti ko~fiGijenta t~enja od Rejnoldsovog broja i relativne hrapavosti.5..:..kriticna vrednost Rejnoldsovog broja pri kojoj laminarno strujanje prelazi u turbulentno. Zato ce se objasnjenju ovog dijagrama posvetiti vise paZnje.'....oblast hidraulicki glatkih cevi ."... ® .F-'..~~."'. ......1. i ~ ..00001 10 4 Re 106 10 7 108 Slika 2.j~"......-Re.' _1_ =-21og( .71d + 2.39) je u podrucju Rejnoldsovih brojeva Re:o.-~eF+.'''4' 0.015 -----.

S ~druge strane. se uocava da je za jednu vrednost relativne hrapavosti old koeficijent trenja nepromenljiv (A=const.5.1. za najcesce primenjeIie cevi. takoae.1.o I d).1.0025 VRe" .1. Ova oblast se prostire od krive Ql .81) ili Sifrinsona (2. dakle.o/ d). da koeficijent trenja ne zavisi od Rejnoldsovog broja. tj. odnosno zavisi sarno od hrapavosti cevi. Iz tih razloga rdim rada u ovoj oblasti se izbegava.81).77).78). ipalc. iIi obrnuto. Za korektno odredivanje koeficijenta trenja trebaznati koja je hrapavost cevi o kroz koju se odvija strujanje. Koeficijent trenja hidraulicki hrapavih cevi odreduje se izrazom Kolbruka (2. U tu svrhu se definise srednja apsolutna hrapavost cevi lcoja zavisi od: materijala cevi.1.0941d. Ova oblast (zona CD· sa dijagrama) je nestabilna.138 Teorijske osnove ID str:ujanja Prelazna oblast predstavlja oblast prelaska laminarnog u turbulentno strujanje. Kvadratnoj oblasti odgovaraju uslovi strujanja sa visokim vrednostima Rejnoldsovih brojeva kodkojih lcoeficijent trenja zavisi samo od relativne hrapavosti old. e) Potpuno ItTl2pave cevi U oblasti ® sa dijagrama uocava se da je A= A(O I d).71).1I3 . u podrucju vredIiosti Rejnoldsovih brojeva od 2320 < Re < 4000. jer je pad pritiska u njoj (vidi izraz (2. Zato se cevikojeradeu ovimrezimima nazivaju potpuno hrapave cevi.7/ JRe . d) Htdrauhcki hmpave cevi Hidraulicki hrapave cevi 8U one kod kojih viskozni podsloj ne pokriva neravnine na zidu. Altsula (2.).2. Ipak. Tako na pro koristi se A = O. iIi izrazom Altsula (2. U nekim specijalnim slucajevima.za strujanje nafte izraz Lange-a: A == 0.1. Njene vrednosti. pase zato za ovu oblast kaie da je kvadratna oblast. tj. naCinaobradei stanja zidova cevi u eksploatacijskim uslovima. koristiti izraze za koeficijente trenja koji su dobijeni eksperimentalnim ispitivanjem takvih cevovoda.28» kvadratna funkcija od srednje brzine strujanja.za gasovode izraz Weymouth-a: .1.1.63) iii izrazom Prandtla (2.hidraulicki glatkih cevi do krive a-a ena dijagramu aproksimativno povucena) koja predstavlja granicu dvostruke zavisnosti A= A(Re. zona @) sa dijagrama. za odredivanje koeficijenta trenja postoji izraz Zajcenka A = 0. i u njoj koeficijent trenja zavisi same od Rejnoldsovog broja A= A(Re).1. date su u tabeli T.02 +1.80). A= A(Re.5.1. Ta zavisnost je data Blazijusovim izrazom (2. Za koeficijent trenjaukVadratnoj oblasti vaZe izrazi Karman-Nikuradzea (2. U oblasti hidraulicki hrapavih cevi. () Hidrauliclciglatke cevi U oblasti hidraulicki glatkih cevi (kriva C) sa dijagrama) viskozni podsloj pokriva sve neravnine na zidu cevi. da ne bi doslo do greske u proracunu treba. te su i eksperimentalna merenja u njoj nepouzdana.. koeficijent trenja zavisi od Rejnoldsovog broja i od relativne hrapavosti. kada se radio dugackim cevovodima. koji vazi u celokupnoj prelaznoj oblasti.

Sdruge --~ strane i brzina strujallja zavisi od gubitka usled trenja.Teorijske osnove ID strujanja 139 VRSTA CEVI -MATERIJAL vucene (bakar.jednoliko lako zardale posle dugogodisnje upotrebe Ijace z.mestimicno zardale .5.0015 0.03 0.5. u opstem slucaju.5+4 0. Kako su u opstem slucaju ove funkcije slazene. izmedu ovih veliCina postoji funkcionalna zavisnost. vee se do njihdolazi primenom numerickih metoda.5 2+4 0. ciji je algoritam proracuna dat na s1.21. 2. Odredivanje koeficijenta trenja iteraiivnim putem Pri proracunll cevovoda potrebno je poznavti vrednost koeficijenta trenja.3+1. nije poznata. Medutim.1.= f(A) iIi za brzinu v=j{v).60 celicne varene upotrebljavane .15 0.05 0.1 0.6.15 0. 0 [nun] 0.15+0. takode.3+0. vodovodi) nove (1/2 " do 41 nove nove bitumenizirane livene upotrebljavane-mestimicno zardale sa korodirani~nezdima ociscene posle duge upotrebe fino obradene drvene obicne neobradene izglacane betonskc od azbestnog cementa grubo obradene u drvenoj 2£lati neobradene nove upotrebljavane - Tabela 2.4 do 3 0.5 0.ardale j 31m zardale i korodirane pocinkovane (gasovodi.1. Ovaj postupalc iteracije uzastopnih priblizenja za odredivanje .1.25+1 0.5 0.8 3+9 1+3 0. mesing.5.5 1.1.1-5.6.2 0. jer on zavisi od brzine strujanja koja.1 0.05+1 0. tako da Se mogu sastaviti funkcij<e za koeficijent trenja 11.15 1+1.Apsolutna hrapavostcevi. to njihova eksplicitlla reilenja ne postoje.05+0.1+0. Prema tome. do koeficijenta trenja nije laka dati. st31do) celicne vllcene STANJE zrDA CEVI glatke nove ciscene posle duze upotrebe zardale sa jakom korozijom i rdom nove bitumenizirane upotrebljavane .3+1 1+2.5 1+1. Najjednostavnija metoda koja Se za ave potrebe koristi je metoda proste iteracije.

01733 0. Re=500000 Re=120 000 Re=500 A ="4 1 [I (2. Koji postupak reSavanja treba koristiti zavisi od mnago faktora kaji uticu na slozenost sistema nelinearnih jednacina. pri cemu se za resavanje moze korisl:iti· i iterativni postupak.71d )r 2 Rezultati proracuna sa uzastopnim iterativnim vrednostima dati su u tabeIi.01321 0.02 0. t.02 0. to ee u opStem slucaju dobijeni sistern jednacina biti nelinearan i nehomogen.3-6.7) koji je baziran na teo:rijskom izlaga~ju saddanom u Odeljcima 2.1.S.1. postaviti n Bernulijevih jedriaCina i m jednaCina kontinuiteta.1. so.80) odrediti koeficijent trenja za cev precnika d=lOOmm i apsolutne hrapavosti o=O. A=0.1. U opstern slucaju.02 0.02. kod slozenog cevovoda sa ustaljenirn strujanjem moguee je.D3058 0. U postupku iterativnog res:.03054 0.l.51 8 og Re. Ovo s toga sto su to uobicajene vrednosti brzine strujanja tecnosti u dobro projektovanim hidraulickim sistemima.03132 0.01733 A=O. odnosno v=f(vJ. Pmblem 2.Ji: + 3. geometrija eevovoda i . RESENJE: Formule Prandtla i Kolbruka napisane u obliku pogodnom za iteraeiju glase: Colbrook ---Prandtl 2.1.01705 0.02. rezim strujanja (laminarni iIi turbulentni).02 0. Kada se problem opisuje veCim brojem jednaCina tada je pozeljno izvrsiti linearizaciju sistema jednaCina elme se· njegovo resavanje znaeaJno pojednostavljuje.1.ta trenja pl"im. odnosno formirati sistem od k=m+n jednaCina u kojima je Ie nepoznatih brzina (iIi protoka).2. na pr. po brzinama strujanja.03054 2..01316 A=0. KoristeCi formule Prandtla (2. a i potrebno.1.elllom racIlmar3 U uslovima proracuna slozenih cevovoda koeficijente trenja veoma cesto treba sracunavati sto znatno poveeava obim pesia.7.Smm.80) A = [21og(Re·J?:) . njegovo odredjivanje tretirati racunskom masinolIl.03113 A=0.Ako se iteracija obavlja po koefieijentima trenja korisno je za pocetnu vrednost uzeti Ao= 0..01732 0. leao sto su: broj jednaCina.01315 0. Zato je po~eljno.71) 000 Re=120 000 (2.1. vee se do njega dolazi prirnenorn numericke analize. izlozenog u Odeljh.'u 2.01316 0. Medutim. Hi neka druga numericka metoda. Ovaj nelinearni sistem jednacina treba reSiti. U tu svrhu sastavice se algoritam (81. Pomenuti nelinearni sistem jednaCina nerna eksplicitno resenje.5. sa tacnoScu [> ::no-5 .vanja sistema jednacina po brzinama stmjanja za pocetne vrednosti brzina tr"ba zadati vrednost iz intervala v=1-3rnJs.1. pojedinacnog sracunavanja koefieijenta trenja. Kako su jednacine kontinuiteta linearne funkcije od brzina.71) i Kolbruka (2.140 Teorijske osnove ID strujanja koeficijenta trenja vazi sarno bela se irna jedna funkcionalna zavisnost A=j(A).1.5.O. Iteraciju zapoceti sa vrednoscu Ao = 0. Odrediv31llje k@eficijelll.5.1.d.01263 0.1. Clanovi uz kineticku energiju u Bernulijevim jednacinarna su kvadratne funkcije a koefieijenti trenja nelinearne funkeije ad brzina.03113 0.Sr2 .1. za vrednosti Rejnoldsovog broja Re=120000 i Re=500000.01736 0. Za brzo utvrdivanje cIa Ii je cev hidraulicki glatka ili .4.

-. kriterijum hidraulicke hrapavosti zida cevi dat u Odeljku 2.<..-\ llt~ld cD . _ 1'~e<500/k.---. (' v. i Re > 500d 18 .1.hidraulicki glatke cevi. v.1..5. izrazen visinom 8+ .--<?--. Detaljna analiz~ovih metoda sprovodi se u sklopu dela mehanike fluida koji se naziva clinamiKa gaJ'ova. Treba napomenuti da ovaj algoritam moze da predstavlja zasebnu celinu. I I '-------r------' ~~ I ( k+ ~J 1141 r-:~. )-----~=:>-----..hidraulicki potpuno hrapave cevi. " L..transfomrise se na'l1ovi oblik koji glasi: Re < 40d ! 8 . d.5. A 0 r---------~.~Il ~ .. Ovako izraien kriterijum utvrdivanja hidrau!ickog kvaliteta zidacevi jednostavan je za primenu i kao takav koristi se u algoritmu za odredivanje koeficijenta trel1ja.~---~AI. Umesto analize rezultata dobijerrih navedenim metodama ovdece sed~ti nesto pojednostavljena metoda proracuna zasnovana na formuli Voronina kod koje se odredivanje koeficijenta stisljivog strujanja bazira na pozhavanju koeficijenta trenja .hidraulicki hrapave cevi. Za odredivanje koeficijenta trenja stisljivih strujal1ja gasapostoje.----.-. iIi deo programa za odredivanje strujnih gubitaka hidraulickih sistema.. u sldopu dinamike gasova.. Algoritam za izratunavanje koeficijenta t~enja.1A2._-<'iA-Aol<-.-+--'_.-'-~______J Slilca 2.--'--------'-----=::-. adijabatsko. 40d /0 < Re < 500d /0 . + / _ L '_ _..1.Teorijske osnove ID strujanja 141 hrapava.7. metode koje tretiraju: izotermsko.:i=--:-_< r----------~:Re>4000\ 83 ::=::=E:Re>2320> 1 .-. KoristeCi ovaj algodtam veoma je jednostavno napisati program u nekom raspolozivom programskom jeziku. S. 8.~l [Hidr~l hrapaye I c~ I. potpuno rHidra~~cki I . 'I hrapave ceVI I' "11. . r:=~--. strujanje sa razmenom topiote i realno strujanje.

64r 2 . odreduje pribliZnim izrazom Kutateladz.1.142 Teorijske osnove ID strufanfa nestisljivog strujanja (An) pd istim vrednostima Rejnoldsovog broja i mapavosti cevi. cak. i koeficijenti dinamicke viskoznosti llz za temperaturu zida i 111 za srednju temperaturu tecnosti. Pri neizotermskom strujanju gasova koeficijent trenja SI:. suzenja. U krivinu (presek 1-1) ulazi fluidna struja koja je karakterisana razvijellim profilom brzina.1. Za objasnjenje strukture strujanja u lokalnim otponma posmatrace se jedan od oSllovnih lokalnih otpora .1. sto je osnovni razlog nastanka gubitka energije. Ova formula glasi A::: An(l+ K.47 . Ta mesta u cevovodu su sa slozenom geometrijom.1. Odreiltiv3nje llmdidjenlta trlE!nja pri lIlleizotermskom stll"l!lI. l@kalirnnllllll otpoll"ima Na onim mestima u cevovodu gde dolazi.2%. lz izraza (2.V nekim slucajevima zbog te neravnomernosti stvaraju se makrovrtlozi koji mogu imati.krivina.82) pri cemu je M=v/c .83 < 11z /111 < 2.5 gde je T·· temperatura fluida i Tz - (2.brzina zvuka. do nizstrujnih promena u profilima brzina nastaju lokalni gubici energije. koja jeprikazana na s1:2.5. Struktulra strujanja I!lI.1.5.5. V opstem slucaju ti novonastaIi profili brzina su neravnomerni i OStlO nesimetricni.14 .1 M 2 )-0. koja se ima u pravolinijskoj deonici cevovoda.1. (2. Kada razvijena ±1uidna stmja. naide na ovakva mesta u cevovodtl ana se poremeti-deformise.85) temperatura zida.5. Promena profila brzina ulokalnom otporu nastaje zbog promene brzine iii po pravcu iIi po intenzitetu. asamim tim nastaje promena kolicine kretanja.8.jall!jl!ll.5.koeficijent trenja izotermskog strujanja. usisi.1.Mahov broj.6 greska koja se pravi ako se stisljivost fluid a zanemari ne prelazi 3.2.84) koji vati u domenu 2.. v-brzina strujanja i c:= .1. za uticaj trenja na strujanje treba konsultovati literaturu iz dinarnike jednodimenzijsih strujanja gasova./KRT . prosirenja.83) pri cemu su: Ao . racve i s1.1. OVde ce biti reci sarno 0 nekim ad tih mogucnosti. dimenzije strujnog prostora. Pri nailasku ovalcvog strujnog polja na krivillU doCi ce do znatnih . bilo da su dozvucna iii nadzVllcna. ventili. (2.1. Za odredivanje koeficijenta trenja pri neizoterrnskom turbulentnom strujanju tecnosti u hidralllicki glatlcim cevima moze se upbtrebitiizraz AltSula A:= [1.821og(ReJllJrll ) -1. V uslovima stmjanja tecnosti sa promenljivom temperaturom postoji vise metoda Zel odredjivanje koeficijenta trenja.9.1.)o. 2.10 4 < Rc < 4.2.82) sledi da za vrednosti Mahovog broja do 0. slavine.5·] 05 i 0. (2. 2. sto je propraceno znacajnim promenama u profilirnabrzina.1. Po jednoj od tih metoda koeficijent tienja moze da se odredi leao A = Ao (l1 z /11 1 )°. leao na pr.~a A:=A o(TJ'F.: krivine.2.VIcoliko se radi 0 stisljivim strujanjima sa veCim vrednostima Mahovog broja. Gubki llia lokah:URIllIll otJ!lloJr'Rma 2.1.. iz bilo kog razloga.

Teorijske osnove ID strujanja 143 poremecaja u profilima brzina koji su prikazani u presecima 2-4. Samim tim stvorice se dye zone. ali zbog ubrzanja .1. uz zanemarivanje viskoznosti.divergentna oblast u kojoj se fluidna struja siri. Vrtlozna zona C je zona u kojoj postoji povratno strujanje (v. Na oVil zapreminu deluje inercijalna-centrifugalna sila ~" = tv P ~ dV. Nairne. profil brzina u preseku 4-4). pri nailaskll na krivinu fluidna struja nece moei da prati geometriju strujnog prostora. 2.2.5.. tj. a sto je graficki prikazano na s1.1.1 Struktura strujanja II krivini.5. oCigledno je da je struktura strujanja slozena. Posmatraj:nci poduzne profile brzina sa 81.1. Kroz OVil povrs dolazi do razmene energije i mase izrnedu zdrave i vrtlozne zone.f1uida porast brzine utiee na poraste pritiska.2. pa se u njoj mogu definisati dye oblasti. koja utiee na kretanje fluidnih delica u pravcu normale ii. ' Posmatrajmo zapreminu 6V ispunjenu fluid om koja je ogranicena kontrolnom povrsinom M i koja se krece brzinom v po zakrivljenoj strujnici eiji je radijus krivine R (s1.2. Iz jednaCine ravnoteze sila.2. Ovu i onako slozenn . taka da ona predstavlja jednu nestabilnu povrs.2.1. pa ce 4 p -. Ova zona ima veoma veIila uticaj na vrednost lokalnog otpora. kako veliCinom tako i intenzitetom vrtlozenja. ito: B-zona zdrave struje i C-vrtlozna zona. Medjutim. UopstavajuCi ovaj zakljucak za spoljasnji i unutrasnji zid krivine sledi da na spoljasnjem zidu pritisak raste a naunutrasnjem opada.1.1b. Na posmatranu zapreminufluida deluje i sila pritiska M==tpctA==f"vgradpdV=f"v ~~iiAdV.~ Trenje! Krivina i J _ _ _~~L~ok=·a=ln~io~tp~or~~ Trenje __ ~ S b) Slika 2.5. Osnovni razlog poremecaja profilabrzina jeste geometrija strujnog prostora. promene brzine su dominantnije sto ukupno dovodi do porasta pritiska.Prisustvo razdelne povrsi D znatno remeti strujni prostor zdrave struje. ka spoljasnjem zidu krivine. i to: KG -konvergentna oblast u kojoj dolazi do suzenja fluidne struje i DO . s tim sto je dominantniji uticaj intenziteta vrtlozenja. KoristeCi ovaj izraz sledi da u krivini ublizini spoljasnjeg zida rast radijusa R utiee na smanjenje pritiska. 8p v2 6F:" == M sledi relacija &=PR' koja upucuJe na zakljueak da se pri kretanju fluidnog delica po zakrivljenoj strujnici efekat sile inercije uravnotezava sa efektOln gradijertta pritiska u pravcu normale.1a).5. zato na nekom mestu (tacka A) nastati tzv.1.2. s 4 vlpl ~ Pre~k2-2 a) -~~~.1. inercijsko odlepljivanje struje..1.1. Povrs D koja deli ove dye zone maze da se nazove razdelna povrs.

Va. vee i od geometrije cevovoda koji se nastavljaju na grane 1 i 2. 1-1 i 2-2 izazvane su geometrijom racve.5. Podela ulazne fluidne stmje na dva deia odvija se po razdelnoj povrsi A-B. jer se u njima znaju koeficijenti neravnomernosti kineticke energije (CXJ::il za turbulentno i 0. a to je jedino moguee na osnovu eksperimentalnih rezultata merenj 1 profila brzina u mernim presecima. u kame se po novo formira polje sa razvijenirn profilom brzina. slozenu stmktum stmjanja. upueuje na izuzetno. Slaganjem uzdtiznog . Tako na pr.144 Teorijske osnove ID strujanja stmktum stmjanja jos vise uslozava prisustvo tzv. i ri"2 i od geometrije racve. B' iIi B'''zavisi ad odnosa protoka V. eirne se i ~ strujanje u racvi znatno usloV 2 z~l. Razdelna povrs se zavrsava zaustavnom tackom B. sa protocima r~ i r72 . Prema tome. Kroz ovu povrs dolazi do razmene energije izmedu dela ±1uidne strujekoji nastavlja kretanje lea grani 1 i dela koji skreee lea grani 2.2. Za ovako definisanu Stika 2. Ta slozena strukhlfa stmjanja odrZava se nizstmjno sve do preseka 5-5. Sa uslozaval1jem geometrije lokall1og otpora uslozava se i struktura strujanja. sekundal7llh stmjanja (v. PoIozajzaustavne tacke B. ako je izbor mernih· preseka drugaciji. Ako se zaustavna taclea nalazi u tacki B' iIi E" tada se U okolini taeke B formira jedan vrtlog. Pri m . i u jednostavnoj geometriji krivine. 1. radi se 0 izbom mernih preseka.2. merenja se komplikuju jer treba odrediti koeficijente neravnonernosti. racvu vati jednaeina kontinuiteta Vo = Ii. Pri tome treba imati u vidu da je sekundarno strujanje upareno. ulazi fluidna struja sa razvijenim profilom brzina. +V2 • Koji je medusohni odnos protolea Vj i V2 ne zavisi same od geometrUe racve.1.2.==2 za larninarno strujanje). protokom Vo' u racvi se ona deli na dYe.1. Sve ovo. svi poremecaji stmjllog pol/a izmedu ulaznog (presek 1-1) i izlaznog (preseka 5-5) razvijellog profi/a brzina pnpisl~jtt J-e pnsttstvtt lokalnog otpora. Ove defcirmacije strujnog polja izraZene fiU kroz transformacije profila brzina svedo postizanja razvijeilih profila brzina u nizstrujnim presecima 1-1 i 2-2.glavnog i popreenog .sekundarnog strujanja dobija se rezultujuee vihorno strujanje. Zavisno od intenziteta razmene energije ova povrs moze da ima veoma slozen nestacionarni learakter.2. U protivnom. Za analizu struleture strujanja u racvi posmatraee se razvijeno ulazno strujanje u preseku 0-0 leoje se nailaskom na raevu deformise u pravcima 1 i2. pa ee i vihorno stmjanje da se javi u paru. kod jedne racve (s1. popreeni presek 2-2) koja nastaju zbog dejstva centrifugalnih sila koje utieu na pokretljivost fluid nih deliea u popreenom pravcu. 1. Ti merni preseci moraju biti sa razvijenirn profilima brzina (kod krivine preseci 1-1 i 5-5). Sve promene strujnog polja nastale izmedu razvijenih profila brzina 0-0. Ova cinjenica ima veoma veliki prakticni znacaj pri eksperimentalnom odredivanju gubitka energije u lokalnorn otporu. cak.2) u koju.5. Stmktura stmjanja u racvi. nairne.

Uvodenjem totalnih pritisaka strujnih preseka kao -(> f - '11.86) . a samirn tim i manji gubitak strujne energije.1.2. a D. moze cia iroa vise razliCitih tehnickih resenja.2) iz Bernulijeve jednaCine (2. na 10k alnom otporu kO]1 se 0 re· uJe pnmenom formule Vajsbaha (2. d d' . Od tih razliCitih mogucnosti treba izabrati ono tehnicko resenje koje daje manji gubitak strujne energije. Odavde se. zakljucuje cia geometrija lokalnog otpora ima presudnu ulogu na izgled strukture stmjanja./ .23). 2.5.-=~ PI + pal vl 12 = 2 P2 i kontinuiteta + pa 2 v~ 12+ D.2.Teorijske osnove ID strujmy'a 145 prolasku iz grane 0 u granu 1 stmjni presek (kroz koji protice f)-I) se povecava.1. Kada je ree 0 geometriji lokalnog otpora treba napomenuti da jedan lokalni otpor. 11 mnogim slucajevima zbog raspolozivog strujnog prostora kroz koji treba provuCi cevovod nije mogtlce ostvariti povoljnu geometriju lokalnog otpora. dok kod veCih odnosa ptotoka ova vttlozna zona se ne fotmira.VI I.1..2.. . sto dovodi do· toga da . kod manjih vrednosti ovog odriosa doCi ce do stvaranja vrtlozne zone V1. GlIl!bitak elll!ergije na iollmJl1im otpol"imlll Za definisanjegubitka energije na lokalnom otporu posrnatracese jedan lokalni otpor promenljivog preseka sa sL2. 1 u kojima su VI i 1'2 srednje brzine strujanja u _ ' I .~P /2""'-7-. U presecirna (a-a i b-b) nizstmjno od raeve zbog zakrivljenosti strujnica javljaju se inercijske sile koje dovode do pojave sekundarnih strujanja.brzina strujanja opada a pritisak raste. Fluidna sttuja koja skrece u granu 2 u tacki C se inercijski odvaja od zida.p je gl. Kada je god moguce ovaj zahtev treba realizovati. Ova smanjenje brzine na ulasku u granu 1 maze dovesti do stvaranja jednog makrovrtloga (VI).2 koji se nalazi izmedu preseka II i 2-2 i kod koga je visinska razlika izmedju preseka mala tako da se potencijalna energija s~ru~e ll1~~e zanem~riti.87) .1. I presecima 1-1 i 2-2.5..1. krivil1a. VeliCina i intenzitet ove vrtlozne zone zavise od odnosa protoka r~ IV2 i od ugla ~.86) se dobija izraz za pad pritiska na lokalnom otporu 2 (2. na pr.2 zbira statickog (Pi) i dinamickog pritiska (pa j v j2 /2) POi = Pi + pa j vj /2 .lbitak (pad) pritiska I AI Sl'1 2 5 . h{a _. (2.p.1.2. a samim tim i na vrednost gubitka energije. odnosno sto manju vrednost koeficijenta lokalnog otpora.i . cime se formira vrtlofna zona V2.:. a sto zavisi od odnosa protoka VI IV2 • Nairne. Zato treba teziti aerodinamickirn oblicima povrSina lokalnog otpora koje daju rnanje deformacije strujnog polja. (i=:T. Medutim.---..2.. PoredeCi strukture strujanja u krivini i racvi zakljucuje se da je zbog slozenosti strujne geornetrije racve struktura strujanja u njoj slozenija. dalje.1.' -I V =vIAr =v2 A2 . Izmedu ovih ---~F preseka vaze Jednacme BernuliJa ~ -' .

2 .2. Iz ovog izraza sledi opsta relacija za odredjivanje koeficijenta lokalnog otpora 2 2A22 A22 S2=-2(POI-P02)=-p(PI-P2)(V) +cx. tad a iz izraza (2. dobija (2. PV2 (2. pn"primen~ kod fokafmh otpora dejiizife J'e samo ko¢'ciient 1.2.2. U tim slueajevima presek 2-2 se postavlja dovoljno daleko od lokalnog otpora. razlika totalnih pritisaka izrnedu dva strujna preseka. ako· kod nekog lokalnog otpora postoji potreba za definisanjem koeficijenta S1' a sto posebno treba naglasiti. Ponekad nije rnoguce pravilno odrediti rastojanje od lokalnog otpora do prvog nizstrujnog razvijenog profila brzina (presek 2-2).2.1.1(~) =Sl(Y) 2 1 VI 2 vi 12.1.89) sledi i vrednost koeficijenta lO~. tada se liZ koriscenje uslova jednakosti gubitka energije na lokalnom otporu SIV~ 12 = (2 veza izrnedu razliCito definisanih koeficijenata lokalnih otpora S2 =1. dva koeficijenta lokalnog otpora S1 i S2 koji su sa merodavnirn brzinama vI i v2' Medutirn.2. a v 2 srednja brzma prvog nizJ'trtqizog.~ena i u njoj dolazi do mesanja iIi razdvajanja fluidne struje tada se za svaki moguCi strujni tok definise odgovarajuCi gubitak strujne energije. 2 kod koga je merodavna nizstrUjiza brzina v 2 • Ali ipak. za raevu s1. alise tada.1.1. Tako na pr. Nairne.146 Teorijske osnove ID strujanja u korne je S2 koeficijent lokalnog otpora. preseka. Karla je ree 0 gubitlcu energije na lokalnorh otporu tada je veorna bitno znati koja je brzina rnerodavna za proracungubitka. definisu se dva pada pritisica /:"POl=PSOlV(/2.1. gubitak energije na lokalnorn otporu s1.I(T) -cx. UIIJlPStellllllll BOll"lIiillllllll fOll"IDlIdllll Jedan od lokalnih otpora kod kojeg se koeficijent lokalnog otpora moze odrediti teorijskom analizom jeste slueaj nagIog prosirenja. Ako je geometrija lokalnog otpora sIo:.88) A2 ·2 Koristeci izraz (2.1 i 0. Da bi se poznavali koeficijenti korekcije za merodavne strujne preseke II i 2-2 treba izabrati preseke u kojima se irnaju razvijeni profili brzina.5. za jedan te isti lokalni otpor. Pod naglim .3.P2' protok V i koeficijent korekcije cx. rnoze da se definise sa srednjorn brzinorn VI iii srednjorn izlaznom-nizstrujnom brzinorn v 2 • Samirn tim rndgu se definisati.alnog otpora. da ne bi doNo do zabune./2. pri cemu su SOl i S02 koeficijenti 10Icainih otpora pri prolaslcu i skretanju fluidne struje.5.5.87) rnoze se definisati pad pritiska na lokalnorn otporu l e a o .2. respektivno.89) I Alco se poznaju: razlika statiekih pritisaka PI .1. 2.1. sa 2. S obzirorn da je razliku statiekih pritisaka i protokrelativno jednostavno meriti to se koeficijent lokalnog otpora uglavnorn odreduje primenom eksperimentalnih metoda.od razlike totalnih pritisaka oduzirna ueesce trenja koje se irna izmedu posmatranih strujnih preseka.1. /:"P02=PS02 V .2.

zato je potrebno posebno razmatrati slucajeve laminamog 1 turbulentnog strujanja.2) poznati.1 ( .2.1. i dmgo da formula vazi za proizvoljne oblike povrSinapoprecnih preseka A1 i A 2 • Za konkretnu primenu opste formule (2. R == PIAl . sledi da rezultujuca sila reakcije deluje na povrsinu naglog prosirenja u preseku 1'·1' i iznosi R== .i i ~i (i=1.3. a) Laminamo snujanje . Ova formula pokazuje da' koeficijent lokalnog otpora naglog prosirenja ne~avisi od ugla nagiba y pod kojim se nalazi naglo prosirenje. (2.1.93) izabrace se kruzni poprecni preseci cevi precnika DI i D 2 . Posle izvesnog rastojanja l od u1aznog preseka 1-1 fluidna struja se stabilizuje (presek 2-2) i po novo ima Slika 2.2.1. A2 v2 1 1 (2. Pri ulasku fluidne struje u naglo prosirenje razvijeni profil brzina (presek 1-1) dolazi do inercijskog odvajanja i formiranja vrtlozne zone VZ.T' vj 2 . v2 2 v2 2 (2. Sada se 1Z sistema jednaCina (2.A1) ii. Ve1icina vrtlozne zone zavisi od stepena sirenja poprecnog preseka A2! AI' kao i od reZima strujanja.2 == cx.1.91) i promene koliCine kretanja primenjene za pravac strujanja fluida (detaljl1ija analiza promene kolicine kretanja data je u Odeljku 3. U kontrolnoj zapremini izmedu preseka 1-1 i 2-2 nalazi se masa fluid a m == pV == pA 2 1.1.2. koefi~ijent lokalnog otpora (za referentnu brzinu v 2 ). Izmedu strujnih preseka 1-1 i 2-2 vaie jednacine Bernulija PI+pa 1 T+pglsmY=P2+pa 2 T+pC.93) koji predstavija opstu Bordinu formulu za odredivanje koeficijenta Iokalnog otpora naglog prosirenja. Naglo prosirenje karakteristike razvijenog strujanja. Brojne vrednosti ovih koeficijenata zavise od rezima strujanja.1 (-A) -2B 1-A +2~2 -cx. gde je ii jedinicni vektor poduzne ose.3.5.90) kontinuiteta (2.P2 A 2 + p~r(~1V1 - ~2 v 2 ) + mgsin y.1.5. ==()(. KoristeCi pretpostavku da se deo sile reakcije koji potice od trenja zbog malog rastojanja izmedju preseka II i 2-2 moze zanemariti.) V1 2 v2 -2B1-+2~2 -()(. kod kojih je stepen prosirenja preseka A2 ! A1 == (D 2 ! Dj)2. a sto je prikazano na sl.1.92) pri cemu su ~j i ~2 korekcioni koeficijenti kolicine kretanja. U ovim presecima su razvijelli profili brzina u kojima su korekcioni koeficijenti cx.90-92) dobija izraz C.P1 CA2 .1.) Ii" == v1 A1 == v 2 A2 . a C.2 VI A2 2 .Teorijske osnove ID strujanja 147 prosnenjem se podrazumeva cev kad koje se naglo sa povrsine Al pre1azi na vecu povrsinu poprecnog preseka A 2 .

a i ". (2. c) Nagloprofire7tJ'e pn' ulas/at cevi u rezervoar (2. Altsul je funkcionalnu zavis110st (2. ako se sa A] i A z oznace poprecru preseci cevi i rezervoara.148 Teorijske osnove 1D strujanja Korekcioni koeficijenti razvijenog . Sa ovim vrednostima. koeficijent lokalnog otpora defiruse sa prvom uzvod11om brzi110m (iJ./e Korekcioni koeficijenti razvijenog turbulentnog strujanja u cevima kruznog preseka imaju vrednosti P.1. izuzetno. gde su.1..3.)2 =(1 _ _ 2)2. Prime110m izraza (2.1.za turbulentno strujanje.94) 3 v2 v2 -'·1 1 b) TurbuleTttllo strujtHl. vrednosti f3 i =4/3 i CJ. Ocigiedl1o je da kod laminarnog strujanja koeficijent lokalnog btpora zavisi i od geometrije i . sledi izraz za koeficijent lokalnog otpora naglog prosirenja pri laminarnom strujanju 2 VI vI 2 A2 A2 ~=-(3--1)(--1)=-3(3-4 -l)(-A -1). i imaju.96) prikazao 11a sledeCi naCin A / Re \ \ \ .1.p == PSI V [ /2 ).1.za laminarno strujanje sa malim Re brojem. Zata se u avom specijalnom slucaju.2) (prema izrazu (2. Y =S v 22 /2 ="2 (v) -v2)2. .za laminarno strujanje. - S= 1 B / Re n za Iaminarno stmjanje sa veCim Re brojem.5. Ako se usvoje vrednosti ovih koeficijenata Pi ".i =2 U""1. vazi da je povrsina poprecnog preseka rezervoara mnogo veea od povrsine paprecnog preseka cevi (A2 > > A 1 ).1.=1. tj. tada se iz izraza (2.1. OdrlE«iiv3llllje befkijellllti::a loJkalnog @tPOIra U opstem slucaju kaeficijent lakalnog otpara zavisi ad geometrije i Rejnoldsovog broja.laminarnog strujanja u cevima kruznog poprecnog presekaodredeni su u Odeljku 2.058 (i=1.4.2). So + C / Re .. B.88) i (2. koja iznasi . AVO za pasledicu ima da je brzina u poprecnom preseku rezervaara nmogo manja ad brzine u preseku cevi (V2 «vI)' ili je pak v2 '" o.1. iz opste Bordine for-mule (2.1.1..95a) v2 A) U ovom slucaju gubitak strujne energije se svodi na 1 . Cis 0 veliCine koje zavise ad geometrije lokalnog otpora.02 i a i =1. (2.opsta zavisnost .64»).2.1.93). U ovom slucaju.l. 2.i. A.95b) U praksi se veoma cesto l1ailazina specijalni slucaj naglog prosirenja kada cev ulazi u rezervoar.1.5.96) pri cemu indeks i oZl1acava broj uticajnih geometrijskih veliCi11a. (2.93) odreduje se vred110st ovog koeficijenta lokalnog atpora.93) dobija koeficijent lokalnog otpora l1aglog prosirenja pri turbulentnom strujanju v A S=Cl-.1.

.0 "'" const. Naziv Skica Karakteristiena velicina Izraz . = 0. zato se ovo podmcje naziva kvadra/na ob/as! zavis/1(wikoeji'cijetzta loka!nog otpora. == 0. iIi u redim slucajevima primenom teorijskih metoda (kao na pr.1 ~ "" ".vrednost C.=cj -.5 C.6 5-6 segmenata I Vr ~ -'j='C> .163(R)' ]90 ~ Ao d 2 C. vati puna zavisnost (2.96).P" A. (..-: -~ J .. prakticno.)O.Teorijske osi1ove ID strujanja 149 od Re-broja. =0.707 _11)2 n" resetkorn " vaZi za male debljijne! Blenda na 1--- @jEj --~~-.1. + coso:.. = (..003360:.505+ O.. ~ ! .87) zavisi samo od kvadrata brzine.61111) 1 2 uSlsnom olvoru Krivina u obIiku luka ". za neke karakteristicne slucajeve geometrije lokalnog otpora koje su najcesce kod cevnih vodova... kod naglog prosirenja).~-- R-radijus krivine d-precnik cevi a-ugao n=A=(15) .0: dl R= 1..(li)' Kako je kod razvijenog turbulentnog strujanja C. Odrediti gubitak strujne energije na lokalnom otporu. tj.()08a O•75 c. 1. =(. r Spajanje pod uglom . a do kojih se doslo primenom: teorijskih.-1)2 1 A Borda Teorijsko resenje . znaci poznavati vrednosti koeficijenta lokalnog otpora. [46] arO] S=0. -=r c.. a \ Usis ~1J7 \~ '-"i~' . poluempirijskih iIi eksperimentalnih metoda.5. d 35 a s=[O. ~ V2. -1 coso:.- 13 ".303sina+ O.08 Napomena Autor Usis sa ostrom ivicom Usis sa oblom ivicom Usis nagnut pod uglom a "3 (.131+0..1. to stmjni gubitak prema izrazu (2. \ > I(~- ~~.4. n =(d / D)2 C. dok je kod turbulentnih strujanja uticaj Re broja zanemarljiv.. Krivina ttt.. . U tabeli T.~. =0. .. tako dakoeficijent lokalnog otpora zavisi samo od geometrije. tj.2.- ~A. == (1.1. (Matthew) 24scgmcnta Krivina od cevnih segmenata Naglo prosirenje .0. date su vrednosti koeficijenata lokalnih otpora.2. do kojeg se dolazi primenom eksperimentalnih metoda.:" +(1. == (Sino:.a[O] i.226sin' ct °0°0°0°0°0%° 000000 00000 000000 oooo~o~ 0 ooog. Ao -pOI'rSina olvora A-povrsina preseka USls sa ~.~ .

Jl-n + ~~'b°o~o.. ~!-- ~ 1..=-'-a-'-2-+(--) sma 8sm"2 n n Napomena Autor Difuzor 1 EJ3J:~ -v n=Al A2 Al A21 <x.707 )2(1_1)2 "h-17 n Resetka za umirenje struje Klapna I-~~ °ooooo~ooooo 0000 000000 Ao .45 b == 106.-~~L I : a S '" 0.povrsina preseka aooao 1 ..22 c == -133. == (O.n)2 ~ otvoru .57+ ° 043 -1) . c S=a+-+-lnD D JD .n sinal Re 1-11 sina I I ~d~Y~ f I I D 17=d 1:...---:> 1 I :S:>i I n = (D) d ... 1:I-n AltSul D2 > DI 12 Ideljeik uslov na Blenda I 1 D 1"1 1 -..3 c == 813.28 d = 103." n Re = vodo > 10' o v (n=AoIA) 120 1+I(1+sina) 50 ( 1..56 2 2 +(1--) 2 Re (1. ···t. ~ A. I: ~ C.150 Teorijske osnove ID strujanja Naziv Skica Karakteristiena velieina Izraz .1 d=-1l55.::.-11).33 Laminarno strujanje -.10°.=a+bHlnH+cln H+H 2 Re> 10 4 a == -103.0368 b == 28.. : s==(l+ 0.707. C..vrednost 'A 112 -1 11-1 2 ' t.{ ...33 Zasun ~ . A2 n=T I 1 Ideljeik D2 < DI 12 2 S== ( 2 1 0.= lJ Zatvarac ~-..7 a == 0. ~ S== 2'(1. 1 ~h--D7e 1 Ii ) H=hID d Re> 10 4 Venti! 6 .75 Re A.2 c==-14. : Al 1 .72 b==-136.ukupna povrsina otvora A.. 1 (1_-) n2 20n°.45 a = 10.. D ::> D[mm] !J c .i"j . d s==a+-+-+-D DJD D<400mm JD Venti! sa kosim sedistem & D [mm] D<400mm b .LIdeJiCiI1 Konfuzor 1--.0323'0.35..<x_ A2 Al n = A2 S- -Ssin(<x/2) S== (1-1 I n)2 sin <x Naglo suzenje <X < 30° -i---·_·_·¥ I .. 40° s= 1 (tg<x)0.

:'-.6+0.'-2)(1-q) -B A.74 1.. 0.0. .16 I 0.1 <d<0.2) S.55+4(%. Racve (razdelne) Ao VO~~ "'1" v'l'\j A2 r \ .1 < ? .812 + 0.-+0...0../. V3'~> I':..~:t ~ di '~p .' a..49·10.94 1.25 h ~ = 0.~\~~ .047.8!. f. 2 I A2 =(7) 2. .10-7 d=6..3::J(Aol_q -1) vI Levin I':.135) (I-q) = AI = A2 . VO~ . 0... a[O} a < 65 0 I. F /'". ~~~~~. Vl~ V Sl =_1-2 (O.10-8 c = 2.. m.10 0.00 A2 -~" A.. 1 A] + Levin = A3 q=V2 1V3 r A. A.I AI " '\ <.iT (i=1.2) 1.Il.)z-B. 0. ~z=l+l(.045. h 0.~. t.36 It.dJ 60 0.~~}" .10-4 f = -4. q +C.10 b" 1.Teorijske Qsnove lD strujanja 151 Naziv Skica Karakteristiena velieina Izraz .958 2' q q2 = (Crnojevic) -" "10 AI _ A] 1 2 1..An AI ?L~_I:! -'I -J = 0. Al A .~ -J < 0.25 60 90 0 0. A.41 1.02..15 (IY d ~ %.30 0.10 0 C2 0 C] 0.1.1)+0..10 0.10 .79. a 1.452q+O.14 0.14 0.25 0.'(A.25 h ./.r/o C.-..20 ° 0 0.~_ V.14 (71) .. "1. . = 0.'.vrednost Napomena Autor a" 3.iT (/=1.10-6 g = 5.1 2 q-- d d 2 s= 2.50 .40 0.-~~~:. Racve (sabirne) A2/ A3 a[O] 15 30 45 B C] 1.125 < d < 0.7 -0.1<d<0..11 A.4 I.. =1+A.i-2T(I-q)-+C...2 .p. ~r1L-liIh Ii! '--t--/ 8'1 d. 7.. 7q 2_ 0.Pi = PC:.. = a+ba+ca 2 +da 3 + +ea 4 + laS +ga 6 e" 1.~~ . I.155(*)2 peeurka i sediste ventila ravni (Bach) pecurka i sediste ventila konusni (Bach) pecurka i sediste ventila konusni (Bach) Ao ~''l:/r~ d.33 C2 0 C1 0 0 0. 0995. A ..- I '15 I 30 I 45 I 0.-'~..10.78.14 0 C2 0 0 0 0 C] 0.04 I 0.:.10-8 Ventil r .20. 'ft.00 0 ...25 0 C2 0 0 0 0.17 0.~. .~. .z..'::~ I 0.2TqcoS<x+I-C o q 0 a[C] C v' VJr-%~~ a.~.:.6 Kuglasta slavina e ! . = PC:.64 90 1. -if...] RiO. .05 0 0 0 0 0 0 ° 0 0 0." ..46.35 0. Az I I Tallcv 0..

lnog otpora. -. /-. 2. pri veCirn Rejnoldsovim brojevima. Ako su u cevovodu prisutne pravolinijske deomce i usamljeni lokalni otpod tada se do ukupnog otpora dolazi primenom izraza (2.1. odnosno metodom superpozicije. d / Ie.6+ 500 d 50::.h iz pretho.1.' I~~ -. dakIe. dnog lokalnog otpora ne razvijena I brzinsko palje nal1azi na sledeCi otpor. pri cemu je S krivina koeficijent posmatranog loko.1.. Cime se struktura strujanja u njemu zllatno menja u odnosu na slucaj potpUDO usamijenoglakaillog otpora. 90° .vrednost Napomena Autor Kompenzator 1-- jfl )! ' .2. prostim sabiranjem otpora. Na kraju treba napomenuti da vrednosti iii izrazi za koeficijente lokalnih otpora u tabeli 2. ~ 45~ \ I .25).. Eksperimentalna istrazivanja Sil pokazala 1. bude Lu = ~. t. Mledusobruli utic:mj !okaRnih ot~fi)ra Koeficijenti lokalnih otpora odreduju se. sledeCi lokalni otpor.82 ex.4.koji imaju koeficijente lokalnih otpora ~l i S2' tada Tabela 2. \ . To su oni otpori kad kojih je ulazno i izlazno strujanje razvijeno.:LS. se porerneceno strujanje izazvano prisustvom prvog lokalnog otpora stabilizuje pre !lego fluidna struja naide na sledeCi lokalni otpor.}. uglavnom.152 Teorijske oSl1ove ID strujanja Naziv Skica Karakteristicna velicina Izraz . Za to je potre1'ino da minimalno rastojanje izmedu lokalnih Raspored Ugao otporo. Vrednosti koeficijenata lokalnih otpora za neke karakteristicne geometije lokalnih otpora. a to su ani lokalni otpori kod kojih je ulazna fluidna struja sa razvijenirn profilom brzina i kod kojih se izlazna fluidna struja stabilizuje do razvijenog profila brzina. Aka postaji medusobni uticaj . .S.1. Ovakvo jednostavno sabiranje lokalnih otpora dopusteno je sarno onda kada predhodni lokalni otpor nema uticaja no.2. 0. a sto zavisi 3. a to ce biti kado. Ova pojava I meousobni uticaj lokalnih otpora naziva se lilteljerenc!/a lokalnihotpora.00 do.5.4.2.'. medusobniuticaj lokalnih otpora maze se zanemariti aka je Lu =(20-50)d.: izmedu lokalnih otpora. posmatraju dva lokalna otpora sa medusobllim uticajem. -:-::.d ~500 d[mml Tabela 2.52.5.5.]=6 R "-~'>- r -='i d - S= 1.30 od kombinacije posmatranih lokalnih otpora. 2. za slucajeve usamljenog otpora.56 Ako se. U tabeli sa Aje oznacen koeficijent trenja. vaie samo za ltJ'am(/ene lokalne otpore.

U tabeIi 2.7.1. FodeRa cev@voda U savremenoj strujnoj tehnici susrece se veoma veHki broj cevnih sistema razliCite namene.3).6. odnosno ~1+2 = S]+2 (Re. duzinom.. 13 vi gde je Vi srednja brzina strujanja deonice i=1. koji mogu biti sa razliCitom: geometrijom. Slika 2.2. Pod pros'ftin cevovodom (s1. I. vazduhovodi itd.. V3 -v2 .3 d )T ' 3 .2. Prema tome. slozeni cevovod je sastavljen od zbira prostih deonica iIi prostih cevovoda.1) podrazumeva se onaj cevovod koji ima jednu strujnu cev konstantnog (s1.2. Dakle.6.1. i aleo se pri pisanju energijske jednaCine prolazi sa glavnim pravcem strujanja.2b ) i prstenasti (s1.2.1. jasno je da zapis postaje duzi. +(~k2 +Sv2 +A.1. 2.vivalentni llmefkijenti OtP0ll"3 cevne de@uice Posmatrace se jedna prosta deonica slozenog cevnog sistema s1.2. bez obzira na namenu.1. Treba napomenuti da se u svakom slozenom cevovodu mogu uociti deonice koje su sastavljene od jedne strujne cevi. toplovodi.1. d).2c).)2 ·. ugradenom armaturom i s1. konstrukcijom. Ako u slozenom cevnom sistemu postoji rnnogo prostih deonica.1.3. odnosno izlozenog u Odeljleu 2.5.2d.a) iii promenljivog (sI. a samim tim i toliko . u kojoj su lokalni otpori: lcrivina. date su vrednosti rezuItujuCih koeficijenata lokalnih otpora za neke karakteristicne slucajeve povezivanja krivina.I ~)T+(~+A.1.2a).1.5. odnosno glavnih pravaca strujanja.1.2. ==i> . to gil oni cevovodi kod leojih postoji jedno iii vise mesta gde se cevovod grana. dva ventila.6. Zato se. Svi ovi cevni sistemi prema geometriji.7. Ova zavisnost je u punom obliku prisutna kod strujanja sa velikim Re brojem.6. Siozeni cevovodi mogu biti sa: hidraulicki paraleinim granama (s1. 1(. U bilo· kojoj prostoj deonici moze postojati veci broj cevi tazlicitih precnika. dobija se gubitak strujne energije izrhedu presekaA-A i B-B YgA-B = (~VI +~kl +A.izrazloga jednostavnijeg zapisa llvodi ekvivalentni koeftcfient otpora cevne deonice.1. Ek.L25).6.1. gasovodi. cevol'odom (sI.2./' c) SHb 2.1. razgranati (s1.6. Jl. koja se nalazi izmedu preselea A-A i B-B.. 6.6. kao sto su: vodovodi.1.6. mogu da se podele na proste i slozene.1.1b) poprecnogpreseka.2. Pod slozemin.2. Prime nom izraza(2.6.. postepeno suzenja inaglog prosirenja.2) podrazumevaju se oni cevovodi kod kojih postoji vise strujnih cevi. dok je kod strujanja sa malim Re brojem znatno slabija. leao i pravolinijslce deonice cevovoda precnika d i i duzina Ii (i=1.)T+2 II vt 12 v. oj _ _ _ _"'-==1>-""- bJ r:==r-=.5.2.Teorijske osnove ID strujanja 153 zavisno od uslova strujanja u njima i medusobnog rasporeda llkllpni lokalni otpor ~ 1+2 moze biti manji iIi veti ad aritmetickog zbira ~I +~ 2' RezuItujuCi koeficijent Iokalnog otpora zavisi od: uslova strujanja (Re broja).2. naftovodi. medllsobne udaljenosti otpora i precnika cevi.2. 2. hoz veCi broj prostih deonica.

==[> b) sa s1.1. 1~1 .2.154 Teorijske osnove ID strujanja razliCitih srednjih brzina strujanja.1. koja tecnost obogaeuje energijom. Strujna masina cevovodll.7a uvodeCi povrsine VI poprecnih preseka cevi Ai ::: d? 1t / 4 Stika 2. sa kojim se strujni gubitakdeonice predstavlja leao li: == Kr V 2 !.J .r = Cr 2" ' 2 Vr (2. Za cevovod L~_-:B--<o L::.2. ~ + I~i . tecnosti pumpe. (2.1. (i=1.2.. I -d +(S +A 2 -d )(-A) +(-A --A) +(~k.100) i (2.7..broj lokalnih otpora. tada Bernulijeva jednaCina postavljena za preseke 1-1 i 2-2 glasi . l1a pI. brzil1a vI za cevovod sa s1.. dobija se ekvivalel1tni koeficijent otporil __ . nazivaju se hidraliliCke Karakteri.1.7a. a za gasove vel1tilatori iIi kompresori sto zavisi od nivoa pritiska koji. )=1 f A ] ] gde su: n .1.98) se svodi na obUk Cr ::: A. II 12 AI 2 AI. +~v +A. se zeli postiei.1.1. II.101) Zavisnosti (2. In .100) cime se zapis gubitaka znatno pojednostavio.8a). izraz (2.1. u opstem slucaju.ll Za stvaranje strujne energije koriste se strujne masine: za.1.=1 . i za nju se definise ekvivalentni koeficijel1t otpora proste cevne deonice.98) Cr =Ls'(A )2+L:)} C )2.. U takvim slucajevilna neka od tih srednjih brzina bira· se za meroa) davnu.rtilce cevo/loda. gubitak u deonici iznosi Yg.broj pravolinijskih deoruca razliCitog precnika i Ar je povrsina poprecnog preseka u kome je referentna brzina vr' Za slucaj proste deomce cevovoda duzine ! i precnika d.99) Odredivanjem ekvivalentnog koeficijenta deonice Cr . u obliku n Ar m I Ar (2.1.8. (2. Ako se u cevovodu nalaz'i pumpa (s1.1.7 indeks je r=l). Ponekadje gubitakenergije bolje predstaviti kao funkciju protoka a ne brzine. sredivanjem izraza za gubitak Yg A-B .~ .1.Il 2. vee da predstavlja zbir lokalnih i usputnih otpora u posmatranoj deonici. Izraz za ekvivalentni koeficijent otpora moze da se napise. Tada se uvodi koeficijettt htdraulicke karaktens'Iilce cevne deoJZice Kr == Cr / 2A.3 -d )(-A ) 111 22 32 233 1z dobijenog izraza za ekvivalentl1i koeficijent otpora proste deonice cevovoda sledi da ovaj koeficijel1t ne predstavlja nista sustinski novo. koji u sebi obuhvata i strujne otpore i geometriju ceVl1e deonice.101) bilo da su izraZene u obliku Yg I1p g = Jel).2. Al 2 13 Al 2 C=<-:'v +Sk +A.2. iIi = Jeri') . za brzinu v r (za primer sa s1.1.3).

koja se obieno predstavlja u obliku (2.cew-ovod Pod karakteristikom pumpe podrazumeva se funkcionalna zavisnost izmedu: napora.102) koja je potrebna za pogon strujne masine.s1. S druge strane. i protoka ~/. dok. 2. Bernulijeva jednaCina za nivoe 1-1 i 2-2 glasi -+gH=-+Y.1. a dobivajuse na osnovu ekspetimentalnih ispitivanja pumpi. P = f (V) i '1 :=: 11(V) . Yp = f (V). Ova veliCina nastala u turbini generatorom se pretvara u elektrienu energiju. snage iIi stepena korisnosti od protoka. i spregapumpa . hidrauIiekim testerama i 81.'9. kao na pro kod turbina iIi hidromotora (v. +Y r PI p Pz p g pri eemu je Yr jedinicni napor turbine iIi hidrornotora.step en korisnosti strujne masine. 2.I-'-'­ pumpe. VeliCina Yr sa aspekta strujanja predstavlja strujni gubitak.).Teorijskeosnove ID strujanja PI p P2 p a) 155 Yp+-=-+gH+Y. ne retko.1.1.'ka . i protoka kroz ovu vrstu strujnih masina dobija se snaga (2. aka je nastala u hidromotoru ona sluzi za savladavanje obrtnih momenata (na pro na valjcima.1. ali sa aspekta preostalog dela sistema to je Cisti dobitak energije.9a. Graficka interpretacija hidraulickih karakteristika pumpe prikazana je na s1.korisna J'naga pumpe PH:::: pY/' = /:"pV. Na osnovu napora pumpe Yp ' iIi porasta pritiska /:"p.103) p:::: pYr T/11t :=: /:"P Vl1t I I pri cemu je 11t .8b).1.1. Za primenu pumpi posebno VaZllU ulogu ima hidraulicka karakteristika napor . moze biti izrazena i porastom pritiska fluida pri prolasku kroz strujnu masinu /:"P = pYp' Ovaj drugi nacin predstavljanja uCinka strujne masine koristi se.8.104) . tj.2. i kod pumpi i kod ventilatora. g b) pri cemu je Yp [J I kg] - H H jedinicni rad pumpe . Na osnovu velicine Yr .rad po jedinici mase iIi napor I ~~. Energija koju fluid "primi" od strujne masine Slika 2. Kaliaktel'"istike pllllmpe ii cevlllvoda. Ove funkcidnalne zavisnosti glase: Yp:=: f (V).1. ako se na osnovu raspolozive strujne energije fluida u strujnoj masini energija pretvara u koristan mehanicki rad.protok. odreduje se hidrau!ic. iIi pada pritiska /:"p:=: pYr . Ako se u obzir uzmu svi gubici energije van strujne masine i definise se ukupni stepen korisnosti l1 p' tada se dobija snaga pY/ /:"pV P=--=:-l1p l1p (2.

1. to je u svakom trenutku.PI) / p+ gH +KV2.1.1a kolicinatecnosti koja pro de kroz jednu pumpu proci ce i kroz drugu pumpu. I Pumpe mogu da se sprefu redno i paralelno. KoristeCi jednoznacnu hidrauiicku vezu izmedu pumpe i cevovoda dolazi se do zakljucka da jedan ad naCina regulisanja protoka pumpe moie biti i promena hidraulicke karakteristike cevovoda.101). S druge strane purnpa se spreze sa cevovodorn pa ce napor purnpe prerna trasi cevovoda.tacka C.s1. dok se ukupni napor povecavasto predstavlja osnovnu svrhu redne sprege. primenom Bernulijeve jednacine za nivoe 1-1 i 2-2 uz koriscenje izraza (2. pri cemu su koeficijenti: a. Prema tome.9d) smanjuje se protok pumpe i obnmto.2.10.1b) napori u tackama A i B se sabiraju. time se dobija rezultujuCi napor . 2. Graficka interpretacija hidraulicke karakteristike cevovoda prikazana je na s1.PI) / p+ gH zavisna od pritisaka na referentnirn nivoima i od geodezijske visine izmedu nivoa. biti Y P 0:: P2 .1.1. karakteristiku cevovoda: Z.A ::: (pz . kod redne prege pUl7'P!pr%k ostaje kOllstantan (1/ == canst.1. Nairne.l ventila. Kako postoji sprega izmedu pumpe i cevovoda. a) Redl10 povezi. ispunjen uslov Yp = Ye .P p2 ' Pri redno spregnutim pumpama za jednu vrednost protoka (v. b i c zavisni od geometrijskih i kinematskih parametara pumpe.9.1O. Pri radu purnpe treba voditi racuna da radna tacka RT lezi u okolini maksimalnog stepena korisnosti pumpe.1. prakticno.1.2.105) Desna strana jednacine (2.10.Ova promena otpora u cevovodu veoma lako maze da se ostvari na pr.156 Teorijske osnove ID strujanja y a) b) oj '0 Slika 2. Tacka na dijagramu sL2."t'!z3nje p1lllmpi.PI + gH + KV2 P (2.1. Ako su redno spregnute dye purnpe koje irnaju karakteristike napora YpI i Yp2 ' tada ce rezultujuCinapor redno spregnutih pumpi biti ~+2 == YpI +Yp2 ' ili izrazeno preko pritisakaAp1+2 = t3p p l +!J.s1. pri radu pumpe. = (pz . poveCavanjem otpora u cevovodu (v.1.105) predstavlja.).9c gde se seku"krive hidraulickih karakteristika pumpe i cevovoda naziva se radna taCka (tacka RI). a njihove vrednosti odreduju se eksperimentalnim putem. pri cemu je veliCina .1.2. i kao sto 1Z jednacine sledi to je kvadratna zavisnost od protoka Yp::: A + Kr/2. Ponavljanjem ovog \ \ . pomoc1.2. SplI.'(mje pump! Kod redne sprege pumpi s1.9b.

10. dobija se rezultujuca karakteristika spregnutih purnpi Ypi + 2 • v ~--~------+--~ V=const.10.1. Ponavljanjem ovog postuplca za celo podrucje cada pumpi dobija se rezultujuca karakteristika paralalno spregnutih pumpi Yp1 +2 ' .10.2b dobija se ako se pri is/om rtaporu (Yp == canst. za celo podrucje rada purnpi. RezultU:juca karakteristika paralelno spregnutih pumpi s1.10.2.) protoci iz tacaka C i D saberu (V = V +V2 ) pri cemu se dobija l tacka E hidraulicke karakteristike paralelno spregllutih pumpi.1.2.2 b) PaTalellta sprega pumpi Kod paralelne sprege dye pumpe s1.1.Teorijske osnove ID strujanja 157 postupka.1 b) b) Stika 2.2a. Slika 2. koje rade sa naporima Yp1 i Yp2 ' zato sto su u tackarna A i B isti pritisci vazi jednakost Ypl =Yp2 • S drugestrane ukupan protok paralelno spregnutih pumpi je V =V1 + T/2 • Ovo prakticno znaGi cia se paralelna sprega pumpi koristi za poveca:nje protoka.1.

edna slTU/na cev /constallinog ilipromen(jivogpopreCitog prese/ca. ito: odredivanje protoka kroz zadatu geometriju cevovoda. odredivanje precnika cevovoda !coji omogucava projeletovani protok i odredivanje katakteristika strujne masine za zadati protok i geometriju cevovoda. Posmatra se prosti cevovad sa s1. za koji se postavlja."~ r.1.-+ L. 2 gde je m broj nizstrujnih promena preseka.2. a suma lokalnih otpora i . . pilt'ost@g cevovo«li. 2. u prostom cevovodu duzine I i precnika d. PROlFJIU BRZINA 2. U i-toj deonici.pravac a-a (oznacen L~~12!@2iBl8 2 strelicama). Koji od ovih zadataka treba reSavati zavisi od projektnih zahteva. Bernulijeva jednaCina PI P2 I ~ v2 Slika 2.2. Izmedu nivoa tecnosti H 1-1 i 2-2 u rezervoarima A i B moze da se .Vm = const.m prostlit cevovoda. iZg(H + PI .2.1. osim Bernulijeve jednacine.) U cilju odredivanja hidraulicke karakteristike prostog cevovoda Sa n redno povezanih grana.ll"sadicka karakteristiika JPlll"ostog cevovilllda sa It'e<<li.=1"'.uoCi sarno jed an glavni pravac strujanja . PRORACUN PROSTIH CEVOVODA.2. Kod prostih cevovoda mogu se reSavati tri grupe problema.2.1 i1 kojem su otpori dati sa ekvivalentnim koeficijentima otpora deonica Cj (i=1.+ gH == -+('A.l+.2.158 2. Prema tome.2.1 .2.5 receno je da se pod prostim cevovodima podrazumevaju oni cevovodi kad kojih postoji. posmatrace se prosti cevovod prikazan na 81.i~i)P p d i=1 Z iz koje se adredjuje brzina strujanja . Za strujanje u redno povezanim granama vazi zbir padova pritisaka . V == d 1f. povrsine poprecnog preseka Ai' srednja brzina strujanja Vi daje protok Vi' dole ce koeficijent hidraulicke karakteristike biti Ki == pCi I (2Ai2).2.cllm.odnosno protok tecnosti I:7=I S 4 4 V pg d £"'.P2 )/('A. .1 koji spaja rezervoare A i B u kojima iznad nivoa tecnosti vladaju pritisci PI i Pz.IDIim JPlovezivaIDIjem grama V == 2 2 d 1f. koeficijent trenja ce biti 'A. Hi«li.. Posle uspostavljanja stacionarnog strujanja sa srednjom brzinom v. odnosno to su oni cevovodi kod kojih postoji sarno jed an glavni pravac strujanja.2.n). Kod prostih cevovoda sa promenljivim povrsinama poprecnih preseka. Hiidr31l1lickli prorra.a U Odeljku 2. = V =". ove dve jed'tacine sluze za hldrm£iich'proraCi.2.. vaZi i jednacina kontinuiteta V == Ii.

prvo. zasun otvoren na hi d 3 = 0. d 2 =60mm.) sabiraju se padovi pritisaka u tackama a.5 Krivine Kl i K2 nalaze se na rastcijanju 9 /8· d 3' Dati podaci su: d 1=40mm. 2 2 .20). Medutim. 1)=lOm.25). Problem 2.=1 2 = LK// .2.1.V .=10°.1) i (2.1 n Slika 2. (:4. tj. krivina sa odnosom R = 4d J . a u njoj su nepoznatevrednosti lokalnih otpora. = V.2.2. =const..02.. te koriscenjem jednaCina (2. s tim sto se tom prilikom graficki obim posla znatno povecava.PrO/'Clc. Profili b.2.1) i (2.2). suZenje pod uglom cx.2 n v2 i - n i1p= Li1Pi i=I = LPCj . Slilca 2.2.=1 C.=30°. Odrediti protok vode ako su ugradeni lokalni otpori: usis sa ostrom ivicom.2) dobivaju se ekvivalentne karakteristike prostog cevovoda sa rednim povezivanjem _ Ke = i=I Ki ~ Cej ~ Aj = .1. '2=20m. odrediti koeficijenti lokalnih otpora prema karakteristicnim podacima iz teksta zadatka..2.=1 ' (2.zliza 6p 159 V=const.4 za usamljene Iokalne . Pm=9810Pa.2) i jednaeina kontinuiteta v= VI = V =. pa se zato koristi jednaCina (2. Opisani postupak u potpunosti vazi i za prosti cevovod sa n redno povezanihdeonica. U ovoj jednacini nisu poznati strujni gubici.' u kojima su Ke -ekvivalentni koeficijellt hidraulieke karakteristike i Cel -ekvivalentni koeficijent otpora cevnog sistema odreden za j-tu deonicu.V dijagramu ucrtaju pojedinacne hive K. Do ekvivalentne hidraulieke karakteristike dolazi se na sledeCi naCin: prvo se u i1p .1) (2. eime se dobija pad pritiska i1pd = i1p a + i1Pb + i1p c u taeki d koja lezi na ekvivalentnoj krivoj cevovoda.7c=0.2.2.H=2m.2.2. Voda struji od rezervoara A ka rezervoaru B kroz prosti cevovod promenljivog poprecnog preseka.2-1..2.2.3) Grafieka interpretacija hidraulicke karakteristike prostog cevovoda sa tri redno povezane deonice prikazana je na sI. za jedan protok (V = canst. 13=30m. d 3 =50mm.) 2 (2. RESENJE.Da bi se odredio protok vode potrebno je koristiti Bernulijevll jednacinu (2. b i c.S. Zato ce se.1m prOJ'llh cevovoda.1.2 Predstavljanjem ukupnog pada pritiska u jednom od oblika: i1p = pCejV j 12 = K.2.2. kuglasta sIavina postavljenapoduglom cx. Ponavljanjem ovog postupka za celokupno podrueje protoka dobija se ekvivalentna kriva cevovoda (kriva K e) sa rednim povezivanjem deonica. KoristeCi tabelu T. a zatim se koriste zavisnosti(2.2.2.2.

=V j .-L . Vj V. . . .k =0.4 •.. Pumpa transportuje vodu od rezervoaraA ka rezervoaru B. . neposredno ispred i iza pumpe.._·J\··f~·:'" _~. koja glasi ( . I .l =10. Slika P. mere se pritisci pomocu instrumenata VI i MI koji se nalaze na visinamahc ==0. a) Odrediti snagu pumpe.132 krivinu.2. Yp=a .29 kuglastu slavinu.bV2. kada su poznate vrednosti strujnih otpora pristupa se postavljanju Bernulijeve jednaCine....160 ProraCtlit pro... redosledno. .rtih cellolloda.. promeni jedanput na C.2 =20 odrediti protok tecnosti i nacrtati nove hidraulicke kanikteristike cevovoda. Projilibrzina H otpore dobivaju se vrednosti: C. Duzina usisne cevi je Le =4m.:::. Koliki tada treba da budu koeficijenti otpora ventila va da bi nivoi tecnosti u rezervoarima bili konstantni? e) Aka se u sistemu nalazi tecnost kinematicke vislcoznosti v == 5. ~ 1/~iV3 P +gH (~lt+Ss+lcd/ 2 + 2 ~(Sk+~d222.2.za usis.v =2.zasun ventila.O'II =0. d )(d ) +«(. Kod prostih cevovoda to je lako moguce jer vazi jednacina kontinuiteta d2 . . \ '-'''. Odrediti pritiske koje pokazuju vakumetar VI i manometar ML d) Ako se otpor (..5 .5. Nivoi tecnosti u rezervoarima su konstantni.rV3:'= "\J. '." =0. b) Ako ugradena pumpa ima karakteristiku.. C. +(" +A..s=0. 2 lZ kOJe sledl veza lzmedu brzma: IVZi= XI-(d j I d 2 ) 1 '. a drugi put na C. Sada. I 2: ( .k =3.' -L ~L Ii.35 . . dobija se brzina strujanja .5).2-2.2. m I] d] z z 'z d] 4 13 d 1 4 =~. nacrtati hidraulicku karakteristiku cevovoda (bez povratnog cevovoda) i naCi radnu tacku.k".• 'yg.. .. " .." '" " Kako su u Bernulijevoj jednacininepoznate tri brzine to dye od njih treba eliminisati. __d 2 7C 27C d 2 7C j ~'.10-4 m2 Is. .su +(.7m od zida cevi.I\:A::::::. +(. Voda se istovremeno vraca iz rezervoara B u rezervoar A kroz povratni vod duzine l.005 . d] +[(d ) -1] +«(.+(SS/l+Sk'+2 +Sv+lc d3 +'~~"2 koristeCi uspostavljene veze izmedu brzina i Bernulijevu jednaCinu.= V 2 --==V 3 -3.975-..30 .~.2-1 za nivoe 1-1 i 2-2.\Su = 2g(H + Pm / pg) . --_.za krivine Kl i K2 koje 1+2 SU u interferenci (tabela 2. c) U tackama C i D..k +A. )2 '-. koja struji larninarno.l.4831/s. Problem 2. odrediti kolika je tada potrebna snaga pumpe? f) Nacrtati dijagramhidrostatickih pritisaka za prosti cevovod izmedu rezervoara A i B. \ I .e (d] 1d 3 ) • Konacno.5m i hD=0. Yi-Vj! . I 2 I '<2-· >·..P m c. C. . kao i C. C.y +A d +1)(d ) " z z 2 3 3 sa kojom protok vode iznosi V=2.suzenje i C.

Profili brzina 161 k ::0. L=20m. (1) 2g(h+ Pmp~PY )/(. prethodna. d=50mm.558ml s.. S druge strane.102) odreduje se snaga pumpe p == pYj. Da hi se odredio protok.V 11l p == 476 W.Ic =0. p (3) (4) .vo +A.5. shodno kojoj je protak V=4.2. zato ce se prvo adrediti brzil1a strujanja. II p =80%. 1=4m. Konacno. Pv =lKPa.za povratl1u cev postavi Bernulijeva jednaCina 1--211 Pm +gh==-£L. (.45Jlkg. (. b) 1z Bernulijeve jednacine (2) sledi hidraulicka karakteristika cevovoda Yc == A +BV2 u kojaj su kanstante Pm+Pv h A= +g. odrediti patok i napor pumpe. Na osnovu ove brzine i jednaCine kontinuiteta vad 2 n I 4 == VD2yC 14. treba paznavati brzinu stnijal1ja.5.=15. i izmedu njih .1.405 lis.02. Ako se uoce nivoi tecnosti u reze010arima 11 iE.243 ~ . da bi se on uspesno primel1io treba. 1-1 i 2-2. koja vazi i za rezervoar A i za rezervoar B.2-2 Dati podaci su: P m=lKPa.k +S .5. SYO =17.1. (.ProraCttl2 pros/fit ceJlOvoda. D=60mm. p p d 2 tada se dobija brzina strujanja u povratnom vodu Va == .102).2. dobija se brzina st~ujanja u potisnom vodu: V == va Cd I D)2 == 1. iz Bernulijeve jednaCine postavljene za nivoe 1-1 i 2-2 P" Pm -p-+Yp == L v p+ gh+(Su +2(.+A D +1)2 2 (2) dobija se napor pumpe Yp =86..~+l) == 2.+(S 11 +(. H=lm. +21. RESEN. A=0.u +I. YO +Al+l)::~. b=698308. a=lOO. h=5m. shodno izrazu (2. Ali.Y =2.fE a) Za odredivanje snage pumpe korist se izraz (2. Sli =0. ~ fI ~v '" v a a) 2 3 4 5 6 V[Vs] b) Slika P.

D +1 i 2 PI' Pm h (r r r r :.665 ll.2-2h. D +1)v ::: 9511Pa.i+l) (i:. c) Primenom Bernulijeve jednaCine za preseke 1-1 i C Pa-Pv +gH= Pc +V +1" +A.162 Proraam prostlh (x/JO/loda." = A + BJ/2. sto se maze iskoristiti za regulisanje protoka iii napora u instalacijama.v+ 2'-:lk +'-:li +1. Da bi se nivoi tecnosti u rezervoarima odrzavali konstantnil1l treba da je zadovoljen uslov r~ ::: ~rOi' pa prema tome izmedju brzina trebada postoji veza voi ::: Vi (D / d)2 . Ako se nova karakteristika cevavada. 2' ' (i:. S druge strane da bi se ostvarile ove brzine strujanja u povratnoj deonici otpor ventila t. +l)v p p '-:lu '-:lv D 2' i jednacine hidrostaticke ravnoteZe Pc:.405 lIs i Yp = 86. P. ucrtana karakteristika pumpe 1'1" U preseku krive karakteristike pumpe 1'p i karakteristike cevovoda Yc dobija se radna tacka RT. iznosi v ::: 1 b( D:7t) 2 a-(gh+~) ::: {1.2.:: Pa .2.:: 1) koja nakon uvrstavanja napora pumpe Yp. a _hri. i kada se umesto S uvrsti novi otpor ~i (B]=1511478.Sa dijagrama je oCigledno: da manjim otporima u cevovodu odgovaraju veci protoci i manji naporl.2) brzina strujanja ce biti Vi' Ova brzina se odreduje iz Bernulijeve jednaCine postav1jene za nivoe 1-1 i 2-2 -p+~~i =-p+g + '-:lu +2c. Kako su precnici usisnog i potisnog cevovoda isti (Dc'" DD = D).45J/kg. Na istom dijagramu je.7081/5 i 1 T)-2 =4.4b. kojoj odgovaraju vrednosti: V=4.Pvl + pghc' dobija pokazivanje vakummetra p Ie 2 Pvl = Pv +pg(he -H)+2:(S" +~v +1. Profili b/zina Graficld prikaz zavisnosti (3) dat je na dijagramu sa 81.2. takode.:: L ) V. prema jednacini (3) predstavi u obliku 1".vo mora da ima novu vrednost C. tad a graficki prikaz ove zavisnosti izgleda kao na dijagramu sa sl. u kame je koeficijent Bi odreden izrazom. B 2 =2136918). to ce porast totalnog pritiska u pumpi biti jednak porastu statickog pritiska. d) Kada se otpor u cevovodu ~ promeni na Si (i=1.155 lIs.2. a koje su vee odredene u zadatku pod a). Ap = pYp =:: PD .470 ~ ~ +H~u +2~v +2Sk +Si +J\.:: 2) Sa ovim brzinama strujanja dobivaju se novi protocivode koji imose V =4.pc' Koristeci dalje jednaCinu hidrostaticke ravnoteZe PD::: Pa + PMI + pghD' dobija se pokazivanje manometra PM1 :::Ap-PV1 +pg(hc -hD )=74977Pa. i obrnuto. (4).Yo' Za odredjivanje ovog J otpora ventila koristi se Bernulijeva jednaCina za preseke 2-2 i 1-1 .

va. Profili brztila 163 Pm i Pv p p .2-2c uvode se oznake za padove pritisaka /':.68 (i = 1) C.. zamenom kojeg se iz jednaCine (1) dobija kvadratna jednaCina za brzinu d P cije je pozitivno reSenje vo=1. ')=0 = PSi V2 /2..+C. . (j=1.Pi (Su+Svo+1)vo +64.2. Zamenom veliCina v i A u jednacinu (1) dobija se napor pmnpe Yp =143. e) U slucaju da je strujanje u cevima laminarno koeficijent trenja se odreduje primenom izraza (2.2-2c .1.vo+Ad+ 1)(. ~ I Voi +". v.P.Pj == PAX j / D ·v /2.B) /':.-+1)d' 2 2 1 V 2 I {14.7). 2 b.vo-2(gH+ m 2 2 vI P + p.930mls i A=64IRe=0.573. ..u++ Ad+ 1)= 1970 (i = 2) I .k.339m1s.s. u iz koje se posredstvom jednaCine (1) dobija -+gI7=--+(C.52 J/kg sa kojom snaga pumpe iznosi P=472 W.2. +C.. (i == u.P3 Slika P..voi =(C..29).-) -(C.Proracun prostih cevovoda. f) Radi kraceg zapisa pojedinacnih lokalnih otponi sa sl. Sa ovom brzinom dobija se brzina strujanja i koeficijent trenja u cevi precnika D: v=0.

otpora i.n D 2" u kome se koeficijent trenja odreduje primenom izraza (2.5. Od ove vrednosti na dalje potisnim cevovodom pritisak opada zbog lokalnih (2!:ih. Na nivou tecnosti u rezervoaru A vlada apsolutni pritisak Pa . Profili brzilta pri cemu su !:iPi gubici pritiska na lokaInim otporima: usisa.528m/ s. prema izrazu (2.2-2c nacrtan je raspored relativnih (u odnosu na stanje atmosfere) hidrostatickih pritisaka po duzini cevovoda.Xj. pri tome pretvarajuCi strujnu energiju u koristan mehanicki rad.1.81).164 Prorar:.2. je :P~ pMTr 11r.5. . Za ave cevi snaga turbine iznosi P=7S3. RESENJR Na osnovu protoka dobija se brzina strujanja v = 4]/ / D 2 n::: 1. j=3.5mm.5 sledi visina neravnina 6=O.1m prostlh cevovoda. Raspored pritiska po duzini bilo kog lokaInog otpora zavisi od geometrije lokalnog otpora i odreduje se eksperimentalno.2. Dakle. ventila. H=lOOm. LahIne otpore racunati kao 10% od gubitaka usled trenja. Na samom izlazu iz pumpe vlada pritisak PD koji predstavlja maksimalnu vrednost hidrostatickog pritiska u hidraulickoj instalaciji. zbog lokalnih otpora usisa (l1p. Dati podaci su: D=lm.7) otpora.5 se dobija srednjavisina neravnina 6=1. Do nivoa visine usisnog otvora cevi hidrostaticki pritisak se povecava na vrednost .1. Koristeci napred vee receno na s1.55).=O. Za razliku od lokalnih otpora raspored pritiska kod pravolinijskih deonica je veoma jednostavno nacrtati. Zbir duzina ovih deonica daje ukupnu duzinu cevovoda L::: ~~:.106 • Iz Bernulijeve jednaCine postavljene za nivoe tecnosti u akumulacijama dobija seizraz za napor turbine H Slilca P.=0. a) Za betonske cevi iz tabele 2.05mm sa kojomje A.Pv .1..1. krivine. Odrediti snagu 1:'urbine akc je ugradeni cevovod: a) betonski neobraden i b) od novih celicnih varenih cevi.. redosledno. pa ce snaga turbine biti P=788. . i naglog prosirenja. i !:iPB) i usputnih (!:iPj. koja je na ulazu u pumpu. dok su I1p j gubici usled trenja na pravolinijskim deonicama izmedu lokalnih otpora.Py + pgH. .1.flpy.!:ipc. Iz akumulacionog jezera 1200 I/s vode protice kroz turbinu. P.Pv ' odnosno relativni pritisak .1. . Zbog dovodenja energije pumpi pritisak u njoj raste za !:ip. Od ove vrednosti na ulazu u uSlSni cevovod pa do tacke C.0218.2-3. sa kojom je Rejnoldsov broj Re =vD / v::: 1.441.06. da bi na nivou tecnosti u rezervoaru B imao relativnu vrednost Pm' ProDlem 2. v= 1. L v2 I \ I b) Za nove celicne cevi iz T. sa kojom jekoeficijent trenja A.Ol09. jer je promena pritiska linearna funkcija od duzine cevne deonice. 11r = 70%.7 kW. Snaga turbine.2-3 Yr ::: gH -l.J i ventila (l1pJ i otpora trenja (!:ip] + !:iP2)' pritisak opada na vrednost pc.2. oCigledno je da se smanjivanjem visine neravnina smanjuje koeficijent trenja Cime se korisna snaga turbine povecava.4 kW..10-6 m 2 Is. L=3km.

Fromcun prost!!1 eel/ol/oda. d) ako je pumpa koja se llalazi u cevovodu (u zadatku pod a» sa karakteristikom Yp ::. Ako je . .4.21 O.:: 1997m/s 1. b) Kada nestane elektricne energije napor pumpe je l~ =0.H . e) Ako cevovod ima preenik cevi iz zadatka pod c). Grad B na nadmorskoj visini od 50m snabdeva se vodom za pice iz akumulacionog jezera A koje se nalazi na nadmorskoj visini od 150m. = v j d 2 n I 4 =62.:: a -b V2 .2.zi za Re<2·10 6 • Dati podaci su: 1=6km. Potrebe grada su V =80 lis vode.396/(v]d /v)O. l·fl.:: 2. 12 kW.. Sa ovom brzinom novi protok iznosi V. Odrediti: a) snagu pumpe koju je potrebno ugraditi u cevovod precnika d=200mm. au njemu se nalazi pumpa karakteristika datih u zadatlru pod d) odrediti koliki ce tada biti protok vode kroz cevovod i u dijagramti f-V ucrtati novu radnu tackn. u dijagramu f_rr ucrtati radnu taeku pumpe.visinska razlika izmedu nivoa tecnosti u akumulacijama.2A. (a=800Jlkg.=0. koja glasi I v2 fp =-gH + 1.5. v = 4V I d 2 n ::. Lokalni otpori iznose 20% od gubitaka na trenje.manjom brzinom vI koja ce.-.396/Reo.1.3..0054+0. Pro}ili brzina 165 Problem 2. Koeficijent trenja odredivati primenom obrasca A=0. pa ce tada voda strujati sa novom . dobija se resenje za brzinu strujanja v == . dati novi koeficijent· trenja AI' Ako se ove veliCine uvrste u jednaclllU (1). v = 10-6 m2 Is. Sa ovim naporom snaga pumpe iznosi P=63.81/ s. b=38703. Y~ Iy =552 J/kg. .2-4. 1'lp'=70%. I v b) Slika P. 1 2gHd 1 ::. U istom dijagramu ucrtati i radne tacke pod b) i c).TT ' (1) pri cemu su.3 ' koje je nadeno numeriekom metodom proste iteracije opisanom u Odeljlm 2.55ml s . V[m3 lsD. c) preenik cevovoda da bi se projektovalli protok ostvario bez pumpe...0131 . dobija se napor pumpe yp =552.brzina strujanja koja odgovara projektovanom protoku i 11. b) protok kroz cevovod u slueaju llestanka elektrielle ellergije. H=lOOm . koji va.0054+0.3 J/kg.2-4 RESENJE: a) Iz Bernulijeve jednaCine postavljene za mvoe teenosti u akumulacijskim jezerima.koeficijent trenja odreden datim izrazom.1.

e) KoristeCi Bernulijevu jedl1aCinu Yp . pa se karakteristika Na mestu preseka ove hive sa V. nadeno metodom iteracije. Kao resenje za precnik D treba usvojiti prvi veCi standardni preenik cevi. jer tada nema mogucnosti kvarova pokretnih delova. karakteristilm pumpe YP. == -gH +1.2~5. 11. 1'2 -Lb +'2"-5 A. ..8 1/s.)2.45 J/kg i snaga pumpe P=2997 W. 14 =20m.=0. Grafickiprikaz ove zavisnosti dat je na dijagramu sa sLP.61/ d .2A. Svl =2.=0. = 10m.2. aka je ugradeni cevovod veceg precnika. tada treba pristupiti restrikciji potrosnje vode. 1. =30m.6 I . sa iIi bez pumpe. d 2 =lOOmm. 1. Profili baina pump a dugotrajno van pogona.22-5 nivoi vode u rezervaarima su konstantni. dobija se preenik cevovoda D = 5~~: (4.5. niti ima eksploatacijskih troskova kroz utrosak elektricne energije.5. U svakom slucaju pozeljnije je resel1je bez pumpe. napor pumpe Yp =61. d) 1z jednaCine (1) sledi da je karakteristika cevo~oda Yo == -gH + K A.DO. 13=5m. D P3 =60. i 11..396 (:~ Y'3 .2-4b. P v =2kPa. Za odredivanje radne tacke. y[ 0. u kojoj je Yp =0 jer nema pumpe u cevovodu. 2 ' U ovom slueaju iz Bernulijeve jednaCine (1). Ekonomskom analizom treba utvrditi koja je varijanta.0054+0.3 JJkg.P. tada se u preseku krivih Yo i Yp dobija radna tacka RT kojoj odgovaraju parametri V =80 1/s i Yp =552. dobivaju se: protok V =39 1/s. tada ce gubici biti manji.t. Tl p =80%. koristi se kriva Ye • S obzirom da je y" = Yp == 0. 'I '2 RESENIE. h=2m..vi 12 i izraz za Y.197 kW. d 3=125mm. =5kPa. Prublem 2.osi na lllestu preseka sa krivOlll YO" i l1joj adgovara pratok VI =62.166 Proraam prostliz cevOIJoda. Dati su podaci: d 1=150mm. c) Ako ugradeni cevovod ima precnik D tada ce brzin. (4/ d 2rr.3] == 219mm. r/2. Kada se u isti dijagram ucrta kriva karakteristike pumpe.3 ·[1 D. bez obzira da Ii Se radi 0 nestanku elektricne energije iIi 0 kvaru. Odrediti snagu ugradene pumpe.CTi"). a njegova brojna vrednost odredjena je primenorn metode proste iteracije. strujanjakroz cevovod i koeflcijent trenja biti v2 == 4liT / D 2 rr.. pogodnija. Na kraju. SV2 =5.5. . u slucaju nestanka elektricne energije. pri cemu je konstanta K = 0.Postavljanjem cetiri Bernulijeve jednaCine i dye jednaCine kontinuiteta. to sledi da se radna tacka nalazi na i/' . U hidraulickoj instalaciji prikazanoj na sl. Pri ovom protoku vode pumpa ce raditi u radl10j tacki RT3 sa l1aparom YPj ==432. koja ima rdel1je V3 =97.02. d 4 =100mm. := a .b r732 dobija se jednaCina za protok 0. Sv3=3.asom dobija se cevovoda opisuje krivom radna tacka kojoj odgovara projektaval1i protok od V =80 lJs.471/s. SV4=4.k =0.3 JJkg i trosice sl1agu := a+ gH I 9.(V3)JV3 rr.

~u=Sk=0. Sv=2. Na osnovu jednakosti pada pritisaka izmedu preseka 3-3 i 4~4. i pokazivanja drugog diferencijalnog manornetra ..p)gh + pgl. D = (Pm . "2 2 Kako za hidraulicki glatke cevi vaii Blazijusov izraz (2. to se uvrstavanjem istog u razliku f':. ho=lOOrnm.8rnm.Prvo ce se odrediti brzina strujanja.006·10. Cirne se potvrduje da je primena izraza (2.D k 3 3 6 2 k. L.2-5 Problem 2. L=25m.m /S. D=50mrn.. Pro/iii blZino 167 Slika P.5.2-6 RESEN/E.607g-' . Na asnovu pokazivanja manometara odrediti koeficijent lokalnog otpora ventila va i snagu ugradene pumpe. H=2m.v k 4 4 VO 10 3 3 k Slika P. lo=5m.63) za odredivanje koeficijenta trenja. p=lOOOkg/rn .Pl_2 dobija brzina strujanja v= [ Q.=O.ProraCltll prostlh cevO.2.O 188. pa ce koeficijent trenja irnati vrednosti A. h=1l. Pm = 13600kg/m . v= 1.2-6.--------------------~~------------~------~ 2 2 k k 11 k V u p. Strujanje je turbulentno u hidraulicld glatkirn cevima. Dati podaci su: /=3m.1.2.vodo.3164TC--)gh p 2 D Pm . Sa ovom vrednoscu brzine Rejnoldsov broj iznosi Re=79884.1.l1 p =80%.Pl_2 = I v pgJ + pA.p J417 m =1. i to koristeCi uslov jednakosti razlike pritisaka dobijene iz Bernulijeve jednaCine postavljene za preseke 1-1 i 2-2 i pokazivanja diferencijalnog manarnetra. i koji glasi f':.63) opravdana jer je Re < 10 5 . Na instalaciji napunjenoj vodom izvrsen je eksperiment u kome se pomocu diferencijalnih manometara sa zivom mere padovi pritisaka.

1. Koeficijenti lokalnih otpora su: na lokomotivi SI == 0.u == 0.0 = 0. sto s~arastrujanje vazduha kroz tunel.2-7.1 . iza voza SI == 0.2.78) koji daje koeficijent trenja Atu == 0. tu 4A tu Do == 0 +0 tu 4(Atu -Ay) y ==2.24m i hrapavosti zidova 8 =5mm (podaci vaze za Patchway tunel u Engleskoj). Za zadate geometrije tunela i voza definisu se hidraulicki precnici tunela i prostora izmedju voza i tunela Dtu ==O=5..P _ A~ = 7 69 v2 P D" Konacno.2-7. kroz tunel duzine L=1l40m.o /'.1 Av .4 1.ProDlem 2. povrsine poprecnog preseka A tu = 23. tu Kretanjem ispred sebe voz potiskuje vazduh protokom vv~ (sl.?romclIn prostih cevovoda.2.k +Svo +11.2.0195.11(8/ D )O.Ov. I pored efekata nestacionarnosti model stacionarnog I-D strujanja daje prvu. AtuOtuL. vrednost koeficljenta lokalnog otpora ventila r '-ovo = 2gho Pm . aproksimaciju za brzinu strujanja. D + 1)2= 53.5. koji se smatra hidraulicki potpuno hrapavom cevi. .7m/s. veoma dobru. /::"P3-4 =p(Svo+A'D)2=(Pm~p)gho' dobija se.06.2m2 i obima Oy =9.7 J Ikg. eksperimentalnim putem odredena.13m. koji shodno izrazu (2.15 ina ulazu vazduha u tunel C. Koeficijent trenja u prostoru izmedju voza i tunela je 11. Voz duzine 1=100m. Profili brzina .145. obinla 0tu =18. vaZi izraz (2.0 Slika P.14m2 . Daljim kretanjem voza kroz tunel potiskuje se vazduh ispred i usisava vazduh iza voza. a istovremeno trenjem povlaciu prostoru izmedju sebe i Slika P. dobija se napor pumpe 2 L v Yp = gH +(Su +2sv +8i.168 .102) daje snagu pumpe P=212 W.075m .1). SmatrajuCi da kretanje voza kroz tunel izaziva stacionarno nestisljivo strujanje odrediti srednje brzine strujanja vazduha u prostoru izmedju voza i tunela i u tunelu.25 = 0.1. povrSine poprecnog preseka Ay = 8. dok se tunel sa strujnog aspekta tretira kao hidraulicki potpuno hrapava cev. 10 v 2 . primenom BernulijevGl jednaCine za preseke 0-0 i 5-5.82m krece sebrzinom Vv =34.P..2-7 RESENJE: Ulaskom voza u tunel stvara se poremecaj pritiska Cija je propagacija tipicno nestacionarni proces.2-7. Za turbulentno strujanjeu tunelu..

po kojoj se raspoloziva (kineticka) energija stvorena kretanjem voza lizyv~ 12+li1ov.1)(l.2. voza i prostora izmedju voza i tunela ne pro laze iste kolicine vazduha. Kada se ova sonda postavi u praveu strujanja.3. odnosno v~ L -/ v~. v.2. Zato se koristi jednaCina energetskog bilansa. posredstvom koje iz relaeije (a) sledi srednja brzina strujanja u tunelu vtu = 13.p)ghs' pri cemu su P!li i p gustine manometarske tecnosti i radnog fiuida. ! my 2+mo 2= (Sll +lc tu D+1)Tmtu +(S/ +C. 12 trosi na savladavanje strujnih gubitaka u tunelu. UzimajuCi u obzir da je A tu = Ay + A o ' i uvodeCi karakteristicni geometrijski odnos A =Ay / A tu ' jednacina kontinuiteta se svodi na oblik v tu =Avy+(l-A)vo' (a) S obzirom da kroz karakteristicne preseke tune la. rupiea koja se nalazi njenom vrhu meri zaustavni (totalni) pritisak PI' dok rupice koje se nalaze na zidusonde. mere staticki pritisak P s ' Razlika totalnog i statickog pritiska naziva se dinamicki pritisak na I1p == Pt - Ps == v PT' 2 (2.tu.Prorac7lm p!Vstlh cevovocia. Ovu razliku pritisaka je veOUla jednostavno meriti. 0 · vtuA tu ='i}v~ +voAo . daleko od vrha. Cijimse numerickim resavanjem dobija brzina Vo = 1. redosledno. to direktna primena Bernulijeve jednacine nije moguca.4) V ~> koji ustvari predstavlja kineticku energiju struje koja se u zaustavnoj tacki sonde (v=O) transforrnisala u pritisnu energiju. . Elirninisanjem brzine jednacina (a) i (b) dobija se kubna jednacina (C. odnosno protoka fluida.v).u +lc tu D +/ '[A Vy + (1.2. Merenje brzine Prandtlovom sondom . 2. .A)vo3 + (C. tu 0 pri cemu su maseni protoCi !hj = pAivi (i=o. i= 1 Slika 2.t +S1 +lc o v tu 1Z I L. Ova sonda se sastoji od dye koneentricne eevi na kojima postoje dye grupe rupiea. dovoljno. Jedna od metoda koja se u tu svrhu maze koristiti jeste primena Prandtlove sonde (s1. Profili blzina 169 tunela kolicinu vazduha v0tako da J'ednaCina kontinuiteta gIasi: A.2.v.3).1 +lc o 7J)2 mo ' (b) .A)vol 3 1) o ill Avy 3 =0 .498ml s.91m/ s. dole je fts pokazivanje manometra.2. na pro primenoll1 diferencijahlog manometra kao I1p == (Pm . Merenje brzine pll"imenom PrandUove sonde Veoma cesto u inzenjerskoj i istrazivackoj praksi javlja se potreba za merenjem brzine..3. 7J.

tako da je srednju brzinu moguce odrediti kao srednju aritmeticku vrednost izmerenih vrednosti brzina. najcesce se bira n=5 cime se ukupno ima 10 mernih tacaka u strujnom preseku.7) pri cemu je n ukupan broj mernih krugova. a i=l./h.2.j .. 2n p .. kruZnog ulaznog ONora precnika d=200nun i kvadratnog izlaznog otvora stranice a=170mm. integral u izrazu (2..2. U svakoj od memih tacaka brzina strujanja se odreduje izrazom (2. izvrsene su dye serije eksperimenata: a) U prvoj seriji eksperimenata izvrseno je bazdarenje ulazne mlaznice..6) Za odredivanje protoka. Ako je merni presek dovoljno daleko od lokalnih otpora i u njemu se ima razvijeni profil brzina tada je dovoljno izvrsiti merenja sarno 11 jednom pravcu provlacenjem sonde kroz poprecni presek (kao na s1. vee vise vrednosti brzina izmerenih u razlicitim tackama memog preseka. Za izbegavanje ovih poteskoca mnogi propisi za merenje protoka fluida definisu polozaj postavljanja sonde.2-8.5) v} == ~2g(Pm / p-l) ~hs.3).= ~ 2g(--1)h P . ali.5) m .2.170 Proraam prosllh cevovocla. 'to je ukupan broj mernih tacaka 2n.2n) . merenjem brZine u deset tacaka kruznog preseka primenom Pral1dtlove sonde. Profili b.2. / d. (f=1. Za utvrdivanje karakteristike ventilatora. P .2. za kruzne poprecne preseke cevi propis VDI 2044 precizira polozaje rnernih tacaka na koncentricnim krugovima (s1. U suprotnom potrebno je meriti u dva ortogonaln. konstantne protocne karakteristilce.n memi krug na kome je postavljena sonda.2.. ipak. f vdA ==2n1 vrdr = v -4. jedna 11a rastojanju a i ! d. KoristeCi tako definisani profil brzina odreduje se protok fluid a kroz krliZni poprecni presek cevi kao V == P¥ (2.3) na rastojanjima merenim od zida cevi (2...2g(-1!!. . a druga simetricno od ose cevi na rastojanju I-a.J l~2n . srednje brzine strujanja v s ' u opstem slucaju. (2... . Broj memih krugova moze biti proizvoljno izabran.6) treba resiti numericki..zina IzjednaeavajuCi izmerenu razliku pritisaka sa dinamickim pritiskom (2.2. Kako na svakom krugu ima po dye meme tacke. . Za odredivanje protoka fluida potrebno je poznavati ne sarno jednu brzinu. sto znatno uslozava proceduru odredivanja protoka. Polozaj mernih tacaka odreden je normom . iii..4) odreduje se brzina strujanjau tacki u kojoj je sonda postavljena. pak... .9) a protok fluid a iznosi V == v sd 2 n ! 4.cl)L. }=1 .a pravca koji prolaze kroz poprecni presek.2. kao I1P Pm v= . Tako na pr.2.8) dok se srednja brzina strujanja odreduje kao srednja aritmeticka vrednost Vs 1 ==-Lv 2n j=1 2n } = .2. Problem 2..2.. (2.2. time se odreduje profil brzina u preseku. d~ A 0 s (2.

FromClIl't prostilt celJolloda.Pri tezimu strujanja u kome je izmereni pad pritiska na mlaznici hm =1l.1 2 34 40 3 26.2.8 10 0. d Slika P..2.6 88.7 100 mm mm I:1h Tabela 2. Na osnovu ovih merenja odrediti bazdareni koeficijent mlaznice.5 93.5- 7 7.2027kg/ rn3 . a) . b) U drugoj seriji merenja izvrsena su istovremena merenja padova pritisaka na (izbazdarenoj) rnlaznici i na ventilatoru (pri konstantnom broju obrtaja) koji su dati u tabeli 2.7E KoristeCi izmerena stanje atmosfere i jednaCinu stanja (1. Ova: gustina je ujedno i gustina vazduha u bila kom strujnam preseku.2 81.3 74 6 11. = 1. Profili b.3).2mm izmereila su i pokazivanja manometra spojenog sa Prandtlovom sondom koja su data u tabeli 1. Za merenje pritisaka korisceni su Betz-ovi mikromanometri napunjeni vodom (Pm :=: 1000kg/ m3 ).2. Protok vazduha moze da se odredi primenom mlaznice pod uslovam . zato stase vazduh pri datim uslovima strujanja panas a kaa nestisljiv fluid. Pri navedenim strujnim uslovima vazduh se ponasa kao nestisljiv fluid. i - '1 44.Ba. hm Na osnovu datih rezultata merenja nacrtati karakteristiku ventilatora (dijagram r/ -l:1p).idarenje mlaznice Baidariti neki uredaj za merenje znaci vIsitiporedenje pokazivanja etalon instrument a i instrurnenta Cija se karakteristika odreduje.2-8 RESEN.9 4 19.4 53. Pod etalon instrumentorn podrazumeva se instrument vece klase od bazdarenog instrumenta.4 21. (---71--l \'A.8 9 2. U datam primeru etalon instrument je Prandtlova sonda a bazdareni instrument je mlaznica.1 8 4..4 97.7 66 5 15. Stanje atmosfere odredeno je izmerenim velicinama P a =998 mbar ita = 20°e.1) odreduje se gustina vazduha p:= Pa I RT.zln(l 171 VDI2044 (Odeljak 2.

Jh.172 PromCi!?l prostih cevovoda.1. dalde i ventilatora. ? • P 4V 2 pri cemu radna formula za odredivanje protoka glasi: IV KK I.2 PI+2'[l-(T) ](T) 1 2 Iz ovog izraza sledi da je porast pritiska u ventilatoru jednak razlici totalnih pritisaka iza i ispred ventilatora. pod karakteristikom strujne masine.2. odredenog izrazom Vajsbaha (2. Prandtlovom sondom. K= d:n ~r-~-(-Pp-m --1-) . sto je neuporedivo bde od merenja protoka Prandtlovom sondom.POI 2 2 .2. Do protoka kroz mlaznicu dolazi se izjednacavanjem pada pritiska na njoj. Protok vazduha se odreduje etalon IDetodom. kao lokalnog otpora.10) dobija se koeficijent bazdarenja mlaznice K =V / K =5. 2 2 i jednacine kontinuiteta v l A 1 =v 2 A 2 . Na kraju treba naglasiti da kada je neki od ovih meraca izbaidaren tada se protok £Iuida odreduje samo na osnovu jednog ocitavanja (veliCina h m ).1. b) Hidl'tlu/icka karakteristika venti/atom Kako je vee receno u Odeljku 2..10) U OVOID izrazu S je koeficijent lokalnog otpora mlaznice a K je protQcna karakteristika (iIi bazdarni koeficijent) mlaznice. Da bi se na osnovu eksperimenata odredio porast pritiska u ventilatoru treba meriti staticku razlilcu pritisaka i protok. 2 .10) sledi da treba meriti protok kroz mlaznicu i pad pritiska na njoj (veliCina h m ). S obzirom da se ptf merenju sonda postavlja po propisima utvrdenim mernim tackama to se srednja brzina strujanja odreduje izrflzom (2.81) sa izmerenim padom pritiska na mlaznici APm = PST=2"S(-d ) = (Pm-p)gh m . Upravo zato mlaznica mora da se bazdari.9) i iznosi Vs = 10 2g(--1) P l~m i=IO 1=1 1. Sa OVOID brzinom protok vazduha ee biti V = vsd 2 n / 4 == 0. podrazumeva se funkcionalna zavisnost t'lp = t'lp(V). Kako je staticki porast pritiska . =P2 - PI +2'(v 2 -VI) p 22 =P2 - .. Profi!i blz/na da se poznajenjena protocna karakteristika.15 m/ s. (2. KoristeCi. Primenom Bernulijeve jednacine za razvijene strujne pres eke ispred (1-1) i iza (2-2) ventilatora np+P1+pv1 /2==P2+Pv 2 /2. p. Izlozeni princip bazdarenja mlaznice vazi i za bazdarenje blende i Venturijeve cevi. A2 ·:i V. gde su povrsine AI =d n/4 i A2 =a dobija se izraz za porast pritisne energije u ventilatoru t'lp== P02 . == 19.9. tj. Da bi se odredio bazdarni koeficijent mlaznice iz izraza (2.684 m 3 /smll2 Ako karakteristika mernog instrumenta zavisi od protoka tad a je potrebno izvrsiti odgovarajuea bazdarenja u celokupnom predvidenom mernom opsegu.6016 m3 / s. ili da je jednak zbiru staticke i dinamicke razlike pritisaka.1t == v.2. dalje izraz (2.2.

4956 0. Av. 800 ~ <l r -4l 1 "" 600 .4 V [m 3/s] Slika P.1 Karakteristika ventilatora. .2-9.p)g6h +-2 a d 1C Na asnovu izmerenih veliCina 6h i 11m datih u tabeli T.p)g6h.RESEN. Ovaj prom brzina daje protok V = J A velA = . Profi!t' blzina 173 odreden izrazom P2 .6 3 622. a protok izrazom (2.3813 0.::.r je visina procepa.6 0. a +nrrrl-rrr$rr 0. r YY 2 (1+a)2 Koeficijent korekcije kineticke energije odreduje.9 982. r ~ J r v2rcydy =-3 (1 + 2a)(1.0 0.1.4 0. Kroz kruznu cev poluprecnika j~ krece se klip poluprecnika r brzinom vo' Kretanje klipa stvara linearni profil btzina u procepu izmedu klipa i zida cevi.Y.2-8.y2)rc.1E: Uvodenjem koordinate y koja se meri od ose cevi i koordinate Yj = Y .::. to ce porasf pritiska u ventilatoru biti adreden izrazom P K2 40 2 2 l 1.2 966.6 890. koja se meri od zida klipa. adreduju se parast pritiska u ventilatoru i pratok.2 1.10).Froracun proJ'tlh cevovoda. Yj I h bezdimenzijska koordinata. a njihave brojne vrednasti nalaze se u tabeli 1'.-1-fRv2211: d =1(1+a)(1+3a).2.4 935.8 ° 6 7 8 9 10 6(J16 0.2.2. 5 i - 1 1.a)R Vo 2 11: .0 1.3.::. zadati linearni profil brzina opislfje se funkcijom v = Vo (1. pri cemu je Yl. Odrediti protok.p Pa Tabela 3. (Pm .17) i iznosi a= -1-fR v 3 27t d = 27 (1+a)2(l+4a).6 4 717.3 Prolliem 2.2.2-S. (Pm .8 1.6 2 513.-1---1----1 0.1.)71 ). pri cemu je a=rlR odnos poluprecnika.7032 779.se'lzrazom (2. V 1.4) i iznosi ~.2785 0.7979 0. IzrazavajuCi protok kao proizvod srednje brzine v s i povrsine poprecnog preseka procepa A = (R 2 .P. a h = R .2-9 3 l+a' Koeficijent korekcije koliCine kretanja odreduje se primenom izraza (3. Av: r Y Y ]0 (1+2a)3 Pmll/em 2.2 0.2.PI.1978 365.::.. srednju brzinu i korekcione koeficijente koliCine kretanja i kineticke energije .0482 09236 0.2-Ut Kroz kanal sirine I i visine h struji veda pri cemu je profil brzilla u poprecnom preseku opisan funkcijom v = Vo (y I hY. gde su Vo brzina strujanja . dobija se srednja brzina strujanja Va 1+2a v ---s - SlUm P.-.(-2-) 1m ' 6p. KoristeCi parove podataka /1p V nacrtana je karakteristika ventilatora prikazana na sl.1546 838.2 m3 Is /j.

174

Proracall pTOJtth ceJloJloda. Profili brzliza
na slobodnoj povrsini i n odgovarajuci eksponent. Odrediti pl'otok, srednju brzinu i korekcioni koeficijent kinetieke energije za opisano strujanje. NaCi brojne vrednosti trazenih velicina za podatke 1=3111, h=3m, 11=112. Vo = 2m! s.

RES.l;J\(/E
Slika P.2.2-10 Brojne velieine su: v~ = 16m 3 1S,

v=-11+1
Vm

.

va I h

v =~ m 11 + 1

(n

a. = 371 + 1

+ 1)3

= 1,33m! s

i CI. = 1,35.

Problem 2.2-11. U kruznoj cevi poluprecnika R fluid struji turbulentno sa potpuno razvijenim profilom brzina opisanim stepenim zakonom (2.1.59).

Odrediti srednju brzinu i koeficijente korekcije.

RESENJE Ovaj problem je vee tretiran u Odeljku 2.1.S. 1.4. la, te je zato srednja brzina odredena izrazom (2.1.60) a koeficijenti korekcije izrazima (2.1.61).
Pro/JIem 2.2-12. Odrediti hidraulieki preenik strujnog preseka oblika: a) kruzne cevi, b) cevi oblika elipse, c) kruznog prstena, d) razmenjivaea toplote sa n cevi, e) pravougaonog kanala, f) trouglastog kanala, g) pravougaonog otvorenog kanala i
h) trouglastog otvorenog kanala.

@
:
a)

0;0' a my:.~.. t=r:~J: -- ~~ "R - ·g(~O- dl--i-o-I b/:\~lh _--+--)
:
b)

a a@dDI
~ :O~Q
<I) c)

;

llil
a
Il)

!:)~~Ji
g) h)

e)

Slika P.2.2-12 RESENJE KoristeCi definiciju hidraulickog preemka datu u Odeljlru 2.1.5.1.1
d h =4AIO,

za zadate geometrije poprecnog preseka cevi i kanala sledi:
2

a)
b)

d =4 D n/4 =D h Dn '
d :4~: 4ab, h n(a+b) a+b

c) f)

d "

=4--..EL:
2(a+b)
ail

2ab , a+b

C) d)

(D -d d h =' 4 (D+d)n
2 2

2

2

H
:=

D-d,
}1(

g)

2 = 2ah a+2b a+2b' ab d h = 4 a+2b'

d =4
Ii

d
h

1Dl 712...1!. D2 = 4---L.::'__ = _4_

/2
h)

(D+nd)n

D+nd'

.~ d h =4 2b

=-;;"

ah

Prolllem

2.2~13. U zatvorenom rezervoaru nalazi se teenost viskoznosti Tj=5.1O-3 Pas. U njemu se okreee tanki klip preenika D=lOOmm, ugaonom
0):=

brzinom

Is'), preko osovine precnika d=20mm. Procepi ispod i iznad klipa,

ProraCti!1 prostllt eevoj/oda. Frofili b,zina

175

debljine 15 = 5mm, su takvi da se pri rotaciji formira linearni profil brzina. Odrediti obrtni moment kojim tecnCist II tokll rotacije deluje na klip.
RESEN.lE:

III

11111
D

corpt 4 4 iv! = 328 (2D -d )

= 1,962·10-

5

Nm.

Prikazani uredjaj je ustvari obrtni viskozimetar Slika P.2.2.l3 koji na osnovu merenja obrtnog momenta i ugaone brzine daje dinamicku viskoznost ispitivanog fluida.

176

2.3. PRORACUN SLOZENlH CEVOVODA
2.3.1. HiallJr:aIlllUckll prol!":acmll sR@zcIIlill:i. cev@vo«l!a

Pod slozenim cevovodima podrazumevaju se oni cevovodi kod kojih ima bar jedno mesto gde se cevovod grana - deli iIi spaja. Prema tome, fwd siozem!z cevm'oda postOji' vde ,ftrujmiz cevi a samim tim i vise glavnih pravaca strujanja odnosno gIavnih strujl1ih tokova. Najjedl10stavniji slucaj slozenog cevovoda je cevovod sa tri deonice prikazan na s1.2.3.1, koji povezuje tri rezervoara oznacena sa A, B i C. Neka iznad nivoa tecnosti u rezervoarima vladaju kOl1stantni pritisci P1' P2 i P3' Nco gU nivoi tecnosti u rezervoarima (1-1,2-2 i 3-3) konstantni tada su kineticke energije tih pre;;eka jednake nuli. Posle uspostavljanja stacionarnog strujnog toka ad rezervoara A ka rezervoarima B i C srednje brzine strujanja u cevnim deonicama ce biti Vi' a ukupni ekvivalentni otpori cevnih deonica Ci (i=1,2,3), Postujuci izlozeno u Odeljku (2.1.4), izmedu nivoa tecnosti u rezervoarima mogu da se uoce dva razliCita strujna toka, ito: strujni tok a-a (oznacen strelicama) koji SIika 2.3.1 spaja nivoe tecnosti u rezervoarima A i B, i strujni tok b-b (oznacen punom-tankom linijom) koji spaja nivoe tecnosti u rezervoarima A i 'c. Za hidraulicki proracun razmatranog slozenog cevovoda mogu se postaviti dye Bernulijeve jednaCine za preseke 1-2 i 1-3, koje glase: 2 2 p] P2 V] v (2.3.1), -+gh=-+C]-2 +C2 - 2 ' 2 P p (2.3.1 )" Ovde se za razliku od prostih cevovoda gubici za jedan strujni tok dele na dye grupe gubitaka, ili vise grupa zavisno od slozenosti posmatranog strujnog toka, koji se odreduju sa razlicitim merodavnim kinetickim energijama. Nairne, svakom ad udela kineticke energije v; 12 (i=1,2,3) u jednacinama (2.3.1) odgovaraju razliCiti maseni protoci fluid a rhi' sto zapravo slozeni cevovod Cini sustinski drugacijim od prostog cevovoda. Pri proracunu slozenih cevovoda, 11a mestima grananja cevovoda, postavljaju se jednaCine kontinuiteta. Za posmatrani cevovod sa tri deonice jednacina kontinuiteta se primenjuje za racvu R, i glasi
3

)/'1

= j=2 ) =V2 +V3 LV

.

(2.3.2)

Na osnovu izlozenog za hidraulicki proracun slozenogcevovoda sa tIi grane, zakljucuje se da se htdraulic!ci promcun VI;!i primenom Bernuiijevzh jednacina i jednaCiize !continutleta. UopstavajuCi ovaj zakljucak na slozeni cevovod sa n

ProraCUl1 slo.iemlz ceJloJloda

177

deonica, zakljucuje se da se hidraulicki proracun sloienog cevovoda vrSl primenom odgovaraju6eg broja Bermilijevih i jednaCina kontinuiteta. 1z takvog sistema jednacina odreduju se nepoznate velicine: pritisci, precnici cevi, brzine stujanja iIi protoci, a sto zavisi od razmatranog slucaja sloienog cevovoda.
2.3.2. Hid:raUlHclka Jlrnll"alklte:riistilka sI®zeJ[mg cev®'I!®da sa lIddrmdiiclkii Jll!araleiJrltim graoam;m

Posmatrace se slozeni cevovod sa n hidraulicki paralelnih deonica, koji je prikazan na s1.2.3.2.1, i u kome u svakoj deonici, povrsine Ai' odgovaraju ekvivalentni otpori Ci (i=l"."n). U Hoj deonici srednje brzine strujanja Vi' odnosno

Ll PA-B =const

Slika 2,3,2.1

Slilm 2.3.2.2

protoka Vi' koeficijent ekvivalentne hidraulicke karakteristike je Ki = pCi I (2A;). U cevovodu prikazanom na s1.2.3.2.1 uocavajuse dye karakteristicne tacke A i B, Tacka A je zajednicka polazna tacka za sve cevi (i=l" ... ,n), te je zato pritisalc u njoj PA zajednicki za sve deonice. S druge strane u tacki B zavsavaju se sve deonice, te je zato na kraju svih deonica pritisak isti i iznosi PS' PosrnatrajuCi jednu proizvoljno izabranu deonicu pad pritiska u njoj odreden je izrazorn I1p = PA - Ps. Ovaj pad pritiska se ima i u bilo kojoj drugoj deonici bez 0 bzira na geornetriju i broj lokalnihotpora u njoj. Dakle, izrnedu tacaka A i B vaii jednakost padova pritisaka . PA - PB = I1p = I1Pl =.,,= I1Pi =,,,= A.Pn = const. (2.3.3) Deonice sloienog cevovoda koje ispunjavaju uslov (2.3.3) nazivaju se hidraulicki paralell1e grane. Iz izraza (2.3.3), za bilo koje dye grane i ij, dohija se jednakost
pCi

-t =
V,
n
j

2

2 ~

pCf 2 '

(2.3.4)

iz koje sledi veza izrnedu brzina jednaCina kontinuiteta

Vi

= V j ~ Cf

I Ci . S druge strane, za racve A i B vaii
u ..

Va =vaAa =

b V Ai =vfbAi~Cj IC 1=1 .=1
~va'

i

(2.3.5)

\
I

iz koje se, na osnovu poznatog ukupnog protoka, maze odrediti brzina u bilo kojoj hidraulickiparalelnoj grani kao
V·=

(2.3.6)

]

b7=IAj-..jC;, I Ci

Ako se pad pritiska izmedu tacakaA i B izrazi preko ekvivalentnih karakteristika

178

Fromcun slozemh cevovod{l
2
Vj

2
Va

I1p ~ pC} T= pCe 2

=K Va

.2

i ako se iskoristi izraz (2.3.6) dobice se ekvivalentne hidraulicke karakteristike slozenog cevovoda sa hidraulicki paralelno povezanim granama C
e

=

(-'--'i=l

,\,n ---L _1_ 2 Ao .[c;)

].

K

e

= ("'\'~= 1 fK:l )-2 -'--'1 K.
I

(2.3.7)

sa kojima se slozeni cevovod sa n hidraulicki paraleino spojenih grana moze tretirati kao prosti cevovod sa jednim - ekvivalentnim otporom. Graficka interpretacija ekvivalentne hidraulicke karakteristike paralelno spojenih grana prikazana je na s1.2.3.2.2, za slucaj sa tri paralelne grane. U dijagramu I1p - V , prvo se ucrtavaju pojedinacne karakteristike Ki' a zatim se za crtanje ekvivaIentne hive cevovoda koriste izrazi (2.3.3) i (2.3.5). Nairne, pri jednom padu pritiska (l1p=const.) pojedinacni protoci u tackama a, b i c se sabiraju, Gime se dobija protok Vd = Va + Vb + Vc u tacki d koja leii 11<1 ekvivalentnoj krivoj cevovoda. Ponavljanjem ovog po stupka za celokupno podrucje padova pritisaka, dobija se elevivalentna kriva cevovoda Ke' Opisani postupak, u potpunosti, vail i za slozeni cevovod sa n hidraulicki paralelnih grana, s tim sto se graficki obim posla znatno uvecava.
ProD/em 2.3-1. Data su tri rezervoara A, B i C, napunjena vodom, koji su spojeni siozenim cevovodom. a) Odrediti protok vode u svim deonicama slozenog cevovoda ako se strujanje odvija od rezervoara A ka rezervoarima B i C. b) Dati graficku interpretaciju odredivanja ukupnog protoka tecnosti aka Se strujanje u deonici "2" odvija lea i iz rezervoara B, kao i u slucaju da je V2 =0. Dati su podaci: h=lm, Jf=2m, lJ =lOm, '2 =5m, 13 =10m, d 1=lOOmm, d 2 =60mm,
d 3 =80mm,

Su =0.5, Sk =0,5,

SVI =3, Sv2=2, Sv3=3, SR2=O,5, SR3=0,1, A.=O,02.
y y

ll,dl,fi.
VI I

0,
V2

I

tii~
R3 R

I I

I
V3

k
~.;:>

R2

aj

k

.......
~

Q) /

--~,
b)

Lvl=tsJ:
c)
d)

Slika P.2.3-l

RESEN/P a) U slucaju strujanja tecnosti od rezervoara A prema rezervoarima B postavIjaju Se Bernulijeve jednaCine: za preseke 1-1 i 2-2

C,

~.'

ProraatlZ s/ozemlz eel/ol/oda

179

gh= (~II +SVI +Sk +71. ell )2+(SR2 +Sv2 +71. el +1)2

.

1.

" vC

~

" vi

z

i za preseke 1-1 i 3-3
2
'l . V l

gH=(SI/+SVl+Sk+A.-)-2 +(SR3+Sv3+Sk+A.- +1)-2' 1 l ~l G~ Zbog krateg zapisa prethodne dye jednaeine bite napisane u oblicima Z 2 gh = K1Vt + K2V} , gH = Kl';r; + Ki3 pri eemll koeficijellti hidralllieke karakteristike, shodno (2.1.101), iznose 8 I[ 8. 12 Kl = 42" (SII +SV[ +Sk +A.-) ; K2 = 42" (SR2 +SV2 +A.- +1) ; l d el l 1t G'l d 2 1t "2

l3

2
V3

(1)

d'3 d3 1t KoristeCi jednaCine (1), jedllaeinu kontinuiteta Vl = V2 + V3 i eliminacijom protoka V2 i V3 dobija se jednaGina za ukupni protok

8 ~ K3 = 42"CS R3 +S03 +Sk +A.- +1).

Kl Kl )2 4K~]. 4 [( Kl Kl It K + T+T [(l+T+K - K23 Vl -2g l+ K2K . 2 3 23 3

r
3

H)

2 Kl -KK(h+H)Vl+g
2 3

J .2 2[(y + H )2 -KK J=0, h 41tH y
2 3 2

Gije je pozitivno resellje, koje zadovoljava jednaCinu kontilluiteta, Vl =12,20 lis. Sa ovim protokom, iz jednaCina (1), preostala dva protoka imaju brojne vrednosti V2 =2,82 Us i V3=9,38 lis. b) Osim analitickog resenja, u zadatku pod a), do resenja za protok moze se doCi i grafo-analitiekom metodom koristeCi hidraulicke karakteristike cevovoda. Uvodenjem visinskih razlika lti _ R , od raeve R do nivoa teenosti u rezervoarima i-I (1=1,2,3), energija u raevi za slueaj strujanja teenosti ka rezervoaru B moze se odrediti na jedal1 od tri naGina
YR =ghl_R-KlV,: =gh2_R+K2V2=gh'3~R+K3V3'
." '? . .'

2

Kada se svaka od ovih zuvisnosti nacrta na dijagramu prikazanom na s1. P.2.3-1h dobivaju se tri krive CD, CD i @, pri eemu je ocigledno da visinske razlike h1_ R i nisu toliko bitne jer se za merodavne, na kraju, ipak, pojavljuju samo visinske razlike izmedu nivoa teenosti u rezelvoarima h iIi. Da bi se odredila radna tacica cevnog sistema hive (f) i @ treba sabrati. Sabiranje se obavlja tako cia se pri jednom naporu (Y=const) sabiraju protoci V(2+3) = V(2) +V(3)' Ponavljanjem ovog postupka za celolmpno podrucje napom dobija se rezultujuca - ekvivalentna kriva (2+3), u cijem se preseku Sa krivom CD nalazi tacka kojoj odgovara protok VI ==12,2 lis. U slucaju da se strujanje odvija od rezervoara A i B lea rezervoaru C, tada u odnosu na prethodni slueaj brzina u deonici CD menja smer, pa se energija u [(levi odreduje kao . . ., * .? . ') YR = ght- R - KJVl- = ghz_R - K2V2 = gh3_R + K3V3 -, -

180

Prolllc"im slo.femlt cevovoda

pri cemu je koeficijent hidraulicke karakteristike K; == (,,, +<;'v2 +'Alz / dz )- 8/ (di1C2). I ovde se, prvo, ucrtavaju (v. sl.P.2.3-1c) pojedinacne krive CD, Q) i Gl, a zatim se krive CD i <D sabiraju; pri cemu se za jedan napor (Y=const) sabiraju protoci [/(1+2) == [~l) +[/(2)' i na taj nacin, ponavljanjem postupka za celokupno podrucje napora, dobija se elcvivalentna kriva (1 + 2). U preseku krive Gl sa elcvivalentnom krivom (1 +2) dobija se radna tacka. Na kraju, u slucaju da je V? =0, energija u racvije
YR == gh l _ R
-KIV;~
-7

:=:

gh2_ R

:=:

gh 3_R +KF3 .

'2

Ponavljanjem, vee opisanog, grafickog postuplca u preseku krivih CD i Gl dobija se radna tacka (v. 81. P.2.3-1d).
ProD/em 2.3-2. U prikazanoj instalaciji sa sl.P.2.3-2 lokalni otpori mogu da se

odrede kao 10% od gubitaka na trenje. Odrediti ukl.lpni protok tecnosti, ako je strujanje a) turbulentno l.l hidral.llicki glatkim cevima (v= 1,06.10-6 m 2 Is), b) lal11inarno ( v = 4.10-5 m2 Is). Dati su podaci: 'a =10m, 11 = 12 =20m, d a=60mm, d l ==SOmm, d 2 ==40mm, h==l,Sm_

t
h

RESENJE- Kako su u ovom zadatku nepoznate tti brzine, to za resavanje problema treba postaviti tri jednacine. Te jednaCine su:

Vo '1 2 gh = 1,1 (/-"0 712+/"'1712)'
?

10

V1

o

(1)

I

2 I2 V 2 II v 1 2 p·l,l'A 1 712 = p-l,U 2 712 I 2

'

(2)

Va=ri;+T/2'

(3)

pri cemu su: (1)- Bernulijeva jednaCina, (2) Slika P.2.3-2 jednaCina hidraulicki paralelnih grana, koja je postavljena shodno iziazu (2.3.4), i (3) jednaCina kontinuiteta. Sistel11 jednaCina (1)-(3) resava se eliminacijom brzina VI i v 2 , i to tako sto se, prvo, iz jednaCine (2) dobije veza izmedu brzilla VI i v 2 • Zatim se koristi jednacilla (3) iz koje sled! veza izmedu Vo i v J uvrstavanjel11 koje se iz jednaCine (1) dobija brzina Voa) Za turbulentno strujanje u hidraulicki g1atkim cevima za koeficijente trenja vazi izraz (2.1.63), uvrstavanjem kojih u sistem jedna~ina (1 )-(3) se dobija brzina
S,7S g h[ 10 II ( . ]7/4 v = - - --+-o { vO,25 d~/4 d I5/4 d(+d;(*_)417(~~)517

d~

T1 )417.
J
.

m =1661,. s'

odnosno ptotok Va =4,71/s. b) Za laminarno strujanje koeficijenti trenja se odredujll izrazom (2.1.39) cijom se pril11enom II sistemu (1)-(3) dobija resenje za brzinu

.74 lis. 1. 1 =1.6.515m/s.5... 12+C1V~ 12.. V3 3 3 ProlJlem 2.. 1. v = 60mm Is. d~ .. I.v3 = 2... /. do=lOOmm.=0... 1z jednaCine V. lo=4m..u +1.R2=0.3-4.R3=1.1'0 +/. V2 2 v2 2gh3 Vo 2 13 I.. r s' I. Odrediti: a) visinsku razliku izmedu nivoa ulja u rezervoarima da bi protok kroz slozeni cevovod bio V=3 lis. iznosio V. 3 1.3-3. 11=20m. l. 12 =30m.2 v..5.k=0. \ =2. au kojima su C j ekvivalentni koeficijenti deonica. Ulje struji iz rezervoara A ka rezervoaru B kroz slozeni i prosti cevovod. Dati podaci su: h 1 d 2 =70mm.=6.2. Konacno. 13=40m.d+ 1) =16....5m... odredjuju brzina strujanja vo=~ .-) (I.V3 = .R3 +I.u=0. 2 .329 mls. Ij =/2 =5m.. I.. = 172 = V} = Va I 3 kontinuiteta slede brojne 3 ~~'i. iz Bernulijevih jednaCina postavljenih za preselce 0-0 i i-i (i=2..711 mls i V3 =2. dobivaju se vredllosti koeficijenata lokalnih otpora ventila 2gh2 Vo 2 Iz Sv2 = . takode. 1.99) uvode ekvivalentni koeficijenti otpora deonica 0 i 1 10 Co = I.1.5.Rl = I.06. d 3 =60mm. SRl=I.3 o a zatim se iz Bernulijeve jednacine za preseke 0-0 i 1-1 gh1 = Cov.i vrednosti brzina: v] =1..vo=2. b) precllik cevi d 3 da biprotok kroz prosti cevovod.. I=lm. i jednaCine kontinuiteta Va = 3ft] .CO(-) . "3 "0+ R3 VO RI R3 V2 k V3 ~2ghj Co +9 C l Cd) 1 1 do 4 V2~ vI VI =2.. Nivoi tecnosti u rezervoarima su =2m.5.2. koje glase gh] =Cov~ 12+Cj 12.2 .02.. konstantni.3).2v d~ . I.R2 =0.. Dati podaci su: d=50mm. B i C budu isti.1'1=3. d j =80mm.Proracun slozemh cevovoda 181 v - 0- odnosno za protok tecnosti 170 =2.6. Slika P. d 1 = 40mm. 1. I.2.. d z =45mm..-.3-3 v 2 =1.Co(..21 .2 .. 1 1/0 11 --l-+-( gh 35...]=3.. RESENJE' Najpre se shodno izrazu (2.. 2 d 1 d12+di~(~~)2 ]2 J 1112 -0969m ~ J -. h2~5m.310 mis. sk. I.=0.k + 7vd+ 1) = 9.=0. Odrediti koeficijente lokalnih otpora ventila V2 i V3 tako da protoci ka rezervoarima A. ProlJlem 2.(SR2 +/. h 3=8m.d= 3.

daje vrednost brzine v 2 == 1.7V2 . 195m1s. Na kraju iz Bernulijeve jednacine. ~Rl = 0. Ova brzina.1.182 ProraCtm slozemh cevovoda 2 RESENfE a) Prema zadatom protoku brzina strujanja v = 41/ / d rc = 1. dobija se precnik d 3 = 4 --2(~" +~V3 +-V-. Cime je potvrdena ispravnost pretpostavke laminarnosti strujan:ja i U ovim cevima. ~R dl 0. +(.-+ 1) = 38.7.1. na pr. napisane tako da svaki Clan ima dimenziju duzine. prvo. ~R2 = 0. ~R3 = 0. P.2. postavljene za nivoe tecnosti u rezervoarima..) 2g = 1. ha osnoVll kojega se zaldjucuje da je u pocetnoj deonici slozenog cevovoda strujanje laminarno.71.02.39) slede vrednosti 11. L=5m.628m_ b) Iz Bernulijeve jednacine postavljene za prosti cevovod gh == «(. Odrediti ukupan protok tecnostikroz slozeni cevovod prikazan na sl.050.39) dobija kvadratna jednaCina 1 2 j SIika P. -I:~' Dalje. = 30mm.3 == 64/ Re 3 i brzina cevi 8ri" 2 16/3 vrc = 4r/ / d. 1=5m. u cilju kraceg zapisa uvode se konstante II tl I.3. [3 = 10m..d3 V3 'I pr Co =~u +~v +A d .1. ~v2 == 3.5. time je potvrdena opravdanost upotrebe izraza (2.1 =0.875m1s.=0.39).3.. C1 =~Rl +~V1 +~k +1.R2 +~v2 +~k +l.528m/ s daje Re = vd /v= 1273 < 2320.2 =0. 2 71)2' 1.3·5.v1 = 2.6.071. pa primenom obrasca (2."1 ~t Pre nego se pristupi odredivanju visinske razlike h treba naCi jednu od brzina v 1 iIi v 2 .v3 = 4.2. d=50mm.110 i 71.6. 12 == 9m.d v k R1 't V R2 i 3 .v3 +71. I:. PrOD/em 2. Pretpostavimo da je i u ostalim '7 deonicama slozenog cevovoda strujanje laminarno.39) koji daje vrednost koeficijenta trenja A. h I C2 =(. 1:.1.=64/Re=0.. [1 == 10m. d2 d 3 = 25mm.d 1 1 k [2. .3. te da vazi izraz (2. 1 .d v1 II .3-4 2 1 2 2 +2C2(-2) d2 dd1 2 vJV l j d 4 2 6412v d 2 l -lC2 (z) v +-2-(T) vJ=O " d2 2 r Cije je pozitivno resenje v J =0. ~k = = 0. = 40mm." == 0. 3 71+ 1)2' 3 V3 13 2 V3 u kojoj su koeficijent trenja 71. dobija se trazena visina h == Co 2g +(Cj +A"l V 2/2 I VI " 71.-S. Dati su podaci: H=2m. I:. -- . a zatim one daju Re I =584 i Re 2 =896.rc. 2 I1 V1 2 I 2 V2 2 rj r d 4l r64l v 641 v d l-C1 -C2(T) JV1 +l~+-2-(d) z dt dz 1 iz koje se posredstvom jednacine kontinuiteta 7 == V + r 2 i izraza (2. v 1 • Za odredivanje ove brzine koristi se jednaCina hidraulicki paralelnih grana -" (C1 +A 1 71)2= (C2 +11.9mm~ ghrc Posle provere rezima strujanja (Re 3 =1637<2320) zakljucuje se cia je i u ovoj cevi strujanje laminarno.

nalazi ekvivalentni koeficijent K I_ 3 = ( I l l i=l Ii: )-2.2.1 4 2. C4 =5.2. i na laaju. C2 =4.: ~ gH / Ke := 3. k 3 > =2(d 2n) (SRl+2Sk+(. Voda struji od rezervoara Rl lea rezervoaru R2 kroz slozeni cevQvod.p t. Konacno.3-5 K 3 = 2 {-2~n :. posredstvom izraza (2. d z :. primenom izraza (2.: K. dobija se protok tecnosti fi':.3-6 RESENJE' a) Uvodenjem koeficijenata hidraulickih karakteristika deonica - Ki = .. za redno povezane grane nalazi se ekvivalentni koeficijent hidraulicke karakteristike cevnog sistema: Ke = K + K I _ 3 == 1702131. C3 =9.7). u kome su precnici deonica d i i ekvivalentni koeficijenti otpora Ci (i=1.: 40mm. C!:::: 9.2. d l = 50mm. (+)2. i koriscenjem izraza (2. d4 ':.J'/oielllh cevoFoda RESEN. d s = 60mm. ... K: ±( t. +). iz Bernulijeve jecinaCine gH:.V2 .39511 s.3). d7 = lOOmm. Dati su podaci: H=4m. d6 =70mm. b) Nacrtati ekvivalentnu hidraulicku karakteristiku cevovoda. Zato se. dobija se ekvivalentni koeficijenthidraulicke karakteristike . 2 a zatim se za hidraulicki paralelne grane (1). najpre. ~=~===~J R2 a) b) Slika P.<' (~" +2~.. . d 3 = 50mm.':L+~R. a) Odrediti ukupni protok vode.Proracl!il.IE' Ovaj zada:tak bice resen preko hidraulickekarakteristike cevovoda.3.7). uvode koeficijenti hidraulickih karakteristika deonica 183 VI lJ.R3 + ""k 2 A 13 ) r +""v3 + d.3.A k Rl k. t. 4· r L..3) za sprezanje hidraulicki para1edj ~ lnih i rednih grana.: 40mm. 12 K2 =2(-2-) (SR2 +2Sv2 +A d ~n ). C6 =7. J H j Id' ~~ )2 (- 'n 12. 1'. (2)i (3).7) i (2. A '" """ k J.~ 1). a zatim u tom dijagramu ucrtati radnu tacru. Cs =6. P 7 t i __: 1]) H ..VI+A~)~ I SlikaP. C7 =4.dl.2. PrOblem 2...3-6. 3 1. d2..

Za nivoe tecnosti u rezervoarima Rl i R2 vaii Bernulijeva jednaCina pgH = t:. kao i (3) i (4).5.'d+1)T o 1 10 Va 2 '1 2 VI (1) .. H =: . b) Nacrtati hidraulicku karakteristiku slozenog cevovoda i radnu tacku sprege cevovod .5.. Do brzine v maze se doCi na 1 2 "dva" nacina.u +2C. Kako je nivo tecnosti u rezervoaru B konstantan to vazi jednaCina kontinuiteta 7 V.. d2 = 40rnrn. a) Odrediti snagu ugradene pumpe. Prublem 2. a sto je prikazano na sl. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A u rezervoare B i C.vi V3 = I Vc'u +1.pumpa ako je karakteristika pumpe data izrazom Yp =a-bV?'. Prema tome. C.V7 =: 0. hidraulicki paraleIne grane (1) i (2). SV2 = 9.184 Froracun slozenih cevovoda K • =: K +( .2. =25mm.3-6b. cime se dobivaju hive A i B. od tih deonica. i 2.V ucrtati pojedinaene hive (i) U=1.6. b) Za cItanje hidraulicke karakteristike potrebno je.)-'2+Ks 1.k = 0. redno spregnute grane (A +B) i (7) se sabiraju time se dobija ek-vivalentna kriva hidraulicke karakteristike K •.5.!3 / d3 + 1) 12.k +(. + 1 3 l .. d 3 RESENJE' a) Kada u cevnom sistemu postoje nezavisni presti delovi cevovoda tada proracun treba zapoceti. c. P.p .44 I Is.V7 iz koje se dobija jednaCina karakteristike cevovoda '2 ilp =-pgH + pK. ~(/k+ k)-2+ K6 ' sa kojim pIotok kroz cevovod iznosi V=:. A.5.b>O). .j2gH 1.2.847 m/s.2. ~v3 = 2.2 2m. C. iz koje se dobija brzina . zamenjuju se ekvivalentnim deonicama (1 +2) odnosno (3+4). 'd) T+ «(. 13 = 8m.R2 =1. II =5m.3-6a oeigledno da su pojedine deonice tedno iIi paralelno spregnute.. u OdeljCima 2. Prvi naCin je postavljanjem Yp = gH +(C.2.7). u dijagrarriu t:.v3 + 'A..P.k + A. 10 = 10m.7 ~(k+ fi. C. Kako je sa sl. za koju se postavlja Bernulijeva jednaCina: gH = (~u +l.P. 'tlp =80%. I.P1 + ilps + t:. Dati podaci su: h =5m.127 rnl s. konacno. Kako za ostvarivanje strujanja sImi sarno potencijaIna energija (pgH) to je ilp = 0 sto znaci da se radna tach R T nalazi na V osi.vl +A. iz koje sledi v = v3 (d ! d )2 := 1. pri cemu se nivo tecnosti u rezervoaru B odriava konstantnim isticanjem vode kroz presti cevovod (3). ]-2 . = 13 . SRI := 0.o= 2.3~7. d 1 = 32rnrn. ~u := 0.v3 + 'A.2.025.2. Dakle. 12 = 30m.3-7a sa proracunom se hece od deonice (3).vo +1.j gH IKe = 14. . =0.R\+(. Nakon toga paraleIne grane A i B se zamenjuju ek-vivalentnom (A +B). to se za crtanje ekvivalentne karakteristike koriste postupci opisani. upravo.P7 = pK. do = 50mm. prvo. Zatim se ove hive sabiraju sa svojim rednim granama (5). odnosno (6)..2. ]. + 1. za cevovod sa s1.4.l = 2.3. (a.

.u +1. Nakon odredivanja napora i protoka..d2 .3.1." + A d +1) 'i + 2g(h + H) ])112 = 2.1'1 +Sk +A )2= -ghR_2 + (I. (2.13 J /kg. 1 S druge strane do ove brzine dolazi se na nesto drugaCiji. Zatim se hive (1) i (2) \ I . 3 a) ~V2 V ." +/.:" 4 [(i. I 2 u kojoj su hR_ 1 i hR. -<11-----"-----<. +1 .R2 +I. u kojem su deoIDce (0).. i iz koje se dobija rnalopre nadeno reilenje za brzinu v 2 • Sa brzinama vI i v 2 . +1)T+(l..1.102) iznosi P=202 W...194 ms / '2 lSR2+ S k+ S1'2+A.k +lvd)T+(I._ _~. koja glasi Yp = Yg.ProraClm jlozemlz cevovoda 185 ~:z Ji. (1) i (3).9b treba ucrtati pojedinacne karakteristike (i) (i=0.2 visinske razlike od racve do nivoa 1-1 iIi 2-2. iz koje sledi brojna vrednost· Yp = 44.. pa vazi jednakost V~ YR = gh R_I + (1. S druge strane.8) a koja govori da je u za/vorenom sirtljnom kolu naporp"mpe jednak gubicima Ygzk ' 1 1 4 VI [IA. d .2).vo +I...13 J /kg.. snaga pumpe shodno izrazu (2.Kada se raspolaZe sa podacima 0 brzinama tada se pristupa odredivanju napora purnpe..k +1.3-7a uocava se zatvoreno strujno kolo.k +l.A.1'3 +A d +l)T d1 o 3 odakle se dobija resenje za napor pumpe Yp = 44. i za koje jednaCina (2.. y k H V3 ===u III 0 ~V3 vo Rl R2 k i2 .3-7 Za cevovod sa sl. k V2 gH gh L-~~_ _ _ _'~. Nairne.2..2..2 +A +1)2 d 71 'I v. nacin. b) Da bi se doslo do hidraulicke karakteristike najpre u dijagramu sa s1.866 m/ s..8) ima oblik 2 I 2 2 Ia Va 1 VI '3 V3 Yp = (I. do napora pumpe moze se doCi i primenom Bernulijeve jednacine za za/voreno sinrjno kolo.3..3..A. 1«!/---=:--I~iJ ilo I b) Slika P.RI +I.RI +1." +2l. Do napora pumpe dolazi se iz Bernulijeve jednacine (1) iIi (2). +i. liZ pomoe jednaCine kontinuiteta Vo = Vj +V2' dobija se brzina strujanja va =VI (dl / d o )2 +V2 (d 2 / d O )2 = 1..P. energija u racvi je ista i za granu (1) i za granu (2). a sustinski isti.2._ _ _ I~ h lQ.do'A....h so dab..zk .vl +A.

'2 '3 6 d 2 == SOmm.5. p= 1000kg / m 3 .V1 + A. Cime se dobivaju dye presecne tacke.2. Kada se raspolaze sa polozajem radne tacke tada je interesantno znati sta kojoj deonici pripada.RI == 0. Istovremeno. za rezervoar B..3164T vT. Slika P.25 .u +(. (. d+1)T= ((.63) za koeficijente trenja. +1+0. kojima odgovaraju protoci Ti] i V2 . time se dobija kriva (1 +2). dok se nivoi vode u rezervoarima B i C odrZavaju konstantnim stalnim' proticanj.7. jedna na krivoj (0) a druga na krivoj (1+2)..5. do == 80mm.m /s.186 Proraclin s/ozemh eevovoda sabiraju.v3 +(. koje sada Ide na krivima (1) i (2)... == ISm. +(. /1 == Sm.. == 1469. Za odreaivanje brzine strujanja V 2 koristi se uslov hidraulicke paralelnosti grane (2) i redllog zbira grana (1) i (3) 2 2 I 2 12 V2 '1 VI . voda se vraca iz rezervoara B u rezervoar C.1. (. ('k==0. Odrediti snagu pumpe.63) daje koeficijent trenja A.1. .] d+1)T+ ((. Nivo vode u rezervoaru A je konstantan. dobija se jednacina za brzinu l1/2 2g(h + Pm / pg) m '.RI +I.160m/ s koja shodno izrazu (2.. r.] =0.em vode kroz njih.3 d+ 1)T 2 ! l J (..0212. (.'V3 3 13 V . kojima odgovara ukupni protok Ti"o' Potom se iz presecne tacke na krivoj (1 + 2) povuce horizontala (Y=const).06..1. jednaCinu kontinuiteta VI == V3 dobija se brzina V 1 = V3 Cd3 / el])2 == 1. TJ p == 0. i posredstvom izraza za koeficijent trenja (2.32). KoristeCi..177~.k -0. (. RESENJE' 1z Bernulijeve jednacine za nivoe tecnosti u rezervoarima B i C.1O. Da bi se to utvrdilo prvo se iz radne tacke povuce vertikala ( V = const) . v==1.4.072 m/s. +V2 dobija se brzina Vo == VI (d] /d O )2 +V2 (d2 / d O )2 == 1. Dati K su podaci: h = 1m.v] == 1. pa se tako dobivaju dye nove presecne tacke.vo == 2. to == 4m. Pm == 5kPa. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A u rezervoare B i C. a nakon toga struji ka potrosacu P.3.R2 == 0.V2 == 3. posle uvrstavanja izraza (2. taka da se pri jednom naporu sabirajll protoci. Sa ovom brzinom iz jednaCine kontiuuiteta Vo =: V. 3 ' V3 ((. ina taj nacin se dobija ekvivalentna hidraulicka karakteristika cevovoda-kriva Yc ' U preseku karakteristika pumpe Yp i cevovoda Yc nalazi se radna tacka RT.3-8. ~u==0. H 2 d 3 == 40mm..v3 == 4. h == 10m. metodom proste iteracije dolazi do brzine v2 =2.3-8 I V 3 == Cije je brojno resenje naaenO metodom proste iteracije. (. H = 10m. Problem 2. ~uo==l. Posle toga krive (0) i (1 +2) se sabiraju po pravilima redne sprege.7S.6. (... d 1 == 4Smm.v3 +Sk +A. S' 3 iz kojeg se.V2 +A. Strujanje u cevima je turbulentno u hidraulicki glatldm cevima.R2 +(.

Problem 2. d l =80mm. iz iz1'aza (2.2m. k'. "t'i:~·.1. 1.o-d )-2 +(SR2+~V2+A.Jh. d 1 =40mm.52. 1Q-6 m 2 3 . SV[=l. D=60mm.3-10 . S. SRz=0.8. dobija snaga pumpe P=874 W.5. SV2=12. l3 = 1m. Problem 2. Pri radll pumpe mvoi tecl10sti u rezervoarima su konstantni.8.ie lokall'll 01]701' ko. l =8m.2-d +1)-2-= 110. SRl=1. da se zna koeficijent njene karakteristike K.2. Dati podaci su: hl =2m.3-9. Odrediti snagu pumpe i koeficijent h lokamog otpora ventila V2. Sk =0. Konacno. d3 =50mm.1.015 m 3 Is m l12 i pokazivallje ma110metra h=121mm zivinog stuba.BleltdCl .02. SV4=3. Slika P.845 m/s.vz J Yp =g(H-h. c) precnik cevi d 5' da bi nivo tecnosti 11 rezervoaru bio konstantan. SV2 =·0. a) . d z = 36mm.3-9 RESENJE: P=156.2."4'=4. u 71. U grani (2) slozenog cevovoda p1'otok vode se meri pomocu blende koja ima karakteristikll K = 0.pa ce tada na osnovu pokazivanja manometra h protok flllida biti odreden izrazom V = K.102). 15 =3m. "z =2m.=0. v v k SV3=4. Pm =13600kg/m p=1000kg/m RESEN. Pumpa transportuje vodu iz rezervoa1'a A ka 1'ezervoa1'ima B i C." = 0.8.=0.Proracu/t slozemh cevovoda 187 koja shodl1o iz1'azu (2.3.D. d 4 =50mm.g '0 '2 sa kojim se.)+(Suo+ 2 SvO+A. tj. Da bi se blenda uspeSno koristila za merenje protoka ona treba da bude izbazdarena.63) daje 71."5". 1.5. Odrediti: a) koeficijel1t lokalnog otpo1'a blende~ b) koeficijent Jokalnog otpora velltila V3 da bi Hivo tecllosti u rezervoaru C bio kOl1stantan. 11p =0. Tl p =O. SJika P.0183.5. SR3=O. l4 =2m. Sv =2.. 1[ =12m.3.4m.0 =0.160 IRe 0. I.2.. d) = 25mm.ii sluti za menmje jJ/V/olea fluicia. i[ =4m. iz Bernulijeve jednacine postavljene za nivoe tecnosti 11 rezervoarima A i C dobija se napor pumpe 2 2 1 ' Vo " '0 lz .5. SR2=0. V4 S" =0.3-10. hz = 1.~==MF=~. Ri R2 Vi 14 =6m. d4 =50mm.. SV[ =2. Dati z podaci su: h. Is. " k.3 W. d 2 =60mm.06. 12 =10m. i d) snagu pumpe.182.Jh I d rc = 1.1E: 3 . V= 1..[ = 1. l2 =5111. Sa ovako odredenim protokoll1 brzina strujanja kroz cev 12nos1 2 V3 =4K. Sk=O. Koeficijent trenja racunati primenom formule '}. 13 =12m..7. A.

ds = 75mm.5kPa.pm .5. Svl = 5. RESENJE.5.5. S druge strane ova razlika pritisaka semed pomocu diferendjalnog manonietra i ana iznosi !J.jednacina (2. koeficijent lokalnog otpora blende (2.2. Sv5 = 2. Svl = 1. II = 3m.9) b) SV3 = 1. d l = d 2 = d 3 = 200mm. SRI == 0.3. v = 10-6 m2 / s). Slika P. = 10m. Pm == IkPa.P == 8 79 . SV3 = 3.6. Tecnost struji kroz zatvorena strujna kola.~R2 = 0. Problem 2. U slozenom cevovodu. 2 YJ p =80%. H = 4m. c) Resiti zadatke pod a) i b) primenom hicIraulickih karakteristika i Iiacrtati ekvivalentnu hidraulicku karakteristiku zatvorenog slozenog cevovoda.3.3-11 pumpe (2.9) snagll P=321 W.P m :::: (Pm . kao i izraze za: koeficijent trenja (2.5. b) laminarno (p=8S0kg/m 3 .74 . do = 300mm. Dati su podaci: d l == 75mm. meri se protok vode pornocu blende Cija je karakteristika K == 0.188 ProraculI slozenih eel/ovoda Pad pritiska na blendi kao lokainorn otporu je !J. (2. Odrediti koeficijente lokalnih otpora ventila V4 i V2 i snagu pumpe.3. Problem 2.1. 2 V3 P .p:::: PS B v£ /2. Sk == 0. = 10m.U cevoyodu prikazanom na s1.5. . v=S·10-4 m2 Is).2. SRI =0.. II = 5m. 10 == 2m. Za posmatrani cevovod postavljaju se Bernulijeve jednaCine: za nivoe 0-1 '3 . d 4 :::: 50mm. Cija je relativna hrapavost 10-3 (p = 1000kg / m3 . to se iz nje dobija koeficijent 16kalnog otpora blende ":JB r = 2gh Pm .m 6 2 / s.5. P. PI' == 15.8).01 m3 / sm l!2 i pokazivanje zivinog manometra h=40mm.102). d 3 = 50mm.12a vod (1) sluzi za regulaciju protoka i naziva se optocni vod.3.8. '2 '3 SR2 = 0. Napornena: U delovima zadatka pod b) i c) koristiti numericku metodu proste iteracije.1. 14 = 4m. 1 "" 10m. Sll = 0.4 W.34 . = 5m. S" == 0. Odrediti snagu ugradene pumpe. Nivoi vade u svim rezervoarima su konstantni.8. d) P=950. c) d s =65mm. u grani (3). d 2 =40mm. 11p = 0. Dati su podaci: h =2m.63).3. Kako vaii jednakost !J.3-U. Sk =0. kontinuiteta hidraulicke paralelnosti grana (2.p) gh. dobivaju se trazena resenja Sv4 = 66. ako je strujanje: a) turbulentno u hidraulicki hrapavim cevima. Svo := 2.77 RESENJE KoristeCi jednacine: Bernulija. V= 10.p:::: !J. Sv3 == 4.3) i za zatvoreno strujno kolo .3. 15 == 10m. SV2 :::: 13.3-12.

takode.1 T+ 1)2 = (I:.1..)0. b) Kako za laminarno strujanje za odredivanje koeficijenta trenja vazi izraz (2...ProraCliIl dozemh cevovoda 189 za hidraulicki paralelne grane II V1 2 V2 13 V3 ) (I:.v b)~ ~ c) Slilm P.2 =11.r+l 1 1 1 cije je brojno resenje.020.-)' -. ' I = 2 ' 366 m ' s +r +1+OU. Kako iz jednaCine (4) sledi v 2 =V3 to se shodno izrazu (2. 2 2 2 i za zatvoreno kolo ° kao i dye jednaCine kontinuiteta '0 Vo II v1 Yp = (Su +2svo +11.81) dobija 11.1. Vo =r~ +V2 (4) I" - " "I [2.I 'd+ l)T ' 1 2 2 (3) V2 =V3 .0 == 0.(1O-3+ 68V . a) """ i le.d 3 u = V3 Ie V3 l It frv 2 Ie ~ Vl1l.k +1:.25.9 J / kg. dobijeno prostom iteracijom..I p. '"u .81) za koeficijent trenja u jednaCinu (1) dobijp.stavanjem ujednaciuu (1) dobiti kvadratna jednacina \ I .3 ==0..102)sledi vreduost P=7960W.1.81) dobivaju vrednosti A] = 0.1.R2 +I:.1.-1= VO II 1"F ). iz izraza (2. Zamenom nadenih velicina u jednaCinu (2) dobija se jednacimi v 3 = r +r VI == V3 • ~R2 +2sle +su +Sv3 +11.0202.0 d)T+(SR1 +SIe +Svl +A. to se izjednacine (3) dobija Yp = 39.1 +11.259ml s. Kako seprimeuom izraza (2.11(10 +-d2 -.3-12 a) Uvrstavanjem izraza (2.Sa ovombrzinom iz jednacine (4) sledi V o = VI (d 1 1d O)2 +v2 (d2 1dO )2 = 2. 3 (/3 +l2)1 d 2 +2 = 2716 m -3 G8v I 0'25 '1 " s' SRI +Sk +Svl +0. se jednacina za brzinu ." +/:. Konacno." +1:.k +1'2 T+ 1)2+(I:.do .d 1 0 '" RJIe R2 vo ...l.-1.0.fiih .v3 +A3 T+ 1)2 (2 I 2 3 .d 2 [3.39) to ce se njegovim uvr.2..RI +I:."v3 ' " I e ' d Y3" d3 cije je brojno resenje nadeno metodom proste iteracije.0202 i 71.

2.3 5091.2.(~R2 +2~k +~u +~v3 +A3 -1-+2)v3 = 2 . Dati Sll podaci: .0577 i 11.2.3.112 m/ s.99) i (2. se redne deonice K2 i K3 zamenjuju jednom K 23 .081.1. Konacno. kroz rezervoar B.jK +K3 JK. paralelne deonice K 23 i K1 se zamenjuju ekvivalentnom K 123 . U cevi precnika d=50mm.)-2 K e =K0 .2 = 0.1 = 0.3 J /kg.3).3-13. (i=O. Sa ovim koeficijentima hidraulickih karakteristika cevovod sa sl. Problem 2.2.3 7960 6710 Graficki prikaz dobijanja ekvivalentne hidraulicke.9 42.2. Sa poznatim brzinama v] i v 2 iz jednacine kontinuiteta (4) dobija se va = 2. 11.VI .3-13 pumpa. Kako iz jednaCine kontinuiteta (4) sledi 1'2 = V3 to se uvrstavanjem ove relacijeu jednaCinu (2) dobija lcvadratna jednacina 2 I] V 12 + 13 2 (~R1 +Sk +~v] + l)v] +64.3) i (2. prema potrosacll P.101) dobivaju se koeficijenti hidraulickih karakteristika pojedinih deonica K.1. Cije je pozitivno resenje VI = 2. ugradena je.2.01242m / sm1l2 koja je povezana sa diferencijalnim manometrom u·· kome je ziva.190 Promcun s/ozemlt cevovoda Cije je pozitivno resenje V3 = 1.976m/ s. P.3-12b. karakteristike. koji shodno izrazu (2.3-12c.:rt p' Rezultati proracuna dati su u sledecoj tabeli . pa ce snaga pumpe biti P = pYpVo /.3. P. OCigledno je da u cevovodu postoje redne i paralelne sprege izmedu nekih deonica. Na ovom dijagramu naznacena je i karakteristika pumpe. (grana sa ventilom Odrediti snagu koju trosi Slika P.1.9 Yp [J I kg] P [W] 39.6 laminarno 488.8 Tabela P. drugo.1. blend a karakteristike 3 K =O.1.102) daje snagu pumpe P=6719 W.2.3-12a ima elcvivalentnu hidraulicku semu prikazanu na s1. dat je na dijagramu sa sl. e) KoristeCi izraze (2. prvo. pri cemu su koriscenapravila crtanja opisana u Odeljcima 2. Zato ce se sa pojedinacnih karakteristika preCi na ekvivalentnu hidraulicku karakteristiku. i konacno redne deoniee Ko i K123 zamenjuju se ekvivalentnom karakteristikom cevovoda Ke' Prime nom izraza (2. U tom cilju.8 3065 3 3551.7) dobija se ekvivalentni koeficijellt slozenog cevovoda (1 1 .2. P.7 2 1524. koja vodi ka potrosacu P.0506. pa ce se shodno izrazu (2.2 i 2.775 m/ s.2.39) dobiti: leo = 0. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A. Prcitok kroz instalaciju regulise se pomocll optocnog voda V2). d] "3 °.3-12 ° 1 3852 4136. +l 2 +-) sa kojim napor pumpe iznosi Yp = KeVa2.4 Ke 1546 1899. turbulentno 463. iz jednacine (3) dobija se napor pumpe Yp = 42. U preseku ove dye karakteristike nalazi se radna tacka cevovoda oznacena sa R T.

Sk =0. ds =lOOmm. SVI = 1.-.28115. i b) napor pumpe posreclstvom ekvivalentnog koeficijenta hidralllicke karakteristike slozenag cevnog sistema.1 = 4.R +Sv2 +1.2 + K5V52. SV2 == 2.. <'.v3 +S3+A.v4 +11. ==6m. SR = 1.3 = 10.vj +Sl +/l-'d+ 1) . Za zatvareni cevni sistem sa 81. 3 8 14 8 Is K4 =~(<'. SR1 == 1. zato ce se ave veliCine.lE" Radi kraceg zapisa llvesce se koeficijenti hidraulickih karakteristika cevnih deonica 8 fa 8 /1 Ko ==~(<'.Fromcun slozenih cev'Ovoda 191 Pm == 3kPa.K4 =7.7. =0.5. r. n d4 4 n d5 c5 Da bi se odrediIa snaga pumpe potrebno je poznavati protok i napar pumpe. Kj =--.v5 +A. Svo . d2 == 50mm. K5 == -2:4(l. n~ . p= 1000kg/ m 3 • Slilca P. S2 = 9.-+1).2 +11. dobija se snaga ugradene pumpe P==308 W.5.. odrediti. Sk =0. n~ a n~ I 8 . Pv == 800Pa..u +2Svo +11. IIp == 0..T+ 1) . Sv5 == 10. upravo tim redam. Sv3 == 2.z4(SR +Skl +<'.7. SV4 == 11.. == 8m.5. dobija protok 2 1Z =V5 (1+~K1 / K2 +~K1! K3 )-1 =8. ProDlem 2. . dobija se protok n~ 2 8 K2 ==~(<'.u +Sk +<'. A. a zatim koristeCi Bemulijeve jednaCine za nivoe tecnosti u rezervoarima A i B i za zatvoreno strujno kola (deonice "1" i "2")..- Kako vaii i drugi uslov hidraulicke paralelnosti K4V42 =K1V. kao i odgovarajuce jednaCine kantinuiteta.3-14. pIVO.= 0. '2 Vs == Jgh / Ks = 18.2..351/5..R +Sk +l. Su ==0.2.3-14 oclrediti: a) snagu ugradene pumpe..11.61/ s. <'. 12 == 3m. It == 2m.75. h SkI = 0.3.-. d3 == 80mm.025. d 4 = 60rrun.. Dati su u podaci: h==4m. Su =0.5... do == 120mm.-+1).5.-. 1z Bernulijeve jednacine postavljene za nivoe 1-1 i 0-0.= 2. =K2V2 =K3 V 2 2 3 VTj Zatim se· iz uslova hidraulicke paralelnosti deanica K/.5. SRO =0.5. P. to == 12m.2 i jednacine kontinuiteta V5 == VI + V +V3 . do == 65mm.. Svl == SV2 == 1.02.-) . d l ==80nun. d 1 == 80mm.-+1) . '4 'I Is == 10m.8.-. to se njega dobija pratok kroz optoeni vad V4 = "K1V1 +KsV5 I. k vs 12 =6m.. /"2 ·2 .. h =100mm.5. d 2 == 60mm. 13 ==8m. SR2 = 0. RESENJE" Odredivanjem protoka blende.8.3-14 RESEN. 13 K3 =---z4(SR +Skl +<'. TJ p == 0. to == 4m. H == 1m. koja glasi gh = Kl52 .

.1. t. v k'---~--~----~----~ VI R V2 Slika P. kada je ree 0 protacima.. u kome sn deonice (0) i (4). 12m.02. hI ::: 1= 15m.R + 2C. + Kl'4 2 ::: 74J Ikg. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A i B u rezervoar C.3-15. Pumpa prebacuje vodu iz dva donja u gornji deo rezervoara. dobija se kvadratna jednacilla 1 11 -/2 2 12 (Sv1-Sv2 +/.7) za paralelno povezivanje cevnih deonica dobija se ekvivalentni koeficijent hidrauli6ke karakteristike K.54) snaga pumpe 1znosi P=2393 W.4 1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno strujno kolo.3) za redno i (2. 10m.2. U potisllom cevovodu na dmini = 5m meri se pad pritiska pomocll diferencijalnog manometra sa zivom.v = 1. h2 1= ::: Sm.88 1I s.3-15 I Yp = ghj + (C.Y2 =3. +V2 . Potom se iz jednacine (1) dobija napor pumpe Yp = 119. koje glase v~ 2 + (C. shodno izrazu (2.3.75 J Ikg.d")V 1 r -L 2 g(hz -h )+(Su +Sk +Sv2 +/cd)V lJ= 0. Potrebe u rezervoaru C su ri" = 2. ProDlem 2. Odrediti snagu pumpe koja obezbeduje projektovani pratok. Odrediti: a)snagu ugradene pumpe. podaci: d = 40mm. b) Primenom izraza (2.:38m.2. dobija se napor pumpe: }~::: Ki'.. t. U rezervoaru sa s1.1E Prema projektovanom protoku brzina u cevi ka rezervoaru C iznosi v =4T/ I d 2 n ::: 1.vl =4." 1z Bernulijevih jednaCina za nivoe 1-0 i 20..=0. b) karakteristiku blende koju treba ugraditi u cevovod umesto meraca pada pritiska na duzini 10 da bi pIotok i pokazivallje bili isti.. 2 Su = 0.245 ml s."~+L~+[K'+(k+ k+ Sa kojim napor pumpe iznosi Yp klTT d10497 = K. 1.3-16 vodase llalazi na tri nlvoa. '2 2 cije je realno resenje Vj = 1.CA~I=0v" 11 1 1-.592 m! s.5. Nivoi vode u svim rezervoarima su konstantni.v + A~ + 1) v I 2 1 2 2 Y = gh2 +(Su +t." +s/c +C. 'Il p =80%. Na kraju. Sk::: 0. d + 1)2" ' p i jednacine kontinuiteta V2 2 2 2 v ' (1) (2) Vo =Ii. I Is.y +1. P.5. SR:=: 1. Dati su f=' ~=~~r-=I"'·T~v""d. iz jednaeine kantinuiteta primenjene za raeYU dobija se protak kroz pumpu f/o ::: V5 +V = 25. Nivoi vode na svim etazama su konstalltni..192 Fromcun slozemh cevovoda Konacno.5.==tI h2 1 ::: 1O.3-16. t.VI + A~) _ RESEN.'fi==:!=.-d-)V 1 +2v(Su +Sk +Sv2 +/.2.. sa kojimje snaga pumpe P=299W. ProDlem 2. 'a .T)T+(SR +2C.V02 = 74 J I kg.k +Sv2 +A.

5. Odrediti koeficijente lokalnih otpora ventila V2 i V4 tako da nivoi vode u rezervoarima budu konstantni.. sa kojom procI.3-17. Ie . 1.02. Voda istice izcevi kroz mlaznike izlaznog precnika do. I \ \ odredjuje brzina isticanja mlaza v = ~2gh . Pm == 13600lcg/m3. Odrediti: a) koeficijente lokalnih otpota svih nventila.02. Prema jednacini kontinuiteta ovajprotok claje brzinu u cevi Vi = v( do / d) 2.5. A=0. ~u == 0. b) snagu pumpe.-l.2.2.v1 =4. Tip. I )'h ~I -SR2=0.2.. d1 == 40mm. a potom odrediti snagu pUll1pe. Pmo == lkPa. Poznate veliCine su: do. LV3 Slika P.F-~~~~~k V1 =4. r t ~ r Jh P I' --.5. b) c) K=O. 12 = Sm.O . ~______ ..Ventil u prvoj cevi ima koeficijent lokaJn()g otpora ~1'o. v RESENJEa) P=1916 W. Hi (g) u IH" vo Ie (D VI V2 cD 1. d 3 == 40mm" d 4 == 30mm. Tip = 0.n /4.k. ukupan protok isticuCih miazeva je Ii-a = (n + l)V. Dati su podaci: D=50mm. Dati su podaci: p =: lOOOkg / m 3 . ~1'-2. ~1'3 =15.3-16 . H.3-18. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara B i C u rezervoar A. 12 = 8m. I == 15m.2 = 3. I =15m. Tip =80%. H1 == 3m. ('.7 .--~~~~~~-:J-h2 = O. hi == Sm. Kako je visina svih mlazeva ista. Ll~ RESENfE: Sv2 = 58."2 . dok je .Problem 2. d 2 == 45mm. ~"l =2.4 . 1. Prema tome.7. H2 == 4m. ~u' ~k' Svo' ~v' Sin. ~R =0. 13 = 10m. L. p.k =0. Pv = SOOPa. h = 120rnm.. h1 =1m.5.1'0.65!/s. ~v =1.~R' Sr' ". Da bi svi mlazevi imali iste visine treba podesiti otpore preostalih n ventila.)k tecnosti iz jednog mlaza iznosi r/ = vd. ~R = 1. Slika P. - - - I" a "' Ie 1 D P== lOOOkgim J . D.. 11 == 2m.8. RESENJE" Najpre se iz Bemulijeve jednaCine za preseke 1~ 1 i 2~2. Ie C. U grani precnika D meri se protok pomocn blende Cija je karakteristika K = 10-2 m3 / sm 1/2.014m /sm 3 1l2 v .5m. ~R1 =0.3-17 ).Problem 2.. h2 == 6m. Fontana ima n+l mlazeva visine /Z. S1'4 == 13. iiznosi h.. to ce protoci u' n+ 1 cevi bi ti isti. d. A == 0.Prora(Yun J'iozelulz eel/ovoda 193 c) protok vode od srednjeg ka donjem nivou kada pnmpa nije u pogonu.5. '4 = 5m. d = 50mm.. P=450W. Pm == 13600kg I m3 . v 2 /2"" gh . Blenda je povezana sa zivinim manometrom Cije je pokazivanje h=125rnm. Lo' h.\.:\~11 = 5m. Pm I d Ie = 4kPa. do == 60mm.6. --.5. ~-----. d == dl ==dz ==40rtun. fo == 10m. (. 1±"'=-==-~t1 .

60.{".2 d dabija se koeficijent lakalnog otpora ventila S. 1·······1 · · ' · l · · · i ' i 1 TiTlT'rnCI 2 ·········\9):~ ~ .l@""*"":im"':!?h:d·~m~""?%i!""'.+2Sv+2Sk+AD)(D2n) La 4Vo 2[ (SR+Svo+ A-."".ana sa manometrom koji ima pokazivanje h=lOOmm.%n".d..=5.. '% vo 7' vt tit I.9). =?M"". 15. 5. ~ V2 rd ====. dobija se napor pumpe Yp=gH+(s.05m3 /sm1/2 i koja je pove:<.. Dati Sll podaci: H=)Om... 70.2..""J&"""f}"":%""<{".2...1. PrOD/em 2.osti i=1.""'''. 12...n.. d.:%""!. 100.!!. C.. 2 ~ IiL-.''''..::==~ '·.. a) 1z uslova hidraulicke paralelnosti O-te i i-te deoruce I V ... 10.--iXl-~ vt k V U :=".. 100.2" ." = Svo ..t.1)(7) 2+Sm+ 1J"2' I do v 2 koji shodno izrazu (2.8. p=1000kg/m 3 . .):5. 100. i on daje brzinu Vj = (11+1.194 ProraCit1Z slozenih cevovoda h . ..""»fi%""'~""')lm./!-:-7=%ib94"".2.102) daje snagu pumpe.:0."j). 100. RRfENJE: Protok izmeren blendolU .j).~ R r Vn R Slika P.=150. (i=1. 10.. 20.1)2+(Sm +l)"2=(SR +SVi +A )2+(Sm +1)"2+ f.3-18 protok u bilo kojoj magistralnoj deonici Vf =Vo - jV = (n + 1. 120 mm.9). l1p = 0. Odrediti· smigu ugradene pumpe. (i=1. J=I L d..2 v 1 V v2 ~ L· v~ (SR +Svo +A-.i'&""lm".j)V. b) 1z Bemulijeve jednacine za preseke 0-1.j)(d o I d)2V.. Slozeni cevovod ima 9 deonica precnika d t .J(Sr +A D)T 2 . +A D)(D)4 L(n + 1. 15.?' Da bi se poznavali koeficijenti otpora svih ventila indeksu i treba dati vredp. 70. "~"""i'#""i<'~"".(S. Sa koeficijentam C1 obuhvacenjei lokalnL otpor blende.. 8..====~===::::~======:. U deonici precnika d l H meri se pratak pomocu blende cija je karakteristika K = 0.3-19. ___ =1::=== tit if: f- VI ~ vi ~~ ..-f0. u kojima su otpod dati ekvivalentnim koeficijentima otpora C.

7.-=lO.. 80.41 Pa/(l/s)2 i=1.. 7. . 62." +{ k+[ K.3-21 Slika P. 20. =2. Odrediti ukupni protok tecnosti gustine p = 900 kg 1m 3 ako je porast pritiska u pumpi Ap =72 kPa.[K. 10. rb-+ rb-}-2 +C rb-+ rh-. 10.3) i (2. 80. r fT +K. 220 1/ s.78. .v'.211/s.2 = 111. i primenom izraza (2. i b)· nacrtati· ekYivalentnu hidrauliclru karakteristiku. . 13.Uvodenjem koeficijenata hidraulicke katakteristike K j = 8pCj I (d j n)2 (1=1. 30.7) dobija se ekvivalentni koeficijent 2 hidraulicke karakteristike cevovoda K.3-21.r/2 dobija se protok b) Slika P. .3. U jednom zatvorenom hidraulickom sistemu razni potrosaCi su redno i paralelno povezani.Froraatrl slo:ienih cevovoc/a 195 iznosi r~ = K Jh = 15.!E.5.9). Koeficijenti.3=20.. 40.-+ k +K..2.23. 60. pa ce shodno izrazu (2.3.5. . i koriscenjem izraza (2.[K. + JK../K5 .102) snaga pumpe iznositi P==2197 W. r)-=JApIKe =17.43 (1/s) 2 ' . K. hidraulickih karakteristika pojedinih deoruca su K j =20.81/ s.6 J I kg. a) Odrediti ukupan pad pri tiska zatvorenog hidraulickog sistema. Podaci: di=lOO. 27.80. Strujanje 11 cevima je turbulentno u levadnitIloj oblasti atpora. U deonicama zatvorenog hidraulickog sistema poznati su precnici cevi d j i ek:vivalentni koeficijenti otpora Ci (i=1.. 70.JK: +.2. Uvodenjem koeficijenata hidraulicke karakteristike K j = 8Cj 1dtn2 (i==1.7).3-20 Problem 2.7).2..EN.431-10'. . + 3 + (1 I 1 1)_2 Pa JK: + . Ukupni zapreminskiprotok vodeu sistemu je V".3) i (2. = 13. . + JK. ..1.)~2=52248. {j-f. 100 mm.2. C. RES.5. 1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno strujno kola Ap == K.9.7) dobija se koeficijent ekvivalentne hidraulicke karakteristike Ke=Kl+{ rb-+[K2 +( rb-r'2+K7rI/2+ "l} K 3 "l/K4 "'>.6 Problem 2. "K6 "Kg "K9 1z Bernulijeve jednacine za nivoe 0-1 dobija se napor pumpe Yp = gH + K. RESENJR a) Kako je za zatvoreni hidraullcki sistem ek:vivalentni koeficijent hidraulicke karakteristike K (1 1 )-2 K e = .2.

c) Izracullati korisnu snagu pumpe ako je n=3 i ako su dati podaci: d i =25..2. i 2.2..04.2. Ii =10.L M ~ _l _dl_~.035. tj. dobija se dijagram hidraulicke karakteristike dat na sL P.2 Ai . 1z ovog uslova i iz jednacine (2) dobija se protok kroz i-tu deonicu . 15m. p= 985kg/m 3 .3. .03.1. 0. = canst. 2) paralelno.2.'=8.2. -d -2 == . D=50mm. (1) a) Za larninarno strujanje koeficijent trenja odredujese primenom izraza (2.032 (i=1.1CV)] .26).3.3-21b. Zapreminski protok V tecnosti gustine p i kinematske viskoznosti v isti je u oba slucaja povezivanja cevi. . Na mestima grananja i spajanja cevi kao i ostale lokalne gubitke zanemariti.5 bar. 28.l) Kod redne sprege (s1. p.V L ~ . ..3). P.n). 30mm. i n dj 2 . ~ == 128pv Tt.2) Kod paralelne sprege (s1.1.3-22. C'[__. Ai=0. r'. b) turbulentllo u hidraulicki potpuno hrapavim cevima. . 0. Frob/enD 2. P. a. V_'_/-4"~_p_' M N __ L_'2]_'d_:--. V. I1Pi ==-n-d 4 ~ • (2) ! a.3. pravila crtallja opisana u Odeljcima 2. i~l n i=1 d. P. U jednom zatvorellom hidraulickom sistemu n cevi precnika d i i duzine Ii povezane su: 1) redno.2. A=0.2. 12. a koji ima jedan od oblika Ii V i 8p li'2 I1Pi = PA. v. za piikazani cevovod sa s1.21/8.196 Proracun slozemlz cevovoda to ce ukupni pad pritiska iznositi I1p == K/ 2 == 6. I1p.3). b) KoristeCi.2.24a) vaZi uslov V. L=95m.n·lO6 nl / s. V= 0.5 V. Odrediti zavisnost pada pritisaka izmedu tacaka MiN od protoka ako je strujanje u svakoj cevi: a) laminarno. == canst pa ce ukupni pad pritiska izmedu tacaka MiN biti 11 128pv " n Ii I1PMN == LI1Pi = .3-22 RE£ENJE Kako se lokalni gubici zanemaruju to u pojedinim deonicama treba uzeti samo gubitke usled trenja koji se odredjuju primenom Darsijevog izraza (2. Zadate velicine su: d p Ii' Ai U=1.3-21a.39): 'Ai = 64/Re i = 16/[f~ I (d.. iCijom se zamenOffi u jednacinu (1) dobija linearna zavisnost pada pritiska od protoka 128pv Ii . n dj 4 pMN .2.3-22b) vazi uslov (2.2.. a) Stika P .

lbar.PMN +pA. n .-s • . H == 2m.=1 n V n d' b) Pri turbulentnom strujanju u hidraulicki potpuno hrapavim cevi~a koeficijent trenja nije funkcija ad Re-broja. Pumpa Pi je radna a P2 rezervna. SkI ~ 0./).03.~1 Ii. =-2 V L/A.=1 d.25. Smatrati da snaga pumpe ostajekonstantna.PMN = .2 7t V= S. koja trosi P=7.v2 := 4V2 / D rc = 1. A. . kW za ProDlem 2. a)Kada radi sarno jedna pumpa. odredjuje pad pritisaka V ". Ukupan pad pritiska u zatvorenom hidraulickom kolu je L 1 4)/ " /).995m/s . I. a rade obe pumpe.2.928 m/s. D 2(D2n)~ .l) Posredstvom jednaCine (1) dobija se ukupni pad pritiska za rednu spregu 8p '2f. S obzirom da radi sarno jedna pumpa to vaZi jednacina kontinuiteta V =:: Va iz leoje sledi v == vO' 1z Bernulijeve jednacine za preseke 0-1. S" == 0. i 2 ==)OOm. Vod (1) sluzi za stvaranje sekundarnog strujanja koje sprecava talozenje prljavstina na dno rezervoara R. Postrojenje prikazano sa s1.PMN == L. za koliko se tad a poveca protole transportovane tecnosti lea deponiji. od rezervoara R do deponije D. i P=5. samo za deo zadatka pod b).5. a zatim se iz jednacine kontinuiteta 8p /). Dati su podaci: Pm::: O. 'sledi . odrediti koeficijente lokalnih otpora ugradenih ventila VI i V tako da se ostvare zeljeni protoci V.n g" 2 . kroz bilo koju deonicu.3-23.v=4(V1 + Ti2 ) I D rc = 1.3-23 sluzi zatransport i r z = 200 m3 I h kondenzata. b. d== 80mm.=1 L. I=:: 5m. D=200mm.3 kW za paralelnu spregu. korisna snaga pumpe P == /). Konacno. Sv == 1.768m/s . 11 == 10m.27. REfENJE' a) Na osnovu zadatih protoka dobivaju se brzine: 2 2 z Vj =4Vj Id rc=O.4 rednu.PMN::: 7t 197 LV. leoja glasi .s/ozenih /eJloJloda cijom zamenom u jednaCinu kontinuiteta V == 128pv /). P..5 kW.75. odnosno od protoka. Gubitke u raevama RO i R zanemariti. gustine p == 1000kg 1m3 .=IT J • ~ V.15.pV ima brojne vrednosti: P==41. b. d) 2 (L.P== /). .2) Za paralelnu spregu se iz jednacine (1) dobija protok /). SRI =1. Sk =:: 0.P. i V • 2 b) Kada se zatvori ventil VI.=l ?ell)) c) Nakon provere reZima strujanja sledi da je Re = Dn v 4~ D == 226969 sto odgovara turbulentnom rdimu strujanja pa zadati podaci vail.5. Sekondarno strujanje se ostvaruje protokom kondenzata Vj == Sf Is. pa zato vazi puna kvadratna zavisnost (1). U instalaciji se nalaze dye paralelno spregnute pumpe.Proracun. SR2 = 0. = 0.

Ie Deponija k k I.81/ s =: 266 m3 / h. DakIe. pa zato vazi jednaCina kontinuiteta r? =: 2Vo' Kada se u Bernulijevu jednacinu (1) uvrsti napor pumpe Yp = Pl1 pPIjo' Clanovi sa brzinama pretvore u Clanove sa protocima.-p.1. Yp2 =760 J / kg. dole je u gIavnojcevnojdeonici gubitak Yc K2 = KV 2 . ~ I~ fr R2 V2 Iz.102) dobija se koeficijent lokalnog otpora ventiia ~v2 =: 1. P. Yp ~ =: Pl1 p / pT/o koji sledi iz (2. Dakle.D. U cevrum deonicama u kojima se nalaze pumpe stujni gubici su dati izrazima 1~] =: Kl'j2 i Yg2 = K2V22 .v2 +1. i r 2 instalaciju treba uregulisati tako da se na ventilima dobiju otpori Sv] odnosno ~V2 . Visinska razlika izmedu nivoa tecnosti u rezervoarima je H. g Yp ] =: 790 J (kg..20. a) Odrediti l~kupan protok tecnosti ako =15 ~g ({)2. +2Sk +1. i na kraju iskoristi veza f/o =: V 12.65. .. povecanje protoka u slucaju pod b) U odnosu na slucaj pod a) iZllosi [Vb + (V. da bi se ostvarili zeljeni 1 protoci V.]1 (T~ +V2 )a =22%.0:<\ u .2. 1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno strujno kolo 2 1 2 • 31 V' I VI Ip =: posle zamene napora pump~ izrazom b) l +(SRZ +Sk +t.1.3-23 Yp + P.2. ~ + 1) v~ 2 I 2 V (1) (~u +2Sk +2~kl +2~v +A D)2+(~RI +~vl +A"d+ 1 )2' dobija se koeficijent lokalnog otpora Sv] =:1. Cije je pozitivllO reilenje V = 73.. leao i zatvaranjem vel1tila VI Cime je r~ =0.. = gH +(s. P.2) koeficijenti hidraulickih karakteristika. K = 20 :g (f)2. pri cemu su veliCine Ki (1'=-. H=20m.roblem 2.zs-+ 1+4(2~k] +2~v+6. su dati podaci: K] = 10 d ({)2 . ~) l~ +(2SkJ +2sv +1..Ie I. dobija se kubna jednaCina 8 [ 2/+12 1 1 ] ' 3 ' 2Pl1p D 4 rc 2 ~u +3~k +~V2 +A----. Dve pumpe (s1.198 PrortlGun s/ozemh cevovoda lz -fabrikc - .=: 0 .Ie k frv Slika P. .3-24. U ovom slucaju protok u raevi RO se deli na dye jednake koliCine.D.D) V + gHV --.D. jet su grane sa pumpama identicne.3-24a) su paral~IIlospregnute i transportuju tecnost iz rezervoara A u rezervaor B.. +V2 ).. b) Povecanje protoka ostvaruje se ukljucivanjem i rezervne pumpe.

2 .K l ) . y y+ b) y a) A +-------'---'----4-_ d) V Slika P.2 .. Yp2 =gH+K2V2 +KV . . P. d) Yp1 > Yp2 ' Ygl == Yg2 == 0.iima se nalaze pumpe PI i P2 i ona iZllosi (2) . cije reSenje y" =5 lis zaclovoljava sistem jednaCina (1). d) ako su pumpe razliCitih (nejednakih) karakteristika (Ypl > Yp2 ) a zanemaruju se gubici Y i Yg2 . koje glase: . Karakteristikeparalelnospregnutih pumpi: b) Ypl == Yp2 . c) ako su obe pumpe istih karakteristika a moze da se zanemari sarno gubitak Yg2 . (1) Eliminacijom protoka Ttl i V iz sistema jednaciIla (1). Ygl == Yg2 == 0. . pri tome livodeCi konstante 2 K .'. c) Yp1 == Yp2 ' Yg1 .3-24 a) Dve paralelno spregnute pumpe. energija u raevi R (v.2.:: Yg2 . a gubici Ygl i Yg2 ll10gu cia se zanemare.:: Yg2 ...)V 4 +[ZAB+4Ki(Kz -K1)(Yp1 -YpZ )] V 2 +B=O.2 .2. e) Yp1 > Ypi'Ygl . . RESENJE a) leclnaCine koje definisu problem su: dye Brenulijeve jednacine (postavljene za Ilivoe tecnosti u rezervoarima ALB) i jednajedriacina kontinuiteta.B= K (gH-Yp1)-(K2-Kj)(1PI-YPZ) ' 1 1 2 dobija se jednacina cetvrtog stepena CA z -4Kj K. Bez obzira kakve Sli karakteristike paralelno spregnutih pumpi i odgovatajuCih cevovoda. V=V.s!.zel'tih cevOJ/oda 199 Nacrtati hidraulicku karakteristiku sprege pumpe-cevovod i ucrtati radne tacke spregnutih pumpi i svake ponaosob u sledeCim slucajevima: b) ako su obe pumpe istih karakteristika. gl e) ako su pumpe razliCitih karakteristika (Ypl > Yp2 ) a gubici Yg1 i Yg2 se ne mogu zanemariti.3-24a) treba cia bude ista za obastrujna putall ko. 2 2 (K 2 . +V2 . A="K(K2 -K 1 ) +K2 +KIKz . Strujanje je turbulentno' u hiclraulicki potpuno hrapavim cevima.Proracu/'l s/o.2 . Ypl =gH+K1Vl +KV .

200 ProraCYll s/ozemh cevovoda S druge strane u racvi treba da je zadovoljena i jednacina kontinuiteta V=v"j+V2 • (3) lednacine (2) i (3) su osnovne jednacine koje se koriste za crtanje hidraulickih karakteristika paralelno spregnutih pumpi.2. ali da se glibi<. koji se nalaze na medusobnoj visinskoj razlici hR _ B .r.ivih Yp1 "+2 i . P. prvo. objasnjen u Odeljku 2. iz radne tacke treba povuCi horizontalu Y=const.0 i Yg2 = O. dobija se radna tacka RT. dobija se energija u racvi YR =. ali ovog puta za potisni deo cevovoda.10b.HSoj hidraulickoj karakteristici paralelno spregnutih pUll1pi YpJ + 2 ' Kada se ova 'rriva spregne sa hidraulickom karakteristikom cevovoda Yc dobija se radna tacka RT. Ove tacke se medu sobompoklapaju (RTl=RT2) zato sto su pumpe jednakih karakteristika a u vodovima do raeve gubici se zanemaruju.. ponavijanjell1 postupka za celokupno podrucjeprotoka. treba ucrtati krivu Yc ' koja predstavlja hidraulicku karakteristiku cevovoda. Povlacenjem.B +Yc • (4) Dakle.isprekidana linija Yp1 ' Sada se koriscenjem izraza (2) i (3) pri jednom napom sabiraju protoci iz tacaka A i B. pa se tako dobija protok 2VA u tacki E koja lezi na rezultuj.i u odgovarajuCim cevnim deonicama ne mogu zanemariti. iz radne tacke. koja se nalazi na rastojanju gh R _ B .. treba redukovati hidraulicku karakteristiku pUll1pe Pl. donekle. Postavljanjem Bernulijeve jednaCine za preseke racve R i nivoa tecnosti u rezervoaru E. Prema tome. P. za slucaj sa s1. koja predstav!ja merge/ski tldeo pumpe PI It ra(vi R Na ovaj nacin.YgJ . Da bi se nacrtala hidraulicka karakteristika cevovoda. koja leZi na rezultujucoj krivoj paralelno spregnutih pumpi Yp1 *+2' U preseku la. treba koristiti energiju u racvi. b) Kada se paralelno spregnu dye pumpe jednakih karakteristika i kada se gubici u vodovima do racve mogu zanell1ariti rezultujuca hidraulicka karakteristika paralelno spregnutih pumpi se dobija sabiranjem protoka pumpi pri jednom konstantnom naporu. linije Y'. dobija se redukovana hidraulicka karakteristika pumpe Pl. Cime se dobijaju: upreseku sa krivom Y 2 radna p tacka RT2 pumpe P2. c) U slucaju da su pumpe jednakih karakteristika.3-24b protoke iz tacke Atreba sabrati.1.ghR. P. 2 ?~'Jtoci . Redukcija hidraulicke karakteristike se VIS! taka da se pri jednom protoku od napora Yp1 oduzima gubitak YgP Cime se dobija veliCina Yp1 * = YpJ . i u preseku sa krivom Yp1 *' tacka D. Ovaj postupak je. Pavlacenjem vertikale (V = const) iz tacke D dabija se u presek:u sa krivQmYp1 radna tacka pumpe RTl.3-24c je ocigledna da radnim tachE'·]' pmnpi odgovaraju razliciti r~ i V • . Sa s1. iz tacke na Y-osi. Tako na pro nasI. Konkretno.2. takode. tada treba dobiti redukovalze karakterisfike pumpi.'const u preseku sa krivima Yp1i 1'~2 dobijaju se radne tacke RTI i RT2 pojedinih pumpi.3-24c prikazaIi je sIucaj kada je: Yg1 *.2. pa se tako dobija rezultujuCi protok Vc = VA + VB u tacki C. Da bi se odredile radne tacke pojedinih<pumpi.

d) Za slucaj pod c) odrediti broj pumpi koje treba da rade da bi ka gradu A imali projektni protok..3-2S sluzi za snabdevanje dva grad a vodom za pice.Smm.2. Grad A ima potrebe T~ == 800 II s. d1 := 800mm. prvo se iz RI povlaCi horizontala (Y=COl1st). Cevovodi su od celicnih varenih cevi sa stanjem zidova posle duzeupotrebe. U preseku krivih Yp1 *+2* i Ya dobija se radna taeka RI~ Za odredivanje radnih tacaka pojedinih pumpi. a) Odrediti potrebnu snagu za pogon pumpi. s tim sto je tada uputnije umesto hidraulieke karakteristike tipa Y == Jeri") koristiti njen oblik /:lp == Jeri"). b) Koliko paralelno spregnutih pumpi treba ugraditi u pumpnim stanicama PSl i PS2 umesto pumpi P1 i P2 ako se raspolaie pumpama koje imaju H karakteristike YpI. a povlacenjem iz nje horizontale Y=const i u preseku sa krivima Yp1 i Yp2 dobivaju se radne taeke pojedinih pumpi RTl i RI2. a1 =408.1. -b.d) Kada se pumpe razliCitih karakteristika paraleIno sprezu.1. d2 == 600mm. P. LakaIne otpore racunati kao 10% od gubitaka na trenje.menja nagib zato sto su hidraulicke karakteristike pumpi razlieite. neka je J~l > Yp2 ida se zanemaruju gubici Yg1 i Yg2 . na pI. b2 == 20000. Opisani postupak za pumpe u potpunosti vaii i za paralelno sprezanje ventilatora. p=1000kg!m . bl 1= 20km. H == 100m.2). krivima Yp1 i Yp2 eime se odreduju radne taekepumpi RTl i RT2. preseka sa . hrapavosti zida cevi 1) == O.S se dobija vrednost apsolutne . c) Ako I J J je pumpno postrojenje PS2 u kvaru a u PSi ugradene pumpe iz zadatka pod b) odrediti koliki je tada protok lea gradu A. tada se koriscenjemizraza(2) i (3) dobija rezultujuca hidraulicka karakteristika spregnutih pumpi -kriva Yp1 + 2 (sl. U preseku krivih Yp1+2 i Ya dobija se radna tacka RI.2. Cevni sistem prikazan na s1.v=1. P. REfENJE a) Za eelicne varene cevi koje se duzivremenski period nalaze u upotrebi iz tabele T. Ovom prilikom u tacki A kriva Yp 1+2 se "lomi" . a 2 == 1636.3-24d). Podaci: h == SOm.m !s. 2 = 3787.5. e) U opstem slucaju paralelno spregnute pumpe mogu biti sa razlicitim naporima. ProDlem 2. d = 1m.2. cime se dobija rezultujuca kriva hidraulieke karakteristike YW+2* koja se lomi utacki A. a zatim se iz presecnih tacaka B i C na redukovanim krivima povlaee vertikale do.S.3-25. = a. Prema projektnim protocima slede vredIlostibrzina sttujanja . '2:= 6 SIan. na pro Yp1 > Yp2 ' a neka postoje i gubici Yg1 i Yg2 • Ovom prilikom prvo se po postupku opisanom u zadatku pod c) dobijaju redukovane karakteristike pumpi Ypj * i Yp2 " Zatim se redukovane krive paralelno sprezu. 11 3 = lOIan.06·1O:. a grad B V == 500 II s 2 vode.V2 (i=1.

Q 2 ..1mpnoj stanlei PSI treba da ostvari protok V =Va / n.Rez = 1000974.. ill 4Ti"z ill v =_.08 bar i· b. nakon zamene protoka Til = 800 II s. Prema tome ukupna instalisana snaga iznosi P =P 1+P2 = 1398. a shodno algoritmu 2. Sa ovim vrednostima Rebroja i sa podacima 15 i d. a tada za odredjivanje koeficijenata trenja vaii izraz (2.PI = 3.b2_ .7. (i=0. au razmatranom slucaju i iz razloga zato sto je snaga jedne pumpe suvise· velika.P2 == 14. a u PS2 protok V =V. n a l +gh b] +Kn 2 = 10431/ s .1 leo 7fT + 1. _ill 4 V .lle2 TT 2 V 2 (1) 2 Iz ovih jednaCina. 1m pri cemu su n i m brojevi ugradenih pumpi. ? I I 2 Ypl +Yp2 = gfJ +1.2) tad a svaka od pumpi u p1.7 leW. Jdgn:· 0 . . Za resavanje ovog zadatka koriste se dye Bernulijeve jednacine. .1 se ugradnjom vise paralelno spregnutih pumpi. sledi . .102) dobivaju se snage pumpi P I =500.1 J Ikg i }'~2 = 1436. d) Ako potrehe grada A. Zamenom ovih protaka u izraze za hidraulicke karakteristike pumpi slede brojevi ugradenih pumpi u pumpnim stanieama n = Va ..:. tada iz jednaCine (1) zamenorn hidrauIicke karakteristike pumpe izrazom Yp1 = a l .2). b) Probleme snabdevanja vodom nije dobro resavati ugradnjom sarno jedne pumpe.1.5. zamenom koeficijenata trenja izrazom \ = 0.1. ? I va ? 'I v]72.. sledi da je strujanje u hidraulicki potpuno hrapavim cevima. tada odredeni broj pumpi iz PSl treba isldjuciti.1. iz bila kograzloga van pogona (V2 = 0).b/T2 i uvodeCi koeficijent hidra1.H o dT+ 1. slede vrednosti za napore pumpi Ypl = 308.o do + 1\. sledi pratok ri.1 d] d1 . p2 c) Kada su pumpe iz pumpne stanke PS2..6kW i P2 = 898.11(15 / d. sa kojima porasti pritiska u pumpama iznose b. ReI = 1201l69.1.1 u pumpnim stanicama PSi ugradene pumpe sa hidraulickim karakteristikama Ypi == a.1 leI I va .5 J Ikg.:.78).~ aj bl _Y pI =8 m = V2. Izjednacine (1)... Ako s1.~. u slucaju pod c) nisu za protokom od V.1. )025 ._ Y ..1licke karakteristike eevovoda K =1! f o ~ !LCdO)4lC·_4_)2 2 Ll\. Shodno izrazu (2. .4 bar. -bJi"2 (i=1.. Ovi problemi u vodosnabdevanju resavaj1.202 Froracun s/ozemlz cevovoda 4 . . v =-=1592. koji PSI transportuje prema gradu A. =10431 I s vode.4 kW. v =-=17682 o en: ] 12 2 ' s·' I c/2 n: ' S' 2 d 2n: S' ' 1 koje daju: Reo = 1561520. =) . (V +V )=166). koje glase: Yp1 + gh = 1.

236 bar transportuju vodu iz rezervoara A i B pre rna rezervoaru C. 13 == 10m. strujanje u svim deonicama kroz hidraulickiglatkecevi. Rezervoari imaju konstantne nivoe vode. p= 1000kg! m3 .2..0. Odrediti snagu koja je potrebna za pogon pumpi.5. dok se nivoi vode u rezervoarima B i C odrZavaju konstantnim stalnim proticanjem vode kroz njih.3-27.7f2' 2 (1) u kojima se za odredivanje leoeficijenta trenja koristi izraz (2.1.4. Odrediti protok vode lea rezervoaru C. do = 100mm.63). Shodno izrazu (2.43. dye) pumpe mogu da "izbace" vodu do mesta racvanja cevovoda. Lokalne otpore racunati kao 20% odgubitaka na trenje. Rezervoar A je veliki. u ovom slucaju. a koliki pri radu svih os am pumpi.h2 ::: 10m. c.k = 0..511 s.P2 == 1. I] = 6m. Interesantno bi bilo razmotriti kolild utrosak energije pri radu tri. 12 == 90m.2 12 v.4 W. C. VI PI VI '-------~R~2~~I~~-'k RI V2 P2 V2 Slika P.3-26.6kW. l z = 10m.3-26 Slika P. Podaci: h] = 5m.4 W pa ce ukupna snaga biti P == p] + P2 = 237.. Problem 2.8.P2 -p-= ghz +1.2 A.p] II v~ I v2 =gh] +1. Ovde treba napomenuti da dobijena resenja vaze sarno ako ena pr.p] = 4. II ::: 150m. v = 0.4. a povremeno tri pumpe (VI =870I/s).06.8. C. C. Pumpe Pi i P2 transportuju vodu iz rezervoaraA u rezervoare B i C.RI = 1. V= 1. Smatrati da je.10. d 2 ::: 80mm.2 "'7fT /!.m Is.2 "']---ct. IIp] = ll p2 = 0.106 cm2 ! s. llP] = ll p2 = 0. pa je nivo vode u njemu konstantan.7kW. Istovremeno voda se vraca iz B u C i struji iz C ka potrosacu P sa protokom V = 3. C.102) s1edi Ib==97.1.R2 == 0. 10 = 100rn. Pumpe Pi i P2. to povremerio treba da rade dye pumpe (V] ==724 lis). i jednacine kontinuiteta V == VI + V2 ' sledi veza .T+ 1.Proracttli sfozenih cevovoda 203 nl =V] In] I(G]+gh-KV1z ) =:2.v] = 1.. I v "'2 d T+ 1. hz = 3m.8. Podaci: hI =40m. Kako je novoodredeni broj radnih pumpi 2 < H] < 3.3-27 Problem 2. moguca je znacajna usteda elektricne energije. Strujanje je turbulentno u hidraulicki glatkim cevima. 10 = 4m. koje imaju poraste pritiska /!. Prema tome.69 bar i /!. 6 2 RESENJE: Posle odredivanja pojedinacnih snaga pumpi sledi ~ == 170 W P2 = 67. odnosno 1(S)==447.2. (.v2 = 2.V3 = 4. 2 RESENJE Iz Bernulijevih jednacina P /!. d l ::: 50mm.

50. . SlI =0. b) P = 7029 W. Slika P. Pv = 981OPa. C3 = 65..3 .6). i posredstvom koga se iz jednaCine (2) dobija brzina va:::: 1. 80. Sv =2. h = 2m. .~ (-j-)5/4 (-j-)2 vI d {d + (-}-)2L l~ d II (d~ )5/4 vt4 -l 4l7P/4 }417 = 1.3. odnosno trazeni protok liro = 8. Pajedine deonice slozenog cevovoda i=1. voda se povratnim cevima. . TIp =0. a p I II l[ J S/4 sledi jednaCina vI ={ B .02. Cs :::: 9. =100.60.204 Proracun s/ozemh cellovoda (2) /:lp d B::::. C7 :::: 40.. 200 mm (i=1. d = lOUmm..3-29 Problem 2.60... C4 =10.8 imaju precnike di iel0tivalentne koeficijente otpora Ci • Nivoi vade u svim rezervoarima su konstantIli.3-28. . C6 :::: 35. 100mm (i=1.2.017ml s. U pojedinim deonicama precnika d i otpori su dati sa ekvivalelltnim koeficijentima otpora ~ (i=1.7.--I_gh _1_. kaskadno vraca u rezerVaar A. Pumpa trallsportuje vodu iz rezervoara A ka rezervoarima B i C.. 112 :::: 20m. C2 =50.3-29. Cs =8. vraca u rezervoar A. . Podaci: I:::: 5m. RESENJE: a) C3 = 3.. .29. RESENlE: a) C4 = 42. Voda se. Sic =0. 150. C6 =20. CI =10. b) P = 5877 W.351ml s d Jl J J cije je brojno resenje dobijeno numericld. C2 = 10. 100.3-28 Slika P. h3 = 10m.5. i b) snagu ugi:idene ptlmpe. p = 1000 kg/ m\ TIp :::: 0. 100. . Odrediti: a) ekvivalentni koeficijent otpara deonice (3). Istovremeno.7 .80. iz ovih rezervaara.6'. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A u rezervoare B. 150. Pm = 19620Pa.50. CI = 5. Nivoi vode u svim rezervoarima odd:avaju se konstantnim stalnim proticalljem vode kroz rezervoare. = 200.. hI :::: 30m. C i D. Podaci d. . A=0. d. . iz rezervoara C i B.8. Odrediti: a) ekvivalentne koeficijente otpora deonica (4) i (5)..8). H:::: 5m. b) snagu ugradene pumpe. Cs = 45. Problem 2.0 II s.2.

Isparavanje tecnosti vrsi se. Najmanja dimenzija mehura. formiraee se prvi mehuriCi pare koji predstavljaju pocetak kavitacije. i obrnuto. termodinamickih.Mvti'acijska erozija. Kavitacija pocinje kada pritisak tecnosti ima kriticnu vrednost. na svim temperaturama. Smanjenje pritiska moze biti prouzrokovano prekomernim padom pritiska ili lokalnim ubrzanjem struje teenosti. Medutim. Pritisak kljucanja teenosti zavisi od temperature. Pod kavitacijom se podrazumeva nestacionarni proces stvaranja. Kada pri strujanju tecnosti. iIi na njoj. tj. kada dostize vrednost pritiska isparavanja na datoj' temperaturi tecnosti. temperature data je u tabeli 2. od. Zavisnost pritiska kljueanja vode. dode do smanjenja pritiska. koje se naziva "hladno kljucanje".4. Kada oni dodu u polje povecanog pritiska prestaju uslovi za opstanakmehurova pare. ali takvog da pritisak dostigne vrednost pritiska isparavanja na odredenoj temperaturi tecnosti. opstrujavana tela i s1. rasta i kondenzacije parnih mehurova. ito: polja pritiska.1. temperature teenosti. U uslovima stalnog nastajanja pare proces kavitacije se intenzjfikuje a takva kavitacija naziva se razvijenom. u veeoj ili manjoj meri.4.zina. Mesta u hidrosistemima na kojima se javlja kavitacija su: usisru cevovodi. kavitacija i dobiia ime. vibracijama. erozijom materijala.1. Ako se kondenzacija zavrsava blizu cvrste granice. te je otuda. Kavitacija je u hidrosistemima nepozeljna pojava. Opste @ k:a!vitadji U tecnosti koja struji moze da nastane pojava leoja se naziva kavitacija. !cao najceSce koriscenogradnog fiuida.2. i on zavisi od mnogo faldora. .. povrsinskih napona. ali i pored toga svi fenomeru vezani za ovu' pojavu nisu dovoljno razjasnjeni. koji se nalazeu obUku mehurica. iz bilo kojih razloga. Nairne. Stvoreni mehurovi pare bivaju nosf:ni strujom tecnosti. VeliCina mehurica je razliCita i zavisi od pritiska. samo se burna isparavanje tecnosti naziva kljucanje:Sa aspekta proucavanja kavitacije interesantno je kljucanje na ruiim temp~raturaina. sifoni turbina. pa zato dolazi do njihove kondenzacije. pri lokalnom ubrzanju tecnosti brzina strujanja raste sto je propraeeno smanjenjem pritiska. Pri leavitaciji formira se parni mehur ili kaverna.4. i to tako: sto je veei pritisak veea je i temperatura kljucanja. sadrzaja nerastvorenih gasova i vremena prolaza tecnosti kroz zonu kavitacije. hernijskih i elektricnih procesa koji se tom prilikom odigravaju. koja je reda . dolazi do osteeenja materijalaatase pojava naziva. pumpe. eime se stvara plodno tlo za nastajanje kavitacije. Pojava kavitacije je poznata jos s Inaja XIX veka. U tecnosti postoje nerastvoreru gasovi. na predlogFruda. lokalni otpod. poveeanjem gubitaka energije itd. polja bJ. KAVI'll'AC][JA 2. Formiranje prvih mehurova pare predstavlja poeetni stadijum kavitacije. vrste fiuida. Razlog tome je sto kavitacija predstavlja veoma slozenu pojavu i to sa aspekta hidraulickih. rezima strujanja. jer je praeena: sumom.

~r):~e:..~rx ~~e.ma. P2 .2 Mehur u tecnosti moze biti: gasni.2. 1z Bernulijeve jednaCine za preseke 1-1 i 2-2 2 2 V v2 l P1 + PT = P2 + PT + Ap .~~~~:P::. . Hidrodinamiclk.---. parni iIi meSoviti.· diJo agr·amima· sa s1. U kajoj je 1. L. S obzirom da .01 5 0.4..4.031 0. Kolicina nerastvorenih gasova u tecnosti odreduje se kao: (2. Dakle.. ·1 Homogena! 2 ..~j~ja~ec~ast~eza~~! JWlillIlill.::t~:n!:::~ j:~~.2.1 vanja.02 Tabela 2. To smanjenje pritiska maze biti izazvano prekomernim padom pritiska iii lokalnim ubrzanjem struje tecnosti.1 ~I'-c------.4... a samim tim i procesa kavitacije..206 Kavitacija velicine IflID.v II 1111i1 rnr I AP zano.2. Ako je centru kavitacije prethodio gasni mehur tada se kavitacija naziva ga.1. Za objasnjenje pojave hidrodinamicke kavitacije koristice se struktura strujanja u zasunu prikazanom na s1. Vrednosti koeficijenta nerastvorenih gasova koji se nalaze u vodi date Stl u tabeli 2.i.2. ~~~.p pad pritiska na suzenju tecnost ' Dvofazni tok v1 turbulentnom strujanju isparavanje biti intenzivnije.... vee da postoji i akusticna kavitacija koja je izazvana zvucnim talasima. tach A predstavlja· pocetak procesa isparaStika 2. na. 204. Na kraju treba napomenuti da hidrauticki naCin izazivanja kavitacije nije jedini. 1111)1111)111.krajnji pritisak i CLkoeficijent nerastvorljivosti gasa u tecnosti.. zavisi ad stisljivQsti gasa.2..4. ~~T! ~..2.4. Smatra se da ovi nerastvoreni gasovi predstavljaju zacetnike-centre kavitacije.89 0. vazduh CL 0.ll-. a akc je ana nastala samo isparavanjem tecnosti tada se kavitacija naziva pama.1) pri cemu su: Vt .zapremina tecnosti. Pl c pocetni pritisalc.2. Zbog lokalnog ubrzanja strnje pritisak maze da opada do Pmin (koji se ima pri vmax)' a za otpocinjanje procesa kavitacije potrebno je da bude ispunjen • PK~r~.1.4. ~Je ... Aka· je to smanjenje pritiska takvo da se u jednom trenutku dostigne vrednost pritiska kljucanja Pic I BiIIIIIIIIII!111111 ~ (tacka A sa dijagrama) tecnost pocil1je da isparava.a kaviblc~ja Pod hidrodinamickom kavitacijom podrazumeva Se kavitacija stvorena snizavanjem pritiska tecnosti.

DakIe. ako je kavitacija razvijena. Pri proll1eni vrednosti K koeficijenta lokalnog otpora za b-2% Slika 2.---1==::1==.2) Pl . . a ill karakteristicnu brzinu strujanja.. ~ jednog ventila dobijeni rezultati su 500 +---j--j--+i.I---'-L-. pri procesill1a kavitacije koristi se bezdimenzijski braj koji predstavlja odnos sila pritiska i inercije. Nakon toga. postifu se pri veCim priguserijima. Mehurovi pare noseni strujoln tecnosti nizstrujno se uveeavaju. Na dijagramu se uocavaju oblasti konstantnog koeficijenta 1=0. .do minimalne vrednosti Kk. bezkavitacijskom reZimu rada lokalnog noD 1500 1100 300 500 700 900 otpora. a kavitacijski broj Kk pri kojem je nasrupila ova promenanaziva se kriticnim.Sa ll1esta nastajimja najveCi broj nastalih parnih mehurova bice odnesen nizstrujno._-'--. Jifehura.2. Tako na pI. Ovaj broj se veoma lako dobija.--_.min' pri kojoj dolazi do naglih promena koeficijenta. iIi zbog opadanja pritiska. iIi zbog meausobnog spajanja.Pk == f. dotle da nastaje i potpuno 600 zagusenje stmjnog toka. Hidrodinamicka kavitacija moze biti: mehutasta. Promene strujnih velieina idu.4.2.--L-.kaverna. Zbog prisustva mehurova u poprecnom preseku protoeni presek teenosti se smanjuje.4. Kada je ventil vise otvoren koeficijent lokalnog otpora je manji pa se tada kavitacijski rdim rada teze ostvamje.lokalnog otpora i do naglog povecanja pada pritiska koje je propraceno smanjenjemprotoka.2 smatra se da je nastupila kavitacija.2. Za analizu dobijenih rezultata. kao regulacijskih organa.rta kavitacija je ona koja nastaje u oblastima snizenog pritiska a tom prilikom celokupna oblast snizenog pritiska "nijeispunjena mehurovima. iz vee napisane Bernulijeve jednacine. stvorice se parni cep . Od broja mehurova u fluidnoj stmji zavisice koliko je smanjenje protocnog preseka i kolike ce bid promene strujnih veliCina.4.8 lokalnog otpora koje odgovaraju 100 -'--. povrsinska i vrtlozna. kavitadjski fdimi radaventila.2) a naziva se Ojlerov broj' iIi kavltac!i:r/ci bro/ U izrazu (2.p predstavlja karakteristicni pad pritiska u kome je Pk pritisak kljucanja tecnosti. kako teorijskih tako i eksperimentalnih.4. za P2 == Pk i glasi: (2. Time -ce se narusiti neprekidnost tecnosti i formirace se dvofazni tok. Smanjenje kavitacijskog broja odvija se. pri elcsperimentalnoll1 ispitivanju ".Kavitacifa 207 uslov Pmin :s.--'_. pri daljem smanjenju kavitacijskog broja (K < K k ) proces kavitacije se intenzifikuje. 700 cak. h· U vrtloznoj zoni ~ _neposredno iza lokalnog otpora. prikazani na dijagramu sa s1.2 a odnose se na razliCite temperature 400 radne tecnosti i za razlieite polozaje otvorenosti ventila (bezdimenzijska 300 ve1iCina I).-L-.

Postoje dva madela uz pomoc kojih se objaslljava stvaranje celltara kavitacije.2..4. U proceJ'U kavitacije postoje ITt' jaze: stvaranje mehurovil.2. njima pritisci najmanji..2.4.4. mm dostiZevrednost Pk" Tada mehuricu d)~ !Pmin max nerastvorenih gasova.. a zavisno od polja pritiska moze nastati i u drugim delovima vrtloga.2.2.208 Kavitacija Povrsins/ca kavitacija se odnosi na tacno odredenu povrsinu koja u zavisnosti od oblika opstrujavanog tela maze biti ti ablilcu: pojasa.2.4. . 2.4.4. U odgovarajucem preseku na te1u (s1. se i izdufuje u -----. Zbog dejstva hidrodinamicke sile mehur koji raste (s1.3a) odnosi se na stvaranje mehurova na povrsini tela.4. Taj proces stvaranja mehurova nastavlja se sve doleIe postoje uslovi oddavanja laiticnog pritiska Pk" Otkidanjem parnog mehura sa zida zapocinje clruga jaza "zivota" .. gasova noseni strujom tecnosti dolaze u zonu b) a) gde pritisak ima vrednost pritiska isparavanja.analizu procesa kavitacije mehurovi se smatraju l11alim sferama ispunjenim pat·om (iii parom i gasom).4d)..2.nastajanje melmrova i kaverDi ima meharuzam koji se zasniva na prisustvu nerastvorellih gasova u tecnosti. U trenutlrn kada Slika 2.4 hidrodinamicke sile nadvladaju povrsinske sile prianjanja mehura za cvrstu povrsi~u mellur se otkida sa povrsine (s1.3 Tada se na povrsini mehura desava proces isparavanja elme paro-gasni mehur raste.. Pr/la jaza kavitacije .2. ali i od uslova eksploatacije.2.. u ostalom l11ehuricu pare 11a zidu. Naime. Ta hrapavost potite od tehnoloskog procesa obrade povrsine. KavitaciJski rnehur ce pnro nastati u centrima vrtloga.4.2. isparavClllja tecnosti.rast mehura.4.2.2. Osim ova dva naCina formiranja cel1tara isparavanja tecnosti treba naglasiti da parDi mehur moze cia nastane i u centrima vrtIoga. Slika 2.3b) takode se zasniva na prisustvu nerastvorenih gasova u tecnosti. rast . Stvoreni mehurovi u tecnosti su razlicite veliCine ioblika. a) ~ Na 81. zapoCinje novi ciIdus stvaranja mehura. Pri detaljnijim analizama ip I \ \ . za kolikotoliko jednostavniju . Na mestu sa koga se otldnuo l11ehur (s1.4a) pritisak tR .4 prikazan je proces stvaranja mehura na cvrstoj povrsini --eoi "iivotni put" parnog mehura pri -l\\>c) opstrujavanju tela. MehuriCi nerastvorenih ----------. Prvi model (s1. Medutim. Drugi model (s1.4b) defotrnis(. f/rtlo.ina kavitacija nastaje u vrtlozrum oblastima iza opstrujavanog tela iii prolaskom struje laoz lokalne otpore. jer SD u.strujanja.2. prstena iIi mrlje... smeru . U tim mikrol1eravninama nalaze Se zarobljeni sicusm mehuriCi gasova koji 11 uslovima delovanja lcriticllog :==-==-==-==-==-==-==-==-==-: pritiska U okolnoj tecnosti predstavljaju centre ----------.4c).mehurova i nestajanje mehurova.2.. svaka povrsina je u vecoj i1i manjoj meri hrapava. koji se nalazi na zidu raste zapremma na racun isparavanja tecnosti.2.

Naime. kavitacijska erozija nastaje na OHom delu povrsine materijala koja je dugotrajno izlozena procesu kondenzacije mehurova. u cvrstu . 2. Ako se sa R oZl1aci poluprecnik sfernog mehura.4. Usled toga na mestima kolapsa mehura naJ'Iqju lokaltzi hidro-udadpropTtlceni !taglli-n lokabui!t poras/om prdiska.4. tad a je ta povrsina izlozena dejstvu velike sile na maloj povrSini. upravo po uslovima koje namece pritisak (ptRt i obrnuto pt Rt). Kako se kOlldenzacija mehura obavlja trellutllo to se obicno kaze da je meltar tScezao iIi da je doziveo kolaps.ako sezna da na nekim opstntjavanim povrSinama moze doCi do kavitacije tada se erozija materija ne maze spreCiti ali se moze ublaziti odgovarajuCim postupcima povrsinske zastite materijala. da je kavitacija nepozeljna pojava u hidrosistemima i da se protiv nje treba boriti svim raspolozivim sredstvima. Zato je u hidrosistemima oJ'novno ne dozvoliti opadanje prdiska do !critiCize vrednosk Medutim.1b. i tada llastaje kondenzacija mehura . J aSIlO je. Otkinuti mehur struja tecnosti nosi nizstrujno.gUstina tecnosti ie . tadace nizstrujll0 R da se menja.Kako je . tada pri udant lcapi u cvtstu povrsinu nastctje udarna erozija. pa ce sila pritiska koja deluje na metamu p()v~~inu biti P =: pr 2 rc. s obzirom da se pri kavitacijskoj eroziji ullistava .brzilla zvuka. kada dolazi do rasta pritiska (nailaska struje dvofaznog toka na pumpu iIi aa geometriju u kojoj se presek siri) nastaje proces smanjellja parnog mehura. ili blizu nje. Rast parnog mehura odvija se do trellutka postizanja minimalnog pritiska Pmin' i tada je poluprecnik maksimalan i iznosi BOla.Kavitacija 209 kavitacije uzima se u obzir i odstupanje stvarnog mehura od idealizovanog sfernog kroz tzv.3.ftilSkog slo/a Tlla/erYLlla!cojlje izlozen kavitacyz: Preciznije. Posmatrace se udar kapi vode. Kavit21djslka ~Jrozija Pod !cavdad/skom erozijom podrazumeva se plVces rtlZa!"tlT{/a POVr.metalnu povrsillll. u parovodima u kojima para struji velikombi:zillom. proces identican kavitacijskoj eroziji.' Posle ovog stanja.2. Od trellutka kada se u tecllosti postigne pritisak P > h. U strujnim sistemima i masinama erozija povrsinanastaje zbog kavitacije u hidraulicnim sistemima iIi zbog udara kapi u parno-turbinskim postrojenjima. brzinom w. kroz uticaj na pritisak. jer je pritisak taj koji dovodi do nastanka kavitacijskih mehurova. ako se u pari nalaze kapi vode. Svi mehurovi koji se kondenzuju ne ucestvuju u razaranju povrsine. dahle.. Aka se kondenzacija mehura zavrsava na cvrstoj povrsini. faktor oblik mehura. uslovi za opstallak parne faze prestaju.odnosi povdinski sIoj materijala. a u tu zapreminu velikom brzinom ustrujava tecnost. U principu glavna borba protiv kavitacije odigrava se na hidrodinamickom polju. Pri kOlldenzaciji mehura zapremina parne faze se trenutno smanjuje. Tom prilikom leap se deformise i ima oblik prikazall na s1. tj. Upravo iz tog razloga proces erozije bice objasnjen uz pomoc eksperimentalnih rezultata postignutih u oblasti udarne erozije. i pored toga. pri cemu su: P. Kod dugotrajnag procesa kondenzacije mehurova na cvrstoj povrsini ona ce biti ostecena. Tada pritisaic raste (priblizno) do vrednosti p =: pew.lTeca /aza. vee samo oni koji iscezavaju na njoj iIi blizu nje.3. a taj praces se naziva kavitacijska erozija.

u cilju zastite povrsinskog sIoja vIsi se. tj. Opisani proces nastajanja udarne erozije potpuno je identic an sa procesom kavitacijske erozije. starn razlikom sto je kod kavitacijske erozije impuls sile pritiska izazvan kondenzacijom parnog mehura. gotovo trenutan. pri cemu je gubitak mase materijala prikazan kroz visinu erozijskog sloja ..IE' sastoji se od tri faze.210 Kavitacija 600 "::'--.3. 500 sa oscilograma pritiska (s1. Prva faza.2. Druga faza je propracena maksimalnombrzillom erozije.--='--'~. asamim tim i malcsimabtim ptbitkom mas-e. Proces kavitacijske erozije propraeen je. jer je u njoj veoma mali gubitak mase. Zato ee se udar kapi osetiti u povrsinskom sloju ZONA UI1CAJA lJTIARA materijala. gotovo trenutno. Zbog toga se u povrsins!<om sloju desava kontinualni proces promene naponskog stanja i slabljenja medukristalnih veza.-'---r--. b i odsecci na osi fE2 i IE3 konstante koje zavise ad vrste Slika 2.kojima sua.to ce cvrsta povrsina biti opterecena velikOll1 silom na izuzetno maloj 200 -11---1-"--+---1 povrsini.u . koja se naziva lizlcubacioni period propracena je promenama naponskog stanja povrsinskog sloja i ona predstavlja "pripremu" za proces erozije. Za brzinu erozije nekog materijala mogu se upotrebiti vremenski periodi 12 iIi t3' Tada su visine t slojeva erozije u ovimperiodima: 1 = at+IE2 2 ~~------~--------~ i 13 = bt + IE3 . dovodi do razaranja povrsinskog sloja. na primer' kodcelika. dakle.1a) jasno uocljivo da je rast pritiska veoma veliki. sto dovodi do odlamanja povrsinskih delica metala. Mvitactj"slcoj (iii udamoJ) eroztji mjedal1 matertjill. katodna . Treea faza okarakterisana je' smanjenjem brzine eroziie. i kavitaciji sarno je pitallje vremena kada ce nastupiti razaranje povrsinskog sIoja. U t (IlS) ovoj zapremini dolazi do a) b) promene naponskog stanja Slika 2. Ipak. tj. Pri uslovima razvijene udarne erozije (kavitacije) impulsi pritiska su veoma veliki i desavaju se u vremenu t = Rw / 2c 2 .2.---I a 10 20 30 ogranicenoj tackama ABD. bez obzira ntll'ljegov leva/ltel i mehanicka svoJ"stv~ duzi wemenslci period ne moze odoletl: Dakle. Mehanizam erozijskog razaranja povrsinskog sloja prikazan na s1. ali je i dalje proces intenzivall. tacnije u zapremini a 'Q---.1 Clrne medukristalne veze metala na nekim delovima slabe a na nekirn ojacavaju.3.4.3.3. +l-'t---+---+-_.pri razvijenoj 400 -tt--y--f-----r---I p (bar) 300 - 2.4.2 materijala. povdinskim razaranjem materijala.4. ta povrsina metala biva "bombardovana" impulsima sile P.4.

.

Ovom prilikom u detaljniju analizu ovih sila se nece ulaziti. a za f < 0 se j . == Ro ip == Po.4-2b). nalazi se gasni mehur sfernog oblika ciji je poluprecnik R. pritiska. u tecnosti gustine P koja je pod pritiskom p. poluprecnika R. jet je tada: . dobija se poluprecnik R . iz jednacine (2). smanjuje. dobija ° \ 1 b) Slika P.4-2 Problem 2. Na ravnoj povrsini." K 2 0 0\. 0 \1/(311-1) (4) PK == Pp +T(3n -1) 3n-p R a gO 0 Vrednosti koje daju izrazi (3) i (4) mogu se nazvati i kriticnim. Sve eve sHe su promenljive zato sto se u tolm vremena dimenzije mehura menjaju. a na njoj je povrsinski napon 0. nalazi se na idealno glatkoj povrsi. potiska.212 Kavitacija iz jednaCine (1) sledi (2) Pritisak gasa u pocetnom stanju ravnoteZe mehura odreduje se. Po' 0.deluju na mehur moze se postaviti i jednaCina za vertikalni pravac a sto ovde nema potrebe raditi. viskoznog otpora i povrslnskih napona. Sferni mehur. I~ p. P. iz izraza (3) i (4) lako bi se dobila odgovarajuca resenja. jer je za njihJ = O.62.pr n_ 2rn0sin8 = iz koje se. shodno pravilima 1Z Odeljka 1. 8f loR == 0. Naime. Kad stvarnog procesa kretanja i msta paro-gasnog mehura kvazistacionarni model ravnoteze si1a nije potpun. II.2.1=0. RESENJE: VdeCi analizu sHa koje deluju na mehur (sl. Za specijalne slucajeve promene stanja: 1'1=1 .Po)Vg . pa je zato ovaj proces izrazito nestacionaran. Problem 204m2. Kontakt mehura i povrsi ostvamje se preko kruznepovrsinepoluprecnika Ro' Pri opstrujavanju tecnoscu mehur se U poduzl1om pravcu deformise osnosimetricno.sledi jednaCina ravnoteze 2 (p. inercije.2. . pri stvarnom kretanju paro-gasnog mehura na njega deluju sledece sile: teZlne. ' (3) koji za vrednost minimuma funkcije if-=O) daje pritisak 20 1 ( 2. Odrediti zapreminu gasl10g mehura ako je gustina gas a u njemu Po' Poznate velicine su: R.izotermske i n =1( adijabatske. Za kvazistacionarnu ravnotezu sila koje .4-3. Ovde treba napomenuti da za vrednosti funkcije f > 0 mehur raste. posredstvom veze sine = r I R.R (311 PgoRo)'. i iznosi Pgo == Po . upravo.Pp +201 Ro' Iz uslova minimuma funkcijeJ. Kontaktl1a povrsina izmedu mehura i rayne povrsine je krug poluprecnika r.

s:n O'yRodcp = 2RoO' s. osno__.81' 8 2 . Pumpa ce raditi u kavitacijskom reZimu zbog jednog od sledecih razloga: .(e] . otpori u usisnom cevovodu su veliki.8 2 )cp In. sile koje poticu od povrSinskih napona.2. eventualno zbog prelaznih procesa u hidrosistemu (hidroudara).4. simetricni oblik prikazan· na sl.s e cos <p Ro = Rsin8 0 • Zbog opstrujavanja gasnog mehura sferni oblik se deformise i ima. 8 0 .. su ==: -- P" r ~-~ = pC5"Rodcp = 2RoO' fn cos8 cosep dep = 2RoO' fn cas(S] ---n-cp)' coscp dcp 0 0 2 2 =2RoO' foL cose] COS(--n-cp)+sin81 sin(--n-cp) j"coscpdcp ar e] -e 8] -e 1 = 2RnO' e -8 (8] -8z ) -n 1 / 2 sin8 0 • (sin8] + sin8 z)...4.2. . RESENJE: Poluprecnik kruzne povrsine. jer je u tim presecima pritisakminimalan. Obicno se kriticni pritisak . Dakle.cos8]).Kavitacija Proizvoljni polozaj mehura odreden je uglovima nagiba8 1 i 8 2 .. Py = 1 2. PovrSinski napon izmedu zida i mehura je 0'. U tom polozaju ugao nagiba kontaktne Slika P..cnosti postize u presecima gde tecnost ulazi u kolo. eventualno zbog prelaznih reZima rada pumpe. Ukupna sila koja potice od povrsinskih napona jeP~ = ~ P.pritisak isparavanja te.. u .4-3..mehur odreduje se kao: 8 = 8] .-. na kojoj se ostvaruje kontakt mehura i povrsi je IT c~.na prednjoj i zadnjoj ivici mehura. Odrediti sile koje deluju na mehur u horizontaillom i vertikalnom pravcu a koje poticu od povrsinskih napona.P.4-3 povrSine tecnost .. sin8dcp =2RnO' 8 ~8z sinElo(cos8z . . 0'. Kavitacija 11 pumpama Kavitacija leao pojava prisutna je i u pumpama i ona u njima nastaje zbog smanjenja pritiska u usisnom vodu kada pritisakopadne dokriticne vrednosti.. + p}. .. a deluju u horizontalnom i vertikalnom pravcu. pa ce povrsinski naponi u horizontalnom i vertikalnom pravcu biti: 0'" =0" cos8· coscp i O'y =0" sine. 213 -----. <p proizvoljnom trenutku vremena. usisna vis ina (visinska razlika izmedu nivoa tecnosti u rezervoaru i usisnog otvora pumpe) je velika. Poznate velicine su: R.

koji se odrednje primenom izraza (2. za nivo tecnosti u rezervoaru (0-0) i ulazni otvor pumpe (1-1). i to naglo..3). Na pojavu kavitacije u pumpama presudni uticaj imausisna visina. 1z jednaCine (1) dobija se visina postavljanja (u odnosu na nivo tecnosti u rezervoaru) pumpe Pa . za vrednost pritiska P1 == Pk' i iznosi: 2 I:l'Pg vI a ---o(2.. jer se pri njemu menjaju. 12g pg v. nije dovoljno da sarno bude zadovoljen uslov Hk > H pa da pumpa pouzdano radio Zato se uvodi pojam kavitac(j:fke rezelYe pumpe (visina 1:1 h) koja predstavlja visinu na koju pumpu treba postaviti u odnosu na visirm postavljanja pumpe sa kavitacijskirn rezimom.4.I _:~_:_:-:-:{ bez~. koja glasi 0 0 . dobija se iz jednaCine (2. 11-2% '1 .2.. Meautim.3) Kada raste visina postavljanja pumpe pritisak opada. pri kojoj dolazi do kavitacije.-»1 I I 11- ffi-t -----<>-j P rL_W_-! .4) J 2g pg' S obzirom da je kavitacijski rezim rada pumpe nepozeljan. tose pri postavljanju pumpe mora voditi racuna da bude zadovoljen uslov Hk > H.av!tacijski reZlml racia I "-r.o'-:"-:--O-: I IY /1ll'~ 1 I I I ·1 I ' -J!-o-:.--:~ 1"""'-/.2AAc). Zato ce se OVOln llticaju posvetiti vise paznje.4.4.4.214 Km'itacija iii.' oznacen sa N. pa da pumpa irna siguran bezkavitacijski fdim rada.! li kr b) a) c.1. pg pg . Kriticna visina postavljanja pumpe. (1) u kojoj je svaki clan dimenzije visine.25). U jednaCini (1) sa I:lp g oznacen je ukupan pad pritiska u usisnom cevovodu. za preseke ulaza u pumpu(1-1) i kolo (K-K). sve karakteristike pumpe (s1. Za ovaj polozaj pumpe postavlja se BernuIijeva jednacina.4.+ . Uticaj visine postavljanja pumpe na pojedine clanove energijske jednaCine (1) prikazan je na s1.4 posmatrati "normalni" polozaj ugradene pumpe.2. U polozaju kada je visina postavljanja pumpe Hie (polozaj K na slici) pritisak dostize vrednost pritiska isparavanja tecnosti Pic' Gime zapoCinje proces kavitacije pumpe.:) Slika 2. Za odredivanje ove visinske razlike postavlja se Bernulijeva jednaCina. ako su neki od uticaja spregnuti.--c--<. Frvo ce se H 1p I 11 i FA !=--.4.PI v~ I:lPg H==---a\--pg 2g pg 0 (2. a koji odgovara bezkavitacijskom rezimu pumpe.4. U tu svrhu analizirace se polozaj ugraaene pumpe prikazane na sl. pale. Pa PI I:lP g -=-+H+a .4a.

Kada dode do promene ovih lcarakteristika za 1-2%(presek II).zim14 J'lgurno ce doCi do razaranja materijala i do ostecenja pltmpe. Amplitude ovih oscilacija pritiska $uvece ako je pritisak manji i ako su kavitacijski mehurovi veci.3) i (2r-.. (2.h =.2. koja se dobija iz izraza (2. te se zato karakter hidraulickihkarakteristika malo menja. PI . Daljim povecanjem usisne visine pumpe kavitacija je tolilco intenzivna da dovodi do nagle promene hidraulickih karakteristika. tj.4.L-i~iz_n_o_s_i_ _ _-. 1z razloga sigurnog obezbedivanja bezkavitacijskog reZilIla rada. !J. iz bilo kog razloga._4_.--. Proces kavitacijskog i bezkavitacijskog reZima rada pumpe prikazan je na dijagramu sa sl.rezim rada pumpe dovodi do erozije kola i drugih delova pumpe koji su izlozeni udarnim pojavama izazvanim kolapsom mehurova. to sledi izraz za kavitacijsku rezervu pumpe 2 ll+a ::i. a s druge strane.ftene visine postav(janja pumpe (polozaj D na slici).5.L+ M . tada sesmatra da je kavitacija potpuno razvijena.4. a ne presek ulaznog otvora pumpe. koja se uobicajenom terminologijom koja vazi za pumpeozhacava sa NPSH (Net Positive Suction Head). uvodi se pojam dopu.6) DakIe.. i zato bi proizvodaci pumpi u svojim katalozima obavezno trebali da daju ovu karakteristilru.kavitacijski.. Kako oscilacije pritiska zavise od vremena. Ova konstantnostvaz~ do preseka 1.Pk +a :!. Oscilacije pritiska u vremenu su stohastickog karaktera.5) pg 2g Kavitacijska rezerva pumpe odreduje se eksperimentalnim putem i predstavlja veoma vaznu hidraulicku karakteristiku pumpe.=. Pri bezkavitadjskom· re~i:inu rada prolIlena visine postavljanja pumpe ne utice na hidraulicke karakteristikepumpe.Pk +a j ::i. . jer jePIe <Pl' S obzirom da se kineticka energijastruje preseka K-K moze zanerrmriti (?1) u odnosu na kineticku energiju struje ulaznog otvora 1-1. snaga i stepen korisnosti). Daljim povecanjem visine usisavanja pumpe zapocinje procesJeclvitacije koji na pocetku nije toliko intenzivan. radi u kavitacijskom reZimu.(protok. (2. to se potvrdujeda kavitacija predstavlja nestacionarnu pojavu. za ostvarivanje bezkavitacijskog reZima rada pumpe potrebno je pumpu postaviti na visini H s H dop ' Ukoliko pumpa. Postojanje ovakvih oscilacijapritiska u pumpi uricu na pojavu suma i vibracija pumpe.4.4. Ako pumpa radi duffi vremenskiperiod u !cavitacijsJcom re. napor. Glavru teren borbe protiv kavitacije . ali osrednjavanjem po vremenu one imaju sinusni oblik.4c. Zatokavitacijski reZimrada treba izbegavati i protiv kavitacije se treba boriti. tad a postaje znacajne oscilacije ulaznog (pJ i izlaznog (P2) pritiska pumpe~ Oscilacijeulaznog pritiska su dominantne i one se u prigusenom obiiku prenose na izlazni pritisak. PI = PJ (t) i P2 =P2 (t).Kavitacija 2 2 215 pg 12g pg Ie 2g Ovde treba napomenuti da je presek ulaza u kolo pumpe (K~K)merodavan za pojavukavitacije u pumpi.

.13 m! s..70m..to)] == 972 kg / m • Pritisci kljucanja vode. . t==80°C. Kavitacijska rezerva pumpe jet.10-4 °e l • Dati su podaci: d == 150mm. Borba protiv kavitaCije na terentl smanjenja pada pritiska ima oJ'novna pravila ito su u tlsisnom vodu ugradivati stc manje lokalnih otpora i potpuno izbegavati ugradnju regl. P a> Pk' p. a) Odrediti potpritisak Pv ' koji treba da vlada iznad vode u rezervoaru.5. Slika 2... protokom V.d. 0 b) Rezervoar je otvor~nprenia atmosferi Pv "" 0 . Problem 2.216 Kavitacija pumpi je pravilni izbor visine usisavanja i smanjenje usisnih gubitaka.h == 6m. prema tabeli 2. Na osnovu dobijenih rezultata sledi da temperatura tecnosti ima presudnu ulogu na visinu usisavanja pumpe.:.k=0.4.4-4. . P20==998kg/m\ Pa==lOOOmbar.. d.r.1. Odrediti V~ V protok kroz pllmpupii kome ce pllmpa raditi u k kavitacijskom rezimll. za preseke 0-0 i 1-1. P Odrediti pri kojoj se Vtednosti koeficijenta lokalnog u otpora ventila u pumpi javljakavitacija.2 -) (1) P P 2 uk.d n iz koje slede rdenja: a) za potpritisak II rezervoaru \ \ \ .k+/vd)T== ~761mm. l.4-4 Gustina vode na temperaturi od 80°C iznosi: 3 Pso == P20 / [1 + ~(t . za Hdap= Pig L\h-CSu+(. k -1.4. /"=0. vazi Bernulijeva jednacina Pa .5.9. Koeficijent temperaturskogsirenja vode je ~ == 4. . za zadate temperature. Odraditi dopustenu visinutlsisavanja pumpe ako se usisava voda temperature: a) to == 20°C i b) t == 80°C. Konacno. ' _-11-_-".' - RESENJE Prema zadatom protoku brzina strujanja u usisnom cevovodu iznosi: v == 4V I d 2 1C == 1. primenom izraza (2.. Pumpa usisava vodu iz rezervoara. c) Rezervoar je otvofen prema atmosferi. Su' (. 0 usisnoj visini vee je dostareceno. v d ..--'-"-+gH=-+-(s +S +s +A-+l)(-.llacijone armature. Pumpa usisava V == 20 11 s vode.:c..:.Pk.4..za t:= 20°C.02. pri cemll je visina usisavanja H.. RESENJE: U kavitacijskom Jeiimu rada u presekll (1-1) ispred pumpe postize se vrednost pritiska kljucanja vode Pk' Za ovaj rezim rada.A Poznate velicine su: V.V' ~k' A. H.. odnosno da za vece temperature tecnosti pumpa mora biti potopljena. da bi se ostvario kavitacijski fdim rada pumpe.6) dobija se dopustena visina usisavanja Pa .Pv Pk 1 . 1 4V 2 .A tHdoP 1==3m'~u==3. Slika P. ProlJ/en8 2.4-5.2. su Pk20 == 2337 Pa i Pkso == 47360 Pa. I. I v 2 {3.4 .

. Dati podaci V· 2 =_==== =:=::= .Pic +pgH)( 4V) -(Su +Slc +/c"d+ 1) .+A(/J+12)ld+l' b) za laminarno strujanje .mi%i.2.~:-.4-6 11 f 32(/ J + 12 )v d2 + Kriticna visina. . V.Kavitacija 217 PI' =Pa+ pgH -Pic -'2({. 1 P gh = 2337 Pa.032 . =¢o --. gde je \ =. ako je protok vode ~ "" 4 II s.4-6. za oba rezima. Odrediti .'O.2.1 za t=20°C pritisak kljucanja Pk .. d 2 rc V=4 Su+S..A. h=lm.5.Pk kR - pg Problem 2.4. Sk = 0.+A"d+ 1) Pro/Jlcm 2. u i/i I?< ~. A =d rc /4 povrsina poprecnog preseka cevi a Ax povrsina trenutnog otvora ventila. Svlc =p(Pa . ~ odnos povrsma A / Ax pn kome ce doCi do kavitacije ventila. otpora ovog ventila menja se po h1---""k-~""':'-'--~<f-'-(iDH){I-zakonu sex) = A I Ax. Izmedu rezervoara A i B nalazi se hidraulicka natega (prosti cevovod). ~. C) za protok kroz pumpu . d=50mm.. i b) strujanje je larninarno.. ~ Pa' Pk' p. 11' 12 .@%%~~ A :_______ \!!/~'. I =lOm.~ p ~ b:::/.4-7 = lbar. laoz koji struji tecnost gustine p i viskoznosti v. je h . Su' Sic' • hkr RESENJE' Protoci kroz cevovod su: a) za turbulentno strujanje ~~------------2gH . A. u sledeCim slucajevima: a) strujanje je turbulentno sa konstantnim koeficijentom trenja /c. . ~ .(Su +Sk+ Ad) J1I3 = 3. gde je prema tabeli 2. d 2rc '2------------------------1--V=T p(Pa-Pk+pgH)/(Su+s.02. Poznate velicine su: d.u +Slc +S" +/c"d+ 1)(d 2 ' 7/ 2 .4-'1.5. t=20°C. Koeficijent lokalnog l.Pa . Odrediti protok kroz nategu i kriticnu visinu hkr da natega radi u bezkavitacijskom rezimu. Pumpa usisava vodu iz rezervoara kroz usism cevovod u kome se nalazi venti! v.d. d 2 rc 1 V = 4 Su +Sk + H Slika P. 4~ ~ b) za koeficijent lokalnog otpora ventila 2 d rc 2 I .%m%mdmi%i. I~ ~ ~ V- \Ax su: P a Slika P.+s.. p . Su =0'. A Ax [ RESENJK = (~/ A)2 2 (Pa-Pk) .~ .

i suprotno.Jr.lIlja klioz malle o1l:vore Pod malim atvarom podrazllll1eva se.. presudnu ulogu ima profil brzina. .+l)T' PI .5. a 8to zavisi od mesta gde se otvor nalazi. ako je profil brzina po visini otvora promenljiv. /:1P.. takav otvor kad koga je brzina strujanja u preseku konsal1tna.. takvi otvori se nazivajumalim. odnosno naCin odredivanja protoka. Za otvor kruznog poprecnog preseka koeficijent kontrakcijeje \1'= Ak I A = (d k I d)2 = 0. Ova suzenje .smanjenje protocnog preseka naziva se /contra/cq/a.1.v =-1 .. tada je ree 0 velikim otvorima.2g(H + . iii.J2gH za teorijskubrzinu isticanja. struja nece moei da prati geometrijll otvora vee ce se protoeni presek suzavati. .2.. na dubini Hod nivoa teenosti u rezervoaru A iznad kojeg vlada pritisak P1' Nakon otvaranja malog otvora nastupice isticanje tecIlosti u prostor pod pritiskom P2' Pri isticanju kroz mali otvO! ostrih ivica.. pg .. Ocigledno je da se izraz za teorijsku brzinu isticanja veoma lakoInoze dobiti 1Z izraza (2.) = cp.. izveo izraz v T :::: . dalde. U tu svrhu pasmatra se kruzlli otvar sa s1. pak. + 1 .1. dobija se brzina strujanja u kontrahovanom preseku P1 . a to je one kod koga je protok konstantan..64. J (2.koja glasi: Slika2..1. Ta konstantnost protoka ostvaruje se vrernenskorn nepromenljivoscu polja pritiska.p:::: PI . Ako je profil brzina po poprecnom preseku otvora uniforman. Staciionsr1ll3 istic:!ll.P2· . Ovu podelu treba uslovno shvatiti jer.P2 karakteristiena razlika pritisaka.. postavljene za presek 1-1 i A kontrahovani presek K-K. Otvori kroz koje se vrsi isticanje dele se na male i velike. odnosno nepromenljivoscu karakteristienih nivoa teenosti u rezervoarirna.1 p+gH=-p+Cr.:t{cije koji predstavlja odnos maksimalno suZene povrsine (presek K-K) i povrsine otvora kroz koju se vrsi isticanje.218 2050 STACIONAlRNA ISnCANJA KROZ MAlLE OTVORE I NAGlLAVKE U ovom Odeljku razmatrace se stacionamo isticanje. 1z Bernulijeve jedhacine. k == 1. pg.5. zbog dejstva: inercijskih sila. Nairne.· ab. a opisllje se koeficijentom kontrq.'edtm Ie lsti o/vor moze biti imali i Felt/a. . . .5.koeficijent lokalnog otpora suzenjamlaza definisan sa prvom nizstrujnom brzinom v i u kojoj je koeficijent lleravnomernosti a.1) pn cemu je cp:::: 1/ brzinski koeficijerit.1 koji se l1alazi u vertikalnom zidu.··v·2g(H +-) . Ovde treba napomenuti da prva interesovanja za istiCanje kroz male otvore poticu od Toricelija koji je. .. bez obzira na veliCinu.5. P2 v 2 gde je r.5. Kod avihotvora osnavni problem je odrediti protok fluida. postoji promena brzine ali takva da je mala iIi zanemarljiva. . 2. po analogiji sa brzinom slobodnog pada tela sa visine H.1) za slucaj da su rezervoari otvoreni (PI:::: P2 :::: Pa) i da je gubitak strujlle energije If+l - .

jC.. dolazi do znacajnih deformacija oblika protocnog preseka Slika 2.k:i koeficijent ima vrednost cP= 0.. odnosno da je tecnost savrSena.96+0.1.::: ~ =-i-~::: IJICP I (2. pa se takva kontrakcija naziva potpunom.. I!J. a najuticajniji su: oblik i veliCina otvora. iIi. zato se 'takVa kontrakcija naziva nepotpunom.5. Za male lanzne otvore koeficijent kontrakcije ima vrednost 1JI::::0.99.1.4) . ako je otvor blizu dna iIi bocnih zidova rezervoara. U izrazu (2. a presek maksimalne kontrakcije K-K (s1. ako je isticanje kroz kvadratni otvor.S/aeionama is/ieanja KrOZ male oil/ore i naglavke 219 zanemarljiv (. naziva se inverzija mlaza.5.=0. u odnosu na osnovni presek otvora.5. tj. i s1.5.611.5.97. Koeficijent kontrakcije. 1. tada se mlaz deformise kao sto je prikazano ria s1.2. odnosno v 1 cp----(2. koeficijent protoka. Nairne.64.1) sa cP je oznacen brzinski koeficijent.3) i po svojoj fizickoj sustini ima vrednost 0::. za l-~ male kruZne otvore ostrih ivica.2) u kome je !J. Pri isticanju kroz male otvore ostrih ivica.=0.5. Mnozenjern brzine v sa povrilinom Ak dobija se izraz za pratok V::: v Ak = \jJcpA 1r-2g-C-H-+-b.5. tada je isticanje neometano. I!::.2. . Ako se otvor nalazi dovoljno daleko i pd nivoa tecnosti i ad zidova rezerv()ara. ako je u pitanju kruZni otvor precnikad i aka se otvor nalazi na rastojanjima veCim od 3d i od dnai od zida tada je kontrakcija potpuna. 2 Pri isticanju. ako se radi 0 pravougaonom otvow dimenzija a x b tada potpuna kontrakcija nastaje ako se otvor nalazi na veCim rastojanjima od 3a od dnai 3b od bocnog zida. pa je tada koeficijent protoka !J.1) nalazi sena rastojanju 1=d12 od otvora.62. koji predstavlja odnos stvarne i teorijske brzine isticanja. posle preseka K-K. a obicno se uzima cp=0. Ova velicina zavisi odmnogih faktora. odnos povrsina kontrahovanog preseka i preseka otvora. moze dosta dObroda se sracuna primenom Kirhofovog obrasca IJI =n / (n + 2) =0. Ova promena deformacija mlaza. tada do izraiaja dolaziuticajcvrstih granica.A i2g (H + tJ. polozaj otvora u odnosu na nivo slobodne povrsi i U odnosu na bocne zidove rezervoara.p ) ~ pg ~ pg (2. Medutim.. Koeficijent kontrakcije predstavlja. Kontrakcija moze biti potpuna i nepotpun~ a 8to zavisi ad polozaja otvora u odnosu na nivo slobodne povrsi i u odnosu na bocne zidove i dno rezervoara. Koefieijent protolea predstavfja proizvod koefteijenata kontrakefie i brzinskog koejic!jent~ oc/nosno predstavfia odnos stvamog i teorfiskog proto/ca.. i to veoma brzo.-P-):::!J. viskoznost tecnosti. pri velikim Re-brojevima brzins.2 mlaza. kako je vee receno.1. Na pr.2.v T . pa se isticuCi mlaz u potpunosti ne defotniise.+1 i u sebi obuhvata hidraulicke gubitke nastale pri isticanju.

sa 81.... 12 koja izrazava jedl1akost odgovarajuCih gubitaka prosirenja koji su sa koeficijentom lokalnog otporausisa strujne energije..v2/2+C. Povecanje protoka prim~nom naglavka moze se tumaciti na sledeCi nacin: pri ulasku fluidne struje u cev nastaje kontrakcija struje. jednaCina kontinuiteta vd 2n 14 =. :: :::==:===~f--_~-~NTmI-r~~. Slika 2. D 2n V = J-l--J2gH . u funkeiji od Re-broja (po Altsulu) prikazan je na dijagramu sa 0.2 strbje i zida cevi formira vrtlozna zona u kojoj vlada potpritisak Pv Cijim se dejstvom povecava protok. a naroCito u bocnim clelovima preseka 2-2·.1. neprekidnost mlaza se narusava i nastaje kapljicasto strujanje.-+1)p p 2 p D 2' u kojoj su koeficijenti lokalnih otpora ~ . i tad a se u prostoru izmedu kontrahovane povrsine Slika 2.j1 i). 4 (~u (2.postepenog \ \ . trece.l su prakticno konstantni.2 kroz koju se vrsi isticanje. Za objasnjenje rada naglavka posmatrace se cev. precnika D. shodno kojima slediprotbk ... za veoma male vtednosti Re-broja (Re< 25) efe.696. 2. za Re> lOs koeficijenti: cp. kontrakcije i protoka ima Rebroj.5. dIugo...5 -h~-+--·---!--+s1.2.pv.5.1. a samim tim i protoka.3.3 l.postepenog suzenja i Pa Pa r v~ -+gH=-h.:-.-..d Naglavci su kratke cevi koje sluie za povecanje koeficijenta protoka.5. Kad malih otvora 05trih ivica 1.5) . Karakter promene ovih koeficijenata..-+(~ ? 2 Sp .5)povezani relacijom ~uv. pri Re :::l 300 koeficijent protoka ima 10' 10' 10' 10' maksimalnu vrednost koja iznosi ~l 10' Re 10' =0. za male kruzne otvore 08trih iviea. i..220 Stacionama isticanja hvz male o/vore i nag/aI-lee Kod kruZnog otvorainverzni mlaz imaoblik elipse. I VI +11. Kada se mlaz dovoljno udalji od otvora. Za odredivanje protoka koristice se: BemulijevajednaCiria za preseke 0-0 i f .5. zbog dejstva inercijskih sila.5. Analizom dijagrama dolazi se do sledeCih zakljucaka: prvo. 12 =C.. . koja u· preseku K-K ispunjava kruznu povrsmu precnika d.kat viskoznosti je toliko izrazen da prakticno nema kontrakcije mlaza (\!f =1). 1 ..-dominantan uticaj na koeficijente: brzine.0.=vID2n 14 i izraz za koeficijent kontrakcije \!flc == (d / D)2.0.

koeficijent protoka smanjuje..idZa (2.. Za koUke ce se povecati koefidjent protoka..-. \jfk = 0.Staciol1ama isticaJljtl !croz male olvore il1aglavke 221 U izrazu za protok koeficijent protoka predstavlja veliCinu ... Tecnost istice kroz mali otvor ostrih ivica keji ima koeficijent protoka J. 0. /I=:::: J-l.3 25.947 0. jer je naglavak kratak. '. tada se dobija koeficijent protoka naglavka .l.873 0.62.920 0..f'.97 O.-...946 0.. ako se umesto malog otvora ugradi spoljasnji cilindricni naglavak optirilalne duzine (I/ D =3+4)... <p 13..731 0.33 16.66 20 57 0...787 0... ovo s toga sto se tada u potpunosti formirala vrtloZna zona ..747 0. .892 0.4 16.925 0.64.475 0. kOllUSni (konvergentni iIi divergentni) i zaobljeni..zona potpritiska. i ako se koeficijent lokalnog otpora I.796 0.l. . .883 0. :::::::: J-l.5~1.66 8.. r (2..~ '~ .' . koja odgovara malim otvorima ostrih ivica.857 5 8 0.896 0.: lid 1. NAGLAVCI CILINDRICNI -·-·~'~D"'=::::: KONUSNI .5.725 0. koeficijent protoka se odreduje primenom i:l..5.p +"" D +1 . a istovremeno je fluidna struja ispunila ceo izlazni presek cevi..5.938 0... *J-l...937 0.97 0..450 0.L. ~~ . a(O) J.33 10 a(O) J-l.6) \jf" Kod cilindricnih naglavaka najvece povecanje protoka ostvaruje se naglavcima duzine lID=3+4..764 0. Problem 2. ~....2..620 10 20 30 40 50 60 0.719 .=:: .5.799 0. /' ZAOBLJENI ~.98 0.2). Naglavci se konstruktivno izvode kao: cilindricni (spoljasnji i unutrasnji).6).7 30 36 45 0.2. Ako se u OVOID ia:azu zanemari trenje.··· ---.I )-1/2 1-L= (-Z-+c.782 0.. odnosno zbog ne dovrsenog formiranja vrtlozne zone..2. /':C. Tabela 2.. RESENJE: Za slucaj isticanja kroz cilindricni naglavak precnika D (v~ s1. .. C ."".. .o = 0.* a(O) J.799 0.809 0.62. Ako je duzina naglavka manja od optimalne (1ID<3+4) tada se zbog potpunog ne ispunjavanja protocnog preseka fluidom. P.815 0. Podaci: ~=O.:~. ~ . Daljim smanjenjem duzine naglavka ( 1/ D ~ 0) koeficijent protoka uzima vrednost j.L_._:::::: ::::::. . Vrednosu koeflCljenata protoka zanaglavke razlicltlh konstruktlvnih izvodenja.908 0.66 3+4 5 6. p . \ ~.743 0.778 0. ~ /". 2 3 4 5 6 10 13.-.909 0.l.761 0.~8 .~..06.. odredi Bordinom formulom.L=0....5. definisano za izlazni presek.947 0. Za neke od njih vrednosti koeficijenata protoka date su u tabeli 2.

liD Slika P. a samim tim i protoka.06.5-2.5-3. koji odgovara apsolutnom vakuumu.5. Povecanje koeficijenta protoka.5.5. 4. Preko ovog .2. U rezervoaru se nalazi voda temperature 20°C. jer trenje ponistava ucinak naglavka. A= 0. KoristeCi izraz (2. Od~editi maksimalne visine nalivanja vode u rezervoaru.4%. Problem 2. Ako se u ovaj izraz uvrsti vrednost koeficijenta protoka f.""1-0.64. to se iz izraza (1) dobija maksimalna teorijska vrednost visine nalivanja .222 S/acionama is/icanja kroz male o/pore i nagla)Jke I ~ r f. '+'k :::: 0. pa prema tome cilindricni naglavak ima efekta koristiti sarno do ovog odnosa. Pa == I bar. 2. i. 2 '1/1e (1) Kako je minimalna vrednost pritiska Pk == 0.62. do kojeg ce koeficijent protoka naglavka biti veCi od koeficijenta protoka malog otvora ostrih ivica (iJ. RESENJE Iz Bernulijeve jednacine.60 t.·-)2+ 1 \{lk '+'k 1 l-I/2 J ~O.2 koeficijent protoka odreden je izrazom (2.Ciji je pritisi.70 -j'.l=0. ~:::: 0. dobija se odnbs 60 0.-~'='+:~-::"" 20 30 ---50 40 l . Podaci: ~=0.l-l1o) /1100= 33.l==l2"+(1--. \{lle == 0.6) za razlicite odnose naglavka 1/ D.lo \V'c '11 pri kome su protoci kroz naglavak i mali otvor ostrih ivica isti.maksimalnog odnosa nema efekta koristiti naglavak. Dalcie. u qdnosu na nivo horizontalne ose naglavka. Sa dijagrama sledi da koeficijent protoka ima maksimalnu vrednost J.827..5.6).62).. RESENJ£: Za cilindricni naglavak sa s1.2.64. do odnosa l/ D=57 ima smiJ¥a kOT/stiti cilindricni naglmJak. D A Lf.62 o 10 Mali otvOI -'-".82.~~-T-.--+--+--""''<k----I----I0.o == 0.P.tk kljucanja Pk = 2337Pa. i izraza \jIk = 2 VI == <p~2gH (d / D)2 . koja glasi: 2 Pa Pk .~ ~r-.02. za vrednost 1/ D=57 koeficijenti protoka naglavka i malog otvora su isti. koja odgovara malim otvorima.65 0. iznosi (f. dobija se graficka zavisnost prikazana na dijagramu sa sl.lo == 0. Do tog odnosa graficki prikazati zavisnost koeficijenta protoka naglavka u funkciji od odnosa 1/ D.5.v -+gH::::-+(s+1)-2' .06. Pri isticanju vode kroz cilinciricpj naglavak sa s1.75 +--+-""".81 za optimalni odnos 1/ D = 3'.2. poznate velicine su: <p:.5-2 dlls -l-z IJl Problem 2.5.=0.=-1-2 +l+(1--)"JS== 57 .5-2.2. dobija se visina nalivanja vode u rezervoaru H Pa -Pk == pg (~+1)<p2 -\l{' . Odrediti maksimalni odnos II D cilindricnog naglavka sa s1. drugo.2.2.2.2. teorijsku i realnu. p p uz koriscenje jednacine kontinuiteta vd n / 4 ==vjlin /4. postavljeneza preseke 0-0 i1-1 sa s1.

vrednost pritiska Pk == ne moze da se postigne. Dakle.d I 2 i z = h dobija se domet mlaza D== %+2CP. Nakon otvaranja ovih ventila voda istiee iz rezervoara A u rezervoar B.5~4.Jiih == 1945mm.5. Ispod ove vrednosti pritisak nece opadati. Iz Bernulijevih jednacina Slika P. Prema tome. brzina strujanja je v == cp~2gH. pa ce zato nivo vode u rezervoaru A da se spusti za visinu x. respektivno. Odrediti za koliko ce se spustiti nivo vade u rezervoaru A u odnosu na nivo u njemu u pocetnom HI stanju mirovanja.Problem 2. S1il<a P. Smatrati da je napor pumpe +--1.Stacionama iJ'tieall/il Ic7vz male otvol'e i naglavke 223 H == 13.02. S H j =3m.5-S k .RESEN. h=2m.2. U polozaju prikazanom na sl.SA Problem 2.2 v 4cp2 H ' h koja vazi u x-z koordinatnom sistemu vezanom za presek K-K. koji ima brzinski koeficijent cp=O. iz kojih '7 se eliminacijom vremena dobija jednaCina trajektorije mlaza v x 2 g x 2 x z==-(-) = .2. iz jednaeina kretanja po xi z pravcu slede jednacine: x == vi i z == gt 2 12 . A2 == 4 m . odrediti domet mlaza . dakle. V2 RESEN. S== 0. Yp ==175J/kg. Aka se otvor nalazi na rastajanjima H=lm i h=lm od nivaa slabodne povrsi teenosti i od dna rezervaara. jer pri smanjenju pritiskaprvo se postize piitisak kljucanja Pk == 2337 Pa (za t=20°C).5-5.4Sm. H 2 ==lOm.Posle otvaranja ventila VI i V2 pocetna Yp V2 ravnoteia vode u rezervoarima ce da se narusi. L==lOm. istovremena se voda.97. S obzirom da se radi 0 slobodnom mlazu to se kretanje fluidnih delica maze opisati dinamickim jednaCinama koje vaze za horizontalni hitac. Iz rezervoara istiee voda kroz mali otvor ostrih ivica precnika d=10mm.-":"'. SV2 11\ == 3.fE.5. 1==5m. Su==O. d==40mm.P. Uvrstavanjem koordinata x:= D . Dati podaci su: Al == 2 m . Sic == 0.2.U preseku maksimalne kontrakcije K-K.5-5 ventili VI i V2 su zatvoreni. pOJ'/e ove /liJ'ine nema efekta poveeavati viJ'inu na!ivanj~ /erplVfok klVZ nag/a/lak neee moCi da J'e poveea.. A= 0.2. Ovom pritisku. transportovana pumpom.'_-1 2 2 H2 konstantan. ° . h D==50mm.77 m. SVI == 2. koji se od ivice otvora nalazi na rastojanju d/2. a pri toj vrednosti pritiska tecllost intenzivno isparava eime zapoCinje proces kavitacije. Medutim. . odgovara visilla nalivallja tecnosti H = 13. vraca u rezervoar A. a u rezervoaru B da se poveca za visinu y.fE.

L d .56 Us. 1-'0 if 1-'0 Ove visine daju protoke: V.03.11-1-(1:.224 Stacionarna iJ'll~'allja b-oz Inale o/vore i nag/avlce h V1 g(h+H1 -X) =(Su +SV1 +A"d-+ 1)T . \ \ h1 == 5713mm.' 2g 2 V L v~ 2 J. Sy == 1. i fi"o = V .1 . l Problem 2.441/ s i V2 = 8.551 2 koeficijent protoka naglavka i a == d n 14 povrsina popreclJ. Nakononiatanja malog otvora precnika d vazduh poCinje da istice u atmosferu.J2g(h+H1 -x) d 2J( .)2 .-lo == 0. RES-ENJ£: Shodno izrazu (2. U rezervoar A stalno dotice V = 20 11 s vode_ Rezervoari A i B spojeni su malim otvorom ostrih ivica i prazne Se kroz identicne naglavke.-lGfli == 3194mm . ' 2 1 . I J.326. [ 2 Yp =g(H2 -y)+ (Su+ 2Sk+ 2C. = 11.J2gHz Va =: J-l oaJ2g(h1 .471. _ d n Yp 4VI2g(-i.koliko tecnosti dotice u rezervoar tollko iz njega i istice U~l == ~72)' i jednacinu zapreminskog bilansa tecnosti A1x == A 2 y.-l==(Sl/+Sy-l-7v-!i+l)-1I2==0. a pri tome temperatura . KoristeCi uslove stacionamog istiCanja: ~). KoristeCi uslov stacionarnog strujanja .2. Su =0.-l z =[ (Su +2SV2 +2Sk -I-A D)(D)4 +s +2Sk +A Ci+ 1 J- 1/Z == 0.Hz .5.5-6.V1 + A~+ If1!2 == 0.. slede 2 jednaCine Slika 2. ] v 22 T dobivaju se protoci vode Vi = f-l1 ~. +V. Ispod klipa pneumo-cilindra. Problem 2. .V2+ An)(D-) +s+2Sk+A'd+ 1 _ 1 d 4 _ ..2) definisn".h2 ) . A== 0. J.5-6 cija su resenja h2 == . == paJ2gh1 pri cemu su: ' V2 = J-la.)2 -I. teZineG.l ) Jh: +..-lG fii . ' J.y) 2 u kojima su koeficijenti protoka P'l == (su +t.5~7. V2 == ~L2 .[h. U stacionarnim uslovima isticanja odrediti protoke kroz naglavke_ Dati su podaci: d == 50mm.og 'preseka. dobija se visina J.-l1 2 Yp ] x== [ (~L2) (H1+h)-I-Hz-g- /I Ai f-l1 /LA2 +(~) 2 J==lm. 1+..== V.5. == J.62.1(1:. I == 1m.se tri zapreminska protoka: r:. nalazi Se sabijeni vazduh temperature t_ Iznad klipa vlada atmosferski pritisak.

Poznate veliCine su: G. t. Gustina vazduha je p == (p a + Pm) I R(273 + t). to je i p=const. S".5-8.1d 2 'IT /4· ~2 Pm I p.Stacionama ift/call/a kroz male otvore i naglavke 225 vazduha se ne menja.).zauzme no' i ravnoteini polozaj. R. U polozaju prikazanom na slici na ldip hidrocilindra. H. Pratok vazduha shadno izrazu (2. Pa' REfENIE U toku isticanja vazduh je pod kanstantnim Pm == 4G I D2'IT == canst.1. pa je zato vazduh nesti51jiv. t.5-7 Problem 2. Do. d. Tada se u klipu.Sk'Sv' REfEN. F. G. p.+ gH) _ Z d d P 32~tJ-l.L Pm . otvara ventil V i ulje kroz cevi-kanaIe izbdene u Idipu i klipnjaCi pocinje strujati laminarno.fE: Trazeno vreme je T == D -zDg (H _h)A[JC32~1)2 +2ACE.5-8 . Poznate veliCine su: D. h. D. Slika P. teiine G.2. 5to data isticanje cini stacionarnim. v.2. d.2) iznosi Ii" == J.JR(273+t) (D)2~Pa+Pm d. Odrediti vreme za koje ce kIt) G F pod dejstvom sile F da se spusti . dobija se vreme za koje ce klip da zauzme novi ravnoteini polozaj: natpritiskam T==~ == V fl J. zbog povecanja pritiska. d. pocinje delovati sila F konstantnog intenziteta. Konacno. iz jednaCine stacionarnog isticanja V == VI'. fl. Kako je t=const. Trenje klipa i klipnjace 0 zidove cilindra zanemariti.5. p=4(F+G)/(D -D.1.)'IT. J. 2 SlikaP. d H pri cerou su: A==Su+sk+Sv+1 . Odrediti vreme za koje ce se klip zaustaviti.

4) . jer je pretpostavljeno da je po visini otvora fJ. dobija se ukupni protok hoz veHlei otvor (.226 2.6. jer je promena ovog koeficijenta po visini otvora zariemarljiva. a graficka interpretacija ave zavisnosti prikazana je na sL2.2). Proizvoljno 12abrani mali otvor sirine x(z) i visine dz. Ova pretpostavlea je potpuno opravdana. Zapremilllla teclIlll{])s1i:li koja iistekne kll"o:ll veRiki ohm" :Ila vreme Imjegovog otv:ar.1b) odredenom koordinatom y.otvara brzinom Vo. prema izrazu (2.2. S obzirom da je profil brzina po visini promenljiv.6.1 povrSi tecnosti. po koordinati z.]. leoji se nalazi na dubini Vo a) b) z U odnosu na nivo slobodne SliIm 2. s1. U slucaju da je pre isticanja veHlei otvor zatvoren.j2gz. ISUCANJE 1'ECNOSTli KROZ VELIKE OTVORE 2.6.=const. ima brzinu povrsinu dA:= \jlx(z)dz. x(z) dz.6.7) i diferencijalni izraz za brzinupoklopca va := dy I dt. po visini otvora. (2.6. Protok hoz trellutno otvorenu povrsinu velikog otvora. := fJ. Za odredivanje protoka hoz veliki otvor potrebno je poznavati funkcionalnu zavisnost x(z).6. Ova zavisnost za konkretan veliki otvor odreduje se iz jednaCine konture leoja oivicava veliki otvor. to se protok hoz otvor ne moze odrediti izrazorn (2. (2~6. jer on vazi za male otvore. 11 kojoj je z vertikalna koordinata od elementa povrsine do nivoa slobodne povrsi tecnosti.1a. koristeCi diferencijalnu jednacinu isticanja dV = r7dt (0 kojoj ce biti vi'se govora u Odeljku 2. x(z) dz .lmja Pod velildm otvorom podrazumeva se onaj otvor kroz koji tecnost istice i kod koga je profil brzina promenljiv po visini otvora.J2i fhh+Y ../ii "1 Ovde treba napomenuti da je koeficijent protoka ispred znaka integrala.6. (2.6.2) V(y) := ~L. Prema tome. dobija se zapremina tecnosti V:= S -V(y)dy o Vo H 1 .j2gzx(z)dz. protok hoz elementarnn v=qJ·bgz povrSinu je d~' := V· dA := fJ.5.2) je f"2 i-. (2. Zato se veliki otvor deli na veliki broj malih pravougaonih otvora. opisuje se funkcianalnom zavisnoscu v:= cp.3) Dalje.r. tada je interesantno znati koliCinu tecnosti koja istekne hoz veliki otvor za vreme njegovog otvaranja poklopcem koji se krece . PlC'ot@k tecJnosti kroz vellikn otVO>ll".6.U tn svrhu posmatrace se poklopac u proizvoljnom polozaju otvorenosti (v.1) Nakon integraljenja. Promena brzine.

(3) Izraze u malim zagradama moguce je razviti u binorn~r red. am· . Greska koja se pravi kada se veliki otvOt smatra rna lim. '1 -+_.l-. . c lc ". V. _ .lStical?ie tecnostikroz /leilke O/vOTe 227 koja istelme za vreme otvaranja velikog otvora poklopcem. tj.. Za . .' J = 11.3'+.lg 2 _ h1 ) • -2.2). Izraz za protok (1).6. zavisi od dubine na kojoj se otvor nalazi.... Ako se protok kroz veliki otvorodreduje pribliZnim izrazom (2). shodno izrazu (2).!-:::: 1_. Gornja i donja ivica velikog atvora nalaze se v na visinama hj i h2 u odnosu na nivo slobodne povrsi =. )~~(2~ )2+'48(~~.2. tada se pravi odredena greska koja ce OVOID prilikom biti odredena._-. posredstvom geomehijskih veza izmedu visina. .visina od tetista pravougaonog otvora do mvoa slobodne povrSi tecnosti. (he +f)3/2 = h. h ~(h3/2 3/2 (1) b) Kada se pravougaoni otvor smatra maliin tada se protok odreduje izrazom (2.5. . .E. koji se svodi na obHk (2) u kome je he = hJ + a 12 = 112 .I2[1-~(2.. iz kojeg se.3"~'.. a ne tacnim (1). c pri cemu se razvoj u red ogranicio na cetiri clana. a sto je i normaino. C'" ..1 a e . 2 a) Odrediti protok kroz veliki otvor.:).daje veti protok... Zamenom hinomnilrtedova u izraz (3) sledi izraz za protok V = flab" 2ghe . . . dobija veza izmedu protokakroz veliki i mali otvor . RESENlE: a) Zamenom u izraz (2.-)2.pa sledi " ..a 12 . . Isti postupak se koristi i za odredivanje kolicine tecnosti kojaistekne kroz vdiki otvor za vreme njegovog zatvaranja. ..2) sirine Slika P.6-1.6-:10 Tecnost gustine p istice kroz veliki pravougaoni otvor sirine b i visine a. moze da se napise u nesto drugacijemobliku..12(1- 2~ )312=h.. Problem 2.u 96 he (4) Iz izraza (4) sledi da je uvek Ii' < r:'M' odnosno da jeprotok kroz otvoikada se on tretira velikim manji od protoka kada se on smatra malim. ->!II b . od odnosa he / a. ll. . ~r 96 (/1) 2J-.i to fi'={J.:-h~ =========/~I=' tecnostL J ./2 (1 + (he _f)3/2 2~c )3/2 = h..C b) Kolika se greska pravi ako se protok kraz velilei otvor odreduje leao protok kroz mali otvor.(."'Jl.jer je a/2he < 1. jet je prafil brzina kod malog otvora ravnomeran po visini i ziito .I2[I+i(2~e )+~{2~Ql2_}8(~ic. i kada se protok odreduje izrazom (2)..lbJ2i[Che+I)3/2_Chc-I)312] .1 pr'avougaonog otvora x(z)=b=const dobija se protok kroz veliki otvor Ii' -3t-"-'V..

(2) c) KoristeCi vezu iZllledu promenljivih x=(h+H-z)b/H.2. H 15 5 _1.95 / ~--1 1.0 Slika P. fiif:+ H 2 (z-h). Problem 2.6. tada je odnos he / a =1. r IS f) (5) (6) . za navedene velike otvare. b. i (1) b) 1z slicnostitrouglova (z -h).6-1.2 vizuelnu interpretaciju greske posluziee dijagram sa sl. a) Za pravougaoni otvor je x(z)=b=const.z)2 / b2 + (x / 2)2 / a 2 = 1 sledi protok (4) V = 64 j.6-2. (3) d) Posredstvom jednaCine kruga CR _Z)2 +(x / 2)2 = R2.97 0.2.l~v'2i[~(h+H)5/2 +1. e) elipse if) ako je protocna povrsina smestena izmedu dva kruzna luka i slobodne pavrsine. pa je protok V = J.P.dz:= 2j. koji je nacrtan uz pornoe jednacine (4).0 1.Islicanje tecnosli !croz velilce oNore 1. b) trougla sa vrhom okrenutim prema gore.2). Poznate veliCine su..I H == x / b sledi x = (z-h)b / H. j.lQb3/2 "g. . Sa dijagrama je jasno uocljivo da je pri odnosu he / a =1/2 najveea greska i ona iznosi (VM .I:!.5 l~ hda 3.h 3/2 ].)VJE: Protak kraz veliki otvor odreden je integralom (2. U ovaj izraz treba.99 J 1/ 0. RES. R. uvrstiti zavisnost x(z) i nakon toga pristupiti resavanju integrala. kada je greslea 1 %. a.2%.96 0.l.6-2.l ~ fii[ich+H)5/2 + 15 h 5/2 -~Ch+ H)3/2 ].paje pIotok V == j. c) trougla sa vrhomokrenutim lea dole.dobija se protok 3/2 V = 2j.5 2.00 0.5 0. vee pri mabin odnOSlma he / a veli/ci otvor se moze smatrati /cao ma4 a protok kroz otvor se moze odredivati izrazom (2).l ~.V) IT/M = 4.6-1. h.2. d) kruga. lSj.021.[. U vertikalnom zidu nalazi se veliki otvor kroz koji istice tecnost. Dalje.228 . Dakle. Odrediti protok kroz veliki otvor ako je on oblika:a) pravougaonika.0 Greska I a~~h I "} 2. h5/2 ' 3 . dobija se protok V == 64 C R 5/2 .fT~'J~fi~·M~"~·-·~-~"~-af~~ ::~f:{~Ji(~r a) b) c) d) e) f) Slika 2.(h+H)h ] .l"l/g e) KoristeCi jednaCinu elipse (b .lbv'2i[ (h + H)3/2 . H.

H.1.Jij r ~ a ·fb+H ~ .6-2c i iznosi 2 b) c) Slilm 2.trouglaste koja je ista za sva tri velika otvora i gornje koja je za svaki otvor razliCita. pri proizvoljnom odnosu fJ/R. pri cemu su protoci 2 Vi . ·-.v'2gH[C 2H +b)v'fJ(b+H)-b21n(~1+ ~ +J¥")].kroz donji i V2 .6-4. pri cemu su koordinate z i x oznacene na s1. iznosi r/2 H h X! . h. P.6.1/2i ki [(2z-b)v'z(z-b) -b 2 InC-Jz-b +.2.1 . to ce ukupni protok kroz veliki otvor biti V = Vi + V . b) Kolika se greska pravi. prema izrazu (1) iz zadatka (2. b.6-3 ]/2 === 2). a) t b) Protok kroz trouglastu povrsinu. Protok kroz povrsinu donjeg otvora je isti za sva tri velika otvora i.!~=~ -). h =5m i ).2.o~£i::~~~]n~.Jz)ll:+H =~ . KoristeCi oyu jednaCinuiizraz (2. c) JednaCina parabolickog otvora glasi: z = b + Hx 2 I a 2 ..kroz gornji deo povrsine. ako se on sastojiod trougla i: a) pravougaonika. bvzCz~b)dz ==).6-3c. Odrediti protok kroz veliki otvor. RESEN1E: S obzirom da se povrsina velikog otvora sastoji od dye povrSine: donje . Problem 2.6-2)..1v 2g.-1.j2g[ (H +b)3/2 _b 3/2 j.l == 0. Problem 2.2). [ ~(b + Hi/2 + 15 b 5/2 -%(b + If) 3/2 ]. ). prema izrazu (3) iz zadatka (2.~~~~. iznosi 2 Vi == 2~L fJ2g( 15 (b +h +H)5/2 +~(b + If) 5/2 - tCb+h + H)(b+ H)3/2 ]. a) Odrediti protok kroz veliki kruzni otvor za sledece podatke: R =1m.6. = ~w. b) trougla i c) parabolicke povrSine.6-3. x Slika P. ~fb+H b vzx(z)dz=).£~. Teenost istiee kroz vertikalni veliki kruZniotvor poluprecnika R.kticanje tecnosti hvz ve!ike oNore 229 U delovima zadatka d) i e) sa x je oznacena ukupna sirina odgovarajuceg malog otvora.62.1V 2g ..1 . odreduje se identicnim postupkom kao i u zadatku 2.2) dobija se protok kroz veliki ot-vor oblika parabole V2 ==). jer je Ti" == Vj +Ti"2' a) Protok kroz pravougaoni otvor.. ako se protok kroz veliki kruzni otvor odredujekao protok kroz mali kruzni otvor.t~-:::--=:=:~~=:-~~:~:c::r kroz veliki otvor. PoZ'nate velicine su: a. koji se nalazi na visini h ad mvoa slobodne povrsi teenosti. .6-4.

a samlin tim broj koraka je 2n=2R / k. priblizno. pa se reila~anjernilltegra. u kojoj je Zi = ik. Kako je y / H :< 1 to se ova funkcija moze razviti u binomni red ~ Y 1/2 1Y 1 Y 2 3 y 3 ] -yH-y=vH(l-H) r.-:-. 2n).2~ coscpsin2 cp.2...jH-yJR 2 _y 2 dy... i glasi x = ~(z . r.64.. =vH l-ZH-g(H) -48(H) r.-.~2gz 2xdz. Integral u izrazu (2) se ipak.....230 lSlicallje lecllosli/croz wilke oiJ.SR[ 1.[ +.y u red.2) koji vazi za mali otvor tada je protok ~VJ = 1l~2gH R 2 n.812 k[ 1 sa kojim protok kroz veliki kruzni otvor iznosi V = 2fJ.fii 1= 20.:. (sin 2 cp. U cilju kraceg zapisa uvocli se koordinata tezista kruznog otvora H=h+R.z. sa kojima se izraz (1) svodi na oblik V=2fJ. Veza izmedu koordinata x iz nalazi se iz jednaCine kruga x 2 + (R +h . (i=0. (Zi -h)(2R +h-zi ).Z)2 = R2.2 r.v2gH R 2[ 2cp -4"sm2cp-. Pre konacnog resavanje integrala zadd3ce se same tri CIana binomnog reda. P.94 m3 / s.1.8H2 (8.Y 2dy /2 H-gCH) -R Z 2~L~2gH R2 f. pri tome ce se usvojiti korak integracije k=0. R 1 .z) . J° 3R...1.Oi"e RESENfE: Protok kroz diferencijalno malu povrSinu kruznog otvora sa s1. razvojem funkcije ~ H .:.ly 1 Y 3J vR . b) Za kvalitetnu ocenu greSke. (2) Jasno je cla kada osnovni integral u izrazu (1) nenia eksplicitno resenje d? ga nema ni integral u izrazu (2).1 je dr/ = fJ. iz jednacine (3) sledi veza izmeduprotoka kroz veliki i mali kruzni otvor . <:p 1 .32 sm4cp) lin 1 1.la (2)dol::iija V"" 2fJ. moze resiti. i smena promenljivihy = H .' = fJ. i primenom Simpsonove metode za numericko resavanje integral a dobija se resenje integrala 1= S h h+2R f(z)dz~3 YO+4(YI +Y3+"'+Y2n-l)+2(Y2 +Y4+··'+Y2n-Z)+Yz n =3.~2gH R 2 n[1 ~(B.:. integral u izrazu (1) trebaelegantnije reSiti. pa zato numericko reSavanje ne dolazi u obzir. pa ce protok kToz veliki otvor (1) biti Kako integral u izrazu (1) nema eksplicitno reilenje.J2i e R .2H 3sm cp. Prema tome...5.v2gH = ..8:Z COSZ cpsin2 cp) dcp '2 r. . to ce se njegovo resenje potraiiti numericki. uVeSce se i nova smena y= Rcoscp.h)(2R + h. koja se pravi kada se veliki otvor smatra malim.)2 ] 32 H (3) Ako se protok odreduje po izrazu (2. = 2fJ. Nalazenjem vrednosti podintegralne funkcije Y i = f(zi) = Jz.

jednaCine Bernulija i kontinuiteta (vA == voAo)..!J2gH R 2rc. V= ProDlem 2. umesto nepoznatih veliCina ~ i Ao brzinski koeficijentcp = [~+ 1../ ... dobija se visina na prelivu h =2H/3.v == cp J2g(I{ .. i zida pre grade je H. = 60° prema horizontali.1 . ispred brane.6dpreliva koeficijentprotoka se.(A lAo) 2 r 1/2. preko koje se voda sliva.j .istjeanje tecnostih'Oz vdike otvore 231 (4) 0. dobija se izraz za srednju brzinu strujanja na vocloslivu . DalcIe.. otvara se poldopcemkoji se laece konstantnom . a potom odrediti i koeficijent H protoka ako je poznat brzinski koeficijent cp. h) . za razliku od prethodnih zadataka.. te uvodeci Slika 2.95 . nagnutom pod uglom ex.. PrimenjujuCi uslov ekstrema ah =0. a to iz razloga razlike u profilima SHka P. RESENJE. za preseke ispred vodosliva i na samom vodoslivu.. Problem 2. P.-4-----1 Kao i pri analizi dobijenog rezultata za . protok preko pre grade je V = cpbh J2g(H -:--h).6-4.+ . Prema tome...2."" 0.1 otvor koji se tretira kao mali veti od protoka kroz otvor koji se tretira kao HIR veliki. Odredjti pri kojoj visini h vodenog toka na pregradi ce protok biti maksimalan..2.. 0. U ovomslucaju koeficijent protoka. Pri odnosu HIRo=l.606. a to iz razloga primene sto jednostavnijeg izraza za protok. koja se pravi kada se veliki kruzni ot\Jor smatra malim..+ . U vodotoku se nalazi brana .J(.t .6-5.6. nesto drugacije definise. osim koeficijenta brzine i kontrakcije.Koristeci.:.1 %. sto je ranije vee objasnjeno. Veliki pravougaoni otvor u kosom zidll.. pri kojoj protok ima maksimalnu vrednost. obuhvata u sebi i greSku koja se pravi kada se protok racuna prime nom pojednostavljenih izraza...... sa koje je jasno uoCljivo kolika je grdka za proizvoljni odnos HIR .-__-H '" gresku kod pravougaonog otvora u . duzine b.6-4.2 (izraz (4». tako se iovde 0.96 +---I---+----+------t----1 zakljucuje da je protok kroz kruzni.j . zaldjucuje se (sHeno kao i kod velikih pravougaonih otvora) da se cak i pri malim odnosima HIR veliki humi otvormozesmatratimalim i tad a se protok odreduje leao ri'M = J. 3"\13 pri cemu je ovde In = 2cp /313 koeficijent protoka~. Najveca grdka se pravi kada je odnos HlRo=l i ona iznosi 3..2 brzina. Visinska razlika izmedu nivoa slobodne povdi vode.6-5.siroka vodoslivna pregrada.99 -1----.0' 0.97 zadatku 2. protok na prelivu je av / 2c cpbH J2gH = mbfrJ2gfI .2. Prema tome.98 + I ' .768 greska je 1%. Izraz (4) ima graficki prikaz dat na s1.

3/? 2 Pm 5/2 Pm .6-7b)... a=im.. Vex) = J-lfii-·sma. fh[J-lE.. Odrediti zapreminu vode koja istekne kroz veliki otvor za vreme njegovog otvaranja. U vertikalnom zidu nalazi se trougaoni otvor koji se ofvara poklopcem cija je brzina Vo = 1 em! s. b h+ ~~I +asi~a. h=i.H).r--= ::~:a~~~~ naak~ol:ei ~O!O~~~e. dz ! sina. pg pg r l} = J 57.!!. shodno iznizu (2..62.232 lSticanje tec"ilosti kroz veltke otvore brzinom vo..k~ea~~ su podaci: H=2m. pg 2 {I Slika P.6-7. H7!2 +~ H 5/2 ] = 170. UvrstavajuCi izraz a) ~) x = (z ..2. Odrediti zapreminu vode koja istekne kroz H h " Vo -:?_--=--- .[ h+ p p. +(a-x)sina. +(a-x)sino.6. b'= 1m.) 3/2 sma.-.7m3 • ~ (H · hvo 35 105 15 b) KoristeCi potpuno identican postupak leao i u zadatleu pod a) dobija se zapremina . = 90°) = 58.4) dobija se zapremina vode 2 fl b. dobijen iz odgovarajuce Slika P.1. U izraz (2.H) aIh.4). Pm =2 kPa.6-7 slicnosti trouglova.Iz dZ] dy Vo 0 h fl = 4J-lfii . u proizvoljnom trenutku vremena.3). 5/2 V =-3 . f .(-+h+asma. to ce trenutni protok.6. S obzirom da je element trenutno otvorene pravougaone povrSine dA = b .b + h)5/2 + -±. J-l= 0. h+ p p. RESENJE.5m. pg sma. Dati su padaci: a =2m..) -a+-5-·-LC-+h)-C-+h+asma. RESENJE':~)Polozaj trellUtne citvorenosti poklopea odreden je koordinatom y (s1.j2g { Pm .6..4m 3 • Prolliem 2.(H-+asma. dobija se zapreminavode koja istekne kroz veliki trougaoni otvor za vreme njegovog otvaranja V =.. h =3m. =-3 ~hI2g-.b Pm .. poIozaj poklopca odreden je koordinatom x.l (H + h) 7/2 . a potom sve to u izraz (2. fiifH+y (z.3). biti . = 90°) dobija se zapremina V(a.Iz dz = r..[.. ]3/2 l J ZamenjujuCi ovaj protok u izraz (2.2.3111 3 1z dobijenog rdenja za isteklu zapreminu vode u slucaju da je zid vertikalan (a.) Vo sma. . P2...6-6 .Pri otvaranju velikog pravougaonog otvora.6. = 20cm! s.

l = 0 .3).Jz dZ}-. hH 5/2 +~(!!-i(H +h)3/2 + ). b) vaie re1acije izmedu promenljivih a) Slika P...4). Odrediti zapreminu tecnosti leoja iste1me kroz veHlei otvor. odrediti zapreminu vode koja istekne kroz veliki otvor za vreme njegovog otvaranja. b) romba. Zato se ova povrSina deli na dYe. trenutno otvorenu povrsinu otvora.. -c----·----·-------f RESENJE: a) Trenutni po1ozaj H I poklopca.1m3 . h+H o Vo .. 3 ProD/em 2.-:: a [ 1 5/2 hN . ako je velilei otvor oblika: a) pravougaonika. 15 6 ...6.6. 'C7 .6-9. h=1m.:. PrOD/em 2. pri njegovom kretanju s ZI desna na levo..l H7/2]_1. H=1m.)2~llOS +h) ~[(H Vo h 7/2 _ +~(H V = 2 f2i (E. +l~S H7I2[ 1 +(%)2 ] +125 [ (~)2 -1]H(H+h)S/2 } =: 27. prikazan na sLP. ) .6-8. . vo' a H a H h h a) b) c) d) Slilw P.J. a potom se shodno izrazu (2. i to trougla i pravougaonika. 7/2 8 7/2] 3 V=2). ============= Uvrstavanjem ovih veza u izraze (2.6-8 x=*[z-CH+h-i.(H +h -i.l'l/2g !tvo 10S(8H+lSh)(H+h) --3-(H+h) -lOSH =363.6(b) Vo • 8b odreden je koordinatom y.3) i (2. c) troug1a i d) trapeza.7m. U vertika1nom zidu na1azi se veHki otvor koji je zatvoren poklopcem. h. 6 2 .. za vreme njegovog otvaranja. ). cobija se zapremina V = r-l{~LJ2i fh+H-t. Za h . [z.6-9 . H.2. U vertikalnom zidu nalazi se trougaoni veliki otvor koji zatvara poklopac.4) dobija =: fii (E. a tecIlost istice iz rezervoara.6.hCH +h)5/2 +h)3/2} =: 12.l. b) Pri kretanju poidopca s leva na desno treIlutno otvorena povrsina velileog otvora ima oblik trapeza.6.. i kroz njih se nadu trenutni protod primenom izraza (2.l Va h 105 a IS· 6 a· . Pri kretanju poklopca konstantnom brzinom Vo velilei otvor se otvara. Kada se poklopac kre6e konstantnom brzinom Vo =SOmm/ s.)2lf ~[3-S('~'lJ(H +h) 7/2 +1.istieanje teellosti !croz ve/ike otllore 233 r. b.a di. aka se poklopac kre6e: a) s desna na leva i b) s leva na desno.. Dati podaci su: a=1m. posredstvom slicnosti trouglova. PozIlate ve1icinesu: a.].2..45 m .2.1 2).)] i y=*i.

fii !!:.. c) Ukupna zapremina koja istekne kroz veliki otvor je V = r~ +V2 +V3' pri cemn su: VI .zapremina koja istekne kroz gomji den trougla (visine h osnove a) za vreme otvaranja donjeg dela povrsine. i V3 .234 . V2 . V2 . pri cemu su istekle zapremine: VI . 15 Vo h 2 ..zaprernina tecnosti koja istekne kroz gomji deo trougla za vreme njegovog otvaranja.. 2 V 3 =_iyfii ab[CH+h)5/2_ H 5/2_1 hH 3/2J.i5 V = 3 " "i:"g b [CH+h)3/2 _[-J3/2].zapremina koja istekne kroz donji den trougla za vreme njegovog otvaranja. h Vo d) Ukupna zapremina koj a istekne kroz veliki otvOt je V = VI + V2 + V3 . Ove zapremine su: v:I = ~ 1J. 2 Vo 1 r-VL. 105 Vo h V2 = 2 fJ.6. postupak dat u Odeljku 2.i5[CH +11)312 .kroz trougao za vreme njegovog otvaranja. koristi se.fii ab {3(H +h)5/2 +2H512 -SH(H +h)3/2} . V = 3 2 15 fl.{3(H +h)7/2 +711H 5/2 -7 H(H +11)5/2 +4H7/2} .lstieanje teCizostibvz /Je!ike o/vore RESENJE' Za odredivanje zaprernine tecnosti koja istekne kroz veliki otvOT za vreme kretanja poklopca.1. preko velikog otvora. i one iznose VI 1~ ~l~ Cf)2{t[C[-J+h)7/21-hH5/2-th2H3/2}. za sva cetiri slucaja. b) V = ~111~ {i[CH +h)5/2 _H5/2]_hH3/2} 1 3 Vo .<kroz pravougaonik za vreme njegovog otvaranja i V3 . sprovodenjem kojeg se dobivaju zapremine: 2" ~g a) V = E-_rV_L.kroz trougao za vreme otvaranja pravougaonika.J2i b { 105 CH +h+b) 7/2 -15CH +h+b)(H +h) 512 a 8 2 Vo -tCH +h+b)(H +h) 3/2 b +%CH +h)5/2 + ~S CH +h)7/2}.[-J3/2].

7. U daljem tekstu razmatrace se sIucaj praZujenja rezervoara sa 81. stvarne " trenutne promene brzine strujanja su male sto dovodi do toga da se u laatkom vremenskom intervalu stvarno nestacionarno strujanje moze smatrati stacionarnim. Da bi se odredilo ovo vreme posmatrace se rezervoar sa s1. nivou tecnosti.7. Ova koordinata moze da se bira proizvoljno. a znak minus je zbog smanjenja koordinate z u toku praznjenja (odnosno dz<O). Od odnosa protoka Vo i V(z) zavisi da Ii se rezervoar prazni (VO <V(z»). A(z) je povrsina poprecnog preseka rezervoarariamonutnom.7. NajceSce se pri kvazistacionarnom (nestacionarnom) isticanju tecnosti zeU znati vreme punjenja ili praZnjenja rezervoara. U pocetnom trenutku vremena (t=O).235 2. nakon otvaranja ventiIa VO i V.1.1 proizvoljnog oblika i promenljive povrsine A(z) po visini rezervoara.2. iIi se Va puni (Jio>V(z)). koja glasi: . za izvesnu klasu problema. u toku kvazistacionarnog isticanja pritisci iznad nivoa tecnosti II rezervoarima Pj i P2 zavise od koordinate z.1 (V(z) >r7o) od visine h2 do visine hj' Tada za kvhzistacionarrio isticanje vazi diferencijalna jednaCina d-V-=-rj-u (-z)-dt-=-[V-·(-z)---Vo-l~dt"""" (2.7. koje izaziva vremensku promenu brzine strujanja. Iz Bernulijeve.jednaCine Bernulija i kontinlliteta. jednaCine postavljene za preseke 1-1 i 2-2.1) 1""""'1 u kojoj su: dV = -A(z)dz elementarna promena zapremine tecnosti u rezervoaru. KvazistacioIDial:'na istkallllja itecJm@stft pJri pillllljeJmju iii pr3zJmjenju l'eZelt"V@dl!I'dl! radicliUh @Miks Nestacionarno isticanje nastaje ako se iJ'tictmje vr. postavljeni zadatak se najlakSe resava ako z predstavlja visinskll razliku izmedu trenutnog nivoa tecnosti u rezervoaru (1-1) i nivoa SIika 2.fi It prislIJ'tvu promenljivog pof/a pritiska. Kod tecnosti koje se nalaze u rezervoarima kvazistacionarno isticanje nastaje zbog promenljivosti nivoa tecnosti koje je izazvano punjenjem iIi praznjenjem rezervoara. odnosno protoka. U opstem slucaju.1 (2-2) gde se vrs} isticanje. Ovako nastao model strujanja naziva se kvazlstaciol1amo J'trujal1je. V(z)je ukupni trenutni protok tecnosti kroz cevovod i Vo je dotok tecnosti.7. Ovo za posledicu ima da se za opisivanje strujanja mogu lcoristiti jednacine jednodimenzijskog stacionarnog strujanja . Vu(z) je ukupni protok tecnosti kroz trenutnu povrsinu A(z). KVAZliSTACIONARNA ISTICANJA NESTISLJIVOG FLUIDA 2. medlltim.2. kao sto je to slucaj pri punjenju i prainjenju rezervoara fluidom.7. nastace istovremeno punjenje rezervoara protokom Jio i p_raznjenje promenljivim protokom rj(z). Medjutim.

2) sa fJ..-g-) 2 I (2. NajveCi uticaj na koeficijent protoka ima geometrija cevovoda i ugradene armature. koji za posmatrani prosti cevovod iznosi fJ. Koriscenjem diferencijalne jednaCine isticanja (2.Pz V(z) = fJ.= (I. dok rdim strujanja veoma malo utice ..AJ%cPI-Pz) j..J" 'ok d 2 ' 2? .stujanja bez gllbitaka energije.~+1)-1/2. Teorijski protok je protok ideaIizovanog strujanja . oznacen je koeficijent protoka.(z) . Ako se isticanje vrsi kroz slozene cevovode.= .00 koejicijenta pr%ka.1 od visine hI do visineh 2 . i mnozenjem sa povrSinom 'd 2 rc /4.:f. +(r +r +r +A.100) i (2.u +Sk +Sv +A. ! v.2) U jednaCini (2.<1) zato sto su gubici u cevovodll uvek prislltni.. Koejicijm/ protoka (iii koeji"cije/'Zt iJ'ticanja) govori 0 gubicima eJZergije i izrazava ko!t!co je s/Jlamiprotok man]l od teorijskog.7.236 Kvazistacionarna isticanja PI . po svojoj fizickoj sustini koe£icijentprotoka mora da bude manji od jedan (fJ.Ld 2 rc.7.7.7. i posle integraljenja ove diferencijalne jednacine dobija se vreme praznjenja rezervoara T = r. u principll.. . iz prostora pod pritiskom PI u prosto! pod pritiskom P2 (pz < PI) protok fluida se odredllje izrazom Ir/=fJ.+ g z + . tada je svrsishodno koristiti ekvivalentlli koeficijent otpora cevovoda Ce iIi ekvivalentnu karakteristiku cevovoda Ke' U tom slucaju Bernulijeva jednaCina za nivoe 1-1 i 2-2. U slucaju kada istice gas gustine p.1) i izraza za protok (2.2. kroz mali otvor .procep povrsine poprecnog preseka A i koeficijeilta protoka fJ.V =Ke.-4-~2g(z+--.V • ·2 Poredenjem protoka koji se dobija iz ove Bernulijeve jednaCine i protoka po izrazu (2.7. d rc PI .. VI Pz vi(z) ..7. "'v zanemarivanjem brzine VI u odnosu na brzinu V z (z).101). Ce. s tim sto diferencijaina jednaCina isticallja ima oblik dV = A(z)dz = [VO -V(z)] dt. dobija se ukupni protok tecnosti kroz cevovod . prema izrazima (2. jer je povrsina poprecnog preseka trenutnog nivoa tecnosti po pravilu mnogo veca od povrsine poprecnog preseka cevi kroz koju se vrsi praznjenje.1. glasi: Z 2 g( z + PI pgP2 ) = 1.-)--p 2 P 2 '-.2) sledi veza izmedu koeficijenta protoka i ekvivalentnih veliCina koeficijenta otpora i koeficijenta karakteristike cevovoda .2).3) Opisani postupak u potpllnosti vazi i za punjenje rezervoara sa s1. koji se smatra nestisljivim fluidom.y2g 4 fil.7. h I ~. dolazi J'e uvek primenom energijskih (Bemu1ijevzlz)!ednacina l/etilZaCina kontlizuite/a. kojiimaju veti broj cevnih deonica. z+ PI-Pi pg A(z) dz (2.+ .1.

. . d 7 =lOOrnm.c 2 =4. .. . P. 12. SlikaP. c j = 9.289. .. Poznate velicine su: d j = 50mm.ie koeficijentprotoka fl7 =[C1 +C2 (A 2 ~jaA3)2 +C7(~:)2 T/2 =0. .. te eliminisanjem brzina VI (i=1.Kvazistacionan1a/titicCmja 237 CI L~=A~' 1. i Bernulijeve jednaCine gH=c1v{ 12+c2vi 12+c7 v.2.4) U izrazu (2. v. 12 +c7v.7. te odredivanjem brzine v 7 ' dobija se ukupan protok tecnosti r/7 = fl7A7 . dobija se brzina \/7' koja pomnozena povrsinom poprecnog preseka A7 daje ukupan pratok tecnosti V :::: fl7A7~2gH. 2 2 ~ 2 Vs C1 "2+cs"2 = C3 "2+ C6 2 V3 jednaCina kontinuiteta Til + V 2 :::: a) b) Vs . c 5 =6..2. uvode se oznake Ai = di2 rc 14 za povrsine poprecnih preseka cevi i Vi (i=1.. d s:::: 60mm.2.7-1. b) na s1.4) A je povrsina onog poprecnog preseka cevi zakoji je odredena vrednost koeficijenta Ke' Problem 2..2.7.J2gH. U izrazu za pratok. U cevovodima prikazanim na slici P.7) za odgovarajuce brzine strujanja. . a) Postavljanjem jednaCina za hidraulicld paralelne grane v~ V~ v. V5 + f/6 :::: V7 . pri cemu. Odrediti koeficijentprotoka cevovoda prikazanog: a) na s1. d 4 :::: 40mm. /2. C1 2. +V. d 3=50mm.7). d 6:::: 70mm. (2.7-1 i Bernulijeve jednaCine gH= Cj V12 12 +csv. c 4 = 5. d 2 = 40mm.: : c2 "2 2 VI .. koeficijent 7 protoka odreden je izrazom 1 \ jednaCina kantinuiteta V3 :::: V6 = ri 4 + V5 i r~ = V~ == v.7-1a. .7-1b.7-1 poznati su precnici cevi d i i ekviva1entni koeficijenti otpora c i (i=1. RESENJE: Zbog lakSeg pisanja. c 3 =9.6). C3 "2 = C4 "2 . V3 + V4 :::: V6 . P. c6 =7. . c 7 =4.

Naime.+Sv+A.+ K 3 +(JK. --'--A3----------"-2·------:::C A3 2 r-..4). . . Odrediti: a) ukupan promenljivi protok isticuce tecnosti.S"J>S"2."d+ 1 . c) vreme prainjenja rezervoara ako je on sa gornje strane zatvoren i ako na njemu ima mali otvor precllika do i koeficijenta protoka iJ.. -1 . . 11' '2' h. J2Ke • Problem 2.7-2 2 v2 v2 v 2 dZ 1 .. z RESENJE: a) Kada su u pitanju slozeni cevovodi.-) +C6 (y) 6 J a) Ke =ll ( k + kr2 +Ks J +l Ck+ K)-2 +K6 J 1 1 1 -2 K e =K1 +lJK. b) vreme praznjenj a rezervoara. U razmatrallorn primeru postoje tri razliCite deomce.t:k'~v.ff) +dz 5..Po' p.. a= A4 + AS V C4 / C5 U oba razmatrana slucaja koeficijent protoka znatno jednostavnije moze da se odredi primenom izraza (2. Cilindrieni rezervoar prazm se kraz nesimetricni slozeni cevovod.2.238 Kvazistacionarna isticanja gde je konstanta .o' kroz koji ustrujava vazduh gustine PO" Paznate su sledece veliCille: D. 2 C l ra: d d . Stika P.7) a potom i ekvivalentne karakteristike cevnog sistema: ~ CZ / C3 +C4 ( .7-2.:+Fs) +K6 (I ll/2 1 lI/2}-2 +K7' b) f l r lJ-1/21-Z J +K7' koeficijent protoka ce bid iJ. odnosno koeficijent protoka. H" SIl.2 gZ=C-+C 2 12' 2 22 i jednaCine kOlltinuiteta za raevu V = VI + V . 2 ) +c 2 J 2.2 (i=1.. tada je zbog kraceg pisallja pozeljllo uvesti konstallte I c=s.7 == 1/ A. uvodenjem karakteristika Ki = ci /2A. C2 =SR2 +Sv2 +Sk +AT+ 1 . do.o. odnosno tri razliCite referentne brzine. ~ +d dZ 2 -1 11.7.SR1. d II cI =SRI +Svl +Sk +A. s tiin sto se za svaku referentnu 2 brzinu u slozellom cevovodu moze definisati brzinski koeficijent. pa se mogu definisati sledeCi koeficijenti protoka z ~ 2 Z Z 1 1 d 1 +d2 iI~ 2 . dl' d 2 . III =[c( Z ) +cll 2 'f-Lz =[c( . I.-:: Z 2 -1l=[c+c1 C 1 Z . 2 '2 I koje su karakteristike pojedinih deonica slozellog cevovoda. d . .SR2 A. iJ. Do koeficijenta protoka dolazi se iz Bernulijevih jednacina V 1 gz:=c-+c . d.

d~)2 . h:::: 2m. postavljenih za nivoe 0-1 i 0-2..02. slede izrazi za protoke ...! d:1t -j2gz. dobija se izraz za vreme praznjenja d:" T::::: fld 22D2 fii 1+.)1j.! I 4-j2gz ... ho ::::: 0.fu(J:..(. Cilindricni rezervoar se prazni kroz dye cevi razlicitih duzina.). .Jh+H-Jh). Iz dobijenihizraza za ukupni protok....7. Problem 2..-j2gz . d::::: 50mm... s obzirom da su zaprerninski pratoci tecnosti i vazduha jednaki (Vo : : : Vez)) dobice se promena potpritiska Pv = fez). ponavljajuCi postupak dat u zadatku pod b).:. 7~3. Podaci: D:= 1m..--. se ima u cevi kroz koju protice celokupna masa tecnosti. +T72 := =(!-tA + fl2d.5." +I. VI::::: d 2n .Kvazistacionarnaisticanja 239 Ukupan 2 trenutni protok tecnosti je V::::: J. Konacno. b) vreme prainjenja rezervoara.1 + AhO / d = 2. Va : : : flo din J:0 P v • Istovremeno se rezervoar prazni sa protokom tecnosti V(z) = fl ~2g(Z.7-3 Iz zadatog uslova jednakosti koeficijenata protoka(fLi =fL2)' dobijaselcoe£icijent lokalnog otpora ventila I.2 r h-h 0 I\..2. V2 1 = fL2 -4-~2g(z-ho)' h =0.\= 2. sledi diferencijal Posle integraljenja dobija se vreme prainjenja rezervoara fld v2g vz fld v2g c) Pri spustanju nivoa tecnosti u oslobodenu zapreminu rezervoara vladace potpritisak Pv' Tom prilikom vazduh ustrujava u rezervoar protokom T= D2 2 ~ h fh+H dz 1= D2 2 ~(vh+H r. H::::: 1 m.=. I. -vh)..456.u = 0.5m.. oCigledno je da je zbog kraceg pisanja prakticnije raditi sa ukupnim protokom koji.. t=O ~_=.v = 1 + Ad + 1 1 +~ fL2 J "'u r +".=_=_=_=_~_ t=t 0 dz D RESENJE: a) Iz Bernulijevih jednacina.v2 =: 1.1.. P flo do . koja kada se uvrsti u izraz za protok tecnosti daje jednoznacnu zavisnost ove velicine od koordinate z..=. d 2n H u kojima su koeficijenti protoka flI::::: t=T h u Vl z ~1.. b) Iz diferencijalne jednaCine iSticanja dV:= Vdt ::::: vremena dt ::::: D.. I.-d-+ 1 -'-----'1~--_1t_---t--"-> a ~fI SHkaP. A::::: 0. Odrediti: a) koeficijent lokalnog otpora ventila v2tako da koeficijenti protoka oba cevovoda budu jednaki.1t dz..5.. iIi V::::: V.:. J.

Poznate veliCine su: d./em 2.Y3 +(. Cilindricni rezervoar u koji doticekonstantan protok fio prazni se kroz nesimetrican slozeni cevovod.3).k'v'O' p.2. + V + V3 .2. iz Bernulijeve jednaCine postavljene za z nivoe 0-1. a. i =-4.'~ 13 c3 =t.=lc+c j ( Aj + Az cj I c2 ~ + A3 ~)2J' c Ic J 3 . Tt---t'-=-"t'-ot. Pl"o/. l-ln .3).(z=1.y + Iv d c] H ----:--15--. .~ t=T - dz A ' I ] =SRJ +(.jd2hoJ2i h z.·=~~.. (i=0.21[ . 0 (=0" III Vo r<= V .(. dobija se koeficijent protoka r }J. RESENJE.3) .Jz +Jz-ho dz.240 Kvazistacionarna isticanja b) Primenom diferencijalne jednacine praznjenja rezervoara .1.= AJ2K • .. Iv...fljd2J2i h = racionaljenjem podintegralne funkcije D2 fh+H(.lp('y. Su.. odnosno ukupni protok kroz slozeni cevovod V(z) = fiAJ2gz. /2:::: pczvi 12= pC3v~ /2. C =(.R2 +(. I c =(.Odrediti vre:rhe za koje se rezervoar isprazni do visine koja je za rastojanje a veca od ravnoteZnog nivoa vode u rezervoaru.y2 +lv +1. d.7-4.y'(.k + Iv-j-. dobija se diferencijal vremena dt =_ ~2 fljd f2i .2.R3 +i.'('ri(i=1. Koeficijent protoka posmatranogslozenog cevovoda moze veoma jednostavno dase odredi i preko koeficijenata hidraulickih karakteristika cevnih deonica kao 1 K =:::~.z.Uvodenjem koeficijenata . /2. I. Ke =::: Ko +( + ~ + ~ )-2 => }J.?--".0 z- dz ..v] +(.U +(. h.Jz ~)d _ }J. i jednacine kontinuiteta V =::: Ii.jK3 k- 2 e . jednakosti padova pritisaka u hidraulicki paralelnim granamapc] v.-~. D 2 n' dV = (Vj +V2 )dt = --4-dz. z d z '2 . Integraljenjem diferencijala vremena. te koriscenjem . dobija se vreme pratnjenja rezervoara TD2 fh+H .k +lvd+ 1 3 2 ceVl A = 4 ' i povdina poprecnih preseka • d 21[ A d. 2Ai v K ] <JK .. fl.Jz+Jz-ho ~ 2D2f2i [(h+H)3/2 _h 3/2 -(h+H -ho )3/2 +(h-h o )3/2] fl]d ho 2g = 66. D... a koja glasi gz = cv 2 /2 +c]v.5 s.+ 1.

7-5 0.1 +Aer+ 1 I D H I V k L. d = 40mm. dobija se ravnoteina visina teenosti u rezervoaru 1 4V H =_(_0_)2 o 2g fUl 2 n Iz diferencijalne jednaCine isticanja (2. tada T-+00.d..A .==-=_~_==-=:. tadaje Ho = 0. koja glasi: " D2n [V(z) -Voldt:= dV = --4-dz.. Ako se rezervoar prazni bez doticanja tecnosti(Vo =0).- ~ JH+h -. dobija se diferencijal vremena odnosno integralni izraz T := _ Uvodenjem smene x = D2 f1d2 J2i fh+H Ho+a Fz . Sr =0. nivo tecnosti u rezervoaru se asimptbtski priblizava ravnoteznom nivou. u i vazi za slucaj praznJenja sa istovremenim doticanjem tecnosti. Sk = 0..-.h-ffo (l + )dx JHo+a-ffo X rr.7-4. .Ponavljajuci sliean postupak kao u zadatku P.==-=:.7-5.Jii.2.[ii. h = 2m. Sv = 3. RESENJE. Svl == 2. -:.:- Fa = ~('\IH+h-vHo+a+vHoln ~ r-r.d.3./ii.397.5. H == 2m. odnosno kada je kolicina tecnosti kojadotice rezervoar jednaka koliCini tecilosti koja iz njega istiee. Podaci: L == 2m. i integraljenjem dobija se vreme T= f-ld 2 2D2 J2i f.lh). pa iz dobijenog izraza za vreme T.' dz Fz -. D= 1m. I Vo T == J-Ld 2 (. I r LI 4(er) (Su +Sk +Sv +Aa)+c. L1 == 1m.:.Kvazistacionarna isticanja 241 1z uslova jednakosti protoka pri stacionarnom isticanju 170 == V(z == Ho).-)' f-ld 'l/ 2 g "Ho +a -vHo 2 2D2 r::-.02. A= 0. VI Su = 0. d] = 50mm.. Cilindricni sud se prazni kroz simetricni slozeni cevovod..7.J h + H .r +.1).2. pri tome uvodeci koeficijent protoka 1 J-L=~======================~== ] dl 4 . Iz dobijenog izraza za vreme za koje se rezervoar isprazni do visine koja je"za a veca ad ravnoteZnog nivoa tecnosti u rezervoaru sledi zakljucak da: kada a-+O..~ rr== -= J2i Problem 2.k nivoa tecnosti u sudu.A h \ I Sllka P.:>. tj. sledi resenje za sluCaj potpunog prainjenja rezervoara (a =/1) 2 2D li\. Odrediti vreme za koje ce v se sud isprazniti do visine a=lOmm·vece od ravl1oteznog L. Za vreme prainjenja u sud dotice kOl1stantan protok 170 =6 lis.=:.5.J[i.

2.-. o RESENJE. .7-7... I. ~ Fo~ -~Ho -a+~ . Za vreme praznjenja rezervoara natpritisak p". dobija se trazeno vreme punjenja T= 20 l-ld -y2g .· a) Uvodenjem koeficijenata protoka fJ.5 s.· Prime nom Bernulijeve jednacine za p . D.7 -7 . P. 7 ~6. fH. H.2. D._)2 -:. RESENJE. i ravnoteznog polozaja u rezervoaru Slilca P. v[ v~ preseke 0-2: ":+ gz = c12 +c22 .~r.1 4d~o ) 2.-:. ho'p"" p. . aka a) je 11 cevovodu ugradena pumpa. !-ld 2g .JH.. uvrstiA=O i B=O.. Ho. konscenJem ov J' • Slika P.7-4.-Vh+H+~-1jHo-a+·f-1}Ho+f·ln .aju ekvivalentne koeficijente otpora ci i povrsine poprecnih preseka cevi Ai' Odrediti vreme praznjenja rezervoara. J ll trazeno vreme praznjenja rezervoara je . " 1 =~(-vh+H -'JHo +a +"Ho In ~ r.----:::V g 2 (l' . 2Ji"i [ Jh+H-JHo-a-. .. prikazan na s1. Rezervoar koji je na pocetku napunjen vodom do visine H istovremeno se puni Konstantnim protokom ~ro i prazni kroz prosti cevovod. Odrediti vreme za koje se rezervoar napuni do visine a manje ad ravnoteZnog polozaja.h+H 2D2 ProDlem 2.d nfii g te sprovodeCi postupak kao u zadatku P.2. a.7-7 . Pojedine grane slozenog cevovoda il . Cilindricno konusni rezervoar.[if. iznad nivoa teenosti ostaje konstantan.. 2 p.242 Kvazistacionarna isticanja i ravnotdni nivo tecnosti H 0 == .Jh+ii)..-.[if.-JHo -a 'I .7-6 Ho 4v'" B' = (__0. eiji je napor dat izrazom Yp == Av 2 + B. A. prazni se kroz nesimetricni slozeni cevovod. 21g ( f.2. h.5). H u hi V v b) u cevovodu nema pumpe. Poznate velicille su: Cp Ai' (i=1. pa sledi T== .2.ln.Jh+ii -. . Poznate velieine su: V ' h. d.h+H+li 'J" 'g b) Resenje ovog dela zadatka dobija se kada se u nadeno resenje zadatka pod a)..= (~11 +~k +2~v +)v}+1-2A)-1/2. J 1Ho+li. H. l-ld1 'l/2g 'lja+Ho -"Ho Problem 2.-)= 3683. 2D2 '~ ~ r..

2). 4J. period vazi diferencijalna jednacina isticanja 2 dV2 == V(y )dt z = . jednakosti padova pritisaka u 2 4 hidraulicki paralelnim granama 2/ 2/ 2 2 C V 2 2=C 3V 3 2==C4 V 4 /2=c svs /2. 4f.lAlJ2i Jz+Pm pg CIJlm se integraljenjem u granicama od hO+ h + H do ho + h. Iz slicnosti trouglova: . d oA.·.. Konusni rezervoar se istovremeno prazni kroz nesimetrican slozeni cevovod i puni konstantnim protokom Vo. 0pg -~h +PmJ}. )2 J2i JY+~. Pm p g . 2 elirninacijom brzina v2 +V S ' dobija se ukupni protok tecnosti ~ = Il J AJ ~2g(z+ Pm I pg). pa ce diferencijal vremena biti dt . CO.:- J 1z diferencijalne jednaCine praznjenja cilindricnog dela rezervoara .[Ch 5 0 +h+Pm)S/2_Ch +Pm)SI2J_1Ch +Pm)[Ch +h+ Pm )3/2_ pg 0 pg .A (y)dy.7-8.Otpori u cevovodu dati su ekvivalentnim koeficijentima otpora cj · (i=O. DZrr._ Z - vremenski D 1C 2 4WI lh Z ( . r.l. pg -Ch +Pm)3/2 \Ch o pg J 0 +Pm)2[~h pg 0 +h+.). dobija se diferencijal vremena dt = _ l DZrr. o pg .KvazistaciOnarna isticanja 243 jednaCine kontinuiteta ~ = V + V3 +V + ~. o. dobija vreme praznjenja cilindricnog dela rezervoara 7J Za drugi = D2rr.p. Uvodenjem smene U = Y+ Pm I pg i integraljenjem dobija se vreme prafujenja konusnog dela rezervoara Tz = D2~ ho+h+fm/pg[u3/2 _ 2(h + Pm)Fu +(h + Pm)2 4 WIl V 2g h Pm 0+ pg o p g . dz . H. . J 0 pg .:- r.ho) D 12h .'.konusnog rezervoara jeT == 7J + T2 .l1h. pri cemu je povrsina A(y) = x rr. Ukupno vreme praznjenja cilindricno .2 == Y~ho ..JdU 'II U = D2rr. d~ = T'Idt l = --4-dz..llAlV2g _. ../em 2.. Y .. Poznate veliCine su:R. 4WIlh2 J2i {1.ho d y.:- r. Af lJ/2 ( A2 +A3 v~ +A4 V~ +A5 V~)2 cJ c. -Jho+h+~.cl'c2 ' Vo. Odrediti vreme za koje se konusni rezervoar isprazni do visine koja je za M veca od ravnoteine.~(Jrho-+-h-+-H-+-~-.1. h.d2 . dobija se poluprecnik x = (y . Pro/. c. pri cemu je koeficijent protoka odreden iznizom r III == lCl + C2 .

Sk == 0.7-7. dz z h L r --.7-4 i P.(a 5 _b 5 )+ sJH. SR1 = 0.fii. Otvaranjem ventila voda istice. h == 3m.7-9b). 0. 3. 12 == 4m. Su =..2.. ~=.7-9.7-9a). .244 Kvazistacionama isticanja RESENJE' Saglasno postupcima· !eSavanja sprovedenim u zadadma P... V VI ---:?1?'" ./'. a) ". Rezervoari prikazani na s1....A--".2:7-9 su u pocetnom trenutku vremena napunjeni vadom.2. B == 4m.fii:Ca 2 _b 2 )+ .:~M+Ho -. b) cilindricnog rezervoara sirine B (s1. k R2 b) SliIca P.l Slika P.Yl =. 0.2. SY2 =..2. b.d).. 0.Z2.(H _h)2 u kome su koriScene konstante definisane izrazima a=.7-8 +(Ho -h)(SHo -h)(a-b)+JH. P.4...7-9a). P.. SR2 =.C. .. CT+cl 2" v2 c2 T 2 gz. P..==1. I. D.. (a 4 _b4)+ 5 4 +~(SHo -h)(a 3 -b 3 )+(5Ho -3h).....D.Jh+H-. zatim eliminabijom brzina v1 i v2 dabija se 1 2 kaeficijent protaka ..: V + V . 11 == 1m. i.7-9 koriscenjem Bernulijevih jednacina 2 2 V v1 gz =. d.: 80nun..k===l~V:3===t'R~2:.025. 2.. Odrediti vremena prainjenja: a) sfernog rezervoara (s1.. h.lntJ ' HO=(fldt/ig)!. =. 1.. . P.. A.3.=D=.6.fii.: Sm.. dobija se trazeno vreme T= ~d5J2i H 8 (Ji)2ll1. Sv =....2. {co +(c +l{ dg/(d~ +di ~~~::) J 1 r l12 Problem 2.: 100mm.."'." Rl ll'd)..A==~R~l--.2.: cT+ V 2 i jednacine kontinuiteta V.5.jV~2l-_ I.. i c) cilindricnog rezervoara sirine B (s1. Dati su podaci: R = 1m..u "".2.

2 V = J. dt := .lz z .z dz.LD rev2g . ~.Kvazistacionarna isticanja 245 J. I c) Kako je povrsina poprecnog preseka A(z) =2rB.Jh)}:= 152s. . !ill rev 2g Integraljenjem ovog diferencijala vremena u granicama od 2R do 0. d z.::- A(z) r dz rev 2g "z (1) u kome je povrsina A(z) razliCita za sva tri navedena slucaja.398 . dobija se diferencijal vremena 8B ~ dt == 2 r.. za srafirani trougao sa s1. . to iz izraza (1) sledi: 8B I 0 . . J. pa seiz (1) posredstvom izraza (2)dobija 4 2(R+h)z-z2 -(2R+h)h d -..J2g h z Kako se integral ne moze resiti u zatvorenom oblikifto ee se njegovom resavanju pristupiti numerickom analizom. Prime nom Pitagorine teoreme..LD\/Zi Integraljenjem ovog izraza u granicama od h+ 2R do h dobija se vreme praZnjenja sfernog rezervoara T:= J.2(R+h)z-z--(2R+h)h r dz . b) PovrSina poprecnog preseka na trenutnom nivou tecnosti u rezervoaru je A(z)==2rB.LD2J2g 8 {1(R+h)[Ch+2R)3/2 _h 3/2 ]_1. Uvrstavanjem povrsine A(z) u izraz (1).L = [C+C I ('~)4 /(l+.2R . pa ee vreme praznjenja cilindricnog rezervoara biti "z \ \ f. .Jh +2R .J..2. Medutim.. Koordinata r dobija se iz izraza (2) za h=O. a) Povrsina poprecnog preseka na trenutnom Iiivou tecnosti u rezervoaru je A(z) := r 2 re. P. a koordinata: r odredena izrazom (2). i iznosi r==~z(2R-z). V proizvoljnom trenutku vremena ukupni protok odreden je izrazom 4 r /2 == 0..LD re. Iz diferencijalne jednaCine praznjenja rezervoara: dV = Vd( = -A(z)dz.[h+2R)5/2 _h 5/2 ]_ 3 5 -(2R +h)h(. dobija se vreme praZnjenja cilindricnog rezervoara T == 16 3 !ill 2 reJ2g B (2R)3/2 = 10895 s.JCl / C )2 2 .. dobija se izraz r:= ~2(R+h)z_Z2 -(2R+h)h (2) uz pomoe koga moze biti odredena povrsinuA(z). 1 dt=2 ~.. ova povrsina u svim slucajevima zavisi od promenljive koordinate r. Uvodenjem podiiltegralne funkcije y(z) =j[2(R+h)z-Z2 -(2R+h)h] / z T- _ BB 2 ~ h+SR~2(R+h)Z_Z2 "-(2R+h)h .::. Ovaj koeficijent protoka je isti za sva tri dela zadatka.7-9a. .L D4 re ~2gi. dobija se diferencijal vremena dt = !ill 2 r.

246 Kvazistacionarna isticanja i koriscenjem jedne od najjednostavnijih metoda numericke integracije .J2i 8bB 2(a+h)z-z2 -h(2a+h) ---'---"------'-'--'.. au njdem. Konacno.2. -h(2a+h) a .. 1 Dati su po aCI: == 2m.y :::: 1.l. Odrediti vreme praznjenja cisterne u sledeCim slucajevima: b a) kada se u cevovodu nalazi pump a konstantnog napora Yp = 981J / kg. L Yp+gz==Cc. i jednaCine kontinuiteta V == V.n. c.. b==1. .. =R .A=9i'/k k 1 k v - linij~m. ~+l) odnosno ukupni protok .. Cisterna koja ima povrSinu poprecnog preseka oblika elipse. &) vrednost podintegralne funkcije za i=O. . trazeno vreme praznjenja cilindricne cist~rne je SlJ pn cemn Y. L==3m. RESENJE: Primenom Bernulijeve jednacirte Slika P. A.. ~d2n. S" = 0.l nehma pumpe.i T= 2 1 =451s.. c.d:--:)~"Xl---<=L=.7-10 _ _ 1 v 2 (V_V j )2 .D=.5m. a == m.7806 f &=0.. Nakon otvaranja ventila V cisterna poCinje da se prazni kroz prikazani presti cevovod.02...7-10. = f (z.k == 0.+Sk+(v+A..5.11 +Sk +Sy +)c~+[ 1_(~)2 T +(~)4(2Sk+A.'d)T+ 2 +(2S k +A. = --v2z(a+h)'-z2. 1==2m. pri cemu je A (z)=2xB.. i c) kada je isticanje kroz prost cevovod prikazan isprekidanom I h l Yp( v 21- . ~-4-~2g(z + Yp / g). . 11=20 broj polja integraljenja. pa ce diferencijal vremena biti dt = . (1) a) Vreme praznjenja rezervoara je .metode trapeza. fill n-v 2g 2 8B Problem 2. D == 50mm.. napunjena je vodom za pice.486..dz z+Yp / g '. +l)T' D vt ~= {c. duzine B=6m. Iz jednacine elipse sledi: (E )2 +[Z-(ah+aJ2 b - = 1 ::::::> ' X b I . odreduje se koeficij~nt protoka ------------'<::==1""'". V == r 12 = 0.i!ik"""'·"""~z l.1 korak integracije. . d==40mm.3. d 2n Diferencijalna jednacina isticanja glasi dV = Vdt == -A(z)dz.. a a b) kada u cevovodu nema pumpe.=0. dobija se resenje integrala h+2R Yo + Y n 1=R y(z)dz = &(--2-+ Yl + Y2 +"'+YI1 -1) = 0.

] + 1 . z+ p g posn~dstvom b) Kada u cevovodu nema pumpe (Yp == 0).lJ29 . ali pri razliCitim uslovima isticanja. jedna- kostj padova pritisaka u hidrauliCld paralelnimgranama cj v.c2 =SR2 +Sv2+2Sk . jednacine kontinuiteta Va == Ii. a isticanje je na nivou izlaznog otvora iz rezervoara (h=O). NaCi izraze za vremena prainjenja rezervoara.Svl.Sk. Poredenjem dobijenih rezultata za vremena praznjenja iste cisterne.d2 ..h !-lad rt"\l2g 1 == fh+2a h 2(a+h)z-z2-h(2a+h) d Y / z = 0.l2' do. / . tada posredstvolU (1) sledi: T== !-lad rr. Poznate su sledece velicine: h. moze se zakljuciti da je vreme isticanja manje ako je izlazni presek cevi na nizem nivou ..-..].7-11 RESENJE: Uvodenjem konstanti: ~ ~ Co ==t. Rezervoari prikazani na s1. . z p g . z . 247 2(a+h)z-z -h(20+11) d -'-..2. i ima vrednost TSbB IIi+2a 2 r. cj =t. pri cemu je integral numericki resen metodom trapeza i ima vrednost 1=0. R. Problem 2. lo.4s. z-1017. 12.T+ 1 . . c) U posmatranom cevovodu nema pumpe (Yp == 0). P. pri cemu je integral numericki odreden metodom trapeza.7-11.vo +A.2. G 2 a + A.Sv2..k +A.SvO. S". a) !• a '"I b) k VI RI R2 V2 k ff?""' Slika P.d1 .. kao i da ugradnja pumpe smanjuje vreme prainjenja cisterne.12=:c2 v. tada se prainjenja cisterne T == (1) dobija vreme ~Lad ~bB n/ii fh+2 a h V /2(a+h)-z h(2a+l1) dz == 6026s. 1 i koriscenjem Bernulijeve jednacine za preseke O~L gz == Co v~ /2 + cj vf 12.-. +y. .Sr' A. Rezervoari se prazne kroz nesimetricni slozeni cevovod.9056.u +t. +V2 .OVG S toga 8to je tada brzina strujanja veca.lj. slede izrazi za koeficijent protoka .7-11 sastoje se od dye polusfere i jednog cilindra.RI +Svl +2t. g B~~ 12547s.KvazjstaCionarna isticanja 2 .a. 2g a ~bJzgf\/2(a+h)-Z dz== 332 f1d rr.

Jh+R).{t(h+R+a)[Ch+2R+a)312 . Prema tome ukupno vreme praznjenja rezervoara je T == :r.(h+ R+a)3121-~[Ch+2R+a)512~ -(h +R +a)5/2]_[R2 ... H. i Bernulijeve jednacine za nivoe 0-1 .7. . Sva tri vremenska perioda bite odredena pomenutim redom. vremenski period praznjenja kOllusno-prstenastog dela rezervoara i T3 vremenski period prainjenja konusnog dela rezervoara. + T2 + T3 • ProDlem 2.JIHR -Jh)} 2 ~ {2:. 1. Odrediti vremena praznjenja rezervoara prikazanih na slid: a) cilindricno-konusnog.10 .2. ito: perioda prainjenja gornje polusfere 8 :r. P.R+E. d) cilindricno-polusferno-konusnog. ::: - J-l~~2g' 2 r.Sk'~R. . perioda praznjenja cilindricl10g dela T. sledi: dt= ~ldoTC[ii ~4 z(2R-z)TC+2aJzC2R-z) dz. RESE. h.Jz(2R-z).12a je T = ~ + T2 + T3 .. dobija se koeficijent protoka 11=1/ Irl-(r--+-2-r--+-r--+-A-L-)+-r----~r--+-r--+--A-!Q-+~-+--1 r V4 "'R "'k ':0 v d "'u "'k ':oRJ d . R. i e) cllii1dricI1o~polusfernog.".). b) cilindricno-konusnog.SRl.vremenski period praZl~enja cilindricno-prstenastog dela rezervoara.248 KVClzistacionarna isticanja J-l=... b. S".C. u kojoj je povrsina A(z)::: r 27t + 2ar. p.7-12.2g i perioda praznjenja donje polusfere 13 "" 1 8 3/2 ]_-5 [Ch+R)5/2 _h 5/2 ]_h(11 + 2R)( . 10 + 11 v2 1 gz = (~u +~k +SRl +A-d-+l)T+(SR +2Sk +~v +A"d)T ' v.:.Jh+R+a -.A(z)dz.. Dl'D2 . pri cemu su: :z.2g 3 . 5 TC 3 J-ldgJi b) 'heme pIainjenja sastoji se od tri vremenska perioda. d.. ~)12rI2 i protok V(z) ::: J-l d!7r ~2gz " Dobijeni iZIazi za koeficijent protoka i pIotok vaze i za zadatak pod a) i pod b)..c.Ch+R+a)2jCJh +2R +a . = 8R 2 -2 r.Ch +R)[ (h +R)3/2 _h t-td'o ..vl.A. a. .Jh +R +a)} . ~ldo . {co +c1 [dg l(d12 +d. a polupIecnik r (dobijen iz Pitagorine teoreme r2 = R2 _(Z-R)2) iznosi r::: . dbbija se vreme isticanja T= 32 Ro[iC(!:. . a) Primenom diferencijalne jednacine isticanja dV::: v~dt ::: . Fz Posle integraljellja u granicama ad 2R do 0. c) cilindricno-konusno-polusfernog. 1. Poznate veliCine 8U: D.do.Ay7E: a) Ulrnpno vreme praznjenja rezervoara sa s1.::-::C. Primenom jednaCine kontinuiteta ri" ::: 2V.

-.:7 v l.d.. d 2rc r.:..d. ----"----.A V ==C> v VI k lo..[iiJi· Posle integraljenja u granicama od h+b+a+H do h+b+a.j - V(z) - fld2.=:::. R ~ '~>. = 2 fld \ . D2 -Dj _ dz dt ...J1Hb+a+H -.d. uvrstavanjem poluprecnika r1 i . 7-12 odnosno protok .do.d..1. I.2..d. O+b odreduju se poluprecnici kruznih preseka rj :::: ~ [y-(h+b)] .d. V(z) = fl4v2gz... I. Iz slictlOsti trouglova _rl__ y-Ch+b) D j 12 a ~_y-h \ I D2 12 --. _ U drugom vremenskom periodu trenutna povrsina poprecnog preseka u rezervoaru je promenljiva i iznosi A(y) = (r22 ..71 ~2gy .rj 2 )rc. -~ v J" c) d) e) Stika P .A a) k R RIb x !y a ={> VI V k il.Kvazistacionarna Isticanja 249 1=0 A H dy a =:C> z h l.A II l... . k v v lo...A b) H H R k h I. i uvodenjem konstanti Primenom diferencijalne jednaCine isticanja: -A(y)dy:::: V(y)dt2' u kojoj je protok V(y) = fl a.d. dobija se D2 _ D2 --r---- I..2g ~ (. h I. r2 .Jh+b +a)..1..---: _ Za prvi vremenski period diferencijal vremena je 2 2 dV. r2 :::: 2(~~b)(Y-h).

dobija se koeficijent protoka fl=[C.C~) 2 (a + h) 2 a + h + II . T = 2D.. ...~: + 1 ) ( 1 2 d0 d~ +d2~(c.trenutni nivo tecnosti u rezervoaru i izlazne preseke eevi lcroz koje fluid istice u atmosieru. a + h) .. "Iii 2 Cx ~ld~ 2g(a+b) . leao jednacine kontinuiteta za racVll.v + ia I d + L e) Postavljanjem Bernulijevih jednacina za proizvoljni .Ja+h fld2 Jiih 2 5 3 ..+-c.5( Ii ) 2 X Jf JC.250 Kvazistacionarna isticanja dobija Se 2 . a vreme praznjenja konusnog deja rezervoani.u+C.x Integraljenjem po x koordinati u granieama od h+b do /1...R +A. 2Di {1[(a+h)5/2 _a5I2l_~a[(a+h)3/2_a3/2J +a 2 C.. + T2 .Jh +b +a . pri cemu je vreme prainjenja cilindricno-konusnog dela rezervoara . U trecem vremenskom periodu trenutna povrSina poprecnog preseka konusnog dela rezervoara je ACx) = I{re.. = f1d2 f2i ~ D.R +A. U lzrazima za navedene vremenslce periode koeficijel1t protolca je 12 = -Fa)}. S obzirom da je protok Vex) = fl cI:rr ~2gx.. sledi dt =-~dx= A( ) D.JC:.R+A. fl = lI.v+A.~+l) .~+Cc.x+ I)dx. pri cemu je iz odgovarajuce slicnosti trouglova dobijen poluprecnik r3 = 2(~~b) (x-h). 3 Vex) .J x[ca +h + H)512 .d~ +l)/(C. T= 2 f"+b+aAy-By+C d = 8 {iL[Ch+b+a5/2fld 2Jii h+b Y fld 2 Jii 5 ) 4 JY -(h +b)5/2]_ ~ [Ch+b +a)3/2 .Ca +h)5/2] +t Ca +h)ci )2[ (a +h + H)3/2 .(a+ h)312]}. )2rll2 Ukupno vreme praznjenja rezervoara je T = 7. 3/2 to ce difereneijal vremena biti 2 I /1 -2/1. {'!'[(h+b)5/2 _h 5/2 ]_lh[Ch+b)312 _h 3/2 ]+h2(.Jlab)}. + Tz' pri cemu je vreme praznjenja cilindricno-konusnog dela 2 D l ~ ID 1.. 3 fld 2 Jii(a+b)2 5 3 b) Uknpno vreme praznjenja je T = 7..J/1 +b -Jh)}.Ch +b)3/2] + CC.

. 2D2 fUl2 H2 J2i {I[CH +h)5/2 _h 5 5/2 ]_lh[(H+h)3/2 _h 3/2 ]+h 2C.J H +h -Jh)} 3· .+ T2 • Problem 2.K vazistacionarna isticanja 251 1... do R v k d d 1:.J h +R -. vreme praznjenja konusnog dela rezervoara.•.= 1:. +S +/c.. +1:. +/c. o ..-: {[Rg _R2 +(h+Ro ~o<J2g +R)21(~h+Ra +R -~h+Ro F -~Ch+Ro +R)[Ch+Ro +R)3/2 -Ch+Ro)3!21+~[(h+Ro +R)5!2 ~(h+Ro)5!2]}. 0 e) Postavljanjem Bernulijeve jednaCine zaproizvoljni .k+C.v+/c-}+[(f)2-1j2+C/c.R -~(h+H +R)[(h+H +R)3/2 _(h+H)3!2] T = 2 +1[ (h+ H +R)5/2 . dobija se koeficijent protoka fl.JIHH)h . U toku otvaral~a ventilakoeficijent lokalnog otpora ventila se menja po zakonu 1:. +1:.u+1:. koriscenjem jednakosti padova pritisaka u hidraulicki paralelnim granama i jednacine kontinuiteta za racVll. = d) Ukupno vreme praznjenja je T = 1. )2[ (R + h + H)3/2 .0 +1)Cf)4.Jh)} 7. a voda poCinje da istice u atmosferu. Odrediti kolika kolicina vode istekne iz suda za vreme otvatanja ventila.(R +h)3/2]}. + T2 .Ch+H)5!2]} vreme praznjenja cilindricno-polusfernog dela rezervoara.)4 1+ R v k d. .Jr-+-H+.h3/2 1-i[ch +Ral/2 -h5/2]-hCh+2Ro)(Jh+Ro T2 = J1do~ {iC -Jh)} pa ce ukupno vreme praznjenja rezervoara biti: T == 7. U odredenom trenutku elektromotorniventili Ell/tv. = "A2 2 J-'Uo V Lg ~ {[Di . koji se nalaze u simetricnim granama slozenog cevovoda se otvaraju.trenutni nivo tecnosti u rezervoaru i jedan od izlaznih preseka cevi.R+1:.(1) = k I [2.7-13. a vreme praznjenja dela rezervoara T2 = ~5 ~ {t(h+R)[(h+R)3!2 _h3/2]_~[(h+ R)5!2 .v1+Sk+A.:(~ )2(h +R)2](. I ]J Vreme praznjenja cilindricno-polusfernog dela rezervoara je 7. -(R+ h)5/2] +t(R +h)(~.h5/2 ]-h(2R +h)(. Pretpostaviti da se na pocetku otvaranja ventila EMV trenutno uspostavi turbulentni rezim strujanja u svim deonicama slozenog cevovoda i da ..L+l)(-2.Jh+R) -ic~ )2[(h+R+H)5/2 . a simetricni slozeni cevovod je zatvoren.Jh+R+ H -.L+l _'l1l2 . Cilindricni sud precnika Do rtapunjen je vodom. ·Posle isteka vremena T ventili EMV su potpuno otvoreni.. +1:. =8r. +/c. i koeficijent protoka 1l=1I C. a vreme praZnjenja polusfernog dela rezervoara h +Ro)[C h +Ro)3/2 .-.t+ 1 r l" I d ( 1:.JL+(1:. pri cemu su ~2~ [(~)2 _R2 +(h+H +R)2 }..

1e /~ Slika P. D)T+(~R +Sk +~+A. Kada je sfemi rezervoar pun tada je elektromotorni ventil (EMV') zatvoren. D 2 1t posle razdvajanja promenljivih dobija se diferencija'na jednacina 2 t dt Do iz '/ct 2 +k =.[Ch+2R)5J2 .~. dobija se protok vode kroz jednu od sime2 tricnih grana V(z.2.) d r 2 J2i}2 8cg. L.'Jt / 4.Jcp +k -5) = c d 2~ (.252 Kvazistacionarna isticanja H EMV koeficijent trenja ima konstantnu vrednost. 1e. RESENJ. h.Jh+H- 2J2i u h EMV d. T.J dV = 2V(z. a. Iz jednaCine isticanj a t) . ho=h+H-l. i za z.t)dt = --1-dz.2d 2 -. h. k. Odrediti koliko jevreme otvaranja ventila? Poznate velicine su: d.7-14. k. cDo pa ce kolicina vade koja istekne 1Z rezervoara za vreme otvaranja ventila biti V = hoD. Poznate su sledece velicine: D. Do.(1. R.Ch+2R-a)5/2]8~ 3 5 -h(h+2R)(.d+ l)T h i c jednaCine kontinuiteta za racvu Vo = 2Vl' i uvodenjem konstante = 4( ~) \~u + A ~) +~R +~k + Ie ~ + 1.E: Koriscenjem Bernulijeve jednacine postavljene za nivoe 0-1 .Jh+H -ho )· 2g I d Iz ovog resenja. ~ u' A. dobija se visina opadanja nivoa za vreme otvaranja ventila I ]2 /C"cT2+k-5) . . nakon integraljenja u granicama.Jh+2R-. L v~ 1 v2 gz = (Su +A. a koeficijent lokalnog otpora ventila se menja po zakonu ~(t) = k / t 2 • Nakon atvaranja ventila nivo vade u rezervoaru spustio seza .Jh+ H -.fii-Fz cije reSenje.od 0 do T. od h+H do h+H-ho' glasi: lC.Jh+2R-t./2 gz / c + ~ C . pri cemu je konstanta c = ~u + Ich I d + 1.Jk _k}1/2. If. za t. Pri otvaranju EMV voda istice u atmosferu. d.(h+R)[ (h+ 2R)312 _ (h+2R_a)3J2] _1. I.7-14 T= ProD/em 2. .E: Vreme otvaranja ventilaje "lie ~ { a2V2g {1.J"r'~k' RESENJ. t) = d 41t .

Na dnu rezervoara povrSine A i vi sine Ii napunjenog vodom nalazi se mali otvor koeficijenta protoka Il i povrsine ao' koji je zatvoren dijafragmom. Poznate veliCine su: Slika P.2. odreduje se protok ulja . Rezervoar se prazni kroz prrlst cevovod. h. Prime- nom diferencijalne jednaCine isticanja dV == V(z)dt== ~r2rcdz. Odrediti vreme praznjenja: a) sfern)g (sl.7-15 aO . T RESENJE Problem 2.7-16 RESENJE: a) 1z Bernulijeve jednacine postavljene za nivoe O~l: gz == ?v~T' uVrStavanjem koeficijenta trenja za laminarno strujanje A== 64v / vd. u kome ulje struji laminarno. cija je povrsina aI' i koeficijent protoka Ill' Pri tome je zaprerninski protok vazduha.7-16a) i b) cilindricnokonusnog rezervoara (sLP. I.7. jednak zapreminskorn protoku vode.H. Odrediti visinu tecnosti u sudu u trenutku kada se . dobija se diferencijal vremena dl == - l:~. d rcg VC z)==128vl z .2.2.7-16.Pri praZujenju suda okolni vazduh ustrujavau sud.al' Pl.7 - h(h. 4 2 Iz dobijenog izraza sledi da je protok linearna funkcija od koordinate z.P. 7-16b). dobija se vrerne praZnjenja sfernog rezervoara . Dijafragrna se potpuno otvori.2R) ] dz. i uvrstavanjem veze r2 == 2Ch+R)z_Z2 -h(h+2R). dijafragma potpuno otvori.15.P. Integraljenjem u granicarna od h+2R do h.l[ 2(/1 + R) - .A. d.Pa. cija se stiilljivost zanernaruje. D. Sve lokalne ::>tpore i kineticku energiju struje zanemari ti.\1. H. U nekom trenutku vremena dijafragma poCinje da se otvara tako da se povrsina otvora menja linearno sa vrernenorn. D z Ii b) Slika P. u trenutku T.KvazistaCionarna isticanja 253 Problem 2. dobijene iz Pitagorine teoreme za srafirani trougao. H 0. kroz mali otvor na poklopcu suda.2. Poznate velicine su: R.

Problem 2. i cl) polusfernim dnom.) .d2. .254 Kvazistacionarna isticanja d fJ . 1 7 .5m. 5"+H h dz -Jz-h fJ.lnh+2RJ.. sledi: 2 · T:= 2 DJh+H(1.7-17) sa: a) poluelipsoidnim dnom. T= 12~vl[2R(h+R)_h(h+2R). i to: vremena praznjenja cilindricnog dela 32v/D2 h+Ho+H ~ = d 4 g In I1+ H 0 ' i vremena praznjenja konusnog dela . h d gHo pa ce ukupno vreme praznjenja rezervoara biti T = T1 + T2 .17.5m.-Jz-h)dz== 2 D [(h+H)3/2_ h 3/2_ H 3/2] =2935s.7. d 2 rc V. h b) Vreme prainjenja cilindricno-konusnog rezervoara sastoji se od dva vremena. d = 20mm. h = 1m. Dati su podaci: D = 1m. b) cilindricnim dnom. NaCi vremena praznjenja cilindricnih rezervoara (s1. 32vlD 2 1 2 2 h+Ho T2 = 4 2 (-2 Ho -hIio +h 1n-. Ro == 0. (z) +V2 (Z)]dt1 == --4. t~O a) b) c) d) Slika P. c) konusnim dnom.fii h 3 fld2hfli . ' . P. . dobija se T.dz . d 2n · · [V.7-17 RESENJE: a) Vreme prainjenja sastoji se od dva vremenska periocla.J2g +1. fld 2h.• = D2. ito: prvog periocla koji se oclnosi na praznjenje cilindricnog dela rezervoara kroz dva otvora na razliCitim visinama sa protocima .4m. H = 0. R = 0. (z):= fl4~2g(z-h) i drugog vremenskog periocla koji se odnosi na praznjenje cilindricnopoluelipsoidnog dela rezervoara kroz jedan otvor sa protokom 4 Primenom diferellcijalne jedllaCine isticanja za prvi vremenski period V2 (y) = fl--J2gy .~L = 0.62. Posle racionaljenja poclintegralne funkcije. D21f.2. .2.

koja se dobija iz jednacine tavnoteZe sila G + cXo = PmOA._2 D [(H+R)3/2_ R 3/2_ H 3/2]-3555 1-3fld 2R oJii 0 0 . i visinskom razlilcom izmedu nivoa tecnosti h = P rnO / pg.5s. Sa gornje strane klipa nalazi se opruga krutosti c. Odrediti vr~me spuStanja klipa do nivoa slobodlle povrsi tecnosti. dobija se 2 '[. poluprecnik r je odreden izrazom r2:::(Rlh)2(h 2 _y2). i menja se po zakonu 2 2 A(y):::D rc/4-r rc: 1z jednacine elipse: (rIR)2+(ylh)2::: 1. G.Pmo' RESEN1E: Pocetno stanje 0 ravnoteze odtedeno je sa dye veliCille.G) Ie. c) Prvi vremenski period je isti kao i u zadatku pod a).5 s. d) SprovodeCi postupalc proracuna vremena praznjenja rezervoara kao i u zadatku pod a).H. ito: staticlcom deformacijom opruge.J2i Sh[ (4) 0 2 -R 2 R 2 2JdY +(/i) y 2 JY::: 5 (5D -16R fld2 Iii 2 2 ) r.s. Wi 2g Ukupno vreme praznjenja rezervoara T = 7. 1z diferencijalne jednacine isticanja: -A(y)dy::: V(y)dt2' nakon integraljenja dobija se 4 T2 ::: fld 2 D . Tz = fl d2 Jii(D -SRo )v Ro=2)7. dok je drugi vremenski period /'Jii(D -4R )Jh =655. Kada se u klipu otvoti ventil koeficijenta protoka fli povrsine pOpteCllog preseka a. "h = 888.7-18 b) . b) Prvi vremenski period je isti kao i u zadatku pod a).KvazistaCionarna isficanja 255 U drugom vremenskom periodu povrSina poprecnog presekana visini trenutnog nivoa tecnosti u rezervoaru je· .7-JlJt U fiksnom hidraulicko-pneumatskom cilindru moze da se krece klip teiine G. C. pri cemu je A = DZrc 14.. + T2 = 1182 s. Problem 2. promenljiva . +Tz =613s .5s. Tz =15 fld 2 Tz = 2 2 /ii pa je ukupno vreme praznjenja rezervoara T =7. Poznate veliCille su: D. tada vazduh istice u atmosferu.. a drugim je otvoten premaatmosferi. 2 z 16 Z In"'- - T=7. a.15. + T2 ::: 948. +T2 ::: 1143. i iznosi Xo = (PmOA .4s.65. Cilindar je jednim svojim krajem potopljen u tecnost gustine p.2. U ptoizvoljnom a) Slika P. Ukupno vreme praznjenja rezervoara je T::: 7.po' fl. p. dok je drugi vremenski period: 14 D2 Jh =849.

Hidrocilindar se prazni kroz dugacki prosti cevovod pod dejstvom sile teZine kEpa G i sile opruge. dobija se 7 D 2[ 2 (d d C J-417[ . doblja se T= 32ylD In B+h+H 4 d g(1+ P. Zamenom novodobijenog izraza za brzinu v u izraz (2) i njegovim integraljenjem. dobija se proizvod ----2 d c AV == 2gT(1+ pgA)(B+z) Stika P. gA . D. P. Uvrstavanjem brzine v u izraz (2).32» u izraz (1).nata vrednost ekvivalentIlOg koeficijenta hidraulicke karakteristike Ke ~ . <J- c 1=0 I=t -=::: =- G RESENJE: Postavljanjem jednacine ravnotete sila za proizvoljni polozaj klipa pA = G+c[zo -(h +H -z)]. uVrStavanjem izraza za protok i integraljenjem dobijene diferencijalne jednaCine.7-19 pri cemu su konstante A (1) c+p Cine isticanja dV == Vdt. Poznate veliCine su: d. FP:fD - r- lin dx _ 2A2 I _ IA .7-20.2. protok vazduha je V = J. Koriscenjem diferencijalne jednaCine isticanja Adx == f/dt.256 Kvazistacionarna isticanja trenutku vremena (s1.sledi izraz za trazeno vreme T-~ Vl H-I". 3/7 3!7] T=3 C d) 0. IIII -D H Zo z t=T i Bernulijeve jednaCine za trenutni nivo ispod klipa i izlazni presek cevi l v2 p+pgz== PA <r-==9 ~ V(z) d. G. l. Promenljivi natpritisak vazduha moze Se . h. dobija se vreme praznjenja cilindra T == =-4- D2n i B= G+c(zo -h-1-l) . dobice se izraz za brzinu strujanja v.W~2Pm 1 po. i iznosi Pm==PmO-cxIA. dobija se brzina strujanja v.7-19."IIPmo -c(H-h0 )IAj • . Opruga krutosti c ima staticku deformaciju ZOo Odrediti vreme praznjenja hidrocilindra ako je trenje u cevi: a) laminarno i b) Blazijusovo.2.1.IInc vPmo cx r- !p. 1z diferencijalne jedna- f dr:' == ( D)2 1MH dz. .[ c. V d T h (2) V a) Kada se za laminarno strujanje u izraz (1) uvrsti· koeficijent trenja A= 641 Re = My I vd . odrediti iz· jednaCine ravnoteZe sila G+c(XO-x)=PmA. ProIJlem 2. c. 1 J h d2 . Problem 2.~ Precnik cevi kroz koju se vrsi .3164 V~T(l+ pgA) CB+h+H) -CB+h) . prazni se kroz cevovod za koji je po:z.7~18b).zo' Y. a zatim njegovim integraljenjem./ Vz -VPmo . H. Rezervoar Vlsme h i slozenog oblika povrsine poprecno g preseka. Kineticku energiju struje i sve lokalne otpore zanemariti.A) B+h 2 b) Uvrstavanjem koeficijenta Blazijusovog trenja (izraz (2.

fzdz== 0 0 h 271 r d h 271 0 ..Jz J.)h • S "JlSz 6.-:12. Kada se vrsi kvazistacionarno preticanje tei<:')0sti uspojenirn sudbvima (.7-20 ' RESENJE.l == 1/ aJ2Ke 2 u kome je a = d n/4 .Jz to njihovom zamenom u izraz (1) sledi T== 1 ~J[2f.Jz. T= 1 J.J2i 04(:c) .J2ii 0 Sef frdrdcp)~·== __1_f.rJ r == 3 .. Koriste6i izaz (2. ako tecnost ispunjava zapreminu: a) opisanu funkcijom: (x 2 + y2 )(x 2 + y2 _ 2Y.y/ a) b) Slika P. k 2 0 H + 2. 2 z .J6z(~lSZ-X2.l[f(l+sincp)2d(p].4) koeficijent protoka je f.J2i 0 f A~) dz= h 1 dxdy)!£. x x3 dz21 D ' .z J.Prema izrazu (2.la2g 1[-2 (xJlsz-X x~)dxlJd:-== ~La 2g 0 0 .7...z"'.a. Zamenom ove jednaCine u izraz (1) sledi: T= 1 fla.J2i('\I6 +lSarcslll.povrsina poprecnog preseka cevi.lz) _ zx 2 = 0 b) izmedu povrsi Fj : x 2 + / == 15z F2 : x == 2y-Jz.lG 2g .La. 1.w. KVaJ!.['6z koja predstavlja jednacinu presecne hive izmedu povrSi F j i F2 • Kako se jednacine povrsi }<~ i F2 mogu napisati u oblicima y == ~ 15z .2) tada je protok tecnosti na osnovu Bernulijeve jednaCine za trenutne nivoe tecnosti u rezervoarima odreden izrazom .-). 2 3/2 +15zarcslll r::-::.Lafii 0 2 == 1 1 1 271: IS' nh [cp-2coscp+")(CP--2 sin2cp)] .LaJ2i· fii 3/2 b) Iz jednaCina povrSi F j i F2 dobija se kvadratna jednaCina y2 +2y..2. 2g 0 0 .J..2.2..: se polarne koordinate r i cp (x=rcoscp i y==rsincp).znstadoIDl3Ir'IDlO pril'!ticaIDlje teclll®sii UIl spojenim sUIldovima Pod preticanjem se podrazumeva strujanje fluida izrnedjuspojenih sud ova.lz -15z == 0. . . sa kojima se dobijajednaCina kardioide r==J...Kvazistacionarnaisficanja 257 prainjenje je d. dobija se izraz za vreme praznjenja (1) -J z a) Zbog jednostavllosti resavanja integrala uvod\. avo resenje daje jednaCinu x ==.x 2 i y == xi 12. Odl'editi vreme praznjenja rezervoara.. llfu '.7.fzdz2/J. i imajuCi u vidu da je povrsina poprecnog preseka rezervoara na trenutnom nivou promenljiva...(l+sincp).lz fdf h .z J.7.3). cije je resenje y = 3...z o.7..

5) dobija dz] == A 2 dz / (A] + A 2 ). 2. "". b) Siika P.'.....7.....62..2S8 Kvazistacionarna isticanja ... dz o Slika 2..!-ld 7f.. h T = 24 r..Po H l...7. 2... A] == 1 m . Diferencijalna jednacina isticanja (2.. Su =0.6) ProDlem 2.. == 0. ..... avo.. (2. Sv == 2. 1= Sm. 4 pg pn cemu su: !-l koeficijent protoka cevovoda kroz koji se obavlja preticanje.7-21 RESENJE: Otvaranjem ventila V sud A se prazni. jer u vazdusnom prostoru suda A vlada potpritisakp". do = 2mm.......A....2kg/ m 3 ..d. (2..7..7..2...02.Odrediti vreme za koje se nivoi 2 vode izjedllace..7.... a tom prililcom U oslobodjeni prostor suda A ustrujava olcolni vazduh protokom Ti'o...... A2 == 2 m 2 ... pri tome vazduh ustrujava u sud A kroz mali otvor precnika do koji se nalazi na poklopcu suda.. ... !-lo = 0. p] i P2 apsolutni pritisci koji u opstem slucaju zavise od koordinate z. .7-21.. " " .. " . Dati su podaci: d = 50mm.. A.. d27f. Sudovi A i 13 spojeni su sa cevi precnika d.....Z2' odnosno u diferencijalnom obliku dz = dz] -dz 2 . primenom diferencijaine jednaCine (2......". Nakon otvarallja ventila........5) Kako protok zavisi od koordinate z... .. "" .. H = 2m..... " V a) A AI u A2 B .... Po == 1. ~~~~do. te se na osnovu (2.. Postavljanjem .7.5) i njenim integraljelljem u granicama od hT do ho dobija se vreme zauzimanja llovOg ravnotdnog poIozaja .. " . ustrujavallje je mogllee.. Ta veza sledi sa s1..2 Konacrio. a diferencijali zapremina od koordinata z] i zz.1) primenjena za slucaj preticanja glasi V(z)dl == -A] (z)dz] == Az (z)dz z .~P]-P1 V(z) = W-·· 2g(z+--") . "..7.... voda pretice iz suda A u sud 13.. i glasi z == z] .5. Z rastojanje izmedu trenutnih nivoa i.. to ove dye koordinate treba izraziti u funkciji od z..I2g I "r A (z)+A 2 ijz+ Pl~t (z) j J Aj(z)Az(z) • dz ....

Kvazistacionarna isticanjtl Bernulijeve jednaeine za nivoe teenosti u sudovimaA i B u proizvoljnom trenutku vremena dobija se izraz za protok vode V = IJ.· a) Postavljanjem Bernulijevih jednaCina za nivoe 0-1. 0.5). tako da vreme izjednaeavanja nivoa bude duplokrace sa novim precnikom spojne cevi. KoristeCi geometrijsku vezu izrnedu koordinata z=z]-ZZ' i jednakost zaprernina: -Ajdz] ==A zdz 2 .--- T AA a d ] 2 A] +A z fiV(z) J-. Zz i z. 2 . V ==f. . dobija se vreme izjednaeavanja nivoa . RESENJE. I+L(flo d2O )2 Po fld Uvrstavanjem nadene veze u izraz za protok vade. I:=: 2m.-4-v2g(z. A:::. u kome je koeficijent protoka fl:: (su +sv + A:~+ 1) -]12 := .)2 2 fld 4 vZ. Sk := 0. to zapreminski protoci vode i vazduha moraju biti isti (V = Vo)' Iz ove jednakasti sledi veza pg Pv = 2 z.Jlj =7588s. I Diferencijalna jednaeina prainjenja rezervoara A. 2) ··fl d 2 . CP Po 1 l+L(ilo d.cijaA lnu jednacinu praZnjenja rezervoara A i integraljenjem novodobijene diferencijalne jednacine. glasi: -A] dZ j == A2 dz 2 =V(z) dt. dobija se .4264.7-22. L == 5m. Sv2 :::. odnosno punjenja rezervoara B prema (2. S druge strane protok vazduha je Va = flo (dgrc 14) J2 Pv 1 Po' S obzirom da u vodom oslobodenu zapreminu sud a A ustrujava vazduh. Sll == 0. a) Odrediti vreme izjednacavanja nivoa.==fl1a]~2gz pri cemu su koeficijenti protoka . A2 :=: 2m2. d~rc V(z):= flo-.-----. Sv] := 2.Lz a2 J2gz. d = 25mm.7. a 0 cernu je vee bilo reci u Odeljku 2.1J2gp._Z-= flod~rcJ2i (A] ] 2 +A 8 AA PO+(~)2 . slede protoci V. treba naCi vezu izmedu koordinata z]. Sudovi A i B spojeni su cevima. Zamenom ove veze u diferen.p iJ.U poeetnorn trenutkll razlika izmedu nivoa vode u sudovima je h = 1m.5. b) U slucaju da je venti! V2 zatvoren odrediti preenik cevi Do'u granisa ventilom VI.7..03. Dati su podaci: A1 = 1m2. 3.d2 Problem 2.Pv I pg) . d rc I 2 0.2. D =50mm.5. h:= 1m. dobija se traZena veza izmedu koordinata dz] = A/Az dz. Da bi se ova diferencijalna jednaCina reilila. Istovrememin otvaranjem ventila VI i V2 voda pretice iz suda A u sud B.

8 s.4mm gde je brojna vrednost nadena metodom numerickeiteracije. 11 -r'~:-~~~I: '1:1'__ '''-----------B Zj ::.s1'o./.ntila poCinje isticanje tecnosti iz rezervoara A i B.7-23. Koristeci uslov zadatka [*=TI2 dobija se novi precnik cevi Do =V4(F]d 2 +F2D2)2[/cl+«(.. (1) Brojna vrednost iznosi: T = 342. d. L. rezetvaarima izjednace.~ 1.. h I".-.. L -1/2 =0. Istovremenim otvaranjem svih ve. i povecanjem precnika cevi sa d na Do.Sv.5).. H. pri cemu je a. Kada se ova veza uvrsti u diferencijalnu jednaCinu preticanja vode posle integraljenja sledi T= A]A2 J~= ~ +V2 Aj +A2 h v 2 AjA2 (illaj +il2a2)1ii (A 1 +A2 ) fh. Na osnovu'izr~a (1).: I ] =_ ___ - j dZ2 A 11 AI .tako da protok vode za vreme isticanja iz rezervoara B bude konstantan. H A II A lU ""'~ ~v~ V / tC\ L:7"'LA'/. Odrediti: a) napor pumpe./.2.260 Kvazistacionarna isticanja I j/2 il2 =(Su +2~k +S1'2 +/c D+1) FI =(Su +SVI +/c.7..~ =(Su +S1'] +/c ~o +1)-1/2 i fl.::....fh 2) . P B It A2 Ho RESENJE Nakon uvodenja: povdina:p()precnih preseka ___ Slika 2. ~ )_1 Z2 b) Slika P. I.. A\ koeficijenta protoka . p. dobija se novo vreme izjednacavanja nivoa T* = fl. i b) vreme za koje se nivai vade u \7.do. I.d+ 1)- =0. s".1) odnosno (2.7-23 voV ..7-22 b) Nakon zatvaranja ventila V2.343. _ -_ _ _ w _ _ _ _ . " a) Jk L 2 =Jij /«A . = 0. . \1 d.. = D5n 12. glasi: CV. dok su povrsine poprecnih preseka a j = d 2 rc / 4 i a 2 == D 2 rc /4. +V2 )dt = -Ajdz j =A2 dz 2 • lz jednakosti zapremina-Aldz j = Azdzz .417.7. Iii (AI +A A1A2. A.Svl' /C." +SVl+1)DO] = 68..A vl A2 k V2 LD. Diferencijalna jednaCina preticanja prema (2. Poznate veliCine su: A]> A2 ' Eo.d. i geometrijske relacije Z = Zj . novi koeficijenti protoka iznose fl. Problem 2.zz' sledi veza izmedu koordinata dz z =.J>.a.d j .(Al~~12) dz. "L.

· Usled dejstva sile F na ::==-=~==== klip hidrocilindra. 1 floa o 2 gde je z trenutna visinska razlika izmedu nivoa vade u rezervoarima i .Kvazis(acioncwlw lsticanja . i Illi1. U hidraulickom akumulatoru nalazi se opruga krutosti c.u+2tv +)'.RPC.. Ova pomeranje Slika P. A A pri cemu su konstante A :::: D 2 n /4.vZ. 261 flo == ~c. Odrediti vremeza koje ce klip da se pomeri za hod h. Hidro-cilindri u kojima mogu dase. Poznate veliGine su: dA.Ij.. Gl'Gz' l. h. c.. -k.A. xo' p. Poznate velicine su: F. C FAo ' . / 4 i 11= pv .[jj +k).c. fl . fl= ~(. b) T==~_l-(JH -/ii. resenja se mogu napisati u sledeCimoblicima: '-) ) a) Yp==(flja )Ho-z]'g. D.(.A2 .Sk'(. Iz Bernulijeve jednaCine.R2. \ I .7-25. v. To punjenje akumulatora uljem prouzrokuje pomeranje klipa. Ao:::: D~1f. A j . Problem 2.7-241. Diferencijalna jednaCina punjenja akumulatora glasi. postavljene za preseke opi. dobija se protok ulja .sane trenutnim polozajima klipova F c(xo +x) --"'D-r~· ===-==i=+==== I v2 +PA d2 o zamenjivanjem koeficijenta trenja za laminarno strujanje A=64/Re. Hidraulicni cilindar i hidniulicni akuinulator spojeni su sa cevi precnika d i duzine l. nastace strujanje ..u 1 1 1 1 +c.7-24 opisuje x koordinata. = Ih I=T 1=0 RESENJE.krecu klipovi tetine G1 i Gz spojeni su slozenim cevovodom prikazanim na sLP2.U+C. I. + k Problem 2. Aodx = Vex) dt. Integraljenjem po x u granicama od 0 do H:::: hA I Ao' gde je H hodklipa hidro-akumulatora koji sledi iz jednakosti zapremina h A = H Ao' dobija se trazeno vreme I 128A~ 111 (FAo /cA)":"'xo T= d4nc In(FAolcA)-Xo":"h{AIAo ). Nakon otvaranja ventila V naCi vreme zauzimanja novog ravnoteil1og polozaja.dinamicka viskoznost..v. d 41f.vl'C.d 2. koja je prethodno sabijena za xo' Kada na ldip hidro-cilindra deluje sila F=const tada ulje kroz cev struji laminarno.vo +A:~+l. fll a 1J2i .7-25. Do. ·-D o '-'-'. ulja kroz spojnu cev i punjenje akumulatora uljem. Zanemariti kineticku energiju struje i sve lokalne otpore.ln .Vl +A*+l.0Zenjem sa d 2 n 14.2. V(z) = 128 11 1 Ao (cA -xo-x).[if.-1-+1 ' i konstante k = ~o :0 Fa.c.::: ~C. d./2' H.

S' R. Problem 2.Ho.7-26. C.a. p.d2 .2.7-27nalazi se u stanju mirovanja.d].7-27.G.l].2. Po prestanku dejstva sile F l1astaje preticanje iz HC] u HC]. P..D. Poznate veliCine su: GI'G2 . i Do.l2' F.~: +1)(~~)2 . da se beeu bez trenja. p.sv.E:SENfE· ~= 1 S" +Sk +sv +A~~+(I. Odrediti vreme za koje ce klipovi pod dejstvom sile F zauzeti novi ravnoteZni polozaj.Go.2. U polozaju prikazanom na s1.Dl'D2 . U tom polozpju je klip HC2 iznad klipa HC].7-26 klipovi u hldrocilindrima pod dejstvom sile F miruju.ho. u cilindrima precnika D.+Sk +A. Cilindri su medusobno razdvojeni pregradom u kojojse nalazi mali otvor povrsine a i koeficijenta protoka fl.fJ. P.7-25 Slika P.7-27 Problem 2. Klipovi mogu. tad a ce nastati preticanje ulja iz manjeg u veti cilindar.F.2. REfENJE' TraZeno vreme je .262 Kvazistacionarna isticanja RESENJE' Vreme zauzimanja novog ravnoteZnog poloZaja je 8 AA l'G G ~ld gde je koeficijent protoka T= 2 TC. Kada na gornji klip deluje sila F. Sa donje strane veceg cilindra nalazi se opruga krutosti c. ~u .. Hidraulicki amortizer prikazan na sl. Poznate velicine su: Do.7-26 Slika P. Odrediti vreme zauzimanja novog ravnoteznog polozaja.2.[ii Al + A2 ] 2 H+-(-I __ 2) pg Al A2 SHka P.A.Sk .

o (x+hr ). tj. mogu da se zanemare.KvazistaCionarna isticanja 263. u kome natpritisak u prostoru iznad tecnosti raste linearno sa trenutnom visinom nivoa tecnosti. 1+ Z (2) Iz Bernulijeve jednaCine postavljene za preseke 2.pgA· ' pri cemu hod manjeg klipa iznosi A 1 h= A A ·F.7-28.s". pgA A . Odrediti vreme uspostavljanja novog ravnoteznog stanja u sistemu. pri koriscenju zaprerninskog bilansa.:.2.AO)h _) F ] pgA . Dva velika rezervoara A i B (s1.7-28 Otvaranjem ventiIa V nastace pretisanje tecnostigustine P2 iz rezervoara B ka rezervoaru A. natpritisak iznad tecnosti menja se linearno sa visinom tecnosti u njemu. Tada ce u proizvoljnom trenutku vremeria polozaj sistema biti kao na s1. tada je natpritisak u njemu PmO =0. odnosno Pm =k(x+hl)' Koristeci pocetne uslove (x=O. Napomena: Tecnosti se ne mesaju. sa konstantnim povrsinama poprecnih preseka Al i A z ' spojena su sa cevi promenljivog poprecnog preseka i napunjena su tecnostima gustiUa PI i P2 do visina hI i h2 .~O) 2Ao 1 [JL-(l+_C_. Ao pgA(l-----'L)+c----'L . A A a povrsine klipova su Ao = D. Kada je rezervoar A prazan.7-28b. I (1) Iz jednacine zaprerninskog biIansa A2h2 = Ajx+AZ(x+z) dobija se veza izmedu koordinata A . x= A 2A (h 2 -z). PosIe otvaranja ventila V poCinje preticanje tecnosti lz otvorenog rezervoara B u zatvoreni rezervoar A.zi' (i=I.2. natpritisak biti odreden izrazom Pm = P. Zapremine tecnosti u cevi.2).rc / 4 i A = D 2rc /4.7-28a).2 i 1-1 (koji se nalaze u tecnosti gustine P2)' koja glasi . 2 a) k v RESEN. P.Sk . hI = 0.A -.J2i (1 + P.2. Poznate veliCine su: Ai . P. Pm = Pmo) dobija se konstanta k = Pmo / hI' pa ce. PmO' Su . definitivno. T= 1-W.1E: Stika P. U toku punjenja rezervoara A.hi' dp \. Problem 2. .

l7vaz-b .7. jednaCine zapreminskog bilansa A2h2 == Alh + A2H . tada na osnovu (2.-= (Aj+A2)lld21t 2g +A A] A? - 4 8 2 )llad 2 1t 2 2 h2 fii[~ah.2.- Primenom.. Kvazistac[(J>narlfRO isticanje prn tOllljenju iii iZlI":ll1njsnjn s1lI. to izmedu ovih koordinata treba naCi vezu.3) tone puneCi se kroz mali otvor povrsine a i koeficijenta protoka 1-1-. P2gZ=:Pm+PIghl+P2l(l.. Kako protok zavisi od koordinate z.2.1t . za kraj~ie ravnotezno stanje. A2 ho ). uvodenjem kanstanti 2 A a == 1+ PmO 2 b =llhl + Pmo (h1 + .7. d. a diferencijal zapremine od koordinate y koja govori 0 trenutnoj napunjenosti sucla. iIi visinska razlika izmedu nivoa slobodnih povrsi tecnosti u sudu ivan njega za slucaj podvodnog preticanja (s1. P2g(A1 + A2 ) P2 P2gh1 A1 + A2 .2) vazi izraz za protok ~/(z):::.ja(H-h)-bl 2g L.l== { Su +Sk +AT+[l.Pmo H-h==h2 .(d) ] +(sv +l. I _ '2 V. Za razmatrani slucaj diferencijalna jednaCina (2. .7. dobija se vreme zauzimanja novog ravl1otdl1og polozaja T=dz Iii Hf-h <Jaz-b (AA]A2 r---.PIgh] .7.1) ima oblik A(y)dy == V(z)dt. .: f.-b-. i koeficijenta protoka 12 d2 2 2 11 d2 4}-]/2 f.31a).2.3. A2 PmO lh1 +P2g(1+il] IA 2 ) Konacna.7. i izraza (1) u kome se uvrstava x:::: h + h]> dobice se visinska razlika A] +A2 P2gh2 . 1 2. iz diferencijalne jednacine preticanja A 1dx:::: V(z)dt. gde je z visinska razlika izmedu nivoa slobodne povrsi okolne tecnosti i mvoa otvera kroz koji se vrili punjenje suda (s1.k +A1 Ci+1)(d) 2] ] 1 dobi6e se izraz za pratok tecnosti V(z):::: f. uz koris6enje diferencijahlOg oblika veze (2).264 Kvazistacionarna isticanja .u+S.la~2gz.3b).7.\:+A2d2)T+ (v 2 - VI )2 2· +(Sv+S!c+AI~+1)2J 'I v{ l uz koris6enje: veze izmedu brzina v]:::: (d 2 I d l )2V2 dobijene iz odgovarajuce jednaCine kontinuiteta (~ :::: V ) i izraza (2) i (3).«li@va Kada atvoreni sud tdine G (s1.--.

2.---h = 3 12G (!!. pri cemu je koordinata z trenutna visinska razlika izmedu nivoa slobodne povdi tecnosti i nivoa otvoraA. a.V(z)dt. U trenutku kada je sud potonuo nivo vode u sudu je ispod nivoa otvora A.7-29.29* treba naCi dopunsku vezu izmedu koordinata. (stabilno) pliva na vodi. i korscenjem veza (1) dobija oblik /::: CZ+ho)3 -h... Radi jednostavnosti crtanja to se moze uraditii tako lito se na slici sud fiksira a menjaju se polozaji nivoa tecnosti. Sve napred receno vaZi i za sudove kaji izranjaju iz tecnosti. G+pg"3 x n y = pg"3-4-(z+ho). o pgr:: D a) 1 d5 n . fL. h. ako je sud ablika: a) konusa. Problem 2.7) gde su: V(y) . slede veze D D ID (1) do =hho .fii.J2". . B.dY ::: 2a fJ.7. Poznate velicine su: D.) "h-ho (4ho +Ihho +h ) * U slucajevima izranjanja i/ili tonjenja sudova veoma cesto je potrebno nacrtati sud u viSe uzastopnih polozaja. dobija se izraz T= JV(z) dy .-)2 . b) prizme sirine B. b) Za reSavanje integrala (2) Slika P. Kada se na mestu A koje se nalazi na nivou slobodne povrsi probusi otvor povrsine poprecnog preseka a i koeficijenta protoka fL sud tone.zapremina koja odreduje silu potiska. a) Gaz suda u pocetnom D trenutku ravnoteZe adreduje se iz llslova jednakosti sila: G = pg3"-4-hO' 1 posredstvom h veze (1) iznosi . Sud tankih zidova.. tdine G./r.7.J2gz.trenutna zapremina tecnosti u sudu i V lY.) \ \ f z"}"" (h o +z)2 () .z) . (3) Sada se lako iz izraza (2) i diferencijalnog oblika izraza (3) dobija vreme tonjenja konusnog suda x2 rc 1C D T= Y)Jfl. x=Zh Y · Iz diferencijalne jednaCine punjenja suda A(x)dy '. l?ESENJE: Iz slicnosti trouglova D I h ::: do I ho = d / (z + ho ) ::: 2x / y. d=h(z+h o ).Kvazistacionarna isticanja 265 Ta jednoznacna veza se dobija iz jedl1ac'il1e kvazistaticke ramotde sIf4 koja za proizvoljni vremenski trenutak glasi G+pgV(y)::: pgV(y.. G. Ta veza sledi iz uslova kvazistacionarne hidrodinarnicke ravnoteze sila 1 2 1 d 2n .z) (2. ~(x) y (2) u kome je pratok V(z) = lla. 1C D 2 ~ 2 4 2 dZ=lOafLJ2i(r. Odrediti vreme tanjenja. J. p.

Diferencijalne jednaCine punjenjiisudau pojedinim vremenskim periodima glase A 1 1 ::: fl. T2 .av 2 gh Problem 2.::-::: r:::-f p. a) fl·a b) c) d) Slika P. i iznosi ho ::: G /pgAo' Vreme tonjenja suda sastoji se od tri vremenska perioda.1. i glase: . h1 ' h2.Azdx 3 == fl.2.266 Kvazistacionarna isticanja b) 1z uslova hidrostaticke ravnoteie sila u pocetnom .7~30b-d. fl. i koriscenjemveze (1).. G+pgA 1x 2 = pgAOhJ +pgA3(5+x2 +Z2 -hI) . Gaz suda u pocetnom stanju ravnotde dobija se iz jednakosti sila G::: pgAoho.25) + pgA2 (5 + x3 . dx dx Za resavanje ovih diferencijalnih jednaCina..av2gz p.vremena punjenja preostalog dela cilindra precnika D1 napuni. 8. potrebno je naci ~eze izmedu koordinata xii Z i' (j=1. p. do potpunog potapanja suda. G + pgA1 (h1 . za koje se sarno dec unutrasnjeg prostora cilindra precnika D].3).trenutku vremena G::: pgtdoBho.hJ + 5) == pgAOhl + pgA3 (8 + x 3+ Z3 .a~2gz1 dt 1 ' A1 2 ::: fl.vremena tOIljenja do spoljne ivice dela suda precnika Do.7-30 RESENJE: Radi kraceg pisanja u toku izrade zadatka uvesce se oznake za povrsine poprecnih preseka Ai ::: Di21( / 4 (i=O. a.2. D1 ' D2 ' D3. i iznosi / ::: (z+h O )2 -h~ T= y 2xBdy DB ho + r. P. Cilindricni sud tezine G promenljivog popl'ecnog preseka po visini pliva na vodi. dobija se gaz suda ho::: ~P~C. Ove veze sledeiz jednaCina levazistacionarnih hidrodinamickih ravnoteza sila G+pgA1 x1 ::: pgAo(5+X1 +Z1) .h1 ) koje su postavljene za polozaje sa s1.vremena punjenja dela cilindra precnika D2 . G.B' Dopunska veza izmedu koordinata dobija se iz uslova kvazistacionarne hidrodinamicke ravnoteze sila 1 1 G+pg2"2xBy= pg2"dB(z+ho ) i posredstvom izraza (1) ima obhk (4) Vreme tonjenja suda prizmaticnog oblika dobija se iz izraza (2) u kome treba uvrstiti diferencijalni obHk izraza (4).7-30.a~2gz2 dtz . Otvaranjem malog otvora na dnu suda povdine poprecnog preseka a i koeficijenta protoka fl.:-z~(2ho+h)vh-ho' p. ito: ~ .2.2.a~2gz3 dt3 .ah"\l2g II-rho -----y=-dz Z 2 3 0 'liZ DB r. Poznate veliCine su: Do. sud tone.redosledno. i T3 . Odrediti vreme za koje ce sud potonuti.3). a.

1)5. naCi vreme zauzimanja novog 13 ~ H ravnoteznog polozaja./H3)' Ukupno vreme tonjenja suda je T:::: 1\ +T2 +T3 • Problem 2.Su.xI -0 Z2 =Tho A.la'li Lg j 3 ~:::: J. ~ Au ~p RESENJE: x "" x . tezine G. napunjenje vodom do visine Hi pliva na vodi. Prizmaticni sud teZine G. dobivaju se granice integraCije A A A A -A A H I = AOho-(Ao-l)hj-8.A..31 Pro/Hem 2.-:-2 (A.Sk' sv. Poznate su L d h sledece veliCine: G.:. d. A Ii A.----·~ ~ ~ precnika d.h 2 Al A3 r.Au) As pgAs SlikaP. hI -0+ A x2 . 8 A A ~ A G As d.1-32. }.w 8 T= 2 II S (1-_u)H+8---. 2 2 2 2 Ao Uvrstavanjem diferencijalnih veza izmedu koordinata Xii z j u diferencijalne jednaCine punjenja suda.g 0 I }. H.Ul. H 3 ::::T ho.1)h2 -(2T.?H.podmornica oblika prizme.Au. I I 3 3 3 Ao .~= r. A.:::: r. X 3 • 3 3 3 3 267 ZI :::: -l 3 3 Iz ovih veza. H z = AOho. B.2.:.. pliva na vodi.~ ) ('\IH2 ~'. r~1f'Zl'Z<'2iz=Z<'2iz===z:m vazduh u rezervoaru A.As ..~·--=.. pri punjenju rezervoara..-:-2 (A .Kvazistqcionarnaisticanja Ao -A Ao Ao -A3 Al -A3 ho --A-.'./ h1) . Naci vreme za koje ce podmornica zaroniti. o 3 3 3 Ao Al A2 Ao· f2(A I -A2 ) l A3 -A2 z3 =Tho +(T-T-T+ 1)h l A +lJo.A s' p.7.atmosferskim pritiskom.o. Unutrasnja povrSina dna suda je All a ' spoljasnja As' Kada se na dnu suda probusi otvor G.:Z--=--.28. Yp. te njihovim integraljenjem sledi: 2 AoA1 r.\u.r. Plovni objekat .7.::.. X3 =hl +h2 -H3 -8.A hj -(T. Z2 :::: H2 ' x 2 = hj . L.A ) (""Ii H2 -" H1 ).7-32 . G RESENJE: Traieno vreme iznosi SlikaP.. Z3:::: H3 .1)8./ ho .ld nJ2i (As . Date Sil sledece veliCine: G. Da bi podmornica zaronila potrel:?noje povecati tezinu.1-.l. dliZine B. Voda se ubacuje pomocu pumpe. J. h. ~~. §~ ~~ Au .d. sto se postize ubacivanjem vode u rezervoar A.2.p.5. koristeCi granicne uslove na krajevima pojedinih vremenskih period a Zj = HI' Xj =h j -H j -5.Ulfii (A -A 3 2 A2 A3 2 ..H.. koja radi sa konstantnim naporom Yp' Smatrati da je.°A I hl -(2-:i-..A ) (.}.A1 A3 Aj . k pod konstantnim .

Ipri Ao Ao 8 j..vremena isticanja vode u atmosferu i T.. U unutrasnjosti plovnog objekta nalazi se komora napunjena vazduhom koji je pod atmosferskim pritiskom Pa' Debljina svih zidova je o. projektil po gada plovni objekat probijajuCi ga sa obe strarte. jer u komoru ustrujava voda. . pri tome na dnu pravi otvor precnika d i koeficijenta protoka Il.~ =(a -28)(b -20). G. Nakon toga plovni objekat tone.62.Gaz plovnog objekta. ProDlem 2.. G lid ~ .+lpg AAo JpgA -8 .--(H +-'-h-8 j.vremena podvodnog preticfmja. ://.7-33 b) =-A H--gA .av2g g --+--11-8) pgAs g . d. Prazan plovni objekat tezine G=500kN (duzine L=10m. U jednom trenutku projektil probija sarno dno plovnog objekta. dobija se iz jednaCine hidrostaticke ravnoteze G = pgBLho' i iznosi: 110 = pg~L = 1274mm. Odrediti: a) vreme zauzimanja novog ravnote±nog polozaja plovnog objekta. pri tome pravi otvore precnika d=lOOmm i koeficijenta protoka Il""O.I.2. xI cemu su konstante A=ab Stika P.. _.d 2 n.. '/h ..268 Kvazistacionarna isticanja T= 2As ~ Yp .J2i . . Ovim redom odrediCe se pomenuta vremena. Plovni objekat tezine G. a natpritisak u komori menja se linearno sa visinom vode u komori (Pm = k· x).. o P 0 A G ProD/em 2. T= Q. G Yp pri cemu je koeficijent protoka ~l= (Sli +2sv +2Sk +lvfi-+l)-1/2.. k.7-34.. ito: r.I. U jednom trenutku. . II pocetnom trenutku. sirine B=4m i visine H=4m) pliva na vodi. na dubini h=O. Vreme potapanja plovnog objekta sastoji se od dva vremena. dimenzija a x b x H pliva na vodi..P a • RESENJEa) Vreme zauzimanja novog ravnote±nog polozajaje !~ .I. p..51__ Ii H B Slika P.k. Debljina svih zidova je ista i iznosi 0= lOOmm. b.2.7-33. NaCi vreme za kojece plovni objekat da potone. j. '/ .'I///. b) do koje visine komora treba da se napuni vodom da bi plovni objekat potonuo? Poznate velicine su: a. r:.5m od nivoa vode. RESENJE.. H.7-34 . 8.

48. d 2n (1) pri cemu je koordinata z visinska razlika vode van plovnog objekta i nivoa otvora. Diferencijalna jednacina podvodnog preticanja glasi dV = 2f/2 dt 2 ::: (B . fld :Bfi-gCfh: -Jh) =657.Kvazis(acionarna isticanja Protok vode kroz jedan otvor je V= 269 .28)y x -ho _ _s:_ U = pgBL(x + y +5) i glasi BL-(B-25)(L--'25) BL y.25) .28)(L .5 s == 26min4Ss..-r. h2 ::: If -5.(B-25)(L-25) (H -ho ) == 972mm... J n 2g h '" pri cemu je gornja granica integracije h1 dobijena iz jedllacine(3) kada se uvrsti z=h 1 i y = ho -h-5. dobija se iz jednacine hidrodinamicke ravnoteze sila .25)(L .d 2nfii 5(B+L-25) ("hI --V h2) =947. nakon cijeg integraljenja sledi Ii = fld n 2g .26) (3) Z"" BL y+h. fl4~2gz . Prvi vremenski period dobija se uvrstavanjem izraza (1). G:: pg(B . (2) Iz jednaCine hidrodinamicke ravnoteze sila u toku tonjenja G+pgCB-28)CL-25)y= pgBL(z+ho -h).15 Ukupno vreme tonjenja plovnog objekta je T = r. i diferencijalnog oblika izraza (3) u diferencijalnu jednacinu (2). \ \ . i njenim integraljenjem u granicama ad h1 do h2' dabija sci BL (B-28)(L-20) r.Bfi-g " d. = 1604.28)dy (4) pri cemu je protok . kada se u nju uvrsti da je x=h 2 i y = If -0-h 2 i ima vrednost BL . odnosno CB .28)(L . + 7.:. (6") I Gornja granica integracije h2 sledi iz jednacine (6). Uvrstavanjem izraza (5) i diferencijalnog oblika. Diferencijalna jednaCina tonjenja glasi dV = 2Vdt j = (B-20)(L-25)dy.z. sledi veza izmedu koordinata: (B . jzraza (6) u diferencijalnu jednacinu (4).-V2 = 1-l--'\I2gx . d 2n r.. T2 = f1. Veza izmedu koordinata x i y. hl= BL (ho-h-5)+h=1l27mm. (5) 4 U izrazu (5) koordinata x predstavlja visinsku razliku izmedu nivoa slobodnih povdina van i unutar plovnog objekta.28)(L .

.= 8 t Slika P. Poznate veliCine su: G. NaCi vreme za koje ce voda da se.7-35.. pri tome praveCi dye rupe povrSine .l..A s ' j.. U jednom trenutku plovni objekat pogadaju dva projektila na dubinama h t--. p.l. napuni u unutrasnjosti plovnog objekta do nivoa prvog otvora. As pgAs .!. a i koeficijenta protoka j.H -8)+h .l.7-35 prave otvore sarno u jednom bocnom zidu plovnog objekta.2. Au. fl. 3 J.-~-. Projektili RErENJE' Vreme punjenja plovnog objekta do nivoa prvog otvora je T=2 As [(b+H_h)312_H312_b312+h312j. a.a. H. ~ ------~~J h H ~ Au ~ 7/.a .270 Kvazistacionarna isticanja Problem 2.GJ2iCH -h) pri cernu je konstanta All G · b = . %~ "~ t fl. h. 8. Plovni objekat pliva na vodi.( .G i H.

.

.

posmatrace se bilo koji ulazni presek i-i (s1.3. kontrolnu zapreminu. odnosno kontrolnu zapreminu Ii: Dakle.3.1 koji predstavlja. Kako je koliCina kretanja vektor koji je jednak proizvodu mase (dm. u ovom slucaju.] = pv j tn Ovde treba napomenuti da se smerovi ortova normala iii i.3.j" ('1\.]1. U ovom Odeljku bice izvedena jednaCina koliCine kretanja za slozene strujne prostore i za stacionarno strujanje fluida.som i oznacen bilo koji ulazni. a) \:=1 K t Vj =1 b) c) 1'v1.1 Za analizu treba tloeit! !contro!nu zapremintt V ispttnjenu . == dAi vidt.1b)..1) pri cemu je iii art normale povrsi Ai' Na osnovu izr~a (3. siozelllie Jedan od najvaznijih tehnickih problema u primenjenoj mehanici fluid a je odredivanje sile reakcije koja je nastalausled proticanja fluida kroz neki strujni prostor. Zalkon 0 pll"omeni k®HCilDle Ikll"le1!:alllja stll"ujllle ]!»Jl"Ost<!H'e Za! geometll"ijslki.1a uocava se zatvorena kontura K koja obuhvata siozeni strujni prostor. dKi = dmi~ =pvidt dAivi = PVi2~lA. ogranicavaju sve cvrste povrsi slozenog strujnog prostora. Ovaj presek se nakon promene vremena za dt pomeri u poloiaj i'-i ' koji se u odhosll na prethodni nalazi na rastojanju vidt i tom prilikom opise zapreminu dV.1)dobija se i element kolicine kretanja ~V 2dA· i d·. Za slozenusttujnu geometriju sa s1.)i veictorabrzine to ce element kolicine kretanja biti: . u trenutku t. to ce . pri cemu je sa indd. a sa j bilo !coji izlazni prese!c. . _I> I>~\ v..271 30 PlIUMENA ZAKONA 0 PROMENI KOLICJ!NE KRETANJA 3.=n R '0 i-I j-j Slika 3.f/tttdom u kojoj se odigrava promena !coliCine kretanja. Za nalazenje sile reakcije na raspolaganju stoji poznati zakonmehanike 0 promeni koliCine kretanja. U tu svrhu posmatra se slozeni stmjni prostor s1. racvu sa n ulaznih i In izlaznih strujnih preseka.dt iii (3. na pr.oi svepovrsine Ai e ulaznih i A] . Da bi se definisala koliCina kretanj~.ka.=pdV.izlaznih preseka. ii] poklapaju sa smerovima brzina Vi i Vi' S obzirom da ima n ulazrrihi promena koliCine kretanja stacionamog strujanja biti In I \ I izlaznih preseka.

272 KoliCilla kretallja m n m 2 n dK= LdK -LdK. tada se do koeficijenta neravnomernosti moze doCi. rh1 · J\ pvA J' == pV.L" P ~ f· Ai V.k A" k ' k ' Ck=i. kbefiCijent neravnomernosti koliCine kretanja predstavlja korekciju koja se pravi pri prelasku sa stvarnog profila brzina na srednju brzinu po preseku. Ukoliko profil brzina nije razvijen. Kod razvijenih profila brzina ovaj koeficijent je poznat.k k f Ak Vk 2 dA . S. U jednacini (3.za turbulentno strujanje (Odeljak 2. salp.2) Prema opstem zakonu mehanike 0 promeni kolicine kretanja izvod kolicine kretallja pO vrel7leJZlt daje glami vektor JPoijizih slia.3). j=1 J '=1 j=1 J J J . Koeficijent neravnomernosti kolicine kretanja je odnos izmedu stvarne kolicine kretanja odredene sa realnim profilom brzina ikolicine kretanja odredene sa srednjom brzinom po preseku. oblik: FR = . .za laminarno strujanje u cevima krliZnog poprecnog preseka (Odeljak 2.1. U mehanici fluid a taj tip integrala seresava na sledeCi naCin: t v~dA=v. (3. Prime nom ovog zakona lZ jednaCine (3.2 dA.·:::.o eksperimentaJnjm odredivanjem profila brzina u preseku.11».rezultujuca sila pritiska ulaznih preseka.1..02 . R .rezultujuca sila pritiska izlaznih preseIea.3) treba resiti integral sa kvadratom brzine.5. J=! L(p j+P~ jv~)Aj ii j +pV g m (3.LCPjA j J=1 +~jm/j)i1j +pV g . n 1=1 .1) i ~=4/3 . Dakle. Pritisci Pi i P j su relativni pritisci i imaju vrednosti + Pm za stanje natpritiska iii -P v za stanje potpritiska u preseku. ~z .3) ~se svodi na oblik m R = L(P. iIi Busineskov koeficijent. jednaCina (3.J .aCine kontinuiteta m1 = pTfI = pvAI .1.kAk vs.+P~iV.4). == p(Lv dA.3) kome su: PUI .kAk-2_1_t v~ dA=~kv.z .. 8. jedn. . koriscenjem izraza (3. iii = PUI + P.1.2) sledi integralni.retanja. n·-Lv.L" P j=1 U - ~ f Aj V dA j ii j J 2 - '=1 .k srednja brzina po preseku (shodno izrazu (2.4) predstavlja koeficijent neravnomernosti kolicine lc. Konacno. a 1 ~K =-2-V A s.R + G (3.2)Ai iii /=1.=1 . i iznosi: ~ = 1. (3. m Put = LPiAini ~l ~z == - J~ Lp A ji1j" j ZnaIe minus u izrazu za silu pritisIea ~z potice ad toga sto su ove sile suprotnih smerova od smerova odgovarajuCih ortova normala.5) = LCPi A i +~imivi)i1i .j) gde je vs. Rezultujuce sile pritiska koje deluju na ulaznim povrsinama Ai' odnosno izlaznim A) iznose n ..1 i izostavljat~em n indeksa "s" za srednju brzinu.sila reakcije iIi sila otpora fluida i G .1.5.4.)dt.sila tdine fluida koji se nalazi u kontrolnoj zapremini.\iAi ii.

.. Jc. a koji je prikazan na s1. dobija se rezultujuci moment sHe reakcije /I M = Rx ~ = LCPi + PPiVi2)AJi> ~ j=] j=l LCPj + PP jV~)Ajj1j x ~ + pV g x rg .l <"':) t. iii osu. VeliCine u zagradama jednacine (3... stvara moment. odnos~o Rveze :::: -R. a sto je ustvari OSllOVlli interes proracuna. pale. nalazi izmedu ulaznog preseka i-i i i z l a z n o g . U I ovim presecima deluju sile pritiska / dinamicke sile: I M fo .2 tezistima preseka. smerovima sreCb'l/llz brzlna it tim preseczma. m (3. na proizvoljno izabranu tacku 0. a koji glasi: moment izazvall promenom kolicine kretanja U odnosu na neku nepokretnu tacku jednak je zbiru momenata svih sila u odnosu na istu nepokretnu tacku.zr. Ova sila u odnosu na nelru karakteristicnu tacku.5)je krajnje jednostavna za primenu. p. . . redosledno. koji je prikazau na sl....V" g '.. u R odnosu na tacku 0.5). posmatrace P': B)mJ 1j se opsti slucaj slozene strujne geometrije sa n V I ulaza i In izlaza.2.5)predstavljaju zbir statickog pritiska i dvostruke vrednosti dinarnickog pritiska. ~j .. Radi jednostavnijeg prikaza sa ove slike se izdvaja deo kontrolne zapremine koji se i . Za prirnenu zakona 0 promeni koliCine kretanja potrebno je poznavati pritiske i brzille u svim presecima. Ako se zeli odrediti sila sa kojom fluid deluje na cvrste povrsine koje ogranicavaju kontrolnu zapreminu. Cije su napadne tacke dejstva odredene vektorima polozaja Fa i F . C. tad a je ta sila reakcije veze istog pravca i illtenziteta kao i sila otpora f1uida ali suprotllog smera. ~+~imiVi Pj+~jmjVj' M oYJO Napadne tacke dejstva ovih sila nalaze se u Slika 3."dnacina (3.7) . (3. . koja je u opstem slucaju odredena izrazom (3. preseka j-}.3. koja su u odnosu na tacku oodredena vektorima polozaja ~ i ~. odnosno zbir totalnog i dinamickog pritiska. Za odredivanje momenta rezultujuce sile reakcije u OdllOSU .. Primenom zakona 0 promelli koliCine kretanja dobija se sila otpora fluida R. Nalazeci momente navedenih sila. jer se njena pninena sllodi samo lia projektOVall/e ortova nonna!a u!aznih i izlazmh prese!ca !coji se poklapaju so. koriste Bernulijeve jednaCine i jednacine kontilluiteta. Usled promene koliCine kretanja u nekoj geometriji u kojoj se odvija strujanje nastaje sila reakcije.1a. a za to se. ! r .6) Ovde se ustvari radi 0 primeni na neku masu fluida Ul mehamci dobra poznatog za/cona 0 momentu leoliCine !cretanja.Koli(tila !cretanja 273 koji predstavlja opsti oblik zakona 0 promeni kolicine kretanja primenjenog na proizvoljnu kontrolnu zapreminu slozenog strujnog prostora.3.. Osim ovihsiia nakontrolnu zapreminu V deluju sila tdine pV g i sila reakcije R... .

Kroz cevovod protice V == 40 II s vode.05) i b) postepeno prosirenje (1. koja je u odnosu na horizontalu nagnuta pod uglom a. d 2rr.45 (sl: P.. okrece oko ose Oz ugaonom brzinom 0).. generatorom) transfarrmsati u drugi oblik energije. Kroz krivinu protice V == 151/ s vode. a) Najpre se iz jednaCine kontinuiteta odreduju brzine strujanja v d == 5. Ovi preseci su sa razvijenim profilima brzina. . P.6 (st P.3-2a aka u preseku I-lvlada patpritisak Pvl ==20kPa. aka se izmedu njih nalazi: a) postepeno suzenje (~==0. V == vddzrr. Odrediti silu reakcije tecnosti kaja deluje na krivinu. I. == 0.3-2a) b) a==45°. d 2 =80mm. Izmedu prirubuica 1 i 2 nalazi se krivina.5).8 (st P.k =0.k =0. Problem 3-1. medutim. ako su dati podaci: d] == 100mm. a znaIe minus ukazuje da je ona suprotnog smera odsmera strujanja.3~2b) c) a=90°.09m lsi v D = 1. Primenam zakona 0 odrzanju koliCine kretanja. i to u sledeCim slucajevima: a) a=75°. Zanemariti tezinu tecnosti u krivini i visinsku razliku izmedu preseka 1-1 i 2-2. tada se za savladavanje obrtnog momenta !vIoz mora uloziti snaga P (na pro prime nom elektromotora).. 1d I D" 200mm. Tdinu vode izmedu prirubnica . I.P2T+pV(v D -va) =2304N. d 2 =80mm. Pro"lem 3-2. .P.3-1 Pz == PI +2VD . R == P]-4-.05 i Pm] == 20kPa. ~k =0.=0. d 2 =d p I.2('" + l)v d == 87193 a. tj. ako se pasmatra turbina tad a abrtni moment Moe daje korisnu snagu P. d z=dJ .27m/ S.3-2d) e) za krivinu sa 81.+1I==Of + :~~:~P)~Ol~~~~:/"~~omm.8) Ukoliko je obrtna kontrolna zapreminau radnim kolima pumpi i ventilatora. .. koja se moze (na pr.25). Sk=0. Preseci 1-1 i 2-2 su sa razvijenim profilima brzina.3{sl..3-2c) d) a=180°. Odrediti sile otpora koje nastaju usIed proticanja vode izmedu prirubuica 1-1 i 2-2. tada obrtni moment !vIoz daje snagu P == MozO)' (3.Ako se posmatrana zapremina u kojoj se odigravaprbmena koliCine kretanja. za jedan ulaz i jedan izlaz dohija se trazena sila reakcije D2rr. 14 == vDD 2 n /4 b) Ponavljanjem postupka iz zadatka pod a) dobija:se sila otpora R=-2579N. a potom se iz Bernulijeve jednaCine za preseke 1-1 i 2-2 odreduje pritisak P2 P r 2 P Slika P. na pr.274 Kolieino hetonjo a sto nije nista drugo do jedan oblik zakolla 0 promelli momenta koliCine kretanja. jednaCine (3.

dobijaju se sledece vrednosti za silu otpora a) R=249.. Ry = -(P2 + pv. koje stoje u odnosu 2:1.)vi]· predstavlja natpritisak P2 = +Pm 2' au zadatku pod R= (P1 + pv. Izracunati silu reakcije koja deluje na racvu. kroz naglo prosirellje ulaznog precnika d 1 i izlaznog precnikad 2 . iIi ponavljalljem postupka datog u Odeljku 2. Koriscenjem jednaCine (3.5.dma. = 60°. i veze izmedu protoka Ti1 = 2V2. D2 = 300mm.. a iz racve isticu kolicine vode.3. D1 = 400mm. Dati podaci su: Do = SOOmm. )A 2 sin (111.2). koja u vektorskom obliku glasi: +~[(l-(. e) R=165N .' :--:-'. dobija se pad pritiska pri turbulentnomstnijanju kroz naglo prosirenje P 2 t-p = 2(V1 -v 2 ) = I p[ . dobijaju se brzine Vi = 4V / di2 n (i=1. pri cemu su brzine strujanja Vi = 4V / d?n \ \ Problem 3-4. kroz cevi precnika D1 i D2 .Yz2 ' (i=1.2 = 0.)A2i12 i njenim projektovanjem na koordinatne pravce x i y. b) R=131._.• '. Problem 3-3. za jedan ulaz i jedan izlaz. .Pv 2' Isto vazi i za presek 1-1.5). . c) R=258 N. ~i = 1 (i=0. Nestisljiv fluid gustine p struji turbulen.U lllaznompreseku naglog prosirenja cevi je razvijeno turbulelltno strujallje. protokomV. d) R=360 N.)A1111 -(P2 + PV.tho..Primenom jednaCine (3.2).5).3.6 N.(d 2 / dj). 2]2 2 1.1 dj d) a) b) c) Slika P. koje daju rezuItujucu silu otpora R =~R..7.1. U horizontalnu racvu dotice Va = 2501/ s vode.\ 1 =:>I . ex.1 = 0.2.112 ) . RESENJE. Ponavljanjem opisallog posmpka u svim zadatim prime. .Odrediti pad pritiska koji je nastao proticanjem fluid a kroz naglo prosirenje.ii2 ). = . odreduju brzine strujanja 2 . RESENJE..4 N. V''. (.-. + R~ .Koli6ilO kretonjo 27S 2 ' D ' -.rrvo se iz jednacine kontinuiteta Vo == VI +f7 .1.2) i koriscenjem jednacina kontinuiteta i Bernulija za preseke 1-1 i 2-2. )A2 cos (ii1 . (. dobijaju se komponente Rx = (P1 + pvt )A 1 .2) ipritisak u preseku 2-2 P2 = PI U zadacima a)-d) pritisak P2 e) potpritisak P'l. -' ..k)V( -(l+(.3-2 RESENJE. Pmo = 1 bar.(P2 + pv.Uvodenjem povrsina poprecnih preseka cevi Ai = di2 n / 4 (i=I.

:= --6184N. Vi= D21 = {ll. Iz horizontalne racve voda istice u atmosferu. i:= 2.5).276 Kollcina kretanja o a) b) Slika P. d J = 30mm. za jedan ulaz i p 2 P 2 R = (Pmo +PVO)-4. i = 2.24.~ ==300 . U preseku 0·0 meri 1.a z = 300mm. S= 0. b2 = lOOmm. jednaCina (3. a j ::: 400mm. koja ima pokazivanje h= 16ID11i. S2::: 0. r = P mu +'2Vo -'2(Sj +l)Vj:::: DO2 n _ Primenom zakona dva izlaza - 0 {99667pa. Dati su podad: do = 50mm. i:::: 0. i=l. Dj :::: 40mm. promene koliCine kretanja. a zatim'se iz BernulijevihjednaCina dobijaju natpritisci Pm. SI = 0. C.326mis.kojaje postavljena. +R.50 • Do sile otpora moze se doCi i grafickim prikazom vektorske jednacine (1) a sto je uCinjeno na 81. odnosno ukupna sila otpora R::: JR. Ski = 0.179 mis. na X osu. prorneni kotiCine kretanja.15. 2 b2 Stika P. 2 D{n .3-4 4V 1. kl 1. pod uglom ~ = arc tg CRy / Rx) = -59.cevi sa ziv()m.8. usled. u odnosu se staticki pritisak pomocu U . bl = 50mm.no -(Pm) +PVj )-4-nj -(P m2 +pv2)-4-n2 2 2 D2 n _ 1 2 2 D2 n _ (1) dobijaju se komponente sile otpora 2 D2 n D2 2 DO n 2 J 2? n Rx :::(Pmo +PVo )-4--(Pm1 +PVj )-4--( Pmi +PV2)4cosu=3637N. d 2 ::: 30mm.6. n 2 1.273 mis.3-4b. 'trenje zanemariti. P.k2'" 0. a. 99629Pa.12.' Odrediti silu otpora tecnosti i obrtni moment koji su nastali. = 7174N. l 1. PrOD/em 3-5.3-5 . = 60°. i = 1. Ry = -(P m2 + PV2 )-4-sma.

09m ! s. 1:.2. d2 == 2Smm.353rn / s i brzine strujanja u izlaznim presecimavi = 2. pri cemu je Aj = dj2 4 .p)gh::= 1977.3-4 odreduje se nkupna sila otpora tecnosti R.O. H=40mrn. Voda istice iz cevovoda u atmost"em kroz mlaznice na krajevima cevi.R' P3 • . ~ =15°. d 3 = 30rnm. B.3-7 . Iz jednaCine (3. d i (i==1. ProDleOt .OSN dok jednacina (3. pa da sezato gubici lisled trenja mogu zanemariti.736m/ s.3-6 == arctgl r (h -I. Dati su podaci: Do = 100mm.pv. 2· (P2 +PV2 )A z COS~+(PI +PVJ )Aj cosa J' 5/2 pri kome ova sila ima minimalnu vrednost. SR3 == 0. a potom se koriscenjem odgovarajuCih Bernulijevih jednaCina i Stika P.2. 1:.7) daje traieni moment M =mv 1(a 1 sina+b l cosa)-lf~v2 Ca 2 sin~ +b2 cos~)::= O.7Pa.8. D3 = SOmm.[jj = voD. p. / Aj (i=1.5.4.567Nm. odredujll brzine strujanja Vi = Ii.12. a 30°.292m/ s. c. Protok vade se meri pomocu blende. nastala usled promene koliCine kretanja.(PI + pv~ )AI sina l .1 =0. U horizontalnu racvu doticu kotieine r~ i liz a iz nje istiee koliCina V~. D1 = 80mm. Problem 3-6. 1:.2).KoliCina Icrelanja 277 RESENJE Na osnovu pokazivanja manometra odredllje se pritisak u preselru 0-0 Pm ::= (Pm . Cija jekarakteristika K =. Ciji izvod oR ! 8y ::= 0 daje ugao y Slika P. Trenje u racvi zanemariti_ Poznate velicine su: f. 0::: REfENJE: Najpre ce se na osnovu pokazivanja manometra spojenog sa blendom i prime nom jednacine kontinniteta rio == K.3). Smatrati da je cevovod kratak.~.3 = 0.021m! s i 112 ::= I.R2 =0. na osnovu zadatih protoka.3-7.rc / 4 odrediti· brzina strujanja n dolaznoj cevi Vo = 2. )A 2 2 sin ~ . d l = 40mm. a. ima minimalnu vrednost.povrsina rc! poprecnog preseka cevi. c. D z = SOmm.3).5) dobija se sila otpora R = {Cm2V2 cos~-lhl VI cosa)2 + (Pmdgn: /4 -f-liJovo + riliv i sina+ ri12112 sin ~)2 }1/2 = 11.2 == 0. Ovaj pritisak u zadatojgeometriji racve daje brzinu strujanja U ulaznom preseku racve Vo = 1.1.1. Odrediti ugao y' tako da ukupna sila otpora tecIlosti. RESENJE Prvo se. SRl =0. Odrediti silu reakcije veze 0-0. Potom se iz Bernulijevih jednaCina za preseke 1-3 i 2-3 odreduju natpritisci PI i P2' Ponavljanjem slicnog po stupka kao u zadatku P. l pri cemu su maseru protoci Ihj = pVj dj 2 rc! 4 (i==0.1.

3-9 . RESENJE. Iz zakona o promeni kolicine hetanja 2 ~ 3 . Izmedu prirubnica 1-1 i 2-2 izmeren je pad pritiska. dobivaju se horizontalna i vertikalna sila koje opterecujuvezu A-A a koje imaju brojne vrednosti RH == 0. Zbog razvoja laminarnog strujanja u cevi gubitak lisled trenja uvecati za koeficijent n. U pocetnom preseku cevi (1-1) profil brzina je uniforman.Na samom pocdku treba napomenuti dasu preseci 1-1 i 2-2. +V2 +V3 dobivaju natpritisak Pmo = 28009Pa i brzine u izlaznim presecima v1 = 7 . cx.4N. kao i teZinu vode u toj zapremini. visin ike razlike izmedu preseka A-A i izlaznih preseka mlazeva.= 30°. Trazena sila reakcije veze 0-0 je . leroz cev precnika d i duzine t.36rn! s. Ulje gustine p i kinematske viskozIlosti v struji Iaminarno. (.8N.. 2 d2 2 2 d] n .~ =60°. P = lOOOleg! m 3 • REfENJE' Prime nom izraza v = J2gh za brzinu isticanja mlaza.301til S. Odrediti horizontalnu i vertikalnu silu koje opterecuju vezuA-A nastalu usJed promene kolicin~ kretanja.3-S. od rezervoara A prema rezervoaru B.\ ~m == 0.5. dole jeu krajnjem preseku cevi (2-2) razvijen . i on iznosi /::.PV2 4cos~ == 177.38m! s i V3 == 7.. p. ~ D == lOmm.+PV2 4Sm~+pV3 -4-:=11. Do =20mm.8. i jedmi'Cina: kontinuiteta. profil brzina U preseku 1-1 Slika P. .. Dati podaci su: d:= 5mm. v2 =7 . koji odgovaraju priru!:pickim vezama cevi. ali je suprotnog smera.18 N i Rv =: 6.41 N. pri cemu srednji vertikalni mlaz ima visinu h=1274mm. P.4 ni . Masa cevi je m. koje daju silu otpora R == (R. . sa razliCitim profilima brzilla.parabolicki profil brzina. . Zanemariti trenje u cevima.istog pravca i intenziteta kao i sila R. ~R = 0. Bernulija i kolicine kretanja.~\\\. N aime. l~l dobijaju se komponente sile otpora tecnosti 2 d2 d2 2 D on 2 1n 2 2n Rx :=: (PmO + pVo )-4-. 2 d3 n Ry =-pV] -4-smcx. Odrediti sile koje opterecuju vezu 1-1 naistezanje i smicanje.I Stika P. 2 Don _ '\' 2 d j n _ R = (Pmo + pVo )-4-no .!-'PVj . Smerovi ovih sila ucrtani su na s1.PV1 -4. Problem 3-8. .278 Koliaila kretanja jednaCine kontinuiteta Vo::: V.3-S Prolilem 3-9. Fontana ima pet izlaznih mlazeva istih protoka. 2 27t .8 N.COS CX. +R~)1I2 == 177.

5).3-lOa) 0-0. koji je pri protoku RESEN1E: Najpre treba odrediti odgovarajuce b. Ispoel eliska je pricvrscenaopruga~rutosti c. 4 Projektovanjem sile R na koordinatne pravce x i y dobijaju se komponente'sile d 2n ~ d 2n _ d 2 rc - otpora tecnosti Rx = (Ap-"3 Pv 1 2 d 2 rc )-4. Pri isticanju vode strujarije izmedju diska i oboda je radijalno.1): S obzirom da je pad pritiska izmedu preseka 1-1 i 2-2 poznat (!J.3-9. ali se On uvecava sa koeficijentom n koji ima vrednost od 2 do 2. Odeljke 2. a u preseku 2-2 razvijen .koja pri protoku ri = 0 ima statieku eleformaciju a.08d Re. koeficijenti neravnomernosti kinetieke energije i koliCine kretanja imaju vrednosti: 0. U tu svrhu se uocavaju tri preseka (s1.4 i 3.m. Prema tome. m. /1. iz koje slede veze izmedjlibrzina . i za njih primenjuje jednacina kontinuiteta V = voro2n = v2rnh = v1 2Rnh. R . Voda istice protokom Ii iz vertikalne cevi poluprecnika roo Na izlazu iz cevi nalazi se koaksijalni obod poluprecnika R. ri Ii R '/0 = . 0.1. a.5. -+nA-P 12 P 22 d2' 2 2 2 posle zamene koeficijenta trenja izrazom (2.. P. Kako je ovde ree 0 razvoju laminarnog strujanja (v. za razmatrani slucaj glasi R=[!J.brzina u presecima:l-1.1. ~1 = 1. profile . mase V = 0 priljubljen uz obod. odnosno sile koje opterecuju vezu 1-1 na istezanje ismicrinJe d 2n .2 = 2 i ~2 == 4/3 (v. a pri zadatomprotoku V se nalazi na rastojanju h. 2 2 d d P Ovde treba napomenuti da se gubitak usled trenja ne moze odrediti kao 2 A·11 d ·v 12." Rs == (p--1 + m)g . jer se strujanje u cevi razvija od unifornmog do razvijenog parabolickog profila brzina i to na duzini 1 = O. Zato se ovaj gubitak racuna leao da je strujanje potpuno razvijeno. Ispod oboela je disk.P2) to s6 iz Bernulijeve jednaCine P1 v P2 v Iv -+0.39). jer ovaj izraz vazi sarno za razvijeno laminarno strujanje. p.1 = 1.p == P1 .2 V 1 = P-h v = ''1 -r ro TC _f( n . Zakon 0 promeni koliCine kretanja. jednaCina (3. Ry (Pn = PTg1.p . 1-1 ix-x. Oelrediti krutost opruge koja pri elatom protoku ddi disk na rastojanju h. ProD/em 3·10. P. i-i i 22). dobija kvadratna jednaCinaza brzinu eije je pozitivno resenje v = _ 32nlv + (32nlv)2 + 2!J.P--+P(P1-P 2 )V"-4-]i -PTg1 k . Poznate veliCine su: ro' V. to je gubitak usled trenja veti nego kod potpunog razvijenog laminarnog strujanja.zine i pritiske.parabolieki profil brzina.Kolic~ita !creta17ja 279 je uniforman. -=:-+0. Ri =Rx 4 a njihovi smerovi dejstva su ucrtani na s1.

Pvo i p:= Pa . P. a. kod digitalnihracunara i 1i sistemima automatizacije. RESEN.P2 (P2 > P1)' 1. dakIe.3-10 Ukupna siia pritiska koja deluje na disk.Pv ' kao i da se isticanje vrsi u atmosferu (P1 = Pa ) tada se dobijaju odgovarajuCi potpritisci a) Pvo = 2(vo -v1 ) P 2 P 2 2 . pri tome smatrati da je strujanje vazduha nestisljivo. P. PrOD/em 3-11.1). l Kako za disk (s1.. Svi kanali kroz koje struji vazduh supravougaonog oblika visine h. kod koga se ulazni mlaz vazduha (UV') protoka V upravlja pomocu vodova A i B. koja je prikazana na s1. kod qtketa i projektila.Pd ) / (a + h) .3-11a (a . je '2 r 2 PV I 2r 11:dr = Pvoro 11:+-Pa = Po +P = Pva ro 11:+ pv ro 411:h 2 2 lln--ro R ro (1-2 R2 1 ? )J .r/2' Po .) poljem potpritiska. Pv c(a+h) =2 v1 (7. Po = Pa . tako da iz logicke komponente postoji sarno jedan izlazni rnlaz C iii D. ledna od osnovnih fluidickih logickih komponenti je komponenta "ILl". za vojne i civilne potrebe.P1 .. p. b. u kojima su protoci vazduha V2 iii.3-11 bna oblast strujne tehnike koja se koristi u sistemima prenosa informacija i upravljackih signala. tj. h. Primenjuje se: u avionskoj tehnici.. V. d. 1i. Odrediti sile otpora vazduha koje opterecuju fluidicku komponentu.280 Kolieino hdanjo 1z Bernulijevih jednaCina za preseke 0-1 i O-x " strujne 1~ v Po Vo P V P1 V -+-:=-+-:=-+1 p 2 p 2 P 2' 2 2· 2 i kada se uzme u obzir da su pritisci Po i P manji od atmosferskog.3-10b) vazi jednaCina ravnoteZe sila Pa + c(a +h) = mg to sledi da je potrebna krutost opruge c = (mg ..D=C b) B IZLAZ ILI C 1 1 0 D 0 0 1 0 1 1 TABLICA ISTINITOSTI Slika P. PoznateveliCine su: a. Na slici je prikazan fluidicki logicki element "ILl". u medicini. R2 r fR b) SIiIca P.IE: Fluidika je pose- A ULAZ A 0 0 1 1 ~ B 0 1 0 c . a sastoji se od komponenata izazvanih konstantnim (Pvo) i promenljivim (p.

predstavljaju dogadaje "lazan" iIi "tacan".(p + pv )ad sina. Izlazni mlazevi . Da se isparenja nebi prenosila u susedne radne prostorije u njoj treba obezbediti potpritisak od 5mmvodenog . postavljene za ulazni i izlazni mlaz. 2 Ry = (Po + pv~ )bd . pa se za komponentu "IU" moze napraviti tabela istinitosti (v. po Bulovoj algebd. U logickoj komponenti "ILl" mogu da se ostvare dva stabilna stanja. Da bi se odredila 8ila otpora nastala lisled skretanja ulaznog mlaza treba odrediti odgovarajuce brzine i izlazrn pritisak. Sile otpora koje deluju na fluidicku komponentu su istog intenziteta. Ova cinjenica se moze iskoristiti na pI. pak. Rx. U jednoj fabrickoj prostoriji.5). pa vaZi C = D.PJ +p(v. R. u logickom smislu.KoliCiila Icretallja 281 sematski na s1. P.Koanda efekat.3-11). +V2 2 va :=: bd' vJ = hd' v2 = hd' v =. koja ce se opisati dogadajima izlaznog mlaza C ili D. ad 1z Bernulijeve jednaCine. Tako na pI.dogadaji C iii C = D. Element "ILI" moze da ostvari dva stabilna stanja.. ako se zeIi dobiti broj 13. sledi P=Po+2Vo-(~+1)v p[ 2 2] .. P.na mestu ostre ivice "0". pale. avo svojstvo prijanjanja mlaza uz cvrsti zid . Ovi dogadaji Sil kornplementarni. Primenom zakona 0 promeni koliCine kretanja. Princip rada je sledeCi: vazdtih pod pritiskom dolazi u komponentu kroz ulazni vod UV. kada daminira upravljacki mlaz A. tad a ce ulazni mlaz da priane uz zid desnog izlaznog kanala. jednaCina (3. Zato je u zidu ugraden aksijalni ventilator koji ova isparenja izbacuje u atmosferu. pri projektovanju fluidicke komponente "ILl" treba voditi racuna cia se kao izlazna velicina pojavi sarno jedan mlaz C iIi D. Brzine strujanja su J/o VJ V Va +V. a ne nikako oba istovremeno. Tako na pr. pri projektovanju digitalnih racunara iIi upravljackih sistema.3-Ub). kornbinovano. slede leompollente sile otpora vazduha =[P2 .3-11a) iIi centralno . sa binamim brojevirna 0 Hi 1. u kojoj vlada temperatura t=20°C. P. Za odvodenje ovih isparenja iz prostorije treba obezbediti ri. iii. U fluidickim komponentama obavezno treba da postoje vodovi za ozraCivanje. Da bi se ova tabela istinitosti ostvarila. tada bi trebalo da postoje cetiri logicke komponente "ILl" koje bi imale odgovarajuce izlazne signale koje im diktira binarni zapis broja. Dogadaji C i D mogu se poistovetiti sa upravljackim signaIima "iskljuceno" i "ukljuceno".. -v~)lhd-(p+pv2)adCoscx.~ Problem 3-12. iIi. koji u binarnom sistemu ima zapis 1101.. predstavlja sigman dogadaj. je osnovno svojstvo koje se koristi pri radu fluidickih komponenti. koji se ugraduju u izlaznim kanalima (vodovi "0" sa 81. pa se zato i naziva bistabilni element. a sto zavisi ad odnosa protoka i pritisaka u upravljackim vodovima A i B. pa dogadaj E = C + D = C + C. tabelu sa s1.= 3 m3 / s vazduha. taj ulazni mlaz vazduha iz komponente moze da istice kroz jedan od dva izlazna otvora C ili D. leao i sile i Ry ' ali Sil suprotnog smera. usled prerade radnog materijala nastaju isparenja.

Dati podaci su: D==500mm. Odrediti ubrzanjesa kojim avion vertikalno uzlece.• 3 m Problem 3·13.5) eliminisu sile pritiska jer atmosferski pritisak vlada kako u uiaznom.5) dobija sila reakcije R = rn 2 v2 -lnlv 1 = (m J +mO)v2 -m J VI = 13377N.3-13.282 Ko/ic"ina kretanja stuba (Pv = 49. Problem 3-14. ()drediti silu reakcije mlaznog motora.49kg / s. Nadena sila reakcije turboreaktivnog motora predstavlja za avian aktivnu silu kojom motor ucestvuje u njegovomletu. te se zato iz jednacine (3. Odrediti silu reakcije kojom ventilator deluje na zid. prema Odeljku 1.05Pa). Pa = I bar . gustina vazduha iznosi Pl == 0.1) i iznosi kg P=(Pa-Pv)IRT=1.2.7E: Trazena sila reakcije je D n -d R==p . silu kojom on ucestvuje u 1110 kretanju aviona.736Slcgl m 3 • Sa OVOID d gustinom vazduha i brzinom leta aviona vJ dobija se ulazni maseni protok vazduha u motor ml . Za vertikalno uzletanje aviona maseM=6t koriste se dva raketna motora protoka vazduha In = 50 kg lsi protoka goriva .+4P~2[ 1-(-) v 4 d 2n D 2 2J =4026N " Slika P. taka i u izlaznom preseku motora. Izduvni gasovi iz motora isticu vertikalno na dole brzinom v=600mls.2.9. 7kg / s goriva.Ina = 1 kg Is.3-12 pri cemu je gustina vazduha odredena izrazom (1. Avion leti u uslovima koji odgovaraju standardnoj atmosferi na visini od z=5000m brzinom od vJ = 280m/ s.188. d=400mm. Ovde treba napomenuti da se iz jednacine (3. Turboreaktivni motor samo u pravcu ose motora. RESEN. RESENJE: U uslovima standardne atmosfere na visini od z=5000m. Na krilima aviona nalaze se turboreaktivni mlazni motori ulaznog precnika d J == 500mm.Kad raketnog motora postoji sarno jedan karakteristicni presek koji je na izlazu motora i kroz koji protice maseni pratok izduvnih gasova IiH rilo' S obzirom da gasovi isticu u atmosferu dejstvo sHe pritiska izostaje tako da se iz . cijim sago:evanjem na izlazu iz motom izduvni gasovi isticu brzinom od v2 =: 600ml s. U turboreaktivni motor dovodi se rno = 0." Pl vld~1I: / 4 == 40. RESENJE. Kompresor Komora za Turbina sagorevanje Promena koliCine kretanja odvija se Slika P. tj.

jl. RESEN.3-15 .3) (1) pri cemu je znak minus zbog smanjenja mase goriva. uzletanju J\.5kN.39~. mgt =: 209 . R 2 := 721kN i R3 := 59..2t. b) Iz izraza (2) sledi da se masa goriva pri kretanju menja sto znaCi da se kretanje rakete mora tretirati kao SIika P. 12 := 168 s i 13 ::: 482.2.2 Tabela T. Odrediti koUke sile potiska rakete se ostvaruju u pojedinim stupnjevima..4 8.3-15 Nakon potpunog sagorevanja goriva u nekom stupnju raketa odbacuje taj stupanj cime se smanjuje masa rakete i postize njeno dodatno ubrzanje.2 t ukupne mase pojedinih stupnjeva i goriva u njima date u tabeli T.: = const.. a) Brzina gasova sagorevanja l1a izlazu raketnog motora je u:= 3500m/ s. rhg2 ::: 206kgl s i mg3 ·:= 17kg/ s.2 3 9. Sila reakcije R j koja se dobija isticanjem gasova sagorevanja je sila koja obezbeduje let . Kolicifta kretanja 283 jednacine promene kolicine kretanja (3.potisak rakete.. ti (2) a) Zakon 0 promeni koliCine kretanja raketnog mbtora daje silu reakcije. 3-15. Integraljenjem izraza (1) dobija se zakon promene mase goriva stupI~a koji je u radu t Ingi(t):=mgi(l -).71 s. b) Pri vertikalnom letu odrediti koliku brzinu i na kojoj visini ima raketa neposredno pre odbacivanja prvog stupnja. Pri sagoreval1ju goriva u pojedinim stupnjevima rakete ostvaruju se konstantni maseni protoci mg) := 700kg / s. dt ti ding.5 2 37. Iz jedriacine kretanja aviona u vertikalnorn pravcu pri '-"-.35 s.: : : . s Slilm P.lE· Pre lansiranja ukupna mas a rakete je In =: Ink + In) + 1n2 + 1713 toku rada nekog stupnja rakete maseni protok goriva je rhgi ::: .5) dobija sila reaktije isticuceg rnlaza R ::: (ril + rilo)v. odnosno I) ::: 210. step en rakete ukupna masa masa gonva i mj [t] Ingi[t] 1 161 147.[ a = 2R .lem 3-15.6 34. Jedna trostepena raketa (Ariane) ima masu kapsule Ink ::: 1. Iz izraza (1) dobijaju se vremena sagorevanja pojediI1ih stupnjeva tj ::: mgj /. pri tome silu otpora vazduha zanemariti. odnosno sile potiska Ri = -RZi := lilgill (3) koja ima brojnu vrednost R):= 2450kN.J g dobija se vertikalno ubrzanje sa kojim avion uzlece a= ~f(n1+}iJO)v-g:=0.7l gi .3-14 Pro/. U (i = 1.

u kojoj se nalaze lokalni otpori usisa t.u sledeCim slucajevima: a) cisterna rniruje.284 Kolicina hetan/a kretanje tela promenljive mase..--:) = 143. Ovim zanemarivanjem koriscenjem izraza (3) i (4) jednaCina kretanja (5) se svodi na jednacinu ding] Ct) dv = . ima reSenje In v=v o -gt+uln () Ina +mg] t Ova brzina rakete (v = dz / dt) daje zakon kretanja utl [ t t t] . lednaCina kretanja rakete glasi (4) mCt) dt 2 dv ::= -mg . vee i zbog toga sto je ubrzanje Zemljine teze promenljivo sa visinom po zakonu g(z) = go (R+Z)2 ' pri cemu je R=6368 km poluprecnik Zemlje i go = 9. i b) cisterna se kreee Slika P. v = Vo = 0. Ova analiza omogucava da se u prvoj aproksimaciji kretanja. vazduh je razreden a njegova gustina je mala. Problem 3-16. lcao i sto je dato u postavci problema. .12) dok pri veCim visinama.Rv + R z (5) pn cemu je Rv = A C w pet) v (t) / 2 sila otpora vazduha u kojoj je C w koeficijent otpora rakete. gt~ r In Ingl ] Dobijena resenja nisu sarno prve aproksimacije zbog zanemarivanja sile otpora vazduha.7t.. koja uz koriseenje pocetnih uslova z=O.23km.2.3-16 konstantnombrzinom U . u i ventila Sv' Odrediti sHu reakcije isticueeg mlaza u funkciji 9d visine h i.81m/ 8 2 • Jasno je da pri tacnijim proracunima ove efekte. sila otpora vazduha moze zanemariti.(m-Ingl-)lnCIn-m gl -)-mlnln+mgl - gt 2 Zj ==-2+ut{1+Cmg1 -1) In (1--.u Ino +lng1 (t) . h u koja definise trenutni Divo vode u cisterni. t=O. U autocisterni je voda koja istice kroz krtatku cev precnika d. Ina z(t) == --2 +(vo +ulnm)t+-. tieba uzeti u obzir. kao i silu otpora. kada je brzina velika. Neposredno posle lansiranja kada je brzina mala raketa se kreee kroz gusee slojeve atmosfere (poglavlje 1. mg! t1 t1 t] 1z ovih resenja dobijaju se brzina i polozaj rakete neposredno pre odbacivanja njenog prvog stupnja mg1 v1 ==-gt1 +uln(1+-)=2206. Masa rakete u prvoj fazi leta je mCt) == mo +mg] (t) pri cemu je Ino == m-Ing] == 61.5m/s.gdt .

tj./. .1. pa n OVOID slucaju jednacina (3. Po v v Nalazenjem izvoda oytlo(ulv)=O.P. Kroz fiksnu mlaznicu povrsine A istice horizontalni rnlaz vode brzinom v. S1).593.· Primenom zakona 0 promeni koliCine kretanja za pravac kretanja glisera dobija se sila reakcije R=pV(v-u)=812. a brzina isticanja odrednja je izrazom v == <]) .l A. pa ce korisna snaga biti .J2gh .1/3 stepen korisnosti maksimalan..Kolicina krelanja 285 RESENJE Prema izlozenom u Odeljku 2. 5ada se inoze odrediti i stepen yt=B.~8.ha i.i==.3-17 prikazana na s1. Okolna .. Problem 3-17. Hidro-gliser se pokrece aksiji:tinim ventilatorom bez kuCiilta pri cemu elisa iza ventilatora stvara horizontalni mla~vazduha precnika d=lm koji ima apsolntnu brzinu strujanja v=45m1s. = R u .J2gh.1 7 7 b) pri cell1u je zbog kretanja kamiona v. Odrediti pri kOI11 odnosu brzina u/v prikazani sistem ce imati v <.3-17 b.3.· Posmatra se kontrolna zapremina u kojoj se odigrava proa) b) mena kolicine kretanja a koja je Slika P.5) daje izraz za silu reakcije: a) R==pVv=2Pghcp-d-n. dobija sedade priodnosu u/v=.u)2 ..... RESENJE. Kroz rnlaz vode uloze se kineticka energija. 16/27 = 0. Mlaz udara u lopaticu koja se nalazi na kolicima i pri tome ih pokrece brzinoll1 u. ·.7. S obzirom da u izlaznom preseku eevi nema kontrakcije ll11aza to je koeficijent protoka brojno jednak koeficijentu brzine (w=<])).ka P. R == pV(v-U).gde su:A == d 2n 14 povrsina poprecnog preseka i f.':" " maksimalni stepen korisnosti.. snaga Po korisnosti sistema = Inv 2 12 = pAv 3 12.41N.!!.::--~. RESENJE. Karakteristicne brzine na ulazn i izlazu kontrolne zaprell1ine sU V-I. Odrediti silu reakcije mlaza vazdu.l == 11 ~~u +~v + 1 koefieijent protoka. Prolllem 3-18. Ovar~az vazduhaizaiiva kretanje glisera brzinom u=54 kmlh.z:. i on tada ima vrednost ytm~ =. V = f.=4(1-!i. snagu koja omogucava kretanje glisera.). trenutni protok vode odreden je izrazom . Primenom zakona 0 promeni kolicine kretanja za pravae kretanja dobija se sila reakcije koja gura kolica R = 2 P A (v . atmosfera je definisana veliCil1ama stanja Pa ta Pa = Ibar i ta == 30°C.U relativna brzina isticanja vode. . Ovako odredeni protok i brzina isticanja vaze za oba dela zadatka. USled isticanja vode promena kolicine kretanja odvija se samo u horizontalnom pravcn.

. Odrediti porast-promenu pritiska. nnD pn.149kg/m3 gustina vazduha i V=(v-u)d 2n/4 zapreminski protok relativnog stmjanja vazduha. => v If =-ol-Slika P-3.3-21 se sastoji od: mlaznice.lm.lE: Traieni obrtni moment je j\. U mlaznici se nalazi cev preenika d l .~.3-21.3-20 2 v su ' 2V. Ovom ptilikom se trosi snaga P == R V = 12187 W ..286 Kolicrincz kretczll/a pri cemu su p==p"IRT=1.P. Ejektor .~~ - d3 ·V3 .. d. Ispod ravanske betonslcebrane vrsi se ispust vode.9.------ 3 Stika P. v Problem 3-20. ZanemarujuCi silu trenja i kontrakciju mlaza odrediti silu reakcije koja deluje po jedinici sirille brane.--=(> ---. Ko10 se okrece konstantnimbrojem obrta n 1~1 e/min).lE: T==T(If -h ) +pHv (1-h) == 17196 m . njegov transport.. koji dolazi kroz rnIazmcu precnika d2 = d3 brzinom v2 .1- ". V. U kanalu pravougaonog preseka dubine H==2m struji voda srednjom brzinom 11 == O. Slika P. Odrediti obrtni moment ~egnerovog kola. i b) u ejektoru (cev za mesanje i difuzor). Problem 3·Jl. cevi za mdanje i difuzora. Smatrati da u izlaznom preseku mlaza primarnog fluida on povlaCi sekundarni Cev za mesanje ~'"<> -. Ejektor prikazan na sl."" .' 2 H N P'£SEN. . a) u cevi za mesanje ako je ona kratka i trenje u njoj se moze zanemariti.1 U == .25ml s. koje su na medusobnom rastojanju D. Poznate veliCine su: p.. tj. kroz koju dolazi primarni fluid (velikom) brzinom v]. cemu brzme v == -2. D. Prolaskom primarnog fluida· kroz ulaznu mlaznicu brzina strujanja raste a pritisak opada sto omogucava usisavanje sekundarnog fiuida..~- '~~~5-------------~~'l ~ ----\. RESEN. Segnerovo kolo se sastoji od dye radijaine cevi na cijim se krajevima nalaze mlaznice izlazl10g precnika d.l/ ·D == pV (v-u). n. iste gustine.19 h R pg 2 2.. Mlaz primarnog fiuida istice u cev precnika d 3 i pri tome povIaei sekundarni fluid. d rc 60 Problem 3-21. pri tome je dubina isticuceg mlaza h==O. Ukupni prC'tok tecnosti je rj.-..

Gime se cestice. RESEN7£ Radi jednostavnijeg pisanja uvode se oznake za povrsinepoprecnih preseka Ai == di rc / 4 U=1.P3viA3 .d j )rc /4. A2 .a u presekll A uJvraeno je da je srednja brzina strujanja v A == 15m/ s i da su koiekcioni koeficijenti' 0A == 1.KoliCiniJ/cretanja 287 fluid kroz prstenasti presek visine d 2 -. B == 1. Ciklon sluzi za izdvajanje cvrstih cesticamaterijala 1Z struje fluida. U tom slucaju raeli se 0 transportu sekundarnog fluida (iIi cvrstog materijala) gustinepz primarnim fluidom (obicno vodom iIi vazduhom) gustine Pj' Zbog ove mogucnosti ejektori su nasli primenll II transportu: brasna vazduhom.aznom preseku B ciklona profil brzinaje turbulentnipotpuno razvijeni (ex. Ciklon prikazan na sl. gustine Pj i P2 ne moraju biti iste.= 15°.Pj == p(y) [1. 1z ciklona izlazi kruzna cev precnika d=300mm. sto znaci da je sila reakcije R:=O. . U cevi za mesanje izmedu preseka 2-2 i 3-30digrava se promena kolicine kretanja. A == 1.Al == (d. a sila reakcije dobijena iz jednaCine (3. Za ejdctor vaZi jednaCina kontinuiteta pjvjA j +P2V2AZ 0= P3v3A3 == P4V4A4' (a) u kojoj su gustine: Pj primarnog fluid a.3-22 ima pravougaoDu ulaznu cev dimenzija a=200mm i b=300mm. koeficijenti nera~Il6~erl1osti brzinskog poJja jednaki jedinici. a) Primenom jednacina (b) i (c) dobija se porast pritiska u cevi za mesanje dj 2 d1 2 2 6P3j == P3 . sljake vodorn.+1)(y) 4 pvi h ' gdejebrzina v3=(VjAj+v2A2)/A3' ProD/col 3-22.. Izmerene vrednosti uIaznog i izlaznog . aJijusviu1drugim merodavnim poprecnim presecima ejektora. Ovo izdvajanje se vrsi stvaranjem vihomog strujanja uciklonu.sekundamog fluida i P3 i P4 mesavine fluida. Koeficijent lokalnog otpora difuzorajes. U dlju odredivanja koeficijenta lokalnog otpora ciklona za rad bez cestica (izlazna cev C za cestice je zatvorena.(d) J(v1 -V 2 ) 3· 3 R::::.P. Pj (Aj +A2 ).32 i ex.P3 A 3 + pViA1 + pv2.-d j i da BU II ovom. U posmatranom sillcaju primami i sekundami fluid su iste gustine.02).5) glasi: (c) Kako je cev za mesanje fluid a hatka to se trenje u njoj moze zanemariti.4).3. koja je postavljena prema horizohtalipbduglomex. ~ 2 2 Medlltim. zbogdejstva inercijalnih sila krecu ka zidu ciklonaa samim tim i izdvajaju iz fluida. A2 ·::: A3 -. jer U ovom slucaju ih nema) izvrsena su odgovarajuca merenja sa vazduhom gustine P == 1. tecnostigasom itd. te se zato jednaCina koritinuiteta (a) svodi na oblik ~~+~~o=~~==~~. P2 .96.058 i 0B :::: 1. ? 2 .2kg 1m3 • Merenjem ulaznog profila brzin. U izJ. 7 b) Izmedu preseka 3-3 i 4-4 difuzora vaZi Bemulijevajednacina P3 + /2 == P4 + p(s+1)v~/2 Primenom ave jednacine i jednaCina (b) i (c) dobijase porast pritiska u ejektam P d3 4 z 6P==P4-Pj== 6P3j+i[1-(C.

288 KoliCtita kretonja potpritiska su PA :::: 400Pa i PB =500Pa.. i b) rezultujucu sHu realccije ciklona nastalu usled promene lcolicine kretanja. b) JednaCina promene koliCine laetanja cilclona glasi R = (PB + P~BVB)AB .. Mlazevi se u presecima 2-2 i 3-3 odvajaju od tela.. koje daju rezultujucu siIu reakcije ciklona R '" (R..:\ a iz rije izlazi kolicinama kretanja Jn 2 P2 v2 i m3~3v3' Na povrsini koja ogranicava kantrolnu zapreminu vlada pritisak . j . c) Slika 3.•.. tako da udarac mlaza deluje izmedu ovih preseka odgovarajucom silom R na telo .3..3.75N. S=-2 (PA -PB)+u A (-4 b) pVB a -u B =0.3..3a) koji istice kroz izlazni presek jedne mlaznice i udara u cvrstu pregradu pod uglom yl ' Tom prilikom ako se analizira ravanski problem mlaz se deli na dva dela.98N. SWca P.732ml s.53N. Iz Bernulijeve jednacine za iste preseke dobija se koeficijent lokalnog otpora ciklona 2 2 d 1[ 2 A . Na osnovu ovih merenja odrediti: a) koeficijent Iokalnog otpora cilclona koji radi sa cistim vazduhom...634. 3. + R~) 112 = 12..3. Udlall":!llc mlaza Ull cvntu pregll"adu Posmatrace se mlaz fluida (s1.3b) zakljucuje se da fluid u nju ulazi koliCinom kretanja riljp j. Ciklon Ry 2 = (P A + PP A VA )ab sinu = Il. Udarac mlaza u tela Uvodenjem kontrolne zapremine Veon izmedu preseka ::'.(p A + PP II V A)AA' 2 2 - Projektovanjem ave jednaCine na horizontalni vertikalni pravacdobijaju se komponente sile R". pod uglovima y 2 i y 3 u odnosu na osu mlaza.2 i 3 (s1.3-22. RESENJE: a) Primenom jednaCine kontinuiteta za ulaznu i izlaznu cev ciklona dobija se brzina 2 VB = V A 4ab I d 1[ = 12. =(PB +p~Bv~)d27t/4-(PA +p~Av~)abcosu=5.

. 1.3b).10) Ako se. Mlaz tecnosti gustine p istice kroz mlazllicu. koja . (3. te se zato otpori umlazu zanemaruju.5) ciobija se sila otponi fluida R (s1.2. Odrediti sHu reakcije i odl1oS kojim se mlaz deli u sledeCim slucajevima:" a) ako su koeficijenti lokalnih otpora delova mlazakojiskrecu /.' a) lednaCina promene kolicine kretanja u mlazu (3. V2/vl::::1/·J~12+1 Rx :::: ni2~2 v 2 cos(y j +y 2) +1i13~3 V3 cos(y 3 -'y 1) - mPl VI cosYI' l Ry :::: I:i1zP2 v 2 sin(y I +y 2):.12:::: 0.::::V~ V2 'fa:- ~=V~· v3 fa:- Za posmatrane preseke 1.9). nakon odredivanja merodavnih brzina strujanja.3. ~j . te se zato Odllosi izmedu brzina svode l1a obUk v3 /v l =1/JS13+ 1 . Posle udarca u nepomicnu plocu mlaz se deli na dva dela. 2 i 3 moze se pretpostaviti da su korekcioni koeficijenti a j '= 1 (:=.. U tu svrhu koriste se Bernulijeve jednacine 2(.ni 3 P v3 sin(y 3 .Yj) .VI· Projektovanjem ove sile 11a pravac l10rmalan na plocu dobija se sila reakcije RES.13:::: 0) tad a su brzine strujanja u posmatranim presecima medusobno jednake (v] :::: v 2 :::: v 3 ). Nakon f primene jednacine promene kolicine kretanja (3.3' i b) ako je fluid u mlazu savrsen. + R:) 112. strujanje u mlazu tretira kao strujanje savrSenog fluida (1. te se zato na njoj dejstvo sila pritiska eliminise. 1z ove jednacil1e slede odl1osi brzina -. primelljena na posmatrani mlaz glasi R=pV3V3+PV2i72-pri..3-23 . protokom r~ i ndara u ravnn plocu nagnutu poci uglo~ a u odnosu na horizontalu.L]VI :::: 2(a l +~12~V2 :::: 2(a 2 +(13)V 3 ' 1 2 1 2 1 2 u kojima su a j (i = 1..nil PI VI siny I' 3 odnosno intenzitet rezultujuce sile R :::: (R.3) koeficijenti korekcije kinetickih energija preseka. projektovanjem jednacine (3. dimenzija a x b (b » a)..9) Za odredivanje sile R potrebno je poznavati vrednosti brzina v 2 i v 3 ' odnosno u kom se odnosu mlaz deli pri udarcu u cvrstu pregradu..E'NJE: Slika P. Problem 3-23. pak.je postavljena pod uglom y :::: arctg(Rx I Ry) u odnosu na horizontalu.::< 1).9) dobijaju se komponente sile .2 i 1.. a ~12 i S13 koeficijenti lokalnih otpora pojedil1ih delova mlaza. odnosno sila kojom fluid deluje na telo R=-Rf =In2~2v2 +1i13~3ii3 -J:ill~]vl. Konacno.KoliCiilah'danja 289 okoline u koju mlazistice. (3.

dabija se sila reakcije R:= pVv(l+cosa. Odrediti silu reakcije i ugao a.290 Kolicina Icretanja dok se projektovanjem na poduzni pravac ploce dobija relacija Ry := PV3V3 - pV2 v2 - p~~ Vj cosa. v. i udara u ravnu vertikalnu plocu.JC:. Odrediti brzinu kojom voda treba da istiee iz mlaznice da bi ploca zauzela polozaj odreden UglOID a.+i(l-~cosa. v~ 12:= (1+s 2 )vi 12 == (1+S3)v.+iCl+JC:. := Ti"z +V3' dobijaju se traZeni odnosi protoka V. Iz uslova oR / oa. 12. " RESENJ£: Slika P.~~J~L ~ ". Nakon urlarca mlaza u simetrienu nepokretnu Iopaticu mlaz se deli na dva del a koji napustaju lopaticu pod uglom Ct. mase m=lOkg i duzine l=400mm. Primenom ove relacije i jednacina Bemulija i kontinuiteta V. == 0 "dobija se da je za vrednost ugla a.) T/3 _ K. Voda istice 1Z mlaznice precnika d=lOmm i udara u homogenu obrtnu ravnu plocu.2+1+JS3+1 SU == S3 = 0.. Odrediti silu kojam mlaz deluje na pioeu.) T~ <. na rastojanju h==200mm od obrtnog oslonca ploce. pri kome ce sila reakcije imati maksimainu vrednost.+icasa.3-23 dbbija se sila . odnosno brzinom v.=300. te odnosi protoka 2 Sila kojom mlaz deluje na ploeu je odredena istim izrazom kao u zadatku pod a) R = pVjVj sin a.9). jednacina (3. o promeni kolicine kretanja u mlazu. 1z mlaznice precnika d istice mlaz vode protoka V... Silu trenja u osloncu zanemariti. pri eemu je brzina isticanja v = 4V 1d 2 n. pri cemu je brzina isticanja mlaza Vj := V I ab. Pru!Jlem 3-25. I \ \ RESENJ£: Ponavljanjem identienog postupka kao reakcije mlaza u zadatku P. ~ :'~' ~=::::::> Pru!Jlem 3-24..=O sila maksimalna i ona tada iznosi Slika P.3-25 Pru!Jlem 3-26. .y . == O.2 - ~c. 2 V. == ~S2+1+~S3+1 b) U slucaju strujanja savdenog fluid a vazi r-~2 ~ := V 2 .- V3 _ 1+ cosa. Ravanski horizontalni miaz vade istice iz mlaznice protokom V.).casa. 1.3-24 R == pT/v .

Odrediti silu F kojom treba delovati na klipnjacu da hi se disk nalazio na rastojanju h=5mm oel seeliSta ventila. preenika D==20mm. RESENIE: Najpre se odreduju merodavne brzine strujanja. -mgiSina == 0 dobija se brzina isticanja 2mglsina. Iz jedllaCine kontinuiteta se dobija brzina strujanja na izlazu iz cevi Vo = 41h / pD 2 n == 15. pod pritiskom Po == Sbar protokom . ') ') Slika P.. ) . Konacno iz jednacine ravnoteze sila koje Slika P.92m 1s dok iz Bernulijeve jednaCine Po + pv~ 12= pv 2 12 sledi brzina strujallja kojom se ulje odvaja od diska v = (vo + 2 Po / p)1/2 = 36.h == 4. Na sredini lopatice nalazi se kruzni otvor precnika d = 20mm kroz koji voda istice u pravcu ose osnovnog mlaza.99ml S pd nh Slika P.Ko!icina!rretalijCt · d n R == pVvcosa == P-4-V2 cosa. 2 Sila R je ustvari sila nastala usled promellljivog polja pritiska ulja na disku.5 N v 1t. v= 2 == 24. Ulje gustine p == 900kg 1m 3 istiee iz cevi (ventila). Zanemaiiti gubitke strujne energije i silu trenja u ldistu.. RESENJE: R = P4v"(D" -d-)(l+2cosa. Iz kruzne mlaznice precnika D = 80mm istice voda brzinom v == 6 m/ s./em 3-28.94ml s.5) dobija Se sila kOjOID mlaz deluje na disk D n.. a oprugaje tada staticld deformisana za Xo == 5mm. Kada kroz venti! nema protoka ulja pecurka se l1aslanja na sediste. 2 291 Koriscenjem momentne jednaCine za obrtnutaeku 0 Rh I cosa. Prime nom jednacine promene koliCine kretanja (3.3-26 Problem 3-27. pri tome nastaje osnosimetrican mlaz koji napusta disk (peeurku ventila precnika d=24mm) pod uglom od a=600. Za diskje vezana opruga krutosti c=lO N/mm.3-27 Pro/. Miaz vode udara u fiksnu ovalnu lopaticu sa koje voda odlazi pod uglom a. R = PO-4-+m (Vo -vcoscx.3-28 .) = 1463. Zanemarujuci lokalne gubitke energije i kontrakciju mlaza odrediti silu kojom mlaz deluje na lopaticu.5kg Is. == 30°.

3-30. R =: P2A2 - hAl +m(v2 -VI)' Kaleo posmatrana kontrolna zapremina obuhvatai gornji i donji deo lopatice. 2)/2·= P(2 .3-29 (casa -1) J- C<. te zato sila R predstavlja silu kojom . /2 =: P2 + /2.292 KoliCil1a h-etanja deluju na disk i klipnjacu odreduje se trazena sila.6) dobija se sila reakcije u medulopaticnom prostoru pv. brzinom VI postavljenom pod uglorn C<. Fluid gustine p dotice u ravansku nepomicnu resetku.1E: B= arccas[ casa + ~ Slika P. Kolika je brojna vrednost avog ugla ako je a=45° i a) V31T72 =: 112 i b) ~T3 / V = I? Gubitke lokalne energije i 2 tezinu fluida zane mariti. z i tangencijalne komponente brzina V ly =: Vj sinal ' v 2l' = v2 sina 2 • Koriscenjem jednacine kontinuiteta dhv lx =dhv2x ' dobija se jednakost aksijalnih brzina v lx =: v 2x ' dok se lz Bemulijeve jednaCine PI +pv. 1z ravanske rnlaznice istice mlaz nestisljivog fluida gustine p koji jednim delom udara u cvrstu pregradu postavljenu pod uglom a a drugim delom skrece pod uglom B. F = R-c(xo +11) = 45. Ovom prilikom rnlaz se deli na zapreminske protoke ~ i Ti2 · Odrediti ugao Bpod leajim skrece fluidna struja. PnolJlem 3-29. dobija razlika pritisaka ispred iza ~v resetke -~~~~_-. to ona ustvari obuhvata celu jednu lopaticu.l a lz nje istice brzinom v2 postavljenom pod uglom a 2 • Oba brzinska polja su unifonnna. p P2 RESEN. te se zato kao merodavna namece kontralna Slika P.1E: Radi jednostavnijeg zapisa uvode se oznake za aksijalne Vlx =: VI casal ' v2x = v 2 casa. Odrediti intenzitet i pravac dejstva sile reakcije koja deluje na jednu lopaticu. Resetka zapremina V . PrimenjujuCi jednacon Cinu promene kolicine kretanja (3.899° i b) B=20./em 3-J@. Pl1'o/. • Za zadate padatke se dabija: a) B=10.6N.53°. visine h i medulopaticnog rastojanja d. RESEN..PI'" P(2 -V 2 VI V ly 2y Promena koliCine kretanja odvija se u me<iulopaticnom prostaru.v 2 )/2 A V2Y P2 .

v." vnL.)dh 12. i c) maksimalni napor pumpe.) = (P2 .= arctg(-.a) S obzirom da se kolo okrece konstantnom ugaonom brzinom ill = me / 30. dobija se konacan izraz za silu reakcije . V. Vmy=(vly+v2y)/2.Pl)dh = p(v~v -vL..sano K geometrijskim velicinama: precnikom. n !Ii Stika P. Kolo centrifugalne pumpe okrece se konstantnim brojem obrta nCo/min).· /(o/icilltz !cretan/a 293 fluid deluje na lopaticu. koji kolo moze da ostvari. uvodenjem srednje brzine i njenih komponenata v rn =(vj +v2 )/2 -:::::. posredstvom kojih sledi rezultujuca sila reakcije R="'I}Rx+Ry =pdh(v2y -V1y I 2 2 r V1y +V2\' )lC 2 ' ) 2 +Vj~~J 0 l l/2 Dobijeni izraz za silu reakcije moze da se napise i u jednostavnijem obliku.y.r-R -=-p-d-h-(-'v. Kolo radijalne pumpe.11) r = (v 2y -v 1y )h cirkulacija oko profila. b) teorijski napor pumpe. gustine p.. b2 i ~2' redosledno" Odrediti: a) moment na vratilu pumpe.)-vrn-:=-p-h-r-v-m-'I ' 2y 1 pri cemu je (3. Ova sila deluje pod uglom Rx v my y = arctg. Protok tecnosti. Kolo je defini. Ry = In (v 2y -v1y ) =pd hv1x (1'2y -v 1y ). . kroz kolo je V . RESENJE. .koja obuhvata iopaticu i po polovinu meciulopaticnog prostora Sa gomje i donje strane lopatice.'=V~1X+V. Naime.3-31.=Vjx=v2x. na ulazu u kola D1.Pl)dh+ln(v 2x -v 1. Projektoval1jem na aksijalni i tal1gencijalni pravac dobijaju se komponente Rx = (P2 . zatim kako i fluid kroz kolo struji relativnim-tangencijalnim na 10patiCe brzinama Wi' to ce . u kojima su ri = Dj 12 poluprecnici kola. Do istog rezultata se dolazi ako se za kontrolnu zapreminu izabere zapI"emina V~on. b1 i Bl ina izlazu iz kola D2 .-).prenosne komponente brzine u = co r. Ry mx odalde se zakljucuje da je ona normalna na pravac brzine v m" Problem 3~Jl. to na ulaznom i izlaznom precniku kolapostoje obimske . sirinom i uglom lopatica.---V-)-.

max = v 2u U2 . iz jednacina kontinuiteta V == vir 2ri 1Cb p k odrediti radijalne komponente brzine Vir:::: V ! 21.I i (J(./0) == P rikyk . tada l moment ima maksimalnu vrednost M max = pVk V zul2. Voda struji kroz kolo pumpe Cija je geometrija definisana: precnicima D] =100mm i D z = 300mm..2' pad kojima voda dotice i istice iz kola. (3.5) sila otpora tecnosti koja deluje na lopatice je R== pli'. u odnosu na osu rotacije je if == (pVkV2 + Pz ) x. (3. Ovde treba napomenuti da je protok kroz kolo v" veti od protoka tecnosti hoz pumpu Ii' za kolicinu Ll~T koja struji kroz pracep izmedu kola i spirale pumpe. sirinama hI =40mrn i bz = 10mm. c) Ako je v lu :::: 0. a sto se ovde nece sprovesti. Kolo pumpe se okrece konstantnim brojem obrta n=14500/min.] :::: 90°.::2 -v] x ~) .1Cbi . pa ce tad a i teorijski napar imati maksimalnu vrednost koja iznosi Yk. jer su vektori ~ kolinearni.12) pri cemu Stl brzine Vi" (i=1. I \. Smatrati da su gubiCi protoka izmedu kola i kuCista pumpe zanemarljivi. i na kraju iz projekcija brzina na obimski pravac Slede obimske komponente apsolutne brzine Ii'.2). Moment ove sile. a) Odrediti snagu koju je potrebno dovesti kolupumpe da bi protok vode bio V=20Ils. b) Odrediti uglove apsolutnog strujanja <X. Da bi se odredile ove dye brzine. dobija se teorijski napor kola centrifugalne pumpe r---------------------D------------~ Y k =V 2u u z -v]u u ] ==u 2 (V zu -v]u -5-)= 2 0) (1 2V 2u -livlu) (3. Shodno jednaCini (3. . a zatim se posredstvom k jednakosti Vir = W ir i W ir / Wi" = tgBi odreduju obirnske komponente relativne brzine Will:::: Vir / tg~i.13) Konacno.(p/ikV] +~)x ~ = pVk (Vz x..tgBi (i=1.. U skalarnom obliku moment se moze napisati kao 1M:::: pVk (V 2u i ' -v]l/i) I. ProbleM 3-32.294 KoliC/ita kretanja apsolutne brzine na ulazu / izlazu kola biti Vi :::: iii + ii\ (i=1.14) JednaCina (3.2) obimske komponente apsolutne brzine. prvo ce se. . b) Iz izraza za snagu kola Pk == 1\.::2 . I .2). i uglovima lopatica ~]::::: 23.14) se naziva Ojlerova jednaCina i predstavlja osnovnu jednaCinu pri proucavanju turbomasina. zamenom ovih brzina u izraz (3. a to ce biti ako je ugao izmedubrzina u i VI <X.I pri cemu su rnornenti sila pritisaka ~ x r.5° i ~z == 22°..< V iu ==U i -Will =U i 2~nb. jednaki nuli.(v2 -i\)+P2 -~.12) dobio bi se novi izraz za moment.

dok se iz jednacine kontinuiteta za kolo dobijaju radijalne kornponente brzine VII' == V I Dl1tb 1 == 1. odnosno hidraulicka snaga pumpe P == Mro == 7385.. (:1.12 u1 = roDl /2 == 7.8s.3-32.524rni s.592m/s ...12) dobija se obrtni mornent kola M = pV(v2uD2 -v]uDl)/2= 48. slede obirnske kornpohenteapsolutnihbrzina v1u = u1 -VII' / tg13 1 == 3.'·: .777m/ s. uVrStavanjem obirnskih komponenata btzina u jednaCiilU (3. v 2r =V I Di1tb2 =2. '··'L.959ml s.. : ..905°.. Slika P. a sto je prikazano na sLP.054mi s .2 isti kao i ulazni ugao lopatica zakola.:::~. odnosno izraza (3.:. . d) Nacrtati strujnicu apsolutnog strujanja kroz kolo i zakolo. == roD2 /2:= 22.2= (:I.. Konacno. v4r == V I D4 1tb4 == 1. Koriscenjem ovih brzina i uglova lopatica ~] i ~2 koristrursu se truoglovi brzina na ulazu u kolo i izlazu iz kola. Odrediti momentkoji deluje na zako10.3 == 6.. 1z ovihtrouglova brzina..64Nm. Kako bi se izbeglo dopunsko skretanje struje zakolo se projektuje tako da je izlazni ugao struje izkola (:1.:.553m/ s..3-32. v 2u == U 2 -v 2r ! tg13 2 .592m/ s . D4 := 410rnm i 63 := b4 = 10mrn.04° .) daje obimsku brzinu na ulazuuzakolo 1I3u := v2u D2 / D3 == 16.905°) jer se tada izbegava dodatno skretanje struje. . iz zadatka pod a)..122rnls. RESENJE a) Ugaona brzina obrtanja kola ro = I7TC / 30 == 151.dobijaju se uglovi apsolutnog ulaznog i izlaznog strujanja kola (:1. dok se iz jednaCine kontinuiteta za zakolo dobijaju radijalne brzine v3r = ~T / D3 1Cb3 == 2. Zakolo irna dirnenzijeD3 ==310mm. Uslov konstantnosti vihora (rvu = canst.3(U razrnatranom slueaju (:1."::.1 == arctg(v1r / V Iu ) = 22.. Io!k4~dkretallja 295 KOLa ZAKOLC)'. c) Za dobro projektovano zakolo treba da bude (:1.. Radijalna pumpa sa zakoloin c) Iza kola je ugradeno fiksno zako10 koje sluzi za usporavanje struje.13).. b) Koriscenjern trouglova brzina.1 daje obirnske brzine 1..': '.932m/ s..::: 17.8W.lzmedu kola i zakola strujanje se odvija sa konstantnim vihorom. i e) odrediti porast pritiska u pumpi ako je ona sa i bez zakola.2 == arctg(v2r / 1I2u ) =6.

a odreduje se iz Bemulijeve jednaCine i iznosi /'o"Pz == P4 .licku.15) Izraz (3. d) KOl'isteCi uglove apsolutnih brzina (Xi (i=1.P3 == p(v~ .330ml s.2.2kg/ m3 • Kolo ventilatora ima ul1utrasnji i spoljasnji precnik D" = 100mm i Di.. snaguventilatora.6929bar. Za razmatrani slucaj izraz (3. .P. tako da se momentna jednacilla svodi na konacan oblik Us = lil(V4u D4 -v3"D3 ) 12 . trouglovi ulaznih iizlaznihbrzina.' == 3. a) Nacrtati trouglove ulaznih i izlaznih brzina i odrediti ulazni ugao lopatice tako da protok kroz ventilator bude V:: 1m3 1s. Jz ovih trouglova brzina odl'eduje se. a zatim i apsolutne vrednosti brzina I 2 2 V3 = 1. Aksijalni ventilator se okrece konstantnim brojem obrta n=1450o/min i pri tome transportuje vazduh gustine p == 1.12) za moment koji opterecuje kolo pumpe. daje siTu reakcije Rz = P .(p] + Iin!3) x r. Kalco su vektori sila pritiska P i P normalni na vektore polozaja r3 i 14 to su 4 3 rnomenti ovih sila jednaki nuli.j V 3r +V311 = 17.P.3916bar. Ukoliko zakolo ne bi bilo fiksno moment Uk bi okretao zakolo u smeru suprotnom od smera okretanja kola.296 KolicilllZ h-el'anjlZ Koriscenjern nadenih lcomponenata brzina i uglova lopatica zakola konstruisu se .3-32. U zakolu se odvija promena koliCine kretanja. b) Odrediti obrtlli moment kola i hidrau. pIVO. (3.08ml S V4 == I 2 2 1/V4r +V411 == 3.674ml S. Ovaj porastpritiska je isti za kolo pumpe sa ili bez zaIcola. tako da jednaCina (3. :: 300mrn.3.v~) / 2 == 1.15) daje moment Uk =-38.0845bar. Dalcie. Problem 3-33.6).4) erta se strujnica apsolutnog strujanja. obimska komponenta bl'zine v 411 = V4r 1tga 4 . koji su prikazanina sl. fluidna struja u kolo pumpe ulazi pod ugiom a j a 12 njega 1z1azi pod uglom a 2 • Pod ovim uglom (a 2 ==( 3 ) fluidna struja ulazi u zakoio da bi iz njega izasla pod ugloma 4 • e) rorast pritiska 11 kolu pumpe se dobija iz hidrauHcke snage kola i on iznosi /'o"Pk == PIT. koja je prikazana na sl.15) za moment koji deluje na zakolo je istog oblika kao 12raz (3. i izlazni ugao lopatice ~2 = 70°.92Nrn.P +m(v4 -v3 )· 4 3 Moment sile reakcije zakola u odnosu na osu zakola je Mz == (P4 +n'lV4 ) x r:.3-32. . Porast pritiska u zakolu odvija se iskljucivo na racun transformacije kineticke energije struje. Porast pritiska u pumpi sa zakolom je /'o"P = /'o"p/c + /'o"P z = 5. == 3.

D.16) dobija vrednost momenta M=O. Aksijalni ventilator i houglovi brzina RESENJE' a) Kaleo lopatice nisu vitopere to one u svakom meridijanskom preseku odredenom poluprecnikom r imaju isti izgled.3-29 i P.3-33. odnosno da fluidna struja dotice normalno u kolo.lOSNm. pri cemu je ugaona brzina (j) = mr / 30 = 151.16) Kaleo je za razmatrani meridijanski presek r::: rl ::: r 2 = Du /2. je identicna sa vee datom analizom sila uprilIlerima P.799m/s. Ovaj uslov daje obimsku komponentu apsolutne brzine vl " == O.°.3-32. 22· Vlx = V2x = 4V / reeDs . Pri crtanju ulaznog trougla brzina koriscen je uslov da ne postoji pred-rotacija struje. Meridijanski I presek =- Slika P. Zato je sasvim svejedno koji ce se poluprecnik r izabrati kaomerodavni ia razmatranje. i glasi (3. b) Analiza sila koje optereeuju ko10 aksijalnogventilat~rai pri promeni kolicine kretanja.12) za moment pTOmene koliCinekretanja moze primeniti i za aksijalne turbomasine.)::: 15...5.592m/s. .Kolicina hetan/a 297 . sakojom se odredllje hidraulicka . te je zato (Xl::: 90°. jer u svim meridijanskim presecima profil brzina ima isti karakter. BirajuCi meridijanski presek na precniku Dl mogu se nacrtati trouglovi brzina prikazani na sl. Koristeci trougao brzina na ulazu u kolo dobija se trazeni ugao Iopatice ~l ::: arctg(v lx / til) ::: 64.915m/ s. to se iz jednaCine (3. Obimske brzine kQla na posmatranom precniku su u=u l :::tl 2 =roD l /2=7.P.84 S-1 ? Aksijalne (protocne)' komponente apsolutne brzine odreduju se iz jednacine kontinuiteta i iznose .. tako da se izraz (3.3-33. dok se obirnska komponenta apsolutne brzine naizlazu iz kola odreduje iz trougla brzina i ima vrednost v2u = tlz -v2x / tg~2::: I.

298 Kolicina !cretallja snaga ventilatora P=.832.2. Odrediti: a) sHe istezanja zavrtnjeva u vezama A-A i B-B. b) Slika P.3-34. P / V = pmr(v 2u -vIII) = pu(v2u -v lu )' (3.:. Cetvoromlazna vertikalna peItonovska turbina precnika kola DK =.. 1200mm i turbinu.p =. kroz cev precnika Do:. Zatim se iz odgovarajuCih Bernulijevih jednaCina dobijaju pritisci aa mestima prirubnickih vezaA iB \ \ .39W. Ukupni protok vade.SI. Cetvoromlazna PeltoIiova turbina odreduju se brzine strujanja v:::: 4V / d 2n iVa'" 4Tjo I D 2n. Na 05novu zadatog protoka kroz mlaznicu. Sm>Sk. (3. ako su poznate velicine: D. b) snagu i stepen korisnosti kola turbine za proizvoljni ugao y.1910mm.:. Problem 3-34. Za analizirani aksijalni ventilator se dobija b.p:.8m3 / s.16. 175mm. CI. 2 m3 / s po jednom izlaznom mlazu.3-34a je horizontalno. V:. je Va =. Precnik mlaznice na izlazu je Pri isticanju mlaza postoji lcontrakcija mlaza ciji je koeficijent kontrakcije \v =0. Na osnovu sprovedene analize moze se odrediti i porast pritiska u kolu kao b.39Pa. . Ovaj rezultat upucuje na zakljucak da se u aksijalnim ventilatorima ostvaruje veoina mali porast pritiska.lE: Na samom pocetlcu treba napomenuti da je vertikalna peltonovska turbina dobila naziv po vertikalnom palozaju vratila kola.17) predstavlja Ojlerovu jednacinu za aksijalne turbomasine.Mm =.. 0:. P. Koeficijent lokalnog otpora mlaza pri strujanju preko lopatice je S=O.17) Izraz (3.:. Prema tome. okrece se konstantnim brojem obrta n=500o/min. kola turbine 51.' a potom ill sracunati za vrednost ugla y=O .RESEN.:. odnosno d:. .16.

S obzirom da se kolo okrece konstantnim brojem obrta. odnosno llletodologiju opisanll u primeru P. to c. Sa lopatice voda istice relativnom brzinom w 2. Na sliean naein nasIe bi se i odgovarajuce sile II vezi C-C. to ce preenik suzenog mlaza biti j :::: = 160rnm.: 50m / s. Cirne bi sveukupna korisna sila bila manja. izraz (3.5).3-34b). u kojoj se odvija promena kolicine kretanja. '. iznosi Dk 1· .TTYJ == 37. C. D n pri eelllu su sile pntlska PA = PA -4- Ps = Ps -4-' Dakle.47m/ s. koja sledi iz odgovarajuce Bernulijeve jednaeine. Ovaj rezultat ima sarno teorijski znacaj. P == 4RTw =15 RD.86MW Stepen korisl1osti je odnos korisne i ulazl1e snage.Jc. Snaga kola. bilo koje od eetiri. dobijaju se kbmponente sila reakcije R Ax = (pVvo + PA ) cosa.Kolicina hda17ja 299 KoristeCi zakon 0 promeni koliCine kretanja.0V brzina strujanja kroz ovaj presek iznositi Vi = 4V I d(n = 99.+1 Ova sila je za vrednost ugla y==O maksimalna i 1znos1 R=189. a sto ovde zbog obima posla nije sprovedeno. kao i razmena energije izmedu mlaza vade i lopatice. b) Poslllatrace se isticanje vode iz mlaznice na kraju.~ = PssinB-PA cosa+pVvo(sinB-cosa).3-2...: 4V / d 2 n. + 1. izlazne cevi.. D21( . Da bi se ovi neieljeni efekti izbegli lopatice peltonovskih turbina se prave sa uglom y ~ 15°. RB.B+pVvoCsina 2 cosB). RBy = PA sina.J)(V j -u)v j . Zato se uocava kontrolna zapremina Vkon (s1. koji daje sHu reakcije mlaza kojadeluje na lopaticu (1) pn cernu su n~ i ortovi normala izlaznih mlazeva sa lopatice. iIi u nekoj drugoj prirubniekoj vezi. jer u realnim uslovirna ugao lopatice y=Oo dao bi maksirnalnu lokahlU vredllost sile. tada:bi isticuCi mlaz na susednoj lopatici izazvao znacajnu sHu otpora. U prostoru u kome je voda u kontaktu sa lopaticom odvija se promena koliCine kretanja. P.5). i za nju se koristi zakon (3.. RAy = -[pJiT(v +1'0 sina) + PA sinal. trazene sile istezanja zavrtanjskih veza A -A i B-B su RAi = RAXcosa-R ily sina RBi =Rsx sinB-RBy cosB . obimska brzina lopatica biti 11 = Dk nl7 /60:. Voda iz rnlaznice istiee brzinom v:. medjutim. KoristeCi vezu izmedu relativnih brzina w 2 == wI /. dj n cosy R == pV(Wj +W2 cosy) = P-4-(1+ . pa ce apsolutna d d. iz jednacine (1) se dobija sila reakcije 2 .Ps cos. Pre rna tome sledi da ce voda lopatici doticati relativnorn brzinom Wj =Vj-u.i ilIlU vrednost n.3kN. Kako postoji kontrakcija mIaza. za y=O. . koja je u opstem slucaju u odnosu na obirnski pravac postavljena pod uglom y.

0.91. Medutim. . "'1 "1 . 2 +1 pV-~ 2 "'1 Jr. dakle ima realno maksimalnu vrednost 0. zbog neravnomemosti dejstva mlaza na lopaticu Oer se ena okrece) i gubitka usled okretanja kola u vazduhu. Dobijena vrednost stepena korisnosti je maksimalna vrednost koja bi se kolom mogia ostvariti.9 .300 Ko!ici11.956. stvami koeficijent korisnog dejstva je manji za 4-5%.a kretal'1/a 11 =Pk = P'1i Ru _= 2(1+ cosy )(l-:'!'!"')~= 0. .

.

\ I .

kao sto su: na alatniIn masinama: presama. inzenjerijskhn masinama i 51. u hidroenergetici (na pro kod regulacije rada turbina) i hldrotehnici (za pogon vrata recnih i kanalskih prevodnica. utovarivaCima i s1. laka transformacija strujne u mehanicku energiju. presama i td. na brodovima: pogon i podesavanje kormila. na specijalnim vozilima i td. sistemi komande leta (pagan predkrilca i zakrilca).1. poljoprivrednim masinama: traktorima (za podizanje radnog orudja).'. ako je radni fluid ulje tada se obieno misIi na posebnu oblast hidraulike koja se naziva u(.. kocnice tockova i s1. U UHS-u strujna energija tluida.. dizalice. . dizalice.). iIi momenta pri obrtnom kretanju. na makazama za secenje lima.ita hidraulika (UH).. br Isilicama. na avionima: pogon stajne noge pri uzletanju i sletanju. OSNOVNA RAZMATRANJA Jr PRIMENA DUNE mIlRAULllJKE Kada se kaze hidraulika obicno se pod time podrazumeva strujanje vode kao radnog fiuida. brodovima. regulaciju nivoavode na prelivima i sl.:tno kretanje i obrnuto. u livnicama . strugovima. jednostavna trans. rendisaljkama. za vojne potrebe: upravljanjem oruzjima na avionima. se transformise u neki koristan mehaniCki rad. a za funkcije prenosa snage i upravljanja. mogucnost dobrog upravljanja i dr.zelezarama i valjaonicama za pogon valjackih linija i valjaekih stanova. ostvarivanje velikih sila i momenata sa malim pobudama... buldozerima. ali ce se zato dati neke glavne oblasti primena.. Ovakvu dobru primenljivost URS-a omogucile gU neke njene prednosti u odnosu na adekvatne mehanicke i elektricne sisteme. ili u sldopu nadgradnje drugih tehnickih sistema u .301 4. laka zastita ad preopterecenja.). Uljno-hidraulicki sistemi (UHS) prvenstveno se primenjuje u sistemima prenosa snage. transportnim masinama (pogon vitia i s1. sto se ni ovde nece roku-savati. kombajnima (pogon radnih tockova i dobosa). tenkovima. Primena DH je toliko siraka da je veoma tesko nabrojati sve oblasti primene. rob 0tima i td. Na osnovu ovih prednosti i osobina UR moze . na drumskim i sinskim vozilima: koboni i upravljacki sistemi. velika brzina reagovanja. odnosno problemi koji Stl tretirani u sklopu Odeljka 2.J:::rmacija translatornog u. U uslovima razvoja i primelle savremene tehnike i telmologije UH zauzima veoma znacajno mesto. Ova Cinjenica Cini primenu uljne hidraulike veoma sirakom. Medjutim. i u drugim tehnickim sistemima prenosa snage iupravljanja.. pogon tockova. kojima primena VH prakticno predstavlja simbol modernizacije.. liftovi i td. koja je po pravilu zasnovana na pritisnoj energiji radnog fiuiua. mali smeStajni prostor. prikolicama (za njihova prainjenje) i td. Dams je tesko zamisliti neku oblast tehnike a da se u njo] ne koriste UHS-i kao nezavisni sistemi.a to su: jednostavan pre nos energije ad njenog izvora do mesta koriscenja. iIi II sistemima upravljanja iii Ii regulacije. II teskoj industriji .sistemima za livenje pod pritiskom. pri cemu se vISi savladavanje sile pri translatornom kretanju. na dizalicama. rudarskim i gradjevinskim masinama: bagerima.

koji je po pravilu pumpa. zbog visokih pritisaka uIja veoma su prisutni problemi zaptivanja. a sto su modema masinogradnja i industrija '<leoma dobropratile. u svim oblastima tehnike gde obavljaju vise ili manje vazne telmicke zadatke. iIi ako 1r ~'~~ se vrSi obrtno kretanje tada se oni nazivaju hidro-motorima (HM). i td. odnosno DRS-ima. te je zato njihovom proueavanju nuzno posvetiti vise paZllje. Ta transformacija strujne energije u mehanieku obavlja se u UH komponentama (UHK) koje se nazivaju lzvrSn/OIgam: Na njima'se u zavisnosti od telmiekog zadatka kojeg treba obaviti savladava sila ili obttni moment (51.izvrsni organ predstavlja gubitak energije nosene fluido1n. Ovde se. Svi t i l sastavni delovi UHS-a: pumpe. 4. Sa energetskog aspekta jedan . kao sto su: relativno mali stepen korisnosti. koji predstavlja OSllOVU fUl1kcionisanja UH komponenti i sistema. ovde se radi a multidisciplinarnoj oblasti. Dakle. nazivaju se Komponentama . primenjene komponente zahtevaju visok stepen kvaliteta abrade povrsina a sto s jedne strane poveeava njihovu cenu.2). Ovi nedostaci DHS-a se ne mogu izbeCi. elektricnih i elektronskih sistema. UHS-i imaju i znaeajnih nedostataka. deomebanickog sistema za koji je iZvrsniorganpovezan. DRS prenosa snage. Izmedju izvora energije i izvrsnih organa postoji eitav niz elemenata za vezu (cevi. creva i td. zakljucuje da izvrsni organi predstavljaju vezu hidraulickog i mehaniekog sistema. kod dobro projektovanih i konstruktivno resenih sistema ani se mogu svesti na minimum. do mesta gde se ta energija pretvara u koristan mehanicki'Tad. Zato se bez puno objasnjenja moze kazati da su DHS-i veoma slozeni i odgovorni sistemi eiji se princip rada zasniva na hidraulici.302 Osnove uljne hidraulike se veoma laka zaldjuCiti da DR-a omogueava izradu koncepcijski novih masina i pogona.2. izvrsni organi i td. automatizacije. A. zbog '/elikog gubitka energije u komponentama DHS-a veoma su izrazeni problemi zagrevanja ulja.a ujedno i izvor energije za Slika 4.2. a da se nadgradnja ovih sistema obavlja kroz primenu znanja iz mehanike.) i upravljanje. kod lose odrZavanih URS-a curenje ulja utiee na zagadivanje radne sredine.ko se na <l==izVrsnom organu vrsi translatoF rnO kretanje tada se oni nazivaju hidro-cilindrima (He).odnosno prisustvo dobrih filtera. praktieno. dakle. IDDRAULICKI SISTIEMI lP'RENOSA SNAGE Osnovni zadatak UHS-a je da izvrsi prenos energije od njenog izvora. a sto ee biti uCinjeno u ovoj knjizi. medjutim. Kao sto se vee mogio primetiti UHS-i imaju svoju primenljivost. a s druge zahteva veoma Cisto ulje . hidraulici.4. a to je deo koji pripada i nazivu ave oblasti tj. U ovoj knjizi bice reei sarno 0 onom delu UB. cevi. koji omogucavajufunkcionisanje DRS-a.

Komponente za vezu su cevi. sisterni hladjenja i preciscavanja ulja i s1. . koji sIuze za transformaciju energije. pri cemu sprega izmedju jednaCina dolazi po brzinama.tadase iove promene moraju uzeti u obzir u odgovarajuCim jed~aCinama. su razlicite.. sistemi sa vise izvrilnih organa su mnogobrojniji a njihov proracun je mnogoslozeniji od onog kojeg treba obaviti kod sistema sa jednim izvrilnim organom.. Linearizacija pojedinih funkcijasistema jedilacina. Jedna od najcesee primenjivanihmetoda. Kod sistema sa jednim izvrSnimorganolllkoristi se po jedna jednaCina Be rnulij a. a odnosi se na broj jednacina leoje treba resavati. pri cemu je· K koeficijent proporcionalnosti. Primera ovih sistema ima mnogo. ova podela je interesantna sa aspekta proracuna. OSNOVE PRORACUNA UHS 4. i Sarno u izuzetnimslllcajevimamoie da se izvrsi njena 1inearizacija kada se dobija Ap = KV. Prema broju izvrSnih organa UHS-i se dele na sisteme sa jednim i sisteme sa vise izvrilnih organa. Sistemi sa jednim izvrsnim organom su oni UHS-i kod kojih je prisutan sarno hidrocilindar iIi hidromotor. Proracun UHS-a se razlikuje kod sistema sa jednim i vise izvrSnih organa. kako ia staeionarni. i one sIuze za transport fluida pod pritiskom izmedju aktivnih komponenata.OSl10ve ulJnehidraulike 303 UHS-a. Ipak. Aktivne 1componente UHS-a su: .hidraulic1ci razvodnici i ventili koji sIuze za upravljanje radom UHS-a. vee formalne. Jednacine koje se koriste za 8tac:iionarnii proraeulD rada UHS Za proracun stacionarnog rada UHS-a koriste.1. . sarno leada je opravdana.Ako se pri kretanju UHK njihove karakteristike menjaju iVaZida je . Ovako dobijeni sistem jednaCina predstavlja spregnuti sistemjednacina. . pritiscimai pomeranjima. sieklasicne jednaCinehidraulike Bernulijeva jednaCina i jednacina kontinuiteta i jednacine mehanike GednaCine kretanja). racve i s1.3.Ap = f(V). Ovde ee se navesti same dva primer a ito: hidraulicke prese kod koje He obavlja translatorno kretanje i hidraulicke testere kod koje HM obavlja obrtno kretanje. l\:1atematicke metode koje se koriste za resavanje sistema jedllaCin~. Ovde ee biti reci same 0 podeli prema broju izvrsnih organa. tipa Ap =XV.hidrocilindri i hidromotori.izvrsni organi . kontinuiteta i kretanja. Pasivne komponente su one komponente koje aktivno ne ucestvuju u prenosu snage a neophodne su za njihovo funkcionisanje. leao i po jedna jednacina kretanja za svakupokretnu UHK.pumpe (koje predstavljaju izvore energije). UHS-i se mogu deliti po razliCitim kriterijumima. dole selcod UHS~a sa vise izvsnih organa postavlja odgovarajuei broj Bernulijevih jednacina i jednaCina kontinuiteta. creva. pasivne i komponente za vezu. Ove komponente dele se na a1ctivne. potrebna je radi njegovoglakseg resavanja. kriyine. To su: rezervoari sa uIjem. jer je ova podela ekvivalentna podeli u klasicnoj hidraulici na proste i slozene cevovode. 4 .3. tako i za nestacionaran rad UHS-a je metoda zasnovana na primeni Laplasovih . Ova razlika nije sustinske prirode. koji opisuje ponasanje URS-a. U· opstem slucaju ova zavisnost je nelinearna. Dakle.

3.4.radi korektnosti. Da bi se ovo zanemarivanje opravdalo. uziinati i kineticka i potecijalna energija. veoma cesto. / " Ie. s druge strane ako hi se koristili koeficijenti lokalnih otpora om bi za UHK imali veoma velike brojne vrednosti. Medjutim. ti. Veoma slicna analiza vccli i za potencijalnu energiju geodezijski pritisak pgzl_2' koja se veoma cesto moze zaneliJariii u odnosu na pritisnu energiju. Da bi u ovom slucaju jednacina (4.1) i koja vazi za sIuCaj kada se radni fluid smatra nestisljivim fluidom (p = const.). .3. j ::::: 2 (~i ::::: 4/3) i za razvijeno turbulentno strujanje (Xi ~ 1 (~i ~ 1).k:ineticka uodnosu na. 4. Ako se ova dobijena vrednost poredi sa redom velicinep:ritiska. d Dakle. pad pritiska u UHS~usastoji se od pada ptitiska na lokalnim otporima i lisled trenja. koja je u UHSima od 20 do 400 bar. Na UHK.1lo BlfR·lllluiijevlaI jOOllllliMHllllMi Izmedju Bemulijeve jednaCine koriscene u Odeljku 2. Treba sarno napomenuti cia je pri radu sa UHS-ima veoma prakticno 2 raditi sa pritiskom. Kao i u klasicnoj hidraulici. Kod slozenih UHS sa veCim brojem izvrsnih organa i komponenti za rdavanje je potrebno koristiti rmmericke metode. (i::= 1. u UH Bernulijeva jednaCina se pise tako Up da svaki njen clan ima dimenziju pritiska. gubitak je predstavljen sa padom pritiska. cia se ulje smatra nestisljivim fluidom.v 2 12 = 3600Pa. u UH se radi sa visokim pritiscima. energiju pritiska moze zane mariti.3. Ovo dolazi zbog razloga sto s jedne strane proizvodjaCi UHK daju njihove karakteristike u funkciji prHiska i.3. S obzirom da je u UHS-ima radni fluid ulje pod visokim pritiskom i da se ono pri prolasku kroz UHK zagreva to ce u opstem slucajli gustina ulja biti p = pep. predstavljen preko koeficijenta lokalnog otpora i racuna se I \ I .. T). kineticka energija strujnog pteseka u odnosu na energiju pritiska moze zanemariti.1 i za strujnicu koja povezuje preseke 1-1 i 2-2 Slika 4. a ne sa velicinom Y [J/kg]. I. racvama i sl. to jednoznacno sledi da se .3.2).dinamicki pritisak PCJ. moze da se odtedi kineticka energija posmatranog strujnog preseka. te se zato.1) vazila potrebno je da se efekti stisljivosti ulja mogu zanemariti i da je temperatura ulja konstantna iIi priblizno konstantna.304 Osnove uUne hidraulike transformacija.3.. dole je na klasicnim lokalnim otporima: krivinama. U jednacini (4.1 Bernulijeva jednaCina glasi: . kao lokalnim otporiina. uzece se primer razvijenog laminarnog strujanja ulja (p= 900kg/m3 ) sa brzinom od 2m 1S.1. Tako na pro za slucaj jednog dela UHS-a sa s1. a ako se one zanemaruju to ce se posebnonagiasiti. Poznavanjem koeficijenata CJ. a sto daje kineticku energiju . U ovoj knjizi ce se u zadacima. i ovcle nema nikakve razlike.1i.1.r (4.1) popravni koeficijenti (Xl i (X2 imaju vrednosti za razvijeno laminarno strujanje CJ. .

kao i Mo se vidi iz jednaCine (4. Prema tome. (4000<Re<105). .2 1 Z dt p dt ' koji se koriscenjem modula stisljivosti fluida E = pdpldp svodi na \ .. i da ce skora uvek rezim strujanja biti laminaran.1. Ovi efekti se uzimaju U obzir pri prelaznim (4.2.5.2. pale. 0 sistemu sa vise izvrsnih organa. Razlika izmedju ovih masenih pratoka je posledica promene mase u kontrolnoj zapremini..3. Odelj-ak 2. 4. dV VI ..2.3.. pa jednaCina kontinuiteta glasi. svodi na oblik (V.V2 12 (v. oblik jednaCine kontinuiteta (4.e uljne hidraulike 305 primenom izraza i:1PI = pC.=64/Re . I drugo.1.3. V+dV oblik p+dp V: _ V = dV + V dp Slika 4.3164/Re I/4 .3). dm .3. koji je. dok ce turbulentni rdim strujanja biti veOma retIeo prisutan u UH instalacijama.3. tada se moraju uzeti u obzir efekti .3. fadi 0 slozenom URS-u.1.Vz "'" Tt+ E Vdp elt' (4..m ~li~--m!1 mb 1 . U nastavku ovog paragrafa ce se potraziti odgovor pod leojim uslovima vaze jednaCine kontinuiteta (4.(Re).4. i Blazijusovim izrazom (2.4..3.1.39): A. . (Re=vDlv<2320) .4) se ovde ne daje radi tog zakljuclea.3. koeficijel1t trel1ja se odredjuje za laminarno strujanje u cevima izrazom (2.3.2) Ako se. oCigledno. U tu svrhu posmatra se UHK zapremine V.3. .2) . sa s1.1. = liz)· Medjutim. ponasaju kao hidraulicki glatke cevi kod kojih je Ie = A. sa ulaznim Ihl = prj l i izlaznim 1h z == pij 2 masenim protok fluida. j=I) n m (4.4) U slucaju stacionarnog strujanja jednacina (4.. =LV .1. Frvo. Darsijeva fontmla izraz (2. vecda bi se ukazalo na neke efelete koje treba uzeti u obzir pri ne~t'Lcicinarnostimakoje sejav1j'1}'l U UHS-ima.1). a sto znaCi da se njihova zaprenllna menja (Clan dV I elt).Za proracun pada pritiska usledtrenja koristi se.2) i (4. sto znaci da ce Rejnoldsov broj biti relativl10 mali.63) za turbulentno strujanje Ie=0.3. zato Sto je uljellUHKicevima pod visokim pritiscima. i~· /' Kako je masa m = pV to jednacina kontinuiteta dobija '. tj. . uglavIlom.3.1.4) se.stisljivosti fluida jer je p = pep) (clan V / E· dp 1dt). U UHS-ima sve cevi se. to se zidovi cevi i URK ponasaju elasticno.3) pri cemu n oznacava broj ulaznih am izlaznih zapreminskih pratoka.1.-': ::m1 -mZ =Tt· i' . calc. tada za svaku racYU vaii jednaCina kontinuiteta i=l 2>.3.1 jednacina kontinuiteta giasi: (4.29).Osnm.U'"u .3.1. dat i u naslovu Oddjka4. JednaCina k-«mtiIDIuiteta Za slucaj stacionarnog nestisljivog strujanja lcroz URS sa s1.. u"i. U UHS-ima se po pravilu koristi ulje koje ima relativno veliku vrednost koeficijenta visleoznosti. ).

3. t kojoj su: T-temperatura fluida.3.2.3. Cv -speeificna toplota fluida.3" JellillllaChl!l!2 krrelbllillJljOffi Koji se oblik jednaeine kretanja koristi pri proracunu zavisi od toga kalevo kretanje vrsi UHK .'1lstil1e i viskoznosti od temperature. pricemuse u obzir moraju uzeti i promelle f:. jednaCina kretanja komponente koje VISe translatnorno kretanje glasi: In x:::: i~l IF. Problemi ovog tipa. sHe koje deluju na komponente u translaeiji i M j momenti koji deluju na komponente u rotaeiji i i =N je njihov ukupni broj. tako da jednaCine kontinuiteta (4.3. (4. N (4.6) svode na jednostavne oblike: N l:F.5) i (4. i=1 (4.1. Yjr Ovi oV j 2 Ovk l2 U c))==Tija-=2l(""-+a)--38ij.3.. kontinuiteta i energije.3) i (4. odnosno velieine: brzina.5) i (4. Ova polja. D / Dt = 0/ ot +VjO / oXj-materij alni izvod i OV. .2.~J ' Xj UX 'Xi OX j k viskozna disipaeija. Ono sto je ovde interesantllo kazati jeste da je pri strujanju zagrejanih fluida problem odredjen strujnim(brzina i pritisak) i temperaturskim poljem. J-moment inercije mase.. J ednacine (4. dole su F. q-razmenjena kolicina toplote. j~dnacinu energije Dr a aT ·Ovi _ pcvm =PQ+8x (ka:)-pax+CV' (4. pri naglim otvaranjima i zatvaranjima razvodnika.3. JednaCina kretanja fluida UednaCil1a (2. iIi 0 rotaciji HM-a konstantnom ugaonom brzinom «p == ()) =::-const -+ ip = 0).3.6) su napisane u skaiarnom oblilm jet se po pravilu one postavljaju za ose translaeije iIi rotaeije UHIC Vkoliko se radi 0 jednolikom kretanju He-a (x == canst -+ x == 0 ).306 Osnove tlljne hidraulike procesima .3.1.6) pri eemu su x i cp merodavna linijska i luena koordinata. u tenzorskom obliku.4) vaze.1. pritisak i temperatura su medjusobno spregnuta. Opsta r3zmatrallljOffi U opstem slucaju strujanje fluida promenljive temperature opisano je jednacinama Navije~Stoksa. Prema drugom Njutnovom zakonu.3.hidralllickim lldarima.koji se tretiraju pri dinamiekom ponasanju UHS-a.3. 41. iIi se oni zanemaruju.3. k-koefieijent toploprovodljivosti fluida.translatorno iii obrtno. . su slozeni i njihova analiza ne predstavlja interes· ove knjige.3»za pravae i . Medjutim.8) I 1 . tada se dinamicke jednaCine (4. calc i jednodimenzijski. Da bi se ove veze bolje uoCile napisimo.=1 =::0 i=l LMi =0.5) dole se ona za ohrtno kretanje svodi na obIik N J <P = IJVf. Encrgdski lbiRans UHS 4\. pri staeionarnom radu DRS-a ovih efekata nema.3. ate veze do laze iz jednacinakretaIija i energije.3. Zato se ovde oni nece ni resavati.7) 4. . na pr. koji nastaju.

. Ti izvori toplote su diktirani samim tehnoloskim procesomukome se nalazi UHS.c u . i po temperaturi koja se u jednacini (4.2.Osnove uljne hidraulike 307 pomnozena sa brzinom Vi se svodi na oblik D p Dt (y) == pF.2. To je i osnovili razlog da se u klasicnoj hidraulici strujanje fluida smatra izotermskim.5kW . Ulje (p =880kg 1m3 . paragraf 2.od njegovog pustanja urad padO prestanka.10) krije krozviskoznost i gustinu. izgubljena snaga je /)"p == iJ.3. ·) . Promena temperature uija U toku rada ulje prolazi kroz pumpe.2. iIi na pravolinijskoj deonici. Proces zagrevanjaulja trajeza celo vreme rada UHS-a . ulje se zagreva. 41.geM kojisetraIlSformisu u toplotu.. i ona se pretv'lra u toplotu 1'M--::::-Q~=-rh-c-/)"-T-. Medjuti:in. bstaledelove . /)"T==6. Na jednom lokalnom otporu... na.T porast temperature fluida. RESENJE: M=3.5).11) pri cemu su c-specificna toplota fluida (za najceSce koriscena ulja ima vrednost c"'" 1880J IkgK) i iJ. pazato 0 ovoj pojavi pri projektovanju UHS-a treba obavezno voditi racuna. Osim navedenog izvora toplote koji· senalit2. Odl:editi izgubljenu hidraulicku snagu i porast temperature ulja.:(pv j ) 1 V.3. . rada:. zbog prisusva spoljnj~gizvora toploteplizudelova UHS-a.024K). Dakle. doku jednacini enegrije on predstavlja jedan "izvor" toplote. medjujtim. (v.10) Sada se jasno vidi da su jednacine (4. Pro/J/em 4-1.-.Vj -a.3. 1 ako je na slici .koClaviona u ogranicenom smestajnom prostoru zbog prisustva niketnih· motora iii zbog aerodinamickog zagrevanja spoljnjih povrsina.3.ili. dolazi se do veoma vainog zakljucka da se hldraulicki gttbici enegnje procesom viskozne disipacfje' pretvaraju tt toplotu. sto i nije tako retko. na pr. gde je pad pritiska /)"p iprotok V. a + P-&~+ ax.8) i (4.UHS-..p V . odnosno uticu na porast temperature radnog fluida. c == 1880J / kgK) protice kroz HMprotokom od 211 I min pri tome praveCi pad pritiska od 100 bar .3.. od temperature· koja je jednaka teperaturi okoline.p je malo.' t ij Ox..a i tom prilikom se zagreva na osnovu hidraulickih gubitaka sria..-~--/)"-T-"'=~/). sve do postizanja maksimalne vrednosti Tmax' sIA.10) spregnute po brzinama i pritisku.p-I-p--'c1 (4.3.iusamOIlrUHS~u.la. . c = 4183 J / kgK i za pad pritiska na lakalnom otporu /)"p = Ibar dobija se /)"T:::: 0. pr.1.04K.3. U jednaCini kretanjaovaj clan potice od viskoznosti i vezan je za hidraulicke gubitke (v. ] ] Ov j a Ovj (4. valjanje tople-usijane metalne trake. sto za posledicu ima da je i promena temperature fluida zanemarljivo mala (primer: za vodu na 20 D e.Na samom pOCtku rada temperatura ulja raste. UHK i. u UH padovipritisl~a su veliki sto za posledicu ima zagrevanje ulja u UHS~u.Uklasicnojhidtaulici /:. Ono sto je ovde vaino uociti to je clanviskozne disipacije 'tij Ovj IOx j koji se javlja u obe jednacine.

(4.3.. Pu = PK +M . temperatura ulja se ogranicava na 80°C.2.. Uz prisustvo hladnjaka toplotna ravnotda se postize jednaCinom M=Q o +QR' 4. Stepen Ilmrisl!lloslti nBS Snaga koja je ulozena u UHS (P. cevi.. a drugi se predaje oleolini (Q~) preko svih povi'Sina URS-a. leao sto su UHS-i na avionima.ure ulja raste i temperatura URK.1b..3.mavl-""*-~=:':"'.3.max' Za pouzdan i dugotraa) :Z. koji na cVfstim povrSinama stvara tanku tvrdu' skramu koja moze ostetiti zaptivne elemente.?o"'wc r.. veceg curenja ulja iz UHS-a. iIi.308 OSl1ove uljne hidraulike promena temperature ulja prikazana glatkom a maksimalna· pravom linijom.50 do 60°C. ulje.1.inaxpotrebno je ugraditi razmenjivac toplote koji hladi ulje odvodjenjem suvisne koliCine toplote QR' a koji se po pravilu nalazi u slopu rezervoara za. kod vojnih nadzvucnih aviona kod kojih je izrazeno priSllStvo zagrevanja ulja zbog spolja8nje toplote nastale usled aerodinamickog zagrevanja koriste Se sinteticka ulja sa dozvoljenom temperaturom do 300°C.2.2. postizanjem temperature Tmax uspostavljena je toplotna ravnoteZa. Promena temperature ulja u UHS-u jan rad u UHS-ima maksimalna temperatura ulja se ogranicava u intervalu od.max' sL4.. Pri stabilnom radu UHS-a. porastom temperat.3. koja se manifestujeizdvajanjem taloga u obliku smole. Temperatura se u UHS-u ogranicava jer dovodi do Citavog niza ndeljenih efekatao Nairne.':==--l... AT /-"'=::":==='---1 b) f---~r'~ '~". Prekomerni rast temperature ulja se postize kada jesnaga gubitaka veca od razmenjene !colicine toplote sa okolinom (M > Qo)' tada je maksimalna temperatura ulja Tmax veca od maksimalno dozvoljene temperature' ulja u UHS-u f. Kod specijalnih DRS-a.. Na pocetku. u realnim uslovima rada zbog ukljucenja iIi iskljucenja razvodnika. lolcalnih otpora kroz koje ulje struji.) deli se na korisnu (PK ) i gubitke (M). temperatura ulja se i vremenski menja.max .. tj. Osim ovih ndeljenih efekata porastom temperature moze se narusiti hemijskastabilnost ulja sto dovodi do oksidacije ulja. a sto znaCi da je snaga gubitaka jednaka koliCine tbplote leoja se odaje oleolini (M::: Qo)' Tada je maksimalna temperatura ulja u UHS-u Tmax manja od maksimalno dozvoljene temperature ulja f. a zbog temperaturske zapreminske dilatacije u zazorima moze doCi do ostecenja UHK.12) . I r_alni rad URS-a T max . odnosno povre·menog rada izvrsnihorgana. Da bi se u ovom slucaju ogranicila temperatura uljanaTs.P=Qo ~ -r--~------------ To -f--+-------------+------=-zagrevanje! hladjenje j +-~------------~------------~ t zagrevanje prestanak rada URS-a Slika 4.. ~. porastom temperature viskoznost ulja opada 8to dovodi do smanjenja sposbnosti podmazivanja.3. b. Tom prilikom jedan deo toplote se akllmulise ( Qa) U navedenim elementima UHS-a...

13) 11 u V daljem tekstu bite izlozen naCin odredjivanja pojedinih snaga koje uticu na l1Hs' V tu svrhu posmatra se VHS sa s1.lokalnim otporima. To se postne smanjivanjem gubitaka energije.15) U UHS-ima stepen korisnosti se obicno krece oko 70 do 75%. Prvo. Nhidrocilindara i K . (4. .19) .2. ""'1 Ne sarno u sklopu ova tri gubitka snage nego uopste u UHS-u gubici. (4. +liPk +Mc +Mm .1PkVk .M/u j j=1 (4. redosledno.18) . trenju i UHK.2. ulrupna korisna snaga je J .=1. Fnvn + I.2 (fl). 4. v ·x 11Pc.3.2. Hidraulicki gubici na lokalnim otporima. N n=1 PK = I. dok kodlose projektovanih sistema moze da bude znatno manji. 4. == L. (4. ion iznosi: LlV=LLl~ =V1 -V2 i=1 M .3.3.3.Osndve uljne hidraulike 309 prema tome. trenju. == L. UHK.. curenju i mehanicki gubicL· Gllbici smige u pllthpama su: 1 Mp = L(l-l1 p • j=1 ) Mj (i)j .3.g1ase: 2 ~ v2 ~ /. HC-irna. Korisne snage su one kojima se na izvrsnim organima obavljaju radovi. gubici na: pumpama. Pri projektovailju UHS-a jedan od vaznihzadataka jeste da se postigne 8to yeti stepen korlsnosti.17) i ovako odredjeni u sebi sadde i hidraulicke i meharucke gubitke.. Dakle. HM-imai UHK deo ulja izlazi-curi iz UHS-a (sl. .16) pri cemu su njegovi sastavni delovi. (4.2).Aj I1PK =L.3.2 koji ima I-pumpi.14) pri cemu su M j obrtni mamenti stvoreni pogonskim masinama (elektromatorima iIi dizel motorima) i (fli odgovarajuce ugaone brzine.VHK Ulozena snaga u UHS je snaga na ulaznim vratilima pumpi Pu = '2: j~] ] Mj(i)j . u uobicaj~flimoznakama.r.3. zbog zazora u pumparna.. +11P).snage na UHK su dominantan clan.3. stepen korisnosti VHS-a bo odnos korisnei ulozene snage je PK I1P l1Hs=p=l-p. Ukupni gubitak snage u UHS-ll je liP = I1Pp +11Pc. ito: na HC-ima savladavaju se sile Fn brzinama VII i na HM-ima momenti !vI) ugaonim brzinama Stika 4. (M=I+J+K+N) (4. 11P).j 2mj . (4. J-hidrmotora.3.3. Gubici usled curenjaulja su dvostruko nepozeljni.=] . d2m.

toplotu odaju okolini. AR -rashladna povrsina i . Energetski bilans UHS zbivanja u UHS-u dat je na 81.v" pri cemu su kR-koeficijent provodjenja toplote.2. Gubici snage se viskoznom disipacijom pretvaraju u toplotu. (QR) na porast temperature ulja.4.) . pri cemu je toplota razmenjena sa okolinom M (4.22) Q a = Lk. Drugo. Da bi se to izbeglo uvederi je jedinstveni graficki naCin prikazivanja UH i pneumatskih komponenata kroz medjunarodne standarde ISO 1219 (International Organization for Standardization) i CETOP RP 41 (Comite Europeen de Transmissions Oleo-hydraulique et Pneumatique).3.3. zato se u rezervoaru za ulje ugradjuje razmenjivac toplote kojioduzima koliCinu topote QR == kR AR I1TR ' (4.). Ll1pl1V .P.3.21) Kasnije.3. s jedne strane zagadjuje okolinu.3. Graficki . odnosno: (4. Dodatna slozenost.I C.310 Osnove uljne hidraulike Pozeljno je ovu kolicinu ulja sa sistemom za drenazu vratiti u rezervoar.3. ina pocetku rada dec toplote se trosi na akulisanje toplote u svim komponentama UHS-a (Qa).3.17) na pumpama vee uzeti u obzir. HM-a UHK i pumpi.24) Pozeljno je u UHS-u da se svi gubici snage kro:z. Medjutim. (4. 11'F. tj. (4. 4.25) %S~J>F. ( t1'-t2 ") . kao i nerazumljivost rada UHS-a.vazi Qo == I::J.3. GRAF][CKO PRIKAZIVANJE ULJNO-HlDRAPLICKm KOMPONENATA Hidraulicke seme slozenih sistema mogu biti veoma komplikovane. dok je kolicina toplote koja utice na porast temperature ulja u rezervoaru QR ==mc(Tz --7.4. .3.A. +N..2.prikaz ukupnih energetskih Stika 4.3.20) Mehanicki gubici snage Mm javljaju se na pokretnim povdinama HC~a. da'.26) 2 je srednja logaritamska temperatura u kojo] su oznake prema 81. koeficijentima provodjenja toplote ki' i merodavnim temperaturskim razlikama 11'F.23) preko svih povdina UHS-a A. (4. deo na razmenu toplote sa okolinom (Q~) ideo.2.3. a u nasoj zemlji .([2 '-tl ") I1TR == In[(tl '-t ") / (t2 '-tl " ) ] ' (4. a s druge mora biti dosuta u rezervoar. . usled curenja nastaje i gubitak snage !vI M C == j=l e. pri cemu su kroz izraz (4.. Ukoliko ovakav cevni sistem he postoji ova koilCina ulja. maze se uneti kroz individualni nacin prikazivanja UHK.4.=1 (M =1 +J+K+N+N.. pri stabilnom radu UHS-a toploti gubici su: Q=Qa+QR .2.3. u najveeem broju slucajeva avo je tesko ostvarljivo.l.3.

Razvodnici imaju visepriklju~aka...:IE. Koriscenjem navedenih simbola lako se dobijaju ("izvedeni") simboli UHK: t {. Treba napomenuti da svi standardi predstavljaju vazece dogovore i praviia 0 nekim tehniekim pitanjima. koja obi~oo vom)a A~ B rez.oznaeava sa P. obieno je to vod koji doIazi cd pumpe. Linije upravljacke linije. B.od~k ·I... vee ee se dati sarno njihovi osnovni principi koji. treba napomenutida ventil sigurnosti stupa u funkciju sarno ako je iz bilo kog razloga doslo do prekomernog pcirasta pritiska. Ovde se necedavatidetalji ovih standarda. linija koja obuhvata neku celinu predstavljaju UHK sa obrtnim kretanjem. _ ! .cevni vodovi._ ..erv~a~u. C. te je lako moguce da se navedeni standardi iz nekog razloga promene ida unekom drugom vremenu budu nosili neke nove brojeve." prigusnice.5= [fJ]Z] hidrocilindar.002-007.~ ·1 J sa IZVrsmm orgamma oznacavaJu se sa A. V .. na pro min. dvosmerna pumpa.- ~ @ ~ jednosmerna pumpa. l '" moguenost regulacije. HM dvosmernog dejstva. ·. jer zainteresovani Citaoci veoma lako mogu doCi donjih. Osnovni simboli su: cevi . [> smer strujanja u pneumatsldm komponentama.~se obicno oznacava sa dva broja. t I. ozna~ava sa R: Pr~kljucci koji spajaju :t:<lZ\'.Osnove uljne hidraulike 311 njima odgovaraju standardi JUS N1...p R Slika 4. Krugovi pumpe (kompresori) i hidromotori. Simboli koji opisuju funkciju su: Trouglovi II> smer strujanja u hidrauliekim komponentama. pri· eemu se prikljueak ulja pod pritiskom.. Razvodmk . omogueavaju lako razumevarije rada hidrauliekih (i pneumatskih) instalacija. predstavljajurazvodnike i ventile. dok se pcikljuook u powatnoj geaui.5. razvodnik ventil sigurnosti. 0. 4.5. Strelice smerovi strujanja.1 . --.Radi boljeg razllmevanja na hidrauliekim shemama rada UHS-a. .. C!) -¢>- tJ Primenom navedenih simbola i UHK veoma lako Se mogu dobiti slozene UHK kao i tumaCiti rad i funkcionisanje siozenih UHS-a. nepovratni ventil.Sanjima se vrsi izbor smera kretanja izvrilnog organa. c..t~.·. gde moznacava . RAZVODNICI Razvodnici su UHK koje prikljucak ulja pod pritiskom spajaju sa jednim iIi vise cevododa koji vode ka i od izvrsnih orgima. Pravougaonici filteri o DO] r-. HM jednosmernog dejstva.

Da bi razvodnik obavio svoju fllnkciju on konstruktivno moze biti izveden sa obrtnim telom i sa translatornim telom .. R ".3 Razvodnik sa translatornim telom Slika 4.1. Razvodnik 4/3 sa obrtnirn telom prikazan je na s1. Iz kontrohle zaprernine V1 istice fluid brzinom v.4. P sila neuravnoteienih pritisaka i R sila reakcije.2. zatim. Tom prilikom moguCi polozaji su P-A. Do ove sile se dolazi lZ jednacine kretanja pokretnog dela razvodnika koja glasi: A a) X '11> rrrrM~B.5.klipom. tadallije struji ad B-R.4. Shematski prikaz ovog razvodnika dat je na s1. (4.5.5. sile u oprugama su Fcl = Cl (XOI + x) i Fe2 = c1 (X 02 . Tako na pro razvodnik 4/3 sa s1.5. dok u kontrolnu zaprerninu V2 dotiCe fluid brzinom v 2 i pod uglom ct.. &to oznacava radni hod klipa.5. F~ sila trenja Fel i ~2 sile opruga. a polozaji su mu P~A (B-R).312 Osnove uljne hidraulike broj prikljucaja a n btoj polozaja.4. j od P-R kada HC miruje sto se naziva neutralnim polozajem razvodnika. P-B (AR) i l1eutrall1i polozaj. koristio za upravljanje radom He. prema tome on irna iste funkcije kao i razvodnici prethodno analizirani.3. Ako postoje.S.5. na pr.4. Stika 4.4a. aktivill. Ovaj nedostatak je uspesno resen sa razvodnikom sa klipom.2 Razvodnik sa obrtnim telom Jedan razvodnik sa klipol11 prikazanje na s1. Primenom za kontrolne zapremine VI i V2 zakona 0 . avo je razvodnik 4/3.3. tvrmr I){ gJ p b) \={] ~. Ovaj razvodnik bi se. od protivpritisnog prostora HC ka rezervoaru.x). u kojima X 01 i x 02 oznacavaju stafickedeformacije opruga.rO d) [pJ e) ~j) Slika 4.+Fcl-Fc2 +P. Sto oznacava povratni hod. U cilju odredjivanja sile reakcije R nastale promenom kolicine kretanja posmatraju se kontrolne zaprernine Vi i V2 sa s1."snja il"lllzvo«llnika Ako se razvodnik iz stanja mirovanja :leU prernestiti u neki novi polozaj tada treba obezbediti silu aktiviranja F. 4.5. od P-B i AR.1) u kojoj je m x sila inercije. i za uobicajena konstruktivna izvodjenja ima vrednost ct '" 69°. Vrednost ugla ct zavisi od konstrukcije zazora u razvodiku i od trenutnog polozaja klipa u razvodniku. i pod uglom ct. SHa.5. tj.5.4.1 ima 4 prikljucka i 3 polozaja.4 NaCini aktiviranja razvodnika F=mx+R+P. Ako se ovirn tipom razvodnika zeli A~~ postiCi veCi broj poloZaja tada su konstruktivna resenja veoma slozena.

3. prikazani su na shemama sa bocnih strana.' dobijaju se sile reakcije . Odrediti silu leojom ulje deluje na klipove.4.5. RESENJE: 4. Razvodnici su.4.15m I s.2) dobija se ukupna sila reakcije Rx :::: Rxl +RX2 :::: pCV. po pravilu. 0:=69°.3) . R :::: pV v2 coso: . RXI :::: pV1V coso: . to se brzine strujanja u procepima razvodnika mogu odrediti kao Vj :::: J211pj I p (i=1. pneumatsko (s1.5. D=lOOmm. odredjuje kao !1p = pc. Ovaj izraz vaii pod uslovom da su ulazno-izlazni smerovi strujanja u komorama razvodnilea leao na s1. za jedan polozaj klipa koji jedefinisan sa konstantnim procepom x=const./2A-. i to f~ :::: 25I! min lea izvrsnom org.PPA := I1PBR := 35bar. Hidraulicke iuJ.4. a=pc.2.5). ukupna sila realecije koja deluje na klip razvodnika je R:::: R"l +R"2 :::: PCV. pri tome je ugao pod kojim ulje kroz nzvodnik struji 0:=69°. NaCin aktiviranja. sto znaGi da su. HC je spojen sa razvodnikom (4/3) sa klipom u kome su padovi pritisaka I1p::: /}.4c). vee se koristi oblik preleo protoka ·2 ? I1p::::aV .5.4. RESENJE: S obzirom da su dati padovi pritisaka u vodovima P-+A i B--»R . elektromagnetno (s1. Problem 4-3.:~=lr/.3.raktcristike razvodllllika Razvodnici su UHK u kojima se strujanje obavlja u maIim kanalima i/ili u procepima. dakle. pri tome pretpostavljajuCi da su pritisci u njima leonstantni i zahemaru]uCi sile tezine.5Ae) i hidraulicko (sIA. relativno male mase.5. Medjutim. p = 900kg/ m3 . v.3) proti(Se ulje.jednacina (3. u njima veIikipadovi priiisaka.5. Problem 4-2. gustine p:::: 850kg 1m 3 . Primenom izraza (4.2) Ukoliko leroz razvodnik istovremeno imamo n razlicitih protoka fluida sila reakcije se odredjuje kao R:::: P2.v 1+V2 v2 ) coso: :::: 12.5bar. Padovi pritisaka u granama P.4j). Dati podaci su: d==25mm.4.Osnove uljnehidraulike 313 promeni kolicine kretanja .2).9 N. Iokalni otpod te se zato na njima pad pritiska. Kod dobro uravnoteienih razvodnika.5. /2.. (4. U odnosu na vrednost sile F vrsi Se izbor sile aktiviranja: razvodnika.-fA i B--»R sul1Pl == 3bar i I1P2:::: 1. ovajoblik za pad pritiska se retko upotrebljava. sila aktivirarija je F I::: R.5. 1 x2 2 Prema tome.4. Zbog velikih prigusenjakojasu prisutna u razvodnicima gubitak strujne energije se pretvara u toplotu sto se maIlifestujeporastom temperature radnog fluida.5Ad). sa s1. Kroz hidraulicki razvodnik 4/3 (s1.5. Odrediti silu hidraulicleog otpora ulja koja deluje na ldip razvodnilea.Vj cosO: j . a koje moze da bude mihanicko sa rucicom (sIA. odnosno znacajni gubici energije. U HC kreee se ldip sa dvostranom klipnjacom brzinom vp =O. komande y i z sa sIA.5.3. (4.5Ab) ill sa papucicom (s1.riu i f/2 :::: 20ll min od izvdnog organa.Vl +r/2V 2 ) coso: .5.

5.4) u kome je f.L = 11 ~ koeficijent protoka razvodnika.5.5.3). razvodnika. predstavlja funkcionalnu zavisnost pad a pritiska od protoka. iz njega za poznato !:"p dobija protok V:=J!:. temperatura ulja menja. Podaci koji se u literaturi nalaze za jednu UHK obicno vaze za jednu temperaturu ulja i to onu Sa kojom je vrseno ispitivanje. I 2 Vi (i=1. temperaturi ulja t2 ? koja Iezi na sasvim drugoj hidrauIickoj karakteristici. razlike pritiska primenom jednakosti padova pritiska na UHK kao lokalnom otporu i pada pritiska na ekvivalentnoj pravoIinijskoj deonici cevovoda.erisltike Hidraulicka karakteristika.gustina i viskoznost se menjaju. URS ne radi sa projektovanom temperaturom.5 moguCih strujnih tokova odgovarati njegova kriva hidraulicke karakteristike (81. dove see do promene pada pritiska u UHK.5. sto dovodi do promene hidraulicke karakteristike razvodnika koja postaje !:"p == J(x.5.P2 na. sto znaci da ce svakom od SIika 4.3.pla:=flAJ2!:"p/p. Ove krive se za 8vaki razvodnik odredjuju eksperimentalo. vaZi relacija v(t) == va (to Itr .Mdll":al1lllicke karak!l.5. T = PiA..6) sa indeksom 0 oznacene su referentne vrednosti na temperaturi to' Temperaturska promena veliCina P i v.5) i (4. !:"p:= Jeri).314 Osnove uljne hidraulike AB B-R u kame je a koeficijent hidraulicke karakteristike i A-R A merodavnapovrsina poprecnog preseka. PJieJr3cmmavanje . pak.· (iT' 2 Vi . postavlja se pitanje koliki je tom prilikom pad pritiska na UHK? Ovde je osnovni problem. dakle. P-A i B-R. kao sto je vee receno.5.Uizrazima (4.P1 := f (V).v).. na pt. Treba napomenuti da ako se polozaj klipa u razvodniku menja tada se menja i velicina ulazno-izlaznog procepa x (sI. U razvodniku istovremeno ima vise strujnih tokova. koliki ce biti pad pritiska !:. ili. Ovde ee biti reCi 0 odredjivanju nove.5) pri cemu je ~ koeficijent temperaturskog sirenja. tj.. dok se Idnematska viskoznost u intervalu od lO-lOODC moze odrediti kao: (4.5. Zavisnosti ovog tipa se najcesee koriste kada se razvodnikom obavlja i neka funkcija regulacije. 4. Gllstina se menja kao: (4.. Medjutim. na pr.Pi = PiS. ako se u samom prbcesu ispitivanja UHK. Dakle. (4.2) .5. Pri promeni temperature karakteristike ulja . iIi se.4.6) gde je n koeficijent koji zavisi od vrste ulja.P1' a sto odgovara jednoj tacki na ltrivoj hidraulicke karakteristike !:.. pak.. pri istom zapreminskom protoku. ako se pd konstantnom protoku na jednoj temperaturi ulja t1 poznaje pad pritiska !:.5). !:.4.

Na referentnoj temperaturi to == 15°C kara- kteristike ulja su: Po == 900kg / m 3 . Iz ovog rdenja sledi da porastom temperature pad pritiska opada. Koliki je pad pritiska na ovom razvodniku.1c).6. ==A.1a). lP'uIDpe Pumpe su strujne maSllle koje Se koriste za transformaciju mehanicke u strujnu energiju.9) dobija se: a) I1P2 = 5. I1P2 == 8. pa se zato koeficijent trenja odredjuje na sledeCi naCin == 1. / Ie.44bar .9) koji sluzi za preracunavanje pada pritiska sa jedne na drugu temperaturu. elektromotorima na fiksnim i dizel motorima na mobilnim masinama. lP'UMlP'E I IDDROMOTOJ!. krilne (s1.6.5.l v.po pravilu. odalde se zakljucuje da se St i Ai na isti naCin menjaju sa temperaturom. Yo = 32mm2 / s.5.6.elSrivalentnoj cevi ' a {a 11 . Pl l d 2 2 en) ± 2-b l+~(tt-to)(ti) PoYol ~ nb 1/ 2 6 -- d5-n' (4.0007K] i n=2.1.8) Prilllenom relacije (4. pri istom zapreminskom protoku.Osnove uljne hidraulike 315 iz koje sledi 1/ d == St.5. na tempe~ raturi ulja od t2 == 55°C ako je strujanje a) laminarno i b) turbulentno u hidraulicki glatkim cevima? RESENlE: Direktnom primenom izraza (4.5.to) t] nb /1p2=I1Pq+P(t2. ReZimi strujanja u URS-usu takvi dase cevi ponasaju kao hidraulicki glatke.lwriste uUHS-ima tada je njihov prvenstveni zadatak da povecaju pritisak ulju. Najcesce primenjivani tipovi pumpi su zupcaste (s1. b == 114 -turbulentno strujanje Koriscenjem Darsijeve formule i izraza (4. Uljno-hidraulicke pumpe.5.7) Re a == 0.-) ) O/ (4.U: 4.4. 4. Kroz hidraulicki razvodnik struji ulje temperatute t] = 40°C i tom prilikom pad pritiska je I1p] = lObar.t i.1.8) za dye razliCite temperature dobija se izraz 1+ ~(t] .lobija se pad pritiska u. UHS-i se nalaze na fiksnim i mobilnim masinama.. kako bi ono kasnije bilo sposobno da obavi neki tehnicki zadatak. Problem 4-4.6.. Kada je rec 0 pumpama koje se. .=Ep. == const.5-7) <. b == 1 -laminamo strujanje A=-b (4.3164.1b) j klipno-aksijalne (s1.4. P== O.4.235bar .5. a pumpe koje su u njima polcrecu se. U c) Stika 4.6.6.

p obav~ia se obrtanjem zupcastog para kod zupcastih i krilaca kod krilnih pumpi.2.1a). slicno iIi identicno leao i zupcaste putnpe (s1.6.98 IIp :----' pri cemu su: 'lp stepen korisnosti pumpe koji za zupcaste pumpe ima vrednost od MC0 (4. Izmedju dobosa i HMnalazi se reduktor koji ima prenosni odnos i:= 1/ 100 (i =nd /17 HM ) i stepenakorisnosti llR = 0.9. HM ima sledece karakteristike: q = 66'. IHllilr®m@torll Hidromotori su izvrsni organi sa obrtnim kretanjem u kojima se raspoloziva strujna energija pretvara u koristan mehanicki rad. Za ovaj tip HM protok se odredjuje leao I I .::i_:--_ _. dok se kod klipruh taj zadatak obavlja kretanjem klipova.p V.2 gde je llH stepen korisnosti.9.4) gde je q (JitJ°) specificni protok. mehanickih i zaprerninskih gubitaka i krece se u intervalu ad 0.4.8 do 0.6.5mi s. 4.. n obrtaja. tj.6.2) 0. radnom zapreminom za jedan obrtaj koji se obicno izrazava u lit/a.6.:. a 0 cemu ovde nece biti reCi~ Porastpritiska u pumpi t.i"'zn:. M' moment koji se saopStava pumpi obrtanjem pogonskog vratila i co je njegova ugaona brzina. Odrediti potrebnu snagu pumpe za pagon UHS-a.] a sto'zavisi od tipa i konstrukcije pumpe. tj.8+0. stepen korisriosti DHS-a i UkUplli stepen korisno- .. HM se leonstruktivno najcesce izvode sa zupcastim parom.2.6.6.ulicko kolo u kome se nalaze pumpa i HM. dobija teorijski zapreminski protak kroz pumpu V = q 11.4. i odredjuje se kao !r/=qn.98). ugaonom t>p brzinom w. Stvarni protok koji pumpa potiskuje je t manji od teorijskog zbog postajanja kolicine tecnosti M/ koja cirlmlise sarno kroz pumpu.. s1.6..7cm3 /0. Probleol 4~5. Dizalica irna dobos precnilea D=im koja podize teret mase m=4000kg brzillom Vo =0. ana osnovu cega se.:::o. (4.8 do 0.1) gde je llvp zaprerninski stepen korisnosti pumpe koji ima vrednost od 0. protice radni fluid protokol11 V koji ima p~d pritiska t1p.8 do 0. ~04J (4. Mw (4. Kroz 1-IM.316 Osnove uljne hidraulike sklopu jednog tipa pumpi nailazi se na razlicita konstruktivna resenja. prema tome ~ V rasoloziva hidraulicka snaga je /!:.3) Slika 4.9.. Za pogon dizalice koristi se zatvoreno hidra.909. Snaga potrebna za pogan pumpe. cija vrednost zavisi od konstrukcije HM. /::. Ova snaga se koristi za ~ savladavanje abrtnog momenta A1 brojem obrta 17.pV P =--:.:..6.s:.pV'ln :. Izmedju korisne i hidraulicke snage HM vazi relacija M C • P = !!:. Sa aspekta proracuila DHS-a zupcaste i. krilne pumpe se karakterisu specificnim protokom q.. n broj abrta vratila i llvp zapreminslei stepen korisnosti (l1vp = 0. ll v I-1 "" 1 i llHM = 0. za.

62kW .210.= 1050.95 i IIp ulja = 0.38bar.l/d.36%.2841. HM je povezan sa strujanje generatorom koji za proizvodnju elektricne struje uobicajene frekvencije zahteva broj obrta nHM == 1800 o/min.I M .d <=.652 ml s. koji ima prenosni odnos i = 1160 i ]I~ stepen korisnosti 11R = 0. Slika P. llHs =-p=69.1PHM = 205. Na osnovu brzine dizanja Slika P. snaga pumpe i stepeni korisnosti .68% . Zapreminski protok HM-a ri' = q I1HM /llvH :::: 70/ / min daje brzinu strujanja u1ja u cevovodu v:::: 4V / d n = 1. Pd = \ \ pumpu (q p == 65cm obezbedjuje 3 / 0 .95 i 11H = 0.d za dobos dizalice.8.4-5 Vo ::::UJ d DI2 odredjuje se broj obrta izlaznog vratila dobosa I1d = 60vo I Drc:::: 9. v==2. IIp =0. Na osnovu vrednosti Rejnoldsovog broja Re = vd / v = 225 zakljucuje se da je u cevovodu laminarno strujanje i da je koeficijent trenja A:::: 64/ Re :::: 0. KoristeCi karakteristike reduktora dobija se broj obrta i snaga HM-a I1HM = -. Pribrzini vetra od va = 40 km 1h elisa vetrenjace se okrece sa no = 36°/min i pri tome na svom vratilu proizvodi snagu Po = 60 kW.55°/min.9). Iz Bernulijeve jednacine za zatvoreno strujno kolo dobija se porast pritiska u pumpi . . Na ovom vratilu se savladava moment M d = mgD 12. I. d=50mm) i HM (llvH =0.4-6 . Elisa no ~ preko reduktora. 2 Konacno.d=30mm.1Pm. 2 PHM = NfHMUJ HM :::: .iTllHM ' UJ HM =nHMn 130 . dabija se obrtni moment MHM = 196. pa ce njegova snaga biti Pd = lvIdUJd == mgvo =19. Vetrenjaca koja sluzi za proizvodnju elektricne energijeima UHS prenosa snageu kome su ugradjeni pumpa i HM.fE: Najpre se odredjuju podaci za mehanicki sistem. Ostali podaci su: /=15m. . pokrece zupcastu ~ p [ ..1p::::. Iz izraza za snagu HM-a .2N 1ill i pad pritiska . v=2. I.4 m /s.v /2=212.1PHM+pA.2bar.1p r.4°1 min I nd . tj.974kW .-'" p UHS~a i dizalice su: P==-1l-=30.4 m 2 /s) kroz cevovod (l==25m. specificni protok koji HM treba da iri1a :' .584kW .82) koja <F=> Vo (p = 900kg/ m 3 .Problem 4-6.91. PHM :::: Pd IllR == 21. p=880kg/m 3 .O~mo\Je uljne hidraulike 2 317 sti dizalice.=C> V RESEN.10. llvP :::: 0. 11=p=ll[-[slln =63. Odrediti snagu koju HM preda generatoru.

step en korisnosti UHS-a i vetrenjaee od elise do generatora.08Nm (CO H l-1 :::: 11H!\iJt 130) . stepeni sigurnosti UHS-a i vetrenjace do generator a iznose 11HS == PHM I Pp = 73. Problem 4-7.6cm3 1° . krivina i racvL Odrediti: a) sl1agu pumpnog agregata.pA·lI d.3 bar. 11vl ::: 0.10-4 m 2 Is.7Sbar 2 sa kojim se dobija snaga koju HM preda generatoru PHM ::: APHIvl. HM-e pokrece pumpa karakteristika YJvp = 0.6kW. Sa ovim reZlmom pumpa u cevovodu ostvaruje srednju brzinu strujanja ulja 2 v = 4V I d 7( = 1. V ~Ijanje alunUl1ijumske tralce obavlja se sa dva radna valjka precnika Dl =: 800mm koji su pogol1jeni sa dva identicna HM-a karakteristika ql :::: 1238.9 cm 3 /°.98 i llHl ::: 0. p = 850kg 1m3 . Odrediti brojeve abrta HM-a.:':: 641 Re = 0. I:!. P = 8753 W . Na ovom valjku se savladava moment M2 ==3840Nm. RErEN7E: = 918. llv2 :::: 0. Za pogon valjaka valjaclcog stana koristi se UHS sa HM-imll.98 i 11m =0. b) pad pritiska na prigusnici b.p = PpY)p rv =201. RE'SEJV7E: Pri zadatim uslovima pumpa radi u reZimu sa no pi'. PI' = ll~ :::54. Y) == P HM I Po == 66. koja se akrece sa I1p :::: 1450 o /min.94% .4 m i koji je pogonjen HM-om sa karakteristikama q2 '" 1440.4-7 ProDlem 4-8.96. S obzirom da ista koliCina fluida prolazi kroz pumpu i HM to se jz jednai5ine kontinuiteta V = qHMI1HM IllvH = q P I1p llvp dobija specifieni protok HM-a qHM =q -.97 i YJp =: 0. snagu pumpnog agregata i stepen korisnosti UHS. U UHS-n nalaze se dva identicna HM-a koji imaju karakterjstike 3 qH '" 30cm /0. 11HS = 76..395cm 10 P llHM l1p 3 • Konacno.132 ml s sa kojom se dobija laminarno strujal1je (Re = 283) sa koeficijel1tom trenja A. pri tome ostvarujuCi obrtni moment MirM :::: PHM I co Hlv[ == 213.PPR koji omogucava zeljeno krtetanje . 1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno struj110 kolo dobija se pad pritiska na HM-u f.SkN. b.4 bar .9°/min . np =j=2160 0 /min . Pri brzini valjanja od v 0 =' 5inl s silareakcijekoja delllje po obimu valjaka je R1 ::: 9 .56% . Ostali podaci: b.'11 HM == 40.v 12 == 200. v = 3 .PHM ::: b. /==20m. savladavaju obrtne momente Ml == 40Nm i M z =: 30Nm. d==20mm. Za namotavanje trake koristi se valjak Ciji je precnik D2 ::: 1. 'l"jvH :: 0.95.38l1min .318 Osnove uljne hidraulike pri datim uslovima. qp = 20cm 3 /0.p. Zanemaliti lokalne otpore llsisa.2261.9.Pf = 0. V=q p l1 pll vp =133.96% 111 =112 Slika P.PR ::: 2 bar ..98 i llH =0.9 i koji.-llvp11 vH ==70.164kW .

.P1.08 .1E: Na asnovu zadate brzine i dimenzija valjaka valjanja adredjuju se brbjevi abrta HM-a D i Ttl1i vo=~ ~-? 111 = 119. I'lPnv = 0. Is ==5m.PR1 +I'lPm +¥[2 + I'lPLl --l. (i=1.. . Pri opterecenjima HM-a ]vl1 == R)D1 12== 3800Nm i M2 dobijaju se snage P[ii = M..4°1 min ...2bar..2. Is =4m. d..~o =: 2Vs ' r ~j2 == v3 ::= J:.Pil1 = 207.33m/s. 112 ==68.Pt7 + f. i koeficijenti trenja (A j ::= 64/Re j ) ukarakteristicnim granama iznose: 1v1 = 0..S.27llmin . Slika PA-8 Sa ovim brzinama dobijaju se Rejnoldsovi brojeviu karakteristicrrim deonicama ReI ::= 2133 . RESEN. R2 6. . == Pm/VmTlm --» I'lPH1 == 198...sa deanicama 1-6-7-8-9-1011.. f..PIU == 1bar.06 . jednaCina kontinuiteta r Vs :::: vH1 ' V6 == V7 ::= r)-9 ==J:.03 .I'lPtG + f. '6' ==4m. Res == 1601 . 17 =8m. l2=5m. = q/I.Pf2 ==0..P t8 +I'lPI9 + tlptlo + f.9ll min.p v6=v7=v9=v10=1.11) VI = Vl! = 1. 19 ==8m.61kW.1 bar .03 . f.Pn ==0..21°/min.. na osnovu cijih vrednosti se konstatuje da je u UHS~iIstnijanje larhinarno. (~==6m. 1Tlvi ~p Vm == 150. A2 == 0.p = API1 +I'lPnv +2f.==60mm. 4 bar .'do ==40mm. 1]1 == 10m.2) jz kojih se odredjuju padovi pritisaka I'lp. 110 ==4in. .f = PA f .97 bar .779m/s. a) 1z Bernulijeve jednacine za zatvoreno strujno kolo.T4 == Vs == VH2 ' T~ :::: V == V +T/6 == Tis +r~o ll 2 dobijaju se brzine strujanja: v j ==4VldJn . tlPH2 = 170. . f. 11 ==2m.8bar .(j=1.IQ--4 m2 Is. H2 Koriscenje!iJ. koji daju pro toke ulja kroz HM-e: V. RC 2 == 1064 . Ostale poznate veliCine su: D=80mm. dobija se potrebni porast pritiska pumpe f.. v==0.As == 0.65bar odnosno snaga pumpnog agregata P == I'lpV1 l'llp ==154. VR ==2m/s . V == lOO..v~/ 2.If I d f . 13==6m. Re 6 = 2134 ..OJ.. i oni daju gubitke usled trenja f.Osnove uljne hidraulike 319 HM-a za namotavanje i c) stepen korisnosti hidraulickog sistema.3bar. p=800kg/m I'lPR1 ::= 3 .. v2==v3=v4=vs=1.333ml s . A6:::: 0.

protiv-pritisni prostor iz radnog hoda postaje radni prostor u povratnom hodu (s1.7.82 bar c) llHS = (2Ml co l + M 2 co 2 ) / p = 79. Osnovne podele hldrocilindara su pre rna nameni iprema broju klipnjaca. dakle.7b) tada se uocavaju dye karakteristicne zapremine VI i V2 • Zapremina V.pR 2. da se radni prostorveZe za veCi a protivpritisni prostor za manji pritisak u leomorama cilindta. dole se iz zapremine V2 odvodi ulje i ona se naziva protivpritisni prostor.f¥Jt3 .f¥J f2 .f¥J H2 .1. jeona u koju se dovodi ulje i naziva se radni prostor.f¥J JI . G c) Slilca 4. .7c i d). (4.f¥J'1 .4.U inzenjerskoj praksi najcesce se koristi HC-i dvosmernog dejstva.4. Veoma su retki UHS-i koji ne sadrZe HC kao izvdni organ.dejstvom sile pritiska a povratni silom opruge (s1.7. Ova promena leontrolne zapremine Cini da je strujanje u HC-u nestacionarno.7a) iIi silom teiine . Ako se posmatra jedan HC dvosmernog dejstva (sl. Prema broju kijpnjacaHC-i se dele na HC sa jednostranom (sL4. i He dvosmernog dejstva. tj. i to sa proracunskog a ne sa konstruktivnog aspekta.1b).320 Osnove uljne hidraulike b) Iz Bernulijeve jednacine za strujnicu koja prolazi kroz deonice 1-2-3-4-5-11. S obzirom da lelip vri3i radni i povratni hod to pri povratnom hodu zapremineV.7d). kod kojih se radni hod obavlja .7.7c) i dvostranom klipnjacom(s1.f¥J'4 .4.2 I':. (s1. Zbog vaznosti HC-a Uovom odeljku ce se njihovom proucavanju posvetiti vise paznje.18% .b). IDDROCllLINDllU Hidrocilindri su izvrsni organi koji sluze za transformacije strujne u mehanicku energiju."llll Pri procesu izvlacellja-klipnjace iz HC-a zapremina ispunjena uljem se menja.PPR '"= f¥J. Bwzillllslko polje llll Ihidrm:Himll.f¥J 12 . ali tada mora postojati i odgovarajuCi zupCasti par. Hidrocilindri.ll.f¥J 15 ~ f¥Jtll = 33.4.7. i V2 menjaju uloge. 4.f¥J"v . OCigledno je.4.7.1) Hidrocilindri se ponekad koriste i za pretvaranje pravolinijskog u obrtno kretanje. time se dobija korisna energija P= Fvp . kod kojih se i radni i povratni hod obavljaju silama pritislea (sL4. Prerna nameni HC-i se dele na: HC jednosmernog dejstva. Pri toj transformaciji savladava se radna sila F brzinom v p (indeks Pse koristi od engleske (francuske) reCi piston koja znaCi Idip). 4. dobija se pad pritiska na prigusnici I':.

7.1.2a). Osim navedenih elemenata. Medjutim. Nestacionamoststrujanja u HC ad trenutnog polozaja klipa. koja.definisu.se karakteristicni protoci ulja (v.7. Moze se kazati da je u opstem slucaju strujanje u HC-u trodimenzijsko i nestacionarno.1. struktura strujanja uHC-u zavisi i od pocetnog polozaja klipa i od njegove brzine kretanja. vrtlozna struktura u kontrolnoj zapremini HC-a postaje joil slozenija. doCi ce do forrniranja viSe vrtloznih zona (sl.1.1 Vizualizacija strujanja u HC primenom lasera pri brzini klipa od 8. Daljim kretanjem Idipa.7. 4.4.2. da bi se ukazalo na mogucu strukturu strujanja u HC-ima.7. U pocetnim trenucima kretanja Idipa iza naglog prosirenja (Odeljak 2.1. predstavlja naglo proSirenje. u odnosu na polozaj prikazan nasL4. to sledi da je struktura strujanja u HC-u veoma slozena.7.4. Zato ce se ovde.7. s1.2. Takva geometrija. a koji su V. kao i eventualno nesimetrican polozaj ulaznog (izlaznog) prikljucka za ulje.2d. dakle. Brzinsko polje radnog fluida u radnom i protiv-pritisnom prostoru manifestuje se kretanjem klipa brzinom Vp. veoma slozeno za analizu. Sa oveslikejasno je uo~ljivo da je nestacionarnost strujanja u cilindru direktno povezana sa trenutilim polozajem kUpa u cilindru. sa strujnog aspekta. a njihov ukupan broj zavisi vp t a) t b) t c) d) I Slika 4.5.1. odnosno povecanja kontrolne zaprernine. dolazi od konstruktivnih razloga.7J. Dalji rezultati vizualizacije strujanja mogu da se prikafu preko strujnih slika datih na s1. uglavnom.1. Na osnovu ove brzine. Na ovoj slici prikazan je slucaj kada su cilindar i ulazni otvor za ulje saosni.4.1.7.la) \ I .1.. koristiti rezultati vizualizacije strujanja prikazani na s1.5 mm/s [20] dobijeni primenom laserske metode merenja. zbog daljeg kretanja klipa.OsnoVe uljne hidraulike 321 Kada se jos uzme u obzir i eventualna geometrijska slozenost kontrolne zapremine.3) forrnira se jedna vrtlozna zona (sL4.1.1.2b).l Slika. Na ovoj slici zatvorene strujnicepredstavljaju vrtloge. 4.

1a prikazanaje promena pritiska u radnom i protiv-pritisnom prostoru HC-a.svoje uloge pri radnom i povratnom hodu. i P2 sila protiv-pritiska.2.radna . neravnomernosti rada pumpe. Ako su navedene pojave izraZene tada one rezuItiraju nestacionarnim dejstvom sile pritiska. D 2n 2 n 2 ~ =: Pl-. 4. u radnom prostoru pritisak raste. moze da bUde.7. dakle.7. definisan periodom t]. koje se uocavaju na s1. 0 ovim ppjavama treba voditi racuna pri dinamickoj analizi rada DHS-a. Taj pocetni porast ptitiska.2. Sa ove slike se uoeava --<>-f. da ce karakteristicni pritisci radriog fluicla u HC-u biti furikcije od vremena. U Odeljku 4..aktivna sila pritiska.322 Osnove uljne hidraulike .7. Nasamom pocetICu kretanja Slika 4. nestacionarnosti strujnpgpolja u komorama HC-a. asto moze da izazove V'ibracije mehanickih sklopova i sistema koji su povezani sa HC-om.f----=---_-<--"'-_ (x) nestacionarnost pritiska pri kretanju klipa. tako i ovde radna i protiv-pritisna sila pritiska menJaJu .Vp V] =: .7. tj p] = p] (t) i Pz =: pz (t).:.F" ' pritiska: . Moze se zakljuciti. lP'oRje pritisika U lhIidrocilillldlf'u Strujno polje u karakteristienim pros to rima HC-a definisano je sa poljima brzina i pritisaka.4. nestacionarriost radne sile i dr. Slieno kao i kod radne i protiv-pritisne zapremine.3) 4 pri eemu su ~ . . a sto zavisi od brzine ukljuCivanja razvodnika. klipa..7.1a. prestanak rada drugih izvrsnih organa.4. (4. dok se stacionarnim rezirnima rada one ne uzimaju U obzir...2) 1z ovih izraza sledi da je brzina klipa ujedno i srednja brzina strujanja radnog fluidau komorama cilindra..2. Polje pritiska u HC-u daje sile PI -::. V2 =: 2 2 n CD -d )4'v p .7.. vee je reeeno da je btzinsko polje povezano sa protokom.. trenutan iIi postepen. 1z tog razloga analizi polja pritiska u HC-u ee se posvetiti vise paZnje.1. Korektno a) poznavanje pritisaka PI (ili P2) je veoma vazno jer je aktivna sila pritiska p] (iIi P2 ) ta koja obavlja korisno x dejstvo. odnosno sa brzinom kretanja klipa. Ostale rieravnomernosti pritiska.7.. b) Na s1. Cijim dejstvom se savladavaju sve ostaJe sile koje deluju na HC.. P2 == P2 (D -d )4 ' (4. su posledica: ukljuCivanjai iskljucivanja razvodnika u drugim hidraulickim kolima.1.2. zbog> aktiviranja razvodnika. D 2n -4.

o . kao i promenu pritiska u HC-u prikaza:qu na s1. a sto rezultira dejstvom' konstantnih silapritiska ~ "" canst. tad a sledi da su karakteristicni pritisci konstantni (p] ~ canst..1 - PI) t ' 3 T b3 == Pz.4) odredjuju se iz uslova: p] (0) := p].3. p] (T) ::: Pl. U pojedinim fazama kretanja klipa. ona mogu veoma dobro da se aproksimiraju linearnim i konstantnim· funkcijama koje su prikazane na sl.tj. Teorijskiposmatrano trenutnim uldjucenjem razvodnika pritisak bi porastaona PI a brzina: klipa na v p' Medjutim.2.~. 4. Za ovakvo kretanje klipa dobijaju se zakoTl promene brzinei hoda klipa . i c) zavrsni.l . koji se karaktelise porastom pritiska. definisu se sledeee faze kretanja klipa: a) pocetni period. P2 (1') ::: hI . 4.P2) / t].3.l t Slika 4. pzU])::: P2(t1 +t2 )::: Pz . O P2 e ) == ho . a konstante a i i bi (i= 1. a2 == (pu . a 8to je propraeeno pocetkom kretanja Idipa.Pl. u kome je pritisak prakticno konstantan.1a.7. oznacenim sa tl .) .2.1a.4. postizanjem ravnomerne brzine kretanja klipa v p pIVa faza je zavrsena.2.o- P2 _~~~~!~__~t2~____ ~si4 ~--~----------~--~ .~I S t .2. Medjutim. P2 ~ canst.t2 i t 3 . iIi periodubrzanja klipa (t]). b4 ::: PZ.O) / tl .1b prikazan je dijagram promene brzine kretanjaklipa.7. ' a3 == -(P2. zbog efekata stisIjivosti tecnosti. i koje glase: a1t + b1 . iIi period usporavanja klipa· (t3 ).4. a4 == -(P2 . Na pocetku pIVe faze klip mimje (x == 0) a pritisciu radnom i protiv-pritisnom prostom su p] 0 i P2 o.~nj~govim ubrzanjem. koja su prikazana na s1. ako Se mogu zanemariti promene pritiska u periodima t] i t 3 . Faze kretanja itlipa Na s1. i ako vreme ukljuCivanja razvodnika moze biti veoma kratko. b) radni hod.2. p(t) Xi \ P1. i P2 ~ canst. 1 - (PI..O .1 + (P2 - PZ. oznacenperiodom t2 .7. promene pritiska i brzine ldipa nisu skbkovite vee postepene. UldjuCivanjem razvodnikauzapreminf VI pritisak raste. imaju nestacionarni karakter.4.2.72.1 ) / t3 ' bz == PI. a sto je cest slucaj u inienjerskoj praksi. KoristeCi ovaj dijagram.azt+~2·i / l s t] + t z t I +t2 stsT U ovim furikcijama T::: t] + t2 + t3 je ukupno vreme kretanja klipa.7.OSl101'e uljne hidraulike 323 Stvarna polja pritiska u komorama He-a.PZ.O .1 T )t 3 Prethodna analiza je ukazaia na siozenost polja pritiska u komorama HC-a. odnosl1. . Na rastojanju x::: ']' prestankom ubrzalija:klipa.O ' PI (tl):= P1 (t1 + t 2 )== PI' . 0s t S 'I PI (t):= canst '.7.Duziria trajanjaove faze odredjuje se na taj nacin 8to se smatra da se u njoj radi ojednoIikoubrzanom kretanju.P1) / t3 bl == P!. i iznose: a1 "' (PI .2. Vreme ubrzanja klipa zavisi od brzine ukljucenja razv6c1mka.

7. tako da je vreme trajanja ove faze t2 == 2/2 Ivp . U najveeem braju slucajeva primene HC-a radna sila je konstantna (F::>J canst. . primenom uslova na kraju kretanja klipa x(t])== II i V(tl) == v p dobija se ubrzanje klipa i duzina trajanja prve faze a] :. tj.clJIn ikretne sHe HC Pod kretnom sHorn He-a. oznacen sa t 3 . kod gradjevinskih i mdarskih masina.4. 4.7) Pri radnom hodu klip predje put h == I] + 12 + 13 za vreme . na pr. a prethodno sprovedeni proracun vazi.7. Kao i u prvoj fazi.4. (protiv-pritiska. kretahje bez dejstva radne sileo Da bi se definisala ova sila posmatraee se primer kada je..5) Dmgi vremenski period. kao na pr.4).8) pri cemu konstanta Kt =1+(1] +13)/h. odnosi se na savladavanje radne sile F.4. podrazumeva se minimalna vrednost aktivne sile pritiska koja svojim dejstvom savladava sve ostale sile. U ovom slucaju treba poznavati zakon promene radne sile F:.4) pri cemu su za resavanje jednacine kretanja koriseeni pocetni uslovi x(O) == 0 i v(O) == O. (4. t=tl+t2+t3=Kt·hlvp.: F(t) iIi F = F(x) i rdavanjem jednaCine kretanja dobiti duzinu trajanja dmge faze. Pri povratnom hodu klipa uloge radne i protiv-pritisne zapreminese menjaju. Pror3.7.6) Unekim slucajevima.7. na osnovu cega se odredjuje usporenje klipa i duzina trajanja treee faze a3=v~/2/3 t3=2l3/vP' (4. Konacno. odredjena iz izraza (4. DaIde. He vezan sa radnim stolom t=O x jedne alatne masine (s1. a sto je propraceno porastom pritiska u radnom i opadanjem pritiska u protiv-pritisnom prostoru. Daicie. je period neposredno pre zaustavljanja klipa.7. ukazuje za koliko je vreme radnog hoda duze pri realnom kretanju Idipa u odnosu na idealizovano kretanje klipa.: 2/1 / v p • (4. to je sila koja omogueava. tj.: v~ I 2/] t] :.324 Osnove uljne hidraulike a]==dvldt => v(t)==a]t => x==a]t2/2.7. (4.7. TreCi vremenski period. rendisaljke.7. klipa postoji faktor gubitka vremena (ll + 1 ) I h koji zavisi od efekata pri 3 ubrzavanju i usporavanju klipa.5-7).. trenja i tdine) i omogueava pokretanje klipa. radna sila nije konstantna.7. i ovde se smatra da se radi a jednako usporenom kretanju. U njemu brzina klipa opada. Na pocetkU prve faze kreianja klip se kreee jednako ubrzano sa ubrzanjem a j =v~ ! 2/1' pa jednacina kretanja ldipa Slika 4. kretanje neoptereeenog m klipa.) a sto utice na ravnomernost kretanja ldipa.. pri realnom kretanju. u uzem srnismu. kretanje bez prve i treee faze. (4. oznacen sa i 2 .

5. dakIe. Sila trenja pokretnih delova HC-a je FT . Ovaj procep. pod punim opterecenjem. kao uostalomveCinaprocepa u vp j \ I UH.4. pri cemu je f koeficijent suvog i ~ koeficijent viskoznog trenja. dobija se: a) b) 4. DakIe. horizontalnog iIi vertikalnog.4-9 JIlI:at kHp j U He poluprecnika R2 = D2 /2 krece se klip poluprecnika RI = D /2 brzinom = x (s1.9) Ako klip. zapoCinje kretanje uz prisustvo radne sile F. FTl i FT2 su sile viskoznog trenja na pokretnim delovima He. S obzirom da je radni pritisak PI veCi od protivpritiska P2 (PI> P2' iii ponekad PI» P2) to ce se usled razlike pritisak I'1p = PI . u kojoj je m masa pokretnih delova (radnog predmeta.5.5. tada se iz diferencijalne jednaCine kretanja.P2 kroz procep uspostaviti (laminarno) strujanje protokom T7p .4. a protiv-pritisak je P2' RESENJE: Primenjuju6i postupak dat u Odeljku 4.aktivna sila pritiska 11 =m(al +gf)+P2 +FTJ +FT2 +FT3' (4.. Proo/em 4-9. u izrazu za kretnu sHu eventualno se koriguje smerovi sila. koje se na klipu manifestuje sHorn .FT3 .7. dodaje se sila tezine i sila opruge i s1. mase pokretnih delova m i precnika klipnjace d. jeste mali.FTJ - Fn . strujni prostor izmedjuklip~icilindra je koncentricni prsten visine h = R2 -R (sI.P2 . pak.7. dobija aktivna sila pritiska: 11 = m(al + g f) + F + Pz +FTJ +FT2+FT3 U zavisnosti od sistema u kome je ugradjen He i njegovog polaZaja. za primer sa s1.4. ali ipak dovoljno veliki da se uljellnjenm smatra neprekidnom sredinom.7. He ima funkciju dizanja i spustanja mase}vi.d 2 )TC /4 je sila protivpritiska. Od stanja mirovanja pa do postizanja konstantne brzine kretanja v p klip predje put I pri tome se on jednoliko ubrzava. precnika D. I~ = PID2TC / 4 je aktivna sila pritiska. stoIa i klipa sa klipnjacom). Na hidraulickoj dizalici ugradjen je vertikalni He.4.1h). 4.1a). Sila trcJIlIja koja trllellUlj~ Slika P. P2 = P2 (D 2 .7. Odrediti radni pritisak koji omogucava a) dizanje i b) spustanje tereta.OSl1ove uljne hidraulike 325 glasi: ·m ~~ =ma I = 11 .7.7. 1z prethodne jednaCine dobija se kretna . i sila trenja FT3 moze biti sila suvog FT3 = f mg iIi viskoznog FT3 = ~v p trenja.

pa su zato komponente brzine v r =0. (4.p pri cemu su konstante C i K odredjeni iz granicnih uslova (4.7. avo znaCi da je strujanje osnosimetricno. p(O) = PI .1. K x l .10) 2 ap a v 1 av 0= --+11(-2 +--) .p/l.7.7.l3) dobija se resenje za brzinsko polje .7.7.14) r=R j . (4.11) ax ar rar O=opIBr.14) i iznose C = p. (4. (4. sto predstavlja tacno reSenje Navije~Stoksovih jednacina. (4.l3) dx "rar or Kaleo je leva stranajednaCine (4.da je p = p(x).13) dobija se resenje za polje pritislea p(x)=-Kx+C => p(x)=Pj-t. 1z jednacine kretar~ia (4. odnosno da je v == vCr).7.15) = t.5. i ujedno izvrsiti razdvajanje promenljivih u jednacini kretanja (4. X = I . to one moraju biti jednake istoj konstanti K (kao i u Odeljlru 2.12) 1z jednacine kontinuiteta (4. p i v zavise od razliCitih koordinata to se moze sa parcijalnih preCi na obicni diferencijale.7.7.1. OCigledno je da se strujanje u procepu odvija samo u pravcu ose x. Ova analiza dovodi do toga da se jednaCine kontinuiteta i Navije-Stoksa svode na oblik: av / ax == 0 . odnosno da je izvod bilo koje velicine f po koordinati <p jednak nuli (af / acp == 0). P(l)=P2 (4. a desna funkcija od r.7.7.. Diferencijalna jednacina (4..7.3).' U ovom paragrafu ce se pokazati da se moze naCi tacan izraz za silu trenja. Dakle. nakon cega sledi: dp ld Bv -=:TI--(r-)=-K.1 viskoznog trenja F)J. tj. Iz druge od jednaCina (4.7. to ce se strujanje analizirati u polarno-cilindricnom koordinatnom sistemu r.. r~R2' v(R 2 )=O' 1z prve diferencijalne jednaCine (4. cp i x .326 Osnove uljne hidraulike b} Slilm 4.7..10) sledi da brzina strujanja u procepu ne zavisi od podllzne koordinate x.7.7.l3) funkcija od x. Kako se strujanje odvija u procepu koji se nalazi izmedju dva koncentricna kruga. v(RI)=v p .11). i zanemariti zapreminske sile u fluidu.12) sledi da pritisak ne zavisi od radijalne koordinate r. Na dalje ce se analizirati stacionarno strujanje. v <p == 0 i vx =: V • Ako se uzme bilo koji presek defi- nisan sa koordinatom cp dobice se ista strujna slika.5.l3) reSava se uz koriscenje granicnihuslova x = 0.

7...R 2In~ R1 (~)2_1 R] 1 ApR1 [(RZ)2 +1 +-8-1 R 11 1 Z . (2 InR2 I R1 ·-1) .18') Protok flVp predstavlja gubitak ulaznog protoka ulja u cilindar. 2Y]7tl FTj ='C w 2R17tl == RJ 7t 21llR I R] -lflp+ InR2/ R] vp.7.7. (4.Vp = rc(R.MTp RI7t 2 4 .-.98 do 0.r .7.. Koriscenjem brzinskog polja (4.J. 1 2.LR1 +-1-(R2 -R1 )J 4 11 4 11 nn nn nn gde je n = R1 I R2 • Posredstvom ovih konstanti brzinsko polje se svodi na oblik 1 v(r)=--l-In---. S obzirom da se teorijska brzina kretanja klipa dobija pri protoku AVp = 0 i iznosi v P.7.p 2 2 2 2 2 1 6.99.7.21) dobija oblik: )r-F-. -AVp =~ VI V p.flVp .16) R R2 . /1 2 -1 l llm ) J' (4.(-R) -l+-?-ln. Prema tome protolc koji definise brzinu kretanja klipa je Vp = Vi .7..22) . R2 .17) In- R1 In- R1 Kako se ovaj protok moze odrediti i preko srednje brzine strujanja u procepu D.R~)v m' to sledi da je ta srednja brzina strujanja u procepu 1 1 [ vm=vp---p. 2 2 ~ == lllR2 IR 1 2117t1 ' sila trenja (4.7.(R 2 -R1 )J ' C2 =--1-v P + .t :::: r/~ I R]27t.16) odredjuje se tangencijalni napon na zidu klipa: 'C w dv 11 I v p =11(dr)r=R1 =-R..' I I K 2 2 l InR z K I 2 InRI z 2 l C1 =-1-lv p . nn R2 411 l I n.p R]2 . odakle se dobija brzina klipa vp = Vi .pR [ r 2 1- n r] 2 .20) koji u realnim konstrukcijama HC-a ima vrednost 0. pri cemu su konstante integracije v(r) = .AVp) . . ..19) D7 t . R z IR1 -1] R 2 InR] 2 2 (4.llnn +~(2+ 2 D. lI 2 ·l z Uvodjenjem koeficijellata 2 a = R1 J( R2IR]-1 . to se moze definisati zapreminski stepen korisnosti HC-a llv = V. = -2-(~1.R2 .R2 .p-+-~-V-p--'I ' (4. 2 1 2 rc6..OS/10ve uljne hidraulike 327 .21) posredstvolll koga se dobija sila viskoznog trellja klipa 2 R2 I R] -1 . (4.Vp =2rc v(r)rdr=rcvp(~-R1)+811I(R2-Rd(R2+R1-~)' Rl r ( 4.7..t (4.l-=-a-D.Inn R1 Ovaj profil brzina daje protok ulja kroz pracep ' vp r 2 D.+C Inr+C K ? 411.

7. Interesantno je razmotriti i specijalni sIucaj procepa kada je on veorna mali.7.Ieee kroz sredinu konstantnog pritiska a sto daje .7.1.vp . Tada koeficijenti ex i ~ irnaju vrednosti ex ~ 0 i ~ ~ co. tj.==. 11 I D]n ="w 2R]n I == --h.7. da se klip '. odnosno viskozna sila. Nairne.. (4.1) I R =h I R2 '" h I RI ._. DakJe. koje jasno govore 0 pojedinim udelirna sile trenja.24)' Do ovog izraza se dolazi i na drugaciji naCl11. "" InR=LCR-ltlnR" n=1 (R=R 2 IR j >1/2). iIi. Medjutim. pak.5. pritiska poveeava silu otpora trenja. Ako se koeficijent ex napise u bezdimenzijskol1l obliku ex Ri I R( -1 R2n = 21nR2 I RI I 1> 0. tj. razvijanjem funkcije InR2 I R1 u Tejlorov red.23) koji vazi sarno pod uslovorn da je razlika pritisaka .p mala (slueaj veCih procepa). to sledi da ee on za svako R2 I RI > 1 biti pozitivan. i pri tome se zadrZavajuCi na prvom Clanu reda.328 Osnove uIjne hidraulike iz koga jednoznacno sledi da je sila viskoznog trenja klipa linearno srazmerna razlici pritisaka i brzini kretanja klipa._. .7. FI] == ~x = ~vp = InR2 I R1 211nl vp .pri cemu se smatra da je strujanje izazvano sarno kretanjern klipa i da je tom prilikom profil brzina u procepu linearan v == v pY / h. Izraz za viskoznu silu (4.24)' sledi da je izraz (4.I] Vp - _ Ttl D]n h vp' (4.-. Rz ~ R] (Rz > RI ).7.2~. Iz izraza (4.23) moze da se napise i u nesto izmenjenom obliku.24)" pojednostavljeni izraz (4.-.-._.24)" i naem dobijanja izraza (4. otpora: F I] . a sto najceSee u UHK nije slucaj. zakljucuje se da je uticaj viskoznosti na silu trenja dvojak i obuhvata dejstvo razlike pritisaka i uticaj brzine kretanja klipa.7.22) i da yazi pod uslovima aa je u procepu linearni profil brzina.. poredeei izraz (4.22) dobija se klasicno koriseeni izraz za viskoznu sHu trenja .p moze zanemariti.1.7.24)" Ovaj izraz se veoma cesto koristi za proracunviskozne sile trenja u UHK.> strujanje izrnedju klipa· i cilindra s1I 4. kada se . Prirnenom ovog profila brzina dobija se tangehcijalni napon na zidu klipa "w == 11 (dv ! dy) y=o = Tt v p ! h . a sto je za veliCinu procepa u UHK prihvatljivo.1. i da je merodavna razlika pritisaka zanemarljiva.7.p = O. In R '" (R . (4.7. sledi da je priblizna vrednost sile viskoznog trenja F. sto znaCi da uticaj razlike . U tu svrhu se posrnatra .

MPa i protiv-priti.4MPa.6. 20 +--+-+.00004. U HC-u s14..7. . a po svom. Sila trenja koja deluje na klip.IQ-3 Pas pod radnim pritiskom P1 = 1O. odnosno h = 2J.>kom P2 = O.ID. jedna ploca pokretna. klipa i kuCistarazvodnika.p) "~(Vp)' sl.7.3b).'(~p)+FTJ(vp) ..4~l0 FTJ (D.Rp je ustvari detaljno analiziran kroz Odeljak 4.. na pr. lcoji se nalazeizmedju nepokretnih delova. pale. FA-IO.l.1. Sa ove slike se uocava da je za manje procepe dorninanran uticaj viskoznosti. Odrediti pri korn poluprecniku cilindra delovi sHe trenja kUpa koji poticu od viskoznosti i pritiska ce biti isti? RESENJE' Razlika pritiska II cilil1dru koja izaziva strujanje je /1p = lOMPa.[mml. 4.l."£-+---+-1 pri cernu su: O-!~~~l--".002rnm. brzinom vp =O. tj zazori. pri kame su udeli viskoznosti i razlike pritiska na silu trenja isti. maze da se napise u obliku FI] = j''. prema (4.25) "m = A AV(y)dA =3 Rz +R1 .p) = FYI (V p) dobija se jednaCina -2 211lvp R -21nR -(1+-. koji imajufllukciju podmazivanja ili kroz njih imamo gllbitak-curenje ulja.. dok je za vece procepe dominantan uticaj razlike pritisk9-' 1z uslova FTJ (D. klip poluprecnika R1 =50mrn i duzine l=50mm.t nalazi se ulje viskoznosti 11=5.Premageometriji koJase formira procepi mogu biti ravanski . Koncenil:ricni.00 R.. u prikaz funkcija Slilm P.22). StlrUljanje kroz kirUlzne procepe U Uffi( postoje procepi. i s1. a to su procepi izmedju cilindricnih povrSi.. kao sto SU.7.1.:. ili.5.7. J Problem 4-10.lm/s.2 ? 21'ptl 50. uuzni pr®ceI) \ \ I' Koncentricni kruzni procep izmedju klipa poluprecnika Rj i cilindra poluprecnika R 2 . i procepi izmedju cilindricnih povrsi.5.5. visine h =R2 . 4. gde je R = R2 / R Zadavanjem visineprocepa intervalu h = R2 -R =[O. procepi izmedju klipa i cilindra He-a. koje daje R2 = 50.Osnove uljne hidraulike 329 U slucaju linearnog profiIa brzina izmedju klipa i tela cilindra srednja brzina stmjanja fluida u procepu je 1 vp ~ +2R1 (4. 40 1S 30 10 . iIi je pak. U UHK najcesce se susrecu zazori koji omogucavaju funkcionisanje komponente. 2 Rj D.m} dobija se graficki FI] (/1p) j .6.:'I = ( 21nR -1)R1-nD.p iz koje se uumericki nalazi rdenje R = 1. Graficki prikazati udeo viskoznosti i razlike pritisaka na ukupnu silu trel1ja..) = 0. Kroz cilindar se krece.p FI] (v p) = InR v p .4.7.izmedju nepokretruh paraleltdh ploca (Odeljak 2."'+---4 -+\--1. j IF . izmedju pokretnih i nepokretnih delova.geometrijskom obliku mogu biti koncentricni i ekscentricni kruzni prsten.7.1.20f.

U ovom slucaju srednja brzina strujanja (4.7.P.P.4~ lla). (4.7.samo razlikom pritisaka.7. 3 (4.4.28) e 1+ n + (1. 64 (l-n) z = R fen) .31) pri cemu je precnik d =(D 2 + D] ) / 2 '=: Rz + RI .4-lIb).7.7.6. Sa ovom vrednoscu funkcije fin) izraz za koeficijent trenja (4.1) koji se ima izmedju nepokretnih cilindricnih povrsi (v p == 0). 1.7. slucaj kada je strujanje izazvano.1\2 _D4 2 Z + Inn)' 1. KoristeCi upravo ta resenja ovde ce se analizirati specijalni slucaj koncentricnog krucnog prstena (s1.U. == 2Q. Relacija (4. b) Slika PA-ll . U literaturi iz UR kruzni koncentricni procep.7.999] funcija J(n) ima vrednosi J(n)=[l.7. za n uzmu vreclnosti 11=[0. V=1211th.15) i dalje vaze.n ) lInn e u kame je Re =vmDH / v Rejnoldsov broj. .7. Za procepe koji se susreeu u UH parametar n je reela veliCine jedinice. tlpdrr. Problem 4.7.5 == 3/2. tj. posle poredjenja sa opstom Darsijevom formulom tlp = pie ·11 DH .18) i protok (4.7. ponekad se tretira koriscenjern resenja za strujanje izmedju paralelnih ploca (s1. dirnenzija RI ' R2 i h (s1. sled! izraz za koeficijent trenja v.n 2 pri cemu je n = R] / Rz karakteristicni geometrijski odnos procepa. ali ipak manji ad jedan (0<n<1).1 • 2 2 vm =--~ (1+n tlpR.28) se svodi na oblik 48 A.5].29). JiJco s~. 2 811l 1-n 2 +--) Inn (4.330 Osnove uljne hidraulike Tom prilikom je analizirano strujanje u procepu izmedju tela cilindra i pokretnog klipa.6.4997. Ipak.16) ipolje pritiska (4.26) (4.26) daje razlilru pritisaka u procepu iz koje. 0. /2. u literaturi se najcesce koristi obliIc Ie =24/ Re R' U slucaju kada vazi izraz (4. srednja brzina i protok kroz koncentricni prstenasti pracep odredjeni su izrazima: Ie= R 64 2 2 Vm == tlp 12Tj1 h 2 .9. dakJe. fen) ~:d.17) se svocle na oblike: Slika 4. DH =2(R2 -RI ) = 211 hiclraulicki precnik procepa i fen) :::(1-n)2/[1+l1z +(1-n 2 )llnn] funkcija od geometrijskog parametra procepa.29) koristimo za odredjivanje koeficijenta trenja.::: R24 ::: R . Resenje za brzinsko polje (4.30.7. (4.7.29) Re .27) tlVp = V m (R2 -RI )n = tlp 811' (1-n )(l+n ·11.7. eR eh pn cemu je Rejnaldsov broj definisan Re R =vmRH Iv definisan u odnosu na hidraulicki radijus (R H ::: DH / 4 = h 12) i Re h = Vmh / v u odnosu na visimi procepa. Jasno je da se tom aproksimaCijOlll u proracunu pravi odgovarajuca greska.7. Sasvim je svejedno koji od oblika izraza (4..

4. 12 ravnoteze sila koje optereeuju ldip sa klipnjacom. te se zato on ne preporucuje za odredjivanje koeficijenta trenja u kruinom koncentricnom procepu. Uz pomoe ove veliCine dobija se aproksimativna vrednost koeficijenta trenja Aa = 48/Re..) .28) u kojoj je koeficijent trenja odredjen izrazom (4.. i iznosi . Dakle.ka greska.7. Radni i protiv-pritisni prostor HC-a .. n=dl ld2 • Protok kroz zaobilazllu cev odredjuje se iz Bernulijeve jednacine 2 I v2 t:.Kada se vrSi aproksimacija stmjanja u kruznom koncentricnom procepu strujanjem izmedju paralelnih ploca. Sil spojeni preko koncentricnog prstena izmedju klipa i cilindra i sa obilaznorn cevi precnika d i duzine L u kojoj se nalaze otpori: S"..1.Pp + p(Su +2Sk +A. . U HC precnika d 2 dotice ulje. pri cemu je Re = VDH Iv.42) Aa :::24/Re h ' pri cemu je Re" :::vhlv Rejnoldsov broj.Pn + t:.1. Silu trenja koja deluje na klip sa kIipnjacom zanemariti.P= 4F In(d( -d. nd 4 2 )(1+11 +~) 2 1-n 2 . Ovaj postuimk je vee sproveden u Odeljku 4. Kroz HC kreee se klip precnika d l duzine I. n= 1 2 ' 1+n +(l-n )Ilnn Za male vrednosti parametra n vrednostfunkcije f (~ 1) ::: 3 12 daje odnos koeficijenata trenja AI Aa ::: 2. odredjujeserazlika pritisaka t:. Primenom izraza (4.Osn6ve uljne hidraulike 331 Odrediti koliki je odnos koeficijenata trenja tacnog i aproksimativnog postupka? Dobijeni odnos komentarisati..28). koeficijent trenja je odredjen izrazom (2. uz zanemarivanje sile trenja. konstantnim protokorn V. :::t:..Rl)::: 2h. Ova razlika pritisaka ostvamje strujanje u procepuprotokom VI i u obilaznoj cevi protokom )/2' Protok kroz procep odredjuje· se it Darsijeve formule ·(2. RESENJE: Kao prvo iz jednacine . moze se zaklj!lCiti da se primenomizraza za koeficijent trenja Aa pravi gruba proracuns. A A 4 a 3 ProD/em 4~12..6 ion daje protok .7.P128YjI(l-n . RESENJE. Odrediti brzinu klipa.d'+l)T ' u kojoj je koeficijent trenja A2 ::: 641 Re 2 . visk6znosti Yj.28) za stvarni koeficijent trenja u kruznom prstenastorn procepu dobija se odnos koeficijenata trenja (1-n)2 -±f() ( RIR) 2 2 . Sk' t:..· .3 n. sa klipnjacom precnika do brzinom v p i pri tome savladava radnu sili F.p p i t:.7.p = t:. II.. Za proracun koeficijenta trenja kod koncentricnog kruinog prstana merodavan je hidraulicki precnik D H ::: 2(R 2 .Pn' Strujanje u procepu i cevi je larninamo. Slika P.

Visina procepa na proizvoljnom ugaonom polozaju. n )karakteristicna g.332 Osnove uUne hidraulike pri cemu su konstante: p a="2(C. podaci su: D=50mm. odnosno osovina. obrtni moment i snaga trenja iznose: M<= Rdi'w J .p-I::. ~ 0.Vj -V2 ) / (d 1 -do )71:. e Pod dejstvom razlike pritisalca /).7W. to sledi da je sina. 1':'1. koji kroz elementarnu ------ ..6. Elementarna sila trenja je dFw = 1:) R dcp u kojoj je cp ugao. precnika D1 = 2R1 i duiine t.6. gde je a ugau.u+2C.:.028Nm i P=107. Prema tome visina procepa je odredjena relacijom h«p) = R2 -R1 -escos<p= a-ecos<p . Odrediti moment trenja kojim ulje deluje na osovinu i snagu trenja.~ = 7T2~lnD3 TC3~l112 D3 2h .. . Osovina precnika D=2R okrece se brojem obrta n u kliznom lezaju u kome se nalazi ulje viskoznosti ~. ~=O.7. (4. lznosi h(cp) = Rz .lPas . +ri 2 + vp odredjuje se brzina = 4(V . izmedju linija koje prolaze kroz teiista klipa i cilindra. daje viskozni napon na zidu osovina 1: w = T\(dv / dy)y=". u kome rotacija osovine stvara linearni profiI brzina. S obzirom da je maksinialna yrednosttrigonometrijske funkcije (sina. Problem 4-13. . • '" 2 2 b=y . 1=100mm..~metri­ jska velicina i 11 = Rl / Rz. odredjenim uglom cp. n=10000/s.RESENJE: Linearni p ofiI brzina u procepu v = Rwf" Slika P.)max = e / Rl' ikako je e« RI'.p kroz eIcscentricni Stika 4. koja se nalazi u cilindru precnika D2 = 2R 2 • U slucajukada se ose simetrije klipa i osovine nalaze na medjusobom ekscentricnom rastojanju e tada strujni prostor izmedju njih predstavlja ekscentricni kruini prsten(s1.R1 cosa-ecoscp . odnosno eosa. u tacki A.7.lmm. h h=O.2 procep ostvaruje se· protok fluid a.2). Dati. Konacno. Strujni prostor kliznog leZaja predstavlja koncentricni kruzni prsten visine h i duzine I.32) pri cemu je a = R2 -1~1 -= R2 (l.4-13 u kome su OJ = 2mc (n[o/s]) ugaona brzina i y koordinata koja se meri od zida ldaja.4. 321~ c=l::.P=lv1w= h Za zadate brojne vrednosti ove velicine iznose:M=1.Pn-App' Konacno iz jednacine kontinuiteta za khpa v p He V = V. Posmatra se nepokretni klip.k+1) ..7.

37) Odredjivanjem. a sto je prakticno slucaj u literaturi iz UH.·izraz(4. 3 (4. (4. stoclaje koeficijent trenja 1. iz izraza (4.7.38) 1 u kome je Re = v mDH / v Rejnoldsov broj i DH = 2(R2 .7. Protok kroz procep odredjen preko srednje brziue iznosi rj = v m (R.38) dobije resenje za koeficijent trenja koncentricnog kruznogprocepa. U tu svrhu se posmatra He kod koga je dejstvo svih spoljnih sila. sto znaCi da se u ovom pojednostavljenom slucaju protok odredjuje kao: v= .7.36) o posledicama pomenutog zanemarivauja bice vise reCi na krajl! ovog paragrafa.ekscentriciteta (e = 0) funkcija (4. vrednost funkcije 1(0)= 1 ne dozvoljava da se iz (4.Osnove uljl1ehidraulike 333 povdinu dA= h(R z -h 12)d<p iznosi: (4. 12.7..11) hidraulicki precnik procepa. pa se primeuom izraza (4..7. opstom Darsijevom formulom I1p = p.34) .. (4. zanemarivanje ovog CIana nije opravdano.7.35) kojoj je e = e 1a relativni ekscentricitet protepa. U specijalnom slucaju kada nema .30). dalje. pri cemu je funkcija 3_ a 3_ 4 f( -) = 1+2"e 2 .. dobija se izraz za koeficijent trenja .z +ge ) .f..7. Veoma cesto se u literaturi iz UH.pD2na 2)d<p12111 fCe) . 4.33) mogao odrediti protok potrebno je poznavati funkciju v = v(<p). Prema tome.7..34) odredjuje srednja brziria strujanja kroz ekscentripni procep 11 R2 (1 3 vm = :11/ l=:~ 48 1+11 f(e). iz izraza (4... Clan uz a 12Rz izostavlja. u fuukciji fCe) .7.(0) = 96/ Re koji vaZi za koncentricni kruzni procep. .729). .prornenljivih sila. Sa ovom pretpostavkom.7.2R (1 + 3. e e 2 U (4. I1pDzna 12111 3 (l+2"e): 3_ 2 (4.7. koje su prisutne u mehanickorn sistemu koji polcrece .7.7.35) ima vrednost f(O) = (1 +11) 12. Dinamika hidrocmndra \ I Pod dinamikom HC-a podrazumeva se kretanjeklipa i klipnjace HC pod dejstvom stvarnih . _ f."'·f / Df[ . v.= Re fee) .33) dobija se protok kroz koncenrticni prstenasti procep: dV =vdA =vh(Rz -h 12)d<p .R12 )n.37) pada pritiska i poredeCi ga sa. sto znaCi da je srednja brzina strujanja kroz ovu elementarnu povrsinu odredjena izrazom (4.7. Ovde treba napomenuti da ako se u funkciju f (e) vrsi izosta'lljahje clana liZ a / 2R2 .7.R1 ) = 2R2 (1. .p V- zr 12 11/ h (R 3 0 11 2 - _. Za odredjivanje ove f~nkcije koristi se pretpostavka da se protok kroz elementarnu povrsinu dll moze odrediti kao protok kroz odgovarajucu elementarnu povrSinu koncentricnog prstena visine h.33) Da bi se primenom izraza (4.

!2. pri cemu je }.7. tada se diferencijalna jednacina kretanja (4. Na osnovu izgleda learakteristicne jednacine .4.ll =ct. Ukoliko u skolpu HC-a. ukome su konstantni pritisci PI i P2 ' klip poCinje da se kreCi iz stanja mirovanja: Odrediti zakon promene brzine i zakon kretanja klipa ako se u tokukretanja savladava a) konsta- . U horizontalnom HC-u prikazanom na s1.40) je sila koja potice od polja pritiska.39) Sile trenja u HC-u odredjuju se primenom F.eksponenti aJ i a2 predstavljaju korene karaleteristicne jednaCine r 2 '1-28r+oo 2 =O.40) svodi na oblik m a njeno rdenje moze da se napise leao x+28 x+oo 2 x == P(t)-F(t) ' ajt (28 =oI m' 00 2 =. .41). sledi da je resenje homogenog dela diferencijalne jednacine (4. F112 =a 2 (pz .) III x(t) = xh(t)+Xp(t)== C1 e + Cze azt +xp(t) . pak.22).7.7. u sklopu mehanickog sistema postoji opruga cije dejstvo se izraiava silom Fc "" ex. veoma cesto ona je promenljiva. ili. Ovi leorelli mogudabudu realm.-2 _ r [31 m := 0. na pr. +Cz exp( -f3t / m). a sto direktno utice na oblik homogenog resenja.f3t1m + xp(t) . 2 (pz . Prema drugom Njutnovom zakonu jednaCina kretanja pokretnih delova HC glasi: mx = ~ (t). Za partikularno rdenje vaH vee receno u sklopu analize jednaCine (4. dok se partikularno reSenje xp(t) tek moze naCi na osnovu poznavanja funlecija pet) i F(t).7. pa opste resenje diferencijaIne jednaCine moze da se napiSe u oblik:u: x(t) =C1 +C2e.334 G.Pa) x+~ x= P(t)-F(t) (4.P2)+~IX.40) x"U) == C.41) =0 Konstante integracije C1 i C2 odredjuju se iz pocetnih uslova. i iznose: (4. .P2 (t)-Flll-~2 -F(t) izraza (4. promenom sastava isleopavanog tla.7.7.move uljne hidraulike HC.P2) '-ct.'· Kod stacionarnog strujnog rezima sledi da je P = const. ". odnosno da obile partikularnog resenja zavisi od oblika funkcije F(t).39) diferencijalna jednacina kretanja se svodi na oblik: m m.. zamenjeno dejstvom jedne spoljnje sile F(t) ~g=~-'-1I>- X F(t). Pro~ltI!m 4-14. medjutim.1(PI.7. Ova sila moze imati konstantnu vrednost. leoja daje korene Ij 0 i 1'2 == -[31 In. l (PI .~l sila viskoznog trenja izmedju klipa i cilindra.Pa)+~2x. Zamenom ovih sila u (4... tj. imaginarni iIi dvostruki. leao s~o je to slucaj kod rudarskih i !. a F112 sila viskoznog trenja izmecljll kliplljace i kuCista cilindra. a12 =-8±.7.' u kome je 13 = 131 + 132 ukupni koeficijent viskoznog trenja i pet) = ~ (t).P2(t) -ct. (4.rradjevinskih masina kada je njena promena izazvana.7. Koeficijenti . Ova sila predstavlja radlttt Slltt He-a..J82 -oo 2 .7.

. b.-. PI' (XI' (X2' ~1' ~. RESENJE ZaddavajuCi iste oznake kao i u Odeljku 4. p p + P I+K(l+ inb)_ mP. + C2e-~tlm + xp (t) . ) P F(t) t x(t) = C.--. savladavajuCi radnu silu F = const..f3t1m -K it . x(t) == m (p -bK) e.. P=const. C2 ==p'(j-'-bK) .Osnove zilj'ne hidraulike 335 ntna radna sila (F=const. RESENJE Diferencijalna jednacina kretanja pokretnih delova cilindra glasi: SlikaPA-15 . NaCi X zakon kretanja klipa ako je sila opruge veca od sile viskozllOg trenja. za ovaj oblik partikularnog resenja. zamenom nadjenih konstanti u (b) i potom njegovim diferenciranjem dobijaju se zakon promene brzine i zakon kretanja klipa XU)== P-F (l_e-~t!m) p x(t)== m(P-F) . Konacno.(~ .7.. a. p. Trazenjem partikularnog resenja diferencijalne jednacine (a) u obliku x(t) = At + Bexp(bt) dobijaju se konstante P A=j a' . U protivpritisnom prostoru HC-aprecnika D nalazi se opruga krutosti c koja je u pocetnom stanju mirovanjasabijena zarastojanje xo' Ukljucivalljem razvodllika u komorama HC-a vladajukonstantniprIHsciPI i P2 (PI> P2) klip poCinje da se krece pri tome . -!l>- x O PI' P2' ' (X. Zadovoljavanjem.1)K .) i b) ako je raqna sila opisana zakonom F(t) == a exp(bt).. d.. Poznate velicine su d. x + m x == I() . Konacno.bK) e -f3tlm_bKebt . Primenom pocetnih uslova x(O) = x(O) = 0 iz (b) se dobijaju konstante: C2 == -CI == m( P . (a) (b) a) Za slucaj konstantne radne sile.F) / p2.. P . p.ProDlem 4-15. P p2 .. iz (b) slede trazeni zakoni xU) == ~ . Poznate velicine su: D. m. D. In. p2 (e-~tlm_l+~t). C.. p. dobijase diferencijalna jednacina kretanja klipa: ..F) / m == const. m b) Kada se radna sila menja po zakonu F(t)== aexp(bt) funkcija l(t) ima oblik I(t) = P / m+aexp(bt) / In. t Cije je opste resenje: (/() ==.F) / p. -B==K= b(p+mb)' Zadovoljavanjem pocetnih uslova x(O) = x(O) == 0 odtedjuju se konstante: mP mb . .7.diferencijalne jednaCine (a) dobija se konstanta C == (P . pa se partikularno rdenje diferencijalne jednaCine (a) trcdi u obliku x p (t) == Ct. m' P CI =-7+(T. sledi da je l(t) == (P .

NajeesCi tip prigusnica jesa konstantnim (sIA.2c).4. promenljivim (s1.8. Ovaj tip kocenja zasnovan je na porastu vislcozne sile trenje il trec()j fazi kretanja. . .2a).8. tako da je udar klipa 0 tela cilindra veorna moguca pojava.2).Bt eCl sinqt+C2 cosqt) .336 Osnove uljne hidraulike ..z=-8±iq. Cime se postiZe deIirrricno ublaZavanje udara (kriva b)ilinjegovo potpuno izbegavanje (kriva c). 'Ako se iz bilo kojih razloga zaustavljanje klipa. sto je. tako da se trazeni zalcon lcretanja svodi na oblilc 8 . Co .8. (q=Je co2 .4. to opste rese'lje diferencijalne jednaCine kretanja glasi: z Bt xp(t) = e. pri cemu su ct i C. Kalea je partilcularno reSenje xp (t) == Co I co 2 . iIi C 1 i Czodgovarajuce konstante integracije. co" q 4. nepozeljno 11.pz).e r2t =e.(P1 .7.1). To je razlog da se u zavrSnoj fazi kretanja klipa njegaY9kretanje llSp()raVa..82 »).-4-. hidraulickimkoeenjem.7.1 (Odeljak 4. vrsi udarom klipa 0 tela cilindra tada maze doCi do osteeenja cilindra.Px-c(x-xo ).7.-e )] xU ) =.7.Pz CD -d )4-cx. Za pouzdan rad HC-a treba teiiti zaustavljanju ldipa bez udara na kraju trece faze kretanja.7. ux+co zx= C0' x+ 2'" pri cemu su konstante: 28= Jl m ' co 2 =:- c m' UzimajuCi u obzir uslov zadatka da je sila otpora veca ad sile viskoznog trenja (co > 8) dobijaju se koreni karakteristicne jednacine r2+28r+co 2 =0 =>r .8.8. Na kraju radnog hocla kretanje klipa prestaje (tree a faza kretanjaklipa) aktiviranjem razvoclnika. [1 -01 ( -smqt+cosqt. mx = P1 -. D 2n 2 271: -.7. a sto moze da se ostvari tzv.F Ona moze da se napise u obliku: . Hidraulieko kocenje se postize ugradnjom :..4. UHS-u.7. iIiudarom klipa 0 tela cilindra (kriva a sa s1. na pro mikroprekidaCima za ogranieavanje hoda. pokretnih delova mase In. kao na pro kod rueno upravljanih URS-a..2b) i poddiljivim prigusenjem(slA. Koriscenjem pocetnih uslova kretanja xeO) == x(O) == 0 odredjuju se konstante C1 == -8 Co / qco 2 i Cz == -Co / co 2 . HidrallllIicko itocenje kril!taJrnja Osnovni zadatak HC-a je da dejstvom aktivne' sile pritiska ~ u toku radnog hada savlada neku radnu silu F brzinom v p' Tom prilikom dijagram promene brzine klipa ima izgled prikazan na s1.8.. tj.eC1 sinqt+Cz COSljt)+Co /co . l Sa ovim korenima resenje homogenog dela diferencijaJne jednacine kretanja je: xh(t) =: Cte'it +C.dgusnice koja stupa u funk6j" '.1 fazi zaustavljanja Idipa. Veoma je eest sIucaj u UHS-u da nema uredjaja za ogranieenje kretanja. dilkie.

tako da jednaCina ravnoteze sila koje deluju na pokretne mase glasi: 2 2 n D n PleD -do)4"=F-~(0)+P2-4-' 2 (4. 2 2 n i3.P = P2l . . dy It Zamenom ovih napona u prethodnu jednaCinu nivn.P22 nije toliko znacajna.2 X .Osnove uljne hidraulike 337 a) b) Slika 4. Karakteristicne dimenzije klipa.42) gde je F~ (0) sila trenja na pokretnim povrSinama..dl )! 2 i trenutne duzine x. poznavati rrierodavnu razliku pritisaka. eime se fonnira koncentricni kruzrti procep visine h = (el 2 . keji se svodi na oblik tiFf] (x) ~ l = -h-x x . Tjd 7t.y=h . Idipnjace i prigusnice defenisane su precnicima D.7.43) Kretanje klipa u fazi koeenja opisallo je diferencijalnom jednacinom . Zbog promenljivosti pritiska P2l (x).2a). U ovom proizvoljnom polozaju...7. Medjutim.7.F'l (x) u sebi vee sadrZipretpostavku 0 linearnom profilu brzina u procepu v(y) =x y ! h. na prigusnicu deluje dopunska sjla trenja M (x).8.8. gde se koorciinata y meri od zida cilindra. Ova razlika pritiska se odredjuje iz ravnoteze sila koje deluju na kontrolnu zapreminu procepa .doA id2 • U drugoj fazi kretanja klipa radi se 0 stacionarnom rezimu rada sa Pl = canst. takodje.7. P2 = const.4. h 2Tj (4. sto znaci da se uticaj razlike pritiska na dopunsku silu trenja moze zane mariti. Za dalji proracun potrebno je. jer je njegova vrednosfdiktirana padom pritiska u povratnoj grani UHS-a. u posmatranom slucaju merodavna razlika pritisaka /:. dopunska sila trenja je odredjena izrazom (4. vp =const.22).7.p(x)(d2 -dl )4"=1: wAnx+1: W2 d 21CX .7. sto znaCi da su naponi na zidovima kontrolne zapremine 1: wI - -1: w2 - ..otde dobija se merodavna razlika pritisaka I1p(x) =.. Dakle.·U treeoj fazi . dok je pritisak Pn = canst. pri cemu su tangencijalni napon 1: wl na klipu pri~lsnice i 1: w2 na zidu cilindra.fazi kocenja klip prigusnice precnika d l ulazi 11 cilindar precnika d2 .24). . dVTjX -Tj(-) y=O. ova razlika pritiska je fuJikcija od kordinate x. Izraz za dopunsku silu trenja i3. koja se odredjuje izrazorn (4.2 Na dalje ee se detaljno analizirati sarno slucaj hidraulickog kocenja primenom prignsnice konstantnog preseka (s1.

8 0.42) dobija se diferencijalna jednaCina mx = F'1 (0) -F~ (x) .3. Smatrati da je srednja brzina strujanja u procepu jednaka .7.7. 0. a 1 2 3 4 5 6 I (2 KV/'2 Slika 4.0 0..7. Ako se kod hidraulickog kocenja kretanja klipa sa prigusnicom konstantnog poprecnog preseka (Odeljak 4.1).Ap(D _dj2)~ koja koriscenjem pretpostavke daje P~/x) slabopromenljivo u odnosu na F. dobija konacan oblik x = -K xx.0 0.44) i (4.111. vee pri t~2Kv p 1.2 0.7.--"! 0.8.46) Postavljanjem uslova da brzina klipa na kraju hoda prigusenja bude jednaka nuli.4 0.7. m h 2h2 2mh2 Kada se diferencijalna jednacina (4.338 Osnove uljne hidraulike mx = Pj (D 2 -dg)*-F-~(x)-M~(x).0 -t-r-r--r-'-r-r:-rc.8) pad pritiska u procepu racuna po laminarnom modelu strujanja koji vaii za koncentricni prstenasti procep (Odeljak 4.7.7.6 .7. tj.44) Iz jednaCina (4...7.0 = 5.47) dobija zakon kretanja klipa u toku hidraulickog kocenja x/l=(e/~2KVp _1)/(/~2Kvp +1). tako da se u ovom slucaju brzina klipa. odrediti kolika se greska pravi u proracunu. tj. pokazuje da x -»/ za t~2Kvp -» 00.48).4.. dijagrama sa s1.svodi na v(x)/vp=1"7(x/t)2.7.7. njenim se reSavanjem dobija promena brzine klipa v(x)=v p -Kx 2 /2. 1.48) Graficki prikaz dobijenih rezultata (4.. izraz (4.7.0 .7.l (0).d j ll 1C 2 K=-(-+ )=--(D +d j d 2 ) .4 0. da vazi F" (x) "" F" (0).4.3 PrOblem 4-16. (4. a ne po realnom modelu sa pokretnim !clipom.2 0.6 0. Medjutim. Sa ove slike se jasno vidi da je ugradnjom prigusnice odgovarajuCih dimenzija moguce potpuno izbeCi pojavu udara klipa na kraju njegovogkretanja.].47) S obzirom da je brzina klipa vex) = dx / dt .-.2 0.8 - 'fi ~ 0.46).-=-~c------.8.48) i (4.P2t<D _d j 2 2 2 )*_ P22+' d 2 1C (4.7.4 0.45) u kome je konstanta 2 ll 1C dj D2 . (4.6.47) dat je na s1.7.. dobija se duzina prigusnice I = ~2v p / K pri kojoj se to ostvaruje. (4.. Analiza jednacine (4.8 1. i izraza za AF'1 ex) i Ap(x).0 ~"0.99/.8.7.. brzini klipa.6 0.. to se posle integraljenja izraza (4..30 postize se vrednost x = 0.7. . (4.3.~(x).45) napise u obliku dX= -Kxdx.

" +C.v+1)v7 +-0 v 2 -?xx=O.C.47) i (4. :~ prigusllice.". Re=vDHlv Rejnoldsov broj i DH hidraulicki precnik. Poredjenjem ovog pada pritiska sa feSenjem (4. a V protok kroz dopunskikanal. 12. Pri hidraulickom kocenju kretanja klipa sa promenljivim prigusenjem (s1. Poznate veliCine su.+V2' pri cemu je r~ protok kroz koncentriclli pracep.d 1 ) 12 i x = v p brzina klipa. .7. d 1.7.v +'AJ I d +l)v. .29). dobija se kvadratna jednacina 2 64v 4v.7. Efekte razlike pritiska lla silu trenja klipa zanemariti.43) I1p(x) = 2r]:i" 1112 u kojem je h == (el 2 ./ "~.25).8.v' Odrediti ukupan protok ulja na izlazu iz . DakIe.u'C.7. I1Po(x)=:P21(X)-P22=PA.48)vaZe..+C.7.OSl1ove uij"ne hidraulike 339 RESENJE Zakoni kretanja klipa (4.-d12)*=x~(d2+2dl)(d2-dl)' Razlika pritisaka je odredjena izrazoIll (4. Iz Bernulijeve jedllaCine za strujanje kroz kanall1p(x) == p(c. poznavalljem 2 protoka ~ i V bice poznat i ukupni protok. 7.7. koji ima koeficijent lokalnog otpor~ C.2d j2 ).l. Ukupni protok na izIazu iz HC-a je If =V.43) dobija se I1po = 611p. Razlika pritisaka I1p o primenjella u postupku datom u Odeljku 4.25) i ona daje protok ~ =v1(d. sarno je pitanje kolika je konstanta K u njima.7.8.Yj.v. Poredjenjem ove sa konstalltom K iz Odeljka 4.d" h- . Primenom modela strujanja sa l1epokretnim cilindricnim zidovima. Za.v' RESENJE.2c) klip prigusllice precnika d l ulazi U cililldar precnika d 2 • Tom prilikom kroz koncelltriclli prstenasti procep struji ulje sa linearnim profilom brzina.7. daje konstantu Ko =: m 311h~ (D 2 +d. Ova veoma velika razlika u padu pritiska delom lezi u pretpostavci da je brzilla strujanja u procepu jednaka brzini klipa. a drugim i vaznijim delom u koriscenju modela strujanja izmedju nepokretnih zidova.d2 .4.-2 = . (C.sledi relacija K d+d 2 -2d 2 _ 0 =6 2 1 K D2 +d1d 2 koja upucuje na gresku koja se pravi koriscelljem modela koji ima kOllstalltu Ko' Problem 4-17. u kojoj je A=:64/Re.strujanjekrozkoncentricni 2 procep linearnim profilom brzina srednja brzina stnijanja je odredjena izrazom (4. U ovom kanalu nalazi se dOPUllSki prigusni ventiI. dok kroz dopunski kanal precllika el i duzine ! struji laminarno..p. jer je ona ustvari odredjena izrazom (4.HC-a u funkciji trenutriog pol~'zaja. h u kojoj je A=96/Re koeficijent trel1ja (izraz (4.8. Darsijeva formula daje potrebnu razliku pritisaka x v2 12Yj .7.2 xx DH .d.

7. Po resenjima za pro toke Til. 4. na osu .7 . ali ida je veoma slozena funkcija od ove koordinate. 4.1a).1.7. to sledi da je sa aspekta opterecenja ovaj polozaJ najnepovoljniji. odnosno izvijanja HC-a (s1.Zbog.9. Kada se uzme u obzir da se pri izvlacenju klipnjace savladava neka F>FK radna sila F. dok su unutrasnja vlakna (b-b) skracena i imaju duzinu U~ . v2 :::: S" +<.9a). daIje.1. Dakle pri proracunu He-a na izvijanje osnovni problem je odrediti kriticnu sHu.J. Tada se HC staticki moze prikazati kao ukljestena konzala F (a1. Zato je pri proracunu HC-a obavezIlo izvrSiti njegovu proveru na izvijanje.340 Osn01'e u/jne hidraulike cije pozitivna rei3enje . uocava se da je on savijen i da je njegov radijus krivine R.zglobom. Ova sila zavisi od konstrukcije HC i naCina njegovog povezivanja sa mehanickim delom sistema . aka je sila F dovoijno velika JoCi ce do savijanja. Pror:!llclIlll!ll He lIRa izvijallJj!!'! Pri kretanju klipa kroz cilindar ukupna duzina cilindm i izvucenog deJa klipnjace se menja. i 1/2 vidi se da je ukupni kvazistacionarni pratok jednoznacno odredjen sa trenutnim polozajem prigusnice x.4.9.7.vaznosti kriticne sile na rad He-a naCinu njenog odredjivanja posvetice se vise painje.fila i oznacava se sa FK • Pri I 2e> radu He-a pojava izvijanja je nepozeljna jer moze da dove de do deformacija i 10Illova. a da je maksimalna pri potpuno izvucenoj klipnjaci. kliznim Idajem iIi ukljdtenjem. Jasno je da je ta duzina minimalna pri potpuno uvucenoj klipnjaCi.dz. uvelib) canog elementa konzole visine dz.9.4./. Izmedju vlitkana promenljive duzine nalazi se i jedna linija cija se duzina ne SEka 4. Sila F pri kojoj dolazi do izvijanja naziva se hiti61a .9.9b.7. i da je na kraju kretanja klipnjace duzina HC-a maksimalna (s1.4.y+l 1 [ daje protok ]/2 = v2 d 2 rc /4.J.49) Slika 4. Posmatranjem. U.t. .7.9.dz.1. Nairne.'-//.7.liniju e-e spoljasnja vlaknil (a~a) su izduzena i imaju duzinu dz + t. pri cemu je faktor umanjenja v ustvari koeficijent sigurnosti cija se vrednost usvaja u funkciji uloge He u sistemu.7. i to i tako da je maksimalna sila sa kojom radi He manja od i .h:b~w4kriticne a) b) (4. El:asticlIU3 RilIRija i biticlIUOlll siila izvijanja a) Posmatra se slucaj kada je doslo do izvijanja He sL4. odnosu .91).

2c) klip prigusnice precnika d1 ulazi u cilindar precnika d2 • Tom prilikom kroz koncentricni prstenasti procep struji ulje sa linearnim profilom brzina.-2 = .48). sarno je pitanjekolika je konstanta K u njima. Razlika pritisaka /':. a V protok kroz dopunski kanaI.7.8.7. mh Poredjenjem ove sa konstantom K 1Z Odeljka 4.25).. RESEN.2d. . Efekte razlike pritiska na silu trenja klipa zanemariti.P 0 :::: 6/':. 2 i ona daje protok V! :::: v1 (d 2 -d1 )"4:::: X3(d z +2d1)(dz -dj ) . dobija se kvadratna jednacina . u kojoj je A.Po(x)==P21(X)-P22=pA.l. Dalcie. U ovom kanalu nalazi se dopunski prigusni ventil.jJ(x)::: 211:( 1/t 2 u kojem je h ::: (d 2 .7.. .2 xx DH h u kojoj je A:::: 96/Re koeficijent trenja (izraz (4.7E: Ukupni protok na izlazu iz HC-a je fi"='V1 +fi"2' pd cemu je ~~ protok kroz koncentricni procep.7. Poznate velicine su: d p d2 .v' .·sledi relacija Ko D2 +di-2d. poznavanjem 2 protoka V. Pri hidraulickom kocenju kretanja klipa sa promenljivim prigusenjem (s1.8.p(x) :::: pC C.Osnove uljne hidraulike 339 RESENJE: Zakoni kretanja klipa (4."" 6---:---"-----'K D2 +d1d 2 koja upucuje na gresku koja se pravi koriscenjem moclela koji ima konstantu Ko' Problem 4-17. dok kroz clopunski kanal precnika d i duzine I struji laminarno..d 1) 12 i :i:::::: v p brzil1a klipa. 7.7. koji ima koeficijent lokalnog otpor~ C. Re=vDHlv Rejnoldsov broj i DH hidraulicki precnik.). daje konstantu Ko:::: 3Tj~ (D 2 + d. 2 2 n.7.v + All d + 1) vi 12.25) X d 2 +2d1 v 1 ::: 3 d +d] . .4..47) i (4..u'c.p." + C. Ova veoma velika razlika u paclu pritiska clelom lezi u pretpostavci cia je brzilla strujallja u procepu jednaka brzini klipa.d. 1z Bernulijeve jednaCine za strujanje kroz kanal /':. /':.C. a clrugim ivaznijim delom u koriscenju modela strujanja izmedju nepokretnih zidova. jer je ona ustvari odredjena izrazom (4. . Primenom modela strujanja sa nepokretnim cilindricnim zidovima.43)f:.7.p. Poredjenjem ovog pada pritiska sa resenjem (4. i )/2 bice poznat i ukupni pratok.n : • Razlika pritisaka je odredjel1a izrazom (4.43) clobija se /':.'1.Zastrujanjekrazkoncentricni pracep linearnim profilom brzina srednja brzinastrujanja je odrecljena izrazom (4.vaze.29).8.:::: 641 Re.v.v' Odrediti ukupan protok ulja na izlazu iz He-a u funkciji trenutnbg pol~zaj't/=­ prigusnice. Darsijeva formula daje potrebnu razliku pritisaka 2 x v 12'1.7.P o primenjena u postupku datom u Odeljku 4.7.

49) pn cemu je faktor umanjenja v ustvari koeficijent Slika 4. SUa F pri kojoj dolazi do izvijanja naziva se h:iticFltl stla i oznacava se sa FK.1.4. odnosno izvijanja He-a (s1. Jasno je da je ta dliZina miniinalna pri potpuno uvucenoj klipnjaCi. Kada se uzme u obzir da se pri izvlacenju klipnjace savladava neka F>FK radna sila F.4.9.1.d 2 2 r J daje protok V = v 2 d 7( /4. i da je na kraju kretanja klipnjace duzina He-a maksimalna (s1.zglobom..7.9.+C. Dakle pri proracunu He-a na izvijanje osnovni problem je odrediti kriticnu sHu.1.i.t:. dok su unutnlsnja vlakna (b-b) skracena i imaju duzinu (Ai.7. Pri -t> radu He-a pojava izvijanja je nepozeljna jer moze da dove de do deformacija i lomova.1a).4.7. Nairne. 4.9a). uocava se da je on savijen i da je njegov radijus krivine R. to sledi da je sa aspekta opterecenja ovaj polazaj najnepovoljniji..1. (4. . Uodnosu na osu .y+llv( d 2 )-+f1 xx (C.u+C. 32v 1 C. Izmedju vlakana promenljive duzine nalazi se i jedna linija r3ija se duzina ne Slika 4. .7.y+l).9. Zato je pri proracunu He-a obavezno izvrSiti njegovu proveru na izvijanje. Tada se HC staticki moze prikazati kao ukljeiltena konzola F (a1. iklritiClll3 sUa ib/:vijallllja a) Posmatra se slucaj kadaje doslo do izvijanja He sl.340 Osno·ve uljne hidraulike cije pozitivno resenje v2 := 1 r 32v ~ 4v . i to taka da je maksimalna sila sa kojom radi HC manja od kriticne a) b) I Fmax = FKlv I.4. sigurnosti cija se vrednost usvaja u funkciji uloge He u sistemu.dz.7. uvelib) canog elementa kOIlZole visinedz.dz . kliznim leZajem iii uldjestenjem. 4.91). a da je maksimalna pri potpuno izvucenoj klipnjaCi. Ova sila zavisi od konstrukcije He i nacina njegovog povezivanja samehanickim delom sistema . Ehllstliclln:!ll lillnija .9. PrOll'3Cllllll He na izv~jaJ!ijje Pri kretanju klipa kroz cilindar ukupna duzina cilindm i izvucenog dela klipnjace se menja. aIm je sila F dovoljno velika loci ce do savijanja. Po resenjima za pro toke )11 i r/2 vidi se da je ukupni 2 kvazistacionarni protok jednoznacno odredjel1 sa trenutnim polozajem prigusnice x. ali i da je veoma slozena funkcija od ove koordinate.7. Posmatnmjem.liniju e-e spoljasnja vlakna (a~a) su izduzena i irnaju duzinu dz +t:.7.9. dalje.Zbogvaznosti kriticne sile na rad He-a naCinu njenog odredjivanja posvetice se vise painje.9b.

7. Dakle. /:"Po(X)=PZ1(X)-P22=P'A 2= h2 xx DH II kojoj je 'A = 96/ Rc koeficijent trenja (izraz (4. Tom prilikom kroz koncentricni prstenasti procep struji ulje sa linearnim profilom brzina. C. p. x el z +2d1 v1 = 3 d 2 +d 1 ' i ona daje protok · V1 VI z (d 2 .7. ~~ . poznavanjem protoka V.. Poznate velicine su: d p d z . koji ima koeficijent lokalnog otpor"!.7."'-' . .P o primenjena u mh 2 postupku datom u Odeljku 4.48) vaze. u kojoj je'A = 64. Razlika pritisaka /:. Za strujanje krozkoncentricni procep linearnim profilom brzina srednja brzinastrujanja je odredjena izrazom rj =V1 + Tt2 . C. Y.l. -2d1 ). Pri hidraulickom kocenju kretanja klipa sa promenljivim priguse- njem (s1. Re = vDf{ I v Rejnoldsov broj i Df{ hidraulicki precnik Poredjenjem ovog pada pritiska sa resenjem (4.. Ova veoma velika razlika u padu pritiska delom leZi u pretpostavci da je brzina strujanja u procepu jednaka brzini klipa. U ovom kanalu nalazi se dopunski prigusni ventil.'" C.43) dobija se /:.P o = 6/:"p. Darsijeva formula daje potrebnu razliku pritisaka x v 2 1211.7.8.'~(el + ?d···(l2 ~ 1) c d) 1 • Razlika pritisaka je odredjena izrazom (4. samo je pitanje kolika je konstanta K u njima. IRe. jer je ona ustvari odredjena izrazom (4. Efekte razlike pritiska na silu trenja klipa zanemariti.v' Odrediti ukupan plotok ulja na izlazu iz HC-a u funkciji trenutriog polozaja __ .2c) klip prigllsnice precnika d1 ulazi u cilindar precnika d z . a Vz protok kroz dopunskikanal.OSl1ove u!jne hidraulike 339 RESENJE Zakoni kretanja kEpa (4.8.29). dobija se kvadratna jednacina z 64.8.d2)~. Poredjenjem ove sa konstantom K 1Z Odeljka 4. protok kroz koncentricni procep.7.. dok kroz dopunski kanal precnika d i duzine I struji Iaminarno.47) i (4.7.x 3 2 1 4.y 4. .Y. daje konstantu Ko = 3'l~ (D 2 +d. 1z Bernulijeve jednaCine za strujanje kroz kanal /:"p(x) = p(Su +Sv + 'AI / d + l)v~ /2. Primenom modela strujanja sa nepokretnim cilindricnim zidovima.d.25). i V2 bice poznat i ukupni protok. (r +r +1)1' Z +-v 2 --xx=O '?u '?v d2 h2 · .4. 11.sledi relacija K _0 -6 K - DZ+d 2 _2d 2 2 1 D2 +d d 1 2 koja upucuje na gresku koja se pravi koriscenjem modela koji ima konstantu Ko' Pro/JIcm 4-17...7. a drugim i vaznijim delom u koriscenju modela strujanja izmedju nepokretnih zidova.v' RESENfE Ukupni protok na izlazu iz HC-a je pri cerim je V..7.7.43) /:"p(x) = 211x/ h 2 u kojem je h := (d 2 -el1 ) /2 i x = v p brzina klipa. prigusnice.

a da je maksimalna pri potpuno izvucenoj klipnjaCi. .l(-·)r +-2 xx(~u +~y + 1) ." + C. Izmedju vlakana promenljive duzine nalazi se i jedna linija Cija se duzina ne Slika 4. Po feSenjima za pro toke r~ i f/2 vidi se da je ukupni 2 kvazistacionarni protok jednoznacno odredjell sa trenutnim polozajem prigusnice x.4.Elasticna Hl!Ilija i klriticllll11 siRa inijanja a) Posmatra I>e slucaj kada je doslo do izvijanja He s1..340 G..91).49) Slika 4.7. Ova sila zavisi od konstrukcije He i naCina njegovog povezivanja sa mehanickim delom sistema .4. odno8no izvijanja He-a (81. Nairne..1 . Pri kretanju kUpa kroz cilindar ukupna duzina cilindm i izvucenog dela klipnjace se menja.ije pozitivno reSenje v? .? . uocava se da je on savijen i da je njegov radijus . Zato je pri proracullu He-a obavezno izvditi njegovlI proveru na izvijanje. 4.4. ali i da je veoma slozena funkcija od ove koordinate. .7. dok su unutrasnja vlakna (b-b) skracena i imaju duzinu (It -Ildz. U odnosu na OSU . 32v 1 = c.1.liniju e-e spoljasnja vlakna (a~a) su izduzena i imaju duzinu dz+lldz. 1 I r 32v? 4\1 .7.7. Kada se uzme u obzir da se pri izvlacenju klipnjace savladava neka F>FK radna sila F. krivine R.9.y + ll.7. i da je na kraju kretanja klipnjace duzina He-a maksimalna (s1.move uljne hidraulike c. Jasno je da je ta duzina minimalna pri potpuno uvucenoj klipnjaCi. dalje.90).9.9b.7. Tada se He staticki moze prikazati kao ukljestena· konzola F (a1. DakIe pri proracunu He-a na izvijanje osnovni problem je odrediti kriticnu sHu. '" V d'" h d'" J daje protok V = v2 d 2 n 14.9.4. uvelib) canog elementa kOllZole visine dz.9. to sledi da je sa aspekta opterecenja ovaj polozaj najnepovoljniji.1. aIm je sila F dovoljna velika!oCi ce do savijanja. Posmatranjem.1a).7. pri cemu je faktar umanjenja v ustvari koeficijent sigurnosti cija se vrednost usvaja u funkeiji uloge He u sistemu. kliznim leiajem ili ukljeStenjem~ Zbog vaznosti kriticne sile na rad He-a nacinu njenog odredjivanja posvetice se vise paZnje. Sila F pri kojoj dolazi do izvijanja naziva se kriti6ztl .zglobom..ftia i oznacava se sa FIc' Pri radu He-a pojava izvijanja je nepozeljna jer moze da dovede do deformacija i lomova. i to taka da je maksimalna sila sa kojom radi He manja ad hiticne a) b) (4.

2. '.y). llizeg reda U odnosu na ostale clanove diferencijalne jednaCine (4.Osnove uljne hidraulike menja. . a sto za posledicu ima da je clan y'2 mala velicimi. A 341 primenom Hukovog zakona dobija se izraz za moment: 0' z = £ E.7. to se iz jednaCine (4.51).::(2n-l)2i' n (n=1.7. s1.53) U ovom slucaju jednacina elasticne linije glasi: ..a. dok granieni uslov y(l) :::: Yo daje resenje za koeficijent k:.50) R A· R' u kome su E-modul elasticnosti i Ix-moment inercije povrsine poprecnog preseka.> F=E1:~(2n-l) (21)' . Kako je radijus krivine odredjen diferencijalnom jednacinom: R:::: (1 +y'2 )3/2 I y". ) :::.7. je JvJ=F(yo . (4. odnosno od tipa osionca koji mogu da budu kIizni iii zglobni i ukljestenja. a to je poprecni presek 2 kHpnjace A =: d n 14 koji daje vrednost momenta illercije Ix:::: Jmin:::: d 4 n I 64. a) Klipnjaca slobodna . dobija se kriticna sila izvijanja se F _ K - 1(2E Imin 4[2 (4.dA.7. . (4.9:2) moment na proizvoljnom rastojanju z. Postavljanjem momentne jednaCine za osux .51) Elx U tehnickoj praksi se ne dozvoljavaju ugibi koji su 'veCi od 2% od ukupne duzine. Sa ovim momentom jednacina elasticne linije dobija obHk: y"+k Y-= k yo 2 2 k 2 = F I Elx ' y koji ima opste resenje y(z) -= Cl cos(kz) + C2 sin(kz) + Yo 1z granienih uslova yeO) = 0 i y'(O) = 0 dobijaju se konstante C1 :::: Yo i C2 -= 0..ciftizdar tiki/estell U ovom slucaju (v. 2 n 2 Za n=l i za minimalni presek koji ima po visi:iliHC~a. To je linija e-e i ona se naziva e/asticna lini.7.50) dobija jednaCina elasticne linije y"_ M (1+ y'2 )3/2 =: E E Ix M=. (4.7.y 2 dA=-_· J 0. M=h·O'.7. Zanemarivanjem ovog Clana diferencijalna jednaeina elasticne linije ima obHk: IY"=MIElxl.4.52) Rdenje ove diferencijalne jednaCine zavisi od nacma pncvrscavanja krajeva cilindra i Idipnjace za mehanieki sistem. i slicnosti trouglova f>dz I dz =y I R =£. izazvan silom F.

9. C2 = Y max' Konacno. numerickinadjen. Z rc E I min (4. C2 0 i k = nn / I .9.9..2. Kaleo je u ovom slucaju ldizni oslonac opterecen i horizontalnom silom Fo to je moment koji deluje na Y rastojanju M=-Fy-Fo(l-z).7. b) a) jednacina elasticne Iinije i izraz za kriticnu silu Slika 4.7.3b). FK = Z2 * c) Klipnjaca zglobno vezana . za n == 1 i z=li2 dobija se da ona ima vrednost maksimalnog ugiba.?. (4. U ovom slucaju moment.342 Osnove uljne hidraulike (4.W//'-- Preostali granicni us16v y(l) =0 daje transcedentnu jednaCinu kl = tgkl.4.3..7. ~~'-::"'////(.4.cilindar ukl/dten Kada je cilindar vezan prednjom iIi zadnjom prirubnicolll a ldipnjaca zglobno oslonjena (s1.046rc 2 / [2 ..4a) tada HC predstavija gredu sa slike 4. (4.7.7.9. prouzrokovan silom F.52) na oblik: y"=+k 2 y=O .) .57) a) b) Slika 4. koji opterecuje bilo koji presek je M = . dobijaju oblike: 2 .7. . ciji prvi koren.. dobijaju se konstante C1 = 0.55) y(Z)=YmaxSlfl(n.:::J 2 (n / /)2 1 ono omogucava izracunavanje kriticne sile leao: y . Konstanta C2 nije odredjena. dakIe. tada se HC staticki predstavlja kao greda (sl. koja zadovoljavanjem granicnih uslova y' (0) = 0 i yeO) F 2 Fa 2 = 0 ima resenje: FoZ z 1 y(z)=F(T-l+coskz. ). svodi diferencijalnu jednaCinu elastiF cne linije (4.3a). Ova resenje maze da·· se napise U obliku k 2 = 2. ima vrednost kl=4.54) b) K/ipnjac0 i cilindar zglobno OSIOllj(!ili Kada su cilindar i klipnjaca zglobno vezani sa mehanickim sistemom (sI.4934097.7.7.9.. Cije je opste resenje: yet) = C1 cos(kz) +C2 sin(kz) Koriscenjem granicnih uslova yeO) =y(l) =0.4.9..7.4b. Uvtstavanjem ovog momenta u (4. .52) dobija se diferencijalna jednaCina elasticne linije y"+k Y=-Jik (l-z). (n =1.7.klsinkz).56) z4 . '~?.4.7.7.F y. medjutim.

v=5 . .Fy. (4.2 (4. Sa ovako odredjenom kriticnom silom maksimalna sila koja sme opterertiti ldipnjacu.v=3+4 . Redukovane duzine HC Fmax = 7t 2 E I min vIr 2 (4.5.9.y. iIi 1min == (d.59) vidi se da se kriticna sila moze napisati u jedinstvenom obliku: FK 2 7t E 1min =--2- (4. 'W~~. Ako je ldipnjaca napravljena od cevi tada se za d uzima spoljasnji precnik Cd = d 2 )· . proizvoljni presek grede M = Mo .4.5a) tada He predstavlja gredu obostrano ukljestenu (slA7.9. prema (4.61) I min je moment inercije povrSine klipnjace. Ovom prilikon na HC. ito: 1) 41 r ld>50=:..57) i (4.9.7. minimalnog poprecnog preseka..5b)..6.2. () 4. deluje i moment M o ' ~F F tako da je karakteristicni moment koji opterecuje. Ovde ce se navesti jedna preporuka za...55)..W dobija se jednacina elasticne linije A10 y(z) = F(l-coskz).53). 2) 4Irld<50=:. (4. osim sile F.7.. koji se odredjuje kao 1min = d 4 "n 164 kada je ceo poprecni presek ispunjen materijalom.7. RezimirajuCi izlozeno 12 prethodnog Odeljka moze se konstatovati da poredjenjem dobijenih resenja za kriticne sile izvijanja .7.OsnG've uljne hidraulike 343 d) KltjJl?!aca i a!indaruk!.cija Ir Ir redukovana duzina 21 1/2 je vrednost data u tabell 4.7.61) U izrazu (4. tj.58 /1= 1 i koeficijent k kri ticna sila = 2nn / l F K iz koga se za dobija a) b) y 4n2Elmin = ---::--"-"".7...60) Sematski prikaz oslanjanja u kome je HC~a..49) je Tabela 4.7.7.7.eJtelli U slucaju da su cilindar i klipnjaea za ostale elemente veza:rii prirubnicama (s1.7.9. Koriseenjem granicnih uslova: I yeO) = y(l) = y'(O) = y'U) = 0 .izrazi (4.7. AF t '.59) Slika 4.dt)71: / 64ako je klipnjaca napravljena od cevi spoljasnjeg precnika d2 i unutrasnjeg precnika d1 " Vee je receno da je v koeficijent sigurnosti Cija usvojena vrednost zavisi ododgovorncisti zadatka kojeg obavlja He. izbor koeficijentasigurnosti u funkciji karakteristicnog geometrijskog odnosa 4lr / d .7...2.7.9.

1. Cije je resenje d 2 =93. b) precnik klipnjace ako je ona napravljena od punog preseka celika (E == 2· 1011 Pa) i ako je napravljena od cevi deljine zida 8 = 4mm.4 kg nalazi se predmet. spoljasnjeg precnika d 2 i unutrasnjeg Slika PA-iS precnika d] =d2 -28. ~. Za klipnjacu napravljenu od eevi debljine 8. = 0.91 i u slucaju kada se vratilo pumpe okrece konstanUllID brojem obrta n=1450° Inl~.i. zanemariti.8.1 koji uzima u obzir i sile trenja dabija se precnik Idipa = 267. Primenom izraza (4.61) za maksimalno opterecenje klipnjace FmB]{ == / g(m+nU dobija se moment inereije povrsine 4/ 2v rg(m+mo) I .4l1lIl} . zanemariti.-'''-'----''mm Ere2 . moment inereije preseka je 1m in == (d~ -d:)re/64. Promenu mase radnog pJ:"edmeta u toku obrade. Radni sto se kre.. koji se obradjuje.l( iznosi d = 'V641 min!"J( = 69.1. takodje.P.D = 4/ g(m+mo) U slucaju da je klipnjaca napravljena od punog poprecnog preseka njen precni. == . kao i kineticku energiju fluidne struje.7mm.ce preko podloge 1 koja ima koeficijent trellja J.344 Osnove uljne hidraulike Problem 4-Jl. Sve lokalne otpore osim razvodnika i filtera. Ukupnu silu trenja racunati kao 10% od sile tezine. tom prilikom uzeti vrednost stepena sigurnosti v= 5.~ Odrediti snagu pumpe potrebnu za pogon UHS-a.7. To kretanje izaziva HC (D=40mm. Masa platforme i klipa sa klipnjacom je /no == 1000leg. b) Koliki je stepen korisnosti sistema? c) Kolika je radna zapremilla pumpe po jednom obrtu?. RESENJE: a) 1z jednaCine ravnoteie sila koje deluju na klip i uvodjenjem faktora f= 1. pre b) S abzirom da je eilindar ukljesten a klipnjaca slobadna to je redukovana duzina HC-a Ir = 2/. mase In =600 kg. tako da se za odredjivanje spoljasnjeg precnika dobija jednacina d~ -(d2 -28)4 -641 min In =0. a) U toku radnog hoda savladava se sila rezanja R =3kN brzillom vp = IOem! s. ako je llvp:::: 0. U jednom servisu HCse koristi kao auto-dizaliea koja treba da podigne do visine/=2m automobil mase m=1600kg. Naizmellicno kretanje radnog stoIa obezbedjuje razvodnik cija je hidraulicka karakteristika data na dijagramu sa sl. Na radnom stolu rendisaljke mase 1110 = 419.3mm. Odrediti: a) precnik eilindra ako je radni pritisak p=5bar.4-19b. Problem 4-19."J dvosmernog dejstva sa jednostrukom klipnjacom. Do =20mm) (1"""/0 h. d) Kolika je brzina povratnog hoda ldipa? .

Pf=O..2m. . Izvrsiti proracun HC-a na izvijanje (v=3.2127. i a potom.:. Zane mariti sileviskoznog trenja i smatrati da su vremena ubrzanja i kocenja klipa ista.-D )=V .65 I! min pomocu kOj1h se 1Z dijagrama hiclraulicke karakteristike razvodnika dobijaju paclovi pritisaka 6.lbar.~yt-D. L=1. koje dajukoeficijente trenja: Re. tada se proracun URS-a upravo pocinje od izvrsnog organa. od jednaCine ravnotde sila koje delujuna Idip .j) Pogonslci HC je ukljeilten na-p'.3 Pas. o 1 234567 'VJ(l/min) Slika P. dalje.15bar. tj. 7.45 bar i /}P2 =0..5.'.P1 = 0. Sada septimenom Bermilijeve jednacine za povratni vod. kao sto je i dato u ovom primeru..=0.1Q. dok je maksimalni hod !cEpa. odredjuju se zapreminski protoci v\ =. H=lm. Ostale poznate velicirie. kao prvo. E=HOllpa). Nacrtati clijagram promene brzil1e klipa u toku jeclnog cildl)~.1!.6m/s u vodu pod visokim pritiskom i V 2 =1. za preseke 2-2 i 0-0.d <2320 -+ !C1 64 ~('-12) A1=0. Prime nom Bernulijeve jednaCil1e za preseke 0-0 i 1-1 dobija se porast pritiska u pumpi: . V 1 =V P --=V 1 D 2 1C 4 d 2 1C 4 V • 2 =V 1C 2 2 d 1C -(D .= pv. odredjlljeprotiv-pritisaku HC-u P2 =-pgH+PA2cr2-"*6.8.dnjoj prirubnici a klipnjaca je zglobno vezana. su: d'. 5.l0 mm.Pf =51842Pa . IIp=0.J ("'.2836.PZ (D' 2 -Do )-4' 1 Z IV? '>". OSl1ove ulj'ne hidraulike 345 e) Odreditivremena radnog i povratnog hocla.0. odredjuju brzine strujanja v1=1.54l / min i)/2 =.4-19b RE1ENfE: a) U slucajevima bda je poznato kretanje i opterecel1je izvrsnog organa. p4 0 2 4 2 iz kojih se. PolazeCi. kao drugo. 1=2m. m Tj=46.220bar. p=865kg/m3 .2 m/ s u povratnom vodu.4-19a .." odredjuje se racini pritisak Pl = 33. A. ". Na osnovu brzil1e kretanja klipa postavljaju se jednaCine kontinuiteta: Slika P.. D 1C 2 1C F -R +~lg (l7l0 +l7l) = PI-4-. '=Re 1'] . koji odgovara duzini preclmeta.' i .

4-19c..P. . 3 c) Radna zapremina pumpe je q == r~ / nllvp == 5.lg(mo+m) ~=J. 12 Radni hod Povratni hod (m+l7lo )vp . tako da se za brzinu povratnog hoda dobija v. . Graficki prikaz kretaI~a klipa u radnom i povratnbm h6du dat je na sl.=9. (D 2 . 2 v· leao i duzine na kojima se obavljaju ova kretanja: (m+mo)v~ '] 21'. to u toku rada HC-a ne dolazi do izvijanja. e) U toku ubrzanja (kocenja) kretanja klipa uradnom i povratnom hodu. Kako je shematski i prikazano na sLP.9ms. su: t2 ::::t21 H22+123 =2/ 21 +(L-2/2)lv.+m) .2 2F I Slika P.)n 14. I !J.03s Konacno. uz koriscenje uslova zadatka tll =t13 i t21 =t23 .9W.33cm/s .4-19a promena kretanja klipa ostvaruje se elektromagnetnim aktiviranjem razvodnika primenommikro-prekidaca.pr~ b) I1s =57.E Fmax 2 2 2 6277.D.6N.5ms (m+mo)v. (m+mo)v p 1'.346 Osnove uljne hidraulike .p= PI +pg Ii +!J. =V pD2 I(D 2 -D.7 Lv S obzirom da je zadovoljen uslov Fmax > F=4kN .PI +PA I "dT==33. vir 64·0. h p == 521. ~ 25.226bar v? . ukupna vremena radnog i povratnog hod a.27mm 9. a on je u povratnom hodu jednak r/I == v.7 L tako da je maksimaIno dozvoljena sila n2 EImin n 3D. uz zanemarivanje sila viskoznog trenja. vaii jednaCina kretanja (m+mo)x== pocetnim uslovima xeD) == x(O) = daje zakone kretanja ° F.)=13. u kojima su radne sHe: F" ==R+J.06mm . koriscenjem uslovax(tll) ==11) x(tll) =v p' x(t21 )==12 i X(t 21 ) == dobijaju se vremena ubrzanja pri radnom'ipovratnom hodu tIl v v. koja sa F x(t) == (m+'m ) o /2 F x(t):= Cm+'ino) t 2 (i=1.I) Za ukljesteni cilindar i zglobno vezanu klipnjacu redukovana duzina je Ir =0. d) Kako se kolo pumpe okrece konstantnim brojem obrta to je protok kroz pumpu i dalje r/I . 1z zakona kretanja.2). '21 p: 135.145 .4-19c tl =tll +t12 H)3=2tll +(L-211)/vp =12. ] 1.714 cm /° .lg(mo.48<%. koji daje snagu pumpe p== !J.

PB-R = 0. v2]} =596W. Na klipnjaci HC-a pri radllom.pV]-4-)· (a) SlikaP. <. 13 =3m.k =0. 12 == 4 m.Osnove uljne hidraulike 347 Problem 4~20.5 m. !Y. v = 1. ~ftN. C. p=905kg!m3. Do == 20mm). Kineticku energiju struje i silu viskozllOg trellja HC-a zallemariti.5.4-20 .0.:-"'--'1 ~p v' F I.4bar) i razvodllik Cija je hldraulicka karakteristika data izrazom f':.v p2 i F2 " One ee. filteri (!Y.tim iedomibitiod~edjelle" . UHSse sastoji od: HC-a dvosmernog dejstva sadvostrukom klipnjacom (D=60nun.Qstali poznati podaci su: d=25mm. Kineticku i potencijalnu ellergiju fluidne struje.2. U UHS-u llalaze se dva vertikaiIJa redno povezana HC-a istih dimenzija (D=160mm.4-21 stepen korisllosti je definisan izrazom d 2n l1fIS = (FlV p1 +F2v p2 )/(6. i povratnom hodu savladava se radlla sila F=12kN brzinom v p =4cm/s.U+8C. upravo. Odrediti stepen korisllosti UHS-a.5m.5bar. Ostale poznate veliCine su: H=lm.47·10-4 m2 !s.= D k k Ie 1-. Do:::: 80mm). V= 104 2 1 =4m. == 100kN i F2 brzinama vp1 == Semi s i v p2 ' Osim HC-a u UHS-u su ugradjelli: pumpa koja ima porast pritiska 6p == lO. . RE'SENJE" Za UHS prikazan na sl. 4 l5 ==1. v=0. spojnog cevoyoda (d=10 nun.28ml s llHs :::: 80.a+2)T vp { 41 .55 bar) filtera (I':"Pj = 0. I] =1.m· H Slika P. koji imaju zapreminski stepell kOriSllosti l1v = 98 % i masa pokretnih delova m1 = 150 kg i' m2 == 200 kg.85).P.Pj2 =O. -E-':::-'-:::'-~-~'-~'-'€~~~~S:::f:::I+'<. Na HC-ima se savladavaju sile F.uo+C.u == 0.53%~ Problem 4-21.d Odrediti sllagu pumpe i stepell kOriSllOsti UHS-a. pumpe (l1 p = 0.5.uo == 1. 2 2 1 t J ' p=~ F+(D -DO)41I':"PPA+f':.PBR+I':"Pj+P(C.p == a )/2 (a == 8. potrebno je joil pozllavati i velicine v].1 bar ). l=2m) uljno-hldraulickog razvodllika (I':"PP-A =f':.Pj] = O. C. ostale lokahle otpore i sUu trellja HC-a zallemariti.MPa i l1p == 85%.k+A.' m ! s. p=900kg!m3.12 ·10-4 bar I (11 min)2). u odnosu:riazadate velicine.4-21 IIp Da bi llfIS bilo odredjeno izrazom (a).

D 2n [4+/5 v. duzine [3' izmedju HC-a V2 = V. 11 +/2 v? PJ. .)4' (j=1.1 -d-T = 91. i iz Bernulijeve jednaCineza preseke b-c = (D z -Do)n (P11-4--~ -m1g) = 55.191m/s => Rc 3 =297.?:z se do. .P1 . (j=1.Vp j .1 .9995 bar.8 -+ 11. kada je ree 0 jedn<. odredjuje se brzina strujanja i koeficijent trenja v pl D 2 64 v = . Konacno. D2 n . (i=1.P.5 -+ A =-=01225 ' .348 Osnove ulj'ne hidraulike U UHS-u se definisu protoci u spojnim cevima .V p] Cd) = 1. 1z jednaCine kontinuiteta za spojnu cev.75cm/s.2) gde su vrednosti indeksa i i j prikazane na sl.L\p/1 . treca nepoznata velicina.2 = L\p /2 + ~P2 + PA. VPj=vpj-4-' ?? n Vpj =v p /D--D. 1z jednaCine kontinuiteta VI =Vp1 . = 61.4-21. . Bernulijevih jednacina za preseke O-a i d-O .vl '" 0.) =209m/s => ReI =522..2) i (zapreminski) gubici protoka u HC-ima ~Vj = Vj .1 +L\V1 =Vp2 /11v ' dobija se brzina u spojnoj cevi D z' Vz = v 1 . sila F2 .3 -d-T = 1.578 m/ s => Re z = 394. d 2n VI = Vi -4.45 -+ A] = 0.bija .0811 min koji daje u grani B-R razvodnika ~P2 '" a . 3 =0.2.t. kao prvo.~Vl =Vpl I llv .076 bar.1 = ~P .55/ / min koji posredstvom hidraulicke karakteristike razvodnika daje pad pritiska u vodu P"A ~P1 = a· VIZ = 3.94 bar P2. odre9juje se iz jednaeine ravnoteie sila koje deluju na klip He:.( .p P .3) protoci izazvani kretanjem klipa .2149. Do 2 .235 bar .2 + L\f.PA.? . z \ \ .2 =PZ.PA.16225 i brzina kretanja klipa He 2 vpz =V 2 11 v (dl D)2 =37.701 bar .2 dT= 55. Definitivno.t. v 3 =v z [I-11 v(n) =1. i protok V3 = 35.017 bar . iz jednacine V3 =V. 1 llv d ' 1 Re 1 a potom i zapreminski protok V. Karakteristieni pritisci u HC-ima odredjuju se iz. I iz jednaCine ravtoze sila Hel PZl 4 z '3 V2 PI.tCinama kontinuiteta.

lbar) i venti! sigurnosti (kojije u toku normalnog rada platforme zatvoren). zanemafiti. Ostale poznate velicine su: d=16mm. 1] == 3 m. Da bi se obezbedila sinhronizacija kretanja platforme u UHS-u su ugradjena cetiri redno povezana HC-a. b) Ako je veliCina zazora izmedju klipa i cilindra.0 0. U UHS-u nalaze se dva jednaka vertikalna. duzina klipova Ip = 100 mm i d~ina procepa izmedju klipnjace i cilindra 1=50mm.5 "'. dimenzija D=100mm i Do = 50mm.>* 0. 10 =2 in. odreditLsilu viskoznog trenja u HC~ima: Dobijeni rezultat komentarisati. i klipnjace i cilindra h = 2 !-lm. U.: . Problem 4-22. Ukupna tezina platforme. veoma jedn6stavno.ne hidraulike 349 D 2n 2 2 n .m2g = 106.2 -4--P2.5 /. Za podizanje kontinualnog tereta. . Osim HC-a u UHS-u su ugradjeni: pumpa (T]p = 89%). Poznate velicine su: d o =20 mm.. filtera (t.. i gubitke 11 spojnim cevima. a . a) ZanemarujuCi sileviskoznogtrenja na HCima odrediti snagu pumpnog agregata i stepen korisnosti sistema.4-22b RESENJE: PonavljajuCipostUpke opisane primerima P.carakteristika razvodnika data je na dijagramu sa s1. razvodnik cija je karakteristika -data na dijagramu.3W . klipova i klipnjaca je G = 10 kN. F2 =P]. =3 m. ""--11 Slika P.~ 2. HC-a (D= 1OOmm iDa = 56 mm) koji sluze za sinfu6:cizaciju podizanja platforme na kojoj se savladava sila F = 7 kN brzino:ril. Odreditisnagu pumpe i stepen korisnosti UHS-a. paralelno povezana. D .0 3 .0 /1 '\:~ ~ 1.25 em/ s.-Do )4. lljIs == 70. Kineticku i F . I) = 2 m.Pf =O. izrazenog silom F = 50 kN.0 V lL 10 ~ 1~ V (llmin) 20 25 30 • Slik~. p = 800kg / m 3. P. V = 60 mm / s. iz izraza (a) dobija llHs = 74. Hidraulicka J. v p L":.'~p =5cmJs. 2 '2 -.2 CD . ( ' '5/3 = 2 m. .] = lkN .d=16mm. Ukupna sila viskoznog trenja u HC-ima je F. sve lokalne otpore osim "zadatih. koristi se hidraulicka platforma.Osnove ui. Tom prilikom zanemariti sve lokalne otpore osim razvodnika i Jiltera. tezine G = 9 kN.4~21 dobijase P = 3000.4-23b.091kN . ' q e 2. Sada se. kao i kineticku i potencijalnu energiju struje. koja se krece brzinom vp = 4.83 %.5 1.4~19ai P. (/ poteneijalnu energiju stmje.62 %.4-22a Problem 4-23.

0678 .1085 0. Karakteristicni protoci kroz razvodnik v't = vid.2 =55. odnosno padovi pritiska usled trenja: "'i "'2 "'3= "'4 t'lPti=p·'A.42 bar.6 m2 /s REfENJE: a) Postupak rdavanja ovog zadatka je slican sa postupkom izlozenim u primeru PA19a.(i=1.lildi·v7"12 . Slika PA-23a DalcIe.#~ <l 1. l4=2m.5 .n. 1z Bernulijeve jednaCine za preseke 2-0 dobija se protiv-pritisak P2 = L\p B-R + t'lp j + t'lPt.. (a) F+G=2[Pi-4--P2 CD -Dohf] odredjuje se pritisak Pl = 51. Sada se iz Bemulijeve jedl1aCine za preseke 01 odredjuje potrebni porast pritiska u pumpi t'lp= Pi +t'lPP_A +t'lPt. / 4 = 47.7 Re 4 =647.3.5m. . iIi onog iz primera PA-21.88 %. ponavljajuCi i ovde pomenute posmpke iz odgovarajuCih jednaCil1a kontinuiteta se dobijaju brzine strujanja: Vi =2V2C%)2 =2.4 . D'2_D2 v3 =v P .5 .953m/s .0 f 0. s tom razlikom 3.350 Osnove ul.34m/s. / 4 = 32.139»: = 0.=589. sa kojom se dobija l1fIS = Fv p / P =72. p=900kg/m .0988 .3bar. Slika PA-23b sto hiraulicki paralelna veza izmedju cilindara cini da se ovde radi 0 slozenom cevovodu. odnosl1o snaga pumpe P=5488 W.5 // 3. v4=2v3(~)2=1.5 ~ 0. G/I l3=3m. 2 n. 2 .5 ~ "'" V. = 0.&~ ~ 2.jne hidraulike Iz=2. a iz jednaCine ravnoteze sila koje deluju na platformu D2n.=1.0 o 10 20 30 40 50 p2 V (Umin) . v=53·10. 1.35[1 min posrecJstvoll1 cJijagrama sa sl.2.3 + t'lPt.n.17 bar .90 bar .6 Re 3 =404.4 = 2.l +t'lPt.0 V 0.4-23b daju pacJove pritisaka L\PP_A = 3 bar t'lPb_R = 1. posredstvolll kojih se dobijaju koeficijenti trenja (izraz(2.1581 == 0.716m/S d koje daju Rejnoldsove brojeve: Rei =943. Re z .--=-2-o:<." 85 %. d l =d4 ==do ' d 2 =d3 =d.4) .0 // '2 2.5 bar.. 11 p ·'.1l1 min i V4 = v"d.P. 3 L\pj=0.5m/s o v2 =vpC~)2 =1.

b) Odrediti hidraulicke karakteristike pumpnog agregata.~~ Stika P. PrODlem 4-24. PI . rnasa pokretnih delova m1 =.F. R 'If. F2 pI ~ 6. 2(FT]. ajA]Ji + f\vp (i=l.P2 ' R = 2 D . 2..Pl = PJ . 2 a2 =:.J =:. i ! P2 ~~~~~.1Q.2. Ovi.1 + FT]. 2pv'lf. njeno zanemarivanje opravdano. Odrediti vrednosti tih prigusenja.Pj2 =0.04 N i Fll . 2) odredjuju se sile trenja izmedju klipa i cilindra i ~. 1'0 'If. 99.p=-aV 2 (a::: 9. f:. U odnosu na ostale sHe iz jednaCine (a) ova sila je nizeg reda veliCine te je zato.j =:.J =:. Za istovrerneno savladavanje sila . 3). HC-i se nalaze u slozenorn UHS-u u korne su ugradjeni: razvodnici hidraulicke karakteristike f:.22) F~. prigusnice i purnpni agregat (l1 p Fl 11 ::: 85%). (i=l. 'i2 II'} -1 (2 in' I -1) '2 1'0 P2 ::: 1nrz I 1'0 F~.lp InR I R 2 . =:.2 izrnedju klipnjace i tela 'cilindra. QR . filteri (f:. He l i HC2 su vertikalni. brzinarna v p.2) =:. u ovorn slucaju.f:. I R2 -1 (2 InR I R 2 1).4-24 a) Da bi se u radnorn hodll obavilo zeljeno ktetanje poitebno je podesiti prigusnice Pl i P2 na odgovarajuce padove pritisaka. pri cemu su: 2 a 1 =:.500 kg i m2 ::: 400 kg. dok je He 3 horizontalan. R + h . dimenzija Di I Do.1 b) KoristeCi izraz (4~7.Osnove uljne hidraulike 351 1\1.P fl =O.i koriste se hidro- cilindri He.4bar).R2 =:. 10. 2 pvn I Brojne vrednosti ovih sila su: 39.5bar.4 bar/(l/rnin)2).53 N i one daju ukupnu sHu viskoznog trer~a u HC-irna Fll =:. R.14 N.

Poznate veliCine su: D1 = 80mm. Zanema- riti gubitke na lokalnim otporima. D2 = 130mm. D3 = 125mm.65bar . b) V == 121. RES. U UHS-u prese nalazi se pumpa karakteristika 6p= 160bar. kao i 1cineticlm i potencijahm energiju strllje. D02 == 50mm. Odrediti: a) radne karakteristi1ce prese (silu i brzinu presovanja). i usled trenja zbog kratkih duzina cevnih deonica.783bar. leao izvrshi organ.p/J = O.ElVJE: a) t:. 2 2 . D3 = 250mm).p /2 = O. kao i kineticku i potencijalnu energiju struje. v p1 =5cml s. Poznavanjem ovog protoka dobija se Slika P.11 I min. F3 = 130kN . 2 . b) stepen korisnosti URS-a. preda okolini a 70% akumulise u rezervoaru. D2 == 100mm. R ProD/em 4-25. dok se iz jednacine kontinuiteta za radni prostor HC-a .1111 min . i c)brzinu povratnog hoda.4-25 i pad pritiska u razvodnilm t:.225kW .7 Q = 5477 W. S obzirom da je zadato da se 70% ove toplote uljem dovodi u rezervoar to ce kolicina toplote koju treba odvesti rashladnim sistemom biti Q = 0. nalazi se HC koji radi boljeg vodjenja ima dva radna prostora CD1 = 100mm. RESENJE: I \ 1 a) Prema zadatim karakteristikama zUpCaste pumpe odredjuje se protok ~ = q /1 Tlvp = 21. c) Na osnovu vrednosti stepena korisnosti UHS-a TIffs =(F. =vp(D3 -D J )nI4+vpD]nI4==vpD 3 nI4 . DOl = 50mm.Sbar). V. osim na UHK. n == 1450 o /min. U hidraulickoj presi.26 % . t:. P = 27.Pl == a r J2 == 3.352 Osnove uljne hidraulike c) Ako se pri prolaskl. odrediti koliCinu toplote koju treba odvesti ulju sa rashladnim sistemom koji se nalazi u sklopu rezervoara.16bar . sve Iokalne otpore osim na UHK. F2 == 65kN. v p2 = lOcml s. DO} == 70mm.409bar. F1 == 50kN. q = 150m 3/°.p = 114.97 i TIp = 0.9. v p3 =8cml s.6bar .S· 10-3 bar / (II min)2) i filteri (t:.P P1 =21. t:. kroz razmenu toplote. razvodnik sa kvadratnom hidrauliCkom karakteristikorn (a = 8. U1cupna maim klipa i alata za presovanje je m=200kg.P P2 ==5.Vp1 +F2vP2 +F. odredjuje se ukupna snaga gubitaka UHS-a koja se pretvara u toplohl Q=M=(l-TlffS)P=7825W. 2 Ukupna sila viskoznog trenja HC-a je FTJ = 2 kN. 2 .l ulja kroz UHS 30% snage gubitaka. Tlvp = 0. Zanemariti: trenje u cevima i HC-ima. t:.vp3)1 P ==71.

dimenzija DI =: 250 mm.05 % • . Za odredjivanje radne sile HC-a potrebno je poznavati i pritiske u radnom i protivpritisDom prostoru HC-a. Konacno. llv = 20 cm 3 /°.915kN.trenja.Masa kHpova i pokretnog dela alata za presovanje je m =: 650 kg. lY)p) Din 22n 22n _ = 86. pogonjenog HC-ima.10:-:.2. filteri (l:1pII = 0. i iznose: PI =: P2 =:: I:1P-I:1PI -l:1p113 = 155. a zatim i pad pritiska u odgovarajucoj grani razvodnika I:1P2 =:: aT/22 =: 2.8 bar. 0-2 i 3-0.16. D2 =: 200 mm.2.D ol =: 180 rom.62 bar . iz jednaCine ravnoteZe sila koje deluju naldip dobija se sila presovanja 2 . a oni se dobijaju iz Bernulijevih jednacina za preseke 01. 2 m/ s..0.Osnove uljne hidraulike 353 odredjuje brzina klipa. i kineticku i potencijalnu energiju struje zanemariti. a) Dimenzionisati precnike di spojnih cevi (i=I. 2. 6pf2 0. v p :::: 7. osim u UHK. . Pri dimenzionisqnjucevi voditiracuna da su standardne dimenzije unutrasnjih precnika cevi: 7. U UHS-u se koriste sIedece UHK: pump a (l:1p = 160 bar . 1z jednacine konti- Duiteta za povratni vod odredjuje se protok . tako da maksimalna brzina strujanja u njima bude v:::. v =t2 . a zatim se dobijaju proracu- nski precnici cevi di. q n =: 1800 °/min. Da hi bio zadovoljen uslov za brzinu stnrjanja cevima v:::.95.3 1112 1 s.28.22. tj.10-3 bar / (l / min)2).4 blar). Kretanje klipova izaziva ulmpnusilu trenja FT] = 3 kN.86). Radi dobrog vodjenja alata pri presovanju koriste se tri HC-a. p =: 900 kg..34.391/ mm.4. U cevnim deonicama 0.pr < di' Brojne vredn()sti· k6je se dobijaju ovim postupkom su: . prigusni ventil i ventil sigurnosti. b) c) llfIs = Fv pi Cl:1pV. '2 ::::: 1 m. '3 == 6 m. Na hidraulickoj presi brzina kretanja alata.im3 . brzina presovanja. je v p =: 5 mm! s. razvodnik sa kvadratnom hidraulickom karakteristikom (a =: 3. 3.pr II =: ~4r~ I vn . mm.12.82mm/s.514 bar. IIp = 0.014bar. 2 2 . 4 i 5 zanemariti i glibitke usled . tj. di.~6 mml s. 2m! s potrebno je da se u odnosll na protacul1skiprecnik llsvoji prva veca standardna vrednost. nepovratni ventil (6Pnv = 2 bar). Koliki je gubitak snage u prigusnom vodu? c) Odrediti silu presovanja. d) Koliki je stepen korisnosti UHS-a? Sve lokalne otpore. P3 =I:1pz +I:1PIZ =:: 2. D3 D F=::PI-4-+ P2 C 3 -D j )/f-P3 C -D2)/f-mg-~ =7.4). 2 vp=::4V. RESENJE a) Na osnovu zadatog kretanja izvdnog()tgana veoma jednostavno se odredjuju protoci T~ u cevnim deonicama i==l. V2 =:: vpCD3 -D2 )n/4:::: 15. b) Orediti hidraulicke karakteristike koje treba da ima prigusnica da bi se sa ugradjenom pumpom realizovalo zeljeno kretanje piese. =: =0. Ostale poznate velicine su: 'I = 5 m.3./(D32 -D2 )n=9. Problem 4-26.

P ·qnTlv ITjp) = 81.'p=(/:..P3(D j -DO!)4. ? .67rnrn => d 3*= 12I1LTJl => d 3 =: 22mm =: == V pD j 1C/4 2 14.2 % ..pr == 18. /:.067bar .1. nalazi se na radnom stolu mase ln2 =: 1000 kg koji klizi preko podloge sa koeficijentom trenja !l = 0.87 mm => d l == 22mm . d 2 . Fv pi (/:.P3=: 0. te pre rna tome i ovaj precnik treba da bude d 3 =: d l • b) )/5 == q nTjv - forI =: 0. V4 2 7.722MN .731 I mm ~ d 4 .1 d) Tjl!S == 2 2 =: 1. kada je potpuno otvoren./4 . c) Ponavljanjem slicnog postupka kao i u primerimaP.6942bar.5 m pokrece HM (q '" 0.mg -F.p .581/ mi.Tjv = 0.09 l/min 0 ~ d 3. koji zadovoljava radnihod.Pp = /:. lednacina ravnoteze sila za pokretne de love izvrsnih organa daje sHu presovanja D I 1C D2 'It 2 2 1t F=: Pl-4-+ 2pz -4-. DRS testere se sastoji od dva dela . P2 =: 154. a avo kretanje omogucava HC dimenzija D =: 80 mm i Do == 40 mm. mase m1 =: 5000 kg.'P p )Vs=166./:..pr =8.734 bar . Ovde treba napomenuti da je proracunorn. Kameni biok koji se obradjuje.5W. V3 =vp (Dj-D o1 )1r. TIl! = 0. dobijen precnik cevi d 3 * =: 12 mm.6241 I min .92).4-21 dobijaju se karakteristicni pritisci u HC-irna PI=: 155. Kruznu testeru precnika Dr == 2.jednog koji pokrece kruznu testeru i drugog koji pokrece radni sto.pr d4 =: 16mm. =: V p D2 1CI 4 =: 9. Tom prilikom testera ostvaruje silu rezanja R=120Npostavljenu pod uglom a == 20° U odnosu na vertikalu.5mm => V2 . U stopu DHS-a koji pogoni kruznu testeru ugradjen je venti} V cija je prevashodna namena za start HM-a:.pr == lOmm => 12. .4-26 VI == vpCDI +2Di)1C / 4 == 33. /:.2l1° .354 Osnove u!jne hidraulike Slika P. ali moze da se koristi i za regulisanje broja obitaja HM-a.95.. Prolilem 4-27.4-19a i P. . ovo nije merodavna vrednost jer u povratnom hodu kroz OVil cev protice koliCina Ii.P nv = 158bar. Medjutirn.n ~ dJ. Hidraulicka testera sluzi za secenje kamena.4311mm =: =: 2 ' ~ dl =: 12mm .'Pnv+/:.

:: pA. medutim. 15 = 1. Koliki pad pritiska i protok treba da se ostvate na ventilu da bi se ovaj rdim rada realizovao? c) Deo UHS-a koji sluzi za pogon tadnog stoIa tteba da obezbedi brzinu radnog hoda vp :.:: 0.:: 1.:: 150Nm.JT= 28592 Pa ( . 14 = 1 m.4-27 RESENJE: a) Dva dela UHS-a su naizgled nezavisni.66 bar .22 bar I (l / min)2.83) koja je potrebna za pogon ovog dela UHS-a. i tom prilikom se dobija sn~ga PH = MilTCI30=4712.:: 12 mm. U ovom delu UHS-a ugradjen je razvodnik Ciji je koeficijent hidraulicke karakteristike a = 0.4 Wi pad pritiska ilPHM = P IVTiH :. . oni sumedusobno povezani preko opterecenja izvrsnih organa koji sen~lazellnjill1a. = 3 m. 10 = 2 m.Osnove uljne hidraulike 355 a) U slucaju kada se na testeri ostvaruje maksimalni broj obrtaja 11 = 300 °/min (a ventil V je zatvoren) odrediti snagu zupeaste pumpe (TiP] :. b) Zbog promena parametara rezanja (dubina i posmak.5m.s m2 Is. ilpr = 0.:: 2 mml s i da u povratnom hodll duzinu h=2m predje za t=30s. i silu viskoznog trenja He-a.161 imin. '3 I.:: qnlTiv:':: 63. a sto se postiZe otvatanjem ventila V.489 ml S ostvaruje se laminarni rdim srujanja sa kojim je pad pritiska llsled trenja 2 I+L v A.----. . d]:. v=6·1O. '] = 2 m. dok sila rezanja i dalje ostaje ista) potrebno je promeniti broj obrtaja na 11] :.:: 48.vd Iv ' V == . d = 30 mm. 2 .5 bar. Hidromotorom kroz koji protice V:.81) potrebne za pogon radnog stoIa i pad pritiska na· prigusnici kojom se regulise brzina radnog hoda.-~) ilPt :.savladava seobrtnimoment M== RDT 12:. Brzinom strujanja·· kroz cevovod 4V / d 1t:. Ostale poinate veliCine su: 1=9m.:: 200 a/min. kiheticku i potencijalnu energijll struje. 3 p=900kg/m . L=lm. d L/ Slika P. Odrediti hidraulicke karakteristike pumpe (Tip2 = 0. Zanemariti sve Ioka1ne otpore osim na UHK.

08l 1 min. i pad pritiska na prigusnici /lp p = PI + AP12 . brzinom Vv = 0. Karakteristicni pritisei HC-a su Sada se iz odgovarajuCih Bernulijevih jednacina dobija porast pritiska u pumpi IIp= P1 + API +APn +AP12:= 16. radnog 2 - stoIa v. tako da ce potrebna snaga pumpe biti P = t. dok kroz povratnli grann UHS-a tada protice V3 :.dT+p)cVdT) =48. ApT~ IYI p 2 =507. ..446 bar.48 II min. V3 = V 4 = 6.2 = 409 Pa. U UHS-u se nalaze clva redno povezana izvrsna organa HM i HC. +mz)g+Rsinaj = 5777 N. 2 I . I -+ !. dobija se pad pritislea na ventilu /lpv Lv 0 Vv .452 f! min. HM (q = O.. Na osnovu protoka ulja odreduju se padovi pritiska u razvodniku API:= aT~2 = 4. a) Odrediti radne parametre pumpe.D~) n 14 =0. dole zbog konstantnosti sile rezanja pad pritiska IlPHM i dalje ostaje isti. i b'~zine merodavan protok strujanja = 4V. '.2 e) Na HC-u se savladava radna sila F = -Reos<X. 11v ~ 1) koji se okrece sa 11 == 400 °1 min ima zadatak savladavanja obrtnog momenta M = 75 Nm.< 2320 vid -+ A. = T/. = v.9 W.+J. ..T/2 :. YIn = 0. Kroz grimu za regulisanje protoka protice Ti"v = Ti" '.5) koje imaju brojne vrednosti V 1 :=: 2.357 bar -+ p=..2579. Vi i koje daju koeficijente trenja.5W .111 ! min. . . Vs := 2. AP3 = ar:. odnosilo padove pritisaka usled trenja Rei =-. Do = 50mm) ima zadatak savladavanja sile F = 10 kN.603/1 min.j d2 (1=1.67 em! s .22 ml s . i := 64 Re.13 ml s .'s = 111 q ! YIv = 42.95. U toku radnog hoda radnom prostoru HC-a je potreban protok nlja 1/2 = v p D 2 n..APtS = 11.. > V to je za izbor pumpe 2 Ii.158 bar .iPi:= pA.356 Osnove uljne hidraulike Porast pritiska u pumpi je /lp= IlPHM +Ilp[ +t. = Ap-(Ilp[ + pA. Ii v i 2 . 1d i2 n ( i=1. i razvodnik Cija je hidraulicka karakteristika data na dijagramu.L[Cn..548 bar.. = h! t =6. b) Koliki je stepen korisnosti UHS-a? \ 1 .495 m! s sa kojom se dobije koefieijent trenja laminamog strujanja A.Vs = 21. v 2 =8. S obzirom da je T/. v = 0.67 em/ s koja daje protok ulja (D Dg) 1t 14= 15.. dok HC CD = lOOmm.. Problem 4-28.pV hl p1 = 6270.: r)4 = vP (D 2 .89 eml s. Prj povratnom hodu zahteva se brzina kretanja V.' 4 = 0.80 bar. b) U novom rezimu rada HM-a zbog promene broja obrtaja menja se protek i iznosi v.5).Pl =49.05l! min ulja. sto za posledicu ima ugradnju regulacione grane 5 u kojoj je protok Vs = Vj . Konacno. iz Bernulijeve jednaCine za zatvoreno strujno kola.ll/o.: 14.

3 • / b) c) llHs==(Fvp+Mm)/p:=67. 101lpa) su za preostaIe delove sistema zglobno vezani.2. 13 = 10m.8. f). U UHS-u nalaze se u paralelnojsprezi HM (q == 48 em 1°. F n:. sve lokalne otpore osim mi UHK i sHu viskoznog trenja HC-a zanemariti.Osnove uljne hidraulike 357 e) Cilindar i klipnjaca HC-a (E=2.._. kineticku i poteneijalnu energiju struje. IIp =0. Kineticku i potencijalnu energiju struje.5 bar. Odrediti hidraulicke karakteristike pumpe i silu koja moze da se savladava na klipnjaci HC-a koja se krecebrzinom vp = lOem/s.5 m2 Is. v p =85mm/s.9 . 11 =5m. a) U slucaju kada rade oba izvrsna organa a HM. ~~-j .Ostale poznate veliCine su: d = 20mm (za sve eevi). sa b) Kada Se razvodnik koji upravija radom HC-a stavi u neutralni poloZaj i time zaustavi protok ulja kroz granu 2. P = 5881.5 0.seokrece sa n = 1000 °1 min i savIadava obrtni moment M == 100 Nm. 12 =15m.0 1. llH =: 0.0 3.4-28a SIika P. l1v =0. sa kojima radi HM.97 kN . Fk == 158.IO-3 bar / (ll min22. a maksimalna duzina izmedu oslonaca je I == 2m.Pf = 0..9) i HC (D == 100 mm. DQ == 50 mm).~ 10 20 30 40 50 V (//min) Slilca P. (0=41. Y HS =: Prop/em 4-29.5 . Za upravJjanje nidom izvrsnim organima koriste se dva ista razvodnika Ciji je koeficijent hidraulicke karakteristike a:= 1. v=5·1O. .1 Fk / F:= 15.0 0./' .<-y /-<f~ V / / / / .4-28b RESENJE' a) Ii' == 40 II min ... ~'p .5 -- ! 3. kao i silu viskoznog trenja HC-a. Odrediti kriticnu silu izvijanja i stepen sigurnosti HC-a na izvijanje.. p=900kg/m3.0 2.r 2.58 bar .5 1.5 W.85% . Zanemariti sve lokalne otpore.1.98. Is ==lOm.:r::i~~b<}= _ 4. 14 =15m.0 c .96. i~p == 70. odrediti moment i broj obrtaja. Radni parametri purnpe su u novorn rezimu isti sa parametrima iz prethodnog dela problema.

== 97 .5 bar. 12=5m. 10 \1= 4 '. 19=='lm.5 °/min. snaga pumpe i stepen korisnosti UHS-a? Koeficijent hidraulicke karakteristike razvodnika je a == 0.} ---' m -s- 2 RESENJE. 13=2m. U UHS-u se nalaze dva vertikalna hidrocilindra (Dl == 100 mm. n =522. ostvaruje se slozeno kretanje alatakoje sesastojiodobrtnog i translatornog kretanja. P = 9707 W. Koliki je broj obrtaja HM-a.0042 bar / (l / min)2. Fl F2 11Hl ='llH2 =0.83.I2l! min .85. 3 -5 . p==900kg/m. '0:::: 1m.2 em3. v=5·10 .95). l1 ""'5m. 'lo==3m.29 Nm . IZ == 1m.o. 16=lm. Do2 ::::: 40 mm) koji savladavajti sHe . '5=lm. SpecifiCni protok HMl je ql :::: 44. P = 28.93 %. Slika P. -4 m 2 I s. . /:!"P = 151. 14=lOm.17'=12m.· q2 = 28. Do = 40 rum). 1 =10m. l8=12m. D2 :::: 80 mm.. DOl::::: 50 mm. == 80 kN i Fz =48 kN istom brzinom v p == 51iliil/4.. /:!"Pt = 0. F::::: 1I2. p==900kg/m 3 . kineticku i potencijalnu energiju struje i sHe viskoznog .98. 'llp =0. b) M =92.F. 11v == 0. ProDlem 4·30. Pri poliranju alat se okrece sa brojemobrta n i translira brzinom v p savladavajuCi obrtni moment M i aksijahlU silu F. koja sluzi zafinu obradu unutrasnjeg zida cilindricnih cevi.bi· se zadovoljila sinhronizacija kretanja. 'llH ::: 0.995 bar . Preko jednog krutog nosaca vrsi se prenos translatornog kretanja sa HC-a na HM i na alat za poliranje. dok se direktna veza radnog i protiv-pritisnog prostora HC-a koristi za povecanje brzine translatornog kretanja alata. Ostale poznate velicine su: d = 20 mln(za sve cevi). n::::: 1942. Zanemariti sve lokame otpore osim na UHK.4-30 ProDlem 4-31. 'llHS = 65.2911 min. Direktna veza HC-a se koristi zbog dobrog vodjenja illata. trenja na HC-ima.946 kW. 1112 =60kg.9.95) a translatorno sa dva direktno spojena HC~a (D = 60 mID. Odrediti specificni protok HM2 da . 11 == 4m. Da bi se ostvarilo zeljeno . Obrtno kretanje se realii~je . /:!"Pf2 ==0. RESENJE: a) V.4°/min . /:!"Ptl = Ibar.8lkN.HM-om (q= 60 em3/0 . 'llp =0. .5bar. Da bi se izvdila sinhronizacija kretanja izvrSuih organa koriste se 'dva direktno spregnuta hidromotora ('llvl = 11v2 == 0. 1 =2m. amasa ovih pokretnih delova je m=lOOkg. 4 5 m1 =80kg. 13 == 10m. Na masini za poliranje.358 Osnove uljne hidraulike Ostale poznate veliCine su: d == 30 mm(za sve cevi).

1 otpore osim na UHK zanemariti. V3==v p CD -Do)"4 'VH=='ilv· Iz jednacina kontinuiteta za odgovarajuce racve u UHS-u dobijaju Se protoc! kroz ventile PI. II p == 0.3 bar.. P2 i a 12.5 140 60 800 vs. fi3 VH~ P 2 Y yV2 t-V ~ t-Vvs ~ Slika P. U funkciji od izbora parametara poliranja (veliCine: 11. P2 i vs. prigusni ventili PI i P2 i ventil sigurnosti Vs.10-3 bar / (l/ min)2 .4-31.5 bar).p/2 == 0. Sa protokom ulja VI pad pritiska na razvodniku je 6pR =aVj2. Vp == 251/ min. razvodnik ciji je koeficijent hidraulicke karakteristike a == 5. Takodje zane mariti kineticku i potencijalnu energiju struje i trenje u UHS-u.81). redosledno: . Karakteristicni .4 .~V/''l'/kY/% 359 PI. Odrediti hidraulicke 900 b 15 170 65 parametre prigusnih ventic 20 70 1000 200 la i ventila sigurnosti i 1200 I' stepen korisnostiUHS-a za d 200 80 20 parametrepoliranja date u e 20 220 1200 80 tabeli PA-3tL Bve lokalne Tabela P . filteri (Ilp /1 == 0. RESENJE: Protoci radnog fluida kroz HC-e i HM su: V2 ==V p . D 2 1C • 2 2 1C • q 11 VI == V2 -V3 ' L\V == VI -VH ' ilVvs == Vp -Vj . dok je pad pritiska na HM-u 8. v p' M i F) potrebno je izvrsiti reglilisanje 'fada n[o/ min] M[Nm] F[N] Rezim vp[cm/s] UHS-a na ventilima PI.Pf{ ="Mro 1VH'ilH' pri cemu je ro = 111C 130 ugaona brzina.Osnove uljne hidraulike . b.4-31 kretanje u UHS-u su ugradjeni: pumpa (Ilp =120 bat. PI YV2 <l=Vi Y~ VI =C> Vpt m DO .

7 b c d e Tabela P.p .7 119.816 31.349 77. /':"pP2 = /':"pH + Pj2 .4-31. 9.448 2.V lImin 0.583 0.690 9.140 11.448 1 185 C.4-31.08 15.87 20.P-(Pl + /':"pR + /':"pjl) .876 88.7 119.220 9220 9220 37.2 Na osnovu dobijenih rezultata proracuna sledi da je stepen korisnosti UHS-a mali.93 26. 6.azene proracunske vrednosti za zadatih pet rezima poliranja date suu tabeli P.103 23.7 119.360 Osnove uy'ne hidraulike pritisci u HC-ima odredjuju se iz Bernulijeve jednaCine za povratni vod.pvs = 6.08 15.579 2.31 15.823 72.75 \ \ I . a sto je posledica velikih prigusenja na regulacionim ventilima.785 11. i iznose:' P2=/':"pR+/':"pH+6. VI Rezim a c.08 % 15.pj2' p\=P2+(mg+F)4/Dgn.Vvs tlPPI 6P P2 /:.425 11.03 33.140 66.575 13. Sada se iz odgovarajucih Bemulijevih jednacina dobijaju padovi pritisaka na prigusnim ventilima i ventilu sigumosti: /':"pPI = C.99 31.930 88.PyS TlHs bar 15.7 119.6Pfl ' S obzirom da je snaga pumpe data (P = 6pVp / Tl p ) to sledi da je stepen korisnosti UHS-a TlHS = (Fv p + Mill) / P. odnosno iz jednacine ravnoteze sila zapokretni sklop.2.930 119. Tr.

Hidrattlika .C. 1981. Hacocbl MocKBa.. A. Beograd 1986..fintlma~ stl'. HBaROB. OS/lOl'ihidraulike ipnel/Illtltike. Cmojevic. u lmjizi "Ridraulika . MASSON. ABepllH. Paris.Kavitacija . Paris. ]J. Comolet R.amlque desfluides non visqueu..x. vlocKBa.. Cantrak. Statique et dyn. ArporrpoMI13..Gradjevinska klljiga. Meclr:69(1988) 6.. 1987. 1986. 1978. ASkovic R. Crnojevic. jJlVb!em~ zadaci Gradjevi)'l~ka knjiga 1990. OMO.eT aJI. 16.II.C.. B. ASkovic.5ipomeHKo. 11 gp.X:. 3. B. C. 7. )KHBOTOBCKHH. ZAMM Z.r. 1990. turbomachines. Ka8uiTtaLl/..Felt/la. MarjanovitP.AWUlUHOaupouiTieJl. . MnHaeB...A. 1987.Ci"l1ojevic c. iio . Crnojevic c. MeTaJIJlypnm. pp.Elektrohidraulika".CEPAD.(UIKe. S.entale des flu ides. Fluidl1a tehnika N°l.!J.. n. Toulouse. 4. L 1984. aapOOW-laMllKa. ilOP. 1986.<I>. Candel S. Ap3YMaRoB. BORDAS. 3Hepnm.rn.ergy loss in the T-bran.. teoriia..aT. Crnojevic C.. Beograd. Tome U.. 1989. 2. ''Hldl'vcilimln'''u knjici "Hidraulilro t]. Mecanique experim. T 564"T 567. K. 1990. 5.. Caktrak S. 1982.. E. Crnojevic c. Beograd.. i dr. FUOpaBJllllW U CTPO:HH3. 9.!J. Crnojevic. Beograd.A. 14. Kompreson.3.amique desfluides reels. 1989. OMO. C. B. A..C.R. EOJIbllaKOE. MocKBa.BH.. 1984.. / .f"emjJIVNemi iz mehamke jllada sa iZ)lodlil1aiz teor[ie. C.H. 11. 10....lJ/ 8 MeciJiHblx zUOpaSJl.361 LITERATURA 1. lOT.ecTBeHcKI. PmK. KaJIMhIKOBa. lliB:qrgIGIM. AJIhTllYJIb.liUlf ilo zuopa6. MexaHlllfll JICllc)KociTtli U za3a. Bnru. 5IHbllnH. C. Theoretical and experimental determinationcoefficients of en. Cousteix J. 12. 1987... OMO. 8. Mecaniqu.uu. EYTaeB. Bellisek M. Aerodinamiqlle.meumatilct! Ila ala/mill 54-85.H.!J. TIOIIOB. angew. Math.a llKOJIa.0:.bHOII ZUOpaBJlllKe. Pavlovic M..A. 3.c..U'-IeClfUX coiipoiThuMeHllJ7. 13-19. 15.aT" MocKEa. n. Cal1trak S.razl'odmci . Tome J.H. Beograd.e des flu ides. 6. A..H. Turbulence et couchelimite.. 17. Knen. 13.H. Re. Petkovic Z. Ciipa60 /. C60PHUK 3aOa<(.. Masinski fakultet.!J. Hidl'tltllilro... ma.chs. MaIIIllHocTpoeHne. Kavitacija. 'tle6aeBcKH. 3. U lWCOCHble ciJlaHu. Dyn.

KOHCTaHTHHOB.. MocKBa. 24.51.lVL. Mehaute.A. 1983.Paris. 33.IiI. MocKBa.ASkovie. and Pelieira IC. Bordas. 1986.eeB. KneB. 1988. 1982..i l . MOClma. HaCOCbl Ll HaCOCflble CtUllfl~lILli. Fukui K.. ITOlulu:jaHCKnll JI.. Problemes resolus de mecaniquedesjZuides.<P. Kapemru.JICUOKocLuutliaaa.. KHCeJIeB n. 40. MocKBa. 26. EM:o. Modern Developments in Gas Dynami~s.Beograd. TUOpaB. 1986. 1987.c. Schaums outline series.11. M. Hughes. W. B. " 28. JIoOaqeB..F. Paris. Cy. .O:YHqeBcKnll.r.aIIIKona. P. OCflOBbl Mex... Florida. 19. .. Beograd.MaUluHbl.K. 1970.. 22.dwater wave~·. TeXI-lLllleCKaR 'iuopoMeXaI-lLlKa. Saljnikov. 197L 34. 35.Hill. M. . McGraw . Brighton. New York.r. 23. KYTenoB.T. 1-10 (1992).1tU leCKU.MbcKBa. V. 1986.P. 20. ro. MallHHocTpoeHIIe.DOrdevic.f.afluKil Jlcuc)Kociflu. Hajdin G.lUlKa. NaucIia knjiga. jed/'tominerlz[iJ'hh J'tlUjtllijO Jllllda. 1975. Bordas.a llKona. R. Bm:o. Beograd. 21.M coilpoiuU6..o. '. IT.O:e:i1~I.M.PlenurriPress.H. K. A.F. Experimentsin Fluids 13. lO.Duric. Fluid dynamically caused cycle-to-cycle variations in piston-draven pipe expansion flows.. JIeHIIHrpag.MocKBa" 1987. 1962. Lumbroso H. 1983. L L 30. Djordjevie V.. 3HeprH5I... Loh. CnollIIH. JIeHHHrpag. TUopoMcxaHL1Ka u ia306aR owwMLlKa . Laboratories Miami. 1991. l1p. BbICma5I IIlKonu. Krsmanovie. 25. r. Labonville R. T. Dillamiku. MocKBa. TuopoMexaHuKa.el-lWl YeJleMemTt(L"'(. .eB. BOWrKYHcKHH" 51. H.O..HH.MocKBa. 1969.aT.3HeproaToMH3p. New York.eJlbqIIK. Durst F. v.E. Cupa6o 1HllK ilo xuCJpa6...B..M. IA. rpaOOBCKnH.'fpbill1:3p.362 Literatura 18.Editionde l'Ecole polythnique de Montreal. K. Sasie. B.aT. r. 3HeproH3gaT. 1980.C.. 1987. <pag.ocTpoeHIIe. I(rreB. MocKBa. Bm:o.n.aT. 1989. qyraeB. Ji:6yxqJa3l-lble LTteT. A."Gradjevinska knjiga. MaIIlIIHoCTpoeHIIe. CTpeMaH. A.M.. MexaflllK~ . Zbliica zadataka iz mehamkefluida. Gradjevinska knjiga. HacocbI HHaCOCHble CTaHIJ. 39.HaYKu. 1983. 36..L. KpHB'IemW.... 31. B.M. CI>eg5IeBCKIf0:. Circuits hydrauliques-une approcMinergetique. 37. CTpollH3p.1987.1lU'teCKue . MIIHaeB.1teflURM.o...aT. TUOpa6..r. to hydrodynaniicsan. Mehanikafluida.. nlOpa6JlllKa.. TUopOOUllaMU1(a u {ueUJl006MeH i7pu fiapooopaaoBaHuu. weil/l0::mep'ieiflU'teCK02o 06pooY6oBaHLIJl..TuOpa6JlwCa. Mecanismes oleo-hydrauliques.. 27.. fl.C60PflUK 3aOa t t.. 32. 38. r.. B.P. ¢liJIillllIOB. Theory and problems offluid dynamics.E. 1968. Faisandier I. An introduction. 1969. 29. I1BaHoB.. 3HeproaToMII3p. Lj.

McGraw-Hill. Cyp.. 1O. MocKBa. Elcspertirlel'!tablo odredivallje ko¢cijenata lokalmlz otpom h'iwita Ilapmv(jemlz od cevmlz segmenata. 49. 48..J. Saljnikov V. 56.ocTpbelille. M. reJ'feI1J"t4 teorija.K.Smith. Gradevinska knjiga. Crnojevic. 57. JIeHHHrpa. Cy. 45. Mecaniqll.. 1979. 1986. TaJIHeB. ee.M.R cyooczTipOlnTieJle~l.ProblemZ.c. B-42.o.es desjlll. 47.. CYAocTpoemre. 5LM. Fluid mechanicsfor hydraulic engineers. Oxford.. Dover publications.PaA.. 363 Obradovic.5IeBC:rrn:H. 1980. r. 1980.. B. 54..o. Zadar. Beograd. Ward .o.. He.. Tuopoa3poMe---cm-lUKa. 1988.epa. Beograd. Beograd.uida. 3aoawluK UO 2LlopoMexaHuKe OJ1.. B. 30noToB. M.f. AapOOUHa. MaSinski fakultet.B.. Boundery layer theory..B. PUl1lpe i Fentilatod . Obradovic N.N. <DaAAeeB. 1973.H. Gand. XVII JKTPM. O. Patemoster C. HHTYCOB. Cy. 1978.. 1977.f!.oc'TpoeHHe. JIeHIDITpap. Schlichting H. 1979. ¢e.... C.B. Z.ides. TuopoMexaHUlca. A.. IIaBJIeHKo.o.. Ct5opHUlC3aOa'-l Lio 2uopoaapoMexaHuKe MaliIHHocTpoeHlIe. 58. OOLOBbl Mexm-lUKU JlCllOKOcUiu. MocKBa. 55.. K. 1982...movi tllrbol1laSlila.aT. Paris. 1969.. Rouse H. JIeHImrpaA.UKa. CTpoHH3.temal Fluid Flow. In. POlI<):J.uLl.. 1980. MamI1HOCTpOeHHe. New York.: P/ehanika/lttida. BORDAS. Nedeljkovic M. Clarendon Press.. B.. PelTier J.occTpoeHHe.ecTBeHcKHH. 44. 1986. Sasic. 1989. Voronjec K. Ouziaux R.c. 51. . CaMOIrJIOBR'l. Ka6wTimiUJl. r.M. MOCKBa. JIerurnrpap. MocKBa. 1980... 50. 43.o. 1976. RB. 52. 1979. AM¢HJIOX:Ii~Il. Gradevinska knjiga. Statika i kinematika. BOHTKYHCKHH. Beograd. TUOpaBJ1. Z.. Gradjevinska knjiga. 1O... .literatura 41.MUKa 6eHL71wlJltJ. 42. Pa6I1HOBII'I E. Pro tic. l. 199146.o. Protic.o.eeB. M&anique des fluides appliquee. Edition Vyncke. CaMo:i!llloBwI. 53.

izd. 363 str.Kategorizadja [J puiMRkadji Nal.Biblioi.elF' ."odna biblioteka Sribije.8) CRNOJEVIC.] . .Beograd: Masinski fakultet Univerziteta. 1998 (Beograd: Zavod za graficku tehniku Tehnolosko-metalurskog fakulteta).lTafija: str.6(075.8) a) Hidraulika ID =: 65041932 \ \ . prikazi . .[1. : graf. . Beograd 532/533 (075. [361-363]. 24 cm.(Edicija Mehanika fluida i hidraulicne masine) I Tiraz 500.IX. ISBN 86-7083-317-4 621. Cvetlw Klasicna i uljna hidraulika / Cvetko Crnojevic. .