Univerziteta u Beogradu Masinski fakultet

Edicija:

Mehanika fluid a i· Hidraulicne masine

Masil!1sid fakuilet Univerziteta UI Beogratch.n

Edicija:

Mehanika fluids i hidraulicne masine
@

Klasicna i uljna hidraulika. I izdanje, 1998. - ova Imjiga

Crnojevic C.
€&

Izabrcma poglavlja iz hidrodinamike. I izdanje, 1998.

Cantrak S.
~

Statika i kinematika fluida. II izdanje, 1998.

Saljnikov V.
®

Mehanika fluida = Teorrija i praksa. VI izdanje, 1998.

Cantrak S., Marjanovic P., Benisek M., Pavlovic M., CmojeviC C.
@I

Prirucnik za proracl.ln strujanja siisljivog flu ida. V izdanje, 1997.

Pavlovic D. M, Stefanovic Z.
<II

Tehnika merenja. I izdanje, 1996.

Benisek M., Nedeljkovic M., Kilibarda R., GerasimoviC D.
III

Dinamika jednodimenzijskih strujanja flu ida.

n izdanje, 1995.

Djordjevic V.
Iill

Pumpe i ventilaiori· problem!, resenja, teorija. I izdanje, 1992.

Protic Z. Nedeljkovic M.
Oktobarska Imgrada grada Beograda za najvrednije dostignuce 11 oblasti tehnickih nanka za 1992. godinu

Urednici edicije:
III !lI
flI

iD

Prof. Prof. Prof. Prof.

dr Zoran Protic dr VIadan Djordjevic, akademik SAND dr Miroslav Benisek dr Svetislav Cantrak

Kljucne reci:

mirovanje fluida,hidraulika, Uljlla hidraulika, jednodimenzijsko strujanje flnida, kolicina kretaoja, kavitacija

Sadri't{j Hidraulicki potpU110 hrapave cevi Hidraulicki hrapave cevi
2.1.5.1.5. 2.1.5.1.6.

III

135

136
136
139

Odredivanje koeficijenta trenja - Moody-ev dijabrram Odredivanje koeficijenta trenja iterativnim plltem Odredivanje koeficijenta trellja primenom racullara Koeficijellt trenja prj dozvucnom strujallju stisljivog fluida ..... . Odredivanje koeficijenta trenja pri neizotermskom strujanju Gubici na lokalnim otporima .................................................................. . ......................................... . Struktura strujanja u lokalnim otporima Gubitak energije na lokalnim otporima Uopstena Bordina formula Odredivanje koeficijellta Iokalnog otpora Mec111sobni uticaj lokalllih otpora Podela cevovoda ...... ;............................................... .. ............................................................................................ . ....................................................................... .

2.1.5.1.7.
2.1.5.1.8.

140

2.1.5.1.9.
2.1.5.2 2.1.5.2.l.
2.1.5.2.2.

141 142

2.1.5.2.3. 2.1.5.2.4. 2.1.5.2.5. 2.1.6.

142 142 145 146 148
152

2.1.7 ..
2.1.8. 2.1.9.

Ekvivalentni koeficijellti 9tpora cevne Jeonice Strujna mailiiw u cevovodu Sprezanje pumpi Hidraulicki proracun pros tog cevovoda povezivanjem grana .......................................... .. Karakteristike pumpe i ccvovocla, i sprega pump a - cevovod

153 153 154
155 156

2.1.10. 2.2.
2.2.1. 2.2.2. 2.2.3. 2.3.

158
158 Hidraulicka karakteristika prostog cevovoda sa rednim ....................................................................................... . ............................... ..

158
169 176
176
177

Merenje brzine primenom Prandtlove sonde Hidraulicki proracun sIozenih cevovoda

2.3.1.

......................................... ..

2.3.2.
2.4.

Hidraulicka karakteristika slozenog cevovoda sa hiclraulicki parale lnim granama ...................................................................................... .
K:avliiacnja ......................................................................................................... .

205
205

2.4.1. 2.4.2.
2.4.3.

Opste

0

kavitaciji

Hidrodinamicka kavitacija Kavitacijska erozija Kavitacija II pmnpama ................................................................................. .
otV@I."1e

206 209
213
i lIlagl.avlke .......... ..

2.4.4.
2.5.

Staciolllall"llll:lll isticalllja IkJl"O:Z male

2.5.1.
2.5.2.

Stacionarna isticallja kroz male Isticanje kroz naglavke

G"

Jre

............................................ ..

.............................................................................. .

218 ':18 220
226

2.6.

IV

Sam:ia/
Protok tecnosti kroz veliki otvor. Zapremina tecl10sti koja i~tekne kroz veliki otvor za VTeme l1jegovog otvarallja
KV3ziist:acioIDlllllrIDl3 isticauja IDlcsiisljivog fllunda

2.6.1. 2.7. 2.7.1. 2.7.2. 2.7.3.
3.

226 235 235 257 264

K.vazistaciollama isticallja teCl10sti pri punjel1ju iIi praZlljenju rezervoara razlicitih oblika ....................................................................... . K.vazistacionarno preticanje tecnosti u spojel1im sudovima Kvazistaciollarno isticanje pri tOlljellju iIi izranjanju sudova

lP'RlMENA ZAKONA 0 PROMENI KOLICINE KRETANJA
Zakon 0 promel1i koIiCine kretanja za geometrijski slozene strujlle prostore ................................................................................................. . Moment sila nastao promel1om kolicine kretanja Udarac mlaza u cvrstu pregradu ................... ..
271

3.1. 3.2. 3.3.
4.
4.1.

273 288

OSNOVE DUNE HI1IlRAUUKE
OSOmlID!3 razmatranja

nprimena lIJijne hidranllike

4.2. 4.3.
4.3.l.
4.3.1.1. 4.3.1.2.

Hidraulicki sistemi preo@sa 1mage OSI1@ve pll"OraCUln3 VRS

lednacine koje se koriste za stacionarni proracun rada UHS Bernulijeva jednaCina JednaCina kontinuiteta

4.3.1.3. 4.3.2. 4.3.2.1.
4.3.2.2.

J ednaCina kretanja
Opsta razmatranja

......................................................................................... . ................................................................................ . ........................................................................ .

Energetski bilans UHS

Promena temperature ulja Stepen lcorisllosti UHS
Razvodnid

4.3.2.3.
4.4.

............................................................................... .

Graficko prikaziv3Jrnjc uljno-l!1idll"anIicld.b komponcnata

4.5. 4.5.l.

Sila aktiviranja razvodnika Hidraulicke karakteristike razvodnika Preracunavanje hidraulicke karakteristike

4.5.2. 4.5.3.
4.6. 4.6.l.
4.6.2. 4.7. 4.7.1.

Pumpe i hiidromotolr'i
Pumpe Hidromotori

.............................................................................. ..

.................................................................................................................. ..

HiidJr'ocilindtJr'i ................................................................................................... ..

Brzinsko polje

11

hidrocilindru

4.7.2.

Polje pritiska 11 hidrocilindru

301 302 303 303 304 305 306 306 306 307 308 310 311 312 313 314 315 315 316 320 320 322
:.;,

Saddaj

V

4.7.3. 4.2.4. 4.7.5. 4.7.6. 4.7.6.l. 4.7.6.2. 4.7.7. 4.7.8.
4.7.9. 4.7.9.l. 4.7.9.2.

Faze kretanja Idipa Promeun hetne sHe hidrocilindra Siia trenja koja deluje na klip Strujanje kroz kruzne pro cepe Koncentrieni lcruzni procep Ekscel1tricni kruzni procep Dinamika hidrocilindra Hidraulicko kocenje kretanja Promeun He na izvijal1je ElasticuCl linija i kritieua sila izvijanja ................................................ . ................................ . Praktieni proraeuI1 hidrocilindra 11a izvijanje Literatura

323 324 325 329 329 332 333 336 340 340 343 361

VI

PREDGOVOR Polazni materijal-osnovu ove knjige cini dec koji je autor pisao u sklopu knjige Hidraulika-teonja, problemi, zadaci, autma S. Cantraka i C. Crnojevica, koja je bila u izdanju Gradjevinske knjige iz 1990. godine. Taj postojeCi telcst je preslldno uticao da koncepcija ove knjige uglavllom ostane ista kao i koncepcija kl1jige pretece, a to znaci da je posIe teorijskog uvoda neke oblasti dat odgovarajuCi broj primera. Prema tome, ova lmjiga istovremello predstavlja i lldzbenik iz dela teorije i zbirku resenih primera iz hidraulike i uljne hidraulike. VeCi deo rukopisa ove knjige bio je spreman za stampu jos 1993. godine, medjutim, sticajem razliCitih okolnosti stampanje ove kr~jige je odlozeno za neku drugu priliku. Ovo odlaganje mi je dalo dovoljno vremena, nadam se na racun poboljsanja kvaliteta, da se rukopis nakl1ad110 ddradi i dopuni sa novim poglavljima. U odnosu na pomenuto "prethodno" izdanje postojeCi teorijski delovi su uglavnom doradjeni, dok su neki potpuno preradjeni, a takodje su dodati i novi teorijski prilozi, a sa ciljem kompletiranja teorijskih znanja iz oblasti primenjene hidralllike. Odeljak 3. koji se odnosi na primenu zakona 0 promeni kolicine kretanja je pot-puno preradjen. Dodato je i novo poglavlje 4. Osnove uljne hidraulike, a sa namefOm da se OVOl11 knjigom, bar sto se primera tice, u potpunosti pokrije precJmet Hidraulika i pneumatika koji se slusa na trecoj godini studija Masinskog fakulteta u Beogradu. U sklopu lleke izlozene teorijske jedillice pojedine jednaCine i izrazi su zaokru.zeni a sa ciljem da se citoacu i vizueinim putel11 skrene pazllja 11a ono sto je vazno za pril11enu. " Treba napomenuti da je, izmecJju ostalog, autorov cilj bio da se da sto veCi broj primera, odnosllo problema, koji Sll u telcstu oznacelli sa problem iii P., a koji su dati posle oclgovarajuCih teorijskih osnova. Odabirdatih primera vrsen je taka da saddi spektar klasicnih primera iz oblasti mehanike fluicla, veti cleo originalnih zadataka koje je autor davao duzi niz godina 11a pismenim ispitima iz preeJmeta Hiclraulika i pneumatika i Mehanika fluida, kao ideo primera koji preclstavljaju stvarne illzcnjerske potrebe i problell1e. Pri izboru primera autor je nastojao da oni sto vernije odslikavaju realnu inzilljersku hidraulicku praksu. I pored toga, dat je i izvestau braj primera (zadaci radi zadataka) kojiill1aju veoma retku prill1enu, kao st-o su, 11a PI., slucajevi prisustva veceg broja medjusobno ne mesajuCih tecnosti u rezervoarima, iii neki primeri relativnog l11irovanja tecnosti, a Cija je svrha u korektnoj primeni teorijskih znanja na slozenim sillcajevima. Dati primeri II knjizi, a na osnovu dugogodisnjeg nastavl1o-pedagoskog iskustva, izlozeni Sll tako sto je jeclan broj primera i problema reSen detaljno, drugi je sa delil11icnim postupkom rd3vanja, dok je treCi clat samo sa zavrsnim fei3tnjem kako bi zainteresovani citaoci, kroz samostalan rad, l110gli da provere svoja stecena ZIlallJa. Ova knjiga je prvenstveno namenjena studentim<t masinskih fakulteta koji slusaju predmete: Hidraulika i pneul1latika, Hidromehanika i Mehanika fluida, iIi neki drugi precJll1et koji koristi znanja iz mehanike fluida, ali i inzinjerima i

Predgovor

VII

strucnjacima koji u svojoj praksi imaju potrebe za primenama mehanike fluida. S obzirom cia se teorijski cielovi, iii, pak,izvestan broj primera teorijskog karaktera, koji su dati u lrnjizi ugIavnom ocinose na iminjerski najceSee k6riseene oblasti mehanike fluida to znaci da se tim delovill1a sarno cielimicno pokrivaju potrebe predav<inja osnovnih Imrseva Mehanike fluid a, Hidromehanike i Hidraulike i pneumatike. Na kraju zelim c1a se zahvaiim sVcijoj supruzi Lji\jani koja je strp~jivo kompjuterski obradila i sioziia komplikovani tekst ove knjige i uradila veCinu slika. Zahvaljujem se dip. mas. inz. Nenadu Ivanovieu koji je uradio radnu verziju stika za odeljke 2.4-2.7. Zahvaljujem se kolegama i studentima koji su mi ukazali na stamparske greilke i nec1orecenosti u vee pomenutoj knjizi Hidral/lik:a koja mi je posluzila kao polazni materijal za nastajanje ove knjige. Posebnu zahvalnost dugujem recenzentima akademiku prof. dr. Vladanu Djordjevieu i prof. elf. Svetislavu Cantralru na datim sugestijama i savetima. Autom je potpuno jasno da su i pored ulozenog tnlda u toku pripreme, telmicke obrade i pregleda rukopisa lledorecenosti i stamparske greSke sastavni deo knjige. U tom smislu sve dobrOllamerne eita' ice ove knjige autor moli da ukazu na takva mesta. Svim korisnicima, a naroCito stlwentima, zelim uspdno elruzenje sa ovom knjigom, i nadam se ela ee njima za razumevanje llapisanog biti potrebllo mnogo manje vremena nego 8to je to meni bilo potrebno za pl'ipremu istog.
U Beogradu, 18. februara 1998.

Antol'

apsolutna temperatura . polama koordinata .H 1 K I. ubrzanje .ubrzanje sile Zemljine tde (g = 9.masa . Z y . y. sila reakcije .duzina. koeficijent korekcije koliCine kretanja F g G h.ik .L m In n.koeficijent hidralllicke lcarakteristike cevovoda .vremenski period.brzina strujanja . koeficijent korekcije kineticke energije .poluprecnik. snaga .modul elasticnosti ..Rejnoldsov broj .maseni protok fluida .vreme.ugao.duzina .poluprecnik.sila .Dekartove koordinate .moment inercije povrsine . temperatura .ugao.sila pritiska.visina .zaprelIlll1a . strujna energija po jedinici mase .pritisak .precnik .normala na povrsinu.81 m / s 2 ) .nap or.povrSina poprecnog preseka .rad .hidraulicki precn. gasna konstanta. p p q r R Re T v v v w x.duZina .specificni zapreminski protok .koordinata te:tista povrSine u odnosu na nivo slobodne povrsi tecnosti .ekvivalelltl1i koeficijent otpora cevne deonice .zaprel11inski protok . broj obrtaja .koeficijent krlltosti opruge .teZina .VIII SPISAK VAZNIjIH OZNAKA a A b c .

. koeficijent brzine .gustina .. y.venti! .pocetno stanJe . z.. apsolutna visilla hrapavosti ..usis .pad/porast pritiska t.ugaona koordinata..debljina zida.normalni napon .koeficijcnt trenja ..trenje ..... K ...ih oZltaica IX o LlP ...manometar. 363 38.krivina. !J p cr 1...koeficijent lokalnog otpora - koeficijent adijabate A. sredllja vrednost . knjige: Stranica UCeSce teorije Primera Slika Tabela .pumpa..ugaona brzina Indeksi a .tangencijalni-viskozni napon . .koordillatni pravac Statisticki prika'l...racva ......... q> CO ....zid . klip . kriticno stanje .koeficijent protoka ..stallje atmosfere c k m o P R S T u v w x.srednja vrednost ..5% 300 404 17 ...Spiftlk I'tlzlli.teziste povrsine .

.

Tlatpritisak i apso/utnipritisak. I M~Mg . pocevsi od jednog granicnog odnosa M = Mg fluid postaje neprekidna sredina a odnos f:.fak i Tlatpritifak Stt re/ativllipritisci imere J'e U odTloslt lla stallje atlllOJfore. Da bi se definisao pritisak posmatrace se povrS A koja je u kontaktll sa f111idom.1. pritisak je odredjen izrazom: n 2 2 P =-mv =-nEk ' 3 3 pri cemu je n-broj molekula po jedillici Zapremllle. I p deluju silom M.y. POLJE PRITISKA.1.1. s1. m-masa molekula.l.. Pritisak fluida definise se i u kinetickoj teoriji gasova. PIf'R1l:isak Pritisak je jedTla od oSTlovmh ve/iana staTlja.1. v-brzina translatornog kretanja i Ek = I11V 2 /2 -ldneticka ellergija translatornog kretanja mole kula. ! usled promene koliCine kretanja.t) koja predstavlja normalni napon u fluidu. Kako pritisak predstavlja veoma znacajnu veliCinu stallja to ce se II ovom Odeljkll njegovom proucavanju posvetiti vise paznje. Odnos ovih L. . Ti !J..Potpriti.1. a njen deo M je dovoljno mali i moze se smatrati ravnom povrSi. Na povrsinu M. Sa ove Slika 1.z.A udari mole kula na povrsinu ~A. kao uostalom i na celokupnoj povrsini A.p'/ M I_l_· postaje konstantan i naziva se pritiskom. a ako stmji tada se osim statickog mogu definisati totalni i dinamicki pritisak. MANOMETlU }L:Jl. odllosno tada se f1uid ne moze smatrati neprekidnom sredinom. za jednoatomne gasove. Medjutim. . Ova povrs je u opstem slucaju zakrivljena. i koja je jednaka odnosu normalne sHe liP i povrsine M na koju deluje ta sila: ~P--=--h-·m--(-M-/-M--)-=-dP-/-~.1. ___ _~ veliCina M / M graficki je b) a) prikazan na s1.1. Ta lleravnomernost je vezana za nedovoljni broj molekula koji udaraju u povrsinu M.1. 1z ovog rezultata lcoji daje kineticlca teorija gas ova sledi da je pritisak veliCina koja je posledica promene kolicine kretanja i proporcionalna je broju mole kula i njihovoj kinetickoj energiji tanslatornog lu-etanja. Merna jedinica za pritisak je Paskal [Pa]. Prema tome.1a. Pri proucavunju lnirovanja f1uida od posebnog illtLt'~sa su sledeCi pritisci: atmoJfor:J'k~ potpritiJ'aA.p i odbijaju se molekuli fluida. pritisak se moze defillisati kao skalarna prostorno-vremellska veliCina p == p(x. Prema ovoj teoriji.16.-I~1 . udaraju fl.1 slike se uocava da pri malim povrsinama M OdllOS M / M ima neravnomerni karakter. tada se pritisak II njemu naziva staticki pritisak.1. bilo da se f1uid nalazi u star~ll mirovanja ili kretanja.1. Ako fluid miruje.

Potpritisak se oznacava sa PV' gde indeks /l potice od mernog instrument a . " Apsolutni pritisak. meri se u odnosu na apsolutnu nulu pritiska. za bilo koje stanje fluida..1. industrijski natpritisci su 6-8 bar.vakummetra. Kod vazduha. kao stisljivog fluida. iz koje sledi da je: PV. 1. natpritisci su mnogo veci.2 Ako je apsolutni pritisak u fluidu veti od atmosferskog (tacka B sa s1. Kod nestisljivog fluida.1.1. j analizirace se njena ravnoteZa. Ovaj pritisak oznacava se sa PC! iIi Pb' a meri se u odnosti na apsolutnu nulu pritiska. ostvaruju se natpritisci do 15000 bar.1.2a). Natpritisak se oznacava sa Pm' gde indeks m potice od naziva mernog instrumenta .z) koji se nalazi u stanju mirovanja (s1. Ako je fluid u stanju potpritiska (tacka A)apsolutni pritisak je PA =: Pa . Kako se potpritisak meriod stanja atmosfere.2 Folje pritiska. primenjenog u pneumatici.PV ' dok se za fluid u stanju natpritiska (tacka B) apsolutni pritisak odredjuje kao PB = Pa + Pm' 1.2b. Slika 1.2) tad a se razlika izmedju atmosferskog i apsolutnog pritiska naziva potpritirok.2. Ako je apsolutni pritisak u fluidu manji od atmosferskog (tach A sa s1. tako da se za odgovarajuce geografsko podrucje moze smatrati konstantnom veliCinom. Ovaj fluidni delic izlozen je dejstvu zapremi. i menja se u veoma uskim grallicama.max =: Pa' mada se ovo stanje u realnim tehnickim uslovima tesko moze ostvariti. Njegova vredllost je promenljiva i zavisi od atmosferskih prilika. Pri tomese postavlja pitanje: koje sile deluju na fluid u stanju mirovanja i kakav zakon promene pritiska one izazivaju? Da bi se nasao odgovor na ovo pitanje posmatrace se fluidni delic zapremine dV. Ostvareni natpritisci u stisljivom i nestisljivol11 fluidu su razlicitog reda velicine.1. u uljnoj hidraulici natpritisci za industrijske potrebe su do 700 bar. Tako na pr. za specijalne namene.2) tada se razlika izmedju apsolutnog i atmosferskog pritiska naziva notpntiso/c.Ojierov3 jiedllllacBlIllaJI Posmatrace se fluid gustine p = p(x.1.1. x te zato na njega deluje aj . 1.y. Atmosferski pritisak je obicno reda velicine oko 1000 mbar.1.z nske sile po jedinici mase F.1. to vazi Pv ~ Pa' Ova relacija istovremeno govori o maksimalnom potpritisku. OSI!Jl(DVIIll3 jedm!cin3 hidrostatike .1. prikazan na sl. ogranicena povrsinom A.1. lvIanometri Atmosforskipritiso/c je pritisak okolnog vazduha. Iz te fluidne mase izdvojice se proizvoljna kontrolna zapremina V. dok za specijalne potrebe natpritisak u vazduhu moze da dostize vrednosti od par stotina bar-a.manometra. mase dm =: pdV. dok u laboratorijskim uslovima.

dl) .1.2c). a s obzirom da je V proizvoljno izabrana zaprernina. Identican zakljucak vazl i za celokupnu ullutraslljost kontrolne zapremine V. ali suprotnog smera. s1.Polje pritiska. 1. t Iz jedllaCine ravnoteie sila koje delujulla kontrolnll zapreminu f111ida sledi jednakost: i v pFdV- f pdA=O. presece nekom ravni na dva dela (v. Kada se ponovo spoje preseceni delovi f1uidnog delica sHe pritiska se uravnotezuju. sledi da mora biti zadovoljena jednakost pl. i ona fizicki izrazava ravnoteiu zapreminskih i povrsinskih sila koje deluju na fluid u stanju rnirovanja.1) koja predstavlja osnovllil jednacinll mirovanja f1uida. u koordinatnom x. Ako se f1uidni delic. sist~mu Pri mirovanju fluid a u poIju sHe Zernljine teze(sl.2) I lednaGina (1. sto znaGi da u unutrasnjosti zaprernine fluidnog delica dV nema povrsinskih sila.3).3. tada na povrsima preseka povrsine dA l deluju sile: -pdA] ipctA 1 koje su istog pravca i intenziteta. 1. y i z. pri cemu su· Fx. sl.dl) = (pF.1.1. Odavde sledi da povrSinske sile deluju sarno na kOlltrolnoj povrsini A (v. I I \ (1.grad p )dV r-I =0.2b). Fy i Fz komponente sile. odnosno sila pritiska.1) zamene vrednosti rezultujuce zapreminske sile po jedinici mase F = F/ + FyJ + ~l~. lvlanometri 3 elementarna zapreminskasila Fdm-= pFdV.p dA . vrednost gradijenta pritiska (grad p == Vp) i kada se ona skalarno pomnozi sa elementom duzine vektora polozaja dl -= dx T +dy J +dz k.!-k minus potice od suprotnih smerova vektora sHe pritiska i orta spoljasnje llormale povrsine. koja u razvijenom obliku glasi: Idp=p(Fxdx+Fydy+Fzdz)l. iz koje se dalje dobija vektorska jednacina p-=F~=--gr--ad--p---I. veze izmedll povrsinskog integrala dobija novi oblik: zapreminskog iv (pF . (1. zapremine dV. gde je z vertikalna koordinata. dobra poznate. Da bi ova jednacina bila zadovoljena. Kada se u vektorskoj jednaCini (1. kao: Iv pFdV. Osim zapreminske sile na f1uidni delic deluje i povrsinska sila. S obzirom da je elementarna sila pritiska ip -= .1.1. U ovim sHama (-pdA! =-pdA! iiI) zn.1. Hid1l"osi:mticki z:mk@lIi rasp@dele pritisb.1. dobija se skalarna jednaCina dp = (Vp. to ce lljella rezultujuca vredllost biti pdA. A koja posredstvom.1.1. Ova jednacina se jos naziva i Ojlerovom jednacinom hidrostatike.1.grad p = 0.2) predstavlja skalarni oblik osnovne jednacine mirovanja fluid a koji se najceSce koristi za feSavanje prakticnih problema. Na osnovu ove sHe nalazi se rezultujuca zapreminska sila koja de1uje na celokufmu zapreminu fluid a V. komponente rezultujuce .

4

Polje pritiska. Manometri

zapreminske sile po. jedinici mase imaju vrednosti:
.
"

F." == 0, J<-; == 0

i

~ =

-g. Sa

ovim vrednostima sile Ojlerova jednaCina se znacajno pojednostavljuje i glasi : dp=--pgdz. (1.1.3) Ova jednaCina predstavlja diferencijalni obIik osnovnog zakona hidrostatike, primenjenog na polje zapreminske sile Zernljine tde i vaii kako za nestisljiv (p = const) tako i za stisljiv fluid (p:;c const). Ako se dalje posmatra rnirovanje nestisljivog £luida iz jednaCine (1.1.3) se dobija Slika 1.1.3
P + pgz == const ,

(1.1.4)

a sto predstavlja hldrostatickizakon raspodele pritiska. Iz ovog zakona sledi da se pritisak u nestisljivom £luidu, koji rniruje, lineamo menja sa dubinorn tecnosti. Pri mirovanju tecnosti nije prakticno da je koordinata z usmerena vertikaIno na vise (kao u izrazu (1.1.4», vee vertikaIno na niZe. DakIe, prakticno je uzeti da se rast koordinate z pokIapa sa porastom dubine tecnosti . Ako se jos koordinata z veze za nivo tecnosti u rezervoaru, hidrostaticki zakon raspodele pritiska dobija oblik

1P = Po +pgz I·
Konstanta integracije Po ima vrednost: Po = Pa ako je nivo tecnosti otvoren prerna atniosferi, Po = Pa - Pv ako iznad nivoa tecnosti vlada potpritisak Pv ' ili Po = Pa + Pm ako iznad nivoa tecnosti vlada natpritisak Pm'
1.1.4. bobaliske
~

(1.1.5)

eJk:viplilitiisne pmnrsJi.

Izobarske (ekvipritisne) povrsi su one povrsi na kojima je pritisak konstantan (p = const.). Ove povrsi su rayne ili krive, sto zavisi od polja zapreminskih sila. Ako se posrnatra mirovanje tecnosti tada Vail osnovna jednaCina hidrostatike (1.1.1) iz koje se zakljucuje da je rezultl1jl1Civektor zapreminskih sila F uvek norrnalan na izobarske povrsi (pF == grad p), a. sto je graficki prikazano na sL1. 1.4a. Prerna tome zapreminska sila F diktira oblik izobarske povrsi. Ako

~"'~-VV"'lc...,.1'

(It?

-..- ..... .... ---------.~~-

--

/?

CJ

b)

c)

e)

Slilm 1.1.4
tecnost miruje u polju sile Zemljine teze tad a na svaki £luidni delie deluje konstantna zapreminska sila if, odakle sledi da izobarske povrsi moraju biti rayne horizontalne povrsi. Ovaj zakljucak sledi i iz hid~ostatickogzakona raspodele pritiska (1.1.5). Nairne, ako se posmatra ravan na dubini z = canst., tada iz (1.1.5) sledi i da je p = const", odnosno da je izobarska povrs myna horizontalna povr!; (v.

Palje pritiska. 1vIanometri

5

s1. 1.1.4b). Ukoliko je zapreminska sila F i dalje konstantna, ali nagnuta pod llekim uglom Uodnosu na horizontahi, sto predstavlja slucaj relativnog mirovanja tecllosti pri translatornom kretanjll, izobarske povrsi i dalje ostajll raYne, ali nagnllte pod izvesnim uglom u odnosu na horizontaiu (v. sLl.1.4c). Ako zapreminska sila nije vise konstantna vee promellijiva, na pro neka je linearna funkcija od radijus vektora polozaja fluidnog deliea a sto odgovara relativnom rnirovanju tecnosti pri rotaciji (v. s1.1.1.4d), tada izobarske povrsi dobijaju zakrivljeni oblik (obrtnog paraboloida). Detaljnije 0 slucajevima re1ativllog mirovanja tecnosti pri translaciji i rotaciji biee reCi u poglavljima 1.7 i 1.8. U slucaju da se ne radi 0 mirovanju vee 0 kretallju tecnosti, na fluid deluju i dinarnicke sile, sto dovodi do znatnog uslozavanja polja pritiska. Tako na pI. aka se posmatra nivo povrsine vade reke iii mora sa sLl.l.4e, tad a je sasvim jasno da· je oblik povrsine vode, a samim time i polje pritiska, veoma slozello. Konstantnost pritiska na izobarskoj povrsi moze da se iskoristi i za prakticnu primenu. Tako na pI. ako se na izobarskoj povrsi uoce dye tacke A i B (v. sLl.1.4a) tada vaii p A = PB' Ova jednakost pritisaka se naziva jednaCina hidrostaticke ravlloteze koristi se za prakticllu primenu u mnogim oblastima hidrostatike. 1.:LS. Nivo slobodnc povdB. tecnosti Ako se posmatra polje pritiska u fluidu koji miruje u polju sHe Zemljine teze i u sklopu njega specijalna izobarska povrS na kojoj je pritisak jednak atmosferskom (p = Pa = canst.) tad a se ta izobara nazlj1a mvo slobodlle povr,fi tecnosti Ova izobarska povrs pri resavanju prakticnih primera moze da ima znacajnu ulogu, zato joj treba posvetiti posebnu painju. Na hidraulickim senlama ovaj nivo se oznacava sa trouglom (\7). Postoje tri karakteristicna slucaja poloiaja nivoa slobodne povrsi tecnosti, ito: jedan kada je rezervoar otvoren prema atmosferi i dva slucaja zatvorenih rezervoara. Ako je sud (A) o/voren prema atmo.sftn; tada je nlvo tecnosti istovremeno i slobodna povrJ: Ako je sud (B)

Slika 1.1.5.1 zatvoren,i aka iznad nivoa tecnosti u sudu vlada potpritisak PV ' tad a se moze zarnisliti da se iz suda B izvuce pijezomctarska cevCica i tame gde se nivo tecnosti u njoj zaustavi taj nivo predstavlja nivo slobodne pnv:si. Knko II SUdli vlada potpritiJ'tlk; to ce nivo slobodne povrfi biti i.rpod nivoa tecnosti II J'lIdu na rastojanju x. Ovo rastajanje odreduje se iz jednacine hidrostaticke ravnoteie postavljene za

6

Polj"e pritiska. Manometri

izobarsku ravan I-I: P a = Pa - P v +pgx, i iznosi x = Pv/pg .Ako u sudu (C) iznad mvoa tecnosti vlada ndtpnlisal<; to ce Jzivo slobodne jJovr.fi tealOsti bitiiznad 1l.ivoa tealOstl It Sltdtt i t6 na rastojanju y = Pm / pg. Ovo rastojanje. odredeno je iz jednaCine hidrostaticke ravnoteze postavljene za izobarsim ravan II-II, a koja glasi: Pa + Pm = Pa + pgy. Polje pritiska na proizvoljnoj dubini Z odredeno je izrazom (1.1.5) koji se svodi na oblik P = Pi + pgz, gde Pi predstavlja apsolutni pritisak na nivou tecnosti u rezervoaru (i==A, B, C). Prema tome, pritisci Pi imaju vrednosti: P A = Pa ' PB == Pa - Pv i Pc = Pa + Pm' Graficki prikaz polja pritiska (p == Pi + pgz) dat je na 81.1.1.4 i naziva se dijagram hidrostatickih pritisaka. U praksi je veoma cest slucaj da se u rezervoaru nalaze dye iii vise tecnosti koje se ne meilaju. Tada je veoma vazno uoCiti da J'Vak:oj tealOstipripada njm 71lVO slobodne povr.fi tecnosti Da bi se pokazalo kako se dolazi do polja pritiska po visini u slucaju da u rezervoaru postoje dye tecnosti, gustina PI i Pz koje se ne mesaju, posmatrace se rezervoar sa sl.1.1.5.2.Postavljanjem jednaCina hidrostatickih ravnoteza za ravni I-I iII-II, koje glase:
Pd + Pm = Pa + PIgx

Pa + Pm + P!ghl == Pa + P2g)l,

dobijaju se rastojanja; X == Pm/ PIg i y = Pm/ P2g+hIPJ / P2' koja definisu polozaje nivoa slobodnih povrsi tecnosti gustina PI i P2 (tacke N1 i N z na dijagramu sa s1. 1.1.5.2). U rezervoaru postoje sledeCi karakteristicni pritisci, ito: PA = Pa + Pm pritisak na nivou tecnosti u rezervoaru; PB == Pa + Pm + P!gh1 - pritisak na povrsi razdvajanja tecnosti, i Pc == Pa + Pm + P1gh1 + pzghz - pritisak na dno rezervoara. NanoseCi pritiske u tackama A, i C dobija se dijagrall1 pritisaka prikazan na s1.1.1.5.2. Na ovom dijagramu prava AB, koja predstavlja polje hidrostatickih pritisaka u tecnosti gustine PI' sece izobaru P = Pa u tacki Nl koja se nalazi na nivou s16b6dhe pbvrsi tecnosti gustine Pl' Na istinacin dobija se tacka N 2 na nivou slobodne povrsitecnosti gustine P2' U tacki B koja leZi na povrsi pJ)'gh z .._Slika 1.1.5.2 . razdvajanja tecnosti prave AB i Be se seku, jer imaju razlicite nagibe. U ovoj tacici promena nagiba pravih izazvana je promenom gustine tecnosti, odnosno promenom polja pritiska. Primenom opisanog postupka lako se moze nacrtati dijagram hidrostatickih pritisaka za proizvoljan broj tecnosti, u rezelvoaru, po visini rezervoara, koje se ne meilaju.

B:

~

i

_

11..1.6. Pasolov zak@IDl

U rezervoaru miruje nestisljiv fluid gustine p. Upocetnom stanju mirovanja u kontrolnoj zapremini rezervoara V polje pritiska je odredjeno poznavanjem

Polje pritiska. Manometri

7

pritiska PA U nekoj tacki rezervoara. Neka se tacka A nalazi na istoj izobarskoj povrSi kao i klip precnika d. Na osnoVll ovog pritiska i hidrostatickog zakona raspodele pritiska moze se odrediti pritisak u nekoj drugoj proizVoljno izabranoj tacki B, ion iznosi: PB = PA +pgz. Ova funkcija je na dijagramu pritisaka (s1.1.1.6) prikazana pravom linijoID. Dejstvom sHe F na klip Stvara se poremecaj pritiska t,p A := 4F / d 2rr. koji narusava pocetno polje pritis1ca u rezervoaru. U novom stanju mirovanja pritisci u posmatranim tackama ce biti: P~ :::: PA +/)"PA P; :::: PE +/)"PB = P~ +pgz+ /)"PA' 1z ovih jednaCina se dobija jednakost: Slika 1.1.6 /)"p:::: APA :::: APE == const. koja predstavlja Paskalov zakon koji glasi: porenlecaj pritiska izazvan u jednoj tacki nestisljivog fluid a podjednako se prenosi na sve tacke kontrohle zapremine u kojoj se fluid nalazi. Graficka interpretacija ovog zakona prikazana je na s1.1.1.6. sa linijom koja je paralelna pocetnom rasporedu pritisaka po VISllll kontrolne zapremine. Paskalov zakon ima veliku primenu kod static.kih hidraulickih masina (presa, dizalica i td.).
1.1.7. PJrOIl":B1CllJl.IDI c!e'vn JPlod jJlHt'iitildwm

Kada se u cevi iIi sudu precnika d nalazi fluid pod konstantnim pritiskam P (sl.1.1.7a) tada usled povecanog pritiska moze doCi do pucanja cevi. Dakle, kada je sud izlozen povecanim pritiscima namece se osnovno pitanje kolika je debljina zida cevi pri kojoj ce biti bezbedan rad. U odredjivanju ove debljine ogleda se i proracun cevi pod pritiskom. Da bi se odgovorilo na ovo pitanje posmatrace se preseci cevi sa poprecnim (sl.1.1.7b) i uzduznim opterecenjem (sl.1.1.7c). U aba slucaja merodavni proracunski presek je izlozensilamapritiska 1;. i istezanja F; :::: cr~, pri cemu je cr dozvoljeni napon istezanja cevi, dok indeks i oznacava poprecno (i=l) iii poduzno (i=2) opterecenje. Kako su ove dye sile u ravnotezi to se 1Z jednaCine ravnoteZc 1; :::: crAi dobijaju proracunske debljine zida cevi za poprecno (s1. 1. 1. 7b)

°

I

\

P4--::::crdniS1

d~

~

6)

=1f0'

pd

L

I

8
~I

i POdUZIlO opterecenje (81. 1.1. 7c)

cr

2cr 12razi za odredjivanje debljina

~

°
2

=-'.

pd

a)

b)

c)

Slika 1.1.7

8

Palje pritiska. lvfanametri

0 1 i O nazivaju se Mariotovirn forrnulama, i iz njih je oCigledno da vail relacija 2 2 :::: 201' odnosno da je 2 > OJ.Prema tome, za pr6racundebljine zida cevi pod pritisk0111 merodavn~l je debljina 02 :::: pd 120. Konacno, kao rezultat proracuna treba usvojiti debljinu zida cevi 0> 8 2 ,

°

°

.Problem 1.1-1. MeJr<ellRje priUska U-cevima

Na mernim rnestirna Ai B za pritisak prikljucen je diferencijalni manometar u B b) B obliku U-cevi u kome je nasuta a) rnanometarska tecnost gustine Pm (s1. A A tH P.Ll-l.a) iIi Pmj (s1. P.l.l-1b). Na ~ p p p p osnovu pokazivanja manometra h odrediti razliku pritisaka izmedu x tacaka A i B u sledeCim slucajevima: h a) ako je radni fluid voda gustine I p:::: 1000 kg / m 3 , b) ako je radni fluid vazduh gustine Slilm P.l.l-1 P :::: 1,2 kg 1m3 . Poznati podaci su: Pm:::: 13600kg 1 m3 ,h=lOQmm, H:::: 2m. c) Odrediti razliku pritisaka izmedu tacaka A i B ako se umesto klasicne U-cevi (s1. P.l.l-la) kao rnanometar koristi obrnuta U-cev (sl. P.1.1-1b).
RESENJE' XOda su u pilallju d/fereJ'lcflalni maJtometri sa tec77ostima, tada je llajboIje jednacinu hldrostaticKe ravnoteze pOJ'taviliza ekvipJitisnu ravall u mallometarsKoj tecllost! Koja se pOKlapa sa don;iin lllvoom razdva;all;a radl10g i mal1ometarJ'Kog jltttda. U razmatranom primem, to je ravan I-I. lednacina hidrostaticke ravnoteie, koja kaie da je PI :::: canst. bez obzira sa koje strane ravnoteZIlog Ilivoa se ovaj pritisak racuna, glasi
PA +pgx= PE + pg(H +x-h)+Pmgh.

Iz ove jednaCine dobija se trazena razlika pritisaka

I

/),p::::

PA

-

PB

::::

(Pm - p) gh+ pgH

I

(1.1.5)

Dobijeni izraz predstavlja opsti izraz za odredivanje razlike pritisaka, pomocu diferencijalnog rnanometra napunjenog tecnoscu. Za slucaj da SU prikljucci A i B na iSto01 nivou (H:::: 0), razlika pritisaka na manometru bi bila:

I/),P :::: (Pm - p)gh I
a) Za slucaj da je racIni fluid voda, a manometarski ziva, razlika pritisaka ce biti: /),p:::: 31980,6Pa. b) Za slucaj da je radni fluid vazduh, tad a ce razlika pritisaka biti /),p:::: 13364Pa. Medutirn, ako se proanalizira odnos gustina radnog i manornetarskogfluida, sledi da je Pm » p. Ovo vazi za slucajeve kadaje manometar:iJ'jlul1jm te('11OSCU (zivom, vodom, uljem, alkoholom itd.), a radllljlwdje f!azduhzliileKi mugigas; pa ,re gu.i'ti/la radnogjlutda ;/loze zal1emrmii u odnosu na gustinu manometarske tecnosti.

PoUe pritiska. Manometri

9

Ako se u navedenom primeru zanemari gustina vazduha, samo u clanu sa pokazivanjem manometra, tada se dobija: l'.J.p = 13365Pa.Ako bi, pak s druge strane, prikljucci manometra bili nu manjim visinskim razlikama. (do desetak metara), tada bi se Clan pgH mogao zanemariti. U tom slucaju razlika pritisaka bi mogla, krajnje pojednostavljeno, da se sracuna kao: b.p"" Pmgh = 13342Pa. 1z dobijenih brojnih vrednosti za razliku pritisaka vidi se opravdanost zanemarivanja gustine vazduha (gas a) u odnosu na gl.lstinu manometarske tecnosti. Kada se radi 0 veCim visinskim razlikama izmedu mernih prikljucaka tada se Clan pgH ne sme zane mariti. c) 1denticnim postnpkom kao u delovima zadatka pod a) i b) dobija se izmerena razlika pritiska:
b.p= PA
~

Ps = (p-Pm])gh+pgH .

Ovo resenje ukazuje da kod manometra sa okrenutom U-cevi gustina manometarske tecnosti mora biti manja od gustine radne tecnosti (Pm] < p).
Problem 1.1-2. Odrediti pokazivanje manometra spojenog sa rezervoarima A i B

sa s1. P.1.1-2. Dati su podaci: p] = lOOOkgl m3 , P2 =1200kg I m 3 , h] = 1m, h2 = 4m, h3 = 2m, h4 = 2m, Pm = 1000Pa, Pv = 2000Pa.

P3

= 800kg/ m ,

3

l?ESENJE' Pokazivanje manometra se nalazi iz jednaCine hidrostaticke ravnoteie postavljene za donji nivo razdvajanja fluida u manometru. Pri postavljanju jednacine hidrostaticke ravnoteze vazi da je na ekvipritisnoj A povdi manometra I-I, PI = canst, bez h2 obzira da Ii se pritisak racuna sa leve iii desne strane ravni I-I u manometru. Do yiltiska PJ do/azi se na taj naCiiz., J-ro se "h-ene" od najvifeg nivoa tecnosti i sabiraJi.t se svi hldrostatickipritircipo visini na /coje se "nazlazi': PrimenjujuCi opisano pravilo SIiIca P.1.1-2 za ravan I-I, jednaCina hidrostaticke ravnoteie glasi P a +Pm + Plgh 1 + P2gh2 = Pa - Pv + P3gh3 + P4gh4 + Pmgh . 1z ove jednaCine sledi
v p] P2 h = Pm + P +- h] +- I12 -P3 f13 Pmg Pm Pm Pm'
3

B

h

-

P4

Pm

!14

= 199 mm

Problem 1.1-3. U sistemu spojenih sudova nalaze se tri tecnosti gustina:

p] = 800 kg 1m , Pz = 900 kg I m 3 , P3 =1000Icg 1m3 • Odrediti: a) visinu pokazivanja manometra, i b) poloZaj nivoa slobodne povdi tecnosti gustine P2' mereno od

10

PoUe pritiska. Manometri

b

mvoa razdvajanja tecnosti gustina PI i P2' Poznate veliCine su: Pv = SOOPu, h = 1m, hl = 2m, li2 1m, h3 = 3m, Pm = 13600 kg/m 3 .
.R.eSENJE:

a)
H

Sli1<a P.1.l-3

b)

Problem 1.1-4. MikromaUllometJri sa l!Il:!llgl!lll!lltim piijezomd;allI"slldm cevckama U slucajevima kada je razlika pritiska koju treba meriti mala primenom klasicne U-cevi dobijarno veoma main merenu visinu h, potrebnu za primenu izraza (1.1.5), a sto direktno utice na tacnost me: enja. Naginjanjem manometara ovog tipa dobijaju se tzv. mikromanometri. Sa lljima se povecava tacnost merenja a sto omogucava merenje i malih razlika pritiska. Po pravilu ovi mikromanornetri se koriste za gas kao radni fluid i vodu iIi alkohol kao manometarski fluid. Primena ovih rnikrornanornetara data je kroz dva sledeca primera. a) NaCi veZll izmedju pokazivanja h i razlike pritisaka koju meri mikrornanornetar sa s1. P.1.1-4. Merni prildjucci mikromanometra A i B se naIaze na istoj visiri'i. b) Pijezometarska cevCica mikromanornetra savijena je u obliku kruznog isecka, poluprecnika R (s1. P.1.1-4b). U polozaju prikazanom na siici mikromanometar je neopterecen. Povrsina poprecnog preseka suda je A o ' a cevCice a. Kada se na mestirna A i B prikljuce pritisci A PA i PB (PA>PB)' tada ce B mikromanometar imati pokazivanje l. NaCi zavisnost raziike /1 .......--=--=-...,.... --"---_._--"" pritisaka od pokazivanja p rnikromanometra. Poznate b) a) velicine su: A o ' n, fa ,R, Pm' Slika P.I.l-4
-~--,--

L--'-~";"'-

RESE.NIE:

a) lednaCina hidrostaticke ravnoteZe manometra daje:
6.p= PA - PB = (Pm - p)ghsina .

b) Prime nom jednacina hidrostaticke ravnoteze i jednakosti zapremina, dobija se
,l R a 6.p:= P1 - P2:= pg ( lc ~vso+TI .
a

J

Za odredivanje pokazivanja prvog manometra. Poznate velicine su: Pvo' o"IW"ot U In '~p Pv ' d. Pm' p. 2-2 i 3-3 (vo sl.6 t I m3 ) i . pokazivanje prvog manometra je y. a drug a dva je isto i iznosi x. postavljene za nivo 0-0 Po = Po .Pvo Problem 1. Na osnovu poznavallja vrednosti svih gustina tecnosti (Pl = 800kg 1m3 . Iz sistema hidrostatickih jednaCina ravnoteze.1-6. Pm = 13. Nivo tecnosti u rezervoaru je konstaa) pp ntan.o mvoi manometarskih tecnosti u sva tfi manometra su isti. 2-21 3-31 P2+pgx==P a -P v +pog(Ho -xI2)+P nr gx. pri c. potrebno je postaviti jednaCine hidrostaticke ravnoteze za sledece ekvipritisne povrsi: 1-11 Pa=Pl+pmgy. koje iznosi: 2 2 Pv .fE: Da bi niva tecnosti u sva tri 0'" b) manometfa. Manometri su postavljem tako da kada je potpritisak u rezervoaru P'.Pva + Pagho' 1 lznOSl: Ho = Pvo / pog· Kada se II vazdusnom prostoru rezervoara potpritisak poveca. Druga dva manometra (2) i (3) medusobno su jednaka i imaju unutrasnji precnik cevi d. u pocetnom trenlltkll. lvianometri 11 Problem 1. Tom prilikom. Po' RESEN. D. eliminacijom nepoznatih PI. JednaCina jednakosti zapremina nestisIjivog flliida (jednaCina zapreminskog bilans a) veoma cesta se koristi u hidrostatici. bio isti. iobicno predstavlja dopunsku jednacinu iz koje se dobijaju veze izmedu nekih duzina. potrebno je ove manometre postaviti na Slika P. Kada se potpritisak u rezervoaru (I) (2) m (3) m poveca na Pv ' odrediti koliko je pokazivanje Pa manometra (1). P. P2 I OOOkg I m3.1-5.U-5 visinu Ho' Ova visina dobija se iz jednaCine hidrostaticke ravnoteze. U rezervoaru se meri pritisak pomocu tri redno povezal1a manometra. Za nalazenje dopunske veze izmedu nepoznatih velicina x i y. Pl+pg(yI2+xI2)==P2+Pmgx.1-5h). Prvimanometar (1). Izmedu rezervoara A i B nalaze se dva redno povezana manometra koji su postavljeni 11a razliCitim visinama. jednim svojim krajem otvoren je prema atmosferi i ima unutrasnji precnik D. koristi se jednaCina jednakosti zaprerrrina nestisljivih fluida: YD n/4 = xd n/4 iz koje sledi x = y(D I d)2. dobija se pokazivanje prvog manometra.172 ix.emu su pritisci PI i P2 na gornjim povrsinama razdvajanja fluida fiktivno uvedem zbog lakseg pisanja jednacina hidrostaticke ravnoteie.l.Polje pritiska. sa Pvo na Pv' tada ce donji nivoi razdvajanja flllida u manometrima biti: 1-1.

spojen je sa dva redno povezana diferencijalna manometra razliCitih precnika d i D. Ovaj pad pritiska je mali. Poznatipodaci su: D=100mm d == 2Smm. h) == O.1.gm.PB == Pm + PI' == [Pm (h) +h2)-p(h+h)). Manometri merodavnih visina (11 == 1m. do"" lOmm. RESENfE- PA . Manometar tada imapokazivanje h=100mm.PJH] + P2 H 2jg == 162650Pa. u kome se nalaze dye tecnosti koje se ne mesaju. z o :~]h Problem 1. Kada u rezervoaru nema natpritiska vazduha iznad tecnosti gustine PI (Pm == 0) tada su u oba diferencijalna manometra nivol tecnosti na ravnoteznoj visinj 0-0.1-8 . Uspostavljanjem strujanja kroz cev izmedu prikljucaka A iB ostvarice se pad pritiska f¥J. PI' P2' Pm' hI' h2' a. Rezervoar R. D.1. P. H2 == 2m) odrediti razliku apsolutnih pritisaka izmedju prostora rezervoara A i B koji su ispunjeni vazduhom.l-6 ShIm P. D p H Slika P.1-8.1. U pocetnom stanju mirovanja manometra klipovi u pOJacavaclma pritiska se nalaze na istom nivou. Za ovaj polozaj odrediti korelacioni izraz Pm"" Pm (H). h2 == O. SIika P. _RESENfE- Pm "" pga .12 Polje pritiska. Odrediti razliku pritiska koju meri diferencijailli manometaL. Usled dejstva natpritiska Pm nivoi tecnosti u rezervoaru i u manometrima zauzimaju polozaje prikazane na s1. te se zato u prikljucnimvodovimaugraduju pojacavaCi pritiska. Pm == 13600kg/ m 3 . H) "" 2m.l-7 Problem 1. d.1-7.Pigh + P2gh2 + Pmg( 1+ (~) l 2] Ii.1.1-7. Kada fluid gustine 3 P == 1000 kg / m miruje u cevi tada je ravnoteZui nivo manometra 0-0. Poznate veliCine su : P.Sm.

D.) 6. te uvrStavanjem nadenih velicil1a: PI' . bez uvodenja medupritiska PI' i P2'. Odrediti pokazivanje manometra sa ugradenim pretvaracima pritiska.l-S. a dobija se iz o Jednakosh zapremma: -4-X=2-4h.( d ) 2f D2 -1 .Polje pritiska. c1irektno spojen na merna mesta OIl ima pokazivanje ho ' Kako je ovo pokazivanje veliko to se a prikljucllim vodovima Ulanometra ugraduju pretvaraCi pritiska.p = (Pm .1.+ G == p'j 42 dobijaju se pritisci P'I = (PI + pgy)(D / d)2 +4G / d T[ Pomeranje klipa x je u direktnoj vezi sa pokazivanjem manometra 11. G. Pr(lblem 1. . . .p)gh.P2' ix. Manometri 13 RESENJE: Da bi se mogla postaviti jednuCina hidrostaticke ravnoteZe rnanometra.1-'9. d 2 re 1d n 2 " • I do 2 PI '+pgz == P2'+pg(z+2x-h)+ Pmgh . 1 lznosl: X==2(d) h. h Pm Stika P. dobija se: h =ho(d/D).l-I. to ce sila pritiska bid jednaka proizvodu pritiska i povrsine Idipa. Jednacina hidrostaticke ravnoteie manometra za ekvipritislll1 povrsinu I-I. moze se i direktno pisati. a nivo povecanja ili umanjenja pritiska zavisi od odnosa precnika pretvaraca Did.1-9 Problem 1. U slucaju da je pretvarac istih c1ill1enzija (D / d 1). Kako je povri3ina klipa ravna i poklapa se sa izobarskom povrsi.1. Poznate veliCine sa: p.P==(D) {Pm I .. Kada je manometar prikazan na sl. Pm' ho' d. te se iz tih razloga ovaj naGin pisanja jednaCine ne preporucuje. Postavljanjem jednacine hidrostaticke ravnoteie za ekvipritisnu povrsinu I-I . tada treba mnogo vise paznje posvetiti korektnoll1 pisanju ove jednacine.4Pa . Ali. dobijeni izraz za razliku pritisaka se svodi na poznati izraz (p'rell1a P.1-Ut Kada se na prikljuccima zvonastog mikroll1anometra A i B spoje pritisci napajanja Pi i P2' tad a mikromanometar ima pokazivanje .l. P.l-9.l. potrebno je odrediti pritiske PI' i P2 'iza pojacavaca pritiska. RESENJE' KoristeCi metodologiju proracuna kao i u primeru P.p J} pgh=625. Iz jednacina nivnotde sHa koje deluju na klipove pojacavaca D2T[ d 2 T[ (PI + pgy) -4. dobija se razEka pritisaka d 2 -do LCd) /:o. PretvanlCi pritiska koriste se kada treba povecati iIi smanjiti ulazni pritisak.--. --D - . koji odgovara razlici pritisaka na diferencijalnom manometm bez pretvaraca pritisaka.

Pl' Odtediti zavisnost razlike )ritisaka flp od ugla a koji definise poloiaj protiv-tega. Manometri jI>:. na rastojanju R. Prikljucenjem Slika P.P2 G Problem lL. Poznati podaci su: Dl = 158mm.-:U. Na osnoVll ovog pokazivanja odrediti razlikupritisaka kojil meri mikromanometar.l-lO manometra mi ptitiske gasa Pl i P2 (P2 > Pl) torusna cev sa protiv-tegom zauzima novi ravnoteZri polozaj koji je prikazan na sl. _. U torusnom manometru precnika D i unutrasnjeg precnika cevi d na1azi se tecnost gustine p. p D3 = 200111m.1.5Pa.I.I-11b.l.0 -v- H=50mm.Pl :=: 8R Dd 2rc mgsina': Slika P. D2 = 160111111. P = [(D2 / Dl)2 -l]pgH = 12. Prema tome. Komentarisati ulogl1 manometarske tecnosti na tad manometra.14 Polje pritiska. Ovaj sistem je obrtan oko horizonta1ne ose O. -- hidrostaticke ravnoteZe i jednakosti zapremina. manometarska tecnost ima sarno ulogu razdvajanja prostora koji su pod pritiskomgasa. Ova promena poloiaja manometra omogucava merenje razlike pritisaka flp = P2 . B ---- RE'SENJE' Primenom jednaCina: ravnoteie sila. . dobija se razlika pritisaka flp= Pl .l.1-11a).I-ll Dobijeno resenje pokazuje da merena razlika pritiska ne zavisi od gustine manomefarske tecnosti. . p =1000kg/ m3 . P. P.Jl. L A D[ D2 flp(c/-) = P2 . Na torusu. pricvrscen je protiv-teg mase m (s1.

--.4 0.2):..20 MIROVANJE STISLJIVOG FLUIDA 1. U pnellmatici.T).1 0._. u uslovima veCih temperatura i nizih pritisaka mogu smatrati idealnim to se za njih jednacina stanja idealnog gas a moze pisati u jednom od sledeCih oblika: I pV = mRT -+ pv = RT -+ P = pRT I (1. R . najceSce se koriste prvi i treCioblik jednacine stanja idealnog gasa (1. p -gustina i T-apsolutna temperatura. na pI.j "'L1 . ito: p-apsolutni pritisak. Jedna od njih je i Van-der Waals-ova jednacina.1. U praksi se jednaCine tipa Van-der Waalsove rede koriste.= \ 1 /' / ·--1.1 2.5 TfT -O.2. Faktor realnog gasa se odreduje iz dijagrama sa s1.20.3 0. v = 1/ p . i naziva se . vazdllh. Jednostavniji .2.8~ ~ 1. naziva se jednacinom . Jledmllcina sbll11lja ideain(]lg galla Pod idealim gasom podrazumeva se onaj gas kod koga se medjumolekularne sile mogll zanemariti. Faktor realnog gasa .2. koja glasi: 1 2· 3 P = I-bp (pRT-ap +abp-) .1)=0.2. Uticaj realnosti gasa posebno treba ~eti u obzir pri uslovima povecanog pritiska i snizene temperature.gasna konstanta (koja za vazduh ima vrednost R=287 J/lcgK)._.30_5 2 3 5 10 2030 50 p/PK Slika 1. m = pV . odnosno Z = Z(p.1) predstavljaju jednu jednaCinll samo napisanu u razlicitim oblicima. pri cemu su a i b koeficijenti koji uzimaju u obzirrealnostgasa. izmedu ove tri veliCine stanja.zapremina koju ispunjava gas.1) pri cemu su: V .2.1.specificna zapremina. -·---~k¢r 4 _ 11 proracuni izvode se pomocu 3 jednaCine stanja realnog gasa ~ 2 pV= ZmRT -+ u kojoj je koeficijent Z funkcija od pritiska i temperature. ~ I 1.2 0. odreduju tri tennicke veliCine stanja.- 0.15 :1.0 2 ~ .2. I-c-'..2.masa gasa..rtanja. aodreduju se eksperimentalnim putem za svald gas.2.. Jellin3cina stanja reaiulIJ)g gasa Svi gasovi su u sustini realni gasovi.2. 1. Kako se neki stvarni gasovi./alctor reablOg gasa. Svako stanje gas a.2.1 ). Za realne gasove postoji citav niz poluempirijskih jednaCina stanja. iii koeficijent kompresibilnosti. Izrazi (1. Svaka funkcionalna veza flp. p . Ovaj dijagram je dat za I p= ZpRT I ~ ~d 8:§ 0. pa i idealnog. pod kojom se grubo receno podrazumeva primena vazduhapod pritiskom.

2-1. ito: a) pri izotermskoj promeni stanja (T = const).2-1. V (iIi p) i T. U uslovima mirovanja iii kvazistacionarnog kretanja gasa nema sile trenja pa se izentropa svodi na . Odrediti stanje vazduha kao realnog gasa. koje je odredenovelicinama: Pk = 37.2) gde je n stepen politrope.50 0. RE. lcadanema olcoliriom ni rada sile trenja pV == const.8 1. -0- pi pn = const. u odnosu na kriticno termodinamicko stanje (odredeno velicinama Pk i Tk)' pod kojim se podrazumevaono stanje kod koga nastaje direktni prelaz iz gasovite u tecnu fazu bez prethodne pojave magle. T!7k =1.2.KY)T. Ova jednaCina ima i dva specijalna oblika.75D C. TITle =2 .c) P =100 bar.. p/P=COl1st. K ill razmene topJote sa P / P == const.2.T).2. Sa aspekta pneumatike interesantno je kriticno stanje· vazduha. odredene odnosima pip kiT I TIC' sa dijagrama s1.3 -8. Jedllll3CillJl3l pl"omellJle shmja Ako se u nekoj zapremini nalazi gas tada je njegovo termodinamicko stanje odredeno velicinama: p.2-1. pri sledecim usiovima: a) pi Pie =2.. i odnosa redukovanih veliCina. . ZR Z P p TkPk 1 Ovako odredene veIiCine stanja date su u tabeli 1.95 bar 75.2 .7 693 110.65 Tabela 1.16 Mirovanje stisljivogjluida redukovane uslove.2. oCitavaju se koeficijenti kompresibilnosti Z::= Z(p. t=57. Ove promene opisuju se jednacinom koja se zovejednaCina pTomene stanja.fENJE· Za redukovane usiove stanja vazduha. b) pri izentropskoj promeni stanja (n=K).4).2 2 2. Iz istih odnosa dobijaju. se apsolutne vrednosti pritiska p == ~ Pie i temperature T == ~ ~C" Koriscenjem jednaCine stanja vazduha p p= ZRT = p::= ZpRT. .l (1.8 D C.74bar i tk ==-140.2 100 DC -114. U opstem slucaju ove promene su veoma slozene i pri inZenjerskoj primeni aproksimiraju se tzv. kadaje 11==1 pV=const. Problem 1. IC pri cemu je 1C stepen izentrope (za vazduh je K =1. dobija s.4 57.65 2. politropskom promenom stanja koja se opisuje jednaCinom: l pV n ::= canst.15 0.3.b) pi Pie =30. date iii formirane.5 1132. 254. Ukoliko se iz nekog razloga promeni neka od ovih velicina ana za sobom povlaci promenui ostalih veliCina stanja.1.8 P kg/m 3 a 2 b 30 c 2. Zadatak pod pi Pk TITle t - 1.e gustina vazduha: Cp.

2-2 RESENJE: Za pocetno i krajnje stanje ravnoteze vaie jednakosti sila: G= Po"" Pmo -4-' iz kojih se dobijaju natpritisci : 4G F+G = Pm !-44(F+G) D'71 . bez trenja.Pmo Pa + Pm! a=144mm. Kako je .ja gasa U pneumatskom cilindru se nalazi vazduh pod pritiskom PI' koji ispunjava zapreminu VI' Usled dejstva sile na ldip vazduh upneumatskom cilindru menja stanje i u novom ravnoteznom polozaju je podpritiskom P2' Odrediti rad sabijanja vazduha.ki. Pm. jednacinu politropske promene stanja za dva stanja gasa oznacena sa "I" i "2" dobija se operativno upotrebljivi oblik ove jednaCine : P1 / P111 Problem JL2-2.Mirovanje stisljivog fiuida 17 adijabatu.5mm. Odrediti za koliko ce se spustiti klip."nja pV = const. Rad 5:lllbijal!l. = P2 / P2' n Stika P. koji se odreduje kao P = P a + Pm u slucaju natpritiska. Nakon dejstva sile F=500N.Pv u slucaju potpritiska u zapremini gasa.1. lC b) Izjednacine adijabatske promene stanja pV =const. dobija se pomeranje klipa [ x= 1-( P + Pm a 11] 0) t( Pa + Pm! a=109. PrimenjujuCi. ako vazduh menja stanje: a) izoterrru.. b) adijabatski. Pmo = D2rr:' Pm] = D2rr: . U pneumatskom cilindru moze da se krece. . a=400mm. U jednaCinama promene stanja sa P je oznacen opJ'o/utnipniisoic. Dati podaci su: D=IOOmm. klip ce zauzeti novi ravnotezni polozaj. klip teZine G= WON. koja pri elementarnom pomeranju za rastojanje dx daje rad BW =: Pdx= =: pAdx. napisane u obliku (Pa + Pmo)(D4 rr: a)lC 2 = (Pa + Pm1t D4 rr:(a-x) J 2 ]K . b) politropska. na pr. Problem 1.2-3. a) Iz jednaCine izotermske promene st. i c) nacrtati proces up-Vi T-S dijagramu . Pa =IOOOmbar. ako je promena stanja: a) izotermska. D 2rr: . RESENJE' U proizvoljnom polozaju na klip deluje sila pritiska P = pA. iIi P = Pa . napisane u oblilru (Pa + Pmo) dobija se pomeranje Idipa x= 2 D rr: _ 4 a- (Pa + Pm1) ~ 4 (a-x).

pri cemu eksponent politrope uzima vrednosti l:s: n :S:oc.2. a vrednost n ::= k adijabati.3) rad sabijanja biti v.4....~/ n=(l) j ~ \=K n>1C n=ro P2 =cC:. P.. Za primenu u pneumatici. dok je radsirenja· ekspaIJzije pozitivan. S obzirom da su klipru kompresori interesantni za primenu u pneumatici toce u ovom Odeljku 0 njima biti vise reCi.. n -1 V n-1 p t .. 2' /~.2'~ n<lC '-.. pa se integraljenjem izraza (1.2. p ..1....) promena pritiska je odredena izrazom p::= PI (VI I V)11 .1I1 . odnosno p:= Plfli IV.nst.5) definise opsti (politropski) rad sabi: anja gasa.L2-3 1. vazi pV == P1VI .5) I PI I v. a) Za izotermsku promenu stanja T::= canst. rv ::= - V..4) b) Za politropsku promenu stanja (pV I1 = canst.. te ce prime nom izraza (1.".. najceSce se koriste ldipru kompresori koji po pravilu za industrijske potrebe obezbedjuju pritiske od 6 do 8 bar.2 .2.. 1 ) ~ n:~-=-------... gde je radni fluid vazduh. rotacioni i centrifugalni kompresori. KOMJ!l']['cslJiJri.2. U zavisnosti od naCina pretvaranja dovedene' energije u strujnu energiju razlikuju se klipru....v' pdV f 1 pri eemu je male minus posledica usvojene konvencije po kojoj je rad sabijanja kompresije negativan jer se u toku prQcesa troili.:-jvanje stisljivog fluida jeste taj sto se osnovne veliCinestanja i rad kompresora dosta tacno mogu odrediti na asnovu kvazistacionamagproraeuna.18 Mirovanje stisljivog jluida element zapremine dV == Adx to ce obavljeni rad biti oW:= pdV .. 4-------------~----~ +-------------------~ VI S Slika P. fA' n>lC / ' " .3) W::= .3) dobija (1.1 V - ? \ ... VLr(~)n-I_1Jl. r-.PI~lr(1l)~~!-lJl.... jer se u toku procesa dobija. c) Procesi sabijanja u p-V i T-S dijagramu prikazani su na s1.2-3.2.2~3~1211}. Ako se u njega uvrsti n =: K dobiee se adijabatski rad sabijanja.... . Vrednost eksponenta n=l odgovara izotermi..= P1VI In--V p' 2 1 VI P2 (1.< 1C ~"" ~</ / P rconst. . Osnovni razlog da se kompresori proub··~ju u sklopu ovog Odeljka.. ').~1C .2...... Iz ovog izraza se dobija rad sabijanja vazduha: v (1.V ::= PIVI In -.2. r'I 71~~/JO. eime se obezbedjuje njihov transport iii spremnost da gas obavi neki koristan mehanicki rad. Kompresori su strujne masine koje sluze za poveeanje pritisne energije gasova. J dV PIVI . n=1 dV w==-f PI vn Vn =_1_. 2 1 Izraz (1..( .

1. koji traje sve do UMT' . Rad idealnog Jkompll"esora Pod idealnim kompresoram podrazumeva se onaj kompresor kad koga nema stetne zapremine (Ve == 0).4. Nastavljanjem leretanja od SMT lea UMT zapoCinje isti kruzrp proces koji se sastoji od cetiri faze ito: 1) .2) entalpije i JiP.. .. . 1. 3) kampresija i 4) patisldvanje. Kretanjem klipa od UMT ka SMT zapaCinje proces smanjenja zapremine i porasta pritiska.Miravanje stisljivogfluida 1.prvag zakona termadinamike. iIi po izentropi 1. gde su S .4. Hi == mc p7J (i == 1.. S = canst i ql_2 11 == 0... PI 1. UMT.2.2. Izmedjll cela klipa u spoljasnjoj mrtvoj tacki SMT i ventila postoji jedna mala zapremina Vc ' koja je iz konstruktivnih razloga llvek prisutna. Kompresija gasa koja se odvija izmedju pritisaka PI i P2 moze da bude po: izotermi 1-2. .I2 ==mc p (T2 -T.2. Pll"iindip ll"21da 19 N a s1.. JPz Vdp . -7])+f pdV==H2 -HI +JiP.2-3 sledi da ce tehnicki rad sabijanja gasa biti: v Slika 1. U..'/. po kame se razmenjena kaIiCina toplote trasi na promenll unutrasnje energije i obavljanje rada: Q12 ==U2 -U j +Yr.211 sa n = le. ~ Vdp pri cemu su: m-masa gasa.2.' ekspanzija..:..4.1.1.2 ==mcvO. Na osnovu izlozenog u P. piikazan je jedan jecinostepeni klipni kompresor koji se sastoji od Idipa koji moze da se krece u cilindru. Ovaj rad maze da se odredi primenam zakona 0 adrZanju energije . 2) usisavanje.2.4.2.. odnosno ekspanzija gasa.1. Klllzni proces idealnog kompresora. usisnog i izduvnog ventila (UV i IV) i krivajnog mehanizma (KM) preko koga se kIipu saopstava dovedeni rad proizeden elektromotorom iIi motorom sa unutrasnjim sagorevanjem.)-f ~ 2 p2 ...4. Pri radll kampresora veama je vaZno odrediti rad Slika 1.2.obavljeni tehnicki rad. Kruzni proces idealnog kompresora II p-V dijagramu prikazan je na s1. Pri kretanju klipa od SMT ka unutrasnjoj mrtvoj tacld UMT nastaje porast zapremine i smanjenje h pritiska. potreban za sabijanje vazduha.2.. adnosno proces kompresije koji traje sve do otvaranja IV kada zapoclllJe izduvavanje leomprimovanog gasa. == mcJ'i .. poIitropi 1-21 sa n <K iIi 1-2111 sa n > K. i koja se naziva "stetna" zapremina..entropija i qI_2 11 . U jednom trenutku sila potpritiska savladava silu opruge UV i on se otvara Cime zapoCinje proces usisavanja gasa.4.1. 12 == .unlltrasnja energija.1.razmenjena koliCina toplote.2.

tj. Wt12 . tj.>-" va 3-4) odvija uz .1.'1.20 1v1irovanje stWjivogfluida a) pri izotermskom procesu f/ .JJ=---lP1r~ (-::. Kod realnih kompresora definise se mdna zapremina Vi..4.3. Kruzni proces klipnog kompresora. Da bi se ostvario sto manji rad kompresora treba teziti i da je proces kompresije izotermski (kriva 1-2) a ne izentropski (kriva 1-2') Cime se u radu vrsi uSteda kojaje na p-V dijagramu predstavlja povrSinu 12'2.4. /1P1 n1] r Kako je u p-V dijagramu na s1. ~. Ovakvi kompresori nazivaju se /llJb'/epem: .12 = WT=consl = H~. Da hi rad sabijanja kompresora s v bio sto manji pozeljno je da se ekspanzija b) a) gasa odvija bez razmene koliCine toplote sa okoliIiom.SPz V dp PI predsta- vljen srafiranom povrsinom to jednoznacno sledi da je tehnicki rad izotermske kompresije najmanji.1. 12 = -mcp(T~ -~) =- f h PI Vdp =---l P1V1 l(-) KP1 . naroCito za potrebe transporta gas a gasovodima.:.--1) .K r P2 (K-1)/K . koja zavisi od konstruktivnih karakteristika kompresora.4.4. K. 1.:. =n'PI P1 b) pri adijabatskom procesu (ql_2 I1 = 0) F~ .--l) . TeOJrijski lI.. Slika 1. rad sabijanja gasa H~ .4. Visestepenii k@mpnsoJri Ponekad postoji potreba za obezvedjivanje vecih pri::lsaka gasa.2.4.min' a to je ujedno i teorijski najmanji rad sabijanja .2. = Ah .2. kao i relativna steina zapremina I> = Vc /Vh .Q34 = 0. "1 l K T2 c) pri po Ii tropsko m procesu n P2 (n-l)ln] n T2 1'~12 =--lP1V. Za razliku od idealnog p. gde su A i h povrsina cilindra i hod klipa redosledno. a sto moze dase ostvari uzastopnim sabijanjem gasa u vise cilindara.3).2.:. fP2 .lC-) -1 =---1 pF1 C-. =eonst/ T 2 I) kompresora ovde se 2 / proces ekspanzije (kri. d·P=-P1 v:1 1 P2 .12 = . . 1.-.//(: postepenu promenu preonst zapremine.2."ai!ll stvarn@g komp1l"esoJt"3 Kod stvarnih kompresora prisutna je stetna zapremina VC' Njeno prisustvo znacajno menja izgled kruznog procesa u p-V i T-S dijagramu (s1..2.

z == 1. cime se namece potreba za hladjenjem gas a izmedjn susednih stupnjeva.=1 -1] ' .'-/'.4c..i TC (lC-l)llC ... Tehnicki rad bilo kog stepena kompresora je: ~. . p =const 7' T l .z ) I pri cemu prvi indeks oznacava stanje: 1 .Y. . Cime se prakticno priblizavamo izotermskoj kompresiji jednog jednostepenog kompresora koji bi imao isti stepen kompresije kao i visestepeni.1. na pr.i / Pl.4./t'i:.. = 7. a njegovim posredstvom se nalazi ukupan tehnicki rad visestepenog kompresora W t = ±'W. ~/~~:~nst .1 0) P =p... == canst.ie til s> 1 1.' ) .2.=-mcp(T2i-7..i K [ pz I (lC-l)h: -l=---lPli~I[TC . .l. )(K-l)IK - T.i / PI'.J- ~/ / ! / // 2.2.na izlazu iz stupnja.i i izentropska promena temperature gasa: T. ..4.1 / p/=const / p =const / s ----------~----~ b) V c) Slika 1...4..pv . " K" Pl.1 K-l'=l I. z / ~~::-'< .2. 'T' - P2.. K" J K (K-l)IK -1].i =.') (K-l)/K 1.stepen kompresije TC i = " 2 '. Kruzni proces visestepenog klipnog kompresora.1 = 7.2)1 = 0 to se.:. Ocigledno je iz ovih relacija da ce zbog porasta pritiska pri kompresiji gasn porasti temperatura./ 2. u radu dobija usteda u odnosu na jednostepeni kompresor koja je na p-V dijagramu prikazana srafiranom povrsinom. prikazan i u T-S dijagramu sa sL1.na ulazu i 2 . .. Kako se sabijanje u pojedinim stupnjevima vrsi bez razmene toplote (Ql. Ako se posmatra bilo koji stepen kOInpresora.4. .4.. takodje.4a sematski je prikazan jedan visestepeni kompresor sa z cilindara. Kruzni proces visestepenog kompresora je.1 -IJ= -~ ](-1 P V t[TC (K-l)/K 11.1 1.. . == 7.2.Mirovcmje siiSljivogjluida 21 Na sl.. a sto . 2.:.'Y4~I~ /1.l.[C Pl.4 ~/ ~~:. prikazano na p-V dijagramu sa sl.2.. tada moze da se definise stepen porasta pritiska . = -~~~ '=1 t.4b.i ( P2. Hi stepen.. i(= 1.1// 2 .2 =.I)=---lPliVl' ( . a drugi indeks oznacava posmatrani stnpanj kompresora.l.J. To medjuhladjenje je najbolje obaviti tako da temperatura gasa na ulazu u sledeCi srupanj bude 7..l P2 .

J~ 12 == -278. .i P2.SENJE. prikazanom na s1. == 11: z • (1. Soliter je visole 100m.1. Silu trenja zanemariti. = 'It! == . i koristeci pretpostavku da se PZ.2-4. Poznavanjem stepena sabijanja pojedinacnih stupnjeva dobija se i ukupan stepen sabijanja kompresora 'It ==.2-6 F(x) ==lc+(PQ r + Pmo ) D 2h-d 2 x JX d4 l Problem 1. Odrediti rad sabijanja vazduha i razmenjenu koliCinu toplote. tj. precnika d. c... . pod dejstvom opruge krutosti c i natpritiska vazduha Pmo' Kada na klip deluje 8ila F. Jednostepeni klipni kompresor izotermski sabija m=lkg vazduha ad pocetnog stanja opisanog sa PI == Ibar i II = 20 0 C na P2 == 6bar.1.Di RESENJE Slika P..2-6.'It "'11: I. RESENJE Q == 12 Wr.i padovi pritisaka u hladnjacima mogu zanemariti. tada klip ulazi u vazdusni prostor amortizera precnika D. U pocetnom stanju ravnoteze klip pneumatskog amortizera. Tz == ~ (P2 / PI )(K-])/K = 489K.. dobija pri jednakim stepenima kompresije svih stnpnjeva.2-4 odrediti rad sabijanja i temperatum na kraju procesa izentropske kompresije. ako je promena stanja: a) izotermska. b) politropska.6) i (1. Problem 1. Odrediti stanje vazduha na vrhu I solitera.1. Za podatke iz zadatka P. temperature i konstantnosti mase koja prolazi kroz sve stuplljeve (iii = canst )...2. RE.5 i c) adijabatska. =ifP:/p: Problem 1. == pl. koje je izazvano njenim dejstvom. h.7) UzimajuCi u obzir relacije (1. Problem 1.7) dobija se veoma jednostavna veza izmedju pojedinacnog i ukupnog stepena sabijanja J ompresora 'It j == V.' == TI'It • i=1 I (1. da vazi relacija == == PU+P J PI. NaCi korelacionu vezu izmedusile F i pomeranja klipa x.-L = p Z p]' 7tl11:2 . P Q' P mo hi .J == 0. sa stepenol1l politrope 11=1.2. tj.2-6.Pin": . P. minimalan utrosak energije. U podnozju jednog solitera izmerene su sledece velicine: Pa = lOOOmbar i '\ == 20 o e. D.i+1 ' koja daje optimalne vrednosti stepena kompresije 11:] == 11:2 == . r ·.' PostavljajuCi uslov minimuma tehnickog rada dobija se veza izmedju pritisaka: PZ. Poznate veliCine su: d.2.2kJ.22 Mirovanje stisljivogjluida pri cemu jei zbog konstantnosti usisne.2-7.ir--.. . nalazi se u pocetnom stal1ju ravnoteze.koriscena veul pJ--.i ov~ / OP2.2-5.]2 == -213kJ.2. a vazduh menja stanje izotermski.6) Na osnovu ovog rezultata zakljucuje se da se kod visestepenih kompresora optimalan rad.

2.Mirovai7je stisljivog jluida 23 RESEN. 2 I 'I gH Temperatura na vrhu solitera je tl == t2 == 2oDe..3).2.1) odreduje se temperatura '£ == T. b) U troposferi (0 s z S 11 Ian) temperatura vazduha se menja po linearnom zakonu t == to . ~ 1.385 mbar i = I8. .1.02°e. Pa2 Pal odakle sledi Pa == Pa exp(--R"') =988. c) Kod adijabatske promene stanjaje n=](=1. Standardna atmosfera Stanje standardne atmosfere opisujese na sledeCinaCin: a) Na Divou mora (z=O) temperatura i pritisak imaju vrednosti: fo:= 15°C i Po = 1013. odnosno p = PIP/Pal' Uvrstavanjem gustine vazduha u jednacinu (1). n-ll(Pa 1 r ] n -1 ==-gH.33 mbar. i koriscenjem jednaCine stanja (1. t2 = 988.az.l£ Koriscenjem OJ Ie rove jednacine za fluid u polju sile Zemljine tde (1. dobija se: P - Pal PI P Jdp P al == R7. p (1) Pal a) Za slucaj izotermske promene stanja (T == canst). = b) Politropska promena stanja odredena je odnosom P / pI! dobija promena gustine P == PI (p / P 1 ) 1/ Q canst.2. I n .== -gH .388 mbar i to = 19. . (-~::L/n-I)/n 2 I Pal (3) Uvrstavanjem brojnih vrednosti u izraze (2) i (3) dobija se: Pa . te integraljenjcm u granicamaza z koordinatu od 0 do H. ponavljajuCi postupak kao n-I ) u zadatku pod a) sledi P r-p= dp 1 ""n Pa2 R7. pa se iz izraza (2) i (3) dobija: Pa2 == 988.5. n (2) Iz jednaCine politropske promene stanja i jednaCine stanja (1.-. vaZi pip == canst. pri cemu konstanta ima vrednost a=O.0065°C/m.1). sledi Pa J dp == -gH. Pal odakle se dobija promena pritiska sa visillom n -1 gH)n/Cn-ll Pa2 == Pa .86 D e.4. odakle se 1 11 • Sada. ( l .R 7.4 mbar.

koji primenom jednacine stanja idealnog gas a daju gustinu vazduha Po == Pol R'Fa = 1.8) Po 0 F---------·-i---·---'.-------.0065°Clm. narocito u avijaciji.1 km temperatura vazduha je konstantna i ima vrednost ts = -56. p = Po) do proizvoljnog stanja (z=z.-. Iz tog razloga ovom delu standardne atmosfere treba posvetiti vise painje. ( 1.24 Mirovanje stisljivogjluida c) U delu stratosfere 11 ~ z ~ 20. pri cemu je brojna vrednost konstante a=0..3636 kg! m3 .-z) glaR . U realnoj atmosferi zbog strujanja vazduha i klimatskih prolnena velicine stanja P.-----. _ -56.J------------ r koja nakon integraljenja u granicama od stanja na nivon mora (z=O. definisani su standardni uslovi atmosfere (1919 god.8) i (1.3 .=(l--. --.5°C. odnosno Po = PHggh == 1013.5°C.5°C_ Po jednaCini stanja ovoj promeni temperature odgovara promena gustine p P p(z) = RT == R(To . koje predstavljaju pocetne vrednosti standarc1ne atmosfere za stratosferu. Ovi slojevi se nazivaju: troposfera (O:S: z:S: 11 km).-L_l .2.-------=".) koji u potpunosti odreduju stall/e slandardne atmosjere.3) dobija se diferencijalnajednaCina dp==-pgdz 47.9) za granicu troposfere <z~~H=11km) dobijaju se veliCine stanja: t\ I = -56. jer svakom kilometru porasta visine odgovara pad temperature za M == -6..-z)aR 1 p a .2.. stratosfera (11 ~ z < 60 km).2. Zamenom ovako odredenog zakona promene gustine statike (1.2_9) Po 0 KoristeCi izraze (1.Z::ff--+------i---""----iPI».2. piT su promen~jive i funkcije od vremena..226 kg! m3 • b) U troposferi temperatura vazduha se menja po linearnom zakonu t == to .az) . i zato sto se do ove visine ima oko 90% celokupne vazdusne mase Zemljine atmosfere. sliIca 1..33 mbar.S0C Primenom ovog zakona jednaCine stanja dohija se zakon promene gustine 15°C .-7-':. jer se do tih visina obavljaju putnicki i vojni letovi aviona. zbog potreba izvesnih proracuna.. U Zemljinoj atmosferi postoje slojevi vazduha koji imaju razliCite karakteristike.2·-.:. Medutim.:. ----. ------Z U osnovnu jednaCinu hi2l1'o- => dp == p g dz aR l~/a-z ' [kmJ -2.-----32.:::. (1....5 . Pll == 22614 Pa i PIl == 0.SoC Z 20.az .. a) Na nivott mora (z=0) usvojeno je da vladaju standardni uslovi za temperaturu to == 15°C i za pritisak h=760rnmHg.------. p=p) daje zakon promene pritiska P a -=(l-y.1. jonosfera (60<z<750km) i egzosfera (z >750km)_ Za tehnicku primenu najinterasantnije su visine do 20km.

velicine stanja vazduha 11 standardnoj atmosferi na visinama z = 1.5 0.2607 0. Sa ove slilee se vidi da u sttatosferi postoje jos tti oblasti.3511 0.8-10).L= ex Pll Ptt 1It Rgrs cz-m] .2.26 rnbar.0740 20 -56.5 0.1187 18 -56.2.3366 15 -56. dat je graficki prikaz promene temperature i pritiska u troposferi i stratosferi. Problem 1.5.2. .5 0.8869 0.752 kg I m 3 • b) Mont-Everest: t=-42. RESENfE: a) Mon-Blan: t=-16.1187 0.5 0. 18.SOC.6007 8 -37 0.2. Odrediti.0740 0.4285 10 -50 0.5 0. RESENfE: Fonnalnim uvrstavanjell1 zadatih visina 11 izraze (1. (1. z [km] t [0C] pi Po pi Po 0 15 1 1 1 8.475 kg / m 3 .13 ll1bar. I u ovim oblastima zaleoni promene pritislea i gustine imaju oblile izraza (1.1 km) temperatura vazduha Je konstantna i ima vrednost ts = tll = -56. Odrediti velicine stanja standardne atll10sfere na vrhovima planina Mon-Blan (4807m) i Mont-Everest (8848111). Ove velicine date su u sledecoj tabeli. s tom razlikom sto se izvesne konstante u njima menjaju. dye sa linearnom i jedna sa konstantnom raspodeloll1 temperature.25°C. 20 kll1 redosledno. 5.8-10) dobijaju se veliCine koje definisu stal1je standardne atll1osfere.2-10. z ~ 20. 8. 15.Mirovanje stisljivogfluida 25 c) U lllZlm slojevima stratosfere (11 S.0539 0. p=314. 10.0539 Problem 1.2-9. PonavljajuCi slican postupak kao i u dell! pod b) dobijajli se zakoni promene pritiska i gustine L=. p = 0. p= 0.10) Na sl.5329 0. p=554.9074 5 -17.51°C.1.

PV1)-4. .u hidraulicko-pneumatskom cilindru pomeri za z=50mm..l. osim zadatih velicina. a 2a t opterecuju klip: (-Pvo + pgh)D n/4+G = 2 ° . a. RESENfE: Pocetno stanje ravnoteie. Usled dejstva sile F klip se spusta a pri tome vazduh menja stanje izotermski. Ako se natpritisak u levom dlindru poveca na Pmi == 0.. d 0 2 24017Pa.pvo)dn / 8. mogu se postaviti jednaCine: izoL::rmske promene stanja i ravnoteZe sila koje deluju na klip 2 J) n (-Pvi +pgh)-4-+ G + F ::::: O..1.. P. D. i opruge krutosti c=20N/cm.3-1 Nakon dejstva sile F. P. koji ddi ldip u ravnotezi Pvu = 4G I D 2n+ pgh. Poznate velieine su: G. odrediti silu koja moze da se savlada na klipnjaCi. Hidraulicno-pneumatski sistem prikazan na s1..1.3-2. sastoji se ad dva cilindra Ciji su teeni i vazdusni prostori spojeni. koji se krece u cilindru bez trenja. Vazduh u deSllom hidrauIicko-pneumatskom cilindru menja stanje izotennski.3-1. Problem 1.:::: 900 kg/m3 i Pa == Ibar. Odrediti silu kojom treba vuCi klip da bi se vazdusni prostor duplo povecao. Dati su podaci: D=200mm: d=lOOmm: do = 25 mm: a=200mm: h=lOOmm: p. u vazdusnom prostoru levog cilindra vlada natpritisak Pmo = lbai .3.26 Jl. HIDRO-PNEUMO-STATU<A Pod hidro-pneumo-statikom podrazumevaju se spregnuti problemi istovremenog mirovallja stisljivog i nestisljivog fluida. U des nom dlindru nalazi se klip teiine G=15N. Na pocetku. Cija je duzina u neopterecenom stanju b=250rnm...5 bar. . a ldip . U polozaju prikazanom na s1. RESENJE: Iz jednaCine ravnoteze sila koje ::PVQ . P a' p..3-2... odredeno je jos i sa natpritiskom ispod klipa Poi visinskom razlikom izmedu nivoa ho ' Iz jednaCine ravnoteie sila koje deluju na klip d n 2 2 'It po--=G+e(b-a)+PmJd -do )4 4 odreduje se natpritisak 2 4 d 2 _d0 PO =-2-[G+c(b-a)]+Pm 2 d 1T. iz koje se dobija: l' = (Pa ..3-1 potpritisak vazduha ddi ldip u ravnotezi.a = (Pa .Pvo)-4.2a Slilca P. h. PrOblem 1. D 2n D:n (Pa .-lL111111111111111111111111 'h ~G +' odreduje se pocetna vrednost potpritiska.

nepoznatih rastojanja x i y.a +z) + P 2 ml (d .d - 2 4 rr. Vazduh u cilindru menja stanje izotermski. OCigledno je da je reSenje kvadratne jednacine p] == 100839 Pa. Klip se jednim delom nalazi u tecnosti gustinep].d o )7i == 228. + pgh(l +~: )Po} ~ 0 Pi" +lpa . Nakon povecanja natpritiska sa Pm na Pm . 4 2 x. U tecnosti gustine PI nalazi se cilindar u kame moie da se krece ldip. postavljene za izobarsku ravan I-I: ho =(p o -P mo )/pg==1587. P.1. dobija se kvadratna jednacina JPl~[P"l + pgho ~ pgz(l + ~:) Jr. y.3-2b.8 N 22 re] . hidraulicko-pneumatski sistem zauo ! zimace polozaj prikazan na s1.6mm. a drugim delom il tecnosti gustine P2' Kada se nivo tecnosti gustine PI dopunsld poveca za x=200mm. .3-2 dole se iz jednacine hidrostaticlee ravnoteze. Problem 1. Hidropneumostatika 27 b) Slika P. dobija se trazena sila F == PI r d2 l d re 4-[ G+c(b .I == +100839 Pa i P].2 = -63200 Pa. odrediti za koliko ce se klip pomeriti. Za ovaj polozaj sistema mogu se postaviti sledece jednaCine: hidrostaticke ravnotde za izobarslru ravan II-II Pml +pg(ho-x-Y)==PI' izoterrnske promene stanja i jednakosti zapremina D rr. Na haju.l.. Po=Pm +pgho ' odreduje visinska razlika o .3-3. Eliminacijom iz ovih jednaCina.Pm! -pgho + pg(h+z)(l+l)2) Cija Sil resenja PI. iz jednacine ravnoteze sila koje deluju na klip.

RESENJE. trazeno pomeranje klipa iznosi y= 5. Za ovaj polozaj klipa postavljaju se jednacine ravnoteze sila Pm.Ao) = Plg(x+h1 . a=O.1. moze se postaviti jednaCina ravnoteZe sila koje opterecuju klip b) PmoA +G+[p]gH + pzg(h . LIT!. Prema tome. a vazdiih u komori· menjace stanje izotennski.9 mm. h.28 Hidropneumostatika In.vadratna jednaCina po Y.y)j(A . G=30N. Pmo ' Pa' p. Proolem 1. Posle povecanja mvoa tecnosti za visinu x klip ce zauzeti polozaj prikazan na sl. Usled dejstva sile Fmanji klip se spusti za Y a veCi za x rastojanje.3-3b. tada ce se klip kretati na dole. iz kojih ce se elimillacijom natpritiska Pm! dobiti k.Ao)+[Plg(H +x)+P2g(h-y)jA i jednaCina izotermske promene stanja (Pa + Pmo)Ab = (Pa + Pm1 )A(b - y). D. Dati podaci su: D=200mm. c. F.3-4.v. Trenje zanemariti.l h1 == 0. Pri tome se pritisak u v~dusnom prostoru promeni na Pm' Za odredivanje pomerimja manjeg klipa koriste se: jednacina ravnoteze sila koje deluju navecildip 2 2 Pm a) b) Slika P. PI == 800 kg / m Pa = 1000 mbar.precnika diD. P2 == 1000 kg / m 3 . H. h=O. Cija BU fdenja Y1 == 131 m i Y2 = 5.5m. Cija je brojna vrednost Pmo = 4441 Pa.Zbog jednostavnosti pisanja . Kada na manji klip deluje sila F.y)(A. 1J==lm. uvode se povrsine klipova Ao=d n/4 i A=D n:!4.1. Podad: G. a. 1. b=0.Ao) == == P1gh] (A -Ao)+(p]gH + pzgh)A Slika P. Hidraulicko-pneumatski cilindar prikazan na slid sastoji se iz dva dela . Ispod veceg klipa je komora u kojoj se nalazi vazduh pod natpritisicom Pmo i opruga krutosti c i zapremine 6. MSENl£: Zbog kraceg pisanja uvode se oznake za povrSine poprecnih preseka 2 2 A == D n / 4 i Ao == d n /4.5m.9 mm. 3 . Odrediti za koliko ce se spustiti manji klip naIcon zavrsetka dejstva sile F.a)j(A . Za pocetno stanje mirovanja. A +G+[Plg(H +x)+ P2g(h-a.4m.3-4 . Go' d.3-3 iz koje se dobija natpritisak u vazdusnom prostoru. d=50mm.

Ax) u kojoj je zaprernma Vo =aA-. Dati podaci su: D=300mm. " d D Slilca P. Nakon eliminacije velicina x o ' x uvodenjem konstantI: al . jednaCina jednakosti zapremina AoY = Ax.111 l Cije je pozitivno resenje Pm = 5. U vazdusnam prostoru hidraulicko-pneumatskog amartizera vlada natpritisak POlO = 0. PI/!' = pglf(Ao -A Va Ao c Ao pg If) . aka je promena stanja: a) izotermska. i jednaCina izotermske promene stanja .0. (%JP mo 3 Pa =lOOOmbar.111 = D 2n! 4. dabija se: a) za slucaj izoterrnske prornene stanja kvadratna jednacina za natpritisak 2 . .:. a kaje je nadeno rnetodom proste iteracije. jednaCine promene stanja i jednaCine zapreminskog bilansa.15 bar. -11K] Pm= A. iIidropnewnostatika P+G ] Ao a +pg(h+H+x~y) A+G=:e(xo 29 [ +x)+PmA u kojoj je Xo staticka deformacija opruge kaja se adreduje iz ravnateie sila u pocetnom stanju mirovanja [Go I AD + pg(h+H)]A +G = exo + Pm A .620 bar. : . Problcm 1. to ce kvauratna jednacina imati resenje Y = (-a 2 +Ja~ +4a1a3 ) (2a 1 koje pretstavlja porneranje manjeg klipa. a natpritisak vazduha ce se poveeati.POlO + pga(l+A) JPm -lpa(-:4+ Pmo)+(l+A) pgaPmoJ = 0 F A1 l I F . klip ce se spustiti. a3 =~ .1. (Pa + Pmo)Vo :::: (Pa + pm)Cv'o .pa-p".pgA(Ao -. a=300rnm. sile F=lOkN. p=900kg/m. i b) za slucaj adijabatske promene stallja jednaCina za pritisak F .V.699 bar. Kako su konstante a] <0 . U prethadnim jedl1aCinama konstante predstavljaju A = d 2n / 4 i . c Ao pg a2 = F +(Pa + Pm)Ao .3-5. Odrediti natpritisak u vazdusnom prostoru .111)[ . G=200N. d=150rnrn.112 If)..3-5 Pm +lpa I --:4. RESEN]D~' rrimenom: jednaCina hidrostaticke ravnoteze za izobarske ravni koje se poklapaju sa nivoima tecnosti u akurnulatoru. FVo dobija se kvadratna jednacina a1y +a 2y-a 3 =0. a z > 0 i a 3 > 0 .. na klip.+Pmo-pga(l+A 1-( _ ) Pa P mo Cije je resenje Pm = 5. Fl· . Nakon dejstva. b) adijabatska (K = 1.4).

H=lm. Iznad ulja vlrida natpritisak Pmo == 0. b) politropska. 2 2 RESENJE: Uvodjenjem pritisaka Pmo == G / A 2 A = D n / 4 pomeranje klipa ce biti: a) pri izotermskoj promeni stanja F X=--+ P". spojen je sa hidraulickopneumatskim pojacavacem pritiska. F. p. sa stepenom politrope n.1. -~+ pg(2H -h-ho)]}Pl . H.89 bar A r Gl Slika P.+Pmo H pgA Pa + Pm ' b) pri politropskoj promeni stanja X= Pm == (F+G)/ A. l p Slika P.3-7.7mm. Odrediti pomeranje klipa ako je promeua stanja a) izotermska. Kada na lclip deluje sila F lclip se spusta. Odrediti za koliko se klip podigne.1. Uvedene konstante su: A == D n /4 i Ao = d n / 4.2 bar. H pri cemu su pritisci odredeni: izrazom Po == TLpmo +pg(2H -h)-/iJ= 1. Poznate velicine su: G. U hidraulicko-pneumatskom cilindru moze da se krece klip bez trenja. Rezervoar sa konstantnim nivoom ulja.4 bar. -~+ pg(2H -h)] + pghoPo} = 0 Cije je resenje Pj == 3. d=40mm. p=900kg/m. ako natpritisak u rezervoaru iznad ulja naraste na Pm] = 0. Dati podaci: D=lOOmm. G=50N. Problem 1. Vazduh menja stanje izotermski.3-6. Pa. 3 ho =lOOmm. pri cemu je ~+lr l_(P +P nr mo pgA Pa + Pm )lfnJ H .~[Pm.12 bar.3-7 \ \ \ .~ {Pa[P~. D.30 Hidropneumostatika Problem 1. h=120mm. n. H p Pa RESENJE: Pomeranje klipa je X = P +p I Pj-Po " ho = 29.3-6 o i levadratnom jednaCinom P~ +{Pa . Pa = 1020 mbar.

6N.4-2.. Odrediti: a) Staticku deformaciju opruge xo' b) Na koliki se pritisak ventil otvara.41. Silu trenja zanemariti. D 3 =15mm. ako je otvor za ispustanje vazduha na rastojanju a=4mm. ako iz bilo kog razloga dode do prekomernog porasta pritiska venti! sigurnosti se otvara. . Zaptivanje klipa precnika D=200mm u vertikainom hidraulickom cilindru ostvaruje delovanje pritiska p=lOJ'vlPa na elasticnu manZetnu. h=O.1. Na pneumatskoj instalaciji koja je pod apsolutnim pritiskom od p=llbar. H=lm.Sile pritiska radnog fluida na hidraulic1ce i pneumatske komponente 31 ]. Dati poclaci su: Pa=lbar. U ventilu sigurnosti nalazi se opruga krutosti c=10N/mm koja je dugacka u neopterecenorn staI1~u a=50rnrn i pri statickom opterecenju b = 40rnrn. D 2 rc (Pm + pgH)-4-= c(a-b)+pgh-. 4c(a-b) d 2n + P!5l (dY h . Dati su podaci: d=10rnm.Lp(D+28)n h::: 395. ventil sigurnosti.5rn.006. U normalnim uslovima rada ventil sigurnosti nije u funkciji.SKA RADNOG FLUmA NA IDJJRAULICKE I ll"NlEUMATSKlE KOMIPONlENTlE Problem 1.82 bar I D ? ] Slika P. p ::::0. D 2 =20mm.4~1. p= 890kgl m 3 • RESEJ\1]E: 1z jednaCine ravnoteZe sila koje deluju na kuglicu u ventilu sigurnosti d 2n .1.4-2 Problem 1. tj.7E: F = J. c=lON/mm. RESEN. . D 1=21mm. sluzi za zastitu pneumatske (ili hidraulicke) instalacije od prekornernog porasta pritiska.1.. a proracunska duzina hidraulickog pritiskivanja manzetne na klip h=lOmm. Debljina manietne je 5=5mm.4-3 RESENJE: Venti! za ogranicenje pritiska. SIlLlE PRITlI. 4 h dobija se pritisak otvaranja ventila Pm C:. Oclrediti na korn se pritisku ventil sigurnosti otvara.4··3. Slika P.4-1 Problem 1.H ::: 12. Odrediti sHu trenja izmedu manietne i ldipa ako je koeficijent trenja Ill. montiran je diferencijalni ventil za ogranicenje pritiska. D=20mm. a Slika P. Medutim.

c"" IN /cm.4-3b). pri cemu su . tad a jednacina ravnotde sila glasi: CD! -d )4 PI +-4-Pa == c(a+xo)+-4-Pa +(D3 -d )4 PI.42mm I[ 2 2 2 2]11 b) Usled porasta radnog pritiska narusava se ravnotda sila koje deluju na klip. P(D2 -D3 )-Pa CD I -D3) 4==13.4-4 sastoji se od dva hidraulicnopneumatska cilindra (HPC). D=lOOmm.Pa ==cxo +(D3 -d )4 P +-4.11 2 2 11 D]211 JZnosi xo==C. p= 900kg/m 3 • a) b) Slika P. .1.tada je opruga sabijena za vrednost Xo == lOmm. Vazduh u HPC-ima menja stanje izotermski? Trenje u HPC-ima zanemariti.1.4-4. a) Staticka deformacija opruge dobija se iz jednaCine ravnoteZe sila koje deluju na klip promenljivog preseka: CD2 -d )4 P +-4.P.32 Sile pritiska radnogjluida na hidraulicke i pneumatske komponente ispusta vazduh u atmosferu.1. b=50mm.4-4 RESENfE: Pocetno ravnotezno stanje sistema (v. Kada je klip levog HPC neapterecen (pocetno stanje mirovanja). sl..l. a=200mm.27 bar . Amortizacija kretanja klipa u HPC vdi se pomocu vazdusnih prostora oba HPC i opruge u desnam HPC.4-4a) odredeno je: natpritiscima Pmo i Pm]' koji se dobivaju iz jednaCinaravnotde sila koje deluju na klipove u HPC-ima. Kada na klip levog HPC deluje sila F. G 2 == ION. Gl = 200N. s1.P. 2 2 re Dire D?re 2 2 re 1z ave jednaCine dabija se pritisak na kame ventil ispuSta vazduh iz sistema: PI == Pa + 4c(a+xo) CD] -D3 )11 2 2 = 11. P a = lOOOmbar. == 500N. ProD/em 1. Dati su podaci: d=80mm. i na taj nacin stiti instalaciju od eventualnih ostecenja. Odrediti kolika tada sila moze da se savlada na klipnjaci desnog HPC. Kada se dostigne granicna vrednost pritiska (v.Pa ' 1 2 2 11 D. Sistem prikazan na sl. tada se klip spustj za H==lQOmm. P. i iZllose: P mo == GIl A] i Pm] == (G 2 +cxo ) I A 2 .

/E.IO' a nivo tecnosti se spusti za rastojanje X. RESEN. na klipnjaci desnog HPC savladava se sila F 2 • Da bi se mogla odrediti ova sila. Hidraulicko-pneumatski sistem (sl.1.4-4b) klip levog HPC se spusH za H.P.a (P:o .Sile pritiska radnog fluida na hidraulic7a! i pnewiwtske komponente 33 2 2 povrsine klipova Al ==D n/4 i A2 =d n/4. Primenom jednacine izotermske promene stanja vazduha u desnom HPC dobija se pomeranje Idipa * • I. U sistemu se nalazi ulje gustine p.4-5 oddava dejstvo sile Fl' Kada na klip precnika D} dopunski deluje sila F. koje deluju na ldip desnog HPC. 1z jednacine ravl10teze sila koje deluju na ldip levog HPC dobija se natpritisak P:1O == (F.4-5) sastoji se ad dva hidrocilindra i hidro-pneumatskog akumulatora. natpritisak se poveca i irna vrednost P.1. natpritisak se poveca na P:J!' dok se klip podigne za vrednost z.2.4a5. pri cemn su povrsine = Di2n I 4 (i=1. Nakon dejstva sile Fl (v. Pri svemu ovome.V.Pmo ) I CPa + P:o) Iz jednaCine zapreminskog bilansa tecnosti dobija se y == X All A 2 • Na osnovu ovih velicina. U akumulatoru se nalazi opruga krutosti c. koji imaju precnike Di (i == 1. koji iznosi: Pm1 =Pmo-pg(x+h+y). Klip precnika D2 ima teZinu G. iz jednacine ravnoteZe sila. prethodno treba naCi sve veliCine koje definisu novo stanje ravnoteze. lednaCina izotermske promene stanja vazduha u levom HPC daje: X == H . a vazduh u akumulatoru menja stanje izotermski. Rastojanje x je jedno ad dvaresenja: . tada.2.3). P.4-5 Trenje u cilindrima zanemariti. Polozaj dat na s1. sLP. tad a se klipovi u cilindrima pomeraju. i visinska h==(Pmo-Pml)/pg. Odrediti koliko ce se tom prilikom pomeriti klip precnika Dl? Slika P. li desnorn HPC nivo ulja poraste za visinu y. + G) I A1 . i jednaCine hidrostaticke ravnoteze tecnosti za ravan I-I. Ove veliCine bice odredene redom. konacno. staticke deformacije Xo 1 zapremine fl.Hod klipa precnika Dl je: h:= (A2x+ Ai ~31 pg F) I AI. odreduje se natpritisak u desnom HPC.1. duzine a.3). dobija se trazena sila ProDlem 1.1.

4-7 sluzi za sinnrollizaciju kretanja klipova u hidrocilindrima.A2 ) + P3 A3 . U kojimasekrecu klipovi teZina G=800N. I 2n \ \ njell uslov sinhronizaCije. TeZine klipova u hidrocililldrima su G1 i G2 • U vazdUSllom prostoru akumulatora visille fl. pn.za koliko se jedan klip spusti diugi se za toliko podigne.___ stallje izoterrnski.l.Nai:ine. G1 Pa • RESENJE: Trazeni natpritisak je Slika P.i.i."(A2a-AV) by]2 F } a sto zavisi od zadatih brojnih vrednosti. bY I[ F+F.og fluida l1.A3 )... A. Ako se ova pomeranja oznace sa x tada se iz zapremirtskog bilansa D2 = (2 -D:.a hidraulic'ke i pneumatske komponente X1. Ovaj sistem ima dva jednaka hidrocililldra precnika D[ = 200mm D3 = 120mm.2. c -:xo+a--x. Sil1lii:onizacija kretal1ja je kada klipovi imaju ista p[ pomenirtja.~4A:.4-7.i{ (p. JednaCilla ravnoteZe sila. . b) Fl == lOOkN. . ?)1I2 =.P2 (AI . Kada Aa •klipove deluju sile Fl i F2 . )c -xo+a-:--X. korne Je .2.1. ({= 1..TII~G2 ~.34 Sile pritiska radn.2-2 _. p Slilca P.3). F2 =O. P.4-6 sastoji se od dva hidrocilindra i hidraulicko-plleumatskog akurnulatora povrslna poprecl1ih preseka Ai (i = 1. U sistemu se nalazi ulje gustine p.pg(A[+A2+A3) pg A[+Az+A3 ProDlem 1.4-7 ·· v'k (A 1.1. Atmosfersld pritisak je i!li. vlada natpritisak Pmo ' Nakoll dejstva sila Fl i ~ F2 ~ F1 F2 .3).1. Vazduh mellja . 160m·m. .+ F+F.Fi -G = 0. ~ Pj ~ Fz ocirediti racini natpritisak Pl' u slede<Sim sluCcljevima: a) F[ = F2 =100kN. AI) . Problem lA-6.4-6 gde Stl konstante : b=Pa+pg(a-A) Pm =t(-b+~b2 +4c) Al +A2 +A3 A +A [ 2 A_ F[ +F2 + Pmo A[ + A2 .±"\J (P a + . Hidraulicko-pneumatsld sistem prikazan na sl. odrediti natpritisak u vaZdUSllOm a V \7 prostoru akumulatora.P. lSpUD[ .A) X= A3 x d0 bIJa preCl11 2 RESENJE: Zbog jednostavnijeg zapisa uvode se povrsine poprecnih preseka Ai = Di /4. koje deluju na klipove. Hidraulicki sistem prikazan na s1. glase: p) (AI .

a) Ako na haju poluge deluje sila F=250N. U polozaju kao na s1.moze se postaviti jednaCina zapreminskog bilansa 2 d h = D/ y.-"'. a vazduh u pneumatskom cilindm je d pod atmosferskim pritiskom.Z!Cfs)2 h.. klip u glavnom cilindru se pomeri za hody. odrediti dokoje tdine predmeta hidraulicka klesta mogu da stew..13 bar . Zatim. L_H__. na osnovu ovog pomeranja i jednaCine izotermske promene stanja Don . +F2 p]=T+2T' 2 2 Uvriltavanjem zadatih brojnih vrednosti u izraz za natpritisak PI' dobivaju se resenja: a) Pj ~ 50.G = O.4-8 opruga krutosti c=50N/cm je neopterecena.2 RESENJE. dok seklip u pneumatskom cilindru pomeri za hod x. Hidraulicka kleSta steiu predmet tdine G. 41t daje pomeranje klipa u pneumatskom cilindru: x=.27 bar . P.-(P -x). a=500mm. koja uz pomocjednaCine slicnosti xli =ylb. dobija se izraz za radni n'atpritisak G F. l=200mm. Slika P. na osnovu hodova klipova u hidrocilindrima.a) Usled dejstva sile F. Do=50 mm. a pri istim hodovima klipova? Smatrati da vazduh u pneumatskom cilindru menja stanje izotermski. Dati su podaci: d=50mm. 2 2 2 .4-8 b=100 mm.H = CPa + Pm)-. H=150mm. Sile viskoznog trenja zanemariti. b) PI = 25. tom prilikom pritisak u hidrauliclcom delu sistema je P a u pneumatskom cilindru Pm' Sve novouvedene velicim: treba odrediti. Da bi se predmet stegao potrebno je klipove pomeriti za po hod h=40mm. P a =lbar. D=80 mm. klipovi u hidrocilindrima se pomere za po hod h. da bi se mogao stezati duplo tez} predmet.l. don Pa -4. Porast pritiska u sistemu omogllcava sila F koja delllje na haju krute poluge. b) Kolikom silom treba delovati n~ haju poluge.Sile pritiska radnog fiuida na hidraulic'lce i pneutnatske komponente pi(A1 -A3 )+ P2 A3 -P3(A 1 -A2 ) -F2 .l.4-8. Problem 1. Prvo.. 35 Sabiranjem ovih jednaCina.1. pri cemu je koeficijent trenja izmedu klipa i predmeta ~l=O.

a vazduh u pneumatskom amortizeru menja stanje . gde su: 4G I d2 2 Pmo = (T+ pgh)Y. i=200mm.) L dl 2 X .6'1'l! ~recu horizontalno. P.. dobija se: Gb D 2 Don . 4 2 2 i jednaCine ravnoteZe sila koje deluju ria predmet G= 2FJ.1. .(T) . Hidraulicko-pneumatski sistem (s1.pD--b 1 =0. d 3 =50mm. Pa=lOOOmbar.(ex + Pm D2n n . i u njemu uvrstavajuCi umesto G novu teZinu 2G i umesto sile Fnovu silu Fl . Pci • Problem 1. Za savladavanje sile zavarivanja F na elektrodama (ldestima) pritisak .. Dati su Slika P.dz =50mm. dobija se teZina predmeta f. Jcoscx. 3 G=50N. Sve sHe ttenja zane mariti. c=lN/cm.9N.4-9. If.. h=500mm. .l == 2JlP d 41t .4-9) se sastoji od dva hidrocilindra i pneumatskog amortizera.n J== 2 b) KoristeCi nadjeno resenje iz dela zadatka pod a).. Na slici su prikazana klesta na aparatu za tackasto zavarivanje.x). L=400mm. izotermski. Usled dejstva sile F klipovi se pomeraju.1. iz momentne jednacine (postavljene za obrtnu tacku poluge) [ Fa .. Konacno.(D) llFa -(cx+ Pm-4-)11 26. Pm == (Pa +Pmo ) 11C 3 a a-Ted. D. .36 Sile pritiska radnogjluida na hidraulicKe i pneumatske komponente dobija senatpritisak u pneumatskom cilindru: Pm == PaX / (H . Smatrati da se pri pomeranju l):lipova drugog hidrocilindra i pneumatskog cilindra klipnjace W.tGd m4a' Problem 1.. U pocetnom stanju mirovanja opruga krutosti c je neopterecena. p =900kg 1m. 4)1./ F ==-(-) +(cx+p -)-== 318 9N.4-10.4-9 pcidaci: d1=lOOmm. Odrediti silu F koja izaziva spustanje " klipa precnika d l zahodx =50mm. a=500mm.t d G == 2Y.

koji sa strane niskog pritiska Po =6bar ima pretnik Idipa Do =200mm.SiZe pritiska radnog jluida na hidraulicke i pneuinatske komponente 37 komprimovanog vazduha iz mreze Pl se pojacava pneumatsko-hidraulickom pojacavacu pritiska: Hod elektroda pri tackastom zavarivanju je h~ Ocirediti odnos povrsina pneumatsko-hidraulickog pojacavaca pritiska da bi se na elektrodama ostvarila sila zavarivanja F. Sila staticke deformacije opruge je FeD' Poznate velicine SU: Pl' F. Zanemariti teZinu kldta. U uredaju za zakivanje nalazi se hidraulicki pretvarac pritiska. Sile trenja i tezine zanemariti. a Problem l.1 kN.1. b.· Al 4 [_ .b ] A=-2-.J.4-11 Problem 1.0=0. kao i protivpritisak u hidrocilindru zakivackog uredaja. Za slucaj da je ukupni stepen korisnog dejstva hidraulickog cilindra zakivackog uredaja ). D. =0. Do. Za otvaranje i zatvaranje izlazne cevi izrezervoara koristi se konmmi zatvarac koji je povezan sa hidraulicko-pneumatskim cilindrom. odrediti precnik II komore visokog pritiska hidropretvaraca. Odrediti do kog ce natpritiska Pm konusni ventil zaptivati cevovod. c. Za zakivanje na klipu precnika D=100mm. D 1. do. RESENJE. h. FeD' a. Poznate velicine su: d. p. Slika P.4-H. h. d 1 .4-10 RESENJE. d nIp . Slilca P. . Trenje zanemariti. potrebnoje ostvariti silu F==106.1. p.4-12.Fa + (Fco +2c-h)b .J. tezillu hidrocilindra i sile trenja.96 i ukupni stepen korisnog dejstva hidropretvaraca ). S druge strane ovaj cilindar je povezan sa pneumatsko-hidraulickim pojacavacem pritiska.d == D0 D 1Jpollolln 4F = 38mm. L.85. d.

Za zaustavljanje obrtnog kretanja dobosa precnika D.1. u kome se nalazi opruga lautosti C i staticke deformacije Yo' a u pneumatskom delu cilindra vazduh pod natpritiskom Pmo. 1 \ \ pri cemu su: Y = 28(-d) .) p Slika P..41-13.. Gustina ulja je p. sIuzi hidraulicka kocnica.L (.nivoa tecnosti n rezervoaru je pg(Hd 2 -hD.38 Sile pritiska radnog Jluida na hidraulicke i pneumatsk. glavnog hidraulickopneumatskog cilindra. obrtnog momenta M.J.a + pmo ) .e komponente RESENJE: TraZeni natpritisak iznad . SHe Slika P. za kojn je vezana opruga krutosti Co i staticke deformacije x o' Da bi se kretanje dobosa zaustavilo. potrebno je kocione obloge pomeriti za po hod 8. Vazduh (pocetne debljine sloja a) menja stanje izotermski. Odrediti sHu kojom treba delovati na krajn poluge da bi se kretanje dobosa zaustavilo.4-12 Problem 11. a sto se postiZe dejstvom sile F.l.1. koja je obrtna oko tacke 0. tj.Pa' a-y . na cijim krajevima se nalaze kocione obloge koje u kontaktu sa dobosem imaju koeficijent trenja ). precnika klipa d i precnika klipnjace do. x = Y -L ' dk 2 10 PIn -. i poluga dimenzija L i I + 10 . Hidranlicka kocnica se sastoji od: dva jednaka hidrocilindra precnika d k .4-13 tdine i viskoznog trenja zanemariti. p.

DalcIe. SiIa pritiska na ravnu pons koja je u Jlmntadd. A b) (1. sila pritiska dP je usmerena 1<a povrsi a ort normale i1 od povrsi ka fluidu. Talco na pI'.1.5.5.1) i sprovedene analize zakljucuje Se da si1a ptitiska na ravnu povrs zavisi od: funkcije promene polja pritiska. Na osnovu iztaza (1. ave izobarske povrsi pro laze kroz povrSinu A koja lezi 1. Integraljenjem . P= tpdA . kao i od toga koji je fluid (stisljiv iIi nestisljiv) u kontaktu sa ravnom pavrsi. 1. Zato ce se naCini odredivanja sile ptitiska koja deluje na ravan kada je ona u kontaktu sa stisljivim iii nestisljivim fluidom analizitati posebno.5. AVO zapravo znaCi da se ravna povrs povrsine A. uvek poklapa sa izobarskom povrsi bez obzira na mesto i polozaj tavne .39 1. Aka se stisljiv fluid nalazi u nekoj konacnoj zapremini.5.1. Prema tome elementarna sila pritiska koja deluje na ovu povrsinu ce biti dP ='-pdAn. Ovde se postavlja osnovno pitanje Icolika je sila pritiska koja deluje na ravnu povrs povrsine A? Da bi se nasao odgovor na ovo pitanje posmatrace se elementarna povrsina dA.5. te se rezultujuca sila pritiska moze odtediti kao P =PA (1.1) dobija intenzitet sile pritiska U nekim slucajevima izraz za silu pritiska (1.1. sl. Zbog veliCine ove povrsine moze se smatrati da na njoj vlada konstantan pritisak'fluida p.2) moze se svesti na veoma jednostavan oblik.5. ako izobarska i ravna povrs Ide u istoj ravni tad a je na celoj povrsiili A pritisak konstantan (v.5.1a koje je predstavljeno familijom izobarskih povrSi.ove elementame sile pritiska po povrSini dcbija se rezultujuca sila pritiska kojll.2) bez obzira koji je fluid (stisljiv iii nestiSljiv) u kontaktu sa ravnom povrSinom. (15.1. deluje naravnu povrs p=-fpdA=-fit pd4n. SJ[lLE PllllITISKA NA RAVNE POVRSI Posmatra se promenljivo polje pritiska sa 51.5.5.5. fluid om.5. veliCine povtsine koja je u kontaktu sa fluidoID. pri cemu znak minus potice od toga sto su vektori sile pritiska i orta spoljasnje normale povrsine ii uvek suprotnog smera.1 ravni R. medusobnog polozaja izobarskih i rayne povrSi.2b).2.u sa stiUjivim.2a) iii potpritiskom Pv (sL1.na koju se zeli odtediti sila ptitiska.1b). tadase zbog male gustine gasa moze smatrati da je u celoj zapremini popun]enojfluidom pritisak konstantan. koja je izlozena natpritisku Pm (s1.3) Slilca 1.5.1 ) Vektori ii i P su kolinearni pa se iz izraza (1.

zakljucuje se da se sile pritiska stisljivog fluida odreduju preko relativnih pritisaka ida deluju lea ravnoj povrSi u slucaju natpritiska: gasa (sl.2a) i ad rayne povrsi u sJucaju potpritiska gasa (sl.5.1.1. tada se moze kOllstatovati da se u slucaju stisljivog fluida centar pritiska poklapa sa tezistem povrsine. leii u" ravni nagnutoj pod uglom a u odnosu na horizontalu (sl. 1.5) i u slucaju potpritiska gasa u rezervoaru P= PaA-(Pa .1.3). Ovo za posledicu ima da se za odredivanje sile pritiska moze· koristiti izraz (1. jer su obe u kontakm sa stisljivim fiuidom.3.5. te ce zato na posmatranoj ravnoj pOVrSi polje pritiska biti neravnomeruo. PrimenjuJuCi ovaj izraz za obe strane rayne povrSi A. dobijaju se izrazi za odredivanje sila pritiska u slucaju natpritiska gasa u rezervoaru -f (1.5.5.5. Zbog ove neravnomernosti pojedini delovi raYne povrsi koji imaju ism povrSinu bice izlozeni dejstvima razlicitih elementarnih sila pritiska.2b). Ako se uvede pojam em/aT pri/islca za tacku u kojoj deluje rezultujuca sila pritiska na raVnu povrs.5.2. Dakle.Zato sepostavlja pitanje kolika je rezua) ltujuca sila pritiska i gde je njena napadna tacka. P=(Pa+Pm)A-paA povrsi u stisijivom fluidu.Pv)A -f AllalizirajuCi izraze za sile pritiska (1.3a). na koju deluje hidrostatickipritisak p:::: pgz. te ce tada elementarna sila pritiskabiti dP:::: pgzdA.4) (1. U· cilju odredivanja sile pritislca posmatrace se elementarna povrsina dA. sila pritiska stisljivog fluid a deluje u teiistu ravne povrSi.40 Site pritiska na ravne povrsi Stika 1.4-5) i dijagrame pritiska sa slike 1. Poznato je iz zakona hidrostaticke raspodele pritislea u nestisljivom mirnom fluidu da se pritisak linearno menja sa dubinom tecnosti.5.5.5. koju kvasi tecnost gustine p. Sila pritiska lila ravlIlu pons koja je u kOJmiaktu sa Jmestisljivim fluid om Neka ravna povrs povrsine A.5. dobija se rezultujuca sila pritiska koja deluje na ravnu povrs . Integraljenjem ove sHe po pOVrS1l11 .2.

staticki moment povrsine. dobija se rastojanje horizontalne pomerenosti tacke centra pritiska u odnosu na teiiste fl.3. sl.vc =-.. Da bi se odredio polozaj tacke centra pritiska koristi se Varinjonova teorema koja glasi: moment rezultujuce sile u odnosu na proizvoljnu osu jednak je sumi momenata njenih komponenata u odnosu na istu osu.5.5.re odreduje preko vredl'loJ'ti hldroJ'tatickogpritiska u teiistllpowii i da de!tije It tacki centrapritiJ'ka (D).c).vertikalno rastojanje od nivoa slobodne povrsi tecnosti do tezista okvasene povrsi i Pc = pgzehidrostaticki pritisak u teZistu povrsine. Aka je okvasena ravna povrssimetricna (v.5. dalje. Zaldjucujemo da je rezultujuca . to isti predznak maze iroati i rastojanje 6u c ~ O.3a).11 (1.u e ako je povrs nesimetricna (sl.3b). Koriscenjem. je izbor ose proizvoljan to se za merodavnu moze uzeti.5. Na osnovu izlozenog zakljucuje se da leod ravnih povrsi tacku centra pritiska u odnosu na teiiste C odreduje rastojanje 6v c ako je povrs simetricna (sU. Kako centrifugalni moment inercije moze imati vrednost I~T] ~ 0.6) =zeA . Kako.A).3c) tada postoji i horizontalna pomerenost tacke centra pritiska u odnosu na tdiste povrsine. tako da se dobija relacija PV D = t vdP -+ pgzeAvv = pgt zvdA .1. na pr. PonavljajuCi identican postupak kao i u prethodnom slucaju. ako okvasena povrsina nema osu simetrije (v..Ve => fl. Stajnerove teoreme: da je aksijalni moment inercije za proizvoljnu osu jednak zbiru sopstvenog momenta inercije za paralelnu tezisnu osu i polozajnog momenta inercije (iu = Ie +v. Medutim. osa o-u koja leZi u preseku rayne i slobodne povrSi. iIi rastojanja 6ve i t.. Z iz koje posretstvom veze izmedu koordinata Vv A = v sincx (ze = ve sincx) sledi izraz =_l-S v2dA=~ VeA veA u kome je Iu moment inercije povrsineAu odnosu na osu "u".5.5.8) pn cemu je 1ST) centrifugalni moment inercije uodnosu na teiisne ose.rila pntirka norma!na na ravllt/ povrS na koju de!It!~ da . .5. sl.Site pritiska na ravne povrsi 41 pri cemu su: t I p =t pdA = zdA pgt zdA = pgze A = p'0] .u e := 1 -A Ve f ~YjdA A => ~uc := 1S T) -A Ve (1. ali za proizvoljnu osu o-v. a sto zavisi od oblika povrsine A. dobija se polozaj dejstva sile pritiska u odnosu na teziste 1 2 _ Ie Vv =-A (veA+1e)=vc+t.7) V ~' pn cemu su: Ie moment inercije povri3ine A u odnosu na teiisnu osu (~) i vc najkrace rastojanje od mvoa slobodne povrsi tecnosti do tezista povrsi mereno po ravni u kojoj lezi ravna povrS (sLL5. Zc .1.3b) u odnosu na osu koja prolazi laoz teiistetada je sa rastojanjem ~vc tacka centra pritiska jednoznacno odredena.1. (1.

1.5.42 Sile pritiska na ravne povrsi Za odredivanje polozaja dejstva sile pritiska potrebno je poznavati moment inercije povrsine u cidnosu na tezisneose.S-I. Ravna povrs povrsine A nagnuta je pod uglom a u odnosn na horizontalu.1. I \ I Slib P.5.5. i c) iznad tecnosti u rezervoaru vlada potpritisak gasa.1.5. Za neke karakteristicne oblike povrsi momenti inercije dati su u tabeli T. .l.ESENJE Prema izrazu (1. Problem 105-1.5-1 P. U traZenim slucajevima graficki prikaz ovih rastojanja je dat na slici P.1.6) merodavna visina za odredivanje sHe pritiska je Z c' dok je prema izrazu (1. Nju levasi sarno sa jedne strane tecnost gustine po Graficki prikazati nivoe slobodnih povrsi tecnosti i rastojanja koja sumerodavna za proracun sile pritiska i tacke centra pritiska u sledeCim slucajevima: a) rezervoar je otvoren prema atmosferi. b) iznad tecnosti u rezervoaru vlada natpritisak gasa.7) merodavno rastojanje za proracun centra pritiska rastojanje Vc = Zc \ sina. Oblik povrsi A ah Oblik povrsi A 12 -ah 1 2 1 -ah 2 ab7t Tabela 1.

P2 =800kg/m'. "2 F Slikil. postavljanjem momentne jednaCine za obrtnu tacku 0.5.SiZe pritiska na ravne povrsi 43 ProNe"1f 105-20 Odtediti sHu F kojom treba vuCi uze dabi poceo cia se otvara pravougaoni vertikalni poklopac sirine L. i iznose: Azel leI h~ Ie2 . Pm =SlcPa..112 H ...5-2 RESENJE" Na osnovu recenog u Odeljkli 1.1. h2 l _ = HcoscxLP. koji je cibrtan aka tacke 0. prime nom izraza (1. P. PM == Pm(H -h1 )L . H=3m. PrimenjujuCi izraze (1.(H -h2 )L .5.2. hi =Cj D1 =-A =-12 . cx=20°. L=2m.h1 h1 . =2m. P" == p.5-2 su ucrtane sile pritiska i polozaji njihovog delovanja u odnosu na povrsine na koje se odnose.) = P" I(H -h2 ) + PM I(H-. na s1. Dati su podaci: 3 ' h] =lm. P1 =lOOOleg/m.+ h1 P1g 2' Z e2 Pv h2 = ---+P2g 2' Sada se. .4-6) za posmatrane rayne povrsine definisu se sledece sile: P" h1 ==(Pm+P1gz)h]L 117 'P2 =(-Pv+P2 g -Z)h2 L .1. PostavljajuCi jednaCine hidrostaticke ravnoteze za izobarske ravni koje prolaze kroz teiista C1 i Cz ' odreduju se koordinate tih teiista u odnosu na nivoe slobodnih povrSi tecnosti gustina Pj i Pz' koje su dateizrazima: Z c1 Pm =. koja glasi: _ h2 1 1 hI FcosaH +P2 (I1.5.. odreduje se sila kojom treba vuCi uze F 1 r H .Aze2 =C2 D z =~=-12· 1Zc1 Zc] ""2Zc2 Zc2 Konacno. p" =lkPa.) J= 24)2N .2 +Azc. a zatim..h 1) + p" (H .-z-+PM--2-+ ~ (H -Z+Azcr )-P2 (H -2+ Aze. nacrtati dijagram pritisaka hidrostatickog po visini poldopaca.7) dobivaju rastojanja dejstva 8ila pritisaka p" i P2 u odnosu na pripadajuca teZista.+ Azcr ) .2-3.

5-3.U c = AVe = 12(3H +2hsina) Problem 1. Dati podaci su: a=60°. Ovaj zakljucak ne vaii ako se nivo tecnosti spusH ispod gornje ivice ventila. Odrediti silu pritiska i polozaj njenog dejstva u odnosu na teziste rayne povrsi. a= 1m.1. &e = ED = Ie lAze' to ce moment neophodan za odriavanje ventila zatvorenim biti Slika P.3mm.P.Vc = AVe = 6(3H +2hsinCt) = 37. DakIe.31mm . RESENJE: Kako su hidraulicka sila koja deluje na ventil i polozaj njenog dejstva odredeni izrazima P = pgzeA. H=4m. Ix .1. visiile h i sirine I.1.5-4 I x:y a h sina 6. h=2m. Proplem 1. U vertikalnom zidu hidraulicke brane nalazi se pravougaoni otvor.5-4. sa jedne i druge strane brane na visinama hI i h 2 • Sa donje strane brana je zasticena tako da se sila koja potice od podzerrmih voda moze zanemariti.44 Sile pritiska na ravne povrsi Proplem 1.5-5. ah S obzirom da ttetirana ravna pOvTsina nema osu simetrije to ce polozaj tacke centra pritiska. Pokazati da je moment za odriavanje ventila u zatvorenom polaiaju nezavisan ad visine vode od gornje ivice ventila do nivoa slobodne povrsine vode. Ulaz u kana! je zatvoren ventilom obrtanim oko horizontalne ose koja prolazi kroz njegovo teiiste C (v. Slika P. koji predstavlja ulaz u horizontalni ispusni kanal. gustine Pb' u kontaktu je sa vodom. 9.5. b i H. Odrediti obrtni moment po jedinici duzine brane l(=lm) oko kriticne tacke O.5-3 Ovaj moment je ocigledno nezavisan od Z c' odnosno od poloiaja nivoa slobodne povrsi tecnosti u odriosu ria teiiste.6) dobija se sila pritiska koja deluje na trouglasti poklopac P = pgzeA = pg(H +'3hsma)Z-= 50567N.5-3). gustine p. obrtni moment zatvaranja ventila zavisi od faktora pg i ad geometrijskog oblika ventila.5-5 . p = lOOOkg I m 3 • RESENJE. bid odreden sa dva rastojanja I 6. sl. 2 . koji kvasi tecnost gustine p.1. U kosom zidu nagnutom pod uglom a nalazi se poklopac oblika pravougaonog trougla. Teska ravanska betonska brana dimenzija a. h sina 2 / Slika P. u odnosu na teziste p6vrsine.Primenom izraza (1.

Homogeni cilindricni poklopac tdine G koji moze da se okrece oko tacke 0 povezan je sa pneumatskim cilindrom. u odnosu na teZiste.Go. Poldopac zatvara kruzru otvor precnika d._ _ _----">. Pv d 2 sina (2+00 .-= 1vJ Problem 1. .p" -4-)(Dcosa + a sina) 2 2 dobija se trazeno rastojanje. Don 2 . Slilca P. na rastojanju zc=-~. ili.PV-4-)(Dcosa+asma)++--H -(D+ 4D)-2pgDd n pg 8 G. moment sHe pritiska moze da ima pozitivnu ili negativnu vrednost. SIika P.p" J?ESENJE: Kako je teziste poklopca.+h+H+fsina.D. J?ESENJE: h2 h b 2 _a 2 .. ilV = CD = _c_ = sma cAVe 16ze p L.1. do visine h.Sile pritiska na ravne povrsi 45 J?ESENfE' Problem 1. Kada se rezelvoar dopunski napuni do visine h poklopac se otvara. na kome deluje sila pritiska biti: J d2 . Poklopac zatvara kruzni otvor precnika d. koja sledi iz datog reSenja. pak. -. gustine p. koje iznosi: h= " .. koji se nalazi na strmoj ravni. Posle koje visine h poklopac ce da se otvori? Poznate veliCine su: G.S-6 pg-2-·--(bcosa---·-)+ Pbgb-g-tga sma 3 sma U zavisnosti od odnosa visine kvasenja h i geometrijske karakteristike brane 3b sinacosa. koja glasi: d 2n D 1 Don pgzc -4-(2+ ilVe ) = G (Dcosa+ a sina) + (Go . pa tada nivo tecnosti u rezervoaru raste. Teska brana dimenzija: a. Odrediti ukupni obrtni moment po jedinici !lirine brane (1= 1m) koji potice od sile pritiska i sile teZine. H. .5-6. to ce rastojanje. a koji se ima aka kriticne obrtne tacke O. U toku povecanja nivoa tecnosti u rezervoaru potpritisak ostaje !constantan.5-7 1z momentne jednacine postavljene za obrtnu tacku 0.d. koji se nalazi na zidu nagnutom pod ug10m a u odnosu na horizontalu. b i a napravljena je ad betona gustine Pb' Kosi zid brane samo sa jedne strane kvasi voda. moze da se okrece oko tacke O. u odnosu na nivo slobodne povrsi.1.Do.a. a. Homogeni cilindricni poklopac teZine G.. da bude jednak nuli. Iznad tecnosti u rezervoaru nalazi se vazduh pod pritiskom Pv' U rezelvoar se povremeno doyodi tecnost.5-8.5-7. / 2 Problem 1.p.

= arcsm{ 2D(f + 1 ! ) [ . Poznate veliCine su: a. Poznate veliCine su: ho' h1' 112 . D.5) i (1.. postavljenih za izobarske ravni koje prolaze kroz teiista C].P3'a. G...PIg +T ' Z02 :::: - Pv PI 112 P2g +-.. d a..1.L..6) definisu se sledece sile: hI 112 ~ :::: P]gzcl-·. p. h2 · hI P..z03 ) +P2 (113 Sill a.1 ana osnovu izraza (1.A 2Vc2 . P. I1 z .§i Pil:l F Odrediti ugao a. P· == P3gz03h3L . P?:::: PZgzc2 -.12zcl sina.lR PonavljajuCi u potpunosti posrupak dat u primeru P...LWeI) = .za koji ce sila u uzehl imati ekstre:inne vrednosti. (-2 -b. SIna . h. koji su odredeni izrazima: Py hI Zol =.46 Sile pritiska na ravne pov('.-111 +2 ' Py PI Pz 113 P g +-hl +-112 +-2 3 P3 P3 Polozaji dejstva sila pritisaka u odnosu na pripadajuce povrsine odredeni su izrazima: Z03 =- I f"V __0_1__ cl - h2 I I \. 3 sma. Cz i C 3' dobijaju se polozaji teiista u odnosu na nivoe slobodnih povrSi tecnosti.5. Pro/. ... d.(D 2 +-~) ]} -2 1 Pm pg pgd n 2 za koju sila F ima ekstremne vrednosti. Prema s1. postavljene za obrtnu tacku 0 h3 .lE· Koriscenjem jednacina hidrostatickih ravnotd<:1.1./em 105-90 Pregrada OA sirine L obrtna je oko tacke O.· RESEN. 2 21 I h2 I 03 h3 f"V __0_2__ 02 . +-2-'-.L .5-9. h3.8Ga .P2.zc3 = A3z03 = 12z03 . +-'-+-2-'-. Pm' RESEN...5. iz momentne jednaCine.H. ho DZn P" = Pv sina.5-7 i koristeCi uslov zadatka of! ro == 0 dobija se vrednost ugla .12z02 sin a. SIna.LWcz)+F] (h3 sma. Odrediti natpritisak u pneumatskom cilindru koji drZi pregradu u ravnoteii i nacrtati dijagram pritisaka po visini pregrade. ' b. A VcJ . L PM = Pm-4Konacno. PV' P].-L.. sma.D. Teiinu pregrade zanemariti. sma 1 .

a=45°.sma dobija se trazeni natpritisak koji je odreden izrazom: 4 h3 h P : = .forena rezervoara medusobno 8U odvojena pregradnim zidom u kome se nalazi zatvarac sirine /. PI == 1OOOleg / m .cl PIg 2 ' c2 . .? .Sile pritiska na ravne povrsi .lbar.S-lO. Pm =O.A. Dati su podaci: l=2m.2 prikazan je dijagram rasporeda pritisaka koji deluju na pregradu.S-9. . z =--+-sma z =---+-sma z. KoristeCi izraz (1.L + 1 sina := 47 Na slici P. .gzc.1.'-[P3 (-2 -/:. Konacno.Pv pz I .5-1O .PFublem l.5. dobija se traienimoment lvf = PM 2 f- PI (t+Ml'cI).2bar. pzg 2 'c3 P3g P3 2 SHe pritiska koje opterecuju zatvarac.6) su: ~ == p.. Pz i P3' Slika P. =---+.3).5. Ci : ~Vci = I~Z'I)sina na kojima deluju sire pritiska ~. koje levase tecnosti gustina Pi ' vertikalne koordinate teZista Ci U odnosu na nivoe slobodnih povrsi odredene 8U izrazima: Pm I.I +-sma.4) i (1. Dva zai:'.bYc2)+ .P2(t. (i = 1.V 3 sma + sinc.' P3 :::: 3000kg / m 3 . Pv I. 3 P2 == lOOOkg / m 3 .Ll . hI +112 ho Pv(h3 sma+-··--+--·-)+PM H sma 2.5. RESENJE: Za povrsine Ai = [2 (i == 1. cl ..2.7) dobivaju se rastojanjau odnosu na t6Zista PM = Pm 12 .1.l.2.S-9.2 Stika P.z m D-nH c· 2 sma h h h +11 h D(h' 2 I A V) P (h' I 2 0)] + 'I 3 sma + sina + 2 sina . Pv=O.z 3)+P)(h 3 sina+.ljene za obrtnu tacku 0. N2 i N3 oznaceni mvol slobodnih povrSi tecnosti gU8tina: PI. Izracunati potreban momenat M koji obezbedjuje dati polozaj zatvaraca.~Vc2)+ P3C-t+~VC3) = 148kNm. koji je obrtan oko tacke O. prema izrazima (1. Na ovom dijagramu Stl sa Nl.3). iz momentne jednaCine posf.

cije su dimenzije kEpa i klipnjace D=250mm i d==15Omm. 0:. i koji su za poluvrata zglobno spojenCt na rastojanju b==2.lem 11.2m.48 Site pritiska na ravne povr§i Pro/.. H. tecnosti gustine P2' pri kojoj ce zapoceti otvaranje . dok je visina donje vode h2 == 4m. nalaze se dvapara vrata.lE: a) Trazeni obrtni momenti su: Ml (z) == pg a [h~ -(~ + Z)2] 2 4 . c) Radni pritisak hidraulickog sistema koji sluzi za otvaranje i zatvaranje vrata je p=160bar. a) Odrediti zakon promel1e obrtnog momenta sile Slika P./em 1. Odrediti visinu fl. po sredini vrata. koji je nagnut pod uglom 0: i obrtan je oko ose O. .6m i pod uglom 0:=40°. sirine a=5.S-lI pritiska koji deluje na svaka poluvrata gornjih i donjih vrata prevodnice u funkciji ad trenutne visinske razlike spoljasnje (gornje ili donje) i unutrasnje vode. b) Odrediti silu koja deluje 11a zaptivace. Pl . Aka bi neko nestnicnim radom pokusao otvoriti vrata prevodnice u najnepovoljnijem polozajll da li bi to magao? Uzeti da je protivpritisak u cilindru PD == 2bar . G. Na kanalskoj prevoduici sirine l:::10m. poklopca. Pz .5-11. koju zatvara hOlnogeni poklopac teZine G. SvaIea poluvrata prevodnice spojen<i su sa hidrociliildrom. Slika P. za proizvoljni polozaj llivoa vode utiprevodnici.l. RESENJE: 46 H Pro/. Poznate veliCine su: d.1. Visina gornje vade je hi == 8m.5-12. precnika el.5-12 RESEN. obrtna su oko vertikalnih osa 0-0. Svaka poluvrata. U vertikalnom ziehl nalazi se horizontalna spojna cev.

dobice se izraz za pomeranje manjeg klipa: SlikaP. d.5-13.l.:. D-d Kako je ovaj pritisalcmnogo veci od instalisanog (p=609.:. Dalde. Odrediti visinu tecnosti u rezervoaru. RESENJE: PonavljajuCi postupak izlozen u prime- ru P-1. u odnosu na obrtnu osu 0.. Odrediti za koliko ce se spustiti manji klip nakon delovanja H sile F. l. ~ y= F( ~r {c( ~)2 + pg D. teZiste odredeno rastojanjima a i b u odnosu na obrtnu horizontalnu osu O. pri tome uvrstavajuCi Pm" =0 i Pm =0. Za saviadavanje ovog obrtnog momenta potrebno je da u cilindru vlada pritisak 4Mj (0) D2 p= +PD =609. H.4bar... D.:.:.:..l. posle koje ce doCi do prelivanja vode preko pre grade.. b.l.:. (z) = I 2 ' (i=1. tada se klipovi spustaju sve do h zauzimanja novog ravnotetnog poloZaja. Ispod velikog klipa nalazi se opruga krutosti c. breeD -d-)sina.:. p. M j (0). Zatvarac sluZi za regulisanje nivoa tecnosti u rezervoaru..:. sila pritiska vode koja deluje na vrata prevodnice ddi ih u zatvorenom polozaju.5-14.4>160bar) to u ovom slucaju nije moguce otvoriti vrata prevodnice. ima.Sile pritiska na ravne povrSi 49 pri cemu se indeks i= 1 odnosi na gornja.:.5-15. Izmedu rezervoara A i B nalazi se hidraulicko-pneumatski cilindar (HPC) dvosmernog dejstva. Trenje klipova 0 zidove cilindra zane mariti.re [1-( ~)21r Problem 1. RESENJE: H = hL/l l pglh(h 2 - ~R2)+6aG lJ2)-1I2 p 2(pglR . sil-ine I.:. Poznate velicine su: h. 2? 2 2 Problem 1. 2clMi (z) b) F. G. a i=2 na donja vrata prevodnice.. h... Tada obrtni momenat ima maksimalnu vrednost. R. UopstavajuCi ovaj zaldjucak moze se kazati da kad god postoji visinska razlika nivoa spoljasnje i unutrasnje vode da ce postojati si1a pritiska koja deluje na vrata prevodnice tako da se uvek obezbeduje neophodno zaptivanje. P. Pravougaoni poklopac dimenzija h i R. p.j~ Poznati su sledeCi podaci: Go' G.. Hidraulicki sklop prikazan na 31. ~~~~. c. U HPC-u ugradena je opruga krutosti c i ... F.2). teZine G.S-14 sastoji se od dva cilindra precnika diD.6bG) Stika P.5-14.5-13 Problem :1.. Kada na mali klippocne delovati sila F.3-4. h 2a _p c) Najnepovoyniji slucaj je kada je voda u prevodnici ili na nivou gornje ili na nivou donje vfde. a.

A 2 . a. . a2 == -A' . a j > 0 . h. a2 dobija se kvadratna jednacina: a 2 x 2 Oba naelena resenja mogu biti pozitivna.Uvodenjem povrsma poprecnih D'n d'n A preseka: A]:=:: -4-' A2 =4"".Pm)jf. P:. o 1 . jednaCina ravnoteie sila koje opterecuju klip u pocetnom stanju mirovanja glasi: (Pm + PIgH)A1 == eXa + PmoAO + (-py +P2gh )Az ' (1) Stika P.5-15 1z jednaCine (1) dobija se natpritisak vazduha u pneumatskom delu cilindra: Pma== 1 [(Pm+PIgH)AI-CXO-(P2gh-py)A2]' o Nakon povecanja natpritiska u rezervoaru A sa Pm na Pml klip ce se pomeriti za rastojanje X a natpritisak u vazdusnom prostoru cilindra naraste na novi ravnotdni poloiaj klipa jednaCina ravrioteie sila (Pml + PIgH)A1 = c(xa +x)+ PmAO+(-Pv +pzgh)Az ' zajedno sa jednacinom (1) daje vezu izmedju pritisaka: Pmo)Ao' Koriscenjem ove veze. 0 0 . > 4a Oa 2 koji daje realna resenja kvadratne jednaCine. Silu trenja zanemariti..e. a) Odrediti siIu kojom treba delovati na Idip da bi sHa pritiska na poklopac Abila dvostruko veca od sile pritiska koja deluje 11a ovajpoklopac kada nema dejstva . Za taj • (Pm] . uz dopunski uslov a. Kako su svi uvedeni o koeficijenti pozitivni (a o > 0... B staticke deformacije xo' Kada se u rezervoaru A promeni natpritisak na Pm] tada se klip u HPC pomed." A C a o == (Pml .x).1. a sto iavisi od konkretnih brojnih podataka. dobijaju se sledeca resenja za pomeranje klipa: 1 XI2 (P m])=-2 (al±~Q~:":4a~a2)' . .5-16. d. H. NaCi vezu izmedu pomeranja klipa i 'natpritiska Pm] ako vazduh u pneumatskom delu cilindra menja stanje izotermski. te uvodenjem koeficijenata Al ca . Iznad rezervoal'a nalazi se cilindar precnika D u kame moze da se krece klip teZine G.a2 > 0). a l =-A + Pa + Pm +(Pml-Pm)T. Ao == A] . Poklopac Au kosom zidu zatvara kruzni otvol' precnika d. Poznate velicine su: Pa' Pm' P". i jednaCine izotermske promene stanja .a j x+ a :=:: 0 . xO' PI' P2 · .Pm)Aj • = cX+(Pm - (Pa + Pma)AOa:=:: (Pa + Pm)Ao(a.RESENJE. Problem 1.50 Sile pritiska na ravne povrsi H II d --. D.

spustiti lelip aka vazduh menja stanje izotermski? Paznate velicine su.5·.2m. h1. h=O. 3 .a. sl. c) Slika P.~+-[p2gta+ P3g(a+b)]}A . h2' el. u kome iznad nivoa tecnosti gustine Pl vlada potpritisak Pv' Ocrediti ukupnu silu pritiska koja deluje na zatvarac c. b=0.5-17a i b). ObilazeCi ombtac piramide sa spoljasnje i unutrasnje strane zakljucuje se da tecnosti gustina Pl' P2i P3 kvase sedam karakteristicnih ravnih povrsina oblika trougla (v. Sud A kvadratnog poprecnog preseka stranice 2a.5-16 Problem 1. pre rna tome. a.f!). P4 =-[-Pv+Plg(l+ta)jA . b) Za leolileo ce se. i ugao a=arctg(a/. Pz =: {PI". do' D. Pl =: lOOOlegl m p" =24525 Pa. G Pl' PZJ Pa .5-17 RE'SENJE' Zbog jednostavnijeg pisanja uvodi se povrsil1a bocne strane piramide a a 2 + H2 .11. nakon dejstva sile.P.2m. 1m. 1=0.Sile pritiika na ravne povr§i 51 sile na Idip. Pz = 800kg/m\ P3::=: 1200kgl m 3 .Poznate veliCine su: a=1. A =: J mogu se definisati sledece sile pritiska: ~ =: -[-Pv + Plg(l+t)jA.2m. zatvoren je zatvaracem C oblika omotaca kvadratne piramide visine H i postavlje~l u rezervoar E. Pm::=: 13600 kg 1m 3 .1. J RESEP/7E: L-J Slika P. H=2.1.1. P.6m. = [Pmgh -P3gCt+ b )jA . ispunjen je tecnostima gustina Pz i P3 koje se ne mesaju.

P3 i P4 nagnute su pod uglom a.pg8)} . . Odrediti ugao a. P. Kada na dno suda deluje sila F tada sud tone u tecnost gustine p a vazduh u njemu menja '~tanje izotermski. a=2m. kolikom silom treba delovati na dna suda da bi onpotonuo.5-19. tako da rad koji je potrebno izvrsiti zaotvararijepoklopca ima ekstremne vrednosti. koji na kosom zidu zatvara pravougaoni otvor. Ovaj zadatak moze i jednostavnije da se reM a a cemu ce biti vise reci u Odeljku 1.. pri cemu posebno treba naglasiti da sile pritislca . Zanemariti efekte izazvane isticanjem tecnosti. u odnosu na vertikalni zpravac. b=lm. Problem.z:. u odnosu na tezista Cj . = O. Nivo tecnosti u rezervoaru je konstantan. sve sHe pritiska deluju u odgovarajuCim centrima pritiska D j (i = 1. i. moze da se krece po vodicama sa koeficijentom trenja iJ. odredena izrazom (1.iiTte A1 i A4 u poijupotprilljfca. h=3m. Pz = (-. .t..z:. Dati su podaci: 3 Pm =2kPa.pg(Ha -8)(1-A)' s . prvo.5-17a i b.1. Cilindricni sud tezine G. sile pritiska: . da se celokupna povrsina zatvaraca C okvasena tecnoscu gustine P1 nalazi u potpritisku sto se da zakljuCiti prema polozaju slobodne povrsi. debljine dna 0. Odrediti.S-lS pri cemu su natpritisci: pg8)2 +4[Pa (a +8) + Pmolpg . 1. P4 i P7 deluju od raYne povrsi. + P2 + P3 + P4 + 2(Ps + P6 + Pi)j sina. Pm =t{~(Pa - Pmo = A . dok su sHe: P5 . Poklopac tezine G=2000N.52 Sile pritiska na ravne povrsi Ps = {Pmg h -'-[Pzg1+P3g(a+b)1} 1 ' P =[Pmgh-P3g(~a+b)11 ' 6 P7 =-[-PV+P1g(l+a)jA. = 440.5-18. na s1. P6 i P7 nagnute poduglom a. 1.7). 3 2 Ukupna sila pritiska je P = ~ Px + P: + p} = 440.74kN. te zato sile pritiska . trece..74kN Py = 0.(Pa .1. H RESElVJE: TraZenasila je: p F = PmA. drugo.=O.)-G..flo su pOJIT. a silu pritiska koja deluje na poklopac odrediti na osnovu hidrostatickog zakona raspodele pritiska. s G Au Problem. Slika P.z:.+pgH(As -A.P2 + P + P4 ) casa. . F2 . Rezultujuce komponente sila pritiska su: Px = [. visine H.7) na rastojanjima. p= lOOOkg 1m • . ima povrsinu dna spolja As i unutra Au' Ispod sud a nalazi se stub vazduha visine a. Treba napomenuti.6.z:.5. i P4 deluju izTtad tdiSta zato . u odnosu na horizontalni pravac y.z:..

max Problem 1..x) Sina..J" . aka se poklopac krece po vodicallla sa koeficijentom trenja fl..l(x) = fl[P(x)-Hcosa].Lba +('6pgba +Ga) Sllla. Stika P. Naci rad otvaranja pravougaonog poklopca mase In. ' 1 • oa 1 pgba 1 a. W == JOF(x)dx == 2(P m + pgh)f. fad je maksimalan i iznosi W == 11609 J I kg.. Sila trenja iZllledu poklopca i yodice je: F).x)b .) = -85. dok je vucna sila u F(x) = F).S-19 RESENlE. = {Pm + pgh + P2 (a . Nivo tecnosti u rezervaaru . Za vrednost ugla ~=180-a=94.· Trenutno okvasena povrsina je A (x) = (a-x)b (v. P.~. Za odredivanje ekstrellla. == arct . P(x) G ' ' v .5-20. = 0.x)b .S-19b).l (x) m~etu: + Gsina.pgh +k pg(a . Ovi izvodi su: oW 1 .x) sina g ]ca .+ . potrebno je nati prvi i dtugi izvod funkcije rada pO uglu a.31°. 67° Iz jednaCine koju daje prvi izvod dobija se: { 6 G 2] ~L ?' a iz jednaCina drugog izvoda sledi da je za ovu vrednost ugla rad minimalan i on iznosi Wmin == 963J Ikg. I' .flGcosa + G siri'a.Sile pritiska na ravne povrsi 53 b) Geosa.. s1. Sila pritiska koja opterecuje trenutno okvasenu povdinu poklopca iznosi: P(x) = pgzc (x)A(x) = [Pm 1. Rad otvaranja poklopca iznosi: fa 1 2 1 3". fu == ('6 flpgba 3 + Ga) cosa + flGa Sllla.1.( .l. [I .] (a ..flGa cosa. --2 = iw -('6 flpgba 3 + Ga) sma + flGa cosa. a polozaj njenog tezista u odnosu na nivo sIobodne povrsi odreden je izrazom zc(x) = Pm I pg+h+k(a-x)Sina. t~O sma.

Odrediti: a) Silu koja deluje na kIipnjacu svakog od hiclrocilindara.l.Ponavljajuci postupak proracuna izlozen u primeru P.5-21. ProJJlem 1. m=lOkg. 2 :::: pgl17 [H(a 2 - 2 0. G=2P kN. arcsin(H / h). te:line G. SmatrajuCi da po visini vode u kanalu vlada hidrostaticki zakon raspodele pritiska. t (D _d )n 4F(a 1 ) 2 2 +Pc D2 2 2 = D-d 34. Na kanalu se nalazi brana cija pokretna homogena pregrada. Dati podaci su: h=2m.1. Pri tome u protivpritisnom prostoru hidrocilindra vlada pritisak Pc =2bar. b=5m.1. sluzi za regulisanje nivoa. U pocetnom polozaju ravnoteZe pre grade. RRfENJE. b= 100m.a) F(a) = 4b~~n~ [pglh(H -ih sino. D=200mm. I Slika P. d=100mm.229bar. b) Pritisak u radnom prostoru hidrocilindra koji obezbeduje ravnoteZu pre grade u polozaju definisanom sa uglom 0.5-19.5-21 b) c) W = p= (i.54 Sile pritiska na raYne povrSi je konstantan.90m. Efekte isticanja tecnosti zanemariti.Sina)]. p:::: lOOOkg 1m 3 . b t :J"'u'.1. 1 . definisanom uglom 0. Stika P. 17= 1m. 1-1-=0. dobija se rad otvaranja poklopca: W:::: I-I-g{m+t pab(h+ ~. /=8m.22153J. 1 ) + 2. 1 =60°. Dati podaci su: a=500mm. . voda se preliva preko brane. c) Rad sile pritiska koji je potrebno uloziti da bi prelivanje vode preko brane prestalo. (cosa 2 . 0.4J. Pm=lkPa.)]= 18.5-20 RESENJE. H=1.cosal)j =.U}o.) +Gcosa] pri cemu su: a-ugao koji definise trenutni polozaj pregrade i ~ == arctg[ coso. Pokretnu pregradu brane u proizvoljnom polozaju ravnoteZe drZe dva simetricno postavljena hidrocilindra.

1)..5. ~.1) koju kvasi sarno sa jedne strane tecnost gustine p. Px . dobija se komponenta element arne sile pritiska dPz :::: pdAz :::: pgzelA z • S obzirom da je dV::. 6..-=-pg-=-=Vz-'I (1.lljlllllll3 lkJrivlllI p'lHl'rS Ako se posmatra kriva povrS A proizvoljnog oblika (81. na pr.RIVE POVRSI I TELA KOlA SlE NALAZE U TECNOSTI 1.cj-A-:""j'.iIi. (i=x. S obzirom da je silu P U opstem slucaju teSKo t odrediti resavanjem integrala.6.1. neld poklopac. Ova sila pritiska se moze napisati leao P=:: p. koji je veoma jednostavall za prakticnu primenu. SHe pll"itiska koje deil.zci :::: lc. na nivo slobodne pO)lr§z: .6. u odgovarajuCim koordinatnim ravnima dobijaju se rayne povrsi povrsina Ax iA y na koje deluju sile pritiska (odredene izrazom (1. / AiZc.1.6. to ce se njenom odredjivanju pristupiti na jednostavniji naCin. tj.6)): !rp-j-::::-pg-z-c-jA-j-=----P-m-.1) (1.6.y) (i=x. Projektovanjem krive povrSi u horizontalnim pravcima Ox i Oy.y) (1.6.55 1.3) U izrazu (1.1. SILE PRITJISKA NA K. pri <semu su Slika 1.3).pclA . tada na nju deluje sila pritiska p:::: .6. i Pz njene komponente. odredjivanjem njenih komponenata.::zdA z elementarna zapremina koja ispunjava prostor od elementarne povrsi dA do nivoa slobodne povrsi tecnosti to ce rezultujuca sila pritiska u vertilcalnom pravcn biti: Pz :::: t pelA z z ::: pgt zelA z :::: pgt dV=:> z z r.2) Projektovanjem u vertikalnom pravcu elementarne sHe pritiska d~" koja deluje na elementarnu povrSinu ciA (s1./ + pJ + pi. 6.1.6. i koja predstavlja. Vz je zapremina dobfjena projektovanjem hive povrJ? It vertikablOm pmvcu.! na rastojanjima merenim od teZista povrilina .

Dati su podaci: R=O.1. 2 P =[Pm + pg(h. =J pgzdAcos(ii.6.2m. pa se zato sHe pritiska na takvim povrsinama uravnotezav<lju i kao tak. sledi da je dPs =dPn cos(H.s) . p=lOOOkg/m • c) p A Slika P. s Hm 8to se merodavl1e zapremzi'le odredtqu . 2 x1 x2 a koje su odredene primenom izraza (1. (1.fi teCitosti u pmizvo!inom pravcu So Napadna linfia ow Slfe pmlazi kroz tezi.1.lbar. Odrediti sile pritiska koje opterecuju cilindricni poklopac A sirine I. horizontalnom pravcu dobice se rayne povrsi oblika pravougaonika povrsine A"I= Rl i polukruga povrsine Ax2 = R rc/2.6.6. (v. s => Ips:::: pFFs I (1. P =[Pm +pg(h+1 ~)]± R n .:+~.6~1 RESENJK Prj projektovanju poklopaca A i B u.4) U odnosu na horizontalne pravce (i=x. 3 Pm=O.56 SiZe pritiska na krive povrsi Vertilcalnastla pnliska P prolazi hvz tdiNe zttpremine Vz • Na osnovu poznavanja z komponenata moze se odrediti i intenzitet rezultujuce sile pritiska P=~P. i sferni poklopac B poluprecnika R.6..+P}. sl.ve se ne uzimaju u obzir.3).P. Vertikalne sile pritiska odreduju se primenom izraza (1. s) to ce sila pritiska u proizvoljnom pravcu bid: p.5) z U opstem slucaju napadne linije sila P ' P i P se ne seku u istoj x y z tacki sto za posledicu ima stvaranje momenta u odnosu na neku proizvoljno izabranu osu.6-1. (1.6.~) JRl. 1. na kojima deluju horizontalne sile pritiska.lel1e hive pow. h=2m.komponertta jedinicne stle koja deluje na btlo kLJii fluitlni debe i Vs .) .zapremifla dobijena projektovanjem hive povr.fi na nlvo slobodlle povr.y) uglovi pod kojima je nagnuta rezultujuca sila pritiska su: (Xi = arctg(P 11.6) pri cemu su: Fs = gcos(k. s) . Kako sa sl.Ii u vertzKalnom praVClt do .s)J A As z_ _ dA cos(k. Na osnovu napred recenog moze se odrediti sila pritiska koja deluje u proizvoljnoID pravcu odredenom jedinicnim vektorom s.ile zapremine Vs' Problem 1.1).1.s) = pgcos(k.ira/iranjem prostora od olcva.6. 1=2m.6-1b). Trebanapomenuti cia se pri projektovanju odgovarajuce povr8ine preklapaju.

P1 == 800kg / m 3 .n. jer definisusile koje se uravnotezuju. J 7 Rezultujuce si1e pritiska.Sile pritiska na krive povrsi 57 rtivoa s!obodrte povrsi Tom prilikom dvostruko srafirane zapremine (sl. h]=2m. D. d.P.. dok se po1ozaj nivoa slobodne povrsi tecnosti gustine P2 odreduje iz jednaCine hidrostaticke ravnoteZe P2gx = 4F / d. 1)[(D2 +dD+d .6.6-2b vertikalna si1a pritiska na taj deo hive povrsi biti: f D2 Pm· n n 2.Da bi se odredile sHe pritiska koje deluju na vezu A-A..86kN. potrebno je naCi polozaje nivoa slobodnih povrsi tecnosti. Problem 1. PjI Pz' RESENJE. Dati podaci su: ho=lm. Ps == Px I R +(P P x2 z2 - Pz) . koje opterecujupoklopce A i B su: . do.1. Odrediti ukupnu silu prifiska koja opterecuje pregradni zid A-A sirine L. Konusno-polusferni poklopac sa gomje strane Slika P.l. Problem 1.(h+-)---R 31C 'P =pg--R 31C. Poznate veliCine sU:P m ' h. vertikalne sile pritiska su: Pm] .. T. I ovaj zadatak veoma elegantno moze da se rdi primenom metoda ravnoteze tecnosti i potiska. 23 z.2) za poklopac A-A i metode ravnotde tecnosti (vidi Odeljak 1. 14 3 P =pg[ -R 21C+(h+-)R I. Tezinu konusno-sfernog poklopca zanemariti. a =45°.3) za poklopac B-B.6·3. P2 :::: lOOOkg / m 3 • .P. pv=3kPa. ==pg [1 2 rr. kvasi tecnost gustine Pz a vertikalna si1a pritiska na taj deo povrsi je: P2 fn 2 z 2 d 3 D rr. 1 4 d 2 l ~ :::: PIg (h+ P1g)-4-+12(D +dD+d )fJ +"23("2) n . R=lm. 2 pg 43 -.6-1c) ne uzimaju se u obzir.. Prema tome. ) 2 = 2504N.n i iznosi X= 4F / pzgd. takode. Ovaj zadatak.0-2. P2 )fJ +d3l}. P.6-2 kvasi tecnost gustine PI' pa ce prema sl. h2 =2m. 4 pg . Odrediti silu F kojom treba delovati na ldip da bi veza A-A u pregradi P bila neopterecena.2 . l J dok sa donje strane povr!. FA = ~21 + Pz2 == 17. 2 Iz uslova zadatka p] I = 3 4 P2 dobija se izraz za sHu 2 F == (Pm +p1gh/~n + P2g(~ )2{H + ~ ell. H.=4m.1.6. lJ :::: P2g 12(D +dD+d )H+ ("2) n+--(x-H) . Nivo slobodne povrsi tecnosti gustine PJ na1azi sena rastojanju Pn/PJg u odnosu na nivo tecnosti u sudu. -R Pm 14 . moze da Se resi primenorn metode potiska (vidi Odeljak 1. l=lm.

. h? Px ::: .-Lcosa =139. b) Kada se sa spoljasnje strane zida A-B naspe tecnost gustine P3 do visine x tada 2 je horizontalna komponenta sile pritiska P. smcx. a=4 0 . +P2 [ (--+-h])2RL+.r • v ~ ·5· noo "7VV gl h=1m. A Slika P. h3 h3 .6.6. /1 3 =lm.+P1gh1)IL=240.R +-4 R n)Lg+(P m + Plghl + P2gh2 + P3g-2 )-.6-4 Prof. + Pz = 3 U. Odrediti: a) re:zultu- jucu silu pritiska koja opterecuje zid A-B. PI' P1 1 2 . . Zid A -B sirine L po visini kvase tri tecnosti. h 2 =2fll.2kN. k g I rn 3 .11 ::: R = 1m.4N. 3 Pm 1 2 .6. b) do koje visine treba nasuti sa spoljasnje strane zidaA-B tecnost gustine P3 da bi zid u horizontalnom pravcu bio neopterecen. koje iznose: R h2 P" ::: PmhL + (Pm + P1gZ)RL + (Pm + Plghl+ PzgT)h2L + h3 .1.8kN 2 P2g P2 komponenta sHe pritiska.' == P3gx2 L 12. pa ce rezultujuca sila pritiska biti: ?:::~ P.-Lcoscx.R-rcL ~ a+(-p. i vertikalna haL hI h1 P =-Pv-+(-Pv +P1g-Z )-..'). Pz = """k' m 3 . .PI' + P1g2)h1 L+(-p" +P1gh l + P2g-Z)h2L == 206.6-3 Slika P.8kN. L=jm.1) i (1.leFIZ 1. I.6_3) odreduju se horizontalna i vertikalna komponenta sHe pritisica.p"hoL+ (. +(Pm + P]gh1 + P2gh2 + P3gT)h-jL = 278kN . dobijase traiena visina nasipanja . Pm =5JrJ'a_ REj"ENJE: a) Primenom izraza (1. PI::: {\. 1z uslova neopterecenosti zida u horizontalnom pravcu (Px ::: ?. Ukupna sUa pritiska koja deluje na zid A-A je PA :::"Ii Px + Pz / 2 2 ::: 317.6-4...58 Sile pritiska na krive povrsi RESENJE: Primenom izraza (1. Pz = p] ( .3) dobivaju se horizontalna hI .1.1) i (1. ~g '~cx. P3 ::: 1000 kg 1m.+ Z tgcx.7kN. koHlea je tad a rezultujuca vertilealna sila pritiska_ Dati podaci su.

Sile pritiska na krive povrSi 59 x == ~2Px/(P3gL) = 4347mm.. RESENJE.L.. • .... A ... nalaze se dye cilindricne povrsi polu3 precnika R=lm.~ _Q(l(l1rlT/... i iznosi: Px == Px + Px = 14S." == Pz' . i b) Kolika je tad a rezultujuca vertikalna sila pritiska koja opterecuje ovaj pregradni zid? Dati podaci su: a=lm. prema (1.....l LA.18kN.Pz == 6819N.. koja je usmerena vertikalno na gore.. PX2 = (P1g h1+ P2gT)h 2 B = 82. VVVJ.4kN. hi Problem Jl. '''1navisin"1T1a h -2m.. H=O.Horizontalne sile pritiska koje deluju na zid." -lnn01ra/1TI". su: 1 2 PX1 ==2"P1gBh1 =62. sirine 1=4m. 2 Lv'-" AV~L.. Konacno.. U zidu A-A.... 0::. a one iznosel1 == Jh1 +h2 i 1 2 =. Odrediti horizontalnu i vertikalnu silu pritiska tecnosti koje deluju na zid.6-S Problem 1.... I1 h3 1 2 lJ Pz = P3l2" tgeL +(x-h3 ) tgeL +"4R n+(x-h1 -:-h2 -h3) Lg. 0'-"' O1. H h a) b) Slika P. .n~ J-Il . '~2 -~~ ~... prema izrazu (1.. 'V AY I h2 dok je ukupna horizontalna sila jednaka njihovom zbiru. dok ga sa druge strane kvasi 3 tecnost gustine P3 == 800kg / m .. h=2m. 1 2 x P y2 \ Iz jednaCine parabole y = x 2 .1. 3 . h -1m 1-'2 ... kvase ~=xn~~j.6 ..78kN. Sa jedne strane zid kvase tecnosti gustina P1 == 1000kg/m i P? == 1200 kg / m 3 ..6....6.. Odrediti: a) Natpritisak koji treba da deluje iznad tecnosti gustine P3 da bi rezultujuca horizontalna sila pritiska na zid A-A bila jednaka nuli. 3..1. .sj.Jh'. Parabolicki zid definisan jednaCinom y = x .6-6 pravcu do kojih tecnosti kvase zid.3) iznosi: . odreduju se granicne !coordinate u horizontainoll C=-~ll~ Slika P. dobija se rezultujuca vertikalna sila pritiska P... Vertikalna sila pritiska (iIi sila potiska) koja deluje sa spoljasnje strane zida A-B..... sirine B=4m.. .6~6...La. '''b' .Sm....1..l..1). .L '" V''JV .6~5.

60

Sile pritiska na krive povrsi

Za odredivanje vertikalnih komponenata sila pritiska posmatraju se dikrencijalno mali elementi povrsina dA] idA 2 koji su okvaseni tecnqstima gustina PI i P2 na kojima vladaju hidrostaticki natpritisci: PI ::= Plg(h l + 112 - y) i P2::= P]ghl + P2g(h 2 - y). Primenom izraza (1.6.1) sile pritiska na krive povrsi su dP; = PidAi (v. sl.P.1.6-6), pri cemu indeks i ima vrednost 1 iii 2. Konacno, vertikalne komponente sile pritiska su:

~'I ==:J:~PIBdX==: Pl{Ch +h2)(lI- 12)-jU:- li)]B=25,03kN,
j

~'2 t P2 Bdx
::=

== [(PIghj

+ P2gh2)12 - P2g Ii ]B ::= 88,94kN,
::=

odnosno ukupna vertikalna sila pritiska je Py

PYI + ~'1 = 114kN.
2

PruD/enD 1.6-7. Zid definisan jednacinom y = ax 3 +bx +cx ima sirinu B=2m. Izuad vade vlada konstantan natpritisak P m =O,2bar. Odrediti rezultujucu silu pritiska koja deluje fla zid. Dati su podaci: l=lm, L=l,Sm, 0=1, b=2, c=3, 3 p= lOOOkg/ m .
2 RESENJE' UvodeCi visine: H::= a[3 +b1 +cl, i
3
'J

h==aL +bL-+cL-H, kaje se odreduju iz jednacine zida, i koristeCi postupak dat u primeru 1.6-6, dobivaju se komponente sile pritiska:

Px Py
SlikaP.1.6-7

=Pm(h+H)B+1pgH 2 B,

= Pm BL + pg[H - (4 13 +3[ 2 +2 /) Bl,
b

. a

c]

na osnovu kojih je rezultujuca sila pritiska

H

x

ProDlem 1.6-8. Na kanalu se nalazi homo gena obrtna pregrada .. brana, mase m=5t, sirine 1=10m, koja sluZi za regulisanje nivoa vode u kanalu. U poloZaju prikazanomna sl.P.1.6-8, u kanalu je maksimalna visina vode. U ovom polozaju pregradni zid ima oblik opisan jednaCinorn x = ky2. Pregradu drie u ravnoteii dva identicna, paralelno spojena, hidrocilindra. Odrediti: a) Horizontalnu i verfikalnu sHu pritiska koja opterecuje pregradu .

Stika P.1.6-8

Sile pritiska na krive povr,~i

61

b) Obrini moment u odnosu na horizontalnu obrtnu OSll x, a koji potice od dejstva . sile pritiska tecnosti. c) Polozaj dejstva vertikalne sile pritiska u odnosu na vertikalnu osuOy. d) Pritisak (PI) u radnom prostoru hidrocilindra koji branu drZi u ravnotezi, pri tome je vrednost protivpritiska P2 ==2bar. Silu trenja zane mariti. Dati podaci su: h=2m, H=4,2m, d=80mm, D=150mm, k=O,2.
RESENJE1 2 k

Py ="3 pglh' b) Obrtni moment vertikalne sile pritiska je
0

a)

P< =="2 pglh = 196,2kN; My ==
Xh

=52,32kN.

I xpg(h - y)ldx
0

==

1 10k 2 pglh 5 ,

tako da ukupni obrtni moment sila pritiska iznosi: h 1 3 22· Mp=Px.-:;+MY=30Pglh (5+3k 11 )=143,357kNm. c)
Xc

= My / Py =lokh =O,24rn
2

3

2

D2 d)
PI = Pz
D" -d
0

2

+.

n(D~

?

-d )Hcosa

2

kh 2 (kip +-2- mg ) = 19,12bar,

a 1.6.2. Sila potiska

= arctg[kl1 2 / (H -h)] = 19,98°.

Ako neko telo pliva u tecnosti gustine p tad a se vertikalna sila pritiska moze primenom izraza 1.6.3 odrediti u obliku:

P = pVg

(1.6.7)

pri cemu je V-zapremina potoplienog dela tela ako tela pliva na tecnosti (s1. 1.6.2.1a); Iii p zapreml;za tela, aka je tela zaronjeno u tecnosti (sI.1.6.2.1b). Sila pritiska (1.6.7) koja It vertikablOm praVClt delttje na telo, naziva se sila potiJi<a, iliArhimedova slla potiska. Ova slla ne zavisi od polia pritiska koje dada oko tell4 tj. ne zavisi od dubine na kojoj se tela nalazi. Na telo teiine G koje se nalazi u tecnosti deluje sila potiska P. Poredenjem ove dye sHe, zakljucuje se: da ako je G=P felo pliva I na tecnosti, iii u njoj 1ebdi; aka je G>P telo tone kroz tecnost; ili ako je G<P tela izranja iz tecnasti sve dok se ne postigne ravnoteza sila G=P. KoristeCi silu patiska citav niz problema znatno jednostavnije moze da se resi. Nairne, ako je kriva povrs (s1.1.6.2.2)

p

a)
Slil<a 1.6.2.1

b)

r-\7Q----.--..-z
."

\.

\J~

.,'

R

Slika 1.6.2.2

62

Sile pritiska na krive povrsi

okvasena sa tecnoscu gustine p, tada ,j'e moze ':zdvojiti karakterirtiCiza zapremina i nezavi,f/lo posmatratl l1.jena TllWloteza. Tom pnlikom izdvojena zupremina V ponaJa se lao da je telo te zapremlize zaronjeno It teCi-lOst. Tada na tela delujn: sila potiska

Po = pV g, normalna sila pritiska P na granicnu povrs A-A i sila reakcije veze N Prema tome, za izdvojenu zaprerninu vaz} ravnoteza sila:
IR=P/V+PVg!
Zbog uvodenja sile jJotiska, izlozeni postupak se moze nazvati metoda potiska.

R.

(1.6.8)

Pr.olllem il..6-9. Sud tdine G=lkN, oblika paralelopipeda stranica a=lm, b=2m i H=lm, pliva na vodi. Koliki (kvazistacionarni) Iad treba utrositi da bi se sud potopio?
l?Efhw7E: U pocetnoID stanju ravnoteze na sud deluje sila potiska Po = pgabho' pa se iz jednaCine ravnoteie sila Po = G do b~ia gaz suda ho = G! pgab. Kada na F(x), sud delui/;: promenljiva sila F(x) tad a sud v G tone. Pri tome, u proizvoljnom po.loZaju 5..1J.·_fr.;;fi~'.:"iM~,;-=-~x suda (v. sl.P.1.6-9b), na sud deluJe slla - =.t=- /""";{~~ po"':slra'~ "'~:t.';-;";,:'1?"'f'·):(Y; l.l ,,., ho I ;;%?,VA1".,.,;2',·'. v 0-l'i~JP:!;t:;2 P(x) = pV(x)g = pab(ho +x)g. ( P(x) Zataj proizvoljni polozaj vazi ravnotda !:I) sila P(x)=G+F(x), iz koje se dobija a) F(x)::: pgabx. Na kraju, na osnovu ove sile Slika P.1.6 ..9 dobija se rad potapanja: H-1'o I 2 W=0 F(x)dx ="2 pgab(H - ho) ::: 8835 J.
/i'/;%,."/' --

f

Pyo/PleJ'R 1.6~lO. Odrediti silu kOjOID treba delovati na konusno tela tezine G=400N da bi se ono potopilo. Dati su podaci:h]=200mm, h2 =300mm, h=lm,
d=500mm, PI = 800kg / m , P2 d
14----1 3
=:

900kg! m , P3 ::: lOOOkg / m . RESENJE: Qa, bi konusno telo potonulo potrebno je da sila F obezbedi polozaj tela prikazan na sl.P.1.6-10b. Tada je s geometrijske tacke gledista polozaj konusa odreden precnicima d] i. d 2 koji se nalaze it slicnosti trouglova d Cf2 d 1 · •• h Hc.:.(h +h2) H -hI' llznose:
1

3

.

3

a)

b)
Slilca P.1.6-10

dl

=~(H-hl), d2 =~[H-(hl+h2)1.

U tom nOVOID nivnotdnom polozaju na pojedine delove tela, a prema sl.P.1.6-10
2

deluju sledece sile potiska:
~ ::: PJV;g
=:

PJ U(d +ddJ+d] )hJg

11:

2

SiZe pritiska na krive povdi

63

P3 = P3V3g= P3 U(H -hI ·-h2 )g·

din

.

1z jednaCine ravnoteze sila za polozaj konusnog tela dat na sl.P.1.6-10b odreduje se sila kojom treba delovati da bi konusno tela potonulo, a ona iznosi: F", Pr +P2 + p., -G = 154,6N.
ProD/em 1.6-11. Cilindricni sud precnika Do napunjen je tecnoscu gustine p. Na tecnosti pliva plovak tezine G, koji se sastoji od dva cilindra precnika Did, i visina Hi h; i polusfere poluprecnika R. Kada na plovak deluje sila F plovak tone. Odrediti za koliko ce se klip spustiti nakon dejstva sile F. RESEN.!E: U pocetnom polozaju ravnoteie plovka (sl.P.1.6-11a) deluje sila potiska Po = pVog l;l kojoj je Vo potopljeni dec zapremine plovka, a pri tome vazi jednakost sila G = Po- Nakon ..... x F dejstva sile F plovak se spusti za tastojanje x (v. sl.P.1.6-11b). U tom novom ravnoteznom polo-h zaju na plovak deluje sila potiska:

P = P(Vo + f,V)g = Po + pg-4-(x+ y) Veza izmedu pomeranja x i y nalazi se iz jednacine zapreminskog bilansa xD 2n 14 = y(Dg - D2)1T./4,

D 2 7t

a)

b)

Slika p, 1.6-11

i glasi: y = xD2 1 (D; - D2). Kaleo za novo ravnoteZno stanje vaii jednakost sila F+G =P, to ce se iz ove jednacine dobiti pomeranje plovka: 4F D; _D2 x=-pgn D2 D2 .
o

PrOD/em 1.6-12. Sud S, tezine GI , ima povrsine poprecilih preseka unutra Au i spolja As' Sud je napunjen tecnoscu gustine Po, do visine H, il kojoj pliva cilindricni plovak povrsine preseka Ao i teiine Go' Sud S pliva u tecnosti gustine p. Kada se cilindricni plovak dodatno optereti tezinom G, odrediti za koliko se poveca nivo tecnosti u sudu i . H koliko sud utone u tecnost gustine p. RESENJE- Posle dodatnog opterecenja plovka sa teiinom G, nivo tecnosti u sudu se poveca za x = G/ PogAu' a sud S pri tome utone u tecnost gustine p za y = G/ pgAs .
p

I

\
\

As

G1

Slilm P.l.6.12

Problem 1l.6-13. Plovak konusno-cilindricno-sfemog oblika pliva na vodi. Nakon dejstva sile F plovak dodatno uroni u vodu, a pri tome ne potone. Odrediti za

64

Sile pritiska na krive povrsi

koliko se spustio plovak nakon dejstva sHe F. Poznate veliCine su: d, R, D, h, H, F, G, p. .
RESENJE- Nakon primene jednaCina ravnoteZe sila za

pocetni i krajnji polozaj mirovanja plovka, dobice se spustanje plovka:
x::=-- 312(-.---R --)+d -

H

D-d

I l

F +G

pgn

4 3

3

d h 4

2

3

p
_3

Slika P.1.6-13 Problem 1.6-14. Plovni objekat tezine G pliva na vodi. Dno plovnog objekta ima pravougaoni poprecni presek povrsine As' Na vrhu plovnog objekta nalazi se kruzni otvor precnika D i visine a. Da bi plovni objekat zaronio potrebno je povecati teZinu, a to se postiZe ubacivanjem vode u komo·ru K, koja ima povrsinu dna Au i visinu b. Pri punjenju komore vodom vazduh u komori menja stanje izotermski. Ako je natpritisak vazduha u komori na pocetku Pmo' odrediti koliki ce natpritisak vladati u komori kada plovni objekat zaroni.
D RESENJE- Kako je visina punjenja vodom

12(---R 3 _-)+d 3 pgn 3 4

G

4

d 2h

l J.

komoreK
1 D n G x=-( 4 H+--a--) Au "s 4 pg ,
2

to ce natpritisak u komori biti Pa x + Pmo b Pm= b-x As Treba napomenuti da je razmatrani problenl Stika P. i,6-14 sa krajnje pojednostavljenim modelom plovnog objekta, tj. podmornice. I pored toga opisani postupakzaronjavanja vaii i za realne modele podmornica. Pri izranjanju plovnogobjekta sila potiska treba da bude veca od sile tezine, sto se postize prainjenjem komore K.
Problem 1.6-l5. Predmet tezine G sastavljen je odcilindra precnika d i polusfere poluprecnika R. Predmet se jednim svojim delom nalazi u cilindricnom sudu precnika D, a drugim van suda u prostoru okolnogcatmosferskogpritiska Pa' U sudu, iznad tecnosti nalazi se stub vazduha visine apodnatpritiskom Pmo ' Kada na predmet deluje sila F tada predmet tone, a vatduh u cilindricnom sudu menja stanje adijabatski. Kolikom silom treba delovati napredmet da bi seon spustio za rastojanje x?
RESENJE' Pocetno stanje mirovanja predmeta moze da se, prema izlozenom u

Odeljku 1.6.2., razmatra uz pomoc sl.P.1.6-15b. Tada, na predmet tezine G deluje sila potiska Po = pVog i normalna sila pritiska PNo = Prnod2n / 4, i tada vaii jednacina ravl10tde sila:

Sile pritiska l1a krive povr§i

65

a)

b)

c)

Slika P.1.6·15 Po =: G+PNo . (1) Usled dejstva sile F, sistem ce zauzeti novi ravnoteini polozaj prikazan na s1. P.1.6-15c. Posle dejstva sile F, u odnosu na prvobitno ravnotezno stanje, nivo tecnosti u sudu ce se povecati za visinu y, a sto ce izazvati povecanje natpritiska na vrednost Pm' Primenom jednacina: zapreminskog bilansa adijabatske promene stanja
2 21t
IC

2 d rc 2 2 rc -4- x =(D -d )"4Y '

(Pa + Pmo )[(D -d )4'a] =: (Pa + Pm)[(D -d )4'(a- y)] , odreduju se visina porasta nivoa i novi natpritisak
d
2

2

21t

IC

Pm == (Pa + Pmo)(-y) - Pa • a2

a

1C

U razmatranom - novom ravnoteznom polozaju, prema Odeljku 1.6.2., na predmet deluju sila potiska P PN
d
2
=:

pVg =: pg[Vo + d
y.

4

1t

(x+y)], i normalna sila pritiska

=:

Pm -4-' pa tada vazl Jednacma ravnoteze sIla P =: F + G + PN , iz koje se uz
D2 d 21t
2)--'

1t

y.

y.

pomoe jednaCine (1) dobija sila
F==(Pm-Pmo+pgx
D -d
2

4

2r

Problem l.6-16. Gustinomer se sastoji ad sfere poluprecnika R i cilindricne cevcice poluprecnika r .. Pri baZdarenju gustinomer se prvo stavi u vodu, gustine Po' i tada ima pokazivanje 110 = 0, pri cemu je 110 brojpodeoka merrie skale (sl.P.1.6-16); a zatim se stavi u drugu baZdarnu tecnost, gustine P1' kada ima pokazivanje 111, Kada se gustinomer stavi u tecnost nepoznate gustine na skali se ocitava 11 podeoka. Kolika je merena gustina tecnosti?

Po

RESENJE' U toku baZdarenja i merenja sila potiska je:

Slika P.1.6-16

66

Sile pritiska na krive povrsi

Po == Po gVo == PI g(Vo + 171 LlV) == pg(Vo +11i1V)
gcle su Vo zapremina istisnute tecnosti kacla je gusti~omer u vodi i LlV zapremina koja odgovara jednom podeoku. Eliminisanjem iz prethodnih izraza zapremina Vo i L::.V dobija se merena gustina:

P POl fll +~( E.9.. -1)]. PI
==
/1 1

Problem 1.6-17. LeteCi balon mase In nalazi se na visini z gde je gustina vazduha r. U balonu nalazi se gas gustine Pg (p > Pg)' Kolika zapremina balona mora biti ispunjena gasom da bi se on nalazio u stanju ravnoteZe? RESENJE: Princip leta balona zasnivan je na ravnotezi sile teZine i sile potiska mg == (p- Pg )gV iz koje se dobija potrebna zapremina balona
V=inl(p-P g )·

Slika P.l.6-l7 ProDlem 1.6-1S. Konusni zatvarac je povezan pomocu krute poluge, obrtne oko tacke 0, sa pneumatskim cilindrom, a cilindar, pale, sa vazdusnim prostorom iznad ulja. Zatvarac je napravljen od materijala gustine natpritiska u sudu konusni zatvarae zaptivati. Masu poluge i klipa zanemariti. Dati su podaci: D=lOOmm, D]=100mm, a=200mm,
Pm
1,\

= 7800kg 1m3 • Do kog ce

b=150mm, H=O,5m, h=O,lm, P== 880kg/m . RESEN1E: Preenik zatvaraca na mestu zaptivanja je d=D/2. Sile koje opterecuju pOlUgll (v. sl.Pl.6-18b) su: teZina zaptivaca : 2 I D 1l '1 .. G ==P Vmg=Pm3-4- 2hg, Sla pntlsk a
m

3

a)

pneumo-cilindra PM == PmD;n I 4, sila potiska i normalna sHa pritiska koje deluju na zambljeni konus: 2 2 n Po == pVg== p(D +dD+d )12hg ,

b)

PN ==[Pm+pg(h+H) ]4'
1z momentne jednacine za taeku 0: PMb==(PN +G-·Po)a, dobija se:

d2n

SIiIca P,1.6-18

Pm

S;

pga 2 [ -+Hd 2 --:s(D 2 -2d+dD) == 11769Pa. 4G h 2 . 2 bD1 -ad npg

J'

.

Sile pritiska na krive povrsi PruDlem 1.6-19. U hidraulicnom-pneumatskom uredaju nalazi se klip koji sluzi za pokretanje ventila, i opruga krutosti c=lON/cm koja ima staticku deformaciju a=20mm. Odrediti: a) natpritisak Pmo' koji ddi ventil u polotajl1 prikazanom na slici P.1.6-19, i b) natpritisak vazduha neposredno pre otvaranja ventila. Nivo ulja u uredajl1 je konstantan. Sile viskoznog trenja na pokretnim povrsinama klipa i ventila zanemariti. Dati podaci su: H=O,lm, h=20mm, b=5mm, D j =40mm,
D=30mm, d=lOmm, d j =5mm, G=lON, p= 900kg/m .
3

67

RESEN.fE

Slika P.1.6-19 a) P rno == TC(D/-d 2 )
b) Pm=
n(Di -d ) \
24 2

{G+ca+pg~[ (d 2 -dJz)H -1CD2 +Dd -2d 2 ) J} =2S470Pa,

iG+c(a+b)+pg%[(d2-dt)(H-b)-fCD2+dD-2dzll=29712Pa.

PmD/em 1.6-20. ZatvaraCi ohlib konusa i polusfere nalaze se na poluzi,. koja je obrtna oko tacke O. ZatvaraCi su napravljeni od celika gustine Pm == 7800kg / m3 • Odrediti posle kog natpritiska Pm zatvaraci nece zaptivati. Masu po luge zanemariti. Dati su podaci: d=SOrrun, R=SOmm, D=2d,
h=SOmm, H=O,Sm, c=R/3, Ro=3/2R, H o=1,2m, a=300mm, b=lOOmm, P v =500Pa,

P == lOOOkg / m3 .
RESEN.fE
1 Pm ;::: R2'TC

Slika P.1.6-20
2 2 d 'TC D nh 'TC 2 . 2 1 (-P v + pgHo )-4-+ Pmg-6-- pg i2(D +dD+d )h

{ar bl

J+

2 3 2 3 2 } +"3 pgR 'TC- Pmg("3 R +Roc)'TC - pgH== 5249 Pa.

PruD/em 1.6-21. Konusni zatvarac, koji je napravljen od materijala gustine 3 Pj = 7800kg / m , ima zadatak da propusti ulje u cevovod pri porastunatpritiska iznad ulja. Pokretanje zatvaraca bmogucava pnel1matski cilindar precnika Dj = 50mm. U pneumatskom cilindru nalazi se opruga krutosti c=lON/mm, koja je prethodno sabijena za vrednost a=lOmm. Posle kog natpritiska zatvarac l1ece zaptivati cevovod? Konusni zatvarac i pneumatski cilindar povezaru su krutom polugom, koja je obrtna oko tacke O. Trenje u pneumatskom cilil1dru zanemariti. Dati su podaci: D=lOOrrun, d=SOmm, hj =120mm, 1i=60mm, H=O,Sm, L=O,2m,

\
\

I=O,3m, p == 900kg / m3 •

68

SiZe pritiska na krive povrsi RESENJE- Horizontalni konusni . zatvarac koji je jednim svojim delom u tecnosti gustine p. a dnigim u cevi pIecnika d,· moze da se izdvojeno posmatra (v. sl.P.1.6-21b), tada se prema 1.6.2. formira zapremina zarubljenog konusa na koju deluju sila potiska

D

~ifll··········-·-·-·a)
b)

Pz := pVg:= p~ (D 2 +dD+d 2 )hg;

i normalna sila pritiska PN := pgzcd2rc 14, Slika P.1.6-21 pri cemu je zc:= H +Pm 1 pg. Osim ovih sila pritiska na polugu deluju i sledece
sile: teZina konusnog zatvaraca G:= p,Fmg:= P;"g~21l hj' sila pritiska pl1eumatskog cilindra PM
".

2

:=

PmDj2rc 14, i sila u opruzi Fo := ca. Uvodenjem rastojanja:
Xc

polozaJ3 tezlsta zarublJenog konusa sile pritiska
flzc

y . y .

:= 4"

h D2+2dD+3d 2 D +dD+d-

2

1 , 1 polozaJa

v'

deJstva normalne

:= A~

I

c

=

j~Z , momentna jednaCina za tacku 0 glasi:
c

2

(PM - Fo)/ + Pzx c - G

4 - P" (L -I:!.zc) o.
:=

hI

.

Konacno, iz ove momentne jednaCine, dobija se traieni natpritisak:

Pm 2

4

(Djl-d L)n

2

2

hj . dl l . lFol+GT-PzXc+pg(HL-·16)J= 1,66bar.

r

Problem 1.6-22. U kosom pregradnom ziduizmedu dva rezervoara nalazi se zatvarac oblika polulopte. ledna pJegova stralla okyasella je tecnOsCll gustine PZ' a druga izlozena polju konstantl1og pritiska. Od:rediti pokazival1je h manometra, za slucaj da.sila istezanja veze A-A iZIlosi R j :=20kN. NaCi silu koja u tom sIucaju vezu A-A opterecuje na smicanje. Dati su podaci: hj=1,2m, lii=2,2m, R=0,4m, pv=8kPa, ((.=30°, Pj

= 900kg/m 3 ,

P2:= lOOOkg/m 3 , Pm =13600kg/m

3

.

b)

h
a)

Slika P.1.6-22

RESEN./E: Na OSIlOVU pokazivanja maIlometra, zakljucuje se da sa unutrasDje strane poklopca A-A vlada potpritisak, koji prema 1.1.5. iznosi PVG =Pmgh. Ovaj problem je n,!.jlakse reSiti primenom metode potiska, izlozene u Odeljku i.6.2.Prema ovoj metodi treba zapremil1u . poluiopte izdvojiti (v. sl.P.l.6-22b). Tada na izdvojel1u zapremil1u deluju:

Sile pritiska na krive povrsi

69

- sila potiska Po::: Pz Vog == 3" P2 gR n, . - nonnalna sila pritiska PN == (-P v + P1gh1 + P2gh2 )R n, - sila potpritiska Pv == PvoR2n , - i sila reakcije veze R== R; + Rs' Na vezu A -A deluje sila istezanja R; == PN + Pv - Po coscx, iz koje se dobija pokazi1 vanje manometra h::: 2 (R; + Po coscx- P )::: 134mm. N PmgR n Takode, na vezu A -A deluje i sila smicanja, koja izn08i Rs == Po sincx == 657 ,5N.
Problem 1.6-23. U rezervoaru se nalazi voda, a iznad nje vlada natpritisak Pm= 1,23bar. Na rezervoaru je montiran ventil 8igurnosti. Sediste ventila kruZnog oblika, poluprecnika r-=15mm, zatvara metalna kugla poluprecnika R=20mm. Sa gornje strane kugle nalazi se opruga krutosti c=lOON!cm, koja je staticki deformisana za rastojanje t1 x=lcm. Odrediti visinu vode u rezervoaru posle koje ce se ventil sigurnosti otvoriti. Gustina materijala od koga je kugla napravljena je Pm == 7800kg / m3 •
2

2

3

h

p
Slilca P.l.6-23

RESENJEh'2

pgr n

c~ +~Pmr_E.[3+(~)2J_Pm
-' P
6
I

pg

=2,035m, gdeje b=R-JR 2 -r 2 "

Problem 1.6-24. Konusni zatvarac u kosom zidu nagnutom pod uglom cx=4S0 u odnosu na horizontalu zaptiva otvor precnika d=lOOmm. Zatvarac se, s druge strane, naslanja na oprugu krutosti c=50N/cm, koja ima staticku deformaciju Xo =2cm. Odrediti posle kog natpritiska zatvarac nece zaptivati otvor. Dati podaci su: D==200mm, H=200mm, h=100mm, h1=lm,
h2 =2m,P1 =lOOOkglm
3 ,

Pz :::1200kglm3,

Pm ===7800kgl nz 3, pv=lkPa. RESENJE- Uvodenjem ~ila: D 2 nH d 2n G=Pmg12' R,= P1 U(H-h)g,
P2

nh = P212(D Z +dD+d 2 )g,

PN

===

(-Pv +P2ghZ)4--' Fe == CXo;

d 2n

.

dobija se:

Slika P.l.6-24

70

Sile pritiska na krive povrsi

1.6.3. Metoda Jr3VIII.oteze tec[U<[J)sti

U nekim slucajeyima, kada je kriva povrs slozenog oblika (v. sU.6.3a), rezultujuca sila pritiska na krivu povrs moze da se odredi primenom relativno jednostavnog postupka. Naime, ako tecnost gustine p kvasi krivu povrs A sa "unutrasnje" strane tada se uvodenjem jedne iii vise zamisljenih presecnih povrsi formira zapremina V ispunjena tecnoscu (s1.1. 6.3b) koja je ogranicena kontrolnom povrsinom Av ' Cija ce se ravnoteza posmatrati (sl.1.6.3c). Uvedene presecne povrSl mogu biti proizvoljnog r__ _-'.-_:/ oblika. Medutim, kako je na ovim povrSlma, prema datom polju A ,p i· ./ pritiska, potrebno nati sile pritiska '\Si to je najpogodnije da su one oblika i'b \ ravnih. povrsi, jer se na takvim povrsima primenom izraza (1.5.6) sile pritiska jednostavno odreduju. b) a) Pri izdvajanju zapremine V (sl. Slika 1.6.3. 1.6.3t) na presecnoj povrsi (iIi presecnim povrsinama) uvode se dye normame sil" pritiska P (ili odgovarajuCi N braj parova sila pritiska) istog intenziteta ali suprotnog smera. Koriscenjem ovih sila i Ojlerove jednaCine (1.1.1) dobija se sila pritiska koja deluje na krivu povrs:

·' 10 iJi
~.=._.

P=-tpdA =PN +fAv pdA::: P + tgradpdV:= P + pgdV:= P + pV g:= P +6 N N N N
Na osnovu sprovedene analize zakljucuje se d~ je sila pritiska na kriVll povEs P jednaka vektorskom zbiru sile tezine fluic1a G u izdvojenoj zaprenuni V i sile pritiska na presecenoj povrMni PN' S obzirom da je sila pritiska na krivu povrs u izlozenom postupku dobijena iz ravnoteze sila koje deluju na izdvojenu zaprerrJnu tecnosti ova metoda se maze nazvati llteioda rav.1tote:fe~ tec.nosti Pri koriscenju.ove metode veoma je vazan izbor presecnih ravnih povrSi. Nairne, njih treba birati tako cia je zaprerninu V sto jednostavnije oc1rediti, bez obzira na broj presecnih povrsi. Treba napornenuti c1a se, ponekad, problemi ovogtipa uspesno mogu resiti i primenom pravila za odredivanje sila pritiska za proizvoljni pravac, a o cemu je bilo govora u Odeljku 1.6.1. Ako se pri formiranju zapremine V uvede veCi broj ravnih povrsi Ai' i neka je njihov broj i=m, tada P prec1stavlja rezultujucu silu pritiska sa svih uvedenih N preseka, taka da se sila pritiska na laivoj povrsi moze oc1rediti kao:
til

t

P=G+PN=pVg+LPmcA;iij.
1'=1
t

(1.6.9)

Ukoliko se u fonniranoj zapremini V, sa istim brojem presecnih povrsi A;, nalazi veCi braj tecl10sti razliCitih gustina Pi V=1,2, ... ,n) tacJa se sila pritiska na krivu povrs (1.6.9) svodi na oblik:
. n m

P=G+ P = CLpFJ)g+ ; = 1 ' LfimcAJi; , N )=1

(1.6.10)

Sile pritiska na krive povrsi

71

u kome su zapremine ~. delovi zapremine V ispunjeni tecnostima gustina Pi' Problem 1.2-25. Izmedu vertikaJnog i kosog zida rezervoara nalazi se cilindricni poklopac, poluprecnika R i sirine I. ~=v,*====l Odrediti intenzitet sile pritiska koja opterecuje poklopac, ako je on oblika: a) poklopca A (isprekidana linija sa sl.P.1.6-25a), b) poklopca B (puna linija). a) b) c) Dati podaci su: H=2m, 1=2m, 3 Slika P.1.6-25 R=lm, ex.=45°, P = lOOOkg / m .
RESENJE- RastavljajuCi veze pokolopaca A i B po vertikalnoj i kosoj ravni, nagnutoj pod uglom ex., formiraju se dye zapremine: V; = (n / 2 +a)lR 2 12 i
V2 = (3n 12 -a)IR 2 12. Zapremina VI je zapremina tela, te se zato na nju maze

primeniti metoda potiska, Odeljak 1.6.2., primenom koje na potopljeno telo deluje sila potiska Po = pf;;g. Zapremina V2 je ispunjena tecnoscu, teZine G = pV2 g, i na nju se primenjuje metoda ravnoteZe tecnosti, Odeljak 1.6.3. Na ravnim povrSinama po kojimje izvrseno rastavljanje veze deluju dye normalne sile pritiska:
PN ]

= pg(H - ~)Rl

;

PN2

= pg(H + ~ sina)RI.

KoristeCi izraze za rezultujuce sile pritiska dobijaju se resenja: a) b)

PA Ps

= J(PNI + PN2 sina)2 +(Po - PN2 cosa)2 = 62810N , = J(PNI + PN2 sina)2 +(G+ PN2 cosa)2 = 94446N.

Problem 1.6-26. ReSiti primer 1.6-1. primenom metoda potiska i ravnoteze tecnosti. RESENJEa) Za poklopac A-A primenjuje se metoda potiska. Uvodenjem dye rayne presecne povrsine, na kojima deluju normalne sile pritiska

p,,.
a)
b)

PNl=[Pm+pg(h-~)JRl;

PN2 =(Pm+pgh)RI,
VA
:=

formira se zapremina cilindricnog tela

i

Slika P.l.6-26

R 2nl, na kojn deluje sila potiska

Po == pVAg· Rezultujuca sila pritiska koja deluje na poklopacA-A iznosi:

PA == ~ +(Po + PN2 )2 = 17,86kN. b) Pri rastavljanju veze B-B, formira se zapremina tecnosti VB G = pVBg, na koju deluju i dye normalne sile pritiska
PN3 . [ 4R = Pm + pg(h+3';)

\
I

= R 3 n,

teZine

J1

-zR n;

2

PN4

tako da ce sila pritiska na sferni poklopac biti:

=(Pm + pgh)-ZR 2n; PE =JP~3 + (G-· PN4 )2 = 2504N.

1

72

Sile pritiska na krive povrsi JProiJlem 1.6-27 •. Rditi primer 1.5-17. primenom metoda ravnotde tecnosti i

potiska.
RES.6NJE: Zbog jednostavnijeg pisanja

uvode se zapremine piramide
a)
b)

Vp =t(2a)2 H,VI =Vp

'

V2 =V3 =Vp 12.

Slika P.1.6-27 IZQvajanjem zapremine piramide sa strane tecnosti gustine PI dobija se iapremina VI (v. sl.P.1.6-27b) na koju deluju silekoje se odredjuju primenom metode ravnoteze 'tecnosti, i glase:

P.<I

==[-Pv+Plg(l+a)j(2a)2, PYI =PIVIg·

Izdvajanjem zapremine pir<).mide sa strail(~ okvasenih povrsi tecnostima gustina P2 i P3' dobivaju se zapremine V2 i V3 (sl.P.1.6-27a), na koje prema metodi potiska deluju sile: 2 P.<2 =[Pmgh -'P2gi-P3g(a+b)]2a , PY2 == P2 V2g,

L~<3 ==[Pmgh - (P3gi+ b)] 2a 2,

PV3

== P}"3g·

Dakle, ukupna horizontalna sila pritiska je Px == Px2 + P.d - P."l. = 440,74kN , dole je ukupna vertikalna si1a pritiska
. P,

= PYI -

PV2

-

PV3

=[PI -

~ (P2 + i?3) ] Vpg = O.
== 440,74kN.
.

Prema tome, ukupna sila pritisica je !'=

Problem 1.6-28. Rezervoar oblika zarubljenog konusa, .nalazi se na kosom zidu

.

Jp} + P.}.

nagnutom pod uglom ex,=45° prema horizontali., Pritisak u rezervoaru meri se zivinim manometrom, cije je pokazivanje a=300mm. Odrediti sHe. koje opterecuju zavrtnjeve A-A na istezanje i smicanje. Tezinu rezervoara' zanemariti. Dati su 3 . po daCl: d=O,5m, D=lm, h=lm, b=O;5m, P = lOOOkg 1 ro-', Pm = 13600kg/ ill . Napomena: Zadatak resiti projektovanjem hive povrsi u proizvoljnom pravcu i metodom ravnoteze tecnosti.
?

a)

b)

c)

Stika P.1.6-28 1?ESENJE- Postavljanjem jednaCine hidrostaticke ravnoteZe za manometat dobija se natpritisak u tacki M koji iznosi: Pm == Pmga:'" pgb. Zadatak ce se resavati

Site pritiska na krive povrSi

73

projektovanjem krive povrSi zarubljenog konusa u pravcima: i- istezanja i ssmicanja. U ovim pravcima komponente rezultujuce sile po jedinici mase koje deluju na fluidne delice (vo sI.Po1.6-28d) su: F; = gcosex. i Fs = g since Zapremine koje su merodavne za odredivanje sila pritiska, prema Odeljku 1.6.1. prikazane su srafurama na sl.P.1.6-28b i c. Medutim, odbacivanjem dvostruko srafiranih delova, jer se sile pritiska na njima uravnotezavaju, dobivaju se nove merodavne Vs' Dakle, prema izrazu (1.6.6) definisu se sledece sile zapremine: V;', V/, pritiska:
Pi
I

2 2 f/'F d I d n = P i i =... = Prn-4-' P; = pV;F; = ti2(D 2 +dD+d 2 )h---h lJgcosex., 4
1[
II ,

1[

p,. = pVsF;. == P~ (D 2 +dD+d 2 )hgsinex..
Prema tome, traZene sile istezanja i smicanja veze A -A su: Ri == P;'- P;"= 5079,7N, Rs = Ps =3178N. Ovaj primer, takode, veoma lako, moze da se resi metodom ravnotde tecnosti datom u Odeljku 1.6.3. Prema ovoj metodi, potrebno je posmatrati ravnoteZu tecnosti koja se nalazi u zarubljenom konusu. Tada se definisu sila te:line tecnosti G=

P;2 (D

2

+dD+d 2 )hg, i normalna sila pritiska PN := (Pm + pghcosex.) d:n koja

deluje na rastavljenu vezu A-A. Na osnovu ovih sila odreduju se reakcije veze: Ri := PN -Gcosex., Rs =Gsinex..
Problem 1.6-29. Sferno-konusni zatvarac obrtan oko horizontalne ose 0 zaptiva otvor u pregradnom zidu. Odrediti ukupnu silu pritiska koja deluje na zatvarac. Dati su podaci: R=500mm, r=300mm, h=lm, H=2m, ex.=45 0, Pm=2kPa, pv=2kPa,
p]

= lOOOkg / m3 ,

P2

= 800kg / m3 .

RESENJE: Zbog jednostavnijeg pisanja uvode se duzine a = ~ R2 - r2 i b=R-a. Da bi se problem resia izdvojice se zapremina zatvaraca (v. sl.P.1.6-29b) i analizirace se sile pritiska koje opterecuju H tu zapreminu. Sa strane tecnosti gustine p]' formira se zapremina leonusa, koju primenom metode ravnoteze tecnosti opteb) a) recuju sile Slika P.1.6-29
G:= p]V]g:= p] -3-ag , PNl
r n
2
:=

(Pm + p]gh)r n.

2

Sa strane tecnosti gustine P2 formira se zapremina zarubljene sfere, na koju se primenjuje metoda potiska. Prema tome na oyu zapreminu deluju sile:

G2 = P2Vjg· .6-30.A=2RI. Tom prilikom na izdvojene cilindricnezapremine deluju povrsinske i zaprerninske sile.5m i sirine 1= 2m.PN3 ) Sin aj +[G3 +G2 . zidu nalazi se cilindricni poklopac.1.V2=2R (n-cx)l.POI +(PN3 +PNZ . PI =800kg/m . Vj=2Rnl. = 377N.74 Sile pritiska na krive povrsi 2 PN2 =(-Pv+P2gH )r n. Radi kraceg zapisa ovih sila uvode se oznake za merodavne proracunske povdine i zaprernine 1 2 1 2 • R 2n 1 2 a=RI.V4='4Rcxl.G = 4001N.J~vl)cosctl = 12643N . Pz = (?'V2 . Slika P.1. Odrediti intenzitet rezultuju6e sile pritiska na cilindricni pregradni poklopac. lllOgU tako da se resenja a) napisati kao: 2 P= {[CPN2-PN1)sincx] +[G2-POI+(PN2-PNI)COSCX] 2}1/2 =13. Dati podaci su: 3 3 3 h 1=2m. poluprecIuka R=O. I b) P = \[(PHi PNl = Plghl A . 4 3 Pz2 =P2V2g=P2(3R n-Vk)g. Na OSllOVU ovih sila pritiska odreduju se komponente rezultujuce sile pritiska: Px -= (PN2 .P N2 .6-30 2 b) c) d) Slika P. Cilindricni pregradni zid kvase sa jedne strane jedna tecnost.1.6-30. POI = PIVjg. Prublem 1. N1 odnosno rezultuJ'uca sila pritiska P -= (p2 + p2)112 x y = 40l9N.1. P2 =900kg/m . PN2 = P2gh2 A .PN1 )SillCX + PZ2 .P. P3 =lOOOkg/m .2bar.v3=-4-1.2kN. cx=45°. 2' 2)112 . U pregradnom kosom. gde je Vk -zapremina kalote. a sa druge strane jedna iii dye tecnosti raz!icitih gustina. Pm=O. prikazane na sLP. iIi kosom i vertikalnom. koja se odreduje izrazom Vk -= (3r2+b 2 )nb 16.6-30. Giji je polozaj prikazan na sl.1. treba koristiti metode ravnoteZe tecnosti i potiska. h2 =lm.6-30a-d.1 REJENJE' Pri rdavanju sva cedri postavljena problema.P ) eosex.

PN2 POI = pzg(h2 .631 zatvarac je neopterecen.PN22 ) smaJ2 + [G2 - 2 Pm =Plg(hl . POI = Pl V3g .gustine PZ' U polozaju prikazanoID na sLP. G3 == P3 V2g· POI .PN21 + (PN3 . Odrediti silu koja OVOID prilikom deluje na zatvarac A-A. a poldopac A-A ce biti opterecen. d.PN3 ) cosaJ }112 '" 23806. G2 = P2 (V2 +V3 )g. na klip teiine G. if. R. polje pritiska 11 tecnosti gustine Pz ce se promeniti. P02 = P2 VZg. G] = pJ/3g . PNl == (Pm + p]g"2)a . REfENJE. Slilm P.~ sina)a. = Plr~g. r.6N c) P". Usled dejstva sile F.(PM-PN 2 )COsaft = 24731.6-31.~)a . PN21 =[ Pm + pzg(h 2 - ~) Ja .PN3 + (PM -PN2 )sina]z +[Gl -P02 -P03 . P == P2g( h-R . Konusno-polusferni zatvarac A-Asa spoljne strane kvasi tecnost gustine PI a sa unutrasnje tecnost. . {[ Pm .1. R 2 2 sllla)a.6-31 1 \ I . PN3 =:= (P2gh2 +P3g~ sina)a.1. PN3 == (Plgh l + P3g~ sina)a . P03 == P3 V3g· Problem 1. G.Site pritiska na krive povrsi 75 PNI = PlghlA. F. G2 = P2 V4g. N2 PN3 =(P2gh2 + P3g"2)a R . Poznate veliCine su: h.R A = F (2r I d) 2.P03 + (PN22 . PN22 ==[ Pm + pzg(h 2 + ~ sina) Ja. G3 = pFzg· 2 d) P == {rPNI .SN PM = Pma.

< Ovaj koordinatni sistem moze se. S druge strane.4) Iz (1. na koji deluje sila teiine po jedinici mase g.76 1.1 pravcima.3) stavi p=K=const.x-F.7.1).fi. u principu. vazi i za relativno mirovanje fluida i ona u skalarnom obliku glasi: (1. Dakle. ako· se u jednaCinu (1.7. Fy i F z komponente sileo Kaleo je rezultujuca zapreminska sila konstantna to je po(ie sila koje c1eluje na fluid hornogeno.1. se moze iskoristiti za definisanje izobarskih povrsi.7. rezultujuca zapreminska sila po jedinici mase je: F =if + ( -5) = FJ + FyJ + F'J = const.2) sledi da je polje pritiska promenljivo n svim Slika 1.7. tada se 0 relativnom mirovanju.7. konstantu C je najlakse odrediti. Osrmo'lfIDI. pri relativnom mirovanju izazvanom konstantnim ubrzanjem ii deluje inercijalna sila po jedinici mase -a. s1.1. jednostavno.7. Nairne. Integraljenjem jednacine (1.7. sa s1. ali u slucajevima kada se veze za: nivo slobodne povrsi.4) sledi da su izobare ravne povr. vee promenljivo.7.1. P®lje pdtiska i .1) Na fiuidni de lie. izobarske povdi Ako se u rezervoaru (v. iz . i ono je linea17lo promenljivo sa koordinatama x . ne moze ni govoriti jer u tom slucaju fluid struji. koje su u odnosu na horizontalu nagnute pod uglovima . RELA'fIVNO MIROVANJE 'fECNOS'fll PRI TRANSlLACUI 1.7.1) nalazi fluid gustine p i aka se rezervoar kreee konstantnim translatornim ubrzanjem = tada fluid u odnasu na a a/ +ayJ +aJ rezervoar relativno miruje. izuzev u pravcu koji je normalan na sHu F (povrs p=const. Ojlerove jednaCine (1. 1.-F.1). Ukoliko ubrzanje a nije konstantno.1) dobija se polje apsolutnog pritiska p= p(Fxx+Fyy+Fzz)+C . Posle dobijanja konstante integracije C polje pritislca je potpuno odredeno.7.@g milrmr21Irnja flhlllida. nivo tecnosti u rezervoam iii neku drugu karakteristicnu izobarsku POVIS. . Osnovna jednaCina mirovanja fluida Ojlerova jednaCina (1. pri cemu su F".1) napisane u vektorskom obliku: pF = grad p (1.Y K-C Fx Fy (1. Nadjeno polje pritiska. dobice se jednacine izobarskih povrSi: z=PF. (1.7. y i z.7.7.1xll jedIrnaciJllal rciaUvIDI. vezati bilo gde.3) u kome se konstanta integracije C odreduje iz granicnog uslova poznavanja pritiska u nekoj tacki fluidnog prostora u usvojenom koordinatnom sistemu OXYz. a koriseeni fizicko-matematicki model strujanja je sasvim drugaCiji nego onaj koji vazi za mirovanje fluida.

7) gde se zapremine V. i P e . SHe pritiisl!!:.ll! lraVlIllC i krive povdi.2.5. z): Prime nom . dobivajll projektova~em krive povrsi.5) na oblik (1. b) c) Slika 1. i pravci njenog dejstva.z) (1. primenom opsteg izraza (1.verti!caIno rastojanje ad tezistaokvasene povrSl do nivoa slobodne povrsi tecnosti. i z.hidrostaticki pritisak u tezistu okvasene povrsi.y..5) Kao sto je ovaj izraz za silu pritiska bilo moguce pojednostaviti za primenu u Odeljcima 1.! tecnosti je rtn'na pow§. to ce i ovde biti moguce. (1.7. odreduje se I rezultujuca sila pritiska P == ~ P. (i=x. para/e/na sa osta/im izobarskim povr. a) U sIucaju kada je okJlasena ra/lna POJlr. 7.6).2a). na nivo slobodne powsi.z).1).! (sl. i 1.7~3). i s/obodna povr.oje deJluju lIll. predstavljeno izrazom (1.=PF. z Fx Prema tome.7.6.Relativno mirovanje teenosti pri traJ7siaciji 77 a == arctg(p) .!im~ a njena jednaCina se dobija iz (1.y.7.fAidA. linearno promenljivo sa koordinatama x. (i=x.5.=pV.l. u koordinatnim pravcima.2.7. b) U slucaju kada tecnost basi hivlt povrs (s1.2b) tad a se kompbnente sile pritiska odreduju kao lj=tpdA. a 0 cemu ce biti vise reci kroz primenu u slucajevima ravnih i krivih povrsi.4) za K = Pa' 1. y.7. Sila pritiska koja deluje na bilo kakvu ravnu iii krivu povrS A maze se odrediti. sila pritiska se odreduje prime nom jednog ad izraza P = JA pdA == p~zcA = PeA (' .7.a I!!:. y.7. / P). + p) + Pz2 odnosu na horizontalu odredeni uglovima (Xi . koji su u == arctg(p. !coji glasi: (1. Na osnovu komponenata P.6) pn cemu su: z c .P. moguce je preCi sarno zato sto je polje pritiska p=p(x. Od obIika za silu pritiska (1.7. i za slucaj relativnog mirovanja tecnosti pri translaciji.7.1.

dobija se sila pritiska P"" - f pdA f piii + P I grad pdV + P JpFdV + P A = N A = V N = N V ( 1.7. Napadna linija sila p. ttproizvo(. u nekim slucajevima odredivanje merodavne zapremine Vi i nije tako lak posao.9) u potpunosti definise silu pritiska koja deluje na krivu povrs (sl.78 Relativl10 mirovanje tecnosti pri translaciji izraza (1. koriscenjem izraza (1. sl. u s-pravcu.7) sile pritiska je moguce odrediti za bilo kakav oblik krive povrsi: Ali.5).2c). na pI.3) iii metodu potiska (Odeljak 1.7. integral u tom izrazu ponekad nije lako reSiti.7. Ravne povrsi se uvode zato §to se na takvoj povrsi najlakse odreduje sila P .koju ispunjava tecnost. kao sto je prikazano na sl.7.7.1.8) gde je Vs . prolazi kroz teZista zapremina Vi (i=x. Odredivalllje sna ]!llJriUska teclllostii )lUll kri:wce JllovrlH meto«iama ravllllo1i:eze teCllll(])sti i poUska Ponekad sile pritiska na krive povrsi. ~ razloga jednostavnosti zapisa uvodi se komponenta . moze izdvojiti i II njoj posmatrati ravnoteZa tecnosti.6.f odredenom ortom normale S (v.prtlVCt~ 1.2. jer kriva povrs maze bitiproizvoljnog oblika.6).1. Z.3a.9) Izraz (1. y.3. kao Ps = pVsFs (1.7.zapremina dobijena projektovanjem krive povdi.1. s). s). Tom prilikom. na nivo slobodne povrsi tesnosti.3. a) Metoda ravnote:fe tecnostt: Kada neku krivu povrs kvasi tecnost.7.7. prime nom izraza N (1. U tim slucajevima moguce je primeniti ili metodu ravnoteZe tecnosti (Odeljak 1.7. Naime.7.7. Medutim. Zato se. nije jednostavno odrediti. za takav proizvoljan oblik tesko je naCi polje pritiska na povrsi.. postupkom izlozenim u Odeljku 1. Sada se formirana zapremina V. a kao drugo. dok je komponenta rezultujuce zapreminske sile po jedinici mase F~ = F cos(F. u cilju odredivanja sile pritiska. Medutim. a) b) Slika 1.7.2).ilOm.7) moze se odrediti komponenta stle pritis!ca !coja dehije Ita hivlt povr. kriva povrs zatvara ravnom povrsi i na taj nacin se dobija zatvorena kontura koja ogranicava zapreminu V.7.7. koriscenjem Ojlerove jednaCine (1.6.3a).2) i veze izmedu povrilinskog i zapreminskog integrala. tada sila pritiska moze da se odredi primenom izraza (1.

6. /=lm.10) Ova jednaCina izraiava ravnoteiu sila koje deluju na izdvojenu fluidnu zaprerninu V Treba naglasiti da je rezultujuca sila pritiska P jedllaka sili reakcije veze R=. Pm=1480Pa.n :::: 0.10) se svodi na izraz (1. Sud cilindricnog oblika (sl. Dati podaci su: d=SOOrnm. i za slucaj mirovanja (5 =0) svodi se na silu potiska (1.1. F.translatornog kretanja. D=lOOmm. jed ina razlika biee u smeru sile P .P. koja deluje na bilo koji fluidni delle. Ova sila potiska definisanaje izrazom -PF =: -pr. takode. 7.B P A B Slika P.3b). Tom prilikom. normalna na izobare.5m/ S2 Odrediti sile pritiska koje optereeuju poklopce A.7. jednacilla (1.1.sila inercije.1. tada se postupak opisan u Odeljku 1. pa ce u usvojenom koordinatnom sistemu vezanom za F'~" F A Zc. koja je sada usmerena lea nivo~ slobodne povrsi tecnosti.Sm. koje deluju na izdvojenu zapreminu (sl.:: -P. glasi: . jednacina (1.7-1a) kreee se translatorno konstantnim ubrzanjem a:::: 4.7). a=45°.l.7-1 .3a u potpunosti moze ponoviti. tj.7.1.fr:::: -pV(g -5). koja se razlaze na komponente: P :::: G+ F. je F = g. sl. Dakle. h=lOOmrn. b) hfetoda potiska.7. Ona je.7. P = lOOOkg/ m 3 • RESENJE Rezultujuea zapreminska sila po jedinici rnase. Za slucaj mirovanja fluida ii:::: 0. jednacina ravnoteie sila.n+PN=-R (1. B i C.9) moze da se napise u sledecem 0 b liku P::::G+F.1l =: -pV5 . i F predstavlja opftu (Arhiinedo/Ju) stlu potiska za slucaj jednoliko ubrzallog . b=O.Relativno mirovanje teci10sti pri translaciji 79 rezultujuce sile pritiska P :::: pVF.6.9). Prema tome.Problem 1. H=lm.7. a njen pravac napadne linije prolazi kroz teziste zapremine V. 13=60°. U koliko je lleka kriva povrs okvasena taka da se pri rastavljanju veze dobija zapremina Vkoja nije ispunjena tecnoscu (v. Na kraju treba napomenuti da napadna linija sila pritiska PF prolazi ktoz teiiste zapremille Vi ona je normalna na izobarske povrsi.7.1l' F F gde je G:::: pflg tezina tecnosti i F.3b).5.

7.7. podignut za rastojanje zm == Pm / plFJ Ako bi usudu iznad nivoa teiSnosti vladao potpritisak P v' tada bi Divo slobodne povrsi tecnosti bio ispod nivoa tecnosti u sudu na rastojanju Zv == Pv / ~FJ U slucaju da je IFzl == g.) g-a sma.n == 81. Z= . odreduje se vertikalno rastojanje I I .7.== arctg acosa == 25 6°. liZ pOlloe (1. koji glasi: Pm Fx x (2) z == plFzl + IFil . Fy = 0.-(g-dsina.)x=-I AA z=-Ji = {Pm + p[alcosa.P. Za primenu ovih izraza potrebno je poznavati polozaj nivoa sIobodne povrSi tecnosti. Pre nego se pre de na odredivanje sila pritiska.razom (1). PE == (p. Fz g-asma.)z] +C. dok se 8ila P moze odrediti prim~nom izraza B (1.9N. kao prvo.)zl· (1) S obzirom da su povrsille poklopca A.' Drugo.Pa ) x_ -b AE b-Ji ={pm - x=O z=(H+d/2+h) AC =[Pm + p(g-asina. Prema tome.7.x+(g.80 Relativno mirovanje tea10sti pri Irans!acUi nivo tecnosti u sudu projekcije sile biti: Fx =-acosa.P" = Pm . ~A . B i C rayne povrsi.treba odrediti odgovarajuee geometrijske parametre. Iz uslova poznavanja pritiska na nivon tecnosti u sudu..)H]} d 4TC == 2217N. Nairne..p[acosa. iz jednaCine za polje pritiska (1). 1z ovog obIika jednaCine slobodne povrsi tecnosti dolazi se do veoma vaznog zakljuiSka: da je nivo slobodne povrsi tecnosti. Ovaj zadatak moze se resiti drugaCije . koji se odreduje iz jednacine (2).+(g-asina.6). maze da se napi~e u kracem obliku. dobija se p = -p[acosa. . odrediti jednaCina slobodne povrsi tecnosti. to se sile pritiska na njima mogu odrediti primenom izraza (1.. Fz = -g+asina.1). ~ p(g -a sina. koja su detaljno opisana u Odeljcima 1. u koordillatnom pocetku (x=z=O.5a i b. kada se ~uvrsti P = P a ' i glasi: Pm a cosa.asina. d p[abcosa. odredenog jednacinom (1). Zato ce se.4). P = Pa + Pm)' dobija se konstanta illtegracije C = Pa + Pm' pa ce polje pritiska biti P. . sile pritiska: P i Pc mogu se A odrediti primenom izraza (1.x+(g-asina. ugao nagiba izmadu horizontale i izobarskih povrsi.)H]}-2 2 Slnl-' TC =1478N. Uvrstavanjem ovih komponeilti sile F u Ojlerovu jednaCinu (1. tada se nivoi slobodnih povrsi nalaze na rastojanjima Pm / pg iIi Pv / pg. Prvo. Ova jednacina sledi iz polja pritiska. sile pritiska su: 2 PA == (p.8). uodnosu na nivo tecnosti u sudu. primenjene za teZiste poklopca B. tj. u kojima su natpritisci u teiistima povrsina odredeni if..)(H +f+h) ] D.iznosi Fx y == arctg. Ova jedn3cin3.7). .1.7.

primenom izraza (1. odreduje rastojanje 11c =Zc [cos ~ + sin ~tg(~ . H=lm. Radijus krivip.Cnosti pri translaciji 81 acoscx b H' g-asincx + . na osnovu kojeg se. cx=30°. Pm = 800Pa.1.7-3 odnosi se na stanje mirovanja na horizontalnom delu puta. Pro- P = [Pm + p(g. Dati su podaci: a=lm.7-2. p =7S0kgl m 3 • . Problem 1. Odrediti ugao u odnosu na horizontalu pod kojim je nagnuta tecnost pri translaciji. zato sto su sile pritiska ucrtane na sl.7. h=O. Pm . b=1.7-1 suprotnog smera od pozitivno orijentisanih OSa x i z.ii. b) silu pritiska koja opterecuje dno autocisterne.a sin ()(.y)]. d . D2rr. a ona iznosi B Zc = p(g-asinti) . U autocisterni koja ima povrsinu poprecnog preseka oblika elipse: nitlazise benZin.9N PH .7. IFBI =gcos~+asin(~-cx) = IFxlsin~+IFzlcos~. p= 1000kg/m . potrebno je odrediti komponentu rezultujuce zapreminslee sile po jedinici mase u pravcu dejstva sHe P .7-3. Nivo slobodne povrsi tecnosti prikazan nasl. i prime nom jednacine (1. kao trece.e je R=600m. Na kraju.4) dobija se ugao pod kojim je nagnuta tecnost u odnosu na horizontalu.P.1. dole se sa izrazom (1. Problem 1. koji iznosi acoscx . Odrediti.8) odreduje sila = pVBIFBI = P llcl sI= 4~. kao i silu koja opterecuje dno suda. napunjen do visine h.7.6) dobija se sila pritiska na dno suda F == g . krece se translatorno konstantnim ubrzanjem a == Sml S2.7. ~ = arctg(----·-:--) == 30 60 • Pnmenom izraza g-aSl11cx ' (1. Iznad benzina vlada atmosferski pritisak. Autocisterna se krece konstantnom brzinom v==70km!h u krivini ciji je nagib definisan uglom cx=2°.Relativl10 mirovanje te.) H]BL == 16220N.:~ F 1478N U prethodnim izrazima za sile pritiska koriscene Su apsolutne vrednosti za komponente rezultujuce zapreminslee sile. d2rr.2m. Z = pVc I~ I= P-4-(zm +H +2+ h)(g-asmcx) =81.7) odreduju se sile pritislea PA Pc = PV:4 IFxl= P-4-(l+b+ t~)aCoscx=2217N. RESENJE: Rezultujuca zapreminska sila po jedinici mase je jektovanjem ove sile na horizontalni i na vertikalni pravac. a) ugao u odnosu na horizontalu pod kojimje nagnut benzin. Prizmaticni sud sirine B=lm.P.lm. Dati su podaci: 3 L=2m. Konacno.

. +b J Pv +(Pa + Pm) h'. Vazduh u komorama menja stanje izotermski.. . i krece se translatorno konstantnim ubrzanjem a pod uglom cx.7-3 Nadena resenja vaze i za vagon-cisterne koje imaju poprecni presek ablika elipse.azi otvor." .7.:.. Odrediti ubrzanje tako da slobodna povrs bude upravna na poklopac suda AB. = 30492N.. Rezervoar R. . .. 1z uslova zadatka. Slika P.. I. Problem 1. )./em 1.7-4.. Iznad nivoa vade desne komore je vazduh pod natpritiskom Pm' a iznad nivoa leve komore vlada potpritisak Pv ' U pregra Ji P.( g b) -a. 21 aJ Slika P..7-5. H.7. sirine L.7-5 RESENJE: Rezultujuca zapremi-. gRlv -sincx.b 2h(Pm + Pv ) 1 pd cemu je b == (P m+ Pv ) / pg.. == g.. Poznate veliCine su: h.1. to ce se smatrati da je an = const . Sud oblika kocke. 1 RESENJE. b) Primenom izraza (1.. podeljen je pregradom P na dye jednake komore.Traieno ubrzanje je p H a=TI" . pri dnu.82 Relativno mirovanje teenosti pri translaciji RESENJE: Kako se autocisterna nalazi u krivini to ce na fluidne delice delovati inercijalna sila po jedinici mase an = v 2 / R.. napunjen jedvema tecnostima gustina PI =::800kg/m3 i P2 =lOOOkgim 3 ..4) sledi cosa B= arctg 2 3. koje se nemesaju.=45° prema horizontali.:::ina. a) Iz jednacine tipa (1. nska sila po jedinici mase F=:: g. a ' % i '.. L.Fy = 0 i F. tako da pritisci u vazdusnim prostorima obe komore h budu isti.a ima komponente Fx == ~c()scx. tako da voda moze da pretice iz komore u leomom. da je slohodna povrs normalna na poklopac AB .1. Odrediti ubrzanje a. LP a gI . S obzirom da je radijus krivine mnogo veti od poprecnih dimenzija autocisterne. Pro/. Rezervoar se krece konstantnim translatornim . a x o A B potom odrediti sHu pritiska koja ~ ga opt~recuje.6) dobija se sila pritiska na dna auto-cisterne P = pg(h + a)abn coscx.horizontalnim R ubrzanjem a.68°. na kome se na rastojanju 112 na). stranica 21=4m.. nalazi se procep.

P1..76b.L7-6 RESENJE: Analiza sila koje deluju na poklopceA-A i B-B prikazana jena s1. sirine B.P2 )g/ I 2tga.6). krece se konstantnim translatornirn ubrzanjem a koje je u odnosu na horizontalu nagnuto pod uglom a. PA2 ::: {P2 [/acosa+(g -asina)(h +d)]. p::: p a + PIgI12tga). P2 ::: (p... horizontalna komponenta sile je Fx = g / tga. I.7. P. U usvojenom koordinatnom sistemu. Pozllate veliCine su: h..3N . (p_ P /2) gl+p g(X_l)J_l. Prizmaticni sud. dobijaju se izrazi za sile: PA = PAl +PA2 . . Polja pritisaka u posrnatranim tecnostima odredena su izrazima: P -. U sudu se nalaze dye tecnosti gustilla PI i P2' koje se ne mesaju. d.Lx.. PI (g-asina)(h+..-)(d+b)B .7"7a) precnika D=200rnrn i visille H=300mm na poklopcu A ima pijezometarsku cevCicu postavljenu na rastojanju R=80mm od ose i u kojoj je voda napulljella do visille h=lOOmm.. b.. ' b ".Problem 1. ::: Dakle.7.... I 2 2 2 tga KoristeCi ova polja pritiska i izraze (1.PI)(g-asina)(h +d +b)}2bB ... .7-6. vezanom za mali otvor. ::: (p- Pa)~~oAI =0... PI' P2' +z v -I h d -_-___p~~~-~~~~~~~~~A "~F.-----.Pa)~~IA2::: (PI +P2) t:a /3 = 141. Sud se krece kOllstantllim horizontalllim . a.. a.' IE a) " - ~ <10_---3- VIe x b) :}>::.. KoristeCi sHean postupak resavanja kao u primeru 1. Odrediti sile .. B..7-5. _~·:>//'li11---~- ~i'~ 1 ~-p. rezultujuca sila pritiska na poklopacAB je P AB P2 ..=-:::---- g -. p::: Pa) i na razdelnoj poyrsi tecnosti (x=II2. I tga a .7-7.· PE .A oft-A Slika P./ D -"""-".(P2 -.. jednaCina za apsolutni pritisak (1..konstante integracije CI ::: p a i C2 = Pa + (PI .::. dobivaju se· . gde i=l oznacava tecnost gustine PI' a i=2 tecnost gustine P2' Koristeci uslove za pritisak u koordinatnom pocetku (x=O.\ ~~ . d+b. Zatvoreni ciJindrielli sud (s1.Relativno mirovanje teenosti pri transIaciji 83 (Fz ::: 0) dobija se a::: g / sina.1.::. PAl::: PI[ alcosa+(g-aSilla)(h+f-b)]cd -b)B .trallsJatornim ubrzanjem a::: 2ml S2.3) ima oblik: p(i) ::: Pigx I tga+Ci . odreduju se sile pritiska: (p_ p )(1)::: a :::[p .. Prema tome. Odrediti sile pfitiska koje opterecuju poklopce A-A i B-B kada poyrs razdvajanja tecnosti prolazi kroz tacku D. 2 ProD/em 1.- PAl~A ' .

Zato ce se odrediti polje. iz koga se dobija identican izraz za silu .1). integraleCi je. potrebno je odrediti zapremine nastale projektovanjem hive povrsi poklopca E na nivo slobodne p0\rrsi tecnosti u vertikalnom i horizontalnom praveu. i koristeCi u koordinatnom pocetku (x=z=O) gramem uslov P = Pa' dOblJa se polje pritiska P-Pa=-p(ax+gz). n: 4 = 35. . sl. u jednacinu (1. odnosno iz nje rastojanje . izraza (1.7-7b). Za primenu zapreminske metode. odredice se zapreminskom (opstom) metodom i metodom ravnoteZe tecnosti. iz kojeg se (za P=P a ) dobija jednacina slobodne povrsi tecnosti z == . pritiska i jednaCina slobodne povrsi tecnosti u koordinatnom sistemu vezanom za nivo slobodne povrsi i za osu simetrije suda. To projektovcmje je prikazano na s1. P. =-g. Fy ==0 i F.1. UvdtavajuCi komponente rezultujuce zapreminske sile Fx = -a.84 Relativno mirovanje teenosti pri translaciji pritiska koje deluju na poklopce A iE. pre rna kojem ce kornponente sHe pritiska na poldopac B biti 11 4 D 3 D21[ l PBz == PVBz Fz = plZ3(T) rt+T(H+h+zo) Jg. z x a) b) G c) Slika P.8N .7. u slucaju da on predstavlja donji deo sfere(v.77b. PA • Sila pritiska na poldopae B.X a / g. Sila pritiska na poklopae A moze biti odredjena primenom izraza (1.7. II PBx == pVBx Fx 14 D2 I I= P23(T) n:a .1.6) i iznosi: . jer Se na tim . z=-(zo+h) iIi primenom izraza (1. Ovde treba napomenuti da je zaprernina polusfere VBx dobijenaposle odbaeivanja dvostruko srafiranih zapremina u horizontalnorn praveu. 2 / AA == pg(zo +h). mogu biti odredene na razlicite nacine.7.7-7 RESENJE: SHe pritiska na poklopee A i E. tj.7).z 0 =: aR / g koje definise polozaj usvojenog koordinatnog sistema u odnosu na pijezometarsku eevCieu.D.1. .P. ako poklopae Bpredstavlja donji dec sfere i ako predstavlja gornji dec sfere.7).7. u ovom slucaju.

izdvaja se zapremina 14(D)3 ~.10). primenom ravnoteze tecnosti. Slika P. h=lm. Dakle. norma In·l a e lillSU 1 a S1 !Pix pi.7·9.7N .Relativno mirovanje te. koji je napunjen vodom.7. Odrediti sHe pritiska koje opterecuju cilindricni poklopac A-A i ravni a. krece se konstantnim translatornim ubizanjem nagnutim pod uglom a u odnosu na horizontalu.9N F.=J(pVa)2+(PN -pVg)2 =107. jednaCinom ravnoteie sila (1. P.9N. F Prema tome. Sud napunjen vodom krece se konsta- ntnim translatornim ubrzanjem a = 3. a = geos ~ / sin(~-cx.1lleTCIJe Fin = pya7 .7-8. Primenom ravnoteie tecnosti.73g b) Problem 1.7. ProDlem 1. U slucaju da poklopac B predstavlja gornji deo sfere (v.7).' +(g + a sina)h +j R[ acos(~ -a) + gSin~l}:= 1858. RE:SENJE' a) Slika P.7-7c) izdvaja se zapremina polusfere V na !coju se primenjuje metoda potiska.1.11). Fs := := pR 2 n { P. Prema ovoj metodi.l. b) Koliko treba da bude ubrzanje a da bi sila smicanja zavrtnjeva A -A bila jednaka nuli? Dati podaci su: Pm := 2kPa.~ I sila P. Rezervoar prizmaticno cilindricnog oblika. odnosno jednacina ravnoteie sila (1. na polusferu deluje normalna sila Pzv i sila potiska P =-pVF=-pV(g-a)=-pVgk+pVaf. Ova sila moze da 8e odredi i primenom ravnoteie tecnosti. T/ ••• T V = 23 T TC. zatvara polusferno dno poluprecnika R=200mm. Ovaj sud. oblika eliptickog cilindra.27m / S2 koje je postavljeno pod uglom a=30° U odnosu na horizontalu. s1. Rezultujuca sila pritiska koja deluje na poldopac 15 je P~ = + = 148. uopstenom zaprerninskom metodom .7.9N .7-8 F.izraz (1. ~=45°. a) Odrediti sile istezanJa i smicanja zavrtanjske veze A-A. sila pritiska na poklopac B iznosi p. ~pR3n[geos~-aSin(~-a)l = l02N.) = 2.c71Osti pri translaciji 85 delovima sile pritiska uravnoteiavaju. Pri tome tezinu polusfernog dna zanemariti. kao i P~. pritiska PN = P D41t (H +h +zo)g. moze da se odredi. tj. 2 P~ =J +(PN +G)2 =148. df··~ se 81·1e: tezme G=pv g . ali ovde taj izraz vise nema svrhe primenjivati.7-9 .1. sila pritiska na poklopac B iznosi: .

7-11 . p PVg Odrediti sile istezanja i b) a) smicanja zavrtanjske Slika P. U kOSOill zidu snda.__ --__Fj~" : 'll)g a .7-1. a = 3m/::P. ~=45°. gde su: PN = p[adcosex+(g +a sinex)(h +Rsin~)12RI sin~ . kreee se kOl1stantl1im translatornim ubrzanjem nagnutim u odnosu na horizontalu pod uglom ex.)] + (pVcacosex)Z }:= 83. PH = p[-abcosex. i d) polusfernim poklopcem C. d=200mm. b) polusfernim poklopcem A2.7-1. iz primera 1. Problem 1.3).()(..7.: .79N . d 3. 1=250mm.86 Relativno mirovanje teCnosti pri translacij'i poklopac B-B.+(g+asinex)(h +Rsin~)12Rlsin~::: 89. Dati podaci su: h=200mm. B i C zamene sa: a) polusfernim poklopcem AI.12 sin~' f.~' :::'--~._ _ _ _ 71:_ d3 / D3 11: ___ a) b) PAl = {CPA + pVAacosex)2 +[PVA (g-asinex)1 PA2 f/2 := 2331N.B = {[PH - Pc . RESENJE: Pri resavanju zadatka treba koristiti metode ravnotde tecnosti i potiska (Odeljak 1. p= lOOOkgim3 • RESENJE: PA := J(~v + pVacoscxi +CpV)2 (g+a sinal ::=: 156. Odrediti intenzitete sila pritiska koje deluju na nove poklopce.=30°.1. sirine B.7-10.12 ' na Cijim ravnim presecnim povrsinama deluju normalne sile pritiska PA .1-U.~ + sin~cos~)R2l .»)]Z + [pVB(gsin~.12' VB . ex. c) poluelipsoidnim poklopcem B. PVB(gcos~ +a sin(13. R=lOOmm. ravni poklopci A. i A -nagnutoill pod uglom ~ I I u odnosu na horizontaI I In.7-10 VA .c == {[ Pc + pVc(g. nalazi se pravougaoni : "-----'<c-------'* otvor koji je zatvoren I I"""f----'-_ poklopcem dvostrukog polucilindricnog oblika.6N. Tom priikom izdvajaju se zapremine: Stika P. Ako se na cilindricnom rezervoaru. = {CPA -pvAacosex)2+[pVAcg-asinex)j2r/2 =2124N.a cos(~ _a»)]2f/Z ::: 1258N 2 c) d) PR. c . Problem 1.• Sud napunjen tecnoscu gustine p.1.15N . b=lOOmm. v:= (71:. Primenom opisanog postupka dobijaju se resenja: 2 ___ I.a sin()(. PB iIi Pc' koje su vee odredene n primeru 1.

Na zapreminu Vo == r 2 nB / 2 primenjuje se metoda potiska. Problem 1. H.-. Na zapreminu tecnosti V == R 2 nB / 2 primenjuje se metoda ravnoteze tecnosti. Pri ovakvom kretanju suda odrediti sile istezanja i smicanja zavrtanjske veze A-A.acos(a+ ~)l ' koje opterecuju zavrtanjsku vezu A-A.r cos~) +(g+asina)(h -rsin~)l2rB. koje je u odnosu na horizontalu nagnuto pod uglom a. TeZinu poklopca zanemariti. h. B) p. B. R. nalazi se pregrada B-C koja sud deli na dye komore. sirine I.p(V -Vo)[gcos~+asin«x. (I=h). Odrediti ugao a taka da rezultujuca sila pritiska koja deluje na cilindricni poklopac A-A.1.7-12. a.. inercije pVa i normalna sila pritiska PN2 == p[-acosa(l+Rcos~)+(g+asina)(h+Rsin~)l2RB. Za vreme kretanja sud a tecnosti gustina PI i P2 ne kvase go rnj i poklopac suda. I. RESENJE: RastavljajuCi vezu A-A po ravnoj povrsi A-A formiraju se dye zapremine polusfernog oblika Vo i V.7-13. koji je zutvoren (po celoj Slflm suda) polucilindricnim poklopcem A -A. R. i normalna sila pritiska PN1 == p[-acosa(l. i sila smicanja Fs == p(V . == PN1 +PN2 .Vo)[gsin~ .7-13 Pp P2' a. r. G. h.1. :::t=.~ Slika P. -T1 1 1 1 h 1 1 1 I I I I" . projektovanjem navedenih sila u merodavnim pravcima dobijajll se: sila istezanja F. ~.Relativno mirovanje tecnosti prj translaciji 87 veze A-A. Poznate velicine su: h. RESENJE: TraZene sile istezanja i smicanja zavrtnjevaA-A su: .+~)]. nalazi se pravougaoni otvor. -. Na oyu zapreminu tecnosti deluju sile: tdine pVg. Sud se krece translatorno konstantnim ubrzanjem a=2g .7-12 RESENJE: Problem 1. koje je nagnuto pod uglom a u odnosu nu horizontalu. U sudu oblika kvadra. I. c. ~) p. a.. Poznate velicine su: a. b. po kojoj na OVil zapreminu deluju dye komponente sile potiska pVog i pVoa. sirine B. d. bude jednaka nulL Poznate veliCine su: I. R. Pm) Pm' 1 2 Slika P. koji je nagnut pod uglom ~. koje su napunjene tecnostima gustina Pl i P2' U kosom delu pregradnog zida. Sud se krece translatorno konstantnim ubrzanjem a.

= {Pm.p2)[gsin~ -acos(~-a)l ± R2nl.G sin~ . 2 pri cemu su sile: PNl PN2 .88 Relativno mirovanje teenosti pri translaciji F.:= P N1 -PN2 +(PI-P2)[gcos~+asin(~-a)1±R2nl+GCOS~ . Ps ~ (PI . +Pl[acosa(bI2-d)+(g-asina)hl}2RI. = {Pm +P2[-acosa(c/2+d)+(g-asina)HJ}2RI.

za p=K=const. koji se nalazi na rastojadeluju zaprerninske site po nju odredenom radijus vektororn polozaja r == xi + jedinici mase: tdine g.1). polje pritiska je linearno.4).F == g-a+ro 2.8. 1z polja pritiska (1.7.8.3) opste jednacine familije obrtnih paraboloida: z-zo == [(x-x o)2 -(y. koja i za slucaj rotacije vazl.1. dobija se polje apsolutnog pritiska P=P [ --:r(x +y )-(axx+ayy)-(g+az)zj+C ro2 2 2 l (1.1. pa za takvo polje pritiska vazi sve onosto je vee receno za slucaj mirovanja.8.zo)' a njihove koordinate se odredjuju iz jednaCine (1. Nairne.89 1.8..3) i ona predstavljafomtlijl( obrfluh paraboloida.YO)2]q. opisanog jednaCinom (1. Temena obrtnih paraboloida Ide u tackama T(xo..Ki:lko rezultl(juC-a zapreminska sda F n(je /Cons/aI/flIt? to polje pritislca (1. dobija se jednaCina izobarskih povrsi C . Fz = -(g+a z ) • Njihovim uvrstavanjern u jednaCinu relativnog rnirovanja (1.1.2) u kome se konstanta integracije C odredjuje iz uslova poznavanja pritiska u nekoj taCld fluidnog prostora.8.3). Pofije pdti51ka n b. Slika 1. imaju vrednosti: . (j/F.8.Yo. Medutirn.. RELATIVNO MlROVANJE TECNOSTI FR! ROTACIJI IJtl. .8.7. inercije prenosnog translatornog kretanja -5 i obrtanja yJ..2).:o1l»ar51ke povdi Razrnatraee se opsti slucaj relativnog mirovanja tecnosti u odnosu na rezervoar. neka se rezervoar istovrerneno kreee translatorno konstantnirn ubrzanjern 5 == a)" +a) +aJ i neka seokreee oko vertikalne ose konstantnom ugaonorn brzinom ill.1).1) Komponente ove sile su: Fx ==ro 2 x-ax' Fy =ro 2 y-a y . na fluidni delle (v. i za slucaj relativnog mirovanja pri translaciji. aIm se posmatra polje pritiska na cilindricnim povrsima koje su opisane sa r=const. opisanog jednaCinorn (1.K ro 2 ? 2· l 1 z=--l--+-2 (x-+y )-(a x+ayY)J r g+~ P .S. Tada. x (1. pa ee rezultujuca zaprerninska sila po jedinici mase biti: . sl.2) vise n(je lineamoJ vee je nelinearno. r (1.8.

1z jednaeine (1.8.3) imaju jednostavnije oblike. ako je ree 0 relativnom mirovanju fluid a sarno pri rotaciji.8.cilindricni koordinatni sistem r-z vde za osu rotacije na nivou slobodne povdi teenosti.1.8. Kada se ovaj rezervoar okreee konstantnom ugaonom brzinom co tecnost zauzima polozaj prikazan na s1. relativnog mirovanja fluid a su iIi eista translacija iIi Cista rotacija. obrtni paraboloidi. Z : = . tada je := 0. Medutim.4) pg 2g Izobarske povrsi su.2a. jednaCine (1. interesantni za telmicku primenu..1. p:= Pa' iz jednacine (1. za p:: P a' dobija se jednaCina slobodne povdi co 2r2 z:= 2"g" (1. FO.. i jednaCina bilo koje izobarske povdi kod koje je koordinatni sistem z-r vezan za teme obrtnog paiaboloida.5) odreduje konstanta integracije C:= p a' te se polje Az piitiska svodi na oblik CO 2r2 .8. ito: co 2r2 C-K co 2 r2 p= p(---gz)+C. dalje. Interesantno je.gzY· (1.7) ujedno ce biti i jednacina bilo kog obrtnog paraboloida (izobarske povrsi) kod koga je koordinatni sistem vezan u njegovom temenu. koji je u stanju nrirovanja napunjen teenoscu gustine p do visine H.7. ujedno. razmotdti za koliko se..8.2.8. koji glase: a z:=--+-(x-+y). 1.. Ovde se postavlja pitanje kako se menja potje pritiska i kakav je izgled izobarskih povrsi? Odgovor na ova pitanje ce se naCi koriseenjem vee date analize iz Odeljka 1. U nekim specijalnim slueajevima.2a) . odnosno zbogpromen(iivDstirezultujuce zapreminske sile F. pri \ \ . ali sada imaju temena na osi rotacije.8. Kada je ree 0 translaciji. ona je detaljno proueavana u Odeljku 1.4) imaju najprostije moguce oblike._ 'P-P a == p ( T .5) 2 pg 2g Dobijena jednaeina je. tada se primenoID granicnog uslova 1"=0.8.2) i izobarskih povrsi (1. koji tretiraju osnosimetriene probleme u odnosu na osu rotacije.1. (1.)'IJlI!lIjenog tecl!lIoscu P:=pl-2 (x 2 +/)-gzJ+ C ' Ico 2 l C-K co 2 ? 2 Posmatra se cilindricni rezervoar polupreenika R (sl. jednaCine polja pritiska (1.8.7) zakljueuje se da je 'slobodna povrS tecnosti oblika obrtnog paraboloida.8.8. R@tadja oko vertiblne ®se dHni!lJricl!lIog rezervoara l!lIall.6) 1z ove jednaCine. NajeesCi slueajevi. Ako se polamo .7) a) p b) c) Slika 1.8.8.2. lednacina (1. (1. takode.+ .90 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji Treba napomenuti da je do zakriv(ienja izobarshlz povrJi doJlo zbognehomogenog po(/a pritiska.8.8.

Ovaj pritisak se sastoji ad dva dela. traze vertikalne sile pritiska. dak je drugi deo promenljiv Clan p(j) 2r 2 12. za toliko se na osi rotacije spusti nivo tecnosti. SUe p1l"itJiska na 1l"2Vnle li kJrive povrsi Sila pritiska.8. na pro na zidu i dnu rezervoara.z.4).2c).10) sledi da je na cilindricnoj ravni zida pritisak Iinearno promenljiv sa dubinom tecnosti (v. to ce avaj izraz biti napisan u jednostavnijem obliku R x z v b) c) Slika 1. R nh1 =2R n(h1 +h2) ~ h) =h2 =~ (1. pri rotaciji tecnasti.8. .8) Dobijeno reSenje je interesantno jer kaZe da za koliko se podigne nivo tecnosti na zidu.8.Pa = p((j)2R2 /2'. (1. jednacirta (1. sto za posledicu ima da polje pritiska zavisi sarno od koordinate z. Ako se posmatra zid rezervoara.8. podigne nivo tecnosti (visina h2 ) i za koliko se spusH teme obrtnog paraboloida (visina h). i zapreminskog bilansa tecnosti pre i u toku rotacije sledi (j)2R2 2 1 2 (j)2R2 h1 +h2 =~. sl. maze biti odredena primenom izraza (1. kaja deluje na bila kakvu ravnu iii krivu povrs.- 1.1. Na dalje ce se razmatriti palje pritiska na nekim karakteristicnim vertikalnim i horizontalnirn pavrsima. pri rotaciji u cilindricnom sudu. Jedan deo hidrostatickog pritiska predstavlja konstantnu velicinu kaja se ima na osi rotacije P = pg(H -h1 )..8.2b).1.9) daje zakon promene pritiska P-Pa=pg(h1+h2-Z)=pgz*. .). sl.8. i on izrazava uticaj rotacije tecnosti.7.8. sta je identican zakljucak sa omm koji daje hidrostaticki zakon raspodele pritiska u mirnom fluidu (1.5).1.8. Koristeci jednacine slobodne povdi. Na dnu rezervoara kao ravm normainoj na osu rotacije hldrostaticki pdtisak je promenljiV (v. koordinata r je r=R=eonst.9) KoristeCijednacinu obrtnogparaboloida (b) zazid rezervoara 171 +/:12 =(j)2R2 12g i uvodeCi vertikalnu koordinatu z * = h) + h2 .3. najceSce.8. (1.Relativno mirovanje tecnosti pri rotaciji 91 rotaciji sud a. Ovdese maze izvesti opsti zakljucak da se na svim cilindricnim pavrsima (r=eonst.. k~ja se meri od nivoa slobodne povrsi tecnosti po visini zida rezervoara.3. kao p. Kako se.@. pritisak linearno menja sa visinom tecnasti.gz) .10) Iz jednaCine (1.

p == lOOOkg / m 3 • • Vy c) presek D·D e) p.S-1. ugaona brzina iznosi (0 =mc/30= 20.1.8.Pri obrtanju suda. 1=500mm.7.92 Relativno mirovanje tecnosti pri rotaciji (1. radi lakSeg odredivanja zapremine VOl ili nekih njenih delova. presek D-D j) Poklopac c-c g) Slika P. na nivo slobodl1e povrSi tec'lzost/ (sl. Ova zapremina se odreduje kao 4 (02 fRoZ (0 21CR 1 2 V= zdA==. b=50mm.5) tada je potrebno raspolagati sa poljem pritiska opisanim izrazom (1. It vertikaillom proVelt. Fy =(02 y i Fz =::-g u jednaCinu .-.1.94s.3b).1. od tdista povrsine do ose rotacije.8.8. U nekim slucajevima.-=-R TIff.8. Sud se okrece konstantnim brojem obrta n=200o/min.8.r2rndr=-. Sf ProDlem 1.2). Cilindricni sud (sLP. i ako predstavlja deo rayne povrsi.12) A 2g a ·4g 2 Iz dobijenog rezultata se zakljucuje da su zapremine ispod i iznad obrtnog paraboloida jednake i da imaju vrednost polovine zapremine odgovarajuceg cilindra. B-B i C-C. (1. pa obrtanjem nastala zapremina iznosi Va = 2nrcAo' NajcesCi sastavni deo zapremine VOl koja definise silu pritiska jeste cilindricna zapremina ispod obrtnog paraboloida (v.3a).8. Odrediti sile pritiska koje deluju na poklopce: A-A.11) u kome je VOl zapremina nas/ala projek/ovalljern krive pOVl".3c).8-1ct) na poklopcu A-A ima na rastojanju R=lOOmm ekscentricno postavljenu pijezometarsku cevCicu. ako poklopac C-C predstavlja deo cilindricne povrsi.1• UvrstavajuCi projekcije zapreminske sHe: Fx =::ro 2 x. U takvim slucajevima nalazi se rastojanje re .8-1 RESENJE.1. Ako se sila pritiska trazi primenom izraza (1. dok je za primenu izraza (1. d= 100mm.8. potrebno je poznavati zapreminu nastalu obrtanjem povrsine Aa oko vertikalne ose (sl.1. Dati pedaci su: D=400mm. sl.liA. H=300mm.11) potrebno raspolagati sa nivoom slobodne povrsi i sa svim onim sto ga odreduje. u kojoj se nalazi tecnost do visine h=200mm.

(1) 1z jednaCine (1).8. gde je VAro zaprernina prikazana srafurom na sl. sila pritiska odredena .8-1j).1':.je lineamo i homogeno na cilindricnoj povrsi sa rc = canst. za ovaj sJucaj. Kako je u t odnosu na osu rotacije poklopac A-A osnosimetrican to ce se podil1tegralne veliCine napisati u polamo-cilindricnim koordinatama.9N. sl. f .7.gz] +C Konstallta illtegracije C odreduje se iz uslova poznavanja pritiska (p =Pa) U koordinatnom pocetlru (x=y=z=O) . (2) a iz koje se za uslov poznavanja koordinata na nivou slobodne povrsi tecnosti u pijezometarskoj cevcici (x=R.Relativno mirovanje' tec710sti pri rotacifi 93 (1./ S druge strane.1.6).1. tada je polie p.8-Ib).Pa == p[(x + i)co 12.a).4rog == p[~(h-a) +2~zoJg . odredena primenom izraza (1. Sila pritiska koja deluje na poklopac B-B (sLP. koja glasi Z 2 2 = 2g (X + y co 2 2 2 ) .7.P.P. y=O) dobija rastojanje a == co 2 R2 12g.8-1c). Za primenu ovog izraza potrebno je poznavati rastojanje Zo (vo sLP. 2 ld rc Pc = (p.5).. i to za z = -(h .8. sto predstavlja.5) raspored pritiska (1).Prema tome. 1 D 2 rc [2 2 1 J2 Zo g-1302.~ . i ona iznosi C =p a' Dakle. Dakle.Pa)dA.8-1b.11). razliCit slucaj od predhodnog karla je poklopac bic cleo cilindricne povrsi. P. sl.8-1d) bice.1.1). prema kojima je d rc [co D.7.. te se za odredivanje sile pritiska mogu primeniti izrazi (1. dobija se polje pritiska p = p[CX2 + i)co 2 12. .5. prema kome sledi: :J _ _ D lB-pVBrog-p 3(2) 3 rc+ D4 rc (l+h-a)+2 D4 rc D rc . sLP.1.1.Pa )z=-Ch-a+!1) -4-= P T(T+ b ) + g(h-a+H) I 2 2 J4= 128. prema kome je PA = (p.7. Uvrstavajuci u izraz (1. Najpre ce se odrediti sila pritiska na poldopac A-A. Kada poklopac C-C predstavlja dec cilindricne povrsi (v. sustinski..gz] . Si1a pritiska na . i element povrsine dA = 2rndr koji vazi sarno za osnosimetricne povrsi (v.itiJ*a na njemu ?leli?leamo (i nehomogeno). polje pritiska odredeno jednaCinom (1). takode.11). za P = P a' dobija se jednaCina slobodne povrsi tecnosti.1. lcoje se odreduje iz jednacine (2) i iznosi ovom drugom metodom iznosi: Zo 2 =co 2 D2 18g.P.2) iii (1. dobija se sila pritiska D/2 CO2 co 2 D2 D 2 rc PA == 0 p[T r2 +g(h-a)]2rndr==p[ 16g: +g(h-a)]-4-=522.8-1e) tada je poJama koordinata ovog poklopca rc = D 12 +b = const. kod kojih je polama koordinata 1'2 == X2 + y2. 2 Ako poldopac C-C predstavlja deo rayne povrSi (v. Pry! l1aCin je primenom izraza (1. ova sila pritiska moze biti odfedel1a i primenom izraza (1.8N. polje apsolutnog pritiska odredeno je jednaCinom p.2N . i to na dva nacina. koje u potpu110sti definise polozaj koordinatnog sistema.4 = PV.

Odrediti silu pritiska koja deluje na: a) poklopac sa s1. 2 .8-2c. aZI &r)"&P .7. u ovom slucaju.8-1b i f).P.ie a= Q) 2 d. Iz jednaCine slobodne povrsi. Kalup se okrece konstantnim brojem obrta n=100o/min.8-lf Konacno. koje je . 2 Ovde treba napornenuti da je za resavanje integrala koriscena trigol1ometrijska relacija COs 2 cp== (1 + cos2cp) 12. Za primenu ovog izraza.=odTjdcp=g"2 { D d l (T+ b ) +16J+g(h-a+H) } =130N.+TTj COS-cP. polje pritiska odredeno jednaCil10m (1) nijena.CP)' Kako izmedu ovih koordinata postoje veze X==Xj +~ +b" Y==YI' Z==Zj"-(h-a+H). i sledi sa sl. p= 2700kgl m 3 • \ \ c) \ RESEfilfE: a) Sud se okreeSe konstantnom ugaonorn brzinorn co = me 130 = 1O.P. i b) poklopac sa sl. Zl =Tjsincp. ISg. h=50mm.' (j}d 2 d 2 1[ postO]l dopunskl clan P-U-4-' koji je posledica razliCitih polja pritiska u . P.8-2a. d 3 =400mm. dobija serastojan. za I' = d3 12. d 2 =300mrn. Y1. PoredeCi izraze za sile Po: i p~' sledi da u sili P. i u njemu polje pritiska (3) za Xl == 0. a zatim i iz novouvedenih ortogonalnih koordinata prelazi se na polarno-cilindricne (X 1. UYI 0'1 (3) a sto.7. az.Zl)' vezane za teziste poJrJopca C-C (v. najpogodniji oblik polja pritiska co 2 D ? co 2 2 7 " p.jpogodnije za primenu. uostalom. Da bi se odredila ova sila vI'si se transformacija koordinatnog sistema. bice odredjel1a primenom izraza (1. sl.1.P. Yj ==TjCOSCP.Pa = p[T(X1 +T+ b).3). dobija se sila pritiska " 'dl2 Pc = J 0 I 2n co 2 [ 0 (p-Pa )". koristeCi izraz (l.l.z jednacine (1) dobija.5). to se i. U novouvedenim polarno-cilindricnim koordinatama element povrSine je dA = «yj dz) == a:i1"&P dYldcp =Y1drjdcp . Dati podaci su: d l = lOOmm. dobijenoll1 iz (1.8. prvou Dekartove koordinate (xl 'YI .94 Relativl10 mirovmz/e teCiwsti pri rotaci/i poklopac C-C..8.11) potrebno je poznavati slobodnu pOVrs tecnosti.47s-1 • Za odredivanje sile pritiska primenom izraza (1.8-2. v razrnatranim slucajevima. Problem 1. . koja je odredena jednacinom Z =0)21'2 12g .l. Centrifugalni kalup za livenje ali.5). za primenu.l.lminijurna na sredini poldopca ima mali otvO! za sipanje tecnog rnetala (veza sa atinosferom).g11 S111CP+ g(h-a+H)l.

koje treba postaviti pijezometarsku cevCicu da sila pritiska na kvadratni pciklopac bude jednaka nuli. ] := 364.8-3 . Dati podaci su: D=400mm. p=lOOOkg/m3 • Slika P.srafirane zapremine VOl (v. treba da se okrece da bi sila " .8-4. Problem 1.Relativno mirovanje tecnosti pri rotaciji 95 potrebno za odredivanje merodavne.u kojoj je Vcida do visine h=lOOmm.d1 ) 14 .1. RESEN. tako da sile pritiska koje deluju na kruzni i kvadratni poklopac budu iste. nalaze se dye pijezometarske cevcice unutrasnjih precnika d 1=4mm i d z=6mm.IE: 2 I" Dn 2 d2 2 4 roR 2 n 22 Dnro 2] . bila duplo veca od sile pritiska na isH poklopac u stanju mirovanja. odrediti silu pritiska koja deluje na poklopac suda. stranice b. na rastojanju R=75mrll. Cilindricni sud precnika D=200mm i sud kvadratnog poprecnog preseka. sila pritiska iznosi dJ 1 2 (d.kruzni poklopac biti jednaka nuli. 1=150mm. ! ' . h=lOOtnm.8-5.apunjen tecnoscu gustine p.' Problem 1. Na poklopcu suda. H=200mm.1. c) one rastojanje R o' pri roo == 50s· 1 i b=177mm na. Dati podaci su: D=400mm. b) onu ugaonu brzinu pri kojoj ce sila pritiska na .1E· ro =JL Ig(D2 H _IR3 -ahl) D2'1i 4 3 =12 6s· 1 ' Slika P.z 2 2 )-U(D +dD+d )H+~ g:=447N.8-4 RESEN.1.a Jg::=593. pri ro =lOs· 1 . sl.6N. P=pl-4-CH+h. oblika zarubljenog konusa visine H=200mm.p.8-2b). . Na poklopcu suda nalazi se pijezometarska cevCica.8-3. h=200mm. koje su na medusoh bnom rastojanju R=80mm. Kada se sud okrece konstantnom ugaonom brzinom ro = lOs· J . a=lOOmm.P. pritiska na poklopac u stanju obrtanja konstantnom ugaonom brzinom. Odrediti: a) stranicu kvadrata b. -d1 )n 1 din l P::=pVOl g=pl2n(T+ R )"2 R n+ 4 h+"2-4. Uvodenjem poluprecnika torusa R := (d 2 . istovremeno se krece konstantnim ubrzanjem a:= 3ml S2 i okrece se konstantnom ugaonom brzinom ro. Odrediti onu ugac)llu brzinu kojom ciliridricni sud. R=50mm.5N. d=200mm. I" 2 b) Sila pritiska na poklopac kalupa je Jrld3ro n 2 2 p:= pg4 16g +16(d2 -d1 ) 2 (d z +d1 )-(d3 -d2 )h I" it 2 . d] +d2 g g Problem 1.

iznosi Pk = 4Jo f'b/2 Jo(p.pokiopac. (3) Sila pritisica lcoja deluje na kvadratni poklopac.P. Njihovim uvrstavanjein u jednaCinu (1.11).sl. za x=R i y=O.7E: a) Pri zadatom kretanju suda. dobija se polje pritiska a) c) 2 P-Pa=PT(X +y)-p(a+g)z 0) 2 2 (1) iz koga.5). dobija se . da je nova sila pritiska jednaka nuli. (2) z= 2(g+a) 1z jednacine (2) dobija se. Fy = yO) 2 iF. takode.7. Iz uslova zadatka. primenom izraza (1.1). koja glasi: 0)2(X2+y2) . u lcoji se zamenjuje polje pritiska (1) za z=-(h-H). rastojanje H =0)2 R2 /2(a+ g) koje definise polozaj koordinatnog sistema u odnosu.ni poklopac. daje jednacinu ibl2 2[0)2 neb -6R )+(a+g)h 2 2 . 0)2 PO) 2 Cije je realno i pozitivno resenje b=l77mm. prirotaciji suda. i rastojanje Zo = 0)2 D2 /8(a+g)koje je potrebno zaodredivanje sile pritiska (v~ sLP ~1. i koriscenjem uslova p = p a za x=y=z=O.Pa)z=_(h_Hldxdy= pb Pk . To ce prouzrokovati dejstvo potpritislca na sredisnjem inatpritiska na udaljenijem delu poklopca (v. odredena izrazom (3).:=: -( a + g).8-5c).1. Po = b4+Lr12hca+g)_6R2]b2_12Po =0. komponente rezultujuce zapremiIliike sHe su: F: = xO) 2. Kada se cilindricnisudoktecenovom ugaonom brzinom O)j tada je sila pritiska na kruz. bila jednaka nuli potrebno je da obrtni paraboloid slobodne povrsi sece polclopac.96 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji RESEN. za P = P a' sledi jednaCina slobodne povrsi. prema (1~8.8-5b)~ Sila pritiska na kruzpJ. l J (4) Uslov zadatka. na zadati nivo tecnosti u pijezometarskoj cevCici. je D 2n 1 Po = pVro(a+g):=: P-4-(h-H +2 zo )(a+g). 7. b) Da bi sila pritiska na nelci poklopac.

8-6. Konusni sud. Slika P. ima otvorenu pijezometarsku cevCicu postavljenu na rastojanju R=lm od ose rotacije. RESENJE: Koriscenjern jednacine izobarskih Ir . i uslova zadatka P=O. .l. RESENJE: Sila pritiska na poklopac suda u stanju mirovanja (s1. PB = P~-4-( fD 2TCco 2D2 16g +h)-abh l J.Sm. u kojoj je do visine h=O. Konusni sud istovremeno se okrece konstantnom ugaonom brzinom co i krece vertikalno nagore ubrzanjem a = Sm/ S2.l.l. dobija se ugaona brzina (g+a)r:!}H/3+ h ) _ -I co=4 2 ! 2 -S. dobija se Ro = 2(g+a)h 2 (Do +6 :::::79mm.h neopterecen. RESENJE: 1 PA =: 2 2 2 24 pco ab(a +b ) . 11. nalazi na rastojanju Ro' KoristeCi uslov PI< = 0. napunjen je vodom do visine h=300mm. p. ugaonom brzinom 00 0. Cilindricni sud precnika D=400rnm. pri rotaciji..8-Sa) iznosi p a) b) Kada se sud okrece konstantnom ugaonom brzinom CO tada je polozaj Po = Pm D 2TC I 4.Relativno mirovanje lecnosti pri rotaciji 97 (i)] =4 ~ (g+a)h . 1:1 8R -D Slika P.8-7. Poznate velicine su: a.. D. precnika D=lm i visine H=O.Sm napunjena tecnost gustine p. I povrsl (1 S 3) . bude duplo veca od sile pritiska vazduha iz stanja mirovanja. kada se h pijezometarska cevCica.11) za sracunavanje sile pritiska P na konusni ornotac.C 2 z=:co r2 12(g+a). od ose rotacije.1. Odrediti ugaonu brzinu (j) tako da sila pritiska fluida na poklopac.S-8.. Odrediti sile pritiska koje pri rotacijideluju na poklopceA i B. 11. b2 ProD/em 1.S-6 ProD/em 1.S-7 PF'fIDlem 1. P. izraza (1. visine H=400mm. b.oJa za so b0 d nu povrs Ima 0 b]'l ~. 1z stanja mirovanja sud poCinje da se okrece konstantnom ugaonom brzinom 00 . novozadatom.. Iznad vode se nalazi vazduh koji je pod natpritiskom Pm == SOOPa.8.. v' v • a . 8W-D C) 1zraz (4) za silu pritiska vazi i kada se sud okrece..91s . Odrediti ugaonu brzinu pri kojoj ce konusni poklopac biti :___L . (i).8-8 . Slika P. _] '? 2 == 64s .

na poklopac deluje i sila pritiska PM == Pmd2n /4. Cilindricni sud.1. dobija se kvadratna jednaCina oo 2 _ 8 . Nairne.' Uvrstavanjem komponenata rezultujuce zapreminske sile (Fr =roo 2 .omugaonom brzinom 00 = 15s. . \ I Slika P.8-10.8-9.) biti Pm == const. U stanju mirovanja (sl. nalazi maliotvor za vezu sa atmosferom.7. )](D -d 2 2 2 )4' 1t Pri rotaciji. koristeci uslov zadatka: P + PM ::: 2Po.1 . Kakoje d 2 >D. napunjen je uljem gustine 3 p == 900kg / m do visine H=300mm. te je.- Problem 1. Pri rotaciji suda natpritisak vazduha ostaje konstantan.1. Na kraju.pgb+ j DI2 16 (D poo2 2 +d. za P == Pa + Pm' dobija se jednacina izobarske POvrSl nivoa tecnosti u sudu z == oo 2 r2 / 2g . dobija se sila pritiska tecnosti na poklopac suda d2 ::: 4D . precnika D==600mm.8-9 Problem 1. na sredini.1). trazeno resenje za ugaonu brzinu 00::: 17s-1 . i jednacine zapreminskog bilansa vazduha velicine D:7t (H -h)::: t~b.=. dakle. Iznad ulja se luilazi klip tezine G=20N u kome se. slede geometrijske i b= Doo JH-h .1• Ovim resenjima odgovaraju vrednosti precnika d j =306mm i d 2 =748mm.7. Kada se cilindar okrece konstantnom • .PrimenomjednaiSine izobarske povrsi za l'=d/2 i z=b. Kolikom sHorn pri rotaciji treba delovati na Idip da bi slobodna povrs ulja dodirivala dno suda. dobija se polje pritiska (1) 1z jednacine (1).Pa)z=b2rndr::: [Pm .98 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji tecnosti u sudu prikazan na s1.5).P. i koriscenjem uslova za pritisak P = Pa + Pm' za r==z==O.8-8b. u kojem se koristi jednaCina polja pritiska (1) za z=b.Jg(H-h) 00 P == dl2 (p.1.2 g koje definisu polozaj nivoa tecnosti u sudu. P. osim sile pritiska P. pa ce pre rna politropskoj promeni stanja (p V n == const. I-I p 1 D RESENJE: Uvodenjem veliCina d = D~r--l-_-J-:-l--=_'-~=~g==. Sud se okrece konstanhi. zapremina vazduha ostaje konstantna. Fz ::: -g) u jednacinu (1.83s. U hidraulicko . Na osnovu izraza (1.pneumatskom cilindru moze da se krece klip bez trenja.8-10) klip uravnotezi ddi potpritisak koji vlada u vazdusnom prostoru iznad klipa. to se ovo resenje odbacuje. D pD cIJa su resenja: 00] == 17s-] i 00 2 ::: 2.Jg(H-h)oo+4[pg(H-h)-Pm ] =0 .

5). nalazi se tecnostgustine p == lOOOkg/ m3 nasuta do visine H=184mm.8. izmedu spoljasnjeg i unutrasnjeg cilindra precnika d 2 =200mm i d j =lOOmm.P. p == 1000kg / m3 RESENJE Uvodenjem potpritiska PI' =40 I (D 2 .13. Sud poCinje da se ohece hmstantnom ugaonom brzinom co.8-12. ptecnika D.1. p" == Ibar . Odtediti ugaonu brzinu. tada je polozaj tecnosti u sudu prikazan na Bl. 1z jednaCine slobodne povrsi tecnosti.8. 1znad vazduha nalazi se klip teiine G. D D pn ' f! Slika P.1. Pri rotaciji vazduh tnenja stanje politropski sa stepenom politrope n. / 8g. Odrediti onu ugaonu brzinu pri kojoj ce u vazdusnom prostoru cilindra vladati atmosferski pritisak. Odrediti sHu pritiska koja deluje na Idip. a -t--f':. U toku rotacije ne dolazi do prosipanja tecnosti iz suda. u cilindar ustrujava okolni vazduh. napunjen je uljem gustine p do visine h i slojem vazduha debljine a (h>a). koji zatvara cilindar.S-II Prublem 1. Hidraulicko-pneumatski cilindar. h=lOOmm.8-12b.~6 l--g-) 2D2 h 8g CO 2 D2 4G ) (2aD2)11 Pm == (Pa + D2 1t 11 ud2 . RESENJE: Kada se sud okrece konstantnom ugaoncim brzinom. Slika P. tada kroz otvor u klipu.l.d )'4+ Pm-4-= G. dobivaju se L~ . Dati su podaci: D=200mm. ali tako da vazduh dodiruje dno ciEndra. tako da slobodna povrsdodiruje dno sud a.8-l2 ..1. i visine b == h PI' / Pa ' te resavanjem kvadratne jednacine: co 2 -~fibb 01+ 16gb _ 64G =0 D D2 pnD4 ' h Pa H dobija se ugaona brzina 4 CL 2 co==-(vgb+.'~~~~~ I pri cemn sn h H=_co-(l.Pa . a glasi H z == co 2 r2 / 2g. koja sledi iz (1.-)=393s-I .8-10 1. /8g i ~ I a) b) 112 == 0/ d.Re/ativ170 miroval1jetecnosti pri rotaciji 99 ugaonom brzinom.d 2 )1t. Pa RESENJE Rezultujuca sila pritiska je p =lP16(D r (02 2 2 1 2 2 1t d21C +d ) + Pm . G=lOON.pgHJD . U cilindricnom sudu. ~<te- risticna rastojanja: h1 == co 2 d. Zapremine tecno- Stika P. pri kojojce slobodna povrS tecnosti dodirivati dna sud a i silu pritiska koja deluje na dno suda.· Promena staDja vazduha je izotermska... d=50mm.

Cilindri se iz pocetnih stanja mirovanja. I d I' I a) b) c) ml~ ?~ RESENJE: a) Iz jednacine ravnotde sila.11) dobija se sila pritiska koja deluje na klip ..100 Relativl10 mirovanje teenosti pri rotaciji sti u pocetnom stanju mirovanja (Va) i u toku rotacije (V". Tom prilikom klip u manjem cilindru se spusta.L8~13b).. na kojima obrtni paraboloid sIobodne povrSi sece cilindre.8-13 KoristeCi jednakost zapremina tecnosti pre i u toku rotacije D 2 rc d 2 rc D 2 rc d 2n · 1 D 2 rc d 2 rc -4. pri rotaciji cilindra. Ciji je pocetak u odnosu na pocetni polozaj klipa odreden visinom b.4 h1 ). U cilindru manjeg precnika.1.8. pdkazanih na sLP.8. '10 r mosferi (s1. tankih zidova. Kako je Vo = Vffi .h b) ako se na njoj nalazi prstenasti klip tdine H "1 . jer tecnost prostrujava kroz otvore u medjuzidu iz manjeg cilindra u veei. dobija se hod spustanja klipa .5). d 2 rc P =:: pVrog =:: p-4-(a+b+h r 12)g. pri tome eliminisuCi veliCinu b. nalazi se klip tezine G.(H + b) .n dt rc Va = (d 2 -d] )-. koje deluju na klip u pocetnom polozaju mirovanja (sl. Kada se cilindri okreeu konstantriom ugaonom brzinom tada se klip u unutrasnjem cilindru spusti za hod a (sl. Odrediti.4 (a + b) + 2 (-4-h2. V usvojenom koordinatnom sistemu.8-13a i c.) su ..8~13. (f) 2 = 4 JgH led. U cilindru precnika D==200mm nalazi se manji cilindar.1. i .15. na tecnosti gustine p. VO) =2(4 h2 --4. prema (1. to sledi da je i Po =:: Pro' i to bez obzira na vrednost ugaone brzine co.1 • Sila pritiska koja deluje na dno suda u pocetnom stanju mirovanja je Po =:: pVog =:: 42. za koliko se spusti klip u manjem cilindru u odnosu na pocetno stanje nlvnotde klipa.h1 )' Zato sto tecnost ne istice iz suda. pocinju okretati konstantnim ugaonim brzinama co =:: lOS-I.H. i uslov ravnotde sila P=G.-4. precnika d=100mm. moze se koristiti uslov jednakosti zapremina Va =VO) iz kojeg sledi 24s.L • "'. r-z.(H + 11) .h =:: -4. Ona daje visine hI =:: co 2d 2 /8g i h2 =:: co 2 D2 18g.1. a u toku rotacije P =:: pVrog. Slika P.a).8-13a) odreduje se velicina 2 h == 4G I (pgd rc).l.''-'j" Go (cU• 1 •8 1~ ~ \ ".8.P. Iz izraza (1. Da bi se zadatak rdio uvodi se polarno-cilindricni koordinatni sistem. u slucaju da je tecnost izmedu ciIindara: AZ ! a) otvorena prema at. 2 · 2 rc 1 d. +d1 ) =:: ProDlem 1.SN. jednaCina nivoa slobodne povrSi je z =:: co 2r2 I 2g.

posle cega sledi doTe pa ce polje pritiska u fluidu gustine P2 biti odredeno jednaCillom C2 == Pa 4F +-2-- P2 (-8-.gh). P. i iznose: 00== ~(h1+h2)~glhl ' d==D~2hl/(hl+h2) Polje pritiska u fluidu koji relativno miruje pri rotaciji odredeno je jednaCinom (1. Mali oivor na omotacu zatvara se klipom precnika do.hl' h 2 . Kada se sud okrece konstantnom ugaonom brzinom ill. Odrediti sHu pritiska na poklopac suda u slucaju da granicna povrs tecnosti koje se ne mesaju dodiruje dno suda. gde indeks i==l predstavlja tecnost gustine PI' a i==2 tecnost gustine P2' Za odredivanje konstante integracije C2 . to se zn koordinate tacke O(r=O.1. tacla obe tecnosti kvase poklopac Ger je h2 > hI)' a) b) Polozaj tecnosti prikazan na s1. takvom da razdelna povrs h D tecnosti dodiruje dno suda h2 r (sl. z=h) klipa P = P a +4F 1 dgn. na koji za vreme obrtanja deluje siia F.2). Kako su u sudu prisutne dye razliCite tecnosti. Problem 1. to ce se dobiti dva razliCita polja pritiska: Pi = Pi (oo 2r2 12 -gz)+Ci (i=1.1.5). F. odreden je ugaonom brzinom 00 i precnikom d na kome povrs razdvajanja fluida sece poldopac suda. pa ce polje pritiska u fluidu gustine PI biti odredello jedllaCinom . Zatvoreni cilindricni sud precnika D. r==dl2. oo 2D2 P2 . Ove velicine odreduju se iz jedllakosti zapremina tecnosti pre i u toku obrtallja. /z. 2 2 D4 1t h1 == t 2· d 41l (h1 + 112 ) i jednaCine razdeine .8.8-14b).8-14b.Refativno mirovanje tecnosti pri rotaciji 10 1 19rnrn. 2 lla pro za tecnost gustine PI' koja glasi povrsi z = nJ2 . dobija se hoel klipa a = (D . b) Ponavijanjem postupka iz dela zaelatka pod a).P.d )(f} /16g == 2 2 2 a == ~g (D _d 2 2 ) == 19mm. don 4F 00 2 2 D2 (1) Za odredivanje konstnnte illtegracije C1 koristi se usIov jednakosti pritisaka u tecnostima gustina PI i P2 11a njihovoj razdelnoj povrSi. koristi se uslov poznavanja pritiska u tacki B (r=DI2. napunjen dvema tecnostirna gustina PI i P2' okrece se oko svoje vertikaine ose konstantnom ugaonorn brzinom oo. do.Pa == -2-+ P2[T(r -4). Pl' P2' 111 <h 2 • RESENJE.g(z-h)] .8-14. KaIco je nn razdelnoj povrsi polje pritiska u potpunosti odredeno jednacinom (1). Poznate veliCine su: D. u kojoj se uVrStavaju koordinate tacke z == (hI + h2 ) . z=O) dobija najjednostavlliji oblik konstante C! = Cz.

i uslova poznavanja pritiska (p = P a ) u pocetku koordinatnog sistema.-zl sin a . Odrediti silu pritiska koja. u polje pritiska (1).gz) .dr= dg1C -p(uj(D +d )+g(hl+hz-h)J CD -d )"4' 4F r (02 2 2 l} 2 2 1C Sabiranjem ovih sila dobija se rezultujuca sila pritiska koja deluje na poklopac suda P = PI + P2 .+ PI (2 r . Zato se uvodi novi koordinatni sis tern koji je vezan za jednu od osnovica bocnih trouglastih povrsina (sl.Pa = p[T(X + y ). (2) Slika P.5).-8. Y = a+ Yl COScx.P... 2a (a= lOOmm).gz].Pa)Yr=odA =8 lal/Cx) PT Xl2 . 2nr.Zl) glasi X =xl.P.l.4). pri rotaciji suda sa konstantnom ugaonom brzinom CD = 1O~-1. u kome je polje pritiska odredeno jednacinom (1) i/ili jednacinom (2). opterecuje omotac pitamide.IN. .+z] coscx.8-15. i =-h+ 11 sincx.H (a 2 +~)Zl +(H) 2z]2 + A 00 \ I g Treba napomenuti da se sila pritiska P maze odtediti i na nesto jednostavniji naCin.2 . a zatim primenjujuci izraz (1. dobija se polje pritiska P. z) i novih koordinata (Xl 'YI .102 Relativno mirovanje te610sti pri rotacij'i 2 2 2 4F co CO D2 PI . i H= ~a 2 + h 2 • U novousvojenom koordinatnom sistemu za laake trougla. napunjen je vodom. to primenom izraza (1. Sud oblika piramide visine h=500rnn1.8-15 pri cemu su: sincx. Nairne. tj. y.5).1.xI/a).dr= d. dobija se sila pritiska P= I co2[ 2 gh a ff (p. za Yl = 0. 4 2 co 2 a 2 +a +-2JSlllcx. 22ghl. co 2 2 Z (1) Za odredivanje sile pritiska" koja deluJe na omotac piramide.11) sledi CD .7.-) = 144.Pa =. vaZl funkcionalna zavisnost: I(x]) = H(l. kako se iz jednaCine (1) dobija jednacina slobodne povrsi z = ~.7. coscx.8.n +PIl16-gChl +h Z )j+P2(gh---)J-4-' 8 { 2 2 2 2 P2= . UvrstavajuCi vezu izmedu koordinata (2).8-15b).P2 (-. =a I H. vezanog za vrh piramide (sl. polje pritiska odredeno jednacinom (1) nije najpogodnije. Veza izmedu starih (x. dxldz] = -3 pga (2h +-.1. primenom izraza (1. RESENJE: Koriscenjem jednaCine (1.gh) doTe Na kraju. dobivaju se sHe pritiska koje deluju na poldopac sud a ~ = (2) J d/2 0 {4F r(j}d l CD D 1d n (PI-Pa)z=ht +I'J. na cetiri trougaone povrsine.8. fDI2 dlZ (PZ-Pa)z=h t +hz 2nr. =h I H. (x2+l). ProIJlem 1. osnove oblika kvadrata 2a . Na vrhu piramide nalazi se mali otvor za vezu sa atmosferom. odnosno linije koje ogranicavaju povrSinu.8-15b).

1. napunjen je vodom i okrece se oko vertikalne ose konstantnom ugaonom brzinom (D =: lOS-I. 00 .S-1Se). p.slobodne povrSi(sl.RESENIE: a) Usvajanjem pravouglog koordinatnogsistema (Xl' Yl' Zl) u ternenu obrtnog paraboloida .8-16 1Z stanja mirovanja pocinje da se okrece konstantnom ugaonom brzinom (D.8-18c). Na osi suda nalazi se mali otvorza vezu sa atmosferom.P. b.1E: Ponavljanjem postupka datog u primeru 1.J l 2·1"i zdxdyJg= -3 pga 4 a . P.p.S-IS .1.P. RESENJE: KoristeCi potpuno identican postupale opisan u zadatleu 1. Stika P.1. (D. h.. c.Relativno mirovanje tec710sti pri rotaciji 103 P =: pV(Og =0 p(2a) 2 1 h--. R..8-18a) olcrece se konstantnom ugaonoill brzinom co. (~ 2 +a )+gR]R n=:97. pn odredivanju sile P. Horizontalni cilindricni sud.1.8.8-17.8-16 Slika lP. Odrediti silu pritiska koja deluje n3 poklopac A-A. Sud sa 81.' .8~18a) i koriscenjem jednaCine (1.1.8. .P. b) pravougaonilea (sl. dobija se trazena sila pritiska 2 P=P[o. c) trougla (sl.P.P.S-lSd). PF'rubiem U~·16. R... Odrediti sHu pritiska koja c1eluje na ekscentricno postavljenu (u odnosu na osu rotacije) povrsinu oblika: a) elipse (sl.4).. 2 2 Problem 1.8-15 dobija se si1a pritiska D)212gh 2 2 J.P. dobija se polje pritiska (1) .6N. Ro.. Odrediti silu pritiska koja pri rotaciji suda deluje na pravougaoni poldopacA-A. b. 17. p.8-18. .) J.l. 2 2 (2h+--) (Da 2 g .1. i d) kruga (sl. pcluprecnika R=lOOmm i duiine 2a=400mm. Ct. 2 2 2 l FA == pabTL (D2 +R -1' + 12 (a +b cos Ct.1.8-17 Problem 1. RESEN. Poznate veliCine su: G. 18b). Poznate veliCine su: G.l. D).-- ~ co a) c) d) e) Stika P.1.(2a) h+4 .8. Cilindricni sud (sl. r.

l.104 Relativno mirovanje tec110Sti pri rotaciji i jednaCina slobodne povrsi Zl = ~. i glasi 2 2 2 Problem 1. iznosi p= = 2 Pa)z=O ay ay If (p. u odnosu na pocetno stanje rnirovanja.1. Kada se sistem okrece konstantnom ugaonom brzinom ro. Hidraulicki sistem se sastoji od-2l'vahidrocilindra precnika diD.gz}.cilindricne koordinate.Pa)z=odxdy= flaf(p-7 1 : ~~I drdcp= 0 ar lf271 f00 (p-A Pa)z=oabrdrd<p= pabn {ro2 [2 T 1 a. (4) Konacno.p 2 2 ] } R -Ro +'4(a +b ) + gh 2 (5) Na osnOVLl izraza (5).8-19. R=O) sila pritiska je P b) c) .7. posredstvom veza izmedu koordinata (2) i (3). Iz jednacine (1). pri rotaciji. ro 2 2 . dobija se polje pritiska 2 P.P. Odrediti za koliko se podigne klipu desnomhidrocllindru. u odnosu na osu rotacije. kao na pr.5) i polja pritiska (4) (za =0). (2) a zatim se posredstvom parametarskih jednacina elipse x=arcoscp. Poznate velicine S11: d. ro. iIi ako je u pitanju knizna povrs poklopca precnika D (a=b=DI2.Pa = P { 0)2 [R2 +2aRcoscp+ a 2r2 cos 2 cp+b 2r2 sin 2 <pj + g(h . za: Xl =-R O YI =0 i Zl =d.. prikaian je na sl.P. posredstvom relacija Xl =R+x. polamo . D. Za odredivanje sHe pritiska polje pritiska (1) treba integraliti po povrsini oblika elipse. Kako oblik polja pritiska (1) nije pogodan za direktno integraljenje to ce se izvrsiti dvostruka transformacija koordinata. 2 3 3] b (b 2 2)} +pghab. + y. p.).' 2 b 2 2} ab b ro J1 [ 4 j a 2 7. YI =y.8Ro )] . 2 d) ReSenje sledi iz izraza (5).d) . (x. Zl =z-(h-d).S-19. za a=b. mog'll se dobiti i izrazi za sile pritiska za nelee jednostavnije slucajeve.8-18b). Levi cilindar otvoren je prema atmoSferi. ro P=PT (c+a) -c 3'+ab 12-Ro 2{[ = P-4-[gh + 16 (D D27i. . tada ce klip zauzimati novi ravnoteini poloiaj. Poloiaj tecnosti u cilindrima. G. prelazi se u novi ortogonalni koordinatni sistem vezan u preseku osa simetrije elipse (sl. prime nom izraza (1.: ako sud miruje (ro=O) sila pritiska koja deluje na povrilinu elipse iznosi P = pghabn. y=brsin(p (3) prelazi 1). dok se udesnom na tecnostinalazi klip tezine G. u stanju rnirovanja. Hidrocilindri su postavljeni na medllsobnom rastojanju a. 1z jednaCine slobodne povrsi tecno- sti. sila pritiska na ekscentricno postavljenu povrsinu. dobija se rastojanje d=ro 2Rgl2g koje odreduje ' poloiaj koordinatnog sistema u odnosu na nivo tecnosti u pijezometarskoj cevcici. Prvo. P = P~4l3' (c+a)3(3a-c)+c +-S--a Ro + pghT' P == pa n [(R -Rg +a 12) ro 12+ghj . a.

cije je osno rastojanje a. Izracunati koji deo tecnosti. 1 = PO) 2 'IT).8-20 RESENJE H= d co 2 2 2 2 2 16 (8a + D .. gde je co 2 R2 12g = h. (r) 4 5 6g I .a. poluprecnika R i visine H. konstantnom ugaonom brzinom co.. RESENJE: m= { 4 D2 }1/2 [--2-(M .1. ito: konusa 2 z = H(l-r / R) =.2)0)2/ 2g = 12 (r).l. h. m. Pri tome deo tecnosti iz rezervoara istekne prospe se.8-20. D. u stanju mirovanja ceo je napunjen tecnoscu gustine p. ostaje u rezervoaru. Odrediti omi ugaonu brzinu m pri kojoj ce klipovi u cilindrima..8-21.P.8-21 U usvojenom koordinatnom sistemu mogu se definisati jednaCine povrsi koje ogranicavaju fluiclnu zapreminu. R RESENfE Kada se rezervoar okrece konstantnom ugaonom brzinom. Hidraulicki sistem se okrece. Sistem prikazan na sl.1. tada deo tecnosti istekne iz njega. Rezervoar poCinje da se okrece konstantnom ugaonom brzinom co. Odrediti onu ugaonu brzinu pri kojoj tecnost u rezervoaru ima maksimalnu kineticku energiju.[R ( Jf.Relativno mirovanje . Poznate velicine su: d. Kineticka energija elementarno male mase fluida je Stika P. od prvobitne koliCine. D +d g 2 2 Problem 1. zauzimati polozaj definisan visinskom razlikom h. U opstem slucaju. Otvoreni konusni rezervoar. M.2 m)+h] 8a +D -d pD'IT d 16g 2 2 2 Problem 1. a preostala tecnost u rezervoaru zauzima polozaj prikazan na sl.tecl1osti pri rotaciji 105 D p co~ ~ '/"'·"1"% ~------~~ a ( Slika P.-0 I. p.(r) dz)r 3dr =-PO) 2 nR 4H -0)2R2) (. oko vertikalne ose cilindra precnika d. II (r). i obrtnog paraboloida z =(R . pri cemu ce.1. Dakle.P.d ).8-20 sastoji se od dva hidraulicka cilindra precnika diD. kineticka energija preostale koliCine tecnosti iznosi E K dE K 1 ="2 (rm) 2 pdV = PC!) 2 'ITr 3drdz .8-21. . i napunjen je tecnoscu gustine p iznad koje se nalaze klipovi masa m i lv!. obrtni paraboloid slobodne povrsi da sece povrs konusa.

dobija se diferencijalna jednaCina dp p =: [-g(r) +0)2r cos 2 <p] dr .1. taka da zakon promene ubrzanja glasi: g(r) = go (R 1r)2. i koriseenjem veza izmedju Dekartovih i polarnih koordinata x = r cosq> i y = r sinq> .108 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji g(R) = 9. r(n / 2) ReSavanjem ave diferencijalne jednacine i primenom granicnog uslova h(re / 2) =0.p..:. Prime nom ovog uslova iz jednacine (a) se ~obija jednacina slobadne povrsi 0)2 goRh . pri cemu je radi jednostavnosti zapisa uvedena oznaka go =: g(R). Odrediti: a) polje hidrostatickog pritiska u okeanu.8-24 a) Iz Ojlerove jednaCine dplp=:Fxdx+Fydy. 2 Kako je R »h to jednacina slabodne povrsi maze da se napise u obliku: 0)2 R2 2 h(q» = --cos cp. s' 0) ose za jedan dan to je njena ugaona brzina 0) = 2re 184600. A v V v .2(R +h)3 cas <p =0 .g R+g . (a) b) Na praizvaljnaj geografskoj sirini nivo slobodne povrsi (p = p a) definisan je radijusom r(<p)=R+h(q». p 0 0 r 2 =R.r cos q>.. prema (1.dV=:-! pFdV=:.! p(g-a+0)2. J?ESENJE: S obzirom da se Zemlja okrece oko svoje cl...1).8. b) jednaCinu slobodne povrsi okeana i c) dubinu vode na ekvatoru.= .. deluje rezultujuca zapreminska sila po jedinici mase F=:g.+ .4.1. 2go 1.81ml S2.. Iz l1slova poznavanja ubrzanja g(R) odredjuje se konstanta a = g(R) R2 = go R2 .. koje se nalazi u tecnosti.4a). delie.-a+0)2. 8 Aa) koj a a granicava zapremimi V iiznosi '. p = Pa' dobija se hidrostaticko polje pritiska u okeanu P-Pa R2 0)2' 2 2 . i neka se tom prilikom u tecnosti nalazi tela zapremi'ne V i gustine Pm (sl. u kojoj su Fx=x0)2_g(r)cosq> i Fy = -gsincp .deluje sila pritiska na okvasenu povrsinu A (s1.:)dV..bran fluidni.8. a p=-f pdA=-! grad.1. Za opisani naCin kretanja suda. SHe koje delnjn os telo koje tile mdazi u fiuidn koji lrellativno milt'nje Razmatrace se slucaj kada se neld sud istovremeno lade konstantnim ubrzanjem i okrece aka vertikalne ose konstantnom ugaonam brzinom CD. Slika P. Na tela zapremine V.8. na proizvoljnoiza.

Relativno mirovanje teihosti pri rotaciji 109 Kaleo je ~ == t trdV vektor polozaja tezista C zapremine V usmeren po uop.8. rc . toee sila pritiska koja deluje na telo biti p = -pVeg -a +ro2r::).).}== (Pm . za slucaj da je p ::::60°. i inercijske sHe prenosnog translatornog kretanja -PmVa i obrtnog kretanja Pm Vro2 r::. . ()(.gsiu()(. Prublem 1.13) definise !z potopljenu zapreminu tela V.P.8.1. U tecnosti gustine p. s tim sto je R== O.8.14) vaZi.4b). iz jednacine ravnoteie sila koje cleluju na telo. Konacna..8.q.8.1.8. gde su: p == . nalazi se homogena sfera poluprecnika R igustine Pm koja je priCvrScena uzetom za sud. masena sila Fm == PmV(g-a+ro2r. dobija se reakcija veze (1.~. kod problema separacije. koja ispunjava prizmaticni sud sa sl. R=50mm.=45°. leao na pI.. Dati su podaci: p=1000kg/m3 .14) . Najpre ce se odrediti ubrzanje a koje dovodi kuglicu u posmatrani polozaj sa sl. tada jednaCina (1..p)V(a .PV (g . Dalde.1.). 1. Ceo sistem se krece niz strmu ravan konstantnim ubrzanjem.~ . na tela gustine Pm deluje "::::::~~'i.4. G=: PmVg sila teiine.1. (1.a) sila pritiska.8-25.J b) p m Va 0 a) Siika 1.13) Izraz (1. RE'SENJE:.8-2S prikazano na sl.8.P.25a. -PmVa sila inercije i FlI sila u uzetu. UIcoliko je posmatrana tela slobodno.8. U tom cilju analiziraju se siie koje deluju b) na zapreminu sfere V == R3n. Pm == 7800kg/m\ b=lm..I----"--. Na potopljeno tela deluju jos i sile: tezine PmVg.8-25a. 1=300mm.:/ .1. a sto je Slika P. /" -.25b.4b.ftenu Arhimedovu siill potiJ'Ka koja deluje na najkracem rastojanjll od ose rotacije do tdista C (sl. Sve sile kojedeluju na telo prikazane su na sl. Za dva ortogonalna pravca SiT) mogu se postaviti jednaCine ravnoteze sila t F" COs(P-()(. Odrediti silu pritisIca koja deluje na z zadnju sU'anu suda AB.:~~~::::::::!f.8. h=lOOmm."? (j) .

tgj-' cosa.8.Pa)z=-(h+b/2) ·b x=b-/ 2 :::: pl a(b -l)cosa. Ceo sistem se okrece konstantnom ugaonom brzinom Q) oka vertikalne ase. Karla se sud okrece konstantnim brojem obrtaja Q) tada se me. napravljena od mat~rijala gustine Pm koja visi 0 tanko uze zanemarljive mase vezano za obrtnu tacku O. ..8-25a) za nivo slobodne povrsi tecnosti u pijezometarskoj cevCici..:r.:.::~-~. napunjenom tecnoscu gustine p nalazi se kocka.)z]. translatorno ubrzanje ~~. pomocu koga je moguce vuei kocku. i Fz == a sinex. i primenom jednacine (1. U cilindricnom sudu. Sustine 3 Pm == 7800kg! m .1. VezujuCi koordinatni sistem z -x (sl.7. Cilindricni sud precnika D=500mm napunjen je vodom do visine h=1m.P.1). LS-27 . 1z ovih jednaCina dobija se 2 a = (1 + tga.. inace. Poznate velicine su: a. U tecnosti se nalazi . Konacno.7. PrOb. D.) . RESENJE- H p D Slika P. dobija Se polje pritiska p. u kojoj se uvrstavaju komponente rezultujuce zapreminske sile Fx == a cosa.110 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji koje. dobija se trazena sila pritiska PAB == (p. stranice a.)(h+%) Jb . g:::: 8.Pa == p[acosa.14). 2 = 6508 N..8-26.80m! s fl.8-27.{em 1.6/.. vezano u taeki A.. primenom izraza (1. :D . Pm' Q). U tacki A kocke vezano je drugo me.x-(g-asina. h H Slika P.-~::. vuee sHorn F ali taka da kocka zauzima horizontalni polozaj.1. 'C7 -~ ..20m. Za slucaj da je a. -<I homo gena sfera poluprecnika R=30mm i . P. D2 RESENJE: H =h + 16(l +R) sin a.g.-:. direktno stede iz jednaCine (1.8-26 .=60° odrediti minimalnu visinu suda H pri kojoj ne dolazi do prosipanja tecnosti. Odrediti sHu koja opterecuje oslonac 0 u ovom polozaju kocke.. precnika D... H.+(g-asina.. I. = 1. koja je uzetom dmine 1=60mm pricvrscena za osovinu suda. Problem 1.=-::--.

.

.

Prirodna strujanja su ona strujanja koja su izazvana dejstvom prirodnih sila koje su posledica razlike temperatura. gasovodima itd. morima i okeanima. podmomica i s1. toplovodima. iIi kretanjem tela kroz fluid (let aviona. . njene promene zanemarljive.). U zavisnosti od karaktera izvora strujne. Svakodnevno smo svedoci nekog procesa strujanja a da toga nismo ni svesni. parovodima. Ovoj grupi strujanja pripadaju: strujanja vazduha oko letilica (aviona. 0 ovim strujnim reZimima bice vise ieCiu narednill1 poglavljima. Da bi fluid mogao da struji mora da postoji izvor energije koji proizvodi strujanje. kretanje broda.). Spoljasnja strujanja su ona koja se imaju kada fluid struji oko nekog tela. Strujanja se dele i na nestdfjivtl i J'/tfl. Pod prinudnim strujanjima podrazumevaju se ona strujanja koja su izazvana nekom prinudom . prirodna strujanja vazduha oko gradevinskih i fabrickih objekata. Ova podela je izvrsena prema raz}icitojfiiickojsustini kojom se ovi rezimi tumace. Nestisljiva strujanja su na pro strujanja vode u vodovodima. ventilatorom. peCima. Pod stisljivim strujanjima se podrazumevaju ona strujanja kod kojih je gustina fluida promenljiva. Nestisljfva strujanja su ona strujanja kod kojih gustina fluida ostaje konstantna. kamiona. mozda. kretanju vazdusnih masa u atmosferi).. posmatramo kretanje vode u reci.energije strujanja se dele na prirodna iprtizttdna. vazduha i drugih tecTIosti i gasova nazivaju se strujanje jlmda.1. Navedene podele su osnovne podeJe strujanja. Unutrasnjastrujanja SU ona koja se odvijaju u prostorima ogranicenim cvrstim povrsinama. strujanja gasova u strujnim aparatima: raketnim motorima. kompresorom i s1. Tipicni predstavnici prirodnih strujanja su: strujanja vode u rekama. automobila i s1. Tako na pro svakodilevno koristimo vodu sa cesme vodovodne mreZe.tj. Mehanika fluid a se deli na vise oblasti.) i vozila (autoIDobila. itd. strujanja vazduha u prostorijama koje se ventilira:ju iii klimatizuju. Prema rezimu sa kojim fluid struji strujanja se dele na: !tlmlizam~ prelazna i turbttlelZlna. naftovodima itd.ilisu. za jltttdkoji se nalazi u staT/ju betanja kaze se da stnij~ a tajproces se naziva strtija17/e. Prema prostoru u kame ge obavlja strujanja se dele na spol. Sva ta kretanja: vode. pak.St31 joe stJrllJ!janje? P~ll\rlleie stJrllljanja.). gasovodima. U ovom poglavlju bice objasnjeno. iIi smo izlozeni vetru (tj. raketa i s1.1. TEORIJSKE OSNOVlE JEDNODIMENZIJSKIH NESTISLJMH STRUJANJA 2. helikoptera. Karakteristicna prinudna strujanja su strujanja u cevovodnim sistemima: vodovodima. stu se podrazumeva pod pOJinom strujatlje i podele strtijal'~ja. strujanja vazduha oko letilica itd~ . ledno posmatrano strujanje .III 2. strujanja vazduha u ventilacionim sistemima itd. kao na pro strujanja u vodovodima. brodova.kao na pI. itd. dovodjenjem energije fluidu sa nekom strujnom masinom (pumpom. naftovodima.ii1a. strujanja vazduha u atmosferi itd. ali bez velikog zalazenja u detalje. a sio je u direktnoj vezi sa vrstom strujanja.).1. pritisaka ili potencijalnih energija. strujanja gasa u gasovodima. Zato ce ovde biti nabrojane osnovne podele strujanja. iii. vazduhovodima. DalcIe. vozova i sl. cildonima itd. Nauka koja se bavi proucavanjem mirovanja i kretanja fluida naziva se mehal7lka jltttda. strujanja vode oko plovnih objekata (camaca.ailija ittlZutrtlsnja.

izotermsko i neizotermsko strujanje.z. strujanje gasa u gasovodima je prihudno. U svim ovim slucajevima koriste se cevni sistemi . leako analiticki tako i numericki.. a to je pravac koji se poklapa sa osom svalee pojedinacne cevi. Jedn3ciine koje oplisujllJ stJr'ujanje lIllestRSljivog fl!lIJida U opStem slucaju strujanje je trodimenzijsko. stisljivo turbulentno strujanje. za dalji matematicki tretman. teSkpje zamisliti neki energetski sistem. Zato se problemi strujanja u cevima svrstavaju u grupu jednodimenzijskih strujanja. unutrasnje. Kako SU u opstem slucaju ove jednacine veoma kompIikovane to ih je u punom obliku veoma tesko i nezahvalno resavati. leao na pro transport fluid a iii transport energije fluidom. tako na pr. Nairne.· adijabatska. podmazivanje i s1. . postrojenje iii masinu. I pored svih slicnosti i razlika sva ova strujanja se opisuju istim jednaCinama: kretanja (Navije-Stoksa). . ada se u njemu fluid nekoristi zaobavljanje nekog radnog zadatka.1. grejanje. Svako od navedenih osnovnihtipova strujanja moze se dalje razvrstati u podgrupe. jer grupisu probleme strujanja na grupe slicnih fizicko-matematickih modela. . . odnosno prilagodavanjem.cevovodi kroz koje fluid struji.jednodimenzijsko (lD). okolozvucna (transonicna. Ovo za posledicu ima da se opste jednacine koje opisuju strujanje. kontinuiteta i energije. itd. odnosno 11 =v(x. Svaka od osnovnih grupa strujanja moze se dalje delhi prema izvesnim kriterijumima koji preciznije odreduju tip strujanja. ito: . Tako na pro u zavisnosti od vrednos#Mahovog broja stisljiva strujac nja se dele na: dozvucna (subsonicna. M ~ 1) i nadzvucna (supersoniCna. U cevovodimapostoji jedan dominant an pravac strujanja. predstavlja jedan od osnovnih interesa i potreba u inzenjerskoj primeni i praksi? Odgovor na ovo pitanje je .relativno jednostavan jer su to jednodimenzijska staciollama sITujall/a.opsti sistem parcijalnih diferencijalnih jednaCina koje opisuJu strujanje i>vodi se na jednostavne diferencijalne iii algebarske forme koje su lako primeuljive u svakodnevnoj inZenjerskoj praksi. svode na razliCite fizickomatematicke modele. Za ID strujanja osnovni . a sto zavisi od karaktera proucavanog problema. OCigledllo je da postoji dosta razlicitih vrsta strujanja. Odavde sledi da su podele strujanja na razliCite grupe "veStacke". te ce se zato u ovom Poglavlju posebna painja posvetiti lD modelu strujanja. izentropska i realna.112 Teorijske OS/1ove ID strujonja istovremeno pripada svakoj od navedenih grupa. dvodimenzijsko (2D) iii trodimenzijsko (3D) strujanje.2. M> 1). Zbog toga postoji potreba za njihovim pojednostavljivanjem.strujanje Njutnovskih i nenjutnovskih fluid a. zavisno od razmatranog problema. Osim ove podele moguce je stiSljiva strujanja razvrstati na: izoterrnska. aosnovne strujne velicme brzina i pritisak su funkcije od koordinata i vremena. Zbog slozenosti realnih strujno-tehnickih problema svaka od osnovnih grupa strujanja je predmet posebnih naucnih iii inZenjerskih istrazivanja. iii koja grupa strujnih problema.viskozno i neviskozno strujanje. 2. ali veoma korisne. Ovde se moze postaviti pitanje: koja od oblasti mehanike fluida. M < 1).t) i .y. hladenje.stacionarno iIi nestacionarno strujanje.

Razlog tome je nepoznavanje svih reJevclntnih falctora koji uticu na karakteristike i strukturu ovog strujanja. u kome su Vi i 11 j komponente brzine. jer to zahteva primenu slozenih matematickih metoda. Jos uvek u literaturi ne postoji tacna .1.h veliCillO.3) (2. Na osnovu ove kratke analize maze se zakljuciti da je laminarno strujanje slojevito strujanje kod koga se fluidni deliti ne mesaju sa okolnim fluidnim deliCima.1.opste prihvacena definicija turbulentnog strujanja.1.rtotl.znaCi da se ano odvija pri manjim vrednostima Rejnoldsovog broja. tada strujnice u njima zbog relativno male brzine strujanja ostaju paralelne. t). tj.Ox +v-2 . Primena stati- stike nad strujnim velicinama omogucava da se kod turbulentnog strujanja haos . Aka je fluid nestisljiv (p =const). 2 i 3.1b) (2.1.. utvrdjuje se na osnovu Rejnoldsovog broja koji predstavlja odnos inercijalnih i viskoznih sila.ali istowemellO II tom . j 0\ Oxi P (2.1) DIDt je materijalni izvod.zima strujanja: larninomi i tllrbulentm: Granica .1.bolje receno oblast izmedju njih. neuredjenr:. Konkretna resenja ovog sistema diferencijalnih jednaCina za neke iole slozenije slucajeve je tdko nati.1. Kod laminarnog strujanja dominantne su viskozne sile u fluidu. trodimeTlzijJ'ko stntjonje kod kogo J've J'trlljne velicine (brzina. V)v = ar+grad(T)+ 2co xv:= F -pgradp+ v Av .2) bice napisan u tenzorskom obliku . a pri koriscenju ovih indeksa za jednu vrednost indeksaj indeks i ima vrednosti 1.1.rtic'ke /rednosti J'/ll/z stnij-n. Ovaj sistem od cetiri nelinearne parcijalne diferencijalne jednacine resava se uz pomoc pacetnih i granicnih uslova.. y i z. sto.Teorijske osnove ID strujanja p 113 = p(x. sto za posledicu ima da se strujanje odvija u slojevima.1.1) i (2.2) nepoznate su tri komponente brzine v x' Vy i V z i pritisak p. Jedna ad moguCih definiCija turbulentnog strujanja jeste: turbulentno stmjoi(je je haoticno. pri cen1U indeksi i i j imaju vrednosti 1. gllJ1ina. tempemturo i pnliJ'ok) imo}u slucojnikaro/cter It proJ'toru i V!tIJienUj .1)-(2. / OXi = 0 . i jednaCinom kontinuiteta (2. Zbog kraceg zapisa sistem diferencijalnih'jednacina (2. ili po koordinatnim pravcima x. U sistemu diferencijalnih jednaCina (2. Navije-Stoksovim 'ednacinama J5i= F -pgradp+ vAv Dv ~ 1 _ (2.<osu se m{{f{lt dejiniJ'oti sremzje ..Y. 2 i 3.1.1 a) koje je korisno napisati i U obliku ail _ _ ail v2 '_ 1 _ ar+(v. Posledica ovoga je slab prenos toplote i mase pri laminarnom strujanju.4) OV. koja se naziva preloznrt oblost strujanja. at+via=~-. A-Laplasov operator i w=Irotv ugaona brzina fluidnog delica. Ako se posmaira laminarno strujanje u kanalima iii cevima sa paralelnim ziddvima.. strujanje se opisuje jednaCinama kretanja.. 1.2) U jednacini (2. lzesktcirmomo. 'Xi Ov j Ov j 1 oj. Postoje dva re. Za strujanje stisljivog fluida ove jednaCine imaju slozeniji oblik.z.

proizvoljnoj tacki Vy J ~ strujnog polja sa izrazito nestacionarnim karaktev v(t) rom.) t W". U jednacinama (2. 2.1. prosecna brzina a v~ je fluktuaciona komponenta brzine.1. pa su samim tim i problemi turbulentnog strujanja mnogo slozeniji za resavanje. polje srednjih i polje pulzacionih-fluktuacionih brzina (veliCina) posredstvom relacije P j I )) (2. u duhu relacije (2. a) Slika 2. pri cemu zapis brzine izgleda kao na s1.1. polje stvarnih brzina (velicina) razlaze (po Rejnoldsu) nq.1. tj.5) vi = vi +V~.. 1z dijagrama brzina. vidi se da brzina pulzira oko t=O b) t=T neke srednje vrednosti. +v. +~(y "-. I) v(t) da je brzina u posmatraVx )0 ~ ~ noj . Moze se kazati. na pr. -8 +Vi "-.2. da je turbulentno strujanje sa mnogo slozenijom strukturom odlaminarnog.p.fske osnove 1. napisane u tenzorskom obliku OV j _ OV i 1 op aov] -.T) glase: . Za korektno odredivanje vrednosti srednje brzine po vremenu u posmatranoj tacki strujnog prostora potrebno je da jevreme merenja T sto "duze". vee broj mernih tacaka koji omogueava dobru statistiku. =F.1.b=v. p = p+p'. Zato se. pri tome koristeCi pravila osrednjavarija. jasno je vidljivo VZ I). S druge strane.114 Teori. koja za neke veliCine a=a+a' i b=b +b' (a.6) te njihovim uvrstavanjem u Navije-Stoksove jednacine (2.2b. -viv. Ova dugotrajnost merenja je reda veliCine sekunde iIi nekoliko sekundi. S druge strane..4). to ce se u ovom Odeljku analizirati turbulentna strujanja. turbulentno strujanje se moze posmatiati i kao strujimje kod koga postoji jasna struktuma hfjerarhfja vrtloga. ab=ab+a'b'. a sto zavisi od karakteristika koriseene merne opreme.1. Osrednjavanjem svih strujmh veliciIla.dakle.-. J P U-'-j U-'-i u-'-i J (2.3) vi je trenutna brzina . kod turbulentnog strujanja.3) i jednaCinu kontinuiteta (2.srednja blzina po wemenu tj.1. a+b=a+b . 8al8xi =8al8xi ' dobijaju se: Rejnoldsove jednaCine."-. Kod turbulentnog strujanja do trenutne brzine strujanja u nekoj tacki sfrujnog prostora moze se doCi eksperimentalnim putem.a=a . merenjem brzine pomocu anemometra sa usija~ mm vlaknom s1. -. U svakom sfucaju vreme merenja ne igra presudnu ulogu. Kako je turbulentno strujanje mnogo cesce od laminarnog. Zbog haoticnosti kretanja kod turbulentnog strujanja izmedju susednih fluidnih delica dolazi do razmene mase sto za posledicu ima bolju sveukupmi razmenu mase i energije. da se nad njim moze primeniti odgovarajuCi matematicki aparat.2a.1. Vi = V.7) . + I J: (2.D strujanja moze smatra·ti "uredjenim".2. Fj =~.rtrlijtll?ja.1.1.p. a dobijeni rezultati biee veoma lako primenljivi i za laminarna strujanja.5) pri cemu je Vj .

ali. 2.1. ) P Oxf e Ox.1. .Teorijske osnove ID strujanja 115 i jednaCina kontinuiteta divf. P j Ox.. Bez obzira 0 kom se strujallju radilo laminarnom iii turbulentnom. koji se nalazi u turbulentnoj fluidnoj struji. Ako se u bilo kom narednom trenutku izmeri profil brzilla po . Na kraju treba napomenuti da se za nestisljivo laminarna strujanja koristi sistem Navije-Stoksovih jednaCina (2. a Vj 8[+v.v~ nepoznati.. 8= Fj --a. posebno kod dvodirrienzijsldh i trodiinenzijskih strujnih problema.-+(1'+ VI ) . Zato se u cilju zatvaranja sistema Rejnolelsovih jednaCina uvoele pretpostavke za turbulentne napone.3a.-=F.v} predstavlja tenzor Rejnoldsovih ili turbulentnih "napona". a za nestisljivo turbulentna strujanja sistem Rejnoldsovih jednaCina (2. odnosno uvodjenjem ekvivalel1tnog koeficijenta kinematske viskoznosti Vo == v + VI' one se svode na oblik 2 &Vj _ &Vj 1 8j5. == av. Sa ovom pretpostavkom Rejl1oldsove jednaCine za l1estisljivo strujanje fluid a glase: 2 J aVj _ m j _ 1 a]5 . jer su turbulentni naponi v. i on je.1. 1) Ox Ox. U tu svrhu postoje mnogi modeli za odredjivanje ovih clanova.• (2.1. (2. kao sto je to rnolekularna viskoznost. definitivni odgovor na ovo pitanje se jos uvek ne nazire. ipak. tj.7) v.8) Rejnoldsove jednaCilie fizicki ne predstavljaju "nove" jednaCine vee sarno oblik Navije-Stoksovih jednacina prilagoden turbulentnorn strujanju.3).1. Kada bi se u jednom trenutku..) .7). a 0 cemu ovde neee bid reCi. Jeon3cina imntlimlitda. povrSine A.3. (2. pomenute sisteme. 2.1. aVj -+v. 'i ax. . j pri cemu je koeficijent proporcionalnosti VI " koeficijent turbulentne viskoznosti i on nije karakteristika fluida. Ovi "naponi" se fizicki turn ace kao prenos kolicine kretanja na nivou fluktuacionog kretanja. jer i za ovu velicinu treba koristiti odgovarajuce pretpostavke. SrreoJ!llja brzinl:1 Posmatraee se presek 1-1 sa s1. parcijalnih diferencijalnih jednacina je tesko resavati. ocigledno.' + .9b) o at 1 Ox. Jedan od najpoznatijih ll10dela za turbulentne napone jeste algebarski model Boussinesq-a koji je zasnovan na analogiji sa viskoznim naponima. Znacima navoda za Rejnoldsove napone zeli da se skrene paZnja na to da oni ne poticu oel clana Navije-Stoksovih jednaCina sa naponima vee od inercijalnih clanova. Dopunski clan u jednacinama (2. Sis tern Rejnoldsovih jednacina nije zatvoren sistem jednaCina. vee je to veliCina koja je povezana sa karakteristikama strujanja. po visini preseka. izmerile brzine strujanja tada bi raspored brzina izgledao leao lla s1.2 ." Uvodjenjem turbulentne viskoznosti VI problem nije resen.3a. ua su naponi Iinearno srazmerni sa brzinom deformisanja &V &Vi -v'v' == VI ( . 2:1.1.---+v-·. neravnomeran.9a) 'X.1. == 0 .

f!jivog sirujanja jlttlda. koje je dato na s1._=[> oscilatorni karakter =V sr "'f> profila brzina.12) Ako se u nekoj strujnoj cevi ID toka posmatraju dva preseka povrsina Aj i A 2 . a na osnovu "dugotrajnih" merenja brzina u karakteristicnim tackama po visini preseka.1. Kod laminamog strujanja ne postoji polje vremenski osrednjenih brzina.1.If. pri cemu su vsr.zA2 .13) pd eemu je liz maseni protok fluida.10) se svodi na V == vsrA.J [kgf s] (2.8) turbulentno strujanje. ovakav postupak odredivanja protoka je dugotrajan. zbog pros tome i vremenske slozenosti. Obieno se zeli znati koliki je zapreminski protok fluidne struje kroz neki strujni presek.' [m3 Is].1. osim u nekim jednostavnijim slucajevima...ednaCina kontlnuiteta nesti.:= vsrA == const.3b). Zato se posredstvom izraza (2. pa se zato sa polja vremenski osrednjenih brzina (kod laminarnog strujanja sa polja stvarnih brzina) s1. 2.1.7) i (2. 2.1.1.1. ovi sistemi jednacina . 2.3.1.116 Teorijske OSl1ove ID strujanja visini preseka. ne moze raditi sa takvim poljem brzina.1. Na kraju treba naglasiti da jednaCina kontinuiteta po svojoj fizickoj sustini predstavlja zakon 0 odrZanju mase.BeJ!"lullRiijev:!ll. Sada se za jednu strujnu cev moze napisati.1. tad a jednacina kontinuiteta glasi V:= vsr.5). tada se analiticki iii numericki moze nae! zapreminski protok fluida. a p srednja gustiria fluid a upreseku. prelazi na pofie vremenslci osrednjemh brzina (s1.jA 1 := vsr . za operativnu imenjersku primenu.11) sr A A A A A A To' . preseku.vet) dt] dA := V }(2.2. zbog njihove slozenosti.--:-:= v dA--'j.:B.3b prelazi napofje srednje blzlne (s1. a on je odredjen izrazom Ir--r... Medutim.. Elllergijska jedoaciJll3 . tada bi svakom merenju v v odgovarao drugaciji . koja glasi V ~ liT (2.1.1.l i vsrX .1.4.4) u potpunosti opisuje laminarno a sistem (2. vee sarno polje stvarnih brzina.If [ . Ako je fluid stiff/iv.3b. Jasno je da se u nekom b) c) a) bilo kom strujnom Stika 2. Medutim.1. ~ pVsrA =const. jednaciinll! Sistem parcijalnih diferencijalnih jednacina (2. Na osnovu izraza (2. . Ukoliko je profil brzina v poznat.1:3) i (2.11) moze se definisati srednja blZlna po preseku ito kao: zamisljena konstanta brzina po preseku koja pomnozena sa povrsinom poprecnog preseka A daje isti protok kao i stvarno polje brzina~ Uvodenjem srednje brzine strujanja izraz za protok (2.dA := . tada jednacina kontinuiteta glasi: II.2. srednje brzine strujanja posmatranih preseka.3c) posredstvom izraza t- If V dA := .

1. (2.' ~2 sila. dl == de. tj. jednaCine kretanja (2. kada postoji jedan dominantan pravac .1.4.Teorijske osnove ID strujanja 117 uisu pogodui za upotrebu. u Navije-Stoksovim jednacinama nema Clanova koji potieu od tangencijalnih napona (v /':. Ovaj pravac je oznacen sa s na s1.2. aka je . kod cevi.14) \ . i.1) i primenjujuCi prethadne pretpostavke dabija se jednaCina za rad sila grad(v2/2-U dp/ p). Strujanja u cevima su najcesea unutrasnja strujanja i mogu se tretirati kao jednodimenzijska.grad p moze napisati u obliku gradijenta neke funkcije <1)= a sto je zadovoljeno za Jdp / p. To je moguee uraditi.1.glawli jJravac J'trujanja. Kako je skalarni proizvoc1 grad e . dl ./ z Zl Zemljine teze potencijal je U = -gz.fluld llevir!cozal1.17 == 0). SHka 2..4.dl = O. . pri cemu je o z vertikalna koardinata uperena navise. sto znaCi da je p = pCp)..1. to se iz (2.mehtlntc!cu e!lergjju. 3) Fluid se smart a barotropnim.1.2. Radi kraeeg zapisa uvodi se veliCina w v if njihov skalarui proizvod v v e=--U+ -:=-+gz+ . MnozeCi skalarno avu jednaCinu sa elementom dliZine strujnice Jf (s1.ii . 2 p 2 kaja predstavlja strtijnu . pa se promene u druga dva pravca mogu zanemariti. Zato ih je potrebuo svesti ua jeduostavuije oblike iIi uprostiti da bi se mogli resavati "jeduostavniji" strujno-tehuicki problemi.4.15a) fdp 2 fdp \ \ Posredstvam jednaCine (2. i tada se clan u NavijeStoksovim jednacinama <1).4. Nairne. tj.1.. U avom slucaju iz (2. dakIe.1.Bernulijeva jednaciha za strujnicu e l -e2:=~ v/':.v ·Jf .2.15a) moze se analizirati jedan specijalni slucaj.1b) u kojaj svaki Clan predstavlja neku jedinicnu silu.p .11 ·dl. s~caj kada zapreminska sila ima 8~. UCiuimo nekoliko pretpostavki 0 strujanju koje se analizira: 1) posmatra se stacionaruo (a / at = 0 ).1.:-~ ~~ p p ~v s 4) Posmatra se strujanje u polju konzervativnih/~> .1.if +2wx v·dl == v /':.t-f 2 U ovoj jednacini zbog artoganalnosti vektara x i je ill x v.). Ovakvo strujanje se naziva jednotizine11zjil'!co J'lmjatlje.1) izmec1ju proizvoljno izabranih preseka 1-1 i 2-2 sledi energijska . iz koje posle integraljenja duz strujnice (s1. Za strujanje u polju sile .1 Na dalje se polazi od Navije-Stoksove. koji se poklapa sa osom cevi.1. Iz tog razloga u ovom Odeljku jednodimenzijskim strujanjima biee posveeena znacajna paznja. na pI. cime se one svode na Ojlerove jednaCine.:= potencijal F = grad [J. U tehnickoj praksi Za ovu klasu strujanja postoji veoma veliki interes. . 2) nestisljivo strujanje (p = const.14) dabij a c1iferencijalna jednacina de:= v t:.15a) se dobija Bernulijev integral OjIerove jednacine .7 r . Tada se uajvaznije promene strujnih velicina odigravaju u pravcu glavnog strujanja s. Prema tome sledi da je -1 grad p = grad <1)= grad f~. (2.1.---::.

1. a dobijena jednaeina u// Z. 15c) pn cemu su vI' v2. . / / /. upravo.16) Integrali u prvim clanovirna sa leve i desne strane jednaCine (2. a zatim se integrali po popreenom preseku eime se vaznost jednaeine energetskog bilansa prosiruje na strujnu cev. t (v21 +PI+gzI)pV.// z/ .15) nije prihvatljiva za primenu u cevirria gde je jednodimenzijski karakter strujanja. Cine je ogranieena na jednodimenzijska strujanja. P . U tu svrhu jednaCina (2. fd koji vaii za nestisljivo i stisljivo strujanje fluida.1. pa Se jednaeina (2.1.15) vaii za strujnicu. te prema Slika 2. i leoji hze da jestrujna energija dui . P P I 2 -2 - -2 - (2.9) i sprovedu iste matematieke operacije dobija se energijska jednaCina za strujnicu sa vremenski osrednjenim velieinama ..PI i P2 vremenski osrednjene vrednosti brzina i pritisaka u taekama Ai B preseka 1-1 i 2-2.dl I (2. e =2 U + . Za nestisljivo strujanje se zbog konstantnosti gustine dobija vredriost integrala d P/ p = P/ p.4.1. pri cemu s l e d i : ' . prvo. ana njoj je jednodimenzijsld karakter strujanja.1./// //.118 Teorijske oSl1ove ID strujanja 2 p v -. Ako se podje ad Rejnoldsove jednaeine (2. dt predstavlja jednacinu bilansa energije za strujno vlakno.15) se. a i u celom strujnom prostoru (ako je co = 0). S obzirom da Bernulijeva jednaCina vaii za strujnicu to ona u obliku (2.dAI=t (V22 +P2+gZ2)pv2ciAz+t(~veL1~dl)d}h. proizvoljno izabranog. i to na sledeCi nacin .1.1. 0 cavaju fluidni prostor. mnozi sa elementom masenog protoka dm = pdV := PVI dA 1 = PV2 dA 2 .zz /z / /. do tezista taeakaA i B.15b) Na dalje ce se analizirati 'slucaj viskoznog.2 tome vaznest jednaCine (2. Cime se njena vainost prosiruje na strujno vlakno.2) ogranio mz.e2 d~ =dm ~ VeS~~.2.1.= const. pri neviskoznom strujanju fluida konstantna.4.1. e1 dn. . realne strujne cevi (s1.15b) svodi na oblik: J V P V P 2 v L1v·dl _I_+-L+gz =_2_+_+ gz +' J . .2 P 12 P 2 Ie -2- -2- (2. Prema tome i primena Bernulijeve jedlla. prosiriti sa strujnice na strujnu cev.16) resavaju se taka da se sa stvarne kiileticke energije prelazi mi kineticku energiju odredjenu preko srednjih vrednosti.1.15) treba. ~ -e2 = Ive L1~ . a Zl iZ2 visinske razlike ad referentnog nivoa 0-0. Strogo uzevsi bilo koji od oblika jednaeine (2.1. nestisljivog strujanja. Nairne..1.strujnice.

dobija se jednaCina .4a i 2. f (-+gzk ) Pd'/'k P ~ =: (Psr.17) a" = .L16).S.vdZ . treba potsetiti.1.2) i nadeno je na osnovu vaznosti hidrostatic1cog zakolla raspodele pritislcce u strujnom preseku (p I p+ gZI == const. U dobijenom resenju Psr.L3a). dakle. PSI' 2 • A =-dl.). u nekim slucajevima kada se u nizstrujnim preseeima profili brzina ne menjaju. i vazi da je 8v I ax = 0 gde je x poduzna koordillata. 2 VI PI 2 V2 P2 " 'f' =-- (2. odredjuje izrazom: 1 -3 (2. Integrali drugog i treceg clana sa obe strane znalm jednakosti jednacine (2. Na osnovu resenja integrala iz (2..3 . Dalje.1. --+gzc ) mk P k.vkefA Ie )'-2-mk =:a lc .1./c je srednji>S'tnijm~statlckipritisak u preseku k. Ovde se.058 (a~l) za razvijeni turbulentni i a=2 za razvijeni Iaminarni profil brzilla u eevima kruznog poprecnog preseka (v. za proizvoljno izabralli strujlli presek llepozllat.sr.l PSI' I +gzc )Inl =: ( a 2 -Vsr '2 +-'-+gzc )" n~+ (f Ve LlV )/11. zbog ne poznavanja profila brzina. v '( -3 sr.k. odrZanju energije svedell na jedinicu mase fluida.1. Ovaj koefieijent se.= 12) . odeljke 2. (k== 1. Medutim. a njihovo resenje glasi Pk ).da se krellulo od jednaCine kretanja.k k Ak Tom prilikom pravi se grdka koja se obuhvata koeficijentom akkoji se naziva kocjicijent nel'ClVllomemosti iii popl'Clvni koeficijrmt kineticke enelgije (Koriolisov koeficijent). kratko.sto istovremeno zllaci da tako dobfjena jednaeziza vaz! za i. tj. i da se IIInozelljern sa masenim protokorn dobila snaga.18) koja predstavlja energijslcu jedllaCinu. A Vsr.1.16) odredice se zbirno. a Zc je vertikafuorastojanje . a takvi profili brzilla se nazivaju razvij{mim.. 2-m 119 f f (k .vkeMk' f vsr.A k Ak Koefieijent neravnomernosti kineticke energije iskljucivo zavisi od rasporeda brzina u posmatranom preseku i on je. koeficijenti a k mogu teorijski tacno da se odrede. P -2'dA k =--A. Prema . Ti razvijeni profili brzina su logaritamski kod turbulentnog i paraboIicki kod laminarnog strujanjai koeficijenti neravnomernosti kineticke energije imaju vrednosti: a=1. Ova jednacina je u literaturi poznatakao uopstena Bemt/li/eva jedllaezna. a l -Vsr.s!1 maseni protok fottda.k . k .geodezijska visik lla od referelltnog llivoa do tezista povrsine preseka k.Teorijske osnove 1D strujanja 2 2 vie3 1 v . -+--' pIp 2 I 2 2 Izmedju preseka 1-1 i 2-2 vazi jednaCina kontilluiteta /il == rill == Jil 2 =: COl1st~ pa se iz ( 2 2 prethodlle jednaCine eIiminise maseni protok.1.k .energija. iz ove jednacine izostavljajuCi indeks "sr" u Clanovima sa srednjimbrzillama i pritiseima. za bilo koji presek strujne eevi k.. .. i to izraZene prekostruJne energije po jediniei mase. a po svojoj fizickoj sllstilli predstavlja zakon 0. dobija se jedilaCina a12+p+gzl =a22+p+gZ2 + I veL'. da se skalarnim mnozenjem sae16mentnom strujnice dobio Tad.5. i indekse "e" u clanovima sa visinskim razlikama.

20b) pri cemu gubitak strujne energije Yg ima oblik: hg = Yg / g i naziva se izgubljena visilla. Konacllo. a zbog povecanja koordinate z potencijama energija strujeraste. pritisne i potencijaille energije 2 e k =-p-=CLkT+p+gZk' Pt.1. u opstem slucaju.3 je jasno da jeu svakom nizstrujl10m preseku strujna energija manja za "gubitak" energije kojise ima izllledu dva posmatralla strujna pteseka. Osim Qvog oblika u primeni su jos dva potpuno ravnopravna oblika.20) je najceSce u upotrebi.1.20a) (2.4.1.18) ima svoj fizicki smisao energije.120 Teorijske osnove 1D strujanja tome.20) postaje: e] = ez + Yg Za objaslljenje nizstrujlle promene strujlle ellergije kotistice se jednacina (2. eksplicitno ne moze odrediti jet se ne poznaje raspored brzina u poduznom pravcu. ObIik Bernulijeve jed~aCine (2. iIi flp = pYg = pghg i naziva se pad pritiska. ito: CL k v.1.1.1.4.20c) tako da jedllaCina (2. (2. . Pk / p -pritisna i gz k . dobija se energijska jednacina u obliku (2. lla pro u uljlloj hidraulicL BernuIijeva jednacina moze da se napise i u jedllom skracenom obliku.3 kod koje presek nizstrujno raste.1. Oblik Bernulijeve jednacille (2.1.19) i on po svojoj fizickoj sustini predstavlja tad sila izazvanih viskoznim i turbulelltnim llaponima na putn izmedu posmatranih preseka.2. U ovom primeru zbbg nizstrujnog povecanja poprecnog preseka kineticka energija..20b) je veoma prakticall za primenu. Sa sliIce 2.20) /coja vaZi za stTlijnu cev i operativna je za prakticnu primenu.1.1. koji glase: 2 VI PI 2 V2 CL l2g +-pgH] =CL 2 "2g+r. . z3visi od geometrije strujlle cevi u kojoj se odvija strujallje.k Vk Pk (k=1. Nairne. Radi kraceg zapisa ovaj clan se oZllacava sa (2. kineticica.. 2. jet prema . svaki Clan jednaCine (2.potencijalna energija strujnog preseka (k=1.20c) primenjena na krivolinijskoj strujnoj ceviprbmenljivdg pteseka sa sl.g+Z2 +hg P2 [m]. u opstemslucaju. ) (2. Pojam gu~itka ellergije mora se shvatiti USIOVllO. Dahle. dok clan sa integralom ptedstavlja gubitke strujne energije na putu od preseka 1-1 do preseka 2-2. /2 -. Koji je medusoblli odnos pojedinih energetskih udela u· strujnoj ellergiji svakog nizstrujnog preseka. oCigledno je da se u nizstrujnim ptesecima odigrava ttansformacijajedllog u drugi oblik ellergije.2). struje se smalljuje.1. Ovaj clan se.1. ttlcttpna strttjna energija nekog strujllOg preseka je jednaka zbiru kineticke.

otezan naGin odredivanja strujnih gubitaka. ili preseci koji se nalaze na konstantnoj geodezijskoj visini i u kojima nivoi tecnosti mimju.ll.I. a to su samo preseci sa razvijenim profilima brzina. .i7ydY+L'. tada treba upravo takve preseke birati za referentne i za njih postavljati Bernulijevu jednaCinu.19) za gubitke energije na putu izmedu dva stmjna preseka.ll!f-.1 : : " . Ox.l. Gubid strujue cnergije \ \ U Odeljku 2. . 2. --1--1' pzlp a2 vil2 x procesa disipacije prelazi u toplotu.0-dl .1. PosmatrajuCi bilo koji od oblika Bernulijeve jednaCine (2. Ako se pri nekom procesu strujanja gubici strujne energije mogu zanemariti (Yg "" 0). pri izvodenju Bernulijeve jednacine dobijen je izraz (2.1.I. U suprotnom. vaii za strujnu cev kod koje postoji jedan glavni pravac stnijanja. Dak1e.e = el ..aka Huli. tada se fluid koji struji smatra neviskoznim." . (2.-_+_ Yg .3. ukazati za sta vtdi i /cada mo.Teorijske qsnave IDstrujanja 121 zakonu 0 oddanju energije.1.21) . a Bernulijeva jednaCina se svodi na oblik Slika 2.1. moze da se postavi za bilo koja dva strujna preseka nekog jednodimenzijskog strujanja. iIi je... energija se ne moze "izgubiti" vec sarno moze preCi u drugi oblik. Ovde je razlika strujnih energija izmedu dva strujna preseka (L'. pak.1.j.WJ. U realnim uslovima strujanja jednaCina (2. Na kraju treba. u principu. Zato korektno odredivanje strujnih gubitaka zasluzuje posebnu painju.4.lU. jer izabrani stmjni preseci treba da imaju poznate koeficijente neravnomernosti.5._ _ C1 ___---r-.1.20d) a sto nije nista drugo do Bernulijev integral Ojlerove jednaCine za nestisljivo strujanje t1uida.cdx+L'. t. p] e]=e2 = canst. a 0 cemu ce vise reCi biti u narednom Odeljku. koji posredstvom izraza za turbulentne napone (v.20) moze Se zaldjuCiti da je ona "relativno" jednostavna za primenu. Tu jednostavnost primene narusava Clan Yg .1.4.1.1. jos jednom. U slucajevima kada se kineticka energija nekog strujnog preseka moze zane mariti. i uglavnom se koristi kod problema spoljasnjih strujanja.:::flYe(~V'. . sarna po sebi jedl.U.1. pa je kineticka energija tih preseka jednaka null. Pri izboru preseka za koje se postavlja Bernulijeva jednaCina treba bitiobazriv. ako se ne znaju koeficijenti neravnomemosti.2) glasi: ~ = fzYe L'.viz)=~ Ve&~ dx.20d) je veoma retIeo primenljiva.e2 = Yg) nazvana gubit/com stlUjne enellJije i ona posredstvom e ----c"""'-UJ. Odeljak 2. ~ a]T+r.---. Bernulijeva jednacina.-+gz] =a 2 T+ 2 VI v2 2 p +gz P2 2' (2. tada je primena Bemulijeve jednaCine jedino mOgUca ako se oni eksperimentalllim putem odrede.ze da J'e pn"meni Bemuliieva jednacina.

jednaki nuli i ostajesamo integral po omotacu-ziciu strujne cevi Ao ' tj.2.21a) 1 Izraz za gubitak energije (2.= vp . • r 't.:: ..2. gde je i1 vektor spoljasllje normale na povrsinu Ac' Integral po kontrolnoj povrsini Ae rastavlja se na tri integrala. Na njegovu kontrolnu povrsinu deluju normalni naponi na povrsinama protocnog Slika 2.1.21a) maze se napisati u neSto jednostavnijern obliku pogodnom za prirnenu. (2.21a) ce se pomnozitisa elementom mase pdf. v. U cilju dalje analize izraz (2.1. a zatim povdillSkog integrala.1. 1 KoristeCi tom prilikom vezu izmedu povrsinskogi zapreminskog integrala. preselea A i tangencijalni na povrsini omotaca dA =Odl.22) . Element strujne cevi definisan je duiinom dl.21) svodi na Y:::: --"dx. za simetricllo razvijeno stmjanje. Sada se izraz (2. A'tjn Ac J pA ciAe . kao i Cinjenicu da je pri nepromenjenom protoku Yg = canst" dobija se gubitak energije po jedinici mase (2.1. duzine I koja je ogranicena kontrolnom povrsinom Ae = AI + A2 + Ao' gde su Al i A2 povdine protocnih poprecnih preseka 1-1 i 2-2 i An s --C> povrsina omotaca. I (i=1.3) jedinicni vektar pravca xj .3). posrnatrajmo jednu strujnu cev sa s1.f.21b) Za primenu ovog izraza potrebno je poznavati geometriju strujne cevi i tangencijalne napone na zidu cevi.122 Tearijske asnove ID strujanja 1z razloga jednostavnosti pisanja uvodi se oznaka za viskozne i turbulentne napone 't jj _:::: PVeau. Za daljirad prakticno je uvesti vektor.v dt I fl.5.1. (2. a zatim integraliti po zapremini V.j --)0 't w)' gde je 0 obim preseka povrSine A.5. odnosno tenzor.dV = A PI --dA e = Ad1V't. = pVe elcvivalentni koeficijent dinamicke viskoznosti. ::: 'leOUj /OXp gde jeT]. komponenata napona 't j = 'txxnx +'t Jy l1y + 1: zz n z = 'tjjnj gde je nj (i=I. tj zida cevi ('t.1.1.1. pri cemu su illtegrali po povrsinama Al i A2 . Nairne.2.1. VracajuCi se sada izrazu (2. g 1m f pox. dobija se Yg ::::. pri cemu sledi tl~ pdV = ~ (t ~: dV)dl. f r . / ax.21a) pri tome ga transformisuci na obHk zapreminskog. povrSinom poprecnog preseka A i zapreminam dV=Adl..

u izrazu (2. rnogli odrediti strujni gubici koriste se eksperirnentalne ili poluempirijske rnetode. tada su i intenzivniji gubici energije. rnedudejstva fluida i cvrste granice zida.amlz vis. i. v. se generisu . Strujanje na nivou makrovrtloga odvija se na onirn rnestirna u cevovodu gde postoje usiovi za njihovo stvaranje. to izrazi (2. pa se gubici energije na takvirn mestima llazivaju iokail1i gubici energije. objasnjavaju prisustvorn napona u fluidu. Na nekirn lokalnim otporirna rnakrovrtlozi se i ne stvaraju a gubitak energije je izazvan promenom poprecnog preseka iii prornenorn pravca strujanja. a to su mesta sa slozenorn geornetrijom strujne cevi.rnakrovrtloga do najrnanjih . S druge strane..22) '(ijclA predstavlja ukupnu silu "trenja" izazva- t nu viskoznim i turbulentnirn naponirna.1..22) za odredivanje strujnih gubitaka irnaju sallIo teorijski znacaj.1. Da bi se.oznaka 11. zbog gradijenta brzine.23) . stvara se rnakrovrtlog koji oduzirna energiju od prosecnog strujanja. a to su preseci strujne cevi koji se nalaze u pravolinijskirn delovima cevovoda. Strujanje na nivou rnikrovrtloga se odriava u svirn nizstrujnirn presecima sa razvijenirn profilirna brzina. ventili i s1. zato se gubici na takvim delovima nazivaju gubicirna na pravolinijskirn deonicarna. postoje dye gl1lpe gubitaka. Torn prilikorn obe grupe gubitaka sracunavaju se kao velicine koje su proporcionalnc kinetickoj energiji odredenoj sa srednjom brzinorn strujanja. turbulentni naponi pv/8iJ ! ax.1. dakIe. pa ceo izraz predstavlja rad sda prottzrokol.22) dolazi se do sustinskog objasnjenja 0 poreklu strujnih gubitaka.?()zmin i turbuientllim llaponima na putn izrnedu dva strujna preseka sveden na jedinicu rnase. ipak. ad najveCih . odnosno kada su vece neravnornernosti u profilirna brzina. Naponi llov! ax. odnosno da kada god dode. ito: gubici na lokalnirn otporirna . strujanje na nivou milaovrtloga se kao takvo odrZava. Nairne. ukoliko su gradijenti brzina veCi. Takode je jasno da.1.rnikrovrtloga.).Teorijske oSl1ove ID strujanja 123 Na osnovu izraza (2.rnikrovrtloga. pa se zbog toga kaze da je turbulentno strujanje sa jasno utvrdenom hijerarhijskorn strukturom vrtIoga. kod turbulentnog strujanja moze se govoriti 0 strujanju na llivou rnakrovrtloga i strujanju na nivou rnikrovrtloga. Tako stvoreni makrovrtlog putujuCi niz struju raspada se sve do najsitnijih vrtloga . Strujni gubici se.srvaraju. zakljucuje se da kod turbulentnog strujanja postoje i vrtlozi razliCitih veliCina. i gubici usled trenja . Prema tome.oznaka· fA' IrnajuCi u vidu da poduzni profili brzina nisupoznati. I := (2. Ova rnesta se u cevovodu nalaze na poznatirn lokacijama (krivine.1. su posledica viskoznosti fluida. Zakljucuje se da su gubici direktna posledica gradijenta brzine. iz bilo kog razloga. usled cega u fluidnoj struji postoji gradijent brzine prosecnog strujanja av I ax. Prerna tome. do prornene u profilu brzina stvaraju se uslovi za nastajanje strujnih gubitaka. Dakle.21) i (2. ili krace gttbici uJ'ied tnm/a. koristeCi izraze: Vajsbaha IYi. zbog prisustva gradijenta brzine prosecnog strujanja. i\ko nizstrujno vise nerna geornetrijskih prepreka na koje nailazi fluidna struja. Na nekorn rnestu gde je slozen geornetrijski oblik strujne cevi (na pro krivina). tj. upravo.

~ ~w ""..1. ...s1.28) . Zamenom izraza (2. .5.v . 2.1. a. (2. pri cemu su: A .''.~.. dobija se pad pritiska izmedu strujnih preseka 1-1 i2-2 Ol· Ap == PI .1).1.1..24) za odredivanje gubitka usled trerija.' . Darsijeva formula U ovom Odeljku bite izlozen nacin odredivanja pada pritiska u pravolinijskim delovima cevovoda..5. Posmatrace se samo jedan deo strujne cevi izmedu preseka F 1 i 2-2 koji 1 _ Lb..P2 == 'tw A .== pA.-. Glllbici lllslcd trcnja 2.YA. ' -. RfI ..1..27) 'tw = Cf '2 pv pri cemu je Cf faktor proporcionalnosti. v2 J "2' == '" L.26) Slika 2.. kroz koju fluid struji srednjom brzinom v.-. koja se potvrdjuje dimenzijskom analizom. odnosno gubitka usled trenja. 4RH 2 DH 2 (2.duzina cevi.= A .1. ".1 Za odredivanje tangencijalnog napona na zidu cevi koristi se pretposta'vka.5. Kako u cevovodu ima vise i lokalnih otpora i pravolinijskih deonica._".-"'C.. da je to velicina proporcionaIna kinetickoj energiji strujnog preseka odredeno' sa sredn'ombrz. a na zidu cevi sila otpora trenja Fw == 't waf.koeficijent lokalnog otpora..broj pravolinijskih deonica.-""... 1z jednacine ravnoteze ovih sil~ PIA .posmatrace se jedna pravolinijska deonica cevovoda konstantnog i proizvoljnog oblika poprecnog preseka (v..' A.koeficijent trenja.broj lokalnih otpora i Ai ... J=1 } == '" D~j Vi 1=1 2+ '" L. -"".. (2.5.""'..hidraulicki radijus i DfI-hidraulicki precnik.."".124 Teorijske osnove ID stnljanja za odredivanje strujnog gubitka na lokalnom otporu.2 se nalaze na meduL3- 9--' ~_Pl_. -C"'.9.1.P2 A -'twOl= 0.". I .".' """. 1 i (2.. u kome je S .. == PIA i P2 = P2A.fi'F·!I_..26) dobija se pad pritiska I v2 I v2 Ap == p A .i 1=1 + '" L._- . - '''''~'t''---. pri potpuno razvijenom laminarnom iii turbulentnom strujanju. izmedu dva strujna preseka za koje se postavlja Bernulijeva jednaCina.1.1.srednja brzina prvog nizstrujnog preseka.'-.A j . odrediti kao N Yg M N 2 M /.\ ~~~: o~:r~~....27) u (2..YI. i Darsija 1 v2 I v2 y: = = A .' -_.1.~-.1..1. povrsine preseka A i obima preseka 0.-_.25) gde je N .1. ". 4RH 2 Dw 2 ' ~ ~ ~I~ ~ faktor trenja.. -~-"". to ce se ukupni strujni otpor.-.J Dh J=1 j (2.1. .1..1...l:nom strujanja . tada u presecima 1-1 i 2-2 deluju sile pritiska r..... U tu svrhu .2.:js~n:~ jne cevi izdvoji i posmatra njegova ravnoteza.C"'-"...-_. .

kao sto su: fizicke karakteristike Huida (viskoznost).-. na pravilno odredivanje koeficijenta trenja A. Izraz (2.2. cia je koeficijel1t trenja veliCina koja zavisi od Rejnoldsovog broja (Re) i relativne hrapavosti zida cevi (BId).:sijeFlt . A=4 Cf = .2) a ciji uti~ A V r--'. Aka se posmatra specijalni slucaj oblika poprecnog preseka. / 4.sI.0 == drr.1. racvi. Pokazuje se.1. gradijenta brzine prosecnog strujunja.28) predstavlja uop.2 (J-l-. vee same kroz deo preseka povrSineA tada velicina 0 predstavlja obim okvasenog dela cevi (ili kanala).> caj nije oCigledan iz izraza (2.ftelZu Da. pravolinijskih deonica itd.Tearijske asnove ID strujanja 125 hidraulicki radijus i DH =4RH = ~ hidraulicki (ekvivalentni) precnik cevi. Zato se strujanjeu pravolinijskim delovilIl~ cevovoda izdvaja u posebnu grupu problema. te se tada opsta formula Darsija svodi na obHk IJ.= 4Cf koeficijent trenja. dok u pravolinijskim Slilca 2. d '" ! karakteristika strujnog prostora (precnik cevi. 1 !. na pr. ventila.31) Re. U sillcaju da fluid ne struji kroz ceo presek cevi (iIi kanala). odnosno: A=: ACRe. prakticno. dimenzijskblllanaJizoID. (01-::--1.p I v2 I v2 Y =:-==A-/j.1. Zato ce se ovom koeficijentu.30).1.. u narednim Odeljcima.5. Kod lokalnih otpora trenje na zidovima predstavlja sarno deo UkUpllOg gubitka energije.p= PA-::::? (2. -13 hrapavosti zidova i s1.1. pv 8 av -.to/mulu koja SlllZi za odredivanje pada pritiska II pravolinijskim delovima cevovoda. (v.5.. one je prisutno i kod: krivina. koji je inace najcesce u primeni.1.29) g P d 2 d 2 Primena ovog izraza svodi se. lFizicb tuma. Dahle.··-'·-m. uy iz koje sledi da je koeficijent trenja bezdimenzijska veliCina koja zavisi od rnnogih veliiSinu. 81 d) (2. i leao takav on ima znacajan uticaj l1a koeficijent trenja.>i turbulentnih napona na zidu i od geometrijskih '. posvetiti vise painje. RH == 2. S obzirom 'V f da Sil tangencijalni naponi na zidu prisutni na svim zidovima koji ogranicavaju strujni prostor dl2 to za posledicu ima da je trenje prisutno na svim cvrstim granicarna strujnog prostora. ~ KoristeCi izraz (2. dobija se relacija za koeficijent trenja (2130) . a to je kruzni oblik cevi unutrasnjeg precnika d (A == d 2 rr.1.6enje koe[idjenta trenja. pri tome imajuCi u vidu da se naponi na zidu sastoje ad viskozne i turbulentne komponente.--pvxVy)y=O 81:". srednje brzine po preseku.T . u kame je t..1.) hidraulicki precnik ima vrednost DH == d = 4Rfj. .l.jnoldsov broj Re = vd I v je bezdimenzijska velicina koja predstavlja odnos inercijalnih i viskoznih sila u fluidu i sluzi za odredivanje reZima strujanja.. 2.2 = . pv 6* r I \ \ .151.1.2 delovima cevovoda ono je jedini gubitak strujne energije.27).

34).hidraulicki potpuno hrapave cevi. te se zato izraz (2.3) i jednaCine kontinuiteta.1.1.34) Iz jednaCine (2.3 a (2. 1. poluempirijska i eksperimentalna.3a. U opstem slucaju strujanja fluida kroz cevi tangencijalni naponi na zidu nisu poznati.fnog poprecnogpreSI!KO Posmatraee se nestisljivo (p=const.1. koje se ima izmedu preseka 1-1 i 2-2 sa s1. 2. sto se zakljucuje iz jednacine kontinuiteta (2.5. eliptickog i nekih drugih oblika poprecnog preseka.2. i c) A:= A(8 f d) . 1. te sledi . Ako se ovi preseci nalaze dovoljno daleko od lokalnih otpora I strujanje ee biti razvijeno I~--------------~------~----~ jednodimenzijsko (v = v x' vr := v<p = 0) i osnosimetriCllO (8/ 8<p = 0). trecu grupu reSenja Cine rezultati dobijeni primenom raznih eksperimentalnih metoda.1.1.5. napisanih u polarno-cilindricnim koordinatama.30) uvek ne moze direktno primeniti.1. Ovo za posledicu ima da se parcijalni izvodi iz jednacine (2.126 Teorijske osnove ID strujanja U zavisnosti od medusobnog odnosa uticaja Rejnoldsovog broja i relativne hrapavosti. sto znaci da se u svakom nizstrujnom preseku ima isH prom brzina. 1. 1.5.33.3. U zavisnosti od nacina odredivanja tangencijalnih napona na zidu strujnog prostora. S druge stTane strujartje je razvijeno.8 f d) . te zato brzina nije funkcija poduzne koordinate x.33) sledi da pritisak nije funkcija od poprecnekoordinate r. U poluempirijske izraze za koeficijent trenja svrstavaju se svi oni izrazi koji su dobijeni koriseenjem poluempirijskih modela turbulencije. a sto zavisi od rdima strujanja u njoj.1. Konacno. vee je samo funkcija od poprecne koordinater (v=v(r)). cevi se dele na: a) A:= ACRe) . resenja za koeficijent trenja mogu biti: egzaktna. U egzaktna reSenja za koeficijenat trenja svrstavajuse sve one formule koje su dobijene iz tacnih reSenja Navije-Stoksovih jednacina. Ovu grupu Cine resenja za koeficijent trenja laminarnih strujanja u cevima kruznog.32) pax or2 r or O=oplor ovlox=O (2. odnosno da je p=p(x). b) A:= A(Re.hidraulicki hrapave cevi.1.1.hidraulicke glatke cevi. dobijaju se jednacine: 1 8p 8 2 v 18v 0:= ---+ vC-+--) (2.32) mogu zameriiti obicnim.) stacionarno (of ot = 0) laminarno strujanje u cevi kruznog poprecnog preseka. Prime nom ovlh pretpostavki iz sistema Navije-Stoksovih jednacina Slika 2. kao i da se promenljive p i v mogu razdvojiti. KoefidjclIllt trellja mmtraSnjih iaminarnih str1lJ!janja 0) Lominorno strojonjc 0 cevimo Kro. Treba napomenuti da jedna te ista cev moze da pripada svakoj od ovih grupa.

1.p 2 2 )==vmax[l-(:R) I" 2 1 (2.1.) stacionarno (3/ at =0) jednodimenzijsko (v x = V.35) Kako je p=p(x) a v=v(r) to leva i desna strana jednaCine (2. == vs2Rlv 64 r:--64l => ~.411 1"2 -I. 1 v(r)2rndr =-v 2 max' 1 fll3 a.::::-v·(r)2rndr=2 3 R 2rcv s 0 korekcioni koeficijenti koliCine kretanja i kineticke energije [ 3 =1 2 -2 R rcv s fv R 0 2 4 (r)2rrcdr=.37) odreduju se: srednja brzina strujanja u preseku V s :::: . . koja se ima na osi cevi (r=O).38) Izraz (2. 1z druge od diferencijalnih jednacina (2.36) dobija se . P == P2' i ima vrednost C == I:!.Rejnoldsov broj. dr (I' dr):= -C . VY = v z == 0) laminarno strujanje izmedu dugackih paralelnih ploca (s1.1. dr) == 11.36) iz koga se primenom granicnih uslova: 1) 1"=0.39) u kome je Re == vs2R / V= vsD Iv .1.) Loul-inorno slrnjonje izmed'n porolelnih ploeu Ako se posmatra nestisljivo (p=const.. v=O odreduju konstante integracije CI = i C2 == L'R2 1411.1.1.1.30) dobija se izraz za koeficijent trenja larninarnogstrujanja-u cevima knrlDOg poprecnog preseka: . Zamenom napona 1: w u relaciju (2. sto znaCi da se pri larrunarnorn strujanju u cevima sve kruzne cevi ponasaju kao hidraulicki glatke. 1 dv 1d dv (2.Teorijslce oshove 1D strujanja dp d 2v dx == 11( dr2 127 +. Zamenom ovih konstanti u jednaGinu (2. tada se Opsti sistem diferencijalnih jednaCina (2.35) dobija se opste resenje za brzinsko polje C v(r) =. /. Na osnovu zakona promene brzine (2. Ako je problem odredjen razlikom pritisaka I:!. 'w 81: w A.35) dpldt=-C i granicnih uslova za pritisak: x=0.pR2 /4111 maksimalna brzina u preseku. P == PI i x=l.1. koje se nalaze na medusobnorn rastojanju 2b.p I I. Oni imaju rninimalnu vrednost u osi kanala '0:::: 0.1. vidi se da koeficijent trenja zavisi sarno od RejnoldsovOgbioja.CIlnr + Cz (2.1.35) moraju biti jednake istoj konstanti.S. 2.3b).1.1.3-4) svodi na oblik . '=-11-=--1' dr R2 (2.37) u kome je vmax = I:!. Iz dobijenog resenja za A.= pv.ptlrtlboliCki zakon promene brzine u poprecnom preseku ° v(r)::::~(R -r I:!..l. dvldr=O i 2) r=R. (2.38) pokazuje da se viskozni naponi linearno rnenJaJu sa prornenorn koordinate r.P2 ova konstanta se odreduje iz dela diferencijalne jednaGine (2.- I R2rc fR 0 .1. 3' ' i zakon raspodele viskoZllih napona u preseku dv 411 v .p:= PI . dole se maksimalna vrednost nalazi na zidu cevi = 411V8 IR.1.

koje glase (pj-P2)2b·l='t w 21·1 .39) i (2.1.40) dobija obicna diferencijalna jednaCina dp dZv dx "" Y] dr 2 = -c .5 . prelazi se sa parcijalnih na obicne izvode. Konacno. v=O.v..40) o= Op / oy.::: . 2) y=±b .41 ) Cb /2y].1. Cime se iz (2.1.1. Primenom izraza (2.1.42) pd istoj karakteristicnoj dimenziji strujnog prostora (D:.128 Teorijske osnove ID strujanja lop 0 " O=---+Vp OX c3y2 ' 2 (2.. primenjujuCi jednaCinll ravnoteZe sila koje deluju izmedu preseka 1-1 i 2-2 i Darsijevu formulu. cijim se resavanjem dobija linearno polje pritiska p(x) =PI -!J. PoredeCi izraze (2.Rejnoldsov broj. Izraz (2. II 2 kome je vmax = tlpb 12Y]1 brzina u osi kanala.) 2] .P=Pj-Pz=p}"Jf2b. iz istih razloga kao i kod kruznog preseka. v = V max ' dv/dy=O.3b I u ovom slucaju.1.p' x / I (C:::!J.1.42) pv" u kome je Re = 2bvs Iv .: 2b) zakljucuje se da je koeficijent trenja kod krliZnih cevi za 8/3 putaveci od koeficijenta trenja laminamog strujanja izmedu paralelnih ploca ..1.41) pokazllje da i za laminarno strujanje izmedu paralelnih plota vazi parabolicki zakon raspodele brzina.41) dobijaju se: srednja brzina u preseku "s = 2b 1 fb 6 -b v(y)dy::: 3' vmax ' 35 ' 2 koeficijenti neravnomernosti brzinskog polja 1 /3=--.2 =: Re ' (2..p I I) i brzinsko polje u obliku V(Y)=-2y]y +C1y+C2 2 C 2 • Koriscenjem navedenih granicnih uslova odrvdjujll se konstante C2 ::: C1 = 0 (2.1.1.fb z 2bvs v (y)dy=- 2 -b 5 dv 1 ·fb 3 u = _ · v (y)dy 3 2bvs -b 3Y] v s i viskozni napon na zidu rayne ploce 'tw = -Y](dy)y=±b :::: -b. dobija se izraz za koeficijent trenja laminarnog strujanja izmedu paralelnih ploca 4'tw 24 '). !J. OV / ox = 0 koji se rdava koriscenjem granicnih uslova 1) y=O.l2. posle cega se dobija resenje za brzillsko polje tlp 2 Y V(Y)=2y]I( b 2 -y)=v max [1 -(-.. Slika 2.

1. Tom prilikom dobija se struktura izraza za koeficijent trenja A= A IRe.Teorijske asnove ID strujanja 129 c) Laminarno strojanje 0 ccpima razliififog o/Jlil:n U paragrafima a) i b)ovog Odeljka dobijenisu teorijskitacni izrazi za koeficijent trenja laminarnog strujanja u cevima kruznog poprecnog preseka (izraz (2.667 1.-1: a. u nekim slucajevima.10 0..3.20 0.~ . Koeficijent trenja okruglih i neokruglih cevi. n =bl a .42».504 1. za cevi najcesce neokruglih geometrijskih oblika dati su u tabeli 2.-' (j) 2(a-b) Elipsa fJ2P: i:s '0' aL""J a a' ~ alf \.818 1.. . tada se.1. ~ 2a l+alb A=:Re b 0 0..r//.r 8ab 3(a+b). == 160 3Re I A=J2 Re . Ravnostrani trollgao Kvadrat 3 J3 a a . pri laminarnom strujanju.3... 'c II.333 96 85 76 73 69 62 \ Tabela 2.1.600 1.5.25 0...1. Re=v Re 3a 2 _b 2 Krnzni procep a.".. .5..1.'I:.. }\leo cev nije kruznog vee nekog drugacijeg oblika poprecilOg preseka. tacnim resavanjem Navije-Stoksovih jednaCina.. I NII// N . Izraz za koeficijente trenja.39» i izmedu paralelnih ploca (izraz (2.1.33 0.. a '~ .-vivalentni i precnik Oblik preseka cevi Paralelne ploce Geometrijski prikaz Izraz za koeficijent trenja (Re = V de I v) A=Re ' 24 :::I[~:'::::: 4b 2vb Re=-V Krug ® ..... dolazi do izraza za koeficijent trenja.50 2 1.. A alb A de / a Pravougaonik D ~ {.2".'! d A=~ Re A= 64 (1-n)2 Re 1+n2 +(1-n 2 )/lnn . de =4RH Ek. . . pri cemu je koeficijent A funkcija od oblika povrsine poprecnog preseka. Re=vDH I v 2 2 vb A = 64 a +b . takode.

1. 0= ---+--(r-)--___:(rv v) pax rarBr rar rx (2.2 0=---8 ---8 (rv )+-V. Za ovako I X -Il> Slika 2.45) slegi da brzina v ne zavisi od koardinate x.5.j. osnosimetricno (a / acp = 0).5. =-dx rdr "dr rx rdr v t rdr (2.1. Iz ovog izraza sledi daje na zidu cevi (r=R) pritisak funkcija samo od poduzne koordinate pex) = Pw(x).r) == Pw .-[ r('l1--pv v ) ] = -d [('t +'t )l I d (n).1.1. koje je prikazano na s1.4 definisani problem sis tern diferencijalnih jednaCina kontinuiteta (2. Zarnenarn ove diferencijalne veze u jednacinu (2.47) dobija se zakon raspodele ukupnog napona u poprecnom preseku . da je v =vCr). Odredlv311Rje IlmeficijclIRta tJrcmIja tllllll"lh>ulclllltllRog strmjamja m cevima Posmatrace se razvijeno.1. t. 1 -r .= ." (2.46) r Izraz (2.viskozna komponenta napona.47) u kome su 'tv == l1av / dy .45) U Rejnoldsovim jednacinama (2.1. Iz jednaCine (2.43) dobija se novi oblik -(p+pv' )=-(v' -v') ar a- 2" r 12" 2" 'P r r iz koga se integraljenjem u granicama od r do R (p = Pw' v~2 promene pritiska u poprecnom preseku = 0) dobija zakon (2. vr == v'I' == 0) turbulentno strujanje u kruznoj cevi precnika D=2R.1. te zato vati dpw / dx = ap / ax.1.1.1.43) prrr r r" 1 ap v a av 1 a -.1.44) av / ax = 0 (2.2 1-. (t) dr vr dpw 1 d cfV -.46) pokazuje da u poprecnom preseku pritisak zavisi od fluktuacionih karakteristika brzinskog polja. jednodimenzijsko (vx = V.2.41.1.1. Integraljenjem jednacine (2.).1.1.8) i Rejnoldsa (2. v~2 i v~v~ odgovarajuCi turbulentni naponi.2 -v'I' . napisan u polarno-cilindricnomkoordinatnom sisternu.-. stacionarno (a/at = 0). dok su V~2 .130 Teorijske osnove ID strujanja 2.1.. pritome imajuCi u vidu da je v =vCr) dobija se novi oblik ove jednacine r p (x.5. nestisijivo (p=const.44).1.9).z fR (--.PVr + P -.4. Nakan transforrnacije jednaCine (2. svodi se na oblik: lap 18 -.turbulentna komponenta napona i 't == 'tv +'tt-ukupni tangencijalni napon u nekojposmatranoj tacki preseka. 'tt == -pv~v~ .-.1.43-44) v je srednja brzina po vremenu. .1.

51) Koriscenjem izraza (2. i da napon ima minim aInu vrednost na osi cevi .1.(0) = 0. Ucesca viskozne i turbulentne kornponente napona u ukupnorn tangenc~ialnorn naponu prikaiana su na dijagramu sa s1. i 3) 0'" 0t .4. ledna od osnovnih veliCina poluempirijske teorije turbulentnog strujanja je brzina trenja v*. ito: 1) 1:"'1:. na osnovu koje se odreduje tangencijalni napon kao 1: = pv*2 .1.. kod turbulentnog strujanja ukupni napon se sastoji od viskozne i turbulentne komponente. Za turbulentno strujanje u cevima ne postoji tacna teorijslco rdenje 113 osnovu kojega bi se odredili naponi u preselru.1.52) sa VB oznacena je srednjabrzina strujanja u preseku.d R .pv'v' = .=8(v*lvB )2.1.2. Ova pote§koca prernoscava se po!uempti-tj:rkom teorijomturbulentnog strujanja.28.48 i 51).50) koji vazi za turbulentno strujanje zakljucuje se da se tallgencijalni naponi u preseku kruzne cevi menjaju po linearnom zakonu.Teorijske osnove ID strujanja 131 dV 1 dpw (2.. ili (2...30). dok je njegova maksimalna vrednost na zidu cevi o(R) = ow' Na osnovu izraza (2.1. pod kojom se podrazurneva upotreba pojednostavljenog modeia turbulentnog strujanja u kome se neki koeficijenti odreduju na osnovu eksperirnentalnih rezultata.1.4U. sledi i vrednost napona na zidu cevi 1 dpw' "w =.1.turbu!entno jezgro u kome su dominantlli turbulentni naponi (Ot »1:"). TuuriHlllleJ!lltlmO 5ltrujaJ!llje 1m "y +"[ "w "w =~ R' (2.49) 2 x tako da se konacno dobija zakon raspodele napona u poprecnom preseku 1:=rr. (2.1. dobija se relacija .5.1. (2.. a samirn tbn i koeficijent trenja.v!skoznipodsloju korne su dominantni viskozni naponi (1:" »o[) .1.1. Na ovorn dijagramu u zavisnosti od medusobnog odnosa viskozne i turbulentne komponente napona razlikuju se tri oblasti.prelama ob!aJ'i u kojoj su viskozni i turbulentni naponi istog reda veliCine. 2) 1: t ~ 1:" .S. (2.48) dy .1. Na dalje ce se razmatrati dva posebna slucaja turbulentnog strujanja u cevima i to kada se one h-etiraju leao hidraulicki·glatke i hidraulicki hrapave.\. Medutim. U izrazu (2.r ~= Izraz (2.1.1.1.. 2.52) koja moze da posluzi za odredivanje koeficijenta trenja turbulentnog strujanja u cevima.50) pokazuje da se tangenCijalni napon u preselm linearno menja sa koordinatom r.38) koji vaZi za laminarno strujanje i (2.50) Md:rsulliclld gIatkim cevima Za odredivanje odnosa brzina v *Iv s u hidraulicki glatkirn cevima maze se koristiti a) uruverzalni turbulentni profil brzina . za r=R. r x 2dx· iz koga. sto strukturu turbulentnog strujanja 6ni znatno slozenijom od laminarne.

n-eksponent stepenog zakona i C(n).53-56). koji zavise od izbora merodavnog razvijenog profila brzina.5. 0) Blozijusopo formulo Razvijel1i turbulentni profil brzina u hidraulicki glatkim cevima opisuje se stepenim zakonom (2.1.56) lS.57) koji se nakon primene za osu cevi .+5.1. U slucaju turbulentnog strujanja u hidraulicki glatkim cevima univerzalni turbulel1tl1i profil brzina opisal1 fUl1kcijama (2.53-55) veoma dobro moze da se aproksimira stepenim zakonom (2.bezdimenzijska koordinata.4.10 6 Tabela 2.1.71 1. L4.1. logaritarnslea oblast (y + > 30).56).1. 10 prelazna oblast (5 <y+ < 30) i .5 b) stepeni profil brzina pri cemu su: v+ == v I v * .132 Teorijske osnove ID strujanja 0<y+<5 v+ == J 11.1.1.1. 5 o Ie Re n C(n) 10 7 8.53) (2.7510gy'.5. Ova zavisnost utvrdena je eksperimel1talno i data je u tabeli T.2.51ny+ + 5.1. zone su u direktnoj vezi sa vee datim· odnosima izmedu 10 100 1000 l.1.bezdimenzijska brzina. Za dobijanje ovihforrnula koriste se stepeni zakon (Blazijusova formula) i logaritamski zakon (Pral1dtlova formula) za razvijel1e turbulentne profile brzina. odredene su na osnovu eksperimel1talnih rezultata brojnih istrazivaca.1.l.54) (2.1. Univerzalni turbulentni profil poprecnom preseku.2. 1.6 3. (2.1.5.56) :*==c(n)(V:Y )l/n.10 6 9 10.105 8 9.1.5 == 2.+ -3.S.5356) dat je na s1. 30 Graficki prikaz funkcija (2.5 . izmedu ovih zona. Kod 25 univerzalnog turbulentnog profila 20 brzina postoje tri zone ito: + V 15 viskozni podsloj (0 < y + < 5) .koeficijent stepenog zakona koji zavisi od eksponenta n.510.1. Uticaj Rejnoldsovog 10 broja na eksponent stepenogzakcina~ 11.4).1.2.55) (2. 1.3. y + == v * y I v . Granice brzina.2.. leao i konstante u funkcijama (2. Ekspol1ent stepenog zakol1a n i koeficijent C(n) zavise od Rejnoldsovog broja.74 5 5.10000 viskoznih i turbulentnih napona u Slika 2. y-koordinata koja se meri od zida cevi (s1. 5<y+ <30 30<y+ (2. Kao rezultat odgovarajuCih proracuna dobijaju se formule Blazijusa i Prandtla za odredivanje koeficijenta trenja. 5.5 Za odredivanje koeficijenta trenja hidraulicki glatkih cevi mogu se koristiti dva razlicita pristupa.

dobijajuse vrednosti ~ = 1. 0 4n2(n+2) V* Vs .058 (2. respektivno.5. tada iz (2.R) rdr =V11l 2n2 (n+l)(2n+l) . V==Vm => V': v = CC n )(7)1/n *R . = 2.1.62) se svodi na Blazijusovu formulu IIe=0.1.1. (2.1. iz izraza (2.03 cime turbulentni profil brzina postaje ravnomemiji. Poredjenjem vrednosti koeficijenata ~ i a za stmjanje u cevima pri razvijenom laminarnom ( B= 4/3 i ex. 1) zakljucuje se da je razvijeni turbulentni profil brzine ravnomerniji od laminarnog..)n+l ( _ _ )n+l Ie -? n+ 1 ..- n+5 [ (n + 1)(2n + 1) J "/(n+l) 2 C(n)n 2 --"'-Re 2/ (n+l) .30521 Re l/4 • Dobijeni izraz za koeficijent trenja nesto malo odstupa od eksperimentalnih rezultata Blazijusa..59) odreduju se: srednja brzinastrujanja u preseku Vs =:: R 2n 1 fR 0 .2.60-61)..56. (2. Primenom profila brzina (2. a=-1-1v32rndr= (n+l)\2n+l)3 .1.60) i koeficijenti neravnomernosti brzinskog polja ~=-/-1v22rndr= (n+I)(2n+l)2 R 'ltV.snove ID strujanja 133 y=R. (2.1.3164/Rell41 (2.1.58) svodi na oblik: (2.62) u kojoj je Re == 2Rv s I v Rejnoldsov broj. T.1.60) sledi formula za koeficijent trenja _=:: V .!1!.58).1.52) i (2.2:1. 1 i ex::::.1.5 n=7 i C(7)=8. 0 4n4(n+3)(2n+3) PrimenjujuCi odnos brzina Vs en Re dobijen iz relacije (2.1. odeljak 21.3a) i razvijenom turbulelltnomstrujanju (~::d i ex::::.1. dobijaju se karakteristike razvijenog turbulelltnog profila brzina Vs 49 50 43200_ =:: 60 .lL 2 -L (.01 i ex =:: 1.1..02 .59) u kome su: y i r koordinate merene od zida i ose cevi..61) R 2 7CV. ex =:: 40817 == 1. Sa ovom vrednoscu izraz (2. na pI.64) vm Povecavanjem vrednosti eksponenta 11.74.5).62) sledi izraz za koeficijellt trenja Ie =:: 0.1. na 11=10 a sto vaZi za visoke vrednosti Rejnoldsovog broja (v.Teorijske o. Zato je izvrsena korekcija koeficijenta C(n) na vrednost C(7)=8. 2vm v·2rndr =:: R2 fR 0 r lin (1. Dobijene vrednosti za koeficijente ~ i ex upucuju na zakljucak da se kod razvijenog turbulentnog strujanja u cevima moze smatrati da je ~::::. ~ =:: 49 =:: 1. (2.1.1. \ \ . Ako se za vrednost eksponenta stepenog zakolla uzme vrednost iz tabele T.1.63) koja vazi za turbulentllo strujanje u hidraulicki glatkim cevima u intervalu Rejnoldsovih brojeva 4000 <Re< 10 5 • Za posmatranu vrednost eksponenta stepenog zakona 11=7. i izraze (2. i v m brzina u osi cevi.

primenjujuCi izraze (2.1. Zato. cevi se dele na hidraulicki hrapave (A = A(Re. 2.1. koji se naziva univerza!ni zakon trenja u hidrau!icki g!atkim eel/inla. (2.67) sledi zakon promene brzine u poprecnom preseku +Av*ln-=vrn +Av*lnz·. Za jednu datu' vredllost Rejnoldsovog broja Blazijusova formula (2.1. dolazi posrupkom iteracije. (2.5 univerzalne konstante. Iz (2.!ton henjn u liJidroulicld gIn/kim cepimn.(8/ D) ). )+Av*[z(lnz-l)."Uljanje Ul hidr8Uliickiibl1"apavJim.2). Primenom zakona (2. Zamenom brojnih vrednosti univerzalnih konstanti sledi formula za koeficijent tienja l =.65) za osu cevi y=R.1.z.4. u domenu svoje vainosti Blaziju.65) pri cemu sU A=2.134 Teorijske osnove ID strujanja 11) lIniDlerzolni zo. v* y y koji se naziva zakon de/ieila brzine.9112 .8 .. to se izraz za srednju brzinu strujanja svodi na oblik: z~o . nakon koje se dobija izraz "* = 21og(Re~) -0.1.1.j81og(Re-vA.5.75v* 3 (2.)+ jg [ B-A 1 log(4v2)-I A ] . primenom Prandtlove formule (2. (lnz-i)]}[ Vs Kako je limzi lnz = 0 (j=1.1. cevlima U zavisnosti od uticaja Rejl1oldsovog broja i hrapavosti cevi na koeficijel1t trenja.70).2. z=ylR . kaleo je vee receno u Odeljku 2.1.66 i 68) dobija se izraz za koeficijent trenja 1 Al r. 2.03291og(Re-li:) -0.68) Konacno..8 I D» i hidraulicki potpuno hrapave (Ie::: ).1 c 3 -Ii: = .1. dole se do koeficijenta trenja..z.1. v=v m => v:=Aln(Rv*/v)+B. (2.hmtno stD.1.5.sova formula iina prakticnu prednost u odnosu na Prandtlovu formulu.75 i B=5..1.70) Na osnovu eksperimentalnih rezultata Prandtl je izvrsio korekciju brojnih konstanti u formuli (2. R primenom kojeg se dobija srednja brzina u preselru V=V rn y Vs = R.1.66) dobija se oblik logaritamskog zakona + vm-v R R (1 67 ) vm-v + =--=A·ln-=A1log2.4. (2. ProyultlolJ'n/ormllllo Za opisivanje razvijenogturbulentnog profila brzina koristi se logaritamski zakon (2. Al =5.11.55) v+=Aln/+B=A1log/+B.1.1.5.n Iv2r7tdr=2tCvm +Av*lnz)(l-z)dz= 2{Vm(Z. =vrn-IAv*=vm-3.10 6 .2.63) direktno daje vrednostkoeficijentatrenja.71).52.71) za koeficijent trenja hidraulicki glatkih cevi.. Tmllm. Cija je vainost do vrednosti RejnoIdsovog broja Re < 3. .

CW) 8 ~ l c~ I ]6°'. PrimenjujuCi izraz (2.5<0+ <70 hidrauliCld hrapave cevi..5.75) R --+ vm=v*(A)log''5+C).1.76) koja predstavlja univerza/ni zalcon Irenja II hidrau/iclcipolpuno /zrapaVlin cevinza. (2. . Uvodenjem koeficijenta zavisnog ad hrapavosti cevi 11rr C(o+) = B-Ajlog8+ = B-Aln8+ 10 --f-.74.73) 9 _ _ _ ~. i to kao: .<\'.I~~~~~~~ ~urm.1..75.f'l .77) .=[islOg~+ Jg(c-f A )T Ie = (2Iog ~ (2.5.72) u kame je 0+ '" 8v * !)I karakteristika hrapavosti.5.Tearijske asnove ID strujanja 0) Hirtlroltliifldpotpltf8o Imopove cep! 135 Logaritamski zakon brzine (2.2. -~- C=8.1. Na osnovu eksperimentalnih rezultata Nikuraclzea vrednost konstante 1.1.52) i (2. v=v m A) =5.8 1.°k~ -f--f--I---il---il---i clobija se oblik univerzalnog 10.2 0. taka da se logaritamsld za1con (2. 2 a zatim karisteCi izraze (2.1. (2.~ld (2.1.1. Za turbulentno strujanje u hldraulicki potpuno hrapavim cevima vrednost koeficijenta C(8+) je 8.74) 3." ---If-+.1.679)-2.50 F' "~f"\" 'P'>""'T"" garitamskog zakana za strujal1je 7.1.138.1..0 2.74) svodi na konacan oblik v+ =Ajlog(y/8)+C.5.--.6 2.4.!!8liFrCEpJ GEVI I HRAPAVE CEVI : (2.. Sa ove slike se uocava da veliCina 8+ moze da se iskoristi leao kriterijum za odredivanje vrste cevi..st2%~ '.1.~l{R/).4 0.8+ > 70 hidraulicki potpuno hrapave c e v i .1.65)moze cla se napiSe i u obliku v+ = Ajlog)/ +B = Ajlogt+B-AjlOg(/ . UvrstavajuCi U ovaj zakon brojne vrednosti univerzalnih konstanti dobija se Karmanova formula + 1.74)""2 = (1. 4.2. i .75) za osu cevi y=R.679 je korigovana na 1.2 1.-~-f----+-f---f-+-1 (2.2 log ~ )-2 =2Iog 3.4 2.2. taka da se dobija Karman-Nikuradzeova formula za koeficijent trenja . .1.1._'f--. Zavisnost leoeficijenta koeficijenta C(o+ ) ad veJicine C(8+ )prema eksperimentima Nikuradzea 8+ prileazana je na s1.----Ie = (2Iog ~ + 1.II---i-I u hidraulicki hrapavim cevima v+ = A]logt +C(8+) = Alnt+C(8+) 6 5 ~~~T:rr'ir=~~~C.8 Prema eksperimentalnim rezuJog 8'· ltatima Nikuradzea zavisnost Slil<a 2.8+ <5 hidraulicki glatke cevi.1.1.68) dobija se formula za koeficijent trenja ~.1.

Izraz Altsula se. Za razliku od izraza (2.1.78) Medusobno slaganje formula Karman-Nikuradzea i Sifrinsona je veoma dobro i za uobicajene relativne hrapavosti cevi krece se u granicama od nekoliko procenata. U opstem slucaju turbulentnog strujanja tl cevima u obzir treba uzeti uticaje promene Rejnoldsovog broja i hrapavosti. treba korigovati sa jednom funkcijom od hrapavosti L1v+ = L1V + (0+).1.2. jer vaii za vestacke hrapavosti cevi.1.1. ipak. taka dobijeni dijagram nije operativan za primenu.1. Sa ovom korekcijom dobija se opsti oblik y+ 5 70 univerzalnog logaritarnskog profila brzina Stika 2. Za odredivanje koeficijenta trenja hidraulicki potpuno hrapavih cevi moze se koristiti i izraz Sifrinsona A= 0.5.4.11(5/ d) 114 • (2.> d +Re 11(~ ~)1I4 /\.) veoma slozeni dijagram zavisnosti A:':=A(Re. prvi je. On je vrsio eksperimente Sa razlicitim .0 .1. .80) r. a zatim i Altsul su dosli do izraza za koeficijent trenja hidraulicki hra avih cevi. koji imaju medusobno slaganje u granicama 2+3%. i zbog toga mu pri upotrebi treba dati prednost.1. najvaznije serije eksperimenata izvrSio Nikuradze. Ali. za slucaj da se relativna hrapavost cevi moze zanemariti (6/ d ~ 0) svodi na Blazijusov izraz (2.2. Nakon sistematizacije eksperimentalnih rezultata Nikuradze je dobio (1933. .79) Profil brzina kod hrapavih cevi U ticaj fur iCcije hrapavosti L\v+ na izglt:d profila brzina prikazan ja na s1.::=-= -21og(3 71d +~) VA .1.Moody-ev dijagram U cilju odredivanja koeficijenta trenja.51 (2. izraz Altsula je veoma jednostavan za primenu.65).) profil brzina postaje neravnomerniji.81) Izrazi Kolbruka i AliSula daju dobre rezultate. pri tome obuhvatajuci oba relevantna uticaja Colbrook. Koristeci razvijeni turbulentni profil brzina.1. Re~A a izraz AltSula ima oblik . v+ = A Iny+ + B .5.4. koje je ostvarivao nan-.1.80). koji vazi za hidraulicki glatke cevi.78).8/d).2.vestackim hrapavostima cevi. (2. god. do koeficijenta trenja primenom izraza Kolbruka dolazi se iterativnim putem. Odredivanje koefidjenta trenja .1.2.v+ (2. zato ovaj izraz nije operativan za primenu.Hidraolicki krapape' elf/pi Kod cevi kod kojih je hrapavost cevi veoma izraZena logaritamski zakon raspodele brzina (2.63) za hidraulicki glatke cevi. . II) . IzrazColbrook-a glasi 1 8 2. Gime uticaj hrapavosti na koeficijent trenja postaje veoma izraZen.1. 2. dok se u slucaju potpuno hrapaVih cevi (11 Re ~ 0) svodi na Sifrinsonov izraz (2.1.136 TeoriJske osnove ID strujanja koja vazi za hidraulicki potpuno hrapave cevi.5.1.?~njem na cev zrnaca pesk? T~zliCite veliCine.5. Sa live slike se uocava da porastom uticaja hrapavosti (L\vt < L\v.2. Ali.L\v+ .

'4.-'-".80) konstruisao dijagram . Gl-hidraulicki glatke cevi.71d + 2. Zato ce se objasnjenju ovog dijagrama posvetiti vise paZnje..112 _L :: :::+:::::Ii:::.51 ) tl2_ -..-Re. ®-hidraulicki hrapave cevi i ~-oblast potpuno hrapavih cevi.(Re....'....l... b) Frelazna oblast ..001 0.1.zavisnosti ko~fiGijenta t~enja od Rejnoldsovog broja i relativne hrapavosti.. ® .. U tehnickoj praksi laminamo strujanje ostvaruje se pri strujanju veoma viskoznih tecnosti: naite.~~ 6/d=O..01 0..63).'. Vee je receno da se. iIi obrnuto. Karman-Nikuradzea (2......03 0.'..1..oblast laminarnog strujanja.002 0...07 0.l.1 0..(Re) .'''4' 0.008 0..Teorijske osnove ID strujanja 137 te bi vrednosti iz njega trebalo preracunavati za hrapavosti industrijskih cevi...."".''~~~~~~~.. . Vaznost izraza (2....5.... Iz tih razlogaMoody je. ulja i s1.. ~. kerozina....:..005 0... Blazijusa (2. Detaljnom analizom dijagrama pokazalo se da na njemu ima pet karakteristicnih oblasti. <Il ..'..~:.."-'+'..009 0..1..i..."'..09 0.05 0.... Re k = 2320.... Oblasti CD-Iaminarna. a) Ob/as! lami?lamog sITu/an/a Oblast laminamog strujanja na dijagramu prikazana je pravom linijom CD.~~~:.~+--.l..~.j~". gde je Re k .".-i.<Il-prelazna.39) je u podrucju Rejnoldsovih brojeva Re:o.:.. =64 / Re........ leao i da ova oblast predstavlja oblast hidraulicki glatkih cevi.(o / d)...".02 -"'-."'.. koja se jos naziva i kvadratna oblast."......o / d) .! 6/d=O..0001 0.00001 10 4 Re 106 10 7 108 Slika 2...02 ~~~+i.'..e==E~====m:=::±±m 6/d=O...01 0..39). ito: CD ..1..\. a na osnovu formula Puazeja (2..'7r-..oblast hidraulicki potpuno hrapavih cevi Ie = A..kriticna vrednost Rejnoldsovog broja pri kojoj laminarno strujanje prelazi u turbulentno...oblast hidraulicki hrapavih cevi . koeficijent trenja pri laminarnom strujanju kroz cevi kruznog poprecnog preseka moze odrediti izrazom Poazeja A.5.' _1_ =-21og( ...~~.0005 0.prelazna oblast..015 -----........5.06 0. koji ima veoma siroku primenu za odredivanje koeficijenta trenja.5..."...F-'.:."...""..""~ o/d=0..l.i....*. Prandtla (2.1.'..71).~~ 6/d=O.1..1..... I ' ' . = ..0002 0... s1.04 6/d=0.1.04 ."".-~eF+.. = .......77) i Kolbruka (2..05 3."""..l. 0...i'".1. .. i ~ ...1. koristeCi Nikuradzeovu ideju.4...03 ~"''!-~~~_''''''~-i+-i.. Gl .oblast hidraulicki glatkih cevi ....2.~". Moody-ev dijagram .08 0.

za najcesce primenjeIie cevi.1. tj. Tako na pro koristi se A = O.63) iii izrazom Prandtla (2. U tu svrhu se definise srednja apsolutna hrapavost cevi lcoja zavisi od: materijala cevi.0025 VRe" . Kvadratnoj oblasti odgovaraju uslovi strujanja sa visokim vrednostima Rejnoldsovih brojeva kodkojih lcoeficijent trenja zavisi samo od relativne hrapavosti old.1.1I3 .02 +1. kada se radio dugackim cevovodima. za odredivanje koeficijenta trenja postoji izraz Zajcenka A = 0.138 Teorijske osnove ID str:ujanja Prelazna oblast predstavlja oblast prelaska laminarnog u turbulentno strujanje.7/ JRe .2. te su i eksperimentalna merenja u njoj nepouzdana.1. Altsula (2.71).o I d).o/ d). U oblasti hidraulicki hrapavih cevi.0941d. zona @) sa dijagrama. jer je pad pritiska u njoj (vidi izraz (2.5.81) ili Sifrinsona (2.). Iz tih razloga rdim rada u ovoj oblasti se izbegava. Koeficijent trenja hidraulicki hrapavih cevi odreduje se izrazom Kolbruka (2.hidraulicki glatkih cevi do krive a-a ena dijagramu aproksimativno povucena) koja predstavlja granicu dvostruke zavisnosti A= A(Re. Zato se cevikojeradeu ovimrezimima nazivaju potpuno hrapave cevi. da ne bi doslo do greske u proracunu treba. naCinaobradei stanja zidova cevi u eksploatacijskim uslovima.za gasovode izraz Weymouth-a: . da koeficijent trenja ne zavisi od Rejnoldsovog broja. Ova oblast (zona CD· sa dijagrama) je nestabilna. u podrucju vredIiosti Rejnoldsovih brojeva od 2320 < Re < 4000. date su u tabeli T.1. tj. koeficijent trenja zavisi od Rejnoldsovog broja i od relativne hrapavosti.78). Ta zavisnost je data Blazijusovim izrazom (2. S ~druge strane. ipalc.5.81). U nekim specijalnim slucajevima.1.1. Ova oblast se prostire od krive Ql . iIi obrnuto.28» kvadratna funkcija od srednje brzine strujanja.1..77). takoae. iIi izrazom Altsula (2.80). koristiti izraze za koeficijente trenja koji su dobijeni eksperimentalnim ispitivanjem takvih cevovoda.1. i u njoj koeficijent trenja zavisi same od Rejnoldsovog broja A= A(Re). koji vazi u celokupnoj prelaznoj oblasti. dakle. odnosno zavisi sarno od hrapavosti cevi. Za korektno odredivanje koeficijenta trenja trebaznati koja je hrapavost cevi o kroz koju se odvija strujanje. d) Htdrauhcki hmpave cevi Hidraulicki hrapave cevi 8U one kod kojih viskozni podsloj ne pokriva neravnine na zidu.za strujanje nafte izraz Lange-a: A == 0.1. e) Potpuno ItTl2pave cevi U oblasti ® sa dijagrama uocava se da je A= A(O I d). pase zato za ovu oblast kaie da je kvadratna oblast. () Hidrauliclciglatke cevi U oblasti hidraulicki glatkih cevi (kriva C) sa dijagrama) viskozni podsloj pokriva sve neravnine na zidu cevi.1. se uocava da je za jednu vrednost relativne hrapavosti old koeficijent trenja nepromenljiv (A=const. Ipak. A= A(Re. Njene vrednosti. Za koeficijent trenjaukVadratnoj oblasti vaZe izrazi Karman-Nikuradzea (2.

ardale j 31m zardale i korodirane pocinkovane (gasovodi.5+4 0.Apsolutna hrapavostcevi. Ovaj postupalc iteracije uzastopnih priblizenja za odredivanje . 2.1. u opstem slucaju.25+1 0.5 0. Prema tome.6.60 celicne varene upotrebljavane .1 0.5 0.2 0. vee se do njihdolazi primenom numerickih metoda.05+0.jednoliko lako zardale posle dugogodisnje upotrebe Ijace z.8 3+9 1+3 0.05+1 0.15 1+1. jer on zavisi od brzine strujanja koja.03 0.3+0.15 0. Odredivanje koeficijenta trenja iteraiivnim putem Pri proracunll cevovoda potrebno je poznavti vrednost koeficijenta trenja.4 do 3 0.1.1. mesing.15 0. vodovodi) nove (1/2 " do 41 nove nove bitumenizirane livene upotrebljavane-mestimicno zardale sa korodirani~nezdima ociscene posle duge upotrebe fino obradene drvene obicne neobradene izglacane betonskc od azbestnog cementa grubo obradene u drvenoj 2£lati neobradene nove upotrebljavane - Tabela 2. st31do) celicne vllcene STANJE zrDA CEVI glatke nove ciscene posle duze upotrebe zardale sa jakom korozijom i rdom nove bitumenizirane upotrebljavane .5 1.Teorijske osnove ID strujanja 139 VRSTA CEVI -MATERIJAL vucene (bakar. tako da Se mogu sastaviti funkcij<e za koeficijent trenja 11. Medutim. Sdruge --~ strane i brzina strujallja zavisi od gubitka usled trenja. Najjednostavnija metoda koja Se za ave potrebe koristi je metoda proste iteracije.5 1+1.1 0.5 2+4 0.0015 0.3+1 1+2.= f(A) iIi za brzinu v=j{v).05 0.1.mestimicno zardale .1+0. izmedu ovih veliCina postoji funkcionalna zavisnost.6. Kako su u opstem slucaju ove funkcije slazene. do koeficijenta trenja nije laka dati.21.15+0. ciji je algoritam proracuna dat na s1.5. nije poznata. 0 [nun] 0.5.1-5.5. takode.3+1. to njihova eksplicitlla reilenja ne postoje.

rezim strujanja (laminarni iIi turbulentni).2. Kako su jednacine kontinuiteta linearne funkcije od brzina.5.Ako se iteracija obavlja po koefieijentima trenja korisno je za pocetnu vrednost uzeti Ao= 0. U opstern slucaju. RESENJE: Formule Prandtla i Kolbruka napisane u obliku pogodnom za iteraeiju glase: Colbrook ---Prandtl 2.71d )r 2 Rezultati proracuna sa uzastopnim iterativnim vrednostima dati su u tabeIi.140 Teorijske osnove ID strujanja koeficijenta trenja vazi sarno bela se irna jedna funkcionalna zavisnost A=j(A).1.02 0. po brzinama strujanja.02. pojedinacnog sracunavanja koefieijenta trenja. Kada se problem opisuje veCim brojem jednaCina tada je pozeljno izvrsiti linearizaciju sistema jednaCina elme se· njegovo resavanje znaeaJno pojednostavljuje.1. Pmblem 2. na pr.Sr2 ..51 8 og Re.1.1.03132 0.71) 000 Re=120 000 (2.1.03113 0. t.01315 0.7) koji je baziran na teo:rijskom izlaga~ju saddanom u Odeljcima 2.01316 A=0.O.02. odnosno v=f(vJ. pri cemu se za resavanje moze korisl:iti· i iterativni postupak.1.Smm.01321 0.80) odrediti koeficijent trenja za cev precnika d=lOOmm i apsolutne hrapavosti o=O.elllom racIlmar3 U uslovima proracuna slozenih cevovoda koeficijente trenja veoma cesto treba sracunavati sto znatno poveeava obim pesia. Koji postupak reSavanja treba koristiti zavisi od mnago faktora kaji uticu na slozenost sistema nelinearnih jednacina. Za brzo utvrdivanje cIa Ii je cev hidraulicki glatka ili .01733 0.D3058 0. so.5.5. postaviti n Bernulijevih jedriaCina i m jednaCina kontinuiteta.7. Re=500000 Re=120 000 Re=500 A ="4 1 [I (2. A=0.ta trenja pl"im..S. Pomenuti nelinearni sistem jednaCina nerna eksplicitno resenje. vee se do njega dolazi prirnenorn numericke analize.02 0.l.1.'u 2. Clanovi uz kineticku energiju u Bernulijevim jednacinarna su kvadratne funkcije a koefieijenti trenja nelinearne funkeije ad brzina. izlozenog u Odeljh. Odrediv31llje k@eficijelll.1.1. njegovo odredjivanje tretirati racunskom masinolIl.3-6.80) A = [21og(Re·J?:) .vanja sistema jednacina po brzinama stmjanja za pocetne vrednosti brzina tr"ba zadati vrednost iz intervala v=1-3rnJs. sa tacnoScu [> ::no-5 . odnosno formirati sistem od k=m+n jednaCina u kojima je Ie nepoznatih brzina (iIi protoka).1. Medutim. kod slozenog cevovoda sa ustaljenirn strujanjem moguee je. to ee u opStem slucaju dobijeni sistern jednacina biti nelinearan i nehomogen.01705 0.01316 0. Hi neka druga numericka metoda.1.02 0.71) i Kolbruka (2. Zato je po~eljno.Ji: + 3.01736 0.03054 2. Iteraciju zapoceti sa vrednoscu Ao = 0. za vrednosti Rejnoldsovog broja Re=120000 i Re=500000. geometrija eevovoda i . U tu svrhu sastavice se algoritam (81. U postupku iterativnog res:.01263 0.03113 A=0.1. a i potrebno. KoristeCi formule Prandtla (2.4.1.02 0.d.03054 0.01733 A=O. leao sto su: broj jednaCina.01732 0. Ovaj nelinearni sistem jednacina treba reSiti. Ovo s toga sto su to uobicajene vrednosti brzine strujanja tecnosti u dobro projektovanim hidraulickim sistemima.

)-----~=:>-----. strujanje sa razmenom topiote i realno strujanje. Treba napomenuti da ovaj algoritam moze da predstavlja zasebnu celinu..5.--<?--. A 0 r---------~. i Re > 500d 18 . adijabatsko.Teorijske osnove ID strujanja 141 hrapava. Ovako izraien kriterijum utvrdivanja hidrau!ickog kvaliteta zidacevi jednostavan je za primenu i kao takav koristi se u algoritmu za odredivanje koeficijenta trel1ja. d.-. izrazen visinom 8+ . + / _ L '_ _.~---~AI..1A2.~Il ~ . " L. Detaljna analiz~ovih metoda sprovodi se u sklopu dela mehanike fluida koji se naziva clinamiKa gaJ'ova. v. kriterijum hidraulicke hrapavosti zida cevi dat u Odeljku 2.-'-~______J Slilca 2.~l [Hidr~l hrapaye I c~ I._-<'iA-Aol<-..5.-.7. metode koje tretiraju: izotermsko. potpuno rHidra~~cki I ..-\ llt~ld cD . _ 1'~e<500/k.--'--------'-----=::-. 40d /0 < Re < 500d /0 . KoristeCi ovaj algodtam veoma je jednostavno napisati program u nekom raspolozivom programskom jeziku. r:=~--.. . S. u sldopu dinamike gasova.hidraulicki glatke cevi. Algoritam za izratunavanje koeficijenta t~enja.<..---. (' v. 'I hrapave ceVI I' "11.-+--'_. Za odredivanje koeficijenta trenja stisljivih strujal1ja gasapostoje.1. Umesto analize rezultata dobijerrih navedenim metodama ovdece sed~ti nesto pojednostavljena metoda proracuna zasnovana na formuli Voronina kod koje se odredivanje koeficijenta stisljivog strujanja bazira na pozhavanju koeficijenta trenja .:i=--:-_< r----------~:Re>4000\ 83 ::=::=E:Re>2320> 1 . I I '-------r------' ~~ I ( k+ ~J 1141 r-:~.1.hidraulicki hrapave cevi..1.-..transfomrise se na'l1ovi oblik koji glasi: Re < 40d ! 8 . iIi deo programa za odredivanje strujnih gubitaka hidraulickih sistema.hidraulicki potpuno hrapave cevi.----. 8.

2.5. (2. Po jednoj od tih metoda koeficijent tienja moze da se odredi leao A = Ao (l1 z /11 1 )°.~a A:=A o(TJ'F.1.V nekim slucajevima zbog te neravnomernosti stvaraju se makrovrtlozi koji mogu imati.1. i koeficijenti dinamicke viskoznosti llz za temperaturu zida i 111 za srednju temperaturu tecnosti. ventili.1. Promena profila brzina ulokalnom otporu nastaje zbog promene brzine iii po pravcu iIi po intenzitetu. koja jeprikazana na s1:2.85) temperatura zida. racve i s1. za uticaj trenja na strujanje treba konsultovati literaturu iz dinarnike jednodimenzijsih strujanja gasova.5.Mahov broj.82) sledi da za vrednosti Mahovog broja do 0. Pri nailasku ovalcvog strujnog polja na krivillU doCi ce do znatnih . Odreiltiv3nje llmdidjenlta trlE!nja pri lIlleizotermskom stll"l!lI. Gubki llia lokah:URIllIll otJ!lloJr'Rma 2.47 . Za objasnjenje strukture strujanja u lokalnim otponma posmatrace se jedan od oSllovnih lokalnih otpora . v-brzina strujanja i c:= .83) pri cemu su: Ao .)o. Ova formula glasi A::: An(l+ K.1.1. asamim tim nastaje promena kolicine kretanja. V uslovima stmjanja tecnosti sa promenljivom temperaturom postoji vise metoda Zel odredjivanje koeficijenta trenja.83 < 11z /111 < 2.142 Teorijske osnove ID strufanfa nestisljivog strujanja (An) pd istim vrednostima Rejnoldsovog broja i mapavosti cevi. Pri neizotermskom strujanju gasova koeficijent trenja SI:. (2.. Ta mesta u cevovodu su sa slozenom geometrijom.6 greska koja se pravi ako se stisljivost fluid a zanemari ne prelazi 3. 2. (2.1.84) koji vati u domenu 2.1.krivina. slavine. l@kalirnnllllll otpoll"ima Na onim mestima u cevovodu gde dolazi.1.VIcoliko se radi 0 stisljivim strujanjima sa veCim vrednostima Mahovog broja.5. U krivinu (presek 1-1) ulazi fluidna struja koja je karakterisana razvijellim profilom brzina.: krivine. naide na ovakva mesta u cevovodtl ana se poremeti-deformise./KRT .1.5.5·] 05 i 0. 2. koja se ima u pravolinijskoj deonici cevovoda.. do nizstrujnih promena u profilima brzina nastaju lokalni gubici energije. odreduje pribliZnim izrazom Kutateladz.koeficijent trenja izotermskog strujanja. Kada razvijena ±1uidna stmja.2%.82) pri cemu je M=v/c . OVde ce biti reci sarno 0 nekim ad tih mogucnosti.brzina zvuka.1.821og(ReJllJrll ) -1.64r 2 .1. Za odredivanje koeficijenta trenja pri neizoterrnskom turbulentnom strujanju tecnosti u hidralllicki glatlcim cevima moze se upbtrebitiizraz AltSula A:= [1.2.1. Struktulra strujanja I!lI.9. iz bilo kog razloga. suzenja.1. bilo da su dozvucna iii nadzVllcna. sto je osnovni razlog nastanka gubitka energije.2. leao na pr.5. cak. lz izraza (2.5 gde je T·· temperatura fluida i Tz - (2. dimenzije strujnog prostora. sto je propraceno znacajnim promenama u profilirnabrzina.10 4 < Rc < 4.1 M 2 )-0.jall!jl!ll. usisi. V opstem slucaju ti novonastaIi profili brzina su neravnomerni i OStlO nesimetricni.14 .8. prosirenja.

1b.f1uida porast brzine utiee na poraste pritiska.1. ito: B-zona zdrave struje i C-vrtlozna zona. UopstavajuCi ovaj zakljucak za spoljasnji i unutrasnji zid krivine sledi da na spoljasnjem zidu pritisak raste a naunutrasnjem opada. taka da ona predstavlja jednu nestabilnu povrs. tj. Na posmatranu zapreminufluida deluje i sila pritiska M==tpctA==f"vgradpdV=f"v ~~iiAdV.1.2.. 8p v2 6F:" == M sledi relacija &=PR' koja upucuJe na zakljueak da se pri kretanju fluidnog delica po zakrivljenoj strujnici efekat sile inercije uravnotezava sa efektOln gradijertta pritiska u pravcu normale.1. ka spoljasnjem zidu krivine.1a). Na oVil zapreminu deluje inercijalna-centrifugalna sila ~" = tv P ~ dV. ali zbog ubrzanja . KoristeCi ovaj izraz sledi da u krivini ublizini spoljasnjeg zida rast radijusa R utiee na smanjenje pritiska.5.1.2. oCigledno je da je struktura strujanja slozena.1. koja utiee na kretanje fluidnih delica u pravcu normale ii.1. pri nailaskll na krivinu fluidna struja nece moei da prati geometriju strujnog prostora.Teorijske osnove ID strujanja 143 poremecaja u profilima brzina koji su prikazani u presecima 2-4. uz zanemarivanje viskoznosti.divergentna oblast u kojoj se fluidna struja siri. s tim sto je dominantniji uticaj intenziteta vrtlozenja.. inercijsko odlepljivanje struje.1.2. profil brzina u preseku 4-4). Posmatraj:nci poduzne profile brzina sa 81. Nairne. pa se u njoj mogu definisati dye oblasti.5. Ova zona ima veoma veIila uticaj na vrednost lokalnog otpora.2. Ovu i onako slozenn . s 4 vlpl ~ Pre~k2-2 a) -~~~.2. kako veliCinom tako i intenzitetom vrtlozenja.Prisustvo razdelne povrsi D znatno remeti strujni prostor zdrave struje.5.1.5. zato na nekom mestu (tacka A) nastati tzv. a sto je graficki prikazano na s1. Medjutim.1 Struktura strujanja II krivini. Samim tim stvorice se dye zone. ' Posmatrajmo zapreminu 6V ispunjenu fluid om koja je ogranicena kontrolnom povrsinom M i koja se krece brzinom v po zakrivljenoj strujnici eiji je radijus krivine R (s1. Povrs D koja deli ove dye zone maze da se nazove razdelna povrs. Kroz OVil povrs dolazi do razmene energije i mase izrnedu zdrave i vrtlozne zone.~ Trenje! Krivina i J _ _ _~~L~ok=·a=ln~io~tp~or~~ Trenje __ ~ S b) Slika 2. i to: KG -konvergentna oblast u kojoj dolazi do suzenja fluidne struje i DO . Vrtlozna zona C je zona u kojoj postoji povratno strujanje (v.1. pa ce 4 p -. 2.2. Osnovni razlog poremecaja profilabrzina jeste geometrija strujnog prostora. Iz jednaCine ravnoteze sila. promene brzine su dominantnije sto ukupno dovodi do porasta pritiska.

Za analizu struleture strujanja u racvi posmatraee se razvijeno ulazno strujanje u preseku 0-0 leoje se nailaskom na raevu deformise u pravcima 1 i2. Pri m .2. sekundal7llh stmjanja (v. racvu vati jednaeina kontinuiteta Vo = Ii. i ri"2 i od geometrije racve. Sve promene strujnog polja nastale izmedu razvijenih profila brzina 0-0. 1-1 i 2-2 izazvane su geometrijom racve. 1. U protivnom. Tako na pr. Ako se zaustavna taclea nalazi u tacki B' iIi E" tada se U okolini taeke B formira jedan vrtlog. kod jedne racve (s1. radi se 0 izbom mernih preseka.144 Teorijske osnove ID strujanja stmktum stmjanja jos vise uslozava prisustvo tzv.Va. Pri tome treba imati u vidu da je sekundarno strujanje upareno. Kroz ovu povrs dolazi do razmene energije izmedu dela ±1uidne strujekoji nastavlja kretanje lea grani 1 i dela koji skreee lea grani 2. eirne se i ~ strujanje u racvi znatno usloV 2 z~l. protokom Vo' u racvi se ona deli na dYe. jer se u njima znaju koeficijenti neravnomernosti kineticke energije (CXJ::il za turbulentno i 0. Stmktura stmjanja u racvi. slozenu stmktum stmjanja.1. Sve ovo. Slaganjem uzdtiznog .5.sekundarnog strujanja dobija se rezultujuee vihorno strujanje. popreeni presek 2-2) koja nastaju zbog dejstva centrifugalnih sila koje utieu na pokretljivost fluid nih deliea u popreenom pravcu. pa ee i vihorno stmjanje da se javi u paru. a to je jedino moguee na osnovu eksperimentalnih rezultata merenj 1 profila brzina u mernim presecima.2. vee i od geometrije cevovoda koji se nastavljaju na grane 1 i 2.2. Prema tome. Zavisno od intenziteta razmene energije ova povrs moze da ima veoma slozen nestacionarni learakter. svi poremecaji stmjllog pol/a izmedu ulaznog (presek 1-1) i izlaznog (preseka 5-5) razvijellog profi/a brzina pnpisl~jtt J-e pnsttstvtt lokalnog otpora. nairne. Podela ulazne fluidne stmje na dva deia odvija se po razdelnoj povrsi A-B. ako je izbor mernih· preseka drugaciji. i u jednostavnoj geometriji krivine. ulazi fluidna struja sa razvijenim profilom brzina. Razdelna povrs se zavrsava zaustavnom tackom B.==2 za larninarno strujanje). u kame se po novo formira polje sa razvijenirn profilom brzina. cak.2.glavnog i popreenog . upueuje na izuzetno. PoIozajzaustavne tacke B. 1. +V2 • Koji je medusohni odnos protolea Vj i V2 ne zavisi same od geometrUe racve. Ti merni preseci moraju biti sa razvijenirn profilima brzina (kod krivine preseci 1-1 i 5-5).1. merenja se komplikuju jer treba odrediti koeficijente neravnonernosti. Ta slozena strukhlfa stmjanja odrZava se nizstmjno sve do preseka 5-5. Ove defcirmacije strujnog polja izraZene fiU kroz transformacije profila brzina svedo postizanja razvijeilih profila brzina u nizstrujnim presecima 1-1 i 2-2. Ova cinjenica ima veoma veliki prakticni znacaj pri eksperimentalnom odredivanju gubitka energije u lokalnorn otporu. sa protocima r~ i r72 . B' iIi B'''zavisi ad odnosa protoka V.5. Za ovako definisanu Stika 2. Sa uslozaval1jem geometrije lokall1og otpora uslozava se i struktura strujanja.2) u koju.

VI I.1. U presecirna (a-a i b-b) nizstmjno od raeve zbog zakrivljenosti strujnica javljaju se inercijske sile koje dovode do pojave sekundarnih strujanja. na 10k alnom otporu kO]1 se 0 re· uJe pnmenom formule Vajsbaha (2.1.1.1.2. (i=:T. Zato treba teziti aerodinamickirn oblicima povrSina lokalnog otpora koje daju rnanje deformacije strujnog polja. PoredeCi strukture strujanja u krivini i racvi zakljucuje se da je zbog slozenosti strujne geornetrije racve struktura strujanja u njoj slozenija.86) . sto dovodi do· toga da .p je gl. krivil1a.i .brzina strujanja opada a pritisak raste.. na pr.23). odnosno sto manju vrednost koeficijenta lokalnog otpora. zakljucuje cia geometrija lokalnog otpora ima presudnu ulogu na izgled strukture stmjanja.1. 11 mnogim slucajevima zbog raspolozivog strujnog prostora kroz koji treba provuCi cevovod nije mogtlce ostvariti povoljnu geometriju lokalnog otpora. d d' . 2. Uvodenjem totalnih pritisaka strujnih preseka kao -(> f - '11..---.-=~ PI + pal vl 12 = 2 P2 i kontinuiteta + pa 2 v~ 12+ D. a samirn tim i manji gubitak strujne energije.2.2) iz Bernulijeve jednaCine (2.1.2 koji se nalazi izmedu preseka II i 2-2 i kod koga je visinska razlika izmedju preseka mala tako da se potencijalna energija s~ru~e ll1~~e zanem~riti.87) .86) se dobija izraz za pad pritiska na lokalnom otporu 2 (2.. h{a _.p. Medutim.. dalje. VeliCina i intenzitet ove vrtlozne zone zavise od odnosa protoka r~ IV2 i od ugla ~./ . (2. I presecima 1-1 i 2-2.2 zbira statickog (Pi) i dinamickog pritiska (pa j v j2 /2) POi = Pi + pa j vj /2 . a D. GlIl!bitak elll!ergije na iollmJl1im otpol"imlll Za definisanjegubitka energije na lokalnom otporu posrnatracese jedan lokalni otpor promenljivog preseka sa sL2. Od tih razliCitih mogucnosti treba izabrati ono tehnicko resenje koje daje manji gubitak strujne energije. Kada je ree 0 geometriji lokalnog otpora treba napomenuti da jedan lokalni otpor. Kada je god moguce ovaj zahtev treba realizovati.5..~P /2""'-7-. 1 u kojima su VI i 1'2 srednje brzine strujanja u _ ' I .:.2. moze cia iroa vise razliCitih tehnickih resenja. cime se formira vrtlofna zona V2. Ova smanjenje brzine na ulasku u granu 1 maze dovesti do stvaranja jednog makrovrtloga (VI). a samim tim i na vrednost gubitka energije.' -I V =vIAr =v2 A2 . dok kod veCih odnosa ptotoka ova vttlozna zona se ne fotmira.5. .1. Fluidna sttuja koja skrece u granu 2 u tacki C se inercijski odvaja od zida. a sto zavisi od odnosa protoka VI IV2 • Nairne.2.2. Odavde se. Izmedu ovih ---~F preseka vaze Jednacme BernuliJa ~ -' .Teorijske osnove ID strujmy'a 145 prolasku iz grane 0 u granu 1 stmjni presek (kroz koji protice f)-I) se povecava. kod manjih vrednosti ovog odriosa doCi ce do stvaranja vrtlozne zone V1.lbitak (pad) pritiska I AI Sl'1 2 5 .

1 i 0.1. respektivno. rnoze da se definise sa srednjorn brzinorn VI iii srednjorn izlaznom-nizstrujnom brzinorn v 2 • Samirn tim rndgu se definisati. /:"P02=PS02 V .alnog otpora.1.I(T) -cx. Ako je geometrija lokalnog otpora sIo:. ako· kod nekog lokalnog otpora postoji potreba za definisanjem koeficijenta S1' a sto posebno treba naglasiti. Nairne. razlika totalnih pritisaka izrnedu dva strujna preseka.88) A2 ·2 Koristeci izraz (2. za raevu s1. alise tada.1.2.P2' protok V i koeficijent korekcije cx.2 . 2./2.3. U tim slueajevima presek 2-2 se postavlja dovoljno daleko od lokalnog otpora. pn"primen~ kod fokafmh otpora dejiizife J'e samo ko¢'ciient 1.2.89) I Alco se poznaju: razlika statiekih pritisaka PI . sa 2. UIIJlPStellllllll BOll"lIiillllllll fOll"IDlIdllll Jedan od lokalnih otpora kod kojeg se koeficijent lokalnog otpora moze odrediti teorijskom analizom jeste slueaj nagIog prosirenja. preseka. gubitak energije na lokalnorn otporu s1. Iz ovog izraza sledi opsta relacija za odredjivanje koeficijenta lokalnog otpora 2 2A22 A22 S2=-2(POI-P02)=-p(PI-P2)(V) +cx.87) rnoze se definisati pad pritiska na lokalnorn otporu l e a o .5.2. za jedan te isti lokalni otpor. Tako na pr.1. Ponekad nije rnoguce pravilno odrediti rastojanje od lokalnog otpora do prvog nizstrujnog razvijenog profila brzina (presek 2-2). dobija (2. tada se liZ koriscenje uslova jednakosti gubitka energije na lokalnom otporu SIV~ 12 = (2 veza izrnedu razliCito definisanih koeficijenata lokalnih otpora S2 =1. da ne bi doNo do zabune.1.5. Da bi se poznavali koeficijenti korekcije za merodavne strujne preseke II i 2-2 treba izabrati preseke u kojima se irnaju razvijeni profili brzina. tad a iz izraza (2. Pod naglim .2.5.1. S obzirorn da je razliku statiekih pritisaka i protokrelativno jednostavno meriti to se koeficijent lokalnog otpora uglavnorn odreduje primenom eksperimentalnih metoda. 2 kod koga je merodavna nizstrUjiza brzina v 2 • Ali ipak.89) sledi i vrednost koeficijenta lO~.od razlike totalnih pritisaka oduzirna ueesce trenja koje se irna izmedu posmatranih strujnih preseka. pri cemu su SOl i S02 koeficijenti 10Icainih otpora pri prolaslcu i skretanju fluidne struje.1(~) =Sl(Y) 2 1 VI 2 vi 12.2. Karla je ree 0 gubitlcu energije na lokalnorh otporu tada je veorna bitno znati koja je brzina rnerodavna za proracungubitka. dva koeficijenta lokalnog otpora S1 i S2 koji su sa merodavnirn brzinama vI i v2' Medutirn.2.1.~ena i u njoj dolazi do mesanja iIi razdvajanja fluidne struje tada se za svaki moguCi strujni tok definise odgovarajuCi gubitak strujne energije.146 Teorijske osnove ID strujanja u korne je S2 koeficijent lokalnog otpora. definisu se dva pada pritisica /:"POl=PSOlV(/2.1. a v 2 srednja brzma prvog nizJ'trtqizog. PV2 (2.2.

U kontrolnoj zapremini izmedu preseka 1-1 i 2-2 nalazi se masa fluid a m == pV == pA 2 1. Naglo prosirenje karakteristike razvijenog strujanja.P1 CA2 . Brojne vrednosti ovih koeficijenata zavise od rezima strujanja.2.90-92) dobija izraz C. Izmedu strujnih preseka 1-1 i 2-2 vaie jednacine Bernulija PI+pa 1 T+pglsmY=P2+pa 2 T+pC.3. Ova formula pokazuje da' koeficijent lokalnog otpora naglog prosirenja ne~avisi od ugla nagiba y pod kojim se nalazi naglo prosirenje.Teorijske osnove ID strujanja 147 prosnenjem se podrazumeva cev kad koje se naglo sa povrsine Al pre1azi na vecu povrsinu poprecnog preseka A 2 .1.5.3. (2.A1) ii.2. Sada se 1Z sistema jednaCina (2.2 == cx.1.1. a sto je prikazano na sl. koefi~ijent lokalnog otpora (za referentnu brzinu v 2 ).T' vj 2 .2) poznati.1. kod kojih je stepen prosirenja preseka A2 ! A1 == (D 2 ! Dj)2.) V1 2 v2 -2B1-+2~2 -()(.93) koji predstavija opstu Bordinu formulu za odredivanje koeficijenta Iokalnog otpora naglog prosirenja. zato je potrebno posebno razmatrati slucajeve laminamog 1 turbulentnog strujanja.i i ~i (i=1. U ovim presecima su razvijelli profili brzina u kojima su korekcioni koeficijenti cx.) Ii" == v1 A1 == v 2 A2 . ==()(. R == PIAl . Ve1icina vrtlozne zone zavisi od stepena sirenja poprecnog preseka A2! AI' kao i od reZima strujanja.P2 A 2 + p~r(~1V1 - ~2 v 2 ) + mgsin y. sledi da rezultujuca sila reakcije deluje na povrsinu naglog prosirenja u preseku 1'·1' i iznosi R== .1 ( . v2 2 v2 2 (2.93) izabrace se kruzni poprecni preseci cevi precnika DI i D 2 .1 (-A) -2B 1-A +2~2 -cx. Posle izvesnog rastojanja l od u1aznog preseka 1-1 fluidna struja se stabilizuje (presek 2-2) i po novo ima Slika 2. A2 v2 1 1 (2.2 VI A2 2 .91) i promene koliCine kretanja primenjene za pravac strujanja fluida (detaljl1ija analiza promene kolicine kretanja data je u Odeljku 3. i dmgo da formula vazi za proizvoljne oblike povrSinapoprecnih preseka A1 i A 2 • Za konkretnu primenu opste formule (2.2. a) Laminamo snujanje . gde je ii jedinicni vektor poduzne ose. Pri ulasku fluidne struje u naglo prosirenje razvijeni profil brzina (presek 1-1) dolazi do inercijskog odvajanja i formiranja vrtlozne zone VZ.1.90) kontinuiteta (2. a C. KoristeCi pretpostavku da se deo sile reakcije koji potice od trenja zbog malog rastojanja izmedju preseka II i 2-2 moze zanemariti.1.92) pri cemu su ~j i ~2 korekcioni koeficijenti kolicine kretanja.5.1.1.

1.94) 3 v2 v2 -'·1 1 b) TurbuleTttllo strujtHl.2. 2.1.)2 =(1 _ _ 2)2. Cis 0 veliCine koje zavise ad geometrije lokalnog otpora.1. (2. A. . (2.1. sledi izraz za koeficijent lokalnog otpora naglog prosirenja pri laminarnom strujanju 2 VI vI 2 A2 A2 ~=-(3--1)(--1)=-3(3-4 -l)(-A -1).1. vrednosti f3 i =4/3 i CJ. ako se sa A] i A z oznace poprecru preseci cevi i rezervoara.5.1.1.95a) v2 A) U ovom slucaju gubitak strujne energije se svodi na 1 .1. Zata se u avom specijalnom slucaju.1.96) pri cemu indeks i oZl1acava broj uticajnih geometrijskih veliCi11a./e Korekcioni koeficijenti razvijenog turbulentnog strujanja u cevima kruznog preseka imaju vrednosti P. So + C / Re . OdrlE«iiv3llllje befkijellllti::a loJkalnog @tPOIra U opstem slucaju kaeficijent lakalnog otpara zavisi ad geometrije i Rejnoldsovog broja.5.058 (i=1.2). Y =S v 22 /2 ="2 (v) -v2)2. U ovom slucaju.88) i (2. Prime110m izraza (2.p == PSI V [ /2 ).95b) U praksi se veoma cesto l1ailazina specijalni slucaj naglog prosirenja kada cev ulazi u rezervoar.2) (prema izrazu (2. izuzetno.96) prikazao 11a sledeCi naCin A / Re \ \ \ . Ako se usvoje vrednosti ovih koeficijenata Pi ".4.1. Ocigiedl1o je da kod laminarnog strujanja koeficijent lokalnog btpora zavisi i od geometrije i .1. gde su. i imaju.02 i a i =1.64»). iz opste Bordine for-mule (2..=1.148 Teorijske osnove 1D strujanja Korekcioni koeficijenti razvijenog .l.opsta zavisnost .i.za turbulentno strujanje. tada se iz izraza (2.93) dobija koeficijent lokalnog otpora l1aglog prosirenja pri turbulentnom strujanju v A S=Cl-.i =2 U""1.93) odreduje se vred110st ovog koeficijenta lokalnog atpora. AVO za pasledicu ima da je brzina u poprecnom preseku rezervaara nmogo manja ad brzine u preseku cevi (V2 «vI)' ili je pak v2 '" o.1.3. Altsul je funkcionalnu zavis110st (2. B.za laminarno strujanje sa malim Re brojem. - S= 1 B / Re n za Iaminarno stmjanje sa veCim Re brojem.a i ". (2. vazi da je povrsina poprecnog preseka rezervoara mnogo veea od povrsine paprecnog preseka cevi (A2 > > A 1 ). Sa ovim vrednostima. c) Nagloprofire7tJ'e pn' ulas/at cevi u rezervoar (2. koeficijent lokalnog otpora defiruse sa prvom uzvod11om brzi110m (iJ.za laminarno strujanje.1. koja iznasi .laminarnog strujanja u cevima kruznog poprecnog presekaodredeni su u Odeljku 2. tj..93)..

505+ O.1. .2.)O.96)..131+0. U tabeli T. date su vrednosti koeficijenata lokalnih otpora. -1 coso:.. tako dakoeficijent lokalnog otpora zavisi samo od geometrije. vati puna zavisnost (2.-: -~ J . Odrediti gubitak strujne energije na lokalnom otporu.vrednost C..08 Napomena Autor Usis sa ostrom ivicom Usis sa oblom ivicom Usis nagnut pod uglom a "3 (. .5 C.. (.003360:.6 5-6 segmenata I Vr ~ -'j='C> . a do kojih se doslo primenom: teorijskih. ~ V2. a \ Usis ~1J7 \~ '-"i~' .-1)2 1 A Borda Teorijsko resenje .303sina+ O..~-- R-radijus krivine d-precnik cevi a-ugao n=A=(15) . == (Sino:.163(R)' ]90 ~ Ao d 2 C. iIi u redim slucajevima primenom teorijskih metoda (kao na pr.2... =(..P" A.a[O] i. do kojeg se dolazi primenom eksperimentalnih metoda. \ > I(~- ~~.0. == 0.- ~A.~ .4.()08a O•75 c. =0. kod naglog prosirenja)..707 _11)2 n" resetkorn " vaZi za male debljijne! Blenda na 1--- @jEj --~~-. tj.226sin' ct °0°0°0°0°0%° 000000 00000 000000 oooo~o~ 0 ooog. Ao -pOI'rSina olvora A-povrsina preseka USls sa ~. r Spajanje pod uglom . tj..61111) 1 2 uSlsnom olvoru Krivina u obIiku luka ". Krivina ttt. = 0. + coso:. zato se ovo podmcje naziva kvadra/na ob/as! zavis/1(wikoeji'cijetzta loka!nog otpora.:" +(1. 1.~.1.1 ~ "" ".5. -=r c.1. d 35 a s=[O. Naziv Skica Karakteristiena velicina Izraz .. znaci poznavati vrednosti koeficijenta lokalnog otpora..(li)' Kako je kod razvijenog turbulentnog strujanja C.87) zavisi samo od kvadrata brzine. to stmjni gubitak prema izrazu (2. n =(d / D)2 C. [46] arO] S=0..Teorijske osi1ove ID strujanja 149 od Re-broja. za neke karakteristicne slucajeve geometrije lokalnog otpora koje su najcesce kod cevnih vodova. ~ ! .0: dl R= 1.0 "'" const. (Matthew) 24scgmcnta Krivina od cevnih segmenata Naglo prosirenje . =0. prakticno. = (. dok je kod turbulentnih strujanja uticaj Re broja zanemarljiv.- 13 ". == (1. poluempirijskih iIi eksperimentalnih metoda..=cj -.

0368 b == 28..707. : Al 1 .56 2 2 +(1--) 2 Re (1..n sinal Re 1-11 sina I I ~d~Y~ f I I D 17=d 1:. 1 ~h--D7e 1 Ii ) H=hID d Re> 10 4 Venti! 6 .75 Re A.707 )2(1_1)2 "h-17 n Resetka za umirenje struje Klapna I-~~ °ooooo~ooooo 0000 000000 Ao .33 Zasun ~ ." n Re = vodo > 10' o v (n=AoIA) 120 1+I(1+sina) 50 ( 1..=-'-a-'-2-+(--) sma 8sm"2 n n Napomena Autor Difuzor 1 EJ3J:~ -v n=Al A2 Al A21 <x.57+ ° 043 -1) .22 c == -133.. == (O. ···t. ~ A.. D ::> D[mm] !J c .28 d = 103.{ .= lJ Zatvarac ~-.150 Teorijske osnove ID strujanja Naziv Skica Karakteristiena velieina Izraz .45 b == 106.. d s==a+-+-+-D DJD D<400mm JD Venti! sa kosim sedistem & D [mm] D<400mm b .72 b==-136.<x_ A2 Al n = A2 S- -Ssin(<x/2) S== (1-1 I n)2 sin <x Naglo suzenje <X < 30° -i---·_·_·¥ I .. : s==(l+ 0. ~!-- ~ 1.10°..33 Laminarno strujanje -.45 a = 10. 1:I-n AltSul D2 > DI 12 Ideljeik uslov na Blenda I 1 D 1"1 1 -. I: ~ C.n)2 ~ otvoru .35.. c S=a+-+-lnD D JD ..3 c == 813.LIdeJiCiI1 Konfuzor 1--.Jl-n + ~~'b°o~o..i"j ...ukupna povrsina otvora A. 40° s= 1 (tg<x)0.=a+bHlnH+cln H+H 2 Re> 10 4 a == -103... ~ S== 2'(1.-~~L I : a S '" 0. 1 (1_-) n2 20n°.1 d=-1l55...2 c==-14.povrsina preseka aooao 1 . A2 n=T I 1 Ideljeik D2 < DI 12 2 S== ( 2 1 0.vrednost 'A 112 -1 11-1 2 ' t.-11).7 a == 0.. C.0323'0.---:> 1 I :S:>i I n = (D) d .::.

14 0. 0.2) 1.:. f.i-2T(I-q)-+C. =1+A.36 It.-'~. m.p.25 h .. Racve (sabirne) A2/ A3 a[O] 15 30 45 B C] 1..05 0 0 0 0 0 0 ° 0 0 0.Pi = PC:.00 0 .- I '15 I 30 I 45 I 0.~~}" .~:t ~ di '~p .'-2)(1-q) -B A. 0.30 0.0. .1<d<0.dJ 60 0..49·10.2 . -if.10-4 f = -4. a[O} a < 65 0 I.~ -J < 0.... ~r1L-liIh Ii! '--t--/ 8'1 d..047..20 ° 0 0.'(A..~.79.. Al A .10.'.-~~~:. 'ft.z...64 90 1. ... "1.10-8 Ventil r .10-6 g = 5.. Racve (razdelne) Ao VO~~ "'1" v'l'\j A2 r \ . t. .~.40 0.25 0.6+0.:.10 0 C2 0 C] 0.46.] RiO..r/o C. a 1.14 0 C2 0 0 0 0 C] 0.11 A.Il.~. 7q 2_ 0.10 0..7 -0.8!.452q+O.135) (I-q) = AI = A2 .2) S.10 ./..50 .00 A2 -~" A.10-7 d=6. A .55+4(%.958 2' q q2 = (Crnojevic) -" "10 AI _ A] 1 2 1.14 (71) . . = a+ba+ca 2 +da 3 + +ea 4 + laS +ga 6 e" 1..1 <d<0.1 2 q-- d d 2 s= 2..10-8 c = 2./. 2 I A2 =(7) 2.15 (IY d ~ %.17 0.25 h ~ = 0.41 1." . . 0995.25 60 90 0 0.25 0 C2 0 0 0 0.3::J(Aol_q -1) vI Levin I':.045. A. A. q +C.vrednost Napomena Autor a" 3..I AI " '\ <. I. ~z=l+l(. ..:'-..6 Kuglasta slavina e ! .An AI ?L~_I:! -'I -J = 0.. = PC:.812 + 0..94 1.125 < d < 0.. Vl~ V Sl =_1-2 (O.02.~_ V.. VO~ .2TqcoS<x+I-C o q 0 a[C] C v' VJr-%~~ a.~~ . Az I I Tallcv 0.10 0.33 C2 0 C1 0 0 0.'::~ I 0...-+0. F /'".16 I 0.74 1.35 0. 7.78.155(*)2 peeurka i sediste ventila ravni (Bach) pecurka i sediste ventila konusni (Bach) pecurka i sediste ventila konusni (Bach) Ao ~''l:/r~ d.14 0..iT (/=1.-.0.Teorijske Qsnove lD strujanja 151 Naziv Skica Karakteristiena velieina Izraz .~\~~ .iT (i=1. ~~~~~.)z-B.20. V3'~> I':. = 0.4 I. 1 A] + Levin = A3 q=V2 1V3 r A. 0.1)+0.1. h 0.10 b" 1.1 < ? .' a.04 I 0..~.

sledeCi lokalni otpor.1.25). Na kraju treba napomenuti da vrednosti iii izrazi za koeficijente lokalnih otpora u tabeli 2. t.5.'. odnosno metodom superpozicije. 0.82 ex. Cime se struktura strujanja u njemu zllatno menja u odnosu na slucaj potpUDO usamijenoglakaillog otpora.}. pri veCirn Rejnoldsovim brojevima. 90° . .S.56 Ako se.1. 2. bude Lu = ~. Ovakvo jednostavno sabiranje lokalnih otpora dopusteno je sarno onda kada predhodni lokalni otpor nema uticaja no.2. a to su ani lokalni otpori kod kojih je ulazna fluidna struja sa razvijenirn profilom brzina i kod kojih se izlazna fluidna struja stabilizuje do razvijenog profila brzina.152 Teorijske oSl1ove ID strujanja Naziv Skica Karakteristicna velicina Izraz .2.]=6 R "-~'>- r -='i d - S= 1. za slucajeve usamljenog otpora.4. Ako su u cevovodu prisutne pravolinijske deomce i usamljeni lokalni otpod tada se do ukupnog otpora dolazi primenom izraza (2. Vrednosti koeficijenata lokalnih otpora za neke karakteristicne geometije lokalnih otpora.. medusobniuticaj lokalnih otpora maze se zanemariti aka je Lu =(20-50)d.5. pri cemu je S krivina koeficijent posmatranog loko.5. Ova pojava I meousobni uticaj lokalnih otpora naziva se lilteljerenc!/a lokalnihotpora. /-. d / Ie.4. -. 2. \ .6+ 500 d 50::. dakIe. Za to je potre1'ino da minimalno rastojanje izmedu lokalnih Raspored Ugao otporo.00 do. -:-::. se porerneceno strujanje izazvano prisustvom prvog lokalnog otpora stabilizuje pre !lego fluidna struja naide na sledeCi lokalni otpor.koji imaju koeficijente lokalnih otpora ~l i S2' tada Tabela 2. U tabeli sa Aje oznacen koeficijent trenja.vrednost Napomena Autor Kompenzator 1-- jfl )! ' .lnog otpora.h iz pretho.1.52.: izmedu lokalnih otpora.1. ~ 45~ \ I . prostim sabiranjem otpora. a to ce biti kado.2.. Mledusobruli utic:mj !okaRnih ot~fi)ra Koeficijenti lokalnih otpora odreduju se. Eksperimentalna istrazivanja Sil pokazala 1. dnog lokalnog otpora ne razvijena I brzinsko palje nal1azi na sledeCi otpor. vaie samo za ltJ'am(/ene lokalne otpore.30 od kombinacije posmatranih lokalnih otpora. Aka postaji medusobni uticaj . a sto zavisi 3. posmatraju dva lokalna otpora sa medusobllim uticajem.:LS. uglavnom.' I~~ -.d ~500 d[mml Tabela 2. To su oni otpori kad kojih je ulazno i izlazno strujanje razvijeno.

Zato se.1.2.1. toplovodi. Ova zavisnost je u punom obliku prisutna kod strujanja sa velikim Re brojem.L25). koja se nalazi izmedu preselea A-A i B-B.2. razgranati (s1.6. Prime nom izraza(2. Slika 2. Pod slozemin. a samim tim i toliko .2.5.6.1. bez obzira na namenu.7. Jl. Svi ovi cevni sistemi prema geometriji. dok je kod strujanja sa malim Re brojem znatno slabija. d).1.izrazloga jednostavnijeg zapisa llvodi ekvivalentni koeftcfient otpora cevne deonice. hoz veCi broj prostih deonica.1. gasovodi. leao i pravolinijslce deonice cevovoda precnika d i i duzina Ii (i=1. odnosno izlozenog u Odeljleu 2.2.a) iii promenljivog (sI.2.1. 2.2.2. FodeRa cev@voda U savremenoj strujnoj tehnici susrece se veoma veHki broj cevnih sistema razliCite namene. mogu da se podele na proste i slozene. 6. I. jasno je da zapis postaje duzi.2) podrazumevaju se oni cevovodi kod kojih postoji vise strujnih cevi.2. cevol'odom (sI.2. dva ventila.6.2. Treba napomenuti da se u svakom slozenom cevovodu mogu uociti deonice koje su sastavljene od jedne strujne cevi.)T+2 II vt 12 v. V3 -v2 . Siozeni cevovodi mogu biti sa: hidraulicki paraleinim granama (s1.I ~)T+(~+A. medllsobne udaljenosti otpora i precnika cevi. odnosno glavnih pravaca strujanja.2c). duzinom.2. konstrukcijom.6.3.vivalentni llmefkijenti OtP0ll"3 cevne de@uice Posmatrace se jedna prosta deonica slozenog cevnog sistema s1. oj _ _ _ _"'-==1>-""- bJ r:==r-=. ugradenom armaturom i s1..6. Pod pros'ftin cevovodom (s1.6.Teorijske osnove ID strujanja 153 zavisno od uslova strujanja u njima i medusobnog rasporeda llkllpni lokalni otpor ~ 1+2 moze biti manji iIi veti ad aritmetickog zbira ~I +~ 2' RezuItujuCi koeficijent Iokalnog otpora zavisi od: uslova strujanja (Re broja).2.1. U tabeIi 2. to gil oni cevovodi kod leojih postoji jedno iii vise mesta gde se cevovod grana.1) podrazumeva se onaj cevovod koji ima jednu strujnu cev konstantnog (s1.2d. ==i> .1. u kojoj su lokalni otpori: lcrivina.3 d )T ' 3 . Dakle. date su vrednosti rezuItujuCih koeficijenata lokalnih otpora za neke karakteristicne slucajeve povezivanja krivina.1. vazduhovodi itd. 13 vi gde je Vi srednja brzina strujanja deonice i=1. Ek./' c) SHb 2.1.1. dobija se gubitak strujne energije izrhedu presekaA-A i B-B YgA-B = (~VI +~kl +A. Prema tome. 2.6. naftovodi.7. slozeni cevovod je sastavljen od zbira prostih deonica iIi prostih cevovoda.1.1. kao sto su: vodovodi.1b) poprecnogpreseka.. odnosno ~1+2 = S]+2 (Re. i aleo se pri pisanju energijske jednaCine prolazi sa glavnim pravcem strujanja. U bilo· kojoj prostoj deonici moze postojati veci broj cevi tazlicitih precnika.)2 ·.6. postepeno suzenja inaglog prosirenja..5.5. Ako u slozenom cevnom sistemu postoji rnnogo prostih deonica.6.3).1..2b ) i prstenasti (s1. +(~k2 +Sv2 +A.2a). 1(.1. koji mogu biti sa razliCitom: geometrijom.

)=1 f A ] ] gde su: n . Za cevovod L~_-:B--<o L::. a za gasove vel1tilatori iIi kompresori sto zavisi od nivoa pritiska koji. se zeli postiei. 1~1 .8.98) se svodi na obUk Cr ::: A. In . Izraz za ekvivalentni koeficijent otpora moze da se napise.rtilce cevo/loda. izraz (2.. koji u sebi obuhvata i strujne otpore i geometriju ceVl1e deonice.1.1. koja tecnost obogaeuje energijom. nazivaju se hidraliliCke Karakteri.broj pravolinijskih deoruca razliCitog precnika i Ar je povrsina poprecnog preseka u kome je referentna brzina vr' Za slucaj proste deomce cevovoda duzine ! i precnika d.8a). Ponekadje gubitakenergije bolje predstaviti kao funkciju protoka a ne brzine.2.101) bilo da su izraZene u obliku Yg I1p g = Jel).1. (i=1. I -d +(S +A 2 -d )(-A) +(-A --A) +(~k. Al 2 13 Al 2 C=<-:'v +Sk +A. l1a pI. (2.1. +~v +A.2.1. II 12 AI 2 AI.1.99) Odredivanjem ekvivalentnog koeficijenta deonice Cr .1.1.. II.7a. (2.1.1.2.~ .. sredivanjem izraza za gubitak Yg A-B . u obliku n Ar m I Ar (2.98) Cr =Ls'(A )2+L:)} C )2. brzil1a vI za cevovod sa s1.2. u opstem slucaju. ~ + I~i .r = Cr 2" ' 2 Vr (2.2. iIi = Jeri') .Il 2. Ako se u cevovodu nalaz'i pumpa (s1. gubitak u deonici iznosi Yg.7. ==[> b) sa s1.1.1. Strujna masina cevovodll. tada Bernulijeva jednaCina postavljena za preseke 1-1 i 2-2 glasi . tecnosti pumpe.ll Za stvaranje strujne energije koriste se strujne masine: za. sa kojim se strujni gubitakdeonice predstavlja leao li: == Kr V 2 !.3). za brzinu v r (za primer sa s1. i za nju se definise ekvivalentni koeficijel1t otpora proste cevne deonice. Tada se uvodi koeficijettt htdraulicke karaktens'Iilce cevne deoJZice Kr == Cr / 2A. U takvim slucajevilna neka od tih srednjih brzina bira· se za meroa) davnu.7a uvodeCi povrsine VI poprecnih preseka cevi Ai ::: d? 1t / 4 Stika 2.=1 .7 indeks je r=l).100) i (2..100) cime se zapis gubitaka znatno pojednostavio.1.101) Zavisnosti (2.154 Teorijske osnove ID strujanja razliCitih srednjih brzina strujanja.3 -d )(-A ) 111 22 32 233 1z dobijenog izraza za ekvivalentl1i koeficijent otpora proste deonice cevovoda sledi da ovaj koeficijel1t ne predstavlja nista sustinski novo.J . vee da predstavlja zbir lokalnih i usputnih otpora u posmatranoj deonici. dobija se ekvivalel1tni koeficijent otporil __ .broj lokalnih otpora.

tj.8b). P = f (V) i '1 :=: 11(V) .step en korisnosti strujne masine. snage iIi stepena korisnosti od protoka.'ka .cew-ovod Pod karakteristikom pumpe podrazumeva se funkcionalna zavisnost izmedu: napora. Za primenu pumpi posebno VaZllU ulogu ima hidraulicka karakteristika napor . Kaliaktel'"istike pllllmpe ii cevlllvoda.1.104) . odreduje se hidrau!ic.1. Na osnovu velicine Yr . 2. i kod pumpi i kod ventilatora.'9.2. i protoka kroz ovu vrstu strujnih masina dobija se snaga (2.Teorijskeosnove ID strujanja PI p P2 p a) 155 Yp+-=-+gH+Y.rad po jedinici mase iIi napor I ~~.1.1.I-'-'­ pumpe. Bernulijeva jednaCina za nivoe 1-1 i 2-2 glasi -+gH=-+Y. VeliCina Yr sa aspekta strujanja predstavlja strujni gubitak. koja se obieno predstavlja u obliku (2. Graficka interpretacija hidraulickih karakteristika pumpe prikazana je na s1. ali sa aspekta preostalog dela sistema to je Cisti dobitak energije.102) koja je potrebna za pogon strujne masine. S druge strane. Ove funkcidnalne zavisnosti glase: Yp:=: f (V). iIi pada pritiska /:"p:=: pYr . Yp = f (V). Ako se u obzir uzmu svi gubici energije van strujne masine i definise se ukupni stepen korisnosti l1 p' tada se dobija snaga pY/ /:"pV P=--=:-l1p l1p (2.103) p:::: pYr T/11t :=: /:"P Vl1t I I pri cemu je 11t . kao na pro kod turbina iIi hidromotora (v. moze biti izrazena i porastom pritiska fluida pri prolasku kroz strujnu masinu /:"P = pYp' Ovaj drugi nacin predstavljanja uCinka strujne masine koristi se. Energija koju fluid "primi" od strujne masine Slika 2.korisna J'naga pumpe PH:::: pY/' = /:"pV. i protoka ~/.1. g b) pri cemu je Yp [J I kg] - H H jedinicni rad pumpe .8.protok. Na osnovu napora pumpe Yp ' iIi porasta pritiska /:"p. a dobivajuse na osnovu ekspetimentalnih ispitivanja pumpi. dok. hidrauIiekim testerama i 81. ako se na osnovu raspolozive strujne energije fluida u strujnoj masini energija pretvara u koristan mehanicki rad. +Y r PI p Pz p g pri eemu je Yr jedinicni napor turbine iIi hidrornotora. ne retko. i spregapumpa . Ova veliCina nastala u turbini generatorom se pretvara u elektrienu energiju.).1. aka je nastala u hidromotoru ona sluzi za savladavanje obrtnih momenata (na pro na valjcima.9a. 2.1.s1.

"t'!z3nje p1lllmpi.1.1.9b.1. biti Y P 0:: P2 . Prema tome. Graficka interpretacija hidraulicke karakteristike cevovoda prikazana je na s1. pri cemu su koeficijenti: a.156 Teorijske osnove ID strujanja y a) b) oj '0 Slika 2.'(mje pump! Kod redne sprege pumpi s1. dok se ukupni napor povecavasto predstavlja osnovnu svrhu redne sprege.9d) smanjuje se protok pumpe i obnmto.P p2 ' Pri redno spregnutim pumpama za jednu vrednost protoka (v.101).2.9. 2.tacka C.1O. pomoc1. Ako su redno spregnute dye purnpe koje irnaju karakteristike napora YpI i Yp2 ' tada ce rezultujuCinapor redno spregnutih pumpi biti ~+2 == YpI +Yp2 ' ili izrazeno preko pritisakaAp1+2 = t3p p l +!J.2.1a kolicinatecnosti koja pro de kroz jednu pumpu proci ce i kroz drugu pumpu. KoristeCi jednoznacnu hidrauiicku vezu izmedu pumpe i cevovoda dolazi se do zakljucka da jedan ad naCina regulisanja protoka pumpe moie biti i promena hidraulicke karakteristike cevovoda. Pri radu purnpe treba voditi racuna da radna tacka RT lezi u okolini maksimalnog stepena korisnosti pumpe.).Ova promena otpora u cevovodu veoma lako maze da se ostvari na pr.1. pri radu pumpe. Kako postoji sprega izmedu pumpe i cevovoda. Ponavljanjem ovog \ \ . I Pumpe mogu da se sprefu redno i paralelno.1. kod redne prege pUl7'P!pr%k ostaje kOllstantan (1/ == canst. pri cemu je veliCina . = (pz .1.10. SplI.2. S druge strane purnpa se spreze sa cevovodorn pa ce napor purnpe prerna trasi cevovoda. a) Redl10 povezi.2. prakticno. a njihove vrednosti odreduju se eksperimentalnim putem. time se dobija rezultujuCi napor .10. i kao sto 1Z jednacine sledi to je kvadratna zavisnost od protoka Yp::: A + Kr/2.s1.1.1. Nairne.A ::: (pz . Tacka na dijagramu sL2.PI + gH + KV2 P (2.1. b i c zavisni od geometrijskih i kinematskih parametara pumpe.1. primenom Bernulijeve jednacine za nivoe 1-1 i 2-2 uz koriscenje izraza (2. poveCavanjem otpora u cevovodu (v.1b) napori u tackama A i B se sabiraju.s1.105) predstavlja. ispunjen uslov Yp = Ye .105) Desna strana jednacine (2.9c gde se seku"krive hidraulickih karakteristika pumpe i cevovoda naziva se radna taCka (tacka RI).l ventila. to je u svakom trenutku.PI) / p+ gH +KV2.PI) / p+ gH zavisna od pritisaka na referentnirn nivoima i od geodezijske visine izmedu nivoa. karakteristiku cevovoda: Z.

10.10.) protoci iz tacaka C i D saberu (V = V +V2 ) pri cemu se dobija l tacka E hidraulicke karakteristike paralelno spregllutih pumpi.2. Slika 2. koje rade sa naporima Yp1 i Yp2 ' zato sto su u tackarna A i B isti pritisci vazi jednakost Ypl =Yp2 • S drugestrane ukupan protok paralelno spregnutih pumpi je V =V1 + T/2 • Ovo prakticno znaGi cia se paralelna sprega pumpi koristi za poveca:nje protoka.2b dobija se ako se pri is/om rtaporu (Yp == canst. Ponavljanjem ovog postuplca za celo podrucje cada pumpi dobija se rezultujuca karakteristika paralalno spregnutih pumpi Yp1 +2 ' . RezultU:juca karakteristika paralelno spregnutih pumpi s1.10.1.1.10.2a.1. za celo podrucje rada purnpi.Teorijske osnove ID strujanja 157 postupka. dobija se rezultujuca karakteristika spregnutih purnpi Ypi + 2 • v ~--~------+--~ V=const.1 b) b) Stika 2.1.2 b) PaTalellta sprega pumpi Kod paralelne sprege dye pumpe s1.2.

iZg(H + PI . za koji se postavlja. . U i-toj deonici. Hiidr31l1lickli prorra. ove dve jed'tacine sluze za hldrm£iich'proraCi. a suma lokalnih otpora i .odnosno protok tecnosti I:7=I S 4 4 V pg d £"'.2.pravac a-a (oznacen L~~12!@2iBl8 2 strelicama).m prostlit cevovoda. osim Bernulijeve jednacine. koeficijent trenja ce biti 'A. .2. Posmatra se prosti cevovad sa s1. Koji od ovih zadataka treba reSavati zavisi od projektnih zahteva. Bernulijeva jednaCina PI P2 I ~ v2 Slika 2.2.Vm = const.=1"'. 2 gde je m broj nizstrujnih promena preseka. Hi«li.edna slTU/na cev /constallinog ilipromen(jivogpopreCitog prese/ca.) U cilju odredivanja hidraulicke karakteristike prostog cevovoda Sa n redno povezanih grana."~ r.2.2. povrsine poprecnog preseka Ai' srednja brzina strujanja Vi daje protok Vi' dole ce koeficijent hidraulicke karakteristike biti Ki == pCi I (2Ai2). PRORACUN PROSTIH CEVOVODA..1 i1 kojem su otpori dati sa ekvivalentnim koeficijentima otpora deonica Cj (i=1. Izmedu nivoa tecnosti H 1-1 i 2-2 u rezervoarima A i B moze da se . V == d 1f.2.1. posmatrace se prosti cevovod prikazan na 81. odnosno to su oni cevovodi kod kojih postoji sarno jed an glavni pravac strujanja.1. = V =".2.-+ L.2.cllm. u prostom cevovodu duzine I i precnika d. Za strujanje u redno povezanim granama vazi zbir padova pritisaka . Kod prostih cevovoda sa promenljivim povrsinama poprecnih preseka. Prema tome. Posle uspostavljanja stacionarnog strujanja sa srednjom brzinom v. pilt'ost@g cevovo«li.2.2.uoCi sarno jed an glavni pravac strujanja .1 koji spaja rezervoare A i B u kojima iznad nivoa tecnosti vladaju pritisci PI i Pz.2.+ gH == -+('A.l+. PROlFJIU BRZINA 2.a U Odeljku 2. 2.IDIim JPlovezivaIDIjem grama V == 2 2 d 1f.i~i)P p d i=1 Z iz koje se adredjuje brzina strujanja . ito: odredivanje protoka kroz zadatu geometriju cevovoda. Kod prostih cevovoda mogu se reSavati tri grupe problema..ll"sadicka karakteristiika JPlll"ostog cevovilllda sa It'e<<li. vaZi i jednacina kontinuiteta V == Ii. odredivanje precnika cevovoda !coji omogucava projeletovani protok i odredivanje katakteristika strujne masine za zadati protok i geometriju cevovoda.5 receno je da se pod prostim cevovodima podrazumevaju oni cevovodi kad kojih postoji.158 2.1 .P2 )/('A.n).

2. KoristeCi tabelu T..20).) 2 (2.) sabiraju se padovi pritisaka u tackama a.2. Pm=9810Pa.3) Grafieka interpretacija hidraulicke karakteristike prostog cevovoda sa tri redno povezane deonice prikazana je na sI. 13=30m.1. tj.2. Odrediti protok vode ako su ugradeni lokalni otpori: usis sa ostrom ivicom.2.2.2) dobivaju se ekvivalentne karakteristike prostog cevovoda sa rednim povezivanjem _ Ke = i=I Ki ~ Cej ~ Aj = .7c=0.1) i (2.2.=1 C.2. (:4. suZenje pod uglom cx.=10°. kuglasta sIavina postavljenapoduglom cx. '2=20m. s tim sto se tom prilikom graficki obim posla znatno povecava.zliza 6p 159 V=const.' u kojima su Ke -ekvivalentni koeficijellt hidraulieke karakteristike i Cel -ekvivalentni koeficijent otpora cevnog sistema odreden za j-tu deonicu. 2 2 . prvo. RESENJE. a zatim se koriste zavisnosti(2. Ponavljanjem ovog postupka za celokupno podrueje protoka dobija se ekvivalentna kriva cevovoda (kriva K e) sa rednim povezivanjem deonica.. zasun otvoren na hi d 3 = 0.2.2) i jednaeina kontinuiteta v= VI = V =.S. Do ekvivalentne hidraulieke karakteristike dolazi se na sledeCi naCin: prvo se u i1p .2.2-1.H=2m. d 2 =60mm. a u njoj su nepoznatevrednosti lokalnih otpora. Problem 2. krivina sa odnosom R = 4d J . d 3 =50mm. =const.2.1. = V. Medutim.V dijagramu ucrtaju pojedinacne hive K.25). eime se dobija pad pritiska i1pd = i1p a + i1Pb + i1p c u taeki d koja lezi na ekvivalentnoj krivoj cevovoda. Profili b. Zato ce se.2.4 za usamljene Iokalne .. za jedan protok (V = canst.1) i (2.5 Krivine Kl i K2 nalaze se na rastcijanju 9 /8· d 3' Dati podaci su: d 1=40mm.=30°.V . Slilca 2.2.=1 2 = LK// .2 n v2 i - n i1p= Li1Pi i=I = LPCj .2.PrO/'Clc. b i c. Voda struji od rezervoara A ka rezervoaru B kroz prosti cevovod promenljivog poprecnog preseka. pa se zato koristi jednaCina (2.Da bi se odredio protok vode potrebno je koristiti Bernulijevll jednacinu (2. 1)=lOm.2 Predstavljanjem ukupnog pada pritiska u jednom od oblika: i1p = pCejV j 12 = K.1) (2.1. te koriscenjem jednaCina (2.2.2).1m prOJ'llh cevovoda.02.2.2. odrediti koeficijenti lokalnih otpora prema karakteristicnim podacima iz teksta zadatka. U ovoj jednacini nisu poznati strujni gubici..2.1 n Slika 2.=1 ' (2. Opisani postupak u potpunosti vazi i za prosti cevovod sa n redno povezanihdeonica.

\ I .35 . I . Slika P.2 =20 odrediti protok tecnosti i nacrtati nove hidraulicke kanikteristike cevovoda.bV2. Sada. . neposredno ispred i iza pumpe.5.I\:A::::::. I 2: ( . Pumpa transportuje vodu od rezervoaraA ka rezervoaru B.\Su = 2g(H + Pm / pg) . . Nivoi tecnosti u rezervoarima su konstantni. Yi-Vj! .132 krivinu...29 kuglastu slavinu. C.005 .e (d] 1d 3 ) • Konacno.zasun ventila.=V j .y +A d +1)(d ) " z z 2 3 3 sa kojom protok vode iznosi V=2.2." '" " Kako su u Bernulijevoj jednacininepoznate tri brzine to dye od njih treba eliminisati.5m i hD=0.5). c) U tackama C i D.5 . Projilibrzina H otpore dobivaju se vrednosti: C.4831/s.. Voda se istovremeno vraca iz rezervoara B u rezervoar A kroz povratni vod duzine l. C.k =3. .30 . +(" +A.2. mere se pritisci pomocu instrumenata VI i MI koji se nalaze na visinamahc ==0.k +A. '. Vj V. )2 '-.10-4 m2 Is. .rV3:'= "\J.suzenje i C. Kod prostih cevovoda to je lako moguce jer vazi jednacina kontinuiteta d2 ..v =2. .2.su +(.. d )(d ) +«(. a) Odrediti snagu pumpe. __d 2 7C 27C d 2 7C j ~'. Problem 2.• 'yg._·J\··f~·:'" _~.za krivine Kl i K2 koje 1+2 SU u interferenci (tabela 2.4 •. koja struji larninarno. Duzina usisne cevi je Le =4m." =0.za usis.' -L ~L Ii. +(.l.. 2 lZ kOJe sledl veza lzmedu brzma: IVZi= XI-(d j I d 2 ) 1 '.O'II =0.:::.k"..2-1 za nivoe 1-1 i 2-2..l =10. . kada su poznate vrednosti strujnih otpora pristupa se postavljanju Bernulijeve jednaCine..2-2.. Koliki tada treba da budu koeficijenti otpora ventila va da bi nivoi tecnosti u rezervoarima bili konstantni? e) Aka se u sistemu nalazi tecnost kinematicke vislcoznosti v == 5. .. a drugi put na C. \ '-'''..s=0.. Yp=a . I 2 I '<2-· >·.. koja glasi ( .-L . --_. kao i C.. .rtih cellolloda.160 ProraCtlit pro. d] +[(d ) -1] +«(. C. .+(SS/l+Sk'+2 +Sv+lc d3 +'~~"2 koristeCi uspostavljene veze izmedu brzina i Bernulijevu jednaCinu. promeni jedanput na C. ~ 1/~iV3 P +gH (~lt+Ss+lcd/ 2 + 2 ~(Sk+~d222.975-. " . dobija se brzina strujanja . Odrediti pritiske koje pokazuju vakumetar VI i manometar ML d) Ako se otpor (.. redosledno. nacrtati hidraulicku karakteristiku cevovoda (bez povratnog cevovoda) i naCi radnu tacku. b) Ako ugradena pumpa ima karakteristiku.= V 2 --==V 3 -3.k =0.~. odrediti kolika je tada potrebna snaga pumpe? f) Nacrtati dijagramhidrostatickih pritisaka za prosti cevovod izmedu rezervoara A i B.7m od zida cevi. m I] d] z z 'z d] 4 13 d 1 4 =~. ..P m c.

Ali.. 1-1 i 2-2.za povratl1u cev postavi Bernulijeva jednaCina 1--211 Pm +gh==-£L. odrediti patok i napor pumpe. zato ce se prvo adrediti brzil1a strujanja.02. RESEN. (1) 2g(h+ Pmp~PY )/(.k +S .102). (. II p =80%. S druge strane. Profili brzina 161 k ::0. +21.558ml s. shodno izrazu (2.5. shodno kojoj je protak V=4.Y =2.102) odreduje se snaga pumpe p == pYj.Ic =0. dobija se brzina st~ujanja u potisnom vodu: V == va Cd I D)2 == 1. H=lm.5. b=698308.405 lis. p (3) (4) .5. da bi se on uspesno primel1io treba. d=50mm. L=20m. A=0.1.+A D +1)2 2 (2) dobija se napor pumpe Yp =86.~+l) == 2.vo +A. Sli =0. Konacno. prethodna. SYO =17. a=lOO.2. b) 1z Bernulijeve jednacine (2) sledi hidraulicka karakteristika cevovoda Yc == A +BV2 u kojaj su kanstante Pm+Pv h A= +g. YO +Al+l)::~. ~ fI ~v '" v a a) 2 3 4 5 6 V[Vs] b) Slika P. treba paznavati brzinu stnijal1ja. D=60mm.fE a) Za odredivanje snage pumpe korist se izraz (2.2. 1=4m..2-2 Dati podaci su: P m=lKPa.ProraCttl2 pros/fit ceJlOvoda.+(S 11 +(. Ako se uoce nivoi tecnosti u reze010arima 11 iE. koja vazi i za rezervoar A i za rezervoar B. h=5m. Da hi se odredio protok. p p d 2 tada se dobija brzina strujanja u povratnom vodu Va == .V 11l p == 476 W.u +I.243 ~ . (. iz Bernulijeve jednaCine postavljene za nivoe 1-1 i 2-2 P" Pm -p-+Yp == L v p+ gh+(Su +2(.=15. (.1. Na osnovu ove brzine i jednaCine kontinuiteta vad 2 n I 4 == VD2yC 14. i izmedu njih . Pv =lKPa.45Jlkg.

vo mora da ima novu vrednost C.7081/5 i 1 T)-2 =4.2-2h.2) brzina strujanja ce biti Vi' Ova brzina se odreduje iz Bernulijeve jednaCine postav1jene za nivoe 1-1 i 2-2 -p+~~i =-p+g + '-:lu +2c. iznosi v ::: 1 b( D:7t) 2 a-(gh+~) ::: {1.:: L ) V.v+ 2'-:lk +'-:li +1. B 2 =2136918). a koje su vee odredene u zadatku pod a). a _hri.Sa dijagrama je oCigledno: da manjim otporima u cevovodu odgovaraju veci protoci i manji naporl. (4). tad a graficki prikaz ove zavisnosti izgleda kao na dijagramu sa sl.i+l) (i:. Ako se nova karakteristika cevavada. i kada se umesto S uvrsti novi otpor ~i (B]=1511478.665 ll. Da bi se nivoi tecnosti u rezervoarima odrzavali konstantnil1l treba da je zadovoljen uslov r~ ::: ~rOi' pa prema tome izmedju brzina trebada postoji veza voi ::: Vi (D / d)2 . P. Kako su precnici usisnog i potisnog cevovoda isti (Dc'" DD = D).:: 1) koja nakon uvrstavanja napora pumpe Yp.2. sto se maze iskoristiti za regulisanje protoka iii napora u instalacijama. ucrtana karakteristika pumpe 1'1" U preseku krive karakteristike pumpe 1'p i karakteristike cevovoda Yc dobija se radna tacka RT. to ce porast totalnog pritiska u pumpi biti jednak porastu statickog pritiska. Ap = pYp =:: PD .2.2.470 ~ ~ +H~u +2~v +2Sk +Si +J\.2. D +1 i 2 PI' Pm h (r r r r :. u kame je koeficijent Bi odreden izrazom.155 lIs. +l)v p p '-:lu '-:lv D 2' i jednacine hidrostaticke ravnoteZe Pc:. Na istom dijagramu je.Pvl + pghc' dobija pokazivanje vakummetra p Ie 2 Pvl = Pv +pg(he -H)+2:(S" +~v +1.4b. c) Primenom Bernulijeve jednaCine za preseke 1-1 i C Pa-Pv +gH= Pc +V +1" +A.:: 2) Sa ovim brzinama strujanja dobivaju se novi protocivode koji imose V =4.162 Proraam prostlh (x/JO/loda. d) Kada se otpor u cevovodu ~ promeni na Si (i=1.:: Pa .pc' Koristeci dalje jednaCinu hidrostaticke ravnoteZe PD::: Pa + PMI + pghD' dobija se pokazivanje manometra PM1 :::Ap-PV1 +pg(hc -hD )=74977Pa. i obrnuto.45J/kg. kojoj odgovaraju vrednosti: V=4." = A + BJ/2. Profili b/zina Graficld prikaz zavisnosti (3) dat je na dijagramu sa 81. 2' ' (i:. S druge strane da bi se ostvarile ove brzine strujanja u povratnoj deonici otpor ventila t.Yo' Za odredjivanje ovog J otpora ventila koristi se Bernulijeva jednaCina za preseke 2-2 i 1-1 .405 lIs i Yp = 86. prema jednacini (3) predstavi u obliku 1". takode. D +1)v ::: 9511Pa.

vo+Ad+ 1)(. e) U slucaju da je strujanje u cevima laminarno koeficijent trenja se odreduje primenom izraza (2.k. +C. ~ I Voi +".-+1)d' 2 2 1 V 2 I {14.573.7)..+C. (i == u.Pj == PAX j / D ·v /2.voi =(C.s.2. Zamenom veliCina v i A u jednacinu (1) dobija se napor pmnpe Yp =143.Pi (Su+Svo+1)vo +64.930mls i A=64IRe=0. 2 b. .. Profili brztila 163 Pm i Pv p p . va.29). . v.B) /':.vo-2(gH+ m 2 2 vI P + p. ')=0 = PSi V2 /2.1..P. f) Radi kraceg zapisa pojedinacnih lokalnih otponi sa sl..2-2c .68 (i = 1) C.P3 Slika P.. zamenom kojeg se iz jednaCine (1) dobija kvadratna jednaCina za brzinu d P cije je pozitivno reSenje vo=1.Proracun prostih cevovoda.339m1s.2.-) -(C..u++ Ad+ 1)= 1970 (i = 2) I . u iz koje se posredstvom jednaCine (1) dobija -+gI7=--+(C. Sa ovom brzinom dobija se brzina strujanja i koeficijent trenja u cevi precnika D: v=0. (j=1.52 J/kg sa kojom snaga pumpe iznosi P=472 W.2-2c uvode se oznake za padove pritisaka /':.

Za ave cevi snaga turbine iznosi P=7S3.. Od ove vrednosti na dalje potisnim cevovodom pritisak opada zbog lokalnih (2!:ih. Do nivoa visine usisnog otvora cevi hidrostaticki pritisak se povecava na vrednost .1. Odrediti snagu 1:'urbine akc je ugradeni cevovod: a) betonski neobraden i b) od novih celicnih varenih cevi.5.5mm.0218. P.J i ventila (l1pJ i otpora trenja (!:ip] + !:iP2)' pritisak opada na vrednost pc. Raspored pritiska po duzini bilo kog lokaInog otpora zavisi od geometrije lokalnog otpora i odreduje se eksperimentalno.Xj.2-3. L v2 I \ I b) Za nove celicne cevi iz T.flpy.. otpora i.1. je :P~ pMTr 11r. 11r = 70%.2.7 kW.10-6 m 2 Is. Na samom izlazu iz pumpe vlada pritisak PD koji predstavlja maksimalnu vrednost hidrostatickog pritiska u hidraulickoj instalaciji.1.06. pa ce snaga turbine biti P=788. da bi na nivou tecnosti u rezervoaru B imao relativnu vrednost Pm' ProDlem 2.1. . Zbir duzina ovih deonica daje ukupnu duzinu cevovoda L::: ~~:.5. koja je na ulazu u pumpu.Ol09. Za razliku od lokalnih otpora raspored pritiska kod pravolinijskih deonica je veoma jednostavno nacrtati. Zbog dovodenja energije pumpi pritisak u njoj raste za !:ip. j=3.05mm sa kojomje A.5 sledi visina neravnina 6=O. i !:iPB) i usputnih (!:iPj. prema izrazu (2.5 se dobija srednjavisina neravnina 6=1.=O. . . L=3km.1.1. Iz akumulacionog jezera 1200 I/s vode protice kroz turbinu. LahIne otpore racunati kao 10% od gubitaka usled trenja. zbog lokalnih otpora usisa (l1p. . Profili brzilta pri cemu su !:iPi gubici pritiska na lokaInim otporima: usisa. v= 1. Na nivou tecnosti u rezervoaru A vlada apsolutni pritisak Pa .441. krivine.1m prostlh cevovoda. pri tome pretvarajuCi strujnu energiju u koristan mehanicki rad.n D 2" u kome se koeficijent trenja odreduje primenom izraza (2.!:ipc. Dati podaci su: D=lm. jer je promena pritiska linearna funkcija od duzine cevne deonice. redosledno..106 • Iz Bernulijeve jednaCine postavljene za nivoe tecnosti u akumulacijama dobija seizraz za napor turbine H Slilca P.55). sa kojom je Rejnoldsov broj Re =vD / v::: 1. Od ove vrednosti na ulazu u uSlSni cevovod pa do tacke C.2-3 Yr ::: gH -l.7) otpora.=0. RESENJR Na osnovu protoka dobija se brzina strujanja v = 4]/ / D 2 n::: 1.528m/ s. Koristeci napred vee receno na s1.Pv . oCigledno je da se smanjivanjem visine neravnina smanjuje koeficijent trenja Cime se korisna snaga turbine povecava. sa kojom jekoeficijent trenja A.Pv ' odnosno relativni pritisak .2.4 kW. H=lOOm. dok su I1p j gubici usled trenja na pravolinijskim deonicama izmedu lokalnih otpora.2.2-2c nacrtan je raspored relativnih (u odnosu na stanje atmosfere) hidrostatickih pritisaka po duzini cevovoda. ventila. i naglog prosirenja.Py + pgH.164 Prorar:. Snaga turbine. a) Za betonske cevi iz tabele 2.81). Dakle.

manjom brzinom vI koja ce. Potrebe grada su V =80 lis vode. Lokalni otpori iznose 20% od gubitaka na trenje. I v b) Slika P. b=38703. d) ako je pumpa koja se llalazi u cevovodu (u zadatku pod a» sa karakteristikom Yp ::.. Koeficijent trenja odredivati primenom obrasca A=0. dobija se resenje za brzinu strujanja v == . dobija se napor pumpe yp =552. v = 4V I d 2 n ::. v = 10-6 m2 Is.2A.brzina strujanja koja odgovara projektovanom protoku i 11.koeficijent trenja odreden datim izrazom.TT ' (1) pri cemu su.:: a -b V2 .H . Sa ovim naporom snaga pumpe iznosi P=63.0131 . dati novi koeficijent· trenja AI' Ako se ove veliCine uvrste u jednaclllU (1). koja glasi I v2 fp =-gH + 1.3 ' koje je nadeno numeriekom metodom proste iteracije opisanom u Odeljlm 2.0054+0.=0. b) protok kroz cevovod u slueaju llestanka elektrielle ellergije.396/Reo..zi za Re<2·10 6 • Dati podaci su: 1=6km. Grad B na nadmorskoj visini od 50m snabdeva se vodom za pice iz akumulacionog jezera A koje se nalazi na nadmorskoj visini od 150m.5.55ml s . Y~ Iy =552 J/kg.0054+0.:: 2. . l·fl.2-4 RESENJE: a) Iz Bernulijeve jednaCine postavljene za mvoe teenosti u akumulacijskim jezerima.Fromcun prost!!1 eel/ol/oda.2-4. u dijagramu f_rr ucrtati radnu taeku pumpe. Sa ovom brzinom novi protok iznosi V. b) Kada nestane elektricne energije napor pumpe je l~ =0.3.visinska razlika izmedu nivoa tecnosti u akumulacijama. (a=800Jlkg. e) Ako cevovod ima preenik cevi iz zadatka pod c).21 O. 12 kW. H=lOOm . 1 2gHd 1 ::.81/ s. koji va. Ako je . c) preenik cevovoda da bi se projektovalli protok ostvario bez pumpe.3 J/kg.2.4.. V[m3 lsD.1.1. au njemu se nalazi pumpa karakteristika datih u zadatlru pod d) odrediti koliki ce tada biti protok vode kroz cevovod i u dijagramti f-V ucrtati novu radnu tackn..396/(v]d /v)O. U istom dijagramu ucrtati i radne tacke pod b) i c). pa ce tada voda strujati sa novom . Odrediti: a) snagu pumpe koju je potrebno ugraditi u cevovod precnika d=200mm.:: 1997m/s 1. 1'lp'=70%. Pro}ili brzina 165 Problem 2. .-. = v j d 2 n I 4 =62.

Pri ovom protoku vode pumpa ce raditi u radl10j tacki RT3 sa l1aparom YPj ==432.(V3)JV3 rr. d 2 =lOOmm. 'I '2 RESENIE. i 11.8 1/s. d) 1z jednaCine (1) sledi da je karakteristika cevo~oda Yo == -gH + K A.197 kW.22-5 nivoi vode u rezervaarima su konstantni.b r732 dobija se jednaCina za protok 0.P. P v =2kPa.61/ d . 2 ' U ovom slueaju iz Bernulijeve jednaCine (1). .t. e) KoristeCi Bernulijevu jedl1aCinu Yp . tada treba pristupiti restrikciji potrosnje vode.. Prublem 2.6 I . koja ima rdel1je V3 =97.=0. Odrediti snagu ugradene pumpe. a njegova brojna vrednost odredjena je primenorn metode proste iteracije. Kao resenje za precnik D treba usvojiti prvi veCi standardni preenik cevi. napor pumpe Yp =61.DO.5. pri cemu je konstanta K = 0.2-4b.. == -gH +1. strujanjakroz cevovod i koeflcijent trenja biti v2 == 4liT / D 2 rr. tada se u preseku krivih Yo i Yp dobija radna tacka RT kojoj odgovaraju parametri V =80 1/s i Yp =552. Dati su podaci: d 1=150mm.5. 1'2 -Lb +'2"-5 A. koristi se kriva Ye • S obzirom da je y" = Yp == 0.3 JJkg i trosice sl1agu := a+ gH I 9. to sledi da se radna tacka nalazi na i/' . dobivaju se: protok V =39 1/s. tada ce gubici biti manji.CTi").5.166 Proraam prostliz cevOIJoda. U svakom slucaju pozeljnije je resel1je bez pumpe. Profili baina pump a dugotrajno van pogona.396 (:~ Y'3 . =30m. y[ 0. Sv3=3.2. 1.. (4/ d 2rr. pa se karakteristika Na mestu preseka ove hive sa V. karakteristilm pumpe YP.Postavljanjem cetiri Bernulijeve jednaCine i dye jednaCine kontinuiteta. 13=5m. aka je ugradeni cevovod veceg precnika.3 JJkg. Grafickiprikaz ove zavisnosti dat je na dijagramu sa sLP.3 ·[1 D. D P3 =60. = 10m.asom dobija se cevovoda opisuje krivom radna tacka kojoj odgovara projektaval1i protok od V =80 lJs.45 J/kg i snaga pumpe P=2997 W. Svl =2.. Na kraju. := a . sa iIi bez pumpe. dobija se preenik cevovoda D = 5~~: (4. pogodnija.02. d 3=125mm. SV2 =5. Tl p =80%. 1. r/2.471/s. U hidraulickoj instalaciji prikazanoj na sl. 11.2~5. 14 =20m. Za odredivanje radne tacke. d 4 =100mm.osi na lllestu preseka sa krivOlll YO" i l1joj adgovara pratok VI =62. u kojoj je Yp =0 jer nema pumpe u cevovodu. u slucaju nestanka elektricne energije.vi 12 i izraz za Y. bez obzira da Ii Se radi 0 nestanku elektricne energije iIi 0 kvaru.0054+0. niti ima eksploatacijskih troskova kroz utrosak elektricne energije. c) Ako ugradeni cevovod ima precnik D tada ce brzin. h=2m.2A.k =0.)2. jer tada nema mogucnosti kvarova pokretnih delova.3] == 219mm. nadeno metodom iteracije. Ekonomskom analizom treba utvrditi koja je varijanta.=0. Kada se u isti dijagram ucrta kriva karakteristike pumpe. SV4=4. . =5kPa.

2-6 RESEN/E. pa ce koeficijent trenja irnati vrednosti A.p J417 m =1. i to koristeCi uslov jednakosti razlike pritisaka dobijene iz Bernulijeve jednaCine postavljene za preseke 1-1 i 2-2 i pokazivanja diferencijalnog manarnetra. h=1l.63) za odredivanje koeficijenta trenja. Dati podaci su: /=3m. Strujanje je turbulentno u hidraulicld glatkirn cevima.v k 4 4 VO 10 3 3 k Slika P.O 188.l1 p =80%.m /S.2.2-5 Problem 2.006·10. Cirne se potvrduje da je primena izraza (2. ho=lOOrnm. Sa ovom vrednoscu brzine Rejnoldsov broj iznosi Re=79884.p)gh + pgl. L. lo=5m. D = (Pm .Pl_2 = I v pgJ + pA. Pro/iii blZino 167 Slika P. H=2m.2-6.2.63) opravdana jer je Re < 10 5 . ~u=Sk=0.ProraCltll prostlh cevO.Pl_2 dobija brzina strujanja v= [ Q.vodo. v= 1. i koji glasi f':.. Na asnovu pokazivanja manometara odrediti koeficijent lokalnog otpora ventila va i snagu ugradene pumpe. Na osnovu jednakosti pada pritisaka izmedu preseka 3-3 i 4~4.3164TC--)gh p 2 D Pm .607g-' . p=lOOOkg/rn ..--------------------~~------------~------~ 2 2 k k 11 k V u p. Pm = 13600kg/m . "2 2 Kako za hidraulicki glatke cevi vaii Blazijusov izraz (2.=O.5. to se uvrstavanjem istog u razliku f':. L=25m. D=50mrn. i pokazivanja drugog diferencijalnog manornetra .Prvo ce se odrediti brzina strujanja. Na instalaciji napunjenoj vodom izvrsen je eksperiment u kome se pomocu diferencijalnih manometara sa zivom mere padovi pritisaka.1.8rnm.1. Sv=2.D k 3 3 6 2 k.

dobija se napor pumpe 2 L v Yp = gH +(Su +2sv +8i.145. koji shodno izrazu (2.2-7. Voz duzine 1=100m. .ProDlem 2.1. D + 1)2= 53. vaZi izraz (2. povrsine poprecnog preseka A tu = 23. Daljim kretanjem voza kroz tunel potiskuje se vazduh ispred i usisava vazduh iza voza.102) daje snagu pumpe P=212 W. obinla 0tu =18. eksperimentalnim putem odredena.24m i hrapavosti zidova 8 =5mm (podaci vaze za Patchway tunel u Engleskoj).78) koji daje koeficijent trenja Atu == 0. Za turbulentno strujanjeu tunelu.5.0 = 0.2. Koeficijenti lokalnih otpora su: na lokomotivi SI == 0.25 = 0. koji se smatra hidraulicki potpuno hrapavom cevi. SmatrajuCi da kretanje voza kroz tunel izaziva stacionarno nestisljivo strujanje odrediti srednje brzine strujanja vazduha u prostoru izmedju voza i tunela i u tunelu.075m . povrSine poprecnog preseka Ay = 8.P. primenom BernulijevGl jednaCine za preseke 0-0 i 5-5.4 1.2m2 i obima Oy =9.2-7.2-7.14m2 .1.0 Slika P.k +Svo +11.15 ina ulazu vazduha u tunel C. /::"P3-4 =p(Svo+A'D)2=(Pm~p)gho' dobija se. tu 4A tu Do == 0 +0 tu 4(Atu -Ay) y ==2.7m/s.13m.?romclIn prostih cevovoda.1 .11(8/ D )O.o /'.82m krece sebrzinom Vv =34. I pored efekata nestacionarnosti model stacionarnog I-D strujanja daje prvu. kroz tunel duzine L=1l40m.7 J Ikg. tu Kretanjem ispred sebe voz potiskuje vazduh protokom vv~ (sl.0195..P _ A~ = 7 69 v2 P D" Konacno.2.2.. 10 v 2 .. veoma dobru.2-7 RESENJE: Ulaskom voza u tunel stvara se poremecaj pritiska Cija je propagacija tipicno nestacionarni proces.06. aproksimaciju za brzinu strujanja. Koeficijent trenja u prostoru izmedju voza i tunela je 11. vrednost koeficljenta lokalnog otpora ventila r '-ovo = 2gho Pm .1 Av .u == 0. sto s~arastrujanje vazduha kroz tunel. dok se tunel sa strujnog aspekta tretira kao hidraulicki potpuno hrapava cev.1). Profili brzina . a istovremeno trenjem povlaciu prostoru izmedju sebe i Slika P. Za zadate geometrije tunela i voza definisu se hidraulicki precnici tunela i prostora izmedju voza i tunela Dtu ==O=5. AtuOtuL.168 .Ov. iza voza SI == 0.

Jedna od metoda koja se u tu svrhu maze koristiti jeste primena Prandtlove sonde (s1. po kojoj se raspoloziva (kineticka) energija stvorena kretanjem voza lizyv~ 12+li1ov.1 +lc o 7J)2 mo ' (b) . tu 0 pri cemu su maseni protoCi !hj = pAivi (i=o.t +S1 +lc o v tu 1Z I L. 2. 7J.498ml s.A)vo3 + (C.v.2.2.p)ghs' pri cemu su P!li i p gustine manometarske tecnosti i radnog fiuida.2. na pro primenoll1 diferencijahlog manometra kao I1p == (Pm . rupiea koja se nalazi njenom vrhu meri zaustavni (totalni) pritisak PI' dok rupice koje se nalaze na zidusonde. Cijimse numerickim resavanjem dobija brzina Vo = 1.u +lc tu D +/ '[A Vy + (1. . Profili blzina 169 tunela kolicinu vazduha v0tako da J'ednaCina kontinuiteta gIasi: A. Merenje brzine pll"imenom PrandUove sonde Veoma cesto u inzenjerskoj i istrazivackoj praksi javlja se potreba za merenjem brzine.2. voza i prostora izmedju voza i tunela ne pro laze iste kolicine vazduha. dovoljno.v). 12 trosi na savladavanje strujnih gubitaka u tunelu.A)vol 3 1) o ill Avy 3 =0 .3. Ovu razliku pritisaka je veOUla jednostavno meriti. dole je fts pokazivanje manometra.3.1)(l.91m/ s. UzimajuCi u obzir da je A tu = Ay + A o ' i uvodeCi karakteristicni geometrijski odnos A =Ay / A tu ' jednacina kontinuiteta se svodi na oblik v tu =Avy+(l-A)vo' (a) S obzirom da kroz karakteristicne preseke tune la. Zato se koristi jednaCina energetskog bilansa. Merenje brzine Prandtlovom sondom . 0 · vtuA tu ='i}v~ +voAo . odnosno v~ L -/ v~. i= 1 Slika 2.tu. posredstvom koje iz relaeije (a) sledi srednja brzina strujanja u tunelu vtu = 13.2. redosledno. ! my 2+mo 2= (Sll +lc tu D+1)Tmtu +(S/ +C. Ova sonda se sastoji od dye koneentricne eevi na kojima postoje dye grupe rupiea. to direktna primena Bernulijeve jednacine nije moguca. Elirninisanjem brzine jednacina (a) i (b) dobija se kubna jednacina (C.4) V ~> koji ustvari predstavlja kineticku energiju struje koja se u zaustavnoj tacki sonde (v=O) transforrnisala u pritisnu energiju. Kada se ova sonda postavi u praveu strujanja. mere staticki pritisak P s ' Razlika totalnog i statickog pritiska naziva se dinamicki pritisak na I1p == Pt - Ps == v PT' 2 (2. .. v. odnosno protoka fluida.Prorac7lm p!Vstlh cevovocia.3). daleko od vrha.

ali.2. najcesce se bira n=5 cime se ukupno ima 10 mernih tacaka u strujnom preseku. za kruzne poprecne preseke cevi propis VDI 2044 precizira polozaje rnernih tacaka na koncentricnim krugovima (s1.3) na rastojanjima merenim od zida cevi (2. Broj memih krugova moze biti proizvoljno izabran. (2. Kako na svakom krugu ima po dye meme tacke. .2..2.2. tako da je srednju brzinu moguce odrediti kao srednju aritmeticku vrednost izmerenih vrednosti brzina.6) Za odredivanje protoka.2.j . jedna 11a rastojanju a i ! d.2.n memi krug na kome je postavljena sonda. Profili b.. P . KoristeCi tako definisani profil brzina odreduje se protok fluid a kroz krliZni poprecni presek cevi kao V == P¥ (2./h. vee vise vrednosti brzina izmerenih u razlicitim tackama memog preseka. iii. . }=1 . merenjem brZine u deset tacaka kruznog preseka primenom Pral1dtlove sonde.2. U svakoj od memih tacaka brzina strujanja se odreduje izrazom (2.2g(-1!!.4) odreduje se brzina strujanjau tacki u kojoj je sonda postavljena.2. time se odreduje profil brzina u preseku. Polozaj mernih tacaka odreden je normom . U suprotnom potrebno je meriti u dva ortogonaln. 2n p .5) m .2n) .2. pak.= ~ 2g(--1)h P . . . Tako na pr.. a i=l..7) pri cemu je n ukupan broj mernih krugova.170 Proraam prosllh cevovocla. Za utvrdivanje karakteristike ventilatora.2.3). ipak..a pravca koji prolaze kroz poprecni presek.. izvrsene su dye serije eksperimenata: a) U prvoj seriji eksperimenata izvrseno je bazdarenje ulazne mlaznice.. kao I1P Pm v= . (2. / d. kruZnog ulaznog ONora precnika d=200nun i kvadratnog izlaznog otvora stranice a=170mm.cl)L. f vdA ==2n1 vrdr = v -4.. d~ A 0 s (2.2.8) dok se srednja brzina strujanja odreduje kao srednja aritmeticka vrednost Vs 1 ==-Lv 2n j=1 2n } = . konstantne protocne karakteristilce. 'to je ukupan broj mernih tacaka 2n..9) a protok fluid a iznosi V == v sd 2 n ! 4. (f=1. Ako je merni presek dovoljno daleko od lokalnih otpora i u njemu se ima razvijeni profil brzina tada je dovoljno izvrsiti merenja sarno 11 jednom pravcu provlacenjem sonde kroz poprecni presek (kao na s1. Problem 2.... srednje brzine strujanja v s ' u opstem slucaju.6) treba resiti numericki.. a druga simetricno od ose cevi na rastojanju I-a. integral u izrazu (2. sto znatno uslozava proceduru odredivanja protoka.J l~2n . Za izbegavanje ovih poteskoca mnogi propisi za merenje protoka fluida definisu polozaj postavljanja sonde.5) v} == ~2g(Pm / p-l) ~hs.2-8. Za odredivanje protoka fluida potrebno je poznavati ne sarno jednu brzinu...zina IzjednaeavajuCi izmerenu razliku pritisaka sa dinamickim pritiskom (2.2.

U datam primeru etalon instrument je Prandtlova sonda a bazdareni instrument je mlaznica.Pri tezimu strujanja u kome je izmereni pad pritiska na mlaznici hm =1l. Za merenje pritisaka korisceni su Betz-ovi mikromanometri napunjeni vodom (Pm :=: 1000kg/ m3 ).2.7 66 5 15. (---71--l \'A. Pod etalon instrumentorn podrazumeva se instrument vece klase od bazdarenog instrumenta.5- 7 7.9 4 19.2.2mm izmereila su i pokazivanja manometra spojenog sa Prandtlovom sondom koja su data u tabeli 1.4 21.2 81..2027kg/ rn3 .idarenje mlaznice Baidariti neki uredaj za merenje znaci vIsitiporedenje pokazivanja etalon instrument a i instrurnenta Cija se karakteristika odreduje.7E KoristeCi izmerena stanje atmosfere i jednaCinu stanja (1.1) odreduje se gustina vazduha p:= Pa I RT.8 10 0.1 2 34 40 3 26. b) U drugoj seriji merenja izvrsena su istovremena merenja padova pritisaka na (izbazdarenoj) rnlaznici i na ventilatoru (pri konstantnom broju obrtaja) koji su dati u tabeli 2.6 88.3 74 6 11.Ba. Ova: gustina je ujedno i gustina vazduha u bila kom strujnam preseku. hm Na osnovu datih rezultata merenja nacrtati karakteristiku ventilatora (dijagram r/ -l:1p).1 8 4. a) . Stanje atmosfere odredeno je izmerenim velicinama P a =998 mbar ita = 20°e. = 1. Protok vazduha moze da se odredi primenom mlaznice pod uslovam .8 9 2.4 97.7 100 mm mm I:1h Tabela 2. Pri navedenim strujnim uslovima vazduh se ponasa kao nestisljiv fluid.2.zln(l 171 VDI2044 (Odeljak 2.. d Slika P.4 53. Profili b. zato stase vazduh pri datim uslovima strujanja panas a kaa nestisljiv fluid. i - '1 44.3). Na osnovu ovih merenja odrediti bazdareni koeficijent mlaznice.FromClIl't prostilt celJolloda.5 93.2-8 RESEN.

sto je neuporedivo bde od merenja protoka Prandtlovom sondom. b) Hidl'tlu/icka karakteristika venti/atom Kako je vee receno u Odeljku 2. Izlozeni princip bazdarenja mlaznice vazi i za bazdarenje blende i Venturijeve cevi..9) i iznosi Vs = 10 2g(--1) P l~m i=IO 1=1 1.2. dalje izraz (2. kao lokalnog otpora. Profi!i blz/na da se poznajenjena protocna karakteristika. (2. 2 2 i jednacine kontinuiteta v l A 1 =v 2 A 2 . Da bi se na osnovu eksperimenata odredio porast pritiska u ventilatoru treba meriti staticku razlilcu pritisaka i protok. tj. S obzirom da se ptf merenju sonda postavlja po propisima utvrdenim mernim tackama to se srednja brzina strujanja odreduje izrflzom (2.POI 2 2 .6016 m3 / s. podrazumeva se funkcionalna zavisnost t'lp = t'lp(V). K= d:n ~r-~-(-Pp-m --1-) . gde su povrsine AI =d n/4 i A2 =a dobija se izraz za porast pritisne energije u ventilatoru t'lp== P02 .10) dobija se koeficijent bazdarenja mlaznice K =V / K =5.1t == v. == 19. Kako je staticki porast pritiska . ? • P 4V 2 pri cemu radna formula za odredivanje protoka glasi: IV KK I.2.1. Protok vazduha se odreduje etalon IDetodom. Primenom Bernulijeve jednacine za razvijene strujne pres eke ispred (1-1) i iza (2-2) ventilatora np+P1+pv1 /2==P2+Pv 2 /2. Prandtlovom sondom.2.684 m 3 /smll2 Ako karakteristika mernog instrumenta zavisi od protoka tad a je potrebno izvrsiti odgovarajuea bazdarenja u celokupnom predvidenom mernom opsegu.15 m/ s.2. p. A2 ·:i V. pod karakteristikom strujne masine. Da bi se odredio bazdarni koeficijent mlaznice iz izraza (2. Upravo zato mlaznica mora da se bazdari. 2 .1. KoristeCi. ili da je jednak zbiru staticke i dinamicke razlike pritisaka.81) sa izmerenim padom pritiska na mlaznici APm = PST=2"S(-d ) = (Pm-p)gh m .10) sledi da treba meriti protok kroz mlaznicu i pad pritiska na njoj (veliCina h m ). Na kraju treba naglasiti da kada je neki od ovih meraca izbaidaren tada se protok £Iuida odreduje samo na osnovu jednog ocitavanja (veliCina h m ). Do protoka kroz mlaznicu dolazi se izjednacavanjem pada pritiska na njoj. Sa OVOID brzinom protok vazduha ee biti V = vsd 2 n / 4 == 0.9.Jh. dalde i ventilatora. odredenog izrazom Vajsbaha (2.10) U OVOID izrazu S je koeficijent lokalnog otpora mlaznice a K je protQcna karakteristika (iIi bazdarni koeficijent) mlaznice. =P2 - PI +2'(v 2 -VI) p 22 =P2 - .2 PI+2'[l-(T) ](T) 1 2 Iz ovog izraza sledi da je porast pritiska u ventilatoru jednak razlici totalnih pritisaka iza i ispred ventilatora.172 PromCi!?l prostih cevovoda..

9 982. adreduju se parast pritiska u ventilatoru i pratok. r ~ J r v2rcydy =-3 (1 + 2a)(1. (Pm .Y. Av: r Y Y ]0 (1+2a)3 Pmll/em 2.4) i iznosi ~.a)R Vo 2 11: . to ce porasf pritiska u ventilatoru biti adreden izrazom P K2 40 2 2 l 1.17) i iznosi a= -1-fR v 3 27t d = 27 (1+a)2(l+4a)..4 935.2 966.0482 09236 0. IzrazavajuCi protok kao proizvod srednje brzine v s i povrsine poprecnog preseka procepa A = (R 2 .::.1546 838.2785 0.-1---1----1 0.2-9 3 l+a' Koeficijent korekcije koliCine kretanja odreduje se primenom izraza (3.2.1. Ovaj prom brzina daje protok V = J A velA = .6 0. srednju brzinu i korekcione koeficijente koliCine kretanja i kineticke energije .6 2 513.2-9.2. a njihave brojne vrednasti nalaze se u tabeli 1'.2 m3 Is /j.1 Karakteristika ventilatora. pri cemu je a=rlR odnos poluprecnika. zadati linearni profil brzina opislfje se funkcijom v = Vo (1.7979 0. V 1.8 1.-. a protok izrazom (2.p Pa Tabela 3.2-Ut Kroz kanal sirine I i visine h struji veda pri cemu je profil brzilla u poprecnom preseku opisan funkcijom v = Vo (y I hY.)71 ). 800 ~ <l r -4l 1 "" 600 .P.2-S.-1-fRv2211: d =1(1+a)(1+3a).4956 0.6 3 622.1E: Uvodenjem koordinate y koja se meri od ose cevi i koordinate Yj = Y .6 4 717.2 0. Profi!t' blzina 173 odreden izrazom P2 .PI.r je visina procepa.::.2 1. Av. gde su Vo brzina strujanja . Yj I h bezdimenzijska koordinata.7032 779.0 1. (Pm . a h = R .1. Odrediti protok. pri cemu je Yl. KoristeCi parove podataka /1p V nacrtana je karakteristika ventilatora prikazana na sl.10).Froracun proJ'tlh cevovoda.3. .4 0.RESEN. a +nrrrl-rrr$rr 0.2. 5 i - 1 1.4 V [m 3/s] Slika P.::.1978 365.2.3 Prolliem 2. koja se meri od zida klipa.2-8.8 ° 6 7 8 9 10 6(J16 0.2. Kroz kruznu cev poluprecnika j~ krece se klip poluprecnika r brzinom vo' Kretanje klipa stvara linearni profil btzina u procepu izmedu klipa i zida cevi.3813 0.y2)rc.p)g6h +-2 a d 1C Na asnovu izmerenih veliCina 6h i 11m datih u tabeli T.se'lzrazom (2.::.p)g6h.6 890. dobija se srednja brzina strujanja Va 1+2a v ---s - SlUm P. r YY 2 (1+a)2 Koeficijent korekcije kineticke energije odreduje.0 0.(-2-) 1m ' 6p.

174

Proracall pTOJtth ceJloJloda. Profili brzliza
na slobodnoj povrsini i n odgovarajuci eksponent. Odrediti pl'otok, srednju brzinu i korekcioni koeficijent kinetieke energije za opisano strujanje. NaCi brojne vrednosti trazenih velicina za podatke 1=3111, h=3m, 11=112. Vo = 2m! s.

RES.l;J\(/E
Slika P.2.2-10 Brojne velieine su: v~ = 16m 3 1S,

v=-11+1
Vm

.

va I h

v =~ m 11 + 1

(n

a. = 371 + 1

+ 1)3

= 1,33m! s

i CI. = 1,35.

Problem 2.2-11. U kruznoj cevi poluprecnika R fluid struji turbulentno sa potpuno razvijenim profilom brzina opisanim stepenim zakonom (2.1.59).

Odrediti srednju brzinu i koeficijente korekcije.

RESENJE Ovaj problem je vee tretiran u Odeljku 2.1.S. 1.4. la, te je zato srednja brzina odredena izrazom (2.1.60) a koeficijenti korekcije izrazima (2.1.61).
Pro/JIem 2.2-12. Odrediti hidraulieki preenik strujnog preseka oblika: a) kruzne cevi, b) cevi oblika elipse, c) kruznog prstena, d) razmenjivaea toplote sa n cevi, e) pravougaonog kanala, f) trouglastog kanala, g) pravougaonog otvorenog kanala i
h) trouglastog otvorenog kanala.

@
:
a)

0;0' a my:.~.. t=r:~J: -- ~~ "R - ·g(~O- dl--i-o-I b/:\~lh _--+--)
:
b)

a a@dDI
~ :O~Q
<I) c)

;

llil
a
Il)

!:)~~Ji
g) h)

e)

Slika P.2.2-12 RESENJE KoristeCi definiciju hidraulickog preemka datu u Odeljlru 2.1.5.1.1
d h =4AIO,

za zadate geometrije poprecnog preseka cevi i kanala sledi:
2

a)
b)

d =4 D n/4 =D h Dn '
d :4~: 4ab, h n(a+b) a+b

c) f)

d "

=4--..EL:
2(a+b)
ail

2ab , a+b

C) d)

(D -d d h =' 4 (D+d)n
2 2

2

2

H
:=

D-d,
}1(

g)

2 = 2ah a+2b a+2b' ab d h = 4 a+2b'

d =4
Ii

d
h

1Dl 712...1!. D2 = 4---L.::'__ = _4_

/2
h)

(D+nd)n

D+nd'

.~ d h =4 2b

=-;;"

ah

Prolllem

2.2~13. U zatvorenom rezervoaru nalazi se teenost viskoznosti Tj=5.1O-3 Pas. U njemu se okreee tanki klip preenika D=lOOmm, ugaonom
0):=

brzinom

Is'), preko osovine precnika d=20mm. Procepi ispod i iznad klipa,

ProraCti!1 prostllt eevoj/oda. Frofili b,zina

175

debljine 15 = 5mm, su takvi da se pri rotaciji formira linearni profil brzina. Odrediti obrtni moment kojim tecnCist II tokll rotacije deluje na klip.
RESEN.lE:

III

11111
D

corpt 4 4 iv! = 328 (2D -d )

= 1,962·10-

5

Nm.

Prikazani uredjaj je ustvari obrtni viskozimetar Slika P.2.2.l3 koji na osnovu merenja obrtnog momenta i ugaone brzine daje dinamicku viskoznost ispitivanog fluida.

176

2.3. PRORACUN SLOZENlH CEVOVODA
2.3.1. HiallJr:aIlllUckll prol!":acmll sR@zcIIlill:i. cev@vo«l!a

Pod slozenim cevovodima podrazumevaju se oni cevovodi kod kojih ima bar jedno mesto gde se cevovod grana - deli iIi spaja. Prema tome, fwd siozem!z cevm'oda postOji' vde ,ftrujmiz cevi a samim tim i vise glavnih pravaca strujanja odnosno gIavnih strujl1ih tokova. Najjedl10stavniji slucaj slozenog cevovoda je cevovod sa tri deonice prikazan na s1.2.3.1, koji povezuje tri rezervoara oznacena sa A, B i C. Neka iznad nivoa tecnosti u rezervoarima vladaju kOl1stantni pritisci P1' P2 i P3' Nco gU nivoi tecnosti u rezervoarima (1-1,2-2 i 3-3) konstantni tada su kineticke energije tih pre;;eka jednake nuli. Posle uspostavljanja stacionarnog strujnog toka ad rezervoara A ka rezervoarima B i C srednje brzine strujanja u cevnim deonicama ce biti Vi' a ukupni ekvivalentni otpori cevnih deonica Ci (i=1,2,3), Postujuci izlozeno u Odeljku (2.1.4), izmedu nivoa tecnosti u rezervoarima mogu da se uoce dva razliCita strujna toka, ito: strujni tok a-a (oznacen strelicama) koji SIika 2.3.1 spaja nivoe tecnosti u rezervoarima A i B, i strujni tok b-b (oznacen punom-tankom linijom) koji spaja nivoe tecnosti u rezervoarima A i 'c. Za hidraulicki proracun razmatranog slozenog cevovoda mogu se postaviti dye Bernulijeve jednaCine za preseke 1-2 i 1-3, koje glase: 2 2 p] P2 V] v (2.3.1), -+gh=-+C]-2 +C2 - 2 ' 2 P p (2.3.1 )" Ovde se za razliku od prostih cevovoda gubici za jedan strujni tok dele na dye grupe gubitaka, ili vise grupa zavisno od slozenosti posmatranog strujnog toka, koji se odreduju sa razlicitim merodavnim kinetickim energijama. Nairne, svakom ad udela kineticke energije v; 12 (i=1,2,3) u jednacinama (2.3.1) odgovaraju razliCiti maseni protoci fluid a rhi' sto zapravo slozeni cevovod Cini sustinski drugacijim od prostog cevovoda. Pri proracunu slozenih cevovoda, 11a mestima grananja cevovoda, postavljaju se jednaCine kontinuiteta. Za posmatrani cevovod sa tri deonice jednacina kontinuiteta se primenjuje za racvu R, i glasi
3

)/'1

= j=2 ) =V2 +V3 LV

.

(2.3.2)

Na osnovu izlozenog za hidraulicki proracun slozenogcevovoda sa tIi grane, zakljucuje se da se htdraulic!ci promcun VI;!i primenom Bernuiijevzh jednacina i jednaCiize !continutleta. UopstavajuCi ovaj zakljucak na slozeni cevovod sa n

ProraCUl1 slo.iemlz ceJloJloda

177

deonica, zakljucuje se da se hidraulicki proracun sloienog cevovoda vrSl primenom odgovaraju6eg broja Bermilijevih i jednaCina kontinuiteta. 1z takvog sistema jednacina odreduju se nepoznate velicine: pritisci, precnici cevi, brzine stujanja iIi protoci, a sto zavisi od razmatranog slucaja sloienog cevovoda.
2.3.2. Hid:raUlHclka Jlrnll"alklte:riistilka sI®zeJ[mg cev®'I!®da sa lIddrmdiiclkii Jll!araleiJrltim graoam;m

Posmatrace se slozeni cevovod sa n hidraulicki paralelnih deonica, koji je prikazan na s1.2.3.2.1, i u kome u svakoj deonici, povrsine Ai' odgovaraju ekvivalentni otpori Ci (i=l"."n). U Hoj deonici srednje brzine strujanja Vi' odnosno

Ll PA-B =const

Slika 2,3,2.1

Slilm 2.3.2.2

protoka Vi' koeficijent ekvivalentne hidraulicke karakteristike je Ki = pCi I (2A;). U cevovodu prikazanom na s1.2.3.2.1 uocavajuse dye karakteristicne tacke A i B, Tacka A je zajednicka polazna tacka za sve cevi (i=l" ... ,n), te je zato pritisalc u njoj PA zajednicki za sve deonice. S druge strane u tacki B zavsavaju se sve deonice, te je zato na kraju svih deonica pritisak isti i iznosi PS' PosrnatrajuCi jednu proizvoljno izabranu deonicu pad pritiska u njoj odreden je izrazorn I1p = PA - Ps. Ovaj pad pritiska se ima i u bilo kojoj drugoj deonici bez 0 bzira na geornetriju i broj lokalnihotpora u njoj. Dakle, izrnedu tacaka A i B vaii jednakost padova pritisaka . PA - PB = I1p = I1Pl =.,,= I1Pi =,,,= A.Pn = const. (2.3.3) Deonice sloienog cevovoda koje ispunjavaju uslov (2.3.3) nazivaju se hidraulicki paralell1e grane. Iz izraza (2.3.3), za bilo koje dye grane i ij, dohija se jednakost
pCi

-t =
V,
n
j

2

2 ~

pCf 2 '

(2.3.4)

iz koje sledi veza izrnedu brzina jednaCina kontinuiteta

Vi

= V j ~ Cf

I Ci . S druge strane, za racve A i B vaii
u ..

Va =vaAa =

b V Ai =vfbAi~Cj IC 1=1 .=1
~va'

i

(2.3.5)

\
I

iz koje se, na osnovu poznatog ukupnog protoka, maze odrediti brzina u bilo kojoj hidraulickiparalelnoj grani kao
V·=

(2.3.6)

]

b7=IAj-..jC;, I Ci

Ako se pad pritiska izmedu tacakaA i B izrazi preko ekvivalentnih karakteristika

178

Fromcun slozemh cevovod{l
2
Vj

2
Va

I1p ~ pC} T= pCe 2

=K Va

.2

i ako se iskoristi izraz (2.3.6) dobice se ekvivalentne hidraulicke karakteristike slozenog cevovoda sa hidraulicki paralelno povezanim granama C
e

=

(-'--'i=l

,\,n ---L _1_ 2 Ao .[c;)

].

K

e

= ("'\'~= 1 fK:l )-2 -'--'1 K.
I

(2.3.7)

sa kojima se slozeni cevovod sa n hidraulicki paraleino spojenih grana moze tretirati kao prosti cevovod sa jednim - ekvivalentnim otporom. Graficka interpretacija ekvivalentne hidraulicke karakteristike paralelno spojenih grana prikazana je na s1.2.3.2.2, za slucaj sa tri paralelne grane. U dijagramu I1p - V , prvo se ucrtavaju pojedinacne karakteristike Ki' a zatim se za crtanje ekvivaIentne hive cevovoda koriste izrazi (2.3.3) i (2.3.5). Nairne, pri jednom padu pritiska (l1p=const.) pojedinacni protoci u tackama a, b i c se sabiraju, Gime se dobija protok Vd = Va + Vb + Vc u tacki d koja leii 11<1 ekvivalentnoj krivoj cevovoda. Ponavljanjem ovog po stupka za celokupno podrucje padova pritisaka, dobija se elevivalentna kriva cevovoda Ke' Opisani postupak, u potpunosti, vail i za slozeni cevovod sa n hidraulicki paralelnih grana, s tim sto se graficki obim posla znatno uvecava.
ProD/em 2.3-1. Data su tri rezervoara A, B i C, napunjena vodom, koji su spojeni siozenim cevovodom. a) Odrediti protok vode u svim deonicama slozenog cevovoda ako se strujanje odvija od rezervoara A ka rezervoarima B i C. b) Dati graficku interpretaciju odredivanja ukupnog protoka tecnosti aka Se strujanje u deonici "2" odvija lea i iz rezervoara B, kao i u slucaju da je V2 =0. Dati su podaci: h=lm, Jf=2m, lJ =lOm, '2 =5m, 13 =10m, d 1=lOOmm, d 2 =60mm,
d 3 =80mm,

Su =0.5, Sk =0,5,

SVI =3, Sv2=2, Sv3=3, SR2=O,5, SR3=0,1, A.=O,02.
y y

ll,dl,fi.
VI I

0,
V2

I

tii~
R3 R

I I

I
V3

k
~.;:>

R2

aj

k

.......
~

Q) /

--~,
b)

Lvl=tsJ:
c)
d)

Slika P.2.3-l

RESEN/P a) U slucaju strujanja tecnosti od rezervoara A prema rezervoarima B postavIjaju Se Bernulijeve jednaCine: za preseke 1-1 i 2-2

C,

~.'

ProraatlZ s/ozemlz eel/ol/oda

179

gh= (~II +SVI +Sk +71. ell )2+(SR2 +Sv2 +71. el +1)2

.

1.

" vC

~

" vi

z

i za preseke 1-1 i 3-3
2
'l . V l

gH=(SI/+SVl+Sk+A.-)-2 +(SR3+Sv3+Sk+A.- +1)-2' 1 l ~l G~ Zbog krateg zapisa prethodne dye jednaeine bite napisane u oblicima Z 2 gh = K1Vt + K2V} , gH = Kl';r; + Ki3 pri eemll koeficijellti hidralllieke karakteristike, shodno (2.1.101), iznose 8 I[ 8. 12 Kl = 42" (SII +SV[ +Sk +A.-) ; K2 = 42" (SR2 +SV2 +A.- +1) ; l d el l 1t G'l d 2 1t "2

l3

2
V3

(1)

d'3 d3 1t KoristeCi jednaCine (1), jedllaeinu kontinuiteta Vl = V2 + V3 i eliminacijom protoka V2 i V3 dobija se jednaGina za ukupni protok

8 ~ K3 = 42"CS R3 +S03 +Sk +A.- +1).

Kl Kl )2 4K~]. 4 [( Kl Kl It K + T+T [(l+T+K - K23 Vl -2g l+ K2K . 2 3 23 3

r
3

H)

2 Kl -KK(h+H)Vl+g
2 3

J .2 2[(y + H )2 -KK J=0, h 41tH y
2 3 2

Gije je pozitivno resellje, koje zadovoljava jednaCinu kontilluiteta, Vl =12,20 lis. Sa ovim protokom, iz jednaCina (1), preostala dva protoka imaju brojne vrednosti V2 =2,82 Us i V3=9,38 lis. b) Osim analitickog resenja, u zadatku pod a), do resenja za protok moze se doCi i grafo-analitiekom metodom koristeCi hidraulicke karakteristike cevovoda. Uvodenjem visinskih razlika lti _ R , od raeve R do nivoa teenosti u rezervoarima i-I (1=1,2,3), energija u raevi za slueaj strujanja teenosti ka rezervoaru B moze se odrediti na jedal1 od tri naGina
YR =ghl_R-KlV,: =gh2_R+K2V2=gh'3~R+K3V3'
." '? . .'

2

Kada se svaka od ovih zuvisnosti nacrta na dijagramu prikazanom na s1. P.2.3-1h dobivaju se tri krive CD, CD i @, pri eemu je ocigledno da visinske razlike h1_ R i nisu toliko bitne jer se za merodavne, na kraju, ipak, pojavljuju samo visinske razlike izmedu nivoa teenosti u rezelvoarima h iIi. Da bi se odredila radna tacica cevnog sistema hive (f) i @ treba sabrati. Sabiranje se obavlja tako cia se pri jednom naporu (Y=const) sabiraju protoci V(2+3) = V(2) +V(3)' Ponavljanjem ovog postupka za celolmpno podrucje napom dobija se rezultujuca - ekvivalentna kriva (2+3), u cijem se preseku Sa krivom CD nalazi tacka kojoj odgovara protok VI ==12,2 lis. U slucaju da se strujanje odvija od rezervoara A i B lea rezervoaru C, tada u odnosu na prethodni slueaj brzina u deonici CD menja smer, pa se energija u [(levi odreduje kao . . ., * .? . ') YR = ght- R - KJVl- = ghz_R - K2V2 = gh3_R + K3V3 -, -

180

Prolllc"im slo.femlt cevovoda

pri cemu je koeficijent hidraulicke karakteristike K; == (,,, +<;'v2 +'Alz / dz )- 8/ (di1C2). I ovde se, prvo, ucrtavaju (v. sl.P.2.3-1c) pojedinacne krive CD, Q) i Gl, a zatim se krive CD i <D sabiraju; pri cemu se za jedan napor (Y=const) sabiraju protoci [/(1+2) == [~l) +[/(2)' i na taj nacin, ponavljanjem postupka za celokupno podrucje napora, dobija se elcvivalentna kriva (1 + 2). U preseku krive Gl sa elcvivalentnom krivom (1 +2) dobija se radna tacka. Na kraju, u slucaju da je V? =0, energija u racvije
YR == gh l _ R
-KIV;~
-7

:=:

gh2_ R

:=:

gh 3_R +KF3 .

'2

Ponavljanjem, vee opisanog, grafickog postuplca u preseku krivih CD i Gl dobija se radna tacka (v. 81. P.2.3-1d).
ProD/em 2.3-2. U prikazanoj instalaciji sa sl.P.2.3-2 lokalni otpori mogu da se

odrede kao 10% od gubitaka na trenje. Odrediti ukl.lpni protok tecnosti, ako je strujanje a) turbulentno l.l hidral.llicki glatkim cevima (v= 1,06.10-6 m 2 Is), b) lal11inarno ( v = 4.10-5 m2 Is). Dati su podaci: 'a =10m, 11 = 12 =20m, d a=60mm, d l ==SOmm, d 2 ==40mm, h==l,Sm_

t
h

RESENJE- Kako su u ovom zadatku nepoznate tti brzine, to za resavanje problema treba postaviti tri jednacine. Te jednaCine su:

Vo '1 2 gh = 1,1 (/-"0 712+/"'1712)'
?

10

V1

o

(1)

I

2 I2 V 2 II v 1 2 p·l,l'A 1 712 = p-l,U 2 712 I 2

'

(2)

Va=ri;+T/2'

(3)

pri cemu su: (1)- Bernulijeva jednaCina, (2) Slika P.2.3-2 jednaCina hidraulicki paralelnih grana, koja je postavljena shodno iziazu (2.3.4), i (3) jednaCina kontinuiteta. Sistel11 jednaCina (1)-(3) resava se eliminacijom brzina VI i v 2 , i to tako sto se, prvo, iz jednaCine (2) dobije veza izmedu brzilla VI i v 2 • Zatim se koristi jednacilla (3) iz koje sled! veza izmedu Vo i v J uvrstavanjel11 koje se iz jednaCine (1) dobija brzina Voa) Za turbulentno strujanje u hidraulicki g1atkim cevima za koeficijente trenja vazi izraz (2.1.63), uvrstavanjem kojih u sistem jedna~ina (1 )-(3) se dobija brzina
S,7S g h[ 10 II ( . ]7/4 v = - - --+-o { vO,25 d~/4 d I5/4 d(+d;(*_)417(~~)517

d~

T1 )417.
J
.

m =1661,. s'

odnosno ptotok Va =4,71/s. b) Za laminarno strujanje koeficijenti trenja se odredujll izrazom (2.1.39) cijom se pril11enom II sistemu (1)-(3) dobija resenje za brzinu

-) (I.329 mls..vo=2. "3 "0+ R3 VO RI R3 V2 k V3 ~2ghj Co +9 C l Cd) 1 1 do 4 V2~ vI VI =2.]=3. I. 1..R2 =0. 13=40m. koje glase gh] =Cov~ 12+Cj 12.2...3-4.. d j =80mm.06. I.. I. RESENJE' Najpre se shodno izrazu (2.. I=lm.1'1=3.. 1z jednaCine V.R3 +I. 12 =30m. takode.. I. sk..1.=0.1'0 +/.3). iznosio V..k=0. r s' I.. l. b) precllik cevi d 3 da biprotok kroz prosti cevovod. d 3 =60mm...2 .Rl = I.5.u +1. \ =2. d z =45mm.. dobivaju se vredllosti koeficijenata lokalnih otpora ventila 2gh2 Vo 2 Iz Sv2 = . do=lOOmm.=6..5m.2 .d+ 1) =16. Odrediti koeficijente lokalnih otpora ventila V2 i V3 tako da protoci ka rezervoarima A. SRl=I. I..3-3. 11=20m.CO(-) .5. 12+C1V~ 12.=0. Konacno.2.310 mis.5.99) uvode ekvivalentni koeficijenti otpora deonica 0 i 1 10 Co = I. 1. B i C budu isti. odredjuju brzina strujanja vo=~ .6. 1.. Ij =/2 =5m. Nivoi tecnosti u rezervoarima su =2m.21 . v = 60mm Is.i vrednosti brzina: v] =1. /..711 mls i V3 =2. Odrediti: a) visinsku razliku izmedu nivoa ulja u rezervoarima da bi protok kroz slozeni cevovod bio V=3 lis.k + 7vd+ 1) = 9... i jednaCine kontinuiteta Va = 3ft] .5.R3=1.=0.. V3 3 3 ProlJlem 2.R2=0. iz Bernulijevih jednaCina postavljenih za preselce 0-0 i i-i (i=2.d= 3.2v d~ . Dati podaci su: h 1 d 2 =70mm. 3 1.-.V3 = .02. Dati podaci su: d=50mm.. 2 d 1 d12+di~(~~)2 ]2 J 1112 -0969m ~ J -.3 o a zatim se iz Bernulijeve jednacine za preseke 0-0 i 1-1 gh1 = Cov. 2 . d 1 = 40mm.2 v.. h 3=8m.Proracun slozemh cevovoda 181 v - 0- odnosno za protok tecnosti 170 =2. Ulje struji iz rezervoara A ka rezervoaru B kroz slozeni i prosti cevovod. ProlJlem 2.Co(.515m/s. V2 2 v2 2gh3 Vo 2 13 I.. h2~5m. 1 1/0 11 --l-+-( gh 35.2.. = 172 = V} = Va I 3 kontinuiteta slede brojne 3 ~~'i.(SR2 +/.. Slika P.3-3 v 2 =1... d~ ..v3 = 2. konstantni..6. 1.74 lis.u=0.. lo=4m. au kojima su C j ekvivalentni koeficijenti deonica. 1 =1...

napisane tako da svaki Clan ima dimenziju duzine.d v1 II . 195m1s.071. = 40mm. L=5m.2.rc. Pretpostavimo da je i u ostalim '7 deonicama slozenog cevovoda strujanje laminarno. daje vrednost brzine v 2 == 1.. Cime je potvrdena ispravnost pretpostavke laminarnosti strujan:ja i U ovim cevima.39) slede vrednosti 11.d 1 1 k [2. ~R2 = 0. 12 == 9m. v 1 • Za odredivanje ove brzine koristi se jednaCina hidraulicki paralelnih grana -" (C1 +A 1 71)2= (C2 +11. postavljene za nivoe tecnosti u rezervoarima.. P.3. pa primenom obrasca (2.-S.1.050.3.v3 = 4. ha osnoVll kojega se zaldjucuje da je u pocetnoj deonici slozenog cevovoda strujanje laminarno. Dati su podaci: H=2m.39) koji daje vrednost koeficijenta trenja A. -I:~' Dalje. na pr.7V2 .182 ProraCtm slozemh cevovoda 2 RESENfE a) Prema zadatom protoku brzina strujanja v = 41/ / d rc = 1.3-4 2 1 2 2 +2C2(-2) d2 dd1 2 vJV l j d 4 2 6412v d 2 l -lC2 (z) v +-2-(T) vJ=O " d2 2 r Cije je pozitivno resenje v J =0. d2 d 3 = 25mm."1 ~t Pre nego se pristupi odredivanju visinske razlike h treba naCi jednu od brzina v 1 iIi v 2 .110 i 71. dobija se precnik d 3 = 4 --2(~" +~V3 +-V-.-+ 1) = 38. 1 . Ova brzina.02. Odrediti ukupan protok tecnostikroz slozeni cevovod prikazan na sl. .7.1.d v k R1 't V R2 i 3 . C1 =~Rl +~V1 +~k +1.6. 3 71+ 1)2' 3 V3 13 2 V3 u kojoj su koeficijent trenja 71.1. 2 I1 V1 2 I 2 V2 2 rj r d 4l r64l v 641 v d l-C1 -C2(T) JV1 +l~+-2-(d) z dt dz 1 iz koje se posredstvom jednacine kontinuiteta 7 == V + r 2 i izraza (2. time je potvrdena opravdanost upotrebe izraza (2. ~R dl 0.39) dobija kvadratna jednaCina 1 2 j SIika P.9mm~ ghrc Posle provere rezima strujanja (Re 3 =1637<2320) zakljucuje se cia je i u ovoj cevi strujanje laminarno. u cilju kraceg zapisa uvode se konstante II tl I. ~v2 == 3. 1=5m. 2 71)2' 1.3. I:. ~R3 = 0.39). d=50mm.v3 +71.) 2g = 1.1.1 =0.6.2 =0.628m_ b) Iz Bernulijeve jednacine postavljene za prosti cevovod gh == «(. prvo.R2 +~v2 +~k +l.875m1s. a zatim one daju Re I =584 i Re 2 =896. ~k = = 0.5.. 1:.528m/ s daje Re = vd /v= 1273 < 2320.=0.2.v1 = 2. -- .=64/Re=0. I:. [3 = 10m. PrOD/em 2. ~Rl = 0. Na kraju iz Bernulijeve jednacine.3 == 64/ Re 3 i brzina cevi 8ri" 2 16/3 vrc = 4r/ / d. dobija se trazena visina h == Co 2g +(Cj +A"l V 2/2 I VI " 71.71. te da vazi izraz (2. +(. = 30mm.3·5.. [1 == 10m.d3 V3 'I pr Co =~u +~v +A d ." == 0. h I C2 =(.

nalazi ekvivalentni koeficijent K I_ 3 = ( I l l i=l Ii: )-2. A '" """ k J.39511 s. .. Cs =6.<' (~" +2~. K: ±( t.J'/oielllh cevoFoda RESEN. J H j Id' ~~ )2 (- 'n 12.2. Konacno. d z :. a zatim u tom dijagramu ucrtati radnu tacru. k 3 > =2(d 2n) (SRl+2Sk+(. Voda struji od rezervoara Rl lea rezervoaru R2 kroz slozeni cevQvod. najpre. b) Nacrtati ekvivalentnu hidraulicku karakteristiku cevovoda. 2 a zatim se za hidraulicki paralelne grane (1). C3 =9. .p t. a) Odrediti ukupni protok vode. primenom izraza (2.VI+A~)~ I SlikaP.: 40mm.. d l = 50mm. u kome su precnici deonica d i i ekvivalentni koeficijenti otpora Ci (i=1. t. Zato se.3). d4 ':.7) i (2. C4 =5. Dati su podaci: H=4m. C!:::: 9. d6 =70mm. i na laaju.':L+~R.3-6. dobija se ekvivalentni koeficijenthidraulicke karakteristike .3-5 K 3 = 2 {-2~n :. C7 =4. +).V2 . za redno povezane grane nalazi se ekvivalentni koeficijent hidraulicke karakteristike cevnog sistema: Ke = K + K I _ 3 == 1702131. d s = 60mm.7).Proracl!il. 1'. P 7 t i __: 1]) H .A k Rl k. iz Bernulijeve jecinaCine gH:. (+)2..3.2. posredstvom izraza (2.3. PrOblem 2. uvode koeficijenti hidraulickih karakteristika deonica 183 VI lJ. C6 =7.~ 1).7). (2)i (3). d2. 4· r L. d7 = lOOmm.: K.2.R3 + ""k 2 A 13 ) r +""v3 + d. i koriscenjem izraza (2. 12 K2 =2(-2-) (SR2 +2Sv2 +A d ~n ).: 40mm.1 4 2. 3 1.. d 3 = 50mm...dl. ~=~===~J R2 a) b) Slika P.3) za sprezanje hidraulicki para1edj ~ lnih i rednih grana.2.. dobija se protok tecnosti fi':.IE' Ovaj zada:tak bice resen preko hidraulickekarakteristike cevovoda..: ~ gH / Ke := 3. C2 =4..3-6 RESENJE' a) Uvodenjem koeficijenata hidraulickih karakteristika deonica - Ki = .

184 Froracun slozenih cevovoda K • =: K +( .V7 =: 0.2 2m. Prvi naCin je postavljanjem Yp = gH +(C.847 m/s.b>O). c. Kako je sa sl. Kako je nivo tecnosti u rezervoaru B konstantan to vazi jednaCina kontinuiteta 7 V. Zatim se ove hive sabiraju sa svojim rednim granama (5)..P7 = pK. ]. d2 = 40rnrn. hidraulicki paraleIne grane (1) i (2). za koju se postavlja Bernulijeva jednaCina: gH = (~u +l.4..R\+(. u OdeljCima 2.2. redno spregnute grane (A +B) i (7) se sabiraju time se dobija ek-vivalentna kriva hidraulicke karakteristike K •. odnosno (6). Kako za ostvarivanje strujanja sImi sarno potencijaIna energija (pgH) to je ilp = 0 sto znaci da se radna tach R T nalazi na V osi. = 13 .2. cime se dobivaju hive A i B. b) Nacrtati hidraulicku karakteristiku slozenog cevovoda i radnu tacku sprege cevovod . upravo. Prema tome.P.vi V3 = I Vc'u +1.vo +1. kao i (3) i (4).j gH IKe = 14. b) Za cItanje hidraulicke karakteristike potrebno je. H =: .5.v3 + 'A. ~(/k+ k)-2+ K6 ' sa kojim pIotok kroz cevovod iznosi V=:.3-6b.u +2C.)-'2+Ks 1. (a. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A u rezervoare B i C. iz koje se dobija brzina .2. zamenjuju se ekvivalentnim deonicama (1 +2) odnosno (3+4). C..P1 + ilps + t:. .5.R2 =1..l = 2. 10 = 10m.5. konacno.pumpa ako je karakteristika pumpe data izrazom Yp =a-bV?'. d 3 RESENJE' a) Kada u cevnom sistemu postoje nezavisni presti delovi cevovoda tada proracun treba zapoceti.3-7a sa proracunom se hece od deonice (3).7). to se za crtanje ekvivalentne karakteristike koriste postupci opisani. Prublem 2.o= 2.. + 1.44 I Is.k +(. 'd) T+ «(.3.3-6a oeigledno da su pojedine deonice tedno iIi paralelno spregnute. prvo.!3 / d3 + 1) 12. a sto je prikazano na sl. Nakon toga paraleIne grane A i B se zamenjuju ek-vivalentnom (A +B).3~7. Do brzine v maze se doCi na 1 2 "dva" nacina.7 ~(k+ fi.127 rnl s.025..j2gH 1.'d+1)T o 1 10 Va 2 '1 2 VI (1) .5. do = 50mm. C.V ucrtati pojedinaene hive (i) U=1.k = 0. u dijagrarriu t:. 12 = 30m.2. II =5m. Za nivoe tecnosti u rezervoarima Rl i R2 vaii Bernulijeva jednaCina pgH = t:.vl +A.V7 iz koje se dobija jednaCina karakteristike cevovoda '2 ilp =-pgH + pK. d 1 = 32rnrn. Dati podaci su: h =5m..6. =0. i 2.2.p . P. Dakle. pri cemu se nivo tecnosti u rezervoaru B odriava konstantnim isticanjem vode kroz presti cevovod (3). SV2 = 9.k + A.2. SRI := 0. + 1 3 l . 'tlp =80%. . ~u := 0.2. od tih deonica. ~v3 = 2. C. =25mm.v3 + 'A. iz koje sledi v = v3 (d ! d )2 := 1. A. za cevovod sa s1. ]-2 .P. a) Odrediti snagu ugradene pumpe. 13 = 8m. I.

d2 .k +l...RI +1. pa vazi jednakost V~ YR = gh R_I + (1. 1 S druge strane do ove brzine dolazi se na nesto drugaCiji.P." + A d +1) 'i + 2g(h + H) ])112 = 2. liZ pomoe jednaCine kontinuiteta Vo = Vj +V2' dobija se brzina strujanja va =VI (dl / d o )2 +V2 (d 2 / d O )2 = 1.zk .2 +A +1)2 d 71 'I v.1'3 +A d +l)T d1 o 3 odakle se dobija resenje za napor pumpe Yp = 44.Kada se raspolaZe sa podacima 0 brzinama tada se pristupa odredivanju napora purnpe.13 J /kg.k +1.1'1 +Sk +A )2= -ghR_2 + (I. do napora pumpe moze se doCi i primenom Bernulijeve jednacine za za/voreno sinrjno kolo.do'A.. y k H V3 ===u III 0 ~V3 vo Rl R2 k i2 .. +i..2. snaga pumpe shodno izrazu (2..102) iznosi P=202 W. 3 a) ~V2 V . u kojem su deoIDce (0). i iz koje se dobija rnalopre nadeno reilenje za brzinu v 2 • Sa brzinama vI i v 2 .k +lvd)T+(I.. d ..866 m/ s.2.3.h so dab.2).1. I 2 u kojoj su hR_ 1 i hR.194 ms / '2 lSR2+ S k+ S1'2+A.3-7a uocava se zatvoreno strujno kolo.9b treba ucrtati pojedinacne karakteristike (i) (i=0.8) a koja govori da je u za/vorenom sirtljnom kolu naporp"mpe jednak gubicima Ygzk ' 1 1 4 VI [IA..ProraClm jlozemlz cevovoda 185 ~:z Ji.R2 +I.:" 4 [(i..u +1.2.._ _~.3.RI +I.. (1) i (3).vl +A. i za koje jednaCina (2....3. nacin. +1)T+(l._ _ _ I~ h lQ.8) ima oblik 2 I 2 2 Ia Va 1 VI '3 V3 Yp = (I.vo +I. iz koje sledi brojna vrednost· Yp = 44.. S druge strane.A. (2. koja glasi Yp = Yg..2 visinske razlike od racve do nivoa 1-1 iIi 2-2. b) Da bi se doslo do hidraulicke karakteristike najpre u dijagramu sa s1..3-7 Za cevovod sa sl. Zatim se hive (1) i (2) \ I ." +2l. Do napora pumpe dolazi se iz Bernulijeve jednacine (1) iIi (2). -<11-----"-----<. a sustinski isti.A.1." +/. Nairne. +1 .. 1«!/---=:--I~iJ ilo I b) Slika P. energija u racvi je ista i za granu (1) i za granu (2). k V2 gH gh L-~~_ _ _ _'~..13 J /kg... Nakon odredivanja napora i protoka.

jedna na krivoj (0) a druga na krivoj (1+2).5. voda se vraca iz rezervoara B u rezervoar C. (.. Istovremeno. r. h == 10m.3. Sa ovom brzinom iz jednaCine kontiuuiteta Vo =: V.1.v] == 1. +1+0. '2 '3 6 d 2 == SOmm.3-8 I V 3 == Cije je brojno resenje naaenO metodom proste iteracije.. d 1 == 4Smm.. to == 4m. (. +V2 dobija se brzina Vo == VI (d] /d O )2 +V2 (d2 / d O )2 == 1. ina taj nacin se dobija ekvivalentna hidraulicka karakteristika cevovoda-kriva Yc ' U preseku karakteristika pumpe Yp i cevovoda Yc nalazi se radna tacka RT.7S.63) za koeficijente trenja..1.v3 +(. ~uo==l. metodom proste iteracije dolazi do brzine v2 =2.186 Proraclin s/ozemh eevovoda sabiraju.] =0.V2 +A. RESENJE' 1z Bernulijeve jednacine za nivoe tecnosti u rezervoarima B i C.5.7.RI == 0. . == ISm. Problem 2.] d+1)T+ ((.em vode kroz njih.072 m/s.177~. Odrediti snagu pumpe. /1 == Sm.1O.63) daje koeficijent trenja A. do == 80mm.. Cime se dobivaju dye presecne tacke.u +(. Nivo vode u rezervoaru A je konstantan. 3 ' V3 ((.R2 +(. kojima odgovaraju protoci Ti] i V2 .3-8. Za odreaivanje brzine strujanja V 2 koristi se uslov hidraulicke paralelnosti grane (2) i redllog zbira grana (1) i (3) 2 2 I 2 12 V2 '1 VI .2.R2 == 0. H = 10m.. Strujanje u cevima je turbulentno u hidraulicki glatldm cevima.vo == 2. Pm == 5kPa.32).0212.k -0. ('k==0.. Kada se raspolaze sa polozajem radne tacke tada je interesantno znati sta kojoj deonici pripada.. taka da se pri jednom naporu sabirajll protoci.v3 == 4. H 2 d 3 == 40mm. ~u==0.V2 == 3. a nakon toga struji ka potrosacu P.'V3 3 13 V .RI +I. Posle toga krive (0) i (1 +2) se sabiraju po pravilima redne sprege. jednaCinu kontinuiteta VI == V3 dobija se brzina V 1 = V3 Cd3 / el])2 == 1.3 d+ 1)T 2 ! l J (. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A u rezervoare B i C.m /s.. posle uvrstavanja izraza (2. Dati K su podaci: h = 1m. time se dobija kriva (1 +2).. kojima odgovara ukupni protok Ti"o' Potom se iz presecne tacke na krivoj (1 + 2) povuce horizontala (Y=const). dok se nivoi vode u rezervoarima B i C odrZavaju konstantnim stalnim' proticanj. za rezervoar B.. p= 1000kg / m 3 .3164T vT. Slika P. (.160m/ s koja shodno izrazu (2. (. pa se tako dobivaju dye nove presecne tacke. +(. dobija se jednacina za brzinu l1/2 2g(h + Pm / pg) m '. TJ p == 0. v==1.1.6.06. d+1)T= ((.V1 + A. i posredstvom izraza za koeficijent trenja (2.. koje sada Ide na krivima (1) i (2). (. == 1469.4. KoristeCi.v3 +Sk +A.25 . Da bi se to utvrdilo prvo se iz radne tacke povuce vertikala ( V = const) . (. S' 3 iz kojeg se.

v v k SV3=4. 1. "z =2m. d 1 =40mm. d z = 36mm. Slika P. SV[=l.4m.8.~==MF=~. tj."5".5.52. Koeficijent trenja racunati primenom formule '}. d 4 =50mm. Odrediti: a) koeficijel1t lokalnog otpo1'a blende~ b) koeficijent Jokalnog otpora velltila V3 da bi Hivo tecllosti u rezervoaru C bio kOl1stantan.[ = 1. Sk=O. Konacno. D=60mm.5.160 IRe 0. d 2 =60mm. hz = 1.3-10. d4 =50mm. Sv =2. l =8m. a) .3..Proracu/t slozemh cevovoda 187 koja shodl1o iz1'azu (2.5. Is.2.8. d3 =50mm. Dati z podaci su: h. SV[ =2.3-9 RESENJE: P=156.845 m/s. Da bi se blenda uspeSno koristila za merenje protoka ona treba da bude izbazdarena. 1Q-6 m 2 3 ." = 0.. i d) snagu pumpe.BleltdCl . d) = 25mm. Pri radll pumpe mvoi tecl10sti u rezervoarima su konstantni.2m. U grani (2) slozenog cevovoda p1'otok vode se meri pomocu blende koja ima karakteristikll K = 0. Pm =13600kg/m p=1000kg/m RESEN. I. SRz=0.0 =0.63) daje 71.5. dobija snaga pumpe P=874 W. i[ =4m.02. Tl p =O. "t'i:~·. Dati podaci su: hl =2m. 1.3. l3 = 1m. 1[ =12m.182.8.3 W.=0. l2 =5111. da se zna koeficijent njene karakteristike K.3-9. Problem 2.)+(Suo+ 2 SvO+A. A. SR2=0. SRl=1.015 m 3 Is m l12 i pokazivallje ma110metra h=121mm zivinog stuba. Pumpa transportuje vodu iz rezervoa1'a A ka 1'ezervoa1'ima B i C. l4 =2m..vz J Yp =g(H-h. V4 S" =0. SJika P.102).7.pa ce tada na osnovu pokazivanja manometra h protok flllida biti odreden izrazom V = K.=0. iz Bernulijeve jednacine postavljene za nivoe tecnosti 11 rezervoarima A i C dobija se napor pumpe 2 2 1 ' Vo " '0 lz .1..1. iz iz1'aza (2.2. Sk =0. Sa ovako odredenim protokoll1 brzina strujanja kroz cev 12nos1 2 V3 =4K. Ri R2 Vi 14 =6m.3-10 . SR3=O. Odrediti snagu pumpe i koeficijent h lokamog otpora ventila V2.ii sluti za menmje jJ/V/olea fluicia.Jh.Jh I d rc = 1. 13 =12m. d l =80mm.2-d +1)-2-= 110. c) precnik cevi d 5' da bi nivo tecnosti 11 rezervoaru bio konstantan.o-d )-2 +(SR2+~V2+A.g '0 '2 sa kojim se. Problem 2.D.2.. 12 =10m."4'=4.0183. V= 1.06. 11p =0. SV4=3. k'. SV2 =·0.ie lokall'll 01]701' ko. S.1E: 3 . 15 =3m. u 71. SV2=12. " k.

1 "" 10m.5. d l = d 2 = d 3 = 200mm. PI' == 15.12a vod (1) sluzi za regulaciju protoka i naziva se optocni vod. 11p = 0. RESENJE.p:::: !J.P m :::: (Pm .3. Tecnost struji kroz zatvorena strujna kola. P.jednacina (2. 10 == 2m.77 RESENJE KoristeCi jednacine: Bernulija.. Sll = 0.9) snagll P=321 W. koeficijent lokalnog otpora blende (2. II = 5m.3) i za zatvoreno strujno kolo .5. '2 '3 SR2 = 0.1. SRI =0. H = 4m. = 10m.3-12. u grani (3). 2 YJ p =80%. SV3 = 3.5. Svl = 1. 15 == 10m. V= 10.pm . Sk =0.3. d 4 :::: 50mm. Sv5 = 2. II = 3m.102). kao i izraze za: koeficijent trenja (2. SRI == 0.m 6 2 / s. dobivaju se trazena resenja Sv4 = 66.8).3-U.p:::: PS B v£ /2. do = 300mm. Odrediti koeficijente lokalnih otpora ventila V4 i V2 i snagu pumpe. Problem 2. ako je strujanje: a) turbulentno u hidraulicki hrapavim cevima. Svo := 2.6. Dati su podaci: h =2m.2.5kPa.3. 2 V3 P . Dati su podaci: d l == 75mm. Kako vaii jednakost !J. (2. to se iz nje dobija koeficijent 16kalnog otpora blende ":JB r = 2gh Pm .p) gh. Napornena: U delovima zadatka pod b) i c) koristiti numericku metodu proste iteracije. U slozenom cevovodu.3.5. d 2 =40mm. Problem 2. b) laminarno (p=8S0kg/m 3 . Za posmatrani cevovod postavljaju se Bernulijeve jednaCine: za nivoe 0-1 '3 . v=S·10-4 m2 Is). Odrediti snagu ugradene pumpe. c) d s =65mm.9) b) SV3 = 1. d 3 = 50mm. Slika P. Nivoi vade u svim rezervoarima su konstantni. ds = 75mm. v = 10-6 m2 / s). Sv3 == 4.3-11 pumpe (2.P == 8 79 . Cija je relativna hrapavost 10-3 (p = 1000kg / m3 .74 .34 . d) P=950.5. = 5m. SV2 :::: 13.5.3. kontinuiteta hidraulicke paralelnosti grana (2.~R2 = 0. meri se protok vode pornocu blende Cija je karakteristika K == 0.8. c) Resiti zadatke pod a) i b) primenom hicIraulickih karakteristika i Iiacrtati ekvivalentnu hidraulicku karakteristiku zatvorenog slozenog cevovoda. = 10m.U cevoyodu prikazanom na s1.8.4 W. S" == 0. .63).2.1.188 ProraculI slozenih eel/ovoda Pad pritiska na blendi kao lokainorn otporu je !J. Sk == 0. 14 = 4m. Pm == IkPa. S druge strane ova razlika pritisaka semed pomocu diferendjalnog manonietra i ana iznosi !J.01 m3 / sm l!2 i pokazivanje zivinog manometra h=40mm. Svl = 5.3.

" +/:. a) """ i le.0202 i 71." +1:.v3 +A3 T+ 1)2 (2 I 2 3 ..1.1.R2 +I:.102)sledi vreduost P=7960W. b) Kako za laminarno strujanje za odredivanje koeficijenta trenja vazi izraz (2.1.-1= VO II 1"F ).39) to ce se njegovim uvr. to se izjednacine (3) dobija Yp = 39.259ml s.l.81) za koeficijent trenja u jednaCinu (1) dobijp.25. 3 (/3 +l2)1 d 2 +2 = 2716 m -3 G8v I 0'25 '1 " s' SRI +Sk +Svl +0.3-12 a) Uvrstavanjem izraza (2. Konacno.1.0 d)T+(SR1 +SIe +Svl +A.k +1'2 T+ 1)2+(I:.2 =11.)0.d 1 0 '" RJIe R2 vo .81) dobivaju vrednosti A] = 0.do . '"u .3 ==0.81) dobija 11. Zamenom nadenih velicina u jednaCinu (2) dobija se jednacimi v 3 = r +r VI == V3 • ~R2 +2sle +su +Sv3 +11.9 J / kg.-)' -.d 2 [3. Kako iz jednaCine (4) sledi v 2 =V3 to se shodno izrazu (2.k +1:.020.0.1 T+ 1)2 = (I:. iz izraza (2. Vo =r~ +V2 (4) I" - " "I [2.stavanjem ujednaciuu (1) dobiti kvadratna jednacina \ I ..I 'd+ l)T ' 1 2 2 (3) V2 =V3 .ProraCliIl dozemh cevovoda 189 za hidraulicki paralelne grane II V1 2 V2 13 V3 ) (I:.1 +11. se jednacina za brzinu . takode.fiih ."v3 ' " I e ' d Y3" d3 cije je brojno resenje nadeno metodom proste iteracije.v b)~ ~ c) Slilm P...r+l 1 1 1 cije je brojno resenje.11(10 +-d2 -.. 2 2 2 i za zatvoreno kolo ° kao i dye jednaCine kontinuiteta '0 Vo II v1 Yp = (Su +2svo +11.2. Kako seprimeuom izraza (2.0 == 0..-1.I p. dobijeno prostom iteracijom.RI +I:.(1O-3+ 68V .d 3 u = V3 Ie V3 l It frv 2 Ie ~ Vl1l..0202.. ' I = 2 ' 366 m ' s +r +1+OU.Sa ovombrzinom iz jednacine (4) sledi V o = VI (d 1 1d O)2 +v2 (d2 1dO )2 = 2.1.

turbulentno 463. pri cemu su koriscenapravila crtanja opisana u Odeljcima 2. i konacno redne deoniee Ko i K123 zamenjuju se ekvivalentnom karakteristikom cevovoda Ke' Prime nom izraza (2.2.3 7960 6710 Graficki prikaz dobijanja ekvivalentne hidraulicke.3-12b. Zato ce se sa pojedinacnih karakteristika preCi na ekvivalentnu hidraulicku karakteristiku.9 42. blend a karakteristike 3 K =O.101) dobivaju se koeficijenti hidraulickih karakteristika pojedinih deonica K. paralelne deonice K 23 i K1 se zamenjuju ekvivalentnom K 123 .8 3065 3 3551. drugo. Kako iz jednaCine kontinuiteta (4) sledi 1'2 = V3 to se uvrstavanjem ove relacijeu jednaCinu (2) dobija lcvadratna jednacina 2 I] V 12 + 13 2 (~R1 +Sk +~v] + l)v] +64.3.0506.3.99) i (2. ugradena je. U preseku ove dye karakteristike nalazi se radna tacka cevovoda oznacena sa R T.7 2 1524.081. d] "3 °.190 Promcun s/ozemlt cevovoda Cije je pozitivno resenje V3 = 1.2 = 0.775 m/ s. P. Dati Sll podaci: . koja vodi ka potrosacu P.2.2.2.3) i (2.2 i 2.39) dobiti: leo = 0. P.3). prvo.2. kroz rezervoar B. se redne deonice K2 i K3 zamenjuju jednom K 23 . U tom cilju.9 Yp [J I kg] P [W] 39.2.1. U cevi precnika d=50mm.0577 i 11.1.2.3-12 ° 1 3852 4136. Cije je pozitivno resenje VI = 2.:rt p' Rezultati proracuna dati su u sledecoj tabeli . Na ovom dijagramu naznacena je i karakteristika pumpe. Sa poznatim brzinama v] i v 2 iz jednacine kontinuiteta (4) dobija se va = 2. OCigledno je da u cevovodu postoje redne i paralelne sprege izmedu nekih deonica.3 J /kg.2. iz jednacine (3) dobija se napor pumpe Yp = 42. dat je na dijagramu sa sl. koji shodno izrazu (2.1.(~R2 +2~k +~u +~v3 +A3 -1-+2)v3 = 2 . 11. (grana sa ventilom Odrediti snagu koju trosi Slika P. P.)-2 K e =K0 .01242m / sm1l2 koja je povezana sa diferencijalnim manometrom u·· kome je ziva.3 5091.7) dobija se ekvivalentni koeficijellt slozenog cevovoda (1 1 . (i=O.VI .1 = 0. pa ce snaga pumpe biti P = pYpVo /.8 Tabela P.3-13 pumpa. pa ce se shodno izrazu (2.102) daje snagu pumpe P=6719 W.3-12a ima elcvivalentnu hidraulicku semu prikazanu na s1.112 m/ s.6 laminarno 488. Konacno.1.3-13.jK +K3 JK.4 Ke 1546 1899.2. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A. Sa ovim koeficijentima hidraulickih karakteristika cevovod sa sl. prema potrosacll P.3-12c. Prcitok kroz instalaciju regulise se pomocll optocnog voda V2). Problem 2. e) KoristeCi izraze (2. +l 2 +-) sa kojim napor pumpe iznosi Yp = KeVa2. karakteristike.976m/ s.1.

75.5.lE" Radi kraceg zapisa llvesce se koeficijenti hidraulickih karakteristika cevnih deonica 8 fa 8 /1 Ko ==~(<'. ds =lOOmm.025. <'..2 +11. to == 12m. K5 == -2:4(l. d 1 == 80mm.-. IIp == 0. d 2 == 60mm.3-14 RESEN. 12 == 3m.5.5. =0. h SkI = 0. '4 'I Is == 10m.3-14 oclrediti: a) snagu ugradene pumpe.Fromcun slozenih cev'Ovoda 191 Pm == 3kPa.5. dobija se snaga ugradene pumpe P==308 W. 1z Bernulijeve jednacine postavljene za nivoe 1-1 i 0-0. <'. n~ .. Su =0.02. /"2 ·2 .R +Sk +l.-.3 = 10. 13 K3 =---z4(SR +Skl +<'.28115. P.. to == 4m. d3 == 80mm. n~ a n~ I 8 .7. do == 65mm. zato ce se ave veliCine..7. SR = 1. i b) napor pumpe posreclstvom ekvivalentnog koeficijenta hidralllicke karakteristike slozenag cevnog sistema. TJ p == 0. Sk =0. kao i odgovarajuce jednaCine kantinuiteta.8. n d4 4 n d5 c5 Da bi se odrediIa snaga pumpe potrebno je poznavati protok i napar pumpe.v3 +S3+A. RESENJE" Odredivanjem protoka blende.. Za zatvareni cevni sistem sa 81. =K2V2 =K3 V 2 2 3 VTj Zatim se· iz uslova hidraulicke paralelnosti deanica K/. Pv == 800Pa.-. to se njega dobija pratok kroz optoeni vad V4 = "K1V1 +KsV5 I.8.- Kako vaii i drugi uslov hidraulicke paralelnosti K4V42 =K1V. h =100mm.. 3 8 14 8 Is K4 =~(<'.. Dati su u podaci: h==4m. SV4 == 11. .3. Sk =0.. ProDlem 2.2. dobija se protok n~ 2 8 K2 ==~(<'. d l ==80nun.T+ 1) . H == 1m.= 2. d 4 = 60rrun. S2 = 9. Kj =--.3-14.5. odrediti. koja glasi gh = Kl52 .-+1).. It == 2m. SR2 = 0.z4(SR +Skl +<'.R +Sv2 +1.. == 8m..11.-+1). A. p= 1000kg/ m 3 • Slilca P. Svl == SV2 == 1. SRO =0.u +Sk +<'. ==6m.-. SVI = 1. k vs 12 =6m.5. 13 ==8m. Su ==0.. pIVO.351/5.5.v4 +11. Sv5 == 10.61/ s. upravo tim redam.2.u +2Svo +11..vj +Sl +/l-'d+ 1) . Svo . a zatim koristeCi Bemulijeve jednaCine za nivoe tecnosti u rezervoarima A i B i za zatvoreno strujno kola (deonice "1" i "2"). SV2 == 2.2 + K5V52. d2 == 50mm. do == 120mm. '2 Vs == Jgh / Ks = 18.= 0. SR1 == 1.5.v5 +A..K4 =7. dobija protok 2 1Z =V5 (1+~K1 / K2 +~K1! K3 )-1 =8..-+1) .-) .2 i jednacine kontinuiteta V5 == VI + V +V3 . r. Sv3 == 2.1 = 4.

Odrediti snagu pumpe koja obezbeduje projektovani pratok. 10m.y +1. v k'---~--~----~----~ VI R V2 Slika P. sa kojimje snaga pumpe P=299W. Na kraju. shodno izrazu (2.192 Fromcun slozemh cevovoda Konacno. h2 1= ::: Sm." 1z Bernulijevih jednaCina za nivoe 1-0 i 20. d + 1)2" ' p i jednacine kontinuiteta V2 2 2 2 v ' (1) (2) Vo =Ii.. I Is.vl =4.. 'Il p =80%.75 J Ikg. Nivoi vode u svim rezervoarima su konstantni.3-16 vodase llalazi na tri nlvoa. hI ::: 1= 15m..v + A~ + 1) v I 2 1 2 2 Y = gh2 +(Su +t.02. + Kl'4 2 ::: 74J Ikg. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A i B u rezervoar C. SR:=: 1.:38m.v = 1.3.VI + A~) _ RESEN.2. dobija se kvadratna jednacilla 1 11 -/2 2 12 (Sv1-Sv2 +/. Pumpa prebacuje vodu iz dva donja u gornji deo rezervoara.==tI h2 1 ::: 1O. 1.-d-)V 1 +2v(Su +Sk +Sv2 +/.5. koje glase v~ 2 + (C." +s/c +C.1. ProDlem 2. Dati su f=' ~=~~r-=I"'·T~v""d. iz jednaeine kantinuiteta primenjene za raeYU dobija se protak kroz pumpu f/o ::: V5 +V = 25.. '2 2 cije je realno resenje Vj = 1.245 ml s. +V2 .4 1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno strujno kolo. t. t. U potisllom cevovodu na dmini = 5m meri se pad pritiska pomocll diferencijalnog manometra sa zivom. Sk::: 0. b) karakteristiku blende koju treba ugraditi u cevovod umesto meraca pada pritiska na duzini 10 da bi pIotok i pokazivallje bili isti. Potrebe u rezervoaru C su ri" = 2. podaci: d = 40mm.d")V 1 r -L 2 g(hz -h )+(Su +Sk +Sv2 +/cd)V lJ= 0. u kome sn deonice (0) i (4).3-15.3-16.7) za paralelno povezivanje cevnih deonica dobija se ekvivalentni koeficijent hidrauli6ke karakteristike K.=0.CA~I=0v" 11 1 1-.5. Nivoi vode na svim etazama su konstalltni.2.Y2 =3. U rezervoaru sa s1.592 m! s..3-15 I Yp = ghj + (C.'fi==:!=. b) Primenom izraza (2.3) za redno i (2. 2 Su = 0.R + 2C.1E Prema projektovanom protoku brzina u cevi ka rezervoaru C iznosi v =4T/ I d 2 n ::: 1.88 1I s. 12m. ProDlem 2. 'a . P.2. Odrediti: a)snagu ugradene pumpe. kada je ree 0 protacima.5. Potom se iz jednacine (1) dobija napor pumpe Yp = 119. t.T)T+(SR +2C..54) snaga pumpe 1znosi P=2393 W."~+L~+[K'+(k+ k+ Sa kojim napor pumpe iznosi Yp klTT d10497 = K.. dobija se napor pumpe: }~::: Ki'.k +Sv2 +A.V02 = 74 J I kg.

S1'4 == 13.3-16 . ~R1 =0. do == 60mm. Dati su podaci: p =: lOOOkg / m 3 . iiznosi h. Tip.)k tecnosti iz jednog mlaza iznosi r/ = vd. d.3-18.v1 =4. ~1'3 =15.Problem 2.02.3-17 ). - - - I" a "' Ie 1 D P== lOOOkgim J . 1.Prora(Yun J'iozelulz eel/ovoda 193 c) protok vode od srednjeg ka donjem nivou kada pnmpa nije u pogonu. Voda istice izcevi kroz mlaznike izlaznog precnika do.Ventil u prvoj cevi ima koeficijent lokaJn()g otpora ~1'o. Dati su podaci: D=50mm. --. b) c) K=O. A == 0. D. dok je . ('.n /4.. Slika P. h1 =1m. 12 = 8m. 13 = 10m.7. ~R =0. p. Odrediti koeficijente lokalnih otpora ventila V2 i V4 tako da nivoi vode u rezervoarima budu konstantni. U grani precnika D meri se protok pomocn blende Cija je karakteristika K = 10-2 m3 / sm 1/2.1'0. ~u == 0. L. I )'h ~I -SR2=0.2. 12 = Sm. P=450W. H.:\~11 = 5m.6. Pm == 13600kg I m3 .-l.65!/s. I =15m. d1 == 40mm.2. to ce protoci u' n+ 1 cevi bi ti isti. ~u' ~k' Svo' ~v' Sin. Blenda je povezana sa zivinim manometrom Cije je pokazivanje h=125rnm.... Tip =80%.3-17. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara B i C u rezervoar A. ~______ .. a potom odrediti snagu pUll1pe. Da bi svi mlazevi imali iste visine treba podesiti otpore preostalih n ventila. Poznate veliCine su: do. v RESENJEa) P=1916 W. A=0.02.. ~1'-2. h2 == 6m. Kako je visina svih mlazeva ista.. Pv = SOOPa. ~R = 1. Prema jednacini kontinuiteta ovajprotok claje brzinu u cevi Vi = v( do / d) 2.--~~~~~~-:J-h2 = O.~R' Sr' ".5. I \ \ odredjuje brzina isticanja mlaza v = ~2gh .2 = 3.Problem 2. d 2 == 45mm. ~-----. Ie . d 3 == 40mm" d 4 == 30mm. ~v =1. 11 == 2m.k =0. h = 120rnm. hi == Sm. Pm == 13600lcg/m3. 1±"'=-==-~t1 . Pmo == lkPa. Ll~ RESENfE: Sv2 = 58.\. H1 == 3m. Fontana ima n+l mlazeva visine /Z.. ~"l =2. ukupan protok isticuCih miazeva je Ii-a = (n + l)V. '4 = 5m. LV3 Slika P. b) snagu pumpe.7 . Ie C."2 . r t ~ r Jh P I' --. Tip = 0.5. Hi (g) u IH" vo Ie (D VI V2 cD 1.k.2.4 . Lo' h. Prema tome.5. Pm I d Ie = 4kPa.5m.O . fo == 10m. 1.014m /sm 3 1l2 v . Odrediti: a) koeficijente lokalnih otpota svih nventila. d == dl ==dz ==40rtun.5. v 2 /2"" gh . I == 15m.5.5. RESENJE" Najpre se iz Bemulijeve jednaCine za preseke 1~ 1 i 2~2. d = 50mm.F-~~~~~k V1 =4. sa kojom procI. (. H2 == 4m.8.

12.?' Da bi se poznavali koeficijenti otpora svih ventila indeksu i treba dati vredp.""'''..." = Svo .... =?M"". ."j). 100.. d. C.. p=1000kg/m 3 . u kojima su otpod dati ekvivalentnim koeficijentima otpora C.ana sa manometrom koji ima pokazivanje h=lOOmm.n.194 ProraCit1Z slozenih cevovoda h .d. '% vo 7' vt tit I.--iXl-~ vt k V U :=".j)V... (i=1.3-19.102) daje snagu pumpe. l1p = 0. Odrediti· smigu ugradene pumpe..2. 15. dobija se napor pumpe Yp=gH+(s...-f0.t. 10. J=I L d.:0.2. 10.. Dati Sll podaci: H=)Om.!!.. "~"""i'#""i<'~"".j). ~ V2 rd ====.''''.::==~ '·./!-:-7=%ib94"".+2Sv+2Sk+AD)(D2n) La 4Vo 2[ (SR+Svo+ A-. 100.""J&"""f}"":%""<{". U deonici precnika d l H meri se pratak pomocu blende cija je karakteristika K = 0. 120 mm.l@""*"":im"':!?h:d·~m~""?%i!""'.9).."".2 d dabija se koeficijent lakalnog otpora ventila S. RRfENJE: Protok izmeren blendolU .1)2+(Sm +l)"2=(SR +SVi +A )2+(Sm +1)"2+ f.):5. i on daje brzinu Vj = (11+1.8. (i=1. PrOD/em 2. 70. Slozeni cevovod ima 9 deonica precnika d t . 15. 2 ~ IiL-.2 v 1 V v2 ~ L· v~ (SR +Svo +A-. 70. 8. 5.j)(d o I d)2V.(S.====~===::::~======:..~ R r Vn R Slika P.=5. .osti i=1..""»fi%""'~""')lm.:%""!. +A D)(D)4 L(n + 1....1.{". a) 1z uslova hidraulicke paralelnosti O-te i i-te deoruce I V .. 100.2" . 1·······1 · · ' · l · · · i ' i 1 TiTlT'rnCI 2 ·········\9):~ ~ .9). Sa koeficijentam C1 obuhvacenjei lokalnL otpor blende.2. b) 1z Bemulijeve jednacine za preseke 0-1...J(Sr +A D)T 2 .. 100. 20.i'&""lm".3-18 protok u bilo kojoj magistralnoj deonici Vf =Vo - jV = (n + 1.05m3 /sm1/2 i koja je pove:<. ___ =1::=== tit if: f- VI ~ vi ~~ .1)(7) 2+Sm+ 1J"2' I do v 2 koji shodno izrazu (2..=150. 60.%n".

.Froraatrl slo:ienih cevovoc/a 195 iznosi r~ = K Jh = 15. "K6 "Kg "K9 1z Bernulijeve jednacine za nivoe 0-1 dobija se napor pumpe Yp = gH + K. Koeficijenti. hidraulickih karakteristika pojedinih deoruca su K j =20. 100 mm. RES.!E.2.EN.3-20 Problem 2.211/s. r fT +K. 20. 62.7). + 3 + (1 I 1 1)_2 Pa JK: + ..3-21 Slika P. 220 1/ s.3) i (2.7) dobija se koeficijent ekvivalentne hidraulicke karakteristike Ke=Kl+{ rb-+[K2 +( rb-r'2+K7rI/2+ "l} K 3 "l/K4 "'>.3. Odrediti ukupni protok tecnosti gustine p = 900 kg 1m 3 ako je porast pritiska u pumpi Ap =72 kPa.v'. Strujanje 11 cevima je turbulentno u levadnitIloj oblasti atpora.[K.. + JK. i koriscenjem izraza (2. .2.81/ s.78. . U jednom zatvorenom hidraulickom sistemu razni potrosaCi su redno i paralelno povezani. 13.Uvodenjem koeficijenata hidraulicke katakteristike K j = 8pCj I (d j n)2 (1=1.9).3.5. 30..5. 7. 1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno strujno kola Ap == K.7) dobija se ekvivalentni koeficijent 2 hidraulicke karakteristike cevovoda K. ..)~2=52248. 27.6 J I kg.2. 40.3=20.. RESENJR a) Kako je za zatvoreni hidraullcki sistem ek:vivalentni koeficijent hidraulicke karakteristike K (1 1 )-2 K e = .-+ k +K.41 Pa/(l/s)2 i=1.431-10'. 60.7). 10.3-21." +{ k+[ K..80. . 80.2 = 111. U deonicama zatvorenog hidraulickog sistema poznati su precnici cevi d j i ek:vivalentni koeficijenti otpora Ci (i=1. Uvodenjem koeficijenata hidraulicke karakteristike K j = 8Cj 1dtn2 (i==1. rb-+ rb-}-2 +C rb-+ rh-.102) snaga pumpe iznositi P==2197 W.. C.43 (1/s) 2 ' . 70.1.5.3) i (2. + JK.6 Problem 2.[K.JK: +. . ./K5 .9. r)-=JApIKe =17. {j-f.2. pa ce shodno izrazu (2.23. i b)· nacrtati· ekYivalentnu hidrauliclru karakteristiku. a) Odrediti ukupan pad pri tiska zatvorenog hidraulickog sistema. . i primenom izraza (2. 10. 80.2. Podaci: di=lOO.-=lO.7. =2. Ukupni zapreminskiprotok vodeu sistemu je V".r/2 dobija se protok b) Slika P. K. = 13. .

21/8. Na mestima grananja i spajanja cevi kao i ostale lokalne gubitke zanemariti. dobija se dijagram hidraulicke karakteristike dat na sL P.V L ~ . P. 2) paralelno. Ii =10. .3-21b.. 15m. I1Pi ==-n-d 4 ~ • (2) ! a. 0. A=0. tj. b) KoristeCi.39): 'Ai = 64/Re i = 16/[f~ I (d.n·lO6 nl / s. -d -2 == .26). i~l n i=1 d. 1z ovog uslova i iz jednacine (2) dobija se protok kroz i-tu deonicu .3.3-22 RE£ENJE Kako se lokalni gubici zanemaruju to u pojedinim deonicama treba uzeti samo gubitke usled trenja koji se odredjuju primenom Darsijevog izraza (2. n dj 4 pMN .2. 12.L M ~ _l _dl_~.3).3-21a. 28.5 bar.3. v.5 V. ~ == 128pv Tt. P.. b) turbulentllo u hidraulicki potpuno hrapavim cevima. Zadate velicine su: d p Ii' Ai U=1.2. p. C'[__.3. .032 (i=1.1CV)] . a. . I1p.3-22b) vazi uslov (2. U jednom zatvorellom hidraulickom sistemu n cevi precnika d i i duzine Ii povezane su: 1) redno.2. . V_'_/-4"~_p_' M N __ L_'2]_'d_:--.1.2.3). == canst pa ce ukupni pad pritiska izmedu tacaka MiN biti 11 128pv " n Ii I1PMN == LI1Pi = .04. Odrediti zavisnost pada pritisaka izmedu tacaka MiN od protoka ako je strujanje u svakoj cevi: a) laminarno. 30mm. za piikazani cevovod sa s1. = canst. c) Izracullati korisnu snagu pumpe ako je n=3 i ako su dati podaci: d i =25. Zapreminski protok V tecnosti gustine p i kinematske viskoznosti v isti je u oba slucaja povezivanja cevi. V= 0.n).1. a) Stika P . Ai=0.. D=50mm. p= 985kg/m 3 .l) Kod redne sprege (s1.2.2.2 Ai .3-22. (1) a) Za larninarno strujanje koeficijent trenja odredujese primenom izraza (2.03.'=8.2. V.. Frob/enD 2. 0. i 2.196 Proracun slozemlz cevovoda to ce ukupni pad pritiska iznositi I1p == K/ 2 == 6.24a) vaZi uslov V. r'.035. i n dj 2 . pravila crtallja opisana u Odeljcima 2.2. iCijom se zamenOffi u jednacinu (1) dobija linearna zavisnost pada pritiska od protoka 128pv Ii .2.2) Kod paralelne sprege (s1. a koji ima jedan od oblika Ii V i 8p li'2 I1Pi = PA. P.. L=95m.2.

Proracun. leoja glasi . odrediti koeficijente lokalnih otpora ugradenih ventila VI i V tako da se ostvare zeljeni protoci V. Gubitke u raevama RO i R zanemariti.3-23.lbar. =-2 V L/A.3 kW za paralelnu spregu.n g" 2 .2 7t V= S.=1 n V n d' b) Pri turbulentnom strujanju u hidraulicki potpuno hrapavim cevi~a koeficijent trenja nije funkcija ad Re-broja. .=1 d.v=4(V1 + Ti2 ) I D rc = 1. = 0. gustine p == 1000kg 1m3 . H == 2m.-s • .995m/s .2. Smatrati da snaga pumpe ostajekonstantna.4 rednu. kW za ProDlem 2..75.=IT J • ~ V. Dati su podaci: Pm::: O.pV ima brojne vrednosti: P==41.2) Za paralelnu spregu se iz jednacine (1) dobija protok /).=1 L. a rade obe pumpe. kroz bilo koju deonicu. A.27. Sk =:: 0. D=200mm. n . Sv == 1.PMN::: 7t 197 LV. od rezervoara R do deponije D.768m/s . Ukupan pad pritiska u zatvorenom hidraulickom kolu je L 1 4)/ " /)./). SkI ~ 0.l) Posredstvom jednaCine (1) dobija se ukupni pad pritiska za rednu spregu 8p '2f.v2 := 4V2 / D rc = 1. 11 == 10m. SR2 = 0. I=:: 5m. d== 80mm. U instalaciji se nalaze dye paralelno spregnute pumpe. i P=5.~1 Ii.=l ?ell)) c) Nakon provere reZima strujanja sledi da je Re = Dn v 4~ D == 226969 sto odgovara turbulentnom rdimu strujanja pa zadati podaci vail. koja trosi P=7. odredjuje pad pritisaka V ". b.PMN == L.s/ozenih /eJloJloda cijom zamenom u jednaCinu kontinuiteta V == 128pv /). REfENJE' a) Na osnovu zadatih protoka dobivaju se brzine: 2 2 z Vj =4Vj Id rc=O.15. Konacno. P. Pumpa Pi je radna a P2 rezervna.5. Sekondarno strujanje se ostvaruje protokom kondenzata Vj == Sf Is. a zatim se iz jednacine kontinuiteta 8p /). a)Kada radi sarno jedna pumpa.03.PMN +pA. b. I.PMN = . Postrojenje prikazano sa s1. D 2(D2n)~ . S obzirom da radi sarno jedna pumpa to vaZi jednacina kontinuiteta V =:: Va iz leoje sledi v == vO' 1z Bernulijeve jednacine za preseke 0-1. korisna snaga pumpe P == /). samo za deo zadatka pod b).25.5 kW. 'sledi .3-23 sluzi zatransport i r z = 200 m3 I h kondenzata.P. i V • 2 b) Kada se zatvori ventil VI. pa zato vazi puna kvadratna zavisnost (1). za koliko se tad a poveca protole transportovane tecnosti lea deponiji. S" == 0. SRI =1.P== /). i 2 ==)OOm. Vod (1) sluzi za stvaranje sekundarnog strujanja koje sprecava talozenje prljavstina na dno rezervoara R. odnosno od protoka.5.928 m/s. . d) 2 (L.

+2Sk +1.198 PrortlGun s/ozemh cevovoda lz -fabrikc - .2.3-24. Cije je pozitivllO reilenje V = 73.Ie Deponija k k I. P.2..1. pri cemu su veliCine Ki (1'=-. Visinska razlika izmedu nivoa tecnosti u rezervoarima je H. 1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno strujno kolo 2 1 2 • 31 V' I VI Ip =: posle zamene napora pump~ izrazom b) l +(SRZ +Sk +t. ~ I~ fr R2 V2 Iz. . DakIe.D.102) dobija se koeficijent lokalnog otpora ventiia ~v2 =: 1. ~ + 1) v~ 2 I 2 V (1) (~u +2Sk +2~kl +2~v +A D)2+(~RI +~vl +A"d+ 1 )2' dobija se koeficijent lokalnog otpora Sv] =:1. Dve pumpe (s1.Ie I.D..81/ s =: 266 m3 / h.-p..1. leao i zatvaranjem vel1tila VI Cime je r~ =0.0:<\ u .3-24a) su paral~IIlospregnute i transportuju tecnost iz rezervoara A u rezervaor B. Dakle.roblem 2.2) koeficijenti hidraulickih karakteristika. = gH +(s. U cevrum deonicama u kojima se nalaze pumpe stujni gubici su dati izrazima 1~] =: Kl'j2 i Yg2 = K2V22 . g Yp ] =: 790 J (kg. ~) l~ +(2SkJ +2sv +1. dobija se kubna jednaCina 8 [ 2/+12 1 1 ] ' 3 ' 2Pl1p D 4 rc 2 ~u +3~k +~V2 +A----.3-23 Yp + P. U ovom slucaju protok u raevi RO se deli na dye jednake koliCine.20.Ie k frv Slika P..v2 +1. b) Povecanje protoka ostvaruje se ukljucivanjem i rezervne pumpe. Yp ~ =: Pl1 p / pT/o koji sledi iz (2. su dati podaci: K] = 10 d ({)2 . povecanje protoka u slucaju pod b) U odnosu na slucaj pod a) iZllosi [Vb + (V.=: 0 . pa zato vazi jednaCina kontinuiteta r? =: 2Vo' Kada se u Bernulijevu jednacinu (1) uvrsti napor pumpe Yp = Pl1 pPIjo' Clanovi sa brzinama pretvore u Clanove sa protocima...D.. jet su grane sa pumpama identicne. P.D) V + gHV --. Yp2 =760 J / kg. H=20m. dole je u gIavnojcevnojdeonici gubitak Yc K2 = KV 2 .]1 (T~ +V2 )a =22%. K = 20 :g (f)2. i r 2 instalaciju treba uregulisati tako da se na ventilima dobiju otpori Sv] odnosno ~V2 . +V2 ). a) Odrediti l~kupan protok tecnosti ako =15 ~g ({)2. da bi se ostvarili zeljeni 1 protoci V.65.zs-+ 1+4(2~k] +2~v+6. i na kraju iskoristi veza f/o =: V 12. .

s!.B= K (gH-Yp1)-(K2-Kj)(1PI-YPZ) ' 1 1 2 dobija se jednacina cetvrtog stepena CA z -4Kj K.:: Yg2 .3-24 a) Dve paralelno spregnute pumpe. d) Yp1 > Yp2 ' Ygl == Yg2 == 0.'. 2 2 (K 2 .K l ) .. Yp2 =gH+K2V2 +KV . A="K(K2 -K 1 ) +K2 +KIKz .2 . y y+ b) y a) A +-------'---'----4-_ d) V Slika P. c) ako su obe pumpe istih karakteristika a moze da se zanemari sarno gubitak Yg2 . Ygl == Yg2 == 0.2.iima se nalaze pumpe PI i P2 i ona iZllosi (2) . gl e) ako su pumpe razliCitih karakteristika (Ypl > Yp2 ) a gubici Yg1 i Yg2 se ne mogu zanemariti. V=V.2 ..:: Yg2 . Ypl =gH+K1Vl +KV . . . Bez obzira kakve Sli karakteristike paralelno spregnutih pumpi i odgovatajuCih cevovoda. d) ako su pumpe razliCitih (nejednakih) karakteristika (Ypl > Yp2 ) a zanemaruju se gubici Y i Yg2 . energija u raevi R (v. Karakteristikeparalelnospregnutih pumpi: b) Ypl == Yp2 .3-24a) treba cia bude ista za obastrujna putall ko. Strujanje je turbulentno' u hiclraulicki potpuno hrapavim cevima..2 .)V 4 +[ZAB+4Ki(Kz -K1)(Yp1 -YpZ )] V 2 +B=O. (1) Eliminacijom protoka Ttl i V iz sistema jednaciIla (1). . +V2 . pri tome livodeCi konstante 2 K .2. a gubici Ygl i Yg2 ll10gu cia se zanemare.zel'tih cevOJ/oda 199 Nacrtati hidraulicku karakteristiku sprege pumpe-cevovod i ucrtati radne tacke spregnutih pumpi i svake ponaosob u sledeCim slucajevima: b) ako su obe pumpe istih karakteristika. e) Yp1 > Ypi'Ygl . RESENJE a) leclnaCine koje definisu problem su: dye Brenulijeve jednacine (postavljene za Ilivoe tecnosti u rezervoarima ALB) i jednajedriacina kontinuiteta. koje glase: .Proracu/'l s/o.2 . cije reSenje y" =5 lis zaclovoljava sistem jednaCina (1). P. c) Yp1 == Yp2 ' Yg1 .

c) U slucaju da su pumpe jednakih karakteristika. dobija se radna tacka RT. pa se tako dobija rezultujuCi protok Vc = VA + VB u tacki C. takode. linije Y'. prvo.ghR. 2 ?~'Jtoci . ali ovog puta za potisni deo cevovoda. Ove tacke se medu sobompoklapaju (RTl=RT2) zato sto su pumpe jednakih karakteristika a u vodovima do raeve gubici se zanemaruju. ponavijanjell1 postupka za celokupno podrucjeprotoka. Pavlacenjem vertikale (V = const) iz tacke D dabija se u presek:u sa krivQmYp1 radna tacka pumpe RTl.HSoj hidraulickoj karakteristici paralelno spregnutih pUll1pi YpJ + 2 ' Kada se ova 'rriva spregne sa hidraulickom karakteristikom cevovoda Yc dobija se radna tacka RT. iz radne tacke. za slucaj sa s1.2. Da bi se odredile radne tacke pojedinih<pumpi. donekle. koja predstav!ja merge/ski tldeo pumpe PI It ra(vi R Na ovaj nacin. treba ucrtati krivu Yc ' koja predstavlja hidraulicku karakteristiku cevovoda.200 ProraCYll s/ozemh cevovoda S druge strane u racvi treba da je zadovoljena i jednacina kontinuiteta V=v"j+V2 • (3) lednacine (2) i (3) su osnovne jednacine koje se koriste za crtanje hidraulickih karakteristika paralelno spregnutih pumpi. Postavljanjem Bernulijeve jednaCine za preseke racve R i nivoa tecnosti u rezervoaru E. P.3-24c je ocigledna da radnim tachE'·]' pmnpi odgovaraju razliciti r~ i V • . Povlacenjem.isprekidana linija Yp1 ' Sada se koriscenjem izraza (2) i (3) pri jednom napom sabiraju protoci iz tacaka A i B. objasnjen u Odeljku 2.r. treba koristiti energiju u racvi.ivih Yp1 "+2 i . b) Kada se paralelno spregnu dye pumpe jednakih karakteristika i kada se gubici u vodovima do racve mogu zanell1ariti rezultujuca hidraulicka karakteristika paralelno spregnutih pumpi se dobija sabiranjem protoka pumpi pri jednom konstantnom naporu. iz tacke na Y-osi.B +Yc • (4) Dakle.1.2.10b.3-24c prikazaIi je sIucaj kada je: Yg1 *. Prema tome. P. ali da se glibi<.. dobija se redukovana hidraulicka karakteristika pumpe Pl. Redukcija hidraulicke karakteristike se VIS! taka da se pri jednom protoku od napora Yp1 oduzima gubitak YgP Cime se dobija veliCina Yp1 * = YpJ . i u preseku sa krivom Yp1 *' tacka D. Cime se dobijaju: upreseku sa krivom Y 2 radna p tacka RT2 pumpe P2.0 i Yg2 = O. tada treba dobiti redukovalze karakterisfike pumpi.3-24b protoke iz tacke Atreba sabrati.2. dobija se energija u racvi YR =. iz radne tacke treba povuCi horizontalu Y=const. koja leZi na rezultujucoj krivoj paralelno spregnutih pumpi Yp1 *+2' U preseku la. Sa s1. Ovaj postupak je.. Da bi se nacrtala hidraulicka karakteristika cevovoda. Konkretno.'const u preseku sa krivima Yp1i 1'~2 dobijaju se radne tacke RTI i RT2 pojedinih pumpi. koji se nalaze na medusobnoj visinskoj razlici hR _ B . pa se tako dobija protok 2VA u tacki E koja lezi na rezultuj. treba redukovati hidraulicku karakteristiku pUll1pe Pl. koja se nalazi na rastojanju gh R _ B . P.i u odgovarajuCim cevnim deonicama ne mogu zanemariti.YgJ . Tako na pro nasI.

Cevni sistem prikazan na s1. Cevovodi su od celicnih varenih cevi sa stanjem zidova posle duzeupotrebe.06·1O:. LakaIne otpore racunati kao 10% od gubitaka na trenje.1. d2 == 600mm. krivima Yp1 i Yp2 eime se odreduju radne taekepumpi RTl i RT2.V2 (i=1. a1 =408. 11 3 = lOIan.menja nagib zato sto su hidraulicke karakteristike pumpi razlieite.m !s. d = 1m. p=1000kg!m .3-2S sluzi za snabdevanje dva grad a vodom za pice. hrapavosti zida cevi 1) == O. a) Odrediti potrebnu snagu za pogon pumpi. U preseku krivih Yp1+2 i Ya dobija se radna tacka RI.Smm. a grad B V == 500 II s 2 vode.1. Podaci: h == SOm.2. ProDlem 2. Ovom prilikom u tacki A kriva Yp 1+2 se "lomi" . -b. prvo se iz RI povlaCi horizontala (Y=COl1st).S. H == 100m.d) Kada se pumpe razliCitih karakteristika paraleIno sprezu.2). a 2 == 1636. Prema projektnim protocima slede vredIlostibrzina sttujanja . Grad A ima potrebe T~ == 800 II s. a povlacenjem iz nje horizontale Y=const i u preseku sa krivima Yp1 i Yp2 dobivaju se radne taeke pojedinih pumpi RTl i RI2.S se dobija vrednost apsolutne . '2:= 6 SIan. e) U opstem slucaju paralelno spregnute pumpe mogu biti sa razlicitim naporima. neka je J~l > Yp2 ida se zanemaruju gubici Yg1 i Yg2 .2. U preseku krivih Yp1 *+2* i Ya dobija se radna taeka RI~ Za odredivanje radnih tacaka pojedinih pumpi. na pro Yp1 > Yp2 ' a neka postoje i gubici Yg1 i Yg2 • Ovom prilikom prvo se po postupku opisanom u zadatku pod c) dobijaju redukovane karakteristike pumpi Ypj * i Yp2 " Zatim se redukovane krive paralelno sprezu..3-25.2. d1 := 800mm.5. s tim sto je tada uputnije umesto hidraulieke karakteristike tipa Y == Jeri") koristiti njen oblik /:lp == Jeri"). na pI.v=1. REfENJE a) Za eelicne varene cevi koje se duzivremenski period nalaze u upotrebi iz tabele T.3-24d). P. 2 = 3787. a zatim se iz presecnih tacaka B i C na redukovanim krivima povlaee vertikale do. tada se koriscenjemizraza(2) i (3) dobija rezultujuca hidraulicka karakteristika spregnutih pumpi -kriva Yp1 + 2 (sl. = a. preseka sa . bl 1= 20km. b) Koliko paralelno spregnutih pumpi treba ugraditi u pumpnim stanicama PSl i PS2 umesto pumpi P1 i P2 ako se raspolaie pumpama koje imaju H karakteristike YpI. c) Ako I J J je pumpno postrojenje PS2 u kvaru a u PSi ugradene pumpe iz zadatka pod b) odrediti koliki je tada protok lea gradu A. Opisani postupak za pumpe u potpunosti vaii i za paralelno sprezanje ventilatora. d) Za slucaj pod c) odrediti broj pumpi koje treba da rade da bi ka gradu A imali projektni protok. P. cime se dobija rezultujuca kriva hidraulieke karakteristike YW+2* koja se lomi utacki A. b2 == 20000.

. (V +V )=166).PI = 3.o do + 1\. d) Ako potrehe grada A.1. p2 c) Kada su pumpe iz pumpne stanke PS2.4 bar.1.. ReI = 1201l69.:.. Sa ovim vrednostima Rebroja i sa podacima 15 i d.78). ? I I 2 Ypl +Yp2 = gfJ +1.08 bar i· b. =) .1 u pumpnim stanicama PSi ugradene pumpe sa hidraulickim karakteristikama Ypi == a.. u slucaju pod c) nisu za protokom od V._ Y .1 se ugradnjom vise paralelno spregnutih pumpi.b/T2 i uvodeCi koeficijent hidra1. =10431 I s vode. sledi pratok ri.H o dT+ 1. Zamenom ovih protaka u izraze za hidraulicke karakteristike pumpi slede brojevi ugradenih pumpi u pumpnim stanieama n = Va .:.1mpnoj stanlei PSI treba da ostvari protok V =Va / n. Izjednacine (1). a shodno algoritmu 2. slede vrednosti za napore pumpi Ypl = 308. Ovi problemi u vodosnabdevanju resavaj1.1 leo 7fT + 1. v =-=1592.. . koji PSI transportuje prema gradu A.11(15 / d.5.5 J Ikg. . -bJi"2 (i=1. ill 4Ti"z ill v =_. )025 . a tada za odredjivanje koeficijenata trenja vaii izraz (2.7 leW..1 leI I va .1 d] d1 . sa kojima porasti pritiska u pumpama iznose b.2). Za resavanje ovog zadatka koriste se dye Bernulijeve jednacine. Jdgn:· 0 . Prema tome ukupna instalisana snaga iznosi P =P 1+P2 = 1398. iz bila kograzloga van pogona (V2 = 0).1. _ill 4 V . a u PS2 protok V =V. au razmatranom slucaju i iz razloga zato sto je snaga jedne pumpe suvise· velika. (i=0.. v =-=17682 o en: ] 12 2 ' s·' I c/2 n: ' S' 2 d 2n: S' ' 1 koje daju: Reo = 1561520. Q 2 .6kW i P2 = 898.~ aj bl _Y pI =8 m = V2. n a l +gh b] +Kn 2 = 10431/ s . zamenom koeficijenata trenja izrazom \ = 0.lle2 TT 2 V 2 (1) 2 Iz ovih jednaCina.7. tada odredeni broj pumpi iz PSl treba isldjuciti.4 kW. ? I va ? 'I v]72.2) tad a svaka od pumpi u p1..1. Shodno izrazu (2.202 Froracun s/ozemlz cevovoda 4 . tada iz jednaCine (1) zamenorn hidrauIicke karakteristike pumpe izrazom Yp1 = a l . koje glase: Yp1 + gh = 1.102) dobivaju se snage pumpi P I =500. sledi da je strujanje u hidraulicki potpuno hrapavim cevima. . nakon zamene protoka Til = 800 II s.1licke karakteristike eevovoda K =1! f o ~ !LCdO)4lC·_4_)2 2 Ll\. Ako s1.Rez = 1000974. sledi .1 J Ikg i }'~2 = 1436.. .P2 == 14. b) Probleme snabdevanja vodom nije dobro resavati ugradnjom sarno jedne pumpe.~.1. 1m pri cemu su n i m brojevi ugradenih pumpi.b2_ ..

C. l z = 10m.511 s. u ovom slucaju. Pumpe Pi i P2. Lokalne otpore racunati kao 20% odgubitaka na trenje. I v "'2 d T+ 1. dok se nivoi vode u rezervoarima B i C odrZavaju konstantnim stalnim proticanjem vode kroz njih. (. 13 == 10m.m Is.236 bar transportuju vodu iz rezervoara A i B pre rna rezervoaru C.v] = 1. C.8. koje imaju poraste pritiska /!. Interesantno bi bilo razmotriti kolild utrosak energije pri radu tri. I] = 6m. a povremeno tri pumpe (VI =870I/s).5.7kW. Odrediti snagu koja je potrebna za pogon pumpi. llP] = ll p2 = 0. 10 = 100rn. 2 RESENJE Iz Bernulijevih jednacina P /!.1. pa je nivo vode u njemu konstantan.k = 0.4 W pa ce ukupna snaga biti P == p] + P2 = 237.2 12 v.4.3-27 Problem 2. do = 100mm. moguca je znacajna usteda elektricne energije.8.2 "']---ct. Kako je novoodredeni broj radnih pumpi 2 < H] < 3.Proracttli sfozenih cevovoda 203 nl =V] In] I(G]+gh-KV1z ) =:2.R2 == 0. Prema tome.2 A.2. Rezervoar A je veliki.106 cm2 ! s.p] II v~ I v2 =gh] +1. hz = 3m. C.0. V= 1.v2 = 2. i jednacine kontinuiteta V == VI + V2 ' sledi veza .. to povremerio treba da rade dye pumpe (V] ==724 lis). Rezervoari imaju konstantne nivoe vode. Shodno izrazu (2. odnosno 1(S)==447. Pumpe Pi i P2 transportuju vodu iz rezervoaraA u rezervoare B i C.1.43.4 W. VI PI VI '-------~R~2~~I~~-'k RI V2 P2 V2 Slika P. d l ::: 50mm.06.10. p= 1000kg! m3 .69 bar i /!. Problem 2. Istovremeno voda se vraca iz B u C i struji iz C ka potrosacu P sa protokom V = 3.P2 == 1. IIp] = ll p2 = 0.RI = 1. Odrediti protok vode lea rezervoaru C.102) s1edi Ib==97.P2 -p-= ghz +1.h2 ::: 10m. c.3-26 Slika P. dye) pumpe mogu da "izbace" vodu do mesta racvanja cevovoda.. C. 10 = 4m. 12 == 90m.V3 = 4.63). d 2 ::: 80mm.3-26. Podaci: hI =40m.. Strujanje je turbulentno u hidraulicki glatkim cevima.2 "'7fT /!.T+ 1. a koliki pri radu svih os am pumpi.4. strujanje u svim deonicama kroz hidraulickiglatkecevi. II ::: 150m.3-27. 6 2 RESENJE: Posle odredivanja pojedinacnih snaga pumpi sledi ~ == 170 W P2 = 67. Podaci: h] = 5m. Ovde treba napomenuti da dobijena resenja vaze sarno ako ena pr.7f2' 2 (1) u kojima se za odredivanje leoeficijenta trenja koristi izraz (2. Smatrati da je.6kW.p] = 4.8..2. v = 0.

. 100mm (i=1.5.3-28. RESENlE: a) C4 = 42. i b) snagu ugi:idene ptlmpe.8.7 . Pm = 19620Pa. Nivoi vode u svim rezervoarima odd:avaju se konstantnim stalnim proticalljem vode kroz rezervoare. .7.. Slika P. .~ (-j-)5/4 (-j-)2 vI d {d + (-}-)2L l~ d II (d~ )5/4 vt4 -l 4l7P/4 }417 = 1. 200 mm (i=1. 50. Pv = 981OPa. H:::: 5m.0 II s.80. Voda se. b) snagu ugradene pumpe. vraca u rezervoar A...60. Sic =0.351ml s d Jl J J cije je brojno resenje dobijeno numericld.017ml s. C7 :::: 40. C2 =50. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A u rezervoare B. 112 :::: 20m. . d = lOUmm. SlI =0. . hI :::: 30m. TIp =0. Pajedine deonice slozenog cevovoda i=1. Podaci d. 80. h3 = 10m. U pojedinim deonicama precnika d i otpori su dati sa ekvivalelltnim koeficijentima otpora ~ (i=1..--I_gh _1_.3-29 Problem 2. CI = 5. = 200.2.8). C i D. C6 :::: 35. Cs = 45. . . Odrediti: a) ekvivalentne koeficijente otpora deonica (4) i (5). Cs :::: 9. Sv =2. h = 2m.50...02..6'. Cs =8. kaskadno vraca u rezerVaar A. 150. .3. Pumpa trallsportuje vodu iz rezervoara A ka rezervoarima B i C.204 Proracun s/ozemh cellovoda (2) /:lp d B::::. Problem 2. C4 =10.6). Istovremeno. 100. . iz ovih rezervaara. b) P = 5877 W.3 .60.29. . voda se povratnim cevima. odnosno trazeni protok liro = 8. 100. CI =10. Podaci: I:::: 5m. b) P = 7029 W. =100. C2 = 10. a p I II l[ J S/4 sledi jednaCina vI ={ B . Odrediti: a) ekvivalentni koeficijent otpara deonice (3).8 imaju precnike di iel0tivalentne koeficijente otpora Ci • Nivoi vade u svim rezervoarima su konstantIli. RESENJE: a) C3 = 3.3-29. p = 1000 kg/ m\ TIp :::: 0.2. d. C3 = 65. A=0. iz rezervoara C i B. 150. i posredstvom koga se iz jednaCine (2) dobija brzina va:::: 1.3-28 Slika P.. C6 =20.

vrste fiuida. Kavitacija pocinje kada pritisak tecnosti ima kriticnu vrednost. i obrnuto. iIi na njoj. temperature teenosti. kavitacija i dobiia ime. !cao najceSce koriscenogradnog fiuida. i to tako: sto je veei pritisak veea je i temperatura kljucanja. poveeanjem gubitaka energije itd. koje se naziva "hladno kljucanje". ito: polja pritiska.2.Mvti'acijska erozija. dode do smanjenja pritiska. vibracijama. Zavisnost pritiska kljueanja vode. na svim temperaturama. sifoni turbina. od. U tecnosti postoje nerastvoreru gasovi. . U uslovima stalnog nastajanja pare proces kavitacije se intenzjfikuje a takva kavitacija naziva se razvijenom. kada dostize vrednost pritiska isparavanja na datoj' temperaturi tecnosti. koji se nalazeu obUku mehurica. Nairne. na predlogFruda. u veeoj ili manjoj meri. Medutim. erozijom materijala. Razlog tome je sto kavitacija predstavlja veoma slozenu pojavu i to sa aspekta hidraulickih. temperature data je u tabeli 2.4. eime se stvara plodno tlo za nastajanje kavitacije. i on zavisi od mnogo faldora. ali i pored toga svi fenomeru vezani za ovu' pojavu nisu dovoljno razjasnjeni. Kavitacija je u hidrosistemima nepozeljna pojava. Pojava kavitacije je poznata jos s Inaja XIX veka. Pod kavitacijom se podrazumeva nestacionarni proces stvaranja. samo se burna isparavanje tecnosti naziva kljucanje:Sa aspekta proucavanja kavitacije interesantno je kljucanje na ruiim temp~raturaina. Najmanja dimenzija mehura. Stvoreni mehurovi pare bivaju nosf:ni strujom tecnosti. Ako se kondenzacija zavrsava blizu cvrste granice. termodinamickih. KAVI'll'AC][JA 2. Isparavanje tecnosti vrsi se. ali takvog da pritisak dostigne vrednost pritiska isparavanja na odredenoj temperaturi tecnosti.1.4. pumpe. te je otuda. iz bilo kojih razloga..4.zina. dolazi do osteeenja materijalaatase pojava naziva. Smanjenje pritiska moze biti prouzrokovano prekomernim padom pritiska ili lokalnim ubrzanjem struje teenosti. polja bJ. Kada oni dodu u polje povecanog pritiska prestaju uslovi za opstanakmehurova pare. VeliCina mehurica je razliCita i zavisi od pritiska. koja je reda . Kada pri strujanju tecnosti. povrsinskih napona. formiraee se prvi mehuriCi pare koji predstavljaju pocetak kavitacije. opstrujavana tela i s1. rasta i kondenzacije parnih mehurova. rezima strujanja. Mesta u hidrosistemima na kojima se javlja kavitacija su: usisru cevovodi. Pritisak kljucanja teenosti zavisi od temperature. Pri leavitaciji formira se parni mehur ili kaverna. hernijskih i elektricnih procesa koji se tom prilikom odigravaju. pa zato dolazi do njihove kondenzacije. Opste @ k:a!vitadji U tecnosti koja struji moze da nastane pojava leoja se naziva kavitacija. Formiranje prvih mehurova pare predstavlja poeetni stadijum kavitacije. sadrzaja nerastvorenih gasova i vremena prolaza tecnosti kroz zonu kavitacije. pri lokalnom ubrzanju tecnosti brzina strujanja raste sto je propraeeno smanjenjem pritiska. jer je praeena: sumom.1. tj. lokalni otpod.

Vrednosti koeficijenta nerastvorenih gasova koji se nalaze u vodi date Stl u tabeli 2. a samim tim i procesa kavitacije.2. vazduh CL 0. P2 .a kaviblc~ja Pod hidrodinamickom kavitacijom podrazumeva Se kavitacija stvorena snizavanjem pritiska tecnosti. vee da postoji i akusticna kavitacija koja je izazvana zvucnim talasima.206 Kavitacija velicine IflID.. na.4. S obzirom da . ...---.ma.1 vanja..ll-. Zbog lokalnog ubrzanja strnje pritisak maze da opada do Pmin (koji se ima pri vmax)' a za otpocinjanje procesa kavitacije potrebno je da bude ispunjen • PK~r~.. Za objasnjenje pojave hidrodinamicke kavitacije koristice se struktura strujanja u zasunu prikazanom na s1.1.031 0. ~~T! ~. Aka· je to smanjenje pritiska takvo da se u jednom trenutku dostigne vrednost pritiska kljucanja Pic I BiIIIIIIIIII!111111 ~ (tacka A sa dijagrama) tecnost pocil1je da isparava.4. Dakle...2 Mehur u tecnosti moze biti: gasni.v II 1111i1 rnr I AP zano.4. Pl c pocetni pritisalc.1 ~I'-c------. U kajoj je 1.1) pri cemu su: Vt .::t~:n!:::~ j:~~. 1z Bernulijeve jednaCine za preseke 1-1 i 2-2 2 2 V v2 l P1 + PT = P2 + PT + Ap . Na kraju treba napomenuti da hidrauticki naCin izazivanja kavitacije nije jedini..~j~ja~ec~ast~eza~~! JWlillIlill.4.2. 1111)1111)111. 204.~~~~:P::.2. L.89 0.· diJo agr·amima· sa s1. Kolicina nerastvorenih gasova u tecnosti odreduje se kao: (2.2.. To smanjenje pritiska maze biti izazvano prekomernim padom pritiska iii lokalnim ubrzanjem struje tecnosti.01 5 0.. Hidrodinamiclk. tach A predstavlja· pocetak procesa isparaStika 2. ·1 Homogena! 2 .2.i. Ako je centru kavitacije prethodio gasni mehur tada se kavitacija naziva ga.zapremina tecnosti. a akc je ana nastala samo isparavanjem tecnosti tada se kavitacija naziva pama..p pad pritiska na suzenju tecnost ' Dvofazni tok v1 turbulentnom strujanju isparavanje biti intenzivnije..4.2.02 Tabela 2. ~Je .1.. Smatra se da ovi nerastvoreni gasovi predstavljaju zacetnike-centre kavitacije.krajnji pritisak i CLkoeficijent nerastvorljivosti gasa u tecnosti. parni iIi meSoviti..4.2. ~~~..~rx ~~e.~r):~e:. zavisi ad stisljivQsti gasa.

pri elcsperimentalnoll1 ispitivanju ". iIi zbog opadanja pritiska. za P2 == Pk i glasi: (2.--L-. Nakon toga.4.min' pri kojoj dolazi do naglih promena koeficijenta.Sa ll1esta nastajimja najveCi broj nastalih parnih mehurova bice odnesen nizstrujno.4. .4. ako je kavitacija razvijena.p predstavlja karakteristicni pad pritiska u kome je Pk pritisak kljucanja tecnosti. Pri proll1eni vrednosti K koeficijenta lokalnog otpora za b-2% Slika 2. pri daljem smanjenju kavitacijskog broja (K < K k ) proces kavitacije se intenzifikuje.2. kao regulacijskih organa. Promene strujnih velieina idu.do minimalne vrednosti Kk. dotle da nastaje i potpuno 600 zagusenje stmjnog toka. Mehurovi pare noseni strujoln tecnosti nizstrujno se uveeavaju.--_.kaverna. Hidrodinamicka kavitacija moze biti: mehutasta.2 smatra se da je nastupila kavitacija. ~ jednog ventila dobijeni rezultati su 500 +---j--j--+i. Od broja mehurova u fluidnoj stmji zavisice koliko je smanjenje protocnog preseka i kolike ce bid promene strujnih veliCina. postifu se pri veCim priguserijima. kavitadjski fdimi radaventila.--'_. Za analizu dobijenih rezultata.I---'-L-.2) a naziva se Ojlerov broj' iIi kavltac!i:r/ci bro/ U izrazu (2. Na dijagramu se uocavaju oblasti konstantnog koeficijenta 1=0. Time -ce se narusiti neprekidnost tecnosti i formirace se dvofazni tok. 700 cak. Smanjenje kavitacijskog broja odvija se.2 a odnose se na razliCite temperature 400 radne tecnosti i za razlieite polozaje otvorenosti ventila (bezdimenzijska 300 ve1iCina I).---1==::1==. pri procesill1a kavitacije koristi se bezdimenzijski braj koji predstavlja odnos sila pritiska i inercije.2. . prikazani na dijagramu sa s1. stvorice se parni cep .2.2) Pl .8 lokalnog otpora koje odgovaraju 100 -'--. Ovaj broj se veoma lako dobija. DakIe.lokalnog otpora i do naglog povecanja pada pritiska koje je propraceno smanjenjemprotoka.rta kavitacija je ona koja nastaje u oblastima snizenog pritiska a tom prilikom celokupna oblast snizenog pritiska "nijeispunjena mehurovima. h· U vrtloznoj zoni ~ _neposredno iza lokalnog otpora.Pk == f. Zbog prisustva mehurova u poprecnom preseku protoeni presek teenosti se smanjuje. a kavitacijski broj Kk pri kojem je nasrupila ova promenanaziva se kriticnim. povrsinska i vrtlozna. Jifehura.. iIi zbog meausobnog spajanja. Tako na pI. iz vee napisane Bernulijeve jednacine.-L-.4._-'--. a ill karakteristicnu brzinu strujanja. bezkavitacijskom reZimu rada lokalnog noD 1500 1100 300 500 700 900 otpora.Kavitacifa 207 uslov Pmin :s. Kada je ventil vise otvoren koeficijent lokalnog otpora je manji pa se tada kavitacijski rdim rada teze ostvamje. kako teorijskih tako i eksperimentalnih.

mehurova i nestajanje mehurova.4.2.4 prikazan je proces stvaranja mehura na cvrstoj povrsini --eoi "iivotni put" parnog mehura pri -l\\>c) opstrujavanju tela. mm dostiZevrednost Pk" Tada mehuricu d)~ !Pmin max nerastvorenih gasova.2.analizu procesa kavitacije mehurovi se smatraju l11alim sferama ispunjenim pat·om (iii parom i gasom).4.4a) pritisak tR . Slika 2...2.4.2.4..2. Ta hrapavost potite od tehnoloskog procesa obrade povrsine.2... Naime.. a) ~ Na 81. Zbog dejstva hidrodinamicke sile mehur koji raste (s1. smeru .ina kavitacija nastaje u vrtlozrum oblastima iza opstrujavanog tela iii prolaskom struje laoz lokalne otpore. 2...4b) defotrnis(. U trenutlrn kada Slika 2. Osim ova dva naCina formiranja cel1tara isparavanja tecnosti treba naglasiti da parDi mehur moze cia nastane i u centrima vrtIoga. isparavClllja tecnosti. Taj proces stvaranja mehurova nastavlja se sve doleIe postoje uslovi oddavanja laiticnog pritiska Pk" Otkidanjem parnog mehura sa zida zapocinje clruga jaza "zivota" .2.3 Tada se na povrsini mehura desava proces isparavanja elme paro-gasni mehur raste. Pri detaljnijim analizama ip I \ \ .rast mehura. svaka povrsina je u vecoj i1i manjoj meri hrapava.4c)..2. . Na mestu sa koga se otldnuo l11ehur (s1. U tim mikrol1eravninama nalaze Se zarobljeni sicusm mehuriCi gasova koji 11 uslovima delovanja lcriticllog :==-==-==-==-==-==-==-==-==-: pritiska U okolnoj tecnosti predstavljaju centre ----------.2. KavitaciJski rnehur ce pnro nastati u centrima vrtloga.3b) takode se zasniva na prisustvu nerastvorenih gasova u tecnosti. rast . zapoCinje novi ciIdus stvaranja mehura.4 hidrodinamicke sile nadvladaju povrsinske sile prianjanja mehura za cvrstu povrsi~u mellur se otkida sa povrsine (s1. f/rtlo.4. U proceJ'U kavitacije postoje ITt' jaze: stvaranje mehurovil.2. se i izdufuje u -----. Medutim.4d). gasova noseni strujom tecnosti dolaze u zonu b) a) gde pritisak ima vrednost pritiska isparavanja. a zavisno od polja pritiska moze nastati i u drugim delovima vrtloga.3a) odnosi se na stvaranje mehurova na povrsini tela.2. Postoje dva madela uz pomoc kojih se objaslljava stvaranje celltara kavitacije.4.strujanja.. prstena iIi mrlje.2. U odgovarajucem preseku na te1u (s1.4. Drugi model (s1. Stvoreni mehurovi u tecnosti su razlicite veliCine ioblika.208 Kavitacija Povrsins/ca kavitacija se odnosi na tacno odredenu povrsinu koja u zavisnosti od oblika opstrujavanog tela maze biti ti ablilcu: pojasa. jer SD u.2. Prvi model (s1.2. Pr/la jaza kavitacije . u ostalom l11ehuricu pare 11a zidu.nastajanje melmrova i kaverDi ima meharuzam koji se zasniva na prisustvu nerastvorellih gasova u tecnosti.4. MehuriCi nerastvorenih ----------. koji se nalazi na zidu raste zapremma na racun isparavanja tecnosti. za kolikotoliko jednostavniju . ali i od uslova eksploatacije. njima pritisci najmanji.2.4.

vee samo oni koji iscezavaju na njoj iIi blizu nje. U strujnim sistemima i masinama erozija povrsinanastaje zbog kavitacije u hidraulicnim sistemima iIi zbog udara kapi u parno-turbinskim postrojenjima.ftilSkog slo/a Tlla/erYLlla!cojlje izlozen kavitacyz: Preciznije. 2. Tada pritisaic raste (priblizno) do vrednosti p =: pew. Ako se sa R oZl1aci poluprecnik sfernog mehura.3. u parovodima u kojima para struji velikombi:zillom.1b.2. s obzirom da se pri kavitacijskoj eroziji ullistava . upravo po uslovima koje namece pritisak (ptRt i obrnuto pt Rt). Rast parnog mehura odvija se do trellutka postizanja minimalnog pritiska Pmin' i tada je poluprecnik maksimalan i iznosi BOla.odnosi povdinski sIoj materijala. kavitacijska erozija nastaje na OHom delu povrsine materijala koja je dugotrajno izlozena procesu kondenzacije mehurova. Naime. Upravo iz tog razloga proces erozije bice objasnjen uz pomoc eksperimentalnih rezultata postignutih u oblasti udarne erozije. tadace nizstrujll0 R da se menja.lTeca /aza. tj.gUstina tecnosti ie . Usled toga na mestima kolapsa mehura naJ'Iqju lokaltzi hidro-udadpropTtlceni !taglli-n lokabui!t poras/om prdiska. Otkinuti mehur struja tecnosti nosi nizstrujno. J aSIlO je. Tom prilikom leap se deformise i ima oblik prikazall na s1. Kavit21djslka ~Jrozija Pod !cavdad/skom erozijom podrazumeva se plVces rtlZa!"tlT{/a POVr.4. Kod dugotrajnag procesa kondenzacije mehurova na cvrstoj povrsini ona ce biti ostecena. ako se u pari nalaze kapi vode. u cvrstu .Kavitacija 209 kavitacije uzima se u obzir i odstupanje stvarnog mehura od idealizovanog sfernog kroz tzv. kroz uticaj na pritisak. uslovi za opstallak parne faze prestaju. ili blizu nje. proces identican kavitacijskoj eroziji.brzilla zvuka. Pri kOlldenzaciji mehura zapremina parne faze se trenutno smanjuje. da je kavitacija nepozeljna pojava u hidrosistemima i da se protiv nje treba boriti svim raspolozivim sredstvima. pri cemu su: P. i pored toga. jer je pritisak taj koji dovodi do nastanka kavitacijskih mehurova. dahle. a u tu zapreminu velikom brzinom ustrujava tecnost. Aka se kondenzacija mehura zavrsava na cvrstoj povrsini. i tada llastaje kondenzacija mehura .3. pa ce sila pritiska koja deluje na metamu p()v~~inu biti P =: pr 2 rc. Od trellutka kada se u tecllosti postigne pritisak P > h.metalnu povrsillll.Kako je . Zato je u hidrosistemima oJ'novno ne dozvoliti opadanje prdiska do !critiCize vrednosk Medutim. kada dolazi do rasta pritiska (nailaska struje dvofaznog toka na pumpu iIi aa geometriju u kojoj se presek siri) nastaje proces smanjellja parnog mehura. brzinom w. Svi mehurovi koji se kondenzuju ne ucestvuju u razaranju povrsine.' Posle ovog stanja. a taj praces se naziva kavitacijska erozija. tada pri udant lcapi u cvtstu povrsinu nastctje udarna erozija. tad a je ta povrsina izlozena dejstvu velike sile na maloj povrSini.. faktor oblik mehura. Kako se kOlldenzacija mehura obavlja trellutllo to se obicno kaze da je meltar tScezao iIi da je doziveo kolaps. Posmatrace se udar kapi vode.4. U principu glavna borba protiv kavitacije odigrava se na hidrodinamickom polju.ako sezna da na nekim opstntjavanim povrSinama moze doCi do kavitacije tada se erozija materija ne maze spreCiti ali se moze ublaziti odgovarajuCim postupcima povrsinske zastite materijala.

Pri uslovima razvijene udarne erozije (kavitacije) impulsi pritiska su veoma veliki i desavaju se u vremenu t = Rw / 2c 2 .-'---r--.3. 500 sa oscilograma pritiska (s1. Mehanizam erozijskog razaranja povrsinskog sloja prikazan na s1.4. u cilju zastite povrsinskog sIoja vIsi se.2 materijala. Zato ee se udar kapi osetiti u povrsinskom sloju ZONA UI1CAJA lJTIARA materijala.IE' sastoji se od tri faze.4. Druga faza je propracena maksimalnombrzillom erozije.to ce cvrsta povrsina biti opterecena velikOll1 silom na izuzetno maloj 200 -11---1-"--+---1 povrsini. Zbog toga se u povrsins!<om sloju desava kontinualni proces promene naponskog stanja i slabljenja medukristalnih veza. U t (IlS) ovoj zapremini dolazi do a) b) promene naponskog stanja Slika 2. na primer' kodcelika. Ipak. ta povrsina metala biva "bombardovana" impulsima sile P.1 Clrne medukristalne veze metala na nekim delovima slabe a na nekirn ojacavaju.4.kojima sua. tacnije u zapremini a 'Q---. gotovo trenutan.4. katodna .1a) jasno uocljivo da je rast pritiska veoma veliki. pri cemu je gubitak mase materijala prikazan kroz visinu erozijskog sloja . dovodi do razaranja povrsinskog sloja.3. i kavitaciji sarno je pitallje vremena kada ce nastupiti razaranje povrsinskog sIoja.2.--='--'~. asamim tim i malcsimabtim ptbitkom mas-e. sto dovodi do odlamanja povrsinskih delica metala. Proces kavitacijske erozije propraeen je. koja se naziva lizlcubacioni period propracena je promenama naponskog stanja povrsinskog sloja i ona predstavlja "pripremu" za proces erozije. Opisani proces nastajanja udarne erozije potpuno je identic an sa procesom kavitacijske erozije. Prva faza.pri razvijenoj 400 -tt--y--f-----r---I p (bar) 300 - 2.210 Kavitacija 600 "::'--. +l-'t---+---+-_.3. dakle.u . tj. bez obzira ntll'ljegov leva/ltel i mehanicka svoJ"stv~ duzi wemenslci period ne moze odoletl: Dakle.2.---I a 10 20 30 ogranicenoj tackama ABD.. gotovo trenutno.3. Mvitactj"slcoj (iii udamoJ) eroztji mjedal1 matertjill. jer je u njoj veoma mali gubitak mase. ali je i dalje proces intenzivall. Za brzinu erozije nekog materijala mogu se upotrebiti vremenski periodi 12 iIi t3' Tada su visine t slojeva erozije u ovimperiodima: 1 = at+IE2 2 ~~------~--------~ i 13 = bt + IE3 . starn razlikom sto je kod kavitacijske erozije impuls sile pritiska izazvan kondenzacijom parnog mehura. Treea faza okarakterisana je' smanjenjem brzine eroziie. povdinskim razaranjem materijala. tj. b i odsecci na osi fE2 i IE3 konstante koje zavise ad vrste Slika 2.

.

deluju na mehur moze se postaviti i jednaCina za vertikalni pravac a sto ovde nema potrebe raditi.Po)Vg .212 Kavitacija iz jednaCine (1) sledi (2) Pritisak gasa u pocetnom stanju ravnoteZe mehura odreduje se.2. pa je zato ovaj proces izrazito nestacionaran. jer je za njihJ = O. Za specijalne slucajeve promene stanja: 1'1=1 . nalazi se gasni mehur sfernog oblika ciji je poluprecnik R. upravo. dobija ° \ 1 b) Slika P. Sve eve sHe su promenljive zato sto se u tolm vremena dimenzije mehura menjaju. Sferni mehur. poluprecnika R. Za kvazistacionarnu ravnotezu sila koje . iz jednacine (2). ' (3) koji za vrednost minimuma funkcije if-=O) daje pritisak 20 1 ( 2. P. pritiska. Kontaktl1a povrsina izmedu mehura i rayne povrsine je krug poluprecnika r.Pp +201 Ro' Iz uslova minimuma funkcijeJ. i iznosi Pgo == Po .R (311 PgoRo)'. Na ravnoj povrsini. potiska. Ovde treba napomenuti da za vrednosti funkcije f > 0 mehur raste. Problem 204m2. u tecnosti gustine P koja je pod pritiskom p. pri stvarnom kretanju paro-gasnog mehura na njega deluju sledece sile: teZlne. . Kontakt mehura i povrsi ostvamje se preko kruznepovrsinepoluprecnika Ro' Pri opstrujavanju tecnoscu mehur se U poduzl1om pravcu deformise osnosimetricno. == Ro ip == Po. shodno pravilima 1Z Odeljka 1." K 2 0 0\.sledi jednaCina ravnoteze 2 (p.pr n_ 2rn0sin8 = iz koje se. smanjuje.4-2 Problem 2. iz izraza (3) i (4) lako bi se dobila odgovarajuca resenja. Po' 0. Ovom prilikom u detaljniju analizu ovih sila se nece ulaziti. II.2. a za f < 0 se j . Kad stvarnog procesa kretanja i msta paro-gasnog mehura kvazistacionarni model ravnoteze si1a nije potpun. posredstvom veze sine = r I R.1=0.4-3. 0 \1/(311-1) (4) PK == Pp +T(3n -1) 3n-p R a gO 0 Vrednosti koje daju izrazi (3) i (4) mogu se nazvati i kriticnim. I~ p.4-2b). RESENJE: VdeCi analizu sHa koje deluju na mehur (sl. a na njoj je povrsinski napon 0. Naime. nalazi se na idealno glatkoj povrsi. Odrediti zapreminu gasl10g mehura ako je gustina gas a u njemu Po' Poznate velicine su: R. viskoznog otpora i povrslnskih napona.62. inercije. jet je tada: . dobija se poluprecnik R . 8f loR == 0.izotermske i n =1( adijabatske.

..Kavitacija Proizvoljni polozaj mehura odreden je uglovima nagiba8 1 i 8 2 .. 0'.2.(e] . jer je u tim presecima pritisakminimalan. .. otpori u usisnom cevovodu su veliki. Dakle.4. su ==: -- P" r ~-~ = pC5"Rodcp = 2RoO' fn cos8 cosep dep = 2RoO' fn cas(S] ---n-cp)' coscp dcp 0 0 2 2 =2RoO' foL cose] COS(--n-cp)+sin81 sin(--n-cp) j"coscpdcp ar e] -e 8] -e 1 = 2RnO' e -8 (8] -8z ) -n 1 / 2 sin8 0 • (sin8] + sin8 z)..2.4-3.. + p}.4-3 povrSine tecnost . RESENJE: Poluprecnik kruzne povrsine. osno__.8 2 )cp In. pa ce povrsinski naponi u horizontalnom i vertikalnom pravcu biti: 0'" =0" cos8· coscp i O'y =0" sine. Odrediti sile koje deluju na mehur u horizontaillom i vertikalnom pravcu a koje poticu od povrsinskih napona.mehur odreduje se kao: 8 = 8] . Pumpa ce raditi u kavitacijskom reZimu zbog jednog od sledecih razloga: . U tom polozaju ugao nagiba kontaktne Slika P.. 8 0 .P. sile koje poticu od povrSinskih napona. PovrSinski napon izmedu zida i mehura je 0'. s:n O'yRodcp = 2RoO' s.s e cos <p Ro = Rsin8 0 • Zbog opstrujavanja gasnog mehura sferni oblik se deformise i ima. u . Kavitacija 11 pumpama Kavitacija leao pojava prisutna je i u pumpama i ona u njima nastaje zbog smanjenja pritiska u usisnom vodu kada pritisakopadne dokriticne vrednosti.. na kojoj se ostvaruje kontakt mehura i povrsi je IT c~. Obicno se kriticni pritisak . Py = 1 2. eventualno zbog prelaznih procesa u hidrosistemu (hidroudara). Poznate velicine su: R.81' 8 2 . <p proizvoljnom trenutku vremena.-..cnosti postize u presecima gde tecnost ulazi u kolo.cos8]). simetricni oblik prikazan· na sl. usisna vis ina (visinska razlika izmedu nivoa tecnosti u rezervoaru i usisnog otvora pumpe) je velika. a deluju u horizontalnom i vertikalnom pravcu.4.. Ukupna sila koja potice od povrsinskih napona jeP~ = ~ P. 213 -----.na prednjoj i zadnjoj ivici mehura.pritisak isparavanja te. sin8dcp =2RnO' 8 ~8z sinElo(cos8z . . eventualno zbog prelaznih reZima rada pumpe. .

o'-:"-:--O-: I IY /1ll'~ 1 I I I ·1 I ' -J!-o-:. 11-2% '1 . Za ovaj polozaj pumpe postavlja se BernuIijeva jednacina. (1) u kojoj je svaki clan dimenzije visine.! li kr b) a) c.. Pa PI I:lP g -=-+H+a .av!tacijski reZlml racia I "-r. pri kojoj dolazi do kavitacije.3).4) J 2g pg' S obzirom da je kavitacijski rezim rada pumpe nepozeljan. sve karakteristike pumpe (s1.2.4. ako su neki od uticaja spregnuti. 1z jednaCine (1) dobija se visina postavljanja (u odnosu na nivo tecnosti u rezervoaru) pumpe Pa . nije dovoljno da sarno bude zadovoljen uslov Hk > H pa da pumpa pouzdano radio Zato se uvodi pojam kavitac(j:fke rezelYe pumpe (visina 1:1 h) koja predstavlja visinu na koju pumpu treba postaviti u odnosu na visirm postavljanja pumpe sa kavitacijskirn rezimom.--c--<.214 Km'itacija iii.2.--:~ 1"""'-/.4. Frvo ce se H 1p I 11 i FA !=--. pg pg . U jednaCini (1) sa I:lp g oznacen je ukupan pad pritiska u usisnom cevovodu. Zato ce se OVOln llticaju posvetiti vise paznje. dobija se iz jednaCine (2. jer se pri njemu menjaju.3) Kada raste visina postavljanja pumpe pritisak opada.4. tose pri postavljanju pumpe mora voditi racuna da bude zadovoljen uslov Hk > H.I _:~_:_:-:-:{ bez~. a koji odgovara bezkavitacijskom rezimu pumpe. 12g pg v. koja glasi 0 0 . U polozaju kada je visina postavljanja pumpe Hie (polozaj K na slici) pritisak dostize vrednost pritiska isparavanja tecnosti Pic' Gime zapoCinje proces kavitacije pumpe. Uticaj visine postavljanja pumpe na pojedine clanove energijske jednaCine (1) prikazan je na s1.4. i to naglo.4 posmatrati "normalni" polozaj ugradene pumpe. Na pojavu kavitacije u pumpama presudni uticaj imausisna visina. koji se odrednje primenom izraza (2..+ ..' oznacen sa N.4. Kriticna visina postavljanja pumpe. Za odredivanje ove visinske razlike postavlja se Bernulijeva jednaCina.4a. U tu svrhu analizirace se polozaj ugraaene pumpe prikazane na sl. za preseke ulaza u pumpu(1-1) i kolo (K-K).PI v~ I:lPg H==---a\--pg 2g pg 0 (2. pale.:) Slika 2. za nivo tecnosti u rezervoaru (0-0) i ulazni otvor pumpe (1-1).4.1. Meautim.25).4.2AAc). pa da pumpa irna siguran bezkavitacijski fdim rada. za vrednost pritiska P1 == Pk' i iznosi: 2 I:l'Pg vI a ---o(2.-»1 I I 11- ffi-t -----<>-j P rL_W_-! .

4.rezim rada pumpe dovodi do erozije kola i drugih delova pumpe koji su izlozeni udarnim pojavama izazvanim kolapsom mehurova. Amplitude ovih oscilacija pritiska $uvece ako je pritisak manji i ako su kavitacijski mehurovi veci. Glavru teren borbe protiv kavitacije .L-i~iz_n_o_s_i_ _ _-. a ne presek ulaznog otvora pumpe. to sledi izraz za kavitacijsku rezervu pumpe 2 ll+a ::i. ali osrednjavanjem po vremenu one imaju sinusni oblik._4_.Pk +a j ::i. koja se dobija iz izraza (2.h =. PI .. .(protok. !J. i zato bi proizvodaci pumpi u svojim katalozima obavezno trebali da daju ovu karakteristilru.kavitacijski. (2. te se zato karakter hidraulickihkarakteristika malo menja.4. iz bilo kog razloga. a s druge strane.4. tad a postaje znacajne oscilacije ulaznog (pJ i izlaznog (P2) pritiska pumpe~ Oscilacijeulaznog pritiska su dominantne i one se u prigusenom obiiku prenose na izlazni pritisak.4c. snaga i stepen korisnosti). Zatokavitacijski reZimrada treba izbegavati i protiv kavitacije se treba boriti. Pri bezkavitadjskom· re~i:inu rada prolIlena visine postavljanja pumpe ne utice na hidraulicke karakteristikepumpe. Kada dode do promene ovih lcarakteristika za 1-2%(presek II). za ostvarivanje bezkavitacijskog reZima rada pumpe potrebno je pumpu postaviti na visini H s H dop ' Ukoliko pumpa.=.--. PI = PJ (t) i P2 =P2 (t).5. Daljim povecanjem visine usisavanja pumpe zapocinje procesJeclvitacije koji na pocetku nije toliko intenzivan. Ako pumpa radi duffi vremenskiperiod u !cavitacijsJcom re. Daljim povecanjem usisne visine pumpe kavitacija je tolilco intenzivna da dovodi do nagle promene hidraulickih karakteristika. radi u kavitacijskom reZimu.6) DakIe. tj.Kavitacija 2 2 215 pg 12g pg Ie 2g Ovde treba napomenuti da je presek ulaza u kolo pumpe (K~K)merodavan za pojavukavitacije u pumpi. Proces kavitacijskog i bezkavitacijskog reZima rada pumpe prikazan je na dijagramu sa sl.3) i (2r-. (2. Postojanje ovakvih oscilacijapritiska u pumpi uricu na pojavu suma i vibracija pumpe.4.Pk +a :!. jer jePIe <Pl' S obzirom da se kineticka energijastruje preseka K-K moze zanerrmriti (?1) u odnosu na kineticku energiju struje ulaznog otvora 1-1. Ova konstantnostvaz~ do preseka 1. Kako oscilacije pritiska zavise od vremena. Oscilacije pritiska u vremenu su stohastickog karaktera.2. to se potvrdujeda kavitacija predstavlja nestacionarnu pojavu.zim14 J'lgurno ce doCi do razaranja materijala i do ostecenja pltmpe. koja se uobicajenom terminologijom koja vazi za pumpeozhacava sa NPSH (Net Positive Suction Head)..L+ M .ftene visine postav(janja pumpe (polozaj D na slici). tada sesmatra da je kavitacija potpuno razvijena. uvodi se pojam dopu. napor..5) pg 2g Kavitacijska rezerva pumpe odreduje se eksperimentalnim putem i predstavlja veoma vaznu hidraulicku karakteristiku pumpe. 1z razloga sigurnog obezbedivanja bezkavitacijskog reZilIla rada.

Pv Pk 1 .10-4 °e l • Dati su podaci: d == 150mm.llacijone armature.d. .' - RESENJE Prema zadatom protoku brzina strujanja u usisnom cevovodu iznosi: v == 4V I d 2 1C == 1.70m.4. za zadate temperature.4. Na osnovu dobijenih rezultata sledi da temperatura tecnosti ima presudnu ulogu na visinu usisavanja pumpe..to)] == 972 kg / m • Pritisci kljucanja vode. Konacno.r. Slika 2.9.4-4 Gustina vode na temperaturi od 80°C iznosi: 3 Pso == P20 / [1 + ~(t . v d .6) dobija se dopustena visina usisavanja Pa .. a) Odrediti potpritisak Pv ' koji treba da vlada iznad vode u rezervoaru. l. P a> Pk' p.za t:= 20°C..216 Kavitacija pumpi je pravilni izbor visine usisavanja i smanjenje usisnih gubitaka. P20==998kg/m\ Pa==lOOOmbar.k+/vd)T== ~761mm. Su' (.h == 6m. 0 b) Rezervoar je otvor~nprenia atmosferi Pv "" 0 .4-5.. RESENJE: U kavitacijskom Jeiimu rada u presekll (1-1) ispred pumpe postize se vrednost pritiska kljucanja vode Pk' Za ovaj rezim rada. za Hdap= Pig L\h-CSu+(. . protokom V.d n iz koje slede rdenja: a) za potpritisak II rezervoaru \ \ \ . c) Rezervoar je otvofen prema atmosferi. 0 usisnoj visini vee je dostareceno.4-4. Borba protiv kavitaCije na terentl smanjenja pada pritiska ima oJ'novna pravila ito su u tlsisnom vodu ugradivati stc manje lokalnih otpora i potpuno izbegavati ugradnju regl. /"=0. Odrediti V~ V protok kroz pllmpupii kome ce pllmpa raditi u k kavitacijskom rezimll.. .k=0.02.:. odnosno da za vece temperature tecnosti pumpa mora biti potopljena.A tHdoP 1==3m'~u==3.5. Pumpa usisava V == 20 11 s vode.1. Slika P. Odraditi dopustenu visinutlsisavanja pumpe ako se usisava voda temperature: a) to == 20°C i b) t == 80°C. I. Koeficijent temperaturskogsirenja vode je ~ == 4.. Kavitacijska rezerva pumpe jet..Pk.A Poznate velicine su: V.5. su Pk20 == 2337 Pa i Pkso == 47360 Pa. ' _-11-_-".V' ~k' A. t==80°C.. prema tabeli 2. primenom izraza (2. vazi Bernulijeva jednacina Pa .13 m! s..2 -) (1) P P 2 uk. da bi se ostvario kavitacijski fdim rada pumpe.:c. Problem 2.4.4 . Pumpa usisava vodu iz rezervoara.. 1 4V 2 .2. d. ProlJ/en8 2. P Odrediti pri kojoj se Vtednosti koeficijenta lokalnog u otpora ventila u pumpi javljakavitacija. k -1. pri cemll je visina usisavanja H.--'-"-+gH=-+-(s +S +s +A-+l)(-.:. za preseke 0-0 i 1-1. I v 2 {3.. H..

otpora ovog ventila menja se po h1---""k-~""':'-'--~<f-'-(iDH){I-zakonu sex) = A I Ax.@%%~~ A :_______ \!!/~'. gde je prema tabeli 2. I =lOm.u +Slc +S" +/c"d+ 1)(d 2 ' 7/ 2 .Pic +pgH)( 4V) -(Su +Slc +/c"d+ 1) . i b) strujanje je larninarno. je h .4-6 11 f 32(/ J + 12 )v d2 + Kriticna visina.. Izmedu rezervoara A i B nalazi se hidraulicka natega (prosti cevovod)..4-6. ~ . Pumpa usisava vodu iz rezervoara kroz usism cevovod u kome se nalazi venti! v.4. Odrediti . A =d rc /4 povrsina poprecnog preseka cevi a Ax povrsina trenutnog otvora ventila. t=20°C. A.+s.(Su +Sk+ Ad) J1I3 = 3. d 2rc '2------------------------1--V=T p(Pa-Pk+pgH)/(Su+s.+A(/J+12)ld+l' b) za laminarno strujanje .. .. p . d 2 rc V=4 Su+S.5..%m%mdmi%i.Kavitacija 217 PI' =Pa+ pgH -Pic -'2({. Sk = 0. V.~:-. 1 P gh = 2337 Pa. u sledeCim slucajevima: a) strujanje je turbulentno sa konstantnim koeficijentom trenja /c. u i/i I?< ~.'O. d=50mm. .032 . ako je protok vode ~ "" 4 II s. ~.1 za t=20°C pritisak kljucanja Pk .~ p ~ b:::/. 4~ ~ b) za koeficijent lokalnog otpora ventila 2 d rc 2 I .A. 11' 12 .4-7 = lbar. d 2 rc 1 V = 4 Su +Sk + H Slika P. Poznate velicine su: d. Su' Sic' • hkr RESENJE' Protoci kroz cevovod su: a) za turbulentno strujanje ~~------------2gH . I~ ~ ~ V- \Ax su: P a Slika P. ~ odnos povrsma A / Ax pn kome ce doCi do kavitacije ventila.+A"d+ 1) Pro/Jlcm 2. C) za protok kroz pumpu . za oba rezima.5. =¢o --.Pa .02. Svlc =p(Pa .~ . Koeficijent lokalnog l. A Ax [ RESENJK = (~/ A)2 2 (Pa-Pk) . Su =0'. gde je \ =.d. Odrediti protok kroz nategu i kriticnu visinu hkr da natega radi u bezkavitacijskom rezimu.4-'1. Dati podaci V· 2 =_==== =:=::= .Pk kR - pg Problem 2. ~ Pa' Pk' p. h=lm.2.. laoz koji struji tecnost gustine p i viskoznosti v.2.mi%i.

postavljene za presek 1-1 i A kontrahovani presek K-K. Staciionsr1ll3 istic:!ll.1. takvi otvori se nazivajumalim. iii. pak.. + 1 .1) pn cemu je cp:::: 1/ brzinski koeficijerit. pg. takav otvor kad koga je brzina strujanja u preseku konsal1tna.Jr.. P2 v 2 gde je r. Ovu podelu treba uslovno shvatiti jer. zbog dejstva: inercijskih sila. po analogiji sa brzinom slobodnog pada tela sa visine H. . /:1P.P2· .··v·2g(H +-) .5.1 koji se l1alazi u vertikalnom zidu.P2 karakteristiena razlika pritisaka. a 8to zavisi od mesta gde se otvor nalazi. dalde.. bez obzira na veliCinu. 2. postoji promena brzine ali takva da je mala iIi zanemarljiva. Ovde treba napomenuti da prva interesovanja za istiCanje kroz male otvore poticu od Toricelija koji je.koja glasi: Slika2. . odnosno naCin odredivanja protoka.2.. struja nece moei da prati geometrijll otvora vee ce se protoeni presek suzavati.2g(H + .) = cp. Otvori kroz koje se vrsi isticanje dele se na male i velike. J (2.smanjenje protocnog preseka naziva se /contra/cq/a.koeficijent lokalnog otpora suzenjamlaza definisan sa prvom nizstrujnom brzinom v i u kojoj je koeficijent lleravnomernosti a.+l)T' PI .lIlja klioz malle o1l:vore Pod malim atvarom podrazllll1eva se.v =-1 .64.. Ova suzenje . .. pg . presudnu ulogu ima profil brzina.1. dobija se brzina strujanja u kontrahovanom preseku P1 . Ocigledno je da se izraz za teorijsku brzinu isticanja veoma lakoInoze dobiti 1Z izraza (2.5. Nairne.'edtm Ie lsti o/vor moze biti imali i Felt/a.. ako je profil brzina po visini otvora promenljiv.. Ta konstantnost protoka ostvaruje se vrernenskorn nepromenljivoscu polja pritiska.1) za slucaj da su rezervoari otvoreni (PI:::: P2 :::: Pa) i da je gubitak strujlle energije If+l - . k == 1.:t{cije koji predstavlja odnos maksimalno suZene povrsine (presek K-K) i povrsine otvora kroz koju se vrsi isticanje. .. . a to je one kod koga je protok konstantan.. tada je ree 0 velikim otvorima. na dubini Hod nivoa teenosti u rezervoaru A iznad kojeg vlada pritisak P1' Nakon otvaranja malog otvora nastupice isticanje tecIlosti u prostor pod pritiskom P2' Pri isticanju kroz mali otvO! ostrih ivica. Ako je profil brzina po poprecnom preseku otvora uniforman. i suprotno.. Kod avihotvora osnavni problem je odrediti protok fluida.5. a opisllje se koeficijentom kontrq.5.p:::: PI .1.218 2050 STACIONAlRNA ISnCANJA KROZ MAlLE OTVORE I NAGlLAVKE U ovom Odeljku razmatrace se stacionamo isticanje.5. 1z Bernulijeve jedhacine. odnosno nepromenljivoscu karakteristienih nivoa teenosti u rezervoarirna. . U tu svrhu pasmatra se kruzlli otvar sa s1. . izveo izraz v T :::: . Za otvor kruznog poprecnog preseka koeficijent kontrakcijeje \1'= Ak I A = (d k I d)2 = 0.J2gH za teorijskubrzinu isticanja.· ab.1 p+gH=-p+Cr..

5. naziva se inverzija mlaza.5. Medutim.97. . dolazi do znacajnih deformacija oblika protocnog preseka Slika 2. ako se radi 0 pravougaonom otvow dimenzija a x b tada potpuna kontrakcija nastaje ako se otvor nalazi na veCim rastojanjima od 3a od dnai 3b od bocnog zida. i to veoma brzo.. tj.::: ~ =-i-~::: IJICP I (2.5. pri velikim Re-brojevima brzins.2. a najuticajniji su: oblik i veliCina otvora. odnos povrsina kontrahovanog preseka i preseka otvora.5. polozaj otvora u odnosu na nivo slobodne povrsi i U odnosu na bocne zidove rezervoara. viskoznost tecnosti.2. Kontrakcija moze biti potpuna i nepotpun~ a 8to zavisi ad polozaja otvora u odnosu na nivo slobodne povrsi i u odnosu na bocne zidove i dno rezervoara.1) sa cP je oznacen brzinski koeficijent. posle preseka K-K. pa se isticuCi mlaz u potpunosti ne defotniise.99. Nairne.+1 i u sebi obuhvata hidraulicke gubitke nastale pri isticanju.1. I!::.=0. tada do izraiaja dolaziuticajcvrstih granica. a obicno se uzima cp=0. Koeficijent kontrakcije predstavlja. Za male lanzne otvore koeficijent kontrakcije ima vrednost 1JI::::0. koeficijent protoka. Ova promena deformacija mlaza. u odnosu na osnovni presek otvora. koji predstavlja odnos stvarne i teorijske brzine isticanja. Pri isticanju kroz male otvore ostrih ivica. moze dosta dObroda se sracuna primenom Kirhofovog obrasca IJI =n / (n + 2) =0..5. Koeficijent kontrakcije. i s1. U izrazu (2. Mnozenjern brzine v sa povrilinom Ak dobija se izraz za pratok V::: v Ak = \jJcpA 1r-2g-C-H-+-b.2..1.96+0. ako je u pitanju kruZni otvor precnikad i aka se otvor nalazi na rastojanjima veCim od 3d i od dnai od zida tada je kontrakcija potpuna.62. odnosno v 1 cp----(2.jC. pa se takva kontrakcija naziva potpunom.64. tada je isticanje neometano.4) .2) u kome je !J. zato se 'takVa kontrakcija naziva nepotpunom. za l-~ male kruZne otvore ostrih ivica.1.5. 2 Pri isticanju. odnosno da je tecnost savrSena. iIi. Koefieijent protolea predstavfja proizvod koefteijenata kontrakefie i brzinskog koejic!jent~ oc/nosno predstavfia odnos stvamog i teorfiskog proto/ca. 1.v T .611..=0.. Ako se otvor nalazi dovoljno daleko i pd nivoa tecnosti i ad zidova rezerv()ara. I!J. tada se mlaz deformise kao sto je prikazano ria s1. ako je isticanje kroz kvadratni otvor. a presek maksimalne kontrakcije K-K (s1. ako je otvor blizu dna iIi bocnih zidova rezervoara.k:i koeficijent ima vrednost cP= 0. pa je tada koeficijent protoka !J.A i2g (H + tJ. Na pr.p ) ~ pg ~ pg (2.3) i po svojoj fizickoj sustini ima vrednost 0::. Ova velicina zavisi odmnogih faktora.2 mlaza.5.S/aeionama is/ieanja KrOZ male oil/ore i naglavke 219 zanemarljiv (. kako je vee receno.-P-):::!J.1) nalazi sena rastojanju 1=d12 od otvora.

=vID2n 14 i izraz za koeficijent kontrakcije \!flc == (d / D)2.:-. pri Re :::l 300 koeficijent protoka ima 10' 10' 10' 10' maksimalnu vrednost koja iznosi ~l 10' Re 10' =0. a naroCito u bocnim clelovima preseka 2-2·. 2.. Slika 2.0.2 kroz koju se vrsi isticanje.-+(~ ? 2 Sp ..3 l.696.-+1)p p 2 p D 2' u kojoj su koeficijenti lokalnih otpora ~ .postepenog suzenja i Pa Pa r v~ -+gH=-h. Za odredivanje protoka koristice se: BemulijevajednaCiria za preseke 0-0 i f . precnika D. Kad malih otvora 05trih ivica 1.5)povezani relacijom ~uv.j1 i)..5.1. 1 ..kat viskoznosti je toliko izrazen da prakticno nema kontrakcije mlaza (\!f =1).. sa 81.d Naglavci su kratke cevi koje sluie za povecanje koeficijenta protoka. za veoma male vtednosti Re-broja (Re< 25) efe. 4 (~u (2.pv.5 -h~-+--·---!--+s1.5.l su prakticno konstantni..5.postepenog \ \ .220 Stacionama isticanja hvz male o/vore i nag/aI-lee Kod kruZnog otvorainverzni mlaz imaoblik elipse. zbog dejstva inercijskih sila. 12 koja izrazava jedl1akost odgovarajuCih gubitaka prosirenja koji su sa koeficijentom lokalnog otporausisa strujne energije. jednaCina kontinuiteta vd 2n 14 =. trece.v2/2+C. i tad a se u prostoru izmedu kontrahovane povrsine Slika 2.5) . za Re> lOs koeficijenti: cp. koja u· preseku K-K ispunjava kruznu povrsmu precnika d.5..-dominantan uticaj na koeficijente: brzine.. shodno kojima slediprotbk . a samim tim i protoka.5. Kada se mlaz dovoljno udalji od otvora.. I VI +11.0. neprekidnost mlaza se narusava i nastaje kapljicasto strujanje. kontrakcije i protoka ima Rebroj.-. Za objasnjenje rada naglavka posmatrace se cev.2 strbje i zida cevi formira vrtlozna zona u kojoj vlada potpritisak Pv Cijim se dejstvom povecava protok. :: :::==:===~f--_~-~NTmI-r~~..3.. dIugo..1.. Analizom dijagrama dolazi se do sledeCih zakljucaka: prvo. Povecanje protoka prim~nom naglavka moze se tumaciti na sledeCi nacin: pri ulasku fluidne struje u cev nastaje kontrakcija struje. za male kruzne otvore 08trih iviea. 12 =C. Karakter promene ovih koeficijenata.2. D 2n V = J-l--J2gH . u funkeiji od Re-broja (po Altsulu) prikazan je na dijagramu sa 0. i. .

Daljim smanjenjem duzine naglavka ( 1/ D ~ 0) koeficijent protoka uzima vrednost j..475 0.947 0. '. /' ZAOBLJENI ~.-.l.. .2.947 0.2).66 8. Problem 2..97 O.f'. a(O) J.4 16... koeficijent protoka se odreduje primenom i:l.-.5. a istovremeno je fluidna struja ispunila ceo izlazni presek cevi.873 0.938 0. /I=:::: J-l. Ako se u OVOID ia:azu zanemari trenje. Podaci: ~=O.920 0.66 3+4 5 6..62.857 5 8 0. tada se dobija koeficijent protoka naglavka .06.L_.725 0.: lid 1. \ ~.908 0. \jfk = 0..450 0..zona potpritiska. ~. ~ .5~1..-. .761 0.. kOllUSni (konvergentni iIi divergentni) i zaobljeni. ovo s toga sto se tada u potpunosti formirala vrtloZna zona .62.. /':C.33 16.~8 ...809 0.719 .620 10 20 30 40 50 60 0. r (2. Tabela 2.799 0. *J-l..5..66 20 57 0.. 0. koja odgovara malim otvorima ostrih ivica.946 0. definisano za izlazni presek....782 0.747 0.5.892 0.2. . Za koUke ce se povecati koefidjent protoka. Za neke od njih vrednosti koeficijenata protoka date su u tabeli 2.64.~. NAGLAVCI CILINDRICNI -·-·~'~D"'=::::: KONUSNI .7 30 36 45 0.Staciol1ama isticaJljtl !croz male olvore il1aglavke 221 U izrazu za protok koeficijent protoka predstavlja veliCinu .. koeficijent protoka smanjuje..937 0.778 0. i ako se koeficijent lokalnog otpora I...~ '~ . odredi Bordinom formulom.787 0..L. .L=0...97 0. Vrednosu koeflCljenata protoka zanaglavke razlicltlh konstruktlvnih izvodenja.* a(O) J.731 0. Ako je duzina naglavka manja od optimalne (1ID<3+4) tada se zbog potpunog ne ispunjavanja protocnog preseka fluidom..' .p +"" D +1 .....5. ~ /". ~~ . ako se umesto malog otvora ugradi spoljasnji cilindricni naglavak optirilalne duzine (I/ D =3+4). RESENJE: Za slucaj isticanja kroz cilindricni naglavak precnika D (v~ s1. p ..6) \jf" Kod cilindricnih naglavaka najvece povecanje protoka ostvaruje se naglavcima duzine lID=3+4.764 0.:~..796 0..743 0.I )-1/2 1-L= (-Z-+c.l.815 0."".2...3 25.=:: . Naglavci se konstruktivno izvode kao: cilindricni (spoljasnji i unutrasnji).o = 0.909 0. <p 13. 2 3 4 5 6 10 13. Tecnost istice kroz mali otvor ostrih ivica keji ima koeficijent protoka J.896 0..idZa (2.··· ---..5.l.98 0. . odnosno zbog ne dovrsenog formiranja vrtlozne zone. .. P. jer je naglavak kratak.925 0. C .._:::::: ::::::..799 0. :::::::: J-l.883 0..6).33 10 a(O) J-l.

64.l-l1o) /1100= 33.5.5.62.l==l2"+(1--. do kojeg ce koeficijent protoka naglavka biti veCi od koeficijenta protoka malog otvora ostrih ivica (iJ.2.2.5-2 dlls -l-z IJl Problem 2. Dalcie.l=0.5-3. Pa == I bar. iznosi (f.P.4%. poznate velicine su: <p:.lo == 0.2 koeficijent protoka odreden je izrazom (2. D A Lf.lo \V'c '11 pri kome su protoci kroz naglavak i mali otvor ostrih ivica isti.~ ~r-.=0.222 S/acionama is/icanja kroz male o/pore i nagla)Jke I ~ r f. u qdnosu na nivo horizontalne ose naglavka.2.5-2. U rezervoaru se nalazi voda temperature 20°C. a samim tim i protoka.06. p p uz koriscenje jednacine kontinuiteta vd n / 4 ==vjlin /4.70 -j'.~~-T-. liD Slika P.=-1-2 +l+(1--)"JS== 57 . Do tog odnosa graficki prikazati zavisnost koeficijenta protoka naglavka u funkciji od odnosa 1/ D.maksimalnog odnosa nema efekta koristiti naglavak.5.02.2.60 t.-~'='+:~-::"" 20 30 ---50 40 l . '+'k :::: 0. Od~editi maksimalne visine nalivanja vode u rezervoaru.--+--+--""''<k----I----I0. koja odgovara malim otvorima. 2.""1-0.Ciji je pritisi. i izraza \jIk = 2 VI == <p~2gH (d / D)2 . Povecanje koeficijenta protoka. RESENJ£: Za cilindricni naglavak sa s1.62 o 10 Mali otvOI -'-".v -+gH::::-+(s+1)-2' .5.75 +--+-""".o == 0. drugo. jer trenje ponistava ucinak naglavka. dobija se visina nalivanja vode u rezervoaru H Pa -Pk == pg (~+1)<p2 -\l{' . Odrediti maksimalni odnos II D cilindricnog naglavka sa s1..62).6).2. Sa dijagrama sledi da koeficijent protoka ima maksimalnu vrednost J.5. A= 0. koji odgovara apsolutnom vakuumu. ~:::: 0.5.2.. pa prema tome cilindricni naglavak ima efekta koristiti sarno do ovog odnosa. i.81 za optimalni odnos 1/ D = 3'. 4.65 0. do odnosa l/ D=57 ima smiJ¥a kOT/stiti cilindricni naglmJak. KoristeCi izraz (2.06.6) za razlicite odnose naglavka 1/ D. to se iz izraza (1) dobija maksimalna teorijska vrednost visine nalivanja . postavljeneza preseke 0-0 i1-1 sa s1. teorijsku i realnu.5-2. Pri isticanju vode kroz cilinciricpj naglavak sa s1.82. Ako se u ovaj izraz uvrsti vrednost koeficijenta protoka f. za vrednost 1/ D=57 koeficijenti protoka naglavka i malog otvora su isti. Podaci: ~=0. Problem 2. koja glasi: 2 Pa Pk . dobija se odnbs 60 0.2.tk kljucanja Pk = 2337Pa. RESENJE Iz Bernulijeve jednacine.2.64. Preko ovog . 2 '1/1e (1) Kako je minimalna vrednost pritiska Pk == 0. \{lle == 0. dobija se graficka zavisnost prikazana na dijagramu sa sl.·-)2+ 1 \{lk '+'k 1 l-I/2 J ~O.827.

Iz rezervoara istiee voda kroz mali otvor ostrih ivica precnika d=10mm. transportovana pumpom. a u rezervoaru B da se poveca za visinu y.2 v 4cp2 H ' h koja vazi u x-z koordinatnom sistemu vezanom za presek K-K. a pri toj vrednosti pritiska tecllost intenzivno isparava eime zapoCinje proces kavitacije. koji ima brzinski koeficijent cp=O.-":"'.97. respektivno. S1il<a P.P.4Sm. A2 == 4 m .Problem 2. dakle. istovremena se voda. SVI == 2.2.RESEN. Ispod ove vrednosti pritisak nece opadati. Sic == 0.Jiih == 1945mm.2. Nakon otvaranja ovih ventila voda istiee iz rezervoara A u rezervoar B. SV2 11\ == 3.SA Problem 2. pa ce zato nivo vode u rezervoaru A da se spusti za visinu x. Yp ==175J/kg. d==40mm.5-5.5. S H j =3m. Smatrati da je napor pumpe +--1.Posle otvaranja ventila VI i V2 pocetna Yp V2 ravnoteia vode u rezervoarima ce da se narusi. odgovara visilla nalivallja tecnosti H = 13.fE. Su==O.'_-1 2 2 H2 konstantan. jer pri smanjenju pritiskaprvo se postize piitisak kljucanja Pk == 2337 Pa (za t=20°C).d I 2 i z = h dobija se domet mlaza D== %+2CP.Stacionama iJ'tieall/il Ic7vz male otvol'e i naglavke 223 H == 13. Iz Bernulijevih jednacina Slika P.U preseku maksimalne kontrakcije K-K. h=2m. V2 RESEN.02. Ovom pritisku.. iz kojih '7 se eliminacijom vremena dobija jednaCina trajektorije mlaza v x 2 g x 2 x z==-(-) = . S obzirom da se radi 0 slobodnom mlazu to se kretanje fluidnih delica maze opisati dinamickim jednaCinama koje vaze za horizontalni hitac. S== 0. odrediti domet mlaza .5-S k .2. Aka se otvor nalazi na rastajanjima H=lm i h=lm od nivaa slabodne povrsi teenosti i od dna rezervaara. Dakle. koji se od ivice otvora nalazi na rastojanju d/2. H 2 ==lOm. A= 0. . pOJ'/e ove /liJ'ine nema efekta poveeavati viJ'inu na!ivanj~ /erplVfok klVZ nag/a/lak neee moCi da J'e poveea. Prema tome.5-5 ventili VI i V2 su zatvoreni. Uvrstavanjem koordinata x:= D .5~4. 1==5m. h D==50mm. Odrediti za koliko ce se spustiti nivo vade u rezervoaru A u odnosu na nivo u njemu u pocetnom HI stanju mirovanja. U polozaju prikazanom na sl. Dati podaci su: Al == 2 m . vraca u rezervoar A. Medutim. iz jednaeina kretanja po xi z pravcu slede jednacine: x == vi i z == gt 2 12 . ° .77 m. brzina strujanja je v == cp~2gH. vrednost pritiska Pk == ne moze da se postigne.2.fE.5. L==lOm.

I J.5-6 cija su resenja h2 == . +V.y) 2 u kojima su koeficijenti protoka P'l == (su +t. Sy == 1. slede 2 jednaCine Slika 2.. KoristeCi uslov stacionarnog strujanja .03.' 2g 2 V L v~ 2 J. \ \ h1 == 5713mm. [ 2 Yp =g(H2 -y)+ (Su+ 2Sk+ 2C.-lGfli == 3194mm .l ) Jh: +. Su =0.224 Stacionarna iJ'll~'allja b-oz Inale o/vore i nag/avlce h V1 g(h+H1 -X) =(Su +SV1 +A"d-+ 1)T . dobija se visina J.2) definisn".1 . Ispod klipa pneumo-cilindra.-l==(Sl/+Sy-l-7v-!i+l)-1I2==0.326.koliko tecnosti dotice u rezervoar tollko iz njega i istice U~l == ~72)' i jednacinu zapreminskog bilansa tecnosti A1x == A 2 y.-l1 2 Yp ] x== [ (~L2) (H1+h)-I-Hz-g- /I Ai f-l1 /LA2 +(~) 2 J==lm.1(1:.-lG fii .og 'preseka.5. ' 2 1 . KoristeCi uslove stacionamog istiCanja: ~).. 1+.2.== V.h2 ) . Nakononiatanja malog otvora precnika d vazduh poCinje da istice u atmosferu. A== 0.[h.V2+ An)(D-) +s+2Sk+A'd+ 1 _ 1 d 4 _ .)2 .V1 + A~+ If1!2 == 0. nalazi Se sabijeni vazduh temperature t_ Iznad klipa vlada atmosferski pritisak. teZineG.)2 -I.-lo == 0. _ d n Yp 4VI2g(-i.441/ s i V2 = 8.. = 11. ' J. I == 1m.471. == paJ2gh1 pri cemu su: ' V2 = J-la.62. l Problem 2. U stacionarnim uslovima isticanja odrediti protoke kroz naglavke_ Dati su podaci: d == 50mm.56 Us.-l z =[ (Su +2SV2 +2Sk -I-A D)(D)4 +s +2Sk +A Ci+ 1 J- 1/Z == 0. J.11-1-(1:. U rezervoar A stalno dotice V = 20 11 s vode_ Rezervoari A i B spojeni su malim otvorom ostrih ivica i prazne Se kroz identicne naglavke. Problem 2.se tri zapreminska protoka: r:. RES-ENJ£: Shodno izrazu (2. a pri tome temperatura . . ] v 22 T dobivaju se protoci vode Vi = f-l1 ~. V2 == ~L2 . == J.551 2 koeficijent protoka naglavka i a == d n 14 povrsina popreclJ. L d .Hz . i fi"o = V .5~7.5-6.. 1-'0 if 1-'0 Ove visine daju protoke: V.5.J2g(h+H1 -x) d 2J( .J2gHz Va =: J-l oaJ2g(h1 .

Poznate veliCine su: D. F.). Pratok vazduha shadno izrazu (2. d. pa je zato vazduh nesti51jiv. S". v.5.2. d.1. d H pri cerou su: A==Su+sk+Sv+1 . h. pocinje delovati sila F konstantnog intenziteta.+ gH) _ Z d d P 32~tJ-l. D. Odrediti vreme za koje ce kIt) G F pod dejstvom sile F da se spusti . 2 SlikaP.zauzme no' i ravnoteini polozaj. Tada se u klipu. otvara ventil V i ulje kroz cevi-kanaIe izbdene u Idipu i klipnjaCi pocinje strujati laminarno.2. R. Gustina vazduha je p == (p a + Pm) I R(273 + t). J. t. dobija se vreme za koje ce klip da zauzme novi ravnoteini polozaj: natpritiskam T==~ == V fl J. t.5-8 . U polozaju prikazanom na slici na ldip hidrocilindra. d.1d 2 'IT /4· ~2 Pm I p. teiine G.)'IT.Sk'Sv' REfEN.2) iznosi Ii" == J. H. Slika P. zbog povecanja pritiska. Pa' REfENIE U toku isticanja vazduh je pod kanstantnim Pm == 4G I D2'IT == canst.L Pm . Do. Konacno. p=4(F+G)/(D -D. Odrediti vreme za koje ce se klip zaustaviti.1.fE: Trazeno vreme je T == D -zDg (H _h)A[JC32~1)2 +2ACE. fl. Trenje klipa i klipnjace 0 zidove cilindra zanemariti. Kako je t=const. 5to data isticanje cini stacionarnim. to je i p=const.Stacionama ift/call/a kroz male otvore i naglavke 225 vazduha se ne menja. G.JR(273+t) (D)2~Pa+Pm d.5-7 Problem 2. p. iz jednaCine stacionarnog isticanja V == VI'.5-8. Poznate veliCine su: G.

otvara brzinom Vo. U slucaju da je pre isticanja veHlei otvor zatvoren.j2gzx(z)dz.2) je f"2 i-.3) Dalje. ima brzinu povrsinu dA:= \jlx(z)dz.6. S obzirom da je profil brzina po visini promenljiv. (2.U tn svrhu posmatrace se poklopac u proizvoljnom polozaju otvorenosti (v.1 povrSi tecnosti. Prema tome. koristeCi diferencijalnu jednacinu isticanja dV = r7dt (0 kojoj ce biti vi'se govora u Odeljku 2. x(z) dz. opisuje se funkcianalnom zavisnoscu v:= cp. (2~6.1) Nakon integraljenja. ISUCANJE 1'ECNOSTli KROZ VELIKE OTVORE 2.2).2. s1.4) .7) i diferencijalni izraz za brzinupoklopca va := dy I dt. to se protok hoz otvor ne moze odrediti izrazorn (2. Zapremilllla teclIlll{])s1i:li koja iistekne kll"o:ll veRiki ohm" :Ila vreme Imjegovog otv:ar. Ova zavisnost za konkretan veliki otvor odreduje se iz jednaCine konture leoja oivicava veliki otvor. (2. jer je promena ovog koeficijenta po visini otvora zariemarljiva. jer on vazi za male otvore.j2gz. leoji se nalazi na dubini Vo a) b) z U odnosu na nivo slobodne SliIm 2. a graficka interpretacija ave zavisnosti prikazana je na sL2.J2i fhh+Y . protok hoz elementarnn v=qJ·bgz povrSinu je d~' := V· dA := fJ. po visini otvora. Promena brzine. jer je pretpostavljeno da je po visini otvora fJ.1b) odredenom koordinatom y.6. dobija se zapremina tecnosti V:= S -V(y)dy o Vo H 1 ./ii "1 Ovde treba napomenuti da je koeficijent protoka ispred znaka integrala.6.2) V(y) := ~L.6. PlC'ot@k tecJnosti kroz vellikn otVO>ll". tada je interesantno znati koliCinu tecnosti koja istekne hoz veliki otvor za vreme njegovog otvaranja poklopcem koji se krece . 11 kojoj je z vertikalna koordinata od elementa povrsine do nivoa slobodne povrsi tecnosti. Ova pretpostavlea je potpuno opravdana. po koordinati z.5.]. Protok hoz trellutno otvorenu povrsinu velikog otvora.1a.6. (2. Za odredivanje protoka hoz veliki otvor potrebno je poznavati funkcionalnu zavisnost x(z).6.6.. Zato se veliki otvor deli na veliki broj malih pravougaonih otvora. dobija se ukupni protok hoz veHlei otvor (.=const.6.226 2.lmja Pod velildm otvorom podrazumeva se onaj otvor kroz koji tecnost istice i kod koga je profil brzina promenljiv po visini otvora.6. := fJ. Proizvoljno 12abrani mali otvor sirine x(z) i visine dz. x(z) dz . prema izrazu (2.r.

.1 pr'avougaonog otvora x(z)=b=const dobija se protok kroz veliki otvor Ii' -3t-"-'V. . Za .I2[I+i(2~e )+~{2~Ql2_}8(~ic.visina od tetista pravougaonog otvora do mvoa slobodne povrSi tecnosti. Greska koja se pravi kada se veliki otvOt smatra rna lim.E.. h ~(h3/2 3/2 (1) b) Kada se pravougaoni otvor smatra maliin tada se protok odreduje izrazom (2.12(1- 2~ )312=h. Ako se protok kroz veliki otvorodreduje pribliZnim izrazom (2).u 96 he (4) Iz izraza (4) sledi da je uvek Ii' < r:'M' odnosno da jeprotok kroz otvoikada se on tretira velikim manji od protoka kada se on smatra malim. . c pri cemu se razvoj u red ogranicio na cetiri clana.2). )~~(2~ )2+'48(~~.. tada se pravi odredena greska koja ce OVOID prilikom biti odredena. .6-:10 Tecnost gustine p istice kroz veliki pravougaoni otvor sirine b i visine a. od odnosa he / a. zavisi od dubine na kojoj se otvor nalazi.6-1.6. .C b) Kolika se greska pravi ako se protok kraz velilei otvor odreduje leao protok kroz mali otvor. posredstvom geomehijskih veza izmedu visina. _ . . i kada se protok odreduje izrazom (2).. Gornja i donja ivica velikog atvora nalaze se v na visinama hj i h2 u odnosu na nivo slobodne povrsi =./2 (1 + (he _f)3/2 2~c )3/2 = h. tj.3"~'. Zamenom hinomnilrtedova u izraz (3) sledi izraz za protok V = flab" 2ghe . . .pa sledi " .2.!-:::: 1_. ->!II b . '1 -+_.-)2.' J = 11.5.i to fi'={J. dobija veza izmedu protokakroz veliki i mali otvor . c lc ". C'" . moze da se napise u nesto drugacijemobliku...l-..2) sirine Slika P....daje veti protok.I2[1-~(2. . iz kojeg se... a sto je i normaino."'Jl.lbJ2i[Che+I)3/2_Chc-I)312] .:-h~ =========/~I=' tecnostL J . .lg 2 _ h1 ) • -2. (he +f)3/2 = h. am· .:). Problem 2.. V.(. jet je prafil brzina kod malog otvora ravnomeran po visini i ziito . a ne tacnim (1).. shodno izrazu (2).a 12 . (3) Izraze u malim zagradama moguce je razviti u binorn~r red.1 a e . .jer je a/2he < 1.. koji se svodi na obHk (2) u kome je he = hJ + a 12 = 112 . ~r 96 (/1) 2J-.. ll. 2 a) Odrediti protok kroz veliki otvor. Izraz za protok (1). RESENlE: a) Zamenom u izraz (2. Isti postupak se koristi i za odredivanje kolicine tecnosti kojaistekne kroz vdiki otvor za vreme njegovog zatvaranja.lStical?ie tecnostikroz /leilke O/vOTe 227 koja istelme za vreme otvaranja velikog otvora poklopcem._-.3'+.

l ~ fii[ich+H)5/2 + 15 h 5/2 -~Ch+ H)3/2 ]. fiif:+ H 2 (z-h).95 / ~--1 1.00 0.97 0.2 vizuelnu interpretaciju greske posluziee dijagram sa sl.0 1.h 3/2 ]. Odrediti protok kroz veliki otvor ako je on oblika:a) pravougaonika. kada je greslea 1 %.lQb3/2 "g. (2) c) KoristeCi vezu iZllledu promenljivih x=(h+H-z)b/H.6-2.fT~'J~fi~·M~"~·-·~-~"~-af~~ ::~f:{~Ji(~r a) b) c) d) e) f) Slika 2.6-1.Islicanje tecnosli !croz velilce oNore 1.2.P. uvrstiti zavisnost x(z) i nakon toga pristupiti resavanju integrala. Dakle. vee pri mabin odnOSlma he / a veli/ci otvor se moze smatrati /cao ma4 a protok kroz otvor se moze odredivati izrazom (2).96 0. d) kruga. i (1) b) 1z slicnostitrouglova (z -h).(h+H)h ] . . Dalje.I H == x / b sledi x = (z-h)b / H. b. Sa dijagrama je jasno uocljivo da je pri odnosu he / a =1/2 najveea greska i ona iznosi (VM ..dz:= 2j. j. dobija se protok V == 64 C R 5/2 . e) elipse if) ako je protocna povrsina smestena izmedu dva kruzna luka i slobodne pavrsine.paje pIotok V == j.V) IT/M = 4. R.021.[.6. a.0 Slika P.)VJE: Protak kraz veliki otvor odreden je integralom (2. H. Problem 2. RES.6-2.z)2 / b2 + (x / 2)2 / a 2 = 1 sledi protok (4) V = 64 j.0 Greska I a~~h I "} 2. a) Za pravougaoni otvor je x(z)=b=const. lSj.2. r IS f) (5) (6) . pa je protok V = J. tada je odnos he / a =1.2%.228 . c) trougla sa vrhomokrenutim lea dole.l.2). U ovaj izraz treba.5 2.5 0.l~v'2i[~(h+H)5/2 +1.99 J 1/ 0. Poznate veliCine su. h5/2 ' 3 . b) trougla sa vrhom okrenutim prema gore.l ~.dobija se protok 3/2 V = 2j.2.5 l~ hda 3. h. U vertikalnom zidu nalazi se veliki otvor kroz koji istice tecnost. (3) d) Posredstvom jednaCine kruga CR _Z)2 +(x / 2)2 = R2.l"l/g e) KoristeCi jednaCinu elipse (b .I:!. H 15 5 _1. za navedene velike otvare.6-1. koji je nacrtan uz pornoe jednacine (4).lbv'2i[ (h + H)3/2 .

. h =5m i ).t~-:::--=:=:~~=:-~~:~:c::r kroz veliki otvor.2.6-4.6-2).£~.62. ako se on sastojiod trougla i: a) pravougaonika.j2g[ (H +b)3/2 _b 3/2 j.kticanje tecnosti hvz ve!ike oNore 229 U delovima zadatka d) i e) sa x je oznacena ukupna sirina odgovarajuceg malog otvora. ako se protok kroz veliki kruzni otvor odredujekao protok kroz mali kruzni otvor. c) JednaCina parabolickog otvora glasi: z = b + Hx 2 I a 2 .Jij r ~ a ·fb+H ~ . ). Odrediti protok kroz veliki otvor. PoZ'nate velicine su: a. b) Kolika se greska pravi. h. b. RESEN1E: S obzirom da se povrsina velikog otvora sastoji od dye povrSine: donje .-1. prema izrazu (3) iz zadatka (2. iznosi r/2 H h X! . koji se nalazi na visini h ad mvoa slobodne povrsi teenosti.kroz gornji deo povrsine. x Slika P.6-3. P. pri proizvoljnom odnosu fJ/R. ~fb+H b vzx(z)dz=).1V 2g .trouglaste koja je ista za sva tri velika otvora i gornje koja je za svaki otvor razliCita.1 . b) trougla i c) parabolicke povrSine. pri cemu su koordinate z i x oznacene na s1.6-3c.v'2gH[C 2H +b)v'fJ(b+H)-b21n(~1+ ~ +J¥")]. pri cemu su protoci 2 Vi .2) dobija se protok kroz veliki ot-vor oblika parabole V2 ==). [ ~(b + Hi/2 + 15 b 5/2 -%(b + If) 3/2 ]. prema izrazu (1) iz zadatka (2. a) t b) Protok kroz trouglastu povrsinu. odreduje se identicnim postupkom kao i u zadatku 2.6-3 ]/2 === 2).o~£i::~~~]n~.l == 0..~~~~.!~=~ -).2). bvzCz~b)dz ==).6. to ce ukupni protok kroz veliki otvor biti V = Vi + V . Protok kroz povrsinu donjeg otvora je isti za sva tri velika otvora i. KoristeCi oyu jednaCinuiizraz (2.1/2i ki [(2z-b)v'z(z-b) -b 2 InC-Jz-b +. Problem 2. jer je Ti" == Vj +Ti"2' a) Protok kroz pravougaoni otvor.1 . H.kroz donji i V2 ..6-2c i iznosi 2 b) c) Slilm 2.1..1v 2g. Problem 2. a) Odrediti protok kroz veliki kruzni otvor za sledece podatke: R =1m. iznosi 2 Vi == 2~L fJ2g( 15 (b +h +H)5/2 +~(b + If) 5/2 - tCb+h + H)(b+ H)3/2 ]. Teenost istiee kroz vertikalni veliki kruZniotvor poluprecnika R. ·-.Jz)ll:+H =~ .6. = ~w.2..6-4.

2~ coscpsin2 cp. Pre konacnog resavanje integrala zadd3ce se same tri CIana binomnog reda.1..8:Z COSZ cpsin2 cp) dcp '2 r.v2gH = .94 m3 / s..:.)2 ] 32 H (3) Ako se protok odreduje po izrazu (2.-.2H 3sm cp. b) Za kvalitetnu ocenu greSke..812 k[ 1 sa kojim protok kroz veliki kruzni otvor iznosi V = 2fJ.1. i primenom Simpsonove metode za numericko resavanje integral a dobija se resenje integrala 1= S h h+2R f(z)dz~3 YO+4(YI +Y3+"'+Y2n-l)+2(Y2 +Y4+··'+Y2n-Z)+Yz n =3..230 lSlicallje lecllosli/croz wilke oiJ.y u red. Kako je y / H :< 1 to se ova funkcija moze razviti u binomni red ~ Y 1/2 1Y 1 Y 2 3 y 3 ] -yH-y=vH(l-H) r. u kojoj je Zi = ik. i smena promenljivihy = H . to ce se njegovo resenje potraiiti numericki.ly 1 Y 3J vR . pa zato numericko reSavanje ne dolazi u obzir.8H2 (8. razvojem funkcije ~ H . integral u izrazu (1) trebaelegantnije reSiti. Veza izmedu koordinata x iz nalazi se iz jednaCine kruga x 2 + (R +h .Oi"e RESENfE: Protok kroz diferencijalno malu povrSinu kruznog otvora sa s1. 2n).~2gz 2xdz.:. iz jednacine (3) sledi veza izmeduprotoka kroz veliki i mali kruzni otvor .. =vH l-ZH-g(H) -48(H) r.h)(2R + h. (Zi -h)(2R +h-zi ).z. a samlin tim broj koraka je 2n=2R / k. r. koja se pravi kada se veliki otvor smatra malim. Nalazenjem vrednosti podintegralne funkcije Y i = f(zi) = Jz..la (2)dol::iija V"" 2fJ. U cilju kraceg zapisa uvocli se koordinata tezista kruznog otvora H=h+R. i glasi x = ~(z .64. . (2) Jasno je cla kada osnovni integral u izrazu (1) nenia eksplicitno resenje d? ga nema ni integral u izrazu (2)....2 r.-:-. <:p 1 .v2gH R 2[ 2cp -4"sm2cp-. Prema tome. (sin 2 cp.1 je dr/ = fJ. J° 3R.32 sm4cp) lin 1 1. R 1 ..2) koji vazi za mali otvor tada je protok ~VJ = 1l~2gH R 2 n.SR[ 1. (i=0.Y 2dy /2 H-gCH) -R Z 2~L~2gH R2 f.5.z) .2.jH-yJR 2 _y 2 dy.. moze resiti.Z)2 = R2. uVeSce se i nova smena y= Rcoscp...J2i e R . = 2fJ.:..[ +. priblizno. Integral u izrazu (2) se ipak.' = fJ. pa se reila~anjernilltegra. pri tome ce se usvojiti korak integracije k=0. sa kojima se izraz (1) svodi na oblik V=2fJ.fii 1= 20. pa ce protok kToz veliki otvor (1) biti Kako integral u izrazu (1) nema eksplicitno reilenje. P.~2gH R 2 n[1 ~(B.

98 + I ' .istjeanje tecnostih'Oz vdike otvore 231 (4) 0.6dpreliva koeficijentprotoka se. Veliki pravougaoni otvor u kosom zidll.J(.6-4.6-5. protok preko pre grade je V = cpbh J2g(H -:--h). 3"\13 pri cemu je ovde In = 2cp /313 koeficijent protoka~..6-4. sto je ranije vee objasnjeno. = 60° prema horizontali. za preseke ispred vodosliva i na samom vodoslivu.-4-----1 Kao i pri analizi dobijenog rezultata za . nagnutom pod uglom ex.(A lAo) 2 r 1/2.606.. a to iz razloga primene sto jednostavnijeg izraza za protok. koja se pravi kada se veliki kruzni ot\Jor smatra malim. a to iz razloga razlike u profilima SHka P. PrimenjujuCi uslov ekstrema ah =0... Odredjti pri kojoj visini h vodenog toka na pregradi ce protok biti maksimalan..1 otvor koji se tretira kao mali veti od protoka kroz otvor koji se tretira kao HIR veliki. Izraz (4) ima graficki prikaz dat na s1. h) .Koristeci.!J2gH R 2rc.:.j . P.j . te uvodeci Slika 2..95 . 0..2. Najveca grdka se pravi kada je odnos HlRo=l i ona iznosi 3. umesto nepoznatih veliCina ~ i Ao brzinski koeficijentcp = [~+ 1.-__-H '" gresku kod pravougaonog otvora u ..siroka vodoslivna pregrada.. a potom odrediti i koeficijent H protoka ako je poznat brzinski koeficijent cp.. nesto drugacije definise. Pri odnosu HIRo=l. Prema tome.. U ovomslucaju koeficijent protoka. Visinska razlika izmedu nivoa slobodne povdi vode..+ . dobija se visina na prelivu h =2H/3.6.97 zadatku 2.t ../ . ispred brane.. protok na prelivu je av / 2c cpbH J2gH = mbfrJ2gfI .0' 0.1 %. zaldjucuje se (sHeno kao i kod velikih pravougaonih otvora) da se cak i pri malim odnosima HIR veliki humi otvormozesmatratimalim i tad a se protok odreduje leao ri'M = J. obuhvata u sebi i greSku koja se pravi kada se protok racuna prime nom pojednostavljenih izraza.. tako se iovde 0. dobija se izraz za srednju brzinu strujanja na vocloslivu .. za razliku od prethodnih zadataka. RESENJE. jednaCine Bernulija i kontinuiteta (vA == voAo). DalcIe.2 (izraz (4».768 greska je 1%.2.2. pri kojoj protok ima maksimalnu vrednost.v == cp J2g(I{ .. Prema tome. osim koeficijenta brzine i kontrakcije."" 0. U vodotoku se nalazi brana .. preko koje se voda sliva. V= ProDlem 2.1 . i zida pre grade je H.6-5. duzine b... Problem 2.99 -1----.+ .2 brzina. sa koje je jasno uoCljivo kolika je grdka za proizvoljni odnos HIR ..96 +---I---+----+------t----1 zakljucuje da je protok kroz kruzni. otvara se poldopcemkoji se laece konstantnom .

5/2 V =-3 .Pri otvaranju velikog pravougaonog otvora.. = 90°) dobija se zapremina V(a.b Pm .(-+h+asma.b + h)5/2 + -±.6. +(a-x)sino.-.1.. h+ p p. RESENJE':~)Polozaj trellUtne citvorenosti poklopea odreden je koordinatom y (s1. pg 2 {I Slika P. . h =3m. dobijen iz odgovarajuce Slika P.6-6 . Odrediti zapreminu vode koja istekne kroz veliki otvor za vreme njegovog otvaranja. U izraz (2..2.. UvrstavajuCi izraz a) ~) x = (z . poIozaj poklopca odreden je koordinatom x. fh[J-lE.6. biti ..6-7b).6.j2g { Pm . b h+ ~~I +asi~a. dobija se zapreminavode koja istekne kroz veliki trougaoni otvor za vreme njegovog otvaranja V =. a=im.232 lSticanje tec"ilosti kroz veltke otvore brzinom vo.!!..Iz dZ] dy Vo 0 h fl = 4J-lfii .5m.Iz dz = r. U vertikalnom zidu nalazi se trougaoni otvor koji se ofvara poklopcem cija je brzina Vo = 1 em! s. Pm =2 kPa.[.. to ce trenutni protok.l (H + h) 7/2 .2.3).k~ea~~ su podaci: H=2m.3111 3 1z dobijenog rdenja za isteklu zapreminu vode u slucaju da je zid vertikalan (a.3). shodno iznizu (2. dz ! sina. = 20cm! s..) 3/2 sma. P2.4).H) aIh. pg pg r l} = J 57.4m 3 • Prolliem 2. = 90°) = 58. Vex) = J-lfii-·sma.H). =-3 ~hI2g-. h=i. ]3/2 l J ZamenjujuCi ovaj protok u izraz (2.. f .. pg sma.62. a potom sve to u izraz (2.r--= ::~:a~~~~ naak~ol:ei ~O!O~~~e.. RESENJE.) -a+-5-·-LC-+h)-C-+h+asma. S obzirom da je element trenutno otvorene pravougaone povrSine dA = b ..6.(H-+asma.. u proizvoljnom trenutku vremena. fiifH+y (z.) Vo sma.. Dati su padaci: a =2m. +(a-x)sina.6-7. b'= 1m. 3/? 2 Pm 5/2 Pm .7m3 • ~ (H · hvo 35 105 15 b) KoristeCi potpuno identican postupak leao i u zadatleu pod a) dobija se zapremina . J-l= 0.6-7 slicnosti trouglova.[ h+ p p.. Odrediti zapreminu vode koja istekne kroz H h " Vo -:?_--=--- .4) dobija se zapremina vode 2 fl b. H7!2 +~ H 5/2 ] = 170.

l H7/2]_1.3) i (2. h.l'l/2g !tvo 10S(8H+lSh)(H+h) --3-(H+h) -lOSH =363. b. ako je velilei otvor oblika: a) pravougaonika. ..4) dobija =: fii (E. PrOD/em 2.. i to trougla i pravougaonika. Kada se poklopac kre6e konstantnom brzinom Vo =SOmm/ s. Odrediti zapreminu tecnosti leoja iste1me kroz veHlei otvor. l = 0 .4). ) . Dati podaci su: a=1m... i kroz njih se nadu trenutni protod primenom izraza (2. 7/2 8 7/2] 3 V=2). Pri kretanju poklopca konstantnom brzinom Vo velilei otvor se otvara. PozIlate ve1icinesu: a.l Va h 105 a IS· 6 a· . a potom se shodno izrazu (2. Zato se ova povrSina deli na dYe.6-8 x=*[z-CH+h-i.6(b) Vo • 8b odreden je koordinatom y..hCH +h)5/2 +h)3/2} =: 12.a di.. posredstvom slicnosti trouglova.6..2. odrediti zapreminu vode koja istekne kroz veliki otvor za vreme njegovog otvaranja.6-9. aka se poklopac kre6e: a) s desna na leva i b) s leva na desno.)2~llOS +h) ~[(H Vo h 7/2 _ +~(H V = 2 f2i (E. h+H o Vo .7m. b) Pri kretanju poidopca s leva na desno treIlutno otvorena povrsina velileog otvora ima oblik trapeza. H. ============= Uvrstavanjem ovih veza u izraze (2..2.45 m .6.J.l. 'C7 . za vreme njegovog otvaranja.6.6-8. H=1m. prikazan na sLP. b) romba.(H +h -i. U vertikalnom zidu nalazi se trougaoni veliki otvor koji zatvara poklopac. pri njegovom kretanju s ZI desna na levo. c) troug1a i d) trapeza. U vertika1nom zidu na1azi se veHki otvor koji je zatvoren poklopcem.].)] i y=*i.6-9 .1m3 . Za h . hH 5/2 +~(!!-i(H +h)3/2 + ).6.-:: a [ 1 5/2 hN .1 2).)2lf ~[3-S('~'lJ(H +h) 7/2 +1. cobija se zapremina V = r-l{~LJ2i fh+H-t. ).2. [z.istieanje teellosti !croz ve/ike otllore 233 r.:..3).Jz dZ}-. 6 2 .. b) vaie re1acije izmedu promenljivih a) Slika P. a tecIlost istice iz rezervoara. trenutno otvorenu povrsinu otvora. +l~S H7I2[ 1 +(%)2 ] +125 [ (~)2 -1]H(H+h)S/2 } =: 27. 3 ProD/em 2. vo' a H a H h h a) b) c) d) Slilw P. 15 6 .. h=1m. -c----·----·-------f RESENJE: a) Trenutni po1ozaj H I poklopca.

za sva cetiri slucaja. Ove zapremine su: v:I = ~ 1J. b) V = ~111~ {i[CH +h)5/2 _H5/2]_hH3/2} 1 3 Vo . V = 3 2 15 fl..zapremina koja istekne kroz donji den trougla za vreme njegovog otvaranja. 15 Vo h 2 . sprovodenjem kojeg se dobivaju zapremine: 2" ~g a) V = E-_rV_L. preko velikog otvora.1. c) Ukupna zapremina koja istekne kroz veliki otvor je V = r~ +V2 +V3' pri cemn su: VI . 2 V 3 =_iyfii ab[CH+h)5/2_ H 5/2_1 hH 3/2J.6.lstieanje teCizostibvz /Je!ike o/vore RESENJE' Za odredivanje zaprernine tecnosti koja istekne kroz veliki otvOT za vreme kretanja poklopca. V2 ..fii !!:. pri cemu su istekle zapremine: VI . koristi se.234 . postupak dat u Odeljku 2. i V3 .zaprernina tecnosti koja istekne kroz gomji deo trougla za vreme njegovog otvaranja.[-J3/2].J2i b { 105 CH +h+b) 7/2 -15CH +h+b)(H +h) 512 a 8 2 Vo -tCH +h+b)(H +h) 3/2 b +%CH +h)5/2 + ~S CH +h)7/2}..fii ab {3(H +h)5/2 +2H512 -SH(H +h)3/2} . 2 Vo 1 r-VL. h Vo d) Ukupna zapremina koj a istekne kroz veliki otvOt je V = VI + V2 + V3 .{3(H +h)7/2 +711H 5/2 -7 H(H +11)5/2 +4H7/2} .i5 V = 3 " "i:"g b [CH+h)3/2 _[-J3/2]. V2 .kroz trougao za vreme njegovog otvaranja.kroz trougao za vreme otvaranja pravougaonika.i5[CH +11)312 . 105 Vo h V2 = 2 fJ.<kroz pravougaonik za vreme njegovog otvaranja i V3 . i one iznose VI 1~ ~l~ Cf)2{t[C[-J+h)7/21-hH5/2-th2H3/2}.zapremina koja istekne kroz gomji den trougla (visine h osnove a) za vreme otvaranja donjeg dela povrsine.

iIi se Va puni (Jio>V(z)). nakon otvaranja ventiIa VO i V. U opstem slucaju.1 proizvoljnog oblika i promenljive povrsine A(z) po visini rezervoara. A(z) je povrsina poprecnog preseka rezervoarariamonutnom.jednaCine Bernulija i kontinlliteta. jednaCine postavljene za preseke 1-1 i 2-2.7. Da bi se odredilo ovo vreme posmatrace se rezervoar sa s1. nastace istovremeno punjenje rezervoara protokom Jio i p_raznjenje promenljivim protokom rj(z). NajceSce se pri kvazistacionarnom (nestacionarnom) isticanju tecnosti zeU znati vreme punjenja ili praZnjenja rezervoara. Medjutim. nivou tecnosti.2. KVAZliSTACIONARNA ISTICANJA NESTISLJIVOG FLUIDA 2. stvarne " trenutne promene brzine strujanja su male sto dovodi do toga da se u laatkom vremenskom intervalu stvarno nestacionarno strujanje moze smatrati stacionarnim. a znak minus je zbog smanjenja koordinate z u toku praznjenja (odnosno dz<O). u toku kvazistacionarnog isticanja pritisci iznad nivoa tecnosti II rezervoarima Pj i P2 zavise od koordinate z.1) 1""""'1 u kojoj su: dV = -A(z)dz elementarna promena zapremine tecnosti u rezervoaru. Vu(z) je ukupni protok tecnosti kroz trenutnu povrsinu A(z). U pocetnom trenutku vremena (t=O).2. Ovako nastao model strujanja naziva se kvazlstaciol1amo J'trujal1je. koja glasi: . KvazistacioIDial:'na istkallllja itecJm@stft pJri pillllljeJmju iii pr3zJmjenju l'eZelt"V@dl!I'dl! radicliUh @Miks Nestacionarno isticanje nastaje ako se iJ'tictmje vr.7.7. Od odnosa protoka Vo i V(z) zavisi da Ii se rezervoar prazni (VO <V(z»). odnosno protoka.235 2. Ovo za posledicu ima da se za opisivanje strujanja mogu lcoristiti jednacine jednodimenzijskog stacionarnog strujanja . kao sto je to slucaj pri punjenju i prainjenju rezervoara fluidom. medlltim. Ova koordinata moze da se bira proizvoljno. U daljem tekstu razmatrace se sIucaj praZujenja rezervoara sa 81.fi It prislIJ'tvu promenljivog pof/a pritiska.7.7.1 (V(z) >r7o) od visine h2 do visine hj' Tada za kvhzistacionarrio isticanje vazi diferencijalna jednaCina d-V-=-rj-u (-z)-dt-=-[V-·(-z)---Vo-l~dt"""" (2. Kod tecnosti koje se nalaze u rezervoarima kvazistacionarno isticanje nastaje zbog promenljivosti nivoa tecnosti koje je izazvano punjenjem iIi praznjenjem rezervoara.1. za izvesnu klasu problema. postavljeni zadatak se najlakSe resava ako z predstavlja visinskll razliku izmedu trenutnog nivoa tecnosti u rezervoaru (1-1) i nivoa SIika 2.7. Iz Bernulijeve. koje izaziva vremensku promenu brzine strujanja.1 (2-2) gde se vrs} isticanje. V(z)je ukupni trenutni protok tecnosti kroz cevovod i Vo je dotok tecnosti.

-g-) 2 I (2.Ld 2 rc. kroz mali otvor . NajveCi uticaj na koeficijent protoka ima geometrija cevovoda i ugradene armature.(z) .2. po svojoj fizickoj sustini koe£icijentprotoka mora da bude manji od jedan (fJ.-)--p 2 P 2 '-.y2g 4 fil.:f.stujanja bez gllbitaka energije.7. Ce. dolazi J'e uvek primenom energijskih (Bemu1ijevzlz)!ednacina l/etilZaCina kontlizuite/a. s tim sto diferencijaina jednaCina isticallja ima oblik dV = A(z)dz = [VO -V(z)] dt.7. z+ PI-Pi pg A(z) dz (2.7.AJ%cPI-Pz) j.. kojiimaju veti broj cevnih deonica.= . Ako se isticanje vrsi kroz slozene cevovode.7.7... d rc PI .101). Koriscenjem diferencijalne jednaCine isticanja (2.procep povrsine poprecnog preseka A i koeficijeilta protoka fJ.1) i izraza za protok (2. +(r +r +r +A.J" 'ok d 2 ' 2? .Pz V(z) = fJ. h I ~. jer je povrsina poprecnog preseka trenutnog nivoa tecnosti po pravilu mnogo veca od povrsine poprecnog preseka cevi kroz koju se vrsi praznjenje.7.1.<1) zato sto su gubici u cevovodll uvek prislltni. Koejicijm/ protoka (iii koeji"cije/'Zt iJ'ticanja) govori 0 gubicima eJZergije i izrazava ko!t!co je s/Jlamiprotok man]l od teorijskog.1 od visine hI do visineh 2 . u principll.~+1)-1/2.3) Opisani postupak u potpllnosti vazi i za punjenje rezervoara sa s1.2) sa fJ.1.. VI Pz vi(z) . .-4-~2g(z+--.2). i posle integraljenja ove diferencijalne jednacine dobija se vreme praznjenja rezervoara T = r.2) U jednaCini (2. dobija se ukupni protok tecnosti kroz cevovod . glasi: Z 2 g( z + PI pgP2 ) = 1.V =Ke.V • ·2 Poredenjem protoka koji se dobija iz ove Bernulijeve jednaCine i protoka po izrazu (2. dok rdim strujanja veoma malo utice . oznacen je koeficijent protoka.. "'v zanemarivanjem brzine VI u odnosu na brzinu V z (z). prema izrazima (2. Teorijski protok je protok ideaIizovanog strujanja .236 Kvazistacionarna isticanja PI .+ g z + . tada je svrsishodno koristiti ekvivalentlli koeficijent otpora cevovoda Ce iIi ekvivalentnu karakteristiku cevovoda Ke' U tom slucaju Bernulijeva jednaCina za nivoe 1-1 i 2-2. koji se smatra nestisljivim fluidom.. koji za posmatrani prosti cevovod iznosi fJ.. iz prostora pod pritiskom PI u prosto! pod pritiskom P2 (pz < PI) protok fluida se odredllje izrazom Ir/=fJ. ! v.u +Sk +Sv +A.100) i (2.00 koejicijenta pr%ka.+ . i mnozenjem sa povrSinom 'd 2 rc /4.7.= (I.2) sledi veza izmedu koeficijenta protoka i ekvivalentnih veliCina koeficijenta otpora i koeficijenta karakteristike cevovoda . U slucaju kada istice gas gustine p.

v.4) A je povrsina onog poprecnog preseka cevi zakoji je odredena vrednost koeficijenta Ke' Problem 2. c j = 9.. d 3=50mm. Poznate velicine su: d j = 50mm.c 2 =4. U cevovodima prikazanim na slici P.7-1 poznati su precnici cevi d i i ekviva1entni koeficijenti otpora c i (i=1.7. Odrediti koeficijentprotoka cevovoda prikazanog: a) na s1.2. C1 2.. d s:::: 60mm. d 7 =lOOrnm. .7-1a. c 5 =6..2. b) na s1. . +V. /2. SlikaP. C3 "2 = C4 "2 . uvode se oznake Ai = di2 rc 14 za povrsine poprecnih preseka cevi i Vi (i=1.7.2.: : c2 "2 2 VI . c6 =7. V5 + f/6 :::: V7 .6). pri cemu. 12.. c 7 =4. 2 2 ~ 2 Vs C1 "2+cs"2 = C3 "2+ C6 2 V3 jednaCina kontinuiteta Til + V 2 :::: a) b) Vs . P.. . . V3 + V4 :::: V6 . U izrazu za pratok..J2gH. . dobija se brzina \/7' koja pomnozena povrsinom poprecnog preseka A7 daje ukupan pratok tecnosti V :::: fl7A7~2gH. (2. koeficijent 7 protoka odreden je izrazom 1 \ jednaCina kantinuiteta V3 :::: V6 = ri 4 + V5 i r~ = V~ == v. ..7).Kvazistacionan1a/titicCmja 237 CI L~=A~' 1.7-1. te odredivanjem brzine v 7 ' dobija se ukupan protok tecnosti r/7 = fl7A7 . d 6:::: 70mm.7-1b.4) U izrazu (2. .7-1 i Bernulijeve jednaCine gH= Cj V12 12 +csv. 12 +c7v. . i Bernulijeve jednaCine gH=c1v{ 12+c2vi 12+c7 v. d 4 :::: 40mm.ie koeficijentprotoka fl7 =[C1 +C2 (A 2 ~jaA3)2 +C7(~:)2 T/2 =0. te eliminisanjem brzina VI (i=1. c 3 =9.7) za odgovarajuce brzine strujanja. a) Postavljanjem jednaCina za hidraulicld paralelne grane v~ V~ v. RESENJE: Zbog lakSeg pisanja. P. c 4 = 5.2.289. d 2 = 40mm..

Cilindrieni rezervoar prazm se kraz nesimetricni slozeni cevovod. d . Stika P. Do koeficijenta protoka dolazi se iz Bernulijevih jednacina V 1 gz:=c-+c . U razmatrallorn primeru postoje tri razliCite deomce. b) vreme praznjenj a rezervoara.238 Kvazistacionarna isticanja gde je konstanta .2. s tiin sto se za svaku referentnu 2 brzinu u slozellom cevovodu moze definisati brzinski koeficijent. . ~ +d dZ 2 -1 11. dl' d 2 . iJ. III =[c( Z ) +cll 2 'f-Lz =[c( .+Sv+A. --'--A3----------"-2·------:::C A3 2 r-.7) a potom i ekvivalentne karakteristike cevnog sistema: ~ CZ / C3 +C4 ( .7. d II cI =SRI +Svl +Sk +A.S"J>S"2.SR1.7-2. .o' kroz koji ustrujava vazduh gustine PO" Paznate su sledece veliCille: D. .SR2 A.t:k'~v.o... Odrediti: a) ukupan promenljivi protok isticuce tecnosti."d+ 1 . d. Naime.2 gZ=C-+C 2 12' 2 22 i jednaCine kOlltinuiteta za raevu V = VI + V .-:: Z 2 -1l=[c+c1 C 1 Z . tada je zbog kraceg pisallja pozeljllo uvesti konstallte I c=s. a= A4 + AS V C4 / C5 U oba razmatrana slucaja koeficijent protoka znatno jednostavnije moze da se odredi primenom izraza (2. 2 C l ra: d d . do. H" SIl. 2 ) +c 2 J 2. odnosno koeficijent protoka. I. 2 '2 I koje su karakteristike pojedinih deonica slozellog cevovoda...Po' p.:+Fs) +K6 (I ll/2 1 lI/2}-2 +K7' b) f l r lJ-1/21-Z J +K7' koeficijent protoka ce bid iJ.. uvodenjem karakteristika Ki = ci /2A. C2 =SR2 +Sv2 +Sk +AT+ 1 .2 (i=1. -1 .7 == 1/ A. z RESENJE: a) Kada su u pitanju slozeni cevovodi. odnosno tri razliCite referentne brzine. pa se mogu definisati sledeCi koeficijenti protoka z ~ 2 Z Z 1 1 d 1 +d2 iI~ 2 .7-2 2 v2 v2 v 2 dZ 1 . 11' '2' h.ff) +dz 5.4).-) +C6 (y) 6 J a) Ke =ll ( k + kr2 +Ks J +l Ck+ K)-2 +K6 J 1 1 1 -2 K e =K1 +lJK..+ K 3 +(JK. . c) vreme prainjenja rezervoara ako je on sa gornje strane zatvoren i ako na njemu ima mali otvor precllika do i koeficijenta protoka iJ. J2Ke • Problem 2.

" +I.. dobija se izraz za vreme praznjenja d:" T::::: fld 22D2 fii 1+.. Konacno.. Podaci: D:= 1m.Jh+H-Jh). oCigledno je da je zbog kraceg pisanja prakticnije raditi sa ukupnim protokom koji...5m. h:::: 2m. postavljenih za nivoe 0-1 i 0-2. ponavljajuCi postupak dat u zadatku pod b).v = 1 + Ad + 1 1 +~ fL2 J "'u r +".=..Kvazistacionarnaisticanja 239 Ukupan 2 trenutni protok tecnosti je V::::: J..7-3 Iz zadatog uslova jednakosti koeficijenata protoka(fLi =fL2)' dobijaselcoe£icijent lokalnog otpora ventila I. VI::::: d 2n . -vh)..5. sledi diferencijal Posle integraljenja dobija se vreme prainjenja rezervoara fld v2g vz fld v2g c) Pri spustanju nivoa tecnosti u oslobodenu zapreminu rezervoara vladace potpritisak Pv' Tom prilikom vazduh ustrujava u rezervoar protokom T= D2 2 ~ h fh+H dz 1= D2 2 ~(vh+H r. Odrediti: a) koeficijent lokalnog otpora ventila v2tako da koeficijenti protoka oba cevovoda budu jednaki. . V2 1 = fL2 -4-~2g(z-ho)' h =0. A::::: 0. I. ho ::::: 0.\= 2.! I 4-j2gz . s obzirom da su zaprerninski pratoci tecnosti i vazduha jednaki (Vo : : : Vez)) dobice se promena potpritiska Pv = fez)..! d:1t -j2gz.. Iz dobijenihizraza za ukupni protok. Cilindricni rezervoar se prazni kroz dye cevi razlicitih duzina. t=O ~_=.u = 0. H::::: 1 m.=. d::::: 50mm.v2 =: 1.--.7.fu(J:.d~)2 .:.. I. se ima u cevi kroz koju protice celokupna masa tecnosti. J..2. P flo do . b) Iz diferencijalne jednaCine iSticanja dV:= Vdt ::::: vremena dt ::::: D. iIi V::::: V.. +T72 := =(!-tA + fl2d. Problem 2...456..-j2gz ..1 + AhO / d = 2. d 2n H u kojima su koeficijenti protoka flI::::: t=T h u Vl z ~1. b) vreme prainjenja rezervoara..1.02. Va : : : flo din J:0 P v • Istovremeno se rezervoar prazni sa protokom tecnosti V(z) = fl ~2g(Z..(.5.-d-+ 1 -'-----'1~--_1t_---t--"-> a ~fI SHkaP.:...1t dz.. slede izrazi za protoke .=_=_=_=_~_ t=t 0 dz D RESENJE: a) Iz Bernulijevih jednacina.)1j. koja kada se uvrsti u izraz za protok tecnosti daje jednoznacnu zavisnost ove velicine od koordinate z..2 r h-h 0 I\. 7~3.).

.. 0 (=0" III Vo r<= V .0 z- dz . Su. i jednacine kontinuiteta V =::: Ii.z./em 2. Ke =::: Ko +( + ~ + ~ )-2 => }J.R3 +i..3) .Jz ~)d _ }J. d..·=~~. Koeficijent protoka posmatranogslozenog cevovoda moze veoma jednostavno dase odredi i preko koeficijenata hidraulickih karakteristika cevnih deonica kao 1 K =:::~.2. Integraljenjem diferencijala vremena.y'(.240 Kvazistacionarna isticanja b) Primenom diferencijalne jednacine praznjenja rezervoara . Pl"o/.1.?--".= AJ2K • .(z=1.jd2hoJ2i h z. /2.+ 1. odnosno ukupni protok kroz slozeni cevovod V(z) = fiAJ2gz.(.k'v'O' p. fl. Tt---t'-=-"t'-ot.7-4. te koriscenjem .Y3 +(. I c =(.5 s.v] +(.Uvodenjem koeficijenata . l-ln . RESENJE. iz Bernulijeve jednaCine postavljene za z nivoe 0-1.jK3 k- 2 e .fljd2J2i h = racionaljenjem podintegralne funkcije D2 fh+H(..~ t=T - dz A ' I ] =SRJ +(. + V + V3 . I.lp('y.'('ri(i=1.3).2. dobija se diferencijal vremena dt =_ ~2 fljd f2i . z d z '2 . /2:::: pczvi 12= pC3v~ /2.y + Iv d c] H ----:--15--. C =(. Poznate veliCine su: d. Iv.. (i=0.Jz +Jz-ho dz.R2 +(.2...21[ . Cilindricni rezervoar u koji doticekonstantan protok fio prazni se kroz nesimetrican slozeni cevovod.'~ 13 c3 =t. a. i =-4. D.Odrediti vre:rhe za koje se rezervoar isprazni do visine koja je za rastojanje a veca od ravnoteZnog nivoa vode u rezervoaru.Jz+Jz-ho ~ 2D2f2i [(h+H)3/2 _h 3/2 -(h+H -ho )3/2 +(h-h o )3/2] fl]d ho 2g = 66. D 2 n' dV = (Vj +V2 )dt = --4-dz.. .=lc+c j ( Aj + Az cj I c2 ~ + A3 ~)2J' c Ic J 3 .k +lvd+ 1 3 2 ceVl A = 4 ' i povdina poprecnih preseka • d 21[ A d. 2Ai v K ] <JK . jednakosti padova pritisaka u hidraulicki paralelnim granamapc] v. dobija se vreme pratnjenja rezervoara TD2 fh+H . h.U +(.k + Iv-j-. a koja glasi gz = cv 2 /2 +c]v.y2 +lv +1.-~. dobija se koeficijent protoka r }J.3).

7-5. tadaje Ho = 0. d] = 50mm. Ako se rezervoar prazni bez doticanja tecnosti(Vo =0).02.:>.. koja glasi: " D2n [V(z) -Voldt:= dV = --4-dz./ii. Sr =0. h = 2m.:.' dz Fz -. tada T-+00.2. nivo tecnosti u rezervoaru se asimptbtski priblizava ravnoteznom nivou. RESENJE..J h + H .5. I r LI 4(er) (Su +Sk +Sv +Aa)+c.k nivoa tecnosti u sudu. L1 == 1m. .-)' f-ld 'l/ 2 g "Ho +a -vHo 2 2D2 r::-. Za vreme prainjenja u sud dotice kOl1stantan protok 170 =6 lis. odnosno kada je kolicina tecnosti kojadotice rezervoar jednaka koliCini tecilosti koja iz njega istiee.5.~ rr== -= J2i Problem 2.[ii.397. -:. Cilindricni sud se prazni kroz simetricni slozeni cevovod.7..Jii.=:. Podaci: L == 2m. Odrediti vreme za koje ce v se sud isprazniti do visine a=lOmm·vece od ravl1oteznog L.- ~ JH+h -.-. d = 40mm..A . pri tome uvodeci koeficijent protoka 1 J-L=~======================~== ] dl 4 .3.==-=_~_==-=:.r +. Sk = 0.Ponavljajuci sliean postupak kao u zadatku P.A h \ I Sllka P.1 +Aer+ 1 I D H I V k L. i integraljenjem dobija se vreme T= f-ld 2 2D2 J2i f. pa iz dobijenog izraza za vreme T.d.J[i. dobija se ravnoteina visina teenosti u rezervoaru 1 4V H =_(_0_)2 o 2g fUl 2 n Iz diferencijalne jednaCine isticanja (2. H == 2m. Svl == 2. dobija se diferencijal vremena odnosno integralni izraz T := _ Uvodenjem smene x = D2 f1d2 J2i fh+H Ho+a Fz . u i vazi za slucaj praznJenja sa istovremenim doticanjem tecnosti. D= 1m.==-=:.2.:- Fa = ~('\IH+h-vHo+a+vHoln ~ r-r.7-5 0.7-4... Iz dobijenog izraza za vreme za koje se rezervoar isprazni do visine koja je"za a veca ad ravnoteZnog nivoa tecnosti u rezervoaru sledi zakljucak da: kada a-+O.h-ffo (l + )dx JHo+a-ffo X rr. sledi resenje za sluCaj potpunog prainjenja rezervoara (a =/1) 2 2D li\. tj.Kvazistacionarna isticanja 241 1z uslova jednakosti protoka pri stacionarnom isticanju 170 == V(z == Ho).d. Sv = 3. VI Su = 0. A= 0.1). I Vo T == J-Ld 2 (.lh).

ln. ho'p"" p.7-7.-Vh+H+~-1jHo-a+·f-1}Ho+f·ln . iznad nivoa teenosti ostaje konstantan.~r. D. ~ Fo~ -~Ho -a+~ .-JHo -a 'I . . Rezervoar koji je na pocetku napunjen vodom do visine H istovremeno se puni Konstantnim protokom ~ro i prazni kroz prosti cevovod.d nfii g te sprovodeCi postupak kao u zadatku P.2. dobija se trazeno vreme punjenja T= 20 l-ld -y2g . i ravnoteznog polozaja u rezervoaru Slilca P. 21g ( f. d. 2D2 '~ ~ r.h+H+li 'J" 'g b) Resenje ovog dela zadatka dobija se kada se u nadeno resenje zadatka pod a). konscenJem ov J' • Slika P.7-4. H.7-6 Ho 4v'" B' = (__0. . o RESENJE.· Prime nom Bernulijeve jednacine za p . A. a..Jh+ii -. 2 p.-._)2 -:.aju ekvivalentne koeficijente otpora ci i povrsine poprecnih preseka cevi Ai' Odrediti vreme praznjenja rezervoara.-:. pa sledi T== . uvrstiA=O i B=O.242 Kvazistacionarna isticanja i ravnotdni nivo tecnosti H 0 == . prikazan na s1. Ho.-.[if. RESENJE.5 s. . !-ld 2g .[if. prazni se kroz nesimetricni slozeni cevovod.2. Za vreme praznjenja rezervoara natpritisak p".-)= 3683.h+H 2D2 ProDlem 2. v[ v~ preseke 0-2: ":+ gz = c12 +c22 .. D. J 1Ho+li. Pojedine grane slozenog cevovoda il .JH. Cilindricno konusni rezervoar. I.... 2Ji"i [ Jh+H-JHo-a-.2.. " 1 =~(-vh+H -'JHo +a +"Ho In ~ r. l-ld1 'l/2g 'lja+Ho -"Ho Problem 2. fH.7 -7 . h. P. ..Jh+ii).5). H u hi V v b) u cevovodu nema pumpe. Poznate velicille su: Cp Ai' (i=1.2. Poznate velieine su: V ' h.. Odrediti vreme za koje se rezervoar napuni do visine a manje ad ravnoteZnog polozaja.----:::V g 2 (l' . eiji je napor dat izrazom Yp == Av 2 + B.2.7-7 . 7 ~6..· a) Uvodenjem koeficijenata protoka fJ.= (~11 +~k +2~v +)v}+1-2A)-1/2. J ll trazeno vreme praznjenja rezervoara je . aka a) je 11 cevovodu ugradena pumpa. H.1 4d~o ) 2.

J 0 pg .'. dobija se diferencijal vremena dt = _ l DZrr. . jednakosti padova pritisaka u 2 4 hidraulicki paralelnim granama 2/ 2/ 2 2 C V 2 2=C 3V 3 2==C4 V 4 /2=c svs /2. d~ = T'Idt l = --4-dz. pg -Ch +Pm)3/2 \Ch o pg J 0 +Pm)2[~h pg 0 +h+. Y . 4f.JdU 'II U = D2rr. Iz slicnosti trouglova: . pri cemu je koeficijent protoka odreden iznizom r III == lCl + C2 .lAlJ2i Jz+Pm pg CIJlm se integraljenjem u granicama od hO+ h + H do ho + h.KvazistaciOnarna isticanja 243 jednaCine kontinuiteta ~ = V + V3 +V + ~.·. pri cemu je povrsina A(y) = x rr.ho d y.. 0pg -~h +PmJ}. dz . H.konusnog rezervoara jeT == 7J + T2 ..d2 .Otpori u cevovodu dati su ekvivalentnim koeficijentima otpora cj · (i=O.7-8.~(Jrho-+-h-+-H-+-~-.A (y)dy. Pm p g . d oA. Odrediti vreme za koje se konusni rezervoar isprazni do visine koja je za M veca od ravnoteine. Pro/.[Ch 5 0 +h+Pm)S/2_Ch +Pm)SI2J_1Ch +Pm)[Ch +h+ Pm )3/2_ pg 0 pg . h. pa ce diferencijal vremena biti dt .llAlV2g _. 2 elirninacijom brzina v2 +V S ' dobija se ukupni protok tecnosti ~ = Il J AJ ~2g(z+ Pm I pg). period vazi diferencijalna jednacina isticanja 2 dV2 == V(y )dt z = .p.2 == Y~ho .l. Af lJ/2 ( A2 +A3 v~ +A4 V~ +A5 V~)2 cJ c.cl'c2 ' Vo.. Konusni rezervoar se istovremeno prazni kroz nesimetrican slozeni cevovod i puni konstantnim protokom Vo./em 2. o. -Jho+h+~. Ukupno vreme praznjenja cilindricno .1. c..).:- r.:- r. 4J. CO.ho) D 12h . dobija se poluprecnik x = (y .:- J 1z diferencijalne jednaCine praznjenja cilindricnog dela rezervoara . dobija vreme praznjenja cilindricnog dela rezervoara 7J Za drugi = D2rr. ._ Z - vremenski D 1C 2 4WI lh Z ( . Uvodenjem smene U = Y+ Pm I pg i integraljenjem dobija se vreme prafujenja konusnog dela rezervoara Tz = D2~ ho+h+fm/pg[u3/2 _ 2(h + Pm)Fu +(h + Pm)2 4 WIl V 2g h Pm 0+ pg o p g . )2 J2i JY+~. Poznate veliCine su:R.l1h.. o pg .. r. DZrr. 4WIlh2 J2i {1.2).

.. .D.l Slika P. P.. =.. dz z h L r --.k===l~V:3===t'R~2:. Sv =..d).." Rl ll'd).A--"... h.... 12 == 4m.... P.lntJ ' HO=(fldt/ig)!. Rezervoari prikazani na s1.. ..Z2..fii.5./'.7-9. SR2 =. i.:~M+Ho -.: Sm. dobija se trazeno vreme T= ~d5J2i H 8 (Ji)2ll1.Jh+H-.: cT+ V 2 i jednacine kontinuiteta V.2.: V + V .: 80nun.3..7-7. I.2..fii..2.4.: 100mm. k R2 b) SliIca P. b. ~=... A.==1.. Su =. SY2 =. a) ". Odrediti vremena prainjenja: a) sfernog rezervoara (s1..6.fii:Ca 2 _b 2 )+ . Otvaranjem ventila voda istice. P.7-8 +(Ho -h)(SHo -h)(a-b)+JH.7-9 koriscenjem Bernulijevih jednacina 2 2 V v1 gz =. {co +(c +l{ dg/(d~ +di ~~~::) J 1 r l12 Problem 2.2.2.u "".(H _h)2 u kome su koriScene konstante definisane izrazima a=..2:7-9 su u pocetnom trenutku vremena napunjeni vadom. 0. 11 == 1m.244 Kvazistacionama isticanja RESENJE' Saglasno postupcima· !eSavanja sprovedenim u zadadma P. h == 3m.. Sk == 0. d. B == 4m. (a 4 _b4)+ 5 4 +~(SHo -h)(a 3 -b 3 )+(5Ho -3h). i c) cilindricnog rezervoara sirine B (s1.. 2. b) cilindricnog rezervoara sirine B (s1....7-9a). 0.7-9a). V VI ---:?1?'" .025."'..2.jV~2l-_ I. P. . 3.. SR1 = 0. 1. Dati su podaci: R = 1m.7-9b).A==~R~l--..Yl =.7-4 i P. CT+cl 2" v2 c2 T 2 gz. D.C.=D=.(a 5 _b 5 )+ sJH.2. zatim eliminabijom brzina v1 i v2 dabija se 1 2 kaeficijent protaka . 0.

::.. .lz z ..JCl / C )2 2 .2(R+h)z-z--(2R+h)h r dz .LD2J2g 8 {1(R+h)[Ch+2R)3/2 _h 3/2 ]_1.398 . a koordinata: r odredena izrazom (2).J2g h z Kako se integral ne moze resiti u zatvorenom oblikifto ee se njegovom resavanju pristupiti numerickom analizom. Uvodenjem podiiltegralne funkcije y(z) =j[2(R+h)z-Z2 -(2R+h)h] / z T- _ BB 2 ~ h+SR~2(R+h)Z_Z2 "-(2R+h)h .. pa ee vreme praznjenja cilindricnog rezervoara biti "z \ \ f..LD re.Kvazistacionarna isticanja 245 J. i iznosi r==~z(2R-z).. Medutim.LD\/Zi Integraljenjem ovog izraza u granicama od h+ 2R do h dobija se vreme praZnjenja sfernog rezervoara T:= J. Ovaj koeficijent protoka je isti za sva tri dela zadatka. Uvrstavanjem povrsine A(z) u izraz (1). 1 dt=2 ~. P.z dz. ~. dt := . J. to iz izraza (1) sledi: 8B I 0 . .2.L = [C+C I ('~)4 /(l+. V proizvoljnom trenutku vremena ukupni protok odreden je izrazom 4 r /2 == 0. dobija se izraz r:= ~2(R+h)z_Z2 -(2R+h)h (2) uz pomoe koga moze biti odredena povrsinuA(z).. Iz diferencijalne jednaCine praznjenja rezervoara: dV = Vd( = -A(z)dz. dobija se vreme praZnjenja cilindricnog rezervoara T == 16 3 !ill 2 reJ2g B (2R)3/2 = 10895 s. ova povrsina u svim slucajevima zavisi od promenljive koordinate r. . I c) Kako je povrsina poprecnog preseka A(z) =2rB.Jh)}:= 152s.. 2 V = J.Jh +2R . .2R . Koordinata r dobija se iz izraza (2) za h=O. za srafirani trougao sa s1. a) Povrsina poprecnog preseka na trenutnom Iiivou tecnosti u rezervoaru je A(z) := r 2 re. . pa seiz (1) posredstvom izraza (2)dobija 4 2(R+h)z-z2 -(2R+h)h d -.LD rev2g .7-9a. Prime nom Pitagorine teoreme.. dobija se diferencijal vremena dt = !ill 2 r. d z. dobija se diferencijal vremena 8B ~ dt == 2 r.L D4 re ~2gi.[h+2R)5/2 _h 5/2 ]_ 3 5 -(2R +h)h(. b) PovrSina poprecnog preseka na trenutnom nivou tecnosti u rezervoaru je A(z)==2rB.::- A(z) r dz rev 2g "z (1) u kome je povrsina A(z) razliCita za sva tri navedena slucaja.J. !ill rev 2g Integraljenjem ovog diferencijala vremena u granicama od 2R do 0.

Konacno.5.7-10 _ _ 1 v 2 (V_V j )2 .l nehma pumpe. dobija se resenje integrala h+2R Yo + Y n 1=R y(z)dz = &(--2-+ Yl + Y2 +"'+YI1 -1) = 0.7-10.. 1 Dati su po aCI: == 2m... 1==2m.+Sk+(v+A. Odrediti vreme praznjenja cisterne u sledeCim slucajevima: b a) kada se u cevovodu nalazi pump a konstantnog napora Yp = 981J / kg. trazeno vreme praznjenja cilindricne cist~rne je SlJ pn cemn Y. A.i!ik"""'·"""~z l. duzine B=6m..dz z+Yp / g '. Iz jednacine elipse sledi: (E )2 +[Z-(ah+aJ2 b - = 1 ::::::> ' X b I . L Yp+gz==Cc. = --v2z(a+h)'-z2. d 2n Diferencijalna jednacina isticanja glasi dV = Vdt == -A(z)dz..7806 f &=0.486.k == 0. S" = 0. odreduje se koeficij~nt protoka ------------'<::==1""'".. +l)T' D vt ~= {c.J2i 8bB 2(a+h)z-z2 -h(2a+h) ---'---"------'-'--'. b==1.metode trapeza.. &) vrednost podintegralne funkcije za i=O.. ~+l) odnosno ukupni protok . a == m. i jednaCine kontinuiteta V == V. = f (z. -h(2a+h) a .=0.i T= 2 1 =451s. . 11=20 broj polja integraljenja. Cisterna koja ima povrSinu poprecnog preseka oblika elipse. napunjena je vodom za pice.d:--:)~"Xl---<=L=. pri cemu je A (z)=2xB. RESENJE: Primenom Bernulijeve jednacirte Slika P.3. fill n-v 2g 2 8B Problem 2. d==40mm.. c.'d)T+ 2 +(2S k +A. c. Nakon otvaranja ventila V cisterna poCinje da se prazni kroz prikazani presti cevovod.n. (1) a) Vreme praznjenja rezervoara je .. . D == 50mm.y :::: 1... a a b) kada u cevovodu nema pumpe. au njdem. ~d2n.1 korak integracije. ~-4-~2g(z + Yp / g).A=9i'/k k 1 k v - linij~m. .02. pa ce diferencijal vremena biti dt = .246 Kvazistacionarna isticanja i koriscenjem jedne od najjednostavnijih metoda numericke integracije .11 +Sk +Sy +)c~+[ 1_(~)2 T +(~)4(2Sk+A.2.D=. V == r 12 = 0. . =R . i c) kada je isticanje kroz prost cevovod prikazan isprekidanom I h l Yp( v 21- .l.5m.... L==3m.

ali pri razliCitim uslovima isticanja.12=:c2 v.d1 . 1 i koriscenjem Bernulijeve jednacine za preseke O~L gz == Co v~ /2 + cj vf 12. . jedna- kostj padova pritisaka u hidrauliCld paralelnimgranama cj v. / .a.7-11.4s.OVG S toga 8to je tada brzina strujanja veca. 247 2(a+h)z-z -h(20+11) d -'-.RI +Svl +2t.Sv2.Sr' A. Rezervoari se prazne kroz nesimetricni slozeni cevovod. Poredenjem dobijenih rezultata za vremena praznjenja iste cisterne.7-11 sastoje se od dye polusfere i jednog cilindra. 12. Problem 2. +y.SvO.lj.h !-lad rt"\l2g 1 == fh+2a h 2(a+h)z-z2-h(2a+h) d Y / z = 0.2. S". tada posredstvolU (1) sledi: T== !-lad rr. a isticanje je na nivou izlaznog otvora iz rezervoara (h=O)..vo +A. a) !• a '"I b) k VI RI R2 V2 k ff?""' Slika P.-..2.c2 =SR2 +Sv2+2Sk .. Poznate su sledece velicine: h. jednacine kontinuiteta Va == Ii.k +A.Svl. z p g . pri cemu je integral numericki odreden metodom trapeza.].lJ29 . z+ p g posn~dstvom b) Kada u cevovodu nema pumpe (Yp == 0).. cj =t.T+ 1 .. . .] + 1 . slede izrazi za koeficijent protoka . R. z-1017. g B~~ 12547s.-. pri cemu je integral numericki resen metodom trapeza i ima vrednost 1=0. tada se prainjenja cisterne T == (1) dobija vreme ~Lad ~bB n/ii fh+2 a h V /2(a+h)-z h(2a+l1) dz == 6026s.d2 .9056.Sk.KvazjstaCionarna isticanja 2 . z . lo. kao i da ugradnja pumpe smanjuje vreme prainjenja cisterne.7-11 RESENJE: Uvodenjem konstanti: ~ ~ Co ==t. G 2 a + A. NaCi izraze za vremena prainjenja rezervoara. +V2 . moze se zakljuciti da je vreme isticanja manje ako je izlazni presek cevi na nizem nivou . P.. Rezervoari prikazani na s1. 2g a ~bJzgf\/2(a+h)-Z dz== 332 f1d rr. i ima vrednost TSbB IIi+2a 2 r.l2' do. c) U posmatranom cevovodu nema pumpe (Yp == 0).u +t.

P.c. 1. Primenom jednaCine kontinuiteta ri" ::: 2V.. i Bernulijeve jednacine za nivoe 0-1 . R.2g i perioda praznjenja donje polusfere 13 "" 1 8 3/2 ]_-5 [Ch+R)5/2 _h 5/2 ]_h(11 + 2R)( .). ~)12rI2 i protok V(z) ::: J-l d!7r ~2gz " Dobijeni iZIazi za koeficijent protoka i pIotok vaze i za zadatak pod a) i pod b). . {co +c1 [dg l(d12 +d. a) Primenom diferencijalne jednacine isticanja dV::: v~dt ::: . a polupIecnik r (dobijen iz Pitagorine teoreme r2 = R2 _(Z-R)2) iznosi r::: . i e) cllii1dricI1o~polusfernog. H. 1.10 .".::-::C.Jh +R +a)} . Fz Posle integraljellja u granicama ad 2R do 0..Jh+R). pri cemu su: :z..{t(h+R+a)[Ch+2R+a)312 . RESE.vremenski period praZl~enja cilindricno-prstenastog dela rezervoara..7-12. S".2.2g 3 .do...C.:. Odrediti vremena praznjenja rezervoara prikazanih na slid: a) cilindricno-konusnog. h.A(z)dz.7. perioda praznjenja cilindricl10g dela T. Sva tri vremenska perioda bite odredena pomenutim redom. . vremenski period praznjenja kOllusno-prstenastog dela rezervoara i T3 vremenski period prainjenja konusnog dela rezervoara.Ch +R)[ (h +R)3/2 _h t-td'o . Prema tome ukupno vreme praznjenja rezervoara je T == :r.R+E. b. d) cilindricno-polusferno-konusnog. ::: - J-l~~2g' 2 r. a. 10 + 11 v2 1 gz = (~u +~k +SRl +A-d-+l)T+(SR +2Sk +~v +A"d)T ' v. 5 TC 3 J-ldgJi b) 'heme pIainjenja sastoji se od tri vremenska perioda.A.Jz(2R-z). = 8R 2 -2 r. Dl'D2 . d.248 KVClzistacionarna isticanja J-l=.Sk'~R.JIHR -Jh)} 2 ~ {2:.SRl. . b) cilindricno-konusnog. + T2 + T3 • ProDlem 2.Ch+R+a)2jCJh +2R +a . p.. c) cilindricno-konusno-polusfernog. . ito: perioda prainjenja gornje polusfere 8 :r.vl.. u kojoj je povrsina A(z)::: r 27t + 2ar. Poznate veliCine 8U: D..Ay7E: a) Ulrnpno vreme praznjenja rezervoara sa s1. sledi: dt= ~ldoTC[ii ~4 z(2R-z)TC+2aJzC2R-z) dz. ~ldo .Jh+R+a -.12a je T = ~ + T2 + T3 . dobija se koeficijent protoka 11=1/ Irl-(r--+-2-r--+-r--+-A-L-)+-r----~r--+-r--+--A-!Q-+~-+--1 r V4 "'R "'k ':0 v d "'u "'k ':oRJ d . dbbija se vreme isticanja T= 32 Ro[iC(!:.(h+ R+a)3121-~[Ch+2R+a)512~ -(h +R +a)5/2]_[R2 .

A II l.2g ~ (.---: _ Za prvi vremenski period diferencijal vremena je 2 2 dV. i uvodenjem konstanti Primenom diferencijalne jednaCine isticanja: -A(y)dy:::: V(y)dt2' u kojoj je protok V(y) = fl a. O+b odreduju se poluprecnici kruznih preseka rj :::: ~ [y-(h+b)] .. d 2rc r.A V ==C> v VI k lo.Jh+b +a)..j - V(z) - fld2. V(z) = fl4v2gz. r2 :::: 2(~~b)(Y-h). . k v v lo.d..Kvazistacionarna Isticanja 249 1=0 A H dy a =:C> z h l. = 2 fld \ ... -~ v J" c) d) e) Stika P .=:::. h I. R ~ '~>.d. 7-12 odnosno protok . D2 -Dj _ dz dt .rj 2 )rc.. dobija se D2 _ D2 --r---- I..J1Hb+a+H -.d.A b) H H R k h I.71 ~2gy .1. ----"----.2. Iz slictlOsti trouglova _rl__ y-Ch+b) D j 12 a ~_y-h \ I D2 12 --. _ U drugom vremenskom periodu trenutna povrsina poprecnog preseka u rezervoaru je promenljiva i iznosi A(y) = (r22 ..:7 v l.:. r2 ...1.do.-..d. I..d.. I.[iiJi· Posle integraljenja u granicama od h+b+a+H do h+b+a. uvrstavanjem poluprecnika r1 i ..d.A a) k R RIb x !y a ={> VI V k il....d.

{'!'[(h+b)5/2 _h 5/2 ]_lh[Ch+b)312 _h 3/2 ]+h2(.Ch +b)3/2] + CC... 3 Vex) .JC:. leao jednacine kontinuiteta za racVll. 2Di {1[(a+h)5/2 _a5I2l_~a[(a+h)3/2_a3/2J +a 2 C.Jlab)}.J x[ca +h + H)512 ..R +A.(a+ h)312]}.v+A..R+A.R +A.250 Kvazistacionarna isticanja dobija Se 2 .Ca +h)5/2] +t Ca +h)ci )2[ (a +h + H)3/2 . S obzirom da je protok Vex) = fl cI:rr ~2gx.~+l) . )2rll2 Ukupno vreme praznjenja rezervoara je T = 7.x Integraljenjem po x koordinati u granieama od h+b do /1..~+Cc.5( Ii ) 2 X Jf JC.. fl = lI. sledi dt =-~dx= A( ) D.v + ia I d + L e) Postavljanjem Bernulijevih jednacina za proizvoljni .C~) 2 (a + h) 2 a + h + II . + T2 . pri cemu je vreme prainjenja cilindricno-konusnog dela rezervoara .+-c..trenutni nivo tecnosti u rezervoaru i izlazne preseke eevi lcroz koje fluid istice u atmosieru. T= 2 f"+b+aAy-By+C d = 8 {iL[Ch+b+a5/2fld 2Jii h+b Y fld 2 Jii 5 ) 4 JY -(h +b)5/2]_ ~ [Ch+b +a)3/2 .. . pri cemu je iz odgovarajuce slicnosti trouglova dobijen poluprecnik r3 = 2(~~b) (x-h).x+ I)dx.Jh +b +a . "Iii 2 Cx ~ld~ 2g(a+b) . = f1d2 f2i ~ D. T = 2D.u+C.. + Tz' pri cemu je vreme praznjenja cilindricno-konusnog dela 2 D l ~ ID 1.. 3/2 to ce difereneijal vremena biti 2 I /1 -2/1. U trecem vremenskom periodu trenutna povrSina poprecnog preseka konusnog dela rezervoara je ACx) = I{re.d~ +l)/(C. U lzrazima za navedene vremenslce periode koeficijel1t protolca je 12 = -Fa)}.~: + 1 ) ( 1 2 d0 d~ +d2~(c. 3 fld 2 Jii(a+b)2 5 3 b) Uknpno vreme praznjenja je T = 7.. a + h) .J/1 +b -Jh)}. dobija se koeficijent protoka fl=[C.Ja+h fld2 Jiih 2 5 3 .. a vreme praznjenja konusnog deja rezervoani.

. Odrediti kolika kolicina vode istekne iz suda za vreme otvatanja ventila..h3/2 1-i[ch +Ral/2 -h5/2]-hCh+2Ro)(Jh+Ro T2 = J1do~ {iC -Jh)} pa ce ukupno vreme praznjenja rezervoara biti: T == 7. . pri cemu su ~2~ [(~)2 _R2 +(h+H +R)2 }.. I ]J Vreme praznjenja cilindricno-polusfernog dela rezervoara je 7.Jh)} 7. U odredenom trenutku elektromotorniventili Ell/tv.(R +h)3/2]}.J h +R -. 0 e) Postavljanjem Bernulijeve jednaCine zaproizvoljni . o ..K vazistacionarna isticanja 251 1. = "A2 2 J-'Uo V Lg ~ {[Di . +1:..v+/c-}+[(f)2-1j2+C/c. -(R+ h)5/2] +t(R +h)(~. ·Posle isteka vremena T ventili EMV su potpuno otvoreni.R+1:. = d) Ukupno vreme praznjenja je T = 1. a voda poCinje da istice u atmosferu.k+C. +1:.trenutni nivo tecnosti u rezervoaru i jedan od izlaznih preseka cevi..L+l _'l1l2 . )2[ (R + h + H)3/2 .h5/2 ]-h(2R +h)(. i koeficijent protoka 1l=1I C. =8r.Jh+R+ H -.(1) = k I [2.-: {[Rg _R2 +(h+Ro ~o<J2g +R)21(~h+Ra +R -~h+Ro F -~Ch+Ro +R)[Ch+Ro +R)3/2 -Ch+Ro)3!21+~[(h+Ro +R)5!2 ~(h+Ro)5!2]}. a vreme praZnjenja polusfernog dela rezervoara h +Ro)[C h +Ro)3/2 . +/c.)4 1+ R v k d.R -~(h+H +R)[(h+H +R)3/2 _(h+H)3!2] T = 2 +1[ (h+ H +R)5/2 .J H +h -Jh)} 3· .:(~ )2(h +R)2](. vreme praznjenja konusnog dela rezervoara. +S +/c. +1:.t+ 1 r l" I d ( 1:.. dobija se koeficijent protoka fl.JIHH)h . koriscenjem jednakosti padova pritisaka u hidraulicki paralelnim granama i jednacine kontinuiteta za racVll.u+1:..Ch+H)5!2]} vreme praznjenja cilindricno-polusfernog dela rezervoara.+ T2 • Problem 2. + T2 .Jr-+-H+.v1+Sk+A. Pretpostaviti da se na pocetku otvaranja ventila EMV trenutno uspostavi turbulentni rezim strujanja u svim deonicama slozenog cevovoda i da . Cilindricni sud precnika Do rtapunjen je vodom.= 1:.-. a simetricni slozeni cevovod je zatvoren. 2D2 fUl2 H2 J2i {I[CH +h)5/2 _h 5 5/2 ]_lh[(H+h)3/2 _h 3/2 ]+h 2C.7-13.•.0 +1)Cf)4.L+l)(-2. U toku otvaral~a ventilakoeficijent lokalnog otpora ventila se menja po zakonu 1:. do R v k d d 1:.Jh+R) -ic~ )2[(h+R+H)5/2 . a vreme praznjenja dela rezervoara T2 = ~5 ~ {t(h+R)[(h+R)3!2 _h3/2]_~[(h+ R)5!2 . koji se nalaze u simetricnim granama slozenog cevovoda se otvaraju.JL+(1:. +/c.

h. dobija se visina opadanja nivoa za vreme otvaranja ventila I ]2 /C"cT2+k-5) .Jcp +k -5) = c d 2~ (. cDo pa ce kolicina vade koja istekne 1Z rezervoara za vreme otvaranja ventila biti V = hoD.Jh+ H -. ho=h+H-l.~.252 Kvazistacionarna isticanja H EMV koeficijent trenja ima konstantnu vrednost. Odrediti koliko jevreme otvaranja ventila? Poznate velicine su: d. a.d+ l)T h i c jednaCine kontinuiteta za racvu Vo = 2Vl' i uvodenjem konstante = 4( ~) \~u + A ~) +~R +~k + Ie ~ + 1.2d 2 -.) d r 2 J2i}2 8cg. a koeficijent lokalnog otpora ventila se menja po zakonu ~(t) = k / t 2 • Nakon atvaranja ventila nivo vade u rezervoaru spustio seza .Jh+2R-t. Poznate su sledece velicine: D.t)dt = --1-dz.7-14 T= ProD/em 2. Pri otvaranju EMV voda istice u atmosferu. t) = d 41t . .2. R. nakon integraljenja u granicama. D)T+(~R +Sk +~+A.(h+R)[ (h+ 2R)312 _ (h+2R_a)3J2] _1. . L.E: Vreme otvaranja ventilaje "lie ~ { a2V2g {1.(1. pri cemu je konstanta c = ~u + Ich I d + 1.od 0 do T.fii-Fz cije reSenje. I.[Ch+2R)5J2 . Kada je sfemi rezervoar pun tada je elektromotorni ventil (EMV') zatvoren. k.Jh+H- 2J2i u h EMV d./2 gz / c + ~ C .1e /~ Slika P. od h+H do h+H-ho' glasi: lC. za t. Do. 1e. T. k. L v~ 1 v2 gz = (Su +A. If.7-14. ~ u' A.J dV = 2V(z.E: Koriscenjem Bernulijeve jednacine postavljene za nivoe 0-1 .Jh+2R-.Ch+2R-a)5/2]8~ 3 5 -h(h+2R)(.Jk _k}1/2.Jh+H -ho )· 2g I d Iz ovog resenja. i za z. Iz jednaCine isticanj a t) . dobija se protok vode kroz jednu od sime2 tricnih grana V(z.J"r'~k' RESENJ. RESENJ. d.'Jt / 4. h. D 2 1t posle razdvajanja promenljivih dobija se diferencija'na jednacina 2 t dt Do iz '/ct 2 +k =.

2.al' Pl. Dijafragrna se potpuno otvori. T RESENJE Problem 2.15. dobijene iz Pitagorine teoreme za srafirani trougao. D. Na dnu rezervoara povrSine A i vi sine Ii napunjenog vodom nalazi se mali otvor koeficijenta protoka Il i povrsine ao' koji je zatvoren dijafragmom. u kome ulje struji laminarno. dobija se vrerne praZnjenja sfernog rezervoara . Integraljenjem u granicarna od h+2R do h. H 0.2.P.2.7-16a) i b) cilindricnokonusnog rezervoara (sLP. dobija se diferencijal vremena dl == - l:~. Prime- nom diferencijalne jednaCine isticanja dV == V(z)dt== ~r2rcdz.P. U nekom trenutku vremena dijafragma poCinje da se otvara tako da se povrsina otvora menja linearno sa vrernenorn.Pri praZujenju suda okolni vazduh ustrujavau sud.7 - h(h. 7-16b). d rcg VC z)==128vl z . Odrediti vreme praznjenja: a) sfern)g (sl. cija se stiilljivost zanernaruje. H. Rezervoar se prazni kroz prrlst cevovod.KvazistaCionarna isticanja 253 Problem 2. kroz mali otvor na poklopcu suda. i uvrstavanjem veze r2 == 2Ch+R)z_Z2 -h(h+2R). odreduje se protok ulja . cija je povrsina aI' i koeficijent protoka Ill' Pri tome je zaprerninski protok vazduha. Sve lokalne ::>tpore i kineticku energiju struje zanemari ti. Poznate velicine su: R.H.2R) ] dz. jednak zapreminskorn protoku vode. Odrediti visinu tecnosti u sudu u trenutku kada se .7. dijafragma potpuno otvori. Poznate veliCine su: Slika P. I.l[ 2(/1 + R) - .\1. 4 2 Iz dobijenog izraza sledi da je protok linearna funkcija od koordinate z.7-16.7-16 RESENJE: a) 1z Bernulijeve jednacine postavljene za nivoe O~l: gz == ?v~T' uVrStavanjem koeficijenta trenja za laminarno strujanje A== 64v / vd. D z Ii b) Slika P.A. h.Pa. d.7-15 aO .2. u trenutku T.

d = 20mm.J2g +1. ito: prvog periocla koji se oclnosi na praznjenje cilindricnog dela rezervoara kroz dva otvora na razliCitim visinama sa protocima .) .5m.. 1 7 .dz . (z) +V2 (Z)]dt1 == --4.-Jz-h)dz== 2 D [(h+H)3/2_ h 3/2_ H 3/2] =2935s.7-17) sa: a) poluelipsoidnim dnom. NaCi vremena praznjenja cilindricnih rezervoara (s1.lnh+2RJ. dobija se T.fii h 3 fld2hfli .2. i to: vremena praznjenja cilindricnog dela 32v/D2 h+Ho+H ~ = d 4 g In I1+ H 0 ' i vremena praznjenja konusnog dela . P. Problem 2. i cl) polusfernim dnom. h = 1m. (z):= fl4~2g(z-h) i drugog vremenskog periocla koji se odnosi na praznjenje cilindricnopoluelipsoidnog dela rezervoara kroz jedan otvor sa protokom 4 Primenom diferellcijalne jedllaCine isticanja za prvi vremenski period V2 (y) = fl--J2gy . c) konusnim dnom. Dati su podaci: D = 1m.17. h b) Vreme prainjenja cilindricno-konusnog rezervoara sastoji se od dva vremena. t~O a) b) c) d) Slika P.62.254 Kvazistacionarna isticanja d fJ . ' . 32vlD 2 1 2 2 h+Ho T2 = 4 2 (-2 Ho -hIio +h 1n-.4m.5m. H = 0.7-17 RESENJE: a) Vreme prainjenja sastoji se od dva vremenska periocla. fld 2h. b) cilindricnim dnom. Ro == 0.• = D2. T= 12~vl[2R(h+R)_h(h+2R). .7.2.~L = 0. . d 2n · · [V.d2. R = 0. D21f. d 2 rc V. . sledi: 2 · T:= 2 DJh+H(1. h d gHo pa ce ukupno vreme praznjenja rezervoara biti T = T1 + T2 . Posle racionaljenja poclintegralne funkcije. 5"+H h dz -Jz-h fJ.

C. koja se dobija iz jednacine tavnoteZe sila G + cXo = PmOA.5 s.65. 2 z 16 Z In"'- - T=7. +T2 ::: 1143. dobija se 2 '[.po' fl. Cilindar je jednim svojim krajem potopljen u tecnost gustine p.15. Wi 2g Ukupno vreme praznjenja rezervoara T = 7.5s. Ukupno vreme praznjenja rezervoara je T::: 7. i visinskom razlilcom izmedu nivoa tecnosti h = P rnO / pg. a. Tz = fl d2 Jii(D -SRo )v Ro=2)7. p. Odrediti vr~me spuStanja klipa do nivoa slobodlle povrsi tecnosti. dok je drugi vremenski period /'Jii(D -4R )Jh =655. Poznate veliCille su: D.G) Ie. 1z diferencijalne jednacine isticanja: -A(y)dy::: V(y)dt2' nakon integraljenja dobija se 4 T2 ::: fld 2 D . Tz =15 fld 2 Tz = 2 2 /ii pa je ukupno vreme praznjenja rezervoara T =7. c) Prvi vremenski period je isti kao i u zadatku pod a).J2i Sh[ (4) 0 2 -R 2 R 2 2JdY +(/i) y 2 JY::: 5 (5D -16R fld2 Iii 2 2 ) r. poluprecnik r je odreden izrazom r2:::(Rlh)2(h 2 _y2).2. d) SprovodeCi postupalc proracuna vremena praznjenja rezervoara kao i u zadatku pod a).7-18 b) . + T2 ::: 948.. dok je drugi vremenski period: 14 D2 Jh =849..H. +Tz =613s . i menja se po zakonu 2 2 A(y):::D rc/4-r rc: 1z jednacine elipse: (rIR)2+(ylh)2::: 1. b) Prvi vremenski period je isti kao i u zadatku pod a).s. ito: staticlcom deformacijom opruge. promenljiva . + T2 = 1182 s.Pmo' RESEN1E: Pocetno stanje 0 ravnoteze odtedeno je sa dye veliCille.KvazistaCionarna isficanja 255 U drugom vremenskom periodu povrSina poprecnog presekana visini trenutnog nivoa tecnosti u rezervoaru je· . Problem 2. a drugim je otvoten premaatmosferi.4s.5s. G. i iznosi Xo = (PmOA . "h = 888. U ptoizvoljnom a) Slika P.7-JlJt U fiksnom hidraulicko-pneumatskom cilindru moze da se krece klip teiine G. pri cemu je A = DZrc 14. Kada se u klipu otvoti ventil koeficijenta protoka fli povrsine pOpteCllog preseka a._2 D [(H+R)3/2_ R 3/2_ H 3/2]-3555 1-3fld 2R oJii 0 0 . tada vazduh istice u atmosferu. Sa gornje strane klipa nalazi se opruga krutosti c.

G. protok vazduha je V = J. Rezervoar Vlsme h i slozenog oblika povrsine poprecno g preseka. Promenljivi natpritisak vazduha moze Se . Uvrstavanjem brzine v u izraz (2).1. dobice se izraz za brzinu strujanja v. Kineticku energiju struje i sve lokalne otpore zanemariti. uVrStavanjem izraza za protok i integraljenjem dobijene diferencijalne jednaCine.32» u izraz (1).sledi izraz za trazeno vreme T-~ Vl H-I".3164 V~T(l+ pgA) CB+h+H) -CB+h) . ProIJlem 2. gA . 3/7 3!7] T=3 C d) 0. Hidrocilindar se prazni kroz dugacki prosti cevovod pod dejstvom sile teZine kEpa G i sile opruge. prazni se kroz cevovod za koji je po:z.IInc vPmo cx r- !p. D.~ Precnik cevi kroz koju se vrsi .7-20. l. c. Poznate veliCine su: d. V d T h (2) V a) Kada se za laminarno strujanje u izraz (1) uvrsti· koeficijent trenja A= 641 Re = My I vd . 1z diferencijalne jedna- f dr:' == ( D)2 1MH dz. dobija se brzina strujanja v. dobija se vreme praznjenja cilindra T == =-4- D2n i B= G+c(zo -h-1-l) . . Koriscenjem diferencijalne jednaCine isticanja Adx == f/dt./ Vz -VPmo . a zatim njegovim integraljenjem. P. H.2. odrediti iz· jednaCine ravnoteZe sila G+c(XO-x)=PmA. dobija se proizvod ----2 d c AV == 2gT(1+ pgA)(B+z) Stika P. doblja se T= 32ylD In B+h+H 4 d g(1+ P. <J- c 1=0 I=t -=::: =- G RESENJE: Postavljanjem jednacine ravnotete sila za proizvoljni polozaj klipa pA = G+c[zo -(h +H -z)].256 Kvazistacionarna isticanja trenutku vremena (s1. dobija se 7 D 2[ 2 (d d C J-417[ .nata vrednost ekvivalentIlOg koeficijenta hidraulicke karakteristike Ke ~ .A) B+h 2 b) Uvrstavanjem koeficijenta Blazijusovog trenja (izraz (2.W~2Pm 1 po.2. h. 1 J h d2 ."IIPmo -c(H-h0 )IAj • .[ c.7~18b). Problem 2. Opruga krutosti c ima staticku deformaciju ZOo Odrediti vreme praznjenja hidrocilindra ako je trenje u cevi: a) laminarno i b) Blazijusovo.zo' Y. Zamenom novodobijenog izraza za brzinu v u izraz (2) i njegovim integraljenjem. FP:fD - r- lin dx _ 2A2 I _ IA . IIII -D H Zo z t=T i Bernulijeve jednaCine za trenutni nivo ispod klipa i izlazni presek cevi l v2 p+pgz== PA <r-==9 ~ V(z) d.7-19 pri cemu su konstante A (1) c+p Cine isticanja dV == Vdt. i iznosi Pm==PmO-cxIA.7-19.

7-20 ' RESENJE..-).Lafii 0 2 == 1 1 1 271: IS' nh [cp-2coscp+")(CP--2 sin2cp)] . .J6z(~lSZ-X2..: se polarne koordinate r i cp (x=rcoscp i y==rsincp). Zamenom ove jednaCine u izraz (1) sledi: T= 1 fla.Jz to njihovom zamenom u izraz (1) sledi T== 1 ~J[2f.(l+sincp). x x3 dz21 D ' .2..l[f(l+sincp)2d(p]. sa kojima se dobijajednaCina kardioide r==J..fzdz== 0 0 h 271 r d h 271 0 .J2ii 0 Sef frdrdcp)~·== __1_f. Koriste6i izaz (2.. KVaJ!.l == 1/ aJ2Ke 2 u kome je a = d n/4 . avo resenje daje jednaCinu x ==.Jz..a.znstadoIDl3Ir'IDlO pril'!ticaIDlje teclll®sii UIl spojenim sUIldovima Pod preticanjem se podrazumeva strujanje fluida izrnedjuspojenih sud ova.x 2 i y == xi 12. Kada se vrsi kvazistacionarno preticanje tei<:')0sti uspojenirn sudbvima (. i imajuCi u vidu da je povrsina poprecnog preseka rezervoara na trenutnom nivou promenljiva.)h • S "JlSz 6...Jz J.. Odl'editi vreme praznjenja rezervoara..z J.LaJ2i· fii 3/2 b) Iz jednaCina povrSi F j i F2 dobija se kvadratna jednaCina y2 +2y.w.7. cije je resenje y = 3.3).2.J2i 0 f A~) dz= h 1 dxdy)!£.4) koeficijent protoka je f.-:12..Kvazistacionarnaisficanja 257 prainjenje je d. . k 2 0 H + 2. ako tecnost ispunjava zapreminu: a) opisanu funkcijom: (x 2 + y2 )(x 2 + y2 _ 2Y. 2g 0 0 . 1.7.lG 2g .y/ a) b) Slika P.lz fdf h .z J.povrsina poprecnog preseka cevi.rJ r == 3 . 2 z .la2g 1[-2 (xJlsz-X x~)dxlJd:-== ~La 2g 0 0 .J2i('\I6 +lSarcslll.2) tada je protok tecnosti na osnovu Bernulijeve jednaCine za trenutne nivoe tecnosti u rezervoarima odreden izrazom .La.fzdz2/J. T= 1 J...2.7.7.['6z koja predstavlja jednacinu presecne hive izmedu povrSi F j i F2 • Kako se jednacine povrsi }<~ i F2 mogu napisati u oblicima y == ~ 15z .z o..Prema izrazu (2.J.lz -15z == 0. dobija se izraz za vreme praznjenja (1) -J z a) Zbog jednostavllosti resavanja integrala uvod\. llfu '.J2i 04(:c) .lz) _ zx 2 = 0 b) izmedu povrsi Fj : x 2 + / == 15z F2 : x == 2y-Jz.. 2 3/2 +15zarcslll r::-::.z"'.

p] i P2 apsolutni pritisci koji u opstem slucaju zavise od koordinate z.....02...7.... ".. i glasi z == z] .!-ld 7f... Sv == 2.7-21. Ta veza sledi sa s1.'.62.... ............~P]-P1 V(z) = W-·· 2g(z+--") . 2.. " V a) A AI u A2 B .5....... Postavljanjem . do = 2mm. Po == 1...2S8 Kvazistacionarna isticanja .... .. primenom diferencijaine jednaCine (2.7... a diferencijali zapremina od koordinata z] i zz. ustrujavallje je mogllee. b) Siika P....2kg/ m 3 . Dati su podaci: d = 50mm.7-21 RESENJE: Otvaranjem ventila V sud A se prazni... jer u vazdusnom prostoru suda A vlada potpritisakp". " ....7.2... ~~~~do. to ove dye koordinate treba izraziti u funkciji od z. Nakon otvarallja ventila.2 Konacrio.I2g I "r A (z)+A 2 ijz+ Pl~t (z) j J Aj(z)Az(z) • dz .Po H l...". h T = 24 r.Odrediti vreme za koje se nivoi 2 vode izjedllace.7.. . Sudovi A i 13 spojeni su sa cevi precnika d.7.d... "".. ...... te se na osnovu (2.7.. dz o Slika 2.... !-lo = 0...A. (2. voda pretice iz suda A u sud 13. " " . a tom prililcom U oslobodjeni prostor suda A ustrujava olcolni vazduh protokom Ti'o... Su =0. == 0.5) Kako protok zavisi od koordinate z. avo.7.. Diferencijalna jednacina isticanja (2. 4 pg pn cemu su: !-l koeficijent protoka cevovoda kroz koji se obavlja preticanje....1) primenjena za slucaj preticanja glasi V(z)dl == -A] (z)dz] == Az (z)dz z ....... 2... pri tome vazduh ustrujava u sud A kroz mali otvor precnika do koji se nalazi na poklopcu suda..6) ProDlem 2. A2 == 2 m 2 . A....... (2...... Z rastojanje izmedu trenutnih nivoa i. "" ....Z2' odnosno u diferencijalnom obliku dz = dz] -dz 2 . H = 2m. A] == 1 m . " .5) dobija dz] == A 2 dz / (A] + A 2 ). 1= Sm. d27f...5) i njenim integraljelljem u granicama od hT do ho dobija se vreme zauzimanja llovOg ravnotdnog poIozaja .

Lz a2 J2gz. Da bi se ova diferencijalna jednaCina reilila._Z-= flod~rcJ2i (A] ] 2 +A 8 AA PO+(~)2 . to zapreminski protoci vode i vazduha moraju biti isti (V = Vo)' Iz ove jednakasti sledi veza pg Pv = 2 z.5). Zamenom ove veze u diferen. 2 .Kvazistacionarna isticanjtl Bernulijeve jednaeine za nivoe teenosti u sudovimaA i B u proizvoljnom trenutku vremena dobija se izraz za protok vode V = IJ. Sll == 0. dobija se . dobija se traZena veza izmedu koordinata dz] = A/Az dz.p iJ. 0. a) Odrediti vreme izjednacavanja nivoa. slede protoci V.-----. a 0 cernu je vee bilo reci u Odeljku 2. d~rc V(z):= flo-.d2 Problem 2.cijaA lnu jednacinu praZnjenja rezervoara A i integraljenjem novodobijene diferencijalne jednacine.7.4264.7. KoristeCi geometrijsku vezu izrnedu koordinata z=z]-ZZ' i jednakost zaprernina: -Ajdz] ==A zdz 2 .2.)2 2 fld 4 vZ.5.· a) Postavljanjem Bernulijevih jednaCina za nivoe 0-1. A2 :=: 2m2. S druge strane protok vazduha je Va = flo (dgrc 14) J2 Pv 1 Po' S obzirom da u vodom oslobodenu zapreminu sud a A ustrujava vazduh.03.-4-v2g(z. dobija se vreme izjednaeavanja nivoa . d rc I 2 0. CP Po 1 l+L(ilo d.Jlj =7588s. h:= 1m. A:::. glasi: -A] dZ j == A2 dz 2 =V(z) dt.U poeetnorn trenutkll razlika izmedu nivoa vode u sudovima je h = 1m. 2) ··fl d 2 . Istovrememin otvaranjem ventila VI i V2 voda pretice iz suda A u sud B.5. I:=: 2m. Dati su podaci: A1 = 1m2. D =50mm. d = 25mm. treba naCi vezu izmedu koordinata z]. Sv2 :::.1J2gp.==fl1a]~2gz pri cemu su koeficijenti protoka .7-22. Zz i z. L == 5m. V ==f. I+L(flo d2O )2 Po fld Uvrstavanjem nadene veze u izraz za protok vade. Sudovi A i B spojeni su cevima.--- T AA a d ] 2 A] +A z fiV(z) J-. I Diferencijalna jednaeina prainjenja rezervoara A. b) U slucaju da je venti! V2 zatvoren odrediti preenik cevi Do'u granisa ventilom VI. odnosno punjenja rezervoara B prema (2. Sv] := 2.. 3.Pv I pg) . tako da vreme izjednaeavanja nivoa bude duplokrace sa novim precnikom spojne cevi. RESENJE. u kome je koeficijent protoka fl:: (su +sv + A:~+ 1) -]12 := . Sk := 0. .

Na osnovu'izr~a (1).5).do. Istovremenim otvaranjem svih ve. Odrediti: a) napor pumpe. p. L -1/2 =0.d+ 1)- =0. +V2 )dt = -Ajdz j =A2 dz 2 • lz jednakosti zapremina-Aldz j = Azdzz . s".. _ -_ _ _ w _ _ _ _ . Poznate veliCine su: A]> A2 ' Eo. d.d. glasi: CV. I. ~ )_1 Z2 b) Slika P. Iii (AI +A A1A2./. \1 d.Sv. H A II A lU ""'~ ~v~ V / tC\ L:7"'LA'/. Koristeci uslov zadatka [*=TI2 dobija se novi precnik cevi Do =V4(F]d 2 +F2D2)2[/cl+«(.ntila poCinje isticanje tecnosti iz rezervoara A i B. P B It A2 Ho RESENJE Nakon uvodenja: povdina:p()precnih preseka ___ Slika 2.: I ] =_ ___ - j dZ2 A 11 AI . 11 -r'~:-~~~I: '1:1'__ '''-----------B Zj ::.. = 0.7. dobija se novo vreme izjednacavanja nivoa T* = fl. Kada se ova veza uvrsti u diferencijalnu jednaCinu preticanja vode posle integraljenja sledi T= A]A2 J~= ~ +V2 Aj +A2 h v 2 AjA2 (illaj +il2a2)1ii (A 1 +A2 ) fh.-.zz' sledi veza izmedu koordinata dz z =..tako da protok vode za vreme isticanja iz rezervoara B bude konstantan. novi koeficijenti protoka iznose fl.7-22 b) Nakon zatvaranja ventila V2./.a. " a) Jk L 2 =Jij /«A .fh 2) . L. = D5n 12.s1'o." +SVl+1)DO] = 68.417.Svl' /C. H..J>. A\ koeficijenta protoka .4mm gde je brojna vrednost nadena metodom numerickeiteracije.~ 1.7-23 voV .8 s.260 Kvazistacionarna isticanja I j/2 il2 =(Su +2~k +S1'2 +/c D+1) FI =(Su +SVI +/c..2.343. A. .7-23. h I". i geometrijske relacije Z = Zj .. rezetvaarima izjednace. "L.. I.. dok su povrsine poprecnih preseka a j = d 2 rc / 4 i a 2 == D 2 rc /4..A vl A2 k V2 LD. i b) vreme za koje se nivai vade u \7.7..::. Diferencijalna jednaCina preticanja prema (2.. (1) Brojna vrednost iznosi: T = 342. Problem 2.d j . pri cemu je a..~ =(Su +S1'] +/c ~o +1)-1/2 i fl.(Al~~12) dz.1) odnosno (2. i povecanjem precnika cevi sa d na Do.

Ao:::: D~1f. nastace strujanje . c..7-25. Problem 2. I. Hidro-cilindri u kojima mogu dase.-1-+1 ' i konstante k = ~o :0 Fa.7-25.. 1 floa o 2 gde je z trenutna visinska razlika izmedu nivoa vade u rezervoarima i . Poznate veliGine su: dA. Ova pomeranje Slika P. fl= ~(..u+2tv +)'. xo' p. Zanemariti kineticku energiju struje i sve lokalne otpore. 261 flo == ~c. A j . Do. Gl'Gz' l. Hidraulicni cilindar i hidniulicni akuinulator spojeni su sa cevi precnika d i duzine l.Vl +A*+l.. Diferencijalna jednaCina punjenja akumulatora glasi.sane trenutnim polozajima klipova F c(xo +x) --"'D-r~· ===-==i=+==== I v2 +PA d2 o zamenjivanjem koeficijenta trenja za laminarno strujanje A=64/Re.vZ.c. Aodx = Vex) dt. \ I .Kvazis(acioncwlw lsticanja . resenja se mogu napisati u sledeCimoblicima: '-) ) a) Yp==(flja )Ho-z]'g.0Zenjem sa d 2 n 14.vl'C.Ij.2. Odrediti vremeza koje ce klip da se pomeri za hod h. dobija se protok ulja . fll a 1J2i .v. To punjenje akumulatora uljem prouzrokuje pomeranje klipa. Nakon otvaranja ventila V naCi vreme zauzimanja novog ravnoteil1og polozaja. / 4 i 11= pv . b) T==~_l-(JH -/ii.RPC. -k.dinamicka viskoznost. v. Iz Bernulijeve jednaCine. A A pri cemu su konstante A :::: D 2 n /4. Poznate velicine su: F.Sk'(. + k Problem 2.7-24 opisuje x koordinata.[if. d 41f. ·-D o '-'-'.c. Integraljenjem po x u granicama od 0 do H:::: hA I Ao' gde je H hodklipa hidro-akumulatora koji sledi iz jednakosti zapremina h A = H Ao' dobija se trazeno vreme I 128A~ 111 (FAo /cA)":"'xo T= d4nc In(FAolcA)-Xo":"h{AIAo ). ulja kroz spojnu cev i punjenje akumulatora uljem. postavljene za preseke opi. U hidraulickom akumulatoru nalazi se opruga krutosti c.R2. D.krecu klipovi tetine G1 i Gz spojeni su slozenim cevovodom prikazanim na sLP2.u 1 1 1 1 +c.7-241. V(z) = 128 11 1 Ao (cA -xo-x). h. i Illi1.vo +A:~+l./2' H.::: ~C..U+C. = Ih I=T 1=0 RESENJE. d. koja je prethodno sabijena za xo' Kada na ldip hidro-cilindra deluje sila F=const tada ulje kroz cev struji laminarno.· Usled dejstva sile F na ::==-=~==== klip hidrocilindra.A.(. fl .[jj +k). C FAo ' .A2 .d 2.ln .

i Do...a. p. P. Po prestanku dejstva sile F l1astaje preticanje iz HC] u HC].l].2.262 Kvazistacionarna isticanja RESENJE' Vreme zauzimanja novog ravnoteZnog poloZaja je 8 AA l'G G ~ld gde je koeficijent protoka T= 2 TC.7-26.ho.2. p.Ho.S' R.7-26 klipovi u hldrocilindrima pod dejstvom sile F miruju. Odrediti vreme zauzimanja novog ravnoteznog polozaja.fJ.2.d].7-27.7-27 Problem 2. U tom polozpju je klip HC2 iznad klipa HC]. Kada na gornji klip deluje sila F.7-26 Slika P. C. Cilindri su medusobno razdvojeni pregradom u kojojse nalazi mali otvor povrsine a i koeficijenta protoka fl. U polozaju prikazanom na s1.2.A. Poznate velicine su: Do.Dl'D2 .E:SENfE· ~= 1 S" +Sk +sv +A~~+(I. u cilindrima precnika D.F. Klipovi mogu.2. Problem 2.sv. REfENJE' TraZeno vreme je .7-27nalazi se u stanju mirovanja.~: +1)(~~)2 .+Sk +A. Odrediti vreme za koje ce klipovi pod dejstvom sile F zauzeti novi ravnoteZni polozaj. Sa donje strane veceg cilindra nalazi se opruga krutosti c.Go. da se beeu bez trenja.D. Hidraulicki amortizer prikazan na sl. tad a ce nastati preticanje ulja iz manjeg u veti cilindar.G.Sk . Poznate veliCine su: GI'G2 .7-25 Slika P.l2' F. P. ~u .d2 .[ii Al + A2 ] 2 H+-(-I __ 2) pg Al A2 SHka P.

Tada ce u proizvoljnom trenutku vremeria polozaj sistema biti kao na s1.AO)h _) F ] pgA . tj.2.o (x+hr ).7-28. A A a povrsine klipova su Ao = D. hI = 0. Odrediti vreme uspostavljanja novog ravnoteznog stanja u sistemu.:.pgA· ' pri cemu hod manjeg klipa iznosi A 1 h= A A ·F. U toku punjenja rezervoara A.s".hi' dp \. pri koriscenju zaprerninskog bilansa.J2i (1 + P. u kome natpritisak u prostoru iznad tecnosti raste linearno sa trenutnom visinom nivoa tecnosti.7-28b. Dva velika rezervoara A i B (s1.7-28 Otvaranjem ventiIa V nastace pretisanje tecnostigustine P2 iz rezervoara B ka rezervoaru A. PmO' Su . tada je natpritisak u njemu PmO =0. mogu da se zanemare. Kada je rezervoar A prazan. odnosno Pm =k(x+hl)' Koristeci pocetne uslove (x=O. natpritisak biti odreden izrazom Pm = P. sa konstantnim povrsinama poprecnih preseka Al i A z ' spojena su sa cevi promenljivog poprecnog preseka i napunjena su tecnostima gustiUa PI i P2 do visina hI i h2 .zi' (i=I. T= 1-W.rc / 4 i A = D 2rc /4.2.2 i 1-1 (koji se nalaze u tecnosti gustine P2)' koja glasi .2.1E: Stika P.A -. Poznate veliCine su: Ai . natpritisak iznad tecnosti menja se linearno sa visinom tecnosti u njemu. PosIe otvaranja ventila V poCinje preticanje tecnosti lz otvorenog rezervoara B u zatvoreni rezervoar A. Zapremine tecnosti u cevi. Problem 2. P. x= A 2A (h 2 -z). P. 1+ Z (2) Iz Bernulijeve jednaCine postavljene za preseke 2. definitivno.2).7-28a).KvazistaCionarna isticanja 263. . I (1) Iz jednacine zaprerninskog biIansa A2h2 = Ajx+AZ(x+z) dobija se veza izmedu koordinata A . pgA A . Ao pgA(l-----'L)+c----'L . Pm = Pmo) dobija se konstanta k = Pmo / hI' pa ce. Napomena: Tecnosti se ne mesaju.Sk .~O) 2Ao 1 [JL-(l+_C_. 2 a) k v RESEN.

za kraj~ie ravnotezno stanje. uz koris6enje diferencijahlOg oblika veze (2).«li@va Kada atvoreni sud tdine G (s1.la~2gz..k +A1 Ci+1)(d) 2] ] 1 dobi6e se izraz za pratok tecnosti V(z):::: f. I _ '2 V.\:+A2d2)T+ (v 2 - VI )2 2· +(Sv+S!c+AI~+1)2J 'I v{ l uz koris6enje: veze izmedu brzina v]:::: (d 2 I d l )2V2 dobijene iz odgovarajuce jednaCine kontinuiteta (~ :::: V ) i izraza (2) i (3).- Primenom.-b-.2) vazi izraz za protok ~/(z):::.2. Kako protok zavisi od koordinate z. i koeficijenta protoka 12 d2 2 2 11 d2 4}-]/2 f.l== { Su +Sk +AT+[l.264 Kvazistacionarna isticanja .: f. tada na osnovu (2.1t .3. gde je z visinska razlika izmedu nivoa slobodne povrsi okolne tecnosti i mvoa otvera kroz koji se vrili punjenje suda (s1. d.1) ima oblik A(y)dy == V(z)dt.2.7. iIi visinska razlika izmedu nivoa slobodnih povrsi tecnosti u sudu ivan njega za slucaj podvodnog preticanja (s1.--.3) tone puneCi se kroz mali otvor povrsine a i koeficijenta protoka 1-1-.Pmo H-h==h2 . i izraza (1) u kome se uvrstava x:::: h + h]> dobice se visinska razlika A] +A2 P2gh2 .l7vaz-b .-= (Aj+A2)lld21t 2g +A A] A? - 4 8 2 )llad 2 1t 2 2 h2 fii[~ah.7. .7. uvodenjem kanstanti 2 A a == 1+ PmO 2 b =llhl + Pmo (h1 + . jednaCine zapreminskog bilansa A2h2 == Alh + A2H . A2 PmO lh1 +P2g(1+il] IA 2 ) Konacna.u+S.7. to izmedu ovih koordinata treba naCi vezu.31a). A2 ho ).2.3b). a diferencijal zapremine od koordinate y koja govori 0 trenutnoj napunjenosti sucla. P2gZ=:Pm+PIghl+P2l(l.7.7. . iz diferencijalne jednacine preticanja A 1dx:::: V(z)dt. P2g(A1 + A2 ) P2 P2gh1 A1 + A2 .. Kvazistac[(J>narlfRO isticanje prn tOllljenju iii iZlI":ll1njsnjn s1lI.ja(H-h)-bl 2g L. 1 2. Za razmatrani slucaj diferencijalna jednaCina (2.PIgh] . dobija se vreme zauzimanja novog ravl1otdl1og polozaja T=dz Iii Hf-h <Jaz-b (AA]A2 r---.(d) ] +(sv +l.

zapremina koja odreduje silu potiska. a) Gaz suda u pocetnom D trenutku ravnoteZe adreduje se iz llslova jednakosti sila: G = pg3"-4-hO' 1 posredstvom h veze (1) iznosi .. d=h(z+h o ). l?ESENJE: Iz slicnosti trouglova D I h ::: do I ho = d / (z + ho ) ::: 2x / y. h. b) prizme sirine B.dY ::: 2a fJ.) "h-ho (4ho +Ihho +h ) * U slucajevima izranjanja i/ili tonjenja sudova veoma cesto je potrebno nacrtati sud u viSe uzastopnih polozaja. ~(x) y (2) u kome je pratok V(z) = lla.2. Sve napred receno vaZi i za sudove kaji izranjaju iz tecnosti. fL. slede veze D D ID (1) do =hho .7. a. dobija se izraz T= JV(z) dy ..Kvazistacionarna isticanja 265 Ta jednoznacna veza se dobija iz jedl1ac'il1e kvazistaticke ramotde sIf4 koja za proizvoljni vremenski trenutak glasi G+pgV(y)::: pgV(y. 1C D 2 ~ 2 4 2 dZ=lOafLJ2i(r.) \ \ f z"}"" (h o +z)2 () .-)2 . (stabilno) pliva na vodi. b) Za reSavanje integrala (2) Slika P. Problem 2. Ta veza sledi iz uslova kvazistacionarne hidrodinarnicke ravnoteze sila 1 2 1 d 2n . Odrediti vreme tanjenja. Radi jednostavnosti crtanja to se moze uraditii tako lito se na slici sud fiksira a menjaju se polozaji nivoa tecnosti. Sud tankih zidova.J2gz. Poznate velicine su: D. p.7-29. G+pg"3 x n y = pg"3-4-(z+ho). o pgr:: D a) 1 d5 n . (3) Sada se lako iz izraza (2) i diferencijalnog oblika izraza (3) dobija vreme tonjenja konusnog suda x2 rc 1C D T= Y)Jfl.fii. Kada se na mestu A koje se nalazi na nivou slobodne povrsi probusi otvor povrsine poprecnog preseka a i koeficijenta protoka fL sud tone. tdine G. ako je sud ablika: a) konusa.---h = 3 12G (!!.z) (2.7..J2". J.. G. pri cemu je koordinata z trenutna visinska razlika izmedu nivoa slobodne povdi tecnosti i nivoa otvoraA. .trenutna zapremina tecnosti u sudu i V lY. U trenutku kada je sud potonuo nivo vode u sudu je ispod nivoa otvora A. x=Zh Y · Iz diferencijalne jednaCine punjenja suda A(x)dy '.V(z)dt. B.z) .29* treba naCi dopunsku vezu izmedu koordinata./r.7) gde su: V(y) . i korscenjem veza (1) dobija oblik /::: CZ+ho)3 -h.

.a~2gz3 dt3 . ito: ~ .25) + pgA2 (5 + x3 . za koje se sarno dec unutrasnjeg prostora cilindra precnika D].a~2gz1 dt 1 ' A1 2 ::: fl. potrebno je naci ~eze izmedu koordinata xii Z i' (j=1. i koriscenjemveze (1).7-30. a.hJ + 5) == pgAOhl + pgA3 (8 + x 3+ Z3 .ah"\l2g II-rho -----y=-dz Z 2 3 0 'liZ DB r. sud tone. i glase: .a~2gz2 dtz .vremena punjenja preostalog dela cilindra precnika D1 napuni. h1 ' h2. Odrediti vreme za koje ce sud potonuti. Otvaranjem malog otvora na dnu suda povdine poprecnog preseka a i koeficijenta protoka fl.redosledno. i iznosi / ::: (z+h O )2 -h~ T= y 2xBdy DB ho + r. p.2.3). Gaz suda u pocetnom stanju ravnotde dobija se iz jednakosti sila G::: pgAoho. 8.2.3).h1 ) koje su postavljene za polozaje sa s1.trenutku vremena G::: pgtdoBho.av2gz p.:-z~(2ho+h)vh-ho' p.::-::: r:::-f p. dx dx Za resavanje ovih diferencijalnih jednaCina. i iznosi ho ::: G /pgAo' Vreme tonjenja suda sastoji se od tri vremenska perioda. i T3 . G. G+pgA 1x 2 = pgAOhJ +pgA3(5+x2 +Z2 -hI) . T2 ..vremena tOIljenja do spoljne ivice dela suda precnika Do.7-30 RESENJE: Radi kraceg pisanja u toku izrade zadatka uvesce se oznake za povrsine poprecnih preseka Ai ::: Di21( / 4 (i=O. Cilindricni sud tezine G promenljivog popl'ecnog preseka po visini pliva na vodi. Ove veze sledeiz jednaCina levazistacionarnih hidrodinamickih ravnoteza sila G+pgA1 x1 ::: pgAo(5+X1 +Z1) . Poznate veliCine su: Do.B' Dopunska veza izmedu koordinata dobija se iz uslova kvazistacionarne hidrodinamicke ravnoteze sila 1 1 G+pg2"2xBy= pg2"dB(z+ho ) i posredstvom izraza (1) ima obhk (4) Vreme tonjenja suda prizmaticnog oblika dobija se iz izraza (2) u kome treba uvrstiti diferencijalni obHk izraza (4). fl. dobija se gaz suda ho::: ~P~C.Azdx 3 == fl. Diferencijalne jednaCine punjenjiisudau pojedinim vremenskim periodima glase A 1 1 ::: fl.av 2 gh Problem 2.vremena punjenja dela cilindra precnika D2 . G + pgA1 (h1 . do potpunog potapanja suda.2.1. a) fl·a b) c) d) Slika P.7~30b-d. P.2. D1 ' D2 ' D3. a.266 Kvazistacionarna isticanja b) 1z uslova hidrostaticke ravnoteie sila u pocetnom .

~~.~ ) ('\IH2 ~'. dobivaju se granice integraCije A A A A -A A H I = AOho-(Ao-l)hj-8.o.p.28.°A I hl -(2-:i-..Ulfii (A -A 3 2 A2 A3 2 ./ ho . Voda se ubacuje pomocu pumpe.1-.1)5. Naci vreme za koje ce podmornica zaroniti.2..Au) As pgAs SlikaP.:Z--=--. 8 A A ~ A G As d. }. Plovni objekat . H 3 ::::T ho. Unutrasnja povrSina dna suda je All a ' spoljasnja As' Kada se na dnu suda probusi otvor G. r~1f'Zl'Z<'2iz=Z<'2iz===z:m vazduh u rezervoaru A. Z2 :::: H2 ' x 2 = hj .A ) (""Ii H2 -" H1 ).Su.xI -0 Z2 =Tho A.. B. koristeCi granicne uslove na krajevima pojedinih vremenskih period a Zj = HI' Xj =h j -H j -5.atmosferskim pritiskom. 2 2 2 2 Ao Uvrstavanjem diferencijalnih veza izmedu koordinata Xii z j u diferencijalne jednaCine punjenja suda.A s' p./H3)' Ukupno vreme tonjenja suda je T:::: 1\ +T2 +T3 • Problem 2.A ) (. pri punjenju rezervoara.31 Pro/Hem 2. ~ Au ~p RESENJE: x "" x .. h.?H. Yp. pliva na vodi. d.:.-:-2 (A.As .d.::.----·~ ~ ~ precnika d. H z = AOho. A Ii A.Sk' sv../ h1) . naCi vreme zauzimanja novog 13 ~ H ravnoteznog polozaja. X 3 • 3 3 3 3 267 ZI :::: -l 3 3 Iz ovih veza.g 0 I }.5. koja radi sa konstantnim naporom Yp' Smatrati da je.la'li Lg j 3 ~:::: J.Au. o 3 3 3 Ao Al A2 Ao· f2(A I -A2 ) l A3 -A2 z3 =Tho +(T-T-T+ 1)h l A +lJo.~= r.Ul. hI -0+ A x2 .l. J. L.7.H. Date Sil sledece veliCine: G. k pod konstantnim . §~ ~~ Au .:..A1 A3 Aj .. H. dliZine B.. I I 3 3 3 Ao . Z3:::: H3 .7.1-32. sto se postize ubacivanjem vode u rezervoar A.w 8 T= 2 II S (1-_u)H+8---.Kvazistqcionarnaisticanja Ao -A Ao Ao -A3 Al -A3 ho --A-.:::: r.}. Da bi podmornica zaronila potrel:?noje povecati tezinu. A. Poznate su L d h sledece veliCine: G. G RESENJE: Traieno vreme iznosi SlikaP.-:-2 (A .r. tezine G.h 2 Al A3 r.1)8.\u. X3 =hl +h2 -H3 -8.A hj -(T.'.1)h2 -(2T..ld nJ2i (As .2. te njihovim integraljenjem sledi: 2 AoA1 r.podmornica oblika prizme.~·--=.7-32 ..A. napunjenje vodom do visine Hi pliva na vodi. Prizmaticni sud teZine G.

na dubini h=O.268 Kvazistacionarna isticanja T= 2As ~ Yp .~ =(a -28)(b -20).'I///. U unutrasnjosti plovnog objekta nalazi se komora napunjena vazduhom koji je pod atmosferskim pritiskom Pa' Debljina svih zidova je o. Prazan plovni objekat tezine G=500kN (duzine L=10m. '/h .7-34 .d 2 n.7-33 b) =-A H--gA . RESENJE.2. j. xI cemu su konstante A=ab Stika P. H.--(H +-'-h-8 j. Nakon toga plovni objekat tone. b.J2i . G. . ProDlem 2. Plovni objekat tezine G.Gaz plovnog objekta.I...5m od nivoa vode. Odrediti: a) vreme zauzimanja novog ravnote±nog polozaja plovnog objekta. p. dimenzija a x b x H pliva na vodi. . . U jednom trenutku.+lpg AAo JpgA -8 .51__ Ii H B Slika P. _.... Debljina svih zidova je ista i iznosi 0= lOOmm. Vreme potapanja plovnog objekta sastoji se od dva vremena. '/ .. ito: r.7-34. 8. dobija se iz jednaCine hidrostaticke ravnoteze G = pgBLho' i iznosi: 110 = pg~L = 1274mm. k.I.2. pri tome na dnu pravi otvor precnika d i koeficijenta protoka Il. b) do koje visine komora treba da se napuni vodom da bi plovni objekat potonuo? Poznate velicine su: a. projektil po gada plovni objekat probijajuCi ga sa obe strarte. Ovim redom odrediCe se pomenuta vremena. NaCi vreme za kojece plovni objekat da potone. ://.vremena isticanja vode u atmosferu i T.P a • RESENJEa) Vreme zauzimanja novog ravnote±nog polozajaje !~ .62.av2g g --+--11-8) pgAs g ....Ipri Ao Ao 8 j. U jednom trenutku projektil probija sarno dno plovnog objekta. r:.. T= Q. a natpritisak u komori menja se linearno sa visinom vode u komori (Pm = k· x). G lid ~ .7-33.vremena podvodnog preticfmja.k.I. pri tome pravi otvore precnika d=lOOmm i koeficijenta protoka Il""O... II pocetnom trenutku. o P 0 A G ProD/em 2. sirine B=4m i visine H=4m) pliva na vodi. G Yp pri cemu je koeficijent protoka ~l= (Sli +2sv +2Sk +lvfi-+l)-1/2. jer u komoru ustrujava voda. d.

Diferencijalna jednaCina tonjenja glasi dV = 2Vdt j = (B-20)(L-25)dy. sledi veza izmedu koordinata: (B .28)dy (4) pri cemu je protok .. Diferencijalna jednacina podvodnog preticanja glasi dV = 2f/2 dt 2 ::: (B .-V2 = 1-l--'\I2gx . T2 = f1. J n 2g h '" pri cemu je gornja granica integracije h1 dobijena iz jedllacine(3) kada se uvrsti z=h 1 i y = ho -h-5.28)(L . kada se u nju uvrsti da je x=h 2 i y = If -0-h 2 i ima vrednost BL . fld :Bfi-gCfh: -Jh) =657. (5) 4 U izrazu (5) koordinata x predstavlja visinsku razliku izmedu nivoa slobodnih povdina van i unutar plovnog objekta. d 2n r.d 2nfii 5(B+L-25) ("hI --V h2) =947.26) (3) Z"" BL y+h. nakon cijeg integraljenja sledi Ii = fld n 2g . Uvrstavanjem izraza (5) i diferencijalnog oblika..25)(L .. Veza izmedu koordinata x i y. i diferencijalnog oblika izraza (3) u diferencijalnu jednacinu (2).-r. Prvi vremenski period dobija se uvrstavanjem izraza (1). = 1604. jzraza (6) u diferencijalnu jednacinu (4). \ \ . (2) Iz jednaCine hidrodinamicke ravnoteze sila u toku tonjenja G+pgCB-28)CL-25)y= pgBL(z+ho -h). G:: pg(B . odnosno CB .28)(L . dobija se iz jednacine hidrodinamicke ravnoteze sila .28)(L . i njenim integraljenjem u granicama ad h1 do h2' dabija sci BL (B-28)(L-20) r.28)y x -ho _ _s:_ U = pgBL(x + y +5) i glasi BL-(B-25)(L--'25) BL y. fl4~2gz .Kvazis(acionarna isticanja Protok vode kroz jedan otvor je V= 269 . d 2n (1) pri cemu je koordinata z visinska razlika vode van plovnog objekta i nivoa otvora. h2 ::: If -5. + 7.:. hl= BL (ho-h-5)+h=1l27mm.25) .(B-25)(L-25) (H -ho ) == 972mm.z.Bfi-g " d.15 Ukupno vreme tonjenja plovnog objekta je T = r..48.5 s == 26min4Ss. (6") I Gornja granica integracije h2 sledi iz jednacine (6).

H.GJ2iCH -h) pri cernu je konstanta All G · b = . As pgAs .-~-..7-35. NaCi vreme za koje ce voda da se.H -8)+h . Projektili RErENJE' Vreme punjenja plovnog objekta do nivoa prvog otvora je T=2 As [(b+H_h)312_H312_b312+h312j.= 8 t Slika P.G i H. a. ~ ------~~J h H ~ Au ~ 7/. Plovni objekat pliva na vodi.7-35 prave otvore sarno u jednom bocnom zidu plovnog objekta. h. %~ "~ t fl.. U jednom trenutku plovni objekat pogadaju dva projektila na dubinama h t--. Au..( .270 Kvazistacionarna isticanja Problem 2. fl. 8.a.2. napuni u unutrasnjosti plovnog objekta do nivoa prvog otvora. 3 J. a i koeficijenta protoka j..l.l. pri tome praveCi dye rupe povrSine .A s ' j. p.l.a .!. Poznate veliCine su: G.

.

.

3. .ka. ogranicavaju sve cvrste povrsi slozenog strujnog prostora. Za nalazenje sile reakcije na raspolaganju stoji poznati zakonmehanike 0 promeni koliCine kretanja.3. Ovaj presek se nakon promene vremena za dt pomeri u poloiaj i'-i ' koji se u odhosll na prethodni nalazi na rastojanju vidt i tom prilikom opise zapreminu dV. U tu svrhu posmatra se slozeni stmjni prostor s1. kontrolnu zapreminu. u ovom slucaju.] = pv j tn Ovde treba napomenuti da se smerovi ortova normala iii i.. Kako je koliCina kretanja vektor koji je jednak proizvodu mase (dm. na pr.1a uocava se zatvorena kontura K koja obuhvata siozeni strujni prostor. == dAi vidt.=n R '0 i-I j-j Slika 3.1) pri cemu je iii art normale povrsi Ai' Na osnovu izr~a (3.3. _I> I>~\ v. ii] poklapaju sa smerovima brzina Vi i Vi' S obzirom da ima n ulazrrihi promena koliCine kretanja stacionamog strujanja biti In I \ I izlaznih preseka. siozelllie Jedan od najvaznijih tehnickih problema u primenjenoj mehanici fluid a je odredivanje sile reakcije koja je nastalausled proticanja fluida kroz neki strujni prostor.]1. U ovom Odeljku bice izvedena jednaCina koliCine kretanja za slozene strujne prostore i za stacionarno strujanje fluida. Da bi se definisala koliCina kretanj~.j" ('1\. pri cemu je sa indd. Za slozenusttujnu geometriju sa s1.som i oznacen bilo koji ulazni.1 koji predstavlja.dt iii (3. racvu sa n ulaznih i In izlaznih strujnih preseka. posmatrace se bilo koji ulazni presek i-i (s1.=pdV.)i veictorabrzine to ce element kolicine kretanja biti: .f/tttdom u kojoj se odigrava promena !coliCine kretanja.1 Za analizu treba tloeit! !contro!nu zapremintt V ispttnjenu .1)dobija se i element kolicine kretanja ~V 2dA· i d·. to ce .1b).izlaznih preseka. u trenutku t..271 30 PlIUMENA ZAKONA 0 PROMENI KOLICJ!NE KRETANJA 3. Zalkon 0 pll"omeni k®HCilDle Ikll"le1!:alllja stll"ujllle ]!»Jl"Ost<!H'e Za! geometll"ijslki. odnosno kontrolnu zapreminu Ii: Dakle. a) \:=1 K t Vj =1 b) c) 1'v1. dKi = dmi~ =pvidt dAivi = PVi2~lA.oi svepovrsine Ai e ulaznih i A] . a sa j bilo !coji izlazni prese!c.

Pritisci Pi i P j su relativni pritisci i imaju vrednosti + Pm za stanje natpritiska iii -P v za stanje potpritiska u preseku. . n·-Lv.kAk vs. 8.LCPjA j J=1 +~jm/j)i1j +pV g .2 dA. U mehanici fluid a taj tip integrala seresava na sledeCi naCin: t v~dA=v.L" P j=1 U - ~ f Aj V dA j ii j J 2 - '=1 . a 1 ~K =-2-V A s. S. Konacno.4) predstavlja koeficijent neravnomernosti kolicine lc.1.=1 . Rezultujuce sile pritiska koje deluju na ulaznim povrsinama Ai' odnosno izlaznim A) iznose n . Koeficijent neravnomernosti kolicine kretanja je odnos izmedu stvarne kolicine kretanja odredene sa realnim profilom brzina ikolicine kretanja odredene sa srednjom brzinom po preseku..1 i izostavljat~em n indeksa "s" za srednju brzinu.+P~iV.3). koriscenjem izraza (3. R . (3.1.sila tdine fluida koji se nalazi u kontrolnoj zapremini. kbefiCijent neravnomernosti koliCine kretanja predstavlja korekciju koja se pravi pri prelasku sa stvarnog profila brzina na srednju brzinu po preseku.5.rezultujuca sila pritiska ulaznih preseka. salp.4).02 . j=1 J '=1 j=1 J J J .R + G (3. J=! L(p j+P~ jv~)Aj ii j +pV g m (3. oblik: FR = .. .2) Prema opstem zakonu mehanike 0 promeni kolicine kretanja izvod kolicine kretallja pO vrel7leJZlt daje glami vektor JPoijizih slia.3) treba resiti integral sa kvadratom brzine.2)Ai iii /=1.o eksperimentaJnjm odredivanjem profila brzina u preseku.aCine kontinuiteta m1 = pTfI = pvAI .sila reakcije iIi sila otpora fluida i G .11».5) = LCPi A i +~imivi)i1i . iIi Busineskov koeficijent. tada se do koeficijenta neravnomernosti moze doCi.k A" k ' k ' Ck=i.za turbulentno strujanje (Odeljak 2.1.·:::. iii = PUI + P.5. Dakle.272 KoliCilla kretallja m n m 2 n dK= LdK -LdK.4. ~z .j) gde je vs. n 1=1 .)dt. jedn. U jednacini (3. Ukoliko profil brzina nije razvijen. Prime nom ovog zakona lZ jednaCine (3.L" P ~ f· Ai V. Kod razvijenih profila brzina ovaj koeficijent je poznat. jednaCina (3.rezultujuca sila pritiska izlaznih preseIea.1.3) kome su: PUI . i iznosi: ~ = 1.1) i ~=4/3 .k k f Ak Vk 2 dA .J .1. == p(Lv dA.kAk-2_1_t v~ dA=~kv.k srednja brzina po preseku (shodno izrazu (2..\iAi ii.retanja. rh1 · J\ pvA J' == pV.z . (3.2) sledi integralni.3) ~se svodi na oblik m R = L(P. m Put = LPiAini ~l ~z == - J~ Lp A ji1j" j ZnaIe minus u izrazu za silu pritisIea ~z potice ad toga sto su ove sile suprotnih smerova od smerova odgovarajuCih ortova normala.za laminarno strujanje u cevima krliZnog poprecnog preseka (Odeljak 2.

. preseka j-}. u R odnosu na tacku 0. a sto je ustvari OSllOVlli interes proracuna. iii osu. na proizvoljno izabranu tacku 0.. Radi jednostavnijeg prikaza sa ove slike se izdvaja deo kontrolne zapremine koji se i . a za to se. VeliCine u zagradama jednacine (3. ! r . stvara moment. koja je u opstem slucaju odredena izrazom (3.Koli(tila !cretanja 273 koji predstavlja opsti oblik zakona 0 promeni kolicine kretanja primenjenog na proizvoljnu kontrolnu zapreminu slozenog strujnog prostora. Ako se zeli odrediti sila sa kojom fluid deluje na cvrste povrsine koje ogranicavaju kontrolnu zapreminu.5).5)je krajnje jednostavna za primenu.. Nalazeci momente navedenih sila. pale. odnos~o Rveze :::: -R. redosledno.V" g '..2.. . odnosno zbir totalnog i dinamickog pritiska.7) . .5)predstavljaju zbir statickog pritiska i dvostruke vrednosti dinarnickog pritiska.. koja su u odnosu na tacku oodredena vektorima polozaja ~ i ~. Jc. a koji je prikazan na s1... Ova sila u odnosu na nelru karakteristicnu tacku.. Primenom zakona 0 promelli koliCine kretanja dobija se sila otpora fluida R. C. (3. m (3. Za odredivanje momenta rezultujuce sile reakcije u OdllOSU .l <"':) t. dobija se rezultujuci moment sHe reakcije /I M = Rx ~ = LCPi + PPiVi2)AJi> ~ j=] j=l LCPj + PP jV~)Ajj1j x ~ + pV g x rg . koji je prikazau na sl. p. ~+~imiVi Pj+~jmjVj' M oYJO Napadne tacke dejstva ovih sila nalaze se u Slika 3.3.1a. koriste Bernulijeve jednaCine i jednacine kontilluiteta.. .. jer se njena pninena sllodi samo lia projektOVall/e ortova nonna!a u!aznih i izlazmh prese!ca !coji se poklapaju so. ~j . Cije su napadne tacke dejstva odredene vektorima polozaja Fa i F . smerovima sreCb'l/llz brzlna it tim preseczma. Osim ovihsiia nakontrolnu zapreminu V deluju sila tdine pV g i sila reakcije R.3..6) Ovde se ustvari radi 0 primeni na neku masu fluida Ul mehamci dobra poznatog za/cona 0 momentu leoliCine !cretanja.. a koji glasi: moment izazvall promenom kolicine kretanja U odnosu na neku nepokretnu tacku jednak je zbiru momenata svih sila u odnosu na istu nepokretnu tacku."dnacina (3. tad a je ta sila reakcije veze istog pravca i illtenziteta kao i sila otpora f1uida ali suprotllog smera. Usled promene koliCine kretanja u nekoj geometriji u kojoj se odvija strujanje nastaje sila reakcije. posmatrace P': B)mJ 1j se opsti slucaj slozene strujne geometrije sa n V I ulaza i In izlaza. Za prirnenu zakona 0 promeni koliCine kretanja potrebno je poznavati pritiske i brzille u svim presecima.2 tezistima preseka. U I ovim presecima deluju sile pritiska / dinamicke sile: I M fo .zr. . nalazi izmedu ulaznog preseka i-i i i z l a z n o g .

05 i Pm] == 20kPa. tj. koja se moze (na pr.09m lsi v D = 1. a potom se iz Bernulijeve jednaCine za preseke 1-1 i 2-2 odreduje pritisak P2 P r 2 P Slika P.3~2b) c) a=90°.2('" + l)v d == 87193 a. d 2rr. . d 2 =d p I. ako se pasmatra turbina tad a abrtni moment Moe daje korisnu snagu P. R == P]-4-. a) Najpre se iz jednaCine kontinuiteta odreduju brzine strujanja v d == 5.3-2c) d) a=180°. I. .27m/ S. == 0. 1d I D" 200mm.=0. a znaIe minus ukazuje da je ona suprotnog smera odsmera strujanja. Sk=0. Preseci 1-1 i 2-2 su sa razvijenim profilima brzina. Izmedu prirubuica 1 i 2 nalazi se krivina. P.k =0. tada obrtni moment !vIoz daje snagu P == MozO)' (3. d z=dJ .8) Ukoliko je obrtna kontrolna zapreminau radnim kolima pumpi i ventilatora. jednaCine (3.P2T+pV(v D -va) =2304N. ~k =0.. koja je u odnosu na horizontalu nagnuta pod uglom a.. .274 Kolieino hetonjo a sto nije nista drugo do jedan oblik zakolla 0 promelli momenta koliCine kretanja. okrece oko ose Oz ugaonom brzinom 0). za jedan ulaz i jedan izlaz dohija se trazena sila reakcije D2rr. Odrediti silu reakcije tecnosti kaja deluje na krivinu. ako su dati podaci: d] == 100mm.6 (st P. Kroz krivinu protice V == 151/ s vode.. d 2 =80mm. Primenam zakona 0 odrzanju koliCine kretanja. I. medutim.+1I==Of + :~~:~P)~Ol~~~~:/"~~omm. Problem 3-1. generatorom) transfarrmsati u drugi oblik energije. Pro"lem 3-2. Kroz cevovod protice V == 40 II s vode.45 (sl: P.P. Tdinu vode izmedu prirubnica ..5). Ovi preseci su sa razvijenim profilima brzina.3-2a) b) a==45°.3{sl.Ako se posmatrana zapremina u kojoj se odigravaprbmena koliCine kretanja. aka se izmedu njih nalazi: a) postepeno suzenje (~==0. 14 == vDD 2 n /4 b) Ponavljanjem postupka iz zadatka pod a) dobija:se sila otpora R=-2579N. V == vddzrr. Odrediti sile otpora koje nastaju usIed proticanja vode izmedu prirubuica 1-1 i 2-2.3-2d) e) za krivinu sa 81. na pr. Zanemariti tezinu tecnosti u krivini i visinsku razliku izmedu preseka 1-1 i 2-2.. d 2 =80mm. i to u sledeCim slucajevima: a) a=75°.8 (st P. tada se za savladavanje obrtnog momenta !vIoz mora uloziti snaga P (na pro prime nom elektromotora).3-1 Pz == PI +2VD .25).3-2a aka u preseku I-lvlada patpritisak Pvl ==20kPa.k =0.05) i b) postepeno prosirenje (1.

~i = 1 (i=0.. e) R=165N . za jedan ulaz i jedan izlaz._. ex.2).2).1. dobijaju se brzine Vi = 4V / di2 n (i=1.3.3. koja u vektorskom obliku glasi: +~[(l-(. protokomV. -' . koje stoje u odnosu 2:1.Yz2 ' (i=1.3-2 RESENJE.5).Uvodenjem povrsina poprecnih preseka cevi Ai = di2 n / 4 (i=I..Koli6ilO kretonjo 27S 2 ' D ' -. pri cemu su brzine strujanja Vi = 4V / d?n \ \ Problem 3-4.4 N. D2 = 300mm. dobijaju se sledece vrednosti za silu otpora a) R=249. RESENJE. Nestisljiv fluid gustine p struji turbulen. b) R=131. koje daju rezuItujucu silu otpora R =~R. Koriscenjem jednaCine (3.rrvo se iz jednacine kontinuiteta Vo == VI +f7 . . odreduju brzine strujanja 2 .Primenom jednaCine (3. + R~ . a iz racve isticu kolicine vode. 2]2 2 1. V''.• '.)A1111 -(P2 + PV.2. (. dobija se pad pritiska pri turbulentnomstnijanju kroz naglo prosirenje P 2 t-p = 2(V1 -v 2 ) = I p[ .1.tho.112 ) . Izracunati silu reakcije koja deluje na racvu.-.)vi]· predstavlja natpritisak P2 = +Pm 2' au zadatku pod R= (P1 + pv.k)V( -(l+(.ii2 ). c) R=258 N..6 N. iIi ponavljalljem postupka datog u Odeljku 2.U lllaznompreseku naglog prosirenja cevi je razvijeno turbulelltno strujallje.dma.1 = 0. )A 2 sin (111. kroz cevi precnika D1 i D2 . )A2 cos (ii1 . RESENJE..Pv 2' Isto vazi i za presek 1-1. .2 = 0. U horizontalnu racvu dotice Va = 2501/ s vode..5. d) R=360 N.Odrediti pad pritiska koji je nastao proticanjem fluid a kroz naglo prosirenje.1 dj d) a) b) c) Slika P. dobijaju se komponente Rx = (P1 + pvt )A 1 .)A2i12 i njenim projektovanjem na koordinatne pravce x i y.2) i koriscenjem jednacina kontinuiteta i Bernulija za preseke 1-1 i 2-2.. . D1 = 400mm. Problem 3-3.\ 1 =:>I .(P2 + pv. Pmo = 1 bar. i veze izmedu protoka Ti1 = 2V2.(d 2 / dj). Dati podaci su: Do = SOOmm.7.5). = 60°.2) ipritisak u preseku 2-2 P2 = PI U zadacima a)-d) pritisak P2 e) potpritisak P'l. Ponavljanjem opisallog posmpka u svim zadatim prime. Ry = -(P2 + pv. = . (.' :--:-'. kroz naglo prosirellje ulaznog precnika d 1 i izlaznog precnikad 2 .

Ski = 0. u odnosu se staticki pritisak pomocu U .3-4 4V 1. = 7174N. S2::: 0. a zatim'se iz BernulijevihjednaCina dobijaju natpritisci Pm. n 2 1. a. 'trenje zanemariti. PrOD/em 3-5. Ry = -(P m2 + PV2 )-4-sma.179 mis. U preseku 0·0 meri 1.3-4b. SI = 0. d J = 30mm. pod uglom ~ = arc tg CRy / Rx) = -59. i = 2.273 mis.15. C.a z = 300mm.no -(Pm) +PVj )-4-nj -(P m2 +pv2)-4-n2 2 2 D2 n _ 1 2 2 D2 n _ (1) dobijaju se komponente sile otpora 2 D2 n D2 2 DO n 2 J 2? n Rx :::(Pmo +PVo )-4--(Pm1 +PVj )-4--( Pmi +PV2)4cosu=3637N. d 2 ::: 30mm. a j ::: 400mm. i:= 2.6. 2 b2 Stika P.cevi sa ziv()m.326mis. promene koliCine kretanja. kl 1. prorneni kotiCine kretanja.24.3-5 . jednaCina (3.kojaje postavljena. = 60°. r = P mu +'2Vo -'2(Sj +l)Vj:::: DO2 n _ Primenom zakona dva izlaza - 0 {99667pa. 2 D{n .276 Kollcina kretanja o a) b) Slika P.k2'" 0. za jedan ulaz i p 2 P 2 R = (Pmo +PVO)-4. usled. Vi= D21 = {ll. Dj :::: 40mm.5). b2 = lOOmm. l 1.50 • Do sile otpora moze se doCi i grafickim prikazom vektorske jednacine (1) a sto je uCinjeno na 81. S= 0. Dati su podad: do = 50mm.12. na X osu.~ ==300 .8. i=l. 99629Pa. i = 1. koja ima pokazivanje h= 16ID11i. odnosno ukupna sila otpora R::: JR. bl = 50mm. +R. i:::: 0.' Odrediti silu otpora tecnosti i obrtni moment koji su nastali. Iz horizontalne racve voda istice u atmosferu. P.:= --6184N.

a 30°. ima minimalnu vrednost.1. d l = 40mm.[jj = voD.736m/ s.KoliCina Icrelanja 277 RESENJE Na osnovu pokazivanja manometra odredllje se pritisak u preselru 0-0 Pm ::= (Pm . Smatrati da je cevovod kratak. d2 == 2Smm. Iz jednaCine (3. Potom se iz Bernulijevih jednaCina za preseke 1-3 i 2-3 odreduju natpritisci PI i P2' Ponavljanjem slicnog po stupka kao u zadatku P. RESENJE Prvo se. U horizontalnu racvu doticu kotieine r~ i liz a iz nje istiee koliCina V~. D3 = SOmm. Trenje u racvi zanemariti_ Poznate velicine su: f. ~ =15°.2. 0::: REfENJE: Najpre ce se na osnovu pokazivanja manometra spojenog sa blendom i prime nom jednacine kontinniteta rio == K.3-7. 1:.R2 =0.~.7) daje traieni moment M =mv 1(a 1 sina+b l cosa)-lf~v2 Ca 2 sin~ +b2 cos~)::= O. ProDleOt . a potom se koriscenjem odgovarajuCih Bernulijevih jednaCina i Stika P. D z = SOmm.021m! s i 112 ::= I.R' P3 • .353rn / s i brzine strujanja u izlaznim presecimavi = 2. B. c. d i (i==1. 1:. )A 2 2 sin ~ .4.povrsina rc! poprecnog preseka cevi. Problem 3-6.2).3-7 . p. H=40mrn.8. Voda istice iz cevovoda u atmost"em kroz mlaznice na krajevima cevi.12.1. SR3 == 0. 2· (P2 +PV2 )A z COS~+(PI +PVJ )Aj cosa J' 5/2 pri kome ova sila ima minimalnu vrednost. D1 = 80mm.1 =0.3 = 0. 1:. Ovaj pritisak u zadatojgeometriji racve daje brzinu strujanja U ulaznom preseku racve Vo = 1. odredujll brzine strujanja Vi = Ii. SRl =0.OSN dok jednacina (3.(PI + pv~ )AI sina l . pri cemu je Aj = dj2 4 .pv. na osnovu zadatih protoka.rc / 4 odrediti· brzina strujanja n dolaznoj cevi Vo = 2. nastala usled promene koliCine kretanja. Dati su podaci: Do = 100mm. l pri cemu su maseru protoci Ihj = pVj dj 2 rc! 4 (i==0.567Nm. Protok vade se meri pomocu blende. Odrediti ugao y' tako da ukupna sila otpora tecIlosti. c.3-4 odreduje se nkupna sila otpora tecnosti R.2 == 0. Ciji izvod oR ! 8y ::= 0 daje ugao y Slika P.3).7Pa. Odrediti silu reakcije veze 0-0.292m/ s.p)gh::= 1977. d 3 = 30rnm. a.3). pa da sezato gubici lisled trenja mogu zanemariti.O.5.2. / Aj (i=1.3-6 == arctgl r (h -I.09m ! s.1.5) dobija se sila otpora R = {Cm2V2 cos~-lhl VI cosa)2 + (Pmdgn: /4 -f-liJovo + riliv i sina+ ri12112 sin ~)2 }1/2 = 11. Cija jekarakteristika K =.

41 N.278 Koliaila kretanja jednaCine kontinuiteta Vo::: V. l~l dobijaju se komponente sile otpora tecnosti 2 d2 d2 2 D on 2 1n 2 2n Rx :=: (PmO + pVo )-4-. Zbog razvoja laminarnog strujanja u cevi gubitak lisled trenja uvecati za koeficijent n. P = lOOOleg! m 3 • REfENJE' Prime nom izraza v = J2gh za brzinu isticanja mlaza. i jedmi'Cina: kontinuiteta. . od rezervoara A prema rezervoaru B.8N..COS CX. 2 27t .~ =60°. kao i teZinu vode u toj zapremini. 2 d2 2 2 d] n .3-S Prolilem 3-9.+PV2 4Sm~+pV3 -4-:=11. +V2 +V3 dobivaju natpritisak Pmo = 28009Pa i brzine u izlaznim presecima v1 = 7 . RESENJE. ~ D == lOmm.PV2 4cos~ == 177. Izmedu prirubnica 1-1 i 2-2 izmeren je pad pritiska. Odrediti sile koje opterecuju vezu 1-1 naistezanje i smicanje. visin ike razlike izmedu preseka A-A i izlaznih preseka mlazeva. koje daju silu otpora R == (R. koji odgovaraju priru!:pickim vezama cevi. sa razliCitim profilima brzilla. v2 =7 . .parabolicki profil brzina. N aime. (. Do =20mm. +R~)1I2 == 177. Problem 3-8.3-S. P. 2 d3 n Ry =-pV] -4-smcx. Trazena sila reakcije veze 0-0 je . Dati podaci su: d:= 5mm.Na samom pocdku treba napomenuti dasu preseci 1-1 i 2-2.4N.18 N i Rv =: 6.36rn! s.38m! s i V3 == 7.istog pravca i intenziteta kao i sila R.5. Smerovi ovih sila ucrtani su na s1..PV1 -4. Ulje gustine p i kinematske viskozIlosti v struji Iaminarno. Masa cevi je m. U pocetnom preseku cevi (1-1) profil brzina je uniforman.~\\\. Odrediti horizontalnu i vertikalnu silu koje opterecuju vezuA-A nastalu usJed promene kolicin~ kretanja. dobivaju se horizontalna i vertikalna sila koje opterecujuvezu A-A a koje imaju brojne vrednosti RH == 0.!-'PVj . 2 Don _ '\' 2 d j n _ R = (Pmo + pVo )-4-no .8.4 ni .3-9 .. cx. dole jeu krajnjem preseku cevi (2-2) razvijen . leroz cev precnika d i duzine t. Bernulija i kolicine kretanja.I Stika P. Zanemariti trenje u cevima. profil brzina U preseku 1-1 Slika P.301til S. Iz zakona o promeni kolicine hetanja 2 ~ 3 .8 N. . Fontana ima pet izlaznih mlazeva istih protoka. ali je suprotnog smera. pri cemu srednji vertikalni mlaz ima visinu h=1274mm. .= 30°. ~R = 0. i on iznosi /::.\ ~m == 0. p.

za razmatrani slucaj glasi R=[!J. /1. Zato se ovaj gubitak racuna leao da je strujanje potpuno razvijeno. -=:-+0. Pri isticanju vode strujarije izmedju diska i oboda je radijalno.39).p . koeficijenti neravnomernosti kinetieke energije i koliCine kretanja imaju vrednosti: 0.Kolic~ita !creta17ja 279 je uniforman.08d Re. 0.5. to je gubitak usled trenja veti nego kod potpunog razvijenog laminarnog strujanja.2 V 1 = P-h v = ''1 -r ro TC _f( n . ali se On uvecava sa koeficijentom n koji ima vrednost od 2 do 2. Ispod oboela je disk. Oelrediti krutost opruge koja pri elatom protoku ddi disk na rastojanju h.1. i-i i 22). i za njih primenjuje jednacina kontinuiteta V = voro2n = v2rnh = v1 2Rnh.P2) to s6 iz Bernulijeve jednaCine P1 v P2 v Iv -+0. dobija kvadratna jednaCinaza brzinu eije je pozitivno resenje v = _ 32nlv + (32nlv)2 + 2!J. -+nA-P 12 P 22 d2' 2 2 2 posle zamene koeficijenta trenja izrazom (2. m. Ispoel eliska je pricvrscenaopruga~rutosti c.parabolieki profil brzina. jednaCina (3.1. iz koje slede veze izmedjlibrzina . a pri zadatomprotoku V se nalazi na rastojanju h. Poznate veliCine su: ro' V. Ri =Rx 4 a njihovi smerovi dejstva su ucrtani na s1. R .1): S obzirom da je pad pritiska izmedu preseka 1-1 i 2-2 poznat (!J. Odeljke 2. 1-1 ix-x. Kako je ovde ree 0 razvoju laminarnog strujanja (v. ri Ii R '/0 = . koji je pri protoku RESEN1E: Najpre treba odrediti odgovarajuce b.zine i pritiske. a u preseku 2-2 razvijen . ~1 = 1.P--+P(P1-P 2 )V"-4-]i -PTg1 k . mase V = 0 priljubljen uz obod. 2 2 d d P Ovde treba napomenuti da se gubitak usled trenja ne moze odrediti kao 2 A·11 d ·v 12. Voda istice protokom Ii iz vertikalne cevi poluprecnika roo Na izlazu iz cevi nalazi se koaksijalni obod poluprecnika R. ProD/em 3·10.2 = 2 i ~2 == 4/3 (v.3-9.koja pri protoku ri = 0 ima statieku eleformaciju a.1 = 1. jer ovaj izraz vazi sarno za razvijeno laminarno strujanje.3-lOa) 0-0. Ry (Pn = PTg1.5). p. Zakon 0 promeni koliCine kretanja. P. 4 Projektovanjem sile R na koordinatne pravce x i y dobijaju se komponente'sile d 2n ~ d 2n _ d 2 rc - otpora tecnosti Rx = (Ap-"3 Pv 1 2 d 2 rc )-4. a.m. U tu svrhu se uocavaju tri preseka (s1. odnosno sile koje opterecuju vezu 1-1 na istezanje ismicrinJe d 2n . jer se strujanje u cevi razvija od unifornmog do razvijenog parabolickog profila brzina i to na duzini 1 = O.p == P1 .brzina u presecima:l-1. profile . P.4 i 3.. Prema tome." Rs == (p--1 + m)g .

tj. u medicini. h.3-11a (a . kod qtketa i projektila.P2 (P2 > P1)' 1.1). P. Po = Pa . P.Pd ) / (a + h) . koja je prikazana na s1.) poljem potpritiska. kod digitalnihracunara i 1i sistemima automatizacije.3-11 bna oblast strujne tehnike koja se koristi u sistemima prenosa informacija i upravljackih signala. u kojima su protoci vazduha V2 iii. ledna od osnovnih fluidickih logickih komponenti je komponenta "ILl". kod koga se ulazni mlaz vazduha (UV') protoka V upravlja pomocu vodova A i B. 1i. Na slici je prikazan fluidicki logicki element "ILl". d. a sastoji se od komponenata izazvanih konstantnim (Pvo) i promenljivim (p. RESEN. tako da iz logicke komponente postoji sarno jedan izlazni rnlaz C iii D.3-10 Ukupna siia pritiska koja deluje na disk. PrOD/em 3-11. a.. PoznateveliCine su: a. p.r/2' Po . za vojne i civilne potrebe. b..D=C b) B IZLAZ ILI C 1 1 0 D 0 0 1 0 1 1 TABLICA ISTINITOSTI Slika P. Svi kanali kroz koje struji vazduh supravougaonog oblika visine h.IE: Fluidika je pose- A ULAZ A 0 0 1 1 ~ B 0 1 0 c .3-10b) vazi jednaCina ravnoteZe sila Pa + c(a +h) = mg to sledi da je potrebna krutost opruge c = (mg .. V. je '2 r 2 PV I 2r 11:dr = Pvoro 11:+-Pa = Po +P = Pva ro 11:+ pv ro 411:h 2 2 lln--ro R ro (1-2 R2 1 ? )J . Primenjuje se: u avionskoj tehnici. Odrediti sile otpora vazduha koje opterecuju fluidicku komponentu.280 Kolieino hdanjo 1z Bernulijevih jednaCina za preseke 0-1 i O-x " strujne 1~ v Po Vo P V P1 V -+-:=-+-:=-+1 p 2 p 2 P 2' 2 2· 2 i kada se uzme u obzir da su pritisci Po i P manji od atmosferskog.Pvo i p:= Pa .P1 .. Pv c(a+h) =2 v1 (7. l Kako za disk (s1. R2 r fR b) SIiIca P. dakIe.Pv ' kao i da se isticanje vrsi u atmosferu (P1 = Pa ) tada se dobijaju odgovarajuCi potpritisci a) Pvo = 2(vo -v1 ) P 2 P 2 2 . pri tome smatrati da je strujanje vazduha nestisljivo.

3-11). tabelu sa s1. Izlazni mlazevi .PJ +p(v. -v~)lhd-(p+pv2)adCoscx. pa vaZi C = D. Rx. po Bulovoj algebd.. U jednoj fabrickoj prostoriji.na mestu ostre ivice "0". sledi P=Po+2Vo-(~+1)v p[ 2 2] . ad 1z Bernulijeve jednaCine. Ovi dogadaji Sil kornplementarni. Brzine strujanja su J/o VJ V Va +V. Dogadaji C i D mogu se poistovetiti sa upravljackim signaIima "iskljuceno" i "ukljuceno".Koanda efekat. taj ulazni mlaz vazduha iz komponente moze da istice kroz jedan od dva izlazna otvora C ili D. P. R. jednaCina (3.. Ova cinjenica se moze iskoristiti na pI. u kojoj vlada temperatura t=20°C. tad a ce ulazni mlaz da priane uz zid desnog izlaznog kanala. pak. +V2 2 va :=: bd' vJ = hd' v2 = hd' v =. u logickom smislu.. U fluidickim komponentama obavezno treba da postoje vodovi za ozraCivanje. kornbinovano. ako se zeIi dobiti broj 13.dogadaji C iii C = D. tada bi trebalo da postoje cetiri logicke komponente "ILl" koje bi imale odgovarajuce izlazne signale koje im diktira binarni zapis broja. leao i sile i Ry ' ali Sil suprotnog smera. iii. Sile otpora koje deluju na fluidicku komponentu su istog intenziteta. Zato je u zidu ugraden aksijalni ventilator koji ova isparenja izbacuje u atmosferu.. P. Princip rada je sledeCi: vazdtih pod pritiskom dolazi u komponentu kroz ulazni vod UV.5). pa dogadaj E = C + D = C + C. U logickoj komponenti "ILl" mogu da se ostvare dva stabilna stanja.KoliCiila Icretallja 281 sematski na s1. usled prerade radnog materijala nastaju isparenja. Primenom zakona 0 promeni koliCine kretanja. Da bi se odredila 8ila otpora nastala lisled skretanja ulaznog mlaza treba odrediti odgovarajuce brzine i izlazrn pritisak. pa se za komponentu "IU" moze napraviti tabela istinitosti (v. koji se ugraduju u izlaznim kanalima (vodovi "0" sa 81. slede leompollente sile otpora vazduha =[P2 . je osnovno svojstvo koje se koristi pri radu fluidickih komponenti. Element "ILI" moze da ostvari dva stabilna stanja. P. a sto zavisi ad odnosa protoka i pritisaka u upravljackim vodovima A i B. iIi. Da se isparenja nebi prenosila u susedne radne prostorije u njoj treba obezbediti potpritisak od 5mmvodenog . pri projektovanju digitalnih racunara iIi upravljackih sistema.3-11a) iIi centralno . pri projektovanju fluidicke komponente "ILl" treba voditi racuna cia se kao izlazna velicina pojavi sarno jedan mlaz C iIi D. koji u binarnom sistemu ima zapis 1101. pale. 2 Ry = (Po + pv~ )bd .= 3 m3 / s vazduha.(p + pv )ad sina. Tako na pI. avo svojstvo prijanjanja mlaza uz cvrsti zid . sa binamim brojevirna 0 Hi 1. kada daminira upravljacki mlaz A. postavljene za ulazni i izlazni mlaz.3-Ub). predstavljaju dogadaje "lazan" iIi "tacan". pa se zato i naziva bistabilni element. koja ce se opisati dogadajima izlaznog mlaza C ili D. a ne nikako oba istovremeno. Da bi se ova tabela istinitosti ostvarila. Za odvodenje ovih isparenja iz prostorije treba obezbediti ri. Tako na pr. predstavlja sigman dogadaj.~ Problem 3-12.

5) dobija sila reakcije R = rn 2 v2 -lnlv 1 = (m J +mO)v2 -m J VI = 13377N.Ina = 1 kg Is. gustina vazduha iznosi Pl == 0.49kg / s.9. prema Odeljku 1. Nadena sila reakcije turboreaktivnog motora predstavlja za avian aktivnu silu kojom motor ucestvuje u njegovomletu.5) eliminisu sile pritiska jer atmosferski pritisak vlada kako u uiaznom.2. Za vertikalno uzletanje aviona maseM=6t koriste se dva raketna motora protoka vazduha In = 50 kg lsi protoka goriva . Ovde treba napomenuti da se iz jednacine (3. RESEN.736Slcgl m 3 • Sa OVOID d gustinom vazduha i brzinom leta aviona vJ dobija se ulazni maseni protok vazduha u motor ml .• 3 m Problem 3·13. Pa = I bar .2. U turboreaktivni motor dovodi se rno = 0.282 Ko/ic"ina kretanja stuba (Pv = 49. Avion leti u uslovima koji odgovaraju standardnoj atmosferi na visini od z=5000m brzinom od vJ = 280m/ s. RESENJE: U uslovima standardne atmosfere na visini od z=5000m. Dati podaci su: D==500mm.1) i iznosi kg P=(Pa-Pv)IRT=1. silu kojom on ucestvuje u 1110 kretanju aviona. RESENJE. Kompresor Komora za Turbina sagorevanje Promena koliCine kretanja odvija se Slika P.3-13." Pl vld~1I: / 4 == 40. taka i u izlaznom preseku motora.05Pa). Turboreaktivni motor samo u pravcu ose motora. te se zato iz jednacine (3. ()drediti silu reakcije mlaznog motora.Kad raketnog motora postoji sarno jedan karakteristicni presek koji je na izlazu motora i kroz koji protice maseni pratok izduvnih gasova IiH rilo' S obzirom da gasovi isticu u atmosferu dejstvo sHe pritiska izostaje tako da se iz . Problem 3-14. Izduvni gasovi iz motora isticu vertikalno na dole brzinom v=600mls. Odrediti ubrzanjesa kojim avion vertikalno uzlece. Odrediti silu reakcije kojom ventilator deluje na zid.7E: Trazena sila reakcije je D n -d R==p .3-12 pri cemu je gustina vazduha odredena izrazom (1. tj. d=400mm. Na krilima aviona nalaze se turboreaktivni mlazni motori ulaznog precnika d J == 500mm. 7kg / s goriva.+4P~2[ 1-(-) v 4 d 2n D 2 2J =4026N " Slika P.188. cijim sago:evanjem na izlazu iz motom izduvni gasovi isticu brzinom od v2 =: 600ml s.

RESEN. Iz jedriacine kretanja aviona u vertikalnorn pravcu pri '-"-.lE· Pre lansiranja ukupna mas a rakete je In =: Ink + In) + 1n2 + 1713 toku rada nekog stupnja rakete maseni protok goriva je rhgi ::: . b) Iz izraza (2) sledi da se masa goriva pri kretanju menja sto znaCi da se kretanje rakete mora tretirati kao SIika P. Kolicifta kretanja 283 jednacine promene kolicine kretanja (3. Iz izraza (1) dobijaju se vremena sagorevanja pojediI1ih stupnjeva tj ::: mgj /. uzletanju J\. odnosno I) ::: 210.J g dobija se vertikalno ubrzanje sa kojim avion uzlece a= ~f(n1+}iJO)v-g:=0. s Slilm P.2t. 3-15..: = const. Sila reakcije R j koja se dobija isticanjem gasova sagorevanja je sila koja obezbeduje let .35 s. mgt =: 209 ..3-15 Nakon potpunog sagorevanja goriva u nekom stupnju raketa odbacuje taj stupanj cime se smanjuje masa rakete i postize njeno dodatno ubrzanje.6 34.39~. U (i = 1.potisak rakete..3) (1) pri cemu je znak minus zbog smanjenja mase goriva. R 2 := 721kN i R3 := 59. Integraljenjem izraza (1) dobija se zakon promene mase goriva stupI~a koji je u radu t Ingi(t):=mgi(l -). Jedna trostepena raketa (Ariane) ima masu kapsule Ink ::: 1.2 Tabela T.4 8. pri tome silu otpora vazduha zanemariti.5 2 37. a) Brzina gasova sagorevanja l1a izlazu raketnog motora je u:= 3500m/ s.7l gi .3-15 .2.3-14 Pro/.lem 3-15.2 t ukupne mase pojedinih stupnjeva i goriva u njima date u tabeli T.jl. ti (2) a) Zakon 0 promeni koliCine kretanja raketnog mbtora daje silu reakcije. 12 := 168 s i 13 ::: 482. dt ti ding.71 s.: : : . rhg2 ::: 206kgl s i mg3 ·:= 17kg/ s.2 3 9. step en rakete ukupna masa masa gonva i mj [t] Ingi[t] 1 161 147..5kN. odnosno sile potiska Ri = -RZi := lilgill (3) koja ima brojnu vrednost R):= 2450kN.5) dobija sila reaktije isticuceg rnlaza R ::: (ril + rilo)v.[ a = 2R . Pri sagoreval1ju goriva u pojedinim stupnjevima rakete ostvaruju se konstantni maseni protoci mg) := 700kg / s. b) Pri vertikalnom letu odrediti koliku brzinu i na kojoj visini ima raketa neposredno pre odbacivanja prvog stupnja. Odrediti koUke sile potiska rakete se ostvaruju u pojedinim stupnjevima.

(m-Ingl-)lnCIn-m gl -)-mlnln+mgl - gt 2 Zj ==-2+ut{1+Cmg1 -1) In (1--.. mg! t1 t1 t] 1z ovih resenja dobijaju se brzina i polozaj rakete neposredno pre odbacivanja njenog prvog stupnja mg1 v1 ==-gt1 +uln(1+-)=2206.gdt . t=O. u i ventila Sv' Odrediti sHu reakcije isticueeg mlaza u funkciji 9d visine h i. vee i zbog toga sto je ubrzanje Zemljine teze promenljivo sa visinom po zakonu g(z) = go (R+Z)2 ' pri cemu je R=6368 km poluprecnik Zemlje i go = 9.3-16 konstantnombrzinom U . lcao i sto je dato u postavci problema.Rv + R z (5) pn cemu je Rv = A C w pet) v (t) / 2 sila otpora vazduha u kojoj je C w koeficijent otpora rakete. Ovim zanemarivanjem koriscenjem izraza (3) i (4) jednaCina kretanja (5) se svodi na jednacinu ding] Ct) dv = . ima reSenje In v=v o -gt+uln () Ina +mg] t Ova brzina rakete (v = dz / dt) daje zakon kretanja utl [ t t t] . kao i silu otpora. . Ina z(t) == --2 +(vo +ulnm)t+-. Neposredno posle lansiranja kada je brzina mala raketa se kreee kroz gusee slojeve atmosfere (poglavlje 1.u sledeCim slucajevima: a) cisterna rniruje. Ova analiza omogucava da se u prvoj aproksimaciji kretanja. U autocisterni je voda koja istice kroz krtatku cev precnika d.284 Kolicina hetan/a kretanje tela promenljive mase. h u koja definise trenutni Divo vode u cisterni. tieba uzeti u obzir..u Ino +lng1 (t) .7t. lednaCina kretanja rakete glasi (4) mCt) dt 2 dv ::= -mg .81m/ 8 2 • Jasno je da pri tacnijim proracunima ove efekte.12) dok pri veCim visinama. v = Vo = 0.--:) = 143. gt~ r In Ingl ] Dobijena resenja nisu sarno prve aproksimacije zbog zanemarivanja sile otpora vazduha. Masa rakete u prvoj fazi leta je mCt) == mo +mg] (t) pri cemu je Ino == m-Ing] == 61. i b) cisterna se kreee Slika P.5m/s.23km. u kojoj se nalaze lokalni otpori usisa t. vazduh je razreden a njegova gustina je mala. kada je brzina velika.2. koja uz koriseenje pocetnih uslova z=O. Problem 3-16. sila otpora vazduha moze zanemariti.

=4(1-!i. RESENJE.41N..593.ka P. Kroz fiksnu mlaznicu povrsine A istice horizontalni rnlaz vode brzinom v.1 7 7 b) pri cell1u je zbog kretanja kamiona v.J2gh . snaga Po korisnosti sistema = Inv 2 12 = pAv 3 12. 16/27 = 0. Hidro-gliser se pokrece aksiji:tinim ventilatorom bez kuCiilta pri cemu elisa iza ventilatora stvara horizontalni mla~vazduha precnika d=lm koji ima apsolntnu brzinu strujanja v=45m1s. 5ada se inoze odrediti i stepen yt=B. . ·.· Primenom zakona 0 promeni koliCine kretanja za pravac kretanja glisera dobija se sila reakcije R=pV(v-u)=812. pa n OVOID slucaju jednacina (3. i on tada ima vrednost ytm~ =.). Primenom zakona 0 promeni kolicine kretanja za pravae kretanja dobija se sila reakcije koja gura kolica R = 2 P A (v . USled isticanja vode promena kolicine kretanja odvija se samo u horizontalnom pravcn.i==./.. snagu koja omogucava kretanje glisera.gde su:A == d 2n 14 povrsina poprecnog preseka i f. trenutni protok vode odreden je izrazom .3-17 prikazana na s1. Po v v Nalazenjem izvoda oytlo(ulv)=O.!!. atmosfera je definisana veliCil1ama stanja Pa ta Pa = Ibar i ta == 30°C. Ovako odredeni protok i brzina isticanja vaze za oba dela zadatka. Ovar~az vazduhaizaiiva kretanje glisera brzinom u=54 kmlh.z:. Karakteristicne brzine na ulazn i izlazu kontrolne zaprell1ine sU V-I.Kolicina krelanja 285 RESENJE Prema izlozenom u Odeljku 2.. Kroz rnlaz vode uloze se kineticka energija. Problem 3-17..u)2 . S obzirom da u izlaznom preseku eevi nema kontrakcije ll11aza to je koeficijent protoka brojno jednak koeficijentu brzine (w=<])).l A.· Posmatra se kontrolna zapremina u kojoj se odigrava proa) b) mena kolicine kretanja a koja je Slika P. dobija sedade priodnosu u/v=. Okolna . . Odrediti silu reakcije mlaza vazdu.::--~.1/3 stepen korisnosti maksimalan.3.P. Mlaz udara u lopaticu koja se nalazi na kolicima i pri tome ih pokrece brzinoll1 u. tj. = R u .U relativna brzina isticanja vode.~8.J2gh.3-17 b. a brzina isticanja odrednja je izrazom v == <]) . Odrediti pri kOI11 odnosu brzina u/v prikazani sistem ce imati v <.l == 11 ~~u +~v + 1 koefieijent protoka. S1)..ha i. Prolllem 3-18.7.':" " maksimalni stepen korisnosti.. RESENJE.1..5) daje izraz za silu reakcije: a) R==pVv=2Pghcp-d-n. pa ce korisna snaga biti . R == pV(v-U). V = f.

.l/ ·D == pV (v-u). Odrediti obrtni moment ~egnerovog kola. U kanalu pravougaonog preseka dubine H==2m struji voda srednjom brzinom 11 == O.. nnD pn. kroz koju dolazi primarni fluid (velikom) brzinom v]. d. Poznate veliCine su: p.------ 3 Stika P..lm.286 Kolicrincz kretczll/a pri cemu su p==p"IRT=1.9.3-20 2 v su ' 2V.. a) u cevi za mesanje ako je ona kratka i trenje u njoj se moze zanemariti. Segnerovo kolo se sastoji od dye radijaine cevi na cijim se krajevima nalaze mlaznice izlazl10g precnika d. tj. koji dolazi kroz rnIazmcu precnika d2 = d3 brzinom v2 ..P. V. n. koje su na medusobnom rastojanju D. => v If =-ol-Slika P-3.~- '~~~5-------------~~'l ~ ----\. Problem 3·Jl. d rc 60 Problem 3-21. iste gustine.~. i b) u ejektoru (cev za mesanje i difuzor).--=(> ---.3-21. Ejektor prikazan na sl. Ovom ptilikom se trosi snaga P == R V = 12187 W . njegov transport. Mlaz primarnog fiuida istice u cev precnika d 3 i pri tome povIaei sekundarni fluid. Odrediti porast-promenu pritiska. U mlaznici se nalazi cev preenika d l .25ml s. Ko10 se okrece konstantnimbrojem obrta n 1~1 e/min). Ejektor ..19 h R pg 2 2."" .-.. Smatrati da u izlaznom preseku mlaza primarnog fluida on povlaCi sekundarni Cev za mesanje ~'"<> -. pri tome je dubina isticuceg mlaza h==O. cemu brzme v == -2.1 U == . Ispod ravanske betonslcebrane vrsi se ispust vode. Ukupni prC'tok tecnosti je rj.' 2 H N P'£SEN.lE: T==T(If -h ) +pHv (1-h) == 17196 m . ZanemarujuCi silu trenja i kontrakciju mlaza odrediti silu reakcije koja deluje po jedinici sirille brane..1- ".lE: Traieni obrtni moment je j\.149kg/m3 gustina vazduha i V=(v-u)d 2n/4 zapreminski protok relativnog stmjanja vazduha.3-21 se sastoji od: mlaznice.~~ - d3 ·V3 . RESEN. cevi za mdanje i difuzora. v Problem 3-20. Slika P. . D. Prolaskom primarnog fluida· kroz ulaznu mlaznicu brzina strujanja raste a pritisak opada sto omogucava usisavanje sekundarnog fiuida.

Koeficijent lokalnog otpora difuzorajes. . Za ejdctor vaZi jednaCina kontinuiteta pjvjA j +P2V2AZ 0= P3v3A3 == P4V4A4' (a) u kojoj su gustine: Pj primarnog fluid a. Ciklon prikazan na sl. koeficijenti nera~Il6~erl1osti brzinskog poJja jednaki jedinici. gustine Pj i P2 ne moraju biti iste.3. Ovo izdvajanje se vrsi stvaranjem vihomog strujanja uciklonu. a) Primenom jednacina (b) i (c) dobija se porast pritiska u cevi za mesanje dj 2 d1 2 2 6P3j == P3 . 1z ciklona izlazi kruzna cev precnika d=300mm.+1)(y) 4 pvi h ' gdejebrzina v3=(VjAj+v2A2)/A3' ProD/col 3-22. koja je postavljena prema horizohtalipbduglomex.4). jer U ovom slucaju ih nema) izvrsena su odgovarajuca merenja sa vazduhom gustine P == 1.32 i ex. B == 1. RESEN7£ Radi jednostavnijeg pisanja uvode se oznake za povrsinepoprecnih preseka Ai == di rc / 4 U=1.a u presekll A uJvraeno je da je srednja brzina strujanja v A == 15m/ s i da su koiekcioni koeficijenti' 0A == 1. 7 b) Izmedu preseka 3-3 i 4-4 difuzora vaZi Bemulijevajednacina P3 + /2 == P4 + p(s+1)v~/2 Primenom ave jednacine i jednaCina (b) i (c) dobijase porast pritiska u ejektam P d3 4 z 6P==P4-Pj== 6P3j+i[1-(C.. Ciklon sluzi za izdvajanje cvrstih cesticamaterijala 1Z struje fluida.2kg 1m3 • Merenjem ulaznog profila brzin. aJijusviu1drugim merodavnim poprecnim presecima ejektora.= 15°. A == 1.(d) J(v1 -V 2 ) 3· 3 R::::. a sila reakcije dobijena iz jednaCine (3. U posmatranom sillcaju primami i sekundami fluid su iste gustine.96.KoliCiniJ/cretanja 287 fluid kroz prstenasti presek visine d 2 -.aznom preseku B ciklona profil brzinaje turbulentnipotpuno razvijeni (ex.3-22 ima pravougaoDu ulaznu cev dimenzija a=200mm i b=300mm.-d j i da BU II ovom. U izJ. A2 . Gime se cestice. Izmerene vrednosti uIaznog i izlaznog . sto znaci da je sila reakcije R:=O. P2 . A2 ·::: A3 -.058 i 0B :::: 1. sljake vodorn. tecnostigasom itd. ? 2 . U tom slucaju raeli se 0 transportu sekundarnog fluida (iIi cvrstog materijala) gustinepz primarnim fluidom (obicno vodom iIi vazduhom) gustine Pj' Zbog ove mogucnosti ejektori su nasli primenll II transportu: brasna vazduhom.P3 A 3 + pViA1 + pv2. te se zato jednaCina koritinuiteta (a) svodi na oblik ~~+~~o=~~==~~. U cevi za mesanje izmedu preseka 2-2 i 3-30digrava se promena kolicine kretanja.sekundamog fluida i P3 i P4 mesavine fluida.d j )rc /4.02).P. U dlju odredivanja koeficijenta lokalnog otpora ciklona za rad bez cestica (izlazna cev C za cestice je zatvorena. ~ 2 2 Medlltim.5) glasi: (c) Kako je cev za mesanje fluid a hatka to se trenje u njoj moze zanemariti. Pj (Aj +A2 ).P3viA3 . zbogdejstva inercijalnih sila krecu ka zidu ciklonaa samim tim i izdvajaju iz fluida.Pj == p(y) [1.Al == (d.

98N. b) JednaCina promene koliCine laetanja cilclona glasi R = (PB + P~BVB)AB .•. c) Slika 3.. koje daju rezultujucu siIu reakcije ciklona R '" (R.. S=-2 (PA -PB)+u A (-4 b) pVB a -u B =0.75N.3a) koji istice kroz izlazni presek jedne mlaznice i udara u cvrstu pregradu pod uglom yl ' Tom prilikom ako se analizira ravanski problem mlaz se deli na dva dela..2 i 3 (s1. SWca P..3-22. tako da udarac mlaza deluje izmedu ovih preseka odgovarajucom silom R na telo .:\ a iz rije izlazi kolicinama kretanja Jn 2 P2 v2 i m3~3v3' Na povrsini koja ogranicava kantrolnu zapreminu vlada pritisak . Mlazevi se u presecima 2-2 i 3-3 odvajaju od tela.288 KoliCtita kretonja potpritiska su PA :::: 400Pa i PB =500Pa.3. Na osnovu ovih merenja odrediti: a) koeficijent Iokalnog otpora cilclona koji radi sa cistim vazduhom.. Ciklon Ry 2 = (P A + PP A VA )ab sinu = Il. Udlall":!llc mlaza Ull cvntu pregll"adu Posmatrace se mlaz fluida (s1.. 3. i b) rezultujucu sHu realccije ciklona nastalu usled promene lcolicine kretanja. + R~) 112 = 12. Udarac mlaza u tela Uvodenjem kontrolne zapremine Veon izmedu preseka ::'.53N.3.3.732ml s.634. pod uglovima y 2 i y 3 u odnosu na osu mlaza. Iz Bernulijeve jednacine za iste preseke dobija se koeficijent lokalnog otpora ciklona 2 2 d 1[ 2 A . j .. RESENJE: a) Primenom jednaCine kontinuiteta za ulaznu i izlaznu cev ciklona dobija se brzina 2 VB = V A 4ab I d 1[ = 12...(p A + PP II V A)AA' 2 2 - Projektovanjem ave jednaCine na horizontalni vertikalni pravacdobijaju se komponente sile R".. =(PB +p~Bv~)d27t/4-(PA +p~Av~)abcosu=5.3.3b) zakljucuje se da fluid u nju ulazi koliCinom kretanja riljp j.

2. Konacno. te se zato Odllosi izmedu brzina svode l1a obUk v3 /v l =1/JS13+ 1 .2 i 1. nakon odredivanja merodavnih brzina strujanja..3b).3-23 .. te se zato otpori umlazu zanemaruju.. U tu svrhu koriste se Bernulijeve jednacine 2(.13:::: 0) tad a su brzine strujanja u posmatranim presecima medusobno jednake (v] :::: v 2 :::: v 3 ). 1. + R:) 112.KoliCiilah'danja 289 okoline u koju mlazistice. projektovanjem jednacine (3..VI· Projektovanjem ove sile 11a pravac l10rmalan na plocu dobija se sila reakcije RES. V2/vl::::1/·J~12+1 Rx :::: ni2~2 v 2 cos(y j +y 2) +1i13~3 V3 cos(y 3 -'y 1) - mPl VI cosYI' l Ry :::: I:i1zP2 v 2 sin(y I +y 2):.5) ciobija se sila otponi fluida R (s1. 1z ove jednacil1e slede odl1osi brzina -. (3.12:::: 0. protokom r~ i ndara u ravnn plocu nagnutu poci uglo~ a u odnosu na horizontalu. dimenzija a x b (b » a).L]VI :::: 2(a l +~12~V2 :::: 2(a 2 +(13)V 3 ' 1 2 1 2 1 2 u kojima su a j (i = 1.9) Za odredivanje sile R potrebno je poznavati vrednosti brzina v 2 i v 3 ' odnosno u kom se odnosu mlaz deli pri udarcu u cvrstu pregradu. odnosno sila kojom fluid deluje na telo R=-Rf =In2~2v2 +1i13~3ii3 -J:ill~]vl.3) koeficijenti korekcije kinetickih energija preseka.. koja . Mlaz tecnosti gustine p istice kroz mlazllicu. ~j .::::V~ V2 'fa:- ~=V~· v3 fa:- Za posmatrane preseke 1.E'NJE: Slika P. Posle udarca u nepomicnu plocu mlaz se deli na dva dela. Nakon f primene jednacine promene kolicine kretanja (3.nil PI VI siny I' 3 odnosno intenzitet rezultujuce sile R :::: (R.9).Yj) .9) dobijaju se komponente sile . pak... strujanje u mlazu tretira kao strujanje savrSenog fluida (1.je postavljena pod uglom y :::: arctg(Rx I Ry) u odnosu na horizontalu. 2 i 3 moze se pretpostaviti da su korekcioni koeficijenti a j '= 1 (:=.::< 1).3' i b) ako je fluid u mlazu savrsen. (3.3. te se zato na njoj dejstvo sila pritiska eliminise.' a) lednaCina promene kolicine kretanja u mlazu (3. Problem 3-23. a ~12 i S13 koeficijenti lokalnih otpora pojedil1ih delova mlaza.10) Ako se.ni 3 P v3 sin(y 3 . Odrediti sHu reakcije i odl1oS kojim se mlaz deli u sledeCim slucajevima:" a) ako su koeficijenti lokalnih otpora delova mlazakojiskrecu /. primelljena na posmatrani mlaz glasi R=pV3V3+PV2i72-pri.

pri eemu je brzina isticanja v = 4V 1d 2 n.=300. pri kome ce sila reakcije imati maksimainu vrednost. 12.2+1+JS3+1 SU == S3 = 0.3-24 R == pT/v .9). v. jednacina (3.3-25 Pru!Jlem 3-26. Odrediti silu kojam mlaz deluje na pioeu.y .) T~ <. Iz uslova oR / oa. pri cemu je brzina isticanja mlaza Vj := V I ab.- V3 _ 1+ cosa..+iCl+JC:. 1. Odrediti brzinu kojom voda treba da istiee iz mlaznice da bi ploca zauzela polozaj odreden UglOID a. Pru!Jlem 3-25..2 - ~c. te odnosi protoka 2 Sila kojom mlaz deluje na ploeu je odredena istim izrazom kao u zadatku pod a) R = pVjVj sin a. ~ :'~' ~=::::::> Pru!Jlem 3-24.casa. Voda istice 1Z mlaznice precnika d=lOmm i udara u homogenu obrtnu ravnu plocu. na rastojanju h==200mm od obrtnog oslonca ploce. Odrediti silu reakcije i ugao a.3-23 dbbija se sila .) T/3 _ K. 2 V. I \ \ RESENJ£: Ponavljanjem identienog postupka kao reakcije mlaza u zadatku P.. Primenom ove relacije i jednacina Bemulija i kontinuiteta V. Ravanski horizontalni miaz vade istice iz mlaznice protokom V. == O. mase m=lOkg i duzine l=400mm.).+icasa. " RESENJ£: Slika P.=O sila maksimalna i ona tada iznosi Slika P.. Nakon urlarca mlaza u simetrienu nepokretnu Iopaticu mlaz se deli na dva del a koji napustaju lopaticu pod uglom Ct. o promeni kolicine kretanja u mlazu. odnosno brzinom v. 1z mlaznice precnika d istice mlaz vode protoka V. i udara u ravnu vertikalnu plocu. := Ti"z +V3' dobijaju se traZeni odnosi protoka V. . dabija se sila reakcije R:= pVv(l+cosa. v~ 12:= (1+s 2 )vi 12 == (1+S3)v. Silu trenja u osloncu zanemariti.+i(l-~cosa.290 Kolicina Icretanja dok se projektovanjem na poduzni pravac ploce dobija relacija Ry := PV3V3 - pV2 v2 - p~~ Vj cosa. == 0 "dobija se da je za vrednost ugla a.JC:. == ~S2+1+~S3+1 b) U slucaju strujanja savdenog fluid a vazi r-~2 ~ := V 2 .~~J~L ~ ".

Na sredini lopatice nalazi se kruzni otvor precnika d = 20mm kroz koji voda istice u pravcu ose osnovnog mlaza.5) dobija Se sila kOjOID mlaz deluje na disk D n. a oprugaje tada staticld deformisana za Xo == 5mm. Iz kruzne mlaznice precnika D = 80mm istice voda brzinom v == 6 m/ s..) = 1463.5kg Is.h == 4. == 30°. ) .5 N v 1t. Za diskje vezana opruga krutosti c=lO N/mm. Konacno iz jednacine ravnoteze sila koje Slika P. ') ') Slika P. Prime nom jednacine promene koliCine kretanja (3.Ko!icina!rretalijCt · d n R == pVvcosa == P-4-V2 cosa.94ml s. RESENIE: Najpre se odreduju merodavne brzine strujanja.3-26 Problem 3-27.3-27 Pro/. 2 Sila R je ustvari sila nastala usled promellljivog polja pritiska ulja na disku. Iz jedllaCine kontinuiteta se dobija brzina strujanja na izlazu iz cevi Vo = 41h / pD 2 n == 15. -mgiSina == 0 dobija se brzina isticanja 2mglsina. Odrediti silu F kojom treba delovati na klipnjacu da hi se disk nalazio na rastojanju h=5mm oel seeliSta ventila. v= 2 == 24. Ulje gustine p == 900kg 1m 3 istiee iz cevi (ventila).. RESENJE: R = P4v"(D" -d-)(l+2cosa.92m 1s dok iz Bernulijeve jednaCine Po + pv~ 12= pv 2 12 sledi brzina strujallja kojom se ulje odvaja od diska v = (vo + 2 Po / p)1/2 = 36.. Miaz vode udara u fiksnu ovalnu lopaticu sa koje voda odlazi pod uglom a. Kada kroz venti! nema protoka ulja pecurka se l1aslanja na sediste. preenika D==20mm. pri tome nastaje osnosimetrican mlaz koji napusta disk (peeurku ventila precnika d=24mm) pod uglom od a=600./em 3-28. pod pritiskom Po == Sbar protokom . Zanemarujuci lokalne gubitke energije i kontrakciju mlaza odrediti silu kojom mlaz deluje na lopaticu. 2 291 Koriscenjem momentne jednaCine za obrtnutaeku 0 Rh I cosa. Zanemaiiti gubitke strujne energije i silu trenja u ldistu.3-28 . R = PO-4-+m (Vo -vcoscx.99ml S pd nh Slika P.

Pl1'o/. Resetka zapremina V .899° i b) B=20..292 KoliCil1a h-etanja deluju na disk i klipnjacu odreduje se trazena sila.6) dobija se sila reakcije u medulopaticnom prostoru pv. te zato sila R predstavlja silu kojom .6N.53°. dobija razlika pritisaka ispred iza ~v resetke -~~~~_-.l a lz nje istice brzinom v2 postavljenom pod uglom a 2 • Oba brzinska polja su unifonnna. te se zato kao merodavna namece kontralna Slika P. F = R-c(xo +11) = 45. Odrediti intenzitet i pravac dejstva sile reakcije koja deluje na jednu lopaticu. /2 =: P2 + /2. brzinom VI postavljenom pod uglorn C<. PnolJlem 3-29. Kolika je brojna vrednost avog ugla ako je a=45° i a) V31T72 =: 112 i b) ~T3 / V = I? Gubitke lokalne energije i 2 tezinu fluida zane mariti.1E: B= arccas[ casa + ~ Slika P. RESEN. PrimenjujuCi jednacon Cinu promene kolicine kretanja (3.v 2 )/2 A V2Y P2 .PI'" P(2 -V 2 VI V ly 2y Promena koliCine kretanja odvija se u me<iulopaticnom prostaru. z i tangencijalne komponente brzina V ly =: Vj sinal ' v 2l' = v2 sina 2 • Koriscenjem jednacine kontinuiteta dhv lx =dhv2x ' dobija se jednakost aksijalnih brzina v lx =: v 2x ' dok se lz Bemulijeve jednaCine PI +pv. R =: P2A2 - hAl +m(v2 -VI)' Kaleo posmatrana kontrolna zapremina obuhvatai gornji i donji deo lopatice. to ona ustvari obuhvata celu jednu lopaticu. visine h i medulopaticnog rastojanja d.3-30. Ovom prilikom rnlaz se deli na zapreminske protoke ~ i Ti2 · Odrediti ugao Bpod leajim skrece fluidna struja. Fluid gustine p dotice u ravansku nepomicnu resetku. 1z ravanske rnlaznice istice mlaz nestisljivog fluida gustine p koji jednim delom udara u cvrstu pregradu postavljenu pod uglom a a drugim delom skrece pod uglom B.1E: Radi jednostavnijeg zapisa uvode se oznake za aksijalne Vlx =: VI casal ' v2x = v 2 casa./em 3-J@. • Za zadate padatke se dabija: a) B=10. p P2 RESEN. 2)/2·= P(2 .3-29 (casa -1) J- C<.

3-31. na ulazu u kola D1.· /(o/icilltz !cretan/a 293 fluid deluje na lopaticu. Ry = In (v 2y -v1y ) =pd hv1x (1'2y -v 1y ). . b) teorijski napor pumpe. sirinom i uglom lopatica. Kolo centrifugalne pumpe okrece se konstantnim brojem obrta nCo/min). Ry mx odalde se zakljucuje da je ona normalna na pravac brzine v m" Problem 3~Jl.---V-)-. posredstvom kojih sledi rezultujuca sila reakcije R="'I}Rx+Ry =pdh(v2y -V1y I 2 2 r V1y +V2\' )lC 2 ' ) 2 +Vj~~J 0 l l/2 Dobijeni izraz za silu reakcije moze da se napise i u jednostavnijem obliku. Projektoval1jem na aksijalni i tal1gencijalni pravac dobijaju se komponente Rx = (P2 . Kolo je defini. b1 i Bl ina izlazu iz kola D2 . RESENJE.a) S obzirom da se kolo okrece konstantnom ugaonom brzinom ill = me / 30. Do istog rezultata se dolazi ako se za kontrolnu zapreminu izabere zapI"emina V~on. uvodenjem srednje brzine i njenih komponenata v rn =(vj +v2 )/2 -:::::.. b2 i ~2' redosledno" Odrediti: a) moment na vratilu pumpe. Kolo radijalne pumpe. Ova sila deluje pod uglom Rx v my y = arctg. dobija se konacan izraz za silu reakcije . . to na ulaznom i izlaznom precniku kolapostoje obimske .= arctg(-. Protok tecnosti.11) r = (v 2y -v 1y )h cirkulacija oko profila.-)..r-R -=-p-d-h-(-'v. n !Ii Stika P. Naime.=Vjx=v2x.) = (P2 ." vnL.)dh 12.sano K geometrijskim velicinama: precnikom.koja obuhvata iopaticu i po polovinu meciulopaticnog prostora Sa gomje i donje strane lopatice. Vmy=(vly+v2y)/2. zatim kako i fluid kroz kolo struji relativnim-tangencijalnim na 10patiCe brzinama Wi' to ce . koji kolo moze da ostvari.prenosne komponente brzine u = co r.Pl)dh+ln(v 2x -v 1.Pl)dh = p(v~v -vL.)-vrn-:=-p-h-r-v-m-'I ' 2y 1 pri cemu je (3. V. kroz kolo je V . u kojima su ri = Dj 12 poluprecnici kola.y.'=V~1X+V. v. i c) maksimalni napor pumpe. gustine p.

(v2 -i\)+P2 -~. Moment ove sile. .12) dobio bi se novi izraz za moment. U skalarnom obliku moment se moze napisati kao 1M:::: pVk (V 2u i ' -v]l/i) I.. a) Odrediti snagu koju je potrebno dovesti kolupumpe da bi protok vode bio V=20Ils.5° i ~z == 22°. i na kraju iz projekcija brzina na obimski pravac Slede obimske komponente apsolutne brzine Ii'. iz jednacina kontinuiteta V == vir 2ri 1Cb p k odrediti radijalne komponente brzine Vir:::: V ! 21... b) Iz izraza za snagu kola Pk == 1\.I pri cemu su rnornenti sila pritisaka ~ x r.max = v 2u U2 .] :::: 90°.294 KoliC/ita kretanja apsolutne brzine na ulazu / izlazu kola biti Vi :::: iii + ii\ (i=1. sirinama hI =40mrn i bz = 10mm. I \. b) Odrediti uglove apsolutnog strujanja <X. Voda struji kroz kolo pumpe Cija je geometrija definisana: precnicima D] =100mm i D z = 300mm. Ovde treba napomenuti da je protok kroz kolo v" veti od protoka tecnosti hoz pumpu Ii' za kolicinu Ll~T koja struji kroz pracep izmedu kola i spirale pumpe. pa ce tad a i teorijski napar imati maksimalnu vrednost koja iznosi Yk. dobija se teorijski napor kola centrifugalne pumpe r---------------------D------------~ Y k =V 2u u z -v]u u ] ==u 2 (V zu -v]u -5-)= 2 0) (1 2V 2u -livlu) (3.::2 -v] x ~) . (3. c) Ako je v lu :::: 0. zamenom ovih brzina u izraz (3.I i (J(. Kolo pumpe se okrece konstantnim brojem obrta n=14500/min.. (3.< V iu ==U i -Will =U i 2~nb.tgBi (i=1. u odnosu na osu rotacije je if == (pVkV2 + Pz ) x. tada l moment ima maksimalnu vrednost M max = pVk V zul2.::2 .2' pad kojima voda dotice i istice iz kola.14) JednaCina (3. I . jer su vektori ~ kolinearni. i uglovima lopatica ~]::::: 23.12) pri cemu Stl brzine Vi" (i=1./0) == P rikyk . a to ce biti ako je ugao izmedubrzina u i VI <X. a zatim se posredstvom k jednakosti Vir = W ir i W ir / Wi" = tgBi odreduju obirnske komponente relativne brzine Will:::: Vir / tg~i.2) obimske komponente apsolutne brzine. Da bi se odredile ove dye brzine.1Cbi .2).(p/ikV] +~)x ~ = pVk (Vz x.13) Konacno. Shodno jednaCini (3. a sto se ovde nece sprovesti.5) sila otpora tecnosti koja deluje na lopatice je R== pli'. prvo ce se.2). jednaki nuli. ProbleM 3-32. Smatrati da su gubiCi protoka izmedu kola i kuCista pumpe zanemarljivi. .14) se naziva Ojlerova jednaCina i predstavlja osnovnu jednaCinu pri proucavanju turbomasina.

122rnls. == roD2 /2:= 22. a sto je prikazano na sLP. odnosno izraza (3.905°) jer se tada izbegava dodatno skretanje struje."::.. RESENJE a) Ugaona brzina obrtanja kola ro = I7TC / 30 == 151.. D4 := 410rnm i 63 := b4 = 10mrn.3(U razrnatranom slueaju (:1.::: 17..13). Slika P.. Konacno.64Nm.. c) Za dobro projektovano zakolo treba da bude (:1. Kako bi se izbeglo dopunsko skretanje struje zakolo se projektuje tako da je izlazni ugao struje izkola (:1.592m/ s .1 daje obirnske brzine 1.3-32..': '.8s.. Koriscenjem ovih brzina i uglova lopatica ~] i ~2 koristrursu se truoglovi brzina na ulazu u kolo i izlazu iz kola..3-32. slede obirnske kornpohenteapsolutnihbrzina v1u = u1 -VII' / tg13 1 == 3. dok se iz jednacine kontinuiteta za kolo dobijaju radijalne kornponente brzine VII' == V I Dl1tb 1 == 1. Io!k4~dkretallja 295 KOLa ZAKOLC)'. .) daje obimsku brzinu na ulazuuzakolo 1I3u := v2u D2 / D3 == 16. Odrediti momentkoji deluje na zako10.2= (:I. Radijalna pumpa sa zakoloin c) Iza kola je ugradeno fiksno zako10 koje sluzi za usporavanje struje.04° .1 == arctg(v1r / V Iu ) = 22. v 2r =V I Di1tb2 =2. : . d) Nacrtati strujnicu apsolutnog strujanja kroz kolo i zakolo.:::~.. v 2u == U 2 -v 2r ! tg13 2 .12 u1 = roDl /2 == 7.dobijaju se uglovi apsolutnog ulaznog i izlaznog strujanja kola (:1..2 isti kao i ulazni ugao lopatica zakola.2 == arctg(v2r / 1I2u ) =6.592m/s .:.553m/ s.054mi s . '··'L.777m/ s. iz zadatka pod a).3 == 6. (:1. 1z ovihtrouglova brzina.8W... uVrStavanjem obirnskih komponenata btzina u jednaCiilU (3.905°.959ml s. b) Koriscenjern trouglova brzina. . dok se iz jednaCine kontinuiteta za zakolo dobijaju radijalne brzine v3r = ~T / D3 1Cb3 == 2.'·: .. Zakolo irna dirnenzijeD3 ==310mm... v4r == V I D4 1tb4 == 1.932m/ s.524rni s.12) dobija se obrtni mornent kola M = pV(v2uD2 -v]uDl)/2= 48. i e) odrediti porast pritiska u pumpi ako je ona sa i bez zakola.lzmedu kola i zakola strujanje se odvija sa konstantnim vihorom.:. Uslov konstantnosti vihora (rvu = canst. odnosno hidraulicka snaga pumpe P == Mro == 7385..

i izlazni ugao lopatice ~2 = 70°.3-32.6929bar. fluidna struja u kolo pumpe ulazi pod ugiom a j a 12 njega 1z1azi pod uglom a 2 • Pod ovim uglom (a 2 ==( 3 ) fluidna struja ulazi u zakoio da bi iz njega izasla pod ugloma 4 • e) rorast pritiska 11 kolu pumpe se dobija iz hidrauHcke snage kola i on iznosi /'o"Pk == PIT. U zakolu se odvija promena koliCine kretanja.2. b) Odrediti obrtlli moment kola i hidrau. koji su prikazanina sl.3. a) Nacrtati trouglove ulaznih i izlaznih brzina i odrediti ulazni ugao lopatice tako da protok kroz ventilator bude V:: 1m3 1s. :: 300mrn. tako da se momentna jednacilla svodi na konacan oblik Us = lil(V4u D4 -v3"D3 ) 12 .08ml S V4 == I 2 2 1/V4r +V411 == 3..6).P +m(v4 -v3 )· 4 3 Moment sile reakcije zakola u odnosu na osu zakola je Mz == (P4 +n'lV4 ) x r:.j V 3r +V311 = 17.P.P. daje siTu reakcije Rz = P . (3.674ml S. a odreduje se iz Bemulijeve jednaCine i iznosi /'o"Pz == P4 . Ovaj porastpritiska je isti za kolo pumpe sa ili bez zaIcola.12) za moment koji opterecuje kolo pumpe. pIVO. snaguventilatora. Jz ovih trouglova brzina odl'eduje se.licku.' == 3. a zatim i apsolutne vrednosti brzina I 2 2 V3 = 1.v~) / 2 == 1.0845bar. == 3.15) za moment koji deluje na zakolo je istog oblika kao 12raz (3. Aksijalni ventilator se okrece konstantnim brojem obrta n=1450o/min i pri tome transportuje vazduh gustine p == 1. Za razmatrani slucaj izraz (3.P3 == p(v~ . tako da jednaCina (3. koja je prikazana na sl. Ukoliko zakolo ne bi bilo fiksno moment Uk bi okretao zakolo u smeru suprotnom od smera okretanja kola.15) Izraz (3.330ml s.3916bar. Porast pritiska u pumpi sa zakolom je /'o"P = /'o"p/c + /'o"P z = 5.15) daje moment Uk =-38. . Dalcie.296 KolicilllZ h-el'anjlZ Koriscenjern nadenih lcomponenata brzina i uglova lopatica zakola konstruisu se .2kg/ m3 • Kolo ventilatora ima ul1utrasnji i spoljasnji precnik D" = 100mm i Di. Kalco su vektori sila pritiska P i P normalni na vektore polozaja r3 i 14 to su 4 3 rnomenti ovih sila jednaki nuli. Porast pritiska u zakolu odvija se iskljucivo na racun transformacije kineticke energije struje. obimska komponenta bl'zine v 411 = V4r 1tga 4 . trouglovi ulaznih iizlaznihbrzina. d) KOl'isteCi uglove apsolutnih brzina (Xi (i=1.(p] + Iin!3) x r.92Nrn.4) erta se strujnica apsolutnog strujanja.3-32. Problem 3-33. .

22· Vlx = V2x = 4V / reeDs . .3-29 i P.3-33.D.°. sakojom se odredllje hidraulicka . Aksijalni ventilator i houglovi brzina RESENJE' a) Kaleo lopatice nisu vitopere to one u svakom meridijanskom preseku odredenom poluprecnikom r imaju isti izgled.592m/s. Obimske brzine kQla na posmatranom precniku su u=u l :::tl 2 =roD l /2=7. i glasi (3. dok se obirnska komponenta apsolutne brzine naizlazu iz kola odreduje iz trougla brzina i ima vrednost v2u = tlz -v2x / tg~2::: I. jer u svim meridijanskim presecima profil brzina ima isti karakter. b) Analiza sila koje optereeuju ko10 aksijalnogventilat~rai pri promeni kolicine kretanja.915m/ s.12) za moment pTOmene koliCinekretanja moze primeniti i za aksijalne turbomasine.16) dobija vrednost momenta M=O.3-32.. Pri crtanju ulaznog trougla brzina koriscen je uslov da ne postoji pred-rotacija struje.P. je identicna sa vee datom analizom sila uprilIlerima P. Meridijanski I presek =- Slika P.16) Kaleo je za razmatrani meridijanski presek r::: rl ::: r 2 = Du /2.84 S-1 ? Aksijalne (protocne)' komponente apsolutne brzine odreduju se iz jednacine kontinuiteta i iznose . odnosno da fluidna struja dotice normalno u kolo.799m/s. to se iz jednaCine (3. pri cemu je ugaona brzina (j) = mr / 30 = 151. Koristeci trougao brzina na ulazu u kolo dobija se trazeni ugao Iopatice ~l ::: arctg(v lx / til) ::: 64. Ovaj uslov daje obimsku komponentu apsolutne brzine vl " == O.Kolicina hetan/a 297 . te je zato (Xl::: 90°. tako da se izraz (3.)::: 15.5..lOSNm. Zato je sasvim svejedno koji ce se poluprecnik r izabrati kaomerodavni ia razmatranje.3-33.. BirajuCi meridijanski presek na precniku Dl mogu se nacrtati trouglovi brzina prikazani na sl.

Precnik mlaznice na izlazu je Pri isticanju mlaza postoji lcontrakcija mlaza ciji je koeficijent kontrakcije \v =0.8m3 / s.17) Izraz (3.832.. 175mm.p:. je Va =.Mm =.RESEN. okrece se konstantnim brojem obrta n=500o/min. b) Slika P. ako su poznate velicine: D. Zatim se iz odgovarajuCih Bernulijevih jednaCina dobijaju pritisci aa mestima prirubnickih vezaA iB \ \ . Cetvoromlazna PeltoIiova turbina odreduju se brzine strujanja v:::: 4V / d 2n iVa'" 4Tjo I D 2n. Prema tome. Odrediti: a) sHe istezanja zavrtnjeva u vezama A-A i B-B. Cetvoromlazna vertikalna peItonovska turbina precnika kola DK =. . Sm>Sk. CI. .16.298 Kolicina !cretallja snaga ventilatora P=.3-34a je horizontalno.:.. P. 1200mm i turbinu. 0:.:. kroz cev precnika Do:. (3. kola turbine 51.' a potom ill sracunati za vrednost ugla y=O .17) predstavlja Ojlerovu jednacinu za aksijalne turbomasine. Na osnovu sprovedene analize moze se odrediti i porast pritiska u kolu kao b. Za analizirani aksijalni ventilator se dobija b. Na 05novu zadatog protoka kroz mlaznicu. Problem 3-34.16. odnosno d:. Ukupni protok vade.1910mm.SI. Koeficijent lokalnog otpora mlaza pri strujanju preko lopatice je S=O.3-34.p =. V:.39W.2.:. P / V = pmr(v 2u -vIII) = pu(v2u -v lu )' (3.:.lE: Na samom pocetlcu treba napomenuti da je vertikalna peltonovska turbina dobila naziv po vertikalnom palozaju vratila kola. 2 m3 / s po jednom izlaznom mlazu. Ovaj rezultat upucuje na zakljucak da se u aksijalnim ventilatorima ostvaruje veoina mali porast pritiska.39Pa. b) snagu i stepen korisnosti kola turbine za proizvoljni ugao y.

odnosno llletodologiju opisanll u primeru P. . D21( . koja je u opstem slucaju u odnosu na obirnski pravac postavljena pod uglom y. S obzirom da se kolo okrece konstantnim brojem obrta. U prostoru u kome je voda u kontaktu sa lopaticom odvija se promena koliCine kretanja. dobijaju se kbmponente sila reakcije R Ax = (pVvo + PA ) cosa. Da bi se ovi neieljeni efekti izbegli lopatice peltonovskih turbina se prave sa uglom y ~ 15°. Cirne bi sveukupna korisna sila bila manja. iznosi Dk 1· . pa ce apsolutna d d. kao i razmena energije izmedu mlaza vade i lopatice. Sa lopatice voda istice relativnom brzinom w 2. koja sledi iz odgovarajuce Bernulijeve jednaeine. bilo koje od eetiri. P. + 1.. jer u realnim uslovirna ugao lopatice y=Oo dao bi maksirnalnu lokahlU vredllost sile. Snaga kola. Kako postoji kontrakcija mIaza. Ovaj rezultat ima sarno teorijski znacaj. D n pri eelllu su sile pntlska PA = PA -4- Ps = Ps -4-' Dakle. u kojoj se odvija promena kolicine kretanja.TTYJ == 37. izraz (3.3-34b). Voda iz rnlaznice istiee brzinom v:. tada:bi isticuCi mlaz na susednoj lopatici izazvao znacajnu sHu otpora.J)(V j -u)v j . KoristeCi vezu izmedu relativnih brzina w 2 == wI /. P == 4RTw =15 RD. trazene sile istezanja zavrtanjskih veza A -A i B-B su RAi = RAXcosa-R ily sina RBi =Rsx sinB-RBy cosB .~ = PssinB-PA cosa+pVvo(sinB-cosa). iIi u nekoj drugoj prirubniekoj vezi.: 4V / d 2 n.5).: 50m / s. Na sliean naein nasIe bi se i odgovarajuce sile II vezi C-C. b) Poslllatrace se isticanje vode iz mlaznice na kraju. dj n cosy R == pV(Wj +W2 cosy) = P-4-(1+ .0V brzina strujanja kroz ovaj presek iznositi Vi = 4V I d(n = 99. C. RAy = -[pJiT(v +1'0 sina) + PA sinal. to c. obimska brzina lopatica biti 11 = Dk nl7 /60:. RB. RBy = PA sina.Jc. Zato se uocava kontrolna zapremina Vkon (s1. to ce preenik suzenog mlaza biti j :::: = 160rnm. i za nju se koristi zakon (3.86MW Stepen korisl1osti je odnos korisne i ulazl1e snage..3kN. izlazne cevi. '.+1 Ova sila je za vrednost ugla y==O maksimalna i 1znos1 R=189.3-2.i ilIlU vrednost n.. Pre rna tome sledi da ce voda lopatici doticati relativnorn brzinom Wj =Vj-u. za y=O.5).B+pVvoCsina 2 cosB). a sto ovde zbog obima posla nije sprovedeno.Kolicina hda17ja 299 KoristeCi zakon 0 promeni koliCine kretanja. medjutim.47m/ s. koji daje sHu reakcije mlaza kojadeluje na lopaticu (1) pn cernu su n~ i ortovi normala izlaznih mlazeva sa lopatice.Ps cos. iz jednacine (1) se dobija sila reakcije 2 ..

9 .956. Dobijena vrednost stepena korisnosti je maksimalna vrednost koja bi se kolom mogia ostvariti.300 Ko!ici11. zbog neravnomemosti dejstva mlaza na lopaticu Oer se ena okrece) i gubitka usled okretanja kola u vazduhu. dakle ima realno maksimalnu vrednost 0.0.91. . .a kretal'1/a 11 =Pk = P'1i Ru _= 2(1+ cosy )(l-:'!'!"')~= 0. stvami koeficijent korisnog dejstva je manji za 4-5%. "'1 "1 . 2 +1 pV-~ 2 "'1 Jr. Medutim.

.

\ I .

ako je radni fluid ulje tada se obieno misIi na posebnu oblast hidraulike koja se naziva u(.ita hidraulika (UH). mogucnost dobrog upravljanja i dr. tenkovima. Ovakvu dobru primenljivost URS-a omogucile gU neke njene prednosti u odnosu na adekvatne mehanicke i elektricne sisteme. za vojne potrebe: upravljanjem oruzjima na avionima.). na brodovima: pogon i podesavanje kormila.. rendisaljkama. na avionima: pogon stajne noge pri uzletanju i sletanju. Dams je tesko zamisliti neku oblast tehnike a da se u njo] ne koriste UHS-i kao nezavisni sistemi. rudarskim i gradjevinskim masinama: bagerima. inzenjerijskhn masinama i 51. sto se ni ovde nece roku-savati. Primena DH je toliko siraka da je veoma tesko nabrojati sve oblasti primene.sistemima za livenje pod pritiskom. u livnicama . ali ce se zato dati neke glavne oblasti primena. buldozerima. dizalice.1. utovarivaCima i s1. a za funkcije prenosa snage i upravljanja. laka transformacija strujne u mehanicku energiju. koja je po pravilu zasnovana na pritisnoj energiji radnog fiuiua. iIi momenta pri obrtnom kretanju. U uslovima razvoja i primelle savremene tehnike i telmologije UH zauzima veoma znacajno mesto. regulaciju nivoavode na prelivima i sl.. presama i td.a to su: jednostavan pre nos energije ad njenog izvora do mesta koriscenja. OSNOVNA RAZMATRANJA Jr PRIMENA DUNE mIlRAULllJKE Kada se kaze hidraulika obicno se pod time podrazumeva strujanje vode kao radnog fiuida. i u drugim tehnickim sistemima prenosa snage iupravljanja. pri cemu se vISi savladavanje sile pri translatornom kretanju.). sistemi komande leta (pagan predkrilca i zakrilca). ostvarivanje velikih sila i momenata sa malim pobudama. strugovima... na dizalicama. kocnice tockova i s1. kao sto su: na alatniIn masinama: presama. jednostavna trans.zelezarama i valjaonicama za pogon valjackih linija i valjaekih stanova. transportnim masinama (pogon vitia i s1.301 4. laka zastita ad preopterecenja.. Ova Cinjenica Cini primenu uljne hidraulike veoma sirakom. kojima primena VH prakticno predstavlja simbol modernizacije. Medjutim. na makazama za secenje lima. II teskoj industriji . iIi II sistemima upravljanja iii Ii regulacije. U UHS-u strujna energija tluida. kombajnima (pogon radnih tockova i dobosa).. se transformise u neki koristan mehaniCki rad. poljoprivrednim masinama: traktorima (za podizanje radnog orudja). na drumskim i sinskim vozilima: koboni i upravljacki sistemi. na specijalnim vozilima i td. mali smeStajni prostor. prikolicama (za njihova prainjenje) i td. Na osnovu ovih prednosti i osobina UR moze .. .'. velika brzina reagovanja. br Isilicama.J:::rmacija translatornog u. dizalice. brodovima. rob 0tima i td. u hidroenergetici (na pro kod regulacije rada turbina) i hldrotehnici (za pogon vrata recnih i kanalskih prevodnica. ili u sldopu nadgradnje drugih tehnickih sistema u . Uljno-hidraulicki sistemi (UHS) prvenstveno se primenjuje u sistemima prenosa snage. pogon tockova. liftovi i td.. odnosno problemi koji Stl tretirani u sklopu Odeljka 2.:tno kretanje i obrnuto.

2).izvrsni organ predstavlja gubitak energije nosene fluido1n. i td. DRS prenosa snage. primenjene komponente zahtevaju visok stepen kvaliteta abrade povrsina a sto s jedne strane poveeava njihovu cenu. a s druge zahteva veoma Cisto ulje . zbog visokih pritisaka uIja veoma su prisutni problemi zaptivanja. 4. nazivaju se Komponentama . koji je po pravilu pumpa.4. kod lose odrZavanih URS-a curenje ulja utiee na zagadivanje radne sredine. koji omogucavajufunkcionisanje DRS-a. zakljucuje da izvrsni organi predstavljaju vezu hidraulickog i mehaniekog sistema. IDDRAULICKI SISTIEMI lP'RENOSA SNAGE Osnovni zadatak UHS-a je da izvrsi prenos energije od njenog izvora. Kao sto se vee mogio primetiti UHS-i imaju svoju primenljivost. Ta transformacija strujne energije u mehanieku obavlja se u UH komponentama (UHK) koje se nazivaju lzvrSn/OIgam: Na njima'se u zavisnosti od telmiekog zadatka kojeg treba obaviti savladava sila ili obttni moment (51. Zato se bez puno objasnjenja moze kazati da su DHS-i veoma slozeni i odgovorni sistemi eiji se princip rada zasniva na hidraulici. izvrsni organi i td. Svi t i l sastavni delovi UHS-a: pumpe.302 Osnove uljne hidraulike se veoma laka zaldjuCiti da DR-a omogueava izradu koncepcijski novih masina i pogona.) i upravljanje. iIi ako 1r ~'~~ se vrSi obrtno kretanje tada se oni nazivaju hidro-motorima (HM). te je zato njihovom proueavanju nuzno posvetiti vise paZllje. dakle. u svim oblastima tehnike gde obavljaju vise ili manje vazne telmicke zadatke. koji predstavlja OSllOVU fUl1kcionisanja UH komponenti i sistema. hidraulici. kao sto su: relativno mali stepen korisnosti.a ujedno i izvor energije za Slika 4. a da se nadgradnja ovih sistema obavlja kroz primenu znanja iz mehanike. deomebanickog sistema za koji je iZvrsniorganpovezan.2. Izmedju izvora energije i izvrsnih organa postoji eitav niz elemenata za vezu (cevi. odnosno DRS-ima. Ovi nedostaci DHS-a se ne mogu izbeCi. automatizacije. A. cevi. a sto ee biti uCinjeno u ovoj knjizi. zbog '/elikog gubitka energije u komponentama DHS-a veoma su izrazeni problemi zagrevanja ulja.2.ko se na <l==izVrsnom organu vrsi translatoF rnO kretanje tada se oni nazivaju hidro-cilindrima (He). U ovoj knjizi bice reei sarno 0 onom delu UB. do mesta gde se ta energija pretvara u koristan mehanicki'Tad. ovde se radi a multidisciplinarnoj oblasti. Ovde se. UHS-i imaju i znaeajnih nedostataka.odnosno prisustvo dobrih filtera. creva i td. kod dobro projektovanih i konstruktivno resenih sistema ani se mogu svesti na minimum. Dakle. elektricnih i elektronskih sistema. a to je deo koji pripada i nazivu ave oblasti tj. praktieno. medjutim. Sa energetskog aspekta jedan . a sto su modema masinogradnja i industrija '<leoma dobropratile.

OSl10ve ulJnehidraulike 303 UHS-a.3. Ove komponente dele se na a1ctivne. Jednacine koje se koriste za 8tac:iionarnii proraeulD rada UHS Za proracun stacionarnog rada UHS-a koriste. kako ia staeionarni.. i one sIuze za transport fluida pod pritiskom izmedju aktivnih komponenata. a odnosi se na broj jednacina leoje treba resavati. Ovako dobijeni sistem jednaCina predstavlja spregnuti sistemjednacina.izvrsni organi .3. tipa Ap =XV. . sisterni hladjenja i preciscavanja ulja i s1. Ova razlika nije sustinske prirode. sieklasicne jednaCinehidraulike Bernulijeva jednaCina i jednacina kontinuiteta i jednacine mehanike GednaCine kretanja). jer je ova podela ekvivalentna podeli u klasicnoj hidraulici na proste i slozene cevovode. sistemi sa vise izvrilnih organa su mnogobrojniji a njihov proracun je mnogoslozeniji od onog kojeg treba obaviti kod sistema sa jednim izvrilnim organom. pri cemu je· K koeficijent proporcionalnosti.Ako se pri kretanju UHK njihove karakteristike menjaju iVaZida je . Kod sistema sa jednim izvrSnimorganolllkoristi se po jedna jednaCina Be rnulij a.hidraulic1ci razvodnici i ventili koji sIuze za upravljanje radom UHS-a.. U· opstem slucaju ova zavisnost je nelinearna. pritiscimai pomeranjima. ova podela je interesantna sa aspekta proracuna. kontinuiteta i kretanja.1. Primera ovih sistema ima mnogo. Ovde ee biti reci same 0 podeli prema broju izvrsnih organa. Pasivne komponente su one komponente koje aktivno ne ucestvuju u prenosu snage a neophodne su za njihovo funkcionisanje. Sistemi sa jednim izvrsnim organom su oni UHS-i kod kojih je prisutan sarno hidrocilindar iIi hidromotor. vee formalne. koji sIuze za transformaciju energije. . . 4 . sarno leada je opravdana. Ipak.hidrocilindri i hidromotori. su razlicite. creva. OSNOVE PRORACUNA UHS 4.tadase iove promene moraju uzeti u obzir u odgovarajuCim jed~aCinama. Komponente za vezu su cevi. racve i s1. Proracun UHS-a se razlikuje kod sistema sa jednim i vise izvrSnih organa. pri cemu sprega izmedju jednaCina dolazi po brzinama. To su: rezervoari sa uIjem. Prema broju izvrSnih organa UHS-i se dele na sisteme sa jednim i sisteme sa vise izvrilnih organa.Ap = f(V). Jedna od najcesee primenjivanihmetoda. Dakle. dole selcod UHS~a sa vise izvsnih organa postavlja odgovarajuei broj Bernulijevih jednacina i jednaCina kontinuiteta. UHS-i se mogu deliti po razliCitim kriterijumima. tako i za nestacionaran rad UHS-a je metoda zasnovana na primeni Laplasovih . koji opisuje ponasanje URS-a. kriyine. l\:1atematicke metode koje se koriste za resavanje sistema jedllaCin~.pumpe (koje predstavljaju izvore energije). potrebna je radi njegovoglakseg resavanja. leao i po jedna jednacina kretanja za svakupokretnu UHK. pasivne i komponente za vezu. Aktivne 1componente UHS-a su: . Linearizacija pojedinih funkcijasistema jedilacina. i Sarno u izuzetnimslllcajevimamoie da se izvrsi njena 1inearizacija kada se dobija Ap = KV. Ovde ee se navesti same dva primer a ito: hidraulicke prese kod koje He obavlja translatorno kretanje i hidraulicke testere kod koje HM obavlja obrtno kretanje.

predstavljen preko koeficijenta lokalnog otpora i racuna se I \ I . s druge strane ako hi se koristili koeficijenti lokalnih otpora om bi za UHK imali veoma velike brojne vrednosti.3. racvama i sl. Treba sarno napomenuti cia je pri radu sa UHS-ima veoma prakticno 2 raditi sa pritiskom. dole je na klasicnim lokalnim otporima: krivinama.3.1) popravni koeficijenti (Xl i (X2 imaju vrednosti za razvijeno laminarno strujanje CJ. / " Ie.k:ineticka uodnosu na. pad pritiska u UHS~usastoji se od pada ptitiska na lokalnim otporima i lisled trenja. koja je u UHSima od 20 do 400 bar. d Dakle. uziinati i kineticka i potecijalna energija.. U jednacini (4. a ne sa velicinom Y [J/kg]. Poznavanjem koeficijenata CJ. uzece se primer razvijenog laminarnog strujanja ulja (p= 900kg/m3 ) sa brzinom od 2m 1S. Tako na pro za slucaj jednog dela UHS-a sa s1. Ovo dolazi zbog razloga sto s jedne strane proizvodjaCi UHK daju njihove karakteristike u funkciji prHiska i.). to jednoznacno sledi da se . I. .r (4.1i. veoma cesto. j ::::: 2 (~i ::::: 4/3) i za razvijeno turbulentno strujanje (Xi ~ 1 (~i ~ 1).3.1 Bernulijeva jednaCina glasi: . te se zato.304 Osnove uUne hidraulike transformacija. gubitak je predstavljen sa padom pritiska. Na UHK. a sto daje kineticku energiju . (i::= 1.2).1) i koja vazi za sIuCaj kada se radni fluid smatra nestisljivim fluidom (p = const. U ovoj knjizi ce se u zadacima.1 i za strujnicu koja povezuje preseke 1-1 i 2-2 Slika 4. Veoma slicna analiza vccli i za potencijalnu energiju geodezijski pritisak pgzl_2' koja se veoma cesto moze zaneliJariii u odnosu na pritisnu energiju.1lo BlfR·lllluiijevlaI jOOllllliMHllllMi Izmedju Bemulijeve jednaCine koriscene u Odeljku 2.3.1. T). Medjutim. 4. Da bi u ovom slucaju jednacina (4. cia se ulje smatra nestisljivim fluidom. energiju pritiska moze zane mariti. Kao i u klasicnoj hidraulici. ti..1.v 2 12 = 3600Pa. u UH se radi sa visokim pritiscima.1) vazila potrebno je da se efekti stisljivosti ulja mogu zanemariti i da je temperatura ulja konstantna iIi priblizno konstantna.radi korektnosti.dinamicki pritisak PCJ. a ako se one zanemaruju to ce se posebnonagiasiti. .3. S obzirom da je u UHS-ima radni fluid ulje pod visokim pritiskom i da se ono pri prolasku kroz UHK zagreva to ce u opstem slucajli gustina ulja biti p = pep. Ako se ova dobijena vrednost poredi sa redom velicinep:ritiska. u UH Bernulijeva jednaCina se pise tako Up da svaki njen clan ima dimenziju pritiska.3. kao lokalnim otporiina. moze da se odtedi kineticka energija posmatranog strujnog preseka. Kod slozenih UHS sa veCim brojem izvrsnih organa i komponenti za rdavanje je potrebno koristiti rmmericke metode. Da bi se ovo zanemarivanje opravdalo. i ovcle nema nikakve razlike. kineticka energija strujnog pteseka u odnosu na energiju pritiska moze zanemariti.4.

1.Za proracun pada pritiska usledtrenja koristi se.=64/Re ..3. V+dV oblik p+dp V: _ V = dV + V dp Slika 4. ponasaju kao hidraulicki glatke cevi kod kojih je Ie = A..4) U slucaju stacionarnog strujanja jednacina (4. i da ce skora uvek rezim strujanja biti laminaran.1.1..3.Osnm.1. I drugo.2) i (4. dat i u naslovu Oddjka4.3164/Re I/4 .Vz "'" Tt+ E Vdp elt' (4.4.U'"u . sto znaci da ce Rejnoldsov broj biti relativl10 mali. zato Sto je uljellUHKicevima pod visokim pritiscima.2 1 Z dt p dt ' koji se koriscenjem modula stisljivosti fluida E = pdpldp svodi na \ . u"i.. pale.-': ::m1 -mZ =Tt· i' .2. vecda bi se ukazalo na neke efelete koje treba uzeti u obzir pri ne~t'Lcicinarnostimakoje sejav1j'1}'l U UHS-ima. calc. svodi na oblik (V. dm .2) .3. .2.e uljne hidraulike 305 primenom izraza i:1PI = pC.. pa jednaCina kontinuiteta glasi.1. U tu svrhu posmatra se UHK zapremine V.. .3. .3.. (4000<Re<105). JednaCina k-«mtiIDIuiteta Za slucaj stacionarnog nestisljivog strujanja lcroz URS sa s1. Prema tome. . Darsijeva fontmla izraz (2. Razlika izmedju ovih masenih pratoka je posledica promene mase u kontrolnoj zapremini. dV VI .3. Odelj-ak 2. koeficijel1t trel1ja se odredjuje za laminarno strujanje u cevima izrazom (2.m ~li~--m!1 mb 1 .stisljivosti fluida jer je p = pep) (clan V / E· dp 1dt). j=I) n m (4.. dok ce turbulentni rdim strujanja biti veOma retIeo prisutan u UH instalacijama. uglavIlom.3.3. ).1 jednacina kontinuiteta giasi: (4. Ovi efekti se uzimaju U obzir pri prelaznim (4. 0 sistemu sa vise izvrsnih organa. = liz)· Medjutim. i~· /' Kako je masa m = pV to jednacina kontinuiteta dobija '.V2 12 (v.1. sa ulaznim Ihl = prj l i izlaznim 1h z == pij 2 masenim protok fluida.4. U nastavku ovog paragrafa ce se potraziti odgovor pod leojim uslovima vaze jednaCine kontinuiteta (4.5.39): A.3) pri cemu n oznacava broj ulaznih am izlaznih zapreminskih pratoka. koji je. Frvo.1. U UHS-ima sve cevi se. =LV . tada se moraju uzeti u obzir efekti .3.3.1.29).1. tj.3.2. i Blazijusovim izrazom (2. 4.63) za turbulentno strujanje Ie=0. oblik jednaCine kontinuiteta (4. to se zidovi cevi i URK ponasaju elasticno. U UHS-ima se po pravilu koristi ulje koje ima relativno veliku vrednost koeficijenta visleoznosti.4) se ovde ne daje radi tog zakljuclea.3. (Re=vDlv<2320) .4) se. kao i Mo se vidi iz jednaCine (4. fadi 0 slozenom URS-u.(Re).3. a sto znaCi da se njihova zaprenllna menja (Clan dV I elt).2) Ako se.3). tada za svaku racYU vaii jednaCina kontinuiteta i=l 2>. oCigledno.3.1). sa s1.

3. 41. jednaCina kretanja komponente koje VISe translatnorno kretanje glasi: In x:::: i~l IF.3. iIi se oni zanemaruju.3. odnosno velieine: brzina.3. Zato se ovde oni nece ni resavati. t kojoj su: T-temperatura fluida.4) vaze. ate veze do laze iz jednacinakretaIija i energije. D / Dt = 0/ ot +VjO / oXj-materij alni izvod i OV.3. u tenzorskom obliku. Problemi ovog tipa.6) svode na jednostavne oblike: N l:F. Ono sto je ovde interesantllo kazati jeste da je pri strujanju zagrejanih fluida problem odredjen strujnim(brzina i pritisak) i temperaturskim poljem. Prema drugom Njutnovom zakonu.5) i (4. .5) dole se ona za ohrtno kretanje svodi na obIik N J <P = IJVf. Encrgdski lbiRans UHS 4\. pri naglim otvaranjima i zatvaranjima razvodnika.3. N (4.=1 =::0 i=l LMi =0.6) su napisane u skaiarnom oblilm jet se po pravilu one postavljaju za ose translaeije iIi rotaeije UHIC Vkoliko se radi 0 jednolikom kretanju He-a (x == canst -+ x == 0 ). q-razmenjena kolicina toplote.306 Osnove tlljne hidraulike procesima .5) i (4. (4. Opsta r3zmatrallljOffi U opstem slucaju strujanje fluida promenljive temperature opisano je jednacinama Navije~Stoksa. Medjutim.3. Yjr Ovi oV j 2 Ovk l2 U c))==Tija-=2l(""-+a)--38ij. pritisak i temperatura su medjusobno spregnuta.2.3. J-moment inercije mase.6) pri eemu su x i cp merodavna linijska i luena koordinata.8) I 1 . JednaCina kretanja fluida UednaCil1a (2.3»za pravae i .1. i=1 (4. k-koefieijent toploprovodljivosti fluida.7) 4.. calc i jednodimenzijski. J ednacine (4. na pr.3.3. sHe koje deluju na komponente u translaeiji i M j momenti koji deluju na komponente u rotaeiji i i =N je njihov ukupni broj.1. koji nastaju. dole su F.3. Da bi se ove veze bolje uoCile napisimo. tada se dinamicke jednaCine (4. pri staeionarnom radu DRS-a ovih efekata nema.3) i (4. Cv -speeificna toplota fluida. kontinuiteta i energije.koji se tretiraju pri dinamiekom ponasanju UHS-a. iIi 0 rotaciji HM-a konstantnom ugaonom brzinom «p == ()) =::-const -+ ip = 0).1. j~dnacinu energije Dr a aT ·Ovi _ pcvm =PQ+8x (ka:)-pax+CV' (4. su slozeni i njihova analiza ne predstavlja interes· ove knjige. Ova polja. .3. .'1lstil1e i viskoznosti od temperature.2.hidralllickim lldarima.3..~J ' Xj UX 'Xi OX j k viskozna disipaeija. pricemuse u obzir moraju uzeti i promelle f:.3" JellillllaChl!l!2 krrelbllillJljOffi Koji se oblik jednaeine kretanja koristi pri proracunu zavisi od toga kalevo kretanje vrsi UHK . tako da jednaCine kontinuiteta (4.translatorno iii obrtno.

c == 1880J / kgK) protice kroz HMprotokom od 211 I min pri tome praveCi pad pritiska od 100 bar . i ona se pretv'lra u toplotu 1'M--::::-Q~=-rh-c-/)"-T-.la.8) i (4. iIi na pravolinijskoj deonici. od temperature· koja je jednaka teperaturi okoline. odnosno uticu na porast temperature radnog fluida. RESENJE: M=3. sve do postizanja maksimalne vrednosti Tmax' sIA.1.. c = 4183 J / kgK i za pad pritiska na lakalnom otporu /)"p = Ibar dobija se /)"T:::: 0. (v.2.od njegovog pustanja urad padO prestanka.024K). .. sto i nije tako retko.. UHK i.-.3. u UH padovipritisl~a su veliki sto za posledicu ima zagrevanje ulja u UHS~u. ] ] Ov j a Ovj (4.p je malo. 41. .3.Na samom pOCtku rada temperatura ulja raste.. Ono sto je ovde vaino uociti to je clanviskozne disipacije 'tij Ovj IOx j koji se javlja u obe jednacine. pr. Pro/J/em 4-1.Vj -a. pazato 0 ovoj pojavi pri projektovanju UHS-a treba obavezno voditi racuna.Osnove uljne hidraulike 307 pomnozena sa brzinom Vi se svodi na oblik D p Dt (y) == pF.T porast temperature fluida.3. bstaledelove . gde je pad pritiska /)"p iprotok V.10) spregnute po brzinama i pritisku.' t ij Ox.ili.iusamOIlrUHS~u.3. rada:.koClaviona u ogranicenom smestajnom prostoru zbog prisustva niketnih· motora iii zbog aerodinamickog zagrevanja spoljnjih povrsina.3.p-I-p--'c1 (4. valjanje tople-usijane metalne trake.5).10) krije krozviskoznost i gustinu.geM kojisetraIlSformisu u toplotu.c u .. Proces zagrevanjaulja trajeza celo vreme rada UHS-a . dolazi se do veoma vainog zakljucka da se hldraulicki gttbici enegnje procesom viskozne disipacfje' pretvaraju tt toplotu. Promena temperature uija U toku rada ulje prolazi kroz pumpe. Odl:editi izgubljenu hidraulicku snagu i porast temperature ulja.10) Sada se jasno vidi da su jednacine (4.2. ulje se zagreva.Uklasicnojhidtaulici /:.3. na pr.04K.a i tom prilikom se zagreva na osnovu hidraulickih gubitaka sria.:(pv j ) 1 V. To je i osnovili razlog da se u klasicnoj hidraulici strujanje fluida smatra izotermskim. paragraf 2. Ti izvori toplote su diktirani samim tehnoloskim procesomukome se nalazi UHS. Medjuti:in. U jednaCini kretanjaovaj clan potice od viskoznosti i vezan je za hidraulicke gubitke (v. i po temperaturi koja se u jednacini (4. Dakle..-~--/)"-T-"'=~/). medjujtim. ·) . a + P-&~+ ax.5kW . zbog prisusva spoljnj~gizvora toploteplizudelova UHS-a.. doku jednacini enegrije on predstavlja jedan "izvor" toplote. Ulje (p =880kg 1m3 .. Osim navedenog izvora toplote koji· senalit2.2.3.11) pri cemu su c-specificna toplota fluida (za najceSce koriscena ulja ima vrednost c"'" 1880J IkgK) i iJ. Na jednom lokalnom otporu.UHS-. 1 ako je na slici . na. /)"T==6. izgubljena snaga je /)"p == iJ. sto za posledicu ima da je i promena temperature fluida zanemarljivo mala (primer: za vodu na 20 D e.p V .

max' Za pouzdan i dugotraa) :Z. Stepen Ilmrisl!lloslti nBS Snaga koja je ulozena u UHS (P. Na pocetku. tj.. a drugi se predaje oleolini (Q~) preko svih povi'Sina URS-a. Da bi se u ovom slucaju ogranicila temperatura uljanaTs. porastom temperat.12) . Osim ovih ndeljenih efekata porastom temperature moze se narusiti hemijskastabilnost ulja sto dovodi do oksidacije ulja. lolcalnih otpora kroz koje ulje struji. cevi..50 do 60°C..1.ure ulja raste i temperatura URK. Temperatura se u UHS-u ogranicava jer dovodi do Citavog niza ndeljenih efekatao Nairne. odnosno povre·menog rada izvrsnihorgana.max . postizanjem temperature Tmax uspostavljena je toplotna ravnoteZa...2.. (4.1b.3. kod vojnih nadzvucnih aviona kod kojih je izrazeno priSllStvo zagrevanja ulja zbog spolja8nje toplote nastale usled aerodinamickog zagrevanja koriste Se sinteticka ulja sa dozvoljenom temperaturom do 300°C. AT /-"'=::":==='---1 b) f---~r'~ '~"...?o"'wc r. u realnim uslovima rada zbog ukljucenja iIi iskljucenja razvodnika.) deli se na korisnu (PK ) i gubitke (M).max' sL4. Prekomerni rast temperature ulja se postize kada jesnaga gubitaka veca od razmenjene !colicine toplote sa okolinom (M > Qo)' tada je maksimalna temperatura ulja Tmax veca od maksimalno dozvoljene temperature' ulja u UHS-u f.inaxpotrebno je ugraditi razmenjivac toplote koji hladi ulje odvodjenjem suvisne koliCine toplote QR' a koji se po pravilu nalazi u slopu rezervoara za.3. temperatura ulja se ogranicava na 80°C. leao sto su UHS-i na avionima. I r_alni rad URS-a T max ...mavl-""*-~=:':"'.2.3.':==--l. a sto znaCi da je snaga gubitaka jednaka koliCine tbplote leoja se odaje oleolini (M::: Qo)' Tada je maksimalna temperatura ulja u UHS-u Tmax manja od maksimalno dozvoljene temperature ulja f. iIi.2. Kod specijalnih DRS-a.. veceg curenja ulja iz UHS-a. koja se manifestujeizdvajanjem taloga u obliku smole.3..308 OSl1ove uljne hidraulike promena temperature ulja prikazana glatkom a maksimalna· pravom linijom. Promena temperature ulja u UHS-u jan rad u UHS-ima maksimalna temperatura ulja se ogranicava u intervalu od. Pu = PK +M . Tom prilikom jedan deo toplote se akllmulise ( Qa) U navedenim elementima UHS-a. Uz prisustvo hladnjaka toplotna ravnotda se postize jednaCinom M=Q o +QR' 4. a zbog temperaturske zapreminske dilatacije u zazorima moze doCi do ostecenja UHK.P=Qo ~ -r--~------------ To -f--+-------------+------=-zagrevanje! hladjenje j +-~------------~------------~ t zagrevanje prestanak rada URS-a Slika 4.3. b. temperatura ulja se i vremenski menja. Pri stabilnom radu UHS-a. ~. ulje. koji na cVfstim povrSinama stvara tanku tvrdu' skramu koja moze ostetiti zaptivne elemente. porastom temperature viskoznost ulja opada 8to dovodi do smanjenja sposbnosti podmazivanja..

(4. 4. HC-irna. HM-imai UHK deo ulja izlazi-curi iz UHS-a (sl.M/u j j=1 (4. Korisne snage su one kojima se na izvrsnim organima obavljaju radovi.18) . zbog zazora u pumparna. ""'1 Ne sarno u sklopu ova tri gubitka snage nego uopste u UHS-u gubici. Hidraulicki gubici na lokalnim otporima.3.3. . ito: na HC-ima savladavaju se sile Fn brzinama VII i na HM-ima momenti !vI) ugaonim brzinama Stika 4.16) pri cemu su njegovi sastavni delovi.13) 11 u V daljem tekstu bite izlozen naCin odredjivanja pojedinih snaga koje uticu na l1Hs' V tu svrhu posmatra se VHS sa s1.2.VHK Ulozena snaga u UHS je snaga na ulaznim vratilima pumpi Pu = '2: j~] ] Mj(i)j .2. Dakle..3.lokalnim otporima. Gubici usled curenjaulja su dvostruko nepozeljni. To se postne smanjivanjem gubitaka energije. UHK.19) . stepen korisnosti VHS-a bo odnos korisnei ulozene snage je PK I1P l1Hs=p=l-p.Aj I1PK =L.Osndve uljne hidraulike 309 prema tome.3. (4. u uobicaj~flimoznakama. N n=1 PK = I. (M=I+J+K+N) (4.2 (fl). +liPk +Mc +Mm .3.3. (4.15) U UHS-ima stepen korisnosti se obicno krece oko 70 do 75%. Pri projektovailju UHS-a jedan od vaznihzadataka jeste da se postigne 8to yeti stepen korlsnosti. trenju i UHK.14) pri cemu su M j obrtni mamenti stvoreni pogonskim masinama (elektromatorima iIi dizel motorima) i (fli odgovarajuce ugaone brzine. redosledno. 4. gubici na: pumpama. curenju i mehanicki gubicL· Gllbici smige u pllthpama su: 1 Mp = L(l-l1 p • j=1 ) Mj (i)j .17) i ovako odredjeni u sebi sadde i hidraulicke i meharucke gubitke. trenju.. v ·x 11Pc.r.=] . Nhidrocilindara i K . == L. Fnvn + I. d2m. ulrupna korisna snaga je J . J-hidrmotora.2. == L. Ukupni gubitak snage u UHS-ll je liP = I1Pp +11Pc.g1ase: 2 ~ v2 ~ /.=1. (4.j 2mj .snage na UHK su dominantan clan. Prvo.2).. 11P). dok kodlose projektovanih sistema moze da bude znatno manji.3. +11P). (4. .2 koji ima I-pumpi.3.3. ion iznosi: LlV=LLl~ =V1 -V2 i=1 M .1PkVk .3.

pri stabilnom radu UHS-a toploti gubici su: Q=Qa+QR . Ukoliko ovakav cevni sistem he postoji ova koilCina ulja. .=1 (M =1 +J+K+N+N. pri cemu su kroz izraz (4.3.23) preko svih povdina UHS-a A.) . maze se uneti kroz individualni nacin prikazivanja UHK. pri cemu je toplota razmenjena sa okolinom M (4.P.26) 2 je srednja logaritamska temperatura u kojo] su oznake prema 81. da'. Energetski bilans UHS zbivanja u UHS-u dat je na 81. Dodatna slozenost. Gubici snage se viskoznom disipacijom pretvaraju u toplotu. a s druge mora biti dosuta u rezervoar.3.4. odnosno: (4. Medjutim. ( t1'-t2 ") .3.I C. +N.3. usled curenja nastaje i gubitak snage !vI M C == j=l e. 11'F. s jedne strane zagadjuje okolinu.prikaz ukupnih energetskih Stika 4.. a u nasoj zemlji .310 Osnove uljne hidraulike Pozeljno je ovu kolicinu ulja sa sistemom za drenazu vratiti u rezervoar.4. AR -rashladna povrsina i ..3. tj. koeficijentima provodjenja toplote ki' i merodavnim temperaturskim razlikama 11'F..4.22) Q a = Lk.3.3.17) na pumpama vee uzeti u obzir.). deo na razmenu toplote sa okolinom (Q~) ideo. (4.21) Kasnije.l. Da bi se to izbeglo uvederi je jedinstveni graficki naCin prikazivanja UH i pneumatskih komponenata kroz medjunarodne standarde ISO 1219 (International Organization for Standardization) i CETOP RP 41 (Comite Europeen de Transmissions Oleo-hydraulique et Pneumatique).3. (4.3. u najveeem broju slucajeva avo je tesko ostvarljivo. dok je kolicina toplote koja utice na porast temperature ulja u rezervoaru QR ==mc(Tz --7. HM-a UHK i pumpi.vazi Qo == I::J. Ll1pl1V .v" pri cemu su kR-koeficijent provodjenja toplote. (4.24) Pozeljno je u UHS-u da se svi gubici snage kro:z.3. Drugo.2. kao i nerazumljivost rada UHS-a.2. (QR) na porast temperature ulja. Graficki . ina pocetku rada dec toplote se trosi na akulisanje toplote u svim komponentama UHS-a (Qa). zato se u rezervoaru za ulje ugradjuje razmenjivac toplote kojioduzima koliCinu topote QR == kR AR I1TR ' (4. toplotu odaju okolini. 4.3.2. .A.3.3.25) %S~J>F.2. GRAF][CKO PRIKAZIVANJE ULJNO-HlDRAPLICKm KOMPONENATA Hidraulicke seme slozenih sistema mogu biti veoma komplikovane.([2 '-tl ") I1TR == In[(tl '-t ") / (t2 '-tl " ) ] ' (4.20) Mehanicki gubici snage Mm javljaju se na pokretnim povdinama HC~a.

Radi boljeg razllmevanja na hidrauliekim shemama rada UHS-a.002-007. jer zainteresovani Citaoci veoma lako mogu doCi donjih. Razvodnici imaju visepriklju~aka. Krugovi pumpe (kompresori) i hidromotori.. predstavljajurazvodnike i ventile. Strelice smerovi strujanja. dok se pcikljuook u powatnoj geaui... ozna~ava sa R: Pr~kljucci koji spajaju :t:<lZ\'.·.5. B.~ ·1 J sa IZVrsmm orgamma oznacavaJu se sa A...5. C..- ~ @ ~ jednosmerna pumpa. Koriscenjem navedenih simbola lako se dobijaju ("izvedeni") simboli UHK: t {. HM jednosmernog dejstva.cevni vodovi.5= [fJ]Z] hidrocilindar. Ovde se necedavatidetalji ovih standarda.. linija koja obuhvata neku celinu predstavljaju UHK sa obrtnim kretanjem.od~k ·I.erv~a~u. c. omogueavaju lako razumevarije rada hidrauliekih (i pneumatskih) instalacija. razvodnik ventil sigurnosti." prigusnice. 0. gde moznacava . ·. Linije upravljacke linije. pri· eemu se prikljueak ulja pod pritiskom. HM dvosmernog dejstva._ .~se obicno oznacava sa dva broja. dvosmerna pumpa..Osnove uljne hidraulike 311 njima odgovaraju standardi JUS N1. obieno je to vod koji doIazi cd pumpe. nepovratni ventil. l '" moguenost regulacije. treba napomenutida ventil sigurnosti stupa u funkciju sarno ako je iz bilo kog razloga doslo do prekomernog pcirasta pritiska. Simboli koji opisuju funkciju su: Trouglovi II> smer strujanja u hidrauliekim komponentama. --. Pravougaonici filteri o DO] r-. V . C!) -¢>- tJ Primenom navedenih simbola i UHK veoma lako Se mogu dobiti slozene UHK kao i tumaCiti rad i funkcionisanje siozenih UHS-a. na pro min.Sanjima se vrsi izbor smera kretanja izvrilnog organa.. Osnovni simboli su: cevi .t~. vee ee se dati sarno njihovi osnovni principi koji.. [> smer strujanja u pneumatsldm komponentama.:IE. 4.p R Slika 4. koja obi~oo vom)a A~ B rez. t I.. Razvodmk . RAZVODNICI Razvodnici su UHK koje prikljucak ulja pod pritiskom spajaju sa jednim iIi vise cevododa koji vode ka i od izvrsnih orgima. Treba napomenuti da svi standardi predstavljaju vazece dogovore i praviia 0 nekim tehniekim pitanjima. te je lako moguce da se navedeni standardi iz nekog razloga promene ida unekom drugom vremenu budu nosili neke nove brojeve. .1 . _ ! .oznaeava sa P.

x). Iz kontrohle zaprernine V1 istice fluid brzinom v.4. od P-B i AR. Ako se ovirn tipom razvodnika zeli A~~ postiCi veCi broj poloZaja tada su konstruktivna resenja veoma slozena. P-B (AR) i l1eutrall1i polozaj. 4. Tako na pro razvodnik 4/3 sa s1.4. Ovaj razvodnik bi se.1.S."snja il"lllzvo«llnika Ako se razvodnik iz stanja mirovanja :leU prernestiti u neki novi polozaj tada treba obezbediti silu aktiviranja F. tadallije struji ad B-R. Do ove sile se dolazi lZ jednacine kretanja pokretnog dela razvodnika koja glasi: A a) X '11> rrrrM~B.5.4. Sto oznacava povratni hod.4a. a polozaji su mu P~A (B-R). F~ sila trenja Fel i ~2 sile opruga. Shematski prikaz ovog razvodnika dat je na s1. Primenom za kontrolne zapremine VI i V2 zakona 0 ..312 Osnove uljne hidraulike broj prikljucaja a n btoj polozaja. U cilju odredjivanja sile reakcije R nastale promenom kolicine kretanja posmatraju se kontrolne zaprernine Vi i V2 sa s1.5. i za uobicajena konstruktivna izvodjenja ima vrednost ct '" 69°.5.. avo je razvodnik 4/3.4 NaCini aktiviranja razvodnika F=mx+R+P. (4. &to oznacava radni hod klipa. P sila neuravnoteienih pritisaka i R sila reakcije.5. j od P-R kada HC miruje sto se naziva neutralnim polozajem razvodnika. R ". sile u oprugama su Fcl = Cl (XOI + x) i Fe2 = c1 (X 02 . i pod uglom ct.4.1) u kojoj je m x sila inercije. Razvodnik 4/3 sa obrtnirn telom prikazan je na s1. Stika 4.3. tvrmr I){ gJ p b) \={] ~.+Fcl-Fc2 +P. prema tome on irna iste funkcije kao i razvodnici prethodno analizirani.5. Ovaj nedostatak je uspesno resen sa razvodnikom sa klipom.klipom.2. Tom prilikom moguCi polozaji su P-A. dok u kontrolnu zaprerninu V2 dotiCe fluid brzinom v 2 i pod uglom ct.2 Razvodnik sa obrtnim telom Jedan razvodnik sa klipol11 prikazanje na s1. tj.5.5. u kojima X 01 i x 02 oznacavaju stafickedeformacije opruga. Vrednost ugla ct zavisi od konstrukcije zazora u razvodiku i od trenutnog polozaja klipa u razvodniku. zatim.5. koristio za upravljanje radom He.3 Razvodnik sa translatornim telom Slika 4. Ako postoje. na pr. od protivpritisnog prostora HC ka rezervoaru.5.4.1 ima 4 prikljucka i 3 polozaja.rO d) [pJ e) ~j) Slika 4. SHa. Da bi razvodnik obavio svoju fllnkciju on konstruktivno moze biti izveden sa obrtnim telom i sa translatornim telom . aktivill.3.

/2.' dobijaju se sile reakcije .4.5bar. po pravilu.4j). p = 900kg/ m3 .5Ab) ill sa papucicom (s1. HC je spojen sa razvodnikom (4/3) sa klipom u kome su padovi pritisaka I1p::: /}.5).:~=lr/. Odrediti silu leojom ulje deluje na klipove.3) . prikazani su na shemama sa bocnih strana.Vj cosO: j . (4. Ovaj izraz vaii pod uslovom da su ulazno-izlazni smerovi strujanja u komorama razvodnilea leao na s1. sila aktivirarija je F I::: R.5. RXI :::: pV1V coso: . pri tome je ugao pod kojim ulje kroz nzvodnik struji 0:=69°. i to f~ :::: 25I! min lea izvrsnom org. ovajoblik za pad pritiska se retko upotrebljava.3. D=lOOmm. Hidraulicke iuJ.9 N. ukupna sila realecije koja deluje na klip razvodnika je R:::: R"l +R"2 :::: PCV. sto znaGi da su. Kroz hidraulicki razvodnik 4/3 (s1. to se brzine strujanja u procepima razvodnika mogu odrediti kao Vj :::: J211pj I p (i=1. Razvodnici su. Primenom izraza (4.5. pri tome pretpostavljajuCi da su pritisci u njima leonstantni i zahemaru]uCi sile tezine.4c).5. relativno male mase. Problem 4-3.4. dakle.-fA i B--»R sul1Pl == 3bar i I1P2:::: 1.Osnove uljnehidraulike 313 promeni kolicine kretanja .jednacina (3. komande y i z sa sIA.5. Kod dobro uravnoteienih razvodnika. a koje moze da bude mihanicko sa rucicom (sIA. U odnosu na vrednost sile F vrsi Se izbor sile aktiviranja: razvodnika.4.Vl +r/2V 2 ) coso: .5Ae) i hidraulicko (sIA. u njima veIikipadovi priiisaka.5. NaCin aktiviranja. v. za jedan polozaj klipa koji jedefinisan sa konstantnim procepom x=const.3. 1 x2 2 Prema tome. gustine p:::: 850kg 1m 3 .4. 0:=69°. RESENJE: S obzirom da su dati padovi pritisaka u vodovima P-+A i B--»R . R :::: pV v2 coso: .5.15m I s.5. Odrediti silu hidraulicleog otpora ulja koja deluje na ldip razvodnilea.5. Problem 4-2. (4. odnosno znacajni gubici energije. U HC kreee se ldip sa dvostranom klipnjacom brzinom vp =O. Iokalni otpod te se zato na njima pad pritiska. pneumatsko (s1. a=pc.5.2). Medjutim.5Ad).PPA := I1PBR := 35bar.5.raktcristike razvodllllika Razvodnici su UHK u kojima se strujanje obavlja u maIim kanalima i/ili u procepima. sa s1.4. elektromagnetno (s1. Dati podaci su: d==25mm.3) proti(Se ulje.riu i f/2 :::: 20ll min od izvdnog organa.3.2) dobija se ukupna sila reakcije Rx :::: Rxl +RX2 :::: pCV.2) Ukoliko leroz razvodnik istovremeno imamo n razlicitih protoka fluida sila reakcije se odredjuje kao R:::: P2. odredjuje kao !1p = pc.2.v 1+V2 v2 ) coso: :::: 12.. vee se koristi oblik preleo protoka ·2 ? I1p::::aV . Padovi pritisaka u granama P. Zbog velikih prigusenjakojasu prisutna u razvodnicima gubitak strujne energije se pretvara u toplotu sto se maIlifestujeporastom temperature radnog fluida./2A-. RESENJE: 4.4.

postavlja se pitanje koliki je tom prilikom pad pritiska na UHK? Ovde je osnovni problem.5) i (4. 4. Dakle.5. ako se pd konstantnom protoku na jednoj temperaturi ulja t1 poznaje pad pritiska !:. Pri promeni temperature karakteristike ulja .. ako se u samom prbcesu ispitivanja UHK. Gllstina se menja kao: (4.5.5..4) u kome je f.4.3). PJieJr3cmmavanje .4.3. dakle. pri istom zapreminskom protoku.Pi = PiS. vaZi relacija v(t) == va (to Itr .5 moguCih strujnih tokova odgovarati njegova kriva hidraulicke karakteristike (81. sto dovodi do promene hidraulicke karakteristike razvodnika koja postaje !:"p == J(x.5) pri cemu je ~ koeficijent temperaturskog sirenja. pak.Uizrazima (4. razvodnika. Medjutim. dok se Idnematska viskoznost u intervalu od lO-lOODC moze odrediti kao: (4. (4. kao sto je vee receno. Treba napomenuti da ako se polozaj klipa u razvodniku menja tada se menja i velicina ulazno-izlaznog procepa x (sI. pak..5).314 Osnove uljne hidraulike AB B-R u kame je a koeficijent hidraulicke karakteristike i A-R A merodavnapovrsina poprecnog preseka.Mdll":al1lllicke karak!l. !:. temperatura ulja menja. T = PiA. na pt.6) sa indeksom 0 oznacene su referentne vrednosti na temperaturi to' Temperaturska promena veliCina P i v. tj.5. iIi se. ili.v).pla:=flAJ2!:"p/p.5.5. I 2 Vi (i=1. U razvodniku istovremeno ima vise strujnih tokova.gustina i viskoznost se menjaju. na pr. temperaturi ulja t2 ? koja Iezi na sasvim drugoj hidrauIickoj karakteristici. URS ne radi sa projektovanom temperaturom. Podaci koji se u literaturi nalaze za jednu UHK obicno vaze za jednu temperaturu ulja i to onu Sa kojom je vrseno ispitivanje.5..P1 := f (V). Ove krive se za 8vaki razvodnik odredjuju eksperimentalo. iz njega za poznato !:"p dobija protok V:=J!:. Zavisnosti ovog tipa se najcesee koriste kada se razvodnikom obavlja i neka funkcija regulacije...2) . razlike pritiska primenom jednakosti padova pritiska na UHK kao lokalnom otporu i pada pritiska na ekvivalentnoj pravoIinijskoj deonici cevovoda. predstavlja funkcionalnu zavisnost pad a pritiska od protoka.P1' a sto odgovara jednoj tacki na ltrivoj hidraulicke karakteristike !:. Ovde ee biti reCi 0 odredjivanju nove. koliki ce biti pad pritiska !:. dove see do promene pada pritiska u UHK.L = 11 ~ koeficijent protoka razvodnika.P2 na.· (iT' 2 Vi . P-A i B-R.5. !:"p:= Jeri).erisltike Hidraulicka karakteristika.5.6) gde je n koeficijent koji zavisi od vrste ulja. sto znaci da ce svakom od SIika 4.

4. odalde se zakljucuje da se St i Ai na isti naCin menjaju sa temperaturom.t i. b == 114 -turbulentno strujanje Koriscenjem Darsijeve formule i izraza (4.44bar . ==A.5.Osnove uljne hidraulike 315 iz koje sledi 1/ d == St. UHS-i se nalaze na fiksnim i mobilnim masinama. . P== O. na tempe~ raturi ulja od t2 == 55°C ako je strujanje a) laminarno i b) turbulentno u hidraulicki glatkim cevima? RESENlE: Direktnom primenom izraza (4. Kroz hidraulicki razvodnik struji ulje temperatute t] = 40°C i tom prilikom pad pritiska je I1p] = lObar.235bar . / Ie.6.6. Problem 4-4.6.U: 4.9) dobija se: a) I1P2 = 5.to) t] nb /1p2=I1Pq+P(t2.4.5-7) <. b == 1 -laminamo strujanje A=-b (4.1.0007K] i n=2. == const.=Ep. ReZimi strujanja u URS-usu takvi dase cevi ponasaju kao hidraulicki glatke. Kada je rec 0 pumpama koje se. Yo = 32mm2 / s. a pumpe koje su u njima polcrecu se.1. Pl l d 2 2 en) ± 2-b l+~(tt-to)(ti) PoYol ~ nb 1/ 2 6 -- d5-n' (4.4.1a).-) ) O/ (4. pri istom zapreminskom protoku.l v.5. krilne (s1.po pravilu.3164.5.8) Prilllenom relacije (4. lP'uIDpe Pumpe su strujne maSllle koje Se koriste za transformaciju mehanicke u strujnu energiju. kako bi ono kasnije bilo sposobno da obavi neki tehnicki zadatak. pa se zato koeficijent trenja odredjuje na sledeCi naCin == 1. lP'UMlP'E I IDDROMOTOJ!. Uljno-hidraulicke pumpe.lwriste uUHS-ima tada je njihov prvenstveni zadatak da povecaju pritisak ulju..7) Re a == 0.1b) j klipno-aksijalne (s1.6.elSrivalentnoj cevi ' a {a 11 .5.8) za dye razliCite temperature dobija se izraz 1+ ~(t] . I1P2 == 8. elektromotorima na fiksnim i dizel motorima na mobilnim masinama.5. U c) Stika 4.4.lobija se pad pritiska u. Koliki je pad pritiska na ovom razvodniku.5. Najcesce primenjivani tipovi pumpi su zupcaste (s1.1c). Na referentnoj temperaturi to == 15°C kara- kteristike ulja su: Po == 900kg / m 3 .9) koji sluzi za preracunavanje pada pritiska sa jedne na drugu temperaturu..6.6. Iz ovog rdenja sledi da porastom temperature pad pritiska opada.

6. Probleol 4~5. radnom zapreminom za jedan obrtaj koji se obicno izrazava u lit/a.9.i"'zn:. n obrtaja.6.5mi s.8 do 0.1) gde je llvp zaprerninski stepen korisnosti pumpe koji ima vrednost od 0. s1.6.6.pV'ln :.s:. Odrediti potrebnu snagu pumpe za pagon UHS-a.8+0.pV P =--:. n broj abrta vratila i llvp zapreminslei stepen korisnosti (l1vp = 0. cija vrednost zavisi od konstrukcije HM.. (4. slicno iIi identicno leao i zupcaste putnpe (s1.8 do 0.. krilne pumpe se karakterisu specificnim protokom q.p V.4. tj..4) gde je q (JitJ°) specificni protok.6. protice radni fluid protokol11 V koji ima p~d pritiska t1p. IHllilr®m@torll Hidromotori su izvrsni organi sa obrtnim kretanjem u kojima se raspoloziva strujna energija pretvara u koristan mehanicki rad. Za pogon dizalice koristi se zatvoreno hidra. ~04J (4. za. Ova snaga se koristi za ~ savladavanje abrtnog momenta A1 brojem obrta 17.98). /::.:::o. mehanickih i zaprerninskih gubitaka i krece se u intervalu ad 0. i odredjuje se kao !r/=qn.9.1a)..316 Osnove uljne hidraulike sklopu jednog tipa pumpi nailazi se na razlicita konstruktivna resenja. HM ima sledece karakteristike: q = 66'.6. Mw (4.ulicko kolo u kome se nalaze pumpa i HM. Izmedju korisne i hidraulicke snage HM vazi relacija M C • P = !!:. Dizalica irna dobos precnilea D=im koja podize teret mase m=4000kg brzillom Vo =0.] a sto'zavisi od tipa i konstrukcije pumpe. a 0 cemu ovde nece biti reCi~ Porastpritiska u pumpi t.6. ugaonom t>p brzinom w.. Stvarni protok koji pumpa potiskuje je t manji od teorijskog zbog postajanja kolicine tecnosti M/ koja cirlmlise sarno kroz pumpu.8 do 0. dok se kod klipruh taj zadatak obavlja kretanjem klipova. Izmedju dobosa i HMnalazi se reduktor koji ima prenosni odnos i:= 1/ 100 (i =nd /17 HM ) i stepenakorisnosti llR = 0. stepen korisriosti DHS-a i UkUplli stepen korisno- . M' moment koji se saopStava pumpi obrtanjem pogonskog vratila i co je njegova ugaona brzina.2) 0. HM se leonstruktivno najcesce izvode sa zupcastim parom.909.. 4.6.4.7cm3 /0. ana osnovu cega se. Za ovaj tip HM protok se odredjuje leao I I .2.3) Slika 4. dobija teorijski zapreminski protak kroz pumpu V = q 11.2.. Snaga potrebna za pogan pumpe. Sa aspekta proracuila DHS-a zupcaste i.:.:.::i_:--_ _.p obav~ia se obrtanjem zupcastog para kod zupcastih i krilaca kod krilnih pumpi.98 IIp :----' pri cemu su: 'lp stepen korisnosti pumpe koji za zupcaste pumpe ima vrednost od MC0 (4. Kroz 1-IM.2 gde je llH stepen korisnosti. ll v I-1 "" 1 i llHM = 0.9. tj. prema tome ~ V rasoloziva hidraulicka snaga je /!:.

4-5 Vo ::::UJ d DI2 odredjuje se broj obrta izlaznog vratila dobosa I1d = 60vo I Drc:::: 9.4 m /s.95 i 11H = 0.iTllHM ' UJ HM =nHMn 130 . Pribrzini vetra od va = 40 km 1h elisa vetrenjace se okrece sa no = 36°/min i pri tome na svom vratilu proizvodi snagu Po = 60 kW.I M .d za dobos dizalice.l/d.1p r.38bar.95 i IIp ulja = 0. Vetrenjaca koja sluzi za proizvodnju elektricne energijeima UHS prenosa snageu kome su ugradjeni pumpa i HM. llvP :::: 0. I. Ostali podaci su: /=15m. Slika P.1Pm.v /2=212.d=30mm.10.2bar.91. koji ima prenosni odnos i = 1160 i ]I~ stepen korisnosti 11R = 0. 2 PHM = NfHMUJ HM :::: . d=50mm) i HM (llvH =0. I. Iz izraza za snagu HM-a .8. Zapreminski protok HM-a ri' = q I1HM /llvH :::: 70/ / min daje brzinu strujanja u1ja u cevovodu v:::: 4V / d n = 1. . HM je povezan sa strujanje generatorom koji za proizvodnju elektricne struje uobicajene frekvencije zahteva broj obrta nHM == 1800 o/min. Na osnovu brzine dizanja Slika P. specificni protok koji HM treba da iri1a :' .-'" p UHS~a i dizalice su: P==-1l-=30. pa ce njegova snaga biti Pd = lvIdUJd == mgvo =19. PHM :::: Pd IllR == 21.fE: Najpre se odredjuju podaci za mehanicki sistem.Problem 4-6. Pd = \ \ pumpu (q p == 65cm obezbedjuje 3 / 0 . pokrece zupcastu ~ p [ . Elisa no ~ preko reduktora. llHs =-p=69.1p::::.d <=. 11=p=ll[-[slln =63. Na ovom vratilu se savladava moment M d = mgD 12.652 ml s.4°1 min I nd .2841. 2 Konacno. .1PHM = 205. Iz Bernulijeve jednacine za zatvoreno strujno kolo dobija se porast pritiska u pumpi . KoristeCi karakteristike reduktora dobija se broj obrta i snaga HM-a I1HM = -.= 1050..55°/min.2N 1ill i pad pritiska . tj.9). IIp =0. Na osnovu vrednosti Rejnoldsovog broja Re = vd / v = 225 zakljucuje se da je u cevovodu laminarno strujanje i da je koeficijent trenja A:::: 64/ Re :::: 0.68% .1PHM+pA.=C> V RESEN. snaga pumpe i stepeni korisnosti . v=2.O~mo\Je uljne hidraulike 2 317 sti dizalice.4 m 2 /s) kroz cevovod (l==25m. Odrediti snagu koju HM preda generatoru.584kW .62kW .974kW . dabija se obrtni moment MHM = 196.4-6 . p=880kg/m 3 .36%. v==2.82) koja <F=> Vo (p = 900kg/ m 3 .210.

. step en korisnosti UHS-a i vetrenjaee od elise do generatora.9 i koji. savladavaju obrtne momente Ml == 40Nm i M z =: 30Nm.95. Za pogon valjaka valjaclcog stana koristi se UHS sa HM-imll.98 i 11m =0. pri tome ostvarujuCi obrtni moment MirM :::: PHM I co Hlv[ == 213.:':: 641 Re = 0.4 bar .318 Osnove uljne hidraulike pri datim uslovima. /==20m.p = PpY)p rv =201. koja se akrece sa I1p :::: 1450 o /min. p = 850kg 1m3 . qp = 20cm 3 /0. np =j=2160 0 /min .Pf = 0.7Sbar 2 sa kojim se dobija snaga koju HM preda generatoru PHM ::: APHIvl.56% .98 i llHl ::: 0. 1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno struj110 kolo dobija se pad pritiska na HM-u f. Pri brzini valjanja od v 0 =' 5inl s silareakcijekoja delllje po obimu valjaka je R1 ::: 9 . Ostali podaci: b.PHM ::: b. S obzirom da ista koliCina fluida prolazi kroz pumpu i HM to se jz jednai5ine kontinuiteta V = qHMI1HM IllvH = q P I1p llvp dobija specifieni protok HM-a qHM =q -.9. PI' = ll~ :::54.395cm 10 P llHM l1p 3 • Konacno.10-4 m 2 Is.pA·lI d.p. 11HS = 76.08Nm (CO H l-1 :::: 11H!\iJt 130) . Na ovom valjku se savladava moment M2 ==3840Nm.6kW. snagu pumpnog agregata i stepen korisnosti UHS. d==20mm. P = 8753 W .PR ::: 2 bar .PPR koji omogucava zeljeno krtetanje . 'l"jvH :: 0.4 m i koji je pogonjen HM-om sa karakteristikama q2 '" 1440. Za namotavanje trake koristi se valjak Ciji je precnik D2 ::: 1.94% .164kW . b. Zanemaliti lokalne otpore llsisa. RE'SEJV7E: Pri zadatim uslovima pumpa radi u reZimu sa no pi'. V=q p l1 pll vp =133.6cm3 1° . krivina i racvL Odrediti: a) sl1agu pumpnog agregata. Sa ovim reZlmom pumpa u cevovodu ostvaruje srednju brzinu strujanja ulja 2 v = 4V I d 7( = 1.96. HM-e pokrece pumpa karakteristika YJvp = 0.96% 111 =112 Slika P. I:!.'11 HM == 40. Odrediti brojeve abrta HM-a. U UHS-n nalaze se dva identicna HM-a koji imaju karakterjstike 3 qH '" 30cm /0.4-7 ProDlem 4-8.. V ~Ijanje alunUl1ijumske tralce obavlja se sa dva radna valjka precnika Dl =: 800mm koji su pogol1jeni sa dva identicna HM-a karakteristika ql :::: 1238. RErEN7E: = 918.2261.98 i llH =0.9 cm 3 /°.-llvp11 vH ==70. Problem 4-7. v = 3 . Y) == P HM I Po == 66.9°/min .97 i YJp =: 0. llv2 :::: 0. b) pad pritiska na prigusnici b.38l1min .v 12 == 200. 11vl ::: 0.132 ml s sa kojom se dobija laminarno strujal1je (Re = 283) sa koeficijel1tom trenja A.SkN. stepeni sigurnosti UHS-a i vetrenjace do generator a iznose 11HS == PHM I Pp = 73.3 bar.

. 110 ==4in.4°1 min .. 112 ==68.Osnove uljne hidraulike 319 HM-a za namotavanje i c) stepen korisnosti hidraulickog sistema... (i=1. RC 2 == 1064 . 1Tlvi ~p Vm == 150..8bar . 4 bar .'do ==40mm.... v2==v3=v4=vs=1.3bar.Pf2 ==0. koji daju pro toke ulja kroz HM-e: V. Re 6 = 2134 .f = PA f .As == 0. i oni daju gubitke usled trenja f. 13==6m. Pri opterecenjima HM-a ]vl1 == R)D1 12== 3800Nm i M2 dobijaju se snage P[ii = M. I'lPnv = 0..(j=1.779m/s. RESEN. .S.. 1]1 == 10m. f. . na osnovu cijih vrednosti se konstatuje da je u UHS~iIstnijanje larhinarno. 11 ==2m. tlPH2 = 170.Pil1 = 207. Slika PA-8 Sa ovim brzinama dobijaju se Rejnoldsovi brojeviu karakteristicrrim deonicama ReI ::= 2133 . Is =4m. .2.97 bar . A2 == 0. = q/I.I'lPtG + f.OJ.1 bar . l2=5m.T4 == Vs == VH2 ' T~ :::: V == V +T/6 == Tis +r~o ll 2 dobijaju se brzine strujanja: v j ==4VldJn . 17 =8m. a) 1z Bernulijeve jednacine za zatvoreno strujno kolo.==60mm.9ll min.. == Pm/VmTlm --» I'lPH1 == 198. Res == 1601 .333ml s .33m/s.11) VI = Vl! = 1.61kW.v~/ 2. A6:::: 0. R2 6.06 .IQ--4 m2 Is. f.sa deanicama 1-6-7-8-9-1011.p v6=v7=v9=v10=1..2) jz kojih se odredjuju padovi pritisaka I'lp. d.65bar odnosno snaga pumpnog agregata P == I'lpV1 l'llp ==154.21°/min..2bar. VR ==2m/s .08 .p = API1 +I'lPnv +2f... jednaCina kontinuiteta r Vs :::: vH1 ' V6 == V7 ::= r)-9 ==J:.PIU == 1bar.Pt7 + f. . v==0.03 . '6' ==4m.03 . Is ==5m.27llmin . 19 ==8m.PR1 +I'lPm +¥[2 + I'lPLl --l.P1. i koeficijenti trenja (A j ::= 64/Re j ) ukarakteristicnim granama iznose: 1v1 = 0..Pn ==0....P t8 +I'lPI9 + tlptlo + f. Ostale poznate veliCine su: D=80mm. f. H2 Koriscenje!iJ. dobija se potrebni porast pritiska pumpe f.. (~==6m. V == lOO.1E: Na asnovu zadate brzine i dimenzija valjaka valjanja adredjuju se brbjevi abrta HM-a D i Ttl1i vo=~ ~-? 111 = 119.If I d f .~o =: 2Vs ' r ~j2 == v3 ::= J:. p=800kg/m I'lPR1 ::= 3 .

4. Ova promena leontrolne zapremine Cini da je strujanje u HC-u nestacionarno. Zbog vaznosti HC-a Uovom odeljku ce se njihovom proucavanju posvetiti vise paznje. da se radni prostorveZe za veCi a protivpritisni prostor za manji pritisak u leomorama cilindta.f¥J"v . kod kojih se i radni i povratni hod obavljaju silama pritislea (sL4. Hidrocilindri.7c i d). S obzirom da lelip vri3i radni i povratni hod to pri povratnom hodu zapremineV. Osnovne podele hldrocilindara su pre rna nameni iprema broju klipnjaca. protiv-pritisni prostor iz radnog hoda postaje radni prostor u povratnom hodu (s1. Veoma su retki UHS-i koji ne sadrZe HC kao izvdni organ. Ako se posmatra jedan HC dvosmernog dejstva (sl. ali tada mora postojati i odgovarajuCi zupCasti par. Bwzillllslko polje llll Ihidrm:Himll.82 bar c) llHS = (2Ml co l + M 2 co 2 ) / p = 79.b).7.f¥J JI .7a) iIi silom teiine . kod kojih se radni hod obavlja .320 Osnove uljne hidraulike b) Iz Bernulijeve jednacine za strujnicu koja prolazi kroz deonice 1-2-3-4-5-11.pR 2. dole se iz zapremine V2 odvodi ulje i ona se naziva protivpritisni prostor.7. (4.4. IDDROCllLINDllU Hidrocilindri su izvrsni organi koji sluze za transformacije strujne u mehanicku energiju.2 I':. dobija se pad pritiska na prigusnici I':.ll."llll Pri procesu izvlacellja-klipnjace iz HC-a zapremina ispunjena uljem se menja. tj.7.1.1b).4.18% . time se dobija korisna energija P= Fvp . 4.7.7.f¥J 12 . .f¥J f2 .f¥Jt3 .dejstvom sile pritiska a povratni silom opruge (s1. (s1. Prerna nameni HC-i se dele na: HC jednosmernog dejstva. Prema broju kijpnjacaHC-i se dele na HC sa jednostranom (sL4.U inzenjerskoj praksi najcesce se koristi HC-i dvosmernog dejstva. 4.PPR '"= f¥J. G c) Slilca 4.1) Hidrocilindri se ponekad koriste i za pretvaranje pravolinijskog u obrtno kretanje. OCigledno je. Pri toj transformaciji savladava se radna sila F brzinom v p (indeks Pse koristi od engleske (francuske) reCi piston koja znaCi Idip). i to sa proracunskog a ne sa konstruktivnog aspekta.f¥J 15 ~ f¥Jtll = 33.7b) tada se uocavaju dye karakteristicne zapremine VI i V2 • Zapremina V. i V2 menjaju uloge.7c) i dvostranom klipnjacom(s1. i He dvosmernog dejstva.f¥J'4 .f¥J'1 . dakle.7d). jeona u koju se dovodi ulje i naziva se radni prostor.4.4.f¥J H2 .

Sa oveslikejasno je uo~ljivo da je nestacionarnost strujanja u cilindru direktno povezana sa trenutilim polozajem kUpa u cilindru.definisu.7. koja.4. Daljim kretanjem Idipa. uglavnom.7.1.1. vrtlozna struktura u kontrolnoj zapremini HC-a postaje joil slozenija. to sledi da je struktura strujanja u HC-u veoma slozena.1.2b). da bi se ukazalo na mogucu strukturu strujanja u HC-ima.OsnoVe uljne hidraulike 321 Kada se jos uzme u obzir i eventualna geometrijska slozenost kontrolne zapremine.1.7.4. dolazi od konstruktivnih razloga. veoma slozeno za analizu. odnosno povecanja kontrolne zaprernine. struktura strujanja uHC-u zavisi i od pocetnog polozaja klipa i od njegove brzine kretanja. zbog daljeg kretanja klipa. a koji su V.2a). 4.1. Moze se kazati da je u opstem slucaju strujanje u HC-u trodimenzijsko i nestacionarno. dakle.7. s1. sa strujnog aspekta.2. Medjutim. predstavlja naglo proSirenje. Brzinsko polje radnog fluida u radnom i protiv-pritisnom prostoru manifestuje se kretanjem klipa brzinom Vp.1.1 Vizualizacija strujanja u HC primenom lasera pri brzini klipa od 8. U pocetnim trenucima kretanja Idipa iza naglog prosirenja (Odeljak 2. Na ovoj slici prikazan je slucaj kada su cilindar i ulazni otvor za ulje saosni. Osim navedenih elemenata.3) forrnira se jedna vrtlozna zona (sL4. 4. kao i eventualno nesimetrican polozaj ulaznog (izlaznog) prikljucka za ulje.5 mm/s [20] dobijeni primenom laserske metode merenja. Dalji rezultati vizualizacije strujanja mogu da se prikafu preko strujnih slika datih na s1.7.1.2d.2.l Slika.7. Zato ce se ovde.1.se karakteristicni protoci ulja (v. u odnosu na polozaj prikazan nasL4.4.7. a njihov ukupan broj zavisi vp t a) t b) t c) d) I Slika 4.7J. Na ovoj slici zatvorene strujnicepredstavljaju vrtloge.la) \ I . koristiti rezultati vizualizacije strujanja prikazani na s1.1.5.1. Na osnovu ove brzine. Takva geometrija.. doCi ce do forrniranja viSe vrtloznih zona (sl. Nestacionamoststrujanja u HC ad trenutnog polozaja klipa.

lP'oRje pritisika U lhIidrocilillldlf'u Strujno polje u karakteristienim pros to rima HC-a definisano je sa poljima brzina i pritisaka. dakle. b) Na s1. neravnomernosti rada pumpe..f----=---_-<--"'-_ (x) nestacionarnost pritiska pri kretanju klipa. tj p] = p] (t) i Pz =: pz (t). ..7.2. P2 == P2 (D -d )4 ' (4.7. klipa. D 2n 2 n 2 ~ =: Pl-. Slieno kao i kod radne i protiv-pritisne zapremine. zbog> aktiviranja razvodnika. 1z tog razloga analizi polja pritiska u HC-u ee se posvetiti vise paZnje. Ako su navedene pojave izraZene tada one rezuItiraju nestacionarnim dejstvom sile pritiska. moze da bUde. u radnom prostoru pritisak raste.7. asto moze da izazove V'ibracije mehanickih sklopova i sistema koji su povezani sa HC-om. (4.1a.2) 1z ovih izraza sledi da je brzina klipa ujedno i srednja brzina strujanja radnog fluidau komorama cilindra.1. prestanak rada drugih izvrsnih organa..2. nestacionarnosti strujnpgpolja u komorama HC-a. trenutan iIi postepen.7. Cijim dejstvom se savladavaju sve ostaJe sile koje deluju na HC.4. V2 =: 2 2 n CD -d )4'v p . Sa ove slike se uoeava --<>-f. Moze se zakljuciti. Korektno a) poznavanje pritisaka PI (ili P2) je veoma vazno jer je aktivna sila pritiska p] (iIi P2 ) ta koja obavlja korisno x dejstvo.3) 4 pri eemu su ~ . tako i ovde radna i protiv-pritisna sila pritiska menJaJu . vee je reeeno da je btzinsko polje povezano sa protokom. 4.7.4.:. da ce karakteristicni pritisci radriog fluicla u HC-u biti furikcije od vremena. nestacionarriost radne sile i dr..svoje uloge pri radnom i povratnom hodu.2..7.. U Odeljku 4. Taj pocetni porast ptitiska.F" ' pritiska: . odnosno sa brzinom kretanja klipa.1a prikazanaje promena pritiska u radnom i protiv-pritisnom prostoru HC-a. su posledica: ukljuCivanjai iskljucivanja razvodnika u drugim hidraulickim kolima.7..Vp V] =: . i P2 sila protiv-pritiska.radna .. 0 ovim ppjavama treba voditi racuna pri dinamickoj analizi rada DHS-a.aktivna sila pritiska. koje se uocavaju na s1. D 2n -4. dok se stacionarnim rezirnima rada one ne uzimaju U obzir.1. definisan periodom t]. Nasamom pocetICu kretanja Slika 4. Ostale rieravnomernosti pritiska. a sto zavisi od brzine ukljuCivanja razvodnika.2..322 Osnove uljne hidraulike . Polje pritiska u HC-u daje sile PI -::.

iIi periodubrzanja klipa (t]).7.4) odredjuju se iz uslova: p] (0) := p].7.O ' PI (tl):= P1 (t1 + t 2 )== PI' . Za ovakvo kretanje klipa dobijaju se zakoTl promene brzinei hoda klipa . b4 ::: PZ. a sto je cest slucaj u inienjerskoj praksi. Teorijskiposmatrano trenutnim uldjucenjem razvodnika pritisak bi porastaona PI a brzina: klipa na v p' Medjutim. Faze kretanja itlipa Na s1. Medjutim. oznacenperiodom t2 .3. a4 == -(P2 . ' a3 == -(P2. Na pocetku pIVe faze klip mimje (x == 0) a pritisciu radnom i protiv-pritisnom prostom su p] 0 i P2 o. zbog efekata stisIjivosti tecnosti. .1 + (P2 - PZ.tj. 4. promene pritiska i brzine ldipa nisu skbkovite vee postepene.) . Na rastojanju x::: ']' prestankom ubrzalija:klipa.2.2. koja su prikazana na s1.PZ. i koje glase: a1t + b1 .o .7. U pojedinim fazama kretanja klipa. i c) zavrsni.1a.O . postizanjem ravnomerne brzine kretanja klipa v p pIVa faza je zavrsena. 0s t S 'I PI (t):= canst '. UldjuCivanjem razvodnikauzapreminf VI pritisak raste.7. i iznose: a1 "' (PI . a konstante a i i bi (i= 1. i ako vreme ukljuCivanja razvodnika moze biti veoma kratko.Duziria trajanjaove faze odredjuje se na taj nacin 8to se smatra da se u njoj radi ojednoIikoubrzanom kretanju.azt+~2·i / l s t] + t z t I +t2 stsT U ovim furikcijama T::: t] + t2 + t3 je ukupno vreme kretanja klipa.1b prikazan je dijagram promene brzine kretanjaklipa.O . p(t) Xi \ P1. koji se karaktelise porastom pritiska. tad a sledi da su karakteristicni pritisci konstantni (p] ~ canst.1 T )t 3 Prethodna analiza je ukazaia na siozenost polja pritiska u komorama HC-a.. imaju nestacionarni karakter. ako Se mogu zanemariti promene pritiska u periodima t] i t 3 . P2 ~ canst. P2 (1') ::: hI .. i P2 ~ canst.1 - PI) t ' 3 T b3 == Pz. a sto rezultira dejstvom' konstantnih silapritiska ~ "" canst. 1 - (PI.~nj~govim ubrzanjem. p] (T) ::: Pl. a2 == (pu .l . KoristeCi ovaj dijagram. 4.o- P2 _~~~~!~__~t2~____ ~si4 ~--~----------~--~ . pzU])::: P2(t1 +t2 )::: Pz .3.4.~I S t . Vreme ubrzanja klipa zavisi od brzine ukljucenja razv6c1mka. ona mogu veoma dobro da se aproksimiraju linearnim i konstantnim· funkcijama koje su prikazane na sl.O) / tl . iIi period usporavanja klipa· (t3 ). kao i promenu pritiska u HC-u prikaza:qu na s1.l t Slika 4.t2 i t 3 .~.P1) / t3 bl == P!. a 8to je propraeeno pocetkom kretanja Idipa. definisu se sledeee faze kretanja klipa: a) pocetni period.P2) / t]. b) radni hod.2.OSl101'e uljne hidraulike 323 Stvarna polja pritiska u komorama He-a.2. O P2 e ) == ho . oznacenim sa tl .7.2.Pl. odnosl1.1a.4.2.1 ) / t3 ' bz == PI. u kome je pritisak prakticno konstantan.72.4.2.

7.7. He vezan sa radnim stolom t=O x jedne alatne masine (s1. kretanje bez prve i treee faze.7.4. Daicie. (4. i ovde se smatra da se radi a jednako usporenom kretanju. oznacen sa i 2 .7. (protiv-pritiska.8) pri cemu konstanta Kt =1+(1] +13)/h. tako da je vreme trajanja ove faze t2 == 2/2 Ivp .7) Pri radnom hodu klip predje put h == I] + 12 + 13 za vreme . kretanje neoptereeenog m klipa. a prethodno sprovedeni proracun vazi.7. 4..4. tj.5) Dmgi vremenski period. TreCi vremenski period. u uzem srnismu. kao na pr. DaIde.. pri realnom kretanju. ukazuje za koliko je vreme radnog hoda duze pri realnom kretanju Idipa u odnosu na idealizovano kretanje klipa. to je sila koja omogueava. (4. radna sila nije konstantna. odnosi se na savladavanje radne sile F.7.7.4.: v~ I 2/] t] :. Konacno. Na pocetkU prve faze kreianja klip se kreee jednako ubrzano sa ubrzanjem a j =v~ ! 2/1' pa jednacina kretanja ldipa Slika 4.: 2/1 / v p • (4. U njemu brzina klipa opada. . kod gradjevinskih i mdarskih masina. je period neposredno pre zaustavljanja klipa. oznacen sa t 3 . rendisaljke. podrazumeva se minimalna vrednost aktivne sile pritiska koja svojim dejstvom savladava sve ostale sile. U ovom slucaju treba poznavati zakon promene radne sile F:. a sto je propraceno porastom pritiska u radnom i opadanjem pritiska u protiv-pritisnom prostoru. na pr.) a sto utice na ravnomernost kretanja ldipa. (4. t=tl+t2+t3=Kt·hlvp. primenom uslova na kraju kretanja klipa x(t])== II i V(tl) == v p dobija se ubrzanje klipa i duzina trajanja prve faze a] :. na osnovu cega se odredjuje usporenje klipa i duzina trajanja treee faze a3=v~/2/3 t3=2l3/vP' (4.4) pri cemu su za resavanje jednacine kretanja koriseeni pocetni uslovi x(O) == 0 i v(O) == O. kretahje bez dejstva radne sileo Da bi se definisala ova sila posmatraee se primer kada je. Pror3. klipa postoji faktor gubitka vremena (ll + 1 ) I h koji zavisi od efekata pri 3 ubrzavanju i usporavanju klipa. tj.7. odredjena iz izraza (4.: F(t) iIi F = F(x) i rdavanjem jednaCine kretanja dobiti duzinu trajanja dmge faze.5-7).7.6) Unekim slucajevima. Pri povratnom hodu klipa uloge radne i protiv-pritisne zapreminese menjaju. trenja i tdine) i omogueava pokretanje klipa.clJIn ikretne sHe HC Pod kretnom sHorn He-a.324 Osnove uljne hidraulike a]==dvldt => v(t)==a]t => x==a]t2/2.. Kao i u prvoj fazi.4). U najveeem braju slucajeva primene HC-a radna sila je konstantna (F::>J canst.

za primer sa s1.7. horizontalnog iIi vertikalnog. pak. I~ = PID2TC / 4 je aktivna sila pritiska.4-9 JIlI:at kHp j U He poluprecnika R2 = D2 /2 krece se klip poluprecnika RI = D /2 brzinom = x (s1.4..4. zapoCinje kretanje uz prisustvo radne sile F.FT3 . strujni prostor izmedjuklip~icilindra je koncentricni prsten visine h = R2 -R (sI.7.P2 . precnika D.5.1a).d 2 )TC /4 je sila protivpritiska. u izrazu za kretnu sHu eventualno se koriguje smerovi sila. stoIa i klipa sa klipnjacom). Proo/em 4-9. dobija se: a) b) 4. S obzirom da je radni pritisak PI veCi od protivpritiska P2 (PI> P2' iii ponekad PI» P2) to ce se usled razlike pritisak I'1p = PI . tada se iz diferencijalne jednaCine kretanja. a protiv-pritisak je P2' RESENJE: Primenjuju6i postupak dat u Odeljku 4.1h). Ovaj procep. pod punim opterecenjem. i sila trenja FT3 moze biti sila suvog FT3 = f mg iIi viskoznog FT3 = ~v p trenja.4. pri cemu je f koeficijent suvog i ~ koeficijent viskoznog trenja. He ima funkciju dizanja i spustanja mase}vi. 1z prethodne jednaCine dobija se kretna . jeste mali. ali ipak dovoljno veliki da se uljellnjenm smatra neprekidnom sredinom. 4.OSl1ove uljne hidraulike 325 glasi: ·m ~~ =ma I = 11 . dakIe.5.9) Ako klip. FTl i FT2 su sile viskoznog trenja na pokretnim delovima He. Sila trenja pokretnih delova HC-a je FT . kao uostalomveCinaprocepa u vp j \ I UH.7. Na hidraulickoj dizalici ugradjen je vertikalni He. dobija aktivna sila pritiska: 11 = m(al + g f) + F + Pz +FTJ +FT2+FT3 U zavisnosti od sistema u kome je ugradjen He i njegovog polaZaja. koje se na klipu manifestuje sHorn . mase pokretnih delova m i precnika klipnjace d. dodaje se sila tezine i sila opruge i s1.7.aktivna sila pritiska 11 =m(al +gf)+P2 +FTJ +FT2 +FT3' (4.7.P2 kroz procep uspostaviti (laminarno) strujanje protokom T7p .4. u kojoj je m masa pokretnih delova (radnog predmeta. Odrediti radni pritisak koji omogucava a) dizanje i b) spustanje tereta. Sila trcJIlIja koja trllellUlj~ Slika P. Od stanja mirovanja pa do postizanja konstantne brzine kretanja v p klip predje put I pri tome se on jednoliko ubrzava.5. P2 = P2 (D 2 . DakIe.FTJ - Fn .7.

1z jednacine kretar~ia (4.7. Kako se strujanje odvija u procepu koji se nalazi izmedju dva koncentricna kruga. r~R2' v(R 2 )=O' 1z prve diferencijalne jednaCine (4.12) 1z jednacine kontinuiteta (4.p/l. (4.11) ax ar rar O=opIBr.l3) dobija se resenje za brzinsko polje .13) dobija se resenje za polje pritislea p(x)=-Kx+C => p(x)=Pj-t.1 viskoznog trenja F)J.7. (4. v(RI)=v p . OCigledno je da se strujanje u procepu odvija samo u pravcu ose x.14) r=R j . to one moraju biti jednake istoj konstanti K (kao i u Odeljlru 2. K x l .7. odnosno da je izvod bilo koje velicine f po koordinati <p jednak nuli (af / acp == 0)..12) sledi da pritisak ne zavisi od radijalne koordinate r..1.7.7. to ce se strujanje analizirati u polarno-cilindricnom koordinatnom sistemu r. p i v zavise od razliCitih koordinata to se moze sa parcijalnih preCi na obicni diferencijale.10) sledi da brzina strujanja u procepu ne zavisi od podllzne koordinate x.5. P(l)=P2 (4.7.7. Na dalje ce se analizirati stacionarno strujanje.l3) reSava se uz koriscenje granicnihuslova x = 0. avo znaCi da je strujanje osnosimetricno. X = I .7. cp i x .. i zanemariti zapreminske sile u fluidu. Diferencijalna jednacina (4.. (4.l3) dx "rar or Kaleo je leva stranajednaCine (4. nakon cega sledi: dp ld Bv -=:TI--(r-)=-K. Ova analiza dovodi do toga da se jednaCine kontinuiteta i Navije-Stoksa svode na oblik: av / ax == 0 .1.14) i iznose C = p. v <p == 0 i vx =: V • Ako se uzme bilo koji presek defi- nisan sa koordinatom cp dobice se ista strujna slika. (4.10) 2 ap a v 1 av 0= --+11(-2 +--) .15) = t. (4. tj.7.7.7.7.3).' U ovom paragrafu ce se pokazati da se moze naCi tacan izraz za silu trenja.7. Iz druge od jednaCina (4. sto predstavlja tacno reSenje Navije~Stoksovih jednacina.da je p = p(x). Dakle. pa su zato komponente brzine v r =0.p pri cemu su konstante C i K odredjeni iz granicnih uslova (4. odnosno da je v == vCr). a desna funkcija od r.7. i ujedno izvrsiti razdvajanje promenljivih u jednacini kretanja (4.11).7.5.326 Osnove uljne hidraulike b} Slilm 4.l3) funkcija od x. p(O) = PI .

(4.p R]2 . Koriscenjem brzinskog polja (4. (2 InR2 I R1 ·-1) .. R z IR1 -1] R 2 InR] 2 2 (4. .R2 .7.(-R) -l+-?-ln.7.R2 .7..7. odakle se dobija brzina klipa vp = Vi .22) . R2 .-..7.Vp = rc(R.Vp =2rc v(r)rdr=rcvp(~-R1)+811I(R2-Rd(R2+R1-~)' Rl r ( 4.21) posredstvolll koga se dobija sila viskoznog trellja klipa 2 R2 I R] -1 .(R 2 -R1 )J ' C2 =--1-v P + .16) R R2 . 2Y]7tl FTj ='C w 2R17tl == RJ 7t 21llR I R] -lflp+ InR2/ R] vp..20) koji u realnim konstrukcijama HC-a ima vrednost 0. = -2-(~1. 2 1 2 rc6.OS/10ve uljne hidraulike 327 .l-=-a-D.7. nn R2 411 l I n.llnn +~(2+ 2 D.AVp) .+C Inr+C K ? 411. 2 2 ~ == lllR2 IR 1 2117t1 ' sila trenja (4.98 do 0.p-+-~-V-p--'I ' (4. lI 2 ·l z Uvodjenjem koeficijellata 2 a = R1 J( R2IR]-1 .R 2In~ R1 (~)2_1 R] 1 ApR1 [(RZ)2 +1 +-8-1 R 11 1 Z . .MTp RI7t 2 4 . -AVp =~ VI V p.Inn R1 Ovaj profil brzina daje protok ulja kroz pracep ' vp r 2 D..R~)v m' to sledi da je ta srednja brzina strujanja u procepu 1 1 [ vm=vp---p. Prema tome protolc koji definise brzinu kretanja klipa je Vp = Vi .r . 1 2.99.21) dobija oblik: )r-F-.t :::: r/~ I R]27t. /1 2 -1 l llm ) J' (4.t (4. pri cemu su konstante integracije v(r) = . S obzirom da se teorijska brzina kretanja klipa dobija pri protoku AVp = 0 i iznosi v P...pR [ r 2 1- n r] 2 .J.7.p 2 2 2 2 2 1 6..16) odredjuje se tangencijalni napon na zidu klipa: 'C w dv 11 I v p =11(dr)r=R1 =-R. 7. (4.flVp .' I I K 2 2 l InR z K I 2 InRI z 2 l C1 =-1-lv p .19) D7 t .7.LR1 +-1-(R2 -R1 )J 4 11 4 11 nn nn nn gde je n = R1 I R2 • Posredstvom ovih konstanti brzinsko polje se svodi na oblik 1 v(r)=--l-In---.17) In- R1 In- R1 Kako se ovaj protok moze odrediti i preko srednje brzine strujanja u procepu D.18') Protok flVp predstavlja gubitak ulaznog protoka ulja u cilindar. to se moze definisati zapreminski stepen korisnosti HC-a llv = V.

Ieee kroz sredinu konstantnog pritiska a sto daje .7.> strujanje izrnedju klipa· i cilindra s1I 4. (4.I] Vp - _ Ttl D]n h vp' (4.24)' Do ovog izraza se dolazi i na drugaciji naCl11. FI] == ~x = ~vp = InR2 I R1 211nl vp .328 Osnove uIjne hidraulike iz koga jednoznacno sledi da je sila viskoznog trenja klipa linearno srazmerna razlici pritisaka i brzini kretanja klipa.7.1.24)" pojednostavljeni izraz (4.7.vp . to sledi da ee on za svako R2 I RI > 1 biti pozitivan. da se klip '.-. Prirnenom ovog profila brzina dobija se tangehcijalni napon na zidu klipa "w == 11 (dv ! dy) y=o = Tt v p ! h .7. i pri tome se zadrZavajuCi na prvom Clanu reda.-.22) i da yazi pod uslovima aa je u procepu linearni profil brzina. zakljucuje se da je uticaj viskoznosti na silu trenja dvojak i obuhvata dejstvo razlike pritisaka i uticaj brzine kretanja klipa.-.2~. Tada koeficijenti ex i ~ irnaju vrednosti ex ~ 0 i ~ ~ co. Interesantno je razmotriti i specijalni sIucaj procepa kada je on veorna mali.5.7.1. . sto znaCi da uticaj razlike .7. Iz izraza (4. sledi da je priblizna vrednost sile viskoznog trenja F.23) koji vazi sarno pod uslovorn da je razlika pritisaka . razvijanjem funkcije InR2 I R1 u Tejlorov red.pri cemu se smatra da je strujanje izazvano sarno kretanjern klipa i da je tom prilikom profil brzina u procepu linearan v == v pY / h._.p mala (slueaj veCih procepa).p = O. tj.7. (4._.7. koje jasno govore 0 pojedinim udelirna sile trenja.24)" Ovaj izraz se veoma cesto koristi za proracunviskozne sile trenja u UHK. "" InR=LCR-ltlnR" n=1 (R=R 2 IR j >1/2)..7. Izraz za viskoznu silu (4. pak. pritiska poveeava silu otpora trenja. iIi. tj. a sto je za veliCinu procepa u UHK prihvatljivo. Rz ~ R] (Rz > RI ). In R '" (R . Medjutim. kada se .23) moze da se napise i u nesto izmenjenom obliku. otpora: F I] . Ako se koeficijent ex napise u bezdimenzijskol1l obliku ex Ri I R( -1 R2n = 21nR2 I RI I 1> 0. odnosno viskozna sila.. 11 I D]n ="w 2R]n I == --h. U tu svrhu se posrnatra .22) dobija se klasicno koriseeni izraz za viskoznu sHu trenja . Nairne.24)' sledi da je izraz (4. poredeei izraz (4. a sto najceSee u UHK nije slucaj._. DakJe.24)" i naem dobijanja izraza (4. i da je merodavna razlika pritisaka zanemarljiva.1) I R =h I R2 '" h I RI .1.p moze zanemariti.==.7.

7. pri kame su udeli viskoznosti i razlike pritiska na silu trenja isti. u prikaz funkcija Slilm P.m} dobija se graficki FI] (/1p) j . J Problem 4-10. prema (4. izmedju pokretnih i nepokretnih delova.'(~p)+FTJ(vp) .ID.00004.. gde je R = R2 / R Zadavanjem visineprocepa intervalu h = R2 -R =[O. j IF .5. procepi izmedju klipa i cilindra He-a.geometrijskom obliku mogu biti koncentricni i ekscentricni kruzni prsten.izmedju nepokretruh paraleltdh ploca (Odeljak 2.4.20f. 40 1S 30 10 ."'+---4 -+\--1. visine h =R2 . Kroz cilindar se krece. FA-IO.002rnm.1.MPa i protiv-priti. iIi je pak. jedna ploca pokretna.22). dok je za vece procepe dominantan uticaj razlike pritisk9-' 1z uslova FTJ (D. U UHK najcesce se susrecu zazori koji omogucavaju funkcionisanje komponente. tj zazori. koje daje R2 = 50.5.2 ? 21'ptl 50. 4.3b).p iz koje se uumericki nalazi rdenje R = 1. a po svom..5. i procepi izmedju cilindricnih povrsi. ili.25) "m = A AV(y)dA =3 Rz +R1 .1..:'I = ( 21nR -1)R1-nD.:.6. brzinom vp =O.Premageometriji koJase formira procepi mogu biti ravanski . na pr. Sa ove slike se uocava da je za manje procepe dorninanran uticaj viskoznosti.IQ-3 Pas pod radnim pritiskom P1 = 1O.l.[mml. U HC-u s14. kao sto SU. i s1..p) "~(Vp)' sl. klipa i kuCistarazvodnika. Graficki prikazati udeo viskoznosti i razlike pritisaka na ukupnu silu trel1ja. odnosno h = 2J. StlrUljanje kroz kirUlzne procepe U Uffi( postoje procepi. lcoji se nalazeizmedju nepokretnih delova.p FI] (v p) = InR v p .>kom P2 = O.6.7.p) = FYI (V p) dobija se jednaCina -2 211lvp R -21nR -(1+-. klip poluprecnika R1 =50mrn i duzine l=50mm. .7.Osnove uljne hidraulike 329 U slucaju linearnog profiIa brzina izmedju klipa i tela cilindra srednja brzina stmjanja fluida u procepu je 1 vp ~ +2R1 (4. Sila trenja koja deluje na klip. Koncenil:ricni.) = 0. koji imajufllukciju podmazivanja ili kroz njih imamo gllbitak-curenje ulja.00 R. pale..l.. 2 Rj D. 4.4MPa. uuzni pr®ceI) \ \ I' Koncentricni kruzni procep izmedju klipa poluprecnika Rj i cilindra poluprecnika R 2 .7. Odrediti pri korn poluprecniku cilindra delovi sHe trenja kUpa koji poticu od viskoznosti i pritiska ce biti isti? RESENJE' Razlika pritiska II cilil1dru koja izaziva strujanje je /1p = lOMPa..7. maze da se napise u obliku FI] = j''.lm/s.7.t nalazi se ulje viskoznosti 11=5."£-+---+-1 pri cernu su: O-!~~~l--".Rp je ustvari detaljno analiziran kroz Odeljak 4.1. a to su procepi izmedju cilindricnih povrSi.4~l0 FTJ (D. 20 +--+-+.

fen) ~:d.P. 2 811l 1-n 2 +--) Inn (4. 0.1) koji se ima izmedju nepokretnih cilindricnih povrsi (v p == 0).7. u literaturi se najcesce koristi obliIc Ie =24/ Re R' U slucaju kada vazi izraz (4. srednja brzina i protok kroz koncentricni prstenasti pracep odredjeni su izrazima: Ie= R 64 2 2 Vm == tlp 12Tj1 h 2 . V=1211th.28) se svodi na oblik 48 A.7. .7.7. tj.9.26) daje razlilru pritisaka u procepu iz koje. Sasvim je svejedno koji od oblika izraza (4. JiJco s~. Za procepe koji se susreeu u UH parametar n je reela veliCine jedinice.6.::: R24 ::: R . tlpdrr. KoristeCi upravo ta resenja ovde ce se analizirati specijalni slucaj koncentricnog krucnog prstena (s1. 3 (4. ali ipak manji ad jedan (0<n<1).999] funcija J(n) ima vrednosi J(n)=[l. 64 (l-n) z = R fen) . eR eh pn cemu je Rejnaldsov broj definisan Re R =vmRH Iv definisan u odnosu na hidraulicki radijus (R H ::: DH / 4 = h 12) i Re h = Vmh / v u odnosu na visimi procepa. U literaturi iz UR kruzni koncentricni procep.30.28) e 1+ n + (1. sled! izraz za koeficijent trenja v.29). == 2Q. DH =2(R2 -RI ) = 211 hiclraulicki precnik procepa i fen) :::(1-n)2/[1+l1z +(1-n 2 )llnn] funkcija od geometrijskog parametra procepa. (4.6.29) koristimo za odredjivanje koeficijenta trenja.7. Problem 4.5 == 3/2.n 2 pri cemu je n = R] / Rz karakteristicni geometrijski odnos procepa.1\2 _D4 2 Z + Inn)' 1.7.7.4~ lla).1 • 2 2 vm =--~ (1+n tlpR.7.7.29) Re .U. Resenje za brzinsko polje (4.7.4. dakJe.7. ponekad se tretira koriscenjern resenja za strujanje izmedju paralelnih ploca (s1.31) pri cemu je precnik d =(D 2 + D] ) / 2 '=: Rz + RI . U ovom slucaju srednja brzina strujanja (4.n ) lInn e u kame je Re =vmDH / v Rejnoldsov broj. 1.4-lIb).7. slucaj kada je strujanje izazvano.4997. Relacija (4. /2.5]. Sa ovom vrednoscu funkcije fin) izraz za koeficijent trenja (4.7.27) tlVp = V m (R2 -RI )n = tlp 811' (1-n )(l+n ·11. Jasno je da se tom aproksimaCijOlll u proracunu pravi odgovarajuca greska. posle poredjenja sa opstom Darsijevom formulom tlp = pie ·11 DH .15) i dalje vaze.samo razlikom pritisaka.. Ipak. dirnenzija RI ' R2 i h (s1.26) (4. b) Slika PA-ll .17) se svocle na oblike: Slika 4.330 Osnove uljne hidraulike Tom prilikom je analizirano strujanje u procepu izmedju tela cilindra i pokretnog klipa.16) ipolje pritiska (4. za n uzmu vreclnosti 11=[0.7.18) i protok (4.7.P. (4.

) . koeficijent trenja je odredjen izrazom (2. A A 4 a 3 ProD/em 4~12.1. odredjujeserazlika pritisaka t:.Rl)::: 2h. Slika P.28) u kojoj je koeficijent trenja odredjen izrazom (4.Kada se vrSi aproksimacija stmjanja u kruznom koncentricnom procepu strujanjem izmedju paralelnih ploca.6 ion daje protok . n=dl ld2 • Protok kroz zaobilazllu cev odredjuje se iz Bernulijeve jednacine 2 I v2 t:.P128YjI(l-n ... Ovaj postuimk je vee sproveden u Odeljku 4.42) Aa :::24/Re h ' pri cemu je Re" :::vhlv Rejnoldsov broj.28) za stvarni koeficijent trenja u kruznom prstenastorn procepu dobija se odnos koeficijenata trenja (1-n)2 -±f() ( RIR) 2 2 .d'+l)T ' u kojoj je koeficijent trenja A2 ::: 641 Re 2 . II. Odrediti brzinu klipa.3 n.7.ka greska. Dakle..p p i t:. . visk6znosti Yj. Radni i protiv-pritisni prostor HC-a ... Ova razlika pritisaka ostvamje strujanje u procepuprotokom VI i u obilaznoj cevi protokom )/2' Protok kroz procep odredjuje· se it Darsijeve formule ·(2. Sk' t:..Pp + p(Su +2Sk +A. Uz pomoe ove veliCine dobija se aproksimativna vrednost koeficijenta trenja Aa = 48/Re. Kroz HC kreee se klip precnika d l duzine I. konstantnim protokorn V.Osn6ve uljne hidraulike 331 Odrediti koliki je odnos koeficijenata trenja tacnog i aproksimativnog postupka? Dobijeni odnos komentarisati. Za proracun koeficijenta trenja kod koncentricnog kruinog prstana merodavan je hidraulicki precnik D H ::: 2(R 2 .Pn' Strujanje u procepu i cevi je larninamo. RESENJE. 12 ravnoteze sila koje optereeuju ldip sa klipnjacom. moze se zaklj!lCiti da se primenomizraza za koeficijent trenja Aa pravi gruba proracuns.7. n= 1 2 ' 1+n +(l-n )Ilnn Za male vrednosti parametra n vrednostfunkcije f (~ 1) ::: 3 12 daje odnos koeficijenata trenja AI Aa ::: 2. Silu trenja koja deluje na klip sa kIipnjacom zanemariti. te se zato on ne preporucuje za odredjivanje koeficijenta trenja u kruinom koncentricnom procepu. Primenom izraza (4. nd 4 2 )(1+11 +~) 2 1-n 2 .. uz zanemarivanje sile trenja. Sil spojeni preko koncentricnog prstena izmedju klipa i cilindra i sa obilaznorn cevi precnika d i duzine L u kojoj se nalaze otpori: S". :::t:. RESENJE: Kao prvo iz jednacine .7. U HC precnika d 2 dotice ulje.· .4.P= 4F In(d( -d. sa klipnjacom precnika do brzinom v p i pri tome savladava radnu sili F.28).. pri cemu je Re = VDH Iv.Pn + t:. i iznosi .p = t:.1..

:.. . ~ 0..32) pri cemu je a = R2 -1~1 -= R2 (l. Elementarna sila trenja je dFw = 1:) R dcp u kojoj je cp ugao..lPas . Posmatra se nepokretni klip. +ri 2 + vp odredjuje se brzina = 4(V .. Prema tome visina procepa je odredjena relacijom h«p) = R2 -R1 -escos<p= a-ecos<p .6. u tacki A. (4.RESENJE: Linearni p ofiI brzina u procepu v = Rwf" Slika P.Vj -V2 ) / (d 1 -do )71:. • '" 2 2 b=y .P=lv1w= h Za zadate brojne vrednosti ove velicine iznose:M=1. ~=O. 321~ c=l::. . e Pod dejstvom razlike pritisalca /). Osovina precnika D=2R okrece se brojem obrta n u kliznom lezaju u kome se nalazi ulje viskoznosti ~.)max = e / Rl' ikako je e« RI'.7W. 1=100mm. podaci su: D=50mm.7. obrtni moment i snaga trenja iznose: M<= Rdi'w J . izmedju linija koje prolaze kroz teiista klipa i cilindra. n=10000/s. gde je a ugau. Odrediti moment trenja kojim ulje deluje na osovinu i snagu trenja.R1 cosa-ecoscp . Konacno.7.p kroz eIcscentricni Stika 4. Dati.4-13 u kome su OJ = 2mc (n[o/s]) ugaona brzina i y koordinata koja se meri od zida ldaja. h h=O.4. to sledi da je sina. Problem 4-13.6.7.k+1) . 1':'1. Visina procepa na proizvoljnom ugaonom polozaju. S obzirom da je maksinialna yrednosttrigonometrijske funkcije (sina.lmm.Pn-App' Konacno iz jednacine kontinuiteta za khpa v p He V = V.332 Osnove uUne hidraulike pri cemu su konstante: p a="2(C.2).u+2C. koja se nalazi u cilindru precnika D2 = 2R 2 • U slucajukada se ose simetrije klipa i osovine nalaze na medjusobom ekscentricnom rastojanju e tada strujni prostor izmedju njih predstavlja ekscentricni kruini prsten(s1. daje viskozni napon na zidu osovina 1: w = T\(dv / dy)y=". odnosno osovina. lznosi h(cp) = Rz . n )karakteristicna g.~metri­ jska velicina i 11 = Rl / Rz. koji kroz elementarnu ------ . odnosno eosa. precnika D1 = 2R1 i duiine t. odredjenim uglom cp.~ = 7T2~lnD3 TC3~l112 D3 2h .028Nm i P=107. u kome rotacija osovine stvara linearni profiI brzina.2 procep ostvaruje se· protok fluid a. Strujni prostor kliznog leZaja predstavlja koncentricni kruzni prsten visine h i duzine I.p-I::.

opstom Darsijevom formulom I1p = p. zanemarivanje ovog CIana nije opravdano. pa se primeuom izraza (4.7. sto znaCi da je srednja brzina strujanja kroz ovu elementarnu povrsinu odredjena izrazom (4.. dobija se izraz za koeficijent trenja ..729).p V- zr 12 11/ h (R 3 0 11 2 - _.f. Sa ovom pretpostavkom.33) Da bi se primenom izraza (4."'·f / Df[ . 12.36) o posledicama pomenutog zanemarivauja bice vise reCi na krajl! ovog paragrafa. vrednost funkcije 1(0)= 1 ne dozvoljava da se iz (4.34) odredjuje srednja brziria strujanja kroz ekscentripni procep 11 R2 (1 3 vm = :11/ l=:~ 48 1+11 f(e). U specijalnom slucaju kada nema .35) kojoj je e = e 1a relativni ekscentricitet protepa.R12 )n.2R (1 + 3. a sto je prakticno slucaj u literaturi iz UH. .R1 ) = 2R2 (1. Veoma cesto se u literaturi iz UH. .34) . Za odredjivanje ove f~nkcije koristi se pretpostavka da se protok kroz elementarnu povrsinu dll moze odrediti kao protok kroz odgovarajucu elementarnu povrSinu koncentricnog prstena visine h. koje su prisutne u mehanickorn sistemu koji polcrece .. Ovde treba napomenuti da ako se u funkciju f (e) vrsi izosta'lljahje clana liZ a / 2R2 .7. Clan uz a 12Rz izostavlja. U tu svrhu se posmatra He kod koga je dejstvo svih spoljnih sila. e e 2 U (4.7.37) pada pritiska i poredeCi ga sa... u fuukciji fCe) . Prema tome..7.Osnove uljl1ehidraulike 333 povdinu dA= h(R z -h 12)d<p iznosi: (4. 4.38) 1 u kome je Re = v mDH / v Rejnoldsov broj i DH = 2(R2 ..= Re fee) .7. _ f. iz izraza (4.z +ge ) .7.7. (4.37) Odredjivanjem. (4.ekscentriciteta (e = 0) funkcija (4..38) dobije resenje za koeficijent trenja koncentricnog kruznogprocepa. iz izraza (4.·izraz(4. I1pDzna 12111 3 (l+2"e): 3_ 2 (4. Dinamika hidrocmndra \ I Pod dinamikom HC-a podrazumeva se kretanjeklipa i klipnjace HC pod dejstvom stvarnih . pri cemu je funkcija 3_ a 3_ 4 f( -) = 1+2"e 2 .7. sto znaCi da se u ovom pojednostavljenom slucaju protok odredjuje kao: v= .7.30).35) ima vrednost f(O) = (1 +11) 12.7.7. .prornenljivih sila.33) dobija se protok kroz koncenrticni prstenasti procep: dV =vdA =vh(Rz -h 12)d<p . Protok kroz procep odredjen preko srednje brziue iznosi rj = v m (R.7.11) hidraulicki precnik procepa. 3 (4.33) mogao odrediti protok potrebno je poznavati funkciju v = v(<p).pD2na 2)d<p12111 fCe) . v. dalje. stoclaje koeficijent trenja 1.7.(0) = 96/ Re koji vaZi za koncentricni kruzni procep.7.7.

Za partikularno rdenje vaH vee receno u sklopu analize jednaCine (4.-2 _ r [31 m := 0. F112 =a 2 (pz . ukome su konstantni pritisci PI i P2 ' klip poCinje da se kreCi iz stanja mirovanja: Odrediti zakon promene brzine i zakon kretanja klipa ako se u tokukretanja savladava a) konsta- . i iznose: (4.ll =ct.41) =0 Konstante integracije C1 i C2 odredjuju se iz pocetnih uslova. a F112 sila viskoznog trenja izmecljll kliplljace i kuCista cilindra. u sklopu mehanickog sistema postoji opruga cije dejstvo se izraiava silom Fc "" ex.. tada se diferencijalna jednacina kretanja (4.39) diferencijalna jednacina kretanja se svodi na oblik: m m. veoma cesto ona je promenljiva. l (PI . ". Koeficijenti .4. dok se partikularno reSenje xp(t) tek moze naCi na osnovu poznavanja funlecija pet) i F(t).7.Pa) x+~ x= P(t)-F(t) (4.. sledi da je resenje homogenog dela diferencijalne jednacine (4. Ova sila moze imati konstantnu vrednost. .!2.7. Zamenom ovih sila u (4. Pro~ltI!m 4-14.7. zamenjeno dejstvom jedne spoljnje sile F(t) ~g=~-'-1I>- X F(t). leoja daje korene Ij 0 i 1'2 == -[31 In.' u kome je 13 = 131 + 132 ukupni koeficijent viskoznog trenja i pet) = ~ (t). promenom sastava isleopavanog tla.Pa)+~2x.40) x"U) == C.P2 (t)-Flll-~2 -F(t) izraza (4.) III x(t) = xh(t)+Xp(t)== C1 e + Cze azt +xp(t) .P2) '-ct. U horizontalnom HC-u prikazanom na s1.~l sila viskoznog trenja izmedju klipa i cilindra.7.'· Kod stacionarnog strujnog rezima sledi da je P = const. na pr. leao s~o je to slucaj kod rudarskih i !.7.1(PI.7.P2)+~IX.J82 -oo 2 .move uljne hidraulike HC. Na osnovu izgleda learakteristicne jednacine .22).39) Sile trenja u HC-u odredjuju se primenom F.7.. pak.40) je sila koja potice od polja pritiska. tj.eksponenti aJ i a2 predstavljaju korene karaleteristicne jednaCine r 2 '1-28r+oo 2 =O. +Cz exp( -f3t / m).7. imaginarni iIi dvostruki.334 G. Ova sila predstavlja radlttt Slltt He-a. Prema drugom Njutnovom zakonu jednaCina kretanja pokretnih delova HC glasi: mx = ~ (t).7.rradjevinskih masina kada je njena promena izazvana. pri cemu je }.f3t1m + xp(t) . Ukoliko u skolpu HC-a. pa opste resenje diferencijaIne jednaCine moze da se napiSe u oblik:u: x(t) =C1 +C2e. 2 (pz . . ili. Ovi leorelli mogudabudu realm. odnosno da obile partikularnog resenja zavisi od oblika funkcije F(t).7.. (4. medjutim.40) svodi na oblik m a njeno rdenje moze da se napise leao x+28 x+oo 2 x == P(t)-F(t) ' ajt (28 =oI m' 00 2 =. a sto direktno utice na oblik homogenog resenja. a12 =-8±.41).P2(t) -ct.

Konacno. -!l>- x O PI' P2' ' (X.7.--. Poznate velicine su: D. dobijase diferencijalna jednacina kretanja klipa: . Zadovoljavanjem. Trazenjem partikularnog resenja diferencijalne jednacine (a) u obliku x(t) = At + Bexp(bt) dobijaju se konstante P A=j a' . iz (b) slede trazeni zakoni xU) == ~ ..1)K . b. m b) Kada se radna sila menja po zakonu F(t)== aexp(bt) funkcija l(t) ima oblik I(t) = P / m+aexp(bt) / In... sledi da je l(t) == (P . d. x + m x == I() . Konacno. p2 (e-~tlm_l+~t). p.F) / p. . t Cije je opste resenje: (/() ==. U protivpritisnom prostoru HC-aprecnika D nalazi se opruga krutosti c koja je u pocetnom stanju mirovanjasabijena zarastojanje xo' Ukljucivalljem razvodllika u komorama HC-a vladajukonstantniprIHsciPI i P2 (PI> P2) klip poCinje da se krece pri tome .. ) P F(t) t x(t) = C. savladavajuCi radnu silu F = const. RESENJE ZaddavajuCi iste oznake kao i u Odeljku 4. m..Osnove zilj'ne hidraulike 335 ntna radna sila (F=const. P p2 .-. + C2e-~tlm + xp (t) .7. Primenom pocetnih uslova x(O) = x(O) = 0 iz (b) se dobijaju konstante: C2 == -CI == m( P .(~ .. RESENJE Diferencijalna jednacina kretanja pokretnih delova cilindra glasi: SlikaPA-15 . In. x(t) == m (p -bK) e. (a) (b) a) Za slucaj konstantne radne sile. Poznate velicine su d. D. p. -B==K= b(p+mb)' Zadovoljavanjem pocetnih uslova x(O) = x(O) == 0 odtedjuju se konstante: mP mb .bK) e -f3tlm_bKebt . C2 ==p'(j-'-bK) . P . C. P=const. p p + P I+K(l+ inb)_ mP.f3t1m -K it . m' P CI =-7+(T. p.. PI' (XI' (X2' ~1' ~. NaCi X zakon kretanja klipa ako je sila opruge veca od sile viskozllOg trenja. zamenom nadjenih konstanti u (b) i potom njegovim diferenciranjem dobijaju se zakon promene brzine i zakon kretanja klipa XU)== P-F (l_e-~t!m) p x(t)== m(P-F) .F) / m == const.. pa se partikularno rdenje diferencijalne jednaCine (a) trcdi u obliku x p (t) == Ct.diferencijalne jednaCine (a) dobija se konstanta C == (P .ProDlem 4-15. a.F) / p2..) i b) ako je raqna sila opisana zakonom F(t) == a exp(bt). za ovaj oblik partikularnog resenja..

7. Koriscenjem pocetnih uslova kretanja xeO) == x(O) == 0 odredjuju se konstante C1 == -8 Co / qco 2 i Cz == -Co / co 2 .. Na kraju radnog hocla kretanje klipa prestaje (tree a faza kretanjaklipa) aktiviranjem razvoclnika.7.1).e r2t =e..8.8. NajeesCi tip prigusnica jesa konstantnim (sIA.2b) i poddiljivim prigusenjem(slA. [1 -01 ( -smqt+cosqt. tako da se trazeni zalcon lcretanja svodi na oblilc 8 .dgusnice koja stupa u funk6j" '.8. Ovaj tip kocenja zasnovan je na porastu vislcozne sile trenje il trec()j fazi kretanja.7.82 »). .1 fazi zaustavljanja Idipa.(P1 .4. pokretnih delova mase In. na pro mikroprekidaCima za ogranieavanje hoda. mx = P1 -. sto je..8.4. nepozeljno 11. To je razlog da se u zavrSnoj fazi kretanja klipa njegaY9kretanje llSp()raVa. dilkie. hidraulickimkoeenjem. (q=Je co2 .2a). vrsi udarom klipa 0 tela cilindra tada maze doCi do osteeenja cilindra.. D 2n 2 271: -. iIi C 1 i Czodgovarajuce konstante integracije. co" q 4.7.z=-8±iq.8. iIiudarom klipa 0 tela cilindra (kriva a sa s1. .2). Cime se postiZe deIirrricno ublaZavanje udara (kriva b)ilinjegovo potpuno izbegavanje (kriva c).7.7. l Sa ovim korenima resenje homogenog dela diferencijaJne jednacine kretanja je: xh(t) =: Cte'it +C.Px-c(x-xo ). Veoma je eest sIucaj u UHS-u da nema uredjaja za ogranieenje kretanja. pri cemu su ct i C. ux+co zx= C0' x+ 2'" pri cemu su konstante: 28= Jl m ' co 2 =:- c m' UzimajuCi u obzir uslov zadatka da je sila otpora veca ad sile viskoznog trenja (co > 8) dobijaju se koreni karakteristicne jednacine r2+28r+co 2 =0 =>r . kao na pro kod rueno upravljanih URS-a. HidrallllIicko itocenje kril!taJrnja Osnovni zadatak HC-a je da dejstvom aktivne' sile pritiska ~ u toku radnog hada savlada neku radnu silu F brzinom v p' Tom prilikom dijagram promene brzine klipa ima izgled prikazan na s1. tj.Pz CD -d )4-cx. to opste rese'lje diferencijalne jednaCine kretanja glasi: z Bt xp(t) = e.336 Osnove uljne hidraulike .4. Hidraulieko kocenje se postize ugradnjom :.eC1 sinqt+Cz COSljt)+Co /co .-4-. Kalea je partilcularno reSenje xp (t) == Co I co 2 . Co . promenljivim (s1.F Ona moze da se napise u obliku: .7.. Za pouzdan rad HC-a treba teiiti zaustavljanju ldipa bez udara na kraju trece faze kretanja. tako da je udar klipa 0 tela cilindra veorna moguca pojava.1 (Odeljak 4. UHS-u.8.pz).2c).-e )] xU ) =. 'Ako se iz bilo kojih razloga zaustavljanje klipa.Bt eCl sinqt+C2 cosqt) . a sto moze da se ostvari tzv.

koja se odredjuje izrazorn (4.7.42) gde je F~ (0) sila trenja na pokretnim povrSinama. poznavati rrierodavnu razliku pritisaka.·U treeoj fazi . pri cemu su tangencijalni napon 1: wl na klipu pri~lsnice i 1: w2 na zidu cilindra. takodje.doA id2 • U drugoj fazi kretanja klipa radi se 0 stacionarnom rezimu rada sa Pl = canst.. .dl )! 2 i trenutne duzine x. Zbog promenljivosti pritiska P2l (x).Osnove uljne hidraulike 337 a) b) Slika 4.otde dobija se merodavna razlika pritisaka I1p(x) =. Ova razlika pritiska se odredjuje iz ravnoteze sila koje deluju na kontrolnu zapreminu procepa .7.7. Tjd 7t.4. U ovom proizvoljnom polozaju.P22 nije toliko znacajna.P = P2l . ova razlika pritiska je fuJikcija od kordinate x. Idipnjace i prigusnice defenisane su precnicima D.8.. na prigusnicu deluje dopunska sjla trenja M (x). dy It Zamenom ovih napona u prethodnu jednaCinu nivn.2 Na dalje ee se detaljno analizirati sarno slucaj hidraulickog kocenja primenom prignsnice konstantnog preseka (s1. eime se fonnira koncentricni kruzrti procep visine h = (el 2 .8.. Dakle.7.43) Kretanje klipa u fazi koeenja opisallo je diferencijalnom jednacinom . . Karakteristicne dimenzije klipa.. P2 = const.F'l (x) u sebi vee sadrZipretpostavku 0 linearnom profilu brzina u procepu v(y) =x y ! h. Medjutim.2a). Izraz za dopunsku silu trenja i3. u posmatranom slucaju merodavna razlika pritisaka /:. h 2Tj (4. dopunska sila trenja je odredjena izrazom (4. dVTjX -Tj(-) y=O. jer je njegova vrednosfdiktirana padom pritiska u povratnoj grani UHS-a. sto znaci da se uticaj razlike pritiska na dopunsku silu trenja moze zane mariti. gde se koorciinata y meri od zida cilindra.24). dok je pritisak Pn = canst.7.7. Za dalji proracun potrebno je.2 X . tako da jednaCina ravnoteze sila koje deluju na pokretne mase glasi: 2 2 n D n PleD -do)4"=F-~(0)+P2-4-' 2 (4. sto znaCi da su naponi na zidovima kontrolne zapremine 1: wI - -1: w2 - ..p(x)(d2 -dl )4"=1: wAnx+1: W2 d 21CX .fazi kocenja klip prigusnice precnika d l ulazi 11 cilindar precnika d2 . 2 2 n i3.y=h . keji se svodi na oblik tiFf] (x) ~ l = -h-x x . vp =const.22).

3 PrOblem 4-16.4.6.7.7.47) dat je na s1.l (0). a ne po realnom modelu sa pokretnim !clipom. odrediti kolika se greska pravi u proracunu. dijagrama sa s1.48).47) dobija zakon kretanja klipa u toku hidraulickog kocenja x/l=(e/~2KVp _1)/(/~2Kvp +1)..0 -t-r-r--r-'-r-r:-rc.8 - 'fi ~ 0.Ap(D _dj2)~ koja koriscenjem pretpostavke daje P~/x) slabopromenljivo u odnosu na F..8.~(x).3. pokazuje da x -»/ za t~2Kvp -» 00..0 = 5.6 0.0 0. (4. da vazi F" (x) "" F" (0)..8. 1.. dobija konacan oblik x = -K xx.P2t<D _d j 2 2 2 )*_ P22+' d 2 1C (4.7. m h 2h2 2mh2 Kada se diferencijalna jednacina (4.6 .7.2 0.48) Graficki prikaz dobijenih rezultata (4.d j ll 1C 2 K=-(-+ )=--(D +d j d 2 ) . Analiza jednacine (4.7.4. brzini klipa.8 1.2 0. (4.0 .2 0. Smatrati da je srednja brzina strujanja u procepu jednaka .99/..svodi na v(x)/vp=1"7(x/t)2. njenim se reSavanjem dobija promena brzine klipa v(x)=v p -Kx 2 /2.7.30 postize se vrednost x = 0.7.7.3.4 0.7.7. .7. tako da se u ovom slucaju brzina klipa. a 1 2 3 4 5 6 I (2 KV/'2 Slika 4. tj. Medjutim.8) pad pritiska u procepu racuna po laminarnom modelu strujanja koji vaii za koncentricni prstenasti procep (Odeljak 4.]. 0.7.7. tj.7. to se posle integraljenja izraza (4. dobija se duzina prigusnice I = ~2v p / K pri kojoj se to ostvaruje.46).8. (4.4 0.44) Iz jednaCina (4.--"! 0..-=-~c------.7.7.44) i (4.45) napise u obliku dX= -Kxdx.0 ~"0. Ako se kod hidraulickog kocenja kretanja klipa sa prigusnicom konstantnog poprecnog preseka (Odeljak 4.6 0.4 0..46) Postavljanjem uslova da brzina klipa na kraju hoda prigusenja bude jednaka nuli.0 0.7.42) dobija se diferencijalna jednaCina mx = F'1 (0) -F~ (x) .8 0.45) u kome je konstanta 2 ll 1C dj D2 . i izraza za AF'1 ex) i Ap(x).-.111.1).. izraz (4.47) S obzirom da je brzina klipa vex) = dx / dt .338 Osnove uljne hidraulike mx = Pj (D 2 -dg)*-F-~(x)-M~(x). vee pri t~2Kv p 1.48) i (4.. (4. Sa ove slike se jasno vidi da je ugradnjom prigusnice odgovarajuCih dimenzija moguce potpuno izbeCi pojavu udara klipa na kraju njegovogkretanja.

dobija se kvadratna jednacina 2 64v 4v.43) I1p(x) = 2r]:i" 1112 u kojem je h == (el 2 ./ "~.u'C.d2 . 12.8.+V2' pri cemu je r~ protok kroz koncentriclli pracep.l.7. sarno je pitanje kolika je konstanta K u njima." +C. a drugim i vaznijim delom u koriscenju modela strujanja izmedju nepokretnih zidova.4.7. .d. u kojoj je A=:64/Re.v' Odrediti ukupan protok ulja na izlazu iz . poznavalljem 2 protoka ~ i V bice poznat i ukupni protok.v +'AJ I d +l)v. dok kroz dopunski kanal precllika el i duzine ! struji laminarno. Re=vDHlv Rejnoldsov broj i DH hidraulicki precnik.47) i (4.7. Darsijeva formula daje potrebnu razliku pritisaka x v2 12Yj .-d12)*=x~(d2+2dl)(d2-dl)' Razlika pritisaka je odredjena izrazoIll (4. koji ima koeficijent lokalnog otpor~ C.+C. Poredjenjem ove sa konstalltom K iz Odeljka 4.7.2c) klip prigusllice precnika d l ulazi U cililldar precnika d 2 • Tom prilikom kroz koncelltriclli prstenasti procep struji ulje sa linearnim profilom brzina.sledi relacija K d+d 2 -2d 2 _ 0 =6 2 1 K D2 +d1d 2 koja upucuje na gresku koja se pravi koriscelljem modela koji ima kOllstalltu Ko' Problem 4-17.7. U ovom kanalu nalazi se dOPUllSki prigusni ventiI. Pri hidraulickom kocenju kretanja klipa sa promenljivim prigusenjem (s1.d 1 ) 12 i x = v p brzina klipa. 7.8.7. h u kojoj je A=96/Re koeficijent trel1ja (izraz (4.".43) dobija se I1po = 611p.OSl1ove uij"ne hidraulike 339 RESENJE Zakoni kretanja klipa (4.v' RESENJE.29). Ukupni protok na izIazu iz HC-a je If =V.25). . DakIe.d" h- .7.v.strujanjekrozkoncentricni 2 procep linearnim profilom brzina srednja brzina stnijanja je odredjena izrazom (4..Yj. I1Po(x)=:P21(X)-P22=PA.7. Efekte razlike pritiska lla silu trenja klipa zanemariti.C. Razlika pritisaka I1p o primenjella u postupku datom u Odeljku 4.v+1)v7 +-0 v 2 -?xx=O. Ova veoma velika razlika u padu pritiska delom lezi u pretpostavci da je brzilla strujanja u procepu jednaka brzini klipa.. daje konstantu Ko =: m 311h~ (D 2 +d. Primenom modela strujanja sa l1epokretnim cilindricnim zidovima. d 1.-2 = .2 xx DH .2d j2 ). :~ prigusllice. (C.48)vaZe. a V protok kroz dopunskikanal.25) i ona daje protok ~ =v1(d.p.7.HC-a u funkciji trenutriog pol~'zaja.8. Poredjenjem ovog pada pritiska sa feSenjem (4. Iz Bernulijeve jedllaCine za strujanje kroz kanall1p(x) == p(c. Poznate veliCine su. Za. jer je ona ustvari odredjena izrazom (4.

4.'-//. i to i tako da je maksimalna sila sa kojom radi He manja od i . to sledi da je sa aspekta opterecenja ovaj polozaJ najnepovoljniji.9.Zbog. v2 :::: S" +<.4.7.7 . aka je sila F dovoijno velika JoCi ce do savijanja.9b. odnosno izvijanja HC-a (s1.340 Osn01'e u/jne hidraulike cije pozitivna rei3enje . ali ida je veoma slozena funkcija od ove koordinate. a da je maksimalna pri potpuno izvucenoj klipnjaci.zglobom.1.7.9a). U. Pror:!llclIlll!ll He lIRa izvijallJj!!'! Pri kretanju klipa kroz cilindar ukupna duzina cilindm i izvucenog deJa klipnjace se menja.49) Slika 4. 4.dz. Po resenjima za pro toke Til. dok su unutrasnja vlakna (b-b) skracena i imaju duzinu U~ . El:asticlIU3 RilIRija i biticlIUOlll siila izvijanja a) Posmatra se slucaj kada je doslo do izvijanja He sL4.vaznosti kriticne sile na rad He-a naCinu njenog odredjivanja posvetice se vise painje. Izmedju vlitkana promenljive duzine nalazi se i jedna linija cija se duzina ne SEka 4.7. Ova sila zavisi od konstrukcije HC i naCina njegovog povezivanja sa mehanickim delom sistema .7.fila i oznacava se sa FK • Pri I 2e> radu He-a pojava izvijanja je nepozeljna jer moze da dove de do deformacija i 10Illova. 4.1a).dz.7. Tada se HC staticki moze prikazati kao ukljestena konzala F (a1.t./. Zato je pri proracunu HC-a obavezIlo izvrSiti njegovu proveru na izvijanje.9.4. odnosu . pri cemu je faktor umanjenja v ustvari koeficijent sigurnosti cija se vrednost usvaja u funkciji uloge He u sistemu.J.1. na osu . Jasno je da je ta duzina minimalna pri potpuno uvucenoj klipnjaCi.91). Posmatranjem.7.y+l 1 [ daje protok ]/2 = v2 d 2 rc /4. Kada se uzme u obzir da se pri izvlacenju klipnjace savladava neka F>FK radna sila F. i da je na kraju kretanja klipnjace duzina HC-a maksimalna (s1. uocava se da je on savijen i da je njegov radijus krivine R.9. kliznim Idajem iIi ukljdtenjem. Dakle pri proracunu He-a na izvijanje osnovni problem je odrediti kriticnu sHu.J. .9.1. i 1/2 vidi se da je ukupni kvazistacionarni pratok jednoznacno odredjen sa trenutnim polozajem prigusnice x. daIje. Sila F pri kojoj dolazi do izvijanja naziva se hiti61a . uvelib) canog elementa konzole visine dz.9. Nairne.7.h:b~w4kriticne a) b) (4.liniju e-e spoljasnja vlaknil (a~a) su izduzena i imaju duzinu dz + t.

p(x) :::: pC C. Pri hidraulickom kocenju kretanja klipa sa promenljivim prigusenjem (s1.29).n : • Razlika pritisaka je odredjel1a izrazom (4.7. U ovom kanalu nalazi se dopunski prigusni ventil. Poznate velicine su: d p d2 ... . .7. Ova veoma velika razlika u paclu pritiska clelom lezi u pretpostavci cia je brzilla strujallja u procepu jednaka brzini klipa. . Darsijeva formula daje potrebnu razliku pritisaka 2 x v 12'1. sarno je pitanjekolika je konstanta K u njima.vaze. i )/2 bice poznat i ukupni pratok..2 xx DH h u kojoj je A:::: 96/Re koeficijent trenja (izraz (4.u'c. poznavanjem 2 protoka V. a clrugim ivaznijim delom u koriscenju modela strujanja izmedju nepokretnih zidova. RESEN.43) clobija se /':. u kojoj je A. dobija se kvadratna jednacina .7. Efekte razlike pritiska na silu trenja klipa zanemariti.·sledi relacija Ko D2 +di-2d.'1. 7.2c) klip prigusnice precnika d1 ulazi u cilindar precnika d2 • Tom prilikom kroz koncentricni prstenasti procep struji ulje sa linearnim profilom brzina.v + All d + 1) vi 12.v' Odrediti ukupan protok ulja na izlazu iz He-a u funkciji trenutnbg pol~zaj't/=­ prigusnice.p.-2 = . daje konstantu Ko:::: 3Tj~ (D 2 + d.48). jer je ona ustvari odredjena izrazom (4..l. Poredjenjem ovog pada pritiska sa resenjem (4. Razlika pritisaka /':.8.7E: Ukupni protok na izlazu iz HC-a je fi"='V1 +fi"2' pd cemu je ~~ protok kroz koncentricni procep. mh Poredjenjem ove sa konstantom K 1Z Odeljka 4."" 6---:---"-----'K D2 +d1d 2 koja upucuje na gresku koja se pravi koriscenjem moclela koji ima konstantu Ko' Problem 4-17.:::: 641 Re." + C.7.v. .7.2d. Primenom modela strujanja sa nepokretnim cilindricnim zidovima.7.7.P 0 :::: 6/':.Po(x)==P21(X)-P22=pA.47) i (4.8.Osnove uljne hidraulike 339 RESENJE: Zakoni kretanja klipa (4. 2 2 n.43)f:.. Re=vDHlv Rejnoldsov broj i DH hidraulicki precnik.C.v' .P o primenjena u postupku datom u Odeljku 4.4. 2 i ona daje protok V! :::: v1 (d 2 -d1 )"4:::: X3(d z +2d1)(dz -dj ) . a V protok kroz dopunski kanaI.d 1) 12 i :i:::::: v p brzil1a klipa. dok kroz clopunski kanal precnika d i duzine I struji laminarno.Zastrujanjekrazkoncentricni pracep linearnim profilom brzina srednja brzinastrujanja je odrecljena izrazom (4.25) X d 2 +2d1 v 1 ::: 3 d +d] . 1z Bernulijeve jednaCine za strujanje kroz kanal /':. Dalcie.25).7.).jJ(x)::: 211:( 1/t 2 u kojem je h ::: (d 2 .p. /':. koji ima koeficijent lokalnog otpor~ C.8.d.7.

9.1.4.7. Pri -t> radu He-a pojava izvijanja je nepozeljna jer moze da dove de do deformacija i lomova. SUa F pri kojoj dolazi do izvijanja naziva se h:iticFltl stla i oznacava se sa FK.4. . Ova sila zavisi od konstrukcije He i nacina njegovog povezivanja samehanickim delom sistema .340 Osno·ve uljne hidraulike cije pozitivno resenje v2 := 1 r 32v ~ 4v .liniju e-e spoljasnja vlakna (a~a) su izduzena i irnaju duzinu dz +t:.u+C. kliznim leZajem iii uldjestenjem. Kada se uzme u obzir da se pri izvlacenju klipnjace savladava neka F>FK radna sila F.d 2 2 r J daje protok V = v 2 d 7( /4.y+l). ali i da je veoma slozena funkcija od ove koordinate. Tada se HC staticki moze prikazati kao ukljeiltena konzola F (a1.9a). dalje.7. 32v 1 C.dz .7.1.. to sledi da je sa aspekta opterecenja ovaj polazaj najnepovoljniji. Dakle pri proracunu He-a na izvijanje osnovni problem je odrediti kriticnu sHu. Zato je pri proracunu He-a obavezno izvrSiti njegovu proveru na izvijanje.7.i.Zbogvaznosti kriticne sile na rad He-a naCinu njenog odredjivanja posvetice se vise painje. Nairne.y+llv( d 2 )-+f1 xx (C. .1.9. Posmatnmjem..7. sigurnosti cija se vrednost usvaja u funkciji uloge He u sistemu. PrOll'3Cllllll He na izv~jaJ!ijje Pri kretanju klipa kroz cilindar ukupna duzina cilindm i izvucenog dela klipnjace se menja. a da je maksimalna pri potpuno izvucenoj klipnjaCi. i to taka da je maksimalna sila sa kojom radi HC manja od kriticne a) b) I Fmax = FKlv I. (4.4.+C. uvelib) canog elementa kOIlZole visinedz. uocava se da je on savijen i da je njegov radijus krivine R.9b.dz.zglobom. Izmedju vlakana promenljive duzine nalazi se i jedna linija r3ija se duzina ne Slika 4. 4.7.1.4.7. iklritiClll3 sUa ib/:vijallllja a) Posmatra se slucaj kadaje doslo do izvijanja He sl.49) pn cemu je faktor umanjenja v ustvari koeficijent Slika 4.9. Jasno je da je ta dliZina miniinalna pri potpuno uvucenoj klipnjaCi. aIm je sila F dovoljno velika loci ce do savijanja.9.9. 4. Uodnosu na osu .1a).91). Po resenjima za pro toke )11 i r/2 vidi se da je ukupni 2 kvazistacionarni protok jednoznacno odredjel1 sa trenutnim polozajem prigusnice x. i da je na kraju kretanja klipnjace duzina He-a maksimalna (s1. odnosno izvijanja He-a (s1. dok su unutnlsnja vlakna (b-b) skracena i imaju duzinu (Ai.t:. Ehllstliclln:!ll lillnija .

dobija se kvadratna jednacina z 64. 1z Bernulijeve jednaCine za strujanje kroz kanal /:"p(x) = p(Su +Sv + 'AI / d + l)v~ /2.8... Poznate velicine su: d p d z .P o = 6/:"p.x 3 2 1 4.OSl1ove u!jne hidraulike 339 RESENJE Zakoni kretanja kEpa (4. C. daje konstantu Ko = 3'l~ (D 2 +d.7.7. Pri hidraulickom kocenju kretanja klipa sa promenljivim priguse- njem (s1. . IRe. Ova veoma velika razlika u padu pritiska delom leZi u pretpostavci da je brzina strujanja u procepu jednaka brzini klipa. Za strujanje krozkoncentricni procep linearnim profilom brzina srednja brzinastrujanja je odredjena izrazom rj =V1 + Tt2 .4.sledi relacija K _0 -6 K - DZ+d 2 _2d 2 2 1 D2 +d d 1 2 koja upucuje na gresku koja se pravi koriscenjem modela koji ima konstantu Ko' Pro/JIcm 4-17. protok kroz koncentricni procep. -2d1 )...y 4. ~~ .48) vaze..47) i (4.2c) klip prigllsnice precnika d1 ulazi u cilindar precnika d z ."'-' . /:"Po(X)=PZ1(X)-P22=P'A 2= h2 xx DH II kojoj je 'A = 96/ Rc koeficijent trenja (izraz (4.l. 11.v' Odrediti ukupan plotok ulja na izlazu iz HC-a u funkciji trenutriog polozaja __ . samo je pitanje kolika je konstanta K u njima. u kojoj je'A = 64.7. Dakle. Efekte razlike pritiska na silu trenja klipa zanemariti.'~(el + ?d···(l2 ~ 1) c d) 1 • Razlika pritisaka je odredjena izrazom (4. prigusnice. . p. C.43) dobija se /:.7. (r +r +1)1' Z +-v 2 --xx=O '?u '?v d2 h2 · .d2)~. i V2 bice poznat i ukupni protok. Y. dok kroz dopunski kanal precnika d i duzine I struji Iaminarno. a drugim i vaznijim delom u koriscenju modela strujanja izmedju nepokretnih zidova.Y.. Tom prilikom kroz koncentricni prstenasti procep struji ulje sa linearnim profilom brzina. koji ima koeficijent lokalnog otpor"!. poznavanjem protoka V.7. x el z +2d1 v1 = 3 d 2 +d 1 ' i ona daje protok · V1 VI z (d 2 . Poredjenjem ove sa konstantom K 1Z Odeljka 4.7.8. U ovom kanalu nalazi se dopunski prigusni ventil.8. Darsijeva formula daje potrebnu razliku pritisaka x v 2 1211.7. jer je ona ustvari odredjena izrazom (4. Re = vDf{ I v Rejnoldsov broj i Df{ hidraulicki precnik Poredjenjem ovog pada pritiska sa resenjem (4. Primenom modela strujanja sa nepokretnim cilindricnim zidovima.d.7. a Vz protok kroz dopunskikanal.29).'" C. Razlika pritisaka /:.P o primenjena u mh 2 postupku datom u Odeljku 4.7.43) /:"p(x) = 211x/ h 2 u kojem je h := (d 2 -el1 ) /2 i x = v p brzina klipa.v' RESENfE Ukupni protok na izlazu iz HC-a je pri cerim je V.25).

y + ll..9.7. i to taka da je maksimalna sila sa kojom radi He manja ad hiticne a) b) (4. Izmedju vlakana promenljive duzine nalazi se i jedna linija Cija se duzina ne Slika 4.7.9b. .91). DakIe pri proracunu He-a na izvijanje osnovni problem je odrediti kriticnu sHu.7..4. Jasno je da je ta duzina minimalna pri potpuno uvucenoj klipnjaCi. pri cemu je faktar umanjenja v ustvari koeficijent sigurnosti cija se vrednost usvaja u funkeiji uloge He u sistemu. Pri kretanju kUpa kroz cilindar ukupna duzina cilindm i izvucenog dela klipnjace se menja.340 G. kliznim leiajem ili ukljeStenjem~ Zbog vaznosti kriticne sile na rad He-a nacinu njenog odredjivanja posvetice se vise paZnje.zglobom.90). Posmatranjem.move uljne hidraulike c. 4. ali i da je veoma slozena funkcija od ove koordinate. Kada se uzme u obzir da se pri izvlacenju klipnjace savladava neka F>FK radna sila F. 32v 1 = c. '" V d'" h d'" J daje protok V = v2 d 2 n 14.4. . Po feSenjima za pro toke r~ i f/2 vidi se da je ukupni 2 kvazistacionarni protok jednoznacno odredjell sa trenutnim polozajem prigusnice x. odno8no izvijanja He-a (81. Zato je pri proracullu He-a obavezno izvditi njegovlI proveru na izvijanje.9. Tada se He staticki moze prikazati kao ukljestena· konzola F (a1.49) Slika 4. i da je na kraju kretanja klipnjace duzina He-a maksimalna (s1.7.. dok su unutrasnja vlakna (b-b) skracena i imaju duzinu (It -Ildz. U odnosu na OSU ..4.7.ftia i oznacava se sa FIc' Pri radu He-a pojava izvijanja je nepozeljna jer moze da dovede do deformacija i lomova. dalje. 1 I r 32v? 4\1 .1. to sledi da je sa aspekta opterecenja ovaj polozaj najnepovoljniji.? .l(-·)r +-2 xx(~u +~y + 1) . Sila F pri kojoj dolazi do izvijanja naziva se kriti6ztl .7.Elasticna Hl!Ilija i klriticllll11 siRa inijanja a) Posmatra I>e slucaj kada je doslo do izvijanja He s1. aIm je sila F dovoljna velika!oCi ce do savijanja. krivine R.4.9.1 .1a). uvelib) canog elementa kOllZole visine dz. Ova sila zavisi od konstrukcije He i naCina njegovog povezivanja sa mehanickim delom sistema . Nairne.liniju e-e spoljasnja vlakna (a~a) su izduzena i imaju duzinu dz+lldz." + C. uocava se da je on savijen i da je njegov radijus .9. a da je maksimalna pri potpuno izvucenoj klipnjaCi.ije pozitivno reSenje v? .1.7.

a sto za posledicu ima da je clan y'2 mala velicimi.> F=E1:~(2n-l) (21)' . dok granieni uslov y(l) :::: Yo daje resenje za koeficijent k:.. '.4.50) dobija jednaCina elasticne linije y"_ M (1+ y'2 )3/2 =: E E Ix M=. (4.::(2n-l)2i' n (n=1.dA.7.7. (4.Osnove uljne hidraulike menja. Postavljanjem momentne jednaCine za osux . Sa ovim momentom jednacina elasticne linije dobija obHk: y"+k Y-= k yo 2 2 k 2 = F I Elx ' y koji ima opste resenje y(z) -= Cl cos(kz) + C2 sin(kz) + Yo 1z granienih uslova yeO) = 0 i y'(O) = 0 dobijaju se konstante C1 :::: Yo i C2 -= 0. a to je poprecni presek 2 kHpnjace A =: d n 14 koji daje vrednost momenta illercije Ix:::: Jmin:::: d 4 n I 64. Kako je radijus krivine odredjen diferencijalnom jednacinom: R:::: (1 +y'2 )3/2 I y". a) Klipnjaca slobodna .9:2) moment na proizvoljnom rastojanju z.7. M=h·O'.y 2 dA=-_· J 0.51).7.ciftizdar tiki/estell U ovom slucaju (v.7.a. i slicnosti trouglova f>dz I dz =y I R =£.y)..7. s1.7. dobija se kriticna sila izvijanja se F _ K - 1(2E Imin 4[2 (4.51) Elx U tehnickoj praksi se ne dozvoljavaju ugibi koji su 'veCi od 2% od ukupne duzine.2. A 341 primenom Hukovog zakona dobija se izraz za moment: 0' z = £ E. 2 n 2 Za n=l i za minimalni presek koji ima po visi:iliHC~a.52) Rdenje ove diferencijalne jednaCine zavisi od nacma pncvrscavanja krajeva cilindra i Idipnjace za mehanieki sistem.50) R A· R' u kome su E-modul elasticnosti i Ix-moment inercije povrsine poprecnog preseka. ) :::. odnosno od tipa osionca koji mogu da budu kIizni iii zglobni i ukljestenja. to se iz jednaCine (4. To je linija e-e i ona se naziva e/asticna lini. Zanemarivanjem ovog Clana diferencijalna jednaeina elasticne linije ima obHk: IY"=MIElxl. . je JvJ=F(yo . (4. izazvan silom F. . llizeg reda U odnosu na ostale clanove diferencijalne jednaCine (4.53) U ovom slucaju jednacina elasticne linije glasi: .

..7. FK = Z2 * c) Klipnjaca zglobno vezana .2.3b).cilindar ukl/dten Kada je cilindar vezan prednjom iIi zadnjom prirubnicolll a ldipnjaca zglobno oslonjena (s1. dobijaju oblike: 2 . '~?. dakIe.7. prouzrokovan silom F. za n == 1 i z=li2 dobija se da ona ima vrednost maksimalnog ugiba.7.7. Ova resenje maze da·· se napise U obliku k 2 = 2.57) a) b) Slika 4. ~~'-::"'////(.. koji opterecuje bilo koji presek je M = .W//'-- Preostali granicni us16v y(l) =0 daje transcedentnu jednaCinu kl = tgkl. C2 = Y max' Konacno.. koja zadovoljavanjem granicnih uslova y' (0) = 0 i yeO) F 2 Fa 2 = 0 ima resenje: FoZ z 1 y(z)=F(T-l+coskz.9. ).) .9.4. (n =1.52) na oblik: y"=+k 2 y=O ..4934097. .4. U ovom slucaju moment.klsinkz).9. Z rc E I min (4. Uvtstavanjem ovog momenta u (4.7.7. b) a) jednacina elasticne Iinije i izraz za kriticnu silu Slika 4.7.4b.3a). svodi diferencijalnu jednaCinu elastiF cne linije (4.046rc 2 / [2 . dobijaju se konstante C1 = 0. Kaleo je u ovom slucaju ldizni oslonac opterecen i horizontalnom silom Fo to je moment koji deluje na Y rastojanju M=-Fy-Fo(l-z).4. numerickinadjen.7.52) dobija se diferencijalna jednaCina elasticne linije y"+k Y=-Jik (l-z).54) b) K/ipnjac0 i cilindar zglobno OSIOllj(!ili Kada su cilindar i klipnjaca zglobno vezani sa mehanickim sistemom (sI.4. ima vrednost kl=4.55) y(Z)=YmaxSlfl(n.7.F y.9. Cije je opste resenje: yet) = C1 cos(kz) +C2 sin(kz) Koriscenjem granicnih uslova yeO) =y(l) =0. Konstanta C2 nije odredjena.?.3.7. (4. tada se HC staticki predstavlja kao greda (sl.9. (4. ciji prvi koren. .342 Osnove uljne hidraulike (4.:::J 2 (n / /)2 1 ono omogucava izracunavanje kriticne sile leao: y .. medjutim. C2 0 i k = nn / I .7.56) z4 .7.4a) tada HC predstavija gredu sa slike 4.9.

() 4.9. Ako je ldipnjaca napravljena od cevi tada se za d uzima spoljasnji precnik Cd = d 2 )· .dt)71: / 64ako je klipnjaca napravljena od cevi spoljasnjeg precnika d2 i unutrasnjeg precnika d1 " Vee je receno da je v koeficijent sigurnosti Cija usvojena vrednost zavisi ododgovorncisti zadatka kojeg obavlja He..7.7.5.7.cija Ir Ir redukovana duzina 21 1/2 je vrednost data u tabell 4.2. (4.9.59) Slika 4.7. osim sile F.2. iIi 1min == (d.. deluje i moment M o ' ~F F tako da je karakteristicni moment koji opterecuje.7. RezimirajuCi izlozeno 12 prethodnog Odeljka moze se konstatovati da poredjenjem dobijenih resenja za kriticne sile izvijanja . AF t '. Ovom prilikon na HC. prema (4.59) vidi se da se kriticna sila moze napisati u jedinstvenom obliku: FK 2 7t E 1min =--2- (4..7.60) Sematski prikaz oslanjanja u kome je HC~a.eJtelli U slucaju da su cilindar i klipnjaea za ostale elemente veza:rii prirubnicama (s1.57) i (4.7.7.58 /1= 1 i koeficijent k kri ticna sila = 2nn / l F K iz koga se za dobija a) b) y 4n2Elmin = ---::--"-"".4.7..v=5 . (4. .61) I min je moment inercije povrSine klipnjace.55). minimalnog poprecnog preseka.. proizvoljni presek grede M = Mo .7..5b).9.v=3+4 .7. koji se odredjuje kao 1min = d 4 "n 164 kada je ceo poprecni presek ispunjen materijalom..5a) tada He predstavlja gredu obostrano ukljestenu (slA7. izbor koeficijentasigurnosti u funkciji karakteristicnog geometrijskog odnosa 4lr / d .7. tj..Fy. 2) 4Irld<50=:..OsnG've uljne hidraulike 343 d) KltjJl?!aca i a!indaruk!.49) je Tabela 4.2 (4..61) U izrazu (4..7. Koriseenjem granicnih uslova: I yeO) = y(l) = y'(O) = y'U) = 0 . Ovde ce se navesti jedna preporuka za. ito: 1) 41 r ld>50=:.9.6.9. Sa ovako odredjenom kriticnom silom maksimalna sila koja sme opterertiti ldipnjacu.y.53).W dobija se jednacina elasticne linije A10 y(z) = F(l-coskz).izrazi (4. Redukovane duzine HC Fmax = 7t 2 E I min vIr 2 (4. 'W~~..

1. Odrediti: a) precnik eilindra ako je radni pritisak p=5bar.7. Primenom izraza (4. kao i kineticku energiju fluidne struje. zanemariti. Naizmellicno kretanje radnog stoIa obezbedjuje razvodnik cija je hidraulicka karakteristika data na dijagramu sa sl.ce preko podloge 1 koja ima koeficijent trellja J. koji se obradjuje. takodje.1. moment inereije preseka je 1m in == (d~ -d:)re/64.-'''-'----''mm Ere2 . ako je llvp:::: 0. tom prilikom uzeti vrednost stepena sigurnosti v= 5. d) Kolika je brzina povratnog hoda ldipa? .l( iznosi d = 'V641 min!"J( = 69. zanemariti.8. Cije je resenje d 2 =93. = 0. Za klipnjacu napravljenu od eevi debljine 8.7mm.P. Problem 4-19..4-19b.i. b) Koliki je stepen korisnosti sistema? c) Kolika je radna zapremilla pumpe po jednom obrtu?. Sve lokalne otpore osim razvodnika i filtera.61) za maksimalno opterecenje klipnjace FmB]{ == / g(m+nU dobija se moment inereije povrsine 4/ 2v rg(m+mo) I . To kretanje izaziva HC (D=40mm. Do =20mm) (1"""/0 h. Masa platforme i klipa sa klipnjacom je /no == 1000leg.1 koji uzima u obzir i sile trenja dabija se precnik Idipa = 267. a) U toku radnog hoda savladava se sila rezanja R =3kN brzillom vp = IOem! s.D = 4/ g(m+mo) U slucaju da je klipnjaca napravljena od punog poprecnog preseka njen precni. Radni sto se kre.344 Osnove uljne hidraulike Problem 4-Jl.91 i u slucaju kada se vratilo pumpe okrece konstanUllID brojem obrta n=1450° Inl~.4 kg nalazi se predmet.3mm. Ukupnu silu trenja racunati kao 10% od sile tezine. ~.~ Odrediti snagu pumpe potrebnu za pogon UHS-a. b) precnik klipnjace ako je ona napravljena od punog preseka celika (E == 2· 1011 Pa) i ako je napravljena od cevi deljine zida 8 = 4mm. spoljasnjeg precnika d 2 i unutrasnjeg Slika PA-iS precnika d] =d2 -28. pre b) S abzirom da je eilindar ukljesten a klipnjaca slobadna to je redukovana duzina HC-a Ir = 2/. U jednom servisu HCse koristi kao auto-dizaliea koja treba da podigne do visine/=2m automobil mase m=1600kg. == . Promenu mase radnog pJ:"edmeta u toku obrade. Na radnom stolu rendisaljke mase 1110 = 419. tako da se za odredjivanje spoljasnjeg precnika dobija jednacina d~ -(d2 -28)4 -641 min In =0. RESENJE: a) 1z jednaCine ravnoteie sila koje deluju na klip i uvodjenjem faktora f= 1."J dvosmernog dejstva sa jednostrukom klipnjacom. mase In =600 kg.4l1lIl} .

6m/s u vodu pod visokim pritiskom i V 2 =1.2836. dok je maksimalni hod !cEpa.lbar. odredjuju se zapreminski protoci v\ =. H=lm. Sada septimenom Bermilijeve jednacine za povratni vod. dalje.l0 mm. p=865kg/m3 ..' i . od jednaCine ravnotde sila koje delujuna Idip .. V 1 =V P --=V 1 D 2 1C 4 d 2 1C 4 V • 2 =V 1C 2 2 d 1C -(D . IIp=0. kao sto je i dato u ovom primeru. o 1 234567 'VJ(l/min) Slika P.j) Pogonslci HC je ukljeilten na-p'. OSl1ove ulj'ne hidraulike 345 e) Odreditivremena radnog i povratnog hocla.54l / min i)/2 =. L=1.0.Pf =51842Pa . kao drugo.. Na osnovu brzil1e kretanja klipa postavljaju se jednaCine kontinuiteta: Slika P. .2 m/ s u povratnom vodu.1!.2m.2127. Izvrsiti proracun HC-a na izvijanje (v=3. E=HOllpa). i a potom.J ("'. 7.PZ (D' 2 -Do )-4' 1 Z IV? '>". Zane mariti sileviskoznog trenja i smatrati da su vremena ubrzanja i kocenja klipa ista.dnjoj prirubnici a klipnjaca je zglobno vezana. su: d'. m Tj=46.15bar..=0. za preseke 2-2 i 0-0.= pv.4-19b RE1ENfE: a) U slucajevima bda je poznato kretanje i opterecel1je izvrsnog organa. koji odgovara duzini preclmeta.-D )=V .. Ostale poznate velicirie. 5. A. koje dajukoeficijente trenja: Re.220bar.~yt-D. odredjlljeprotiv-pritisaku HC-u P2 =-pgH+PA2cr2-"*6.45 bar i /}P2 =0. PolazeCi.d <2320 -+ !C1 64 ~('-12) A1=0.1Q. ". tada se proracun URS-a upravo pocinje od izvrsnog organa. p4 0 2 4 2 iz kojih se. D 1C 2 1C F -R +~lg (l7l0 +l7l) = PI-4-.:. 1=2m.5. odredjuju brzine strujanja v1=1.Pf=O.P1 = 0.3 Pas.65 I! min pomocu kOj1h se 1Z dijagrama hiclraulicke karakteristike razvodnika dobijaju paclovi pritisaka 6.'. kao prvo." odredjuje se racini pritisak Pl = 33. tj. '=Re 1'] .4-19a . Nacrtati clijagram promene brzil1e klipa u toku jeclnog cildl)~. Prime nom Bernulijeve jednaCil1e za preseke 0-0 i 1-1 dobija se porast pritiska u pumpi: .8.

2 v· leao i duzine na kojima se obavljaju ova kretanja: (m+mo)v~ '] 21'.9W. a on je u povratnom hodu jednak r/I == v.714 cm /° .E Fmax 2 2 2 6277.P.346 Osnove uljne hidraulike .33cm/s . 1z zakona kretanja.03s Konacno.6N. h p == 521. Kako je shematski i prikazano na sLP. e) U toku ubrzanja (kocenja) kretanja klipa uradnom i povratnom hodu. . I !J. uz zanemarivanje sila viskoznog trenja.145 .pr~ b) I1s =57. Graficki prikaz kretaI~a klipa u radnom i povratnbm h6du dat je na sl.p= PI +pg Ii +!J. koji daje snagu pumpe p== !J.2 2F I Slika P. koriscenjem uslovax(tll) ==11) x(tll) =v p' x(t21 )==12 i X(t 21 ) == dobijaju se vremena ubrzanja pri radnom'ipovratnom hodu tIl v v.7 Lv S obzirom da je zadovoljen uslov Fmax > F=4kN .I) Za ukljesteni cilindar i zglobno vezanu klipnjacu redukovana duzina je Ir =0.PI +PA I "dT==33.5ms (m+mo)v. tako da se za brzinu povratnog hoda dobija v.lg(mo+m) ~=J. koja sa F x(t) == (m+'m ) o /2 F x(t):= Cm+'ino) t 2 (i=1. to u toku rada HC-a ne dolazi do izvijanja. su: t2 ::::t21 H22+123 =2/ 21 +(L-2/2)lv.. ~ 25.lg(mo.226bar v? . d) Kako se kolo pumpe okrece konstantnim brojem obrta to je protok kroz pumpu i dalje r/I .4-19c tl =tll +t12 H)3=2tll +(L-211)/vp =12.27mm 9. (D 2 . u kojima su radne sHe: F" ==R+J. (m+mo)v p 1'. ukupna vremena radnog i povratnog hod a.48<%. 12 Radni hod Povratni hod (m+l7lo )vp .4-19c. vaii jednaCina kretanja (m+mo)x== pocetnim uslovima xeD) == x(O) = daje zakone kretanja ° F.)n 14. 3 c) Radna zapremina pumpe je q == r~ / nllvp == 5. ] 1. vir 64·0.7 L tako da je maksimaIno dozvoljena sila n2 EImin n 3D.)=13.+m) .2). '21 p: 135.D.4-19a promena kretanja klipa ostvaruje se elektromagnetnim aktiviranjem razvodnika primenommikro-prekidaca.=9. . =V pD2 I(D 2 -D.9ms.06mm . uz koriscenje uslova zadatka tll =t13 i t21 =t23 .

v p2 i F2 " One ee.Pj2 =O. 13 =3m.uo == 1. 12 == 4 m. upravo.tim iedomibitiod~edjelle" . v2]} =596W. RE'SENJE" Za UHS prikazan na sl. ostale lokahle otpore i sUu trellja HC-a zallemariti. p=900kg!m3.k =0.m· H Slika P.Osnove uljne hidraulike 347 Problem 4~20.1 bar ). spojnog cevoyoda (d=10 nun.4-20 .53%~ Problem 4-21.55 bar) filtera (I':"Pj = 0.U+8C.Pj] = O. v = 1.5.4-21 stepen korisllosti je definisan izrazom d 2n l1fIS = (FlV p1 +F2v p2 )/(6. Kineticku energiju struje i silu viskozllOg trellja HC-a zallemariti.MPa i l1p == 85%.0.' m ! s. .4-21 IIp Da bi llfIS bilo odredjeno izrazom (a).= D k k Ie 1-. I] =1. ~ftN.85).5.28ml s llHs :::: 80.12 ·10-4 bar I (11 min)2). !Y. == 100kN i F2 brzinama vp1 == Semi s i v p2 ' Osim HC-a u UHS-u su ugradjelli: pumpa koja ima porast pritiska 6p == lO. pumpe (l1 p = 0. l=2m) uljno-hldraulickog razvodllika (I':"PP-A =f':. -E-':::-'-:::'-~-~'-~'-'€~~~~S:::f:::I+'<. koji imaju zapreminski stepell kOriSllosti l1v = 98 % i masa pokretnih delova m1 = 150 kg i' m2 == 200 kg.uo+C. <.d Odrediti sllagu pumpe i stepell kOriSllOsti UHS-a. V= 104 2 1 =4m. i povratnom hodu savladava se radlla sila F=12kN brzinom v p =4cm/s. Do == 20mm). Do:::: 80mm).47·10-4 m2 !s.2. u odnosu:riazadate velicine. U UHS-u llalaze se dva vertikaiIJa redno povezana HC-a istih dimenzija (D=160mm.5bar.u == 0. potrebno je joil pozllavati i velicine v]. C. C.:-"'--'1 ~p v' F I. Na klipnjaci HC-a pri radllom. 2 2 1 t J ' p=~ F+(D -DO)41I':"PPA+f':.pV]-4-)· (a) SlikaP. Kineticku i potencijalnu ellergiju fluidne struje. p=905kg!m3. UHSse sastoji od: HC-a dvosmernog dejstva sadvostrukom klipnjacom (D=60nun. Na HC-ima se savladavaju sile F.p == a )/2 (a == 8.k+A.5 m. 4 l5 ==1. Odrediti stepen korisllosti UHS-a.a+2)T vp { 41 .4bar) i razvodllik Cija je hldraulicka karakteristika data izrazom f':.P. filteri (!Y.Qstali poznati podaci su: d=25mm.PBR+I':"Pj+P(C. Ostale poznate veliCine su: H=lm. v=0.5m.PB-R = 0.

1z jednaCine kontinuiteta VI =Vp1 .? . D2 n ..5 -+ A =-=01225 ' .076 bar.94 bar P2. (i=1.578 m/ s => Re z = 394.1 -d-T = 91.45 -+ A] = 0.vl '" 0.75cm/s. odredjuje se brzina strujanja i koeficijent trenja v pl D 2 64 v = . (j=1.191m/s => Rc 3 =297.1 = ~P .701 bar . d 2n VI = Vi -4.PA.017 bar .t. Konacno.PA. kada je ree 0 jedn<. I iz jednaCine ravtoze sila Hel PZl 4 z '3 V2 PI.3) protoci izazvani kretanjem klipa . kao prvo.16225 i brzina kretanja klipa He 2 vpz =V 2 11 v (dl D)2 =37. Bernulijevih jednacina za preseke O-a i d-O . 1 llv d ' 1 Re 1 a potom i zapreminski protok V. D 2n [4+/5 v.P. 3 =0.Vp j .bija .2 dT= 55.p P .?:z se do.L\p/1 . Definitivno.55/ / min koji posredstvom hidraulicke karakteristike razvodnika daje pad pritiska u vodu P"A ~P1 = a· VIZ = 3. Do 2 .P1 . VPj=vpj-4-' ?? n Vpj =v p /D--D.3 -d-T = 1. z \ \ . v 3 =v z [I-11 v(n) =1. i protok V3 = 35. 1z jednaCine kontinuiteta za spojnu cev.9995 bar.~Vl =Vpl I llv . Karakteristieni pritisci u HC-ima odredjuju se iz.348 Osnove ulj'ne hidraulike U UHS-u se definisu protoci u spojnim cevima . duzine [3' izmedju HC-a V2 = V.0811 min koji daje u grani B-R razvodnika ~P2 '" a . .2) gde su vrednosti indeksa i i j prikazane na sl. i iz Bernulijeve jednaCineza preseke b-c = (D z -Do)n (P11-4--~ -m1g) = 55.235 bar .1 .)4' (j=1.( .4-21. odre9juje se iz jednaeine ravnoteie sila koje deluju na klip He:.) =209m/s => ReI =522.2. 11 +/2 v? PJ.8 -+ 11.2 =PZ. treca nepoznata velicina.2) i (zapreminski) gubici protoka u HC-ima ~Vj = Vj . sila F2 .2 + L\f. .1 +L\V1 =Vp2 /11v ' dobija se brzina u spojnoj cevi D z' Vz = v 1 .tCinama kontinuiteta.2 = L\p /2 + ~P2 + PA.2149.t. . iz jednacine V3 =V. = 61.V p] Cd) = 1.

P. odreditLsilu viskoznog trenja u HC~ima: Dobijeni rezultat komentarisati.: .0 V lL 10 ~ 1~ V (llmin) 20 25 30 • Slik~. ""--11 Slika P.d=16mm. V = 60 mm / s. kao i kineticku i potencijalnu energiju struje. 10 =2 in. =3 m. lljIs == 70. ( ' '5/3 = 2 m.0 0.83 %. Ostale poznate velicine su: d=16mm. p = 800kg / m 3.>* 0.~ 2. duzina klipova Ip = 100 mm i d~ina procepa izmedju klipnjace i cilindra 1=50mm.] = lkN .Osnove ui.m2g = 106. Za podizanje kontinualnog tereta. sve lokalne otpore osim "zadatih. a) ZanemarujuCi sileviskoznogtrenja na HCima odrediti snagu pumpnog agregata i stepen korisnosti sistema. Ukupna sila viskoznog trenja u HC-ima je F. Da bi se obezbedila sinhronizacija kretanja platforme u UHS-u su ugradjena cetiri redno povezana HC-a.-Do )4.. 2 '2 -.5 /.4-22b RESENJE: PonavljajuCipostUpke opisane primerima P. koja se krece brzinom vp = 4.Pf =O. D .4-23b.091kN . ' q e 2. dimenzija D=100mm i Do = 50mm. tezine G = 9 kN. iz izraza (a) dobija llHs = 74. F2 =P].5 1.ne hidraulike 349 D 2n 2 2 n . Kineticku i F . U. filtera (t.4~21 dobijase P = 3000.'~p =5cmJs. a . razvodnik cija je karakteristika -data na dijagramu. v p L":. Poznate velicine su: d o =20 mm. Problem 4-22.3W . klipova i klipnjaca je G = 10 kN.0 3 . Sada se. 1] == 3 m. Tom prilikom zanemariti sve lokalne otpore osim razvodnika i Jiltera.25 em/ s. b) Ako je veliCina zazora izmedju klipa i cilindra. Hidraulicka J. veoma jedn6stavno.4-22a Problem 4-23. Osim HC-a u UHS-u su ugradjeni: pumpa (T]p = 89%). koristi se hidraulicka platforma.. i gubitke 11 spojnim cevima. Ukupna tezina platforme. izrazenog silom F = 50 kN. i klipnjace i cilindra h = 2 !-lm.lbar) i venti! sigurnosti (kojije u toku normalnog rada platforme zatvoren).62 %. paralelno povezana. Odreditisnagu pumpe i stepen korisnosti UHS-a. I) = 2 m.2 CD . .0 /1 '\:~ ~ 1.5 "'.4~19ai P. .2 -4--P2. HC-a (D= 1OOmm iDa = 56 mm) koji sluze za sinfu6:cizaciju podizanja platforme na kojoj se savladava sila F = 7 kN brzino:ril. (/ poteneijalnu energiju stmje. zanemafiti.carakteristika razvodnika data je na dijagramu sa s1. U UHS-u nalaze se dva jednaka vertikalna.

iIi onog iz primera PA-21.0 o 10 20 30 40 50 p2 V (Umin) . sa kojom se dobija l1fIS = Fv p / P =72. Re z .5 bar.0988 . odnosno padovi pritiska usled trenja: "'i "'2 "'3= "'4 t'lPti=p·'A.5 . 2 n. v4=2v3(~)2=1.5 ~ "'" V.1085 0.2.--=-2-o:<.1l1 min i V4 = v"d. l4=2m. . G/I l3=3m..90 bar .0 f 0.0 V 0.4 = 2. posredstvolll kojih se dobijaju koeficijenti trenja (izraz(2. a iz jednaCine ravnoteze sila koje deluju na platformu D2n.35[1 min posrecJstvoll1 cJijagrama sa sl. d l =d4 ==do ' d 2 =d3 =d. / 4 = 47.jne hidraulike Iz=2.5m.=1.7 Re 4 =647.lildi·v7"12 . ponavljajuCi i ovde pomenute posmpke iz odgovarajuCih jednaCil1a kontinuiteta se dobijaju brzine strujanja: Vi =2V2C%)2 =2. 1. Karakteristicni protoci kroz razvodnik v't = vid.88 %.5 ~ 0.716m/S d koje daju Rejnoldsove brojeve: Rei =943.4-23b daju pacJove pritisaka L\PP_A = 3 bar t'lPb_R = 1.#~ <l 1.350 Osnove ul.1581 == 0.3 + t'lPt.6 Re 3 =404. D'2_D2 v3 =v P .42 bar. / 4 = 32..(i=1.3. = 0.l +t'lPt.953m/s . 1z Bernulijeve jednaCine za preseke 2-0 dobija se protiv-pritisak P2 = L\p B-R + t'lp j + t'lPt. 3 L\pj=0.5m/s o v2 =vpC~)2 =1. 11 p ·'.n.n. 2 .0678 . v=53·10.5 // 3.139»: = 0. Sada se iz Bemulijeve jedl1aCine za preseke 01 odredjuje potrebni porast pritiska u pumpi t'lp= Pi +t'lPP_A +t'lPt." 85 %.5 .P. Slika PA-23a DalcIe.6 m2 /s REfENJE: a) Postupak rdavanja ovog zadatka je slican sa postupkom izlozenim u primeru PA19a. s tom razlikom 3.2 =55. (a) F+G=2[Pi-4--P2 CD -Dohf] odredjuje se pritisak Pl = 51.4 .&~ ~ 2. p=900kg/m .0 // '2 2. odnosl1o snaga pumpe P=5488 W.4) . Slika PA-23b sto hiraulicki paralelna veza izmedju cilindara cini da se ovde radi 0 slozenom cevovodu.17 bar .=589.34m/s.3bar.

(i=l. brzinarna v p.lp InR I R 2 .5bar.J =:.500 kg i m2 ::: 400 kg. dimenzija Di I Do.1Q. 2. 99. b) Odrediti hidraulicke karakteristike pumpnog agregata.Osnove uljne hidraulike 351 1\1. F2 pI ~ 6. dok je He 3 horizontalan.F.4bar). pri cemu su: 2 a 1 =:. 3). 2 a2 =:.1 b) KoristeCi izraz (4~7.f:.2 izrnedju klipnjace i tela 'cilindra.14 N.i koriste se hidro- cilindri He. 2 pvn I Brojne vrednosti ovih sila su: 39.2. prigusnice i purnpni agregat (l1 p Fl 11 ::: 85%).J =:. 2pv'lf. njeno zanemarivanje opravdano. ajA]Ji + f\vp (i=l. I R2 -1 (2 InR I R 2 1).53 N i one daju ukupnu sHu viskoznog trer~a u HC-irna Fll =:. filteri (f:. Odrediti vrednosti tih prigusenja. Za istovrerneno savladavanje sila . 2) odredjuju se sile trenja izmedju klipa i cilindra i ~. i ! P2 ~~~~~.p=-aV 2 (a::: 9. 10.04 N i Fll . rnasa pokretnih delova m1 =.Pj2 =0. R.R2 =:. u ovorn slucaju. f:. =:. Ovi.j =:.4 bar/(l/rnin)2).1 + FT].~~ Stika P.2) =:. R 'If.P fl =O.4-24 a) Da bi se u radnorn hodll obavilo zeljeno ktetanje poitebno je podesiti prigusnice Pl i P2 na odgovarajuce padove pritisaka. 2(FT]. U odnosu na ostale sHe iz jednaCine (a) ova sila je nizeg reda veliCine te je zato. HC-i se nalaze u slozenorn UHS-u u korne su ugradjeni: razvodnici hidraulicke karakteristike f:.Pl = PJ . PI . He l i HC2 su vertikalni. 1'0 'If..P2 ' R = 2 D . 'i2 II'} -1 (2 in' I -1) '2 1'0 P2 ::: 1nrz I 1'0 F~. QR .22) F~. PrODlem 4-24. R + h .

352 Osnove uljne hidraulike c) Ako se pri prolaskl. D2 == 100mm. U hidraulickoj presi. D3 = 125mm.vp3)1 P ==71. D3 = 250mm). b) stepen korisnosti URS-a. preda okolini a 70% akumulise u rezervoaru. kao i 1cineticlm i potencijahm energiju strllje. leao izvrshi organ. Odrediti: a) radne karakteristi1ce prese (silu i brzinu presovanja).26 % .Sbar). i usled trenja zbog kratkih duzina cevnih deonica. D02 == 50mm. q = 150m 3/°. t:. DO} == 70mm.97 i TIp = 0. 2 . kroz razmenu toplote. osim na UHK. Poznavanjem ovog protoka dobija se Slika P.783bar. c) Na osnovu vrednosti stepena korisnosti UHS-a TIffs =(F.p = 114.p/J = O. odrediti koliCinu toplote koju treba odvesti ulju sa rashladnim sistemom koji se nalazi u sklopu rezervoara.9.65bar .l ulja kroz UHS 30% snage gubitaka.6bar . kao i kineticku i potencijalnu energiju struje. P = 27.4-25 i pad pritiska u razvodnilm t:. v p2 = lOcml s. t:. i c)brzinu povratnog hoda. sve Iokalne otpore osim na UHK. D2 = 130mm.p /2 = O. R ProD/em 4-25. Poznate veliCine su: D1 = 80mm.Pl == a r J2 == 3.ElVJE: a) t:.1111 min . F1 == 50kN.11 I min.225kW .16bar . 2 Ukupna sila viskoznog trenja HC-a je FTJ = 2 kN. U UHS-u prese nalazi se pumpa karakteristika 6p= 160bar. t:. =vp(D3 -D J )nI4+vpD]nI4==vpD 3 nI4 . v p3 =8cml s. F2 == 65kN. RES. F3 = 130kN . razvodnik sa kvadratnom hidrauliCkom karakteristikorn (a = 8. Tlvp = 0. U1cupna maim klipa i alata za presovanje je m=200kg. nalazi se HC koji radi boljeg vodjenja ima dva radna prostora CD1 = 100mm.409bar. n == 1450 o /min. RESENJE: I \ 1 a) Prema zadatim karakteristikama zUpCaste pumpe odredjuje se protok ~ = q /1 Tlvp = 21.Vp1 +F2vP2 +F.7 Q = 5477 W.P P2 ==5. 2 . DOl = 50mm. v p1 =5cml s.P P1 =21. Zanema- riti gubitke na lokalnim otporima. Zanemariti: trenje u cevima i HC-ima. b) V == 121. S obzirom da je zadato da se 70% ove toplote uljem dovodi u rezervoar to ce kolicina toplote koju treba odvesti rashladnim sistemom biti Q = 0. 2 2 . dok se iz jednacine kontinuiteta za radni prostor HC-a . odredjuje se ukupna snaga gubitaka UHS-a koja se pretvara u toplohl Q=M=(l-TlffS)P=7825W.S· 10-3 bar / (II min)2) i filteri (t:. V.

razvodnik sa kvadratnom hidraulickom karakteristikom (a =: 3. a zatim i pad pritiska u odgovarajucoj grani razvodnika I:1P2 =:: aT/22 =: 2. =: =0.2./(D32 -D2 )n=9. a) Dimenzionisati precnike di spojnih cevi (i=I. q n =: 1800 °/min.trenja. je v p =: 5 mm! s.~6 mml s. V2 =:: vpCD3 -D2 )n/4:::: 15.3.D ol =: 180 rom.05 % • . U UHS-u se koriste sIedece UHK: pump a (l:1p = 160 bar .4. a zatim se dobijaju proracu- nski precnici cevi di. filteri (l:1pII = 0. Da hi bio zadovoljen uslov za brzinu stnrjanja cevima v:::.86). 0-2 i 3-0. 2 2 .. P3 =I:1pz +I:1PIZ =:: 2.014bar.Masa kHpova i pokretnog dela alata za presovanje je m =: 650 kg.95. di. 1z jednacine konti- Duiteta za povratni vod odredjuje se protok . Problem 4-26. llv = 20 cm 3 /°.12.82mm/s. lY)p) Din 22n 22n _ = 86. 6pf2 0. i iznose: PI =: P2 =:: I:1P-I:1PI -l:1p113 = 155.391/ mm.Osnove uljne hidraulike 353 odredjuje brzina klipa. Na hidraulickoj presi brzina kretanja alata. Konacno. RESENJE a) Na osnovu zadatog kretanja izvdnog()tgana veoma jednostavno se odredjuju protoci T~ u cevnim deonicama i==l. pogonjenog HC-ima. D2 =: 200 mm. 2 m/ s..10:-:.0. Koliki je gubitak snage u prigusnom vodu? c) Odrediti silu presovanja.pr < di' Brojne vredn()sti· k6je se dobijaju ovim postupkom su: .62 bar . Kretanje klipova izaziva ulmpnusilu trenja FT] = 3 kN. U cevnim deonicama 0. dimenzija DI =: 250 mm. '3 == 6 m. v p :::: 7. iz jednaCine ravnoteZe sila koje deluju naldip dobija se sila presovanja 2 .3 1112 1 s. 2m! s potrebno je da se u odnosll na protacul1skiprecnik llsvoji prva veca standardna vrednost. tako da maksimalna brzina strujanja u njima bude v:::. Pri dimenzionisqnjucevi voditiracuna da su standardne dimenzije unutrasnjih precnika cevi: 7.pr II =: ~4r~ I vn .2.10-3 bar / (l / min)2). i kineticku i potencijalnu energiju struje zanemariti. IIp = 0. b) c) llfIs = Fv pi Cl:1pV. '2 ::::: 1 m. brzina presovanja. 4 i 5 zanemariti i glibitke usled . tj.34.16. prigusni ventil i ventil sigurnosti. a oni se dobijaju iz Bernulijevih jednacina za preseke 01. d) Koliki je stepen korisnosti UHS-a? Sve lokalne otpore.im3 . D3 D F=::PI-4-+ P2 C 3 -D j )/f-P3 C -D2)/f-mg-~ =7. b) Orediti hidraulicke karakteristike koje treba da ima prigusnica da bi se sa ugradjenom pumpom realizovalo zeljeno kretanje piese.915kN.8 bar. 3. mm. Za odredjivanje radne sile HC-a potrebno je poznavati i pritiske u radnom i protivpritisDom prostoru HC-a. p =: 900 kg. nepovratni ventil (6Pnv = 2 bar). osim u UHK. v =t2 . Ostale poznate velicine su: 'I = 5 m. Radi dobrog vodjenja alata pri presovanju koriste se tri HC-a. .22. tj. 2.28.514 bar.4 blar).4). 2 vp=::4V.

pr == 18. . TIl! = 0. /:.jednog koji pokrece kruznu testeru i drugog koji pokrece radni sto.P nv = 158bar. ? .731 I mm ~ d 4 .09 l/min 0 ~ d 3.4-19a i P. dobijen precnik cevi d 3 * =: 12 mm. c) Ponavljanjem slicnog postupka kao i u primerimaP.067bar .1 d) Tjl!S == 2 2 =: 1.581/ mi..4-21 dobijaju se karakteristicni pritisci u HC-irna PI=: 155.5mm => V2 . Fv pi (/:.P ·qnTlv ITjp) = 81.P3=: 0. P2 =: 154... /:.P3(D j -DO!)4.67rnrn => d 3*= 12I1LTJl => d 3 =: 22mm =: == V pD j 1C/4 2 14. =: V p D2 1CI 4 =: 9. ali moze da se koristi i za regulisanje broja obitaja HM-a.354 Osnove u!jne hidraulike Slika P. d 2 .2l1° .2 % . koji zadovoljava radnihod./4 .'p=(/:.pr d4 =: 16mm. a avo kretanje omogucava HC dimenzija D =: 80 mm i Do == 40 mm. V3 =vp (Dj-D o1 )1r.95.Pp = /:. Kameni biok koji se obradjuje.Tjv = 0.6241 I min .87 mm => d l == 22mm ./:. .n ~ dJ.. te pre rna tome i ovaj precnik treba da bude d 3 =: d l • b) )/5 == q nTjv - forI =: 0.4311mm =: =: 2 ' ~ dl =: 12mm . mase m1 =: 5000 kg.5W. Hidraulicka testera sluzi za secenje kamena. Tom prilikom testera ostvaruje silu rezanja R=120Npostavljenu pod uglom a == 20° U odnosu na vertikalu. Ovde treba napomenuti da je proracunorn. V4 2 7. Prolilem 4-27. ovo nije merodavna vrednost jer u povratnom hodu kroz OVil cev protice koliCina Ii.p .1.92).4-26 VI == vpCDI +2Di)1C / 4 == 33.6942bar. U stopu DHS-a koji pogoni kruznu testeru ugradjen je venti} V cija je prevashodna namena za start HM-a:.'Pnv+/:. Medjutirn.mg -F.pr =8. nalazi se na radnom stolu mase ln2 =: 1000 kg koji klizi preko podloge sa koeficijentom trenja !l = 0.'P p )Vs=166.734 bar . kada je potpuno otvoren.pr == lOmm => 12. Kruznu testeru precnika Dr == 2.5 m pokrece HM (q '" 0. DRS testere se sastoji od dva dela .722MN . lednacina ravnoteze sila za pokretne de love izvrsnih organa daje sHu presovanja D I 1C D2 'It 2 2 1t F=: Pl-4-+ 2pz -4-.

15 = 1.22 bar I (l / min)2.4-27 RESENJE: a) Dva dela UHS-a su naizgled nezavisni. b) Zbog promena parametara rezanja (dubina i posmak. Hidromotorom kroz koji protice V:. Koliki pad pritiska i protok treba da se ostvate na ventilu da bi se ovaj rdim rada realizovao? c) Deo UHS-a koji sluzi za pogon tadnog stoIa tteba da obezbedi brzinu radnog hoda vp :. 2 . Ostale poinate veliCine su: 1=9m. .Osnove uljne hidraulike 355 a) U slucaju kada se na testeri ostvaruje maksimalni broj obrtaja 11 = 300 °/min (a ventil V je zatvoren) odrediti snagu zupeaste pumpe (TiP] :.s m2 Is. i silu viskoznog trenja He-a. medutim.:: pA. . Zanemariti sve Ioka1ne otpore osim na UHK.81) potrebne za pogon radnog stoIa i pad pritiska na· prigusnici kojom se regulise brzina radnog hoda.4 Wi pad pritiska ilPHM = P IVTiH :.:: 1. 3 p=900kg/m .vd Iv ' V == . 10 = 2 m. Odrediti hidraulicke karakteristike pumpe (Tip2 = 0.:: 150Nm. ilpr = 0.:: 48.66 bar .5m. Brzinom strujanja·· kroz cevovod 4V / d 1t:. L=lm. = 3 m.:: qnlTiv:':: 63.-~) ilPt :.JT= 28592 Pa ( . '3 I. a sto se postiZe otvatanjem ventila V. i tom prilikom se dobija sn~ga PH = MilTCI30=4712.:: 2 mml s i da u povratnom hodll duzinu h=2m predje za t=30s. U ovom delu UHS-a ugradjen je razvodnik Ciji je koeficijent hidraulicke karakteristike a = 0. 14 = 1 m.5 bar. dok sila rezanja i dalje ostaje ista) potrebno je promeniti broj obrtaja na 11] :. d L/ Slika P. kiheticku i potencijalnu energijll struje. d = 30 mm. v=6·1O. d]:.----.83) koja je potrebna za pogon ovog dela UHS-a.:: 200 a/min.161 imin.savladava seobrtnimoment M== RDT 12:.489 ml S ostvaruje se laminarni rdim srujanja sa kojim je pad pritiska llsled trenja 2 I+L v A. oni sumedusobno povezani preko opterecenja izvrsnih organa koji sen~lazellnjill1a.:: 12 mm. '] = 2 m.:: 0.

AP3 = ar:... Vi i koje daju koeficijente trenja. . Na osnovu protoka ulja odreduju se padovi pritiska u razvodniku API:= aT~2 = 4. i razvodnik Cija je hidraulicka karakteristika data na dijagramu.495 m! s sa kojom se dobije koefieijent trenja laminamog strujanja A.158 bar . odnosilo padove pritisaka usled trenja Rei =-.ll/o.452 f! min.dT+p)cVdT) =48. V3 = V 4 = 6. Kroz grimu za regulisanje protoka protice Ti"v = Ti" '.111 ! min. dok kroz povratnli grann UHS-a tada protice V3 :. +mz)g+Rsinaj = 5777 N. > V to je za izbor pumpe 2 Ii. YIn = 0.5).APtS = 11.pV hl p1 = 6270. dok HC CD = lOOmm.48 II min. i pad pritiska na prigusnici /lp p = PI + AP12 . dobija se pad pritislea na ventilu /lpv Lv 0 Vv . = T/. ApT~ IYI p 2 =507. .. Konacno.22 ml s . sto za posledicu ima ugradnju regulacione grane 5 u kojoj je protok Vs = Vj .'s = 111 q ! YIv = 42.+J.356 Osnove uljne hidraulike Porast pritiska u pumpi je /lp= IlPHM +Ilp[ +t.5W .iPi:= pA. radnog 2 - stoIa v. Prj povratnom hodu zahteva se brzina kretanja V. iz Bernulijeve jednaCine za zatvoreno strujno kola. Vs := 2.446 bar. 2 I . '.05l! min ulja.Vs = 21. I -+ !.. HM (q = O.13 ml s . i := 64 Re. brzinom Vv = 0. 1d i2 n ( i=1.89 eml s.08l 1 min. v 2 =8. dole zbog konstantnosti sile rezanja pad pritiska IlPHM i dalje ostaje isti.67 em! s .. a) Odrediti radne parametre pumpe.2 e) Na HC-u se savladava radna sila F = -Reos<X. U toku radnog hoda radnom prostoru HC-a je potreban protok nlja 1/2 = v p D 2 n..95.j d2 (1=1.357 bar -+ p=. Do = 50mm) ima zadatak savladavanja sile F = 10 kN. = Ap-(Ilp[ + pA. 11v ~ 1) koji se okrece sa 11 == 400 °1 min ima zadatak savladavanja obrtnog momenta M = 75 Nm. Karakteristicni pritisei HC-a su Sada se iz odgovarajuCih Bernulijevih jednacina dobija porast pritiska u pumpi IIp= P1 + API +APn +AP12:= 16.2579. i b'~zine merodavan protok strujanja = 4V.: 14. b) U novom rezimu rada HM-a zbog promene broja obrtaja menja se protek i iznosi v.T/2 :.5) koje imaju brojne vrednosti V 1 :=: 2.' 4 = 0.548 bar. v = 0. . = h! t =6.< 2320 vid -+ A...2 = 409 Pa. . U UHS-u se nalaze clva redno povezana izvrsna organa HM i HC.9 W. S obzirom da je T/. tako da ce potrebna snaga pumpe biti P = t.Pl =49.L[Cn.: r)4 = vP (D 2 .603/1 min. = v. b) Koliki je stepen korisnosti UHS-a? \ 1 .. Ii v i 2 .D~) n 14 =0.67 em/ s koja daje protok ulja (D Dg) 1t 14= 15.80 bar.. Problem 4-28.

4-28b RESENJE' a) Ii' == 40 II min . IIp =0.Osnove uljne hidraulike 357 e) Cilindar i klipnjaca HC-a (E=2.0 c . Odrediti hidraulicke karakteristike pumpe i silu koja moze da se savladava na klipnjaci HC-a koja se krecebrzinom vp = lOem/s. F n:.:r::i~~b<}= _ 4. (0=41.9) i HC (D == 100 mm. P = 5881.98.85% . kao i silu viskoznog trenja HC-a. 14 =15m.5 ./' . Odrediti kriticnu silu izvijanja i stepen sigurnosti HC-a na izvijanje. Radni parametri purnpe su u novorn rezimu isti sa parametrima iz prethodnog dela problema.0 1. ~'p .. Kineticku i potencijalnu energiju struje. i~p == 70. a) U slucaju kada rade oba izvrsna organa a HM.5 1.1 Fk / F:= 15. v=5·1O. p=900kg/m3. DQ == 50 mm). sa b) Kada Se razvodnik koji upravija radom HC-a stavi u neutralni poloZaj i time zaustavi protok ulja kroz granu 2. llH =: 0.8.5 m2 Is. v p =85mm/s. 11 =5m.~ 10 20 30 40 50 V (//min) Slilca P. Fk == 158.IO-3 bar / (ll min22. U UHS-u nalaze se u paralelnojsprezi HM (q == 48 em 1°. Zanemariti sve lokalne otpore.5 W. sve lokalne otpore osim mi UHK i sHu viskoznog trenja HC-a zanemariti. sa kojima radi HM.seokrece sa n = 1000 °1 min i savIadava obrtni moment M == 100 Nm. odrediti moment i broj obrtaja. 13 = 10m. .Pf = 0. Za upravJjanje nidom izvrsnim organima koriste se dva ista razvodnika Ciji je koeficijent hidraulicke karakteristike a:= 1.4-28a SIika P. l1v =0.0 3.5 0. ~~-j .9 .0 0.5 bar.0 2.58 bar .Ostale poznate veliCine su: d = 20mm (za sve eevi).<-y /-<f~ V / / / / .2. 12 =15m.._. a maksimalna duzina izmedu oslonaca je I == 2m.1.97 kN .5 -- ! 3.r 2..96. f). Y HS =: Prop/em 4-29.. 3 • / b) c) llHs==(Fvp+Mm)/p:=67.. Is ==lOm. 101lpa) su za preostaIe delove sistema zglobno vezani. kineticku i poteneijalnu energiju struje.

16=lm. Obrtno kretanje se realii~je . '5=lm. Da bi se ostvarilo zeljeno .4-30 ProDlem 4-31.358 Osnove uljne hidraulike Ostale poznate veliCine su: d == 30 mm(za sve cevi). p==900kg/m 3 . 12=5m.0042 bar / (l / min)2.· q2 = 28. Pri poliranju alat se okrece sa brojemobrta n i translira brzinom v p savladavajuCi obrtni moment M i aksijahlU silu F.. Do2 ::::: 40 mm) koji savladavajti sHe .2 em3.995 bar .98. '0:::: 1m.9. ostvaruje se slozeno kretanje alatakoje sesastojiodobrtnog i translatornog kretanja.F. IZ == 1m. b) M =92. koja sluzi zafinu obradu unutrasnjeg zida cilindricnih cevi. v=5·10 . 11v == 0.83. 'lo==3m. 19=='lm. 'llHS = 65. Odrediti specificni protok HM2 da . l1 ""'5m. /:!"Ptl = Ibar. 13=2m. 13 == 10m. trenja na HC-ima. Da bi se izvdila sinhronizacija kretanja izvrSuih organa koriste se 'dva direktno spregnuta hidromotora ('llvl = 11v2 == 0. P = 28. /:!"P = 151. Koliki je broj obrtaja HM-a. Preko jednog krutog nosaca vrsi se prenos translatornog kretanja sa HC-a na HM i na alat za poliranje. 11 == 4m.4°/min .bi· se zadovoljila sinhronizacija kretanja.5bar. Na masini za poliranje. Zanemariti sve lokame otpore osim na UHK.8lkN. P = 9707 W. n =522.} ---' m -s- 2 RESENJE. Direktna veza HC-a se koristi zbog dobrog vodjenja illata. 4 5 m1 =80kg. /:!"Pt = 0.5 °/min. ProDlem 4·30. D2 :::: 80 mm. snaga pumpe i stepen korisnosti UHS-a? Koeficijent hidraulicke karakteristike razvodnika je a == 0.I2l! min .HM-om (q= 60 em3/0 .95) a translatorno sa dva direktno spojena HC~a (D = 60 mID. Do = 40 rum). l8=12m.29 Nm . F::::: 1I2. dok se direktna veza radnog i protiv-pritisnog prostora HC-a koristi za povecanje brzine translatornog kretanja alata. == 97 .5 bar. U UHS-u se nalaze dva vertikalna hidrocilindra (Dl == 100 mm.946 kW. -4 m 2 I s. .. 'llH ::: 0. SpecifiCni protok HMl je ql :::: 44. 14=lOm.2911 min. 1 =2m. n::::: 1942.17'=12m. kineticku i potencijalnu energiju struje i sHe viskoznog . 10 \1= 4 '. 'llp =0. == 80 kN i Fz =48 kN istom brzinom v p == 51iliil/4. DOl::::: 50 mm. Slika P. Fl F2 11Hl ='llH2 =0.85. RESENJE: a) V.93 %. amasa ovih pokretnih delova je m=lOOkg. 3 -5 . . /:!"Pf2 ==0. 1112 =60kg. 1 =10m. p==900kg/m. Ostale poznate velicine su: d = 20 mln(za sve cevi).o.95). 'llp =0.

4-31 kretanje u UHS-u su ugradjeni: pumpa (Ilp =120 bat.81). D 2 1C • 2 2 1C • q 11 VI == V2 -V3 ' L\V == VI -VH ' ilVvs == Vp -Vj . prigusni ventili PI i P2 i ventil sigurnosti Vs. II p == 0. U funkciji od izbora parametara poliranja (veliCine: 11. P2 i vs. redosledno: .Osnove uljne hidraulike . dok je pad pritiska na HM-u 8.1 otpore osim na UHK zanemariti.Pf{ ="Mro 1VH'ilH' pri cemu je ro = 111C 130 ugaona brzina. Sa protokom ulja VI pad pritiska na razvodniku je 6pR =aVj2. razvodnik ciji je koeficijent hidraulicke karakteristike a == 5. v p' M i F) potrebno je izvrsiti reglilisanje 'fada n[o/ min] M[Nm] F[N] Rezim vp[cm/s] UHS-a na ventilima PI. RESENJE: Protoci radnog fluida kroz HC-e i HM su: V2 ==V p .p/2 == 0. b.3 bar. Takodje zane mariti kineticku i potencijalnu energiju struje i trenje u UHS-u.4 .. Odrediti hidraulicke 900 b 15 170 65 parametre prigusnih ventic 20 70 1000 200 la i ventila sigurnosti i 1200 I' stepen korisnostiUHS-a za d 200 80 20 parametrepoliranja date u e 20 220 1200 80 tabeli PA-3tL Bve lokalne Tabela P . Vp == 251/ min. V3==v p CD -Do)"4 'VH=='ilv· Iz jednacina kontinuiteta za odgovarajuce racve u UHS-u dobijaju Se protoc! kroz ventile PI.~V/''l'/kY/% 359 PI. P2 i a 12.5 bar).5 140 60 800 vs. Karakteristicni . filteri (Ilp /1 == 0. fi3 VH~ P 2 Y yV2 t-V ~ t-Vvs ~ Slika P. PI YV2 <l=Vi Y~ VI =C> Vpt m DO .4-31.10-3 bar / (l/ min)2 .

140 11.579 2.7 119.31 15.7 119.4-31.pvs = 6.930 119.7 b c d e Tabela P.823 72.690 9.pj2' p\=P2+(mg+F)4/Dgn.6Pfl ' S obzirom da je snaga pumpe data (P = 6pVp / Tl p ) to sledi da je stepen korisnosti UHS-a TlHS = (Fv p + Mill) / P. 9.425 11. VI Rezim a c.08 % 15.360 Osnove uy'ne hidraulike pritisci u HC-ima odredjuju se iz Bernulijeve jednaCine za povratni vod.583 0.p .2 Na osnovu dobijenih rezultata proracuna sledi da je stepen korisnosti UHS-a mali.08 15.99 31.87 20.785 11.Vvs tlPPI 6P P2 /:.V lImin 0.08 15.7 119.448 2.876 88.2. Tr.PyS TlHs bar 15.220 9220 9220 37. a sto je posledica velikih prigusenja na regulacionim ventilima.349 77. Sada se iz odgovarajucih Bemulijevih jednacina dobijaju padovi pritisaka na prigusnim ventilima i ventilu sigumosti: /':"pPI = C. i iznose:' P2=/':"pR+/':"pH+6.P-(Pl + /':"pR + /':"pjl) .7 119.140 66. 6.930 88.575 13.448 1 185 C.75 \ \ I .03 33.azene proracunske vrednosti za zadatih pet rezima poliranja date suu tabeli P.4-31. /':"pP2 = /':"pH + Pj2 .93 26.816 31.103 23. odnosno iz jednacine ravnoteze sila zapokretni sklop.

angew. Candel S.chs. turbomachines. Hacocbl MocKBa. ArporrpoMI13.. jJlVb!em~ zadaci Gradjevi)'l~ka knjiga 1990.R. C. Hidrattlika . A.Ci"l1ojevic c.C. B.!J.. Caktrak S.. K. C. C.H. ASkovic R. U lWCOCHble ciJlaHu.ergy loss in the T-bran. 12. FUOpaBJllllW U CTPO:HH3..eT aJI.U'-IeClfUX coiipoiThuMeHllJ7. Cantrak..A.e des flu ides.H.. lOT. lliB:qrgIGIM. Paris. Masinski fakultet. 5. AJIhTllYJIb. Crnojevic.. Paris. Re. L 1984.C. 1981.aT" MocKEa. MarjanovitP. Beograd. ma.H.a llKOJIa. C. 11 gp. Beograd. 3Hepnm..Kavitacija .BH.. 13... 3.. Aerodinamiqlle.CEPAD. Dyn. 5IHbllnH. T 564"T 567. 11.0:..entale des flu ides. 'tle6aeBcKH.3. 15. Mecanique experim. 6.bHOII ZUOpaBJlllKe. Bellisek M.. )KHBOTOBCKHH. Kavitacija. Crnojevic. Crnojevic c. 17. i dr. B.Felt/la. ''Hldl'vcilimln'''u knjici "Hidraulilro t]. Math.5ipomeHKo. Mecaniqu. Ciipa60 /. 2. OMO. 13-19. ]J. 9. OMO. ZAMM Z. Beograd.!J.x. 7. ASkovic.II. A. 1987.r. 1990... Cmojevic.liUlf ilo zuopa6. C60PHUK 3aOa<(. Toulouse. aapOOW-laMllKa. MocKBa...amlque desfluides non visqueu.. 14. Ap3YMaRoB. Comolet R.C.(UIKe. Theoretical and experimental determinationcoefficients of en.fintlma~ stl'. n... Statique et dyn. 1982.A.. HBaROB. EYTaeB. Meclr:69(1988) 6.!J. 3.Gradjevinska klljiga. 4.. 10. Cal1trak S. E. 1989..lJ/ 8 MeciJiHblx zUOpaSJl.A.c.uu. 1978. Crnojevic C. 1990. OMO. Petkovic Z. vlocKBa.ecTBeHcKI. Pavlovic M.. KaJIMhIKOBa. Tome U. ABepllH. Turbulence et couchelimite.<I>.meumatilct! Ila ala/mill 54-85. Knen. Beograd 1986.. PmK. Cousteix J. TIOIIOB. Crnojevic c. BORDAS..aT.X:. 1989. Ka8uiTtaLl/.H. 1987.rn. A.. B.amique desfluides reels. OS/lOl'ihidraulike ipnel/Illtltike. MaIIIllHocTpoeHne.f"emjJIVNemi iz mehamke jllada sa iZ)lodlil1aiz teor[ie. Hidl'tltllilro.AWUlUHOaupouiTieJl. teoriia..H. 1987. MnHaeB.. iio . u lmjizi "Ridraulika . n. MASSON.!J. 3..razl'odmci .361 LITERATURA 1.. Kompreson. / . ilOP. Bnru. 1986. 1984. pp. MeTaJIJlypnm. Fluidl1a tehnika N°l.. Tome J. EOJIbllaKOE.Elektrohidraulika". 16. . Beograd. 1986. 8. MexaHlllfll JICllc)KociTtli U za3a. S.

23.aT. 37. KneB. Mecanismes oleo-hydrauliques.. New York. MocKBa. rpaOOBCKnH. 38.. 3HeproaToMII3p.HH. B. 1987. MocKBa. r.O.C.. Mehaute. Durst F.ocTpoeHIIe. Beograd. Zbliica zadataka iz mehamkefluida. l1p. IA. KHCeJIeB n. Ji:6yxqJa3l-lble LTteT. B. . TUopOOUllaMU1(a u {ueUJl006MeH i7pu fiapooopaaoBaHuu.afluKil Jlcuc)Kociflu. CI>eg5IeBCKIf0:.Hill. McGraw . Lj. HacocbI HHaCOCHble CTaHIJ. 19. Experimentsin Fluids 13. V.IiI..aIIIKona.PlenurriPress.MbcKBa.. 1980. MallHHocTpoeHIIe.. Sasie. Bm:o.lUlKa. W..1lU'teCKue .r. Problemes resolus de mecaniquedesjZuides. jed/'tominerlz[iJ'hh J'tlUjtllijO Jllllda. nlOpa6JlllKa. Lumbroso H.F.c. CnollIIH.1987. 1968. 24.Editionde l'Ecole polythnique de Montreal.Beograd.. 1983.. Faisandier I. Fluid dynamically caused cycle-to-cycle variations in piston-draven pipe expansion flows. R. I1BaHoB. MaIIlIIHoCTpoeHIIe.ASkovie.H. Florida. KOHCTaHTHHOB.C60PflUK 3aOa t t. M. 1986.. " 28. and Pelieira IC. M. 35.B.lVL.. 1986. Laboratories Miami. 27.E..MocKBa.MocKBa" 1987.a llKona.HaYKu. BbICma5I IIlKonu. MocKBa.E. 21... lO..O:YHqeBcKnll.eeB. 1975. 20. B. 1969. 22. New York.aT.. TUopoMcxaHL1Ka u ia306aR owwMLlKa .K. MocKBa. Dillamiku."Gradjevinska knjiga. Kapemru. Modern Developments in Gas Dynami~s.aT. 1962. 3HeprH5I.. Mehanikafluida. <pag.eJlbqIIK. 1988. Loh. ¢liJIillllIOB.51. NaucIia knjiga.P. KpHB'IemW. 1-10 (1992). Saljnikov. MocKBa.M. 1983.. HaCOCbl Ll HaCOCflble CtUllfl~lILli. . A.M coilpoiuU6. P. Krsmanovie.. JIeHHHrpag. MIIHaeB. 1970. Brighton. 1987. Fukui K. CTpeMaH.. 31.eB.r. IT. 1989. Bordas. fl. TUOpaB.O:e:i1~I. Circuits hydrauliques-une approcMinergetique. OCflOBbl Mex. I(rreB. 29. T.. . CTpollH3p. 3HeproH3gaT. ro.Duric. Paris. 40. 1986. Cupa6o 1HllK ilo xuCJpa6. Theory and problems offluid dynamics. Hajdin G.. 33.. TeXI-lLllleCKaR 'iuopoMeXaI-lLlKa.o. H.. 26. K. 1983..<P. qyraeB.1teflURM. JIoOaqeB. K.L. 36. Beograd. Gradjevinska knjiga.i l . r.Paris. 39. MexaflllK~ .11. 1991. 1969.3HeproaToMH3p. 25. An introduction. B. BOWrKYHcKHH" 51.r.M. L L 30. A. Cy.F. KYTenoB.el-lWl YeJleMemTt(L"'(..aT.JICUOKocLuutliaaa. Djordjevie V..DOrdevic...T. EM:o...362 Literatura 18. 1982. Bm:o. ITOlulu:jaHCKnll JI.n.. .M.A. weil/l0::mep'ieiflU'teCK02o 06pooY6oBaHLIJl. MOClma. TUOpa6.. Hughes. r.dwater wave~·. JIeHIIHrpag.'fpbill1:3p. Labonville R.. Schaums outline series.. A. 32.f. TuopoMexaHuKa.TuOpa6JlwCa.1tU leCKU.o. '.P. v.MaUluHbl.M. Bordas. to hydrodynaniicsan. 197L 34..

1980. Elcspertirlel'!tablo odredivallje ko¢cijenata lokalmlz otpom h'iwita Ilapmv(jemlz od cevmlz segmenata. Beograd. TaJIHeB. Protic. JIeHHHrpa.temal Fluid Flow... 1986... CYAocTpoemre.. 1978. 43. Z. MocKBa. 1O.o. 54.eeB. Obradovic N. Tuopoa3poMe---cm-lUKa. XVII JKTPM. 199146. JIerurnrpap. 1979.o.aT. 1O. Gand. TuopoMexaHUlca. 56. Patemoster C. Statika i kinematika. 57. He.B. MocKBa. Zadar. JIeHIDITpap. Gradjevinska knjiga.ecTBeHcKHH. Clarendon Press.M.: P/ehanika/lttida... Cyp.es desjlll. MOCKBa. Cy. Saljnikov V. 55. Fluid mechanicsfor hydraulic engineers. PelTier J.c. IIaBJIeHKo. CTpoHH3. JIeHImrpaA. In. MocKBa.ides.M. r. . Mecaniqll. Ct5opHUlC3aOa'-l Lio 2uopoaapoMexaHuKe MaliIHHocTpoeHlIe. 44. 1980. O. Pro tic. A. Paris.PaA. BORDAS. 48. AM¢HJIOX:Ii~Il. 363 Obradovic. Beograd. 52. 1988. CaMOIrJIOBR'l. 51. B.. 5LM..B.B. McGraw-Hill. 1980. 53. Rouse H. ¢e. RB. Sasic.. Cy. l.. AapOOUHa... New York. 47.. POlI<):J. Voronjec K. 1976. M&anique des fluides appliquee..o..MUKa 6eHL71wlJltJ.Smith. Oxford.J.. 42. 58. M.o. Beograd.R cyooczTipOlnTieJle~l. M. 1979. r.K. Gradevinska knjiga.o.N. 1979. 1982...movi tllrbol1laSlila. 45..c.. Ka6wTimiUJl. MaSinski fakultet.5IeBC:rrn:H. Z. 1977.. B-42. 1986. 49. 1969. . CaMo:i!llloBwI. K. <DaAAeeB.ocTpbelille.. OOLOBbl Mexm-lUKU JlCllOKOcUiu. Dover publications.uLl.H..o.. 3aoawluK UO 2LlopoMexaHuKe OJ1. Nedeljkovic M. TUOpaBJ1.. Edition Vyncke. 30noToB.. Boundery layer theory. reJ'feI1J"t4 teorija. MamI1HOCTpOeHHe. Schlichting H. 50. C. Ouziaux R.f!. ee. 1973. 1980.UKa. Pa6I1HOBII'I E.ProblemZ. Ward ..epa.uida. PUl1lpe i Fentilatod ..f.oc'TpoeHHe..occTpoeHHe. B.. 1989. Crnojevic. Beograd. BOHTKYHCKHH.o. B.literatura 41. HHTYCOB. Gradevinska knjiga.

"odna biblioteka Sribije. .6(075. izd.Biblioi. 363 str. 24 cm. 1998 (Beograd: Zavod za graficku tehniku Tehnolosko-metalurskog fakulteta).Beograd: Masinski fakultet Univerziteta. .] . ISBN 86-7083-317-4 621. Cvetlw Klasicna i uljna hidraulika / Cvetko Crnojevic. prikazi .Kategorizadja [J puiMRkadji Nal. Beograd 532/533 (075.(Edicija Mehanika fluida i hidraulicne masine) I Tiraz 500. . [361-363].IX.lTafija: str. .8) a) Hidraulika ID =: 65041932 \ \ .8) CRNOJEVIC.elF' . : graf.[1.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful