P. 1
Mehanika Fluida i Hidraulicne Masine Crnojevic

Mehanika Fluida i Hidraulicne Masine Crnojevic

|Views: 143|Likes:
Published by Hajrus Hott

More info:

Published by: Hajrus Hott on Jan 28, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/29/2013

pdf

text

original

Univerziteta u Beogradu Masinski fakultet

Edicija:

Mehanika fluid a i· Hidraulicne masine

Masil!1sid fakuilet Univerziteta UI Beogratch.n

Edicija:

Mehanika fluids i hidraulicne masine
@

Klasicna i uljna hidraulika. I izdanje, 1998. - ova Imjiga

Crnojevic C.
€&

Izabrcma poglavlja iz hidrodinamike. I izdanje, 1998.

Cantrak S.
~

Statika i kinematika fluida. II izdanje, 1998.

Saljnikov V.
®

Mehanika fluida = Teorrija i praksa. VI izdanje, 1998.

Cantrak S., Marjanovic P., Benisek M., Pavlovic M., CmojeviC C.
@I

Prirucnik za proracl.ln strujanja siisljivog flu ida. V izdanje, 1997.

Pavlovic D. M, Stefanovic Z.
<II

Tehnika merenja. I izdanje, 1996.

Benisek M., Nedeljkovic M., Kilibarda R., GerasimoviC D.
III

Dinamika jednodimenzijskih strujanja flu ida.

n izdanje, 1995.

Djordjevic V.
Iill

Pumpe i ventilaiori· problem!, resenja, teorija. I izdanje, 1992.

Protic Z. Nedeljkovic M.
Oktobarska Imgrada grada Beograda za najvrednije dostignuce 11 oblasti tehnickih nanka za 1992. godinu

Urednici edicije:
III !lI
flI

iD

Prof. Prof. Prof. Prof.

dr Zoran Protic dr VIadan Djordjevic, akademik SAND dr Miroslav Benisek dr Svetislav Cantrak

Kljucne reci:

mirovanje fluida,hidraulika, Uljlla hidraulika, jednodimenzijsko strujanje flnida, kolicina kretaoja, kavitacija

Sadri't{j Hidraulicki potpU110 hrapave cevi Hidraulicki hrapave cevi
2.1.5.1.5. 2.1.5.1.6.

III

135

136
136
139

Odredivanje koeficijenta trenja - Moody-ev dijabrram Odredivanje koeficijenta trenja iterativnim plltem Odredivanje koeficijenta trellja primenom racullara Koeficijellt trenja prj dozvucnom strujallju stisljivog fluida ..... . Odredivanje koeficijenta trenja pri neizotermskom strujanju Gubici na lokalnim otporima .................................................................. . ......................................... . Struktura strujanja u lokalnim otporima Gubitak energije na lokalnim otporima Uopstena Bordina formula Odredivanje koeficijellta Iokalnog otpora Mec111sobni uticaj lokalllih otpora Podela cevovoda ...... ;............................................... .. ............................................................................................ . ....................................................................... .

2.1.5.1.7.
2.1.5.1.8.

140

2.1.5.1.9.
2.1.5.2 2.1.5.2.l.
2.1.5.2.2.

141 142

2.1.5.2.3. 2.1.5.2.4. 2.1.5.2.5. 2.1.6.

142 142 145 146 148
152

2.1.7 ..
2.1.8. 2.1.9.

Ekvivalentni koeficijellti 9tpora cevne Jeonice Strujna mailiiw u cevovodu Sprezanje pumpi Hidraulicki proracun pros tog cevovoda povezivanjem grana .......................................... .. Karakteristike pumpe i ccvovocla, i sprega pump a - cevovod

153 153 154
155 156

2.1.10. 2.2.
2.2.1. 2.2.2. 2.2.3. 2.3.

158
158 Hidraulicka karakteristika prostog cevovoda sa rednim ....................................................................................... . ............................... ..

158
169 176
176
177

Merenje brzine primenom Prandtlove sonde Hidraulicki proracun sIozenih cevovoda

2.3.1.

......................................... ..

2.3.2.
2.4.

Hidraulicka karakteristika slozenog cevovoda sa hiclraulicki parale lnim granama ...................................................................................... .
K:avliiacnja ......................................................................................................... .

205
205

2.4.1. 2.4.2.
2.4.3.

Opste

0

kavitaciji

Hidrodinamicka kavitacija Kavitacijska erozija Kavitacija II pmnpama ................................................................................. .
otV@I."1e

206 209
213
i lIlagl.avlke .......... ..

2.4.4.
2.5.

Staciolllall"llll:lll isticalllja IkJl"O:Z male

2.5.1.
2.5.2.

Stacionarna isticallja kroz male Isticanje kroz naglavke

G"

Jre

............................................ ..

.............................................................................. .

218 ':18 220
226

2.6.

IV

Sam:ia/
Protok tecnosti kroz veliki otvor. Zapremina tecl10sti koja i~tekne kroz veliki otvor za VTeme l1jegovog otvarallja
KV3ziist:acioIDlllllrIDl3 isticauja IDlcsiisljivog fllunda

2.6.1. 2.7. 2.7.1. 2.7.2. 2.7.3.
3.

226 235 235 257 264

K.vazistaciollama isticallja teCl10sti pri punjel1ju iIi praZlljenju rezervoara razlicitih oblika ....................................................................... . K.vazistacionarno preticanje tecnosti u spojel1im sudovima Kvazistaciollarno isticanje pri tOlljellju iIi izranjanju sudova

lP'RlMENA ZAKONA 0 PROMENI KOLICINE KRETANJA
Zakon 0 promel1i koIiCine kretanja za geometrijski slozene strujlle prostore ................................................................................................. . Moment sila nastao promel1om kolicine kretanja Udarac mlaza u cvrstu pregradu ................... ..
271

3.1. 3.2. 3.3.
4.
4.1.

273 288

OSNOVE DUNE HI1IlRAUUKE
OSOmlID!3 razmatranja

nprimena lIJijne hidranllike

4.2. 4.3.
4.3.l.
4.3.1.1. 4.3.1.2.

Hidraulicki sistemi preo@sa 1mage OSI1@ve pll"OraCUln3 VRS

lednacine koje se koriste za stacionarni proracun rada UHS Bernulijeva jednaCina JednaCina kontinuiteta

4.3.1.3. 4.3.2. 4.3.2.1.
4.3.2.2.

J ednaCina kretanja
Opsta razmatranja

......................................................................................... . ................................................................................ . ........................................................................ .

Energetski bilans UHS

Promena temperature ulja Stepen lcorisllosti UHS
Razvodnid

4.3.2.3.
4.4.

............................................................................... .

Graficko prikaziv3Jrnjc uljno-l!1idll"anIicld.b komponcnata

4.5. 4.5.l.

Sila aktiviranja razvodnika Hidraulicke karakteristike razvodnika Preracunavanje hidraulicke karakteristike

4.5.2. 4.5.3.
4.6. 4.6.l.
4.6.2. 4.7. 4.7.1.

Pumpe i hiidromotolr'i
Pumpe Hidromotori

.............................................................................. ..

.................................................................................................................. ..

HiidJr'ocilindtJr'i ................................................................................................... ..

Brzinsko polje

11

hidrocilindru

4.7.2.

Polje pritiska 11 hidrocilindru

301 302 303 303 304 305 306 306 306 307 308 310 311 312 313 314 315 315 316 320 320 322
:.;,

Saddaj

V

4.7.3. 4.2.4. 4.7.5. 4.7.6. 4.7.6.l. 4.7.6.2. 4.7.7. 4.7.8.
4.7.9. 4.7.9.l. 4.7.9.2.

Faze kretanja Idipa Promeun hetne sHe hidrocilindra Siia trenja koja deluje na klip Strujanje kroz kruzne pro cepe Koncentrieni lcruzni procep Ekscel1tricni kruzni procep Dinamika hidrocilindra Hidraulicko kocenje kretanja Promeun He na izvijal1je ElasticuCl linija i kritieua sila izvijanja ................................................ . ................................ . Praktieni proraeuI1 hidrocilindra 11a izvijanje Literatura

323 324 325 329 329 332 333 336 340 340 343 361

VI

PREDGOVOR Polazni materijal-osnovu ove knjige cini dec koji je autor pisao u sklopu knjige Hidraulika-teonja, problemi, zadaci, autma S. Cantraka i C. Crnojevica, koja je bila u izdanju Gradjevinske knjige iz 1990. godine. Taj postojeCi telcst je preslldno uticao da koncepcija ove knjige uglavllom ostane ista kao i koncepcija kl1jige pretece, a to znaci da je posIe teorijskog uvoda neke oblasti dat odgovarajuCi broj primera. Prema tome, ova lmjiga istovremello predstavlja i lldzbenik iz dela teorije i zbirku resenih primera iz hidraulike i uljne hidraulike. VeCi deo rukopisa ove knjige bio je spreman za stampu jos 1993. godine, medjutim, sticajem razliCitih okolnosti stampanje ove kr~jige je odlozeno za neku drugu priliku. Ovo odlaganje mi je dalo dovoljno vremena, nadam se na racun poboljsanja kvaliteta, da se rukopis nakl1ad110 ddradi i dopuni sa novim poglavljima. U odnosu na pomenuto "prethodno" izdanje postojeCi teorijski delovi su uglavnom doradjeni, dok su neki potpuno preradjeni, a takodje su dodati i novi teorijski prilozi, a sa ciljem kompletiranja teorijskih znanja iz oblasti primenjene hidralllike. Odeljak 3. koji se odnosi na primenu zakona 0 promeni kolicine kretanja je pot-puno preradjen. Dodato je i novo poglavlje 4. Osnove uljne hidraulike, a sa namefOm da se OVOl11 knjigom, bar sto se primera tice, u potpunosti pokrije precJmet Hidraulika i pneumatika koji se slusa na trecoj godini studija Masinskog fakulteta u Beogradu. U sklopu lleke izlozene teorijske jedillice pojedine jednaCine i izrazi su zaokru.zeni a sa ciljem da se citoacu i vizueinim putel11 skrene pazllja 11a ono sto je vazno za pril11enu. " Treba napomenuti da je, izmecJju ostalog, autorov cilj bio da se da sto veCi broj primera, odnosllo problema, koji Sll u telcstu oznacelli sa problem iii P., a koji su dati posle oclgovarajuCih teorijskih osnova. Odabirdatih primera vrsen je taka da saddi spektar klasicnih primera iz oblasti mehanike fluicla, veti cleo originalnih zadataka koje je autor davao duzi niz godina 11a pismenim ispitima iz preeJmeta Hiclraulika i pneumatika i Mehanika fluida, kao ideo primera koji preclstavljaju stvarne illzcnjerske potrebe i problell1e. Pri izboru primera autor je nastojao da oni sto vernije odslikavaju realnu inzilljersku hidraulicku praksu. I pored toga, dat je i izvestau braj primera (zadaci radi zadataka) kojiill1aju veoma retku prill1enu, kao st-o su, 11a PI., slucajevi prisustva veceg broja medjusobno ne mesajuCih tecnosti u rezervoarima, iii neki primeri relativnog l11irovanja tecnosti, a Cija je svrha u korektnoj primeni teorijskih znanja na slozenim sillcajevima. Dati primeri II knjizi, a na osnovu dugogodisnjeg nastavl1o-pedagoskog iskustva, izlozeni Sll tako sto je jeclan broj primera i problema reSen detaljno, drugi je sa delil11icnim postupkom rd3vanja, dok je treCi clat samo sa zavrsnim fei3tnjem kako bi zainteresovani citaoci, kroz samostalan rad, l110gli da provere svoja stecena ZIlallJa. Ova knjiga je prvenstveno namenjena studentim<t masinskih fakulteta koji slusaju predmete: Hidraulika i pneul1latika, Hidromehanika i Mehanika fluida, iIi neki drugi precJll1et koji koristi znanja iz mehanike fluida, ali i inzinjerima i

Predgovor

VII

strucnjacima koji u svojoj praksi imaju potrebe za primenama mehanike fluida. S obzirom cia se teorijski cielovi, iii, pak,izvestan broj primera teorijskog karaktera, koji su dati u lrnjizi ugIavnom ocinose na iminjerski najceSee k6riseene oblasti mehanike fluida to znaci da se tim delovill1a sarno cielimicno pokrivaju potrebe predav<inja osnovnih Imrseva Mehanike fluid a, Hidromehanike i Hidraulike i pneumatike. Na kraju zelim c1a se zahvaiim sVcijoj supruzi Lji\jani koja je strp~jivo kompjuterski obradila i sioziia komplikovani tekst ove knjige i uradila veCinu slika. Zahvaljujem se dip. mas. inz. Nenadu Ivanovieu koji je uradio radnu verziju stika za odeljke 2.4-2.7. Zahvaljujem se kolegama i studentima koji su mi ukazali na stamparske greilke i nec1orecenosti u vee pomenutoj knjizi Hidral/lik:a koja mi je posluzila kao polazni materijal za nastajanje ove knjige. Posebnu zahvalnost dugujem recenzentima akademiku prof. dr. Vladanu Djordjevieu i prof. elf. Svetislavu Cantralru na datim sugestijama i savetima. Autom je potpuno jasno da su i pored ulozenog tnlda u toku pripreme, telmicke obrade i pregleda rukopisa lledorecenosti i stamparske greSke sastavni deo knjige. U tom smislu sve dobrOllamerne eita' ice ove knjige autor moli da ukazu na takva mesta. Svim korisnicima, a naroCito stlwentima, zelim uspdno elruzenje sa ovom knjigom, i nadam se ela ee njima za razumevanje llapisanog biti potrebllo mnogo manje vremena nego 8to je to meni bilo potrebno za pl'ipremu istog.
U Beogradu, 18. februara 1998.

Antol'

Z y .brzina strujanja .VIII SPISAK VAZNIjIH OZNAKA a A b c . broj obrtaja .81 m / s 2 ) .ugao.rad .ik .nap or.ubrzanje sile Zemljine tde (g = 9.precnik .koeficijent hidralllicke lcarakteristike cevovoda .maseni protok fluida . y.ugao.poluprecnik.duzina .ekvivalelltl1i koeficijent otpora cevne deonice .normala na povrsinu.koeficijent krlltosti opruge .sila .masa .hidraulicki precn.visina ..povrSina poprecnog preseka .teZina .vreme. sila reakcije .vremenski period. apsolutna temperatura .Dekartove koordinate .duzina. gasna konstanta. polama koordinata .zaprel11inski protok . ubrzanje . p p q r R Re T v v v w x. strujna energija po jedinici mase . koeficijent korekcije koliCine kretanja F g G h.sila pritiska.koordinata te:tista povrSine u odnosu na nivo slobodne povrsi tecnosti .modul elasticnosti .pritisak .Rejnoldsov broj .moment inercije povrsine . koeficijent korekcije kineticke energije .H 1 K I. temperatura .L m In n.zaprelIlll1a . snaga .specificni zapreminski protok .poluprecnik.duZina .

..koordillatni pravac Statisticki prika'l.ugaona brzina Indeksi a ..racva ...usis .srednja vrednost .zid .....koeficijent protoka ..gustina ..... K ...trenje ..ugaona koordinata.pad/porast pritiska t. koeficijent brzine .koeficijcnt trenja .. !J p cr 1.koeficijent lokalnog otpora - koeficijent adijabate A... kriticno stanje .. y. knjige: Stranica UCeSce teorije Primera Slika Tabela .venti! . apsolutna visilla hrapavosti .. sredllja vrednost .. .normalni napon ....manometar..stallje atmosfere c k m o P R S T u v w x.tangencijalni-viskozni napon ......pumpa.ih oZltaica IX o LlP ..debljina zida.5% 300 404 17 .teziste povrsine .pocetno stanJe . q> CO . klip . z. 363 38.Spiftlk I'tlzlli.krivina..

.

Kako pritisak predstavlja veoma znacajnu veliCinu stallja to ce se II ovom Odeljkll njegovom proucavanju posvetiti vise paznje.1. Pri proucavunju lnirovanja f1uida od posebnog illtLt'~sa su sledeCi pritisci: atmoJfor:J'k~ potpritiJ'aA.1.-I~1 . Ti !J.Potpriti.1. Na povrsinu M.p'/ M I_l_· postaje konstantan i naziva se pritiskom. POLJE PRITISKA. Da bi se definisao pritisak posmatrace se povrS A koja je u kontaktll sa f111idom. v-brzina translatornog kretanja i Ek = I11V 2 /2 -ldneticka ellergija translatornog kretanja mole kula.1 slike se uocava da pri malim povrsinama M OdllOS M / M ima neravnomerni karakter. PIf'R1l:isak Pritisak je jedTla od oSTlovmh ve/iana staTlja. pocevsi od jednog granicnog odnosa M = Mg fluid postaje neprekidna sredina a odnos f:.z. Pritisak fluida definise se i u kinetickoj teoriji gasova.A udari mole kula na povrsinu ~A.1. pritisak se moze defillisati kao skalarna prostorno-vremellska veliCina p == p(x.p i odbijaju se molekuli fluida. Medjutim.16. bilo da se f1uid nalazi u star~ll mirovanja ili kretanja. pritisak je odredjen izrazom: n 2 2 P =-mv =-nEk ' 3 3 pri cemu je n-broj molekula po jedillici Zapremllle. udaraju fl.. ___ _~ veliCina M / M graficki je b) a) prikazan na s1.. Tlatpritisak i apso/utnipritisak.1. ! usled promene koliCine kretanja.y. Ova povrs je u opstem slucaju zakrivljena.1a. 1z ovog rezultata lcoji daje kineticlca teorija gas ova sledi da je pritisak veliCina koja je posledica promene kolicine kretanja i proporcionalna je broju mole kula i njihovoj kinetickoj energiji tanslatornog lu-etanja. . Sa ove Slika 1. s1. i koja je jednaka odnosu normalne sHe liP i povrsine M na koju deluje ta sila: ~P--=--h-·m--(-M-/-M--)-=-dP-/-~. kao uostalom i na celokupnoj povrsini A.l. Merna jedinica za pritisak je Paskal [Pa]. odllosno tada se f1uid ne moze smatrati neprekidnom sredinom. Prema ovoj teoriji. a ako stmji tada se osim statickog mogu definisati totalni i dinamicki pritisak.1. tada se pritisak II njemu naziva staticki pritisak.1. Odnos ovih L. za jednoatomne gasove. Ako fluid miruje. Prema tome. a njen deo M je dovoljno mali i moze se smatrati ravnom povrSi. . m-masa molekula.1. I p deluju silom M.1. I M~Mg .t) koja predstavlja normalni napon u fluidu. Ta lleravnomernost je vezana za nedovoljni broj molekula koji udaraju u povrsinu M. MANOMETlU }L:Jl.1.fak i Tlatpritifak Stt re/ativllipritisci imere J'e U odTloslt lla stallje atlllOJfore.

1. j analizirace se njena ravnoteZa.2b. i menja se u veoma uskim grallicama. dok u laboratorijskim uslovima. iz koje sledi da je: PV.1. Njegova vredllost je promenljiva i zavisi od atmosferskih prilika.y. lvIanometri Atmosforskipritiso/c je pritisak okolnog vazduha. Ostvareni natpritisci u stisljivom i nestisljivol11 fluidu su razlicitog reda velicine.z) koji se nalazi u stanju mirovanja (s1.Ojierov3 jiedllllacBlIllaJI Posmatrace se fluid gustine p = p(x.1. za bilo koje stanje fluida.1.2 Ako je apsolutni pritisak u fluidu veti od atmosferskog (tacka B sa s1. Pri tomese postavlja pitanje: koje sile deluju na fluid u stanju mirovanja i kakav zakon promene pritiska one izazivaju? Da bi se nasao odgovor na ovo pitanje posmatrace se fluidni delic zapremine dV. Ovaj pritisak oznacava se sa PC! iIi Pb' a meri se u odnosti na apsolutnu nulu pritiska. meri se u odnosu na apsolutnu nulu pritiska. " Apsolutni pritisak. natpritisci su mnogo veci.2) tad a se razlika izmedju atmosferskog i apsolutnog pritiska naziva potpritirok. Ako je apsolutni pritisak u fluidu manji od atmosferskog (tach A sa s1.1. tako da se za odgovarajuce geografsko podrucje moze smatrati konstantnom veliCinom.z nske sile po jedinici mase F.2. dok za specijalne potrebe natpritisak u vazduhu moze da dostize vrednosti od par stotina bar-a.max =: Pa' mada se ovo stanje u realnim tehnickim uslovima tesko moze ostvariti. ogranicena povrsinom A. Tako na pr. Ovaj fluidni delic izlozen je dejstvu zapremi. kao stisljivog fluida. Kod vazduha.2) tada se razlika izmedju apsolutnog i atmosferskog pritiska naziva notpntiso/c. za specijalne namene. Ako je fluid u stanju potpritiska (tacka A)apsolutni pritisak je PA =: Pa .1. Kako se potpritisak meriod stanja atmosfere.PV ' dok se za fluid u stanju natpritiska (tacka B) apsolutni pritisak odredjuje kao PB = Pa + Pm' 1.1. 1. Kod nestisljivog fluida. OSI!Jl(DVIIll3 jedm!cin3 hidrostatike .vakummetra.2 Folje pritiska. x te zato na njega deluje aj . primenjenog u pneumatici.. mase dm =: pdV. ostvaruju se natpritisci do 15000 bar. industrijski natpritisci su 6-8 bar.2a).1.1. prikazan na sl. Atmosferski pritisak je obicno reda velicine oko 1000 mbar. Natpritisak se oznacava sa Pm' gde indeks m potice od naziva mernog instrumenta .1. to vazi Pv ~ Pa' Ova relacija istovremeno govori o maksimalnom potpritisku.manometra. u uljnoj hidraulici natpritisci za industrijske potrebe su do 700 bar.1. Slika 1. Iz te fluidne mase izdvojice se proizvoljna kontrolna zapremina V. Potpritisak se oznacava sa PV' gde indeks /l potice od mernog instrument a . 1.

2b). tada na povrsima preseka povrsine dA l deluju sile: -pdA] ipctA 1 koje su istog pravca i intenziteta.2) predstavlja skalarni oblik osnovne jednacine mirovanja fluid a koji se najceSce koristi za feSavanje prakticnih problema. sto znaGi da u unutrasnjosti zaprernine fluidnog delica dV nema povrsinskih sila. sl. pri cemu su· Fx.1.1) koja predstavlja osnovllil jednacinll mirovanja f1uida. t Iz jedllaCine ravnoteie sila koje delujulla kontrolnll zapreminu f111ida sledi jednakost: i v pFdV- f pdA=O.1. y i z. veze izmedll povrsinskog integrala dobija novi oblik: zapreminskog iv (pF . kao: Iv pFdV. Hid1l"osi:mticki z:mk@lIi rasp@dele pritisb. Fy i Fz komponente sile. sledi da mora biti zadovoljena jednakost pl. A koja posredstvom.1. vrednost gradijenta pritiska (grad p == Vp) i kada se ona skalarno pomnozi sa elementom duzine vektora polozaja dl -= dx T +dy J +dz k. u koordinatnom x. gde je z vertikalna koordinata. zapremine dV.1. komponente rezultujuce . dobra poznate. (1.Polje pritiska. Osim zapreminske sile na f1uidni delic deluje i povrsinska sila. iz koje se dalje dobija vektorska jednacina p-=F~=--gr--ad--p---I. U ovim sHama (-pdA! =-pdA! iiI) zn. ali suprotnog smera.1. I I \ (1.dl) . S obzirom da je elementarna sila pritiska ip -= .3). Na osnovu ove sHe nalazi se rezultujuca zapreminska sila koja de1uje na celokufmu zapreminu fluid a V. 1.grad p )dV r-I =0. lvlanometri 3 elementarna zapreminskasila Fdm-= pFdV.2c). dobija se skalarna jednaCina dp = (Vp. presece nekom ravni na dva dela (v. to ce lljella rezultujuca vredllost biti pdA.1. a s obzirom da je V proizvoljno izabrana zaprernina.grad p = 0. Ako se f1uidni delic. Identican zakljucak vazl i za celokupnu ullutraslljost kontrolne zapremine V. Odavde sledi da povrSinske sile deluju sarno na kOlltrolnoj povrsini A (v. s1. Kada se u vektorskoj jednaCini (1.dl) = (pF. Kada se ponovo spoje preseceni delovi f1uidnog delica sHe pritiska se uravnotezuju. i ona fizicki izrazava ravnoteiu zapreminskih i povrsinskih sila koje deluju na fluid u stanju rnirovanja. koja u razvijenom obliku glasi: Idp=p(Fxdx+Fydy+Fzdz)l. Ova jednacina se jos naziva i Ojlerovom jednacinom hidrostatike.1. sist~mu Pri mirovanju fluid a u poIju sHe Zernljine teze(sl.1) zamene vrednosti rezultujuce zapreminske sile po jedinici mase F = F/ + FyJ + ~l~.!-k minus potice od suprotnih smerova vektora sHe pritiska i orta spoljasnje llormale povrsine.2) I lednaGina (1.1.1. odnosno sila pritiska. Da bi ova jednacina bila zadovoljena.1.p dA .3. 1.

4

Polje pritiska. Manometri

zapreminske sile po. jedinici mase imaju vrednosti:
.
"

F." == 0, J<-; == 0

i

~ =

-g. Sa

ovim vrednostima sile Ojlerova jednaCina se znacajno pojednostavljuje i glasi : dp=--pgdz. (1.1.3) Ova jednaCina predstavlja diferencijalni obIik osnovnog zakona hidrostatike, primenjenog na polje zapreminske sile Zernljine tde i vaii kako za nestisljiv (p = const) tako i za stisljiv fluid (p:;c const). Ako se dalje posmatra rnirovanje nestisljivog £luida iz jednaCine (1.1.3) se dobija Slika 1.1.3
P + pgz == const ,

(1.1.4)

a sto predstavlja hldrostatickizakon raspodele pritiska. Iz ovog zakona sledi da se pritisak u nestisljivom £luidu, koji rniruje, lineamo menja sa dubinorn tecnosti. Pri mirovanju tecnosti nije prakticno da je koordinata z usmerena vertikaIno na vise (kao u izrazu (1.1.4», vee vertikaIno na niZe. DakIe, prakticno je uzeti da se rast koordinate z pokIapa sa porastom dubine tecnosti . Ako se jos koordinata z veze za nivo tecnosti u rezervoaru, hidrostaticki zakon raspodele pritiska dobija oblik

1P = Po +pgz I·
Konstanta integracije Po ima vrednost: Po = Pa ako je nivo tecnosti otvoren prerna atniosferi, Po = Pa - Pv ako iznad nivoa tecnosti vlada potpritisak Pv ' ili Po = Pa + Pm ako iznad nivoa tecnosti vlada natpritisak Pm'
1.1.4. bobaliske
~

(1.1.5)

eJk:viplilitiisne pmnrsJi.

Izobarske (ekvipritisne) povrsi su one povrsi na kojima je pritisak konstantan (p = const.). Ove povrsi su rayne ili krive, sto zavisi od polja zapreminskih sila. Ako se posrnatra mirovanje tecnosti tada Vail osnovna jednaCina hidrostatike (1.1.1) iz koje se zakljucuje da je rezultl1jl1Civektor zapreminskih sila F uvek norrnalan na izobarske povrsi (pF == grad p), a. sto je graficki prikazano na sL1. 1.4a. Prerna tome zapreminska sila F diktira oblik izobarske povrsi. Ako

~"'~-VV"'lc...,.1'

(It?

-..- ..... .... ---------.~~-

--

/?

CJ

b)

c)

e)

Slilm 1.1.4
tecnost miruje u polju sile Zemljine teze tad a na svaki £luidni delie deluje konstantna zapreminska sila if, odakle sledi da izobarske povrsi moraju biti rayne horizontalne povrsi. Ovaj zakljucak sledi i iz hid~ostatickogzakona raspodele pritiska (1.1.5). Nairne, ako se posmatra ravan na dubini z = canst., tada iz (1.1.5) sledi i da je p = const", odnosno da je izobarska povrs myna horizontalna povr!; (v.

Palje pritiska. 1vIanometri

5

s1. 1.1.4b). Ukoliko je zapreminska sila F i dalje konstantna, ali nagnuta pod llekim uglom Uodnosu na horizontahi, sto predstavlja slucaj relativnog mirovanja tecllosti pri translatornom kretanjll, izobarske povrsi i dalje ostajll raYne, ali nagnllte pod izvesnim uglom u odnosu na horizontaiu (v. sLl.1.4c). Ako zapreminska sila nije vise konstantna vee promellijiva, na pro neka je linearna funkcija od radijus vektora polozaja fluidnog deliea a sto odgovara relativnom rnirovanju tecnosti pri rotaciji (v. s1.1.1.4d), tada izobarske povrsi dobijaju zakrivljeni oblik (obrtnog paraboloida). Detaljnije 0 slucajevima re1ativllog mirovanja tecnosti pri translaciji i rotaciji biee reCi u poglavljima 1.7 i 1.8. U slucaju da se ne radi 0 mirovanju vee 0 kretallju tecnosti, na fluid deluju i dinarnicke sile, sto dovodi do znatnog uslozavanja polja pritiska. Tako na pI. aka se posmatra nivo povrsine vade reke iii mora sa sLl.l.4e, tad a je sasvim jasno da· je oblik povrsine vode, a samim time i polje pritiska, veoma slozello. Konstantnost pritiska na izobarskoj povrsi moze da se iskoristi i za prakticnu primenu. Tako na pI. ako se na izobarskoj povrsi uoce dye tacke A i B (v. sLl.1.4a) tada vaii p A = PB' Ova jednakost pritisaka se naziva jednaCina hidrostaticke ravlloteze koristi se za prakticllu primenu u mnogim oblastima hidrostatike. 1.:LS. Nivo slobodnc povdB. tecnosti Ako se posmatra polje pritiska u fluidu koji miruje u polju sHe Zemljine teze i u sklopu njega specijalna izobarska povrS na kojoj je pritisak jednak atmosferskom (p = Pa = canst.) tad a se ta izobara nazlj1a mvo slobodlle povr,fi tecnosti Ova izobarska povrs pri resavanju prakticnih primera moze da ima znacajnu ulogu, zato joj treba posvetiti posebnu painju. Na hidraulickim senlama ovaj nivo se oznacava sa trouglom (\7). Postoje tri karakteristicna slucaja poloiaja nivoa slobodne povrsi tecnosti, ito: jedan kada je rezervoar otvoren prema atmosferi i dva slucaja zatvorenih rezervoara. Ako je sud (A) o/voren prema atmo.sftn; tada je nlvo tecnosti istovremeno i slobodna povrJ: Ako je sud (B)

Slika 1.1.5.1 zatvoren,i aka iznad nivoa tecnosti u sudu vlada potpritisak PV ' tad a se moze zarnisliti da se iz suda B izvuce pijezomctarska cevCica i tame gde se nivo tecnosti u njoj zaustavi taj nivo predstavlja nivo slobodne pnv:si. Knko II SUdli vlada potpritiJ'tlk; to ce nivo slobodne povrfi biti i.rpod nivoa tecnosti II J'lIdu na rastojanju x. Ovo rastajanje odreduje se iz jednacine hidrostaticke ravnoteie postavljene za

6

Polj"e pritiska. Manometri

izobarsku ravan I-I: P a = Pa - P v +pgx, i iznosi x = Pv/pg .Ako u sudu (C) iznad mvoa tecnosti vlada ndtpnlisal<; to ce Jzivo slobodne jJovr.fi tealOsti bitiiznad 1l.ivoa tealOstl It Sltdtt i t6 na rastojanju y = Pm / pg. Ovo rastojanje. odredeno je iz jednaCine hidrostaticke ravnoteze postavljene za izobarsim ravan II-II, a koja glasi: Pa + Pm = Pa + pgy. Polje pritiska na proizvoljnoj dubini Z odredeno je izrazom (1.1.5) koji se svodi na oblik P = Pi + pgz, gde Pi predstavlja apsolutni pritisak na nivou tecnosti u rezervoaru (i==A, B, C). Prema tome, pritisci Pi imaju vrednosti: P A = Pa ' PB == Pa - Pv i Pc = Pa + Pm' Graficki prikaz polja pritiska (p == Pi + pgz) dat je na 81.1.1.4 i naziva se dijagram hidrostatickih pritisaka. U praksi je veoma cest slucaj da se u rezervoaru nalaze dye iii vise tecnosti koje se ne meilaju. Tada je veoma vazno uoCiti da J'Vak:oj tealOstipripada njm 71lVO slobodne povr.fi tecnosti Da bi se pokazalo kako se dolazi do polja pritiska po visini u slucaju da u rezervoaru postoje dye tecnosti, gustina PI i Pz koje se ne mesaju, posmatrace se rezervoar sa sl.1.1.5.2.Postavljanjem jednaCina hidrostatickih ravnoteza za ravni I-I iII-II, koje glase:
Pd + Pm = Pa + PIgx

Pa + Pm + P!ghl == Pa + P2g)l,

dobijaju se rastojanja; X == Pm/ PIg i y = Pm/ P2g+hIPJ / P2' koja definisu polozaje nivoa slobodnih povrsi tecnosti gustina PI i P2 (tacke N1 i N z na dijagramu sa s1. 1.1.5.2). U rezervoaru postoje sledeCi karakteristicni pritisci, ito: PA = Pa + Pm pritisak na nivou tecnosti u rezervoaru; PB == Pa + Pm + P!gh1 - pritisak na povrsi razdvajanja tecnosti, i Pc == Pa + Pm + P1gh1 + pzghz - pritisak na dno rezervoara. NanoseCi pritiske u tackama A, i C dobija se dijagrall1 pritisaka prikazan na s1.1.1.5.2. Na ovom dijagramu prava AB, koja predstavlja polje hidrostatickih pritisaka u tecnosti gustine PI' sece izobaru P = Pa u tacki Nl koja se nalazi na nivou s16b6dhe pbvrsi tecnosti gustine Pl' Na istinacin dobija se tacka N 2 na nivou slobodne povrsitecnosti gustine P2' U tacki B koja leZi na povrsi pJ)'gh z .._Slika 1.1.5.2 . razdvajanja tecnosti prave AB i Be se seku, jer imaju razlicite nagibe. U ovoj tacici promena nagiba pravih izazvana je promenom gustine tecnosti, odnosno promenom polja pritiska. Primenom opisanog postupka lako se moze nacrtati dijagram hidrostatickih pritisaka za proizvoljan broj tecnosti, u rezelvoaru, po visini rezervoara, koje se ne meilaju.

B:

~

i

_

11..1.6. Pasolov zak@IDl

U rezervoaru miruje nestisljiv fluid gustine p. Upocetnom stanju mirovanja u kontrolnoj zapremini rezervoara V polje pritiska je odredjeno poznavanjem

Polje pritiska. Manometri

7

pritiska PA U nekoj tacki rezervoara. Neka se tacka A nalazi na istoj izobarskoj povrSi kao i klip precnika d. Na osnoVll ovog pritiska i hidrostatickog zakona raspodele pritiska moze se odrediti pritisak u nekoj drugoj proizVoljno izabranoj tacki B, ion iznosi: PB = PA +pgz. Ova funkcija je na dijagramu pritisaka (s1.1.1.6) prikazana pravom linijoID. Dejstvom sHe F na klip Stvara se poremecaj pritiska t,p A := 4F / d 2rr. koji narusava pocetno polje pritis1ca u rezervoaru. U novom stanju mirovanja pritisci u posmatranim tackama ce biti: P~ :::: PA +/)"PA P; :::: PE +/)"PB = P~ +pgz+ /)"PA' 1z ovih jednaCina se dobija jednakost: Slika 1.1.6 /)"p:::: APA :::: APE == const. koja predstavlja Paskalov zakon koji glasi: porenlecaj pritiska izazvan u jednoj tacki nestisljivog fluid a podjednako se prenosi na sve tacke kontrohle zapremine u kojoj se fluid nalazi. Graficka interpretacija ovog zakona prikazana je na s1.1.1.6. sa linijom koja je paralelna pocetnom rasporedu pritisaka po VISllll kontrolne zapremine. Paskalov zakon ima veliku primenu kod static.kih hidraulickih masina (presa, dizalica i td.).
1.1.7. PJrOIl":B1CllJl.IDI c!e'vn JPlod jJlHt'iitildwm

Kada se u cevi iIi sudu precnika d nalazi fluid pod konstantnim pritiskam P (sl.1.1.7a) tada usled povecanog pritiska moze doCi do pucanja cevi. Dakle, kada je sud izlozen povecanim pritiscima namece se osnovno pitanje kolika je debljina zida cevi pri kojoj ce biti bezbedan rad. U odredjivanju ove debljine ogleda se i proracun cevi pod pritiskom. Da bi se odgovorilo na ovo pitanje posmatrace se preseci cevi sa poprecnim (sl.1.1.7b) i uzduznim opterecenjem (sl.1.1.7c). U aba slucaja merodavni proracunski presek je izlozensilamapritiska 1;. i istezanja F; :::: cr~, pri cemu je cr dozvoljeni napon istezanja cevi, dok indeks i oznacava poprecno (i=l) iii poduzno (i=2) opterecenje. Kako su ove dye sile u ravnotezi to se 1Z jednaCine ravnoteZc 1; :::: crAi dobijaju proracunske debljine zida cevi za poprecno (s1. 1. 1. 7b)

°

I

\

P4--::::crdniS1

d~

~

6)

=1f0'

pd

L

I

8
~I

i POdUZIlO opterecenje (81. 1.1. 7c)

cr

2cr 12razi za odredjivanje debljina

~

°
2

=-'.

pd

a)

b)

c)

Slika 1.1.7

8

Palje pritiska. lvfanametri

0 1 i O nazivaju se Mariotovirn forrnulama, i iz njih je oCigledno da vail relacija 2 2 :::: 201' odnosno da je 2 > OJ.Prema tome, za pr6racundebljine zida cevi pod pritisk0111 merodavn~l je debljina 02 :::: pd 120. Konacno, kao rezultat proracuna treba usvojiti debljinu zida cevi 0> 8 2 ,

°

°

.Problem 1.1-1. MeJr<ellRje priUska U-cevima

Na mernim rnestirna Ai B za pritisak prikljucen je diferencijalni manometar u B b) B obliku U-cevi u kome je nasuta a) rnanometarska tecnost gustine Pm (s1. A A tH P.Ll-l.a) iIi Pmj (s1. P.l.l-1b). Na ~ p p p p osnovu pokazivanja manometra h odrediti razliku pritisaka izmedu x tacaka A i B u sledeCim slucajevima: h a) ako je radni fluid voda gustine I p:::: 1000 kg / m 3 , b) ako je radni fluid vazduh gustine Slilm P.l.l-1 P :::: 1,2 kg 1m3 . Poznati podaci su: Pm:::: 13600kg 1 m3 ,h=lOQmm, H:::: 2m. c) Odrediti razliku pritisaka izmedu tacaka A i B ako se umesto klasicne U-cevi (s1. P.l.l-la) kao rnanometar koristi obrnuta U-cev (sl. P.1.1-1b).
RESENJE' XOda su u pilallju d/fereJ'lcflalni maJtometri sa tec77ostima, tada je llajboIje jednacinu hldrostaticKe ravnoteze pOJ'taviliza ekvipJitisnu ravall u mallometarsKoj tecllost! Koja se pOKlapa sa don;iin lllvoom razdva;all;a radl10g i mal1ometarJ'Kog jltttda. U razmatranom primem, to je ravan I-I. lednacina hidrostaticke ravnoteie, koja kaie da je PI :::: canst. bez obzira sa koje strane ravnoteZIlog Ilivoa se ovaj pritisak racuna, glasi
PA +pgx= PE + pg(H +x-h)+Pmgh.

Iz ove jednaCine dobija se trazena razlika pritisaka

I

/),p::::

PA

-

PB

::::

(Pm - p) gh+ pgH

I

(1.1.5)

Dobijeni izraz predstavlja opsti izraz za odredivanje razlike pritisaka, pomocu diferencijalnog rnanometra napunjenog tecnoscu. Za slucaj da SU prikljucci A i B na iSto01 nivou (H:::: 0), razlika pritisaka na manometru bi bila:

I/),P :::: (Pm - p)gh I
a) Za slucaj da je racIni fluid voda, a manometarski ziva, razlika pritisaka ce biti: /),p:::: 31980,6Pa. b) Za slucaj da je radni fluid vazduh, tad a ce razlika pritisaka biti /),p:::: 13364Pa. Medutirn, ako se proanalizira odnos gustina radnog i manornetarskogfluida, sledi da je Pm » p. Ovo vazi za slucajeve kadaje manometar:iJ'jlul1jm te('11OSCU (zivom, vodom, uljem, alkoholom itd.), a radllljlwdje f!azduhzliileKi mugigas; pa ,re gu.i'ti/la radnogjlutda ;/loze zal1emrmii u odnosu na gustinu manometarske tecnosti.

PoUe pritiska. Manometri

9

Ako se u navedenom primeru zanemari gustina vazduha, samo u clanu sa pokazivanjem manometra, tada se dobija: l'.J.p = 13365Pa.Ako bi, pak s druge strane, prikljucci manometra bili nu manjim visinskim razlikama. (do desetak metara), tada bi se Clan pgH mogao zanemariti. U tom slucaju razlika pritisaka bi mogla, krajnje pojednostavljeno, da se sracuna kao: b.p"" Pmgh = 13342Pa. 1z dobijenih brojnih vrednosti za razliku pritisaka vidi se opravdanost zanemarivanja gustine vazduha (gas a) u odnosu na gl.lstinu manometarske tecnosti. Kada se radi 0 veCim visinskim razlikama izmedu mernih prikljucaka tada se Clan pgH ne sme zane mariti. c) 1denticnim postnpkom kao u delovima zadatka pod a) i b) dobija se izmerena razlika pritiska:
b.p= PA
~

Ps = (p-Pm])gh+pgH .

Ovo resenje ukazuje da kod manometra sa okrenutom U-cevi gustina manometarske tecnosti mora biti manja od gustine radne tecnosti (Pm] < p).
Problem 1.1-2. Odrediti pokazivanje manometra spojenog sa rezervoarima A i B

sa s1. P.1.1-2. Dati su podaci: p] = lOOOkgl m3 , P2 =1200kg I m 3 , h] = 1m, h2 = 4m, h3 = 2m, h4 = 2m, Pm = 1000Pa, Pv = 2000Pa.

P3

= 800kg/ m ,

3

l?ESENJE' Pokazivanje manometra se nalazi iz jednaCine hidrostaticke ravnoteie postavljene za donji nivo razdvajanja fluida u manometru. Pri postavljanju jednacine hidrostaticke ravnoteze vazi da je na ekvipritisnoj A povdi manometra I-I, PI = canst, bez h2 obzira da Ii se pritisak racuna sa leve iii desne strane ravni I-I u manometru. Do yiltiska PJ do/azi se na taj naCiiz., J-ro se "h-ene" od najvifeg nivoa tecnosti i sabiraJi.t se svi hldrostatickipritircipo visini na /coje se "nazlazi': PrimenjujuCi opisano pravilo SIiIca P.1.1-2 za ravan I-I, jednaCina hidrostaticke ravnoteie glasi P a +Pm + Plgh 1 + P2gh2 = Pa - Pv + P3gh3 + P4gh4 + Pmgh . 1z ove jednaCine sledi
v p] P2 h = Pm + P +- h] +- I12 -P3 f13 Pmg Pm Pm Pm'
3

B

h

-

P4

Pm

!14

= 199 mm

Problem 1.1-3. U sistemu spojenih sudova nalaze se tri tecnosti gustina:

p] = 800 kg 1m , Pz = 900 kg I m 3 , P3 =1000Icg 1m3 • Odrediti: a) visinu pokazivanja manometra, i b) poloZaj nivoa slobodne povdi tecnosti gustine P2' mereno od

10

PoUe pritiska. Manometri

b

mvoa razdvajanja tecnosti gustina PI i P2' Poznate veliCine su: Pv = SOOPu, h = 1m, hl = 2m, li2 1m, h3 = 3m, Pm = 13600 kg/m 3 .
.R.eSENJE:

a)
H

Sli1<a P.1.l-3

b)

Problem 1.1-4. MikromaUllometJri sa l!Il:!llgl!lll!lltim piijezomd;allI"slldm cevckama U slucajevima kada je razlika pritiska koju treba meriti mala primenom klasicne U-cevi dobijarno veoma main merenu visinu h, potrebnu za primenu izraza (1.1.5), a sto direktno utice na tacnost me: enja. Naginjanjem manometara ovog tipa dobijaju se tzv. mikromanometri. Sa lljima se povecava tacnost merenja a sto omogucava merenje i malih razlika pritiska. Po pravilu ovi mikromanornetri se koriste za gas kao radni fluid i vodu iIi alkohol kao manometarski fluid. Primena ovih rnikrornanornetara data je kroz dva sledeca primera. a) NaCi veZll izmedju pokazivanja h i razlike pritisaka koju meri mikrornanornetar sa s1. P.1.1-4. Merni prildjucci mikromanometra A i B se naIaze na istoj visiri'i. b) Pijezometarska cevCica mikromanornetra savijena je u obliku kruznog isecka, poluprecnika R (s1. P.1.1-4b). U polozaju prikazanom na siici mikromanometar je neopterecen. Povrsina poprecnog preseka suda je A o ' a cevCice a. Kada se na mestirna A i B prikljuce pritisci A PA i PB (PA>PB)' tada ce B mikromanometar imati pokazivanje l. NaCi zavisnost raziike /1 .......--=--=-...,.... --"---_._--"" pritisaka od pokazivanja p rnikromanometra. Poznate b) a) velicine su: A o ' n, fa ,R, Pm' Slika P.I.l-4
-~--,--

L--'-~";"'-

RESE.NIE:

a) lednaCina hidrostaticke ravnoteZe manometra daje:
6.p= PA - PB = (Pm - p)ghsina .

b) Prime nom jednacina hidrostaticke ravnoteze i jednakosti zapremina, dobija se
,l R a 6.p:= P1 - P2:= pg ( lc ~vso+TI .
a

J

Druga dva manometra (2) i (3) medusobno su jednaka i imaju unutrasnji precnik cevi d. Kada se potpritisak u rezervoaru (I) (2) m (3) m poveca na Pv ' odrediti koliko je pokazivanje Pa manometra (1). pri c. 2-21 3-31 P2+pgx==P a -P v +pog(Ho -xI2)+P nr gx.1-5h). P. Tom prilikom. postavljene za nivo 0-0 Po = Po . P2 I OOOkg I m3.o mvoi manometarskih tecnosti u sva tfi manometra su isti.Pva + Pagho' 1 lznOSl: Ho = Pvo / pog· Kada se II vazdusnom prostoru rezervoara potpritisak poveca. 2-2 i 3-3 (vo sl. potrebno je ove manometre postaviti na Slika P. Manometri su postavljem tako da kada je potpritisak u rezervoaru P'. Poznate velicine su: Pvo' o"IW"ot U In '~p Pv ' d. Iz sistema hidrostatickih jednaCina ravnoteze. Nivo tecnosti u rezervoaru je konstaa) pp ntan.Pvo Problem 1. U rezervoaru se meri pritisak pomocu tri redno povezal1a manometra. koje iznosi: 2 2 Pv . bio isti.6 t I m3 ) i . Pl+pg(yI2+xI2)==P2+Pmgx. pokazivanje prvog manometra je y. Za odredivanje pokazivanja prvog manometra. Prvimanometar (1). koristi se jednaCina jednakosti zaprerrrina nestisljivih fluida: YD n/4 = xd n/4 iz koje sledi x = y(D I d)2. dobija se pokazivanje prvog manometra. D. Pm' p. Pm = 13.172 ix.emu su pritisci PI i P2 na gornjim povrsinama razdvajanja fluida fiktivno uvedem zbog lakseg pisanja jednacina hidrostaticke ravnoteie. sa Pvo na Pv' tada ce donji nivoi razdvajanja flllida u manometrima biti: 1-1. JednaCina jednakosti zapremina nestisIjivog flliida (jednaCina zapreminskog bilans a) veoma cesta se koristi u hidrostatici. eliminacijom nepoznatih PI.Polje pritiska.l. Izmedu rezervoara A i B nalaze se dva redno povezana manometra koji su postavljeni 11a razliCitim visinama. potrebno je postaviti jednaCine hidrostaticke ravnoteze za sledece ekvipritisne povrsi: 1-11 Pa=Pl+pmgy. lvianometri 11 Problem 1.1-5. iobicno predstavlja dopunsku jednacinu iz koje se dobijaju veze izmedu nekih duzina. a drug a dva je isto i iznosi x.1-6. u pocetnom trenlltkll. Za nalazenje dopunske veze izmedu nepoznatih velicina x i y.fE: Da bi niva tecnosti u sva tri 0'" b) manometfa. Po' RESEN.U-5 visinu Ho' Ova visina dobija se iz jednaCine hidrostaticke ravnoteze. jednim svojim krajem otvoren je prema atmosferi i ima unutrasnji precnik D. Na osnovu poznavallja vrednosti svih gustina tecnosti (Pl = 800kg 1m3 .

u kome se nalaze dye tecnosti koje se ne mesaju.1. H2 == 2m) odrediti razliku apsolutnih pritisaka izmedju prostora rezervoara A i B koji su ispunjeni vazduhom. P.PJH] + P2 H 2jg == 162650Pa. Kada u rezervoaru nema natpritiska vazduha iznad tecnosti gustine PI (Pm == 0) tada su u oba diferencijalna manometra nivol tecnosti na ravnoteznoj visinj 0-0.12 Polje pritiska.1-8 .1. RESENfE- PA . h2 == O. te se zato u prikljucnimvodovimaugraduju pojacavaCi pritiska. d. _RESENfE- Pm "" pga .1-8. Pm == 13600kg/ m 3 .1-7. z o :~]h Problem 1. SIika P. Za ovaj polozaj odrediti korelacioni izraz Pm"" Pm (H). h) == O. Uspostavljanjem strujanja kroz cev izmedu prikljucaka A iB ostvarice se pad pritiska f¥J.1. Usled dejstva natpritiska Pm nivoi tecnosti u rezervoaru i u manometrima zauzimaju polozaje prikazane na s1. H) "" 2m.Pigh + P2gh2 + Pmg( 1+ (~) l 2] Ii. Manometri merodavnih visina (11 == 1m. Manometar tada imapokazivanje h=100mm.Sm.l-6 ShIm P.1-7. PI' P2' Pm' hI' h2' a. do"" lOmm. Rezervoar R. Odrediti razliku pritiska koju meri diferencijailli manometaL.PB == Pm + PI' == [Pm (h) +h2)-p(h+h)). U pocetnom stanju mirovanja manometra klipovi u pOJacavaclma pritiska se nalaze na istom nivou. Poznatipodaci su: D=100mm d == 2Smm. spojen je sa dva redno povezana diferencijalna manometra razliCitih precnika d i D. D p H Slika P. D.gm. Poznate veliCine su : P. Ovaj pad pritiska je mali. Kada fluid gustine 3 P == 1000 kg / m miruje u cevi tada je ravnoteZui nivo manometra 0-0.l-7 Problem 1.1.

p J} pgh=625. Manometri 13 RESENJE: Da bi se mogla postaviti jednuCina hidrostaticke ravnoteZe rnanometra.l-I. U slucaju da je pretvarac istih c1ill1enzija (D / d 1).l-S. a nivo povecanja ili umanjenja pritiska zavisi od odnosa precnika pretvaraca Did. G. koji odgovara razlici pritisaka na diferencijalnom manometm bez pretvaraca pritisaka. Iz jednacina nivnotde sHa koje deluju na klipove pojacavaca D2T[ d 2 T[ (PI + pgy) -4. tada treba mnogo vise paznje posvetiti korektnoll1 pisanju ove jednacine. dobija se razEka pritisaka d 2 -do LCd) /:o.1-'9. Ali.P==(D) {Pm I . c1irektno spojen na merna mesta OIl ima pokazivanje ho ' Kako je ovo pokazivanje veliko to se a prikljucllim vodovima Ulanometra ugraduju pretvaraCi pritiska. D.. dobija se: h =ho(d/D). --D - . to ce sila pritiska bid jednaka proizvodu pritiska i povrsine Idipa. . Pm' ho' d. . te se iz tih razloga ovaj naGin pisanja jednaCine ne preporucuje. Kada je manometar prikazan na sl.) 6. te uvrStavanjem nadenih velicil1a: PI' .( d ) 2f D2 -1 . bez uvodenja medupritiska PI' i P2'.p)gh. 1 lznosl: X==2(d) h.1-9 Problem 1. P. PretvanlCi pritiska koriste se kada treba povecati iIi smanjiti ulazni pritisak.Polje pritiska.4Pa . RESENJE' KoristeCi metodologiju proracuna kao i u primeru P. moze se i direktno pisati. Postavljanjem jednacine hidrostaticke ravnoteie za ekvipritisnu povrsinu I-I . h Pm Stika P. d 2 re 1d n 2 " • I do 2 PI '+pgz == P2'+pg(z+2x-h)+ Pmgh .P2' ix.p = (Pm . dobijeni izraz za razliku pritisaka se svodi na poznati izraz (p'rell1a P.1. potrebno je odrediti pritiske PI' i P2 'iza pojacavaca pritiska.--.+ G == p'j 42 dobijaju se pritisci P'I = (PI + pgy)(D / d)2 +4G / d T[ Pomeranje klipa x je u direktnoj vezi sa pokazivanjem manometra 11. Jednacina hidrostaticke ravnoteie manometra za ekvipritislll1 povrsinu I-I.l.1. Odrediti pokazivanje manometra sa ugradenim pretvaracima pritiska.l-9. Kako je povri3ina klipa ravna i poklapa se sa izobarskom povrsi.1-Ut Kada se na prikljuccima zvonastog mikroll1anometra A i B spoje pritisci napajanja Pi i P2' tad a mikromanometar ima pokazivanje .l. Pr(lblem 1. Poznate veliCine sa: p. . a dobija se iz o Jednakosh zapremma: -4-X=2-4h.

Pl' Odtediti zavisnost razlike )ritisaka flp od ugla a koji definise poloiaj protiv-tega. p =1000kg/ m3 . p D3 = 200111m.l. dobija se razlika pritisaka flp= Pl . Poznati podaci su: Dl = 158mm. P. Na osnoVll ovog pokazivanja odrediti razlikupritisaka kojil meri mikromanometar. . manometarska tecnost ima sarno ulogu razdvajanja prostora koji su pod pritiskomgasa. Ovaj sistem je obrtan oko horizonta1ne ose O. P.I-ll Dobijeno resenje pokazuje da merena razlika pritiska ne zavisi od gustine manomefarske tecnosti. -- hidrostaticke ravnoteZe i jednakosti zapremina. B ---- RE'SENJE' Primenom jednaCina: ravnoteie sila.5Pa. D2 = 160111111. Na torusu.Pl :=: 8R Dd 2rc mgsina': Slika P. Prikljucenjem Slika P. Ova promena poloiaja manometra omogucava merenje razlike pritisaka flp = P2 .I-11b.1-11a).Jl. pricvrscen je protiv-teg mase m (s1. P = [(D2 / Dl)2 -l]pgH = 12. Prema tome.l.0 -v- H=50mm. _. Manometri jI>:.l-lO manometra mi ptitiske gasa Pl i P2 (P2 > Pl) torusna cev sa protiv-tegom zauzima novi ravnoteZri polozaj koji je prikazan na sl. U torusnom manometru precnika D i unutrasnjeg precnika cevi d na1azi se tecnost gustine p. Komentarisati ulogl1 manometarske tecnosti na tad manometra.1.14 Polje pritiska. L A D[ D2 flp(c/-) = P2 .-:U.P2 G Problem lL. . na rastojanju R.I.

1. Svako stanje gas a. vazdllh.4 0. Kako se neki stvarni gasovi.T). najceSce se koriste prvi i treCioblik jednacine stanja idealnog gasa (1. odreduju tri tennicke veliCine stanja..1) pri cemu su: V .- 0. p -gustina i T-apsolutna temperatura.2.2. m = pV ./alctor reablOg gasa._. Faktor realnog gasa se odreduje iz dijagrama sa s1. odnosno Z = Z(p.8~ ~ 1. na pI.2.2):. naziva se jednacinom .--.2.30_5 2 3 5 10 2030 50 p/PK Slika 1.1) predstavljaju jednu jednaCinll samo napisanu u razlicitim oblicima.15 :1. Ovaj dijagram je dat za I p= ZpRT I ~ ~d 8:§ 0. i naziva se .2 0. u uslovima veCih temperatura i nizih pritisaka mogu smatrati idealnim to se za njih jednacina stanja idealnog gas a moze pisati u jednom od sledeCih oblika: I pV = mRT -+ pv = RT -+ P = pRT I (1.2.. 1.5 TfT -O. koja glasi: 1 2· 3 P = I-bp (pRT-ap +abp-) . v = 1/ p .2. izmedu ove tri veliCine stanja._. pri cemu su a i b koeficijenti koji uzimaju u obzirrealnostgasa.rtanja. pa i idealnog.. ito: p-apsolutni pritisak.= \ 1 /' / ·--1. U pnellmatici.1 ). aodreduju se eksperimentalnim putem za svald gas.2.0 2 ~ . Jednostavniji . Faktor realnog gasa .20 MIROVANJE STISLJIVOG FLUIDA 1. ~ I 1. I-c-'. U praksi se jednaCine tipa Van-der Waalsove rede koriste. iii koeficijent kompresibilnosti. Svaka funkcionalna veza flp.1.1 2. R . p . Jedna od njih je i Van-der Waals-ova jednacina.1 0.1)=0. Izrazi (1.j "'L1 . Uticaj realnosti gasa posebno treba ~eti u obzir pri uslovima povecanog pritiska i snizene temperature. pod kojom se grubo receno podrazumeva primena vazduhapod pritiskom.specificna zapremina.gasna konstanta (koja za vazduh ima vrednost R=287 J/lcgK).. Za realne gasove postoji citav niz poluempirijskih jednaCina stanja.zapremina koju ispunjava gas.20.2.2. Jellin3cina stanja reaiulIJ)g gasa Svi gasovi su u sustini realni gasovi. -·---~k¢r 4 _ 11 proracuni izvode se pomocu 3 jednaCine stanja realnog gasa ~ 2 pV= ZmRT -+ u kojoj je koeficijent Z funkcija od pritiska i temperature.2. Jledmllcina sbll11lja ideain(]lg galla Pod idealim gasom podrazumeva se onaj gas kod koga se medjumolekularne sile mogll zanemariti.3 0.masa gasa.

50 0. dobija s. RE.e gustina vazduha: Cp. .16 Mirovanje stisljivogjluida redukovane uslove.2 . b) pri izentropskoj promeni stanja (n=K). oCitavaju se koeficijenti kompresibilnosti Z::= Z(p. U opstem slucaju ove promene su veoma slozene i pri inZenjerskoj primeni aproksimiraju se tzv. kadaje 11==1 pV=const. TITle =2 . V (iIi p) i T. Problem 1. i odnosa redukovanih veliCina.75D C.1.2 2 2.2.T). Ova jednaCina ima i dva specijalna oblika. Iz istih odnosa dobijaju. p/P=COl1st.l (1. pri sledecim usiovima: a) pi Pie =2.2.8 1.8 P kg/m 3 a 2 b 30 c 2. Ukoliko se iz nekog razloga promeni neka od ovih velicina ana za sobom povlaci promenui ostalih veliCina stanja.. 254. Ove promene opisuju se jednacinom koja se zovejednaCina pTomene stanja.2.2-1. IC pri cemu je 1C stepen izentrope (za vazduh je K =1. U uslovima mirovanja iii kvazistacionarnog kretanja gasa nema sile trenja pa se izentropa svodi na . koje je odredenovelicinama: Pk = 37.95 bar 75.65 Tabela 1. ito: a) pri izotermskoj promeni stanja (T = const). ZR Z P p TkPk 1 Ovako odredene veIiCine stanja date su u tabeli 1. u odnosu na kriticno termodinamicko stanje (odredeno velicinama Pk i Tk)' pod kojim se podrazumevaono stanje kod koga nastaje direktni prelaz iz gasovite u tecnu fazu bez prethodne pojave magle. T!7k =1. -0- pi pn = const. date iii formirane.7 693 110. Jedllll3CillJl3l pl"omellJle shmja Ako se u nekoj zapremini nalazi gas tada je njegovo termodinamicko stanje odredeno velicinama: p.74bar i tk ==-140.5 1132. se apsolutne vrednosti pritiska p == ~ Pie i temperature T == ~ ~C" Koriscenjem jednaCine stanja vazduha p p= ZRT = p::= ZpRT. lcadanema olcoliriom ni rada sile trenja pV == const.c) P =100 bar.b) pi Pie =30. Zadatak pod pi Pk TITle t - 1. . K ill razmene topJote sa P / P == const.3. Sa aspekta pneumatike interesantno je kriticno stanje· vazduha.2. politropskom promenom stanja koja se opisuje jednaCinom: l pV n ::= canst.2-1.2 100 DC -114.3 -8.KY)T.2) gde je n stepen politrope.4).65 2. Odrediti stanje vazduha kao realnog gasa. odredene odnosima pip kiT I TIC' sa dijagrama s1.4 57..8 D C.fENJE· Za redukovane usiove stanja vazduha.15 0.2-1. t=57.

a=400mm. D 2rr: . jednacinu politropske promene stanja za dva stanja gasa oznacena sa "I" i "2" dobija se operativno upotrebljivi oblik ove jednaCine : P1 / P111 Problem JL2-2. iIi P = Pa .2-2 RESENJE: Za pocetno i krajnje stanje ravnoteze vaie jednakosti sila: G= Po"" Pmo -4-' iz kojih se dobijaju natpritisci : 4G F+G = Pm !-44(F+G) D'71 . dobija se pomeranje klipa [ x= 1-( P + Pm a 11] 0) t( Pa + Pm! a=109. Pa =IOOOmbar. Odrediti za koliko ce se spustiti klip.1. = P2 / P2' n Stika P. koja pri elementarnom pomeranju za rastojanje dx daje rad BW =: Pdx= =: pAdx. ako je promena stanja: a) izotermska. bez trenja. na pr. U jednaCinama promene stanja sa P je oznacen opJ'o/utnipniisoic. Pmo = D2rr:' Pm] = D2rr: . napisane u oblilru (Pa + Pmo) dobija se pomeranje Idipa x= 2 D rr: _ 4 a- (Pa + Pm1) ~ 4 (a-x). Kako je ."nja pV = const. Rad 5:lllbijal!l.Pmo Pa + Pm! a=144mm. i c) nacrtati proces up-Vi T-S dijagramu . lC b) Izjednacine adijabatske promene stanja pV =const.2-3. Pm. b) adijabatski. ako vazduh menja stanje: a) izoterrru.5mm.ki. klip ce zauzeti novi ravnotezni polozaj.Mirovanje stisljivog fiuida 17 adijabatu. a) Iz jednaCine izotermske promene st. RESENJE' U proizvoljnom polozaju na klip deluje sila pritiska P = pA. Problem 1. koji se odreduje kao P = P a + Pm u slucaju natpritiska. napisane u obliku (Pa + Pmo)(D4 rr: a)lC 2 = (Pa + Pm1t D4 rr:(a-x) J 2 ]K . U pneumatskom cilindru moze da se krece. . Dati podaci su: D=IOOmm. klip teZine G= WON.Pv u slucaju potpritiska u zapremini gasa.ja gasa U pneumatskom cilindru se nalazi vazduh pod pritiskom PI' koji ispunjava zapreminu VI' Usled dejstva sile na ldip vazduh upneumatskom cilindru menja stanje i u novom ravnoteznom polozaju je podpritiskom P2' Odrediti rad sabijanja vazduha. Nakon dejstva sile F=500N. b) politropska. PrimenjujuCi..

v' pdV f 1 pri eemu je male minus posledica usvojene konvencije po kojoj je rad sabijanja kompresije negativan jer se u toku prQcesa troili.2.1.nst... n=1 dV w==-f PI vn Vn =_1_. pa se integraljenjem izraza (1..~1C . Kompresori su strujne masine koje sluze za poveeanje pritisne energije gasova.2.. c) Procesi sabijanja u p-V i T-S dijagramu prikazani su na s1.1I1 ... Osnovni razlog da se kompresori proub··~ju u sklopu ovog Odeljka. r'I 71~~/JO.1 V - ? \ . p .. 2 1 Izraz (1...18 Mirovanje stisljivog jluida element zapremine dV == Adx to ce obavljeni rad biti oW:= pdV . n -1 V n-1 p t ..... odnosno p:= Plfli IV. J dV PIVI . P.L2-3 1.3) dobija (1.2-3.. te ce prime nom izraza (1. Vrednost eksponenta n=l odgovara izotermi.:-jvanje stisljivog fluida jeste taj sto se osnovne veliCinestanja i rad kompresora dosta tacno mogu odrediti na asnovu kvazistacionamagproraeuna. 1 ) ~ n:~-=-------..2~3~1211}. KOMJ!l']['cslJiJri.2.4) b) Za politropsku promenu stanja (pV I1 = canst. ... pri cemu eksponent politrope uzima vrednosti l:s: n :S:oc.= P1VI In--V p' 2 1 VI P2 (1.. eime se obezbedjuje njihov transport iii spremnost da gas obavi neki koristan mehanicki rad.) promena pritiska je odredena izrazom p::= PI (VI I V)11 .3) W::= . Iz ovog izraza se dobija rad sabijanja vazduha: v (1.... Za primenu u pneumatici..3) rad sabijanja biti v. rotacioni i centrifugalni kompresori. r-. jer se u toku procesa dobija.. a vrednost n ::= k adijabati.~/ n=(l) j ~ \=K n>1C n=ro P2 =cC:. 4-------------~----~ +-------------------~ VI S Slika P....2...V ::= PIVI In -..2'~ n<lC '-..4.. .2. gde je radni fluid vazduh. fA' n>lC / ' " .. Ako se u njega uvrsti n =: K dobiee se adijabatski rad sabijanja..". S obzirom da su klipru kompresori interesantni za primenu u pneumatici toce u ovom Odeljku 0 njima biti vise reCi.. najceSce se koriste ldipru kompresori koji po pravilu za industrijske potrebe obezbedjuju pritiske od 6 do 8 bar.5) I PI I v. rv ::= - V.5) definise opsti (politropski) rad sabi: anja gasa..2.. U zavisnosti od naCina pretvaranja dovedene' energije u strujnu energiju razlikuju se klipru. dok je radsirenja· ekspaIJzije pozitivan. VLr(~)n-I_1Jl.2.PI~lr(1l)~~!-lJl. a) Za izotermsku promenu stanja T::= canst.. vazi pV == P1VI .2 . 2' /~.( . ').< 1C ~"" ~</ / P rconst.

U. Izmedjll cela klipa u spoljasnjoj mrtvoj tacki SMT i ventila postoji jedna mala zapremina Vc ' koja je iz konstruktivnih razloga llvek prisutna.1. Klllzni proces idealnog kompresora..4..2) entalpije i JiP.2.. Rad idealnog Jkompll"esora Pod idealnim kompresoram podrazumeva se onaj kompresor kad koga nema stetne zapremine (Ve == 0). S = canst i ql_2 11 == 0.. adnosno proces kompresije koji traje sve do otvaranja IV kada zapoclllJe izduvavanje leomprimovanog gasa.2.' ekspanzija.razmenjena koliCina toplote.unlltrasnja energija. == mcJ'i . Na osnovu izlozenog u P.2. U jednom trenutku sila potpritiska savladava silu opruge UV i on se otvara Cime zapoCinje proces usisavanja gasa.'/.1.1. Ovaj rad maze da se odredi primenam zakona 0 adrZanju energije .:. iIi po izentropi 1.2. po kame se razmenjena kaIiCina toplote trasi na promenll unutrasnje energije i obavljanje rada: Q12 ==U2 -U j +Yr.4. Pri radll kampresora veama je vaZno odrediti rad Slika 1. odnosno ekspanzija gasa. Kretanjem klipa od UMT ka SMT zapaCinje proces smanjenja zapremine i porasta pritiska. potreban za sabijanje vazduha. gde su S .4.Miravanje stisljivogfluida 1.4.211 sa n = le. PI 1.prvag zakona termadinamike. ~ Vdp pri cemu su: m-masa gasa. 3) kampresija i 4) patisldvanje. JPz Vdp ..2.2. i koja se naziva "stetna" zapremina..2.2.2. poIitropi 1-21 sa n <K iIi 1-2111 sa n > K.I2 ==mc p (T2 -T. .. 2) usisavanje. Pll"iindip ll"21da 19 N a s1.4..1. . koji traje sve do UMT' . UMT. Nastavljanjem leretanja od SMT lea UMT zapoCinje isti kruzrp proces koji se sastoji od cetiri faze ito: 1) ..2-3 sledi da ce tehnicki rad sabijanja gasa biti: v Slika 1.. Hi == mc p7J (i == 1. Kruzni proces idealnog kompresora II p-V dijagramu prikazan je na s1. Kompresija gasa koja se odvija izmedju pritisaka PI i P2 moze da bude po: izotermi 1-2. 1.)-f ~ 2 p2 .4..2 ==mcvO. . Pri kretanju klipa od SMT ka unutrasnjoj mrtvoj tacld UMT nastaje porast zapremine i smanjenje h pritiska.1..obavljeni tehnicki rad. usisnog i izduvnog ventila (UV i IV) i krivajnog mehanizma (KM) preko koga se kIipu saopstava dovedeni rad proizeden elektromotorom iIi motorom sa unutrasnjim sagorevanjem.1.. piikazan je jedan jecinostepeni klipni kompresor koji se sastoji od Idipa koji moze da se krece u cilindru. -7])+f pdV==H2 -HI +JiP...entropija i qI_2 11 . 12 == .

2.>-" va 3-4) odvija uz . Kruzni proces klipnog kompresora. Da hi rad sabijanja kompresora s v bio sto manji pozeljno je da se ekspanzija b) a) gasa odvija bez razmene koliCine toplote sa okoliIiom. 12 = -mcp(T~ -~) =- f h PI Vdp =---l P1V1 l(-) KP1 .20 1v1irovanje stWjivogfluida a) pri izotermskom procesu f/ .:. K. ~.4. koja zavisi od konstruktivnih karakteristika kompresora.4.2.3).4. = Ah . kao i relativna steina zapremina I> = Vc /Vh . 1..Q34 = 0..2.1.//(: postepenu promenu preonst zapremine.. Kod realnih kompresora definise se mdna zapremina Vi.SPz V dp PI predsta- vljen srafiranom povrsinom to jednoznacno sledi da je tehnicki rad izotermske kompresije najmanji.:. gde su A i h povrsina cilindra i hod klipa redosledno. fP2 . . Da bi se ostvario sto manji rad kompresora treba teziti i da je proces kompresije izotermski (kriva 1-2) a ne izentropski (kriva 1-2') Cime se u radu vrsi uSteda kojaje na p-V dijagramu predstavlja povrSinu 12'2. /1P1 n1] r Kako je u p-V dijagramu na s1. "1 l K T2 c) pri po Ii tropsko m procesu n P2 (n-l)ln] n T2 1'~12 =--lP1V.4. Slika 1. Visestepenii k@mpnsoJri Ponekad postoji potreba za obezvedjivanje vecih pri::lsaka gasa. Za razliku od idealnog p.--l) .4.'1."ai!ll stvarn@g komp1l"esoJt"3 Kod stvarnih kompresora prisutna je stetna zapremina VC' Njeno prisustvo znacajno menja izgled kruznog procesa u p-V i T-S dijagramu (s1. Ovakvi kompresori nazivaju se /llJb'/epem: . =n'PI P1 b) pri adijabatskom procesu (ql_2 I1 = 0) F~ . rad sabijanja gasa H~ .4. naroCito za potrebe transporta gas a gasovodima. TeOJrijski lI.-.2.12 = .3. tj.JJ=---lP1r~ (-::.--1) .lC-) -1 =---1 pF1 C-.2.K r P2 (K-1)/K . tj.12 = WT=consl = H~.min' a to je ujedno i teorijski najmanji rad sabijanja . 1.1.2. Wt12 . d·P=-P1 v:1 1 P2 . =eonst/ T 2 I) kompresora ovde se 2 / proces ekspanzije (kri. a sto moze dase ostvari uzastopnim sabijanjem gasa u vise cilindara.:.

i / Pl.1 K-l'=l I.1 -IJ= -~ ](-1 P V t[TC (K-l)/K 11.. Hi stepen.2.z == 1.2.z ) I pri cemu prvi indeks oznacava stanje: 1 .i i izentropska promena temperature gasa: T.2 =. .l.'Y4~I~ /1.[C Pl. == canst. Kruzni proces visestepenog klipnog kompresora. K" J K (K-l)IK -1].4. ./t'i:. == 7. . Ako se posmatra bilo koji stepen kOInpresora. tada moze da se definise stepen porasta pritiska ..../ 2.i TC (lC-l)llC . . 2. u radu dobija usteda u odnosu na jednostepeni kompresor koja je na p-V dijagramu prikazana srafiranom povrsinom. prikazan i u T-S dijagramu sa sL1.4c.. )(K-l)IK - T. Tehnicki rad bilo kog stepena kompresora je: ~.2..Mirovcmje siiSljivogjluida 21 Na sl..na izlazu iz stupnja.I)=---lPliVl' ( .pv . prikazano na p-V dijagramu sa sl.l..1.l.4.4.. Cime se prakticno priblizavamo izotermskoj kompresiji jednog jednostepenog kompresora koji bi imao isti stepen kompresije kao i visestepeni.4.2)1 = 0 to se.....i K [ pz I (lC-l)h: -l=---lPli~I[TC .na ulazu i 2 .4.=-mcp(T2i-7....=1 -1] ' .l P2 .i =. p =const 7' T l . na pr. cime se namece potreba za hladjenjem gas a izmedjn susednih stupnjeva.4b..:.2.ie til s> 1 1. ~/~~:~nst . . To medjuhladjenje je najbolje obaviti tako da temperatura gasa na ulazu u sledeCi srupanj bude 7.') (K-l)/K 1.1 0) P =p. 'T' - P2.1// 2 . . a drugi indeks oznacava posmatrani stnpanj kompresora. i(= 1.2.i ( P2. a njegovim posredstvom se nalazi ukupan tehnicki rad visestepenog kompresora W t = ±'W. = -~~~ '=1 t.i / PI'.'-/'. Kako se sabijanje u pojedinim stupnjevima vrsi bez razmene toplote (Ql..4 ~/ ~~:. Kruzni proces visestepenog kompresora je.. = 7.4a sematski je prikazan jedan visestepeni kompresor sa z cilindara.J.Y. a sto .1 1.1 / p/=const / p =const / s ----------~----~ b) V c) Slika 1. Ocigledno je iz ovih relacija da ce zbog porasta pritiska pri kompresiji gasn porasti temperatura.' ) .J- ~/ / ! / // 2. .stepen kompresije TC i = " 2 '.1 = 7.:. " K" Pl. z / ~~::-'< . takodje.

prikazanom na s1. = 'It! == . minimalan utrosak energije. P Q' P mo hi .i P2.SENJE.2-4 odrediti rad sabijanja i temperatum na kraju procesa izentropske kompresije. U podnozju jednog solitera izmerene su sledece velicine: Pa = lOOOmbar i '\ == 20 o e.7) dobija se veoma jednostavna veza izmedju pojedinacnog i ukupnog stepena sabijanja J ompresora 'It j == V. Poznate veliCine su: d. r ·. Silu trenja zanemariti.2-5. P. Jednostepeni klipni kompresor izotermski sabija m=lkg vazduha ad pocetnog stanja opisanog sa PI == Ibar i II = 20 0 C na P2 == 6bar. Tz == ~ (P2 / PI )(K-])/K = 489K. Poznavanjem stepena sabijanja pojedinacnih stupnjeva dobija se i ukupan stepen sabijanja kompresora 'It ==.2-6.Pin": . .1.2.2. Odrediti rad sabijanja vazduha i razmenjenu koliCinu toplote. == 11: z • (1. Za podatke iz zadatka P. koje je izazvano njenim dejstvom. Soliter je visole 100m. U pocetnom stanju ravnoteze klip pneumatskog amortizera.1..]2 == -213kJ. Odrediti stanje vazduha na vrhu I solitera.2kJ. == pl. tada klip ulazi u vazdusni prostor amortizera precnika D. nalazi se u pocetnom stal1ju ravnoteze.2-6. Problem 1..2-6 F(x) ==lc+(PQ r + Pmo ) D 2h-d 2 x JX d4 l Problem 1.J == 0.7) UzimajuCi u obzir relacije (1. tj. temperature i konstantnosti mase koja prolazi kroz sve stuplljeve (iii = canst ).2.ir--. RESENJE Q == 12 Wr. ako je promena stanja: a) izotermska. Problem 1..2-4.-L = p Z p]' 7tl11:2 .J~ 12 == -278...2. sa stepenol1l politrope 11=1. b) politropska. a vazduh menja stanje izotermski.Di RESENJE Slika P. h.i padovi pritisaka u hladnjacima mogu zanemariti. D. da vazi relacija == == PU+P J PI.'It "'11: I.6) i (1.2-7. =ifP:/p: Problem 1. i koristeci pretpostavku da se PZ.5 i c) adijabatska. RE..koriscena veul pJ--. c.22 Mirovanje stisljivogjluida pri cemu jei zbog konstantnosti usisne. NaCi korelacionu vezu izmedusile F i pomeranja klipa x.6) Na osnovu ovog rezultata zakljucuje se da se kod visestepenih kompresora optimalan rad. precnika d.' == TI'It • i=1 I (1. tj. dobija pri jednakim stepenima kompresije svih stnpnjeva.i ov~ / OP2. pod dejstvom opruge krutosti c i natpritiska vazduha Pmo' Kada na klip deluje 8ila F. ..1. .i+1 ' koja daje optimalne vrednosti stepena kompresije 11:] == 11:2 == .' PostavljajuCi uslov minimuma tehnickog rada dobija se veza izmedju pritisaka: PZ.

te integraljenjcm u granicamaza z koordinatu od 0 do H.R 7.2. ponavljajuCi postupak kao n-I ) u zadatku pod a) sledi P r-p= dp 1 ""n Pa2 R7. n-ll(Pa 1 r ] n -1 ==-gH.. = b) Politropska promena stanja odredena je odnosom P / pI! dobija promena gustine P == PI (p / P 1 ) 1/ Q canst.l£ Koriscenjem OJ Ie rove jednacine za fluid u polju sile Zemljine tde (1. sledi Pa J dp == -gH. 2 I 'I gH Temperatura na vrhu solitera je tl == t2 == 2oDe. dobija se: P - Pal PI P Jdp P al == R7.2.86 D e. Pal odakle se dobija promena pritiska sa visillom n -1 gH)n/Cn-ll Pa2 == Pa .Mirovai7je stisljivog jluida 23 RESEN. (-~::L/n-I)/n 2 I Pal (3) Uvrstavanjem brojnih vrednosti u izraze (2) i (3) dobija se: Pa . odnosno p = PIP/Pal' Uvrstavanjem gustine vazduha u jednacinu (1).2. .3). ( l . i koriscenjem jednaCine stanja (1. ~ 1.4 mbar. p (1) Pal a) Za slucaj izotermske promene stanja (T == canst).33 mbar.1.1) odreduje se temperatura '£ == T.== -gH . I n .388 mbar i to = 19.02°e. t2 = 988.4. n (2) Iz jednaCine politropske promene stanja i jednaCine stanja (1. vaZi pip == canst. c) Kod adijabatske promene stanjaje n=](=1. Standardna atmosfera Stanje standardne atmosfere opisujese na sledeCinaCin: a) Na Divou mora (z=O) temperatura i pritisak imaju vrednosti: fo:= 15°C i Po = 1013.az.-.1). odakle se 1 11 • Sada. b) U troposferi (0 s z S 11 Ian) temperatura vazduha se menja po linearnom zakonu t == to .385 mbar i = I8. pri cemu konstanta ima vrednost a=O. pa se iz izraza (2) i (3) dobija: Pa2 == 988.0065°C/m. Pa2 Pal odakle sledi Pa == Pa exp(--R"') =988.5. .

9) za granicu troposfere <z~~H=11km) dobijaju se veliCine stanja: t\ I = -56.-..1 km temperatura vazduha je konstantna i ima vrednost ts = -56..3) dobija se diferencijalnajednaCina dp==-pgdz 47.5 . definisani su standardni uslovi atmosfere (1919 god.az) .2. _ -56.:::. Ovi slojevi se nazivaju: troposfera (O:S: z:S: 11 km).. ----.2.33 mbar. narocito u avijaciji.2_9) Po 0 KoristeCi izraze (1..-----.-z) glaR . stratosfera (11 ~ z < 60 km). i zato sto se do ove visine ima oko 90% celokupne vazdusne mase Zemljine atmosfere. koji primenom jednacine stanja idealnog gas a daju gustinu vazduha Po == Pol R'Fa = 1.-------.:.Z::ff--+------i---""----iPI»..5°C_ Po jednaCini stanja ovoj promeni temperature odgovara promena gustine p P p(z) = RT == R(To .. Medutim. p = Po) do proizvoljnog stanja (z=z. Iz tog razloga ovom delu standardne atmosfere treba posvetiti vise painje. jer svakom kilometru porasta visine odgovara pad temperature za M == -6.:.3636 kg! m3 .24 Mirovanje stisljivogjluida c) U delu stratosfere 11 ~ z ~ 20.8) Po 0 F---------·-i---·---'. Pll == 22614 Pa i PIl == 0. ------Z U osnovnu jednaCinu hi2l1'o- => dp == p g dz aR l~/a-z ' [kmJ -2.-L_l .. Zamenom ovako odredenog zakona promene gustine statike (1.J------------ r koja nakon integraljenja u granicama od stanja na nivon mora (z=O. zbog potreba izvesnih proracuna.-------=".) koji u potpunosti odreduju stall/e slandardne atmosjere.-----32.2. odnosno Po = PHggh == 1013. jonosfera (60<z<750km) i egzosfera (z >750km)_ Za tehnicku primenu najinterasantnije su visine do 20km.0065°Clm.3 . jer se do tih visina obavljaju putnicki i vojni letovi aviona. p=p) daje zakon promene pritiska P a -=(l-y.8) i (1. pri cemu je brojna vrednost konstante a=0. a) Na nivott mora (z=0) usvojeno je da vladaju standardni uslovi za temperaturu to == 15°C i za pritisak h=760rnmHg.1. --.2. ( 1.=(l--. koje predstavljaju pocetne vrednosti standarc1ne atmosfere za stratosferu.5°C.-z)aR 1 p a . U realnoj atmosferi zbog strujanja vazduha i klimatskih prolnena velicine stanja P..SoC Z 20.2·-. piT su promen~jive i funkcije od vremena..S0C Primenom ovog zakona jednaCine stanja dohija se zakon promene gustine 15°C .5°C.az . sliIca 1. U Zemljinoj atmosferi postoje slojevi vazduha koji imaju razliCite karakteristike.226 kg! m3 • b) U troposferi temperatura vazduha se menja po linearnom zakonu t == to . (1.-7-':.------..

5.0539 Problem 1. .5 0.5 0.2. Problem 1.0539 0.1 km) temperatura vazduha Je konstantna i ima vrednost ts = tll = -56. velicine stanja vazduha 11 standardnoj atmosferi na visinama z = 1. z ~ 20.2.8-10) dobijaju se veliCine koje definisu stal1je standardne atll1osfere.5 0.2607 0.0740 0.8-10).752 kg I m 3 • b) Mont-Everest: t=-42.4285 10 -50 0.5 0. dye sa linearnom i jedna sa konstantnom raspodeloll1 temperature.2-10. z [km] t [0C] pi Po pi Po 0 15 1 1 1 8. Odrediti. dat je graficki prikaz promene temperature i pritiska u troposferi i stratosferi. (1. 15.SOC.5329 0. 8.1.0740 20 -56. 18.1187 0.9074 5 -17.3511 0. RESENfE: Fonnalnim uvrstavanjell1 zadatih visina 11 izraze (1. Sa ove slilee se vidi da u sttatosferi postoje jos tti oblasti. Ove velicine date su u sledecoj tabeli.5 0. p = 0.8869 0.2-9. s tom razlikom sto se izvesne konstante u njima menjaju.3366 15 -56. 5.51°C. I u ovim oblastima zaleoni promene pritislea i gustine imaju oblile izraza (1.2.10) Na sl.L= ex Pll Ptt 1It Rgrs cz-m] .25°C. p= 0.1187 18 -56. PonavljajuCi slican postupak kao i u dell! pod b) dobijajli se zakoni promene pritiska i gustine L=.Mirovanje stisljivogfluida 25 c) U lllZlm slojevima stratosfere (11 S.6007 8 -37 0.475 kg / m 3 . 20 kll1 redosledno.2.26 rnbar. Odrediti velicine stanja standardne atll10sfere na vrhovima planina Mon-Blan (4807m) i Mont-Everest (8848111).13 ll1bar. 10. p=314. RESENfE: a) Mon-Blan: t=-16. p=554.

:::: 900 kg/m3 i Pa == Ibar. d 0 2 24017Pa. Problem 1. P. i opruge krutosti c=20N/cm. P a' p. PrOblem 1.. Ako se natpritisak u levom dlindru poveca na Pmi == 0.. Hidraulicno-pneumatski sistem prikazan na s1.u hidraulicko-pneumatskom cilindru pomeri za z=50mm. RESENJE: Iz jednaCine ravnoteze sila koje ::PVQ .1. P. koji se krece u cilindru bez trenja.... Vazduh u deSllom hidrauIicko-pneumatskom cilindru menja stanje izotennski. .Pvo)-4. .5 bar. Poznate velieine su: G.. mogu se postaviti jednaCine: izoL::rmske promene stanja i ravnoteZe sila koje deluju na klip 2 J) n (-Pvi +pgh)-4-+ G + F ::::: O. a ldip . Usled dejstva sile F klip se spusta a pri tome vazduh menja stanje izotermski.3-1 Nakon dejstva sile F.3-2.PV1)-4. h. a 2a t opterecuju klip: (-Pvo + pgh)D n/4+G = 2 ° . Dati su podaci: D=200mm: d=lOOmm: do = 25 mm: a=200mm: h=lOOmm: p. osim zadatih velicina. odrediti silu koja moze da se savlada na klipnjaCi.. HIDRO-PNEUMO-STATU<A Pod hidro-pneumo-statikom podrazumevaju se spregnuti problemi istovremenog mirovallja stisljivog i nestisljivog fluida. RESENfE: Pocetno stanje ravnoteie.l.a = (Pa ..3-2. U des nom dlindru nalazi se klip teiine G=15N. Odrediti silu kojom treba vuCi klip da bi se vazdusni prostor duplo povecao.2a Slilca P. D.. iz koje se dobija: l' = (Pa . u vazdusnom prostoru levog cilindra vlada natpritisak Pmo = lbai . koji ddi ldip u ravnotezi Pvu = 4G I D 2n+ pgh.3. Na pocetku.3-1 potpritisak vazduha ddi ldip u ravnotezi.. U polozaju prikazanom na s1.pvo)dn / 8.1.26 Jl. odredeno je jos i sa natpritiskom ispod klipa Poi visinskom razlikom izmedu nivoa ho ' Iz jednaCine ravnoteie sila koje deluju na klip d n 2 2 'It po--=G+e(b-a)+PmJd -do )4 4 odreduje se natpritisak 2 4 d 2 _d0 PO =-2-[G+c(b-a)]+Pm 2 d 1T.-lL111111111111111111111111 'h ~G +' odreduje se pocetna vrednost potpritiska. a. Cija je duzina u neopterecenom stanju b=250rnm.3-1. sastoji se ad dva cilindra Ciji su teeni i vazdusni prostori spojeni. D 2n D:n (Pa ..

U tecnosti gustine PI nalazi se cilindar u kame moie da se krece ldip. Za ovaj polozaj sistema mogu se postaviti sledece jednaCine: hidrostaticke ravnotde za izobarslru ravan II-II Pml +pg(ho-x-Y)==PI' izoterrnske promene stanja i jednakosti zapremina D rr.3-3.. postavljene za izobarsku ravan I-I: ho =(p o -P mo )/pg==1587.d - 2 4 rr. Na haju.d o )7i == 228. Hidropneumostatika 27 b) Slika P. odrediti za koliko ce se klip pomeriti. Vazduh u cilindru menja stanje izotermski. + pgh(l +~: )Po} ~ 0 Pi" +lpa . y.I == +100839 Pa i P]. iz jednacine ravnoteze sila koje deluju na klip. a drugim delom il tecnosti gustine P2' Kada se nivo tecnosti gustine PI dopunsld poveca za x=200mm. dobija se kvadratna jednacina JPl~[P"l + pgho ~ pgz(l + ~:) Jr. P. Po=Pm +pgho ' odreduje visinska razlika o . dobija se trazena sila F == PI r d2 l d re 4-[ G+c(b . Problem 1.3-2b. Nakon povecanja natpritiska sa Pm na Pm .3-2 dole se iz jednacine hidrostaticlee ravnoteze. Klip se jednim delom nalazi u tecnosti gustinep]. .l. OCigledno je da je reSenje kvadratne jednacine p] == 100839 Pa.6mm.1.2 = -63200 Pa. nepoznatih rastojanja x i y.Pm! -pgho + pg(h+z)(l+l)2) Cija Sil resenja PI.a +z) + P 2 ml (d . hidraulicko-pneumatski sistem zauo ! zimace polozaj prikazan na s1. 4 2 x.8 N 22 re] . Eliminacijom iz ovih jednaCina.

Pri tome se pritisak u v~dusnom prostoru promeni na Pm' Za odredivanje pomerimja manjeg klipa koriste se: jednacina ravnoteze sila koje deluju navecildip 2 2 Pm a) b) Slika P.1.3-3b. Za ovaj polozaj klipa postavljaju se jednacine ravnoteze sila Pm.Zbog jednostavnosti pisanja . Hidraulicko-pneumatski cilindar prikazan na slid sastoji se iz dva dela . moze se postaviti jednaCina ravnoteZe sila koje opterecuju klip b) PmoA +G+[p]gH + pzg(h . Trenje zanemariti. G=30N.5m. a=O.4m. RESENJE.l h1 == 0. Go' d. Cija BU fdenja Y1 == 131 m i Y2 = 5.a)j(A .Ao) = Plg(x+h1 . Prema tome. Cija je brojna vrednost Pmo = 4441 Pa. H. Posle povecanja mvoa tecnosti za visinu x klip ce zauzeti polozaj prikazan na sl.precnika diD. Kada na manji klip deluje sila F. c. D.y)j(A . PI == 800 kg / m Pa = 1000 mbar.v. a vazdiih u komori· menjace stanje izotennski.9 mm.3-4 .9 mm. Usled dejstva sile Fmanji klip se spusti za Y a veCi za x rastojanje. Proolem 1. b=0.5m. MSENl£: Zbog kraceg pisanja uvode se oznake za povrSine poprecnih preseka 2 2 A == D n / 4 i Ao == d n /4. iz kojih ce se elimillacijom natpritiska Pm! dobiti k. tada ce se klip kretati na dole. Dati podaci su: D=200mm. 1J==lm.y)(A. h=O.3-3 iz koje se dobija natpritisak u vazdusnom prostoru. LIT!.Ao)+[Plg(H +x)+P2g(h-y)jA i jednaCina izotermske promene stanja (Pa + Pmo)Ab = (Pa + Pm1 )A(b - y). P2 == 1000 kg / m 3 . A +G+[Plg(H +x)+ P2g(h-a. Odrediti za koliko ce se spustiti manji klip naIcon zavrsetka dejstva sile F. h.3-4. Podad: G. d=50mm. Ispod veceg klipa je komora u kojoj se nalazi vazduh pod natpritisicom Pmo i opruga krutosti c i zapremine 6. uvode se povrsine klipova Ao=d n/4 i A=D n:!4. 3 . a. Za pocetno stanje mirovanja. 1. F. trazeno pomeranje klipa iznosi y= 5.vadratna jednaCina po Y. Pmo ' Pa' p.1.Ao) == == P1gh] (A -Ao)+(p]gH + pzgh)A Slika P.28 Hidropneumostatika In.

Ax) u kojoj je zaprernma Vo =aA-. jednaCina jednakosti zapremina AoY = Ax.112 If). FVo dobija se kvadratna jednacina a1y +a 2y-a 3 =0.POlO + pga(l+A) JPm -lpa(-:4+ Pmo)+(l+A) pgaPmoJ = 0 F A1 l I F . c Ao pg a2 = F +(Pa + Pm)Ao .3-5 Pm +lpa I --:4.3-5.111 l Cije je pozitivno resenje Pm = 5. U vazdusnam prostoru hidraulicko-pneumatskog amartizera vlada natpritisak POlO = 0. to ce kvauratna jednacina imati resenje Y = (-a 2 +Ja~ +4a1a3 ) (2a 1 koje pretstavlja porneranje manjeg klipa. dabija se: a) za slucaj izoterrnske prornene stanja kvadratna jednacina za natpritisak 2 . -11K] Pm= A. jednaCine promene stanja i jednaCine zapreminskog bilansa. klip ce se spustiti. RESEN]D~' rrimenom: jednaCina hidrostaticke ravnoteze za izobarske ravni koje se poklapaju sa nivoima tecnosti u akurnulatoru. (Pa + Pmo)Vo :::: (Pa + pm)Cv'o .pgA(Ao -. a natpritisak vazduha ce se poveeati.111)[ . p=900kg/m.:. Dati podaci su: D=300mm. i jednaCina izotermske promene stanja .V. na klip.1. aka je promena stanja: a) izotermska..4). Nakon dejstva.620 bar. d=150rnrn. Odrediti natpritisak u vazdusnom prostoru . " d D Slilca P. Fl· . a z > 0 i a 3 > 0 . b) adijabatska (K = 1. Kako su konstante a] <0 . (%JP mo 3 Pa =lOOOmbar. a kaje je nadeno rnetodom proste iteracije. sile F=lOkN. G=200N.699 bar. PI/!' = pglf(Ao -A Va Ao c Ao pg If) .+Pmo-pga(l+A 1-( _ ) Pa P mo Cije je resenje Pm = 5.pa-p". a3 =~ . U prethadnim jedl1aCinama konstante predstavljaju A = d 2n / 4 i . iIidropnewnostatika P+G ] Ao a +pg(h+H+x~y) A+G=:e(xo 29 [ +x)+PmA u kojoj je Xo staticka deformacija opruge kaja se adreduje iz ravnateie sila u pocetnom stanju mirovanja [Go I AD + pg(h+H)]A +G = exo + Pm A .0. Nakon eliminacije velicina x o ' x uvodenjem konstantI: al . . Problcm 1..15 bar. a=300rnm. : . i b) za slucaj adijabatske promene stallja jednaCina za pritisak F .111 = D 2n! 4.

3-6 o i levadratnom jednaCinom P~ +{Pa . Pa. H pri cemu su pritisci odredeni: izrazom Po == TLpmo +pg(2H -h)-/iJ= 1.12 bar. spojen je sa hidraulickopneumatskim pojacavacem pritiska. Kada na lclip deluje sila F lclip se spusta. d=40mm. Iznad ulja vlrida natpritisak Pmo == 0. b) politropska.30 Hidropneumostatika Problem 1. sa stepenom politrope n. Dati podaci: D=lOOmm. -~+ pg(2H -h-ho)]}Pl .3-6.3-7. h=120mm. p=900kg/m. p.~ {Pa[P~. pri cemu je ~+lr l_(P +P nr mo pgA Pa + Pm )lfnJ H .4 bar. H p Pa RESENJE: Pomeranje klipa je X = P +p I Pj-Po " ho = 29. Poznate velicine su: G. Odrediti pomeranje klipa ako je promeua stanja a) izotermska. F. G=50N.89 bar A r Gl Slika P. H=lm.3-7 \ \ \ . -~+ pg(2H -h)] + pghoPo} = 0 Cije je resenje Pj == 3. D. ako natpritisak u rezervoaru iznad ulja naraste na Pm] = 0. H.+Pmo H pgA Pa + Pm ' b) pri politropskoj promeni stanja X= Pm == (F+G)/ A. Vazduh menja stanje izotermski. Rezervoar sa konstantnim nivoom ulja.7mm.~[Pm. U hidraulicko-pneumatskom cilindru moze da se krece klip bez trenja.1. n.1. 2 2 RESENJE: Uvodjenjem pritisaka Pmo == G / A 2 A = D n / 4 pomeranje klipa ce biti: a) pri izotermskoj promeni stanja F X=--+ P". Problem 1. 3 ho =lOOmm. Uvedene konstante su: A == D n /4 i Ao = d n / 4. l p Slika P. Odrediti za koliko se klip podigne.2 bar. Pa = 1020 mbar.

4··3. Odrediti sHu trenja izmedu manietne i ldipa ako je koeficijent trenja Ill. Dati poclaci su: Pa=lbar. ventil sigurnosti. D 2 rc (Pm + pgH)-4-= c(a-b)+pgh-. Odrediti: a) Staticku deformaciju opruge xo' b) Na koliki se pritisak ventil otvara. Medutim.5rn. .Sile pritiska radnog fluida na hidraulic1ce i pneumatske komponente 31 ]. D=20mm.6N.. 4 h dobija se pritisak otvaranja ventila Pm C:.1. Debljina manietne je 5=5mm. Oclrediti na korn se pritisku ventil sigurnosti otvara.4~1. ako iz bilo kog razloga dode do prekomernog porasta pritiska venti! sigurnosti se otvara.. 4c(a-b) d 2n + P!5l (dY h . montiran je diferencijalni ventil za ogranicenje pritiska.7E: F = J.1. Na pneumatskoj instalaciji koja je pod apsolutnim pritiskom od p=llbar. U ventilu sigurnosti nalazi se opruga krutosti c=10N/mm koja je dugacka u neopterecenorn staI1~u a=50rnrn i pri statickom opterecenju b = 40rnrn. D 2 =20mm. U normalnim uslovima rada ventil sigurnosti nije u funkciji.H ::: 12.1. p ::::0.4-3 RESENJE: Venti! za ogranicenje pritiska. . D 1=21mm.Lp(D+28)n h::: 395.006.4-1 Problem 1.4-2.4-2 Problem 1. a proracunska duzina hidraulickog pritiskivanja manzetne na klip h=lOmm.82 bar I D ? ] Slika P. tj.SKA RADNOG FLUmA NA IDJJRAULICKE I ll"NlEUMATSKlE KOMIPONlENTlE Problem 1. Zaptivanje klipa precnika D=200mm u vertikainom hidraulickom cilindru ostvaruje delovanje pritiska p=lOJ'vlPa na elasticnu manZetnu. RESEN. Dati su podaci: d=10rnm. Slika P. c=lON/mm. Silu trenja zanemariti. SIlLlE PRITlI. a Slika P. D 3 =15mm. sluzi za zastitu pneumatske (ili hidraulicke) instalacije od prekornernog porasta pritiska. ako je otvor za ispustanje vazduha na rastojanju a=4mm. h=O. H=lm. p= 890kgl m 3 • RESEJ\1]E: 1z jednaCine ravnoteZe sila koje deluju na kuglicu u ventilu sigurnosti d 2n .41.

Kada se dostigne granicna vrednost pritiska (v. Amortizacija kretanja klipa u HPC vdi se pomocu vazdusnih prostora oba HPC i opruge u desnam HPC.11 2 2 11 D]211 JZnosi xo==C. P a = lOOOmbar.42mm I[ 2 2 2 2]11 b) Usled porasta radnog pritiska narusava se ravnotda sila koje deluju na klip. i na taj nacin stiti instalaciju od eventualnih ostecenja.27 bar . ProD/em 1.4-4. tad a jednacina ravnotde sila glasi: CD! -d )4 PI +-4-Pa == c(a+xo)+-4-Pa +(D3 -d )4 PI. P. Odrediti kolika tada sila moze da se savlada na klipnjaci desnog HPC. i iZllose: P mo == GIl A] i Pm] == (G 2 +cxo ) I A 2 . pri cemu su . Kada je klip levog HPC neapterecen (pocetno stanje mirovanja). c"" IN /cm. tada se klip spustj za H==lQOmm. Dati su podaci: d=80mm. p= 900kg/m 3 • a) b) Slika P. 2 2 re Dire D?re 2 2 re 1z ave jednaCine dabija se pritisak na kame ventil ispuSta vazduh iz sistema: PI == Pa + 4c(a+xo) CD] -D3 )11 2 2 = 11.l. P(D2 -D3 )-Pa CD I -D3) 4==13.P. G 2 == ION. Kada na klip levog HPC deluje sila F.32 Sile pritiska radnogjluida na hidraulicke i pneumatske komponente ispusta vazduh u atmosferu.4-3b).Pa ==cxo +(D3 -d )4 P +-4. == 500N.1.Pa ' 1 2 2 11 D. s1.4-4 RESENfE: Pocetno ravnotezno stanje sistema (v. . a=200mm. a) Staticka deformacija opruge dobija se iz jednaCine ravnoteZe sila koje deluju na klip promenljivog preseka: CD2 -d )4 P +-4. Sistem prikazan na sl. Gl = 200N.4-4a) odredeno je: natpritiscima Pmo i Pm]' koji se dobivaju iz jednaCinaravnotde sila koje deluju na klipove u HPC-ima.. b=50mm.1.4-4 sastoji se od dva hidraulicnopneumatska cilindra (HPC). Vazduh u HPC-ima menja stanje izotermski? Trenje u HPC-ima zanemariti. sl.1. D=lOOmm.tada je opruga sabijena za vrednost Xo == lOmm.P.

P.3).1. U akumulatoru se nalazi opruga krutosti c. Rastojanje x je jedno ad dvaresenja: .4-4b) klip levog HPC se spusH za H. sLP. i visinska h==(Pmo-Pml)/pg.4a5. li desnorn HPC nivo ulja poraste za visinu y. tad a se klipovi u cilindrima pomeraju.Sile pritiska radnog fluida na hidraulic7a! i pnewiwtske komponente 33 2 2 povrsine klipova Al ==D n/4 i A2 =d n/4.a (P:o . staticke deformacije Xo 1 zapremine fl./E. prethodno treba naCi sve veliCine koje definisu novo stanje ravnoteze. RESEN.2. iz jednacine ravnoteZe sila. lednaCina izotermske promene stanja vazduha u levom HPC daje: X == H . natpritisak se poveca i irna vrednost P. Klip precnika D2 ima teZinu G. Nakon dejstva sile Fl (v. natpritisak se poveca na P:J!' dok se klip podigne za vrednost z.1. 1z jednacine ravl10teze sila koje deluju na ldip levog HPC dobija se natpritisak P:1O == (F. Polozaj dat na s1.Hod klipa precnika Dl je: h:= (A2x+ Ai ~31 pg F) I AI. + G) I A1 . i jednaCine hidrostaticke ravnoteze tecnosti za ravan I-I. Ove veliCine bice odredene redom. Odrediti koliko ce se tom prilikom pomeriti klip precnika Dl? Slika P.4-5 Trenje u cilindrima zanemariti. konacno.Pmo ) I CPa + P:o) Iz jednaCine zapreminskog bilansa tecnosti dobija se y == X All A 2 • Na osnovu ovih velicina.P.3). duzine a. dobija se trazena sila ProDlem 1. na klipnjaci desnog HPC savladava se sila F 2 • Da bi se mogla odrediti ova sila. Primenom jednacine izotermske promene stanja vazduha u desnom HPC dobija se pomeranje Idipa * • I. koji imaju precnike Di (i == 1.1. koji iznosi: Pm1 =Pmo-pg(x+h+y). Hidraulicko-pneumatski sistem (sl. Pri svemu ovome.V.4-5) sastoji se ad dva hidrocilindra i hidro-pneumatskog akumulatora. koje deluju na ldip desnog HPC.1. U sistemu se nalazi ulje gustine p. pri cemn su povrsine = Di2n I 4 (i=1. a vazduh u akumulatoru menja stanje izotermski.2.IO' a nivo tecnosti se spusti za rastojanje X.4-5 oddava dejstvo sile Fl' Kada na klip precnika D} dopunski deluje sila F. tada. odreduje se natpritisak u desnom HPC.

P.4-7 sluzi za sinnrollizaciju kretanja klipova u hidrocilindrima.4-7. pn. A. )c -xo+a-:--X.i.3).~4A:.±"\J (P a + .pg(A[+A2+A3) pg A[+Az+A3 ProDlem 1. korne Je . U sistemu se nalazi ulje gustine p.l. JednaCilla ravnoteZe sila.i. TeZine klipova u hidrocililldrima su G1 i G2 • U vazdUSllom prostoru akumulatora visille fl.A2 ) + P3 A3 .2. Atmosfersld pritisak je i!li.2. . glase: p) (AI .4-6 sastoji se od dva hidrocilindra i hidraulicko-plleumatskog akurnulatora povrslna poprecl1ih preseka Ai (i = 1.za koliko se jedan klip spusti diugi se za toliko podigne. Problem lA-6.+ F+F.. I 2n \ \ njell uslov sinhronizaCije. .A3 ). P.1. F2 =O. Hidraulicko-pneumatsld sistem prikazan na sl. koje deluju na klipove.A) X= A3 x d0 bIJa preCl11 2 RESENJE: Zbog jednostavnijeg zapisa uvode se povrsine poprecnih preseka Ai = Di /4.. ?)1I2 =.P2 (AI .1.3).Fi -G = 0.TII~G2 ~. ({= 1. Sil1lii:onizacija kretal1ja je kada klipovi imaju ista p[ pomenirtja. c -:xo+a--x. G1 Pa • RESENJE: Trazeni natpritisak je Slika P.Nai:ine. odrediti natpritisak u vaZdUSllOm a V \7 prostoru akumulatora.a hidraulic'ke i pneumatske komponente X1."(A2a-AV) by]2 F } a sto zavisi od zadatih brojnih vrednosti..4-7 ·· v'k (A 1. U kojimasekrecu klipovi teZina G=800N.2-2 _. vlada natpritisak Pmo ' Nakoll dejstva sila Fl i ~ F2 ~ F1 F2 .34 Sile pritiska radn.___ stallje izoterrnski. . bY I[ F+F. Kada Aa •klipove deluju sile Fl i F2 . AI) . p Slilca P. lSpUD[ .i{ (p.4-6 gde Stl konstante : b=Pa+pg(a-A) Pm =t(-b+~b2 +4c) Al +A2 +A3 A +A [ 2 A_ F[ +F2 + Pmo A[ + A2 . ~ Pj ~ Fz ocirediti racini natpritisak Pl' u slede<Sim sluCcljevima: a) F[ = F2 =100kN. b) Fl == lOOkN.1. Hidraulicki sistem prikazan na s1. 160m·m. Ako se ova pomeranja oznace sa x tada se iz zapremirtskog bilansa D2 = (2 -D:. Vazduh mellja . Ovaj sistem ima dva jednaka hidrocililldra precnika D[ = 200mm D3 = 120mm.og fluida l1.

a vazduh u pneumatskom cilindm je d pod atmosferskim pritiskom.Z!Cfs)2 h. Problem 1. don Pa -4. dobija se izraz za radni n'atpritisak G F.4-8 opruga krutosti c=50N/cm je neopterecena. koja uz pomocjednaCine slicnosti xli =ylb.l. Zatim. H=150mm. Do=50 mm.2 RESENJE.. Porast pritiska u sistemu omogllcava sila F koja delllje na haju krute poluge. klip u glavnom cilindru se pomeri za hody. odrediti dokoje tdine predmeta hidraulicka klesta mogu da stew. U polozaju kao na s1. L_H__. na osnovu ovog pomeranja i jednaCine izotermske promene stanja Don .-"'. Da bi se predmet stegao potrebno je klipove pomeriti za po hod h=40mm.Sile pritiska radnog fiuida na hidraulic'lce i pneutnatske komponente pi(A1 -A3 )+ P2 A3 -P3(A 1 -A2 ) -F2 .1.4-8 b=100 mm. pri cemu je koeficijent trenja izmedu klipa i predmeta ~l=O. Prvo.G = O. a) Ako na haju poluge deluje sila F=250N. Slika P. +F2 p]=T+2T' 2 2 Uvriltavanjem zadatih brojnih vrednosti u izraz za natpritisak PI' dobivaju se resenja: a) Pj ~ 50.a) Usled dejstva sile F. a=500mm. Hidraulicka kleSta steiu predmet tdine G. l=200mm.. tom prilikom pritisak u hidrauliclcom delu sistema je P a u pneumatskom cilindru Pm' Sve novouvedene velicim: treba odrediti. b) Kolikom silom treba delovati n~ haju poluge. D=80 mm.-(P -x). dok seklip u pneumatskom cilindru pomeri za hod x. P.27 bar . da bi se mogao stezati duplo tez} predmet..moze se postaviti jednaCina zapreminskog bilansa 2 d h = D/ y. Dati su podaci: d=50mm. 41t daje pomeranje klipa u pneumatskom cilindru: x=. klipovi u hidrocilindrima se pomere za po hod h. 35 Sabiranjem ovih jednaCina. na osnovu hodova klipova u hidrocilindrima. a pri istim hodovima klipova? Smatrati da vazduh u pneumatskom cilindru menja stanje izotermski. b) PI = 25.4-8. 2 2 2 . P a =lbar.l. Sile viskoznog trenja zanemariti.H = CPa + Pm)-.13 bar .

. a=500mm. c=lN/cm.. Za savladavanje sile zavarivanja F na elektrodama (ldestima) pritisak . Odrediti silu F koja izaziva spustanje " klipa precnika d l zahodx =50mm. i=200mm. dobija se: Gb D 2 Don .4-10. 4)1. . P. a vazduh u pneumatskom amortizeru menja stanje .4-9) se sastoji od dva hidrocilindra i pneumatskog amortizera. L=400mm. .(T) . Smatrati da se pri pomeranju l):lipova drugog hidrocilindra i pneumatskog cilindra klipnjace W. p =900kg 1m. d 3 =50mm.(D) llFa -(cx+ Pm-4-)11 26. Jcoscx.6'1'l! ~recu horizontalno. Na slici su prikazana klesta na aparatu za tackasto zavarivanje. If. D./ F ==-(-) +(cx+p -)-== 318 9N. izotermski. Dati su Slika P..36 Sile pritiska radnogjluida na hidraulicKe i pneumatske komponente dobija senatpritisak u pneumatskom cilindru: Pm == PaX / (H .x)...4-9 pcidaci: d1=lOOmm. Konacno.dz =50mm.pD--b 1 =0.1. gde su: 4G I d2 2 Pmo = (T+ pgh)Y. U pocetnom stanju mirovanja opruga krutosti c je neopterecena.n J== 2 b) KoristeCi nadjeno resenje iz dela zadatka pod a). Pci • Problem 1.) L dl 2 X . dobija se teZina predmeta f.(ex + Pm D2n n . i u njemu uvrstavajuCi umesto G novu teZinu 2G i umesto sile Fnovu silu Fl . h=500mm. . 3 G=50N. Sve sHe ttenja zane mariti. Usled dejstva sile F klipovi se pomeraju. iz momentne jednacine (postavljene za obrtnu tacku poluge) [ Fa . 4 2 2 i jednaCine ravnoteZe sila koje deluju ria predmet G= 2FJ.9N. Pa=lOOOmbar.l == 2JlP d 41t .t d G == 2Y.4-9..tGd m4a' Problem 1. Hidraulicko-pneumatski sistem (s1.1. Pm == (Pa +Pmo ) 11C 3 a a-Ted.

S druge strane ovaj cilindar je povezan sa pneumatsko-hidraulickim pojacavacem pritiska. d nIp . b. Poznate velicine su: d.1.SiZe pritiska radnog jluida na hidraulicke i pneuinatske komponente 37 komprimovanog vazduha iz mreze Pl se pojacava pneumatsko-hidraulickom pojacavacu pritiska: Hod elektroda pri tackastom zavarivanju je h~ Ocirediti odnos povrsina pneumatsko-hidraulickog pojacavaca pritiska da bi se na elektrodama ostvarila sila zavarivanja F. Odrediti do kog ce natpritiska Pm konusni ventil zaptivati cevovod. kao i protivpritisak u hidrocilindru zakivackog uredaja. Zanemariti teZinu kldta.b ] A=-2-. tezillu hidrocilindra i sile trenja.1 kN.J. a Problem l. c.0=0. p.4-12. D.4-11 Problem 1. h.4-10 RESENJE. koji sa strane niskog pritiska Po =6bar ima pretnik Idipa Do =200mm. p. Sila staticke deformacije opruge je FeD' Poznate velicine SU: Pl' F. do.96 i ukupni stepen korisnog dejstva hidropretvaraca ). Za slucaj da je ukupni stepen korisnog dejstva hidraulickog cilindra zakivackog uredaja ). d. FeD' a. L. d 1 .4-H. . D 1. h.85.· Al 4 [_ . U uredaju za zakivanje nalazi se hidraulicki pretvarac pritiska.1.d == D0 D 1Jpollolln 4F = 38mm. potrebnoje ostvariti silu F==106. RESENJE. Slika P. Sile trenja i tezine zanemariti. Slilca P. Za zakivanje na klipu precnika D=100mm.J. odrediti precnik II komore visokog pritiska hidropretvaraca.Fa + (Fco +2c-h)b . Trenje zanemariti. =0. Do. Za otvaranje i zatvaranje izlazne cevi izrezervoara koristi se konmmi zatvarac koji je povezan sa hidraulicko-pneumatskim cilindrom.

Odrediti sHu kojom treba delovati na krajn poluge da bi se kretanje dobosa zaustavilo. za kojn je vezana opruga krutosti Co i staticke deformacije x o' Da bi se kretanje dobosa zaustavilo.Pa' a-y .J. i poluga dimenzija L i I + 10 . x = Y -L ' dk 2 10 PIn -.. koja je obrtna oko tacke 0. Vazduh (pocetne debljine sloja a) menja stanje izotermski. a sto se postiZe dejstvom sile F. obrtnog momenta M. Gustina ulja je p.41-13.1. potrebno je kocione obloge pomeriti za po hod 8.l. precnika klipa d i precnika klipnjace do. na cijim krajevima se nalaze kocione obloge koje u kontaktu sa dobosem imaju koeficijent trenja ).1. p. glavnog hidraulickopneumatskog cilindra. Za zaustavljanje obrtnog kretanja dobosa precnika D.) p Slika P. Hidranlicka kocnica se sastoji od: dva jednaka hidrocilindra precnika d k ..e komponente RESENJE: TraZeni natpritisak iznad . sIuzi hidraulicka kocnica.4-12 Problem 11.L (.4-13 tdine i viskoznog trenja zanemariti.nivoa tecnosti n rezervoaru je pg(Hd 2 -hD. u kome se nalazi opruga lautosti C i staticke deformacije Yo' a u pneumatskom delu cilindra vazduh pod natpritiskom Pmo. tj. 1 \ \ pri cemu su: Y = 28(-d) .a + pmo ) .38 Sile pritiska radnog Jluida na hidraulicke i pneumatsk. SHe Slika P.

3) Slilca 1.5. (15.2) moze se svesti na veoma jednostavan oblik.1a koje je predstavljeno familijom izobarskih povrSi. deluje naravnu povrs p=-fpdA=-fit pd4n.1 ) Vektori ii i P su kolinearni pa se iz izraza (1.5.5.1 ravni R. ave izobarske povrsi pro laze kroz povrSinu A koja lezi 1.2b).1.1. sl. medusobnog polozaja izobarskih i rayne povrSi. SJ[lLE PllllITISKA NA RAVNE POVRSI Posmatra se promenljivo polje pritiska sa 51.39 1. Integraljenjem .na koju se zeli odtediti sila ptitiska. uvek poklapa sa izobarskom povrsi bez obzira na mesto i polozaj tavne .1b). A b) (1. 1.5.1) i sprovedene analize zakljucuje Se da si1a ptitiska na ravnu povrs zavisi od: funkcije promene polja pritiska. veliCine povtsine koja je u kontaktu sa fluidoID. Aka se stisljiv fluid nalazi u nekoj konacnoj zapremini.ove elementame sile pritiska po povrSini dcbija se rezultujuca sila pritiska kojll. Zato ce se naCini odredivanja sile ptitiska koja deluje na ravan kada je ona u kontaktu sa stisljivim iii nestisljivim fluidom analizitati posebno. te se rezultujuca sila pritiska moze odtediti kao P =PA (1.5. tadase zbog male gustine gasa moze smatrati da je u celoj zapremini popun]enojfluidom pritisak konstantan.1. koja je izlozena natpritisku Pm (s1. Talco na pI'.5.5.1. DalcIe.5. pri cemu znak minus potice od toga sto su vektori sile pritiska i orta spoljasnje normale povrsine ii uvek suprotnog smera. Ovde se postavlja osnovno pitanje Icolika je sila pritiska koja deluje na ravnu povrs povrsine A? Da bi se nasao odgovor na ovo pitanje posmatrace se elementarna povrsina dA.2. P= tpdA . Na osnovu iztaza (1. kao i od toga koji je fluid (stisljiv iIi nestisljiv) u kontaktu sa ravnom pavrsi.5. AVO zapravo znaCi da se ravna povrs povrsine A.2a) iii potpritiskom Pv (sL1. SiIa pritiska na ravnu pons koja je u Jlmntadd.1) dobija intenzitet sile pritiska U nekim slucajevima izraz za silu pritiska (1.5. Prema tome elementarna sila pritiska koja deluje na ovu povrsinu ce biti dP ='-pdAn.2) bez obzira koji je fluid (stisljiv iii nestiSljiv) u kontaktu sa ravnom povrSinom.5. sila pritiska dP je usmerena 1<a povrsi a ort normale i1 od povrsi ka fluidu.u sa stiUjivim. ako izobarska i ravna povrs Ide u istoj ravni tad a je na celoj povrsiili A pritisak konstantan (v. fluid om.5. Zbog veliCine ove povrsine moze se smatrati da na njoj vlada konstantan pritisak'fluida p.

5. Ako se uvede pojam em/aT pri/islca za tacku u kojoj deluje rezultujuca sila pritiska na raVnu povrs.5. Poznato je iz zakona hidrostaticke raspodele pritislea u nestisljivom mirnom fluidu da se pritisak linearno menja sa dubinom tecnosti.2a) i ad rayne povrsi u sJucaju potpritiska gasa (sl.5) i u slucaju potpritiska gasa u rezervoaru P= PaA-(Pa . dobijaju se izrazi za odredivanje sila pritiska u slucaju natpritiska gasa u rezervoaru -f (1. te ce tada elementarna sila pritiskabiti dP:::: pgzdA.Zato sepostavlja pitanje kolika je rezua) ltujuca sila pritiska i gde je njena napadna tacka.3a). Zbog ove neravnomernosti pojedini delovi raYne povrsi koji imaju ism povrSinu bice izlozeni dejstvima razlicitih elementarnih sila pritiska. leii u" ravni nagnutoj pod uglom a u odnosu na horizontalu (sl.3.5. te ce zato na posmatranoj ravnoj pOVrSi polje pritiska biti neravnomeruo.2. Integraljenjem ove sHe po pOVrS1l11 .3). P=(Pa+Pm)A-paA povrsi u stisijivom fluidu. 1.Pv)A -f AllalizirajuCi izraze za sile pritiska (1.1. sila pritiska stisljivog fluid a deluje u teiistu ravne povrSi. zakljucuje se da se sile pritiska stisljivog fluida odreduju preko relativnih pritisaka ida deluju lea ravnoj povrSi u slucaju natpritiska: gasa (sl. jer su obe u kontakm sa stisljivim fiuidom.5. U· cilju odredivanja sile pritislca posmatrace se elementarna povrsina dA.2. koju kvasi tecnost gustine p.5.40 Site pritiska na ravne povrsi Stika 1. Sila pritiska lila ravlIlu pons koja je u kOJmiaktu sa Jmestisljivim fluid om Neka ravna povrs povrsine A. dobija se rezultujuca sila pritiska koja deluje na ravnu povrs .5.4) (1.5. tada se moze kOllstatovati da se u slucaju stisljivog fluida centar pritiska poklapa sa tezistem povrsine.1.2b). Dakle.5.4-5) i dijagrame pritiska sa slike 1.5.5.1. PrimenjuJuCi ovaj izraz za obe strane rayne povrSi A. na koju deluje hidrostatickipritisak p:::: pgz. Ovo za posledicu ima da se za odredivanje sile pritiska moze· koristiti izraz (1.

na pr.A)..1. Z iz koje posretstvom veze izmedu koordinata Vv A = v sincx (ze = ve sincx) sledi izraz =_l-S v2dA=~ VeA veA u kome je Iu moment inercije povrsineAu odnosu na osu "u".u e := 1 -A Ve f ~YjdA A => ~uc := 1S T) -A Ve (1.3a).re odreduje preko vredl'loJ'ti hldroJ'tatickogpritiska u teiistllpowii i da de!tije It tacki centrapritiJ'ka (D). Koriscenjem. Kako.1. je izbor ose proizvoljan to se za merodavnu moze uzeti.6) =zeA .Ve => fl.c).Site pritiska na ravne povrsi 41 pri cemu su: t I p =t pdA = zdA pgt zdA = pgze A = p'0] .vc =-. dobija se polozaj dejstva sile pritiska u odnosu na teziste 1 2 _ Ie Vv =-A (veA+1e)=vc+t..rila pntirka norma!na na ravllt/ povrS na koju de!It!~ da . .11 (1.5. iIi rastojanja 6ve i t. Kako centrifugalni moment inercije moze imati vrednost I~T] ~ 0. to isti predznak maze iroati i rastojanje 6u c ~ O. sl.7) V ~' pn cemu su: Ie moment inercije povri3ine A u odnosu na teiisnu osu (~) i vc najkrace rastojanje od mvoa slobodne povrsi tecnosti do tezista povrsi mereno po ravni u kojoj lezi ravna povrS (sLL5.3b).5. Aka je okvasena ravna povrssimetricna (v. Stajnerove teoreme: da je aksijalni moment inercije za proizvoljnu osu jednak zbiru sopstvenog momenta inercije za paralelnu tezisnu osu i polozajnog momenta inercije (iu = Ie +v. dobija se rastojanje horizontalne pomerenosti tacke centra pritiska u odnosu na teiiste fl.5..5.vertikalno rastojanje od nivoa slobodne povrsi tecnosti do tezista okvasene povrsi i Pc = pgzehidrostaticki pritisak u teZistu povrsine. a sto zavisi od oblika povrsine A. Da bi se odredio polozaj tacke centra pritiska koristi se Varinjonova teorema koja glasi: moment rezultujuce sile u odnosu na proizvoljnu osu jednak je sumi momenata njenih komponenata u odnosu na istu osu. osa o-u koja leZi u preseku rayne i slobodne povrSi.u e ako je povrs nesimetricna (sl.5. dalje.8) pn cemu je 1ST) centrifugalni moment inercije uodnosu na teiisne ose. Medutim. Na osnovu izlozenog zakljucuje se da leod ravnih povrsi tacku centra pritiska u odnosu na teiiste C odreduje rastojanje 6v c ako je povrs simetricna (sU. sl.3b) u odnosu na osu koja prolazi laoz teiistetada je sa rastojanjem ~vc tacka centra pritiska jednoznacno odredena.3c) tada postoji i horizontalna pomerenost tacke centra pritiska u odnosu na tdiste povrsine. Zc . ako okvasena povrsina nema osu simetrije (v.5. PonavljajuCi identican postupak kao i u prethodnom slucaju.1.5.staticki moment povrsine. (1. tako da se dobija relacija PV D = t vdP -+ pgzeAvv = pgt zvdA .3. ali za proizvoljnu osu o-v. Zaldjucujemo da je rezultujuca .

I \ I Slib P.1. i c) iznad tecnosti u rezervoaru vlada potpritisak gasa.42 Sile pritiska na ravne povrsi Za odredivanje polozaja dejstva sile pritiska potrebno je poznavati moment inercije povrsine u cidnosu na tezisneose.l.6) merodavna visina za odredivanje sHe pritiska je Z c' dok je prema izrazu (1.5. . Oblik povrsi A ah Oblik povrsi A 12 -ah 1 2 1 -ah 2 ab7t Tabela 1.5.7) merodavno rastojanje za proracun centra pritiska rastojanje Vc = Zc \ sina. b) iznad tecnosti u rezervoaru vlada natpritisak gasa.S-I.1.1.ESENJE Prema izrazu (1. Ravna povrs povrsine A nagnuta je pod uglom a u odnosn na horizontalu.5-1 P. U traZenim slucajevima graficki prikaz ovih rastojanja je dat na slici P.5.5.1. Nju levasi sarno sa jedne strane tecnost gustine po Graficki prikazati nivoe slobodnih povrsi tecnosti i rastojanja koja sumerodavna za proracun sile pritiska i tacke centra pritiska u sledeCim slucajevima: a) rezervoar je otvoren prema atmosferi. Za neke karakteristicne oblike povrsi momenti inercije dati su u tabeli T. Problem 105-1.

SiZe pritiska na ravne povrsi 43 ProNe"1f 105-20 Odtediti sHu F kojom treba vuCi uze dabi poceo cia se otvara pravougaoni vertikalni poklopac sirine L. cx=20°. PrimenjujuCi izraze (1. P. a zatim.5. prime nom izraza (1.-z-+PM--2-+ ~ (H -Z+Azcr )-P2 (H -2+ Aze.5-2 RESENJE" Na osnovu recenog u Odeljkli 1..5. L=2m.112 H . Dati su podaci: 3 ' h] =lm.7) dobivaju rastojanja dejstva 8ila pritisaka p" i P2 u odnosu na pripadajuca teZista. P2 =800kg/m'. koja glasi: _ h2 1 1 hI FcosaH +P2 (I1.Aze2 =C2 D z =~=-12· 1Zc1 Zc] ""2Zc2 Zc2 Konacno. "2 F Slikil. h2 l _ = HcoscxLP. =2m. P1 =lOOOleg/m.. nacrtati dijagram pritisaka hidrostatickog po visini poldopaca. PostavljajuCi jednaCine hidrostaticke ravnoteze za izobarske ravni koje prolaze kroz teiista C1 i Cz ' odreduju se koordinate tih teiista u odnosu na nivoe slobodnih povrSi tecnosti gustina Pj i Pz' koje su dateizrazima: Z c1 Pm =. H=3m. PM == Pm(H -h1 )L .5.2-3..(H -h2 )L . . postavljanjem momentne jednaCine za obrtnu tacku 0.2. Pm =SlcPa. koji je cibrtan aka tacke 0.. na s1.+ Azcr ) . odreduje se sila kojom treba vuCi uze F 1 r H .1.h1 h1 .5-2 su ucrtane sile pritiska i polozaji njihovog delovanja u odnosu na povrsine na koje se odnose. P" == p.1. hi =Cj D1 =-A =-12 .) = P" I(H -h2 ) + PM I(H-.+ h1 P1g 2' Z e2 Pv h2 = ---+P2g 2' Sada se. p" =lkPa.) J= 24)2N ..2 +Azc. i iznose: Azel leI h~ Ie2 .4-6) za posmatrane rayne povrsine definisu se sledece sile: P" h1 ==(Pm+P1gz)h]L 117 'P2 =(-Pv+P2 g -Z)h2 L .h 1) + p" (H .

Slika P. Proplem 1.5. h=2m.3mm.5-4 I x:y a h sina 6.Primenom izraza (1. visiile h i sirine I. Ovaj zakljucak ne vaii ako se nivo tecnosti spusH ispod gornje ivice ventila.P. Pokazati da je moment za odriavanje ventila u zatvorenom polaiaju nezavisan ad visine vode od gornje ivice ventila do nivoa slobodne povrsine vode. sa jedne i druge strane brane na visinama hI i h 2 • Sa donje strane brana je zasticena tako da se sila koja potice od podzerrmih voda moze zanemariti. &e = ED = Ie lAze' to ce moment neophodan za odriavanje ventila zatvorenim biti Slika P.44 Sile pritiska na ravne povrsi Proplem 1.5-5. a= 1m. H=4m. koji predstavlja ulaz u horizontalni ispusni kanal.5-5 . obrtni moment zatvaranja ventila zavisi od faktora pg i ad geometrijskog oblika ventila. Odrediti obrtni moment po jedinici duzine brane l(=lm) oko kriticne tacke O.5-3. gustine Pb' u kontaktu je sa vodom. p = lOOOkg I m 3 • RESENJE. ah S obzirom da ttetirana ravna pOvTsina nema osu simetrije to ce polozaj tacke centra pritiska.5-3). 9. Teska ravanska betonska brana dimenzija a. b i H. Ulaz u kana! je zatvoren ventilom obrtanim oko horizontalne ose koja prolazi kroz njegovo teiiste C (v.1. koji kvasi tecnost gustine p.Vc = AVe = 6(3H +2hsinCt) = 37.1.6) dobija se sila pritiska koja deluje na trouglasti poklopac P = pgzeA = pg(H +'3hsma)Z-= 50567N.31mm . Ix . 2 . RESENJE: Kako su hidraulicka sila koja deluje na ventil i polozaj njenog dejstva odredeni izrazima P = pgzeA. gustine p.U c = AVe = 12(3H +2hsina) Problem 1. sl.5-4. u odnosu na teziste p6vrsine.1. h sina 2 / Slika P.5-3 Ovaj moment je ocigledno nezavisan od Z c' odnosno od poloiaja nivoa slobodne povrsi tecnosti u odriosu ria teiiste. Odrediti silu pritiska i polozaj njenog dejstva u odnosu na teziste rayne povrsi. DakIe. bid odreden sa dva rastojanja I 6. Dati podaci su: a=60°. U vertikalnom zidu hidraulicke brane nalazi se pravougaoni otvor. U kosom zidu nagnutom pod uglom a nalazi se poklopac oblika pravougaonog trougla.1.

Poldopac zatvara kruzru otvor precnika d.5-7 1z momentne jednacine postavljene za obrtnu tacku 0. Poklopac zatvara kruzni otvor precnika d.D.. SIika P. Teska brana dimenzija: a.S-6 pg-2-·--(bcosa---·-)+ Pbgb-g-tga sma 3 sma U zavisnosti od odnosa visine kvasenja h i geometrijske karakteristike brane 3b sinacosa. pak.5-6. u odnosu na teZiste. da bude jednak nuli.p.PV-4-)(Dcosa+asma)++--H -(D+ 4D)-2pgDd n pg 8 G.5-7. ilV = CD = _c_ = sma cAVe 16ze p L. koji se nalazi na zidu nagnutom pod ug10m a u odnosu na horizontalu.p" J?ESENJE: Kako je teziste poklopca. ili.Sile pritiska na ravne povrsi 45 J?ESENfE' Problem 1. gustine p. Homogeni cilindricni poklopac teZine G. koje iznosi: h= " . .1. na kome deluje sila pritiska biti: J d2 . Slilca P. u odnosu na nivo slobodne povrsi.5-8. koja glasi: d 2n D 1 Don pgzc -4-(2+ ilVe ) = G (Dcosa+ a sina) + (Go .Go. koja sledi iz datog reSenja. H. a koji se ima aka kriticne obrtne tacke O. Odrediti ukupni obrtni moment po jedinici !lirine brane (1= 1m) koji potice od sile pritiska i sile teZine.. -.p" -4-)(Dcosa + a sina) 2 2 dobija se trazeno rastojanje. moze da se okrece oko tacke O. na rastojanju zc=-~. Pv d 2 sina (2+00 . do visine h.+h+H+fsina. / 2 Problem 1. Posle koje visine h poklopac ce da se otvori? Poznate veliCine su: G.1. Kada se rezelvoar dopunski napuni do visine h poklopac se otvara..Do. pa tada nivo tecnosti u rezervoaru raste. J?ESENJE: h2 h b 2 _a 2 ._ _ _----">. a.d.-= 1vJ Problem 1. Homogeni cilindricni poklopac tdine G koji moze da se okrece oko tacke 0 povezan je sa pneumatskim cilindrom. to ce rastojanje.a. . U toku povecanja nivoa tecnosti u rezervoaru potpritisak ostaje !constantan. koji se nalazi na strmoj ravni. Iznad tecnosti u rezervoaru nalazi se vazduh pod pritiskom Pv' U rezelvoar se povremeno doyodi tecnost. moment sHe pritiska moze da ima pozitivnu ili negativnu vrednost. Don 2 . b i a napravljena je ad betona gustine Pb' Kosi zid brane samo sa jedne strane kvasi voda.

lR PonavljajuCi u potpunosti posrupak dat u primeru P. Prema s1. +-'-+-2-'-.-111 +2 ' Py PI Pz 113 P g +-hl +-112 +-2 3 P3 P3 Polozaji dejstva sila pritisaka u odnosu na pripadajuce povrsine odredeni su izrazima: Z03 =- I f"V __0_1__ cl - h2 I I \.. Poznate veliCine su: a..LWeI) = . PV' P].P3'a.H. sma.5.§i Pil:l F Odrediti ugao a. P· == P3gz03h3L . iz momentne jednaCine. (-2 -b. d. Cz i C 3' dobijaju se polozaji teiista u odnosu na nivoe slobodnih povrSi tecnosti. Teiinu pregrade zanemariti. postavljene za obrtnu tacku 0 h3 .. P?:::: PZgzc2 -.D. SIna .1.1.L. p. h. G..6) definisu se sledece sile: hI 112 ~ :::: P]gzcl-·.z03 ) +P2 (113 Sill a.L ./em 105-90 Pregrada OA sirine L obrtna je oko tacke O. P..8Ga . 2 21 I h2 I 03 h3 f"V __0_2__ 02 .-L.(D 2 +-~) ]} -2 1 Pm pg pgd n 2 za koju sila F ima ekstremne vrednosti. . D. d a.A 2Vc2 . h3. h2 · hI P..5-7 i koristeCi uslov zadatka of! ro == 0 dobija se vrednost ugla .zc3 = A3z03 = 12z03 . ho DZn P" = Pv sina. A VcJ . Odrediti natpritisak u pneumatskom cilindru koji drZi pregradu u ravnoteii i nacrtati dijagram pritisaka po visini pregrade. +-2-'-.. Poznate veliCine su: ho' h1' 112 .1 ana osnovu izraza (1.· RESEN.P2.PIg +T ' Z02 :::: - Pv PI 112 P2g +-.46 Sile pritiska na ravne pov('. koji su odredeni izrazima: Py hI Zol =.za koji ce sila u uzehl imati ekstre:inne vrednosti.5-9. SIna.lE· Koriscenjem jednacina hidrostatickih ravnotd<:1.. L PM = Pm-4Konacno.12z02 sin a.12zcl sina.. I1 z . = arcsm{ 2D(f + 1 ! ) [ . Pro/. sma 1 .. Pm' RESEN.LWcz)+F] (h3 sma. ' b.....5.5) i (1. postavljenih za izobarske ravni koje prolaze kroz teiista C]. 3 sma.

S-9. z =--+-sma z =---+-sma z.' P3 :::: 3000kg / m 3 . 3 P2 == lOOOkg / m 3 .6) su: ~ == p.1.cl PIg 2 ' c2 . =---+. a=45°. PI == 1OOOleg / m .V 3 sma + sinc.2 prikazan je dijagram rasporeda pritisaka koji deluju na pregradu. Pz i P3' Slika P.I +-sma. cl .~Vc2)+ P3C-t+~VC3) = 148kNm. Pv=O.2.forena rezervoara medusobno 8U odvojena pregradnim zidom u kome se nalazi zatvarac sirine /. Na ovom dijagramu Stl sa Nl.sma dobija se trazeni natpritisak koji je odreden izrazom: 4 h3 h P : = . (i = 1.3).S-9.1.gzc.5. .ljene za obrtnu tacku 0. pzg 2 'c3 P3g P3 2 SHe pritiska koje opterecuju zatvarac. dobija se traienimoment lvf = PM 2 f- PI (t+Ml'cI). Ci : ~Vci = I~Z'I)sina na kojima deluju sire pritiska ~.2 Stika P.? .lbar.Pv pz I .'-[P3 (-2 -/:. Dati su podaci: l=2m.5. Pv I.L + 1 sina := 47 Na slici P.A. Pm =O.P2(t.2bar. Dva zai:'.. .4) i (1. RESENJE: Za povrsine Ai = [2 (i == 1. prema izrazima (1.bYc2)+ .3). KoristeCi izraz (1.2.7) dobivaju se rastojanjau odnosu na t6Zista PM = Pm 12 .. Konacno.z 3)+P)(h 3 sina+. N2 i N3 oznaceni mvol slobodnih povrSi tecnosti gU8tina: PI.5-1O .l. Izracunati potreban momenat M koji obezbedjuje dati polozaj zatvaraca.Sile pritiska na ravne povrsi .5. iz momentne jednaCine posf. koje levase tecnosti gustina Pi ' vertikalne koordinate teZista Ci U odnosu na nivoe slobodnih povrsi odredene 8U izrazima: Pm I.Ll .z m D-nH c· 2 sma h h h +11 h D(h' 2 I A V) P (h' I 2 0)] + 'I 3 sma + sina + 2 sina .S-lO. .PFublem l. hI +112 ho Pv(h3 sma+-··--+--·-)+PM H sma 2. koji je obrtan oko tacke O.

Aka bi neko nestnicnim radom pokusao otvoriti vrata prevodnice u najnepovoljnijem polozajll da li bi to magao? Uzeti da je protivpritisak u cilindru PD == 2bar ..6m i pod uglom 0:=40°. Na kanalskoj prevoduici sirine l:::10m.2m. tecnosti gustine P2' pri kojoj ce zapoceti otvaranje .lE: a) Trazeni obrtni momenti su: Ml (z) == pg a [h~ -(~ + Z)2] 2 4 . Pl .l. Slika P.5-12. H./em 1. koji je nagnut pod uglom 0: i obrtan je oko ose O. G. RESENJE: 46 H Pro/. cije su dimenzije kEpa i klipnjace D=250mm i d==15Omm. SvaIea poluvrata prevodnice spojen<i su sa hidrociliildrom. koju zatvara hOlnogeni poklopac teZine G.S-lI pritiska koji deluje na svaka poluvrata gornjih i donjih vrata prevodnice u funkciji ad trenutne visinske razlike spoljasnje (gornje ili donje) i unutrasnje vode. a) Odrediti zakon promel1e obrtnog momenta sile Slika P. b) Odrediti silu koja deluje 11a zaptivace. 0:. nalaze se dvapara vrata. za proizvoljni polozaj llivoa vode utiprevodnici. i koji su za poluvrata zglobno spojenCt na rastojanju b==2. Visina gornje vade je hi == 8m. po sredini vrata. dok je visina donje vode h2 == 4m.5-11. Poznate veliCine su: d.1. U vertikalnom ziehl nalazi se horizontalna spojna cev.lem 11.48 Site pritiska na ravne povr§i Pro/. c) Radni pritisak hidraulickog sistema koji sluzi za otvaranje i zatvaranje vrata je p=160bar. Svaka poluvrata. precnika el.5-12 RESEN. . Odrediti visinu fl. poklopca. Pz . obrtna su oko vertikalnih osa 0-0. sirine a=5.

.:. Za saviadavanje ovog obrtnog momenta potrebno je da u cilindru vlada pritisak 4Mj (0) D2 p= +PD =609.:.. l..Sile pritiska na ravne povrSi 49 pri cemu se indeks i= 1 odnosi na gornja. R.. Dalde. RESENJE: PonavljajuCi postupak izlozen u prime- ru P-1. ima. P. Odrediti za koliko ce se spustiti manji klip nakon delovanja H sile F. p. u odnosu na obrtnu osu 0.:. tada se klipovi spustaju sve do h zauzimanja novog ravnotetnog poloZaja. Hidraulicki sklop prikazan na 31.:.:. Poznate velicine su: h. U HPC-u ugradena je opruga krutosti c i . Kada na mali klippocne delovati sila F.l.:..3-4. sila pritiska vode koja deluje na vrata prevodnice ddi ih u zatvorenom polozaju. breeD -d-)sina.S-14 sastoji se od dva cilindra precnika diD.4>160bar) to u ovom slucaju nije moguce otvoriti vrata prevodnice. ~~~~. sil-ine I. dobice se izraz za pomeranje manjeg klipa: SlikaP.5-14. posle koje ce doCi do prelivanja vode preko pre grade.4bar. D-d Kako je ovaj pritisalcmnogo veci od instalisanog (p=609.. p.. G. H.5-13 Problem :1.. Zatvarac sluZi za regulisanje nivoa tecnosti u rezervoaru. 2clMi (z) b) F. c. Trenje klipova 0 zidove cilindra zane mariti. UopstavajuCi ovaj zaldjucak moze se kazati da kad god postoji visinska razlika nivoa spoljasnje i unutrasnje vode da ce postojati si1a pritiska koja deluje na vrata prevodnice tako da se uvek obezbeduje neophodno zaptivanje. teZine G.:. RESENJE: H = hL/l l pglh(h 2 - ~R2)+6aG lJ2)-1I2 p 2(pglR . h 2a _p c) Najnepovoyniji slucaj je kada je voda u prevodnici ili na nivou gornje ili na nivou donje vfde. pri tome uvrstavajuCi Pm" =0 i Pm =0.l.2). 2? 2 2 Problem 1. a i=2 na donja vrata prevodnice... (z) = I 2 ' (i=1..5-15. d.:. ~ y= F( ~r {c( ~)2 + pg D..j~ Poznati su sledeCi podaci: Go' G. Izmedu rezervoara A i B nalazi se hidraulicko-pneumatski cilindar (HPC) dvosmernog dejstva. M j (0). Tada obrtni momenat ima maksimalnu vrednost. b. F.. Pravougaoni poklopac dimenzija h i R.:. teZiste odredeno rastojanjima a i b u odnosu na obrtnu horizontalnu osu O. h.6bG) Stika P. D.l. Ispod velikog klipa nalazi se opruga krutosti c.5-14. Odrediti visinu tecnosti u rezervoaru.:.re [1-( ~)21r Problem 1. a.5-13.

Poklopac Au kosom zidu zatvara kruzni otvol' precnika d. a2 dobija se kvadratna jednacina: a 2 x 2 Oba naelena resenja mogu biti pozitivna. Iznad rezervoal'a nalazi se cilindar precnika D u kame moze da se krece klip teZine G. Ao == A] . Silu trenja zanemariti. P:. NaCi vezu izmedu pomeranja klipa i 'natpritiska Pm] ako vazduh u pneumatskom delu cilindra menja stanje izotermski. . a) Odrediti siIu kojom treba delovati na Idip da bi sHa pritiska na poklopac Abila dvostruko veca od sile pritiska koja deluje 11a ovajpoklopac kada nema dejstva . 0 0 . Kako su svi uvedeni o koeficijenti pozitivni (a o > 0. a.Pm)jf.. Problem 1.RESENJE. te uvodenjem koeficijenata Al ca . dobijaju se sledeca resenja za pomeranje klipa: 1 XI2 (P m])=-2 (al±~Q~:":4a~a2)' ." A C a o == (Pml .a2 > 0).. a sto iavisi od konkretnih brojnih podataka. B staticke deformacije xo' Kada se u rezervoaru A promeni natpritisak na Pm] tada se klip u HPC pomed.1.Uvodenjem povrsma poprecnih D'n d'n A preseka: A]:=:: -4-' A2 =4"". Poznate velicine su: Pa' Pm' P". d. jednaCina ravnoteie sila koje opterecuju klip u pocetnom stanju mirovanja glasi: (Pm + PIgH)A1 == eXa + PmoAO + (-py +P2gh )Az ' (1) Stika P. > 4a Oa 2 koji daje realna resenja kvadratne jednaCine.a j x+ a :=:: 0 . D. h.x).5-15 1z jednaCine (1) dobija se natpritisak vazduha u pneumatskom delu cilindra: Pma== 1 [(Pm+PIgH)AI-CXO-(P2gh-py)A2]' o Nakon povecanja natpritiska u rezervoaru A sa Pm na Pml klip ce se pomeriti za rastojanje X a natpritisak u vazdusnom prostoru cilindra naraste na novi ravnotdni poloiaj klipa jednaCina ravrioteie sila (Pml + PIgH)A1 = c(xa +x)+ PmAO+(-Pv +pzgh)Az ' zajedno sa jednacinom (1) daje vezu izmedju pritisaka: Pmo)Ao' Koriscenjem ove veze.e. a2 == -A' . H.Pm)Aj • = cX+(Pm - (Pa + Pma)AOa:=:: (Pa + Pm)Ao(a.5-16. a j > 0 .A 2 . a l =-A + Pa + Pm +(Pml-Pm)T. uz dopunski uslov a. o 1 . i jednaCine izotermske promene stanja . Za taj • (Pm] . ..50 Sile pritiska na ravne povrsi H II d --. xO' PI' P2 · .

P. 3 . 1m. G Pl' PZJ Pa . nakon dejstva sile. i ugao a=arctg(a/. u kome iznad nivoa tecnosti gustine Pl vlada potpritisak Pv' Ocrediti ukupnu silu pritiska koja deluje na zatvarac c. J RESEP/7E: L-J Slika P. h2' el.5-17 RE'SENJE' Zbog jednostavnijeg pisanja uvodi se povrsil1a bocne strane piramide a a 2 + H2 .2m.1. H=2.2m. h1. Pm::=: 13600 kg 1m 3 .~+-[p2gta+ P3g(a+b)]}A . Pz =: {PI". b=0.2m. do' D. ObilazeCi ombtac piramide sa spoljasnje i unutrasnje strane zakljucuje se da tecnosti gustina Pl' P2i P3 kvase sedam karakteristicnih ravnih povrsina oblika trougla (v. Sud A kvadratnog poprecnog preseka stranice 2a.f!).11.P.6m. = [Pmgh -P3gCt+ b )jA .Poznate veliCine su: a=1. Pl =: lOOOlegl m p" =24525 Pa.1. a.1.5-16 Problem 1.a. pre rna tome. ispunjen je tecnostima gustina Pz i P3 koje se ne mesaju. sl. P4 =-[-Pv+Plg(l+ta)jA . b) Za leolileo ce se. 1=0. c) Slika P. spustiti lelip aka vazduh menja stanje izotermski? Paznate velicine su. A =: J mogu se definisati sledece sile pritiska: ~ =: -[-Pv + Plg(l+t)jA.5·.Sile pritiika na ravne povr§i 51 sile na Idip. zatvoren je zatvaracem C oblika omotaca kvadratne piramide visine H i postavlje~l u rezervoar E. Pz = 800kg/m\ P3::=: 1200kgl m 3 . h=O.5-17a i b).

.+pgH(As -A.t.52 Sile pritiska na ravne povrsi Ps = {Pmg h -'-[Pzg1+P3g(a+b)1} 1 ' P =[Pmgh-P3g(~a+b)11 ' 6 P7 =-[-PV+P1g(l+a)jA. H RESElVJE: TraZenasila je: p F = PmA. sve sHe pritiska deluju u odgovarajuCim centrima pritiska D j (i = 1.. a=2m. u odnosu na tezista Cj . Zanemariti efekte izazvane isticanjem tecnosti. kolikom silom treba delovati na dna suda da bi onpotonuo. Treba napomenuti.z:. odredena izrazom (1. debljine dna 0.(Pa . h=3m. trece. p= lOOOkg 1m • . P4 i P7 deluju od raYne povrsi. ima povrsinu dna spolja As i unutra Au' Ispod sud a nalazi se stub vazduha visine a.1.=O. drugo. 1. Odrediti. Ovaj zadatak moze i jednostavnije da se reM a a cemu ce biti vise reci u Odeljku 1. Nivo tecnosti u rezervoaru je konstantan. P3 i P4 nagnute su pod uglom a. P.5-17a i b.6. Odrediti ugao a.z:. na s1. te zato sile pritiska . sile pritiska: .5-19.pg8)} . tako da rad koji je potrebno izvrsiti zaotvararijepoklopca ima ekstremne vrednosti. + P2 + P3 + P4 + 2(Ps + P6 + Pi)j sina.S-lS pri cemu su natpritisci: pg8)2 +4[Pa (a +8) + Pmolpg . u odnosu na horizontalni pravac y. u odnosu na vertikalni zpravac.iiTte A1 i A4 u poijupotprilljfca. i P4 deluju izTtad tdiSta zato .flo su pOJIT.5. Dati su podaci: 3 Pm =2kPa.z:.74kN Py = 0. dok su sHe: P5 .z:. Pz = (-. prvo.z:. a silu pritiska koja deluje na poklopac odrediti na osnovu hidrostatickog zakona raspodele pritiska. moze da se krece po vodicama sa koeficijentom trenja iJ.7). = O. pri cemu posebno treba naglasiti da sile pritislca . . Poklopac tezine G=2000N. s G Au Problem. F2 .7) na rastojanjima. b=lm.. visine H. Kada na dno suda deluje sila F tada sud tone u tecnost gustine p a vazduh u njemu menja '~tanje izotermski. Slika P. P6 i P7 nagnute poduglom a.1. da se celokupna povrsina zatvaraca C okvasena tecnoscu gustine P1 nalazi u potpritisku sto se da zakljuCiti prema polozaju slobodne povrsi. 1. 3 2 Ukupna sila pritiska je P = ~ Px + P: + p} = 440. .5-18. Cilindricni sud tezine G.P2 + P + P4 ) casa.. . i.74kN.)-G. Problem. koji na kosom zidu zatvara pravougaoni otvor. = 440.. Pm =t{~(Pa - Pmo = A .pg(Ha -8)(1-A)' s . Rezultujuce komponente sila pritiska su: Px = [.

Stika P.l (x) m~etu: + Gsina. W == JOF(x)dx == 2(P m + pgh)f.. Nivo tecnosti u rezervaaru . aka se poklopac krece po vodicallla sa koeficijentom trenja fl.J" .l(x) = fl[P(x)-Hcosa].· Trenutno okvasena povrsina je A (x) = (a-x)b (v.l.Lba +('6pgba +Ga) Sllla. Naci rad otvaranja pravougaonog poklopca mase In. dok je vucna sila u F(x) = F). I' . a polozaj njenog tezista u odnosu na nivo sIobodne povrsi odreden je izrazom zc(x) = Pm I pg+h+k(a-x)Sina.x)b .S-19 RESENlE. ' 1 • oa 1 pgba 1 a.flGa cosa.( . Ovi izvodi su: oW 1 . Za odredivanje ekstrellla. Za vrednost ugla ~=180-a=94. potrebno je nati prvi i dtugi izvod funkcije rada pO uglu a. s1.5-20. t~O sma. --2 = iw -('6 flpgba 3 + Ga) sma + flGa cosa..flGcosa + G siri'a.] (a .x) sina g ]ca ...S-19b).Sile pritiska na ravne povrsi 53 b) Geosa.~. fad je maksimalan i iznosi W == 11609 J I kg. == arct . Rad otvaranja poklopca iznosi: fa 1 2 1 3".x) Sina.1.) = -85. P(x) G ' ' v ..x)b . = {Pm + pgh + P2 (a . Sila trenja iZllledu poklopca i yodice je: F).31°.+ . max Problem 1. Sila pritiska koja opterecuje trenutno okvasenu povdinu poklopca iznosi: P(x) = pgzc (x)A(x) = [Pm 1.. P. 67° Iz jednaCine koju daje prvi izvod dobija se: { 6 G 2] ~L ?' a iz jednaCina drugog izvoda sledi da je za ovu vrednost ugla rad minimalan i on iznosi Wmin == 963J Ikg. [I .pgh +k pg(a . = 0. fu == ('6 flpgba 3 + Ga) cosa + flGa Sllla.

SmatrajuCi da po visini vode u kanalu vlada hidrostaticki zakon raspodele pritiska.5-21 b) c) W = p= (i.1. voda se preliva preko brane. H=1. Dati podaci su: a=500mm. Na kanalu se nalazi brana cija pokretna homogena pregrada. Efekte isticanja tecnosti zanemariti.Ponavljajuci postupak proracuna izlozen u primeru P. /=8m.229bar.1. b t :J"'u'. D=200mm. arcsin(H / h). RRfENJE. definisanom uglom 0. .a) F(a) = 4b~~n~ [pglh(H -ih sino. Pri tome u protivpritisnom prostoru hidrocilindra vlada pritisak Pc =2bar. 1 ) + 2.l. Stika P.) +Gcosa] pri cemu su: a-ugao koji definise trenutni polozaj pregrade i ~ == arctg[ coso. Odrediti: a) Silu koja deluje na kIipnjacu svakog od hiclrocilindara.Sina)]. dobija se rad otvaranja poklopca: W:::: I-I-g{m+t pab(h+ ~. b=5m.54 Sile pritiska na raYne povrSi je konstantan. 1 . I Slika P.4J.1.5-21. c) Rad sile pritiska koji je potrebno uloziti da bi prelivanje vode preko brane prestalo. Pm=lkPa. 17= 1m.U}o. (cosa 2 . t (D _d )n 4F(a 1 ) 2 2 +Pc D2 2 2 = D-d 34.22153J.)]= 18. 0. b= 100m. te:line G. ProJJlem 1. 2 :::: pgl17 [H(a 2 - 2 0. b) Pritisak u radnom prostoru hidrocilindra koji obezbeduje ravnoteZu pre grade u polozaju definisanom sa uglom 0. U pocetnom polozaju ravnoteZe pre grade. sluzi za regulisanje nivoa. Dati podaci su: h=2m. m=lOkg. 1-1-=0. d=100mm.5-19.5-20 RESENJE. p:::: lOOOkg 1m 3 . 1 =60°. G=2P kN.90m.cosal)j =. Pokretnu pregradu brane u proizvoljnom polozaju ravnoteZe drZe dva simetricno postavljena hidrocilindra.

~. dobija se komponenta element arne sile pritiska dPz :::: pdAz :::: pgzelA z • S obzirom da je dV::.::zdA z elementarna zapremina koja ispunjava prostor od elementarne povrsi dA do nivoa slobodne povrsi tecnosti to ce rezultujuca sila pritiska u vertilcalnom pravcn biti: Pz :::: t pelA z z ::: pgt zelA z :::: pgt dV=:> z z r.y) (1. Ova sila pritiska se moze napisati leao P=:: p. koji je veoma jednostavall za prakticnu primenu. i koja predstavlja. odredjivanjem njenih komponenata.iIi. (i=x. na pr.1).55 1.6. neld poklopac.! na rastojanjima merenim od teZista povrilina .3). Px . 6..1) (1. SILE PRITJISKA NA K. to ce se njenom odredjivanju pristupiti na jednostavniji naCin./ + pJ + pi.6.RIVE POVRSI I TELA KOlA SlE NALAZE U TECNOSTI 1. pri <semu su Slika 1. 6..1.pclA . tj. i Pz njene komponente.1.1.lljlllllll3 lkJrivlllI p'lHl'rS Ako se posmatra kriva povrS A proizvoljnog oblika (81.6. Projektovanjem krive povrSi u horizontalnim pravcima Ox i Oy.3) U izrazu (1.zci :::: lc.1.6)): !rp-j-::::-pg-z-c-jA-j-=----P-m-.-=-pg-=-=Vz-'I (1.cj-A-:""j'.6.1) koju kvasi sarno sa jedne strane tecnost gustine p.6. / AiZc. tada na nju deluje sila pritiska p:::: .6. Vz je zapremina dobfjena projektovanjem hive povrJ? It vertikablOm pmvcu.y) (i=x.2) Projektovanjem u vertikalnom pravcu elementarne sHe pritiska d~" koja deluje na elementarnu povrSinu ciA (s1. u odgovarajuCim koordinatnim ravnima dobijaju se rayne povrsi povrsina Ax iA y na koje deluju sile pritiska (odredene izrazom (1. na nivo slobodne pO)lr§z: .5.6. S obzirom da je silu P U opstem slucaju teSKo t odrediti resavanjem integrala. SHe pll"itiska koje deil.

2m.lel1e hive pow.6.fi teCitosti u pmizvo!inom pravcu So Napadna linfia ow Slfe pmlazi kroz tezi.:+~. s => Ips:::: pFFs I (1. 1. 1=2m.3).1).5) z U opstem slucaju napadne linije sila P ' P i P se ne seku u istoj x y z tacki sto za posledicu ima stvaranje momenta u odnosu na neku proizvoljno izabranu osu.6.ve se ne uzimaju u obzir.6.s) .56 SiZe pritiska na krive povrsi Vertilcalnastla pnliska P prolazi hvz tdiNe zttpremine Vz • Na osnovu poznavanja z komponenata moze se odrediti i intenzitet rezultujuce sile pritiska P=~P. sledi da je dPs =dPn cos(H.zapremifla dobijena projektovanjem hive povr.ile zapremine Vs' Problem 1. 2 x1 x2 a koje su odredene primenom izraza (1. Dati su podaci: R=O. sl. Na osnovu napred recenog moze se odrediti sila pritiska koja deluje u proizvoljnoID pravcu odredenom jedinicnim vektorom s.6. (1. p=lOOOkg/m • c) p A Slika P.6.6-1.fi na nlvo slobodlle povr.4) U odnosu na horizontalne pravce (i=x.~) JRl.s) = pgcos(k. =J pgzdAcos(ii. Kako sa sl.ira/iranjem prostora od olcva. s) .1.6. na kojima deluju horizontalne sile pritiska.s)J A As z_ _ dA cos(k. (1. horizontalnom pravcu dobice se rayne povrsi oblika pravougaonika povrsine A"I= Rl i polukruga povrsine Ax2 = R rc/2.) .Ii u vertzKalnom praVClt do .1.1.lbar. pa se zato sHe pritiska na takvim povrsinama uravnotezav<lju i kao tak.6) pri cemu su: Fs = gcos(k.P.+P}. Odrediti sile pritiska koje opterecuju cilindricni poklopac A sirine I. 2 P =[Pm + pg(h. 3 Pm=O. h=2m.y) uglovi pod kojima je nagnuta rezultujuca sila pritiska su: (Xi = arctg(P 11.6-1b). s Hm 8to se merodavl1e zapremzi'le odredtqu . Trebanapomenuti cia se pri projektovanju odgovarajuce povr8ine preklapaju. (v.6~1 RESENJK Prj projektovanju poklopaca A i B u.komponertta jedinicne stle koja deluje na btlo kLJii fluitlni debe i Vs . s) to ce sila pritiska u proizvoljnom pravcu bid: p. i sferni poklopac B poluprecnika R.. P =[Pm +pg(h+1 ~)]± R n . Vertikalne sile pritiska odreduju se primenom izraza (1.

a =45°. jer definisusile koje se uravnotezuju.2) za poklopac A-A i metode ravnotde tecnosti (vidi Odeljak 1. D.Da bi se odredile sHe pritiska koje deluju na vezu A-A.. h]=2m.P.2 . FA = ~21 + Pz2 == 17. P2 :::: lOOOkg / m 3 • .n. 1)[(D2 +dD+d . Konusno-polusferni poklopac sa gomje strane Slika P.86kN. lJ :::: P2g 12(D +dD+d )H+ ("2) n+--(x-H) . 14 3 P =pg[ -R 21C+(h+-)R I.1. Ps == Px I R +(P P x2 z2 - Pz) .P.. h2 =2m.l. Problem 1. P2 )fJ +d3l}. 2 Iz uslova zadatka p] I = 3 4 P2 dobija se izraz za sHu 2 F == (Pm +p1gh/~n + P2g(~ )2{H + ~ ell. potrebno je naCi polozaje nivoa slobodnih povrsi tecnosti. PjI Pz' RESENJE. Ovaj zadatak. T.. pv=3kPa. do. vertikalne sile pritiska su: Pm] . ) 2 = 2504N. H. J 7 Rezultujuce si1e pritiska. 1 4 d 2 l ~ :::: PIg (h+ P1g)-4-+12(D +dD+d )fJ +"23("2) n . 4 pg .6-2 kvasi tecnost gustine PI' pa ce prema sl. Problem 1. d. P. Dati podaci su: ho=lm. kvasi tecnost gustine Pz a vertikalna si1a pritiska na taj deo povrsi je: P2 fn 2 z 2 d 3 D rr. Tezinu konusno-sfernog poklopca zanemariti. -R Pm 14 ..0-2.1.n i iznosi X= 4F / pzgd. Odrediti ukupnu silu prifiska koja opterecuje pregradni zid A-A sirine L.3) za poklopac B-B.6-2b vertikalna si1a pritiska na taj deo hive povrsi biti: f D2 Pm· n n 2. Nivo slobodne povrsi tecnosti gustine PJ na1azi sena rastojanju Pn/PJg u odnosu na nivo tecnosti u sudu.Sile pritiska na krive povrsi 57 rtivoa s!obodrte povrsi Tom prilikom dvostruko srafirane zapremine (sl. Odrediti silu F kojom treba delovati na ldip da bi veza A-A u pregradi P bila neopterecena. Poznate veliCine sU:P m ' h. takode. l J dok sa donje strane povr!. l=lm. P1 == 800kg / m 3 . I ovaj zadatak veoma elegantno moze da se rdi primenom metoda ravnoteze tecnosti i potiska. Prema tome.6·3.6. 23 z.(h+-)---R 31C 'P =pg--R 31C. 2 pg 43 -.6-1c) ne uzimaju se u obzir. ==pg [1 2 rr.6. dok se po1ozaj nivoa slobodne povrsi tecnosti gustine P2 odreduje iz jednaCine hidrostaticke ravnoteZe P2gx = 4F / d. koje opterecujupoklopce A i B su: .=4m. moze da Se resi primenorn metode potiska (vidi Odeljak 1. R=lm.

P3 ::: 1000 kg 1m.r • v ~ ·5· noo "7VV gl h=1m.leFIZ 1. A Slika P. . Ukupna sUa pritiska koja deluje na zid A-A je PA :::"Ii Px + Pz / 2 2 ::: 317.8kN. smcx. h 2 =2fll. /1 3 =lm.11 ::: R = 1m. koHlea je tad a rezultujuca vertilealna sila pritiska_ Dati podaci su.PI' + P1g2)h1 L+(-p" +P1gh l + P2g-Z)h2L == 206.1) i (1. Zid A -B sirine L po visini kvase tri tecnosti.6-3 Slika P. 3 Pm 1 2 . 1z uslova neopterecenosti zida u horizontalnom pravcu (Px ::: ?. i vertikalna haL hI h1 P =-Pv-+(-Pv +P1g-Z )-. b) Kada se sa spoljasnje strane zida A-B naspe tecnost gustine P3 do visine x tada 2 je horizontalna komponenta sile pritiska P. k g I rn 3 . Pz = """k' m 3 .8kN 2 P2g P2 komponenta sHe pritiska.58 Sile pritiska na krive povrsi RESENJE: Primenom izraza (1..'). PI' P1 1 2 . .6. b) do koje visine treba nasuti sa spoljasnje strane zidaA-B tecnost gustine P3 da bi zid u horizontalnom pravcu bio neopterecen. Pz = p] ( .R-rcL ~ a+(-p.-Lcoscx.-Lcosa =139. Pm =5JrJ'a_ REj"ENJE: a) Primenom izraza (1. L=jm. koje iznose: R h2 P" ::: PmhL + (Pm + P1gZ)RL + (Pm + Plghl+ PzgT)h2L + h3 .6-4 Prof.p"hoL+ (..2kN.7kN. h? Px ::: .R +-4 R n)Lg+(P m + Plghl + P2gh2 + P3g-2 )-.' == P3gx2 L 12.6_3) odreduju se horizontalna i vertikalna komponenta sHe pritisica.1) i (1. +P2 [ (--+-h])2RL+. PI::: {\.1. Odrediti: a) re:zultu- jucu silu pritiska koja opterecuje zid A-B. h3 h3 .. dobijase traiena visina nasipanja .6.1.6. +(Pm + P]gh1 + P2gh2 + P3gT)h-jL = 278kN .3) dobivaju se horizontalna hI .+ Z tgcx. . I.6-4. ~g '~cx. + Pz = 3 U. pa ce rezultujuca sila pritiska biti: ?:::~ P. a=4 0 .4N.+P1gh1)IL=240.

.. prema (1.6-S Problem 1. i b) Kolika je tad a rezultujuca vertikalna sila pritiska koja opterecuje ovaj pregradni zid? Dati podaci su: a=lm.1)...Sile pritiska na krive povrSi 59 x == ~2Px/(P3gL) = 4347mm. dok ga sa druge strane kvasi 3 tecnost gustine P3 == 800kg / m .Sm. dobija se rezultujuca vertikalna sila pritiska P. sirine 1=4m. . ..6.....6. 0'-"' O1.. h -1m 1-'2 . i iznosi: Px == Px + Px = 14S.1. Odrediti: a) Natpritisak koji treba da deluje iznad tecnosti gustine P3 da bi rezultujuca horizontalna sila pritiska na zid A-A bila jednaka nuli..... • ...... A .3) iznosi: .." -lnn01ra/1TI".l LA. su: 1 2 PX1 ==2"P1gBh1 =62.4kN.. odreduju se granicne !coordinate u horizontainoll C=-~ll~ Slika P..Jh'." == Pz' . H=O.L.... PX2 = (P1g h1+ P2gT)h 2 B = 82... h=2m. Odrediti horizontalnu i vertikalnu silu pritiska tecnosti koje deluju na zid. '''1navisin"1T1a h -2m.l.1. I1 h3 1 2 lJ Pz = P3l2" tgeL +(x-h3 ) tgeL +"4R n+(x-h1 -:-h2 -h3) Lg.. 1 2 x P y2 \ Iz jednaCine parabole y = x 2 . Konacno. ... prema izrazu (1. '~2 -~~ ~..6-6 pravcu do kojih tecnosti kvase zid. Sa jedne strane zid kvase tecnosti gustina P1 == 1000kg/m i P? == 1200 kg / m 3 .. 3 .6 . U zidu A-A.. 'V AY I h2 dok je ukupna horizontalna sila jednaka njihovom zbiru. 3.sj. H h a) b) Slika P. 0::.. a one iznosel1 == Jh1 +h2 i 1 2 =.. sirine B=4m... koja je usmerena vertikalno na gore.18kN.78kN. RESENJE.L '" V''JV .1.Horizontalne sile pritiska koje deluju na zid... Parabolicki zid definisan jednaCinom y = x .6~5.. .~ _Q(l(l1rlT/. Vertikalna sila pritiska (iIi sila potiska) koja deluje sa spoljasnje strane zida A-B...... 2 Lv'-" AV~L.Pz == 6819N. hi Problem Jl. kvase ~=xn~~j.. VVVJ.. nalaze se dye cilindricne povrsi polu3 precnika R=lm..6~6. '''b' .La..n~ J-Il ...

60

Sile pritiska na krive povrsi

Za odredivanje vertikalnih komponenata sila pritiska posmatraju se dikrencijalno mali elementi povrsina dA] idA 2 koji su okvaseni tecnqstima gustina PI i P2 na kojima vladaju hidrostaticki natpritisci: PI ::= Plg(h l + 112 - y) i P2::= P]ghl + P2g(h 2 - y). Primenom izraza (1.6.1) sile pritiska na krive povrsi su dP; = PidAi (v. sl.P.1.6-6), pri cemu indeks i ima vrednost 1 iii 2. Konacno, vertikalne komponente sile pritiska su:

~'I ==:J:~PIBdX==: Pl{Ch +h2)(lI- 12)-jU:- li)]B=25,03kN,
j

~'2 t P2 Bdx
::=

== [(PIghj

+ P2gh2)12 - P2g Ii ]B ::= 88,94kN,
::=

odnosno ukupna vertikalna sila pritiska je Py

PYI + ~'1 = 114kN.
2

PruD/enD 1.6-7. Zid definisan jednacinom y = ax 3 +bx +cx ima sirinu B=2m. Izuad vade vlada konstantan natpritisak P m =O,2bar. Odrediti rezultujucu silu pritiska koja deluje fla zid. Dati su podaci: l=lm, L=l,Sm, 0=1, b=2, c=3, 3 p= lOOOkg/ m .
2 RESENJE' UvodeCi visine: H::= a[3 +b1 +cl, i
3
'J

h==aL +bL-+cL-H, kaje se odreduju iz jednacine zida, i koristeCi postupak dat u primeru 1.6-6, dobivaju se komponente sile pritiska:

Px Py
SlikaP.1.6-7

=Pm(h+H)B+1pgH 2 B,

= Pm BL + pg[H - (4 13 +3[ 2 +2 /) Bl,
b

. a

c]

na osnovu kojih je rezultujuca sila pritiska

H

x

ProDlem 1.6-8. Na kanalu se nalazi homo gena obrtna pregrada .. brana, mase m=5t, sirine 1=10m, koja sluZi za regulisanje nivoa vode u kanalu. U poloZaju prikazanomna sl.P.1.6-8, u kanalu je maksimalna visina vode. U ovom polozaju pregradni zid ima oblik opisan jednaCinorn x = ky2. Pregradu drie u ravnoteii dva identicna, paralelno spojena, hidrocilindra. Odrediti: a) Horizontalnu i verfikalnu sHu pritiska koja opterecuje pregradu .

Stika P.1.6-8

Sile pritiska na krive povr,~i

61

b) Obrini moment u odnosu na horizontalnu obrtnu OSll x, a koji potice od dejstva . sile pritiska tecnosti. c) Polozaj dejstva vertikalne sile pritiska u odnosu na vertikalnu osuOy. d) Pritisak (PI) u radnom prostoru hidrocilindra koji branu drZi u ravnotezi, pri tome je vrednost protivpritiska P2 ==2bar. Silu trenja zane mariti. Dati podaci su: h=2m, H=4,2m, d=80mm, D=150mm, k=O,2.
RESENJE1 2 k

Py ="3 pglh' b) Obrtni moment vertikalne sile pritiska je
0

a)

P< =="2 pglh = 196,2kN; My ==
Xh

=52,32kN.

I xpg(h - y)ldx
0

==

1 10k 2 pglh 5 ,

tako da ukupni obrtni moment sila pritiska iznosi: h 1 3 22· Mp=Px.-:;+MY=30Pglh (5+3k 11 )=143,357kNm. c)
Xc

= My / Py =lokh =O,24rn
2

3

2

D2 d)
PI = Pz
D" -d
0

2

+.

n(D~

?

-d )Hcosa

2

kh 2 (kip +-2- mg ) = 19,12bar,

a 1.6.2. Sila potiska

= arctg[kl1 2 / (H -h)] = 19,98°.

Ako neko telo pliva u tecnosti gustine p tad a se vertikalna sila pritiska moze primenom izraza 1.6.3 odrediti u obliku:

P = pVg

(1.6.7)

pri cemu je V-zapremina potoplienog dela tela ako tela pliva na tecnosti (s1. 1.6.2.1a); Iii p zapreml;za tela, aka je tela zaronjeno u tecnosti (sI.1.6.2.1b). Sila pritiska (1.6.7) koja It vertikablOm praVClt delttje na telo, naziva se sila potiJi<a, iliArhimedova slla potiska. Ova slla ne zavisi od polia pritiska koje dada oko tell4 tj. ne zavisi od dubine na kojoj se tela nalazi. Na telo teiine G koje se nalazi u tecnosti deluje sila potiska P. Poredenjem ove dye sHe, zakljucuje se: da ako je G=P felo pliva I na tecnosti, iii u njoj 1ebdi; aka je G>P telo tone kroz tecnost; ili ako je G<P tela izranja iz tecnasti sve dok se ne postigne ravnoteza sila G=P. KoristeCi silu patiska citav niz problema znatno jednostavnije moze da se resi. Nairne, ako je kriva povrs (s1.1.6.2.2)

p

a)
Slil<a 1.6.2.1

b)

r-\7Q----.--..-z
."

\.

\J~

.,'

R

Slika 1.6.2.2

62

Sile pritiska na krive povrsi

okvasena sa tecnoscu gustine p, tada ,j'e moze ':zdvojiti karakterirtiCiza zapremina i nezavi,f/lo posmatratl l1.jena TllWloteza. Tom pnlikom izdvojena zupremina V ponaJa se lao da je telo te zapremlize zaronjeno It teCi-lOst. Tada na tela delujn: sila potiska

Po = pV g, normalna sila pritiska P na granicnu povrs A-A i sila reakcije veze N Prema tome, za izdvojenu zaprerninu vaz} ravnoteza sila:
IR=P/V+PVg!
Zbog uvodenja sile jJotiska, izlozeni postupak se moze nazvati metoda potiska.

R.

(1.6.8)

Pr.olllem il..6-9. Sud tdine G=lkN, oblika paralelopipeda stranica a=lm, b=2m i H=lm, pliva na vodi. Koliki (kvazistacionarni) Iad treba utrositi da bi se sud potopio?
l?Efhw7E: U pocetnoID stanju ravnoteze na sud deluje sila potiska Po = pgabho' pa se iz jednaCine ravnoteie sila Po = G do b~ia gaz suda ho = G! pgab. Kada na F(x), sud delui/;: promenljiva sila F(x) tad a sud v G tone. Pri tome, u proizvoljnom po.loZaju 5..1J.·_fr.;;fi~'.:"iM~,;-=-~x suda (v. sl.P.1.6-9b), na sud deluJe slla - =.t=- /""";{~~ po"':slra'~ "'~:t.';-;";,:'1?"'f'·):(Y; l.l ,,., ho I ;;%?,VA1".,.,;2',·'. v 0-l'i~JP:!;t:;2 P(x) = pV(x)g = pab(ho +x)g. ( P(x) Zataj proizvoljni polozaj vazi ravnotda !:I) sila P(x)=G+F(x), iz koje se dobija a) F(x)::: pgabx. Na kraju, na osnovu ove sile Slika P.1.6 ..9 dobija se rad potapanja: H-1'o I 2 W=0 F(x)dx ="2 pgab(H - ho) ::: 8835 J.
/i'/;%,."/' --

f

Pyo/PleJ'R 1.6~lO. Odrediti silu kOjOID treba delovati na konusno tela tezine G=400N da bi se ono potopilo. Dati su podaci:h]=200mm, h2 =300mm, h=lm,
d=500mm, PI = 800kg / m , P2 d
14----1 3
=:

900kg! m , P3 ::: lOOOkg / m . RESENJE: Qa, bi konusno telo potonulo potrebno je da sila F obezbedi polozaj tela prikazan na sl.P.1.6-10b. Tada je s geometrijske tacke gledista polozaj konusa odreden precnicima d] i. d 2 koji se nalaze it slicnosti trouglova d Cf2 d 1 · •• h Hc.:.(h +h2) H -hI' llznose:
1

3

.

3

a)

b)
Slilca P.1.6-10

dl

=~(H-hl), d2 =~[H-(hl+h2)1.

U tom nOVOID nivnotdnom polozaju na pojedine delove tela, a prema sl.P.1.6-10
2

deluju sledece sile potiska:
~ ::: PJV;g
=:

PJ U(d +ddJ+d] )hJg

11:

2

SiZe pritiska na krive povdi

63

P3 = P3V3g= P3 U(H -hI ·-h2 )g·

din

.

1z jednaCine ravnoteze sila za polozaj konusnog tela dat na sl.P.1.6-10b odreduje se sila kojom treba delovati da bi konusno tela potonulo, a ona iznosi: F", Pr +P2 + p., -G = 154,6N.
ProD/em 1.6-11. Cilindricni sud precnika Do napunjen je tecnoscu gustine p. Na tecnosti pliva plovak tezine G, koji se sastoji od dva cilindra precnika Did, i visina Hi h; i polusfere poluprecnika R. Kada na plovak deluje sila F plovak tone. Odrediti za koliko ce se klip spustiti nakon dejstva sile F. RESEN.!E: U pocetnom polozaju ravnoteie plovka (sl.P.1.6-11a) deluje sila potiska Po = pVog l;l kojoj je Vo potopljeni dec zapremine plovka, a pri tome vazi jednakost sila G = Po- Nakon ..... x F dejstva sile F plovak se spusti za tastojanje x (v. sl.P.1.6-11b). U tom novom ravnoteznom polo-h zaju na plovak deluje sila potiska:

P = P(Vo + f,V)g = Po + pg-4-(x+ y) Veza izmedu pomeranja x i y nalazi se iz jednacine zapreminskog bilansa xD 2n 14 = y(Dg - D2)1T./4,

D 2 7t

a)

b)

Slika p, 1.6-11

i glasi: y = xD2 1 (D; - D2). Kaleo za novo ravnoteZno stanje vaii jednakost sila F+G =P, to ce se iz ove jednacine dobiti pomeranje plovka: 4F D; _D2 x=-pgn D2 D2 .
o

PrOD/em 1.6-12. Sud S, tezine GI , ima povrsine poprecilih preseka unutra Au i spolja As' Sud je napunjen tecnoscu gustine Po, do visine H, il kojoj pliva cilindricni plovak povrsine preseka Ao i teiine Go' Sud S pliva u tecnosti gustine p. Kada se cilindricni plovak dodatno optereti tezinom G, odrediti za koliko se poveca nivo tecnosti u sudu i . H koliko sud utone u tecnost gustine p. RESENJE- Posle dodatnog opterecenja plovka sa teiinom G, nivo tecnosti u sudu se poveca za x = G/ PogAu' a sud S pri tome utone u tecnost gustine p za y = G/ pgAs .
p

I

\
\

As

G1

Slilm P.l.6.12

Problem 1l.6-13. Plovak konusno-cilindricno-sfemog oblika pliva na vodi. Nakon dejstva sile F plovak dodatno uroni u vodu, a pri tome ne potone. Odrediti za

64

Sile pritiska na krive povrsi

koliko se spustio plovak nakon dejstva sHe F. Poznate veliCine su: d, R, D, h, H, F, G, p. .
RESENJE- Nakon primene jednaCina ravnoteZe sila za

pocetni i krajnji polozaj mirovanja plovka, dobice se spustanje plovka:
x::=-- 312(-.---R --)+d -

H

D-d

I l

F +G

pgn

4 3

3

d h 4

2

3

p
_3

Slika P.1.6-13 Problem 1.6-14. Plovni objekat tezine G pliva na vodi. Dno plovnog objekta ima pravougaoni poprecni presek povrsine As' Na vrhu plovnog objekta nalazi se kruzni otvor precnika D i visine a. Da bi plovni objekat zaronio potrebno je povecati teZinu, a to se postiZe ubacivanjem vode u komo·ru K, koja ima povrsinu dna Au i visinu b. Pri punjenju komore vodom vazduh u komori menja stanje izotermski. Ako je natpritisak vazduha u komori na pocetku Pmo' odrediti koliki ce natpritisak vladati u komori kada plovni objekat zaroni.
D RESENJE- Kako je visina punjenja vodom

12(---R 3 _-)+d 3 pgn 3 4

G

4

d 2h

l J.

komoreK
1 D n G x=-( 4 H+--a--) Au "s 4 pg ,
2

to ce natpritisak u komori biti Pa x + Pmo b Pm= b-x As Treba napomenuti da je razmatrani problenl Stika P. i,6-14 sa krajnje pojednostavljenim modelom plovnog objekta, tj. podmornice. I pored toga opisani postupakzaronjavanja vaii i za realne modele podmornica. Pri izranjanju plovnogobjekta sila potiska treba da bude veca od sile tezine, sto se postize prainjenjem komore K.
Problem 1.6-l5. Predmet tezine G sastavljen je odcilindra precnika d i polusfere poluprecnika R. Predmet se jednim svojim delom nalazi u cilindricnom sudu precnika D, a drugim van suda u prostoru okolnogcatmosferskogpritiska Pa' U sudu, iznad tecnosti nalazi se stub vazduha visine apodnatpritiskom Pmo ' Kada na predmet deluje sila F tada predmet tone, a vatduh u cilindricnom sudu menja stanje adijabatski. Kolikom silom treba delovati napredmet da bi seon spustio za rastojanje x?
RESENJE' Pocetno stanje mirovanja predmeta moze da se, prema izlozenom u

Odeljku 1.6.2., razmatra uz pomoc sl.P.1.6-15b. Tada, na predmet tezine G deluje sila potiska Po = pVog i normalna sila pritiska PNo = Prnod2n / 4, i tada vaii jednacina ravl10tde sila:

Sile pritiska l1a krive povr§i

65

a)

b)

c)

Slika P.1.6·15 Po =: G+PNo . (1) Usled dejstva sile F, sistem ce zauzeti novi ravnoteini polozaj prikazan na s1. P.1.6-15c. Posle dejstva sile F, u odnosu na prvobitno ravnotezno stanje, nivo tecnosti u sudu ce se povecati za visinu y, a sto ce izazvati povecanje natpritiska na vrednost Pm' Primenom jednacina: zapreminskog bilansa adijabatske promene stanja
2 21t
IC

2 d rc 2 2 rc -4- x =(D -d )"4Y '

(Pa + Pmo )[(D -d )4'a] =: (Pa + Pm)[(D -d )4'(a- y)] , odreduju se visina porasta nivoa i novi natpritisak
d
2

2

21t

IC

Pm == (Pa + Pmo)(-y) - Pa • a2

a

1C

U razmatranom - novom ravnoteznom polozaju, prema Odeljku 1.6.2., na predmet deluju sila potiska P PN
d
2
=:

pVg =: pg[Vo + d
y.

4

1t

(x+y)], i normalna sila pritiska

=:

Pm -4-' pa tada vazl Jednacma ravnoteze sIla P =: F + G + PN , iz koje se uz
D2 d 21t
2)--'

1t

y.

y.

pomoe jednaCine (1) dobija sila
F==(Pm-Pmo+pgx
D -d
2

4

2r

Problem l.6-16. Gustinomer se sastoji ad sfere poluprecnika R i cilindricne cevcice poluprecnika r .. Pri baZdarenju gustinomer se prvo stavi u vodu, gustine Po' i tada ima pokazivanje 110 = 0, pri cemu je 110 brojpodeoka merrie skale (sl.P.1.6-16); a zatim se stavi u drugu baZdarnu tecnost, gustine P1' kada ima pokazivanje 111, Kada se gustinomer stavi u tecnost nepoznate gustine na skali se ocitava 11 podeoka. Kolika je merena gustina tecnosti?

Po

RESENJE' U toku baZdarenja i merenja sila potiska je:

Slika P.1.6-16

66

Sile pritiska na krive povrsi

Po == Po gVo == PI g(Vo + 171 LlV) == pg(Vo +11i1V)
gcle su Vo zapremina istisnute tecnosti kacla je gusti~omer u vodi i LlV zapremina koja odgovara jednom podeoku. Eliminisanjem iz prethodnih izraza zapremina Vo i L::.V dobija se merena gustina:

P POl fll +~( E.9.. -1)]. PI
==
/1 1

Problem 1.6-17. LeteCi balon mase In nalazi se na visini z gde je gustina vazduha r. U balonu nalazi se gas gustine Pg (p > Pg)' Kolika zapremina balona mora biti ispunjena gasom da bi se on nalazio u stanju ravnoteZe? RESENJE: Princip leta balona zasnivan je na ravnotezi sile teZine i sile potiska mg == (p- Pg )gV iz koje se dobija potrebna zapremina balona
V=inl(p-P g )·

Slika P.l.6-l7 ProDlem 1.6-1S. Konusni zatvarac je povezan pomocu krute poluge, obrtne oko tacke 0, sa pneumatskim cilindrom, a cilindar, pale, sa vazdusnim prostorom iznad ulja. Zatvarac je napravljen od materijala gustine natpritiska u sudu konusni zatvarae zaptivati. Masu poluge i klipa zanemariti. Dati su podaci: D=lOOmm, D]=100mm, a=200mm,
Pm
1,\

= 7800kg 1m3 • Do kog ce

b=150mm, H=O,5m, h=O,lm, P== 880kg/m . RESEN1E: Preenik zatvaraca na mestu zaptivanja je d=D/2. Sile koje opterecuju pOlUgll (v. sl.Pl.6-18b) su: teZina zaptivaca : 2 I D 1l '1 .. G ==P Vmg=Pm3-4- 2hg, Sla pntlsk a
m

3

a)

pneumo-cilindra PM == PmD;n I 4, sila potiska i normalna sHa pritiska koje deluju na zambljeni konus: 2 2 n Po == pVg== p(D +dD+d )12hg ,

b)

PN ==[Pm+pg(h+H) ]4'
1z momentne jednacine za taeku 0: PMb==(PN +G-·Po)a, dobija se:

d2n

SIiIca P,1.6-18

Pm

S;

pga 2 [ -+Hd 2 --:s(D 2 -2d+dD) == 11769Pa. 4G h 2 . 2 bD1 -ad npg

J'

.

Sile pritiska na krive povrsi PruDlem 1.6-19. U hidraulicnom-pneumatskom uredaju nalazi se klip koji sluzi za pokretanje ventila, i opruga krutosti c=lON/cm koja ima staticku deformaciju a=20mm. Odrediti: a) natpritisak Pmo' koji ddi ventil u polotajl1 prikazanom na slici P.1.6-19, i b) natpritisak vazduha neposredno pre otvaranja ventila. Nivo ulja u uredajl1 je konstantan. Sile viskoznog trenja na pokretnim povrsinama klipa i ventila zanemariti. Dati podaci su: H=O,lm, h=20mm, b=5mm, D j =40mm,
D=30mm, d=lOmm, d j =5mm, G=lON, p= 900kg/m .
3

67

RESEN.fE

Slika P.1.6-19 a) P rno == TC(D/-d 2 )
b) Pm=
n(Di -d ) \
24 2

{G+ca+pg~[ (d 2 -dJz)H -1CD2 +Dd -2d 2 ) J} =2S470Pa,

iG+c(a+b)+pg%[(d2-dt)(H-b)-fCD2+dD-2dzll=29712Pa.

PmD/em 1.6-20. ZatvaraCi ohlib konusa i polusfere nalaze se na poluzi,. koja je obrtna oko tacke O. ZatvaraCi su napravljeni od celika gustine Pm == 7800kg / m3 • Odrediti posle kog natpritiska Pm zatvaraci nece zaptivati. Masu po luge zanemariti. Dati su podaci: d=SOrrun, R=SOmm, D=2d,
h=SOmm, H=O,Sm, c=R/3, Ro=3/2R, H o=1,2m, a=300mm, b=lOOmm, P v =500Pa,

P == lOOOkg / m3 .
RESEN.fE
1 Pm ;::: R2'TC

Slika P.1.6-20
2 2 d 'TC D nh 'TC 2 . 2 1 (-P v + pgHo )-4-+ Pmg-6-- pg i2(D +dD+d )h

{ar bl

J+

2 3 2 3 2 } +"3 pgR 'TC- Pmg("3 R +Roc)'TC - pgH== 5249 Pa.

PruD/em 1.6-21. Konusni zatvarac, koji je napravljen od materijala gustine 3 Pj = 7800kg / m , ima zadatak da propusti ulje u cevovod pri porastunatpritiska iznad ulja. Pokretanje zatvaraca bmogucava pnel1matski cilindar precnika Dj = 50mm. U pneumatskom cilindru nalazi se opruga krutosti c=lON/mm, koja je prethodno sabijena za vrednost a=lOmm. Posle kog natpritiska zatvarac l1ece zaptivati cevovod? Konusni zatvarac i pneumatski cilindar povezaru su krutom polugom, koja je obrtna oko tacke O. Trenje u pneumatskom cilil1dru zanemariti. Dati su podaci: D=lOOrrun, d=SOmm, hj =120mm, 1i=60mm, H=O,Sm, L=O,2m,

\
\

I=O,3m, p == 900kg / m3 •

68

SiZe pritiska na krive povrsi RESENJE- Horizontalni konusni . zatvarac koji je jednim svojim delom u tecnosti gustine p. a dnigim u cevi pIecnika d,· moze da se izdvojeno posmatra (v. sl.P.1.6-21b), tada se prema 1.6.2. formira zapremina zarubljenog konusa na koju deluju sila potiska

D

~ifll··········-·-·-·a)
b)

Pz := pVg:= p~ (D 2 +dD+d 2 )hg;

i normalna sila pritiska PN := pgzcd2rc 14, Slika P.1.6-21 pri cemu je zc:= H +Pm 1 pg. Osim ovih sila pritiska na polugu deluju i sledece
sile: teZina konusnog zatvaraca G:= p,Fmg:= P;"g~21l hj' sila pritiska pl1eumatskog cilindra PM
".

2

:=

PmDj2rc 14, i sila u opruzi Fo := ca. Uvodenjem rastojanja:
Xc

polozaJ3 tezlsta zarublJenog konusa sile pritiska
flzc

y . y .

:= 4"

h D2+2dD+3d 2 D +dD+d-

2

1 , 1 polozaJa

v'

deJstva normalne

:= A~

I

c

=

j~Z , momentna jednaCina za tacku 0 glasi:
c

2

(PM - Fo)/ + Pzx c - G

4 - P" (L -I:!.zc) o.
:=

hI

.

Konacno, iz ove momentne jednaCine, dobija se traieni natpritisak:

Pm 2

4

(Djl-d L)n

2

2

hj . dl l . lFol+GT-PzXc+pg(HL-·16)J= 1,66bar.

r

Problem 1.6-22. U kosom pregradnom ziduizmedu dva rezervoara nalazi se zatvarac oblika polulopte. ledna pJegova stralla okyasella je tecnOsCll gustine PZ' a druga izlozena polju konstantl1og pritiska. Od:rediti pokazival1je h manometra, za slucaj da.sila istezanja veze A-A iZIlosi R j :=20kN. NaCi silu koja u tom sIucaju vezu A-A opterecuje na smicanje. Dati su podaci: hj=1,2m, lii=2,2m, R=0,4m, pv=8kPa, ((.=30°, Pj

= 900kg/m 3 ,

P2:= lOOOkg/m 3 , Pm =13600kg/m

3

.

b)

h
a)

Slika P.1.6-22

RESEN./E: Na OSIlOVU pokazivanja maIlometra, zakljucuje se da sa unutrasDje strane poklopca A-A vlada potpritisak, koji prema 1.1.5. iznosi PVG =Pmgh. Ovaj problem je n,!.jlakse reSiti primenom metode potiska, izlozene u Odeljku i.6.2.Prema ovoj metodi treba zapremil1u . poluiopte izdvojiti (v. sl.P.l.6-22b). Tada na izdvojel1u zapremil1u deluju:

Sile pritiska na krive povrsi

69

- sila potiska Po::: Pz Vog == 3" P2 gR n, . - nonnalna sila pritiska PN == (-P v + P1gh1 + P2gh2 )R n, - sila potpritiska Pv == PvoR2n , - i sila reakcije veze R== R; + Rs' Na vezu A -A deluje sila istezanja R; == PN + Pv - Po coscx, iz koje se dobija pokazi1 vanje manometra h::: 2 (R; + Po coscx- P )::: 134mm. N PmgR n Takode, na vezu A -A deluje i sila smicanja, koja izn08i Rs == Po sincx == 657 ,5N.
Problem 1.6-23. U rezervoaru se nalazi voda, a iznad nje vlada natpritisak Pm= 1,23bar. Na rezervoaru je montiran ventil 8igurnosti. Sediste ventila kruZnog oblika, poluprecnika r-=15mm, zatvara metalna kugla poluprecnika R=20mm. Sa gornje strane kugle nalazi se opruga krutosti c=lOON!cm, koja je staticki deformisana za rastojanje t1 x=lcm. Odrediti visinu vode u rezervoaru posle koje ce se ventil sigurnosti otvoriti. Gustina materijala od koga je kugla napravljena je Pm == 7800kg / m3 •
2

2

3

h

p
Slilca P.l.6-23

RESENJEh'2

pgr n

c~ +~Pmr_E.[3+(~)2J_Pm
-' P
6
I

pg

=2,035m, gdeje b=R-JR 2 -r 2 "

Problem 1.6-24. Konusni zatvarac u kosom zidu nagnutom pod uglom cx=4S0 u odnosu na horizontalu zaptiva otvor precnika d=lOOmm. Zatvarac se, s druge strane, naslanja na oprugu krutosti c=50N/cm, koja ima staticku deformaciju Xo =2cm. Odrediti posle kog natpritiska zatvarac nece zaptivati otvor. Dati podaci su: D==200mm, H=200mm, h=100mm, h1=lm,
h2 =2m,P1 =lOOOkglm
3 ,

Pz :::1200kglm3,

Pm ===7800kgl nz 3, pv=lkPa. RESENJE- Uvodenjem ~ila: D 2 nH d 2n G=Pmg12' R,= P1 U(H-h)g,
P2

nh = P212(D Z +dD+d 2 )g,

PN

===

(-Pv +P2ghZ)4--' Fe == CXo;

d 2n

.

dobija se:

Slika P.l.6-24

70

Sile pritiska na krive povrsi

1.6.3. Metoda Jr3VIII.oteze tec[U<[J)sti

U nekim slucajeyima, kada je kriva povrs slozenog oblika (v. sU.6.3a), rezultujuca sila pritiska na krivu povrs moze da se odredi primenom relativno jednostavnog postupka. Naime, ako tecnost gustine p kvasi krivu povrs A sa "unutrasnje" strane tada se uvodenjem jedne iii vise zamisljenih presecnih povrsi formira zapremina V ispunjena tecnoscu (s1.1. 6.3b) koja je ogranicena kontrolnom povrsinom Av ' Cija ce se ravnoteza posmatrati (sl.1.6.3c). Uvedene presecne povrSl mogu biti proizvoljnog r__ _-'.-_:/ oblika. Medutim, kako je na ovim povrSlma, prema datom polju A ,p i· ./ pritiska, potrebno nati sile pritiska '\Si to je najpogodnije da su one oblika i'b \ ravnih. povrsi, jer se na takvim povrsima primenom izraza (1.5.6) sile pritiska jednostavno odreduju. b) a) Pri izdvajanju zapremine V (sl. Slika 1.6.3. 1.6.3t) na presecnoj povrsi (iIi presecnim povrsinama) uvode se dye normame sil" pritiska P (ili odgovarajuCi N braj parova sila pritiska) istog intenziteta ali suprotnog smera. Koriscenjem ovih sila i Ojlerove jednaCine (1.1.1) dobija se sila pritiska koja deluje na krivu povrs:

·' 10 iJi
~.=._.

P=-tpdA =PN +fAv pdA::: P + tgradpdV:= P + pgdV:= P + pV g:= P +6 N N N N
Na osnovu sprovedene analize zakljucuje se d~ je sila pritiska na kriVll povEs P jednaka vektorskom zbiru sile tezine fluic1a G u izdvojenoj zaprenuni V i sile pritiska na presecenoj povrMni PN' S obzirom da je sila pritiska na krivu povrs u izlozenom postupku dobijena iz ravnoteze sila koje deluju na izdvojenu zaprerrJnu tecnosti ova metoda se maze nazvati llteioda rav.1tote:fe~ tec.nosti Pri koriscenju.ove metode veoma je vazan izbor presecnih ravnih povrSi. Nairne, njih treba birati tako cia je zaprerninu V sto jednostavnije oc1rediti, bez obzira na broj presecnih povrsi. Treba napornenuti c1a se, ponekad, problemi ovogtipa uspesno mogu resiti i primenom pravila za odredivanje sila pritiska za proizvoljni pravac, a o cemu je bilo govora u Odeljku 1.6.1. Ako se pri formiranju zapremine V uvede veCi broj ravnih povrsi Ai' i neka je njihov broj i=m, tada P prec1stavlja rezultujucu silu pritiska sa svih uvedenih N preseka, taka da se sila pritiska na laivoj povrsi moze oc1rediti kao:
til

t

P=G+PN=pVg+LPmcA;iij.
1'=1
t

(1.6.9)

Ukoliko se u fonniranoj zapremini V, sa istim brojem presecnih povrsi A;, nalazi veCi braj tecl10sti razliCitih gustina Pi V=1,2, ... ,n) tacJa se sila pritiska na krivu povrs (1.6.9) svodi na oblik:
. n m

P=G+ P = CLpFJ)g+ ; = 1 ' LfimcAJi; , N )=1

(1.6.10)

Sile pritiska na krive povrsi

71

u kome su zapremine ~. delovi zapremine V ispunjeni tecnostima gustina Pi' Problem 1.2-25. Izmedu vertikaJnog i kosog zida rezervoara nalazi se cilindricni poklopac, poluprecnika R i sirine I. ~=v,*====l Odrediti intenzitet sile pritiska koja opterecuje poklopac, ako je on oblika: a) poklopca A (isprekidana linija sa sl.P.1.6-25a), b) poklopca B (puna linija). a) b) c) Dati podaci su: H=2m, 1=2m, 3 Slika P.1.6-25 R=lm, ex.=45°, P = lOOOkg / m .
RESENJE- RastavljajuCi veze pokolopaca A i B po vertikalnoj i kosoj ravni, nagnutoj pod uglom ex., formiraju se dye zapremine: V; = (n / 2 +a)lR 2 12 i
V2 = (3n 12 -a)IR 2 12. Zapremina VI je zapremina tela, te se zato na nju maze

primeniti metoda potiska, Odeljak 1.6.2., primenom koje na potopljeno telo deluje sila potiska Po = pf;;g. Zapremina V2 je ispunjena tecnoscu, teZine G = pV2 g, i na nju se primenjuje metoda ravnoteZe tecnosti, Odeljak 1.6.3. Na ravnim povrSinama po kojimje izvrseno rastavljanje veze deluju dye normalne sile pritiska:
PN ]

= pg(H - ~)Rl

;

PN2

= pg(H + ~ sina)RI.

KoristeCi izraze za rezultujuce sile pritiska dobijaju se resenja: a) b)

PA Ps

= J(PNI + PN2 sina)2 +(Po - PN2 cosa)2 = 62810N , = J(PNI + PN2 sina)2 +(G+ PN2 cosa)2 = 94446N.

Problem 1.6-26. ReSiti primer 1.6-1. primenom metoda potiska i ravnoteze tecnosti. RESENJEa) Za poklopac A-A primenjuje se metoda potiska. Uvodenjem dye rayne presecne povrsine, na kojima deluju normalne sile pritiska

p,,.
a)
b)

PNl=[Pm+pg(h-~)JRl;

PN2 =(Pm+pgh)RI,
VA
:=

formira se zapremina cilindricnog tela

i

Slika P.l.6-26

R 2nl, na kojn deluje sila potiska

Po == pVAg· Rezultujuca sila pritiska koja deluje na poklopacA-A iznosi:

PA == ~ +(Po + PN2 )2 = 17,86kN. b) Pri rastavljanju veze B-B, formira se zapremina tecnosti VB G = pVBg, na koju deluju i dye normalne sile pritiska
PN3 . [ 4R = Pm + pg(h+3';)

\
I

= R 3 n,

teZine

J1

-zR n;

2

PN4

tako da ce sila pritiska na sferni poklopac biti:

=(Pm + pgh)-ZR 2n; PE =JP~3 + (G-· PN4 )2 = 2504N.

1

72

Sile pritiska na krive povrsi JProiJlem 1.6-27 •. Rditi primer 1.5-17. primenom metoda ravnotde tecnosti i

potiska.
RES.6NJE: Zbog jednostavnijeg pisanja

uvode se zapremine piramide
a)
b)

Vp =t(2a)2 H,VI =Vp

'

V2 =V3 =Vp 12.

Slika P.1.6-27 IZQvajanjem zapremine piramide sa strane tecnosti gustine PI dobija se iapremina VI (v. sl.P.1.6-27b) na koju deluju silekoje se odredjuju primenom metode ravnoteze 'tecnosti, i glase:

P.<I

==[-Pv+Plg(l+a)j(2a)2, PYI =PIVIg·

Izdvajanjem zapremine pir<).mide sa strail(~ okvasenih povrsi tecnostima gustina P2 i P3' dobivaju se zapremine V2 i V3 (sl.P.1.6-27a), na koje prema metodi potiska deluju sile: 2 P.<2 =[Pmgh -'P2gi-P3g(a+b)]2a , PY2 == P2 V2g,

L~<3 ==[Pmgh - (P3gi+ b)] 2a 2,

PV3

== P}"3g·

Dakle, ukupna horizontalna sila pritiska je Px == Px2 + P.d - P."l. = 440,74kN , dole je ukupna vertikalna si1a pritiska
. P,

= PYI -

PV2

-

PV3

=[PI -

~ (P2 + i?3) ] Vpg = O.
== 440,74kN.
.

Prema tome, ukupna sila pritisica je !'=

Problem 1.6-28. Rezervoar oblika zarubljenog konusa, .nalazi se na kosom zidu

.

Jp} + P.}.

nagnutom pod uglom ex,=45° prema horizontali., Pritisak u rezervoaru meri se zivinim manometrom, cije je pokazivanje a=300mm. Odrediti sHe. koje opterecuju zavrtnjeve A-A na istezanje i smicanje. Tezinu rezervoara' zanemariti. Dati su 3 . po daCl: d=O,5m, D=lm, h=lm, b=O;5m, P = lOOOkg 1 ro-', Pm = 13600kg/ ill . Napomena: Zadatak resiti projektovanjem hive povrsi u proizvoljnom pravcu i metodom ravnoteze tecnosti.
?

a)

b)

c)

Stika P.1.6-28 1?ESENJE- Postavljanjem jednaCine hidrostaticke ravnoteZe za manometat dobija se natpritisak u tacki M koji iznosi: Pm == Pmga:'" pgb. Zadatak ce se resavati

Site pritiska na krive povrSi

73

projektovanjem krive povrSi zarubljenog konusa u pravcima: i- istezanja i ssmicanja. U ovim pravcima komponente rezultujuce sile po jedinici mase koje deluju na fluidne delice (vo sI.Po1.6-28d) su: F; = gcosex. i Fs = g since Zapremine koje su merodavne za odredivanje sila pritiska, prema Odeljku 1.6.1. prikazane su srafurama na sl.P.1.6-28b i c. Medutim, odbacivanjem dvostruko srafiranih delova, jer se sile pritiska na njima uravnotezavaju, dobivaju se nove merodavne Vs' Dakle, prema izrazu (1.6.6) definisu se sledece sile zapremine: V;', V/, pritiska:
Pi
I

2 2 f/'F d I d n = P i i =... = Prn-4-' P; = pV;F; = ti2(D 2 +dD+d 2 )h---h lJgcosex., 4
1[
II ,

1[

p,. = pVsF;. == P~ (D 2 +dD+d 2 )hgsinex..
Prema tome, traZene sile istezanja i smicanja veze A -A su: Ri == P;'- P;"= 5079,7N, Rs = Ps =3178N. Ovaj primer, takode, veoma lako, moze da se resi metodom ravnotde tecnosti datom u Odeljku 1.6.3. Prema ovoj metodi, potrebno je posmatrati ravnoteZu tecnosti koja se nalazi u zarubljenom konusu. Tada se definisu sila te:line tecnosti G=

P;2 (D

2

+dD+d 2 )hg, i normalna sila pritiska PN := (Pm + pghcosex.) d:n koja

deluje na rastavljenu vezu A-A. Na osnovu ovih sila odreduju se reakcije veze: Ri := PN -Gcosex., Rs =Gsinex..
Problem 1.6-29. Sferno-konusni zatvarac obrtan oko horizontalne ose 0 zaptiva otvor u pregradnom zidu. Odrediti ukupnu silu pritiska koja deluje na zatvarac. Dati su podaci: R=500mm, r=300mm, h=lm, H=2m, ex.=45 0, Pm=2kPa, pv=2kPa,
p]

= lOOOkg / m3 ,

P2

= 800kg / m3 .

RESENJE: Zbog jednostavnijeg pisanja uvode se duzine a = ~ R2 - r2 i b=R-a. Da bi se problem resia izdvojice se zapremina zatvaraca (v. sl.P.1.6-29b) i analizirace se sile pritiska koje opterecuju H tu zapreminu. Sa strane tecnosti gustine p]' formira se zapremina leonusa, koju primenom metode ravnoteze tecnosti opteb) a) recuju sile Slika P.1.6-29
G:= p]V]g:= p] -3-ag , PNl
r n
2
:=

(Pm + p]gh)r n.

2

Sa strane tecnosti gustine P2 formira se zapremina zarubljene sfere, na koju se primenjuje metoda potiska. Prema tome na oyu zapreminu deluju sile:

prikazane na sLP.2bar.P. Prublem 1. Odrediti intenzitet rezultuju6e sile pritiska na cilindricni pregradni poklopac. gde je Vk -zapremina kalote. POI = PIVjg. cx=45°. iIi kosom i vertikalnom.1. I b) P = \[(PHi PNl = Plghl A . koja se odreduje izrazom Vk -= (3r2+b 2 )nb 16. U pregradnom kosom.P N2 .6-30.PN1 )SillCX + PZ2 .1 REJENJE' Pri rdavanju sva cedri postavljena problema.6-30a-d. Radi kraceg zapisa ovih sila uvode se oznake za merodavne proracunske povdine i zaprernine 1 2 1 2 • R 2n 1 2 a=RI. Tom prilikom na izdvojene cilindricnezapremine deluju povrsinske i zaprerninske sile. Pz = (?'V2 .v3=-4-1.P ) eosex. P2 =900kg/m .G = 4001N. PI =800kg/m .1. Dati podaci su: 3 3 3 h 1=2m.PN3 ) Sin aj +[G3 +G2 . 4 3 Pz2 =P2V2g=P2(3R n-Vk)g. treba koristiti metode ravnoteZe tecnosti i potiska. poluprecIuka R=O. = 377N.POI +(PN3 +PNZ . zidu nalazi se cilindricni poklopac.1. lllOgU tako da se resenja a) napisati kao: 2 P= {[CPN2-PN1)sincx] +[G2-POI+(PN2-PNI)COSCX] 2}1/2 =13.6-30 2 b) c) d) Slika P.6-30.V2=2R (n-cx)l. P3 =lOOOkg/m . N1 odnosno rezultuJ'uca sila pritiska P -= (p2 + p2)112 x y = 40l9N.74 Sile pritiska na krive povrsi 2 PN2 =(-Pv+P2gH )r n.1.A=2RI. PN2 = P2gh2 A . Pm=O. 2' 2)112 . a sa druge strane jedna iii dye tecnosti raz!icitih gustina.V4='4Rcxl. h2 =lm. Slika P. Cilindricni pregradni zid kvase sa jedne strane jedna tecnost. G2 = P2Vjg· . Vj=2Rnl. Na OSllOVU ovih sila pritiska odreduju se komponente rezultujuce sile pritiska: Px -= (PN2 .2kN.6-30.5m i sirine 1= 2m.J~vl)cosctl = 12643N . Giji je polozaj prikazan na sl.1.

P02 = P2 VZg. PNl == (Pm + p]g"2)a .P03 + (PN22 .6-31 1 \ I .gustine PZ' U polozaju prikazanoID na sLP. Poznate veliCine su: h. G2 = P2 V4g. G3 = pFzg· 2 d) P == {rPNI . P == P2g( h-R .6-31. Odrediti silu koja OVOID prilikom deluje na zatvarac A-A.PN3 + (PM -PN2 )sina]z +[Gl -P02 -P03 . R 2 2 sllla)a.631 zatvarac je neopterecen. PN2 POI = pzg(h2 .PN22 ) smaJ2 + [G2 - 2 Pm =Plg(hl . F. if. Usled dejstva sile F.~)a .PN21 + (PN3 .1. {[ Pm .R A = F (2r I d) 2. G] = pJ/3g .SN PM = Pma. POI = Pl V3g .(PM-PN 2 )COsaft = 24731.1. Konusno-polusferni zatvarac A-Asa spoljne strane kvasi tecnost gustine PI a sa unutrasnje tecnost. P03 == P3 V3g· Problem 1. PN3 == (Plgh l + P3g~ sina)a . PN22 ==[ Pm + pzg(h 2 + ~ sina) Ja.6N c) P". N2 PN3 =(P2gh2 + P3g"2)a R . G. polje pritiska 11 tecnosti gustine Pz ce se promeniti. R.~ sina)a. a poldopac A-A ce biti opterecen. = Plr~g. PN21 =[ Pm + pzg(h 2 - ~) Ja . REfENJE. r. na klip teiine G.PN3 ) cosaJ }112 '" 23806. . d.Site pritiska na krive povrsi 75 PNI = PlghlA. G3 == P3 V2g· POI . PN3 =:= (P2gh2 +P3g~ sina)a. G2 = P2 (V2 +V3 )g. Slilm P.

dobice se jednacine izobarskih povrSi: z=PF. . Ojlerove jednaCine (1.1) nalazi fluid gustine p i aka se rezervoar kreee konstantnim translatornim ubrzanjem = tada fluid u odnasu na a a/ +ayJ +aJ rezervoar relativno miruje.7. 1.4) Iz (1.3) u kome se konstanta integracije C odreduje iz granicnog uslova poznavanja pritiska u nekoj tacki fluidnog prostora u usvojenom koordinatnom sistemu OXYz.1).76 1.7. se moze iskoristiti za definisanje izobarskih povrsi. ne moze ni govoriti jer u tom slucaju fluid struji.7.7.7.2) sledi da je polje pritiska promenljivo n svim Slika 1. sa s1. u principu.Y K-C Fx Fy (1.x-F. Osrmo'lfIDI. Integraljenjem jednacine (1. ali u slucajevima kada se veze za: nivo slobodne povrsi. Nadjeno polje pritiska.1 pravcima. s1. pri cemu su F". vee promenljivo.@g milrmr21Irnja flhlllida.1).7.7. RELA'fIVNO MIROVANJE 'fECNOS'fll PRI TRANSlLACUI 1. koje su u odnosu na horizontalu nagnute pod uglovima . nivo tecnosti u rezervoam iii neku drugu karakteristicnu izobarsku POVIS. rezultujuca zapreminska sila po jedinici mase je: F =if + ( -5) = FJ + FyJ + F'J = const.7.7. (1. izobarske povdi Ako se u rezervoaru (v. Ukoliko ubrzanje a nije konstantno. S druge strane. a koriseeni fizicko-matematicki model strujanja je sasvim drugaCiji nego onaj koji vazi za mirovanje fluida. i ono je linea17lo promenljivo sa koordinatama x . iz . jednostavno. Dakle.7.1. Osnovna jednaCina mirovanja fluida Ojlerova jednaCina (1. vezati bilo gde.-F. Nairne. izuzev u pravcu koji je normalan na sHu F (povrs p=const.3) stavi p=K=const. ako· se u jednaCinu (1.1) napisane u vektorskom obliku: pF = grad p (1.1. Fy i F z komponente sileo Kaleo je rezultujuca zapreminska sila konstantna to je po(ie sila koje c1eluje na fluid hornogeno. tada se 0 relativnom mirovanju. pri relativnom mirovanju izazvanom konstantnim ubrzanjem ii deluje inercijalna sila po jedinici mase -a.< Ovaj koordinatni sistem moze se.1.1) Na fiuidni de lie. Posle dobijanja konstante integracije C polje pritislca je potpuno odredeno.7.4) sledi da su izobare ravne povr. P®lje pdtiska i . vazi i za relativno mirovanje fluida i ona u skalarnom obliku glasi: (1. y i z.7.7.1) dobija se polje apsolutnog pritiska p= p(Fxx+Fyy+Fzz)+C .fi.1xll jedIrnaciJllal rciaUvIDI. konstantu C je najlakse odrediti. na koji deluje sila teiine po jedinici mase g.

to ce i ovde biti moguce. na nivo slobodne powsi.7. para/e/na sa osta/im izobarskim povr. i pravci njenog dejstva.z) (1.1. / P). u koordinatnim pravcima.Relativno mirovanje teenosti pri traJ7siaciji 77 a == arctg(p) . moguce je preCi sarno zato sto je polje pritiska p=p(x.1).hidrostaticki pritisak u tezistu okvasene povrsi. primenom opsteg izraza (1. linearno promenljivo sa koordinatama x. b) U slucaju kada tecnost basi hivlt povrs (s1.y.=PF. sila pritiska se odreduje prime nom jednog ad izraza P = JA pdA == p~zcA = PeA (' .6.! tecnosti je rtn'na pow§. Od obIika za silu pritiska (1.6) pn cemu su: z c .l.fAidA.z).2a).7~3).=pV. i 1.! (sl.7. odreduje se I rezultujuca sila pritiska P == ~ P. a) U sIucaju kada je okJlasena ra/lna POJlr.!im~ a njena jednaCina se dobija iz (1. (1.verti!caIno rastojanje ad tezistaokvasene povrSl do nivoa slobodne povrsi tecnosti. SHe pritiisl!!:.6). + p) + Pz2 odnosu na horizontalu odredeni uglovima (Xi . (i=x. b) c) Slika 1. (i=x.a I!!:. i za slucaj relativnog mirovanja tecnosti pri translaciji.5) na oblik (1.2b) tad a se kompbnente sile pritiska odreduju kao lj=tpdA. koji su u == arctg(p.ll! lraVlIllC i krive povdi. !coji glasi: (1.7) gde se zapremine V. i s/obodna povr. dobivajll projektova~em krive povrsi. 7.7. Sila pritiska koja deluje na bilo kakvu ravnu iii krivu povrS A maze se odrediti.2.P. Na osnovu komponenata P. y. y. z Fx Prema tome.7. a 0 cemu ce biti vise reci kroz primenu u slucajevima ravnih i krivih povrsi.5) Kao sto je ovaj izraz za silu pritiska bilo moguce pojednostaviti za primenu u Odeljcima 1.7.7.7. i z. i P e .oje deJluju lIll.5.y.5.7.7. predstavljeno izrazom (1. z): Prime nom .4) za K = Pa' 1..2.

~ razloga jednostavnosti zapisa uvodi se komponenta .7) moze se odrediti komponenta stle pritis!ca !coja dehije Ita hivlt povr. Sada se formirana zapremina V.7. postupkom izlozenim u Odeljku 1.9) u potpunosti definise silu pritiska koja deluje na krivu povrs (sl.3a).3.7.78 Relativl10 mirovanje tecnosti pri translaciji izraza (1. a) b) Slika 1. Napadna linija sila p. u s-pravcu.1. prime nom izraza N (1. sl. dobija se sila pritiska P"" - f pdA f piii + P I grad pdV + P JpFdV + P A = N A = V N = N V ( 1. u cilju odredivanja sile pritiska.2. a) Metoda ravnote:fe tecnostt: Kada neku krivu povrs kvasi tecnost.1. kriva povrs zatvara ravnom povrsi i na taj nacin se dobija zatvorena kontura koja ogranicava zapreminu V. tada sila pritiska moze da se odredi primenom izraza (1.7. s). kao Ps = pVsFs (1. nije jednostavno odrediti.7.7.6).2).3) iii metodu potiska (Odeljak 1.6.7.3. Tom prilikom. Ravne povrsi se uvode zato §to se na takvoj povrsi najlakse odreduje sila P .7) sile pritiska je moguce odrediti za bilo kakav oblik krive povrsi: Ali.. kao sto je prikazano na sl.7. Odredivalllje sna ]!llJriUska teclllostii )lUll kri:wce JllovrlH meto«iama ravllllo1i:eze teCllll(])sti i poUska Ponekad sile pritiska na krive povrsi. jer kriva povrs maze bitiproizvoljnog oblika. na nivo slobodne povrsi tesnosti. a kao drugo. Z.2c).7. Medutim.f odredenom ortom normale S (v.3a. prolazi kroz teZista zapremina Vi (i=x.7.8) gde je Vs . za takav proizvoljan oblik tesko je naCi polje pritiska na povrsi. s).6. u nekim slucajevima odredivanje merodavne zapremine Vi i nije tako lak posao.7. integral u tom izrazu ponekad nije lako reSiti.prtlVCt~ 1.7. Zato se. dok je komponenta rezultujuce zapreminske sile po jedinici mase F~ = F cos(F. na pI. y. moze izdvojiti i II njoj posmatrati ravnoteZa tecnosti.5).7. Naime. koriscenjem izraza (1.1.koju ispunjava tecnost.2) i veze izmedu povrilinskog i zapreminskog integrala. ttproizvo(.9) Izraz (1.ilOm.zapremina dobijena projektovanjem krive povdi. Medutim.7. koriscenjem Ojlerove jednaCine (1. U tim slucajevima moguce je primeniti ili metodu ravnoteZe tecnosti (Odeljak 1.7.

7. Prema tome.5. D=lOOmm.P.10) se svodi na izraz (1.7. h=lOOmrn.10) Ova jednaCina izraiava ravnoteiu sila koje deluju na izdvojenu fluidnu zaprerninu V Treba naglasiti da je rezultujuca sila pritiska P jedllaka sili reakcije veze R=. H=lm. sl.Sm. koja deluje na bilo koji fluidni delle. B i C.7. b) hfetoda potiska. koje deluju na izdvojenu zapreminu (sl.l. Pm=1480Pa.3a u potpunosti moze ponoviti.1. F. jed ina razlika biee u smeru sile P .7-1 .7-1a) kreee se translatorno konstantnim ubrzanjem a:::: 4. a=45°.:: -P.6.1l' F F gde je G:::: pflg tezina tecnosti i F. 7. Ova sila potiska definisanaje izrazom -PF =: -pr. Na kraju treba napomenuti da napadna linija sila pritiska PF prolazi ktoz teiiste zapremille Vi ona je normalna na izobarske povrsi. b=O.fr:::: -pV(g -5). normalna na izobare. U koliko je lleka kriva povrs okvasena taka da se pri rastavljanju veze dobija zapremina Vkoja nije ispunjena tecnoscu (v. Ona je.3b). glasi: . 13=60°.7.1.6. pa ce u usvojenom koordinatnom sistemu vezanom za F'~" F A Zc.Problem 1. i za slucaj mirovanja (5 =0) svodi se na silu potiska (1.5m/ S2 Odrediti sile pritiska koje optereeuju poklopce A. jednacina ravnoteie sila. takode.9). tada se postupak opisan u Odeljku 1.1l =: -pV5 . koja se razlaze na komponente: P :::: G+ F. /=lm. je F = g.n :::: 0.1.7. Dakle.7. tj.translatornog kretanja. Za slucaj mirovanja fluida ii:::: 0.9) moze da se napise u sledecem 0 b liku P::::G+F. koja je sada usmerena lea nivo~ slobodne povrsi tecnosti. Tom prilikom.3b). jednacilla (1. jednacina (1. Dati podaci su: d=SOOrnm.7).B P A B Slika P.Relativno mirovanje teci10sti pri translaciji 79 rezultujuce sile pritiska P :::: pVF. P = lOOOkg/ m 3 • RESENJE Rezultujuea zapreminska sila po jedinici rnase. Sud cilindricnog oblika (sl.n+PN=-R (1.1. i F predstavlja opftu (Arhiinedo/Ju) stlu potiska za slucaj jednoliko ubrzallog .sila inercije. a njen pravac napadne linije prolazi kroz teziste zapremine V.

4). odrediti jednaCina slobodne povrsi tecnosti.6). tj. Ova jednacina sledi iz polja pritiska. Z= . Fz = -g+asina. Pre nego se pre de na odredivanje sila pritiska. maze da se napi~e u kracem obliku.9N.) g-a sma.7.x+(g.80 Relativno mirovanje tea10sti pri Irans!acUi nivo tecnosti u sudu projekcije sile biti: Fx =-acosa. iz jednaCine za polje pritiska (1). odredenog jednacinom (1).)(H +f+h) ] D. kada se ~uvrsti P = P a ' i glasi: Pm a cosa.1. podignut za rastojanje zm == Pm / plFJ Ako bi usudu iznad nivoa teiSnosti vladao potpritisak P v' tada bi Divo slobodne povrsi tecnosti bio ispod nivoa tecnosti u sudu na rastojanju Zv == Pv / ~FJ U slucaju da je IFzl == g.x+(g-asina.7.)zl· (1) S obzirom da su povrsille poklopca A. sile pritiska su: 2 PA == (p. u kojima su natpritisci u teiistima povrsina odredeni if. Prvo. Uvrstavanjem ovih komponeilti sile F u Ojlerovu jednaCinu (1. u koordillatnom pocetku (x=z=O.)H]} d 4TC == 2217N. tada se nivoi slobodnih povrsi nalaze na rastojanjima Pm / pg iIi Pv / pg.)x=-I AA z=-Ji = {Pm + p[alcosa.)H]}-2 2 Slnl-' TC =1478N. dok se 8ila P moze odrediti prim~nom izraza B (1.asina. . ~A . P = Pa + Pm)' dobija se konstanta illtegracije C = Pa + Pm' pa ce polje pritiska biti P. odreduje se vertikalno rastojanje I I . liZ pOlloe (1. . Zato ce se.p[acosa. uodnosu na nivo tecnosti u sudu. dobija se p = -p[acosa. Iz uslova poznavanja pritiska na nivon tecnosti u sudu.P. koji glasi: Pm Fx x (2) z == plFzl + IFil .== arctg acosa == 25 6°.5a i b.+(g-asina.iznosi Fx y == arctg.razom (1). Fz g-asma. B i C rayne povrsi. Prema tome. Fy = 0. Nairne. koji se odreduje iz jednacine (2). to se sile pritiska na njima mogu odrediti primenom izraza (1. .n == 81. sile pritiska: P i Pc mogu se A odrediti primenom izraza (1.7..)z] +C.Pa ) x_ -b AE b-Ji ={pm - x=O z=(H+d/2+h) AC =[Pm + p(g-asina.7). Ova jedn3cin3..-(g-dsina. ~ p(g -a sina.7. ugao nagiba izmadu horizontale i izobarskih povrsi.7. d p[abcosa.1). primenjene za teZiste poklopca B. 1z ovog obIika jednaCine slobodne povrsi tecnosti dolazi se do veoma vaznog zakljuiSka: da je nivo slobodne povrsi tecnosti. Ovaj zadatak moze se resiti drugaCije . koja su detaljno opisana u Odeljcima 1.treba odrediti odgovarajuee geometrijske parametre. PE == (p.' Drugo... kao prvo.8). Za primenu ovih izraza potrebno je poznavati polozaj nivoa sIobodne povrSi tecnosti.P" = Pm .

7. Nivo slobodne povrsi tecnosti prikazan nasl. H=lm. RESENJE: Rezultujuca zapreminska sila po jedinici mase je jektovanjem ove sile na horizontalni i na vertikalni pravac. Prizmaticni sud sirine B=lm. p =7S0kgl m 3 • . a ona iznosi B Zc = p(g-asinti) . Z = pVc I~ I= P-4-(zm +H +2+ h)(g-asmcx) =81.P.P. d . Problem 1.7.7-1 suprotnog smera od pozitivno orijentisanih OSa x i z.Relativl10 mirovanje te. kao trece.7. Autocisterna se krece konstantnom brzinom v==70km!h u krivini ciji je nagib definisan uglom cx=2°. Pm . koji iznosi acoscx . Pm = 800Pa.7. Dati su podaci: 3 L=2m.7-2. b=1.7-3 odnosi se na stanje mirovanja na horizontalnom delu puta.lm. h=O.e je R=600m. dole se sa izrazom (1.:~ F 1478N U prethodnim izrazima za sile pritiska koriscene Su apsolutne vrednosti za komponente rezultujuce zapreminslee sile.y)]. Dati su podaci: a=lm.ii. p= 1000kg/m .a sin ()(. i prime nom jednacine (1.6) dobija se sila pritiska na dno suda F == g .2m. Problem 1.4) dobija se ugao pod kojim je nagnuta tecnost u odnosu na horizontalu. na osnovu kojeg se. Odrediti ugao u odnosu na horizontalu pod kojim je nagnuta tecnost pri translaciji. Odrediti. d2rr. b) silu pritiska koja opterecuje dno autocisterne.8) odreduje sila = pVBIFBI = P llcl sI= 4~. potrebno je odrediti komponentu rezultujuce zapreminslee sile po jedinici mase u pravcu dejstva sHe P . napunjen do visine h. zato sto su sile pritiska ucrtane na sl. krece se translatorno konstantnim ubrzanjem a == Sml S2.Cnosti pri translaciji 81 acoscx b H' g-asincx + . ~ = arctg(----·-:--) == 30 60 • Pnmenom izraza g-aSl11cx ' (1. D2rr.1. Na kraju.) H]BL == 16220N. a) ugao u odnosu na horizontalu pod kojimje nagnut benzin. Radijus krivip. odreduje rastojanje 11c =Zc [cos ~ + sin ~tg(~ . U autocisterni koja ima povrsinu poprecnog preseka oblika elipse: nitlazise benZin. Iznad benzina vlada atmosferski pritisak. cx=30°.7) odreduju se sile pritislea PA Pc = PV:4 IFxl= P-4-(l+b+ t~)aCoscx=2217N.1. primenom izraza (1. Pro- P = [Pm + p(g. IFBI =gcos~+asin(~-cx) = IFxlsin~+IFzlcos~.7-3.9N PH . Konacno. kao i silu koja opterecuje dno suda.

7-3 Nadena resenja vaze i za vagon-cisterne koje imaju poprecni presek ablika elipse. 1z uslova zadatka.6) dobija se sila pritiska na dna auto-cisterne P = pg(h + a)abn coscx../em 1. Rezervoar se krece konstantnim translatornim . 21 aJ Slika P. .. da je slohodna povrs normalna na poklopac AB . gRlv -sincx. ). a x o A B potom odrediti sHu pritiska koja ~ ga opt~recuje.68°. tako da pritisci u vazdusnim prostorima obe komore h budu isti. Odrediti ubrzanje a. . Poznate veliCine su: h. H. stranica 21=4m. a ' % i '..:::ina. LP a gI . nska sila po jedinici mase F=:: g. Iznad nivoa vade desne komore je vazduh pod natpritiskom Pm' a iznad nivoa leve komore vlada potpritisak Pv ' U pregra Ji P. 1 RESENJE...1. napunjen jedvema tecnostima gustina PI =::800kg/m3 i P2 =lOOOkgim 3 . Rezervoar R.7-5 RESENJE: Rezultujuca zapremi-.horizontalnim R ubrzanjem a. a) Iz jednacine tipa (1.azi otvor. L. Problem 1.. sirine L.( g b) -a..1. na kome se na rastojanju 112 na). tako da voda moze da pretice iz komore u leomom.b 2h(Pm + Pv ) 1 pd cemu je b == (P m+ Pv ) / pg.4) sledi cosa B= arctg 2 3. koje se nemesaju. +b J Pv +(Pa + Pm) h'. pri dnu. Slika P. i krece se translatorno konstantnim ubrzanjem a pod uglom cx. S obzirom da je radijus krivine mnogo veti od poprecnih dimenzija autocisterne. to ce se smatrati da je an = const .7. .. Vazduh u komorama menja stanje izotermski.Traieno ubrzanje je p H a=TI" .=45° prema horizontali.7-5.a ima komponente Fx == ~c()scx. = 30492N.Fy = 0 i F.:.7-4... == g. nalazi se procep. Pro/..." .. .7. Odrediti ubrzanje tako da slobodna povrs bude upravna na poklopac suda AB. b) Primenom izraza (1. I.. Sud oblika kocke.82 Relativno mirovanje teenosti pri translaciji RESENJE: Kako se autocisterna nalazi u krivini to ce na fluidne delice delovati inercijalna sila po jedinici mase an = v 2 / R. podeljen je pregradom P na dye jednake komore.

a..\ ~~ .1.... I 2 2 2 tga KoristeCi ova polja pritiska i izraze (1.Pa)~~IA2::: (PI +P2) t:a /3 = 141. d. Prizmaticni sud.-)(d+b)B . P2 ::: (p.3) ima oblik: p(i) ::: Pigx I tga+Ci .7-5.Problem 1....Relativno mirovanje teenosti pri transIaciji 83 (Fz ::: 0) dobija se a::: g / sina. jednaCina za apsolutni pritisak (1. 2 ProD/em 1. PAl::: PI[ alcosa+(g-aSilla)(h+f-b)]cd -b)B . Odrediti sile .trallsJatornim ubrzanjem a::: 2ml S2. _~·:>//'li11---~- ~i'~ 1 ~-p. B. b. U sudu se nalaze dye tecnosti gustilla PI i P2' koje se ne mesaju.7.' IE a) " - ~ <10_---3- VIe x b) :}>::.. P.. vezanom za mali otvor. Zatvoreni ciJindrielli sud (s1.76b. krece se konstantnim translatornirn ubrzanjem a koje je u odnosu na horizontalu nagnuto pod uglom a. odreduju se sile pritiska: (p_ p )(1)::: a :::[p ..7"7a) precnika D=200rnrn i visille H=300mm na poklopcu A ima pijezometarsku cevCicu postavljenu na rastojanju R=80mm od ose i u kojoj je voda napulljella do visille h=lOOmm.- PAl~A ' . ::: Dakle. Sud se krece kOllstantllim horizontalllim ... U usvojenom koordinatnom sistemu. I tga a ... Prema tome. rezultujuca sila pritiska na poklopacAB je P AB P2 .7. dobivaju se· . .7-7.::.Lx. PI' P2' +z v -I h d -_-___p~~~-~~~~~~~~~A "~F.=-:::---- g -. KoristeCi sHean postupak resavanja kao u primeru 1. . horizontalna komponenta sile je Fx = g / tga.. (p_ P /2) gl+p g(X_l)J_l.. PI (g-asina)(h+. a.(P2 -. Odrediti sile pfitiska koje opterecuju poklopce A-A i B-B kada poyrs razdvajanja tecnosti prolazi kroz tacku D. p::: Pa) i na razdelnoj poyrsi tecnosti (x=II2./ D -"""-".. Polja pritisaka u posrnatranim tecnostima odredena su izrazima: P -.. ' b ". p::: p a + PIgI12tga)..P2 )g/ I 2tga.· PE . PA2 ::: {P2 [/acosa+(g -asina)(h +d)]. Pozllate veliCine su: h... d+b.-----.. P1..6).konstante integracije CI ::: p a i C2 = Pa + (PI . I.3N . sirine B. gde i=l oznacava tecnost gustine PI' a i=2 tecnost gustine P2' Koristeci uslove za pritisak u koordinatnom pocetku (x=O.7-6.L7-6 RESENJE: Analiza sila koje deluju na poklopceA-A i B-B prikazana jena s1. dobijaju se izrazi za sile: PA = PAl +PA2 .::.PI)(g-asina)(h +d +b)}2bB . ::: (p- Pa)~~oAI =0.A oft-A Slika P.

u slucaju da on predstavlja donji deo sfere(v. z=-(zo+h) iIi primenom izraza (1.1. u jednacinu (1.D.X a / g. =-g. .77b. P. Za primenu zapreminske metode. mogu biti odredene na razlicite nacine. .1).z 0 =: aR / g koje definise polozaj usvojenog koordinatnog sistema u odnosu na pijezometarsku eevCieu. pritiska i jednaCina slobodne povrsi tecnosti u koordinatnom sistemu vezanom za nivo slobodne povrsi i za osu simetrije suda. odnosno iz nje rastojanje . iz kojeg se (za P=P a ) dobija jednacina slobodne povrsi tecnosti z == .7-7b).7). n: 4 = 35.1.P. Zato ce se odrediti polje. Fy ==0 i F. jer Se na tim .7.7. pre rna kojem ce kornponente sHe pritiska na poldopac B biti 11 4 D 3 D21[ l PBz == PVBz Fz = plZ3(T) rt+T(H+h+zo) Jg. To projektovcmje je prikazano na s1. u ovom slucaju. PA • Sila pritiska na poldopae B.1. tj. Ovde treba napomenuti da je zaprernina polusfere VBx dobijenaposle odbaeivanja dvostruko srafiranih zapremina u horizontalnorn praveu.7.7. II PBx == pVBx Fx 14 D2 I I= P23(T) n:a . izraza (1. odredice se zapreminskom (opstom) metodom i metodom ravnoteZe tecnosti. Sila pritiska na poklopae A moze biti odredjena primenom izraza (1.84 Relativno mirovanje teenosti pri translaciji pritiska koje deluju na poklopce A iE. i koristeCi u koordinatnom pocetku (x=z=O) gramem uslov P = Pa' dOblJa se polje pritiska P-Pa=-p(ax+gz). iz koga se dobija identican izraz za silu . ako poklopae Bpredstavlja donji dec sfere i ako predstavlja gornji dec sfere. sl. UvdtavajuCi komponente rezultujuce zapreminske sile Fx = -a.6) i iznosi: . potrebno je odrediti zapremine nastale projektovanjem hive povrsi poklopca E na nivo slobodne p0\rrsi tecnosti u vertikalnom i horizontalnom praveu.7). z x a) b) G c) Slika P.7-7 RESENJE: SHe pritiska na poklopee A i E.8N . 2 / AA == pg(zo +h). integraleCi je.

27m / S2 koje je postavljeno pod uglom a=30° U odnosu na horizontalu. ~pR3n[geos~-aSin(~-a)l = l02N. Sud napunjen vodom krece se konsta- ntnim translatornim ubrzanjem a = 3. moze da se odredi. 2 P~ =J +(PN +G)2 =148.73g b) Problem 1.7·9. RE:SENJE' a) Slika P. primenom ravnoteze tecnosti. pritiska PN = P D41t (H +h +zo)g.=J(pVa)2+(PN -pVg)2 =107. sila pritiska na poklopac B iznosi p.7-8. Pri tome tezinu polusfernog dna zanemariti. norma In·l a e lillSU 1 a S1 !Pix pi.1lleTCIJe Fin = pya7 .l.7.' +(g + a sina)h +j R[ acos(~ -a) + gSin~l}:= 1858.7-9 .9N. jednaCinom ravnoteie sila (1.) = 2. tj.11). zatvara polusferno dno poluprecnika R=200mm. ali ovde taj izraz vise nema svrhe primenjivati. uopstenom zaprerninskom metodom .7-8 F.izraz (1.1. df··~ se 81·1e: tezme G=pv g . s1. a) Odrediti sile istezanJa i smicanja zavrtanjske veze A-A. sila pritiska na poklopac B iznosi: .9N F. b) Koliko treba da bude ubrzanje a da bi sila smicanja zavrtnjeva A -A bila jednaka nuli? Dati podaci su: Pm := 2kPa.7). koji je napunjen vodom. Rezervoar prizmaticno cilindricnog oblika. kao i P~.Relativno mirovanje te. krece se konstantnim translatornim ubizanjem nagnutim pod uglom a u odnosu na horizontalu.10). Primenom ravnoteie tecnosti.c71Osti pri translaciji 85 delovima sile pritiska uravnoteiavaju.7-7c) izdvaja se zapremina polusfere V na !coju se primenjuje metoda potiska. Ova sila moze da 8e odredi i primenom ravnoteie tecnosti.~ I sila P. h=lm.1. U slucaju da poklopac B predstavlja gornji deo sfere (v. P. na polusferu deluje normalna sila Pzv i sila potiska P =-pVF=-pV(g-a)=-pVgk+pVaf. Dakle. T/ ••• T V = 23 T TC. Ovaj sud.9N . oblika eliptickog cilindra. Odrediti sHe pritiska koje opterecuju cilindricni poklopac A-A i ravni a. ~=45°.7. Prema ovoj metodi. F Prema tome. Slika P. izdvaja se zapremina 14(D)3 ~. a = geos ~ / sin(~-cx.7. odnosno jednacina ravnoteie sila (1. Fs := := pR 2 n { P. ProDlem 1.7N . Rezultujuca sila pritiska koja deluje na poldopac 15 je P~ = + = 148.

~' :::'--~. Primenom opisanog postupka dobijaju se resenja: 2 ___ I._ _ _ _ 71:_ d3 / D3 11: ___ a) b) PAl = {CPA + pVAacosex)2 +[PVA (g-asinex)1 PA2 f/2 := 2331N. ravni poklopci A. p PVg Odrediti sile istezanja i b) a) smicanja zavrtanjske Slika P. Problem 1. i A -nagnutoill pod uglom ~ I I u odnosu na horizontaI I In.B = {[PH - Pc .)] + (pVcacosex)Z }:= 83.7-10. Odrediti intenzitete sila pritiska koje deluju na nove poklopce. ex. 1=250mm.7. c) poluelipsoidnim poklopcem B.: .c == {[ Pc + pVc(g.=30°. d 3.6N. i d) polusfernim poklopcem C. ~=45°. sirine B. Problem 1.79N .»)]Z + [pVB(gsin~. b=lOOmm.12' VB . gde su: PN = p[adcosex+(g +a sinex)(h +Rsin~)12RI sin~ . v:= (71:. kreee se kOl1stantl1im translatornim ubrzanjem nagnutim u odnosu na horizontalu pod uglom ex. R=lOOmm.__ --__Fj~" : 'll)g a . c . a = 3m/::P..1-U.+(g+asinex)(h +Rsin~)12Rlsin~::: 89.1. U kOSOill zidu snda.15N . PH = p[-abcosex.7-10 VA .• Sud napunjen tecnoscu gustine p.()(. RESENJE: Pri resavanju zadatka treba koristiti metode ravnotde tecnosti i potiska (Odeljak 1.3). b) polusfernim poklopcem A2.86 Relativno mirovanje teCnosti pri translacij'i poklopac B-B. iz primera 1. PVB(gcos~ +a sin(13.12 sin~' f.1. B i C zamene sa: a) polusfernim poklopcem AI. PB iIi Pc' koje su vee odredene n primeru 1. = {CPA -pvAacosex)2+[pVAcg-asinex)j2r/2 =2124N.12 ' na Cijim ravnim presecnim povrsinama deluju normalne sile pritiska PA .7-1. Ako se na cilindricnom rezervoaru.~ + sin~cos~)R2l .a cos(~ _a»)]2f/Z ::: 1258N 2 c) d) PR.7-1.a sin()(.7-11 . d=200mm. Tom priikom izdvajaju se zapremine: Stika P. nalazi se pravougaoni : "-----'<c-------'* otvor koji je zatvoren I I"""f----'-_ poklopcem dvostrukog polucilindricnog oblika. p= lOOOkgim3 • RESENJE: PA := J(~v + pVacoscxi +CpV)2 (g+a sinal ::=: 156. Dati podaci su: h=200mm.

-. Na oyu zapreminu tecnosti deluju sile: tdine pVg. r.acos(a+ ~)l ' koje opterecuju zavrtanjsku vezu A-A. inercije pVa i normalna sila pritiska PN2 == p[-acosa(l+Rcos~)+(g+asina)(h+Rsin~)l2RB. ~.7-12. Na zapreminu Vo == r 2 nB / 2 primenjuje se metoda potiska.Relativno mirovanje tecnosti prj translaciji 87 veze A-A. B.r cos~) +(g+asina)(h -rsin~)l2rB. c. RESENJE: TraZene sile istezanja i smicanja zavrtnjevaA-A su: .. Odrediti ugao a taka da rezultujuca sila pritiska koja deluje na cilindricni poklopac A-A. Sud se krece translatorno konstantnim ubrzanjem a=2g . koje je u odnosu na horizontalu nagnuto pod uglom a. projektovanjem navedenih sila u merodavnim pravcima dobijajll se: sila istezanja F. R.7-13. H. sirine I. sirine B. a. I. :::t=. koji je nagnut pod uglom ~. nalazi se pregrada B-C koja sud deli na dye komore. Pri ovakvom kretanju suda odrediti sile istezanja i smicanja zavrtanjske veze A-A. d. ~) p. h. R.1. Problem 1. h. == PN1 +PN2 . a. nalazi se pravougaoni otvor. b. TeZinu poklopca zanemariti. (I=h).1. i normalna sila pritiska PN1 == p[-acosa(l.p(V -Vo)[gcos~+asin«x. bude jednaka nulL Poznate veliCine su: I. koje je nagnuto pod uglom a u odnosu nu horizontalu. RESENJE: RastavljajuCi vezu A-A po ravnoj povrsi A-A formiraju se dye zapremine polusfernog oblika Vo i V. Poznate velicine su: a. I. i sila smicanja Fs == p(V .7-12 RESENJE: Problem 1. Pm) Pm' 1 2 Slika P.. Za vreme kretanja sud a tecnosti gustina PI i P2 ne kvase go rnj i poklopac suda.+~)]. koji je zutvoren (po celoj Slflm suda) polucilindricnim poklopcem A -A. po kojoj na OVil zapreminu deluju dye komponente sile potiska pVog i pVoa. R.-. U sudu oblika kvadra.Vo)[gsin~ . Na zapreminu tecnosti V == R 2 nB / 2 primenjuje se metoda ravnoteze tecnosti. Sud se krece translatorno konstantnim ubrzanjem a. -T1 1 1 1 h 1 1 1 I I I I" .~ Slika P.7-13 Pp P2' a. Poznate velicine su: h. koje su napunjene tecnostima gustina Pl i P2' U kosom delu pregradnog zida. B) p. G.

2 pri cemu su sile: PNl PN2 .:= P N1 -PN2 +(PI-P2)[gcos~+asin(~-a)1±R2nl+GCOS~ .88 Relativno mirovanje teenosti pri translaciji F. Ps ~ (PI .G sin~ .p2)[gsin~ -acos(~-a)l ± R2nl. = {Pm +P2[-acosa(c/2+d)+(g-asina)HJ}2RI. +Pl[acosa(bI2-d)+(g-asina)hl}2RI. = {Pm.

koja i za slucaj rotacije vazl.8.:o1l»ar51ke povdi Razrnatraee se opsti slucaj relativnog mirovanja tecnosti u odnosu na rezervoar.8. dobija se polje apsolutnog pritiska P=P [ --:r(x +y )-(axx+ayy)-(g+az)zj+C ro2 2 2 l (1.Ki:lko rezultl(juC-a zapreminska sda F n(je /Cons/aI/flIt? to polje pritislca (1..8.zo)' a njihove koordinate se odredjuju iz jednaCine (1. opisanog jednaCinorn (1.1) Komponente ove sile su: Fx ==ro 2 x-ax' Fy =ro 2 y-a y .4).8. polje pritiska je linearno. neka se rezervoar istovrerneno kreee translatorno konstantnirn ubrzanjern 5 == a)" +a) +aJ i neka seokreee oko vertikalne ose konstantnom ugaonorn brzinom ill. Nairne.7. Temena obrtnih paraboloida Ide u tackama T(xo.2). r (1.7. Tada. Fz = -(g+a z ) • Njihovim uvrstavanjern u jednaCinu relativnog rnirovanja (1.1..8. na fluidni delle (v.YO)2]q.S. imaju vrednosti: . RELATIVNO MlROVANJE TECNOSTI FR! ROTACIJI IJtl.3) opste jednacine familije obrtnih paraboloida: z-zo == [(x-x o)2 -(y.2) u kome se konstanta integracije C odredjuje iz uslova poznavanja pritiska u nekoj taCld fluidnog prostora. opisanog jednaCinom (1.1.1. inercije prenosnog translatornog kretanja -5 i obrtanja yJ. Pofije pdti51ka n b. za p=K=const. i za slucaj relativnog mirovanja pri translaciji.Yo. aIm se posmatra polje pritiska na cilindricnim povrsima koje su opisane sa r=const.3) i ona predstavljafomtlijl( obrfluh paraboloida. (j/F.1).1).F == g-a+ro 2.8. 1z polja pritiska (1. pa za takvo polje pritiska vazi sve onosto je vee receno za slucaj mirovanja. .8. x (1.K ro 2 ? 2· l 1 z=--l--+-2 (x-+y )-(a x+ayY)J r g+~ P . sl.3).89 1. Medutirn.. Slika 1. koji se nalazi na rastojadeluju zaprerninske site po nju odredenom radijus vektororn polozaja r == xi + jedinici mase: tdine g.8.2) vise n(je lineamoJ vee je nelinearno. dobija se jednaCina izobarskih povrsi C . pa ee rezultujuca zaprerninska sila po jedinici mase biti: ..

8. Medutim. jednaCine polja pritiska (1.8..1.8. ujedno. i jednaCina bilo koje izobarske povdi kod koje je koordinatni sistem z-r vezan za teme obrtnog paiaboloida.8. koji glase: a z:=--+-(x-+y).7) a) p b) c) Slika 1. ako je ree 0 relativnom mirovanju fluid a sarno pri rotaciji.2a) . pri \ \ .8. ona je detaljno proueavana u Odeljku 1.1. koji je u stanju nrirovanja napunjen teenoscu gustine p do visine H. lednacina (1.. R@tadja oko vertiblne ®se dHni!lJricl!lIog rezervoara l!lIall.2..8.2. (1. U nekim specijalnim slueajevima. FO. koji tretiraju osnosimetriene probleme u odnosu na osu rotacije. Z : = . relativnog mirovanja fluid a su iIi eista translacija iIi Cista rotacija.7) ujedno ce biti i jednacina bilo kog obrtnog paraboloida (izobarske povrsi) kod koga je koordinatni sistem vezan u njegovom temenu. jednaCine (1.5) 2 pg 2g Dobijena jednaeina je. (1.8.4) pg 2g Izobarske povrsi su. za p:: P a' dobija se jednaCina slobodne povdi co 2r2 z:= 2"g" (1.6) 1z ove jednaCine. interesantni za telmicku primenu.8.2) i izobarskih povrsi (1. 1z jednaeine (1.8..cilindricni koordinatni sistem r-z vde za osu rotacije na nivou slobodne povdi teenosti. Ako se polamo . ito: co 2r2 C-K co 2 r2 p= p(---gz)+C.+ .2a. Ovde se postavlja pitanje kako se menja potje pritiska i kakav je izgled izobarskih povrsi? Odgovor na ova pitanje ce se naCi koriseenjem vee date analize iz Odeljka 1. tada je := 0. ali sada imaju temena na osi rotacije.gzY· (1.4) imaju najprostije moguce oblike. Kada je ree 0 translaciji. 1.8.)'IJlI!lIjenog tecl!lIoscu P:=pl-2 (x 2 +/)-gzJ+ C ' Ico 2 l C-K co 2 ? 2 Posmatra se cilindricni rezervoar polupreenika R (sl. Interesantno je. tada se primenoID granicnog uslova 1"=0.1. razmotdti za koliko se. odnosno zbogpromen(iivDstirezultujuce zapreminske sile F. dalje. obrtni paraboloidi._ 'P-P a == p ( T .8.7) zakljueuje se da je 'slobodna povrS tecnosti oblika obrtnog paraboloida.5) odreduje konstanta integracije C:= p a' te se polje Az piitiska svodi na oblik CO 2r2 .8. Kada se ovaj rezervoar okreee konstantnom ugaonom brzinom co tecnost zauzima polozaj prikazan na s1. NajeesCi slueajevi.8.8. p:= Pa' iz jednacine (1.7. takode.8.3) imaju jednostavnije oblike.90 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji Treba napomenuti da je do zakriv(ienja izobarshlz povrJi doJlo zbognehomogenog po(/a pritiska.

Na dnu rezervoara kao ravm normainoj na osu rotacije hldrostaticki pdtisak je promenljiV (v. na pro na zidu i dnu rezervoara. k~ja se meri od nivoa slobodne povrsi tecnosti po visini zida rezervoara.5). (1.9) KoristeCijednacinu obrtnogparaboloida (b) zazid rezervoara 171 +/:12 =(j)2R2 12g i uvodeCi vertikalnu koordinatu z * = h) + h2 .9) daje zakon promene pritiska P-Pa=pg(h1+h2-Z)=pgz*. Ovaj pritisak se sastoji ad dva dela. Na dalje ce se razmatriti palje pritiska na nekim karakteristicnim vertikalnim i horizontalnirn pavrsima.8.1. Koristeci jednacine slobodne povdi.10) sledi da je na cilindricnoj ravni zida pritisak Iinearno promenljiv sa dubinom tecnosti (v.8. (1.z. dak je drugi deo promenljiv Clan p(j) 2r 2 12. i zapreminskog bilansa tecnosti pre i u toku rotacije sledi (j)2R2 2 1 2 (j)2R2 h1 +h2 =~..Relativno mirovanje tecnosti pri rotaciji 91 rotaciji sud a.8.- 1. sta je identican zakljucak sa omm koji daje hidrostaticki zakon raspodele pritiska u mirnom fluidu (1.2c). .8) Dobijeno reSenje je interesantno jer kaZe da za koliko se podigne nivo tecnosti na zidu. kaja deluje na bila kakvu ravnu iii krivu povrs.Pa = p((j)2R2 /2'.1. sl.8. najceSce. to ce avaj izraz biti napisan u jednostavnijem obliku R x z v b) c) Slika 1. za toliko se na osi rotacije spusti nivo tecnosti. koordinata r je r=R=eonst.8.8.1.4). traze vertikalne sile pritiska. pritisak linearno menja sa visinom tecnasti. Kako se. jednacirta (1.2b).8. SUe p1l"itJiska na 1l"2Vnle li kJrive povrsi Sila pritiska. i on izrazava uticaj rotacije tecnosti. .8. pri rotaciji tecnasti. sl. sto za posledicu ima da polje pritiska zavisi sarno od koordinate z. Ovdese maze izvesti opsti zakljucak da se na svim cilindricnim pavrsima (r=eonst. Ako se posmatra zid rezervoara. pri rotaciji u cilindricnom sudu.7.8. Jedan deo hidrostatickog pritiska predstavlja konstantnu velicinu kaja se ima na osi rotacije P = pg(H -h1 ).3.@.). kao p.gz) . podigne nivo tecnosti (visina h2 ) i za koliko se spusH teme obrtnog paraboloida (visina h). maze biti odredena primenom izraza (1.10) Iz jednaCine (1.. R nh1 =2R n(h1 +h2) ~ h) =h2 =~ (1.3.

8.8-1ct) na poklopcu A-A ima na rastojanju R=lOOmm ekscentricno postavljenu pijezometarsku cevCicu. Ako se sila pritiska trazi primenom izraza (1.92 Relativno mirovanje tecnosti pri rotaciji (1. b=50mm. B-B i C-C.Pri obrtanju suda. ugaona brzina iznosi (0 =mc/30= 20.1. Cilindricni sud (sLP. pa obrtanjem nastala zapremina iznosi Va = 2nrcAo' NajcesCi sastavni deo zapremine VOl koja definise silu pritiska jeste cilindricna zapremina ispod obrtnog paraboloida (v. Fy =(02 y i Fz =::-g u jednaCinu . u kojoj se nalazi tecnost do visine h=200mm. It vertikaillom proVelt.-. i ako predstavlja deo rayne povrsi. (1. 1=500mm. Sud se okrece konstantnim brojem obrta n=200o/min.8-1 RESENJE.8.11) potrebno raspolagati sa nivoom slobodne povrsi i sa svim onim sto ga odreduje.5) tada je potrebno raspolagati sa poljem pritiska opisanim izrazom (1.8.S-1. sl.8.3b).r2rndr=-.1.94s. od tdista povrsine do ose rotacije.2). Odrediti sile pritiska koje deluju na poklopce: A-A.liA. ako poklopac C-C predstavlja deo cilindricne povrsi.12) A 2g a ·4g 2 Iz dobijenog rezultata se zakljucuje da su zapremine ispod i iznad obrtnog paraboloida jednake i da imaju vrednost polovine zapremine odgovarajuceg cilindra.8. d= 100mm. U nekim slucajevima. U takvim slucajevima nalazi se rastojanje re . Dati pedaci su: D=400mm.8.3a). Sf ProDlem 1.-=-R TIff.1.1. potrebno je poznavati zapreminu nastalu obrtanjem povrsine Aa oko vertikalne ose (sl.7.1.8. dok je za primenu izraza (1. na nivo slobodl1e povrSi tec'lzost/ (sl.3c).1• UvrstavajuCi projekcije zapreminske sHe: Fx =::ro 2 x. p == lOOOkg / m 3 • • Vy c) presek D·D e) p. Ova zapremina se odreduje kao 4 (02 fRoZ (0 21CR 1 2 V= zdA==. presek D-D j) Poklopac c-c g) Slika P. radi lakSeg odredivanja zapremine VOl ili nekih njenih delova.11) u kome je VOl zapremina nas/ala projek/ovalljern krive pOVl". H=300mm.

2 ld rc Pc = (p. lcoje se odreduje iz jednacine (2) i iznosi ovom drugom metodom iznosi: Zo 2 =co 2 D2 18g. kod kojih je polama koordinata 1'2 == X2 + y2. koja glasi Z 2 2 = 2g (X + y co 2 2 2 ) . Si1a pritiska na .8. tada je polie p. Uvrstavajuci u izraz (1.4 = PV.8.1':. y=O) dobija rastojanje a == co 2 R2 12g.1. prema kome sledi: :J _ _ D lB-pVBrog-p 3(2) 3 rc+ D4 rc (l+h-a)+2 D4 rc D rc .gz] . Kako je u t odnosu na osu rotacije poklopac A-A osnosimetrican to ce se podil1tegralne veliCine napisati u polamo-cilindricnim koordinatama.. razliCit slucaj od predhodnog karla je poklopac bic cleo cilindricne povrsi. odredena primenom izraza (1.8N. dobija se sila pritiska D/2 CO2 co 2 D2 D 2 rc PA == 0 p[T r2 +g(h-a)]2rndr==p[ 16g: +g(h-a)]-4-=522.gz] +C Konstallta illtegracije C odreduje se iz uslova poznavanja pritiska (p =Pa) U koordinatnom pocetlru (x=y=z=O) .11).2) iii (1.7. Za primenu ovog izraza potrebno je poznavati rastojanje Zo (vo sLP.P.Pa )z=-Ch-a+!1) -4-= P T(T+ b ) + g(h-a+H) I 2 2 J4= 128. za P = P a' dobija se jednaCina slobodne povrsi tecnosti.7. (2) a iz koje se za uslov poznavanja koordinata na nivou slobodne povrsi tecnosti u pijezometarskoj cevcici (x=R. ova sila pritiska moze biti odfedel1a i primenom izraza (1. sl.9N. gde je VAro zaprernina prikazana srafurom na sl.P. te se za odredivanje sile pritiska mogu primeniti izrazi (1. 2 Ako poldopac C-C predstavlja deo rayne povrSi (v.1. koje u potpu110sti definise polozaj koordinatnog sistema.5. i to za z = -(h .Relativno mirovanje' tec710sti pri rotacifi 93 (1.1. sustinski.7./ S druge strane. P.Prema tome. za ovaj sJucaj.Pa == p[(x + i)co 12.8-1c).Pa)dA.5). polje apsolutnog pritiska odredeno je jednaCinom p.8-Ib). .6). f . polje pritiska odredeno jednaCinom (1). sto predstavlja. (1) 1z jednaCine (1). sl.7.. Najpre ce se odrediti sila pritiska na poldopac A-A. Kada poklopac C-C predstavlja dec cilindricne povrsi (v.1.2N .8-1d) bice. i element povrsine dA = 2rndr koji vazi sarno za osnosimetricne povrsi (v.a). dobija se polje pritiska p = p[CX2 + i)co 2 12.11). sila pritiska odredena .P.itiJ*a na njemu ?leli?leamo (i nehomogeno).8-1b. Sila pritiska koja deluje na poklopac B-B (sLP. sLP. Pry! l1aCin je primenom izraza (1.~ . takode.4rog == p[~(h-a) +2~zoJg .1.1).1. Dakle. 1 D 2 rc [2 2 1 J2 Zo g-1302. prema kojima je d rc [co D.8-1j).je lineamo i homogeno na cilindricnoj povrsi sa rc = canst.8-1e) tada je poJama koordinata ovog poklopca rc = D 12 +b = const. prema kome je PA = (p. i ona iznosi C =p a' Dakle.. i to na dva nacina.5) raspored pritiska (1).

a zatim i iz novouvedenih ortogonalnih koordinata prelazi se na polarno-cilindricne (X 1. Centrifugalni kalup za livenje ali. . ISg.. UYI 0'1 (3) a sto. p= 2700kgl m 3 • \ \ c) \ RESEfilfE: a) Sud se okreeSe konstantnom ugaonorn brzinorn co = me 130 = 1O.CP)' Kako izmedu ovih koordinata postoje veze X==Xj +~ +b" Y==YI' Z==Zj"-(h-a+H). bice odredjel1a primenom izraza (1.5). koristeCi izraz (l. Zl =Tjsincp. aZI &r)"&P .l.l. P. Da bi se odredila ova sila vI'si se transformacija koordinatnog sistema.+TTj COS-cP. Dati podaci su: d l = lOOmm.Pa = p[T(X1 +T+ b).94 Relativl10 mirovmz/e teCiwsti pri rotaci/i poklopac C-C. 2 Ovde treba napornenuti da je za resavanje integrala koriscena trigol1ometrijska relacija COs 2 cp== (1 + cos2cp) 12. Y1. U novouvedenim polarno-cilindricnim koordinatama element povrSine je dA = «yj dz) == a:i1"&P dYldcp =Y1drjdcp . Kalup se okrece konstantnim brojem obrta n=100o/min. za primenu. uostalom. az. PoredeCi izraze za sile Po: i p~' sledi da u sili P.3).' (j}d 2 d 2 1[ postO]l dopunskl clan P-U-4-' koji je posledica razliCitih polja pritiska u . Iz jednaCine slobodne povrsi.P. sl. dobija serastojan.lminijurna na sredini poldopca ima mali otvO! za sipanje tecnog rnetala (veza sa atinosferom).8-lf Konacno.8. prvou Dekartove koordinate (xl 'YI .Zl)' vezane za teziste poJrJopca C-C (v.l.47s-1 • Za odredivanje sile pritiska primenom izraza (1. h=50mm. Odrediti silu pritiska koja deluje na: a) poklopac sa s1.8-2.7. za I' = d3 12.=odTjdcp=g"2 { D d l (T+ b ) +16J+g(h-a+H) } =130N.5). najpogodniji oblik polja pritiska co 2 D ? co 2 2 7 " p. to se i. i sledi sa sl. i u njemu polje pritiska (3) za Xl == 0.1.g11 S111CP+ g(h-a+H)l. koja je odredena jednacinom Z =0)21'2 12g .P. Problem 1.P.ie a= Q) 2 d. i b) poklopac sa sl.jpogodnije za primenu. Za primenu ovog izraza.8-2c. polje pritiska odredeno jednaCil10m (1) nijena.8-2a. v razrnatranim slucajevima.11) potrebno je poznavati slobodnu pOVrs tecnosti.8.z jednacine (1) dobija. d 2 =300mrn. koje je . dobijenoll1 iz (1. dobija se sila pritiska " 'dl2 Pc = J 0 I 2n co 2 [ 0 (p-Pa )". Yj ==TjCOSCP.8-1b i f). u ovom slucaju. d 3 =400mm.7. 2 .

tako da sile pritiska koje deluju na kruzni i kvadratni poklopac budu iste.1E· ro =JL Ig(D2 H _IR3 -ahl) D2'1i 4 3 =12 6s· 1 ' Slika P.1. Na poklopcu suda. a=lOOmm. ! ' . R=50mm. Uvodenjem poluprecnika torusa R := (d 2 . 1=150mm.z 2 2 )-U(D +dD+d )H+~ g:=447N. h=lOOtnm. I" 2 b) Sila pritiska na poklopac kalupa je Jrld3ro n 2 2 p:= pg4 16g +16(d2 -d1 ) 2 (d z +d1 )-(d3 -d2 )h I" it 2 . b) onu ugaonu brzinu pri kojoj ce sila pritiska na .P.8-2b).d1 ) 14 . d=200mm. h=200mm. H=200mm.IE: 2 I" Dn 2 d2 2 4 roR 2 n 22 Dnro 2] . koje treba postaviti pijezometarsku cevCicu da sila pritiska na kvadratni pciklopac bude jednaka nuli. oblika zarubljenog konusa visine H=200mm.6N. Odrediti onu ugac)llu brzinu kojom ciliridricni sud. .' Problem 1.8-4. odrediti silu pritiska koja deluje na poklopac suda. c) one rastojanje R o' pri roo == 50s· 1 i b=177mm na. ] := 364. Dati podaci su: D=400mm.Relativno mirovanje tecnosti pri rotaciji 95 potrebno za odredivanje merodavne. p=lOOOkg/m3 • Slika P. treba da se okrece da bi sila " .8-5. bila duplo veca od sile pritiska na isH poklopac u stanju mirovanja.8-3 .a Jg::=593. koje su na medusoh bnom rastojanju R=80mm. RESEN. sl.1. stranice b. Dati podaci su: D=400mm. Problem 1. istovremeno se krece konstantnim ubrzanjem a:= 3ml S2 i okrece se konstantnom ugaonom brzinom ro.8-3. pri ro =lOs· 1 . -d1 )n 1 din l P::=pVOl g=pl2n(T+ R )"2 R n+ 4 h+"2-4. sila pritiska iznosi dJ 1 2 (d. Odrediti: a) stranicu kvadrata b.5N. d] +d2 g g Problem 1.1.srafirane zapremine VOl (v.p. P=pl-4-CH+h. pritiska na poklopac u stanju obrtanja konstantnom ugaonom brzinom. Cilindricni sud precnika D=200mm i sud kvadratnog poprecnog preseka.8-4 RESEN. Na poklopcu suda nalazi se pijezometarska cevCica. nalaze se dye pijezometarske cevcice unutrasnjih precnika d 1=4mm i d z=6mm. Kada se sud okrece konstantnom ugaonom brzinom ro = lOs· J .apunjen tecnoscu gustine p. na rastojanju R=75mrll.kruzni poklopac biti jednaka nuli.u kojoj je Vcida do visine h=lOOmm.

Pa)z=_(h_Hldxdy= pb Pk .P. daje jednacinu ibl2 2[0)2 neb -6R )+(a+g)h 2 2 . iznosi Pk = 4Jo f'b/2 Jo(p.11). prema (1~8.ni poklopac. i koriscenjem uslova p = p a za x=y=z=O. u lcoji se zamenjuje polje pritiska (1) za z=-(h-H). odredena izrazom (3). dobija se .8-5b)~ Sila pritiska na kruzpJ. komponente rezultujuce zapremiIliike sHe su: F: = xO) 2.sl. i rastojanje Zo = 0)2 D2 /8(a+g)koje je potrebno zaodredivanje sile pritiska (v~ sLP ~1.1. prirotaciji suda. Kada se cilindricnisudoktecenovom ugaonom brzinom O)j tada je sila pritiska na kruz.1). l J (4) Uslov zadatka.pokiopac. je D 2n 1 Po = pVro(a+g):=: P-4-(h-H +2 zo )(a+g).:=: -( a + g). 7.7. (2) z= 2(g+a) 1z jednacine (2) dobija se. Njihovim uvrstavanjein u jednaCinu (1. koja glasi: 0)2(X2+y2) .7E: a) Pri zadatom kretanju suda. primenom izraza (1. za P = P a' sledi jednaCina slobodne povrsi. To ce prouzrokovati dejstvo potpritislca na sredisnjem inatpritiska na udaljenijem delu poklopca (v. na zadati nivo tecnosti u pijezometarskoj cevCici.5). b) Da bi sila pritiska na nelci poklopac. bila jednaka nuli potrebno je da obrtni paraboloid slobodne povrsi sece polclopac. dobija se polje pritiska a) c) 2 P-Pa=PT(X +y)-p(a+g)z 0) 2 2 (1) iz koga. 0)2 PO) 2 Cije je realno i pozitivno resenje b=l77mm. za x=R i y=O.8-5c). Fy = yO) 2 iF. takode. Po = b4+Lr12hca+g)_6R2]b2_12Po =0. da je nova sila pritiska jednaka nuli. (3) Sila pritisica lcoja deluje na kvadratni poklopac. rastojanje H =0)2 R2 /2(a+ g) koje definise polozaj koordinatnog sistema u odnosu. Iz uslova zadatka.96 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji RESEN.

S-7 PF'fIDlem 1. i uslova zadatka P=O.l... ugaonom brzinom 00 0. _] '? 2 == 64s . bude duplo veca od sile pritiska vazduha iz stanja mirovanja.8-6.Relativno mirovanje lecnosti pri rotaciji 97 (i)] =4 ~ (g+a)h . visine H=400mm. p.. Odrediti sile pritiska koje pri rotacijideluju na poklopceA i B. 1z stanja mirovanja sud poCinje da se okrece konstantnom ugaonom brzinom 00 . novozadatom.11) za sracunavanje sile pritiska P na konusni ornotac. dobija se ugaona brzina (g+a)r:!}H/3+ h ) _ -I co=4 2 ! 2 -S. . 11. b. 11.Sm. RESENJE: Sila pritiska na poklopac suda u stanju mirovanja (s1. Slika P. D.C 2 z=:co r2 12(g+a).8-Sa) iznosi p a) b) Kada se sud okrece konstantnom ugaonom brzinom CO tada je polozaj Po = Pm D 2TC I 4.. P.8-8 .Sm napunjena tecnost gustine p. nalazi na rastojanju Ro' KoristeCi uslov PI< = 0. Slika P. napunjen je vodom do visine h=300mm.1. ima otvorenu pijezometarsku cevCicu postavljenu na rastojanju R=lm od ose rotacije. u kojoj je do visine h=O.l. Cilindricni sud precnika D=400rnm.8-7.S-6 ProD/em 1. Odrediti ugaonu brzinu pri kojoj ce konusni poklopac biti :___L . RESENJE: Koriscenjern jednacine izobarskih Ir .oJa za so b0 d nu povrs Ima 0 b]'l ~. b2 ProD/em 1.S-8. Iznad vode se nalazi vazduh koji je pod natpritiskom Pm == SOOPa. PB = P~-4-( fD 2TCco 2D2 16g +h)-abh l J. Konusni sud..8. kada se h pijezometarska cevCica. RESENJE: 1 PA =: 2 2 2 24 pco ab(a +b ) . 1:1 8R -D Slika P. v' v • a .91s . Poznate velicine su: a. Odrediti ugaonu brzinu (j) tako da sila pritiska fluida na poklopac. od ose rotacije.l. 8W-D C) 1zraz (4) za silu pritiska vazi i kada se sud okrece. (i). precnika D=lm i visine H=O. dobija se Ro = 2(g+a)h 2 (Do +6 :::::79mm. pri rotaciji. Konusni sud istovremeno se okrece konstantnom ugaonom brzinom co i krece vertikalno nagore ubrzanjem a = Sm/ S2.. I povrsl (1 S 3) . izraza (1.h neopterecen.

- Problem 1.pneumatskom cilindru moze da se krece klip bez trenja. dobija se polje pritiska (1) 1z jednacine (1).PrimenomjednaiSine izobarske povrsi za l'=d/2 i z=b.8-10) klip uravnotezi ddi potpritisak koji vlada u vazdusnom prostoru iznad klipa. \ I Slika P.' Uvrstavanjem komponenata rezultujuce zapreminske sile (Fr =roo 2 . za P == Pa + Pm' dobija se jednacina izobarske POvrSl nivoa tecnosti u sudu z == oo 2 r2 / 2g . Pri rotaciji suda natpritisak vazduha ostaje konstantan.) biti Pm == const. na poklopac deluje i sila pritiska PM == Pmd2n /4.omugaonom brzinom 00 = 15s. Sud se okrece konstanhi. P. Iznad ulja se luilazi klip tezine G=20N u kome se. osim sile pritiska P. koristeci uslov zadatka: P + PM ::: 2Po. Kada se cilindar okrece konstantnom • . zapremina vazduha ostaje konstantna. D pD cIJa su resenja: 00] == 17s-] i 00 2 ::: 2. Kakoje d 2 >D. U hidraulicko .pgb+ j DI2 16 (D poo2 2 +d. napunjen je uljem gustine 3 p == 900kg / m do visine H=300mm.7. precnika D==600mm.7.Pa)z=b2rndr::: [Pm . Cilindricni sud.8-8b.8-9 Problem 1. U stanju mirovanja (sl.83s.P.2 g koje definisu polozaj nivoa tecnosti u sudu. slede geometrijske i b= Doo JH-h . )](D -d 2 2 2 )4' 1t Pri rotaciji.1. Na kraju. to se ovo resenje odbacuje.1.98 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji tecnosti u sudu prikazan na s1. nalazi maliotvor za vezu sa atmosferom.1). I-I p 1 D RESENJE: Uvodenjem veliCina d = D~r--l-_-J-:-l--=_'-~=~g==. trazeno resenje za ugaonu brzinu 00::: 17s-1 . te je.1 . .Jg(H-h) 00 P == dl2 (p.5).=.8-10. Nairne.1• Ovim resenjima odgovaraju vrednosti precnika d j =306mm i d 2 =748mm. Kolikom sHorn pri rotaciji treba delovati na Idip da bi slobodna povrs ulja dodirivala dno suda.1. Na osnovu izraza (1.Jg(H-h)oo+4[pg(H-h)-Pm ] =0 . u kojem se koristi jednaCina polja pritiska (1) za z=b. dobija se sila pritiska tecnosti na poklopac suda d2 ::: 4D . dobija se kvadratna jednaCina oo 2 _ 8 . i jednacine zapreminskog bilansa vazduha velicine D:7t (H -h)::: t~b. dakle. na sredini. Fz ::: -g) u jednacinu (1. i koriscenjem uslova za pritisak P = Pa + Pm' za r==z==O. pa ce pre rna politropskoj promeni stanja (p V n == const.8-9.

a -t--f':.d 2 )1t. koji zatvara cilindar.Pa . Pa RESENJE Rezultujuca sila pritiska je p =lP16(D r (02 2 2 1 2 2 1t d21C +d ) + Pm . RESENJE: Kada se sud okrece konstantnom ugaoncim brzinom. napunjen je uljem gustine p do visine h i slojem vazduha debljine a (h>a).l. G=lOON.. Dati su podaci: D=200mm. 1znad vazduha nalazi se klip teiine G. d=50mm. / 8g.5).'~~~~~ I pri cemn sn h H=_co-(l. ali tako da vazduh dodiruje dno ciEndra. i visine b == h PI' / Pa ' te resavanjem kvadratne jednacine: co 2 -~fibb 01+ 16gb _ 64G =0 D D2 pnD4 ' h Pa H dobija se ugaona brzina 4 CL 2 co==-(vgb+.8-l2 . u cilindar ustrujava okolni vazduh. izmedu spoljasnjeg i unutrasnjeg cilindra precnika d 2 =200mm i d j =lOOmm.~6 l--g-) 2D2 h 8g CO 2 D2 4G ) (2aD2)11 Pm == (Pa + D2 1t 11 ud2 . Hidraulicko-pneumatski cilindar. pri kojojce slobodna povrS tecnosti dodirivati dna sud a i silu pritiska koja deluje na dno suda. Odrediti onu ugaonu brzinu pri kojoj ce u vazdusnom prostoru cilindra vladati atmosferski pritisak.8-12b. Slika P. ~<te- risticna rastojanja: h1 == co 2 d.· Promena staDja vazduha je izotermska.S-II Prublem 1. U toku rotacije ne dolazi do prosipanja tecnosti iz suda. tada je polozaj tecnosti u sudu prikazan na Bl.8. tada kroz otvor u klipu. nalazi se tecnostgustine p == lOOOkg/ m3 nasuta do visine H=184mm.-)=393s-I . Pri rotaciji vazduh tnenja stanje politropski sa stepenom politrope n. a glasi H z == co 2 r2 / 2g. U cilindricnom sudu.1. tako da slobodna povrsdodiruje dno sud a. h=lOOmm.pgHJD .8-10 1. koja sledi iz (1.. Odrediti sHu pritiska koja deluje na Idip. p" == Ibar .. p == 1000kg / m3 RESENJE Uvodenjem potpritiska PI' =40 I (D 2 .8-12.P.d )'4+ Pm-4-= G. /8g i ~ I a) b) 112 == 0/ d. 1z jednaCine slobodne povrsi tecnosti.1.13.8.1.Re/ativ170 miroval1jetecnosti pri rotaciji 99 ugaonom brzinom. dobivaju se L~ . Sud poCinje da se ohece hmstantnom ugaonom brzinom co. ptecnika D. Odtediti ugaonu brzinu. Zapremine tecno- Stika P. D D pn ' f! Slika P.

15.''-'j" Go (cU• 1 •8 1~ ~ \ ". Iz izraza (1.h =:: -4.. VO) =2(4 h2 --4..(H + b) . pri rotaciji cilindra. I d I' I a) b) c) ml~ ?~ RESENJE: a) Iz jednacine ravnotde sila. Ona daje visine hI =:: co 2d 2 /8g i h2 =:: co 2 D2 18g. r-z.5).8. u slucaju da je tecnost izmedu ciIindara: AZ ! a) otvorena prema at.8~13. na kojima obrtni paraboloid sIobodne povrSi sece cilindre.8.a). Ciji je pocetak u odnosu na pocetni polozaj klipa odreden visinom b.8-13a) odreduje se velicina 2 h == 4G I (pgd rc).) su .. Slika P.8-13a i c. a u toku rotacije P =:: pVrog.11) dobija se sila pritiska koja deluje na klip .4 (a + b) + 2 (-4-h2. precnika d=100mm. +d1 ) =:: ProDlem 1.1.(H + 11) .1 • Sila pritiska koja deluje na dno suda u pocetnom stanju mirovanja je Po =:: pVog =:: 42.100 Relativl10 mirovanje teenosti pri rotaciji sti u pocetnom stanju mirovanja (Va) i u toku rotacije (V". Kada se cilindri okreeu konstantriom ugaonom brzinom tada se klip u unutrasnjem cilindru spusti za hod a (sl. pocinju okretati konstantnim ugaonim brzinama co =:: lOS-I. V usvojenom koordinatnom sistemu. Da bi se zadatak rdio uvodi se polarno-cilindricni koordinatni sistem. pdkazanih na sLP. koje deluju na klip u pocetnom polozaju mirovanja (sl.P. (f) 2 = 4 JgH led. U cilindru precnika D==200mm nalazi se manji cilindar. dobija se hod spustanja klipa .h1 )' Zato sto tecnost ne istice iz suda.H. to sledi da je i Po =:: Pro' i to bez obzira na vrednost ugaone brzine co. Tom prilikom klip u manjem cilindru se spusta.8.4 h1 ). jednaCina nivoa slobodne povrSi je z =:: co 2r2 I 2g.L • "'. Odrediti.-4. i uslov ravnotde sila P=G. 2 · 2 rc 1 d.8-13 KoristeCi jednakost zapremina tecnosti pre i u toku rotacije D 2 rc d 2 rc D 2 rc d 2n · 1 D 2 rc d 2 rc -4. na tecnosti gustine p.1.h b) ako se na njoj nalazi prstenasti klip tdine H "1 . Cilindri se iz pocetnih stanja mirovanja. Kako je Vo = Vffi .SN.n dt rc Va = (d 2 -d] )-. pri tome eliminisuCi veliCinu b. za koliko se spusti klip u manjem cilindru u odnosu na pocetno stanje nlvnotde klipa.1.L8~13b). tankih zidova. nalazi se klip tezine G. '10 r mosferi (s1. moze se koristiti uslov jednakosti zapremina Va =VO) iz kojeg sledi 24s.l. jer tecnost prostrujava kroz otvore u medjuzidu iz manjeg cilindra u veei. prema (1. i . d 2 rc P =:: pVrog =:: p-4-(a+b+h r 12)g. U cilindru manjeg precnika.

d )(f} /16g == 2 2 2 a == ~g (D _d 2 2 ) == 19mm. Zatvoreni cilindricni sud precnika D.gh).5). oo 2D2 P2 .Pa == -2-+ P2[T(r -4). Ove velicine odreduju se iz jedllakosti zapremina tecnosti pre i u toku obrtallja.8-14b). odreden je ugaonom brzinom 00 i precnikom d na kome povrs razdvajanja fluida sece poldopac suda. 2 lla pro za tecnost gustine PI' koja glasi povrsi z = nJ2 . Mali oivor na omotacu zatvara se klipom precnika do. P. Odrediti sHu pritiska na poklopac suda u slucaju da granicna povrs tecnosti koje se ne mesaju dodiruje dno suda. Kako su u sudu prisutne dye razliCite tecnosti.g(z-h)] . to ce se dobiti dva razliCita polja pritiska: Pi = Pi (oo 2r2 12 -gz)+Ci (i=1.Refativno mirovanje tecnosti pri rotaciji 10 1 19rnrn. do.P. napunjen dvema tecnostirna gustina PI i P2' okrece se oko svoje vertikaine ose konstantnom ugaonorn brzinom oo. F. Problem 1. z=h) klipa P = P a +4F 1 dgn.hl' h 2 . posle cega sledi doTe pa ce polje pritiska u fluidu gustine P2 biti odredeno jednaCillom C2 == Pa 4F +-2-- P2 (-8-. takvom da razdelna povrs h D tecnosti dodiruje dno suda h2 r (sl. /z. i iznose: 00== ~(h1+h2)~glhl ' d==D~2hl/(hl+h2) Polje pritiska u fluidu koji relativno miruje pri rotaciji odredeno je jednaCinom (1. Kada se sud okrece konstantnom ugaonom brzinom ill.1. pa ce polje pritiska u fluidu gustine PI biti odredello jedllaCinom . b) Ponavijanjem postupka iz dela zaelatka pod a). 2 2 D4 1t h1 == t 2· d 41l (h1 + 112 ) i jednaCine razdeine . Pl' P2' 111 <h 2 • RESENJE. don 4F 00 2 2 D2 (1) Za odredivanje konstnnte illtegracije C1 koristi se usIov jednakosti pritisaka u tecnostima gustina PI i P2 11a njihovoj razdelnoj povrSi. dobija se hoel klipa a = (D . Poznate veliCine su: D. r==dl2. gde indeks i==l predstavlja tecnost gustine PI' a i==2 tecnost gustine P2' Za odredivanje konstante integracije C2 . u kojoj se uVrStavaju koordinate tacke z == (hI + h2 ) . na koji za vreme obrtanja deluje siia F.8-14b.8-14.2).1.8. z=O) dobija najjednostavlliji oblik konstante C! = Cz. koristi se uslov poznavanja pritiska u tacki B (r=DI2. KaIco je nn razdelnoj povrsi polje pritiska u potpunosti odredeno jednacinom (1). tacla obe tecnosti kvase poklopac Ger je h2 > hI)' a) b) Polozaj tecnosti prikazan na s1. to se zn koordinate tacke O(r=O.

u polje pritiska (1).gz].8. napunjen je vodom.4). pri rotaciji suda sa konstantnom ugaonom brzinom CD = 1O~-1. za Yl = 0.8-15.8-15 pri cemu su: sincx. 4 2 co 2 a 2 +a +-2JSlllcx. primenom izraza (1. tj. dobija se polje pritiska P. .5).-) = 144. vaZl funkcionalna zavisnost: I(x]) = H(l. dxldz] = -3 pga (2h +-. Y = a+ Yl COScx. =a I H. Sud oblika piramide visine h=500rnn1. kako se iz jednaCine (1) dobija jednacina slobodne povrsi z = ~. coscx. to primenom izraza (1. (x2+l).n +PIl16-gChl +h Z )j+P2(gh---)J-4-' 8 { 2 2 2 2 P2= . a zatim primenjujuci izraz (1.H (a 2 +~)Zl +(H) 2z]2 + A 00 \ I g Treba napomenuti da se sila pritiska P maze odtediti i na nesto jednostavniji naCin.Zl) glasi X =xl. UvrstavajuCi vezu izmedu koordinata (2). co 2 2 Z (1) Za odredivanje sile pritiska" koja deluJe na omotac piramide.+z] coscx. polje pritiska odredeno jednacinom (1) nije najpogodnije. Veza izmedu starih (x.102 Relativno mirovanje te610sti pri rotacij'i 2 2 2 4F co CO D2 PI . 22ghl.. na cetiri trougaone povrsine. Na vrhu piramide nalazi se mali otvor za vezu sa atmosferom. y. i =-h+ 11 sincx.dr= d.-zl sin a .Pa =.-8. odnosno linije koje ogranicavaju povrSinu. z) i novih koordinata (Xl 'YI . u kome je polje pritiska odredeno jednacinom (1) i/ili jednacinom (2).7. Zato se uvodi novi koordinatni sis tern koji je vezan za jednu od osnovica bocnih trouglastih povrsina (sl.+ PI (2 r .11) sledi CD . i H= ~a 2 + h 2 • U novousvojenom koordinatnom sistemu za laake trougla. =h I H.2 . dobivaju se sHe pritiska koje deluju na poldopac sud a ~ = (2) J d/2 0 {4F r(j}d l CD D 1d n (PI-Pa)z=ht +I'J. vezanog za vrh piramide (sl. (2) Slika P. 2a (a= lOOmm). Nairne.8.Pa = p[T(X + y )..gh) doTe Na kraju. fDI2 dlZ (PZ-Pa)z=h t +hz 2nr.8-15b). dobija se sila pritiska P= I co2[ 2 gh a ff (p.dr= dg1C -p(uj(D +d )+g(hl+hz-h)J CD -d )"4' 4F r (02 2 2 l} 2 2 1C Sabiranjem ovih sila dobija se rezultujuca sila pritiska koja deluje na poklopac suda P = PI + P2 .P.8-15b). i uslova poznavanja pritiska (p = P a ) u pocetku koordinatnog sistema. opterecuje omotac pitamide. RESENJE: Koriscenjem jednaCine (1.Pa)Yr=odA =8 lal/Cx) PT Xl2 .1.P2 (-. ProIJlem 1.5).IN.l.xI/a).P. 2nr.7.1. osnove oblika kvadrata 2a .gz) . Odrediti silu pritiska koja.

8. Poznate veliCine su: G.(2a) h+4 .1.P.1.-- ~ co a) c) d) e) Stika P. 2 2 2 l FA == pabTL (D2 +R -1' + 12 (a +b cos Ct. Odrediti sHu pritiska koja c1eluje na ekscentricno postavljenu (u odnosu na osu rotacije) povrsinu oblika: a) elipse (sl. Na osi suda nalazi se mali otvorza vezu sa atmosferom. 2 2 (2h+--) (Da 2 g . p..8-17 Problem 1. i d) kruga (sl. Poznate veliCine su: G. PF'rubiem U~·16.8-17.8-15 dobija se si1a pritiska D)212gh 2 2 J. RESEN.P.' .6N.8-18c). pn odredivanju sile P. c) trougla (sl.) J.8~18a) i koriscenjem jednaCine (1. c.P.. (D.8. Sud sa 81. Odrediti silu pritiska koja deluje n3 poklopac A-A..8-18.. P. R. 17. dobija se trazena sila pritiska 2 P=P[o..1.J l 2·1"i zdxdyJg= -3 pga 4 a .p.S-1Se). Horizontalni cilindricni sud.8-16 Slika lP. pcluprecnika R=lOOmm i duiine 2a=400mm. 18b). b) pravougaonilea (sl. Ct.P. dobija se polje pritiska (1) .l. Cilindricni sud (sl. R.P.8-18a) olcrece se konstantnom ugaonoill brzinom co.S-lSd). Stika P.l.1E: Ponavljanjem postupka datog u primeru 1. b.. r.1. D). 2 2 Problem 1.1.1.8. . p.Relativno mirovanje tec710sti pri rotaciji 103 P =: pV(Og =0 p(2a) 2 1 h--.P.1. napunjen je vodom i okrece se oko vertikalne ose konstantnom ugaonom brzinom (D =: lOS-I.8-16 1Z stanja mirovanja pocinje da se okrece konstantnom ugaonom brzinom (D.RESENIE: a) Usvajanjem pravouglog koordinatnogsistema (Xl' Yl' Zl) u ternenu obrtnog paraboloida . Odrediti silu pritiska koja pri rotaciji suda deluje na pravougaoni poldopacA-A.1. RESENJE: KoristeCi potpuno identican postupale opisan u zadatleu 1. Ro.4).S-IS . . (~ 2 +a )+gR]R n=:97. h.slobodne povrSi(sl. b. 00 .

za a=b. 1z jednaCine slobodne povrsi tecno- sti. Prvo. G.' 2 b 2 2} ab b ro J1 [ 4 j a 2 7.1. (4) Konacno. mog'll se dobiti i izrazi za sile pritiska za nelee jednostavnije slucajeve. dok se udesnom na tecnostinalazi klip tezine G.Pa)z=odxdy= flaf(p-7 1 : ~~I drdcp= 0 ar lf271 f00 (p-A Pa)z=oabrdrd<p= pabn {ro2 [2 T 1 a. 2 d) ReSenje sledi iz izraza (5).P.). 2 3 3] b (b 2 2)} +pghab. kao na pr. P = P~4l3' (c+a)3(3a-c)+c +-S--a Ro + pghT' P == pa n [(R -Rg +a 12) ro 12+ghj . dobija se polje pritiska 2 P.gz}. Odrediti za koliko se podigne klipu desnomhidrocllindru. u stanju rnirovanja.. prime nom izraza (1.8Ro )] . prikaian je na sl. (2) a zatim se posredstvom parametarskih jednacina elipse x=arcoscp. i glasi 2 2 2 Problem 1.S-19. polamo .p 2 2 ] } R -Ro +'4(a +b ) + gh 2 (5) Na osnOVLl izraza (5). posredstvom veza izmedu koordinata (2) i (3). Poloiaj tecnosti u cilindrima. Za odredivanje sHe pritiska polje pritiska (1) treba integraliti po povrsini oblika elipse. Poznate velicine S11: d. p. u odnosu na pocetno stanje rnirovanja. .: ako sud miruje (ro=O) sila pritiska koja deluje na povrilinu elipse iznosi P = pghabn. posredstvom relacija Xl =R+x. ro 2 2 . R=O) sila pritiska je P b) c) .7. za: Xl =-R O YI =0 i Zl =d. Hidraulicki sistem se sastoji od-2l'vahidrocilindra precnika diD. u odnosu na osu rotacije. prelazi se u novi ortogonalni koordinatni sistem vezan u preseku osa simetrije elipse (sl. YI =y. ro P=PT (c+a) -c 3'+ab 12-Ro 2{[ = P-4-[gh + 16 (D D27i. tada ce klip zauzimati novi ravnoteini poloiaj. Levi cilindar otvoren je prema atmoSferi. dobija se rastojanje d=ro 2Rgl2g koje odreduje ' poloiaj koordinatnog sistema u odnosu na nivo tecnosti u pijezometarskoj cevcici.5) i polja pritiska (4) (za =0). y=brsin(p (3) prelazi 1). pri rotaciji. D. a.Pa = P { 0)2 [R2 +2aRcoscp+ a 2r2 cos 2 cp+b 2r2 sin 2 <pj + g(h .l.8-18b). Zl =z-(h-d).d) . iznosi p= = 2 Pa)z=O ay ay If (p.104 Relativno mirovanje tec110Sti pri rotaciji i jednaCina slobodne povrsi Zl = ~. Kada se sistem okrece konstantnom ugaonom brzinom ro. ro. Iz jednacine (1). sila pritiska na ekscentricno postavljenu povrsinu.cilindricne koordinate.8-19. Kako oblik polja pritiska (1) nije pogodan za direktno integraljenje to ce se izvrsiti dvostruka transformacija koordinata. Hidrocilindri su postavljeni na medllsobnom rastojanju a. iIi ako je u pitanju knizna povrs poklopca precnika D (a=b=DI2.P. (x. + y.

P. cije je osno rastojanje a.2 m)+h] 8a +D -d pD'IT d 16g 2 2 2 Problem 1. h.1. D +d g 2 2 Problem 1. Izracunati koji deo tecnosti. 1 = PO) 2 'IT). obrtni paraboloid slobodne povrsi da sece povrs konusa. ito: konusa 2 z = H(l-r / R) =. II (r).l. oko vertikalne ose cilindra precnika d. poluprecnika R i visine H.8-20 sastoji se od dva hidraulicka cilindra precnika diD. konstantnom ugaonom brzinom co. kineticka energija preostale koliCine tecnosti iznosi E K dE K 1 ="2 (rm) 2 pdV = PC!) 2 'ITr 3drdz . i napunjen je tecnoscu gustine p iznad koje se nalaze klipovi masa m i lv!.1..8-21 U usvojenom koordinatnom sistemu mogu se definisati jednaCine povrsi koje ogranicavaju fluiclnu zapreminu.d ).8-21. Rezervoar poCinje da se okrece konstantnom ugaonom brzinom co.-0 I. RESENJE: m= { 4 D2 }1/2 [--2-(M .P. (r) 4 5 6g I .a.. zauzimati polozaj definisan visinskom razlikom h. Odrediti onu ugaonu brzinu pri kojoj tecnost u rezervoaru ima maksimalnu kineticku energiju. Dakle..(r) dz)r 3dr =-PO) 2 nR 4H -0)2R2) (. D. R RESENfE Kada se rezervoar okrece konstantnom ugaonom brzinom.8-20. Pri tome deo tecnosti iz rezervoara istekne prospe se. tada deo tecnosti istekne iz njega. Otvoreni konusni rezervoar. pri cemu ce.1. p.tecl1osti pri rotaciji 105 D p co~ ~ '/"'·"1"% ~------~~ a ( Slika P. M. m.[R ( Jf. Poznate velicine su: d. Odrediti omi ugaonu brzinu m pri kojoj ce klipovi u cilindrima.8-21. ostaje u rezervoaru. Kineticka energija elementarno male mase fluida je Stika P. od prvobitne koliCine. gde je co 2 R2 12g = h. .8-20 RESENJE H= d co 2 2 2 2 2 16 (8a + D . U opstem slucaju. Sistem prikazan na sl. Hidraulicki sistem se okrece.2)0)2/ 2g = 12 (r). i obrtnog paraboloida z =(R . a preostala tecnost u rezervoaru zauzima polozaj prikazan na sl. u stanju mirovanja ceo je napunjen tecnoscu gustine p.Relativno mirovanje .

a p=-f pdA=-! grad. Slika P.2(R +h)3 cas <p =0 . J?ESENJE: S obzirom da se Zemlja okrece oko svoje cl. i neka se tom prilikom u tecnosti nalazi tela zapremi'ne V i gustine Pm (sl.-a+0)2..+ .8.! p(g-a+0)2.4. 2go 1. r(n / 2) ReSavanjem ave diferencijalne jednacine i primenom granicnog uslova h(re / 2) =0.deluje sila pritiska na okvasenu povrsinu A (s1. 8 Aa) koj a a granicava zapremimi V iiznosi '.8. pri cemu je radi jednostavnosti zapisa uvedena oznaka go =: g(R). Prime nom ovog uslova iz jednacine (a) se ~obija jednacina slobadne povrsi 0)2 goRh . SHe koje delnjn os telo koje tile mdazi u fiuidn koji lrellativno milt'nje Razmatrace se slucaj kada se neld sud istovremeno lade konstantnim ubrzanjem i okrece aka vertikalne ose konstantnom ugaonam brzinom CD.r cos q>. i koriseenjem veza izmedju Dekartovih i polarnih koordinata x = r cosq> i y = r sinq> . (a) b) Na praizvaljnaj geografskoj sirini nivo slobodne povrsi (p = p a) definisan je radijusom r(<p)=R+h(q». Za opisani naCin kretanja suda. na proizvoljnoiza.1).:. dobija se diferencijalna jednaCina dp p =: [-g(r) +0)2r cos 2 <p] dr . koje se nalazi u tecnosti.p. taka da zakon promene ubrzanja glasi: g(r) = go (R 1r)2.8. s' 0) ose za jedan dan to je njena ugaona brzina 0) = 2re 184600..1. Na tela zapremine V..dV=:-! pFdV=:.1.108 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji g(R) = 9.1.. p = Pa' dobija se hidrostaticko polje pritiska u okeanu P-Pa R2 0)2' 2 2 .. b) jednaCinu slobodne povrsi okeana i c) dubinu vode na ekvatoru. deluje rezultujuca zapreminska sila po jedinici mase F=:g..g R+g . delie.bran fluidni. u kojoj su Fx=x0)2_g(r)cosq> i Fy = -gsincp . A v V v .. Iz l1slova poznavanja ubrzanja g(R) odredjuje se konstanta a = g(R) R2 = go R2 ..81ml S2.:)dV. prema (1.4a).8-24 a) Iz Ojlerove jednaCine dplp=:Fxdx+Fydy. 2 Kako je R »h to jednacina slabodne povrsi maze da se napise u obliku: 0)2 R2 2 h(q» = --cos cp.= . p 0 0 r 2 =R. Odrediti: a) polje hidrostatickog pritiska u okeanu.

leao na pI. Ceo sistem se krece niz strmu ravan konstantnim ubrzanjem. UIcoliko je posmatrana tela slobodno.1.~. Za dva ortogonalna pravca SiT) mogu se postaviti jednaCine ravnoteze sila t F" COs(P-()(.). U tecnosti gustine p. tada jednaCina (1. Najpre ce se odrediti ubrzanje a koje dovodi kuglicu u posmatrani polozaj sa sl. gde su: p == . G=: PmVg sila teiine.8-25.8.P. rc . kod problema separacije.ftenu Arhimedovu siill potiJ'Ka koja deluje na najkracem rastojanjll od ose rotacije do tdista C (sl. RE'SENJE:. za slucaj da je p ::::60°. s tim sto je R== O. dobija se reakcija veze (1. -PmVa sila inercije i FlI sila u uzetu.8.). Na potopljeno tela deluju jos i sile: tezine PmVg. 1. a sto je Slika P.8-2S prikazano na sl.1. 1=300mm. toee sila pritiska koja deluje na telo biti p = -pVeg -a +ro2r::).14) vaZi.1.}== (Pm .I----"--. Dati su podaci: p=1000kg/m3 . h=lOOmm.P.Relativno mirovanje teihosti pri rotaciji 109 Kaleo je ~ == t trdV vektor polozaja tezista C zapremine V usmeren po uop.8. ()(.J b) p m Va 0 a) Siika 1. iz jednacine ravnoteie sila koje cleluju na telo.8-25a.13) definise !z potopljenu zapreminu tela V... R=50mm."? (j) . Sve sile kojedeluju na telo prikazane su na sl. .8. na tela gustine Pm deluje "::::::~~'i.gsiu()(. Odrediti silu pritisIca koja deluje na z zadnju sU'anu suda AB.8.=45°.4.25b. nalazi se homogena sfera poluprecnika R igustine Pm koja je priCvrScena uzetom za sud.14) .8.p)V(a .13) Izraz (1.PV (g .:~~~::::::::!f. Dalde.4b.. Prublem 1. (1.8.1.~ .4b). Pm == 7800kg/m\ b=lm.:/ ..25a. Konacna. U tom cilju analiziraju se siie koje deluju b) na zapreminu sfere V == R3n. i inercijske sHe prenosnog translatornog kretanja -PmVa i obrtnog kretanja Pm Vro2 r::.1. masena sila Fm == PmV(g-a+ro2r. /" -.q.8.8.a) sila pritiska. koja ispunjava prizmaticni sud sa sl.

Ceo sistem se okrece konstantnom ugaonom brzinom Q) oka vertikalne ase. vuee sHorn F ali taka da kocka zauzima horizontalni polozaj.=60° odrediti minimalnu visinu suda H pri kojoj ne dolazi do prosipanja tecnosti. :D . i Fz == a sinex.Pa == p[acosa. H. dobija Se polje pritiska p. g:::: 8. tgj-' cosa.:. RESENJE- H p D Slika P.)(h+%) Jb . primenom izraza (1.. U cilindricnom sudu.) . Cilindricni sud precnika D=500mm napunjen je vodom do visine h=1m.80m! s fl. Konacno. napravljena od mat~rijala gustine Pm koja visi 0 tanko uze zanemarljive mase vezano za obrtnu tacku O.7. VezujuCi koordinatni sistem z -x (sl. Sustine 3 Pm == 7800kg! m .8-26 . koja je uzetom dmine 1=60mm pricvrscena za osovinu suda.-:. -<I homo gena sfera poluprecnika R=30mm i . D2 RESENJE: H =h + 16(l +R) sin a. I..7.8-25a) za nivo slobodne povrsi tecnosti u pijezometarskoj cevCici. 'C7 -~ .=-::--.{em 1. precnika D.8-26. D.-~::.g. i primenom jednacine (1.8-27. Karla se sud okrece konstantnim brojem obrtaja Q) tada se me. u kojoj se uvrstavaju komponente rezultujuce zapreminske sile Fx == a cosa. P.1. inace... U tecnosti se nalazi . dobija se trazena sila pritiska PAB == (p..1. Problem 1. 2 = 6508 N..8.6/. pomocu koga je moguce vuei kocku. 1z ovih jednaCina dobija se 2 a = (1 + tga.1). PrOb.. h H Slika P. translatorno ubrzanje ~~. direktno stede iz jednaCine (1.P. stranice a.Pa)z=-(h+b/2) ·b x=b-/ 2 :::: pl a(b -l)cosa. U tacki A kocke vezano je drugo me. Pm' Q)..110 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji koje. Za slucaj da je a.x-(g-asina. = 1. vezano u taeki A.:r.. Odrediti sHu koja opterecuje oslonac 0 u ovom polozaju kocke.)z].+(g-asina. Poznate velicine su: a. ... napunjenom tecnoscu gustine p nalazi se kocka.::~-~. LS-27 .20m.14).

.

.

pritisaka ili potencijalnih energija. mozda.1. DalcIe. kretanju vazdusnih masa u atmosferi). Pod stisljivim strujanjima se podrazumevaju ona strujanja kod kojih je gustina fluida promenljiva. vazduhovodima. gasovodima. cildonima itd. pak. stu se podrazumeva pod pOJinom strujatlje i podele strtijal'~ja.ilisu. dovodjenjem energije fluidu sa nekom strujnom masinom (pumpom. Ova podela je izvrsena prema raz}icitojfiiickojsustini kojom se ovi rezimi tumace. Svakodnevno smo svedoci nekog procesa strujanja a da toga nismo ni svesni. Pod prinudnim strujanjima podrazumevaju se ona strujanja koja su izazvana nekom prinudom . Zato ce ovde biti nabrojane osnovne podele strujanja.ii1a. Strujanja se dele i na nestdfjivtl i J'/tfl. strujanja vazduha oko letilica itd~ . Navedene podele su osnovne podeJe strujanja.1. peCima. 0 ovim strujnim reZimima bice vise ieCiu narednill1 poglavljima. naftovodima itd. posmatramo kretanje vode u reci. strujanja vazduha u prostorijama koje se ventilira:ju iii klimatizuju. automobila i s1. ledno posmatrano strujanje . Nestisljiva strujanja su na pro strujanja vode u vodovodima. raketa i s1.energije strujanja se dele na prirodna iprtizttdna.tj. Prema rezimu sa kojim fluid struji strujanja se dele na: !tlmlizam~ prelazna i turbttlelZlna. ventilatorom. Tipicni predstavnici prirodnih strujanja su: strujanja vode u rekama.III 2. za jltttdkoji se nalazi u staT/ju betanja kaze se da stnij~ a tajproces se naziva strtija17/e. strujanja vazduha u ventilacionim sistemima itd. kretanje broda.1. kompresorom i s1..) i vozila (autoIDobila. strujanja gasa u gasovodima. parovodima. kao na pro strujanja u vodovodima. ali bez velikog zalazenja u detalje. Nestisljfva strujanja su ona strujanja kod kojih gustina fluida ostaje konstantna. Karakteristicna prinudna strujanja su strujanja u cevovodnim sistemima: vodovodima. U zavisnosti od karaktera izvora strujne. helikoptera. U ovom poglavlju bice objasnjeno. Tako na pro svakodilevno koristimo vodu sa cesme vodovodne mreZe. iIi smo izlozeni vetru (tj.). TEORIJSKE OSNOVlE JEDNODIMENZIJSKIH NESTISLJMH STRUJANJA 2. morima i okeanima. iIi kretanjem tela kroz fluid (let aviona. Mehanika fluid a se deli na vise oblasti.St31 joe stJrllJ!janje? P~ll\rlleie stJrllljanja. njene promene zanemarljive. prirodna strujanja vazduha oko gradevinskih i fabrickih objekata. . Spoljasnja strujanja su ona koja se imaju kada fluid struji oko nekog tela. Sva ta kretanja: vode. Prirodna strujanja su ona strujanja koja su izazvana dejstvom prirodnih sila koje su posledica razlike temperatura. itd. strujanja vode oko plovnih objekata (camaca.kao na pI.). Prema prostoru u kame ge obavlja strujanja se dele na spol. Da bi fluid mogao da struji mora da postoji izvor energije koji proizvodi strujanje. a sio je u direktnoj vezi sa vrstom strujanja. kamiona. podmomica i s1. strujanja gasova u strujnim aparatima: raketnim motorima. toplovodima. Ovoj grupi strujanja pripadaju: strujanja vazduha oko letilica (aviona. vazduha i drugih tecTIosti i gasova nazivaju se strujanje jlmda. brodova. iii.ailija ittlZutrtlsnja.). naftovodima. itd. gasovodima itd. Unutrasnjastrujanja SU ona koja se odvijaju u prostorima ogranicenim cvrstim povrsinama. vozova i sl. strujanja vazduha u atmosferi itd. Nauka koja se bavi proucavanjem mirovanja i kretanja fluida naziva se mehal7lka jltttda.).

Kako SU u opstem slucaju ove jednacine veoma kompIikovane to ih je u punom obliku veoma tesko i nezahvalno resavati. . I pored svih slicnosti i razlika sva ova strujanja se opisuju istim jednaCinama: kretanja (Navije-Stoksa). M < 1).z. a sto zavisi od karaktera proucavanog problema.y. odnosno 11 =v(x. predstavlja jedan od osnovnih interesa i potreba u inzenjerskoj primeni i praksi? Odgovor na ovo pitanje je . tako na pr. leako analiticki tako i numericki. ali veoma korisne.strujanje Njutnovskih i nenjutnovskih fluid a. za dalji matematicki tretman.opsti sistem parcijalnih diferencijalnih jednaCina koje opisuJu strujanje i>vodi se na jednostavne diferencijalne iii algebarske forme koje su lako primeuljive u svakodnevnoj inZenjerskoj praksi. Ovde se moze postaviti pitanje: koja od oblasti mehanike fluida. Zbog slozenosti realnih strujno-tehnickih problema svaka od osnovnih grupa strujanja je predmet posebnih naucnih iii inZenjerskih istrazivanja. hladenje. leao na pro transport fluid a iii transport energije fluidom. Odavde sledi da su podele strujanja na razliCite grupe "veStacke".relativno jednostavan jer su to jednodimenzijska staciollama sITujall/a.1.. OCigledllo je da postoji dosta razlicitih vrsta strujanja. zavisno od razmatranog problema. a to je pravac koji se poklapa sa osom svalee pojedinacne cevi. svode na razliCite fizickomatematicke modele.stacionarno iIi nestacionarno strujanje.jednodimenzijsko (lD). Svaka od osnovnih grupa strujanja moze se dalje delhi prema izvesnim kriterijumima koji preciznije odreduju tip strujanja. Tako na pro u zavisnosti od vrednos#Mahovog broja stisljiva strujac nja se dele na: dozvucna (subsonicna. . aosnovne strujne velicme brzina i pritisak su funkcije od koordinata i vremena. itd. jer grupisu probleme strujanja na grupe slicnih fizicko-matematickih modela. postrojenje iii masinu.112 Teorijske OS/1ove ID strujonja istovremeno pripada svakoj od navedenih grupa. ito: . teSkpje zamisliti neki energetski sistem. Zbog toga postoji potreba za njihovim pojednostavljivanjem.· adijabatska. Jedn3ciine koje oplisujllJ stJr'ujanje lIllestRSljivog fl!lIJida U opStem slucaju strujanje je trodimenzijsko. 2. dvodimenzijsko (2D) iii trodimenzijsko (3D) strujanje. . strujanje gasa u gasovodima je prihudno. Osim ove podele moguce je stiSljiva strujanja razvrstati na: izoterrnska. Nairne. Za ID strujanja osnovni .t) i . M> 1). iii koja grupa strujnih problema.2. podmazivanje i s1. stisljivo turbulentno strujanje. odnosno prilagodavanjem. te ce se zato u ovom Poglavlju posebna painja posvetiti lD modelu strujanja. Svako od navedenih osnovnihtipova strujanja moze se dalje razvrstati u podgrupe. ada se u njemu fluid nekoristi zaobavljanje nekog radnog zadatka. Zato se problemi strujanja u cevima svrstavaju u grupu jednodimenzijskih strujanja. izentropska i realna. kontinuiteta i energije. grejanje.cevovodi kroz koje fluid struji. unutrasnje. Ovo za posledicu ima da se opste jednacine koje opisuju strujanje. U svim ovim slucajevima koriste se cevni sistemi .viskozno i neviskozno strujanje. U cevovodimapostoji jedan dominant an pravac strujanja. okolozvucna (transonicna.izotermsko i neizotermsko strujanje. M ~ 1) i nadzvucna (supersoniCna. .

lzesktcirmomo. t). a pri koriscenju ovih indeksa za jednu vrednost indeksaj indeks i ima vrednosti 1.1.4) OV. i jednaCinom kontinuiteta (2. Aka je fluid nestisljiv (p =const).1. / OXi = 0 . Jos uvek u literaturi ne postoji tacna . Zbog kraceg zapisa sistem diferencijalnih'jednacina (2. sto za posledicu ima da se strujanje odvija u slojevima.1) DIDt je materijalni izvod. trodimeTlzijJ'ko stntjonje kod kogo J've J'trlljne velicine (brzina.2) bice napisan u tenzorskom obliku .rtic'ke /rednosti J'/ll/z stnij-n.1. A-Laplasov operator i w=Irotv ugaona brzina fluidnog delica. j 0\ Oxi P (2. U sistemu diferencijalnih jednaCina (2. tj. koja se naziva preloznrt oblost strujanja. utvrdjuje se na osnovu Rejnoldsovog broja koji predstavlja odnos inercijalnih i viskoznih sila..1)-(2.znaCi da se ano odvija pri manjim vrednostima Rejnoldsovog broja. sto. tada strujnice u njima zbog relativno male brzine strujanja ostaju paralelne.h veliCillO. 2 i 3.1.1.3) (2.Ox +v-2 .Teorijske osnove ID strujanja p 113 = p(x.bolje receno oblast izmedju njih. 'Xi Ov j Ov j 1 oj..rtotl. y i z.zima strujanja: larninomi i tllrbulentm: Granica . Za strujanje stisljivog fluida ove jednaCine imaju slozeniji oblik.1.1. 1. pri cen1U indeksi i i j imaju vrednosti 1.1.. 2 i 3.ali istowemellO II tom . Kod laminarnog strujanja dominantne su viskozne sile u fluidu. ili po koordinatnim pravcima x.<osu se m{{f{lt dejiniJ'oti sremzje .Y.1b) (2.2) nepoznate su tri komponente brzine v x' Vy i V z i pritisak p. Konkretna resenja ovog sistema diferencijalnih jednaCina za neke iole slozenije slucajeve je tdko nati.. strujanje se opisuje jednaCinama kretanja. at+via=~-. Ovaj sistem od cetiri nelinearne parcijalne diferencijalne jednacine resava se uz pomoc pacetnih i granicnih uslova. Posledica ovoga je slab prenos toplote i mase pri laminarnom strujanju.1 a) koje je korisno napisati i U obliku ail _ _ ail v2 '_ 1 _ ar+(v. Ako se posmaira laminarno strujanje u kanalima iii cevima sa paralelnim ziddvima.2) U jednacini (2. gllJ1ina.1. Navije-Stoksovim 'ednacinama J5i= F -pgradp+ vAv Dv ~ 1 _ (2. neuredjenr:. Razlog tome je nepoznavanje svih reJevclntnih falctora koji uticu na karakteristike i strukturu ovog strujanja. Primena stati- stike nad strujnim velicinama omogucava da se kod turbulentnog strujanja haos .opste prihvacena definicija turbulentnog strujanja. Na osnovu ove kratke analize maze se zakljuciti da je laminarno strujanje slojevito strujanje kod koga se fluidni deliti ne mesaju sa okolnim fluidnim deliCima.1) i (2. Postoje dva re.z. Jedna ad moguCih definiCija turbulentnog strujanja jeste: turbulentno stmjoi(je je haoticno. V)v = ar+grad(T)+ 2co xv:= F -pgradp+ v Av . tempemturo i pnliJ'ok) imo}u slucojnikaro/cter It proJ'toru i V!tIJienUj . u kome su Vi i 11 j komponente brzine. jer to zahteva primenu slozenih matematickih metoda..

pri cemu zapis brzine izgleda kao na s1. Zato se. 2. U svakom sfucaju vreme merenja ne igra presudnu ulogu.4).proizvoljnoj tacki Vy J ~ strujnog polja sa izrazito nestacionarnim karaktev v(t) rom. jasno je vidljivo VZ I). da se nad njim moze primeniti odgovarajuCi matematicki aparat.-. merenjem brzine pomocu anemometra sa usija~ mm vlaknom s1. da je turbulentno strujanje sa mnogo slozenijom strukturom odlaminarnog. turbulentno strujanje se moze posmatiati i kao strujimje kod koga postoji jasna struktuma hfjerarhfja vrtloga. + I J: (2.) t W". vidi se da brzina pulzira oko t=O b) t=T neke srednje vrednosti. u duhu relacije (2. polje srednjih i polje pulzacionih-fluktuacionih brzina (veliCina) posredstvom relacije P j I )) (2.3) vi je trenutna brzina . -.6) te njihovim uvrstavanjem u Navije-Stoksove jednacine (2. a+b=a+b . I) v(t) da je brzina u posmatraVx )0 ~ ~ noj .1. Vi = V. pa su samim tim i problemi turbulentnog strujanja mnogo slozeniji za resavanje.b=v. Kod turbulentnog strujanja do trenutne brzine strujanja u nekoj tacki sfrujnog prostora moze se doCi eksperimentalnim putem. Za korektno odredivanje vrednosti srednje brzine po vremenu u posmatranoj tacki strujnog prostora potrebno je da jevreme merenja T sto "duze". a dobijeni rezultati biee veoma lako primenljivi i za laminarna strujanja. to ce se u ovom Odeljku analizirati turbulentna strujanja.1.T) glase: .1. Zbog haoticnosti kretanja kod turbulentnog strujanja izmedju susednih fluidnih delica dolazi do razmene mase sto za posledicu ima bolju sveukupmi razmenu mase i energije. Kako je turbulentno strujanje mnogo cesce od laminarnog. =F.2b.p."-. +~(y "-. 8al8xi =8al8xi ' dobijaju se: Rejnoldsove jednaCine. S druge strane..7) .5) pri cemu je Vj . -8 +Vi "-.p.3) i jednaCinu kontinuiteta (2. +v.5) vi = vi +V~. na pr.1. pri tome koristeCi pravila osrednjavarija. vee broj mernih tacaka koji omogueava dobru statistiku..2.1.a=a . polje stvarnih brzina (velicina) razlaze (po Rejnoldsu) nq. U jednacinama (2.fske osnove 1.rtrlijtll?ja.dakle. kod turbulentnog strujanja. -viv. Moze se kazati.114 Teori. prosecna brzina a v~ je fluktuaciona komponenta brzine.srednja blzina po wemenu tj. a) Slika 2.1. ab=ab+a'b'.D strujanja moze smatra·ti "uredjenim". p = p+p'. koja za neke veliCine a=a+a' i b=b +b' (a.1.2a. napisane u tenzorskom obliku OV j _ OV i 1 op aov] -. Fj =~. J P U-'-j U-'-i u-'-i J (2. a sto zavisi od karakteristika koriseene merne opreme.1.1. Ova dugotrajnost merenja je reda veliCine sekunde iIi nekoliko sekundi. tj.1. 1z dijagrama brzina.2. S druge strane. Osrednjavanjem svih strujmh veliciIla.

1. definitivni odgovor na ovo pitanje se jos uvek ne nazire. Ako se u bilo kom narednom trenutku izmeri profil brzilla po . po visini preseka." Uvodjenjem turbulentne viskoznosti VI problem nije resen.7).Teorijske osnove ID strujanja 115 i jednaCina kontinuiteta divf.. 2. pomenute sisteme. Zato se u cilju zatvaranja sistema Rejnolelsovih jednaCina uvoele pretpostavke za turbulentne napone. ) P Oxf e Ox. parcijalnih diferencijalnih jednacina je tesko resavati. Ovi "naponi" se fizicki turn ace kao prenos kolicine kretanja na nivou fluktuacionog kretanja. Znacima navoda za Rejnoldsove napone zeli da se skrene paZnja na to da oni ne poticu oel clana Navije-Stoksovih jednaCina sa naponima vee od inercijalnih clanova. (2. . 1) Ox Ox.v~ nepoznati. neravnomeran. 8= Fj --a.3a..1. == 0 . koji se nalazi u turbulentnoj fluidnoj struji.---+v-·.2 . jer i za ovu velicinu treba koristiti odgovarajuce pretpostavke.1.• (2. Jedan od najpoznatijih ll10dela za turbulentne napone jeste algebarski model Boussinesq-a koji je zasnovan na analogiji sa viskoznim naponima. ipak. == av.7) v. P j Ox. a 0 cemu ovde neee bid reCi. a Vj 8[+v.) .' + . ua su naponi Iinearno srazmerni sa brzinom deformisanja &V &Vi -v'v' == VI ( . (2.9b) o at 1 Ox. j pri cemu je koeficijent proporcionalnosti VI " koeficijent turbulentne viskoznosti i on nije karakteristika fluida.3. odnosno uvodjenjem ekvivalel1tnog koeficijenta kinematske viskoznosti Vo == v + VI' one se svode na oblik 2 &Vj _ &Vj 1 8j5.1..9a) 'X.1.8) Rejnoldsove jednaCilie fizicki ne predstavljaju "nove" jednaCine vee sarno oblik Navije-Stoksovih jednacina prilagoden turbulentnorn strujanju. U tu svrhu postoje mnogi modeli za odredjivanje ovih clanova.1. SrreoJ!llja brzinl:1 Posmatraee se presek 1-1 sa s1. ocigledno. aVj -+v.-+(1'+ VI ) . . i on je.1.3).1. tj. kao sto je to rnolekularna viskoznost.v} predstavlja tenzor Rejnoldsovih ili turbulentnih "napona". Kada bi se u jednom trenutku. Na kraju treba napomenuti da se za nestisljivo laminarna strujanja koristi sistem Navije-Stoksovih jednaCina (2. Bez obzira 0 kom se strujallju radilo laminarnom iii turbulentnom. 2.3a. povrSine A. Sis tern Rejnoldsovih jednacina nije zatvoren sistem jednaCina. jer su turbulentni naponi v. Dopunski clan u jednacinama (2. 'i ax. Sa ovom pretpostavkom Rejl1oldsove jednaCine za l1estisljivo strujanje fluid a glase: 2 J aVj _ m j _ 1 a]5 . Jeon3cina imntlimlitda. vee je to veliCina koja je povezana sa karakteristikama strujanja.-=F. 2:1. ali. izmerile brzine strujanja tada bi raspored brzina izgledao leao lla s1. posebno kod dvodirrienzijsldh i trodiinenzijskih strujnih problema. a za nestisljivo turbulentna strujanja sistem Rejnoldsovih jednaCina (2.

jA 1 := vsr .1. 2.l i vsrX .. . Sada se za jednu strujnu cev moze napisati. ne moze raditi sa takvim poljem brzina. Obieno se zeli znati koliki je zapreminski protok fluidne struje kroz neki strujni presek.116 Teorijske OSl1ove ID strujanja visini preseka. ovakav postupak odredivanja protoka je dugotrajan.:B.7) i (2. preseku. Zato se posredstvom izraza (2.4. pa se zato sa polja vremenski osrednjenih brzina (kod laminarnog strujanja sa polja stvarnih brzina) s1. koja glasi V ~ liT (2. zbog njihove slozenosti. 2.1:3) i (2.1. Medutim.. Na osnovu izraza (2. Na kraju treba naglasiti da jednaCina kontinuiteta po svojoj fizickoj sustini predstavlja zakon 0 odrZanju mase.11) sr A A A A A A To' .5). Jasno je da se u nekom b) c) a) bilo kom strujnom Stika 2.J [kgf s] (2. pri cemu su vsr.:= vsrA == const.BeJ!"lullRiijev:!ll.1.f!jivog sirujanja jlttlda. a na osnovu "dugotrajnih" merenja brzina u karakteristicnim tackama po visini preseka.1.8) turbulentno strujanje.1.ednaCina kontlnuiteta nesti.3b.3b prelazi napofje srednje blzlne (s1.1. Ukoliko je profil brzina v poznat.3. prelazi na pofie vremenslci osrednjemh brzina (s1. a on je odredjen izrazom Ir--r. ~ pVsrA =const. srednje brzine strujanja posmatranih preseka.1. Kod laminamog strujanja ne postoji polje vremenski osrednjenih brzina. 2.1.dA := . Elllergijska jedoaciJll3 . jednaciinll! Sistem parcijalnih diferencijalnih jednacina (2.vet) dt] dA := V }(2.4) u potpunosti opisuje laminarno a sistem (2._=[> oscilatorni karakter =V sr "'f> profila brzina.1.2.3c) posredstvom izraza t- If V dA := . tada se analiticki iii numericki moze nae! zapreminski protok fluida. ovi sistemi jednacina .' [m3 Is].If..If [ .1..1.. a p srednja gustiria fluid a upreseku.zA2 .12) Ako se u nekoj strujnoj cevi ID toka posmatraju dva preseka povrsina Aj i A 2 . tada bi svakom merenju v v odgovarao drugaciji . vee sarno polje stvarnih brzina.10) se svodi na V == vsrA.11) moze se definisati srednja blZlna po preseku ito kao: zamisljena konstanta brzina po preseku koja pomnozena sa povrsinom poprecnog preseka A daje isti protok kao i stvarno polje brzina~ Uvodenjem srednje brzine strujanja izraz za protok (2. zbog pros tome i vremenske slozenosti.3b).1. Ako je fluid stiff/iv.1.1. tad a jednacina kontinuiteta glasi V:= vsr.--:-:= v dA--'j.13) pd eemu je liz maseni protok fluida. Medutim. za operativnu imenjersku primenu. koje je dato na s1. tada jednacina kontinuiteta glasi: II.2. osim u nekim jednostavnijim slucajevima.

cime se one svode na Ojlerove jednaCine.2. Tada se uajvaznije promene strujnih velicina odigravaju u pravcu glavnog strujanja s. i.14) \ .1. Radi kraeeg zapisa uvodi se veliCina w v if njihov skalarui proizvod v v e=--U+ -:=-+gz+ .15a) se dobija Bernulijev integral OjIerove jednacine .1.. i tada se clan u NavijeStoksovim jednacinama <1).17 == 0)./ z Zl Zemljine teze potencijal je U = -gz. jednaCine kretanja (2.1) izmec1ju proizvoljno izabranih preseka 1-1 i 2-2 sledi energijska .1. Kako je skalarni proizvoc1 grad e .grad p moze napisati u obliku gradijenta neke funkcije <1)= a sto je zadovoljeno za Jdp / p. dakIe.mehtlntc!cu e!lergjju. 2) nestisljivo strujanje (p = const.1b) u kojaj svaki Clan predstavlja neku jedinicnu silu. Strujanja u cevima su najcesea unutrasnja strujanja i mogu se tretirati kao jednodimenzijska. 3) Fluid se smart a barotropnim.14) dabij a c1iferencijalna jednacina de:= v t:. s~caj kada zapreminska sila ima 8~.. Nairne.Teorijske osnove ID strujanja 117 uisu pogodui za upotrebu.:= potencijal F = grad [J. dl == de.4. U tehnickoj praksi Za ovu klasu strujanja postoji veoma veliki interes. Iz tog razloga u ovom Odeljku jednodimenzijskim strujanjima biee posveeena znacajna paznja.dl = O. MnozeCi skalarno avu jednaCinu sa elementom dliZine strujnice Jf (s1.:-~ ~~ p p ~v s 4) Posmatra se strujanje u polju konzervativnih/~> .). kod cevi.. Ovakvo strujanje se naziva jednotizine11zjil'!co J'lmjatlje. To je moguee uraditi.1.fluld llevir!cozal1.v ·Jf . .15a) moze se analizirati jedan specijalni slucaj. aka je . (2. to se iz (2. (2. .1. pa se promene u druga dva pravca mogu zanemariti. UCiuimo nekoliko pretpostavki 0 strujanju koje se analizira: 1) posmatra se stacionaruo (a / at = 0 ). 2 p 2 kaja predstavlja strtijnu .if +2wx v·dl == v /':. dl .1.' ~2 sila. Prema tome sledi da je -1 grad p = grad <1)= grad f~. SHka 2. sto znaCi da je p = pCp). tj. Zato ih je potrebuo svesti ua jeduostavuije oblike iIi uprostiti da bi se mogli resavati "jeduostavniji" strujno-tehuicki problemi.1.1. koji se poklapa sa osom cevi.1.t-f 2 U ovoj jednacini zbog artoganalnosti vektara x i je ill x v. pri cemu je o z vertikalna koardinata uperena navise. kada postoji jedan dominantan pravac .Bernulijeva jednaciha za strujnicu e l -e2:=~ v/':.1 Na dalje se polazi od Navije-Stoksove. Za strujanje u polju sile .1. Ovaj pravac je oznacen sa s na s1.4.---::.1. u Navije-Stoksovim jednacinama nema Clanova koji potieu od tangencijalnih napona (v /':. U avom slucaju iz (2.4.2.4.ii .1) i primenjujuCi prethadne pretpostavke dabija se jednaCina za rad sila grad(v2/2-U dp/ p).p .11 ·dl. na pI.glawli jJravac J'trujanja. iz koje posle integraljenja duz strujnice (s1.15a) fdp 2 fdp \ \ Posredstvam jednaCine (2. tj.7 r .2.

.1.16) resavaju se taka da se sa stvarne kiileticke energije prelazi mi kineticku energiju odredjenu preko srednjih vrednosti. nestisljivog strujanja. 0 cavaju fluidni prostor. ana njoj je jednodimenzijsld karakter strujanja. . mnozi sa elementom masenog protoka dm = pdV := PVI dA 1 = PV2 dA 2 . dt predstavlja jednacinu bilansa energije za strujno vlakno. prosiriti sa strujnice na strujnu cev.// z/ .1.15b) svodi na oblik: J V P V P 2 v L1v·dl _I_+-L+gz =_2_+_+ gz +' J .1. prvo.118 Teorijske oSl1ove ID strujanja 2 p v -. P P I 2 -2 - -2 - (2. a i u celom strujnom prostoru (ako je co = 0). t (v21 +PI+gzI)pV. Ako se podje ad Rejnoldsove jednaeine (2.1. Za nestisljivo strujanje se zbog konstantnosti gustine dobija vredriost integrala d P/ p = P/ p. i to na sledeCi nacin . upravo.4. realne strujne cevi (s1. ~ -e2 = Ive L1~ . 15c) pn cemu su vI' v2.16) Integrali u prvim clanovirna sa leve i desne strane jednaCine (2. a Zl iZ2 visinske razlike ad referentnog nivoa 0-0. U tu svrhu jednaCina (2.= const. . a dobijena jednaeina u// Z.dAI=t (V22 +P2+gZ2)pv2ciAz+t(~veL1~dl)d}h..2 tome vaznest jednaCine (2.1.15) se. S obzirom da Bernulijeva jednaCina vaii za strujnicu to ona u obliku (2.dl I (2.1.1.2) ogranio mz.4. . a zatim se integrali po popreenom preseku eime se vaznost jednaeine energetskog bilansa prosiruje na strujnu cev. pri cemu s l e d i : ' . i leoji hze da jestrujna energija dui .9) i sprovedu iste matematieke operacije dobija se energijska jednaCina za strujnicu sa vremenski osrednjenim velieinama . P .2 P 12 P 2 Ie -2- -2- (2. do tezista taeakaA i B.15b) Na dalje ce se analizirati 'slucaj viskoznog. Cime se njena vainost prosiruje na strujno vlakno.1. Prema tome i primena Bernulijeve jedlla.1.PI i P2 vremenski osrednjene vrednosti brzina i pritisaka u taekama Ai B preseka 1-1 i 2-2. pa Se jednaeina (2.1./// //.1.zz /z / /. / / /. proizvoljno izabranog. te prema Slika 2.e2 d~ =dm ~ VeS~~.1.15) nije prihvatljiva za primenu u cevirria gde je jednodimenzijski karakter strujanja. Strogo uzevsi bilo koji od oblika jednaeine (2. Cine je ogranieena na jednodimenzijska strujanja.15) vaii za strujnicu. pri neviskoznom strujanju fluida konstantna. e1 dn. fd koji vaii za nestisljivo i stisljivo strujanje fluida. Nairne. e =2 U + .strujnice.2.15) treba.

Na osnovu resenja integrala iz (2. treba potsetiti.da se krellulo od jednaCine kretanja. 2-m 119 f f (k . U dobijenom resenju Psr. odrZanju energije svedell na jedinicu mase fluida..vkefA Ie )'-2-mk =:a lc .k. Ovaj koefieijent se. k .L3a). dakle. da se skalarnim mnozenjem sae16mentnom strujnice dobio Tad. a Zc je vertikafuorastojanje .1.A k Ak Koefieijent neravnomernosti kineticke energije iskljucivo zavisi od rasporeda brzina u posmatranom preseku i on je. koeficijenti a k mogu teorijski tacno da se odrede. . dobija se jednaCina .). v '( -3 sr.energija. i da se IIInozelljern sa masenim protokorn dobila snaga.058 (a~l) za razvijeni turbulentni i a=2 za razvijeni Iaminarni profil brzilla u eevima kruznog poprecnog preseka (v.Teorijske osnove 1D strujanja 2 2 vie3 1 v .5. odeljke 2. zbog ne poznavanja profila brzina. dobija se jedilaCina a12+p+gzl =a22+p+gZ2 + I veL'..S. i vazi da je 8v I ax = 0 gde je x poduzna koordillata.2) i nadeno je na osnovu vaznosti hidrostatic1cog zakolla raspodele pritislcce u strujnom preseku (p I p+ gZI == const.sr. u nekim slucajevima kada se u nizstrujnim preseeima profili brzina ne menjaju. i indekse "e" u clanovima sa visinskim razlikama. a takvi profili brzilla se nazivaju razvij{mim.16) odredice se zbirno. Prema .geodezijska visik lla od referelltnog llivoa do tezista povrsine preseka k. a po svojoj fizickoj sllstilli predstavlja zakon 0. A Vsr. Dalje.18) koja predstavlja energijslcu jedllaCinu.vkeMk' f vsr.s!1 maseni protok fottda.vdZ . odredjuje izrazom: 1 -3 (2..l PSI' I +gzc )Inl =: ( a 2 -Vsr '2 +-'-+gzc )" n~+ (f Ve LlV )/11.1. -+--' pIp 2 I 2 2 Izmedju preseka 1-1 i 2-2 vazi jednaCina kontilluiteta /il == rill == Jil 2 =: COl1st~ pa se iz ( 2 2 prethodlle jednaCine eIiminise maseni protok. P -2'dA k =--A.k .sto istovremeno zllaci da tako dobfjena jednaeziza vaz! za i. --+gzc ) mk P k. za proizvoljno izabralli strujlli presek llepozllat. (k== 1.1.= 12) .4a i 2.17) a" = . Medutim..1. i to izraZene prekostruJne energije po jediniei mase. Ti razvijeni profili brzina su logaritamski kod turbulentnog i paraboIicki kod laminarnog strujanjai koeficijenti neravnomernosti kineticke energije imaju vrednosti: a=1./c je srednji>S'tnijm~statlckipritisak u preseku k. f (-+gzk ) Pd'/'k P ~ =: (Psr. a l -Vsr.k k Ak Tom prilikom pravi se grdka koja se obuhvata koeficijentom akkoji se naziva kocjicijent nel'ClVllomemosti iii popl'Clvni koeficijrmt kineticke enelgije (Koriolisov koeficijent). za bilo koji presek strujne eevi k. kratko. Ova jednacina je u literaturi poznatakao uopstena Bemt/li/eva jedllaezna. Ovde se. tj. PSI' 2 • A =-dl.L16). Integrali drugog i treceg clana sa obe strane znalm jednakosti jednacine (2.1.1.3 .k . iz ove jednacine izostavljajuCi indeks "sr" u Clanovima sa srednjimbrzillama i pritiseima. 2 VI PI 2 V2 P2 " 'f' =-- (2. a njihovo resenje glasi Pk ).

/2 -. lla pro u uljlloj hidraulicL BernuIijeva jednacina moze da se napise i u jedllom skracenom obliku. Oblik Bernulijeve jednacille (2.20a) (2.1. Pojam gu~itka ellergije mora se shvatiti USIOVllO. .g+Z2 +hg P2 [m]. z3visi od geometrije strujlle cevi u kojoj se odvija strujallje.20) je najceSce u upotrebi. oCigledno je da se u nizstrujnim ptesecima odigrava ttansformacijajedllog u drugi oblik ellergije. U ovom primeru zbbg nizstrujnog povecanja poprecnog preseka kineticka energija.20) /coja vaZi za stTlijnu cev i operativna je za prakticnu primenu. Pk / p -pritisna i gz k .20) postaje: e] = ez + Yg Za objaslljenje nizstrujlle promene strujlle ellergije kotistice se jednacina (2. Nairne.1. iIi flp = pYg = pghg i naziva se pad pritiska.4. pritisne i potencijaille energije 2 e k =-p-=CLkT+p+gZk' Pt. . Dahle.potencijalna energija strujnog preseka (k=1. 2.18) ima svoj fizicki smisao energije. a zbog povecanja koordinate z potencijama energija strujeraste.1.2. kineticica. svaki Clan jednaCine (2. struje se smalljuje.. dok clan sa integralom ptedstavlja gubitke strujne energije na putu od preseka 1-1 do preseka 2-2. Ovaj clan se. eksplicitno ne moze odrediti jet se ne poznaje raspored brzina u poduznom pravcu.2). ObIik Bernulijeve jed~aCine (2.20c) primenjena na krivolinijskoj strujnoj ceviprbmenljivdg pteseka sa sl. Konacllo.1. u opstemslucaju. koji glase: 2 VI PI 2 V2 CL l2g +-pgH] =CL 2 "2g+r.. u opstem slucaju.3 kod koje presek nizstrujno raste.4.120 Teorijske osnove 1D strujanja tome. (2.3 je jasno da jeu svakom nizstrujl10m preseku strujna energija manja za "gubitak" energije kojise ima izllledu dva posmatralla strujna pteseka.19) i on po svojoj fizickoj sustini predstavlja tad sila izazvanih viskoznim i turbulelltnim llaponima na putn izmedu posmatranih preseka.20b) je veoma prakticall za primenu. Sa sliIce 2. ttlcttpna strttjna energija nekog strujllOg preseka je jednaka zbiru kineticke. Koji je medusoblli odnos pojedinih energetskih udela u· strujnoj ellergiji svakog nizstrujnog preseka. Osim Qvog oblika u primeni su jos dva potpuno ravnopravna oblika. ) (2. dobija se energijska jednacina u obliku (2.1. jet prema .20b) pri cemu gubitak strujne energije Yg ima oblik: hg = Yg / g i naziva se izgubljena visilla.1.1.1.1.20c) tako da jedllaCina (2.1.1.k Vk Pk (k=1. Radi kraceg zapisa ovaj clan se oZllacava sa (2.1. ito: CL k v.

j. U realnim uslovima strujanja jednaCina (2. i uglavnom se koristi kod problema spoljasnjih strujanja. t.e = el .1. Ovde je razlika strujnih energija izmedu dva strujna preseka (L'.3.cdx+L'.20d) je veoma retIeo primenljiva.WJ.20d) a sto nije nista drugo do Bernulijev integral Ojlerove jednaCine za nestisljivo strujanje t1uida. PosmatrajuCi bilo koji od oblika Bernulijeve jednaCine (2.1. Gubid strujue cnergije \ \ U Odeljku 2.1. sarna po sebi jedl. iIi je.e2 = Yg) nazvana gubit/com stlUjne enellJije i ona posredstvom e ----c"""'-UJ. jos jednom. tada je primena Bemulijeve jednaCine jedino mOgUca ako se oni eksperimentalllim putem odrede..Teorijske qsnave IDstrujanja 121 zakonu 0 oddanju energije. otezan naGin odredivanja strujnih gubitaka.1. ~ a]T+r.1.:::flYe(~V'. 2. Tu jednostavnost primene narusava Clan Yg . pa je kineticka energija tih preseka jednaka null. .5.1._ _ C1 ___---r-. U suprotnom. u principu. tada se fluid koji struji smatra neviskoznim. ukazati za sta vtdi i /cada mo. Ox.viz)=~ Ve&~ dx. p] e]=e2 = canst.I.---. Pri izboru preseka za koje se postavlja Bernulijeva jednaCina treba bitiobazriv.21) .l.-+gz] =a 2 T+ 2 VI v2 2 p +gz P2 2' (2..4. ako se ne znaju koeficijenti neravnomemosti. pak. a Bernulijeva jednaCina se svodi na oblik Slika 2. . U slucajevima kada se kineticka energija nekog strujnog preseka moze zane mariti. .ze da J'e pn"meni Bemuliieva jednacina.2) glasi: ~ = fzYe L'.20) moze Se zaldjuCiti da je ona "relativno" jednostavna za primenu. Zato korektno odredivanje strujnih gubitaka zasluzuje posebnu painju. Odeljak 2. vaii za strujnu cev kod koje postoji jedan glavni pravac stnijanja.19) za gubitke energije na putu izmedu dva stmjna preseka. moze da se postavi za bilo koja dva strujna preseka nekog jednodimenzijskog strujanja. Ako se pri nekom procesu strujanja gubici strujne energije mogu zanemariti (Yg "" 0).1. pri izvodenju Bernulijeve jednacine dobijen je izraz (2. Dak1e.-_+_ Yg .U.i7ydY+L'." .ll. koji posredstvom izraza za turbulentne napone (v.. tada treba upravo takve preseke birati za referentne i za njih postavljati Bernulijevu jednaCinu.I.ll!f-.1. a to su samo preseci sa razvijenim profilima brzina.lU.1 : : " .aka Huli. jer izabrani stmjni preseci treba da imaju poznate koeficijente neravnomernosti. Bernulijeva jednacina. Na kraju treba.1.1. ili preseci koji se nalaze na konstantnoj geodezijskoj visini i u kojima nivoi tecnosti mimju. energija se ne moze "izgubiti" vec sarno moze preCi u drugi oblik. --1--1' pzlp a2 vil2 x procesa disipacije prelazi u toplotu. a 0 cemu ce vise reCi biti u narednom Odeljku. (2.0-dl .4.

1. komponenata napona 't j = 'txxnx +'t Jy l1y + 1: zz n z = 'tjjnj gde je nj (i=I. / ax. a zatim povdillSkog integrala.f. Za daljirad prakticno je uvesti vektor. Nairne.122 Tearijske asnove ID strujanja 1z razloga jednostavnosti pisanja uvodi se oznaka za viskozne i turbulentne napone 't jj _:::: PVeau.5.22) . gde je i1 vektor spoljasllje normale na povrsinu Ac' Integral po kontrolnoj povrsini Ae rastavlja se na tri integrala.1.3).j --)0 't w)' gde je 0 obim preseka povrSine A. U cilju dalje analize izraz (2. posrnatrajmo jednu strujnu cev sa s1.21a) ce se pomnozitisa elementom mase pdf.3) jedinicni vektar pravca xj . jednaki nuli i ostajesamo integral po omotacu-ziciu strujne cevi Ao ' tj. 1 KoristeCi tom prilikom vezu izmedu povrsinskogi zapreminskog integrala.21a) maze se napisati u neSto jednostavnijern obliku pogodnom za prirnenu.1.dV = A PI --dA e = Ad1V't.1..v dt I fl. I (i=1.2. pri cemu su illtegrali po povrsinama Al i A2 . A'tjn Ac J pA ciAe .1.21a) 1 Izraz za gubitak energije (2. za simetricllo razvijeno stmjanje. tj zida cevi ('t.5. f r . preselea A i tangencijalni na povrsini omotaca dA =Odl. • r 't.1. ::: 'leOUj /OXp gde jeT]. odnosno tenzor. povrSinom poprecnog preseka A i zapreminam dV=Adl.1.2.1.21a) pri tome ga transformisuci na obHk zapreminskog. v. dobija se Yg ::::. g 1m f pox.1. a zatim integraliti po zapremini V. Na njegovu kontrolnu povrsinu deluju normalni naponi na povrsinama protocnog Slika 2. duzine I koja je ogranicena kontrolnom povrsinom Ae = AI + A2 + Ao' gde su Al i A2 povdine protocnih poprecnih preseka 1-1 i 2-2 i An s --C> povrsina omotaca.21b) Za primenu ovog izraza potrebno je poznavati geometriju strujne cevi i tangencijalne napone na zidu cevi.2. (2. VracajuCi se sada izrazu (2.= vp . Sada se izraz (2. (2.21) svodi na Y:::: --"dx..:: . = pVe elcvivalentni koeficijent dinamicke viskoznosti. pri cemu sledi tl~ pdV = ~ (t ~: dV)dl. kao i Cinjenicu da je pri nepromenjenom protoku Yg = canst" dobija se gubitak energije po jedinici mase (2. Element strujne cevi definisan je duiinom dl.

Teorijske oSl1ove ID strujanja 123 Na osnovu izraza (2. i\ko nizstrujno vise nerna geornetrijskih prepreka na koje nailazi fluidna struja.oznaka· fA' IrnajuCi u vidu da poduzni profili brzina nisupoznati. zato se gubici na takvim delovima nazivaju gubicirna na pravolinijskirn deonicarna. zbog prisustva gradijenta brzine prosecnog strujanja. ili krace gttbici uJ'ied tnm/a. Naponi llov! ax. pa se gubici energije na takvirn mestima llazivaju iokail1i gubici energije. v. objasnjavaju prisustvorn napona u fluidu.21) i (2.1. u izrazu (2. ipak. pa se zbog toga kaze da je turbulentno strujanje sa jasno utvrdenom hijerarhijskorn strukturom vrtIoga. to izrazi (2. tj. i gubici usled trenja .?()zmin i turbuientllim llaponima na putn izrnedu dva strujna preseka sveden na jedinicu rnase. Dakle. Strujanje na nivou makrovrtloga odvija se na onirn rnestirna u cevovodu gde postoje usiovi za njihovo stvaranje. Da bi se. upravo. Ova rnesta se u cevovodu nalaze na poznatirn lokacijama (krivine. Strujanje na nivou rnikrovrtloga se odriava u svirn nizstrujnirn presecima sa razvijenirn profilirna brzina.23) . a to su mesta sa slozenorn geornetrijom strujne cevi. tada su i intenzivniji gubici energije.. strujanje na nivou milaovrtloga se kao takvo odrZava.rnikrovrtloga. Strujni gubici se. Nairne. Prema tome.1. koristeCi izraze: Vajsbaha IYi. Takode je jasno da. S druge strane. dakIe.1. Prerna tome.amlz vis.22) '(ijclA predstavlja ukupnu silu "trenja" izazva- t nu viskoznim i turbulentnirn naponirna. ad najveCih .srvaraju. su posledica viskoznosti fluida.rnikrovrtloga. odnosno kada su vece neravnornernosti u profilirna brzina. ventili i s1.22) za odredivanje strujnih gubitaka irnaju sallIo teorijski znacaj. zbog gradijenta brzine. i. usled cega u fluidnoj struji postoji gradijent brzine prosecnog strujanja av I ax. Na nekorn rnestu gde je slozen geornetrijski oblik strujne cevi (na pro krivina). kod turbulentnog strujanja moze se govoriti 0 strujanju na llivou rnakrovrtloga i strujanju na nivou rnikrovrtloga. se generisu . postoje dye gl1lpe gubitaka. do prornene u profilu brzina stvaraju se uslovi za nastajanje strujnih gubitaka. pa ceo izraz predstavlja rad sda prottzrokol. Torn prilikorn obe grupe gubitaka sracunavaju se kao velicine koje su proporcionalnc kinetickoj energiji odredenoj sa srednjom brzinorn strujanja. Zakljucuje se da su gubici direktna posledica gradijenta brzine. turbulentni naponi pv/8iJ ! ax.1. I := (2. Na nekirn lokalnim otporirna rnakrovrtlozi se i ne stvaraju a gubitak energije je izazvan promenom poprecnog preseka iii prornenorn pravca strujanja.rnakrovrtloga do najrnanjih . ito: gubici na lokalnirn otporirna . rnedudejstva fluida i cvrste granice zida. Tako stvoreni makrovrtlog putujuCi niz struju raspada se sve do najsitnijih vrtloga .). stvara se rnakrovrtlog koji oduzirna energiju od prosecnog strujanja. rnogli odrediti strujni gubici koriste se eksperirnentalne ili poluempirijske rnetode. iz bilo kog razloga..22) dolazi se do sustinskog objasnjenja 0 poreklu strujnih gubitaka. zakljucuje se da kod turbulentnog strujanja postoje i vrtlozi razliCitih veliCina.1.oznaka 11. odnosno da kada god dode. ukoliko su gradijenti brzina veCi. a to su preseci strujne cevi koji se nalaze u pravolinijskirn delovima cevovoda.

124 Teorijske osnove ID stnljanja za odredivanje strujnog gubitka na lokalnom otporu."". Posmatrace se samo jedan deo strujne cevi izmedu preseka F 1 i 2-2 koji 1 _ Lb. (2. tada u presecima 1-1 i 2-2 deluju sile pritiska r.26) Slika 2.2 se nalaze na meduL3- 9--' ~_Pl_. RfI ..broj lokalnih otpora i Ai .1.1.2..s1.9.''.== pA.YA.1..1. .1.broj pravolinijskih deonica..5._- .v .-.YI.""'.. -C"'.P2 == 'tw A . pri potpuno razvijenom laminarnom iii turbulentnom strujanju.hidraulicki radijus i DfI-hidraulicki precnik. - '''''~'t''---.posmatrace se jedna pravolinijska deonica cevovoda konstantnog i proizvoljnog oblika poprecnog preseka (v. odnosno gubitka usled trenja.1.26) dobija se pad pritiska I v2 I v2 Ap == p A .25) gde je N ....1.. . to ce se ukupni strujni otpor.". Zamenom izraza (2.:js~n:~ jne cevi izdvoji i posmatra njegova ravnoteza... Glllbici lllslcd trcnja 2. pri cemu su: A .A j . dobija se pad pritiska izmedu strujnih preseka 1-1 i2-2 Ol· Ap == PI .l:nom strujanja . koja se potvrdjuje dimenzijskom analizom. 2..-"'C. .i 1=1 + '" L. Darsijeva formula U ovom Odeljku bite izlozen nacin odredivanja pada pritiska u pravolinijskim delovima cevovoda.1). -~-""..= A . 1z jednacine ravnoteze ovih sil~ PIA . 4RH 2 DH 2 (2..-_.5. Kako u cevovodu ima vise i lokalnih otpora i pravolinijskih deonica....1.duzina cevi..~-.P2 A -'twOl= 0. . ".. 4RH 2 Dw 2 ' ~ ~ ~I~ ~ faktor trenja. kroz koju fluid struji srednjom brzinom v.28) . J=1 } == '" D~j Vi 1=1 2+ '" L. (2.' -_. a. I .'-.5._".-_.-.27) 'tw = Cf '2 pv pri cemu je Cf faktor proporcionalnosti. == PIA i P2 = P2A..". 1 i (2..koeficijent trenja.C"'-"..27) u (2.\ ~~~: o~:r~~.1. U tu svrhu . ".. i Darsija 1 v2 I v2 y: = = A ..1. odrediti kao N Yg M N 2 M /. -"".1. u kome je S ....5. ~ ~w "".1...1.' """.srednja brzina prvog nizstrujnog preseka.. a na zidu cevi sila otpora trenja Fw == 't waf.24) za odredivanje gubitka usled trerija. da je to velicina proporcionaIna kinetickoj energiji strujnog preseka odredeno' sa sredn'ombrz.-..1.. izmedu dva strujna preseka za koje se postavlja Bernulijeva jednaCina.' A..J Dh J=1 j (2.~. povrsine preseka A i obima preseka 0..koeficijent lokalnog otpora.-""..fi'F·!I_. v2 J "2' == '" L..' .1 Za odredivanje tangencijalnog napona na zidu cevi koristi se pretposta'vka.1.. ' -.1..

1 !.1.1.. pv 8 av -. -13 hrapavosti zidova i s1.1.1.1.jnoldsov broj Re = vd I v je bezdimenzijska velicina koja predstavlja odnos inercijalnih i viskoznih sila u fluidu i sluzi za odredivanje reZima strujanja. dimenzijskblllanaJizoID. gradijenta brzine prosecnog strujunja.. 2.>i turbulentnih napona na zidu i od geometrijskih '. dobija se relacija za koeficijent trenja (2130) .1. / 4. na pravilno odredivanje koeficijenta trenja A. (v.2 delovima cevovoda ono je jedini gubitak strujne energije. prakticno.28) predstavlja uop. uy iz koje sledi da je koeficijent trenja bezdimenzijska veliCina koja zavisi od rnnogih veliiSinu.l. Aka se posmatra specijalni slucaj oblika poprecnog preseka. koji je inace najcesce u primeni. 81 d) (2.= 4Cf koeficijent trenja.2 (J-l-.6enje koe[idjenta trenja. ventila. cia je koeficijel1t trenja veliCina koja zavisi od Rejnoldsovog broja (Re) i relativne hrapavosti zida cevi (BId). posvetiti vise painje.-.5. Pokazuje se.1. dok u pravolinijskim Slilca 2.1. u narednim Odeljcima. (01-::--1.29) g P d 2 d 2 Primena ovog izraza svodi se.2) a ciji uti~ A V r--'. Zato ce se ovom koeficijentu. . Kod lokalnih otpora trenje na zidovima predstavlja sarno deo UkUpllOg gubitka energije.. na pr.··-'·-m.--pvxVy)y=O 81:". a to je kruzni oblik cevi unutrasnjeg precnika d (A == d 2 rr.) hidraulicki precnik ima vrednost DH == d = 4Rfj. S obzirom 'V f da Sil tangencijalni naponi na zidu prisutni na svim zidovima koji ogranicavaju strujni prostor dl2 to za posledicu ima da je trenje prisutno na svim cvrstim granicarna strujnog prostora. one je prisutno i kod: krivina. i leao takav on ima znacajan uticaj l1a koeficijent trenja. pri tome imajuCi u vidu da se naponi na zidu sastoje ad viskozne i turbulentne komponente. odnosno: A=: ACRe.0 == drr.27). srednje brzine po preseku.to/mulu koja SlllZi za odredivanje pada pritiska II pravolinijskim delovima cevovoda.:sijeFlt .31) Re.2 = . A=4 Cf = . d '" ! karakteristika strujnog prostora (precnik cevi.ftelZu Da.5. ~ KoristeCi izraz (2. RH == 2. Dahle. pravolinijskih deonica itd. u kame je t. te se tada opsta formula Darsija svodi na obHk IJ. kao sto su: fizicke karakteristike Huida (viskoznost).sI.T .Tearijske asnove ID strujanja 125 hidraulicki radijus i DH =4RH = ~ hidraulicki (ekvivalentni) precnik cevi.p I v2 I v2 Y =:-==A-/j.30).1.p= PA-::::? (2.151. Izraz (2. lFizicb tuma.. Zato se strujanjeu pravolinijskim delovilIl~ cevovoda izdvaja u posebnu grupu problema. pv 6* r I \ \ . U sillcaju da fluid ne struji kroz ceo presek cevi (iIi kanala).> caj nije oCigledan iz izraza (2. vee same kroz deo preseka povrSineA tada velicina 0 predstavlja obim okvasenog dela cevi (ili kanala). racvi.2.

napisanih u polarno-cilindricnim koordinatama. kao i da se promenljive p i v mogu razdvojiti. vee je samo funkcija od poprecne koordinater (v=v(r)).34). poluempirijska i eksperimentalna.1. trecu grupu reSenja Cine rezultati dobijeni primenom raznih eksperimentalnih metoda. Ovu grupu Cine resenja za koeficijent trenja laminarnih strujanja u cevima kruznog.1.1. b) A:= A(Re.33) sledi da pritisak nije funkcija od poprecnekoordinate r. Prime nom ovlh pretpostavki iz sistema Navije-Stoksovih jednacina Slika 2.3 a (2.5. U poluempirijske izraze za koeficijent trenja svrstavaju se svi oni izrazi koji su dobijeni koriseenjem poluempirijskih modela turbulencije. a sto zavisi od rdima strujanja u njoj. cevi se dele na: a) A:= ACRe) .hidraulicki potpuno hrapave cevi.1.33. U opstem slucaju strujanja fluida kroz cevi tangencijalni naponi na zidu nisu poznati.1.1.) stacionarno (of ot = 0) laminarno strujanje u cevi kruznog poprecnog preseka.fnog poprecnogpreSI!KO Posmatraee se nestisljivo (p=const. U egzaktna reSenja za koeficijenat trenja svrstavajuse sve one formule koje su dobijene iz tacnih reSenja Navije-Stoksovih jednacina.3) i jednaCine kontinuiteta. Ovo za posledicu ima da se parcijalni izvodi iz jednacine (2.32) pax or2 r or O=oplor ovlox=O (2. sto se zakljucuje iz jednacine kontinuiteta (2.8 f d) . sto znaci da se u svakom nizstrujnom preseku ima isH prom brzina. resenja za koeficijent trenja mogu biti: egzaktna. 1.5.3a.5. te se zato izraz (2.1. Treba napomenuti da jedna te ista cev moze da pripada svakoj od ovih grupa.32) mogu zameriiti obicnim.30) uvek ne moze direktno primeniti. U zavisnosti od nacina odredivanja tangencijalnih napona na zidu strujnog prostora.hidraulicke glatke cevi. te sledi . te zato brzina nije funkcija poduzne koordinate x. 2. 1.2. eliptickog i nekih drugih oblika poprecnog preseka. S druge stTane strujartje je razvijeno. 1.34) Iz jednaCine (2.hidraulicki hrapave cevi. KoefidjclIllt trellja mmtraSnjih iaminarnih str1lJ!janja 0) Lominorno strojonjc 0 cevimo Kro. dobijaju se jednacine: 1 8p 8 2 v 18v 0:= ---+ vC-+--) (2. 1.1. koje se ima izmedu preseka 1-1 i 2-2 sa s1. i c) A:= A(8 f d) . Konacno.3.126 Teorijske osnove ID strujanja U zavisnosti od medusobnog odnosa uticaja Rejnoldsovog broja i relativne hrapavosti. Ako se ovi preseci nalaze dovoljno daleko od lokalnih otpora I strujanje ee biti razvijeno I~--------------~------~----~ jednodimenzijsko (v = v x' vr := v<p = 0) i osnosimetriCllO (8/ 8<p = 0).1. odnosno da je p=p(x).

1 dv 1d dv (2.CIlnr + Cz (2.1. P == PI i x=l. vidi se da koeficijent trenja zavisi sarno od RejnoldsovOgbioja.= pv.::::-v·(r)2rndr=2 3 R 2rcv s 0 korekcioni koeficijenti koliCine kretanja i kineticke energije [ 3 =1 2 -2 R rcv s fv R 0 2 4 (r)2rrcdr=.411 1"2 -I.1. Iz dobijenog resenja za A..p I I. (2.3b).35) moraju biti jednake istoj konstanti.1.38) pokazuje da se viskozni naponi linearno rnenJaJu sa prornenorn koordinate r. sto znaCi da se pri larrunarnorn strujanju u cevima sve kruzne cevi ponasaju kao hidraulicki glatke. 'w 81: w A. koja se ima na osi cevi (r=O). .1. dole se maksimalna vrednost nalazi na zidu cevi = 411V8 IR. 1 v(r)2rndr =-v 2 max' 1 fll3 a.35) dobija se opste resenje za brzinsko polje C v(r) =.1.p 2 2 )==vmax[l-(:R) I" 2 1 (2. dr (I' dr):= -C .3-4) svodi na oblik . 3' ' i zakon raspodele viskoZllih napona u preseku dv 411 v .30) dobija se izraz za koeficijent trenja larninarnogstrujanja-u cevima knrlDOg poprecnog preseka: .1.ptlrtlboliCki zakon promene brzine u poprecnom preseku ° v(r)::::~(R -r I:!.38) Izraz (2.Rejnoldsov broj.1.Teorijslce oshove 1D strujanja dp d 2v dx == 11( dr2 127 +.35) Kako je p=p(x) a v=v(r) to leva i desna strana jednaCine (2. Zamenom napona 1: w u relaciju (2.36) dobija se . 2. /.l.1.1.) stacionarno (3/ at =0) jednodimenzijsko (v x = V. Oni imaju rninimalnu vrednost u osi kanala '0:::: 0. == vs2Rlv 64 r:--64l => ~.S. tada se Opsti sistem diferencijalnih jednaCina (2.39) u kome je Re == vs2R / V= vsD Iv .P2 ova konstanta se odreduje iz dela diferencijalne jednaGine (2.37) u kome je vmax = I:!. dvldr=O i 2) r=R.pR2 /4111 maksimalna brzina u preseku. v=O odreduju konstante integracije CI = i C2 == L'R2 1411.) Loul-inorno slrnjonje izmed'n porolelnih ploeu Ako se posmatra nestisljivo (p=const. Ako je problem odredjen razlikom pritisaka I:!. Zamenom ovih konstanti u jednaGinu (2.35) dpldt=-C i granicnih uslova za pritisak: x=0. Na osnovu zakona promene brzine (2. '=-11-=--1' dr R2 (2.1.1.37) odreduju se: srednja brzina strujanja u preseku V s :::: . dr) == 11.1. 1z druge od diferencijalnih jednacina (2.1. koje se nalaze na medusobnorn rastojanju 2b.1. VY = v z == 0) laminarno strujanje izmedu dugackih paralelnih ploca (s1.p:= PI .- I R2rc fR 0 . P == P2' i ima vrednost C == I:!.36) iz koga se primenom granicnih uslova: 1) 1"=0..

p' x / I (C:::!J. posle cega se dobija resenje za brzillsko polje tlp 2 Y V(Y)=2y]I( b 2 -y)=v max [1 -(-.1.: 2b) zakljucuje se da je koeficijent trenja kod krliZnih cevi za 8/3 putaveci od koeficijenta trenja laminamog strujanja izmedu paralelnih ploca .41) dobijaju se: srednja brzina u preseku "s = 2b 1 fb 6 -b v(y)dy::: 3' vmax ' 35 ' 2 koeficijenti neravnomernosti brzinskog polja 1 /3=--.41) pokazllje da i za laminarno strujanje izmedu paralelnih plota vazi parabolicki zakon raspodele brzina.1.1.) 2] . PoredeCi izraze (2.42) pd istoj karakteristicnoj dimenziji strujnog prostora (D:.3b I u ovom slucaju. dobija se izraz za koeficijent trenja laminarnog strujanja izmedu paralelnih ploca 4'tw 24 '). Konacno.1. II 2 kome je vmax = tlpb 12Y]1 brzina u osi kanala. Cime se iz (2.39) i (2. Primenom izraza (2.p I I) i brzinsko polje u obliku V(Y)=-2y]y +C1y+C2 2 C 2 • Koriscenjem navedenih granicnih uslova odrvdjujll se konstante C2 ::: C1 = 0 (2. !J..::: .1. OV / ox = 0 koji se rdava koriscenjem granicnih uslova 1) y=O.1. Izraz (2.40) dobija obicna diferencijalna jednaCina dp dZv dx "" Y] dr 2 = -c .. cijim se resavanjem dobija linearno polje pritiska p(x) =PI -!J.1.v.1. primenjujuCi jednaCinll ravnoteZe sila koje deluju izmedu preseka 1-1 i 2-2 i Darsijevu formulu.41 ) Cb /2y]. koje glase (pj-P2)2b·l='t w 21·1 .l2.128 Teorijske osnove ID strujanja lop 0 " O=---+Vp OX c3y2 ' 2 (2.2 =: Re ' (2.. iz istih razloga kao i kod kruznog preseka.. Slika 2.P=Pj-Pz=p}"Jf2b. 2) y=±b .40) o= Op / oy. v = V max ' dv/dy=O.fb z 2bvs v (y)dy=- 2 -b 5 dv 1 ·fb 3 u = _ · v (y)dy 3 2bvs -b 3Y] v s i viskozni napon na zidu rayne ploce 'tw = -Y](dy)y=±b :::: -b.Rejnoldsov broj.1.1.42) pv" u kome je Re = 2bvs Iv .5 . prelazi se sa parcijalnih na obicne izvode. v=O..

r 8ab 3(a+b). Koeficijent trenja okruglih i neokruglih cevi. Re=v Re 3a 2 _b 2 Krnzni procep a. Izraz za koeficijente trenja.3.r//. takode. I NII// N .1. tacnim resavanjem Navije-Stoksovih jednaCina. dolazi do izraza za koeficijent trenja..333 96 85 76 73 69 62 \ Tabela 2. == 160 3Re I A=J2 Re .1.. pri cemu je koeficijent A funkcija od oblika povrsine poprecnog preseka..-' (j) 2(a-b) Elipsa fJ2P: i:s '0' aL""J a a' ~ alf \.~ .'I:. Re=vDH I v 2 2 vb A = 64 a +b .667 1..1.Teorijske asnove ID strujanja 129 c) Laminarno strojanje 0 ccpima razliififog o/Jlil:n U paragrafima a) i b)ovog Odeljka dobijenisu teorijskitacni izrazi za koeficijent trenja laminarnog strujanja u cevima kruznog poprecnog preseka (izraz (2..2".1.. tada se.-vivalentni i precnik Oblik preseka cevi Paralelne ploce Geometrijski prikaz Izraz za koeficijent trenja (Re = V de I v) A=Re ' 24 :::I[~:'::::: 4b 2vb Re=-V Krug ® .. .".. n =bl a .3.5.50 2 1. Ravnostrani trollgao Kvadrat 3 J3 a a . A alb A de / a Pravougaonik D ~ {. Tom prilikom dobija se struktura izraza za koeficijent trenja A= A IRe.-1: a.5. }\leo cev nije kruznog vee nekog drugacijeg oblika poprecilOg preseka.600 1.. u nekim slucajevima.39» i izmedu paralelnih ploca (izraz (2.. a '~ ..10 0.504 1.42». pri laminarnom strujanju. .. za cevi najcesce neokruglih geometrijskih oblika dati su u tabeli 2.20 0. ~ 2a l+alb A=:Re b 0 0.818 1. . 'c II.1.. .25 0..1..33 0..'! d A=~ Re A= 64 (1-n)2 Re 1+n2 +(1-n 2 )/lnn . de =4RH Ek..

1. vr == v'I' == 0) turbulentno strujanje u kruznoj cevi precnika D=2R.PVr + P -. nestisijivo (p=const.-[ r('l1--pv v ) ] = -d [('t +'t )l I d (n). (t) dr vr dpw 1 d cfV -.47) dobija se zakon raspodele ukupnog napona u poprecnom preseku .1.1.viskozna komponenta napona.46) r Izraz (2.2 -v'I' .1. osnosimetricno (a / acp = 0).5.r) == Pw .z fR (--.47) u kome su 'tv == l1av / dy .130 Teorijske osnove ID strujanja 2. napisan u polarno-cilindricnomkoordinatnom sisternu.1. stacionarno (a/at = 0). . 0= ---+--(r-)--___:(rv v) pax rarBr rar rx (2.44) av / ax = 0 (2. Nakan transforrnacije jednaCine (2. te zato vati dpw / dx = ap / ax.1.1.2.1.1. pritome imajuCi u vidu da je v =vCr) dobija se novi oblik ove jednacine r p (x.5. t. Za ovako I X -Il> Slika 2. koje je prikazano na s1.1. jednodimenzijsko (vx = V.= .43) dobija se novi oblik -(p+pv' )=-(v' -v') ar a- 2" r 12" 2" 'P r r iz koga se integraljenjem u granicama od r do R (p = Pw' v~2 promene pritiska u poprecnom preseku = 0) dobija zakon (2.1.5.1. dok su V~2 .43) prrr r r" 1 ap v a av 1 a -. 1 -r ." (2. =-dx rdr "dr rx rdr v t rdr (2. Integraljenjem jednacine (2. Odredlv311Rje IlmeficijclIRta tJrcmIja tllllll"lh>ulclllltllRog strmjamja m cevima Posmatrace se razvijeno. v~2 i v~v~ odgovarajuCi turbulentni naponi.-.1.45) slegi da brzina v ne zavisi od koardinate x. 'tt == -pv~v~ .8) i Rejnoldsa (2.2 1-.1.1.turbulentna komponenta napona i 't == 'tv +'tt-ukupni tangencijalni napon u nekojposmatranoj tacki preseka.1. svodi se na oblik: lap 18 -.4.. Iz ovog izraza sledi daje na zidu cevi (r=R) pritisak funkcija samo od poduzne koordinate pex) = Pw(x).1. da je v =vCr).2 0=---8 ---8 (rv )+-V.45) U Rejnoldsovim jednacinama (2.41.-.).1.j. Zarnenarn ove diferencijalne veze u jednacinu (2.46) pokazuje da u poprecnom preseku pritisak zavisi od fluktuacionih karakteristika brzinskog polja.43-44) v je srednja brzina po vremenu. Iz jednaCine (2.44).4 definisani problem sis tern diferencijalnih jednaCina kontinuiteta (2.1.9).

(2.2.1. kod turbulentnog strujanja ukupni napon se sastoji od viskozne i turbulentne komponente. (2.1. a samirn tbn i koeficijent trenja.48) dy .1.50) koji vazi za turbulentno strujanje zakljucuje se da se tallgencijalni naponi u preseku kruzne cevi menjaju po linearnom zakonu.1.1.4U. sto strukturu turbulentnog strujanja 6ni znatno slozenijom od laminarne.52) koja moze da posluzi za odredivanje koeficijenta trenja turbulentnog strujanja u cevima.51) Koriscenjem izraza (2.5.50) Md:rsulliclld gIatkim cevima Za odredivanje odnosa brzina v *Iv s u hidraulicki glatkirn cevima maze se koristiti a) uruverzalni turbulentni profil brzina .1..48 i 51).(0) = 0.prelama ob!aJ'i u kojoj su viskozni i turbulentni naponi istog reda veliCine. TuuriHlllleJ!lltlmO 5ltrujaJ!llje 1m "y +"[ "w "w =~ R' (2.49) 2 x tako da se konacno dobija zakon raspodele napona u poprecnom preseku 1:=rr. Na ovorn dijagramu u zavisnosti od medusobnog odnosa viskozne i turbulentne komponente napona razlikuju se tri oblasti. ledna od osnovnih veliCina poluempirijske teorije turbulentnog strujanja je brzina trenja v*. na osnovu koje se odreduje tangencijalni napon kao 1: = pv*2 .1. Medutim.pv'v' = .38) koji vaZi za laminarno strujanje i (2.S.. dobija se relacija ..50) pokazuje da se tangenCijalni napon u preselm linearno menja sa koordinatom r...1. i 3) 0'" 0t .Teorijske osnove ID strujanja 131 dV 1 dpw (2. Ova pote§koca prernoscava se po!uempti-tj:rkom teorijomturbulentnog strujanja.1.1. sledi i vrednost napona na zidu cevi 1 dpw' "w =. za r=R. r x 2dx· iz koga. 2.52) sa VB oznacena je srednjabrzina strujanja u preseku. Za turbulentno strujanje u cevima ne postoji tacna teorijslco rdenje 113 osnovu kojega bi se odredili naponi u preselru.r ~= Izraz (2. ito: 1) 1:"'1:.30). Na dalje ce se razmatrati dva posebna slucaja turbulentnog strujanja u cevima i to kada se one h-etiraju leao hidraulicki·glatke i hidraulicki hrapave. (2.=8(v*lvB )2. Ucesca viskozne i turbulentne kornponente napona u ukupnorn tangenc~ialnorn naponu prikaiana su na dijagramu sa s1.28. pod kojom se podrazurneva upotreba pojednostavljenog modeia turbulentnog strujanja u kome se neki koeficijenti odreduju na osnovu eksperirnentalnih rezultata.4.1. i da napon ima minim aInu vrednost na osi cevi . dok je njegova maksimalna vrednost na zidu cevi o(R) = ow' Na osnovu izraza (2.turbu!entno jezgro u kome su dominantlli turbulentni naponi (Ot »1:"). ili (2.d R .v!skoznipodsloju korne su dominantni viskozni naponi (1:" »o[) .1..1. 2) 1: t ~ 1:" . U izrazu (2.1.1.\.

izmedu ovih zona.bezdimenzijska koordinata.5 .2.56) lS.53-56).10 6 Tabela 2.2.bezdimenzijska brzina.10 6 9 10.1. Uticaj Rejnoldsovog 10 broja na eksponent stepenogzakcina~ 11.54) (2.1.510. Ekspol1ent stepenog zakol1a n i koeficijent C(n) zavise od Rejnoldsovog broja. y-koordinata koja se meri od zida cevi (s1.1. leao i konstante u funkcijama (2.l.4). 1. 10 prelazna oblast (5 <y+ < 30) i .1.1. L4.5.55) (2.1.1.6 3.57) koji se nakon primene za osu cevi . 30 Graficki prikaz funkcija (2.53) (2.53-55) veoma dobro moze da se aproksimira stepenim zakonom (2. koji zavise od izbora merodavnog razvijenog profila brzina.+ -3.56) :*==c(n)(V:Y )l/n. Granice brzina.5. logaritarnslea oblast (y + > 30).3.koeficijent stepenog zakona koji zavisi od eksponenta n. n-eksponent stepenog zakona i C(n).1.S.5356) dat je na s1. Univerzalni turbulentni profil poprecnom preseku.51ny+ + 5. odredene su na osnovu eksperimel1talnih rezultata brojnih istrazivaca.+5.1.1.1.71 1. y + == v * y I v .74 5 5. 1. 5<y+ <30 30<y+ (2.5 Za odredivanje koeficijenta trenja hidraulicki glatkih cevi mogu se koristiti dva razlicita pristupa.1.105 8 9.1.2.1.132 Teorijske osnove ID strujanja 0<y+<5 v+ == J 11.1. 5 o Ie Re n C(n) 10 7 8. zone su u direktnoj vezi sa vee datim· odnosima izmedu 10 100 1000 l. Ova zavisnost utvrdena je eksperimel1talno i data je u tabeli T. Za dobijanje ovihforrnula koriste se stepeni zakon (Blazijusova formula) i logaritamski zakon (Pral1dtlova formula) za razvijel1e turbulentne profile brzina.2. Kao rezultat odgovarajuCih proracuna dobijaju se formule Blazijusa i Prandtla za odredivanje koeficijenta trenja. U slucaju turbulentnog strujanja u hidraulicki glatkim cevima univerzalni turbulel1tl1i profil brzina opisal1 fUl1kcijama (2..10000 viskoznih i turbulentnih napona u Slika 2. Kod 25 univerzalnog turbulentnog profila 20 brzina postoje tri zone ito: + V 15 viskozni podsloj (0 < y + < 5) . (2.5 b) stepeni profil brzina pri cemu su: v+ == v I v * .56).7510gy'. 0) Blozijusopo formulo Razvijel1i turbulentni profil brzina u hidraulicki glatkim cevima opisuje se stepenim zakonom (2.1.5.5 == 2.4. 5.

1.!1!. Zato je izvrsena korekcija koeficijenta C(n) na vrednost C(7)=8.1.1.64) vm Povecavanjem vrednosti eksponenta 11. Poredjenjem vrednosti koeficijenata ~ i a za stmjanje u cevima pri razvijenom laminarnom ( B= 4/3 i ex. (2.03 cime turbulentni profil brzina postaje ravnomemiji. na pI.snove ID strujanja 133 y=R.1.2:1.- n+5 [ (n + 1)(2n + 1) J "/(n+l) 2 C(n)n 2 --"'-Re 2/ (n+l) . 1 i ex::::. tada iz (2.1. ~ =:: 49 =:: 1.1.74.1. (2.1. 0 4n2(n+2) V* Vs .60-61). iz izraza (2. respektivno.52) i (2. Ako se za vrednost eksponenta stepenog zakolla uzme vrednost iz tabele T.1.. = 2. \ \ ..58).02 ..3164/Rell41 (2.. 0 4n4(n+3)(2n+3) PrimenjujuCi odnos brzina Vs en Re dobijen iz relacije (2.R) rdr =V11l 2n2 (n+l)(2n+l) .62) sledi izraz za koeficijellt trenja Ie =:: 0. dobijajuse vrednosti ~ = 1.3a) i razvijenom turbulelltnomstrujanju (~::d i ex::::. Primenom profila brzina (2.59) u kome su: y i r koordinate merene od zida i ose cevi.62) se svodi na Blazijusovu formulu IIe=0..59) odreduju se: srednja brzinastrujanja u preseku Vs =:: R 2n 1 fR 0 . odeljak 21.62) u kojoj je Re == 2Rv s I v Rejnoldsov broj.058 (2. dobijaju se karakteristike razvijenog turbulelltnog profila brzina Vs 49 50 43200_ =:: 60 . Sa ovom vrednoscu izraz (2.60) sledi formula za koeficijent trenja _=:: V . i izraze (2. a=-1-1v32rndr= (n+l)\2n+l)3 .01 i ex =:: 1.61) R 2 7CV.1.1.63) koja vazi za turbulentllo strujanje u hidraulicki glatkim cevima u intervalu Rejnoldsovih brojeva 4000 <Re< 10 5 • Za posmatranu vrednost eksponenta stepenog zakona 11=7. Dobijene vrednosti za koeficijente ~ i ex upucuju na zakljucak da se kod razvijenog turbulentnog strujanja u cevima moze smatrati da je ~::::.56.1. 2vm v·2rndr =:: R2 fR 0 r lin (1.58) svodi na oblik: (2.2. na 11=10 a sto vaZi za visoke vrednosti Rejnoldsovog broja (v.5 n=7 i C(7)=8.60) i koeficijenti neravnomernosti brzinskog polja ~=-/-1v22rndr= (n+I)(2n+l)2 R 'ltV. i v m brzina u osi cevi.Teorijske o. (2.1.lL 2 -L (.5.)n+l ( _ _ )n+l Ie -? n+ 1 . 1) zakljucuje se da je razvijeni turbulentni profil brzine ravnomerniji od laminarnog.1. (2. V==Vm => V': v = CC n )(7)1/n *R . T.30521 Re l/4 • Dobijeni izraz za koeficijent trenja nesto malo odstupa od eksperimentalnih rezultata Blazijusa.5).1.1.. ex =:: 40817 == 1.1.

1.1 c 3 -Ii: = .67) sledi zakon promene brzine u poprecnom preseku +Av*ln-=vrn +Av*lnz·. primenom Prandtlove formule (2.1."Uljanje Ul hidr8Uliickiibl1"apavJim.2.66 i 68) dobija se izraz za koeficijent trenja 1 Al r.70). v=v m => v:=Aln(Rv*/v)+B.1.1.5.55) v+=Aln/+B=A1log/+B.2). koji se naziva univerza!ni zakon trenja u hidrau!icki g!atkim eel/inla. )+Av*[z(lnz-l). u domenu svoje vainosti Blaziju.71). (lnz-i)]}[ Vs Kako je limzi lnz = 0 (j=1. dole se do koeficijenta trenja. .1.75v* 3 (2. 2.1.66) dobija se oblik logaritamskog zakona + vm-v R R (1 67 ) vm-v + =--=A·ln-=A1log2.1.71) za koeficijent trenja hidraulicki glatkih cevi.1.134 Teorijske osnove ID strujanja 11) lIniDlerzolni zo..9112 . z=ylR .. R primenom kojeg se dobija srednja brzina u preselru V=V rn y Vs = R.z. =vrn-IAv*=vm-3.5 univerzalne konstante.10 6 .j81og(Re-vA. (2.5.. ProyultlolJ'n/ormllllo Za opisivanje razvijenogturbulentnog profila brzina koristi se logaritamski zakon (2.65) pri cemu sU A=2.65) za osu cevi y=R.1. (2.70) Na osnovu eksperimentalnih rezultata Prandtl je izvrsio korekciju brojnih konstanti u formuli (2.4. nakon koje se dobija izraz "* = 21og(Re~) -0.03291og(Re-li:) -0.1.63) direktno daje vrednostkoeficijentatrenja. Zamenom brojnih vrednosti univerzalnih konstanti sledi formula za koeficijent tienja l =.n Iv2r7tdr=2tCvm +Av*lnz)(l-z)dz= 2{Vm(Z. Primenom zakona (2.!ton henjn u liJidroulicld gIn/kim cepimn. dolazi posrupkom iteracije.2. Zato.1. v* y y koji se naziva zakon de/ieila brzine. cevi se dele na hidraulicki hrapave (A = A(Re. Al =5..75 i B=5. primenjujuCi izraze (2.1. kaleo je vee receno u Odeljku 2.z.1.4.sova formula iina prakticnu prednost u odnosu na Prandtlovu formulu.68) Konacno.5.1.)+ jg [ B-A 1 log(4v2)-I A ] . Iz (2.hmtno stD.52.1.. Za jednu datu' vredllost Rejnoldsovog broja Blazijusova formula (2. (2.(8/ D) ).8 I D» i hidraulicki potpuno hrapave (Ie::: ). cevlima U zavisnosti od uticaja Rejl1oldsovog broja i hrapavosti cevi na koeficijel1t trenja. (2. to se izraz za srednju brzinu strujanja svodi na oblik: z~o .11. Cija je vainost do vrednosti RejnoIdsovog broja Re < 3.8 . 2. Tmllm.

<\'.~ld (2.74.1.1.75) R --+ vm=v*(A)log''5+C).74) svodi na konacan oblik v+ =Ajlog(y/8)+C.74) 3. Na osnovu eksperimentalnih rezultata Nikuraclzea vrednost konstante 1. v=v m A) =5.72) u kame je 0+ '" 8v * !)I karakteristika hrapavosti.1.5.1.5.st2%~ '.°k~ -f--f--I---il---il---i clobija se oblik univerzalnog 10.2 0.1.1.68) dobija se formula za koeficijent trenja ~.5<0+ <70 hidrauliCld hrapave cevi.679 je korigovana na 1.75.2. Zavisnost leoeficijenta koeficijenta C(o+ ) ad veJicine C(8+ )prema eksperimentima Nikuradzea 8+ prileazana je na s1.-~-f----+-f---f-+-1 (2.4 2.77) .50 F' "~f"\" 'P'>""'T"" garitamskog zakana za strujal1je 7. .679)-2.6 2.2 1. Uvodenjem koeficijenta zavisnog ad hrapavosti cevi 11rr C(o+) = B-Ajlog8+ = B-Aln8+ 10 --f-.1.!!8liFrCEpJ GEVI I HRAPAVE CEVI : (2.~l{R/).8+ <5 hidraulicki glatke cevi.II---i-I u hidraulicki hrapavim cevima v+ = A]logt +C(8+) = Alnt+C(8+) 6 5 ~~~T:rr'ir=~~~C.65)moze cla se napiSe i u obliku v+ = Ajlog)/ +B = Ajlogt+B-AjlOg(/ .138.4.5.76) koja predstavlja univerza/ni zalcon Irenja II hidrau/iclcipolpuno /zrapaVlin cevinza.75) za osu cevi y=R.8+ > 70 hidraulicki potpuno hrapave c e v i .52) i (2.2. 4. .Tearijske asnove ID strujanja 0) Hirtlroltliifldpotpltf8o Imopove cep! 135 Logaritamski zakon brzine (2.1.8 Prema eksperimentalnim rezuJog 8'· ltatima Nikuradzea zavisnost Slil<a 2.2 log ~ )-2 =2Iog 3.CW) 8 ~ l c~ I ]6°'. -~- C=8.2. 2 a zatim karisteCi izraze (2.1. taka da se logaritamsld za1con (2..74)""2 = (1.----Ie = (2Iog ~ + 1. (2.." ---If-+.f'l . i to kao: .1.--.73) 9 _ _ _ ~.4 0. i ._'f--.1.I~~~~~~~ ~urm. taka da se dobija Karman-Nikuradzeova formula za koeficijent trenja ..=[islOg~+ Jg(c-f A )T Ie = (2Iog ~ (2.1.0 2.1.1.8 1.1. UvrstavajuCi U ovaj zakon brojne vrednosti univerzalnih konstanti dobija se Karmanova formula + 1. Za turbulentno strujanje u hldraulicki potpuno hrapavim cevima vrednost koeficijenta C(8+) je 8. (2.1. PrimenjujuCi izraz (2.1. Sa ove slike se uocava da veliCina 8+ moze da se iskoristi leao kriterijum za odredivanje vrste cevi...5.

2.11(5/ d) 114 • (2.1. jer vaii za vestacke hrapavosti cevi.79) Profil brzina kod hrapavih cevi U ticaj fur iCcije hrapavosti L\v+ na izglt:d profila brzina prikazan ja na s1.::=-= -21og(3 71d +~) VA .0 . . (2. Za razliku od izraza (2. v+ = A Iny+ + B .136 TeoriJske osnove ID strujanja koja vazi za hidraulicki potpuno hrapave cevi. Za odredivanje koeficijenta trenja hidraulicki potpuno hrapavih cevi moze se koristiti i izraz Sifrinsona A= 0.vestackim hrapavostima cevi.80) r. Izraz Altsula se.1.5. Sa ovom korekcijom dobija se opsti oblik y+ 5 70 univerzalnog logaritarnskog profila brzina Stika 2. Nakon sistematizacije eksperimentalnih rezultata Nikuradze je dobio (1933.?~njem na cev zrnaca pesk? T~zliCite veliCine. prvi je.) veoma slozeni dijagram zavisnosti A:':=A(Re.78) Medusobno slaganje formula Karman-Nikuradzea i Sifrinsona je veoma dobro i za uobicajene relativne hrapavosti cevi krece se u granicama od nekoliko procenata. izraz Altsula je veoma jednostavan za primenu. dok se u slucaju potpuno hrapaVih cevi (11 Re ~ 0) svodi na Sifrinsonov izraz (2.1. Ali.Hidraolicki krapape' elf/pi Kod cevi kod kojih je hrapavost cevi veoma izraZena logaritamski zakon raspodele brzina (2.1.> d +Re 11(~ ~)1I4 /\.65).81) Izrazi Kolbruka i AliSula daju dobre rezultate.1. . On je vrsio eksperimente Sa razlicitim .63) za hidraulicki glatke cevi.2. treba korigovati sa jednom funkcijom od hrapavosti L1v+ = L1V + (0+).4.1. Sa live slike se uocava da porastom uticaja hrapavosti (L\vt < L\v.2. Ali.1. koje je ostvarivao nan-.5. koji vazi za hidraulicki glatke cevi. Re~A a izraz AltSula ima oblik . taka dobijeni dijagram nije operativan za primenu. Koristeci razvijeni turbulentni profil brzina.L\v+ . Odredivanje koefidjenta trenja .78).1. U opstem slucaju turbulentnog strujanja tl cevima u obzir treba uzeti uticaje promene Rejnoldsovog broja i hrapavosti. koji imaju medusobno slaganje u granicama 2+3%.1.4. IzrazColbrook-a glasi 1 8 2. najvaznije serije eksperimenata izvrSio Nikuradze. ipak.1.5. a zatim i Altsul su dosli do izraza za koeficijent trenja hidraulicki hra avih cevi.) profil brzina postaje neravnomerniji.Moody-ev dijagram U cilju odredivanja koeficijenta trenja.1.2. Gime uticaj hrapavosti na koeficijent trenja postaje veoma izraZen.5.51 (2. god.1. 2.1.2. do koeficijenta trenja primenom izraza Kolbruka dolazi se iterativnim putem. . zato ovaj izraz nije operativan za primenu. i zbog toga mu pri upotrebi treba dati prednost. za slucaj da se relativna hrapavost cevi moze zanemariti (6/ d ~ 0) svodi na Blazijusov izraz (2. II) .v+ (2. pri tome obuhvatajuci oba relevantna uticaja Colbrook.80).1.8/d).

. gde je Re k . Karman-Nikuradzea (2.63).-Re.51 ) tl2_ -..'.80) konstruisao dijagram . a na osnovu formula Puazeja (2...008 0..e==E~====m:=::±±m 6/d=O.~".l. Iz tih razlogaMoody je..'''4' 0.2...... s1.01 0. kerozina.F-'..00001 10 4 Re 106 10 7 108 Slika 2.. Vee je receno da se. Prandtla (2....l..' _1_ =-21og( .l.5.1. ® .1...! 6/d=O. Gl-hidraulicki glatke cevi.5.oblast hidraulicki glatkih cevi ..005 0. Gl ......'..03 0.015 -----.'7r-...i...009 0.~~ 6/d=O.Teorijske osnove ID strujanja 137 te bi vrednosti iz njega trebalo preracunavati za hrapavosti industrijskih cevi. koeficijent trenja pri laminarnom strujanju kroz cevi kruznog poprecnog preseka moze odrediti izrazom Poazeja A..0005 0..39)..05 3. i ~ .'....08 0.. Re k = 2320.oblast hidraulicki hrapavih cevi .0001 0."'...:. Moody-ev dijagram .. . Oblasti CD-Iaminarna.1.04 .... .....''~~~~~~~.kriticna vrednost Rejnoldsovog broja pri kojoj laminarno strujanje prelazi u turbulentno.~~ 6/d=O."..."...(Re) . ulja i s1.71). koja se jos naziva i kvadratna oblast...:.5."'."-'+'... leao i da ova oblast predstavlja oblast hidraulicki glatkih cevi...1. Detaljnom analizom dijagrama pokazalo se da na njemu ima pet karakteristicnih oblasti.""~ o/d=0..~~~:....1.'...'.01 0..71d + 2..(o / d).... Blazijusa (2.*....1...i.04 6/d=0."""...4..1.0002 0.... =64 / Re.. I ' ' ..-'-". = . Vaznost izraza (2.... U tehnickoj praksi laminamo strujanje ostvaruje se pri strujanju veoma viskoznih tecnosti: naite.03 ~"''!-~~~_''''''~-i+-i..77) i Kolbruka (2.-~eF+."".02 -"'-.....07 0..(Re.39) je u podrucju Rejnoldsovih brojeva Re:o.05 0.......1. Zato ce se objasnjenju ovog dijagrama posvetiti vise paZnje..1 0."..112 _L :: :::+:::::Ii:::.....prelazna oblast.1...5....06 0.~~... iIi obrnuto... ito: CD ...1. = .o / d) ..<Il-prelazna. ®-hidraulicki hrapave cevi i ~-oblast potpuno hrapavih cevi. 0...:.oblast hidraulicki potpuno hrapavih cevi Ie = A... koristeCi Nikuradzeovu ideju.i'".\.oblast laminarnog strujanja.. <Il .l..02 ~~~+i..."..09 0. ~...001 0."".-i.~.'4..zavisnosti ko~fiGijenta t~enja od Rejnoldsovog broja i relativne hrapavosti..".....""..002 0... koji ima veoma siroku primenu za odredivanje koeficijenta trenja. a) Ob/as! lami?lamog sITu/an/a Oblast laminamog strujanja na dijagramu prikazana je pravom linijom CD...'...l..~:.j~".~+--. b) Frelazna oblast .

81) ili Sifrinsona (2. A= A(Re. Zato se cevikojeradeu ovimrezimima nazivaju potpuno hrapave cevi. koeficijent trenja zavisi od Rejnoldsovog broja i od relativne hrapavosti.o/ d). odnosno zavisi sarno od hrapavosti cevi. Za korektno odredivanje koeficijenta trenja trebaznati koja je hrapavost cevi o kroz koju se odvija strujanje. koristiti izraze za koeficijente trenja koji su dobijeni eksperimentalnim ispitivanjem takvih cevovoda.80). zona @) sa dijagrama.1.1.za strujanje nafte izraz Lange-a: A == 0.1.. takoae. jer je pad pritiska u njoj (vidi izraz (2. naCinaobradei stanja zidova cevi u eksploatacijskim uslovima. Ta zavisnost je data Blazijusovim izrazom (2. U nekim specijalnim slucajevima.0025 VRe" . Koeficijent trenja hidraulicki hrapavih cevi odreduje se izrazom Kolbruka (2.1I3 . Za koeficijent trenjaukVadratnoj oblasti vaZe izrazi Karman-Nikuradzea (2. S ~druge strane. Ipak. iIi obrnuto. te su i eksperimentalna merenja u njoj nepouzdana.5. date su u tabeli T.).1. dakle. e) Potpuno ItTl2pave cevi U oblasti ® sa dijagrama uocava se da je A= A(O I d). za najcesce primenjeIie cevi. iIi izrazom Altsula (2.02 +1. kada se radio dugackim cevovodima. za odredivanje koeficijenta trenja postoji izraz Zajcenka A = 0. Ova oblast se prostire od krive Ql .63) iii izrazom Prandtla (2.78).71).7/ JRe .138 Teorijske osnove ID str:ujanja Prelazna oblast predstavlja oblast prelaska laminarnog u turbulentno strujanje. d) Htdrauhcki hmpave cevi Hidraulicki hrapave cevi 8U one kod kojih viskozni podsloj ne pokriva neravnine na zidu. se uocava da je za jednu vrednost relativne hrapavosti old koeficijent trenja nepromenljiv (A=const.28» kvadratna funkcija od srednje brzine strujanja. Kvadratnoj oblasti odgovaraju uslovi strujanja sa visokim vrednostima Rejnoldsovih brojeva kodkojih lcoeficijent trenja zavisi samo od relativne hrapavosti old. tj.1.5. Ova oblast (zona CD· sa dijagrama) je nestabilna.1. U tu svrhu se definise srednja apsolutna hrapavost cevi lcoja zavisi od: materijala cevi.77).o I d). ipalc. Njene vrednosti. i u njoj koeficijent trenja zavisi same od Rejnoldsovog broja A= A(Re). Altsula (2. Iz tih razloga rdim rada u ovoj oblasti se izbegava. u podrucju vredIiosti Rejnoldsovih brojeva od 2320 < Re < 4000. pase zato za ovu oblast kaie da je kvadratna oblast.hidraulicki glatkih cevi do krive a-a ena dijagramu aproksimativno povucena) koja predstavlja granicu dvostruke zavisnosti A= A(Re. da koeficijent trenja ne zavisi od Rejnoldsovog broja. U oblasti hidraulicki hrapavih cevi. Tako na pro koristi se A = O.za gasovode izraz Weymouth-a: . tj.1.1. koji vazi u celokupnoj prelaznoj oblasti. da ne bi doslo do greske u proracunu treba.0941d. () Hidrauliclciglatke cevi U oblasti hidraulicki glatkih cevi (kriva C) sa dijagrama) viskozni podsloj pokriva sve neravnine na zidu cevi.81).1.2.1.

Medutim.05+1 0.= f(A) iIi za brzinu v=j{v). do koeficijenta trenja nije laka dati.5 0.Apsolutna hrapavostcevi.1 0.15+0.1-5. to njihova eksplicitlla reilenja ne postoje.03 0. st31do) celicne vllcene STANJE zrDA CEVI glatke nove ciscene posle duze upotrebe zardale sa jakom korozijom i rdom nove bitumenizirane upotrebljavane . jer on zavisi od brzine strujanja koja.25+1 0. Odredivanje koeficijenta trenja iteraiivnim putem Pri proracunll cevovoda potrebno je poznavti vrednost koeficijenta trenja. nije poznata.8 3+9 1+3 0. ciji je algoritam proracuna dat na s1. 0 [nun] 0.15 0.1 0.15 1+1. mesing.1+0. izmedu ovih veliCina postoji funkcionalna zavisnost. Sdruge --~ strane i brzina strujallja zavisi od gubitka usled trenja.mestimicno zardale .5+4 0. vee se do njihdolazi primenom numerickih metoda.3+1.5.05 0. takode.15 0.jednoliko lako zardale posle dugogodisnje upotrebe Ijace z.60 celicne varene upotrebljavane .21.1.0015 0.1. 2.6.5 2+4 0.5 1+1.2 0.5. Najjednostavnija metoda koja Se za ave potrebe koristi je metoda proste iteracije.05+0.5 1. Ovaj postupalc iteracije uzastopnih priblizenja za odredivanje .5 0. tako da Se mogu sastaviti funkcij<e za koeficijent trenja 11. Prema tome.3+1 1+2. vodovodi) nove (1/2 " do 41 nove nove bitumenizirane livene upotrebljavane-mestimicno zardale sa korodirani~nezdima ociscene posle duge upotrebe fino obradene drvene obicne neobradene izglacane betonskc od azbestnog cementa grubo obradene u drvenoj 2£lati neobradene nove upotrebljavane - Tabela 2.Teorijske osnove ID strujanja 139 VRSTA CEVI -MATERIJAL vucene (bakar.3+0. Kako su u opstem slucaju ove funkcije slazene.5. u opstem slucaju.4 do 3 0.1.ardale j 31m zardale i korodirane pocinkovane (gasovodi.1.6.

01316 A=0.l. vee se do njega dolazi prirnenorn numericke analize.01316 0.03113 A=0. postaviti n Bernulijevih jedriaCina i m jednaCina kontinuiteta. Iteraciju zapoceti sa vrednoscu Ao = 0.1.02 0.01732 0.7) koji je baziran na teo:rijskom izlaga~ju saddanom u Odeljcima 2.02 0.1. pojedinacnog sracunavanja koefieijenta trenja. odnosno formirati sistem od k=m+n jednaCina u kojima je Ie nepoznatih brzina (iIi protoka).01736 0.1. rezim strujanja (laminarni iIi turbulentni). U postupku iterativnog res:. sa tacnoScu [> ::no-5 .S.140 Teorijske osnove ID strujanja koeficijenta trenja vazi sarno bela se irna jedna funkcionalna zavisnost A=j(A).01263 0. Pmblem 2.02. a i potrebno. so. Pomenuti nelinearni sistem jednaCina nerna eksplicitno resenje.Sr2 .d. kod slozenog cevovoda sa ustaljenirn strujanjem moguee je. pri cemu se za resavanje moze korisl:iti· i iterativni postupak. Clanovi uz kineticku energiju u Bernulijevim jednacinarna su kvadratne funkcije a koefieijenti trenja nelinearne funkeije ad brzina. Ovo s toga sto su to uobicajene vrednosti brzine strujanja tecnosti u dobro projektovanim hidraulickim sistemima.5.02 0.1. na pr.'u 2. Za brzo utvrdivanje cIa Ii je cev hidraulicki glatka ili .5.Ako se iteracija obavlja po koefieijentima trenja korisno je za pocetnu vrednost uzeti Ao= 0. Kada se problem opisuje veCim brojem jednaCina tada je pozeljno izvrsiti linearizaciju sistema jednaCina elme se· njegovo resavanje znaeaJno pojednostavljuje.Smm.01321 0.5.1.80) A = [21og(Re·J?:) . Ovaj nelinearni sistem jednacina treba reSiti.51 8 og Re. leao sto su: broj jednaCina.D3058 0. Kako su jednacine kontinuiteta linearne funkcije od brzina.vanja sistema jednacina po brzinama stmjanja za pocetne vrednosti brzina tr"ba zadati vrednost iz intervala v=1-3rnJs.1. to ee u opStem slucaju dobijeni sistern jednacina biti nelinearan i nehomogen.1. RESENJE: Formule Prandtla i Kolbruka napisane u obliku pogodnom za iteraeiju glase: Colbrook ---Prandtl 2. U tu svrhu sastavice se algoritam (81.01705 0.3-6. izlozenog u Odeljh.02 0. KoristeCi formule Prandtla (2.1.03132 0.71d )r 2 Rezultati proracuna sa uzastopnim iterativnim vrednostima dati su u tabeIi.7..01733 0.02. geometrija eevovoda i .01733 A=O.1. Medutim.1.elllom racIlmar3 U uslovima proracuna slozenih cevovoda koeficijente trenja veoma cesto treba sracunavati sto znatno poveeava obim pesia. po brzinama strujanja.O.01315 0. za vrednosti Rejnoldsovog broja Re=120000 i Re=500000.80) odrediti koeficijent trenja za cev precnika d=lOOmm i apsolutne hrapavosti o=O. Zato je po~eljno. njegovo odredjivanje tretirati racunskom masinolIl. Re=500000 Re=120 000 Re=500 A ="4 1 [I (2.71) 000 Re=120 000 (2. Hi neka druga numericka metoda.03054 0. A=0.ta trenja pl"im.03113 0.4.71) i Kolbruka (2. U opstern slucaju.2..1. odnosno v=f(vJ. t.1.03054 2. Koji postupak reSavanja treba koristiti zavisi od mnago faktora kaji uticu na slozenost sistema nelinearnih jednacina.Ji: + 3.1. Odrediv31llje k@eficijelll.

iIi deo programa za odredivanje strujnih gubitaka hidraulickih sistema.hidraulicki glatke cevi.~---~AI..--'--------'-----=::-. 8. izrazen visinom 8+ .~l [Hidr~l hrapaye I c~ I.-.5. kriterijum hidraulicke hrapavosti zida cevi dat u Odeljku 2.---.hidraulicki potpuno hrapave cevi. adijabatsko. I I '-------r------' ~~ I ( k+ ~J 1141 r-:~. u sldopu dinamike gasova. (' v. strujanje sa razmenom topiote i realno strujanje. KoristeCi ovaj algodtam veoma je jednostavno napisati program u nekom raspolozivom programskom jeziku._-<'iA-Aol<-.----. r:=~--. 'I hrapave ceVI I' "11. Ovako izraien kriterijum utvrdivanja hidrau!ickog kvaliteta zidacevi jednostavan je za primenu i kao takav koristi se u algoritmu za odredivanje koeficijenta trel1ja.transfomrise se na'l1ovi oblik koji glasi: Re < 40d ! 8 . _ 1'~e<500/k. S. .1.. 40d /0 < Re < 500d /0 .1. Umesto analize rezultata dobijerrih navedenim metodama ovdece sed~ti nesto pojednostavljena metoda proracuna zasnovana na formuli Voronina kod koje se odredivanje koeficijenta stisljivog strujanja bazira na pozhavanju koeficijenta trenja . Za odredivanje koeficijenta trenja stisljivih strujal1ja gasapostoje.-'-~______J Slilca 2.1. A 0 r---------~.-+--'_... Treba napomenuti da ovaj algoritam moze da predstavlja zasebnu celinu.5.--<?--.:i=--:-_< r----------~:Re>4000\ 83 ::=::=E:Re>2320> 1 .. d.-.1A2. potpuno rHidra~~cki I . i Re > 500d 18 ..7.~Il ~ .-\ llt~ld cD . Detaljna analiz~ovih metoda sprovodi se u sklopu dela mehanike fluida koji se naziva clinamiKa gaJ'ova.<. " L. metode koje tretiraju: izotermsko.hidraulicki hrapave cevi.. v.. + / _ L '_ _.-.Teorijske osnove ID strujanja 141 hrapava. Algoritam za izratunavanje koeficijenta t~enja. )-----~=:>-----.

Pri neizotermskom strujanju gasova koeficijent trenja SI:.1. Gubki llia lokah:URIllIll otJ!lloJr'Rma 2. odreduje pribliZnim izrazom Kutateladz. i koeficijenti dinamicke viskoznosti llz za temperaturu zida i 111 za srednju temperaturu tecnosti.1. suzenja.10 4 < Rc < 4.: krivine. naide na ovakva mesta u cevovodtl ana se poremeti-deformise.5. iz bilo kog razloga.5.14 .1..5. Pri nailasku ovalcvog strujnog polja na krivillU doCi ce do znatnih .brzina zvuka. sto je osnovni razlog nastanka gubitka energije. OVde ce biti reci sarno 0 nekim ad tih mogucnosti.83) pri cemu su: Ao .47 .~a A:=A o(TJ'F. Za objasnjenje strukture strujanja u lokalnim otponma posmatrace se jedan od oSllovnih lokalnih otpora .82) pri cemu je M=v/c .6 greska koja se pravi ako se stisljivost fluid a zanemari ne prelazi 3.1.5. Kada razvijena ±1uidna stmja.5·] 05 i 0. leao na pr.8. asamim tim nastaje promena kolicine kretanja.1.1 M 2 )-0.jall!jl!ll. ventili.83 < 11z /111 < 2.84) koji vati u domenu 2. 2. lz izraza (2.2%.)o. dimenzije strujnog prostora.5 gde je T·· temperatura fluida i Tz - (2. V uslovima stmjanja tecnosti sa promenljivom temperaturom postoji vise metoda Zel odredjivanje koeficijenta trenja./KRT . Za odredivanje koeficijenta trenja pri neizoterrnskom turbulentnom strujanju tecnosti u hidralllicki glatlcim cevima moze se upbtrebitiizraz AltSula A:= [1.5. l@kalirnnllllll otpoll"ima Na onim mestima u cevovodu gde dolazi. racve i s1. Odreiltiv3nje llmdidjenlta trlE!nja pri lIlleizotermskom stll"l!lI. do nizstrujnih promena u profilima brzina nastaju lokalni gubici energije.2. Ova formula glasi A::: An(l+ K. sto je propraceno znacajnim promenama u profilirnabrzina. prosirenja. V opstem slucaju ti novonastaIi profili brzina su neravnomerni i OStlO nesimetricni.1.koeficijent trenja izotermskog strujanja. v-brzina strujanja i c:= . (2.1.1. koja se ima u pravolinijskoj deonici cevovoda.821og(ReJllJrll ) -1.64r 2 . (2.1.V nekim slucajevima zbog te neravnomernosti stvaraju se makrovrtlozi koji mogu imati.1.9. usisi.VIcoliko se radi 0 stisljivim strujanjima sa veCim vrednostima Mahovog broja.142 Teorijske osnove ID strufanfa nestisljivog strujanja (An) pd istim vrednostima Rejnoldsovog broja i mapavosti cevi. (2. slavine.1. U krivinu (presek 1-1) ulazi fluidna struja koja je karakterisana razvijellim profilom brzina. Promena profila brzina ulokalnom otporu nastaje zbog promene brzine iii po pravcu iIi po intenzitetu.82) sledi da za vrednosti Mahovog broja do 0.1.Mahov broj. cak.1. Struktulra strujanja I!lI.2. Po jednoj od tih metoda koeficijent tienja moze da se odredi leao A = Ao (l1 z /11 1 )°. bilo da su dozvucna iii nadzVllcna.85) temperatura zida. 2. za uticaj trenja na strujanje treba konsultovati literaturu iz dinarnike jednodimenzijsih strujanja gasova. koja jeprikazana na s1:2.2.krivina. Ta mesta u cevovodu su sa slozenom geometrijom..

2.1 Struktura strujanja II krivini.1.1. kako veliCinom tako i intenzitetom vrtlozenja. s tim sto je dominantniji uticaj intenziteta vrtlozenja. Medjutim.1. pa se u njoj mogu definisati dye oblasti.5.1.5. Povrs D koja deli ove dye zone maze da se nazove razdelna povrs. inercijsko odlepljivanje struje. 2. taka da ona predstavlja jednu nestabilnu povrs. profil brzina u preseku 4-4). zato na nekom mestu (tacka A) nastati tzv. uz zanemarivanje viskoznosti. pa ce 4 p -.1.1a).Teorijske osnove ID strujanja 143 poremecaja u profilima brzina koji su prikazani u presecima 2-4.2. i to: KG -konvergentna oblast u kojoj dolazi do suzenja fluidne struje i DO .1. Posmatraj:nci poduzne profile brzina sa 81..2.5.2. KoristeCi ovaj izraz sledi da u krivini ublizini spoljasnjeg zida rast radijusa R utiee na smanjenje pritiska. Osnovni razlog poremecaja profilabrzina jeste geometrija strujnog prostora. koja utiee na kretanje fluidnih delica u pravcu normale ii. s 4 vlpl ~ Pre~k2-2 a) -~~~. ' Posmatrajmo zapreminu 6V ispunjenu fluid om koja je ogranicena kontrolnom povrsinom M i koja se krece brzinom v po zakrivljenoj strujnici eiji je radijus krivine R (s1.1. ito: B-zona zdrave struje i C-vrtlozna zona. tj. Ovu i onako slozenn . Na posmatranu zapreminufluida deluje i sila pritiska M==tpctA==f"vgradpdV=f"v ~~iiAdV. pri nailaskll na krivinu fluidna struja nece moei da prati geometriju strujnog prostora.~ Trenje! Krivina i J _ _ _~~L~ok=·a=ln~io~tp~or~~ Trenje __ ~ S b) Slika 2. oCigledno je da je struktura strujanja slozena. ali zbog ubrzanja . ka spoljasnjem zidu krivine. Ova zona ima veoma veIila uticaj na vrednost lokalnog otpora.1b.. Vrtlozna zona C je zona u kojoj postoji povratno strujanje (v.2. Iz jednaCine ravnoteze sila. promene brzine su dominantnije sto ukupno dovodi do porasta pritiska. Kroz OVil povrs dolazi do razmene energije i mase izrnedu zdrave i vrtlozne zone.1.divergentna oblast u kojoj se fluidna struja siri.1. UopstavajuCi ovaj zakljucak za spoljasnji i unutrasnji zid krivine sledi da na spoljasnjem zidu pritisak raste a naunutrasnjem opada.Prisustvo razdelne povrsi D znatno remeti strujni prostor zdrave struje.f1uida porast brzine utiee na poraste pritiska. a sto je graficki prikazano na s1. 8p v2 6F:" == M sledi relacija &=PR' koja upucuJe na zakljueak da se pri kretanju fluidnog delica po zakrivljenoj strujnici efekat sile inercije uravnotezava sa efektOln gradijertta pritiska u pravcu normale.2. Samim tim stvorice se dye zone.5. Na oVil zapreminu deluje inercijalna-centrifugalna sila ~" = tv P ~ dV. Nairne.

pa ee i vihorno stmjanje da se javi u paru. jer se u njima znaju koeficijenti neravnomernosti kineticke energije (CXJ::il za turbulentno i 0. Sve promene strujnog polja nastale izmedu razvijenih profila brzina 0-0. merenja se komplikuju jer treba odrediti koeficijente neravnonernosti. nairne.144 Teorijske osnove ID strujanja stmktum stmjanja jos vise uslozava prisustvo tzv. 1. Ove defcirmacije strujnog polja izraZene fiU kroz transformacije profila brzina svedo postizanja razvijeilih profila brzina u nizstrujnim presecima 1-1 i 2-2.1.2. vee i od geometrije cevovoda koji se nastavljaju na grane 1 i 2. Podela ulazne fluidne stmje na dva deia odvija se po razdelnoj povrsi A-B. Razdelna povrs se zavrsava zaustavnom tackom B.5. upueuje na izuzetno. Slaganjem uzdtiznog . cak. Sve ovo.1. kod jedne racve (s1. u kame se po novo formira polje sa razvijenirn profilom brzina. Kroz ovu povrs dolazi do razmene energije izmedu dela ±1uidne strujekoji nastavlja kretanje lea grani 1 i dela koji skreee lea grani 2. Pri tome treba imati u vidu da je sekundarno strujanje upareno.Va. 1-1 i 2-2 izazvane su geometrijom racve. popreeni presek 2-2) koja nastaju zbog dejstva centrifugalnih sila koje utieu na pokretljivost fluid nih deliea u popreenom pravcu.2) u koju. Tako na pr. sa protocima r~ i r72 . a to je jedino moguee na osnovu eksperimentalnih rezultata merenj 1 profila brzina u mernim presecima. Ako se zaustavna taclea nalazi u tacki B' iIi E" tada se U okolini taeke B formira jedan vrtlog. PoIozajzaustavne tacke B. Prema tome. svi poremecaji stmjllog pol/a izmedu ulaznog (presek 1-1) i izlaznog (preseka 5-5) razvijellog profi/a brzina pnpisl~jtt J-e pnsttstvtt lokalnog otpora. racvu vati jednaeina kontinuiteta Vo = Ii. radi se 0 izbom mernih preseka. i u jednostavnoj geometriji krivine. +V2 • Koji je medusohni odnos protolea Vj i V2 ne zavisi same od geometrUe racve. protokom Vo' u racvi se ona deli na dYe. Zavisno od intenziteta razmene energije ova povrs moze da ima veoma slozen nestacionarni learakter.5. Ova cinjenica ima veoma veliki prakticni znacaj pri eksperimentalnom odredivanju gubitka energije u lokalnorn otporu.glavnog i popreenog . i ri"2 i od geometrije racve.2. Za analizu struleture strujanja u racvi posmatraee se razvijeno ulazno strujanje u preseku 0-0 leoje se nailaskom na raevu deformise u pravcima 1 i2. Ti merni preseci moraju biti sa razvijenirn profilima brzina (kod krivine preseci 1-1 i 5-5). sekundal7llh stmjanja (v. slozenu stmktum stmjanja.sekundarnog strujanja dobija se rezultujuee vihorno strujanje. 1. Za ovako definisanu Stika 2. eirne se i ~ strujanje u racvi znatno usloV 2 z~l.2. B' iIi B'''zavisi ad odnosa protoka V. Stmktura stmjanja u racvi. Pri m .2. Ta slozena strukhlfa stmjanja odrZava se nizstmjno sve do preseka 5-5. ako je izbor mernih· preseka drugaciji. U protivnom. ulazi fluidna struja sa razvijenim profilom brzina. Sa uslozaval1jem geometrije lokall1og otpora uslozava se i struktura strujanja.==2 za larninarno strujanje).

1.1.2 koji se nalazi izmedu preseka II i 2-2 i kod koga je visinska razlika izmedju preseka mala tako da se potencijalna energija s~ru~e ll1~~e zanem~riti.1.86) se dobija izraz za pad pritiska na lokalnom otporu 2 (2. kod manjih vrednosti ovog odriosa doCi ce do stvaranja vrtlozne zone V1. Ova smanjenje brzine na ulasku u granu 1 maze dovesti do stvaranja jednog makrovrtloga (VI). moze cia iroa vise razliCitih tehnickih resenja./ . Od tih razliCitih mogucnosti treba izabrati ono tehnicko resenje koje daje manji gubitak strujne energije.23).2 zbira statickog (Pi) i dinamickog pritiska (pa j v j2 /2) POi = Pi + pa j vj /2 .i . sto dovodi do· toga da .Teorijske osnove ID strujmy'a 145 prolasku iz grane 0 u granu 1 stmjni presek (kroz koji protice f)-I) se povecava. Uvodenjem totalnih pritisaka strujnih preseka kao -(> f - '11. Izmedu ovih ---~F preseka vaze Jednacme BernuliJa ~ -' .86) . na pr. (i=:T. 1 u kojima su VI i 1'2 srednje brzine strujanja u _ ' I .---. a D.2. PoredeCi strukture strujanja u krivini i racvi zakljucuje se da je zbog slozenosti strujne geornetrije racve struktura strujanja u njoj slozenija. Odavde se. Kada je ree 0 geometriji lokalnog otpora treba napomenuti da jedan lokalni otpor. dalje.2. Medutim.1.1.VI I.1.2) iz Bernulijeve jednaCine (2.brzina strujanja opada a pritisak raste.2. dok kod veCih odnosa ptotoka ova vttlozna zona se ne fotmira.. Kada je god moguce ovaj zahtev treba realizovati. U presecirna (a-a i b-b) nizstmjno od raeve zbog zakrivljenosti strujnica javljaju se inercijske sile koje dovode do pojave sekundarnih strujanja. h{a _.. I presecima 1-1 i 2-2. cime se formira vrtlofna zona V2.:. a samirn tim i manji gubitak strujne energije. (2. zakljucuje cia geometrija lokalnog otpora ima presudnu ulogu na izgled strukture stmjanja.2.~P /2""'-7-. a sto zavisi od odnosa protoka VI IV2 • Nairne.1.5. VeliCina i intenzitet ove vrtlozne zone zavise od odnosa protoka r~ IV2 i od ugla ~. Fluidna sttuja koja skrece u granu 2 u tacki C se inercijski odvaja od zida.p. 11 mnogim slucajevima zbog raspolozivog strujnog prostora kroz koji treba provuCi cevovod nije mogtlce ostvariti povoljnu geometriju lokalnog otpora.5. GlIl!bitak elll!ergije na iollmJl1im otpol"imlll Za definisanjegubitka energije na lokalnom otporu posrnatracese jedan lokalni otpor promenljivog preseka sa sL2.lbitak (pad) pritiska I AI Sl'1 2 5 . d d' .. .2.. krivil1a. odnosno sto manju vrednost koeficijenta lokalnog otpora.87) .p je gl. Zato treba teziti aerodinamickirn oblicima povrSina lokalnog otpora koje daju rnanje deformacije strujnog polja.-=~ PI + pal vl 12 = 2 P2 i kontinuiteta + pa 2 v~ 12+ D. na 10k alnom otporu kO]1 se 0 re· uJe pnmenom formule Vajsbaha (2. a samim tim i na vrednost gubitka energije.' -I V =vIAr =v2 A2 .. 2.

5.2. Pod naglim . 2.I(T) -cx.1. pn"primen~ kod fokafmh otpora dejiizife J'e samo ko¢'ciient 1. gubitak energije na lokalnorn otporu s1.89) I Alco se poznaju: razlika statiekih pritisaka PI . Ako je geometrija lokalnog otpora sIo:. Tako na pr. dva koeficijenta lokalnog otpora S1 i S2 koji su sa merodavnirn brzinama vI i v2' Medutirn.2 .2. preseka. za jedan te isti lokalni otpor. Ponekad nije rnoguce pravilno odrediti rastojanje od lokalnog otpora do prvog nizstrujnog razvijenog profila brzina (presek 2-2).1. tada se liZ koriscenje uslova jednakosti gubitka energije na lokalnom otporu SIV~ 12 = (2 veza izrnedu razliCito definisanih koeficijenata lokalnih otpora S2 =1. ako· kod nekog lokalnog otpora postoji potreba za definisanjem koeficijenta S1' a sto posebno treba naglasiti.od razlike totalnih pritisaka oduzirna ueesce trenja koje se irna izmedu posmatranih strujnih preseka.1.5.88) A2 ·2 Koristeci izraz (2.5.2. dobija (2. PV2 (2.2. Iz ovog izraza sledi opsta relacija za odredjivanje koeficijenta lokalnog otpora 2 2A22 A22 S2=-2(POI-P02)=-p(PI-P2)(V) +cx.146 Teorijske osnove ID strujanja u korne je S2 koeficijent lokalnog otpora. respektivno.1.2.89) sledi i vrednost koeficijenta lO~. rnoze da se definise sa srednjorn brzinorn VI iii srednjorn izlaznom-nizstrujnom brzinorn v 2 • Samirn tim rndgu se definisati.1. Karla je ree 0 gubitlcu energije na lokalnorh otporu tada je veorna bitno znati koja je brzina rnerodavna za proracungubitka. 2 kod koga je merodavna nizstrUjiza brzina v 2 • Ali ipak.1.~ena i u njoj dolazi do mesanja iIi razdvajanja fluidne struje tada se za svaki moguCi strujni tok definise odgovarajuCi gubitak strujne energije.87) rnoze se definisati pad pritiska na lokalnorn otporu l e a o .2. da ne bi doNo do zabune.1 i 0. a v 2 srednja brzma prvog nizJ'trtqizog. Da bi se poznavali koeficijenti korekcije za merodavne strujne preseke II i 2-2 treba izabrati preseke u kojima se irnaju razvijeni profili brzina.3. pri cemu su SOl i S02 koeficijenti 10Icainih otpora pri prolaslcu i skretanju fluidne struje. sa 2. definisu se dva pada pritisica /:"POl=PSOlV(/2. /:"P02=PS02 V .alnog otpora.2.P2' protok V i koeficijent korekcije cx. Nairne. za raevu s1. tad a iz izraza (2. alise tada.1(~) =Sl(Y) 2 1 VI 2 vi 12.1. U tim slueajevima presek 2-2 se postavlja dovoljno daleko od lokalnog otpora. razlika totalnih pritisaka izrnedu dva strujna preseka.1. S obzirorn da je razliku statiekih pritisaka i protokrelativno jednostavno meriti to se koeficijent lokalnog otpora uglavnorn odreduje primenom eksperimentalnih metoda. UIIJlPStellllllll BOll"lIiillllllll fOll"IDlIdllll Jedan od lokalnih otpora kod kojeg se koeficijent lokalnog otpora moze odrediti teorijskom analizom jeste slueaj nagIog prosirenja./2.

Ova formula pokazuje da' koeficijent lokalnog otpora naglog prosirenja ne~avisi od ugla nagiba y pod kojim se nalazi naglo prosirenje.2.1. ==()(.93) koji predstavija opstu Bordinu formulu za odredivanje koeficijenta Iokalnog otpora naglog prosirenja.) V1 2 v2 -2B1-+2~2 -()(.P1 CA2 . zato je potrebno posebno razmatrati slucajeve laminamog 1 turbulentnog strujanja. U kontrolnoj zapremini izmedu preseka 1-1 i 2-2 nalazi se masa fluid a m == pV == pA 2 1. R == PIAl .2. gde je ii jedinicni vektor poduzne ose. a) Laminamo snujanje .1. (2.) Ii" == v1 A1 == v 2 A2 .Teorijske osnove ID strujanja 147 prosnenjem se podrazumeva cev kad koje se naglo sa povrsine Al pre1azi na vecu povrsinu poprecnog preseka A 2 . Posle izvesnog rastojanja l od u1aznog preseka 1-1 fluidna struja se stabilizuje (presek 2-2) i po novo ima Slika 2.1 (-A) -2B 1-A +2~2 -cx. kod kojih je stepen prosirenja preseka A2 ! A1 == (D 2 ! Dj)2.93) izabrace se kruzni poprecni preseci cevi precnika DI i D 2 .2 == cx. A2 v2 1 1 (2. U ovim presecima su razvijelli profili brzina u kojima su korekcioni koeficijenti cx.1.2.1. Pri ulasku fluidne struje u naglo prosirenje razvijeni profil brzina (presek 1-1) dolazi do inercijskog odvajanja i formiranja vrtlozne zone VZ.1.1. sledi da rezultujuca sila reakcije deluje na povrsinu naglog prosirenja u preseku 1'·1' i iznosi R== .5. Ve1icina vrtlozne zone zavisi od stepena sirenja poprecnog preseka A2! AI' kao i od reZima strujanja. v2 2 v2 2 (2.2) poznati. KoristeCi pretpostavku da se deo sile reakcije koji potice od trenja zbog malog rastojanja izmedju preseka II i 2-2 moze zanemariti.2 VI A2 2 .90) kontinuiteta (2. koefi~ijent lokalnog otpora (za referentnu brzinu v 2 ).91) i promene koliCine kretanja primenjene za pravac strujanja fluida (detaljl1ija analiza promene kolicine kretanja data je u Odeljku 3.5.92) pri cemu su ~j i ~2 korekcioni koeficijenti kolicine kretanja.3. Sada se 1Z sistema jednaCina (2. a C. a sto je prikazano na sl.i i ~i (i=1.1.1 ( .T' vj 2 .90-92) dobija izraz C. Izmedu strujnih preseka 1-1 i 2-2 vaie jednacine Bernulija PI+pa 1 T+pglsmY=P2+pa 2 T+pC.P2 A 2 + p~r(~1V1 - ~2 v 2 ) + mgsin y.A1) ii. Brojne vrednosti ovih koeficijenata zavise od rezima strujanja.1. Naglo prosirenje karakteristike razvijenog strujanja.3. i dmgo da formula vazi za proizvoljne oblike povrSinapoprecnih preseka A1 i A 2 • Za konkretnu primenu opste formule (2.

laminarnog strujanja u cevima kruznog poprecnog presekaodredeni su u Odeljku 2.1.4. vrednosti f3 i =4/3 i CJ.opsta zavisnost .96) pri cemu indeks i oZl1acava broj uticajnih geometrijskih veliCi11a.. Zata se u avom specijalnom slucaju.93).za laminarno strujanje sa malim Re brojem. .)2 =(1 _ _ 2)2./e Korekcioni koeficijenti razvijenog turbulentnog strujanja u cevima kruznog preseka imaju vrednosti P.1.l. U ovom slucaju.1.1.i =2 U""1. izuzetno. (2.2). B. sledi izraz za koeficijent lokalnog otpora naglog prosirenja pri laminarnom strujanju 2 VI vI 2 A2 A2 ~=-(3--1)(--1)=-3(3-4 -l)(-A -1).96) prikazao 11a sledeCi naCin A / Re \ \ \ .94) 3 v2 v2 -'·1 1 b) TurbuleTttllo strujtHl. vazi da je povrsina poprecnog preseka rezervoara mnogo veea od povrsine paprecnog preseka cevi (A2 > > A 1 ).058 (i=1.za laminarno strujanje.p == PSI V [ /2 ).a i ".88) i (2. (2.1.02 i a i =1.1. c) Nagloprofire7tJ'e pn' ulas/at cevi u rezervoar (2. tj. Ako se usvoje vrednosti ovih koeficijenata Pi ".1. koja iznasi . Y =S v 22 /2 ="2 (v) -v2)2.64»).1. ako se sa A] i A z oznace poprecru preseci cevi i rezervoara. - S= 1 B / Re n za Iaminarno stmjanje sa veCim Re brojem.2) (prema izrazu (2.95b) U praksi se veoma cesto l1ailazina specijalni slucaj naglog prosirenja kada cev ulazi u rezervoar. So + C / Re .5.1. (2. OdrlE«iiv3llllje befkijellllti::a loJkalnog @tPOIra U opstem slucaju kaeficijent lakalnog otpara zavisi ad geometrije i Rejnoldsovog broja.1. i imaju.1. 2. Cis 0 veliCine koje zavise ad geometrije lokalnog otpora.93) odreduje se vred110st ovog koeficijenta lokalnog atpora.1. Sa ovim vrednostima.5.2.148 Teorijske osnove 1D strujanja Korekcioni koeficijenti razvijenog .i. Ocigiedl1o je da kod laminarnog strujanja koeficijent lokalnog btpora zavisi i od geometrije i ..93) dobija koeficijent lokalnog otpora l1aglog prosirenja pri turbulentnom strujanju v A S=Cl-. gde su. Prime110m izraza (2. A..1.=1. tada se iz izraza (2. Altsul je funkcionalnu zavis110st (2. koeficijent lokalnog otpora defiruse sa prvom uzvod11om brzi110m (iJ. iz opste Bordine for-mule (2.95a) v2 A) U ovom slucaju gubitak strujne energije se svodi na 1 . AVO za pasledicu ima da je brzina u poprecnom preseku rezervaara nmogo manja ad brzine u preseku cevi (V2 «vI)' ili je pak v2 '" o.za turbulentno strujanje.3.

kod naglog prosirenja).-: -~ J .5 C.. r Spajanje pod uglom .~ . \ > I(~- ~~. = 0. ~ ! .. [46] arO] S=0.5.vrednost C.()08a O•75 c.61111) 1 2 uSlsnom olvoru Krivina u obIiku luka ". a do kojih se doslo primenom: teorijskih.-1)2 1 A Borda Teorijsko resenje .163(R)' ]90 ~ Ao d 2 C.Teorijske osi1ove ID strujanja 149 od Re-broja.)O.0 "'" const.505+ O. znaci poznavati vrednosti koeficijenta lokalnog otpora.:" +(1. n =(d / D)2 C. Krivina ttt.~-- R-radijus krivine d-precnik cevi a-ugao n=A=(15) .2. Ao -pOI'rSina olvora A-povrsina preseka USls sa ~. =0.6 5-6 segmenata I Vr ~ -'j='C> . do kojeg se dolazi primenom eksperimentalnih metoda. dok je kod turbulentnih strujanja uticaj Re broja zanemarljiv.. prakticno. tako dakoeficijent lokalnog otpora zavisi samo od geometrije.1.1. + coso:... za neke karakteristicne slucajeve geometrije lokalnog otpora koje su najcesce kod cevnih vodova. .0. -=r c..4. = (..87) zavisi samo od kvadrata brzine.=cj -. poluempirijskih iIi eksperimentalnih metoda. ~ V2.226sin' ct °0°0°0°0°0%° 000000 00000 000000 oooo~o~ 0 ooog..003360:. (Matthew) 24scgmcnta Krivina od cevnih segmenata Naglo prosirenje .. d 35 a s=[O.- ~A. tj.0: dl R= 1. to stmjni gubitak prema izrazu (2. Odrediti gubitak strujne energije na lokalnom otporu..131+0.96).a[O] i. vati puna zavisnost (2.08 Napomena Autor Usis sa ostrom ivicom Usis sa oblom ivicom Usis nagnut pod uglom a "3 (. a \ Usis ~1J7 \~ '-"i~' . -1 coso:.303sina+ O.707 _11)2 n" resetkorn " vaZi za male debljijne! Blenda na 1--- @jEj --~~-. Naziv Skica Karakteristiena velicina Izraz . . == 0. date su vrednosti koeficijenata lokalnih otpora.P" A. tj. =(.2.1 ~ "" ".~. U tabeli T. =0. zato se ovo podmcje naziva kvadra/na ob/as! zavis/1(wikoeji'cijetzta loka!nog otpora. == (1. 1.. iIi u redim slucajevima primenom teorijskih metoda (kao na pr.. (.- 13 ".(li)' Kako je kod razvijenog turbulentnog strujanja C.1... == (Sino:.

.=-'-a-'-2-+(--) sma 8sm"2 n n Napomena Autor Difuzor 1 EJ3J:~ -v n=Al A2 Al A21 <x.<x_ A2 Al n = A2 S- -Ssin(<x/2) S== (1-1 I n)2 sin <x Naglo suzenje <X < 30° -i---·_·_·¥ I .33 Zasun ~ .. C.2 c==-14.-11). : Al 1 .n)2 ~ otvoru .-~~L I : a S '" 0.150 Teorijske osnove ID strujanja Naziv Skica Karakteristiena velieina Izraz ...35.0368 b == 28.. ~ A.0323'0.povrsina preseka aooao 1 .---:> 1 I :S:>i I n = (D) d .. ~ S== 2'(1..=a+bHlnH+cln H+H 2 Re> 10 4 a == -103. D ::> D[mm] !J c . 1 (1_-) n2 20n°. d s==a+-+-+-D DJD D<400mm JD Venti! sa kosim sedistem & D [mm] D<400mm b .. ~!-- ~ 1.{ .7 a == 0..3 c == 813.56 2 2 +(1--) 2 Re (1.45 b == 106..Jl-n + ~~'b°o~o. 1 ~h--D7e 1 Ii ) H=hID d Re> 10 4 Venti! 6 .707.n sinal Re 1-11 sina I I ~d~Y~ f I I D 17=d 1:. : s==(l+ 0.LIdeJiCiI1 Konfuzor 1--.75 Re A. 1:I-n AltSul D2 > DI 12 Ideljeik uslov na Blenda I 1 D 1"1 1 -. 40° s= 1 (tg<x)0..1 d=-1l55. I: ~ C." n Re = vodo > 10' o v (n=AoIA) 120 1+I(1+sina) 50 ( 1.22 c == -133.707 )2(1_1)2 "h-17 n Resetka za umirenje struje Klapna I-~~ °ooooo~ooooo 0000 000000 Ao .i"j ..vrednost 'A 112 -1 11-1 2 ' t. == (O.= lJ Zatvarac ~-.28 d = 103.::.57+ ° 043 -1) .10°.45 a = 10... c S=a+-+-lnD D JD .. A2 n=T I 1 Ideljeik D2 < DI 12 2 S== ( 2 1 0.72 b==-136... ···t..33 Laminarno strujanje -.ukupna povrsina otvora A.

.10 0..Teorijske Qsnove lD strujanja 151 Naziv Skica Karakteristiena velieina Izraz .. Az I I Tallcv 0..." .94 1...14 0. t.6+0. VO~ ...~~}" .8!. = a+ba+ca 2 +da 3 + +ea 4 + laS +ga 6 e" 1. .i-2T(I-q)-+C..10-6 g = 5..64 90 1.14 0. A .z.25 60 90 0 0..1<d<0. 7q 2_ 0.812 + 0.6 Kuglasta slavina e ! .05 0 0 0 0 0 0 ° 0 0 0.33 C2 0 C1 0 0 0. 0995.:..~.17 0.135) (I-q) = AI = A2 .~.~ -J < 0.Pi = PC:.1. .0.-'~. A.10-8 Ventil r . 0.7 -0. = PC:..' a.20. =1+A.-.1 < ? .35 0.25 h ~ = 0.3::J(Aol_q -1) vI Levin I':.047.p. Racve (sabirne) A2/ A3 a[O] 15 30 45 B C] 1.2 . 1 A] + Levin = A3 q=V2 1V3 r A.10.An AI ?L~_I:! -'I -J = 0.~\~~ . 0.~. ~~~~~. . f. 2 I A2 =(7) 2.11 A.55+4(%..04 I 0.00 A2 -~" A.10 0. I..Il.25 0.10-7 d=6..'(A.40 0. 7.14 0 C2 0 0 0 0 C] 0.30 0.452q+O.'..iT (i=1.. ~r1L-liIh Ii! '--t--/ 8'1 d.14 (71) . .1 <d<0.~_ V.:. a[O} a < 65 0 I..-+0...2) 1. 0. = 0.r/o C.49·10../.79.20 ° 0 0. "1.1 2 q-- d d 2 s= 2. A.16 I 0. a 1.0.74 1.25 0 C2 0 0 0 0.dJ 60 0.958 2' q q2 = (Crnojevic) -" "10 AI _ A] 1 2 1.)z-B.46.~~ .02. Vl~ V Sl =_1-2 (O.vrednost Napomena Autor a" 3..iT (/=1./.155(*)2 peeurka i sediste ventila ravni (Bach) pecurka i sediste ventila konusni (Bach) pecurka i sediste ventila konusni (Bach) Ao ~''l:/r~ d. . V3'~> I':. h 0.4 I. m..10 .10 0 C2 0 C] 0.36 It. Al A .~.'::~ I 0..045.125 < d < 0.1)+0.00 0 .:'-..I AI " '\ <.50 .2TqcoS<x+I-C o q 0 a[C] C v' VJr-%~~ a.~:t ~ di '~p .10-8 c = 2.2) S. q +C.. ~z=l+l(. . F /'". 'ft.78..10-4 f = -4. -if.-~~~:.. Racve (razdelne) Ao VO~~ "'1" v'l'\j A2 r \ ..'-2)(1-q) -B A.25 h .41 1.10 b" 1.15 (IY d ~ %.- I '15 I 30 I 45 I 0.] RiO.

: izmedu lokalnih otpora.:LS. Za to je potre1'ino da minimalno rastojanje izmedu lokalnih Raspored Ugao otporo. a to su ani lokalni otpori kod kojih je ulazna fluidna struja sa razvijenirn profilom brzina i kod kojih se izlazna fluidna struja stabilizuje do razvijenog profila brzina. To su oni otpori kad kojih je ulazno i izlazno strujanje razvijeno.d ~500 d[mml Tabela 2.4. 0. vaie samo za ltJ'am(/ene lokalne otpore.]=6 R "-~'>- r -='i d - S= 1.S. Mledusobruli utic:mj !okaRnih ot~fi)ra Koeficijenti lokalnih otpora odreduju se. posmatraju dva lokalna otpora sa medusobllim uticajem. Ovakvo jednostavno sabiranje lokalnih otpora dopusteno je sarno onda kada predhodni lokalni otpor nema uticaja no. 2. dnog lokalnog otpora ne razvijena I brzinsko palje nal1azi na sledeCi otpor.1.2. Vrednosti koeficijenata lokalnih otpora za neke karakteristicne geometije lokalnih otpora.25).1. ~ 45~ \ I .' I~~ -. d / Ie. a to ce biti kado.82 ex.00 do.5. t.4. prostim sabiranjem otpora. Ako su u cevovodu prisutne pravolinijske deomce i usamljeni lokalni otpod tada se do ukupnog otpora dolazi primenom izraza (2.52. a sto zavisi 3.6+ 500 d 50::.1. /-. Cime se struktura strujanja u njemu zllatno menja u odnosu na slucaj potpUDO usamijenoglakaillog otpora. -. 2.. . Na kraju treba napomenuti da vrednosti iii izrazi za koeficijente lokalnih otpora u tabeli 2. uglavnom. se porerneceno strujanje izazvano prisustvom prvog lokalnog otpora stabilizuje pre !lego fluidna struja naide na sledeCi lokalni otpor. pri veCirn Rejnoldsovim brojevima. 90° .152 Teorijske oSl1ove ID strujanja Naziv Skica Karakteristicna velicina Izraz .1. -:-::. Ova pojava I meousobni uticaj lokalnih otpora naziva se lilteljerenc!/a lokalnihotpora.koji imaju koeficijente lokalnih otpora ~l i S2' tada Tabela 2.}. bude Lu = ~.56 Ako se.5..2. sledeCi lokalni otpor. \ .vrednost Napomena Autor Kompenzator 1-- jfl )! ' . za slucajeve usamljenog otpora. medusobniuticaj lokalnih otpora maze se zanemariti aka je Lu =(20-50)d. pri cemu je S krivina koeficijent posmatranog loko. odnosno metodom superpozicije.5.2.30 od kombinacije posmatranih lokalnih otpora. U tabeli sa Aje oznacen koeficijent trenja. Aka postaji medusobni uticaj .lnog otpora.'. dakIe. Eksperimentalna istrazivanja Sil pokazala 1.h iz pretho.

koji mogu biti sa razliCitom: geometrijom..6. Ova zavisnost je u punom obliku prisutna kod strujanja sa velikim Re brojem.7.5..6.1.7.L25). cevol'odom (sI. razgranati (s1. mogu da se podele na proste i slozene.1) podrazumeva se onaj cevovod koji ima jednu strujnu cev konstantnog (s1. Prema tome. odnosno glavnih pravaca strujanja.1b) poprecnogpreseka.3).)2 ·.6. odnosno izlozenog u Odeljleu 2.6. I.1.2) podrazumevaju se oni cevovodi kod kojih postoji vise strujnih cevi. +(~k2 +Sv2 +A.1.2.2.5.6. toplovodi.2.2.vivalentni llmefkijenti OtP0ll"3 cevne de@uice Posmatrace se jedna prosta deonica slozenog cevnog sistema s1.1.. 2. ==i> . 13 vi gde je Vi srednja brzina strujanja deonice i=1. oj _ _ _ _"'-==1>-""- bJ r:==r-=.2d. vazduhovodi itd. kao sto su: vodovodi.3.2.1.6. Jl. U bilo· kojoj prostoj deonici moze postojati veci broj cevi tazlicitih precnika.2. bez obzira na namenu. slozeni cevovod je sastavljen od zbira prostih deonica iIi prostih cevovoda. 2.1.izrazloga jednostavnijeg zapisa llvodi ekvivalentni koeftcfient otpora cevne deonice. Slika 2.1. dobija se gubitak strujne energije izrhedu presekaA-A i B-B YgA-B = (~VI +~kl +A. Svi ovi cevni sistemi prema geometriji. 6. koja se nalazi izmedu preselea A-A i B-B.2. medllsobne udaljenosti otpora i precnika cevi. ugradenom armaturom i s1. 1(.2b ) i prstenasti (s1.1.1.2a).2c). Ako u slozenom cevnom sistemu postoji rnnogo prostih deonica.1. V3 -v2 .. Siozeni cevovodi mogu biti sa: hidraulicki paraleinim granama (s1. Dakle. FodeRa cev@voda U savremenoj strujnoj tehnici susrece se veoma veHki broj cevnih sistema razliCite namene.1. to gil oni cevovodi kod leojih postoji jedno iii vise mesta gde se cevovod grana.2.2. duzinom. u kojoj su lokalni otpori: lcrivina. dva ventila.1. jasno je da zapis postaje duzi. U tabeIi 2. a samim tim i toliko . postepeno suzenja inaglog prosirenja.6. i aleo se pri pisanju energijske jednaCine prolazi sa glavnim pravcem strujanja. Zato se.5. Treba napomenuti da se u svakom slozenom cevovodu mogu uociti deonice koje su sastavljene od jedne strujne cevi. Pod slozemin.6. odnosno ~1+2 = S]+2 (Re.3 d )T ' 3 . Ek. naftovodi.a) iii promenljivog (sI. konstrukcijom.I ~)T+(~+A.Teorijske osnove ID strujanja 153 zavisno od uslova strujanja u njima i medusobnog rasporeda llkllpni lokalni otpor ~ 1+2 moze biti manji iIi veti ad aritmetickog zbira ~I +~ 2' RezuItujuCi koeficijent Iokalnog otpora zavisi od: uslova strujanja (Re broja). leao i pravolinijslce deonice cevovoda precnika d i i duzina Ii (i=1. dok je kod strujanja sa malim Re brojem znatno slabija. Prime nom izraza(2./' c) SHb 2. date su vrednosti rezuItujuCih koeficijenata lokalnih otpora za neke karakteristicne slucajeve povezivanja krivina.2.2.2. d).1. hoz veCi broj prostih deonica. Pod pros'ftin cevovodom (s1.)T+2 II vt 12 v.1.1. gasovodi.6.

1. tada Bernulijeva jednaCina postavljena za preseke 1-1 i 2-2 glasi .99) Odredivanjem ekvivalentnog koeficijenta deonice Cr . Tada se uvodi koeficijettt htdraulicke karaktens'Iilce cevne deoJZice Kr == Cr / 2A.3). In . koji u sebi obuhvata i strujne otpore i geometriju ceVl1e deonice. u obliku n Ar m I Ar (2. U takvim slucajevilna neka od tih srednjih brzina bira· se za meroa) davnu. nazivaju se hidraliliCke Karakteri. sredivanjem izraza za gubitak Yg A-B . tecnosti pumpe.broj lokalnih otpora. ~ + I~i . gubitak u deonici iznosi Yg. iIi = Jeri') ..broj pravolinijskih deoruca razliCitog precnika i Ar je povrsina poprecnog preseka u kome je referentna brzina vr' Za slucaj proste deomce cevovoda duzine ! i precnika d. Za cevovod L~_-:B--<o L::. (2.1. brzil1a vI za cevovod sa s1.1.1.7a. i za nju se definise ekvivalentni koeficijel1t otpora proste cevne deonice.1. sa kojim se strujni gubitakdeonice predstavlja leao li: == Kr V 2 !.2.r = Cr 2" ' 2 Vr (2.98) Cr =Ls'(A )2+L:)} C )2..=1 .100) i (2. a za gasove vel1tilatori iIi kompresori sto zavisi od nivoa pritiska koji. koja tecnost obogaeuje energijom.J . (i=1.2. I -d +(S +A 2 -d )(-A) +(-A --A) +(~k.1.7a uvodeCi povrsine VI poprecnih preseka cevi Ai ::: d? 1t / 4 Stika 2.98) se svodi na obUk Cr ::: A.1.3 -d )(-A ) 111 22 32 233 1z dobijenog izraza za ekvivalentl1i koeficijent otpora proste deonice cevovoda sledi da ovaj koeficijel1t ne predstavlja nista sustinski novo. )=1 f A ] ] gde su: n .2.1. dobija se ekvivalel1tni koeficijent otporil __ . 1~1 . II 12 AI 2 AI.. (2.154 Teorijske osnove ID strujanja razliCitih srednjih brzina strujanja. Ponekadje gubitakenergije bolje predstaviti kao funkciju protoka a ne brzine. Strujna masina cevovodll. l1a pI.101) bilo da su izraZene u obliku Yg I1p g = Jel).1.8.1.2. izraz (2. II.2. Al 2 13 Al 2 C=<-:'v +Sk +A.1. se zeli postiei.ll Za stvaranje strujne energije koriste se strujne masine: za.7. +~v +A. u opstem slucaju.101) Zavisnosti (2.1. Izraz za ekvivalentni koeficijent otpora moze da se napise.Il 2..~ . Ako se u cevovodu nalaz'i pumpa (s1.100) cime se zapis gubitaka znatno pojednostavio. ==[> b) sa s1.7 indeks je r=l). vee da predstavlja zbir lokalnih i usputnih otpora u posmatranoj deonici.1.8a).rtilce cevo/loda. za brzinu v r (za primer sa s1.

2.1.korisna J'naga pumpe PH:::: pY/' = /:"pV. Ova veliCina nastala u turbini generatorom se pretvara u elektrienu energiju.Teorijskeosnove ID strujanja PI p P2 p a) 155 Yp+-=-+gH+Y.step en korisnosti strujne masine. ako se na osnovu raspolozive strujne energije fluida u strujnoj masini energija pretvara u koristan mehanicki rad. +Y r PI p Pz p g pri eemu je Yr jedinicni napor turbine iIi hidrornotora. Kaliaktel'"istike pllllmpe ii cevlllvoda. Za primenu pumpi posebno VaZllU ulogu ima hidraulicka karakteristika napor .9a. i protoka ~/. i kod pumpi i kod ventilatora.8.I-'-'­ pumpe.'9. dok.1. VeliCina Yr sa aspekta strujanja predstavlja strujni gubitak.s1. moze biti izrazena i porastom pritiska fluida pri prolasku kroz strujnu masinu /:"P = pYp' Ovaj drugi nacin predstavljanja uCinka strujne masine koristi se.104) . Graficka interpretacija hidraulickih karakteristika pumpe prikazana je na s1.1.). Ove funkcidnalne zavisnosti glase: Yp:=: f (V). Yp = f (V). kao na pro kod turbina iIi hidromotora (v.'ka . tj. snage iIi stepena korisnosti od protoka.2.103) p:::: pYr T/11t :=: /:"P Vl1t I I pri cemu je 11t .1. ali sa aspekta preostalog dela sistema to je Cisti dobitak energije. a dobivajuse na osnovu ekspetimentalnih ispitivanja pumpi. odreduje se hidrau!ic. hidrauIiekim testerama i 81. Bernulijeva jednaCina za nivoe 1-1 i 2-2 glasi -+gH=-+Y. Na osnovu napora pumpe Yp ' iIi porasta pritiska /:"p. Na osnovu velicine Yr .1. g b) pri cemu je Yp [J I kg] - H H jedinicni rad pumpe . 2. aka je nastala u hidromotoru ona sluzi za savladavanje obrtnih momenata (na pro na valjcima. Energija koju fluid "primi" od strujne masine Slika 2. i protoka kroz ovu vrstu strujnih masina dobija se snaga (2. i spregapumpa . iIi pada pritiska /:"p:=: pYr .cew-ovod Pod karakteristikom pumpe podrazumeva se funkcionalna zavisnost izmedu: napora.protok. P = f (V) i '1 :=: 11(V) .102) koja je potrebna za pogon strujne masine. S druge strane. koja se obieno predstavlja u obliku (2. ne retko. Ako se u obzir uzmu svi gubici energije van strujne masine i definise se ukupni stepen korisnosti l1 p' tada se dobija snaga pY/ /:"pV P=--=:-l1p l1p (2.rad po jedinici mase iIi napor I ~~.1.8b).1.

SplI. karakteristiku cevovoda: Z.1O.156 Teorijske osnove ID strujanja y a) b) oj '0 Slika 2.).1. Nairne.l ventila. Ako su redno spregnute dye purnpe koje irnaju karakteristike napora YpI i Yp2 ' tada ce rezultujuCinapor redno spregnutih pumpi biti ~+2 == YpI +Yp2 ' ili izrazeno preko pritisakaAp1+2 = t3p p l +!J. time se dobija rezultujuCi napor . Prema tome. a njihove vrednosti odreduju se eksperimentalnim putem.1.s1. to je u svakom trenutku.A ::: (pz .tacka C.1.Ova promena otpora u cevovodu veoma lako maze da se ostvari na pr.1.s1. a) Redl10 povezi.105) predstavlja.9.1.1.2. b i c zavisni od geometrijskih i kinematskih parametara pumpe.10. prakticno. Graficka interpretacija hidraulicke karakteristike cevovoda prikazana je na s1. pomoc1. KoristeCi jednoznacnu hidrauiicku vezu izmedu pumpe i cevovoda dolazi se do zakljucka da jedan ad naCina regulisanja protoka pumpe moie biti i promena hidraulicke karakteristike cevovoda.10. kod redne prege pUl7'P!pr%k ostaje kOllstantan (1/ == canst. dok se ukupni napor povecavasto predstavlja osnovnu svrhu redne sprege.1."t'!z3nje p1lllmpi. 2. Tacka na dijagramu sL2. = (pz . i kao sto 1Z jednacine sledi to je kvadratna zavisnost od protoka Yp::: A + Kr/2.2.101).105) Desna strana jednacine (2. pri cemu je veliCina .1. pri cemu su koeficijenti: a.2. poveCavanjem otpora u cevovodu (v. ispunjen uslov Yp = Ye .PI) / p+ gH +KV2.1.1b) napori u tackama A i B se sabiraju.2. S druge strane purnpa se spreze sa cevovodorn pa ce napor purnpe prerna trasi cevovoda.P p2 ' Pri redno spregnutim pumpama za jednu vrednost protoka (v.1. pri radu pumpe. biti Y P 0:: P2 .9b. primenom Bernulijeve jednacine za nivoe 1-1 i 2-2 uz koriscenje izraza (2.9c gde se seku"krive hidraulickih karakteristika pumpe i cevovoda naziva se radna taCka (tacka RI).'(mje pump! Kod redne sprege pumpi s1. Pri radu purnpe treba voditi racuna da radna tacka RT lezi u okolini maksimalnog stepena korisnosti pumpe. I Pumpe mogu da se sprefu redno i paralelno.PI) / p+ gH zavisna od pritisaka na referentnirn nivoima i od geodezijske visine izmedu nivoa.1a kolicinatecnosti koja pro de kroz jednu pumpu proci ce i kroz drugu pumpu. Ponavljanjem ovog \ \ .PI + gH + KV2 P (2. Kako postoji sprega izmedu pumpe i cevovoda.9d) smanjuje se protok pumpe i obnmto.

2. Ponavljanjem ovog postuplca za celo podrucje cada pumpi dobija se rezultujuca karakteristika paralalno spregnutih pumpi Yp1 +2 ' .2.1.2 b) PaTalellta sprega pumpi Kod paralelne sprege dye pumpe s1.10.10. koje rade sa naporima Yp1 i Yp2 ' zato sto su u tackarna A i B isti pritisci vazi jednakost Ypl =Yp2 • S drugestrane ukupan protok paralelno spregnutih pumpi je V =V1 + T/2 • Ovo prakticno znaGi cia se paralelna sprega pumpi koristi za poveca:nje protoka. za celo podrucje rada purnpi.2b dobija se ako se pri is/om rtaporu (Yp == canst.1 b) b) Stika 2.1.) protoci iz tacaka C i D saberu (V = V +V2 ) pri cemu se dobija l tacka E hidraulicke karakteristike paralelno spregllutih pumpi.Teorijske osnove ID strujanja 157 postupka. Slika 2. dobija se rezultujuca karakteristika spregnutih purnpi Ypi + 2 • v ~--~------+--~ V=const. RezultU:juca karakteristika paralelno spregnutih pumpi s1.10.1.2a.1.10.

U i-toj deonici.2..i~i)P p d i=1 Z iz koje se adredjuje brzina strujanja .2.a U Odeljku 2.pravac a-a (oznacen L~~12!@2iBl8 2 strelicama). PROlFJIU BRZINA 2.P2 )/('A.2. Koji od ovih zadataka treba reSavati zavisi od projektnih zahteva.1. 2 gde je m broj nizstrujnih promena preseka.l+. Kod prostih cevovoda mogu se reSavati tri grupe problema.uoCi sarno jed an glavni pravac strujanja . za koji se postavlja. a suma lokalnih otpora i . Hi«li. pilt'ost@g cevovo«li.1 koji spaja rezervoare A i B u kojima iznad nivoa tecnosti vladaju pritisci PI i Pz. ito: odredivanje protoka kroz zadatu geometriju cevovoda. iZg(H + PI . koeficijent trenja ce biti 'A.) U cilju odredivanja hidraulicke karakteristike prostog cevovoda Sa n redno povezanih grana.158 2. ove dve jed'tacine sluze za hldrm£iich'proraCi. vaZi i jednacina kontinuiteta V == Ii.2.2.2. Posmatra se prosti cevovad sa s1. Prema tome. Posle uspostavljanja stacionarnog strujanja sa srednjom brzinom v. posmatrace se prosti cevovod prikazan na 81. Za strujanje u redno povezanim granama vazi zbir padova pritisaka ."~ r.1 . odredivanje precnika cevovoda !coji omogucava projeletovani protok i odredivanje katakteristika strujne masine za zadati protok i geometriju cevovoda.n). 2.odnosno protok tecnosti I:7=I S 4 4 V pg d £"'.Vm = const. osim Bernulijeve jednacine. Bernulijeva jednaCina PI P2 I ~ v2 Slika 2. V == d 1f.2.5 receno je da se pod prostim cevovodima podrazumevaju oni cevovodi kad kojih postoji.cllm. Kod prostih cevovoda sa promenljivim povrsinama poprecnih preseka. Izmedu nivoa tecnosti H 1-1 i 2-2 u rezervoarima A i B moze da se . Hiidr31l1lickli prorra.2. = V =". . .2.2.m prostlit cevovoda. odnosno to su oni cevovodi kod kojih postoji sarno jed an glavni pravac strujanja.+ gH == -+('A. u prostom cevovodu duzine I i precnika d.-+ L.2. PRORACUN PROSTIH CEVOVODA.. povrsine poprecnog preseka Ai' srednja brzina strujanja Vi daje protok Vi' dole ce koeficijent hidraulicke karakteristike biti Ki == pCi I (2Ai2).IDIim JPlovezivaIDIjem grama V == 2 2 d 1f.1 i1 kojem su otpori dati sa ekvivalentnim koeficijentima otpora deonica Cj (i=1.edna slTU/na cev /constallinog ilipromen(jivogpopreCitog prese/ca.ll"sadicka karakteristiika JPlll"ostog cevovilllda sa It'e<<li.1.=1"'.

=10°.) 2 (2.2. za jedan protok (V = canst. Pm=9810Pa.2. (:4.1) (2. zasun otvoren na hi d 3 = 0. KoristeCi tabelu T.1m prOJ'llh cevovoda. krivina sa odnosom R = 4d J . '2=20m. Do ekvivalentne hidraulieke karakteristike dolazi se na sledeCi naCin: prvo se u i1p . kuglasta sIavina postavljenapoduglom cx. d 2 =60mm.1) i (2.1.=30°. 13=30m.02. s tim sto se tom prilikom graficki obim posla znatno povecava. Zato ce se.2 n v2 i - n i1p= Li1Pi i=I = LPCj . Profili b..2.2).. RESENJE.2.25).V . Slilca 2.=1 ' (2.1) i (2.V dijagramu ucrtaju pojedinacne hive K. suZenje pod uglom cx.H=2m. Medutim.zliza 6p 159 V=const.2) i jednaeina kontinuiteta v= VI = V =. a u njoj su nepoznatevrednosti lokalnih otpora. 2 2 .2.2-1.20). te koriscenjem jednaCina (2. Voda struji od rezervoara A ka rezervoaru B kroz prosti cevovod promenljivog poprecnog preseka.) sabiraju se padovi pritisaka u tackama a. = V.S.4 za usamljene Iokalne .2.2) dobivaju se ekvivalentne karakteristike prostog cevovoda sa rednim povezivanjem _ Ke = i=I Ki ~ Cej ~ Aj = . =const.2. 1)=lOm. Ponavljanjem ovog postupka za celokupno podrueje protoka dobija se ekvivalentna kriva cevovoda (kriva K e) sa rednim povezivanjem deonica.2.' u kojima su Ke -ekvivalentni koeficijellt hidraulieke karakteristike i Cel -ekvivalentni koeficijent otpora cevnog sistema odreden za j-tu deonicu.2..2.2. a zatim se koriste zavisnosti(2. b i c.2 Predstavljanjem ukupnog pada pritiska u jednom od oblika: i1p = pCejV j 12 = K.5 Krivine Kl i K2 nalaze se na rastcijanju 9 /8· d 3' Dati podaci su: d 1=40mm. pa se zato koristi jednaCina (2. odrediti koeficijenti lokalnih otpora prema karakteristicnim podacima iz teksta zadatka.3) Grafieka interpretacija hidraulicke karakteristike prostog cevovoda sa tri redno povezane deonice prikazana je na sI.PrO/'Clc.2. d 3 =50mm.Da bi se odredio protok vode potrebno je koristiti Bernulijevll jednacinu (2.1.1 n Slika 2.2. Odrediti protok vode ako su ugradeni lokalni otpori: usis sa ostrom ivicom..7c=0.2.=1 C. Opisani postupak u potpunosti vazi i za prosti cevovod sa n redno povezanihdeonica. prvo.2.2.1. Problem 2.=1 2 = LK// . tj. U ovoj jednacini nisu poznati strujni gubici. eime se dobija pad pritiska i1pd = i1p a + i1Pb + i1p c u taeki d koja lezi na ekvivalentnoj krivoj cevovoda.2.

l. \ '-'''. kao i C. .zasun ventila. +(. '.2. Slika P. Koliki tada treba da budu koeficijenti otpora ventila va da bi nivoi tecnosti u rezervoarima bili konstantni? e) Aka se u sistemu nalazi tecnost kinematicke vislcoznosti v == 5. --_. I 2 I '<2-· >·. dobija se brzina strujanja . ~ 1/~iV3 P +gH (~lt+Ss+lcd/ 2 + 2 ~(Sk+~d222. d )(d ) +«(.I\:A::::::. . . .su +(. Vj V. Problem 2.za krivine Kl i K2 koje 1+2 SU u interferenci (tabela 2. a drugi put na C." =0. Projilibrzina H otpore dobivaju se vrednosti: C. Pumpa transportuje vodu od rezervoaraA ka rezervoaru B.za usis.s=0.975-.. nacrtati hidraulicku karakteristiku cevovoda (bez povratnog cevovoda) i naCi radnu tacku.-L .+(SS/l+Sk'+2 +Sv+lc d3 +'~~"2 koristeCi uspostavljene veze izmedu brzina i Bernulijevu jednaCinu." '" " Kako su u Bernulijevoj jednacininepoznate tri brzine to dye od njih treba eliminisati.160 ProraCtlit pro.. C.bV2. mere se pritisci pomocu instrumenata VI i MI koji se nalaze na visinamahc ==0. a) Odrediti snagu pumpe.rV3:'= "\J.2. koja glasi ( ..l =10.132 krivinu. . .P m c.. Sada.k +A.005 . promeni jedanput na C.e (d] 1d 3 ) • Konacno. Nivoi tecnosti u rezervoarima su konstantni... +(" +A. . C.k =3._·J\··f~·:'" _~. \ I .y +A d +1)(d ) " z z 2 3 3 sa kojom protok vode iznosi V=2.• 'yg.. c) U tackama C i D.5). Yi-Vj! .7m od zida cevi. odrediti kolika je tada potrebna snaga pumpe? f) Nacrtati dijagramhidrostatickih pritisaka za prosti cevovod izmedu rezervoara A i B...\Su = 2g(H + Pm / pg) . Yp=a .2-1 za nivoe 1-1 i 2-2.k =0. .4 •.35 . m I] d] z z 'z d] 4 13 d 1 4 =~.suzenje i C. )2 '-...rtih cellolloda. neposredno ispred i iza pumpe.2.~.5. koja struji larninarno.29 kuglastu slavinu.. d] +[(d ) -1] +«(. b) Ako ugradena pumpa ima karakteristiku.. redosledno.' -L ~L Ii. I 2: ( . Odrediti pritiske koje pokazuju vakumetar VI i manometar ML d) Ako se otpor (.= V 2 --==V 3 -3...:::. I . Kod prostih cevovoda to je lako moguce jer vazi jednacina kontinuiteta d2 . Voda se istovremeno vraca iz rezervoara B u rezervoar A kroz povratni vod duzine l. 2 lZ kOJe sledl veza lzmedu brzma: IVZi= XI-(d j I d 2 ) 1 '. __d 2 7C 27C d 2 7C j ~'. " . .5 . .2-2.k". Duzina usisne cevi je Le =4m. C. kada su poznate vrednosti strujnih otpora pristupa se postavljanju Bernulijeve jednaCine.30 .=V j .10-4 m2 Is...2 =20 odrediti protok tecnosti i nacrtati nove hidraulicke kanikteristike cevovoda.O'II =0.4831/s.5m i hD=0.v =2.

vo +A.k +S . shodno izrazu (2. RESEN. Profili brzina 161 k ::0.405 lis. b=698308. H=lm. Konacno. b) 1z Bernulijeve jednacine (2) sledi hidraulicka karakteristika cevovoda Yc == A +BV2 u kojaj su kanstante Pm+Pv h A= +g. odrediti patok i napor pumpe. Pv =lKPa.1.02.2. 1-1 i 2-2.ProraCttl2 pros/fit ceJlOvoda. d=50mm. II p =80%.Y =2.Ic =0.+A D +1)2 2 (2) dobija se napor pumpe Yp =86.fE a) Za odredivanje snage pumpe korist se izraz (2. D=60mm.. (.558ml s. treba paznavati brzinu stnijal1ja.+(S 11 +(. koja vazi i za rezervoar A i za rezervoar B.45Jlkg. Ako se uoce nivoi tecnosti u reze010arima 11 iE. p (3) (4) .102) odreduje se snaga pumpe p == pYj. dobija se brzina st~ujanja u potisnom vodu: V == va Cd I D)2 == 1. (. Da hi se odredio protok. prethodna.1. Ali. (1) 2g(h+ Pmp~PY )/(. (. S druge strane. a=lOO. h=5m. iz Bernulijeve jednaCine postavljene za nivoe 1-1 i 2-2 P" Pm -p-+Yp == L v p+ gh+(Su +2(. Na osnovu ove brzine i jednaCine kontinuiteta vad 2 n I 4 == VD2yC 14.5.243 ~ . A=0. ~ fI ~v '" v a a) 2 3 4 5 6 V[Vs] b) Slika P. L=20m.V 11l p == 476 W. SYO =17.102). da bi se on uspesno primel1io treba.2. zato ce se prvo adrediti brzil1a strujanja. Sli =0.=15. i izmedu njih .za povratl1u cev postavi Bernulijeva jednaCina 1--211 Pm +gh==-£L.2-2 Dati podaci su: P m=lKPa. +21.~+l) == 2.5.. YO +Al+l)::~.u +I. p p d 2 tada se dobija brzina strujanja u povratnom vodu Va == .5. shodno kojoj je protak V=4. 1=4m.

4b.2. takode.2.2-2h. i kada se umesto S uvrsti novi otpor ~i (B]=1511478.Pvl + pghc' dobija pokazivanje vakummetra p Ie 2 Pvl = Pv +pg(he -H)+2:(S" +~v +1. B 2 =2136918). D +1)v ::: 9511Pa.Sa dijagrama je oCigledno: da manjim otporima u cevovodu odgovaraju veci protoci i manji naporl. Profili b/zina Graficld prikaz zavisnosti (3) dat je na dijagramu sa 81. Da bi se nivoi tecnosti u rezervoarima odrzavali konstantnil1l treba da je zadovoljen uslov r~ ::: ~rOi' pa prema tome izmedju brzina trebada postoji veza voi ::: Vi (D / d)2 . d) Kada se otpor u cevovodu ~ promeni na Si (i=1.470 ~ ~ +H~u +2~v +2Sk +Si +J\. P.vo mora da ima novu vrednost C. a koje su vee odredene u zadatku pod a). +l)v p p '-:lu '-:lv D 2' i jednacine hidrostaticke ravnoteZe Pc:. Kako su precnici usisnog i potisnog cevovoda isti (Dc'" DD = D).v+ 2'-:lk +'-:li +1. kojoj odgovaraju vrednosti: V=4.2) brzina strujanja ce biti Vi' Ova brzina se odreduje iz Bernulijeve jednaCine postav1jene za nivoe 1-1 i 2-2 -p+~~i =-p+g + '-:lu +2c. ucrtana karakteristika pumpe 1'1" U preseku krive karakteristike pumpe 1'p i karakteristike cevovoda Yc dobija se radna tacka RT.:: Pa . D +1 i 2 PI' Pm h (r r r r :. to ce porast totalnog pritiska u pumpi biti jednak porastu statickog pritiska.665 ll.405 lIs i Yp = 86. u kame je koeficijent Bi odreden izrazom. Ap = pYp =:: PD . 2' ' (i:. a _hri.:: 1) koja nakon uvrstavanja napora pumpe Yp.2. c) Primenom Bernulijeve jednaCine za preseke 1-1 i C Pa-Pv +gH= Pc +V +1" +A. S druge strane da bi se ostvarile ove brzine strujanja u povratnoj deonici otpor ventila t.i+l) (i:. iznosi v ::: 1 b( D:7t) 2 a-(gh+~) ::: {1.pc' Koristeci dalje jednaCinu hidrostaticke ravnoteZe PD::: Pa + PMI + pghD' dobija se pokazivanje manometra PM1 :::Ap-PV1 +pg(hc -hD )=74977Pa.7081/5 i 1 T)-2 =4.155 lIs. i obrnuto.162 Proraam prostlh (x/JO/loda.:: 2) Sa ovim brzinama strujanja dobivaju se novi protocivode koji imose V =4. tad a graficki prikaz ove zavisnosti izgleda kao na dijagramu sa sl. prema jednacini (3) predstavi u obliku 1".Yo' Za odredjivanje ovog J otpora ventila koristi se Bernulijeva jednaCina za preseke 2-2 i 1-1 . Ako se nova karakteristika cevavada.2.45J/kg.:: L ) V. Na istom dijagramu je. sto se maze iskoristiti za regulisanje protoka iii napora u instalacijama." = A + BJ/2. (4).

2-2c uvode se oznake za padove pritisaka /':.P.2-2c .P3 Slika P..7). +C.29).s.. Sa ovom brzinom dobija se brzina strujanja i koeficijent trenja u cevi precnika D: v=0. u iz koje se posredstvom jednaCine (1) dobija -+gI7=--+(C. va.Proracun prostih cevovoda.2. Zamenom veliCina v i A u jednacinu (1) dobija se napor pmnpe Yp =143.68 (i = 1) C.2.k.Pi (Su+Svo+1)vo +64. f) Radi kraceg zapisa pojedinacnih lokalnih otponi sa sl. 2 b.Pj == PAX j / D ·v /2.-) -(C.52 J/kg sa kojom snaga pumpe iznosi P=472 W.+C. .930mls i A=64IRe=0.voi =(C..u++ Ad+ 1)= 1970 (i = 2) I .339m1s.. zamenom kojeg se iz jednaCine (1) dobija kvadratna jednaCina za brzinu d P cije je pozitivno reSenje vo=1. ')=0 = PSi V2 /2. (i == u. .. (j=1. e) U slucaju da je strujanje u cevima laminarno koeficijent trenja se odreduje primenom izraza (2.. Profili brztila 163 Pm i Pv p p .1. v.-+1)d' 2 2 1 V 2 I {14.vo-2(gH+ m 2 2 vI P + p.vo+Ad+ 1)(.573.B) /':. ~ I Voi +".

164 Prorar:. LahIne otpore racunati kao 10% od gubitaka usled trenja. j=3.2.J i ventila (l1pJ i otpora trenja (!:ip] + !:iP2)' pritisak opada na vrednost pc.. Snaga turbine. ventila.Ol09. .5. Na nivou tecnosti u rezervoaru A vlada apsolutni pritisak Pa .1.528m/ s. pri tome pretvarajuCi strujnu energiju u koristan mehanicki rad. a) Za betonske cevi iz tabele 2. Od ove vrednosti na dalje potisnim cevovodom pritisak opada zbog lokalnih (2!:ih. da bi na nivou tecnosti u rezervoaru B imao relativnu vrednost Pm' ProDlem 2. Raspored pritiska po duzini bilo kog lokaInog otpora zavisi od geometrije lokalnog otpora i odreduje se eksperimentalno. .106 • Iz Bernulijeve jednaCine postavljene za nivoe tecnosti u akumulacijama dobija seizraz za napor turbine H Slilca P..55). Za ave cevi snaga turbine iznosi P=7S3. prema izrazu (2. Do nivoa visine usisnog otvora cevi hidrostaticki pritisak se povecava na vrednost . H=lOOm. . P.n D 2" u kome se koeficijent trenja odreduje primenom izraza (2. Dakle.5mm. Od ove vrednosti na ulazu u uSlSni cevovod pa do tacke C.06.4 kW. Na samom izlazu iz pumpe vlada pritisak PD koji predstavlja maksimalnu vrednost hidrostatickog pritiska u hidraulickoj instalaciji.=0. je :P~ pMTr 11r. 11r = 70%.1.Xj.5 se dobija srednjavisina neravnina 6=1. i naglog prosirenja.5. Za razliku od lokalnih otpora raspored pritiska kod pravolinijskih deonica je veoma jednostavno nacrtati.5 sledi visina neravnina 6=O.1.2-3. zbog lokalnih otpora usisa (l1p.=O.flpy.1.1m prostlh cevovoda. koja je na ulazu u pumpu. dok su I1p j gubici usled trenja na pravolinijskim deonicama izmedu lokalnih otpora.81).441.2-3 Yr ::: gH -l. L=3km. Dati podaci su: D=lm.!:ipc. sa kojom jekoeficijent trenja A. Zbir duzina ovih deonica daje ukupnu duzinu cevovoda L::: ~~:. v= 1.2-2c nacrtan je raspored relativnih (u odnosu na stanje atmosfere) hidrostatickih pritisaka po duzini cevovoda.1. Profili brzilta pri cemu su !:iPi gubici pritiska na lokaInim otporima: usisa.7 kW. Iz akumulacionog jezera 1200 I/s vode protice kroz turbinu. oCigledno je da se smanjivanjem visine neravnina smanjuje koeficijent trenja Cime se korisna snaga turbine povecava. otpora i.2. . L v2 I \ I b) Za nove celicne cevi iz T. krivine. Odrediti snagu 1:'urbine akc je ugradeni cevovod: a) betonski neobraden i b) od novih celicnih varenih cevi. i !:iPB) i usputnih (!:iPj. redosledno.10-6 m 2 Is. sa kojom je Rejnoldsov broj Re =vD / v::: 1.Pv ' odnosno relativni pritisak .Pv .Py + pgH. Zbog dovodenja energije pumpi pritisak u njoj raste za !:ip.1.0218. pa ce snaga turbine biti P=788. jer je promena pritiska linearna funkcija od duzine cevne deonice. Koristeci napred vee receno na s1. RESENJR Na osnovu protoka dobija se brzina strujanja v = 4]/ / D 2 n::: 1.7) otpora.2.05mm sa kojomje A..

H=lOOm .2.zi za Re<2·10 6 • Dati podaci su: 1=6km.81/ s.:: a -b V2 .2-4..396/Reo.396/(v]d /v)O.:: 2.koeficijent trenja odreden datim izrazom. U istom dijagramu ucrtati i radne tacke pod b) i c).1. dobija se napor pumpe yp =552. b) protok kroz cevovod u slueaju llestanka elektrielle ellergije..5. dati novi koeficijent· trenja AI' Ako se ove veliCine uvrste u jednaclllU (1).visinska razlika izmedu nivoa tecnosti u akumulacijama. c) preenik cevovoda da bi se projektovalli protok ostvario bez pumpe. Ako je . Grad B na nadmorskoj visini od 50m snabdeva se vodom za pice iz akumulacionog jezera A koje se nalazi na nadmorskoj visini od 150m. I v b) Slika P.brzina strujanja koja odgovara projektovanom protoku i 11.:: 1997m/s 1.Fromcun prost!!1 eel/ol/oda. pa ce tada voda strujati sa novom .TT ' (1) pri cemu su. = v j d 2 n I 4 =62. Potrebe grada su V =80 lis vode. koji va. au njemu se nalazi pumpa karakteristika datih u zadatlru pod d) odrediti koliki ce tada biti protok vode kroz cevovod i u dijagramti f-V ucrtati novu radnu tackn.-.2-4 RESENJE: a) Iz Bernulijeve jednaCine postavljene za mvoe teenosti u akumulacijskim jezerima.H .3 J/kg. v = 10-6 m2 Is. . e) Ako cevovod ima preenik cevi iz zadatka pod c). Sa ovim naporom snaga pumpe iznosi P=63. (a=800Jlkg.0131 .0054+0.0054+0. b=38703.manjom brzinom vI koja ce. V[m3 lsD. d) ako je pumpa koja se llalazi u cevovodu (u zadatku pod a» sa karakteristikom Yp ::..55ml s .. l·fl. koja glasi I v2 fp =-gH + 1. Sa ovom brzinom novi protok iznosi V. Koeficijent trenja odredivati primenom obrasca A=0. v = 4V I d 2 n ::.21 O. u dijagramu f_rr ucrtati radnu taeku pumpe. Pro}ili brzina 165 Problem 2. .3 ' koje je nadeno numeriekom metodom proste iteracije opisanom u Odeljlm 2.3.1.4.2A. 12 kW. Odrediti: a) snagu pumpe koju je potrebno ugraditi u cevovod precnika d=200mm. 1 2gHd 1 ::. Lokalni otpori iznose 20% od gubitaka na trenje. dobija se resenje za brzinu strujanja v == . Y~ Iy =552 J/kg. b) Kada nestane elektricne energije napor pumpe je l~ =0.=0. 1'lp'=70%.

=5kPa.02.0054+0.5.471/s.=0.22-5 nivoi vode u rezervaarima su konstantni. := a . dobija se preenik cevovoda D = 5~~: (4. 'I '2 RESENIE. karakteristilm pumpe YP.3 ·[1 D. Dati su podaci: d 1=150mm. pa se karakteristika Na mestu preseka ove hive sa V. =30m.t.)2. .3 JJkg. Grafickiprikaz ove zavisnosti dat je na dijagramu sa sLP. d 3=125mm. h=2m.. aka je ugradeni cevovod veceg precnika.CTi").asom dobija se cevovoda opisuje krivom radna tacka kojoj odgovara projektaval1i protok od V =80 lJs. Tl p =80%. u slucaju nestanka elektricne energije.61/ d . tada treba pristupiti restrikciji potrosnje vode. c) Ako ugradeni cevovod ima precnik D tada ce brzin.vi 12 i izraz za Y. Na kraju.(V3)JV3 rr.3 JJkg i trosice sl1agu := a+ gH I 9. Ekonomskom analizom treba utvrditi koja je varijanta. i 11. sa iIi bez pumpe. 11. Sv3=3.2~5.2A. 14 =20m.6 I . d 4 =100mm. 1'2 -Lb +'2"-5 A. napor pumpe Yp =61. niti ima eksploatacijskih troskova kroz utrosak elektricne energije.166 Proraam prostliz cevOIJoda. D P3 =60. strujanjakroz cevovod i koeflcijent trenja biti v2 == 4liT / D 2 rr. 1.45 J/kg i snaga pumpe P=2997 W. U svakom slucaju pozeljnije je resel1je bez pumpe. 13=5m.197 kW.=0.Postavljanjem cetiri Bernulijeve jednaCine i dye jednaCine kontinuiteta.. jer tada nema mogucnosti kvarova pokretnih delova. koja ima rdel1je V3 =97.3] == 219mm. == -gH +1. U hidraulickoj instalaciji prikazanoj na sl.396 (:~ Y'3 . to sledi da se radna tacka nalazi na i/' . a njegova brojna vrednost odredjena je primenorn metode proste iteracije. P v =2kPa. bez obzira da Ii Se radi 0 nestanku elektricne energije iIi 0 kvaru. u kojoj je Yp =0 jer nema pumpe u cevovodu. d 2 =lOOmm. Odrediti snagu ugradene pumpe. Prublem 2.k =0. nadeno metodom iteracije. koristi se kriva Ye • S obzirom da je y" = Yp == 0.. Svl =2.. 1.5. 2 ' U ovom slueaju iz Bernulijeve jednaCine (1).8 1/s. e) KoristeCi Bernulijevu jedl1aCinu Yp . pogodnija.P.2-4b. SV2 =5. Profili baina pump a dugotrajno van pogona.2.osi na lllestu preseka sa krivOlll YO" i l1joj adgovara pratok VI =62. Za odredivanje radne tacke. = 10m. Kao resenje za precnik D treba usvojiti prvi veCi standardni preenik cevi.DO. r/2. y[ 0.5. d) 1z jednaCine (1) sledi da je karakteristika cevo~oda Yo == -gH + K A. Pri ovom protoku vode pumpa ce raditi u radl10j tacki RT3 sa l1aparom YPj ==432. (4/ d 2rr. tada ce gubici biti manji. tada se u preseku krivih Yo i Yp dobija radna tacka RT kojoj odgovaraju parametri V =80 1/s i Yp =552. SV4=4.b r732 dobija se jednaCina za protok 0. pri cemu je konstanta K = 0. dobivaju se: protok V =39 1/s. Kada se u isti dijagram ucrta kriva karakteristike pumpe. .

Cirne se potvrduje da je primena izraza (2. to se uvrstavanjem istog u razliku f':.2-6 RESEN/E.O 188. Pro/iii blZino 167 Slika P.=O.. Dati podaci su: /=3m.607g-' .p)gh + pgl.. lo=5m.5.2-6. h=1l.63) za odredivanje koeficijenta trenja. i to koristeCi uslov jednakosti razlike pritisaka dobijene iz Bernulijeve jednaCine postavljene za preseke 1-1 i 2-2 i pokazivanja diferencijalnog manarnetra. i pokazivanja drugog diferencijalnog manornetra . Na asnovu pokazivanja manometara odrediti koeficijent lokalnog otpora ventila va i snagu ugradene pumpe.--------------------~~------------~------~ 2 2 k k 11 k V u p. ~u=Sk=0. Na osnovu jednakosti pada pritisaka izmedu preseka 3-3 i 4~4. L=25m.Prvo ce se odrediti brzina strujanja.v k 4 4 VO 10 3 3 k Slika P. Sv=2.1. pa ce koeficijent trenja irnati vrednosti A.2.l1 p =80%.Pl_2 dobija brzina strujanja v= [ Q. H=2m.p J417 m =1.m /S.3164TC--)gh p 2 D Pm . L.8rnm. i koji glasi f':.D k 3 3 6 2 k. D = (Pm .63) opravdana jer je Re < 10 5 .1. p=lOOOkg/rn . v= 1. Na instalaciji napunjenoj vodom izvrsen je eksperiment u kome se pomocu diferencijalnih manometara sa zivom mere padovi pritisaka. Strujanje je turbulentno u hidraulicld glatkirn cevima. "2 2 Kako za hidraulicki glatke cevi vaii Blazijusov izraz (2.2.ProraCltll prostlh cevO. Pm = 13600kg/m . ho=lOOrnm.vodo. Sa ovom vrednoscu brzine Rejnoldsov broj iznosi Re=79884.Pl_2 = I v pgJ + pA.2-5 Problem 2. D=50mrn.006·10.

24m i hrapavosti zidova 8 =5mm (podaci vaze za Patchway tunel u Engleskoj). Voz duzine 1=100m. koji shodno izrazu (2.2. sto s~arastrujanje vazduha kroz tunel. AtuOtuL.2-7.2.2-7.u == 0.o /'.2m2 i obima Oy =9. povrsine poprecnog preseka A tu = 23. D + 1)2= 53. povrSine poprecnog preseka Ay = 8.1.2.P..?romclIn prostih cevovoda.13m.7 J Ikg. a istovremeno trenjem povlaciu prostoru izmedju sebe i Slika P.. Koeficijent trenja u prostoru izmedju voza i tunela je 11.075m . Koeficijenti lokalnih otpora su: na lokomotivi SI == 0.25 = 0. Profili brzina . Za turbulentno strujanjeu tunelu.0195.P _ A~ = 7 69 v2 P D" Konacno.2-7 RESENJE: Ulaskom voza u tunel stvara se poremecaj pritiska Cija je propagacija tipicno nestacionarni proces.78) koji daje koeficijent trenja Atu == 0. vaZi izraz (2.0 = 0. primenom BernulijevGl jednaCine za preseke 0-0 i 5-5.1 Av .15 ina ulazu vazduha u tunel C. SmatrajuCi da kretanje voza kroz tunel izaziva stacionarno nestisljivo strujanje odrediti srednje brzine strujanja vazduha u prostoru izmedju voza i tunela i u tunelu. /::"P3-4 =p(Svo+A'D)2=(Pm~p)gho' dobija se.1). dobija se napor pumpe 2 L v Yp = gH +(Su +2sv +8i. iza voza SI == 0. 10 v 2 .k +Svo +11.14m2 .145.1 . veoma dobru.102) daje snagu pumpe P=212 W. I pored efekata nestacionarnosti model stacionarnog I-D strujanja daje prvu.11(8/ D )O.0 Slika P. kroz tunel duzine L=1l40m. eksperimentalnim putem odredena. obinla 0tu =18. Daljim kretanjem voza kroz tunel potiskuje se vazduh ispred i usisava vazduh iza voza.5.Ov.4 1. tu 4A tu Do == 0 +0 tu 4(Atu -Ay) y ==2.168 . vrednost koeficljenta lokalnog otpora ventila r '-ovo = 2gho Pm . Za zadate geometrije tunela i voza definisu se hidraulicki precnici tunela i prostora izmedju voza i tunela Dtu ==O=5. .06.1. tu Kretanjem ispred sebe voz potiskuje vazduh protokom vv~ (sl. dok se tunel sa strujnog aspekta tretira kao hidraulicki potpuno hrapava cev. koji se smatra hidraulicki potpuno hrapavom cevi.82m krece sebrzinom Vv =34.ProDlem 2. aproksimaciju za brzinu strujanja.2-7..7m/s.

12 trosi na savladavanje strujnih gubitaka u tunelu. .t +S1 +lc o v tu 1Z I L. Cijimse numerickim resavanjem dobija brzina Vo = 1.A)vo3 + (C. 7J.3. rupiea koja se nalazi njenom vrhu meri zaustavni (totalni) pritisak PI' dok rupice koje se nalaze na zidusonde.Prorac7lm p!Vstlh cevovocia. Ovu razliku pritisaka je veOUla jednostavno meriti. i= 1 Slika 2.3.498ml s.1 +lc o 7J)2 mo ' (b) . redosledno.v.p)ghs' pri cemu su P!li i p gustine manometarske tecnosti i radnog fiuida. Zato se koristi jednaCina energetskog bilansa. posredstvom koje iz relaeije (a) sledi srednja brzina strujanja u tunelu vtu = 13. voza i prostora izmedju voza i tunela ne pro laze iste kolicine vazduha.1)(l. Profili blzina 169 tunela kolicinu vazduha v0tako da J'ednaCina kontinuiteta gIasi: A.91m/ s. Merenje brzine Prandtlovom sondom .tu.4) V ~> koji ustvari predstavlja kineticku energiju struje koja se u zaustavnoj tacki sonde (v=O) transforrnisala u pritisnu energiju.A)vol 3 1) o ill Avy 3 =0 . Ova sonda se sastoji od dye koneentricne eevi na kojima postoje dye grupe rupiea. dole je fts pokazivanje manometra.2. odnosno v~ L -/ v~. Elirninisanjem brzine jednacina (a) i (b) dobija se kubna jednacina (C.2. tu 0 pri cemu su maseni protoCi !hj = pAivi (i=o. na pro primenoll1 diferencijahlog manometra kao I1p == (Pm .2. Kada se ova sonda postavi u praveu strujanja. daleko od vrha. Jedna od metoda koja se u tu svrhu maze koristiti jeste primena Prandtlove sonde (s1. odnosno protoka fluida. to direktna primena Bernulijeve jednacine nije moguca.3). ! my 2+mo 2= (Sll +lc tu D+1)Tmtu +(S/ +C. mere staticki pritisak P s ' Razlika totalnog i statickog pritiska naziva se dinamicki pritisak na I1p == Pt - Ps == v PT' 2 (2. UzimajuCi u obzir da je A tu = Ay + A o ' i uvodeCi karakteristicni geometrijski odnos A =Ay / A tu ' jednacina kontinuiteta se svodi na oblik v tu =Avy+(l-A)vo' (a) S obzirom da kroz karakteristicne preseke tune la. Merenje brzine pll"imenom PrandUove sonde Veoma cesto u inzenjerskoj i istrazivackoj praksi javlja se potreba za merenjem brzine.2.2. dovoljno. 0 · vtuA tu ='i}v~ +voAo . 2. v..v). po kojoj se raspoloziva (kineticka) energija stvorena kretanjem voza lizyv~ 12+li1ov. .u +lc tu D +/ '[A Vy + (1.

zina IzjednaeavajuCi izmerenu razliku pritisaka sa dinamickim pritiskom (2.. ipak. kao I1P Pm v= . P . sto znatno uslozava proceduru odredivanja protoka. najcesce se bira n=5 cime se ukupno ima 10 mernih tacaka u strujnom preseku. U svakoj od memih tacaka brzina strujanja se odreduje izrazom (2.. Za utvrdivanje karakteristike ventilatora.. tako da je srednju brzinu moguce odrediti kao srednju aritmeticku vrednost izmerenih vrednosti brzina. Kako na svakom krugu ima po dye meme tacke. pak.. (2. srednje brzine strujanja v s ' u opstem slucaju. iii.. vee vise vrednosti brzina izmerenih u razlicitim tackama memog preseka. a druga simetricno od ose cevi na rastojanju I-a.170 Proraam prosllh cevovocla..= ~ 2g(--1)h P . Tako na pr. d~ A 0 s (2. / d. U suprotnom potrebno je meriti u dva ortogonaln..cl)L.5) m . izvrsene su dye serije eksperimenata: a) U prvoj seriji eksperimenata izvrseno je bazdarenje ulazne mlaznice. konstantne protocne karakteristilce.2. (2./h. Broj memih krugova moze biti proizvoljno izabran. KoristeCi tako definisani profil brzina odreduje se protok fluid a kroz krliZni poprecni presek cevi kao V == P¥ (2. a i=l.5) v} == ~2g(Pm / p-l) ~hs.6) treba resiti numericki. za kruzne poprecne preseke cevi propis VDI 2044 precizira polozaje rnernih tacaka na koncentricnim krugovima (s1. integral u izrazu (2.2g(-1!!.2..2-8... kruZnog ulaznog ONora precnika d=200nun i kvadratnog izlaznog otvora stranice a=170mm.2.2. . Profili b.. time se odreduje profil brzina u preseku.8) dok se srednja brzina strujanja odreduje kao srednja aritmeticka vrednost Vs 1 ==-Lv 2n j=1 2n } = . f vdA ==2n1 vrdr = v -4.3).n memi krug na kome je postavljena sonda. (f=1. ali.a pravca koji prolaze kroz poprecni presek.2...2. Za odredivanje protoka fluida potrebno je poznavati ne sarno jednu brzinu.4) odreduje se brzina strujanjau tacki u kojoj je sonda postavljena. Za izbegavanje ovih poteskoca mnogi propisi za merenje protoka fluida definisu polozaj postavljanja sonde. Polozaj mernih tacaka odreden je normom . merenjem brZine u deset tacaka kruznog preseka primenom Pral1dtlove sonde.2. Problem 2.2.9) a protok fluid a iznosi V == v sd 2 n ! 4. .2. . Ako je merni presek dovoljno daleko od lokalnih otpora i u njemu se ima razvijeni profil brzina tada je dovoljno izvrsiti merenja sarno 11 jednom pravcu provlacenjem sonde kroz poprecni presek (kao na s1...2n) .2. }=1 .3) na rastojanjima merenim od zida cevi (2. .7) pri cemu je n ukupan broj mernih krugova. jedna 11a rastojanju a i ! d.6) Za odredivanje protoka. 'to je ukupan broj mernih tacaka 2n. 2n p .j .2.J l~2n .2.

i - '1 44. Profili b. U datam primeru etalon instrument je Prandtlova sonda a bazdareni instrument je mlaznica. = 1.. (---71--l \'A. zato stase vazduh pri datim uslovima strujanja panas a kaa nestisljiv fluid. d Slika P.8 9 2.. Pod etalon instrumentorn podrazumeva se instrument vece klase od bazdarenog instrumenta.1) odreduje se gustina vazduha p:= Pa I RT.FromClIl't prostilt celJolloda.3 74 6 11.idarenje mlaznice Baidariti neki uredaj za merenje znaci vIsitiporedenje pokazivanja etalon instrument a i instrurnenta Cija se karakteristika odreduje.3). Pri navedenim strujnim uslovima vazduh se ponasa kao nestisljiv fluid.4 97.Ba. Za merenje pritisaka korisceni su Betz-ovi mikromanometri napunjeni vodom (Pm :=: 1000kg/ m3 ). Protok vazduha moze da se odredi primenom mlaznice pod uslovam .2.1 2 34 40 3 26.2 81. a) . Stanje atmosfere odredeno je izmerenim velicinama P a =998 mbar ita = 20°e. hm Na osnovu datih rezultata merenja nacrtati karakteristiku ventilatora (dijagram r/ -l:1p). b) U drugoj seriji merenja izvrsena su istovremena merenja padova pritisaka na (izbazdarenoj) rnlaznici i na ventilatoru (pri konstantnom broju obrtaja) koji su dati u tabeli 2.8 10 0.2-8 RESEN.6 88.2.4 53. Ova: gustina je ujedno i gustina vazduha u bila kom strujnam preseku.2. Na osnovu ovih merenja odrediti bazdareni koeficijent mlaznice.9 4 19.zln(l 171 VDI2044 (Odeljak 2.1 8 4.Pri tezimu strujanja u kome je izmereni pad pritiska na mlaznici hm =1l.7 66 5 15.5- 7 7.4 21.2027kg/ rn3 .5 93.7 100 mm mm I:1h Tabela 2.2mm izmereila su i pokazivanja manometra spojenog sa Prandtlovom sondom koja su data u tabeli 1.7E KoristeCi izmerena stanje atmosfere i jednaCinu stanja (1.

2. Prandtlovom sondom.1.9.15 m/ s. odredenog izrazom Vajsbaha (2. Da bi se na osnovu eksperimenata odredio porast pritiska u ventilatoru treba meriti staticku razlilcu pritisaka i protok. Do protoka kroz mlaznicu dolazi se izjednacavanjem pada pritiska na njoj. Profi!i blz/na da se poznajenjena protocna karakteristika..1t == v. gde su povrsine AI =d n/4 i A2 =a dobija se izraz za porast pritisne energije u ventilatoru t'lp== P02 . sto je neuporedivo bde od merenja protoka Prandtlovom sondom. dalje izraz (2. == 19.172 PromCi!?l prostih cevovoda. Protok vazduha se odreduje etalon IDetodom. Da bi se odredio bazdarni koeficijent mlaznice iz izraza (2.2. kao lokalnog otpora. tj. Na kraju treba naglasiti da kada je neki od ovih meraca izbaidaren tada se protok £Iuida odreduje samo na osnovu jednog ocitavanja (veliCina h m ).10) U OVOID izrazu S je koeficijent lokalnog otpora mlaznice a K je protQcna karakteristika (iIi bazdarni koeficijent) mlaznice. S obzirom da se ptf merenju sonda postavlja po propisima utvrdenim mernim tackama to se srednja brzina strujanja odreduje izrflzom (2. p. Kako je staticki porast pritiska .POI 2 2 . KoristeCi. A2 ·:i V. podrazumeva se funkcionalna zavisnost t'lp = t'lp(V).81) sa izmerenim padom pritiska na mlaznici APm = PST=2"S(-d ) = (Pm-p)gh m .1. ili da je jednak zbiru staticke i dinamicke razlike pritisaka. dalde i ventilatora.10) sledi da treba meriti protok kroz mlaznicu i pad pritiska na njoj (veliCina h m ). ? • P 4V 2 pri cemu radna formula za odredivanje protoka glasi: IV KK I.Jh. Upravo zato mlaznica mora da se bazdari. 2 2 i jednacine kontinuiteta v l A 1 =v 2 A 2 . Sa OVOID brzinom protok vazduha ee biti V = vsd 2 n / 4 == 0. pod karakteristikom strujne masine.684 m 3 /smll2 Ako karakteristika mernog instrumenta zavisi od protoka tad a je potrebno izvrsiti odgovarajuea bazdarenja u celokupnom predvidenom mernom opsegu. Primenom Bernulijeve jednacine za razvijene strujne pres eke ispred (1-1) i iza (2-2) ventilatora np+P1+pv1 /2==P2+Pv 2 /2. K= d:n ~r-~-(-Pp-m --1-) . Izlozeni princip bazdarenja mlaznice vazi i za bazdarenje blende i Venturijeve cevi..6016 m3 / s.2 PI+2'[l-(T) ](T) 1 2 Iz ovog izraza sledi da je porast pritiska u ventilatoru jednak razlici totalnih pritisaka iza i ispred ventilatora.2.2. =P2 - PI +2'(v 2 -VI) p 22 =P2 - . b) Hidl'tlu/icka karakteristika venti/atom Kako je vee receno u Odeljku 2.9) i iznosi Vs = 10 2g(--1) P l~m i=IO 1=1 1. 2 .10) dobija se koeficijent bazdarenja mlaznice K =V / K =5. (2.

.4 935. a h = R .6 3 622.2-9.6 890. (Pm .1E: Uvodenjem koordinate y koja se meri od ose cevi i koordinate Yj = Y .6 4 717. srednju brzinu i korekcione koeficijente koliCine kretanja i kineticke energije . (Pm .0482 09236 0. zadati linearni profil brzina opislfje se funkcijom v = Vo (1. Av: r Y Y ]0 (1+2a)3 Pmll/em 2.a)R Vo 2 11: . koja se meri od zida klipa. Odrediti protok.8 ° 6 7 8 9 10 6(J16 0.2.2 m3 Is /j. pri cemu je Yl.9 982.6 0. Yj I h bezdimenzijska koordinata.6 2 513.2785 0.::.2-Ut Kroz kanal sirine I i visine h struji veda pri cemu je profil brzilla u poprecnom preseku opisan funkcijom v = Vo (y I hY. r ~ J r v2rcydy =-3 (1 + 2a)(1.r je visina procepa.4) i iznosi ~. Av.2-S.4 V [m 3/s] Slika P.PI. Profi!t' blzina 173 odreden izrazom P2 .4 0. V 1.0 0.::.2 966.)71 ).::. adreduju se parast pritiska u ventilatoru i pratok.p)g6h +-2 a d 1C Na asnovu izmerenih veliCina 6h i 11m datih u tabeli T.1.7032 779.RESEN.-.P.2 1. IzrazavajuCi protok kao proizvod srednje brzine v s i povrsine poprecnog preseka procepa A = (R 2 .3813 0. 5 i - 1 1.Froracun proJ'tlh cevovoda.1 Karakteristika ventilatora..(-2-) 1m ' 6p. a njihave brojne vrednasti nalaze se u tabeli 1'.::.2-9 3 l+a' Koeficijent korekcije koliCine kretanja odreduje se primenom izraza (3. a +nrrrl-rrr$rr 0.3.2. r YY 2 (1+a)2 Koeficijent korekcije kineticke energije odreduje.10).3 Prolliem 2. gde su Vo brzina strujanja .1.p Pa Tabela 3.1978 365. KoristeCi parove podataka /1p V nacrtana je karakteristika ventilatora prikazana na sl. to ce porasf pritiska u ventilatoru biti adreden izrazom P K2 40 2 2 l 1.2.-1-fRv2211: d =1(1+a)(1+3a). 800 ~ <l r -4l 1 "" 600 .2 0.4956 0. a protok izrazom (2.2.2-8.Y. dobija se srednja brzina strujanja Va 1+2a v ---s - SlUm P.-1---1----1 0. Ovaj prom brzina daje protok V = J A velA = .0 1.2.se'lzrazom (2.p)g6h.8 1. Kroz kruznu cev poluprecnika j~ krece se klip poluprecnika r brzinom vo' Kretanje klipa stvara linearni profil btzina u procepu izmedu klipa i zida cevi.7979 0. pri cemu je a=rlR odnos poluprecnika.17) i iznosi a= -1-fR v 3 27t d = 27 (1+a)2(l+4a).1546 838.y2)rc.

174

Proracall pTOJtth ceJloJloda. Profili brzliza
na slobodnoj povrsini i n odgovarajuci eksponent. Odrediti pl'otok, srednju brzinu i korekcioni koeficijent kinetieke energije za opisano strujanje. NaCi brojne vrednosti trazenih velicina za podatke 1=3111, h=3m, 11=112. Vo = 2m! s.

RES.l;J\(/E
Slika P.2.2-10 Brojne velieine su: v~ = 16m 3 1S,

v=-11+1
Vm

.

va I h

v =~ m 11 + 1

(n

a. = 371 + 1

+ 1)3

= 1,33m! s

i CI. = 1,35.

Problem 2.2-11. U kruznoj cevi poluprecnika R fluid struji turbulentno sa potpuno razvijenim profilom brzina opisanim stepenim zakonom (2.1.59).

Odrediti srednju brzinu i koeficijente korekcije.

RESENJE Ovaj problem je vee tretiran u Odeljku 2.1.S. 1.4. la, te je zato srednja brzina odredena izrazom (2.1.60) a koeficijenti korekcije izrazima (2.1.61).
Pro/JIem 2.2-12. Odrediti hidraulieki preenik strujnog preseka oblika: a) kruzne cevi, b) cevi oblika elipse, c) kruznog prstena, d) razmenjivaea toplote sa n cevi, e) pravougaonog kanala, f) trouglastog kanala, g) pravougaonog otvorenog kanala i
h) trouglastog otvorenog kanala.

@
:
a)

0;0' a my:.~.. t=r:~J: -- ~~ "R - ·g(~O- dl--i-o-I b/:\~lh _--+--)
:
b)

a a@dDI
~ :O~Q
<I) c)

;

llil
a
Il)

!:)~~Ji
g) h)

e)

Slika P.2.2-12 RESENJE KoristeCi definiciju hidraulickog preemka datu u Odeljlru 2.1.5.1.1
d h =4AIO,

za zadate geometrije poprecnog preseka cevi i kanala sledi:
2

a)
b)

d =4 D n/4 =D h Dn '
d :4~: 4ab, h n(a+b) a+b

c) f)

d "

=4--..EL:
2(a+b)
ail

2ab , a+b

C) d)

(D -d d h =' 4 (D+d)n
2 2

2

2

H
:=

D-d,
}1(

g)

2 = 2ah a+2b a+2b' ab d h = 4 a+2b'

d =4
Ii

d
h

1Dl 712...1!. D2 = 4---L.::'__ = _4_

/2
h)

(D+nd)n

D+nd'

.~ d h =4 2b

=-;;"

ah

Prolllem

2.2~13. U zatvorenom rezervoaru nalazi se teenost viskoznosti Tj=5.1O-3 Pas. U njemu se okreee tanki klip preenika D=lOOmm, ugaonom
0):=

brzinom

Is'), preko osovine precnika d=20mm. Procepi ispod i iznad klipa,

ProraCti!1 prostllt eevoj/oda. Frofili b,zina

175

debljine 15 = 5mm, su takvi da se pri rotaciji formira linearni profil brzina. Odrediti obrtni moment kojim tecnCist II tokll rotacije deluje na klip.
RESEN.lE:

III

11111
D

corpt 4 4 iv! = 328 (2D -d )

= 1,962·10-

5

Nm.

Prikazani uredjaj je ustvari obrtni viskozimetar Slika P.2.2.l3 koji na osnovu merenja obrtnog momenta i ugaone brzine daje dinamicku viskoznost ispitivanog fluida.

176

2.3. PRORACUN SLOZENlH CEVOVODA
2.3.1. HiallJr:aIlllUckll prol!":acmll sR@zcIIlill:i. cev@vo«l!a

Pod slozenim cevovodima podrazumevaju se oni cevovodi kod kojih ima bar jedno mesto gde se cevovod grana - deli iIi spaja. Prema tome, fwd siozem!z cevm'oda postOji' vde ,ftrujmiz cevi a samim tim i vise glavnih pravaca strujanja odnosno gIavnih strujl1ih tokova. Najjedl10stavniji slucaj slozenog cevovoda je cevovod sa tri deonice prikazan na s1.2.3.1, koji povezuje tri rezervoara oznacena sa A, B i C. Neka iznad nivoa tecnosti u rezervoarima vladaju kOl1stantni pritisci P1' P2 i P3' Nco gU nivoi tecnosti u rezervoarima (1-1,2-2 i 3-3) konstantni tada su kineticke energije tih pre;;eka jednake nuli. Posle uspostavljanja stacionarnog strujnog toka ad rezervoara A ka rezervoarima B i C srednje brzine strujanja u cevnim deonicama ce biti Vi' a ukupni ekvivalentni otpori cevnih deonica Ci (i=1,2,3), Postujuci izlozeno u Odeljku (2.1.4), izmedu nivoa tecnosti u rezervoarima mogu da se uoce dva razliCita strujna toka, ito: strujni tok a-a (oznacen strelicama) koji SIika 2.3.1 spaja nivoe tecnosti u rezervoarima A i B, i strujni tok b-b (oznacen punom-tankom linijom) koji spaja nivoe tecnosti u rezervoarima A i 'c. Za hidraulicki proracun razmatranog slozenog cevovoda mogu se postaviti dye Bernulijeve jednaCine za preseke 1-2 i 1-3, koje glase: 2 2 p] P2 V] v (2.3.1), -+gh=-+C]-2 +C2 - 2 ' 2 P p (2.3.1 )" Ovde se za razliku od prostih cevovoda gubici za jedan strujni tok dele na dye grupe gubitaka, ili vise grupa zavisno od slozenosti posmatranog strujnog toka, koji se odreduju sa razlicitim merodavnim kinetickim energijama. Nairne, svakom ad udela kineticke energije v; 12 (i=1,2,3) u jednacinama (2.3.1) odgovaraju razliCiti maseni protoci fluid a rhi' sto zapravo slozeni cevovod Cini sustinski drugacijim od prostog cevovoda. Pri proracunu slozenih cevovoda, 11a mestima grananja cevovoda, postavljaju se jednaCine kontinuiteta. Za posmatrani cevovod sa tri deonice jednacina kontinuiteta se primenjuje za racvu R, i glasi
3

)/'1

= j=2 ) =V2 +V3 LV

.

(2.3.2)

Na osnovu izlozenog za hidraulicki proracun slozenogcevovoda sa tIi grane, zakljucuje se da se htdraulic!ci promcun VI;!i primenom Bernuiijevzh jednacina i jednaCiize !continutleta. UopstavajuCi ovaj zakljucak na slozeni cevovod sa n

ProraCUl1 slo.iemlz ceJloJloda

177

deonica, zakljucuje se da se hidraulicki proracun sloienog cevovoda vrSl primenom odgovaraju6eg broja Bermilijevih i jednaCina kontinuiteta. 1z takvog sistema jednacina odreduju se nepoznate velicine: pritisci, precnici cevi, brzine stujanja iIi protoci, a sto zavisi od razmatranog slucaja sloienog cevovoda.
2.3.2. Hid:raUlHclka Jlrnll"alklte:riistilka sI®zeJ[mg cev®'I!®da sa lIddrmdiiclkii Jll!araleiJrltim graoam;m

Posmatrace se slozeni cevovod sa n hidraulicki paralelnih deonica, koji je prikazan na s1.2.3.2.1, i u kome u svakoj deonici, povrsine Ai' odgovaraju ekvivalentni otpori Ci (i=l"."n). U Hoj deonici srednje brzine strujanja Vi' odnosno

Ll PA-B =const

Slika 2,3,2.1

Slilm 2.3.2.2

protoka Vi' koeficijent ekvivalentne hidraulicke karakteristike je Ki = pCi I (2A;). U cevovodu prikazanom na s1.2.3.2.1 uocavajuse dye karakteristicne tacke A i B, Tacka A je zajednicka polazna tacka za sve cevi (i=l" ... ,n), te je zato pritisalc u njoj PA zajednicki za sve deonice. S druge strane u tacki B zavsavaju se sve deonice, te je zato na kraju svih deonica pritisak isti i iznosi PS' PosrnatrajuCi jednu proizvoljno izabranu deonicu pad pritiska u njoj odreden je izrazorn I1p = PA - Ps. Ovaj pad pritiska se ima i u bilo kojoj drugoj deonici bez 0 bzira na geornetriju i broj lokalnihotpora u njoj. Dakle, izrnedu tacaka A i B vaii jednakost padova pritisaka . PA - PB = I1p = I1Pl =.,,= I1Pi =,,,= A.Pn = const. (2.3.3) Deonice sloienog cevovoda koje ispunjavaju uslov (2.3.3) nazivaju se hidraulicki paralell1e grane. Iz izraza (2.3.3), za bilo koje dye grane i ij, dohija se jednakost
pCi

-t =
V,
n
j

2

2 ~

pCf 2 '

(2.3.4)

iz koje sledi veza izrnedu brzina jednaCina kontinuiteta

Vi

= V j ~ Cf

I Ci . S druge strane, za racve A i B vaii
u ..

Va =vaAa =

b V Ai =vfbAi~Cj IC 1=1 .=1
~va'

i

(2.3.5)

\
I

iz koje se, na osnovu poznatog ukupnog protoka, maze odrediti brzina u bilo kojoj hidraulickiparalelnoj grani kao
V·=

(2.3.6)

]

b7=IAj-..jC;, I Ci

Ako se pad pritiska izmedu tacakaA i B izrazi preko ekvivalentnih karakteristika

178

Fromcun slozemh cevovod{l
2
Vj

2
Va

I1p ~ pC} T= pCe 2

=K Va

.2

i ako se iskoristi izraz (2.3.6) dobice se ekvivalentne hidraulicke karakteristike slozenog cevovoda sa hidraulicki paralelno povezanim granama C
e

=

(-'--'i=l

,\,n ---L _1_ 2 Ao .[c;)

].

K

e

= ("'\'~= 1 fK:l )-2 -'--'1 K.
I

(2.3.7)

sa kojima se slozeni cevovod sa n hidraulicki paraleino spojenih grana moze tretirati kao prosti cevovod sa jednim - ekvivalentnim otporom. Graficka interpretacija ekvivalentne hidraulicke karakteristike paralelno spojenih grana prikazana je na s1.2.3.2.2, za slucaj sa tri paralelne grane. U dijagramu I1p - V , prvo se ucrtavaju pojedinacne karakteristike Ki' a zatim se za crtanje ekvivaIentne hive cevovoda koriste izrazi (2.3.3) i (2.3.5). Nairne, pri jednom padu pritiska (l1p=const.) pojedinacni protoci u tackama a, b i c se sabiraju, Gime se dobija protok Vd = Va + Vb + Vc u tacki d koja leii 11<1 ekvivalentnoj krivoj cevovoda. Ponavljanjem ovog po stupka za celokupno podrucje padova pritisaka, dobija se elevivalentna kriva cevovoda Ke' Opisani postupak, u potpunosti, vail i za slozeni cevovod sa n hidraulicki paralelnih grana, s tim sto se graficki obim posla znatno uvecava.
ProD/em 2.3-1. Data su tri rezervoara A, B i C, napunjena vodom, koji su spojeni siozenim cevovodom. a) Odrediti protok vode u svim deonicama slozenog cevovoda ako se strujanje odvija od rezervoara A ka rezervoarima B i C. b) Dati graficku interpretaciju odredivanja ukupnog protoka tecnosti aka Se strujanje u deonici "2" odvija lea i iz rezervoara B, kao i u slucaju da je V2 =0. Dati su podaci: h=lm, Jf=2m, lJ =lOm, '2 =5m, 13 =10m, d 1=lOOmm, d 2 =60mm,
d 3 =80mm,

Su =0.5, Sk =0,5,

SVI =3, Sv2=2, Sv3=3, SR2=O,5, SR3=0,1, A.=O,02.
y y

ll,dl,fi.
VI I

0,
V2

I

tii~
R3 R

I I

I
V3

k
~.;:>

R2

aj

k

.......
~

Q) /

--~,
b)

Lvl=tsJ:
c)
d)

Slika P.2.3-l

RESEN/P a) U slucaju strujanja tecnosti od rezervoara A prema rezervoarima B postavIjaju Se Bernulijeve jednaCine: za preseke 1-1 i 2-2

C,

~.'

ProraatlZ s/ozemlz eel/ol/oda

179

gh= (~II +SVI +Sk +71. ell )2+(SR2 +Sv2 +71. el +1)2

.

1.

" vC

~

" vi

z

i za preseke 1-1 i 3-3
2
'l . V l

gH=(SI/+SVl+Sk+A.-)-2 +(SR3+Sv3+Sk+A.- +1)-2' 1 l ~l G~ Zbog krateg zapisa prethodne dye jednaeine bite napisane u oblicima Z 2 gh = K1Vt + K2V} , gH = Kl';r; + Ki3 pri eemll koeficijellti hidralllieke karakteristike, shodno (2.1.101), iznose 8 I[ 8. 12 Kl = 42" (SII +SV[ +Sk +A.-) ; K2 = 42" (SR2 +SV2 +A.- +1) ; l d el l 1t G'l d 2 1t "2

l3

2
V3

(1)

d'3 d3 1t KoristeCi jednaCine (1), jedllaeinu kontinuiteta Vl = V2 + V3 i eliminacijom protoka V2 i V3 dobija se jednaGina za ukupni protok

8 ~ K3 = 42"CS R3 +S03 +Sk +A.- +1).

Kl Kl )2 4K~]. 4 [( Kl Kl It K + T+T [(l+T+K - K23 Vl -2g l+ K2K . 2 3 23 3

r
3

H)

2 Kl -KK(h+H)Vl+g
2 3

J .2 2[(y + H )2 -KK J=0, h 41tH y
2 3 2

Gije je pozitivno resellje, koje zadovoljava jednaCinu kontilluiteta, Vl =12,20 lis. Sa ovim protokom, iz jednaCina (1), preostala dva protoka imaju brojne vrednosti V2 =2,82 Us i V3=9,38 lis. b) Osim analitickog resenja, u zadatku pod a), do resenja za protok moze se doCi i grafo-analitiekom metodom koristeCi hidraulicke karakteristike cevovoda. Uvodenjem visinskih razlika lti _ R , od raeve R do nivoa teenosti u rezervoarima i-I (1=1,2,3), energija u raevi za slueaj strujanja teenosti ka rezervoaru B moze se odrediti na jedal1 od tri naGina
YR =ghl_R-KlV,: =gh2_R+K2V2=gh'3~R+K3V3'
." '? . .'

2

Kada se svaka od ovih zuvisnosti nacrta na dijagramu prikazanom na s1. P.2.3-1h dobivaju se tri krive CD, CD i @, pri eemu je ocigledno da visinske razlike h1_ R i nisu toliko bitne jer se za merodavne, na kraju, ipak, pojavljuju samo visinske razlike izmedu nivoa teenosti u rezelvoarima h iIi. Da bi se odredila radna tacica cevnog sistema hive (f) i @ treba sabrati. Sabiranje se obavlja tako cia se pri jednom naporu (Y=const) sabiraju protoci V(2+3) = V(2) +V(3)' Ponavljanjem ovog postupka za celolmpno podrucje napom dobija se rezultujuca - ekvivalentna kriva (2+3), u cijem se preseku Sa krivom CD nalazi tacka kojoj odgovara protok VI ==12,2 lis. U slucaju da se strujanje odvija od rezervoara A i B lea rezervoaru C, tada u odnosu na prethodni slueaj brzina u deonici CD menja smer, pa se energija u [(levi odreduje kao . . ., * .? . ') YR = ght- R - KJVl- = ghz_R - K2V2 = gh3_R + K3V3 -, -

180

Prolllc"im slo.femlt cevovoda

pri cemu je koeficijent hidraulicke karakteristike K; == (,,, +<;'v2 +'Alz / dz )- 8/ (di1C2). I ovde se, prvo, ucrtavaju (v. sl.P.2.3-1c) pojedinacne krive CD, Q) i Gl, a zatim se krive CD i <D sabiraju; pri cemu se za jedan napor (Y=const) sabiraju protoci [/(1+2) == [~l) +[/(2)' i na taj nacin, ponavljanjem postupka za celokupno podrucje napora, dobija se elcvivalentna kriva (1 + 2). U preseku krive Gl sa elcvivalentnom krivom (1 +2) dobija se radna tacka. Na kraju, u slucaju da je V? =0, energija u racvije
YR == gh l _ R
-KIV;~
-7

:=:

gh2_ R

:=:

gh 3_R +KF3 .

'2

Ponavljanjem, vee opisanog, grafickog postuplca u preseku krivih CD i Gl dobija se radna tacka (v. 81. P.2.3-1d).
ProD/em 2.3-2. U prikazanoj instalaciji sa sl.P.2.3-2 lokalni otpori mogu da se

odrede kao 10% od gubitaka na trenje. Odrediti ukl.lpni protok tecnosti, ako je strujanje a) turbulentno l.l hidral.llicki glatkim cevima (v= 1,06.10-6 m 2 Is), b) lal11inarno ( v = 4.10-5 m2 Is). Dati su podaci: 'a =10m, 11 = 12 =20m, d a=60mm, d l ==SOmm, d 2 ==40mm, h==l,Sm_

t
h

RESENJE- Kako su u ovom zadatku nepoznate tti brzine, to za resavanje problema treba postaviti tri jednacine. Te jednaCine su:

Vo '1 2 gh = 1,1 (/-"0 712+/"'1712)'
?

10

V1

o

(1)

I

2 I2 V 2 II v 1 2 p·l,l'A 1 712 = p-l,U 2 712 I 2

'

(2)

Va=ri;+T/2'

(3)

pri cemu su: (1)- Bernulijeva jednaCina, (2) Slika P.2.3-2 jednaCina hidraulicki paralelnih grana, koja je postavljena shodno iziazu (2.3.4), i (3) jednaCina kontinuiteta. Sistel11 jednaCina (1)-(3) resava se eliminacijom brzina VI i v 2 , i to tako sto se, prvo, iz jednaCine (2) dobije veza izmedu brzilla VI i v 2 • Zatim se koristi jednacilla (3) iz koje sled! veza izmedu Vo i v J uvrstavanjel11 koje se iz jednaCine (1) dobija brzina Voa) Za turbulentno strujanje u hidraulicki g1atkim cevima za koeficijente trenja vazi izraz (2.1.63), uvrstavanjem kojih u sistem jedna~ina (1 )-(3) se dobija brzina
S,7S g h[ 10 II ( . ]7/4 v = - - --+-o { vO,25 d~/4 d I5/4 d(+d;(*_)417(~~)517

d~

T1 )417.
J
.

m =1661,. s'

odnosno ptotok Va =4,71/s. b) Za laminarno strujanje koeficijenti trenja se odredujll izrazom (2.1.39) cijom se pril11enom II sistemu (1)-(3) dobija resenje za brzinu

2... h 3=8m. = 172 = V} = Va I 3 kontinuiteta slede brojne 3 ~~'i.02.3-4.=0..i vrednosti brzina: v] =1.. 1. d z =45mm.99) uvode ekvivalentni koeficijenti otpora deonica 0 i 1 10 Co = I.R3=1...=0...2 v...5m. Odrediti koeficijente lokalnih otpora ventila V2 i V3 tako da protoci ka rezervoarima A. Nivoi tecnosti u rezervoarima su =2m. RESENJE' Najpre se shodno izrazu (2. 1.]=3. i jednaCine kontinuiteta Va = 3ft] .3-3.2 . d 3 =60mm. Dati podaci su: h 1 d 2 =70mm.3)...k + 7vd+ 1) = 9.. au kojima su C j ekvivalentni koeficijenti deonica. 12 =30m.515m/s.-) (I. iznosio V.06.1'1=3. dobivaju se vredllosti koeficijenata lokalnih otpora ventila 2gh2 Vo 2 Iz Sv2 = . 11=20m.5. 3 1.d= 3.. konstantni. odredjuju brzina strujanja vo=~ .. I=lm. 2 . I.. I... /. koje glase gh] =Cov~ 12+Cj 12. B i C budu isti.. I.R2=0.310 mis.329 mls.1. Dati podaci su: d=50mm. V3 3 3 ProlJlem 2.V3 = .2v d~ .711 mls i V3 =2.74 lis.k=0.1'0 +/.u=0. b) precllik cevi d 3 da biprotok kroz prosti cevovod.. do=lOOmm.d+ 1) =16..6.2 .R3 +I.. Konacno. 1. d j =80mm. takode.. 2 d 1 d12+di~(~~)2 ]2 J 1112 -0969m ~ J -.3 o a zatim se iz Bernulijeve jednacine za preseke 0-0 i 1-1 gh1 = Cov.Rl = I. d 1 = 40mm.6. 1. I.. l..CO(-) . Slika P.=0. Ulje struji iz rezervoara A ka rezervoaru B kroz slozeni i prosti cevovod.5.3-3 v 2 =1. "3 "0+ R3 VO RI R3 V2 k V3 ~2ghj Co +9 C l Cd) 1 1 do 4 V2~ vI VI =2. \ =2..21 . d~ .R2 =0.5..5. 1 1/0 11 --l-+-( gh 35. iz Bernulijevih jednaCina postavljenih za preselce 0-0 i i-i (i=2.vo=2.=6. v = 60mm Is.v3 = 2.-. V2 2 v2 2gh3 Vo 2 13 I..Co(. Ij =/2 =5m. lo=4m.. Odrediti: a) visinsku razliku izmedu nivoa ulja u rezervoarima da bi protok kroz slozeni cevovod bio V=3 lis. ProlJlem 2.. 1 =1. sk.(SR2 +/.Proracun slozemh cevovoda 181 v - 0- odnosno za protok tecnosti 170 =2. I.. h2~5m. SRl=I.u +1.2. 12+C1V~ 12.. r s' I..2. 1z jednaCine V.. 13=40m.

1:. Na kraju iz Bernulijeve jednacine. Ova brzina. 1 .6. v 1 • Za odredivanje ove brzine koristi se jednaCina hidraulicki paralelnih grana -" (C1 +A 1 71)2= (C2 +11.) 2g = 1. time je potvrdena opravdanost upotrebe izraza (2. a zatim one daju Re I =584 i Re 2 =896.9mm~ ghrc Posle provere rezima strujanja (Re 3 =1637<2320) zakljucuje se cia je i u ovoj cevi strujanje laminarno. L=5m. na pr.. -I:~' Dalje. prvo.1 =0. ~Rl = 0.=0. postavljene za nivoe tecnosti u rezervoarima. ha osnoVll kojega se zaldjucuje da je u pocetnoj deonici slozenog cevovoda strujanje laminarno. 2 71)2' 1.3-4 2 1 2 2 +2C2(-2) d2 dd1 2 vJV l j d 4 2 6412v d 2 l -lC2 (z) v +-2-(T) vJ=O " d2 2 r Cije je pozitivno resenje v J =0.1.-+ 1) = 38. P.d v k R1 't V R2 i 3 . h I C2 =(.5.39) koji daje vrednost koeficijenta trenja A.3.2. +(. 2 I1 V1 2 I 2 V2 2 rj r d 4l r64l v 641 v d l-C1 -C2(T) JV1 +l~+-2-(d) z dt dz 1 iz koje se posredstvom jednacine kontinuiteta 7 == V + r 2 i izraza (2.d3 V3 'I pr Co =~u +~v +A d .528m/ s daje Re = vd /v= 1273 < 2320. .7V2 .3 == 64/ Re 3 i brzina cevi 8ri" 2 16/3 vrc = 4r/ / d. ~k = = 0. 195m1s. = 40mm.. dobija se trazena visina h == Co 2g +(Cj +A"l V 2/2 I VI " 71. u cilju kraceg zapisa uvode se konstante II tl I.6. 12 == 9m. C1 =~Rl +~V1 +~k +1. I:. napisane tako da svaki Clan ima dimenziju duzine.1.2 =0..d 1 1 k [2. dobija se precnik d 3 = 4 --2(~" +~V3 +-V-.182 ProraCtm slozemh cevovoda 2 RESENfE a) Prema zadatom protoku brzina strujanja v = 41/ / d rc = 1.v3 = 4.39) slede vrednosti 11.39).."1 ~t Pre nego se pristupi odredivanju visinske razlike h treba naCi jednu od brzina v 1 iIi v 2 . pa primenom obrasca (2. -- .v3 +71. 1=5m.v1 = 2.02. 3 71+ 1)2' 3 V3 13 2 V3 u kojoj su koeficijent trenja 71. Dati su podaci: H=2m. ~R3 = 0.110 i 71.628m_ b) Iz Bernulijeve jednacine postavljene za prosti cevovod gh == «(. PrOD/em 2. Pretpostavimo da je i u ostalim '7 deonicama slozenog cevovoda strujanje laminarno.050.39) dobija kvadratna jednaCina 1 2 j SIika P.R2 +~v2 +~k +l. [3 = 10m. Odrediti ukupan protok tecnostikroz slozeni cevovod prikazan na sl. Cime je potvrdena ispravnost pretpostavke laminarnosti strujan:ja i U ovim cevima. I:.rc. ~R2 = 0.3·5.071. daje vrednost brzine v 2 == 1.3.=64/Re=0." == 0.1. d=50mm. ~v2 == 3.875m1s.2. [1 == 10m. d2 d 3 = 25mm. te da vazi izraz (2.1.71.3. = 30mm. ~R dl 0.-S.7.d v1 II .

3.2.2. J H j Id' ~~ )2 (- 'n 12.IE' Ovaj zada:tak bice resen preko hidraulickekarakteristike cevovoda. a zatim u tom dijagramu ucrtati radnu tacru. Cs =6. +). C!:::: 9. (2)i (3).V2 .2.7).1 4 2. i koriscenjem izraza (2.: K.Proracl!il. b) Nacrtati ekvivalentnu hidraulicku karakteristiku cevovoda.: ~ gH / Ke := 3. a) Odrediti ukupni protok vode.2.. ~=~===~J R2 a) b) Slika P. C6 =7. k 3 > =2(d 2n) (SRl+2Sk+(..p t. Voda struji od rezervoara Rl lea rezervoaru R2 kroz slozeni cevQvod. d4 ':. d7 = lOOmm.3-6 RESENJE' a) Uvodenjem koeficijenata hidraulickih karakteristika deonica - Ki = . d z :. primenom izraza (2. Dati su podaci: H=4m. P 7 t i __: 1]) H . posredstvom izraza (2.3-6.3.: 40mm. dobija se protok tecnosti fi':..R3 + ""k 2 A 13 ) r +""v3 + d. d6 =70mm. .7). uvode koeficijenti hidraulickih karakteristika deonica 183 VI lJ.. C7 =4. 1'. 4· r L. Konacno.VI+A~)~ I SlikaP. d2. i na laaju. nalazi ekvivalentni koeficijent K I_ 3 = ( I l l i=l Ii: )-2.dl. u kome su precnici deonica d i i ekvivalentni koeficijenti otpora Ci (i=1. PrOblem 2.~ 1).. A '" """ k J. najpre. t. K: ±( t. dobija se ekvivalentni koeficijenthidraulicke karakteristike . .<' (~" +2~..3). d s = 60mm. 12 K2 =2(-2-) (SR2 +2Sv2 +A d ~n )...7) i (2.':L+~R. d l = 50mm. d 3 = 50mm. Zato se. (+)2. C2 =4..J'/oielllh cevoFoda RESEN.3) za sprezanje hidraulicki para1edj ~ lnih i rednih grana.A k Rl k. 2 a zatim se za hidraulicki paralelne grane (1).3-5 K 3 = 2 {-2~n :. za redno povezane grane nalazi se ekvivalentni koeficijent hidraulicke karakteristike cevnog sistema: Ke = K + K I _ 3 == 1702131.39511 s.: 40mm. C3 =9. C4 =5. iz Bernulijeve jecinaCine gH:. 3 1.

iz koje sledi v = v3 (d ! d )2 := 1.7 ~(k+ fi. 'tlp =80%.k + A. redno spregnute grane (A +B) i (7) se sabiraju time se dobija ek-vivalentna kriva hidraulicke karakteristike K •. kao i (3) i (4). . konacno. u dijagrarriu t:.847 m/s.3. Do brzine v maze se doCi na 1 2 "dva" nacina.5. do = 50mm. C.6. A.2. P. b) Za cItanje hidraulicke karakteristike potrebno je.vl +A. hidraulicki paraleIne grane (1) i (2). 10 = 10m.v3 + 'A.k +(. Dakle. d 3 RESENJE' a) Kada u cevnom sistemu postoje nezavisni presti delovi cevovoda tada proracun treba zapoceti.P. iz koje se dobija brzina .V7 =: 0.5. Dati podaci su: h =5m. za cevovod sa s1. Nakon toga paraleIne grane A i B se zamenjuju ek-vivalentnom (A +B). Prublem 2. ]-2 .3-6a oeigledno da su pojedine deonice tedno iIi paralelno spregnute.l = 2. Prema tome...!3 / d3 + 1) 12. + 1 3 l .2. d 1 = 32rnrn. 12 = 30m. cime se dobivaju hive A i B. C.vi V3 = I Vc'u +1. i 2. 13 = 8m. II =5m.P7 = pK.2 2m.3-7a sa proracunom se hece od deonice (3). prvo. =25mm.3~7.j gH IKe = 14. SRI := 0.vo +1. pri cemu se nivo tecnosti u rezervoaru B odriava konstantnim isticanjem vode kroz presti cevovod (3).)-'2+Ks 1. odnosno (6).127 rnl s. Kako je nivo tecnosti u rezervoaru B konstantan to vazi jednaCina kontinuiteta 7 V. zamenjuju se ekvivalentnim deonicama (1 +2) odnosno (3+4). ~u := 0. Zatim se ove hive sabiraju sa svojim rednim granama (5).2. u OdeljCima 2.R\+(. d2 = 40rnrn. od tih deonica. I.R2 =1. ].u +2C.7). to se za crtanje ekvivalentne karakteristike koriste postupci opisani.2.. b) Nacrtati hidraulicku karakteristiku slozenog cevovoda i radnu tacku sprege cevovod .. Kako za ostvarivanje strujanja sImi sarno potencijaIna energija (pgH) to je ilp = 0 sto znaci da se radna tach R T nalazi na V osi.2.3-6b.o= 2. ~v3 = 2. 'd) T+ «(.p . za koju se postavlja Bernulijeva jednaCina: gH = (~u +l. Za nivoe tecnosti u rezervoarima Rl i R2 vaii Bernulijeva jednaCina pgH = t:. C. =0.2. SV2 = 9.j2gH 1. ~(/k+ k)-2+ K6 ' sa kojim pIotok kroz cevovod iznosi V=:.k = 0.184 Froracun slozenih cevovoda K • =: K +( .pumpa ako je karakteristika pumpe data izrazom Yp =a-bV?'. upravo. + 1. (a.V ucrtati pojedinaene hive (i) U=1.2. a sto je prikazano na sl.b>O)..025.P.44 I Is.P1 + ilps + t:..v3 + 'A.'d+1)T o 1 10 Va 2 '1 2 VI (1) .. H =: .4. Kako je sa sl. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A u rezervoare B i C. a) Odrediti snagu ugradene pumpe. = 13 .V7 iz koje se dobija jednaCina karakteristike cevovoda '2 ilp =-pgH + pK. Prvi naCin je postavljanjem Yp = gH +(C.5. c.5. .

. pa vazi jednakost V~ YR = gh R_I + (1.1.1'3 +A d +l)T d1 o 3 odakle se dobija resenje za napor pumpe Yp = 44..do'A.d2 . S druge strane...1'1 +Sk +A )2= -ghR_2 + (I.866 m/ s.ProraClm jlozemlz cevovoda 185 ~:z Ji.h so dab.R2 +I." +2l...." +/. y k H V3 ===u III 0 ~V3 vo Rl R2 k i2 .. Do napora pumpe dolazi se iz Bernulijeve jednacine (1) iIi (2). koja glasi Yp = Yg. a sustinski isti.. +1)T+(l. i za koje jednaCina (2.1.k +1.2. nacin. i iz koje se dobija rnalopre nadeno reilenje za brzinu v 2 • Sa brzinama vI i v 2 .Kada se raspolaZe sa podacima 0 brzinama tada se pristupa odredivanju napora purnpe.. Nairne. Nakon odredivanja napora i protoka.P. +i.k +l.3.. d ..3-7 Za cevovod sa sl.. liZ pomoe jednaCine kontinuiteta Vo = Vj +V2' dobija se brzina strujanja va =VI (dl / d o )2 +V2 (d 2 / d O )2 = 1.9b treba ucrtati pojedinacne karakteristike (i) (i=0.8) ima oblik 2 I 2 2 Ia Va 1 VI '3 V3 Yp = (I.vl +A.2 +A +1)2 d 71 'I v. I 2 u kojoj su hR_ 1 i hR. snaga pumpe shodno izrazu (2.vo +I._ _ _ I~ h lQ..13 J /kg. 3 a) ~V2 V . -<11-----"-----<.194 ms / '2 lSR2+ S k+ S1'2+A. (2. u kojem su deoIDce (0).3-7a uocava se zatvoreno strujno kolo...2).:" 4 [(i.2 visinske razlike od racve do nivoa 1-1 iIi 2-2. k V2 gH gh L-~~_ _ _ _'~.RI +1. Zatim se hive (1) i (2) \ I . do napora pumpe moze se doCi i primenom Bernulijeve jednacine za za/voreno sinrjno kolo..3.k +lvd)T+(I.13 J /kg..zk .A. energija u racvi je ista i za granu (1) i za granu (2)." + A d +1) 'i + 2g(h + H) ])112 = 2. +1 ... b) Da bi se doslo do hidraulicke karakteristike najpre u dijagramu sa s1..u +1. 1«!/---=:--I~iJ ilo I b) Slika P. 1 S druge strane do ove brzine dolazi se na nesto drugaCiji. (1) i (3).3.8) a koja govori da je u za/vorenom sirtljnom kolu naporp"mpe jednak gubicima Ygzk ' 1 1 4 VI [IA.._ _~.102) iznosi P=202 W.2.A.2.RI +I. iz koje sledi brojna vrednost· Yp = 44.

.1.63) daje koeficijent trenja A. kojima odgovaraju protoci Ti] i V2 . S' 3 iz kojeg se.R2 == 0.186 Proraclin s/ozemh eevovoda sabiraju..177~. H 2 d 3 == 40mm.] d+1)T+ ((.4.V1 + A.7S. +1+0. posle uvrstavanja izraza (2. metodom proste iteracije dolazi do brzine v2 =2. ~uo==l. d 1 == 4Smm.32). ina taj nacin se dobija ekvivalentna hidraulicka karakteristika cevovoda-kriva Yc ' U preseku karakteristika pumpe Yp i cevovoda Yc nalazi se radna tacka RT. h == 10m. Istovremeno. (. Da bi se to utvrdilo prvo se iz radne tacke povuce vertikala ( V = const) .3. za rezervoar B.R2 +(... dobija se jednacina za brzinu l1/2 2g(h + Pm / pg) m '.m /s.'V3 3 13 V . pa se tako dobivaju dye nove presecne tacke. Pm == 5kPa. Sa ovom brzinom iz jednaCine kontiuuiteta Vo =: V.160m/ s koja shodno izrazu (2. /1 == Sm. koje sada Ide na krivima (1) i (2).1O.2. Cime se dobivaju dye presecne tacke.RI == 0. voda se vraca iz rezervoara B u rezervoar C..v3 == 4. 3 ' V3 ((.0212. == 1469.3 d+ 1)T 2 ! l J (.k -0.v3 +(.V2 == 3.7..3-8 I V 3 == Cije je brojno resenje naaenO metodom proste iteracije.25 . RESENJE' 1z Bernulijeve jednacine za nivoe tecnosti u rezervoarima B i C. +V2 dobija se brzina Vo == VI (d] /d O )2 +V2 (d2 / d O )2 == 1.RI +I. (. jednaCinu kontinuiteta VI == V3 dobija se brzina V 1 = V3 Cd3 / el])2 == 1..v3 +Sk +A. jedna na krivoj (0) a druga na krivoj (1+2).em vode kroz njih.] =0. (. time se dobija kriva (1 +2).v] == 1.6. ~u==0. Odrediti snagu pumpe. Za odreaivanje brzine strujanja V 2 koristi se uslov hidraulicke paralelnosti grane (2) i redllog zbira grana (1) i (3) 2 2 I 2 12 V2 '1 VI .3-8. == ISm.06..1. ('k==0. KoristeCi.. kojima odgovara ukupni protok Ti"o' Potom se iz presecne tacke na krivoj (1 + 2) povuce horizontala (Y=const). to == 4m. TJ p == 0. Dati K su podaci: h = 1m. '2 '3 6 d 2 == SOmm.5. d+1)T= ((. r.. dok se nivoi vode u rezervoarima B i C odrZavaju konstantnim stalnim' proticanj. (. p= 1000kg / m 3 .u +(.3164T vT. v==1. i posredstvom izraza za koeficijent trenja (2..vo == 2. Kada se raspolaze sa polozajem radne tacke tada je interesantno znati sta kojoj deonici pripada. +(. a nakon toga struji ka potrosacu P.63) za koeficijente trenja. Posle toga krive (0) i (1 +2) se sabiraju po pravilima redne sprege.072 m/s. do == 80mm. (. Problem 2. (. taka da se pri jednom naporu sabirajll protoci. Nivo vode u rezervoaru A je konstantan. . H = 10m.. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A u rezervoare B i C. Slika P.5.1.V2 +A. Strujanje u cevima je turbulentno u hidraulicki glatldm cevima.

1[ =12m. v v k SV3=4. Sa ovako odredenim protokoll1 brzina strujanja kroz cev 12nos1 2 V3 =4K. Slika P. 1Q-6 m 2 3 . Sk =0. SV[=l. Koeficijent trenja racunati primenom formule '}. Odrediti snagu pumpe i koeficijent h lokamog otpora ventila V2. d) = 25mm.182. " k. dobija snaga pumpe P=874 W.8.3-9. U grani (2) slozenog cevovoda p1'otok vode se meri pomocu blende koja ima karakteristikll K = 0.63) daje 71. Pm =13600kg/m p=1000kg/m RESEN.. l4 =2m. Konacno. SV2 =·0.06.)+(Suo+ 2 SvO+A.5. SR2=0. SRl=1.=0. I." = 0. V= 1.1. V4 S" =0. Ri R2 Vi 14 =6m.~==MF=~.. i[ =4m.1. iz Bernulijeve jednacine postavljene za nivoe tecnosti 11 rezervoarima A i C dobija se napor pumpe 2 2 1 ' Vo " '0 lz . Dati podaci su: hl =2m. da se zna koeficijent njene karakteristike K.015 m 3 Is m l12 i pokazivallje ma110metra h=121mm zivinog stuba. Dati z podaci su: h.D.0183.7. u 71.pa ce tada na osnovu pokazivanja manometra h protok flllida biti odreden izrazom V = K.02.5. Odrediti: a) koeficijel1t lokalnog otpo1'a blende~ b) koeficijent Jokalnog otpora velltila V3 da bi Hivo tecllosti u rezervoaru C bio kOl1stantan. 1. d 4 =50mm. SR3=O. A. Tl p =O. d l =80mm. SV[ =2.Proracu/t slozemh cevovoda 187 koja shodl1o iz1'azu (2.ii sluti za menmje jJ/V/olea fluicia. Pri radll pumpe mvoi tecl10sti u rezervoarima su konstantni. S. d 1 =40mm. 1.1E: 3 .3. 15 =3m.2-d +1)-2-= 110. Is. d z = 36mm. c) precnik cevi d 5' da bi nivo tecnosti 11 rezervoaru bio konstantan."4'=4.3-10 .52.3-10.. a) . Sk=O.o-d )-2 +(SR2+~V2+A.2. hz = 1. tj. SV4=3.[ = 1.2m.3. SJika P. d 2 =60mm.160 IRe 0.Jh.ie lokall'll 01]701' ko.2.5. Pumpa transportuje vodu iz rezervoa1'a A ka 1'ezervoa1'ima B i C..5. Sv =2.vz J Yp =g(H-h.2. Problem 2. l3 = 1m.. d3 =50mm. "z =2m. k'. SV2=12. l2 =5111. i d) snagu pumpe. Da bi se blenda uspeSno koristila za merenje protoka ona treba da bude izbazdarena. 13 =12m. l =8m.4m.=0.845 m/s. Problem 2. D=60mm.g '0 '2 sa kojim se.0 =0.3-9 RESENJE: P=156. iz iz1'aza (2.8.BleltdCl .102).3 W. 11p =0.8.Jh I d rc = 1. "t'i:~·. SRz=0. 12 =10m. d4 =50mm."5".

Dati su podaci: h =2m. Problem 2.5.34 .74 . . Nivoi vade u svim rezervoarima su konstantni. do = 300mm. Odrediti snagu ugradene pumpe. dobivaju se trazena resenja Sv4 = 66. SRI =0. (2. c) d s =65mm.P == 8 79 .P m :::: (Pm . 2 YJ p =80%. P.8). Tecnost struji kroz zatvorena strujna kola.3. d 4 :::: 50mm.5kPa.3. Sk =0.8. Svl = 1.4 W. = 5m. koeficijent lokalnog otpora blende (2.1. ds = 75mm.9) snagll P=321 W.jednacina (2. 10 == 2m.3-12. d) P=950. d 3 = 50mm. to se iz nje dobija koeficijent 16kalnog otpora blende ":JB r = 2gh Pm . Kako vaii jednakost !J. SV3 = 3. Sv5 = 2. = 10m.3-U. S" == 0. d l = d 2 = d 3 = 200mm.3-11 pumpe (2.5. = 10m. v = 10-6 m2 / s).p:::: !J.2. 15 == 10m. Napornena: U delovima zadatka pod b) i c) koristiti numericku metodu proste iteracije.~R2 = 0. Sll = 0. 1 "" 10m. 11p = 0. Dati su podaci: d l == 75mm. kontinuiteta hidraulicke paralelnosti grana (2.pm .5. II = 5m.9) b) SV3 = 1. u grani (3). d 2 =40mm. '2 '3 SR2 = 0. v=S·10-4 m2 Is).6.U cevoyodu prikazanom na s1.3. SV2 :::: 13. RESENJE. Sv3 == 4.5.3.1. H = 4m.3.p) gh.. SRI == 0.3.63). b) laminarno (p=8S0kg/m 3 .188 ProraculI slozenih eel/ovoda Pad pritiska na blendi kao lokainorn otporu je !J.8. ako je strujanje: a) turbulentno u hidraulicki hrapavim cevima.01 m3 / sm l!2 i pokazivanje zivinog manometra h=40mm. Odrediti koeficijente lokalnih otpora ventila V4 i V2 i snagu pumpe. PI' == 15. Pm == IkPa. Svl = 5. V= 10.77 RESENJE KoristeCi jednacine: Bernulija. S druge strane ova razlika pritisaka semed pomocu diferendjalnog manonietra i ana iznosi !J. meri se protok vode pornocu blende Cija je karakteristika K == 0. Svo := 2. Slika P.2. II = 3m. c) Resiti zadatke pod a) i b) primenom hicIraulickih karakteristika i Iiacrtati ekvivalentnu hidraulicku karakteristiku zatvorenog slozenog cevovoda.m 6 2 / s.3) i za zatvoreno strujno kolo . Cija je relativna hrapavost 10-3 (p = 1000kg / m3 .5. Za posmatrani cevovod postavljaju se Bernulijeve jednaCine: za nivoe 0-1 '3 . Problem 2.12a vod (1) sluzi za regulaciju protoka i naziva se optocni vod.5. kao i izraze za: koeficijent trenja (2. 14 = 4m. U slozenom cevovodu. 2 V3 P .p:::: PS B v£ /2. Sk == 0.102).

r+l 1 1 1 cije je brojno resenje. Kako iz jednaCine (4) sledi v 2 =V3 to se shodno izrazu (2.2.)0.9 J / kg. Zamenom nadenih velicina u jednaCinu (2) dobija se jednacimi v 3 = r +r VI == V3 • ~R2 +2sle +su +Sv3 +11..Sa ovombrzinom iz jednacine (4) sledi V o = VI (d 1 1d O)2 +v2 (d2 1dO )2 = 2.0 == 0. 3 (/3 +l2)1 d 2 +2 = 2716 m -3 G8v I 0'25 '1 " s' SRI +Sk +Svl +0."v3 ' " I e ' d Y3" d3 cije je brojno resenje nadeno metodom proste iteracije. a) """ i le.81) za koeficijent trenja u jednaCinu (1) dobijp.3 ==0.I p.v b)~ ~ c) Slilm P.0 d)T+(SR1 +SIe +Svl +A. takode.1 T+ 1)2 = (I:. 2 2 2 i za zatvoreno kolo ° kao i dye jednaCine kontinuiteta '0 Vo II v1 Yp = (Su +2svo +11. iz izraza (2.1.1..(1O-3+ 68V ." +1:.. Konacno. Vo =r~ +V2 (4) I" - " "I [2..81) dobivaju vrednosti A] = 0.. se jednacina za brzinu . to se izjednacine (3) dobija Yp = 39. ' I = 2 ' 366 m ' s +r +1+OU. b) Kako za laminarno strujanje za odredivanje koeficijenta trenja vazi izraz (2.v3 +A3 T+ 1)2 (2 I 2 3 .-)' -.0202.1.R2 +I:.0202 i 71.102)sledi vreduost P=7960W.I 'd+ l)T ' 1 2 2 (3) V2 =V3 .d 1 0 '" RJIe R2 vo .3-12 a) Uvrstavanjem izraza (2.do .-1.2 =11.k +1:.39) to ce se njegovim uvr.25.RI +I:.0. Kako seprimeuom izraza (2.020. dobijeno prostom iteracijom.259ml s.ProraCliIl dozemh cevovoda 189 za hidraulicki paralelne grane II V1 2 V2 13 V3 ) (I:.81) dobija 11." +/:.1. '"u .k +1'2 T+ 1)2+(I:.fiih ..l.11(10 +-d2 -.1..stavanjem ujednaciuu (1) dobiti kvadratna jednacina \ I .d 2 [3..1 +11.d 3 u = V3 Ie V3 l It frv 2 Ie ~ Vl1l.-1= VO II 1"F ).

3.976m/ s. +l 2 +-) sa kojim napor pumpe iznosi Yp = KeVa2. Prcitok kroz instalaciju regulise se pomocll optocnog voda V2). OCigledno je da u cevovodu postoje redne i paralelne sprege izmedu nekih deonica. U preseku ove dye karakteristike nalazi se radna tacka cevovoda oznacena sa R T.6 laminarno 488.39) dobiti: leo = 0.2 = 0. d] "3 °.2.3-12c. e) KoristeCi izraze (2. se redne deonice K2 i K3 zamenjuju jednom K 23 . Konacno.8 Tabela P.3 7960 6710 Graficki prikaz dobijanja ekvivalentne hidraulicke.01242m / sm1l2 koja je povezana sa diferencijalnim manometrom u·· kome je ziva.2.112 m/ s.99) i (2.0577 i 11. P.2 i 2.1 = 0. drugo. koji shodno izrazu (2.jK +K3 JK.2. pa ce se shodno izrazu (2.VI .8 3065 3 3551.2.102) daje snagu pumpe P=6719 W. Cije je pozitivno resenje VI = 2. dat je na dijagramu sa sl. paralelne deonice K 23 i K1 se zamenjuju ekvivalentnom K 123 . Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A.3 J /kg. Dati Sll podaci: .(~R2 +2~k +~u +~v3 +A3 -1-+2)v3 = 2 . i konacno redne deoniee Ko i K123 zamenjuju se ekvivalentnom karakteristikom cevovoda Ke' Prime nom izraza (2.2. blend a karakteristike 3 K =O.3-13. iz jednacine (3) dobija se napor pumpe Yp = 42.9 42. Sa poznatim brzinama v] i v 2 iz jednacine kontinuiteta (4) dobija se va = 2. turbulentno 463.081.1.2.:rt p' Rezultati proracuna dati su u sledecoj tabeli .9 Yp [J I kg] P [W] 39.190 Promcun s/ozemlt cevovoda Cije je pozitivno resenje V3 = 1. P.1.3 5091. Zato ce se sa pojedinacnih karakteristika preCi na ekvivalentnu hidraulicku karakteristiku.3-13 pumpa.1. Problem 2.101) dobivaju se koeficijenti hidraulickih karakteristika pojedinih deonica K. Kako iz jednaCine kontinuiteta (4) sledi 1'2 = V3 to se uvrstavanjem ove relacijeu jednaCinu (2) dobija lcvadratna jednacina 2 I] V 12 + 13 2 (~R1 +Sk +~v] + l)v] +64. (i=O. prema potrosacll P. Sa ovim koeficijentima hidraulickih karakteristika cevovod sa sl.2.)-2 K e =K0 .1. U tom cilju.3) i (2. pa ce snaga pumpe biti P = pYpVo /.2.7 2 1524.3.4 Ke 1546 1899. 11.0506. pri cemu su koriscenapravila crtanja opisana u Odeljcima 2. kroz rezervoar B.3-12 ° 1 3852 4136. koja vodi ka potrosacu P. (grana sa ventilom Odrediti snagu koju trosi Slika P.3-12a ima elcvivalentnu hidraulicku semu prikazanu na s1. U cevi precnika d=50mm.3-12b.3). Na ovom dijagramu naznacena je i karakteristika pumpe.7) dobija se ekvivalentni koeficijellt slozenog cevovoda (1 1 . P.1. prvo.775 m/ s.2. karakteristike. ugradena je.

13 K3 =---z4(SR +Skl +<'. Kj =--.= 0. SRO =0. do == 65mm... 3 8 14 8 Is K4 =~(<'.v5 +A. koja glasi gh = Kl52 . SV2 == 2.. dobija se snaga ugradene pumpe P==308 W. do == 120mm.28115. A. to == 12m. SR1 == 1. SR = 1.1 = 4. TJ p == 0. '2 Vs == Jgh / Ks = 18.5. r. 13 ==8m. K5 == -2:4(l.5.-+1). d l ==80nun. i b) napor pumpe posreclstvom ekvivalentnog koeficijenta hidralllicke karakteristike slozenag cevnog sistema. SVI = 1..11. dobija protok 2 1Z =V5 (1+~K1 / K2 +~K1! K3 )-1 =8.7.2. n~ a n~ I 8 .5.-) .. RESENJE" Odredivanjem protoka blende.- Kako vaii i drugi uslov hidraulicke paralelnosti K4V42 =K1V.-. ds =lOOmm. k vs 12 =6m. == 8m. p= 1000kg/ m 3 • Slilca P.. <'. Svl == SV2 == 1.. 12 == 3m. <'.-. Su ==0. Su =0. '4 'I Is == 10m.R +Sv2 +1. S2 = 9.R +Sk +l.u +Sk +<'.K4 =7. n d4 4 n d5 c5 Da bi se odrediIa snaga pumpe potrebno je poznavati protok i napar pumpe. P. kao i odgovarajuce jednaCine kantinuiteta.8. n~ . Za zatvareni cevni sistem sa 81. IIp == 0.2 +11. d3 == 80mm. to == 4m.351/5. d 1 == 80mm..v4 +11. h =100mm.vj +Sl +/l-'d+ 1) .7. Svo . H == 1m.-. h SkI = 0.8..3-14 oclrediti: a) snagu ugradene pumpe.3 = 10.5.. zato ce se ave veliCine. d 2 == 60mm.Fromcun slozenih cev'Ovoda 191 Pm == 3kPa. Sk =0. /"2 ·2 . d 4 = 60rrun. =0.z4(SR +Skl +<'. Pv == 800Pa.5.5. pIVO.75.2.T+ 1) .-. SR2 = 0.02. dobija se protok n~ 2 8 K2 ==~(<'. ==6m.3. Sv5 == 10.5.u +2Svo +11. to se njega dobija pratok kroz optoeni vad V4 = "K1V1 +KsV5 I.2 + K5V52.3-14 RESEN.5. 1z Bernulijeve jednacine postavljene za nivoe 1-1 i 0-0. odrediti.= 2.2 i jednacine kontinuiteta V5 == VI + V +V3 . Sv3 == 2.. . d2 == 50mm. upravo tim redam. ProDlem 2..025. Sk =0.61/ s. It == 2m. SV4 == 11..3-14..lE" Radi kraceg zapisa llvesce se koeficijenti hidraulickih karakteristika cevnih deonica 8 fa 8 /1 Ko ==~(<'.-+1). Dati su u podaci: h==4m.-+1) .. =K2V2 =K3 V 2 2 3 VTj Zatim se· iz uslova hidraulicke paralelnosti deanica K/.v3 +S3+A. a zatim koristeCi Bemulijeve jednaCine za nivoe tecnosti u rezervoarima A i B i za zatvoreno strujno kola (deonice "1" i "2").

1E Prema projektovanom protoku brzina u cevi ka rezervoaru C iznosi v =4T/ I d 2 n ::: 1. Potrebe u rezervoaru C su ri" = 2..3-16 vodase llalazi na tri nlvoa. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A i B u rezervoar C.75 J Ikg. Dati su f=' ~=~~r-=I"'·T~v""d. kada je ree 0 protacima.'fi==:!=.VI + A~) _ RESEN.=0. + Kl'4 2 ::: 74J Ikg..-d-)V 1 +2v(Su +Sk +Sv2 +/.. koje glase v~ 2 + (C. 12m.592 m! s.Y2 =3. Sk::: 0. Na kraju. '2 2 cije je realno resenje Vj = 1.192 Fromcun slozemh cevovoda Konacno. hI ::: 1= 15m.."~+L~+[K'+(k+ k+ Sa kojim napor pumpe iznosi Yp klTT d10497 = K.d")V 1 r -L 2 g(hz -h )+(Su +Sk +Sv2 +/cd)V lJ= 0.2. Nivoi vode u svim rezervoarima su konstantni. U potisllom cevovodu na dmini = 5m meri se pad pritiska pomocll diferencijalnog manometra sa zivom.3. Pumpa prebacuje vodu iz dva donja u gornji deo rezervoara.2. t.3-16.3) za redno i (2. ProDlem 2..k +Sv2 +A.5. d + 1)2" ' p i jednacine kontinuiteta V2 2 2 2 v ' (1) (2) Vo =Ii.245 ml s.CA~I=0v" 11 1 1-. h2 1= ::: Sm.3-15. t. 'a .5.==tI h2 1 ::: 1O. P.88 1I s.vl =4. 1.02. v k'---~--~----~----~ VI R V2 Slika P.. shodno izrazu (2.4 1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno strujno kolo. Odrediti snagu pumpe koja obezbeduje projektovani pratok.. podaci: d = 40mm.v + A~ + 1) v I 2 1 2 2 Y = gh2 +(Su +t.v = 1. dobija se kvadratna jednacilla 1 11 -/2 2 12 (Sv1-Sv2 +/.:38m. ProDlem 2. +V2 . dobija se napor pumpe: }~::: Ki'.3-15 I Yp = ghj + (C. sa kojimje snaga pumpe P=299W.y +1. SR:=: 1.7) za paralelno povezivanje cevnih deonica dobija se ekvivalentni koeficijent hidrauli6ke karakteristike K.V02 = 74 J I kg. 2 Su = 0. 10m. U rezervoaru sa s1.R + 2C. 'Il p =80%. b) karakteristiku blende koju treba ugraditi u cevovod umesto meraca pada pritiska na duzini 10 da bi pIotok i pokazivallje bili isti. Odrediti: a)snagu ugradene pumpe. b) Primenom izraza (2.5. t. Potom se iz jednacine (1) dobija napor pumpe Yp = 119.1." 1z Bernulijevih jednaCina za nivoe 1-0 i 20." +s/c +C.2. Nivoi vode na svim etazama su konstalltni.54) snaga pumpe 1znosi P=2393 W.T)T+(SR +2C. u kome sn deonice (0) i (4). I Is. iz jednaeine kantinuiteta primenjene za raeYU dobija se protak kroz pumpu f/o ::: V5 +V = 25.

~1'3 =15. A == 0.5. H1 == 3m.k.5. Pm I d Ie = 4kPa..014m /sm 3 1l2 v . 12 = Sm. Tip. Ll~ RESENfE: Sv2 = 58.F-~~~~~k V1 =4.8.3-18. Ie C. hi == Sm. Pm == 13600lcg/m3. d 3 == 40mm" d 4 == 30mm. ~v =1. Prema tome. 13 = 10m.02. Fontana ima n+l mlazeva visine /Z..2.2 = 3.. ukupan protok isticuCih miazeva je Ii-a = (n + l)V.. ~R = 1. dok je . I =15m. - - - I" a "' Ie 1 D P== lOOOkgim J . a potom odrediti snagu pUll1pe. 1. d = 50mm.3-17.~R' Sr' ". Tip = 0. Odrediti: a) koeficijente lokalnih otpota svih nventila. ~-----. ~R1 =0.Prora(Yun J'iozelulz eel/ovoda 193 c) protok vode od srednjeg ka donjem nivou kada pnmpa nije u pogonu."2 . Blenda je povezana sa zivinim manometrom Cije je pokazivanje h=125rnm. d. '4 = 5m. b) snagu pumpe.2.. LV3 Slika P.5. h2 == 6m. S1'4 == 13. do == 60mm.4 . Kako je visina svih mlazeva ista. Pmo == lkPa. v RESENJEa) P=1916 W. ('. ~1'-2.O . d1 == 40mm. Voda istice izcevi kroz mlaznike izlaznog precnika do.. 1.6. r t ~ r Jh P I' --.5. L. I )'h ~I -SR2=0. Dati su podaci: p =: lOOOkg / m 3 . RESENJE" Najpre se iz Bemulijeve jednaCine za preseke 1~ 1 i 2~2. v 2 /2"" gh . A=0.1'0. P=450W. 11 == 2m. ~u == 0. Hi (g) u IH" vo Ie (D VI V2 cD 1. Poznate veliCine su: do. Dati su podaci: D=50mm. p.Problem 2. h1 =1m. H2 == 4m.-l.n /4. ~u' ~k' Svo' ~v' Sin.7 .2. ~______ . Odrediti koeficijente lokalnih otpora ventila V2 i V4 tako da nivoi vode u rezervoarima budu konstantni. ~R =0.:\~11 = 5m..Problem 2. I \ \ odredjuje brzina isticanja mlaza v = ~2gh . 1±"'=-==-~t1 . Lo' h.--~~~~~~-:J-h2 = O.Ventil u prvoj cevi ima koeficijent lokaJn()g otpora ~1'o. H. --.k =0. h = 120rnm.7. Tip =80%. ~"l =2. sa kojom procI. Da bi svi mlazevi imali iste visine treba podesiti otpore preostalih n ventila.)k tecnosti iz jednog mlaza iznosi r/ = vd. d 2 == 45mm. to ce protoci u' n+ 1 cevi bi ti isti. Pm == 13600kg I m3 .3-17 ). d == dl ==dz ==40rtun.. Ie . b) c) K=O.65!/s.5.v1 =4. fo == 10m. iiznosi h. Prema jednacini kontinuiteta ovajprotok claje brzinu u cevi Vi = v( do / d) 2.\. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara B i C u rezervoar A.5m.5. 12 = 8m. (. Pv = SOOPa. U grani precnika D meri se protok pomocn blende Cija je karakteristika K = 10-2 m3 / sm 1/2.3-16 . Slika P.02. D. I == 15m.

j)(d o I d)2V.J(Sr +A D)T 2 ..8. (i=1.05m3 /sm1/2 i koja je pove:<.=150. 20. 70.=5. i on daje brzinu Vj = (11+1."j).2. l1p = 0. 15." = Svo . 5. PrOD/em 2.""»fi%""'~""')lm.~ R r Vn R Slika P.1.''''. . a) 1z uslova hidraulicke paralelnosti O-te i i-te deoruce I V .. Odrediti· smigu ugradene pumpe. 70...(S. (i=1. b) 1z Bemulijeve jednacine za preseke 0-1.?' Da bi se poznavali koeficijenti otpora svih ventila indeksu i treba dati vredp.--iXl-~ vt k V U :=". U deonici precnika d l H meri se pratak pomocu blende cija je karakteristika K = 0. d.. 60.2. Slozeni cevovod ima 9 deonica precnika d t . Dati Sll podaci: H=)Om.j)V. 15.. ~ V2 rd ====... 8./!-:-7=%ib94"". 2 ~ IiL-.. 100.):5. u kojima su otpod dati ekvivalentnim koeficijentima otpora C...-f0.====~===::::~======:. 1·······1 · · ' · l · · · i ' i 1 TiTlT'rnCI 2 ·········\9):~ ~ .2 v 1 V v2 ~ L· v~ (SR +Svo +A-.+2Sv+2Sk+AD)(D2n) La 4Vo 2[ (SR+Svo+ A-.%n".3-19.i'&""lm".. p=1000kg/m 3 . . +A D)(D)4 L(n + 1. 100.:%""!. 100.n.!!.osti i=1.102) daje snagu pumpe..t.{".1)2+(Sm +l)"2=(SR +SVi +A )2+(Sm +1)"2+ f. 12. 120 mm. Sa koeficijentam C1 obuhvacenjei lokalnL otpor blende.9).""'''. "~"""i'#""i<'~"".2 d dabija se koeficijent lakalnog otpora ventila S..1)(7) 2+Sm+ 1J"2' I do v 2 koji shodno izrazu (2. ___ =1::=== tit if: f- VI ~ vi ~~ .l@""*"":im"':!?h:d·~m~""?%i!""'. 100.. 10."".. J=I L d..9).2" . RRfENJE: Protok izmeren blendolU ..::==~ '·.d.ana sa manometrom koji ima pokazivanje h=lOOmm.""J&"""f}"":%""<{". dobija se napor pumpe Yp=gH+(s.:0. '% vo 7' vt tit I..j)...2. C...3-18 protok u bilo kojoj magistralnoj deonici Vf =Vo - jV = (n + 1.. =?M"".194 ProraCit1Z slozenih cevovoda h . 10..

431-10'. = 13. 7.r/2 dobija se protok b) Slika P.2.EN. + JK." +{ k+[ K. i primenom izraza (2.41 Pa/(l/s)2 i=1.2. 80. 27. {j-f..6 J I kg.-+ k +K. Ukupni zapreminskiprotok vodeu sistemu je V". 62.3-21 Slika P. 10. U deonicama zatvorenog hidraulickog sistema poznati su precnici cevi d j i ek:vivalentni koeficijenti otpora Ci (i=1. 20.v'./K5 . 1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno strujno kola Ap == K.1. U jednom zatvorenom hidraulickom sistemu razni potrosaCi su redno i paralelno povezani.Froraatrl slo:ienih cevovoc/a 195 iznosi r~ = K Jh = 15..9). ...3=20. K. RESENJR a) Kako je za zatvoreni hidraullcki sistem ek:vivalentni koeficijent hidraulicke karakteristike K (1 1 )-2 K e = .2. 100 mm. . Podaci: di=lOO. RES.. 10.7. i b)· nacrtati· ekYivalentnu hidrauliclru karakteristiku.!E. Koeficijenti. + 3 + (1 I 1 1)_2 Pa JK: + .7).78.[K.7). .2.3-21. Strujanje 11 cevima je turbulentno u levadnitIloj oblasti atpora. rb-+ rb-}-2 +C rb-+ rh-..81/ s. 60. r)-=JApIKe =17.6 Problem 2.9.5. i koriscenjem izraza (2. 30..23.7) dobija se ekvivalentni koeficijent 2 hidraulicke karakteristike cevovoda K.211/s. "K6 "Kg "K9 1z Bernulijeve jednacine za nivoe 0-1 dobija se napor pumpe Yp = gH + K.2 = 111. . + JK.3) i (2.102) snaga pumpe iznositi P==2197 W. r fT +K. Odrediti ukupni protok tecnosti gustine p = 900 kg 1m 3 ako je porast pritiska u pumpi Ap =72 kPa. 40.5. . . 13. 220 1/ s. C.Uvodenjem koeficijenata hidraulicke katakteristike K j = 8pCj I (d j n)2 (1=1.3. ..)~2=52248. 70.43 (1/s) 2 ' .5. 80. pa ce shodno izrazu (2.3.3-20 Problem 2. a) Odrediti ukupan pad pri tiska zatvorenog hidraulickog sistema. hidraulickih karakteristika pojedinih deoruca su K j =20.3) i (2.2.-=lO.[K. .JK: +.7) dobija se koeficijent ekvivalentne hidraulicke karakteristike Ke=Kl+{ rb-+[K2 +( rb-r'2+K7rI/2+ "l} K 3 "l/K4 "'>. =2.80. Uvodenjem koeficijenata hidraulicke karakteristike K j = 8Cj 1dtn2 (i==1.

L M ~ _l _dl_~.196 Proracun slozemlz cevovoda to ce ukupni pad pritiska iznositi I1p == K/ 2 == 6. a. . i~l n i=1 d.3.2.2.2. za piikazani cevovod sa s1.. V_'_/-4"~_p_' M N __ L_'2]_'d_:--. P.V L ~ . U jednom zatvorellom hidraulickom sistemu n cevi precnika d i i duzine Ii povezane su: 1) redno. 2) paralelno.5 V.3.2. p.3). 1z ovog uslova i iz jednacine (2) dobija se protok kroz i-tu deonicu . A=0. .'=8. 12. Ai=0. Odrediti zavisnost pada pritisaka izmedu tacaka MiN od protoka ako je strujanje u svakoj cevi: a) laminarno.2. C'[__.3-22 RE£ENJE Kako se lokalni gubici zanemaruju to u pojedinim deonicama treba uzeti samo gubitke usled trenja koji se odredjuju primenom Darsijevog izraza (2.3-22.1.035. I1p.5 bar. P. 30mm.2. r'.. tj.n·lO6 nl / s. D=50mm. a koji ima jedan od oblika Ii V i 8p li'2 I1Pi = PA. 0. iCijom se zamenOffi u jednacinu (1) dobija linearna zavisnost pada pritiska od protoka 128pv Ii .2.2. b) KoristeCi..3-21b..24a) vaZi uslov V. = canst.. 15m. .032 (i=1. pravila crtallja opisana u Odeljcima 2. 28.2 Ai . == canst pa ce ukupni pad pritiska izmedu tacaka MiN biti 11 128pv " n Ii I1PMN == LI1Pi = .03. dobija se dijagram hidraulicke karakteristike dat na sL P. V= 0. i 2. n dj 4 pMN . i n dj 2 . Ii =10.3-21a. c) Izracullati korisnu snagu pumpe ako je n=3 i ako su dati podaci: d i =25. a) Stika P . Na mestima grananja i spajanja cevi kao i ostale lokalne gubitke zanemariti.3).04. Zadate velicine su: d p Ii' Ai U=1. V. p= 985kg/m 3 . I1Pi ==-n-d 4 ~ • (2) ! a.2.3. ~ == 128pv Tt.26).l) Kod redne sprege (s1.3-22b) vazi uslov (2. . Frob/enD 2. -d -2 == .1CV)] . v.39): 'Ai = 64/Re i = 16/[f~ I (d. b) turbulentllo u hidraulicki potpuno hrapavim cevima.1. Zapreminski protok V tecnosti gustine p i kinematske viskoznosti v isti je u oba slucaja povezivanja cevi. 0.2) Kod paralelne sprege (s1. P. (1) a) Za larninarno strujanje koeficijent trenja odredujese primenom izraza (2.21/8.2.n). L=95m.

Proracun.P== /). Pumpa Pi je radna a P2 rezervna. za koliko se tad a poveca protole transportovane tecnosti lea deponiji. a zatim se iz jednacine kontinuiteta 8p /). Sk =:: 0.995m/s . d) 2 (L. D=200mm. a rade obe pumpe.3 kW za paralelnu spregu.=1 L. a)Kada radi sarno jedna pumpa. gustine p == 1000kg 1m3 .15.l) Posredstvom jednaCine (1) dobija se ukupni pad pritiska za rednu spregu 8p '2f.~1 Ii. 11 == 10m.v2 := 4V2 / D rc = 1. d== 80mm. koja trosi P=7. pa zato vazi puna kvadratna zavisnost (1). od rezervoara R do deponije D.5. 'sledi . =-2 V L/A. P. I=:: 5m.PMN +pA. Konacno.2 7t V= S.PMN::: 7t 197 LV. I.4 rednu.5 kW. Sv == 1.75./). U instalaciji se nalaze dye paralelno spregnute pumpe.928 m/s. Vod (1) sluzi za stvaranje sekundarnog strujanja koje sprecava talozenje prljavstina na dno rezervoara R. SR2 = 0. A. kW za ProDlem 2. H == 2m. S obzirom da radi sarno jedna pumpa to vaZi jednacina kontinuiteta V =:: Va iz leoje sledi v == vO' 1z Bernulijeve jednacine za preseke 0-1. S" == 0. samo za deo zadatka pod b). SkI ~ 0. korisna snaga pumpe P == /). SRI =1. Ukupan pad pritiska u zatvorenom hidraulickom kolu je L 1 4)/ " /).3-23.n g" 2 .=IT J • ~ V. Smatrati da snaga pumpe ostajekonstantna.25.2.=1 d.-s • . odnosno od protoka. kroz bilo koju deonicu. REfENJE' a) Na osnovu zadatih protoka dobivaju se brzine: 2 2 z Vj =4Vj Id rc=O. . leoja glasi .2) Za paralelnu spregu se iz jednacine (1) dobija protok /). Gubitke u raevama RO i R zanemariti.3-23 sluzi zatransport i r z = 200 m3 I h kondenzata. i V • 2 b) Kada se zatvori ventil VI.03. i 2 ==)OOm. . n . = 0.27.PMN = . i P=5.s/ozenih /eJloJloda cijom zamenom u jednaCinu kontinuiteta V == 128pv /)..=l ?ell)) c) Nakon provere reZima strujanja sledi da je Re = Dn v 4~ D == 226969 sto odgovara turbulentnom rdimu strujanja pa zadati podaci vail.v=4(V1 + Ti2 ) I D rc = 1. odredjuje pad pritisaka V ". Sekondarno strujanje se ostvaruje protokom kondenzata Vj == Sf Is. b.lbar.P. b. Dati su podaci: Pm::: O.PMN == L.768m/s .=1 n V n d' b) Pri turbulentnom strujanju u hidraulicki potpuno hrapavim cevi~a koeficijent trenja nije funkcija ad Re-broja. D 2(D2n)~ . odrediti koeficijente lokalnih otpora ugradenih ventila VI i V tako da se ostvare zeljeni protoci V.pV ima brojne vrednosti: P==41.5. Postrojenje prikazano sa s1.

dobija se kubna jednaCina 8 [ 2/+12 1 1 ] ' 3 ' 2Pl1p D 4 rc 2 ~u +3~k +~V2 +A----. +2Sk +1. P.D) V + gHV --..3-24.-p. ~ I~ fr R2 V2 Iz. +V2 ). P. Cije je pozitivllO reilenje V = 73. su dati podaci: K] = 10 d ({)2 ..=: 0 . pri cemu su veliCine Ki (1'=-.0:<\ u . a) Odrediti l~kupan protok tecnosti ako =15 ~g ({)2.Ie Deponija k k I... 1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno strujno kolo 2 1 2 • 31 V' I VI Ip =: posle zamene napora pump~ izrazom b) l +(SRZ +Sk +t.2. H=20m. U ovom slucaju protok u raevi RO se deli na dye jednake koliCine. . povecanje protoka u slucaju pod b) U odnosu na slucaj pod a) iZllosi [Vb + (V..Ie k frv Slika P. K = 20 :g (f)2. g Yp ] =: 790 J (kg. U cevrum deonicama u kojima se nalaze pumpe stujni gubici su dati izrazima 1~] =: Kl'j2 i Yg2 = K2V22 . ~) l~ +(2SkJ +2sv +1.zs-+ 1+4(2~k] +2~v+6. i na kraju iskoristi veza f/o =: V 12.v2 +1.2. Dakle. dole je u gIavnojcevnojdeonici gubitak Yc K2 = KV 2 .102) dobija se koeficijent lokalnog otpora ventiia ~v2 =: 1.20.3-24a) su paral~IIlospregnute i transportuju tecnost iz rezervoara A u rezervaor B. Yp ~ =: Pl1 p / pT/o koji sledi iz (2. jet su grane sa pumpama identicne.2) koeficijenti hidraulickih karakteristika.81/ s =: 266 m3 / h. Yp2 =760 J / kg..Ie I. Dve pumpe (s1.3-23 Yp + P. DakIe.198 PrortlGun s/ozemh cevovoda lz -fabrikc - .roblem 2. b) Povecanje protoka ostvaruje se ukljucivanjem i rezervne pumpe.1..D. ~ + 1) v~ 2 I 2 V (1) (~u +2Sk +2~kl +2~v +A D)2+(~RI +~vl +A"d+ 1 )2' dobija se koeficijent lokalnog otpora Sv] =:1. i r 2 instalaciju treba uregulisati tako da se na ventilima dobiju otpori Sv] odnosno ~V2 .1.65. = gH +(s. .D. Visinska razlika izmedu nivoa tecnosti u rezervoarima je H. leao i zatvaranjem vel1tila VI Cime je r~ =0.D. da bi se ostvarili zeljeni 1 protoci V. pa zato vazi jednaCina kontinuiteta r? =: 2Vo' Kada se u Bernulijevu jednacinu (1) uvrsti napor pumpe Yp = Pl1 pPIjo' Clanovi sa brzinama pretvore u Clanove sa protocima.]1 (T~ +V2 )a =22%.

gl e) ako su pumpe razliCitih karakteristika (Ypl > Yp2 ) a gubici Yg1 i Yg2 se ne mogu zanemariti. cije reSenje y" =5 lis zaclovoljava sistem jednaCina (1).2 . +V2 .. 2 2 (K 2 . Yp2 =gH+K2V2 +KV .)V 4 +[ZAB+4Ki(Kz -K1)(Yp1 -YpZ )] V 2 +B=O.. V=V. energija u raevi R (v. . .2.2 . Ypl =gH+K1Vl +KV .:: Yg2 . A="K(K2 -K 1 ) +K2 +KIKz .'.iima se nalaze pumpe PI i P2 i ona iZllosi (2) .2. d) Yp1 > Yp2 ' Ygl == Yg2 == 0.:: Yg2 . .3-24 a) Dve paralelno spregnute pumpe. Strujanje je turbulentno' u hiclraulicki potpuno hrapavim cevima.zel'tih cevOJ/oda 199 Nacrtati hidraulicku karakteristiku sprege pumpe-cevovod i ucrtati radne tacke spregnutih pumpi i svake ponaosob u sledeCim slucajevima: b) ako su obe pumpe istih karakteristika.K l ) . Ygl == Yg2 == 0.s!..3-24a) treba cia bude ista za obastrujna putall ko.Proracu/'l s/o. d) ako su pumpe razliCitih (nejednakih) karakteristika (Ypl > Yp2 ) a zanemaruju se gubici Y i Yg2 . e) Yp1 > Ypi'Ygl .2 . pri tome livodeCi konstante 2 K . P. (1) Eliminacijom protoka Ttl i V iz sistema jednaciIla (1). Bez obzira kakve Sli karakteristike paralelno spregnutih pumpi i odgovatajuCih cevovoda.2 . RESENJE a) leclnaCine koje definisu problem su: dye Brenulijeve jednacine (postavljene za Ilivoe tecnosti u rezervoarima ALB) i jednajedriacina kontinuiteta. koje glase: . a gubici Ygl i Yg2 ll10gu cia se zanemare. c) ako su obe pumpe istih karakteristika a moze da se zanemari sarno gubitak Yg2 .B= K (gH-Yp1)-(K2-Kj)(1PI-YPZ) ' 1 1 2 dobija se jednacina cetvrtog stepena CA z -4Kj K. Karakteristikeparalelnospregnutih pumpi: b) Ypl == Yp2 . c) Yp1 == Yp2 ' Yg1 . y y+ b) y a) A +-------'---'----4-_ d) V Slika P.

Ovaj postupak je. Konkretno. koja predstav!ja merge/ski tldeo pumpe PI It ra(vi R Na ovaj nacin. objasnjen u Odeljku 2.3-24c prikazaIi je sIucaj kada je: Yg1 *. P. Cime se dobijaju: upreseku sa krivom Y 2 radna p tacka RT2 pumpe P2.2. P.isprekidana linija Yp1 ' Sada se koriscenjem izraza (2) i (3) pri jednom napom sabiraju protoci iz tacaka A i B.2.1. iz tacke na Y-osi. koja se nalazi na rastojanju gh R _ B . za slucaj sa s1.. dobija se energija u racvi YR =. Sa s1.3-24b protoke iz tacke Atreba sabrati.10b. treba koristiti energiju u racvi. Tako na pro nasI. iz radne tacke.YgJ . Prema tome.3-24c je ocigledna da radnim tachE'·]' pmnpi odgovaraju razliciti r~ i V • .ghR. pa se tako dobija protok 2VA u tacki E koja lezi na rezultuj.0 i Yg2 = O. Da bi se odredile radne tacke pojedinih<pumpi. iz radne tacke treba povuCi horizontalu Y=const. Povlacenjem. Redukcija hidraulicke karakteristike se VIS! taka da se pri jednom protoku od napora Yp1 oduzima gubitak YgP Cime se dobija veliCina Yp1 * = YpJ . ponavijanjell1 postupka za celokupno podrucjeprotoka. donekle. i u preseku sa krivom Yp1 *' tacka D.HSoj hidraulickoj karakteristici paralelno spregnutih pUll1pi YpJ + 2 ' Kada se ova 'rriva spregne sa hidraulickom karakteristikom cevovoda Yc dobija se radna tacka RT. dobija se redukovana hidraulicka karakteristika pumpe Pl. Da bi se nacrtala hidraulicka karakteristika cevovoda. koja leZi na rezultujucoj krivoj paralelno spregnutih pumpi Yp1 *+2' U preseku la. Postavljanjem Bernulijeve jednaCine za preseke racve R i nivoa tecnosti u rezervoaru E. linije Y'.i u odgovarajuCim cevnim deonicama ne mogu zanemariti. pa se tako dobija rezultujuCi protok Vc = VA + VB u tacki C. ali ovog puta za potisni deo cevovoda. prvo.ivih Yp1 "+2 i . dobija se radna tacka RT. tada treba dobiti redukovalze karakterisfike pumpi. 2 ?~'Jtoci . Pavlacenjem vertikale (V = const) iz tacke D dabija se u presek:u sa krivQmYp1 radna tacka pumpe RTl..2. ali da se glibi<.r. treba ucrtati krivu Yc ' koja predstavlja hidraulicku karakteristiku cevovoda.B +Yc • (4) Dakle.200 ProraCYll s/ozemh cevovoda S druge strane u racvi treba da je zadovoljena i jednacina kontinuiteta V=v"j+V2 • (3) lednacine (2) i (3) su osnovne jednacine koje se koriste za crtanje hidraulickih karakteristika paralelno spregnutih pumpi. Ove tacke se medu sobompoklapaju (RTl=RT2) zato sto su pumpe jednakih karakteristika a u vodovima do raeve gubici se zanemaruju.'const u preseku sa krivima Yp1i 1'~2 dobijaju se radne tacke RTI i RT2 pojedinih pumpi. P. takode. c) U slucaju da su pumpe jednakih karakteristika. koji se nalaze na medusobnoj visinskoj razlici hR _ B . b) Kada se paralelno spregnu dye pumpe jednakih karakteristika i kada se gubici u vodovima do racve mogu zanell1ariti rezultujuca hidraulicka karakteristika paralelno spregnutih pumpi se dobija sabiranjem protoka pumpi pri jednom konstantnom naporu. treba redukovati hidraulicku karakteristiku pUll1pe Pl.

Grad A ima potrebe T~ == 800 II s. P. U preseku krivih Yp1 *+2* i Ya dobija se radna taeka RI~ Za odredivanje radnih tacaka pojedinih pumpi.m !s. '2:= 6 SIan. Podaci: h == SOm.3-2S sluzi za snabdevanje dva grad a vodom za pice. na pro Yp1 > Yp2 ' a neka postoje i gubici Yg1 i Yg2 • Ovom prilikom prvo se po postupku opisanom u zadatku pod c) dobijaju redukovane karakteristike pumpi Ypj * i Yp2 " Zatim se redukovane krive paralelno sprezu. krivima Yp1 i Yp2 eime se odreduju radne taekepumpi RTl i RT2.1. p=1000kg!m .5. a1 =408. c) Ako I J J je pumpno postrojenje PS2 u kvaru a u PSi ugradene pumpe iz zadatka pod b) odrediti koliki je tada protok lea gradu A. na pI. d = 1m.menja nagib zato sto su hidraulicke karakteristike pumpi razlieite. a povlacenjem iz nje horizontale Y=const i u preseku sa krivima Yp1 i Yp2 dobivaju se radne taeke pojedinih pumpi RTl i RI2. Ovom prilikom u tacki A kriva Yp 1+2 se "lomi" . b) Koliko paralelno spregnutih pumpi treba ugraditi u pumpnim stanicama PSl i PS2 umesto pumpi P1 i P2 ako se raspolaie pumpama koje imaju H karakteristike YpI. e) U opstem slucaju paralelno spregnute pumpe mogu biti sa razlicitim naporima. REfENJE a) Za eelicne varene cevi koje se duzivremenski period nalaze u upotrebi iz tabele T. d1 := 800mm.V2 (i=1. 11 3 = lOIan.2.3-25. s tim sto je tada uputnije umesto hidraulieke karakteristike tipa Y == Jeri") koristiti njen oblik /:lp == Jeri"). Opisani postupak za pumpe u potpunosti vaii i za paralelno sprezanje ventilatora. hrapavosti zida cevi 1) == O. d) Za slucaj pod c) odrediti broj pumpi koje treba da rade da bi ka gradu A imali projektni protok.2). LakaIne otpore racunati kao 10% od gubitaka na trenje.3-24d).. bl 1= 20km.S. cime se dobija rezultujuca kriva hidraulieke karakteristike YW+2* koja se lomi utacki A.v=1.06·1O:. P. tada se koriscenjemizraza(2) i (3) dobija rezultujuca hidraulicka karakteristika spregnutih pumpi -kriva Yp1 + 2 (sl. H == 100m.d) Kada se pumpe razliCitih karakteristika paraleIno sprezu. prvo se iz RI povlaCi horizontala (Y=COl1st). ProDlem 2. 2 = 3787. U preseku krivih Yp1+2 i Ya dobija se radna tacka RI. Cevni sistem prikazan na s1. a) Odrediti potrebnu snagu za pogon pumpi. a grad B V == 500 II s 2 vode. a zatim se iz presecnih tacaka B i C na redukovanim krivima povlaee vertikale do. neka je J~l > Yp2 ida se zanemaruju gubici Yg1 i Yg2 . preseka sa .2. = a. Cevovodi su od celicnih varenih cevi sa stanjem zidova posle duzeupotrebe. a 2 == 1636. -b.1. b2 == 20000.S se dobija vrednost apsolutne . d2 == 600mm. Prema projektnim protocima slede vredIlostibrzina sttujanja .Smm.2.

iz bila kograzloga van pogona (V2 = 0). ill 4Ti"z ill v =_.~. Ako s1.b/T2 i uvodeCi koeficijent hidra1. u slucaju pod c) nisu za protokom od V. . tada odredeni broj pumpi iz PSl treba isldjuciti.5 J Ikg.:.7.:. v =-=1592.b2_ .. Prema tome ukupna instalisana snaga iznosi P =P 1+P2 = 1398. a tada za odredjivanje koeficijenata trenja vaii izraz (2. sledi .1mpnoj stanlei PSI treba da ostvari protok V =Va / n. )025 .~ aj bl _Y pI =8 m = V2. ReI = 1201l69.1. b) Probleme snabdevanja vodom nije dobro resavati ugradnjom sarno jedne pumpe.6kW i P2 = 898..1. Jdgn:· 0 .2). n a l +gh b] +Kn 2 = 10431/ s . Zamenom ovih protaka u izraze za hidraulicke karakteristike pumpi slede brojevi ugradenih pumpi u pumpnim stanieama n = Va ... _ill 4 V .1 se ugradnjom vise paralelno spregnutih pumpi. koji PSI transportuje prema gradu A. Q 2 . ? I I 2 Ypl +Yp2 = gfJ +1. d) Ako potrehe grada A..2) tad a svaka od pumpi u p1. . tada iz jednaCine (1) zamenorn hidrauIicke karakteristike pumpe izrazom Yp1 = a l . (V +V )=166). nakon zamene protoka Til = 800 II s.1 J Ikg i }'~2 = 1436. Ovi problemi u vodosnabdevanju resavaj1. Izjednacine (1). zamenom koeficijenata trenja izrazom \ = 0. .1.5. ? I va ? 'I v]72.1 leI I va .1 u pumpnim stanicama PSi ugradene pumpe sa hidraulickim karakteristikama Ypi == a.11(15 / d.1licke karakteristike eevovoda K =1! f o ~ !LCdO)4lC·_4_)2 2 Ll\. p2 c) Kada su pumpe iz pumpne stanke PS2. koje glase: Yp1 + gh = 1.Rez = 1000974.102) dobivaju se snage pumpi P I =500.1 d] d1 . slede vrednosti za napore pumpi Ypl = 308.P2 == 14. au razmatranom slucaju i iz razloga zato sto je snaga jedne pumpe suvise· velika.4 bar.1._ Y .o do + 1\. sledi da je strujanje u hidraulicki potpuno hrapavim cevima. sa kojima porasti pritiska u pumpama iznose b. =) . Shodno izrazu (2. a u PS2 protok V =V. v =-=17682 o en: ] 12 2 ' s·' I c/2 n: ' S' 2 d 2n: S' ' 1 koje daju: Reo = 1561520. a shodno algoritmu 2.PI = 3....78). =10431 I s vode. -bJi"2 (i=1.08 bar i· b.7 leW. . . 1m pri cemu su n i m brojevi ugradenih pumpi.lle2 TT 2 V 2 (1) 2 Iz ovih jednaCina.H o dT+ 1. (i=0.1. Sa ovim vrednostima Rebroja i sa podacima 15 i d.4 kW. sledi pratok ri.1 leo 7fT + 1. Za resavanje ovog zadatka koriste se dye Bernulijeve jednacine..202 Froracun s/ozemlz cevovoda 4 .

T+ 1. V= 1.0.m Is. Smatrati da je. I v "'2 d T+ 1. Rezervoar A je veliki.69 bar i /!.V3 = 4. hz = 3m. IIp] = ll p2 = 0. to povremerio treba da rade dye pumpe (V] ==724 lis).2. do = 100mm. dok se nivoi vode u rezervoarima B i C odrZavaju konstantnim stalnim proticanjem vode kroz njih. 13 == 10m.2 A. Istovremeno voda se vraca iz B u C i struji iz C ka potrosacu P sa protokom V = 3.102) s1edi Ib==97.3-27 Problem 2. i jednacine kontinuiteta V == VI + V2 ' sledi veza .R2 == 0.RI = 1.1..3-26. (.v2 = 2.h2 ::: 10m.p] = 4.Proracttli sfozenih cevovoda 203 nl =V] In] I(G]+gh-KV1z ) =:2. Problem 2.v] = 1. Kako je novoodredeni broj radnih pumpi 2 < H] < 3.4 W. dye) pumpe mogu da "izbace" vodu do mesta racvanja cevovoda. d l ::: 50mm.511 s.6kW.P2 == 1.7kW. Pumpe Pi i P2 transportuju vodu iz rezervoaraA u rezervoare B i C.106 cm2 ! s.4. llP] = ll p2 = 0. 10 = 4m.. 12 == 90m. 6 2 RESENJE: Posle odredivanja pojedinacnih snaga pumpi sledi ~ == 170 W P2 = 67.236 bar transportuju vodu iz rezervoara A i B pre rna rezervoaru C.43.8. Prema tome.p] II v~ I v2 =gh] +1. p= 1000kg! m3 . Podaci: h] = 5m.2 "'7fT /!.8. Odrediti snagu koja je potrebna za pogon pumpi. Rezervoari imaju konstantne nivoe vode. l z = 10m.. koje imaju poraste pritiska /!. moguca je znacajna usteda elektricne energije. d 2 ::: 80mm. odnosno 1(S)==447.P2 -p-= ghz +1. Interesantno bi bilo razmotriti kolild utrosak energije pri radu tri. C.10. a koliki pri radu svih os am pumpi. C.2. a povremeno tri pumpe (VI =870I/s). u ovom slucaju.7f2' 2 (1) u kojima se za odredivanje leoeficijenta trenja koristi izraz (2.3-27. Shodno izrazu (2.. Lokalne otpore racunati kao 20% odgubitaka na trenje. strujanje u svim deonicama kroz hidraulickiglatkecevi. c.8. II ::: 150m. 2 RESENJE Iz Bernulijevih jednacina P /!. 10 = 100rn. C.5.k = 0. Strujanje je turbulentno u hidraulicki glatkim cevima. Pumpe Pi i P2.4.3-26 Slika P. I] = 6m.4 W pa ce ukupna snaga biti P == p] + P2 = 237. VI PI VI '-------~R~2~~I~~-'k RI V2 P2 V2 Slika P.63). pa je nivo vode u njemu konstantan.06. Odrediti protok vode lea rezervoaru C.2 12 v. C.1. Podaci: hI =40m. Ovde treba napomenuti da dobijena resenja vaze sarno ako ena pr.2 "']---ct. v = 0.

50. .7 . C i D.3-28. Sic =0. h = 2m. C3 = 65. SlI =0. Pv = 981OPa.8.3 .. A=0. voda se povratnim cevima. =100. Pm = 19620Pa. C7 :::: 40.02. Istovremeno. C6 :::: 35.~ (-j-)5/4 (-j-)2 vI d {d + (-}-)2L l~ d II (d~ )5/4 vt4 -l 4l7P/4 }417 = 1. Cs = 45. b) snagu ugradene pumpe.0 II s. d. Odrediti: a) ekvivalentni koeficijent otpara deonice (3). h3 = 10m. odnosno trazeni protok liro = 8. . Voda se. Podaci d. d = lOUmm. i posredstvom koga se iz jednaCine (2) dobija brzina va:::: 1. . . Pumpa trallsportuje vodu iz rezervoara A ka rezervoarima B i C. Cs =8.80.8). RESENlE: a) C4 = 42.. 100. Podaci: I:::: 5m. C2 = 10..7. Slika P.6). Cs :::: 9. CI = 5. Problem 2. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A u rezervoare B. 80. b) P = 5877 W.--I_gh _1_. b) P = 7029 W. 100.017ml s.. a p I II l[ J S/4 sledi jednaCina vI ={ B . 150. .351ml s d Jl J J cije je brojno resenje dobijeno numericld. iz ovih rezervaara.3-29 Problem 2. 112 :::: 20m. hI :::: 30m. C6 =20.204 Proracun s/ozemh cellovoda (2) /:lp d B::::. Odrediti: a) ekvivalentne koeficijente otpora deonica (4) i (5).6'. C2 =50. TIp =0.60.2.60. .2.29. Pajedine deonice slozenog cevovoda i=1.3-29. . i b) snagu ugi:idene ptlmpe. 200 mm (i=1.3-28 Slika P. Sv =2..3.8 imaju precnike di iel0tivalentne koeficijente otpora Ci • Nivoi vade u svim rezervoarima su konstantIli. U pojedinim deonicama precnika d i otpori su dati sa ekvivalelltnim koeficijentima otpora ~ (i=1. C4 =10.. Nivoi vode u svim rezervoarima odd:avaju se konstantnim stalnim proticalljem vode kroz rezervoare. . kaskadno vraca u rezerVaar A. = 200. RESENJE: a) C3 = 3. 100mm (i=1. p = 1000 kg/ m\ TIp :::: 0. vraca u rezervoar A. 50. H:::: 5m..5. CI =10.. .. 150. iz rezervoara C i B.

i obrnuto. Formiranje prvih mehurova pare predstavlja poeetni stadijum kavitacije.4. Pod kavitacijom se podrazumeva nestacionarni proces stvaranja. rezima strujanja. koji se nalazeu obUku mehurica. Najmanja dimenzija mehura. kada dostize vrednost pritiska isparavanja na datoj' temperaturi tecnosti. Medutim. Kada pri strujanju tecnosti. kavitacija i dobiia ime. Pojava kavitacije je poznata jos s Inaja XIX veka. od. u veeoj ili manjoj meri. povrsinskih napona. sadrzaja nerastvorenih gasova i vremena prolaza tecnosti kroz zonu kavitacije. Pritisak kljucanja teenosti zavisi od temperature. erozijom materijala. poveeanjem gubitaka energije itd.. . ali i pored toga svi fenomeru vezani za ovu' pojavu nisu dovoljno razjasnjeni. na svim temperaturama.2. vrste fiuida. jer je praeena: sumom. temperature teenosti. pumpe. formiraee se prvi mehuriCi pare koji predstavljaju pocetak kavitacije.1. pri lokalnom ubrzanju tecnosti brzina strujanja raste sto je propraeeno smanjenjem pritiska. Razlog tome je sto kavitacija predstavlja veoma slozenu pojavu i to sa aspekta hidraulickih. polja bJ. vibracijama. iIi na njoj. tj. termodinamickih. samo se burna isparavanje tecnosti naziva kljucanje:Sa aspekta proucavanja kavitacije interesantno je kljucanje na ruiim temp~raturaina. te je otuda. i on zavisi od mnogo faldora.Mvti'acijska erozija. opstrujavana tela i s1. lokalni otpod.1. dolazi do osteeenja materijalaatase pojava naziva. koje se naziva "hladno kljucanje". Mesta u hidrosistemima na kojima se javlja kavitacija su: usisru cevovodi. Kavitacija pocinje kada pritisak tecnosti ima kriticnu vrednost. Pri leavitaciji formira se parni mehur ili kaverna. dode do smanjenja pritiska. U uslovima stalnog nastajanja pare proces kavitacije se intenzjfikuje a takva kavitacija naziva se razvijenom. iz bilo kojih razloga. sifoni turbina. Isparavanje tecnosti vrsi se. !cao najceSce koriscenogradnog fiuida. ali takvog da pritisak dostigne vrednost pritiska isparavanja na odredenoj temperaturi tecnosti. Stvoreni mehurovi pare bivaju nosf:ni strujom tecnosti. Kavitacija je u hidrosistemima nepozeljna pojava. i to tako: sto je veei pritisak veea je i temperatura kljucanja. Opste @ k:a!vitadji U tecnosti koja struji moze da nastane pojava leoja se naziva kavitacija. Ako se kondenzacija zavrsava blizu cvrste granice. Nairne. eime se stvara plodno tlo za nastajanje kavitacije. VeliCina mehurica je razliCita i zavisi od pritiska. Kada oni dodu u polje povecanog pritiska prestaju uslovi za opstanakmehurova pare. ito: polja pritiska. Zavisnost pritiska kljueanja vode. U tecnosti postoje nerastvoreru gasovi. Smanjenje pritiska moze biti prouzrokovano prekomernim padom pritiska ili lokalnim ubrzanjem struje teenosti. hernijskih i elektricnih procesa koji se tom prilikom odigravaju. na predlogFruda. KAVI'll'AC][JA 2.zina.4.4. temperature data je u tabeli 2. rasta i kondenzacije parnih mehurova. pa zato dolazi do njihove kondenzacije. koja je reda .

krajnji pritisak i CLkoeficijent nerastvorljivosti gasa u tecnosti.02 Tabela 2.---.01 5 0..v II 1111i1 rnr I AP zano.::t~:n!:::~ j:~~.. Na kraju treba napomenuti da hidrauticki naCin izazivanja kavitacije nije jedini. a akc je ana nastala samo isparavanjem tecnosti tada se kavitacija naziva pama. Hidrodinamiclk.. a samim tim i procesa kavitacije.~j~ja~ec~ast~eza~~! JWlillIlill.2.4.2.ll-.i. parni iIi meSoviti. 1z Bernulijeve jednaCine za preseke 1-1 i 2-2 2 2 V v2 l P1 + PT = P2 + PT + Ap . Za objasnjenje pojave hidrodinamicke kavitacije koristice se struktura strujanja u zasunu prikazanom na s1.~rx ~~e. vazduh CL 0.p pad pritiska na suzenju tecnost ' Dvofazni tok v1 turbulentnom strujanju isparavanje biti intenzivnije..4.a kaviblc~ja Pod hidrodinamickom kavitacijom podrazumeva Se kavitacija stvorena snizavanjem pritiska tecnosti.· diJo agr·amima· sa s1.. .2. Zbog lokalnog ubrzanja strnje pritisak maze da opada do Pmin (koji se ima pri vmax)' a za otpocinjanje procesa kavitacije potrebno je da bude ispunjen • PK~r~.~~~~:P::.2 Mehur u tecnosti moze biti: gasni. Vrednosti koeficijenta nerastvorenih gasova koji se nalaze u vodi date Stl u tabeli 2. Kolicina nerastvorenih gasova u tecnosti odreduje se kao: (2..4. ~~~. U kajoj je 1. ~Je . Dakle.4.2. Aka· je to smanjenje pritiska takvo da se u jednom trenutku dostigne vrednost pritiska kljucanja Pic I BiIIIIIIIIII!111111 ~ (tacka A sa dijagrama) tecnost pocil1je da isparava. To smanjenje pritiska maze biti izazvano prekomernim padom pritiska iii lokalnim ubrzanjem struje tecnosti. 1111)1111)111.89 0.2. vee da postoji i akusticna kavitacija koja je izazvana zvucnim talasima. Smatra se da ovi nerastvoreni gasovi predstavljaju zacetnike-centre kavitacije...1.4. Ako je centru kavitacije prethodio gasni mehur tada se kavitacija naziva ga.~r):~e:. P2 ..2.4. na. zavisi ad stisljivQsti gasa. Pl c pocetni pritisalc. 204.2.206 Kavitacija velicine IflID. tach A predstavlja· pocetak procesa isparaStika 2..ma. ·1 Homogena! 2 ... S obzirom da . ~~T! ~.1.. L.1 vanja.1 ~I'-c------.1) pri cemu su: Vt ..031 0..zapremina tecnosti.

prikazani na dijagramu sa s1. kao regulacijskih organa.-L-.2. a ill karakteristicnu brzinu strujanja. .Kavitacifa 207 uslov Pmin :s._-'--. postifu se pri veCim priguserijima. Od broja mehurova u fluidnoj stmji zavisice koliko je smanjenje protocnog preseka i kolike ce bid promene strujnih veliCina. Ovaj broj se veoma lako dobija.2) a naziva se Ojlerov broj' iIi kavltac!i:r/ci bro/ U izrazu (2.. Pri proll1eni vrednosti K koeficijenta lokalnog otpora za b-2% Slika 2. pri elcsperimentalnoll1 ispitivanju ". Zbog prisustva mehurova u poprecnom preseku protoeni presek teenosti se smanjuje. iz vee napisane Bernulijeve jednacine. Za analizu dobijenih rezultata. DakIe.8 lokalnog otpora koje odgovaraju 100 -'--.2) Pl . ako je kavitacija razvijena.I---'-L-. Mehurovi pare noseni strujoln tecnosti nizstrujno se uveeavaju. stvorice se parni cep . 700 cak. bezkavitacijskom reZimu rada lokalnog noD 1500 1100 300 500 700 900 otpora.kaverna. iIi zbog meausobnog spajanja.4. iIi zbog opadanja pritiska. h· U vrtloznoj zoni ~ _neposredno iza lokalnog otpora.2 a odnose se na razliCite temperature 400 radne tecnosti i za razlieite polozaje otvorenosti ventila (bezdimenzijska 300 ve1iCina I). Time -ce se narusiti neprekidnost tecnosti i formirace se dvofazni tok. Jifehura.2. pri daljem smanjenju kavitacijskog broja (K < K k ) proces kavitacije se intenzifikuje. za P2 == Pk i glasi: (2. Promene strujnih velieina idu. a kavitacijski broj Kk pri kojem je nasrupila ova promenanaziva se kriticnim.--_. kavitadjski fdimi radaventila.do minimalne vrednosti Kk. Smanjenje kavitacijskog broja odvija se. . Hidrodinamicka kavitacija moze biti: mehutasta. Kada je ventil vise otvoren koeficijent lokalnog otpora je manji pa se tada kavitacijski rdim rada teze ostvamje. povrsinska i vrtlozna.2.lokalnog otpora i do naglog povecanja pada pritiska koje je propraceno smanjenjemprotoka.---1==::1==.--'_.4. kako teorijskih tako i eksperimentalnih. Tako na pI. Nakon toga.Sa ll1esta nastajimja najveCi broj nastalih parnih mehurova bice odnesen nizstrujno.min' pri kojoj dolazi do naglih promena koeficijenta. dotle da nastaje i potpuno 600 zagusenje stmjnog toka.p predstavlja karakteristicni pad pritiska u kome je Pk pritisak kljucanja tecnosti.4. pri procesill1a kavitacije koristi se bezdimenzijski braj koji predstavlja odnos sila pritiska i inercije.rta kavitacija je ona koja nastaje u oblastima snizenog pritiska a tom prilikom celokupna oblast snizenog pritiska "nijeispunjena mehurovima.2 smatra se da je nastupila kavitacija. Na dijagramu se uocavaju oblasti konstantnog koeficijenta 1=0.--L-.4.Pk == f. ~ jednog ventila dobijeni rezultati su 500 +---j--j--+i.

4.4.rast mehura. svaka povrsina je u vecoj i1i manjoj meri hrapava. Slika 2.. Zbog dejstva hidrodinamicke sile mehur koji raste (s1.4 prikazan je proces stvaranja mehura na cvrstoj povrsini --eoi "iivotni put" parnog mehura pri -l\\>c) opstrujavanju tela. MehuriCi nerastvorenih ----------. Naime... jer SD u. Osim ova dva naCina formiranja cel1tara isparavanja tecnosti treba naglasiti da parDi mehur moze cia nastane i u centrima vrtIoga.4.2.2. ali i od uslova eksploatacije. a) ~ Na 81.4.4. koji se nalazi na zidu raste zapremma na racun isparavanja tecnosti..2. rast .2.2.2.. Taj proces stvaranja mehurova nastavlja se sve doleIe postoje uslovi oddavanja laiticnog pritiska Pk" Otkidanjem parnog mehura sa zida zapocinje clruga jaza "zivota" . mm dostiZevrednost Pk" Tada mehuricu d)~ !Pmin max nerastvorenih gasova. .2. KavitaciJski rnehur ce pnro nastati u centrima vrtloga. u ostalom l11ehuricu pare 11a zidu..208 Kavitacija Povrsins/ca kavitacija se odnosi na tacno odredenu povrsinu koja u zavisnosti od oblika opstrujavanog tela maze biti ti ablilcu: pojasa. Medutim.2.2.3b) takode se zasniva na prisustvu nerastvorenih gasova u tecnosti. Pr/la jaza kavitacije .3a) odnosi se na stvaranje mehurova na povrsini tela. za kolikotoliko jednostavniju . Na mestu sa koga se otldnuo l11ehur (s1. zapoCinje novi ciIdus stvaranja mehura.2. Ta hrapavost potite od tehnoloskog procesa obrade povrsine.2. U tim mikrol1eravninama nalaze Se zarobljeni sicusm mehuriCi gasova koji 11 uslovima delovanja lcriticllog :==-==-==-==-==-==-==-==-==-: pritiska U okolnoj tecnosti predstavljaju centre ----------.ina kavitacija nastaje u vrtlozrum oblastima iza opstrujavanog tela iii prolaskom struje laoz lokalne otpore.2.analizu procesa kavitacije mehurovi se smatraju l11alim sferama ispunjenim pat·om (iii parom i gasom).4a) pritisak tR . Postoje dva madela uz pomoc kojih se objaslljava stvaranje celltara kavitacije.. a zavisno od polja pritiska moze nastati i u drugim delovima vrtloga. gasova noseni strujom tecnosti dolaze u zonu b) a) gde pritisak ima vrednost pritiska isparavanja. f/rtlo.4.4.4c).4 hidrodinamicke sile nadvladaju povrsinske sile prianjanja mehura za cvrstu povrsi~u mellur se otkida sa povrsine (s1. Prvi model (s1.nastajanje melmrova i kaverDi ima meharuzam koji se zasniva na prisustvu nerastvorellih gasova u tecnosti.3 Tada se na povrsini mehura desava proces isparavanja elme paro-gasni mehur raste. isparavClllja tecnosti.2.4. Stvoreni mehurovi u tecnosti su razlicite veliCine ioblika. U trenutlrn kada Slika 2.. prstena iIi mrlje.. 2. Drugi model (s1.. smeru .strujanja. njima pritisci najmanji. se i izdufuje u -----.mehurova i nestajanje mehurova.2.2.4b) defotrnis(. U odgovarajucem preseku na te1u (s1. U proceJ'U kavitacije postoje ITt' jaze: stvaranje mehurovil. Pri detaljnijim analizama ip I \ \ .4.4d).

ako sezna da na nekim opstntjavanim povrSinama moze doCi do kavitacije tada se erozija materija ne maze spreCiti ali se moze ublaziti odgovarajuCim postupcima povrsinske zastite materijala.metalnu povrsillll. U principu glavna borba protiv kavitacije odigrava se na hidrodinamickom polju. pri cemu su: P. Usled toga na mestima kolapsa mehura naJ'Iqju lokaltzi hidro-udadpropTtlceni !taglli-n lokabui!t poras/om prdiska.4. proces identican kavitacijskoj eroziji. tj. Posmatrace se udar kapi vode. Tom prilikom leap se deformise i ima oblik prikazall na s1. vee samo oni koji iscezavaju na njoj iIi blizu nje. Naime. Ako se sa R oZl1aci poluprecnik sfernog mehura.2. Svi mehurovi koji se kondenzuju ne ucestvuju u razaranju povrsine. kroz uticaj na pritisak.gUstina tecnosti ie .1b. u cvrstu .. Zato je u hidrosistemima oJ'novno ne dozvoliti opadanje prdiska do !critiCize vrednosk Medutim. kavitacijska erozija nastaje na OHom delu povrsine materijala koja je dugotrajno izlozena procesu kondenzacije mehurova. Kako se kOlldenzacija mehura obavlja trellutllo to se obicno kaze da je meltar tScezao iIi da je doziveo kolaps. 2. jer je pritisak taj koji dovodi do nastanka kavitacijskih mehurova.Kako je .3. tad a je ta povrsina izlozena dejstvu velike sile na maloj povrSini. Otkinuti mehur struja tecnosti nosi nizstrujno. upravo po uslovima koje namece pritisak (ptRt i obrnuto pt Rt). ili blizu nje.ftilSkog slo/a Tlla/erYLlla!cojlje izlozen kavitacyz: Preciznije. a taj praces se naziva kavitacijska erozija.' Posle ovog stanja. pa ce sila pritiska koja deluje na metamu p()v~~inu biti P =: pr 2 rc. Od trellutka kada se u tecllosti postigne pritisak P > h. ako se u pari nalaze kapi vode. J aSIlO je. tada pri udant lcapi u cvtstu povrsinu nastctje udarna erozija. Rast parnog mehura odvija se do trellutka postizanja minimalnog pritiska Pmin' i tada je poluprecnik maksimalan i iznosi BOla. Pri kOlldenzaciji mehura zapremina parne faze se trenutno smanjuje.lTeca /aza. Aka se kondenzacija mehura zavrsava na cvrstoj povrsini. tadace nizstrujll0 R da se menja. u parovodima u kojima para struji velikombi:zillom. s obzirom da se pri kavitacijskoj eroziji ullistava .Kavitacija 209 kavitacije uzima se u obzir i odstupanje stvarnog mehura od idealizovanog sfernog kroz tzv. Tada pritisaic raste (priblizno) do vrednosti p =: pew. Upravo iz tog razloga proces erozije bice objasnjen uz pomoc eksperimentalnih rezultata postignutih u oblasti udarne erozije. da je kavitacija nepozeljna pojava u hidrosistemima i da se protiv nje treba boriti svim raspolozivim sredstvima. faktor oblik mehura.brzilla zvuka. kada dolazi do rasta pritiska (nailaska struje dvofaznog toka na pumpu iIi aa geometriju u kojoj se presek siri) nastaje proces smanjellja parnog mehura. Kavit21djslka ~Jrozija Pod !cavdad/skom erozijom podrazumeva se plVces rtlZa!"tlT{/a POVr.odnosi povdinski sIoj materijala. dahle. Kod dugotrajnag procesa kondenzacije mehurova na cvrstoj povrsini ona ce biti ostecena.3. uslovi za opstallak parne faze prestaju. brzinom w. i tada llastaje kondenzacija mehura .4. i pored toga. a u tu zapreminu velikom brzinom ustrujava tecnost. U strujnim sistemima i masinama erozija povrsinanastaje zbog kavitacije u hidraulicnim sistemima iIi zbog udara kapi u parno-turbinskim postrojenjima.

katodna . Opisani proces nastajanja udarne erozije potpuno je identic an sa procesom kavitacijske erozije. koja se naziva lizlcubacioni period propracena je promenama naponskog stanja povrsinskog sloja i ona predstavlja "pripremu" za proces erozije.2. gotovo trenutno. Treea faza okarakterisana je' smanjenjem brzine eroziie. gotovo trenutan. asamim tim i malcsimabtim ptbitkom mas-e.3.pri razvijenoj 400 -tt--y--f-----r---I p (bar) 300 - 2. +l-'t---+---+-_. U t (IlS) ovoj zapremini dolazi do a) b) promene naponskog stanja Slika 2.2 materijala.3. Zato ee se udar kapi osetiti u povrsinskom sloju ZONA UI1CAJA lJTIARA materijala. Prva faza. Zbog toga se u povrsins!<om sloju desava kontinualni proces promene naponskog stanja i slabljenja medukristalnih veza. povdinskim razaranjem materijala. 500 sa oscilograma pritiska (s1. dakle. b i odsecci na osi fE2 i IE3 konstante koje zavise ad vrste Slika 2.kojima sua. Proces kavitacijske erozije propraeen je.1a) jasno uocljivo da je rast pritiska veoma veliki. Za brzinu erozije nekog materijala mogu se upotrebiti vremenski periodi 12 iIi t3' Tada su visine t slojeva erozije u ovimperiodima: 1 = at+IE2 2 ~~------~--------~ i 13 = bt + IE3 . sto dovodi do odlamanja povrsinskih delica metala.--='--'~.-'---r--. Mvitactj"slcoj (iii udamoJ) eroztji mjedal1 matertjill.to ce cvrsta povrsina biti opterecena velikOll1 silom na izuzetno maloj 200 -11---1-"--+---1 povrsini.3.210 Kavitacija 600 "::'--. ta povrsina metala biva "bombardovana" impulsima sile P. na primer' kodcelika. Ipak.IE' sastoji se od tri faze. i kavitaciji sarno je pitallje vremena kada ce nastupiti razaranje povrsinskog sIoja. Mehanizam erozijskog razaranja povrsinskog sloja prikazan na s1. ali je i dalje proces intenzivall. dovodi do razaranja povrsinskog sloja. starn razlikom sto je kod kavitacijske erozije impuls sile pritiska izazvan kondenzacijom parnog mehura. jer je u njoj veoma mali gubitak mase. tj.4.1 Clrne medukristalne veze metala na nekim delovima slabe a na nekirn ojacavaju.4. tacnije u zapremini a 'Q---. u cilju zastite povrsinskog sIoja vIsi se.3..---I a 10 20 30 ogranicenoj tackama ABD. pri cemu je gubitak mase materijala prikazan kroz visinu erozijskog sloja .4. tj.u . bez obzira ntll'ljegov leva/ltel i mehanicka svoJ"stv~ duzi wemenslci period ne moze odoletl: Dakle.2.4. Pri uslovima razvijene udarne erozije (kavitacije) impulsi pritiska su veoma veliki i desavaju se u vremenu t = Rw / 2c 2 . Druga faza je propracena maksimalnombrzillom erozije.

.

iz jednacine (2). pri stvarnom kretanju paro-gasnog mehura na njega deluju sledece sile: teZlne.izotermske i n =1( adijabatske. Za kvazistacionarnu ravnotezu sila koje . upravo. Na ravnoj povrsini. iz izraza (3) i (4) lako bi se dobila odgovarajuca resenja.2. a za f < 0 se j . dobija ° \ 1 b) Slika P. Sve eve sHe su promenljive zato sto se u tolm vremena dimenzije mehura menjaju. i iznosi Pgo == Po . Po' 0. ' (3) koji za vrednost minimuma funkcije if-=O) daje pritisak 20 1 ( 2. I~ p.sledi jednaCina ravnoteze 2 (p. a na njoj je povrsinski napon 0. poluprecnika R." K 2 0 0\.4-2 Problem 2.pr n_ 2rn0sin8 = iz koje se. Kontakt mehura i povrsi ostvamje se preko kruznepovrsinepoluprecnika Ro' Pri opstrujavanju tecnoscu mehur se U poduzl1om pravcu deformise osnosimetricno. dobija se poluprecnik R .Pp +201 Ro' Iz uslova minimuma funkcijeJ. 8f loR == 0. pritiska. nalazi se na idealno glatkoj povrsi.4-3. RESENJE: VdeCi analizu sHa koje deluju na mehur (sl. . potiska.4-2b).R (311 PgoRo)'. jer je za njihJ = O.deluju na mehur moze se postaviti i jednaCina za vertikalni pravac a sto ovde nema potrebe raditi. Odrediti zapreminu gasl10g mehura ako je gustina gas a u njemu Po' Poznate velicine su: R. posredstvom veze sine = r I R. Naime. 0 \1/(311-1) (4) PK == Pp +T(3n -1) 3n-p R a gO 0 Vrednosti koje daju izrazi (3) i (4) mogu se nazvati i kriticnim.1=0. smanjuje. shodno pravilima 1Z Odeljka 1. viskoznog otpora i povrslnskih napona. P. nalazi se gasni mehur sfernog oblika ciji je poluprecnik R. jet je tada: . inercije.212 Kavitacija iz jednaCine (1) sledi (2) Pritisak gasa u pocetnom stanju ravnoteZe mehura odreduje se. u tecnosti gustine P koja je pod pritiskom p. Kontaktl1a povrsina izmedu mehura i rayne povrsine je krug poluprecnika r. Za specijalne slucajeve promene stanja: 1'1=1 . pa je zato ovaj proces izrazito nestacionaran.2. Ovde treba napomenuti da za vrednosti funkcije f > 0 mehur raste. Ovom prilikom u detaljniju analizu ovih sila se nece ulaziti.Po)Vg . == Ro ip == Po. Sferni mehur. Kad stvarnog procesa kretanja i msta paro-gasnog mehura kvazistacionarni model ravnoteze si1a nije potpun. II.62. Problem 204m2.

RESENJE: Poluprecnik kruzne povrsine.na prednjoj i zadnjoj ivici mehura.(e] .4.4-3 povrSine tecnost .4-3.. Poznate velicine su: R. simetricni oblik prikazan· na sl.. <p proizvoljnom trenutku vremena. sile koje poticu od povrSinskih napona. a deluju u horizontalnom i vertikalnom pravcu.. Dakle..cos8]). Pumpa ce raditi u kavitacijskom reZimu zbog jednog od sledecih razloga: . Ukupna sila koja potice od povrsinskih napona jeP~ = ~ P.pritisak isparavanja te.Kavitacija Proizvoljni polozaj mehura odreden je uglovima nagiba8 1 i 8 2 . . u . PovrSinski napon izmedu zida i mehura je 0'.s e cos <p Ro = Rsin8 0 • Zbog opstrujavanja gasnog mehura sferni oblik se deformise i ima. s:n O'yRodcp = 2RoO' s. Odrediti sile koje deluju na mehur u horizontaillom i vertikalnom pravcu a koje poticu od povrsinskih napona. osno__. pa ce povrsinski naponi u horizontalnom i vertikalnom pravcu biti: 0'" =0" cos8· coscp i O'y =0" sine.. 0'. eventualno zbog prelaznih reZima rada pumpe.8 2 )cp In. usisna vis ina (visinska razlika izmedu nivoa tecnosti u rezervoaru i usisnog otvora pumpe) je velika. otpori u usisnom cevovodu su veliki.cnosti postize u presecima gde tecnost ulazi u kolo. 8 0 .. + p}. su ==: -- P" r ~-~ = pC5"Rodcp = 2RoO' fn cos8 cosep dep = 2RoO' fn cas(S] ---n-cp)' coscp dcp 0 0 2 2 =2RoO' foL cose] COS(--n-cp)+sin81 sin(--n-cp) j"coscpdcp ar e] -e 8] -e 1 = 2RnO' e -8 (8] -8z ) -n 1 / 2 sin8 0 • (sin8] + sin8 z). sin8dcp =2RnO' 8 ~8z sinElo(cos8z ..mehur odreduje se kao: 8 = 8] . Obicno se kriticni pritisak .. Py = 1 2. U tom polozaju ugao nagiba kontaktne Slika P.. na kojoj se ostvaruje kontakt mehura i povrsi je IT c~. jer je u tim presecima pritisakminimalan.2. Kavitacija 11 pumpama Kavitacija leao pojava prisutna je i u pumpama i ona u njima nastaje zbog smanjenja pritiska u usisnom vodu kada pritisakopadne dokriticne vrednosti. . .4.2. eventualno zbog prelaznih procesa u hidrosistemu (hidroudara).-.81' 8 2 .. 213 -----.P.

2AAc). jer se pri njemu menjaju. 12g pg v.--:~ 1"""'-/. dobija se iz jednaCine (2.4.. U jednaCini (1) sa I:lp g oznacen je ukupan pad pritiska u usisnom cevovodu. U tu svrhu analizirace se polozaj ugraaene pumpe prikazane na sl. i to naglo.2.1. pri kojoj dolazi do kavitacije. U polozaju kada je visina postavljanja pumpe Hie (polozaj K na slici) pritisak dostize vrednost pritiska isparavanja tecnosti Pic' Gime zapoCinje proces kavitacije pumpe. Uticaj visine postavljanja pumpe na pojedine clanove energijske jednaCine (1) prikazan je na s1.25).PI v~ I:lPg H==---a\--pg 2g pg 0 (2. nije dovoljno da sarno bude zadovoljen uslov Hk > H pa da pumpa pouzdano radio Zato se uvodi pojam kavitac(j:fke rezelYe pumpe (visina 1:1 h) koja predstavlja visinu na koju pumpu treba postaviti u odnosu na visirm postavljanja pumpe sa kavitacijskirn rezimom. (1) u kojoj je svaki clan dimenzije visine.av!tacijski reZlml racia I "-r.4) J 2g pg' S obzirom da je kavitacijski rezim rada pumpe nepozeljan.214 Km'itacija iii. Kriticna visina postavljanja pumpe.+ .4.4a.4.4.4. tose pri postavljanju pumpe mora voditi racuna da bude zadovoljen uslov Hk > H.4. pale.. pa da pumpa irna siguran bezkavitacijski fdim rada.I _:~_:_:-:-:{ bez~. koja glasi 0 0 . koji se odrednje primenom izraza (2. ako su neki od uticaja spregnuti. za nivo tecnosti u rezervoaru (0-0) i ulazni otvor pumpe (1-1). 1z jednaCine (1) dobija se visina postavljanja (u odnosu na nivo tecnosti u rezervoaru) pumpe Pa . Zato ce se OVOln llticaju posvetiti vise paznje. sve karakteristike pumpe (s1. Frvo ce se H 1p I 11 i FA !=--.4. 11-2% '1 .3) Kada raste visina postavljanja pumpe pritisak opada. za vrednost pritiska P1 == Pk' i iznosi: 2 I:l'Pg vI a ---o(2..' oznacen sa N.-»1 I I 11- ffi-t -----<>-j P rL_W_-! . Za ovaj polozaj pumpe postavlja se BernuIijeva jednacina. za preseke ulaza u pumpu(1-1) i kolo (K-K). pg pg .! li kr b) a) c.o'-:"-:--O-: I IY /1ll'~ 1 I I I ·1 I ' -J!-o-:.:) Slika 2. Meautim. a koji odgovara bezkavitacijskom rezimu pumpe. Na pojavu kavitacije u pumpama presudni uticaj imausisna visina.4 posmatrati "normalni" polozaj ugradene pumpe.2. Pa PI I:lP g -=-+H+a .3). Za odredivanje ove visinske razlike postavlja se Bernulijeva jednaCina.--c--<.

Zatokavitacijski reZimrada treba izbegavati i protiv kavitacije se treba boriti. tj.4. Postojanje ovakvih oscilacijapritiska u pumpi uricu na pojavu suma i vibracija pumpe. to sledi izraz za kavitacijsku rezervu pumpe 2 ll+a ::i. tad a postaje znacajne oscilacije ulaznog (pJ i izlaznog (P2) pritiska pumpe~ Oscilacijeulaznog pritiska su dominantne i one se u prigusenom obiiku prenose na izlazni pritisak. Daljim povecanjem visine usisavanja pumpe zapocinje procesJeclvitacije koji na pocetku nije toliko intenzivan. a ne presek ulaznog otvora pumpe. radi u kavitacijskom reZimu.(protok._4_.4.ftene visine postav(janja pumpe (polozaj D na slici).4.6) DakIe. Kako oscilacije pritiska zavise od vremena.rezim rada pumpe dovodi do erozije kola i drugih delova pumpe koji su izlozeni udarnim pojavama izazvanim kolapsom mehurova.3) i (2r-. Ova konstantnostvaz~ do preseka 1. Amplitude ovih oscilacija pritiska $uvece ako je pritisak manji i ako su kavitacijski mehurovi veci.Pk +a j ::i.=. koja se dobija iz izraza (2. . Daljim povecanjem usisne visine pumpe kavitacija je tolilco intenzivna da dovodi do nagle promene hidraulickih karakteristika. a s druge strane.2.. napor. Ako pumpa radi duffi vremenskiperiod u !cavitacijsJcom re.5) pg 2g Kavitacijska rezerva pumpe odreduje se eksperimentalnim putem i predstavlja veoma vaznu hidraulicku karakteristiku pumpe. Kada dode do promene ovih lcarakteristika za 1-2%(presek II). Pri bezkavitadjskom· re~i:inu rada prolIlena visine postavljanja pumpe ne utice na hidraulicke karakteristikepumpe.. Oscilacije pritiska u vremenu su stohastickog karaktera. Proces kavitacijskog i bezkavitacijskog reZima rada pumpe prikazan je na dijagramu sa sl. Glavru teren borbe protiv kavitacije . (2.4c.5. 1z razloga sigurnog obezbedivanja bezkavitacijskog reZilIla rada. jer jePIe <Pl' S obzirom da se kineticka energijastruje preseka K-K moze zanerrmriti (?1) u odnosu na kineticku energiju struje ulaznog otvora 1-1. tada sesmatra da je kavitacija potpuno razvijena. i zato bi proizvodaci pumpi u svojim katalozima obavezno trebali da daju ovu karakteristilru.--.L+ M . te se zato karakter hidraulickihkarakteristika malo menja.Pk +a :!. iz bilo kog razloga.Kavitacija 2 2 215 pg 12g pg Ie 2g Ovde treba napomenuti da je presek ulaza u kolo pumpe (K~K)merodavan za pojavukavitacije u pumpi. PI . (2.. uvodi se pojam dopu.h =. za ostvarivanje bezkavitacijskog reZima rada pumpe potrebno je pumpu postaviti na visini H s H dop ' Ukoliko pumpa. snaga i stepen korisnosti). to se potvrdujeda kavitacija predstavlja nestacionarnu pojavu. PI = PJ (t) i P2 =P2 (t). !J.zim14 J'lgurno ce doCi do razaranja materijala i do ostecenja pltmpe.kavitacijski. ali osrednjavanjem po vremenu one imaju sinusni oblik. koja se uobicajenom terminologijom koja vazi za pumpeozhacava sa NPSH (Net Positive Suction Head).L-i~iz_n_o_s_i_ _ _-.4.

. P Odrediti pri kojoj se Vtednosti koeficijenta lokalnog u otpora ventila u pumpi javljakavitacija. Odrediti V~ V protok kroz pllmpupii kome ce pllmpa raditi u k kavitacijskom rezimll.h == 6m. I v 2 {3.. I. primenom izraza (2. pri cemll je visina usisavanja H.k+/vd)T== ~761mm. a) Odrediti potpritisak Pv ' koji treba da vlada iznad vode u rezervoaru. ..2. 1 4V 2 . Na osnovu dobijenih rezultata sledi da temperatura tecnosti ima presudnu ulogu na visinu usisavanja pumpe..' - RESENJE Prema zadatom protoku brzina strujanja u usisnom cevovodu iznosi: v == 4V I d 2 1C == 1. Konacno.:.4 . Su' (.2 -) (1) P P 2 uk.4. l. Koeficijent temperaturskogsirenja vode je ~ == 4. su Pk20 == 2337 Pa i Pkso == 47360 Pa.. prema tabeli 2. P20==998kg/m\ Pa==lOOOmbar. P a> Pk' p. RESENJE: U kavitacijskom Jeiimu rada u presekll (1-1) ispred pumpe postize se vrednost pritiska kljucanja vode Pk' Za ovaj rezim rada.r.. H. Kavitacijska rezerva pumpe jet..70m.4.Pk. Slika 2. /"=0.to)] == 972 kg / m • Pritisci kljucanja vode. t==80°C..6) dobija se dopustena visina usisavanja Pa .9.d.02.. odnosno da za vece temperature tecnosti pumpa mora biti potopljena.. Pumpa usisava vodu iz rezervoara.1.13 m! s.d n iz koje slede rdenja: a) za potpritisak II rezervoaru \ \ \ . c) Rezervoar je otvofen prema atmosferi.4-4 Gustina vode na temperaturi od 80°C iznosi: 3 Pso == P20 / [1 + ~(t .216 Kavitacija pumpi je pravilni izbor visine usisavanja i smanjenje usisnih gubitaka. . 0 usisnoj visini vee je dostareceno. Odraditi dopustenu visinutlsisavanja pumpe ako se usisava voda temperature: a) to == 20°C i b) t == 80°C.:.V' ~k' A.llacijone armature.4. Slika P.Pv Pk 1 .k=0.A tHdoP 1==3m'~u==3. da bi se ostvario kavitacijski fdim rada pumpe. d.A Poznate velicine su: V. vazi Bernulijeva jednacina Pa . . ProlJ/en8 2. protokom V.4-5. za Hdap= Pig L\h-CSu+(.. Pumpa usisava V == 20 11 s vode. v d . 0 b) Rezervoar je otvor~nprenia atmosferi Pv "" 0 .za t:= 20°C. k -1. ' _-11-_-".4-4.:c.5.5. za zadate temperature. Borba protiv kavitaCije na terentl smanjenja pada pritiska ima oJ'novna pravila ito su u tlsisnom vodu ugradivati stc manje lokalnih otpora i potpuno izbegavati ugradnju regl.--'-"-+gH=-+-(s +S +s +A-+l)(-. za preseke 0-0 i 1-1.10-4 °e l • Dati su podaci: d == 150mm.. Problem 2.

Svlc =p(Pa . ~ . gde je prema tabeli 2. Poznate velicine su: d. Odrediti protok kroz nategu i kriticnu visinu hkr da natega radi u bezkavitacijskom rezimu. ako je protok vode ~ "" 4 II s. A Ax [ RESENJK = (~/ A)2 2 (Pa-Pk) . ~ odnos povrsma A / Ax pn kome ce doCi do kavitacije ventila.@%%~~ A :_______ \!!/~'... 11' 12 . C) za protok kroz pumpu .A.~:-.4..%m%mdmi%i. V. ~ Pa' Pk' p.d.+s.. otpora ovog ventila menja se po h1---""k-~""':'-'--~<f-'-(iDH){I-zakonu sex) = A I Ax.4-6 11 f 32(/ J + 12 )v d2 + Kriticna visina.5. i b) strujanje je larninarno. Su =0'.~ p ~ b:::/. Odrediti . Sk = 0. je h . za oba rezima.+A"d+ 1) Pro/Jlcm 2. =¢o --. p .~ . A =d rc /4 povrsina poprecnog preseka cevi a Ax povrsina trenutnog otvora ventila.1 za t=20°C pritisak kljucanja Pk . u sledeCim slucajevima: a) strujanje je turbulentno sa konstantnim koeficijentom trenja /c. Koeficijent lokalnog l.5. I =lOm. . Su' Sic' • hkr RESENJE' Protoci kroz cevovod su: a) za turbulentno strujanje ~~------------2gH .2. t=20°C. ~. 1 P gh = 2337 Pa.032 . u i/i I?< ~.4-7 = lbar. Pumpa usisava vodu iz rezervoara kroz usism cevovod u kome se nalazi venti! v.4-'1.+A(/J+12)ld+l' b) za laminarno strujanje .Pk kR - pg Problem 2.mi%i.Pa . h=lm. Izmedu rezervoara A i B nalazi se hidraulicka natega (prosti cevovod).Kavitacija 217 PI' =Pa+ pgH -Pic -'2({. d 2 rc V=4 Su+S..Pic +pgH)( 4V) -(Su +Slc +/c"d+ 1) . d 2 rc 1 V = 4 Su +Sk + H Slika P.02.. laoz koji struji tecnost gustine p i viskoznosti v. d 2rc '2------------------------1--V=T p(Pa-Pk+pgH)/(Su+s. gde je \ =. A. Dati podaci V· 2 =_==== =:=::= .4-6.'O.u +Slc +S" +/c"d+ 1)(d 2 ' 7/ 2 . I~ ~ ~ V- \Ax su: P a Slika P.2.(Su +Sk+ Ad) J1I3 = 3. d=50mm. 4~ ~ b) za koeficijent lokalnog otpora ventila 2 d rc 2 I . .

Ovu podelu treba uslovno shvatiti jer. Ova suzenje . izveo izraz v T :::: . na dubini Hod nivoa teenosti u rezervoaru A iznad kojeg vlada pritisak P1' Nakon otvaranja malog otvora nastupice isticanje tecIlosti u prostor pod pritiskom P2' Pri isticanju kroz mali otvO! ostrih ivica. a to je one kod koga je protok konstantan.lIlja klioz malle o1l:vore Pod malim atvarom podrazllll1eva se. Otvori kroz koje se vrsi isticanje dele se na male i velike..P2 karakteristiena razlika pritisaka. + 1 .2g(H + .p:::: PI .'edtm Ie lsti o/vor moze biti imali i Felt/a. . Ocigledno je da se izraz za teorijsku brzinu isticanja veoma lakoInoze dobiti 1Z izraza (2.P2· . Staciionsr1ll3 istic:!ll. U tu svrhu pasmatra se kruzlli otvar sa s1. pak.1.:t{cije koji predstavlja odnos maksimalno suZene povrsine (presek K-K) i povrsine otvora kroz koju se vrsi isticanje.. pg .. Za otvor kruznog poprecnog preseka koeficijent kontrakcijeje \1'= Ak I A = (d k I d)2 = 0.. Ako je profil brzina po poprecnom preseku otvora uniforman.1) za slucaj da su rezervoari otvoreni (PI:::: P2 :::: Pa) i da je gubitak strujlle energije If+l - . odnosno nepromenljivoscu karakteristienih nivoa teenosti u rezervoarirna.koeficijent lokalnog otpora suzenjamlaza definisan sa prvom nizstrujnom brzinom v i u kojoj je koeficijent lleravnomernosti a.1.2.1) pn cemu je cp:::: 1/ brzinski koeficijerit.koja glasi: Slika2. Kod avihotvora osnavni problem je odrediti protok fluida.5.J2gH za teorijskubrzinu isticanja.. a 8to zavisi od mesta gde se otvor nalazi. i suprotno. postavljene za presek 1-1 i A kontrahovani presek K-K. presudnu ulogu ima profil brzina. pg. J (2.5. dalde.1 koji se l1alazi u vertikalnom zidu. takvi otvori se nazivajumalim.. ako je profil brzina po visini otvora promenljiv.. po analogiji sa brzinom slobodnog pada tela sa visine H. dobija se brzina strujanja u kontrahovanom preseku P1 . . .5.Jr. takav otvor kad koga je brzina strujanja u preseku konsal1tna.5. tada je ree 0 velikim otvorima. .+l)T' PI .··v·2g(H +-) .218 2050 STACIONAlRNA ISnCANJA KROZ MAlLE OTVORE I NAGlLAVKE U ovom Odeljku razmatrace se stacionamo isticanje.1.5.. P2 v 2 gde je r. /:1P. 1z Bernulijeve jedhacine.64.) = cp. 2.. postoji promena brzine ali takva da je mala iIi zanemarljiva. k == 1. . . zbog dejstva: inercijskih sila. odnosno naCin odredivanja protoka. a opisllje se koeficijentom kontrq. struja nece moei da prati geometrijll otvora vee ce se protoeni presek suzavati.. iii. Nairne.smanjenje protocnog preseka naziva se /contra/cq/a. .. Ta konstantnost protoka ostvaruje se vrernenskorn nepromenljivoscu polja pritiska. Ovde treba napomenuti da prva interesovanja za istiCanje kroz male otvore poticu od Toricelija koji je. bez obzira na veliCinu.1 p+gH=-p+Cr.v =-1 ..· ab.

Koeficijent kontrakcije predstavlja.-P-):::!J. Ova velicina zavisi odmnogih faktora. Ako se otvor nalazi dovoljno daleko i pd nivoa tecnosti i ad zidova rezerv()ara.64. I!J. polozaj otvora u odnosu na nivo slobodne povrsi i U odnosu na bocne zidove rezervoara. zato se 'takVa kontrakcija naziva nepotpunom. u odnosu na osnovni presek otvora. tada se mlaz deformise kao sto je prikazano ria s1.2.. ako je u pitanju kruZni otvor precnikad i aka se otvor nalazi na rastojanjima veCim od 3d i od dnai od zida tada je kontrakcija potpuna.5. ako je isticanje kroz kvadratni otvor. 2 Pri isticanju. Ova promena deformacija mlaza. posle preseka K-K.jC. naziva se inverzija mlaza. a najuticajniji su: oblik i veliCina otvora. a obicno se uzima cp=0.k:i koeficijent ima vrednost cP= 0. odnosno da je tecnost savrSena. ako je otvor blizu dna iIi bocnih zidova rezervoara.+1 i u sebi obuhvata hidraulicke gubitke nastale pri isticanju.::: ~ =-i-~::: IJICP I (2.A i2g (H + tJ. Nairne. i to veoma brzo.1.96+0.=0..1.5. Koeficijent kontrakcije.2.5. koeficijent protoka.S/aeionama is/ieanja KrOZ male oil/ore i naglavke 219 zanemarljiv (.62. tj.611.5. i s1. pri velikim Re-brojevima brzins. Koefieijent protolea predstavfja proizvod koefteijenata kontrakefie i brzinskog koejic!jent~ oc/nosno predstavfia odnos stvamog i teorfiskog proto/ca. tada je isticanje neometano.99. odnos povrsina kontrahovanog preseka i preseka otvora. tada do izraiaja dolaziuticajcvrstih granica. pa je tada koeficijent protoka !J. za l-~ male kruZne otvore ostrih ivica. I!::.=0.97. dolazi do znacajnih deformacija oblika protocnog preseka Slika 2. a presek maksimalne kontrakcije K-K (s1.5.1...2) u kome je !J. U izrazu (2.1) nalazi sena rastojanju 1=d12 od otvora.5. odnosno v 1 cp----(2. . koji predstavlja odnos stvarne i teorijske brzine isticanja.1) sa cP je oznacen brzinski koeficijent.p ) ~ pg ~ pg (2. Pri isticanju kroz male otvore ostrih ivica. Medutim.3) i po svojoj fizickoj sustini ima vrednost 0::.5.v T . ako se radi 0 pravougaonom otvow dimenzija a x b tada potpuna kontrakcija nastaje ako se otvor nalazi na veCim rastojanjima od 3a od dnai 3b od bocnog zida.. pa se isticuCi mlaz u potpunosti ne defotniise.2. 1. Na pr. moze dosta dObroda se sracuna primenom Kirhofovog obrasca IJI =n / (n + 2) =0. Za male lanzne otvore koeficijent kontrakcije ima vrednost 1JI::::0. kako je vee receno.4) . viskoznost tecnosti. Kontrakcija moze biti potpuna i nepotpun~ a 8to zavisi ad polozaja otvora u odnosu na nivo slobodne povrsi i u odnosu na bocne zidove i dno rezervoara.2 mlaza. iIi. pa se takva kontrakcija naziva potpunom. Mnozenjern brzine v sa povrilinom Ak dobija se izraz za pratok V::: v Ak = \jJcpA 1r-2g-C-H-+-b.

5. i.2.. pri Re :::l 300 koeficijent protoka ima 10' 10' 10' 10' maksimalnu vrednost koja iznosi ~l 10' Re 10' =0.-dominantan uticaj na koeficijente: brzine.3 l... Za objasnjenje rada naglavka posmatrace se cev.5.:-.l su prakticno konstantni..postepenog \ \ .. jednaCina kontinuiteta vd 2n 14 =. Karakter promene ovih koeficijenata.3. 1 .. precnika D.220 Stacionama isticanja hvz male o/vore i nag/aI-lee Kod kruZnog otvorainverzni mlaz imaoblik elipse.1. u funkeiji od Re-broja (po Altsulu) prikazan je na dijagramu sa 0.-+1)p p 2 p D 2' u kojoj su koeficijenti lokalnih otpora ~ .5. dIugo. 12 =C.5. za male kruzne otvore 08trih iviea. shodno kojima slediprotbk . Slika 2.5 -h~-+--·---!--+s1.5)povezani relacijom ~uv.-+(~ ? 2 Sp . D 2n V = J-l--J2gH . neprekidnost mlaza se narusava i nastaje kapljicasto strujanje. i tad a se u prostoru izmedu kontrahovane povrsine Slika 2. Povecanje protoka prim~nom naglavka moze se tumaciti na sledeCi nacin: pri ulasku fluidne struje u cev nastaje kontrakcija struje. Kada se mlaz dovoljno udalji od otvora.5.2 kroz koju se vrsi isticanje.696. 12 koja izrazava jedl1akost odgovarajuCih gubitaka prosirenja koji su sa koeficijentom lokalnog otporausisa strujne energije. Analizom dijagrama dolazi se do sledeCih zakljucaka: prvo.. zbog dejstva inercijskih sila. . sa 81. Za odredivanje protoka koristice se: BemulijevajednaCiria za preseke 0-0 i f . koja u· preseku K-K ispunjava kruznu povrsmu precnika d.j1 i).pv. 2...1. kontrakcije i protoka ima Rebroj..kat viskoznosti je toliko izrazen da prakticno nema kontrakcije mlaza (\!f =1).v2/2+C.postepenog suzenja i Pa Pa r v~ -+gH=-h.. I VI +11. a samim tim i protoka.. Kad malih otvora 05trih ivica 1.=vID2n 14 i izraz za koeficijent kontrakcije \!flc == (d / D)2. za Re> lOs koeficijenti: cp.0. 4 (~u (2. trece.5) .2 strbje i zida cevi formira vrtlozna zona u kojoj vlada potpritisak Pv Cijim se dejstvom povecava protok.0. a naroCito u bocnim clelovima preseka 2-2·.d Naglavci su kratke cevi koje sluie za povecanje koeficijenta protoka. :: :::==:===~f--_~-~NTmI-r~~.. za veoma male vtednosti Re-broja (Re< 25) efe.-.

Tecnost istice kroz mali otvor ostrih ivica keji ima koeficijent protoka J.=:: ."".7 30 36 45 0.883 0.' ..909 0. /I=:::: J-l. \ ~.zona potpritiska..787 0.: lid 1.764 0. \jfk = 0. Daljim smanjenjem duzine naglavka ( 1/ D ~ 0) koeficijent protoka uzima vrednost j.. .62.* a(O) J..l.908 0.2.. Tabela 2.937 0.761 0.I )-1/2 1-L= (-Z-+c.l.97 O.2.. 0.920 0. koeficijent protoka se odreduje primenom i:l.5.33 16.. C .796 0..L..-... .815 0.892 0. <p 13. Ako se u OVOID ia:azu zanemari trenje.66 20 57 0.~ '~ .4 16.925 0.947 0. '.-. .-. 2 3 4 5 6 10 13.475 0. ako se umesto malog otvora ugradi spoljasnji cilindricni naglavak optirilalne duzine (I/ D =3+4). koja odgovara malim otvorima ostrih ivica. ~~ ....782 0..L=0..06.... odnosno zbog ne dovrsenog formiranja vrtlozne zone..620 10 20 30 40 50 60 0.946 0.719 . odredi Bordinom formulom..2).799 0..66 8._:::::: ::::::. tada se dobija koeficijent protoka naglavka .. Za neke od njih vrednosti koeficijenata protoka date su u tabeli 2..~8 . a(O) J. ovo s toga sto se tada u potpunosti formirala vrtloZna zona .747 0.... a istovremeno je fluidna struja ispunila ceo izlazni presek cevi. Problem 2.idZa (2.. ~ /".5~1. *J-l.857 5 8 0.450 0.p +"" D +1 . jer je naglavak kratak. .725 0. kOllUSni (konvergentni iIi divergentni) i zaobljeni..L_.. ..... . :::::::: J-l.896 0...62.809 0. Za koUke ce se povecati koefidjent protoka.5. P.~.947 0.6). i ako se koeficijent lokalnog otpora I.98 0. /' ZAOBLJENI ~.3 25.938 0.6) \jf" Kod cilindricnih naglavaka najvece povecanje protoka ostvaruje se naglavcima duzine lID=3+4. definisano za izlazni presek.o = 0.. RESENJE: Za slucaj isticanja kroz cilindricni naglavak precnika D (v~ s1.:~.873 0..778 0. Naglavci se konstruktivno izvode kao: cilindricni (spoljasnji i unutrasnji)..33 10 a(O) J-l.5. /':C. koeficijent protoka smanjuje.66 3+4 5 6.731 0. r (2. p . Podaci: ~=O.5. Ako je duzina naglavka manja od optimalne (1ID<3+4) tada se zbog potpunog ne ispunjavanja protocnog preseka fluidom.l.2.. ~.f'. NAGLAVCI CILINDRICNI -·-·~'~D"'=::::: KONUSNI .5.. Vrednosu koeflCljenata protoka zanaglavke razlicltlh konstruktlvnih izvodenja.Staciol1ama isticaJljtl !croz male olvore il1aglavke 221 U izrazu za protok koeficijent protoka predstavlja veliCinu .97 0..799 0. ~ .··· ---.64.743 0.

tk kljucanja Pk = 2337Pa. Pa == I bar.2.2.827.2. teorijsku i realnu.o == 0.222 S/acionama is/icanja kroz male o/pore i nagla)Jke I ~ r f.60 t.5-2. dobija se graficka zavisnost prikazana na dijagramu sa sl. Dalcie.-~'='+:~-::"" 20 30 ---50 40 l .2. pa prema tome cilindricni naglavak ima efekta koristiti sarno do ovog odnosa.~ ~r-.5.82.v -+gH::::-+(s+1)-2' .4%. Ako se u ovaj izraz uvrsti vrednost koeficijenta protoka f.02.70 -j'. A= 0.5-3.5.62 o 10 Mali otvOI -'-". Povecanje koeficijenta protoka. Preko ovog .lo == 0. poznate velicine su: <p:.5. Do tog odnosa graficki prikazati zavisnost koeficijenta protoka naglavka u funkciji od odnosa 1/ D.81 za optimalni odnos 1/ D = 3'. ~:::: 0.·-)2+ 1 \{lk '+'k 1 l-I/2 J ~O. D A Lf.=-1-2 +l+(1--)"JS== 57 .Ciji je pritisi. Problem 2. koja odgovara malim otvorima. za vrednost 1/ D=57 koeficijenti protoka naglavka i malog otvora su isti. to se iz izraza (1) dobija maksimalna teorijska vrednost visine nalivanja .06. do odnosa l/ D=57 ima smiJ¥a kOT/stiti cilindricni naglmJak.5-2 dlls -l-z IJl Problem 2.P. Od~editi maksimalne visine nalivanja vode u rezervoaru.. do kojeg ce koeficijent protoka naglavka biti veCi od koeficijenta protoka malog otvora ostrih ivica (iJ.62). U rezervoaru se nalazi voda temperature 20°C.6).64. koji odgovara apsolutnom vakuumu.""1-0.65 0.75 +--+-""". liD Slika P. postavljeneza preseke 0-0 i1-1 sa s1. 2 '1/1e (1) Kako je minimalna vrednost pritiska Pk == 0. p p uz koriscenje jednacine kontinuiteta vd n / 4 ==vjlin /4. \{lle == 0.l=0.62. i izraza \jIk = 2 VI == <p~2gH (d / D)2 .5.lo \V'c '11 pri kome su protoci kroz naglavak i mali otvor ostrih ivica isti.06. dobija se visina nalivanja vode u rezervoaru H Pa -Pk == pg (~+1)<p2 -\l{' . u qdnosu na nivo horizontalne ose naglavka.--+--+--""''<k----I----I0. Odrediti maksimalni odnos II D cilindricnog naglavka sa s1.. iznosi (f. i.5. '+'k :::: 0.6) za razlicite odnose naglavka 1/ D.2. Pri isticanju vode kroz cilinciricpj naglavak sa s1.2. 4. 2.5. drugo.2. RESENJE Iz Bernulijeve jednacine. Podaci: ~=0. Sa dijagrama sledi da koeficijent protoka ima maksimalnu vrednost J. a samim tim i protoka. KoristeCi izraz (2.=0. RESENJ£: Za cilindricni naglavak sa s1. koja glasi: 2 Pa Pk .~~-T-.maksimalnog odnosa nema efekta koristiti naglavak.64. dobija se odnbs 60 0.5-2. jer trenje ponistava ucinak naglavka.l==l2"+(1--.2.l-l1o) /1100= 33.2 koeficijent protoka odreden je izrazom (2.

5.Stacionama iJ'tieall/il Ic7vz male otvol'e i naglavke 223 H == 13. Yp ==175J/kg.5-5. istovremena se voda.Jiih == 1945mm. jer pri smanjenju pritiskaprvo se postize piitisak kljucanja Pk == 2337 Pa (za t=20°C). S== 0. U polozaju prikazanom na sl.Posle otvaranja ventila VI i V2 pocetna Yp V2 ravnoteia vode u rezervoarima ce da se narusi. 1==5m..2. h D==50mm. .2. odrediti domet mlaza . brzina strujanja je v == cp~2gH.5-5 ventili VI i V2 su zatvoreni. koji ima brzinski koeficijent cp=O. iz kojih '7 se eliminacijom vremena dobija jednaCina trajektorije mlaza v x 2 g x 2 x z==-(-) = . h=2m. a pri toj vrednosti pritiska tecllost intenzivno isparava eime zapoCinje proces kavitacije. a u rezervoaru B da se poveca za visinu y. Dati podaci su: Al == 2 m . Sic == 0.d I 2 i z = h dobija se domet mlaza D== %+2CP. pa ce zato nivo vode u rezervoaru A da se spusti za visinu x. H 2 ==lOm. Odrediti za koliko ce se spustiti nivo vade u rezervoaru A u odnosu na nivo u njemu u pocetnom HI stanju mirovanja. koji se od ivice otvora nalazi na rastojanju d/2. vrednost pritiska Pk == ne moze da se postigne. V2 RESEN.Problem 2.77 m.2. S obzirom da se radi 0 slobodnom mlazu to se kretanje fluidnih delica maze opisati dinamickim jednaCinama koje vaze za horizontalni hitac. dakle. Uvrstavanjem koordinata x:= D .U preseku maksimalne kontrakcije K-K. respektivno.'_-1 2 2 H2 konstantan. Nakon otvaranja ovih ventila voda istiee iz rezervoara A u rezervoar B. S H j =3m. Su==O.02. pOJ'/e ove /liJ'ine nema efekta poveeavati viJ'inu na!ivanj~ /erplVfok klVZ nag/a/lak neee moCi da J'e poveea. Ovom pritisku.RESEN. Ispod ove vrednosti pritisak nece opadati. Medutim. vraca u rezervoar A. d==40mm.4Sm.fE.2. Dakle.97. Prema tome.5~4. Iz rezervoara istiee voda kroz mali otvor ostrih ivica precnika d=10mm. ° . iz jednaeina kretanja po xi z pravcu slede jednacine: x == vi i z == gt 2 12 . L==lOm. SV2 11\ == 3. SVI == 2.SA Problem 2. Iz Bernulijevih jednacina Slika P. A= 0.P.fE. Aka se otvor nalazi na rastajanjima H=lm i h=lm od nivaa slabodne povrsi teenosti i od dna rezervaara.5.2 v 4cp2 H ' h koja vazi u x-z koordinatnom sistemu vezanom za presek K-K. A2 == 4 m .-":"'. transportovana pumpom.5-S k . S1il<a P. Smatrati da je napor pumpe +--1. odgovara visilla nalivallja tecnosti H = 13.

KoristeCi uslov stacionarnog strujanja .2) definisn".koliko tecnosti dotice u rezervoar tollko iz njega i istice U~l == ~72)' i jednacinu zapreminskog bilansa tecnosti A1x == A 2 y.224 Stacionarna iJ'll~'allja b-oz Inale o/vore i nag/avlce h V1 g(h+H1 -X) =(Su +SV1 +A"d-+ 1)T .551 2 koeficijent protoka naglavka i a == d n 14 povrsina popreclJ. Sy == 1. == paJ2gh1 pri cemu su: ' V2 = J-la.62. i fi"o = V . 1+.-lG fii .1(1:.. Su =0.)2 ..56 Us.5-6.V2+ An)(D-) +s+2Sk+A'd+ 1 _ 1 d 4 _ .441/ s i V2 = 8. == J. . l Problem 2.-l==(Sl/+Sy-l-7v-!i+l)-1I2==0.-lGfli == 3194mm . +V. 1-'0 if 1-'0 Ove visine daju protoke: V.5. _ d n Yp 4VI2g(-i. [ 2 Yp =g(H2 -y)+ (Su+ 2Sk+ 2C.y) 2 u kojima su koeficijenti protoka P'l == (su +t.og 'preseka. L d . a pri tome temperatura . slede 2 jednaCine Slika 2. nalazi Se sabijeni vazduh temperature t_ Iznad klipa vlada atmosferski pritisak.l ) Jh: +.' 2g 2 V L v~ 2 J. J. teZineG. KoristeCi uslove stacionamog istiCanja: ~). I J. dobija se visina J.se tri zapreminska protoka: r:. ] v 22 T dobivaju se protoci vode Vi = f-l1 ~. ' 2 1 . A== 0. Nakononiatanja malog otvora precnika d vazduh poCinje da istice u atmosferu.5.471. I == 1m.Hz .-lo == 0.2.[h.== V.1 . ' J. = 11.. Ispod klipa pneumo-cilindra.03.V1 + A~+ If1!2 == 0.. Problem 2. RES-ENJ£: Shodno izrazu (2.J2g(h+H1 -x) d 2J( .5~7.11-1-(1:. V2 == ~L2 . U rezervoar A stalno dotice V = 20 11 s vode_ Rezervoari A i B spojeni su malim otvorom ostrih ivica i prazne Se kroz identicne naglavke. \ \ h1 == 5713mm.)2 -I.326. U stacionarnim uslovima isticanja odrediti protoke kroz naglavke_ Dati su podaci: d == 50mm.-l z =[ (Su +2SV2 +2Sk -I-A D)(D)4 +s +2Sk +A Ci+ 1 J- 1/Z == 0.-l1 2 Yp ] x== [ (~L2) (H1+h)-I-Hz-g- /I Ai f-l1 /LA2 +(~) 2 J==lm.J2gHz Va =: J-l oaJ2g(h1 .5-6 cija su resenja h2 == .h2 ) .

fE: Trazeno vreme je T == D -zDg (H _h)A[JC32~1)2 +2ACE. F. H. to je i p=const. Kako je t=const. Tada se u klipu.5-8. Odrediti vreme za koje ce se klip zaustaviti. S". Konacno.Stacionama ift/call/a kroz male otvore i naglavke 225 vazduha se ne menja. h. d.1d 2 'IT /4· ~2 Pm I p. pa je zato vazduh nesti51jiv. Do. teiine G. v. D. 5to data isticanje cini stacionarnim. d.Sk'Sv' REfEN.1.5-7 Problem 2. otvara ventil V i ulje kroz cevi-kanaIe izbdene u Idipu i klipnjaCi pocinje strujati laminarno.JR(273+t) (D)2~Pa+Pm d.zauzme no' i ravnoteini polozaj. R. Trenje klipa i klipnjace 0 zidove cilindra zanemariti. G. Slika P.). Poznate veliCine su: D. iz jednaCine stacionarnog isticanja V == VI'.+ gH) _ Z d d P 32~tJ-l.2.)'IT. U polozaju prikazanom na slici na ldip hidrocilindra. 2 SlikaP. dobija se vreme za koje ce klip da zauzme novi ravnoteini polozaj: natpritiskam T==~ == V fl J.5-8 . d. pocinje delovati sila F konstantnog intenziteta. p. Odrediti vreme za koje ce kIt) G F pod dejstvom sile F da se spusti .5. J. d H pri cerou su: A==Su+sk+Sv+1 . fl. zbog povecanja pritiska. t. p=4(F+G)/(D -D. Pratok vazduha shadno izrazu (2. t.2. Gustina vazduha je p == (p a + Pm) I R(273 + t). Poznate veliCine su: G.1.2) iznosi Ii" == J.L Pm . Pa' REfENIE U toku isticanja vazduh je pod kanstantnim Pm == 4G I D2'IT == canst.

226 2. (2. jer je promena ovog koeficijenta po visini otvora zariemarljiva.6. ISUCANJE 1'ECNOSTli KROZ VELIKE OTVORE 2.2) V(y) := ~L. protok hoz elementarnn v=qJ·bgz povrSinu je d~' := V· dA := fJ. dobija se ukupni protok hoz veHlei otvor (.4) .6.otvara brzinom Vo.=const. (2~6.lmja Pod velildm otvorom podrazumeva se onaj otvor kroz koji tecnost istice i kod koga je profil brzina promenljiv po visini otvora.6.7) i diferencijalni izraz za brzinupoklopca va := dy I dt.6.2.6. po koordinati z. Zapremilllla teclIlll{])s1i:li koja iistekne kll"o:ll veRiki ohm" :Ila vreme Imjegovog otv:ar. Ova pretpostavlea je potpuno opravdana. U slucaju da je pre isticanja veHlei otvor zatvoren. Zato se veliki otvor deli na veliki broj malih pravougaonih otvora.6. jer on vazi za male otvore.2). to se protok hoz otvor ne moze odrediti izrazorn (2. opisuje se funkcianalnom zavisnoscu v:= cp.6.U tn svrhu posmatrace se poklopac u proizvoljnom polozaju otvorenosti (v. Prema tome. Ova zavisnost za konkretan veliki otvor odreduje se iz jednaCine konture leoja oivicava veliki otvor.j2gz. (2.1) Nakon integraljenja.5.j2gzx(z)dz.. Za odredivanje protoka hoz veliki otvor potrebno je poznavati funkcionalnu zavisnost x(z). Protok hoz trellutno otvorenu povrsinu velikog otvora.r. s1.6. dobija se zapremina tecnosti V:= S -V(y)dy o Vo H 1 . a graficka interpretacija ave zavisnosti prikazana je na sL2.1a. PlC'ot@k tecJnosti kroz vellikn otVO>ll". Promena brzine. jer je pretpostavljeno da je po visini otvora fJ. leoji se nalazi na dubini Vo a) b) z U odnosu na nivo slobodne SliIm 2. po visini otvora.1b) odredenom koordinatom y.J2i fhh+Y . Proizvoljno 12abrani mali otvor sirine x(z) i visine dz. koristeCi diferencijalnu jednacinu isticanja dV = r7dt (0 kojoj ce biti vi'se govora u Odeljku 2. x(z) dz. 11 kojoj je z vertikalna koordinata od elementa povrsine do nivoa slobodne povrsi tecnosti. (2. x(z) dz . S obzirom da je profil brzina po visini promenljiv.].1 povrSi tecnosti.2) je f"2 i-./ii "1 Ovde treba napomenuti da je koeficijent protoka ispred znaka integrala. := fJ. prema izrazu (2.3) Dalje. tada je interesantno znati koliCinu tecnosti koja istekne hoz veliki otvor za vreme njegovog otvaranja poklopcem koji se krece .6. ima brzinu povrsinu dA:= \jlx(z)dz.

c pri cemu se razvoj u red ogranicio na cetiri clana..u 96 he (4) Iz izraza (4) sledi da je uvek Ii' < r:'M' odnosno da jeprotok kroz otvoikada se on tretira velikim manji od protoka kada se on smatra malim.E. tj..jer je a/2he < 1.2) sirine Slika P. Zamenom hinomnilrtedova u izraz (3) sledi izraz za protok V = flab" 2ghe . .. iz kojeg se. '1 -+_.. Problem 2. )~~(2~ )2+'48(~~. a ne tacnim (1).6-1..:-h~ =========/~I=' tecnostL J . Izraz za protok (1). Za . Isti postupak se koristi i za odredivanje kolicine tecnosti kojaistekne kroz vdiki otvor za vreme njegovog zatvaranja..l-.2. . .2)..I2[1-~(2..-)2. dobija veza izmedu protokakroz veliki i mali otvor .pa sledi " .lg 2 _ h1 ) • -2.. c lc ". . (he +f)3/2 = h. .I2[I+i(2~e )+~{2~Ql2_}8(~ic. posredstvom geomehijskih veza izmedu visina. jet je prafil brzina kod malog otvora ravnomeran po visini i ziito .(. moze da se napise u nesto drugacijemobliku.!-:::: 1_.visina od tetista pravougaonog otvora do mvoa slobodne povrSi tecnosti. C'" . ll. ~r 96 (/1) 2J-.12(1- 2~ )312=h.3"~'.. i kada se protok odreduje izrazom (2). shodno izrazu (2). Gornja i donja ivica velikog atvora nalaze se v na visinama hj i h2 u odnosu na nivo slobodne povrsi =. od odnosa he / a.3'+. zavisi od dubine na kojoj se otvor nalazi._-. . . RESENlE: a) Zamenom u izraz (2.6./2 (1 + (he _f)3/2 2~c )3/2 = h.1 a e . Ako se protok kroz veliki otvorodreduje pribliZnim izrazom (2). . .i to fi'={J.6-:10 Tecnost gustine p istice kroz veliki pravougaoni otvor sirine b i visine a.. 2 a) Odrediti protok kroz veliki otvor..' J = 11.C b) Kolika se greska pravi ako se protok kraz velilei otvor odreduje leao protok kroz mali otvor.:). V. am· .. (3) Izraze u malim zagradama moguce je razviti u binorn~r red.. _ .a 12 .daje veti protok. koji se svodi na obHk (2) u kome je he = hJ + a 12 = 112 . . Greska koja se pravi kada se veliki otvOt smatra rna lim."'Jl.lbJ2i[Che+I)3/2_Chc-I)312] . tada se pravi odredena greska koja ce OVOID prilikom biti odredena. ->!II b .5... h ~(h3/2 3/2 (1) b) Kada se pravougaoni otvor smatra maliin tada se protok odreduje izrazom (2.lStical?ie tecnostikroz /leilke O/vOTe 227 koja istelme za vreme otvaranja velikog otvora poklopcem.1 pr'avougaonog otvora x(z)=b=const dobija se protok kroz veliki otvor Ii' -3t-"-'V. a sto je i normaino.

(3) d) Posredstvom jednaCine kruga CR _Z)2 +(x / 2)2 = R2.z)2 / b2 + (x / 2)2 / a 2 = 1 sledi protok (4) V = 64 j. R. kada je greslea 1 %.6-2.Islicanje tecnosli !croz velilce oNore 1.I:!. H. vee pri mabin odnOSlma he / a veli/ci otvor se moze smatrati /cao ma4 a protok kroz otvor se moze odredivati izrazom (2).2.h 3/2 ].97 0.2.lQb3/2 "g.95 / ~--1 1.l ~. i (1) b) 1z slicnostitrouglova (z -h). a. tada je odnos he / a =1.paje pIotok V == j.l"l/g e) KoristeCi jednaCinu elipse (b . h. c) trougla sa vrhomokrenutim lea dole.6-2.2. koji je nacrtan uz pornoe jednacine (4).0 1. b) trougla sa vrhom okrenutim prema gore. za navedene velike otvare. lSj.(h+H)h ] . Poznate veliCine su.6. j.dobija se protok 3/2 V = 2j. dobija se protok V == 64 C R 5/2 .)VJE: Protak kraz veliki otvor odreden je integralom (2.I H == x / b sledi x = (z-h)b / H. U ovaj izraz treba.lbv'2i[ (h + H)3/2 .96 0. Dakle.5 0. U vertikalnom zidu nalazi se veliki otvor kroz koji istice tecnost.99 J 1/ 0. e) elipse if) ako je protocna povrsina smestena izmedu dva kruzna luka i slobodne pavrsine. Problem 2.5 2. fiif:+ H 2 (z-h). RES.021.6-1.V) IT/M = 4. h5/2 ' 3 .2%.. d) kruga. b.6-1. uvrstiti zavisnost x(z) i nakon toga pristupiti resavanju integrala.2 vizuelnu interpretaciju greske posluziee dijagram sa sl. Sa dijagrama je jasno uocljivo da je pri odnosu he / a =1/2 najveea greska i ona iznosi (VM .5 l~ hda 3. (2) c) KoristeCi vezu iZllledu promenljivih x=(h+H-z)b/H.dz:= 2j.00 0. r IS f) (5) (6) .2). . pa je protok V = J.0 Greska I a~~h I "} 2.l~v'2i[~(h+H)5/2 +1. a) Za pravougaoni otvor je x(z)=b=const.fT~'J~fi~·M~"~·-·~-~"~-af~~ ::~f:{~Ji(~r a) b) c) d) e) f) Slika 2. H 15 5 _1.[.P. Dalje.0 Slika P.228 . Odrediti protok kroz veliki otvor ako je on oblika:a) pravougaonika.l.l ~ fii[ich+H)5/2 + 15 h 5/2 -~Ch+ H)3/2 ].

!~=~ -). odreduje se identicnim postupkom kao i u zadatku 2. prema izrazu (3) iz zadatka (2. = ~w.£~. pri cemu su koordinate z i x oznacene na s1.1 .Jij r ~ a ·fb+H ~ .6-4..6-2c i iznosi 2 b) c) Slilm 2. ako se on sastojiod trougla i: a) pravougaonika. jer je Ti" == Vj +Ti"2' a) Protok kroz pravougaoni otvor.62. Problem 2.6-4. RESEN1E: S obzirom da se povrsina velikog otvora sastoji od dye povrSine: donje . Protok kroz povrsinu donjeg otvora je isti za sva tri velika otvora i.j2g[ (H +b)3/2 _b 3/2 j. b) trougla i c) parabolicke povrSine. Problem 2.. KoristeCi oyu jednaCinuiizraz (2. ~fb+H b vzx(z)dz=). PoZ'nate velicine su: a.2. [ ~(b + Hi/2 + 15 b 5/2 -%(b + If) 3/2 ]. pri cemu su protoci 2 Vi .6-3 ]/2 === 2).2. ako se protok kroz veliki kruzni otvor odredujekao protok kroz mali kruzni otvor. c) JednaCina parabolickog otvora glasi: z = b + Hx 2 I a 2 .kroz gornji deo povrsine.-1.2) dobija se protok kroz veliki ot-vor oblika parabole V2 ==). a) Odrediti protok kroz veliki kruzni otvor za sledece podatke: R =1m. h =5m i ). koji se nalazi na visini h ad mvoa slobodne povrsi teenosti.6.6-3. H. P. ·-.kticanje tecnosti hvz ve!ike oNore 229 U delovima zadatka d) i e) sa x je oznacena ukupna sirina odgovarajuceg malog otvora. Teenost istiee kroz vertikalni veliki kruZniotvor poluprecnika R.2).1 . pri proizvoljnom odnosu fJ/R. b. prema izrazu (1) iz zadatka (2.kroz donji i V2 .6-3c. h. ..v'2gH[C 2H +b)v'fJ(b+H)-b21n(~1+ ~ +J¥")].1V 2g .1/2i ki [(2z-b)v'z(z-b) -b 2 InC-Jz-b +. bvzCz~b)dz ==). b) Kolika se greska pravi.t~-:::--=:=:~~=:-~~:~:c::r kroz veliki otvor.1v 2g. Odrediti protok kroz veliki otvor.o~£i::~~~]n~. to ce ukupni protok kroz veliki otvor biti V = Vi + V . iznosi r/2 H h X! . ).l == 0.~~~~. a) t b) Protok kroz trouglastu povrsinu.Jz)ll:+H =~ . x Slika P.6. iznosi 2 Vi == 2~L fJ2g( 15 (b +h +H)5/2 +~(b + If) 5/2 - tCb+h + H)(b+ H)3/2 ]..6-2).trouglaste koja je ista za sva tri velika otvora i gornje koja je za svaki otvor razliCita.1.

-. (sin 2 cp.8H2 (8.8:Z COSZ cpsin2 cp) dcp '2 r.94 m3 / s. Prema tome. (Zi -h)(2R +h-zi ).5.:. J° 3R. (2) Jasno je cla kada osnovni integral u izrazu (1) nenia eksplicitno resenje d? ga nema ni integral u izrazu (2).. pa ce protok kToz veliki otvor (1) biti Kako integral u izrazu (1) nema eksplicitno reilenje.2~ coscpsin2 cp.64.~2gH R 2 n[1 ~(B. U cilju kraceg zapisa uvocli se koordinata tezista kruznog otvora H=h+R. razvojem funkcije ~ H .:.z) .2) koji vazi za mali otvor tada je protok ~VJ = 1l~2gH R 2 n. Pre konacnog resavanje integrala zadd3ce se same tri CIana binomnog reda. Kako je y / H :< 1 to se ova funkcija moze razviti u binomni red ~ Y 1/2 1Y 1 Y 2 3 y 3 ] -yH-y=vH(l-H) r. b) Za kvalitetnu ocenu greSke. iz jednacine (3) sledi veza izmeduprotoka kroz veliki i mali kruzni otvor . integral u izrazu (1) trebaelegantnije reSiti..v2gH R 2[ 2cp -4"sm2cp-.1.2 r. Nalazenjem vrednosti podintegralne funkcije Y i = f(zi) = Jz. pa zato numericko reSavanje ne dolazi u obzir.ly 1 Y 3J vR .230 lSlicallje lecllosli/croz wilke oiJ. Veza izmedu koordinata x iz nalazi se iz jednaCine kruga x 2 + (R +h . r.[ +.fii 1= 20...jH-yJR 2 _y 2 dy.. (i=0...y u red. priblizno. sa kojima se izraz (1) svodi na oblik V=2fJ.Oi"e RESENfE: Protok kroz diferencijalno malu povrSinu kruznog otvora sa s1. R 1 ..Z)2 = R2. u kojoj je Zi = ik.z. =vH l-ZH-g(H) -48(H) r.32 sm4cp) lin 1 1. to ce se njegovo resenje potraiiti numericki.:.SR[ 1. i smena promenljivihy = H .1.2. pri tome ce se usvojiti korak integracije k=0.Y 2dy /2 H-gCH) -R Z 2~L~2gH R2 f. 2n)... i primenom Simpsonove metode za numericko resavanje integral a dobija se resenje integrala 1= S h h+2R f(z)dz~3 YO+4(YI +Y3+"'+Y2n-l)+2(Y2 +Y4+··'+Y2n-Z)+Yz n =3.~2gz 2xdz... a samlin tim broj koraka je 2n=2R / k.1 je dr/ = fJ. Integral u izrazu (2) se ipak.-:-.v2gH = . P. moze resiti..)2 ] 32 H (3) Ako se protok odreduje po izrazu (2.la (2)dol::iija V"" 2fJ.' = fJ.h)(2R + h. uVeSce se i nova smena y= Rcoscp. <:p 1 .2H 3sm cp.812 k[ 1 sa kojim protok kroz veliki kruzni otvor iznosi V = 2fJ. . pa se reila~anjernilltegra..J2i e R . koja se pravi kada se veliki otvor smatra malim. i glasi x = ~(z . = 2fJ.

Prema tome....siroka vodoslivna pregrada. preko koje se voda sliva. otvara se poldopcemkoji se laece konstantnom .1 otvor koji se tretira kao mali veti od protoka kroz otvor koji se tretira kao HIR veliki.99 -1----.95 ..1 %. nagnutom pod uglom ex. Najveca grdka se pravi kada je odnos HlRo=l i ona iznosi 3..!J2gH R 2rc. dobija se visina na prelivu h =2H/3. h) .6-5..6-4. PrimenjujuCi uslov ekstrema ah =0.98 + I ' . za preseke ispred vodosliva i na samom vodoslivu..t . 3"\13 pri cemu je ovde In = 2cp /313 koeficijent protoka~. duzine b. Veliki pravougaoni otvor u kosom zidll. U ovomslucaju koeficijent protoka.v == cp J2g(I{ ."" 0.J(.+ .j .. zaldjucuje se (sHeno kao i kod velikih pravougaonih otvora) da se cak i pri malim odnosima HIR veliki humi otvormozesmatratimalim i tad a se protok odreduje leao ri'M = J. U vodotoku se nalazi brana . pri kojoj protok ima maksimalnu vrednost. obuhvata u sebi i greSku koja se pravi kada se protok racuna prime nom pojednostavljenih izraza. RESENJE. umesto nepoznatih veliCina ~ i Ao brzinski koeficijentcp = [~+ 1. 0..istjeanje tecnostih'Oz vdike otvore 231 (4) 0. dobija se izraz za srednju brzinu strujanja na vocloslivu . V= ProDlem 2... Pri odnosu HIRo=l.96 +---I---+----+------t----1 zakljucuje da je protok kroz kruzni.0' 0.768 greska je 1%. a to iz razloga primene sto jednostavnijeg izraza za protok.6-5. P.6.2. Visinska razlika izmedu nivoa slobodne povdi vode.6-4..2 (izraz (4»..6dpreliva koeficijentprotoka se. Prema tome. za razliku od prethodnih zadataka. Odredjti pri kojoj visini h vodenog toka na pregradi ce protok biti maksimalan.j .97 zadatku 2.. te uvodeci Slika 2. protok preko pre grade je V = cpbh J2g(H -:--h)... sa koje je jasno uoCljivo kolika je grdka za proizvoljni odnos HIR .-__-H '" gresku kod pravougaonog otvora u .Koristeci. protok na prelivu je av / 2c cpbH J2gH = mbfrJ2gfI ..1 .. osim koeficijenta brzine i kontrakcije. Izraz (4) ima graficki prikaz dat na s1.(A lAo) 2 r 1/2..2 brzina. a to iz razloga razlike u profilima SHka P.-4-----1 Kao i pri analizi dobijenog rezultata za ..:. DalcIe.. ispred brane.+ . nesto drugacije definise./ . a potom odrediti i koeficijent H protoka ako je poznat brzinski koeficijent cp. = 60° prema horizontali. i zida pre grade je H.2.2.606. sto je ranije vee objasnjeno. koja se pravi kada se veliki kruzni ot\Jor smatra malim. tako se iovde 0. jednaCine Bernulija i kontinuiteta (vA == voAo). Problem 2.

(H-+asma.6-7. shodno iznizu (2. = 90°) = 58. RESENJE':~)Polozaj trellUtne citvorenosti poklopea odreden je koordinatom y (s1. fiifH+y (z.) Vo sma. poIozaj poklopca odreden je koordinatom x.[ h+ p p.Iz dZ] dy Vo 0 h fl = 4J-lfii .6.l (H + h) 7/2 .. pg pg r l} = J 57.. S obzirom da je element trenutno otvorene pravougaone povrSine dA = b . biti .4m 3 • Prolliem 2. Odrediti zapreminu vode koja istekne kroz veliki otvor za vreme njegovog otvaranja.b + h)5/2 + -±.4).. +(a-x)sino.H). b'= 1m.6.2. b h+ ~~I +asi~a. u proizvoljnom trenutku vremena... P2. UvrstavajuCi izraz a) ~) x = (z . a potom sve to u izraz (2.Pri otvaranju velikog pravougaonog otvora.. pg sma.[. a=im.. dobijen iz odgovarajuce Slika P.232 lSticanje tec"ilosti kroz veltke otvore brzinom vo. = 20cm! s. = 90°) dobija se zapremina V(a. Pm =2 kPa.6..r--= ::~:a~~~~ naak~ol:ei ~O!O~~~e. h=i.b Pm ... to ce trenutni protok.!!..3). U izraz (2. .k~ea~~ su podaci: H=2m.3111 3 1z dobijenog rdenja za isteklu zapreminu vode u slucaju da je zid vertikalan (a. U vertikalnom zidu nalazi se trougaoni otvor koji se ofvara poklopcem cija je brzina Vo = 1 em! s.7m3 • ~ (H · hvo 35 105 15 b) KoristeCi potpuno identican postupak leao i u zadatleu pod a) dobija se zapremina .6-6 . Dati su padaci: a =2m. fh[J-lE.. dobija se zapreminavode koja istekne kroz veliki trougaoni otvor za vreme njegovog otvaranja V =. pg 2 {I Slika P.3). dz ! sina. f . =-3 ~hI2g-. 3/? 2 Pm 5/2 Pm .6-7 slicnosti trouglova. ]3/2 l J ZamenjujuCi ovaj protok u izraz (2. h+ p p.62.2.4) dobija se zapremina vode 2 fl b.Iz dz = r.j2g { Pm .. H7!2 +~ H 5/2 ] = 170.(-+h+asma.) -a+-5-·-LC-+h)-C-+h+asma.. RESENJE. Vex) = J-lfii-·sma..1.5m.-. +(a-x)sina.H) aIh. 5/2 V =-3 .6-7b). J-l= 0.6.) 3/2 sma. Odrediti zapreminu vode koja istekne kroz H h " Vo -:?_--=--- . h =3m.

6...6.J.6. posredstvom slicnosti trouglova.l'l/2g !tvo 10S(8H+lSh)(H+h) --3-(H+h) -lOSH =363. ).6. a potom se shodno izrazu (2. +l~S H7I2[ 1 +(%)2 ] +125 [ (~)2 -1]H(H+h)S/2 } =: 27. [z. U vertikalnom zidu nalazi se trougaoni veliki otvor koji zatvara poklopac.3) i (2. ============= Uvrstavanjem ovih veza u izraze (2. a tecIlost istice iz rezervoara. Dati podaci su: a=1m.4) dobija =: fii (E.4). H. Zato se ova povrSina deli na dYe.1m3 . 'C7 .. 3 ProD/em 2. b..istieanje teellosti !croz ve/ike otllore 233 r. U vertika1nom zidu na1azi se veHki otvor koji je zatvoren poklopcem.2. aka se poklopac kre6e: a) s desna na leva i b) s leva na desno.hCH +h)5/2 +h)3/2} =: 12. b) vaie re1acije izmedu promenljivih a) Slika P. b) Pri kretanju poidopca s leva na desno treIlutno otvorena povrsina velileog otvora ima oblik trapeza..l.6-9 . H=1m.1 2).]. pri njegovom kretanju s ZI desna na levo. i to trougla i pravougaonika. 7/2 8 7/2] 3 V=2). -c----·----·-------f RESENJE: a) Trenutni po1ozaj H I poklopca.-:: a [ 1 5/2 hN . h=1m.. ako je velilei otvor oblika: a) pravougaonika.6-8...(H +h -i. l = 0 . h+H o Vo .. prikazan na sLP. ) . cobija se zapremina V = r-l{~LJ2i fh+H-t.45 m .. PrOD/em 2.l Va h 105 a IS· 6 a· .3). i kroz njih se nadu trenutni protod primenom izraza (2.7m. trenutno otvorenu povrsinu otvora.Jz dZ}-. odrediti zapreminu vode koja istekne kroz veliki otvor za vreme njegovog otvaranja. PozIlate ve1icinesu: a. 15 6 .6-9.2. Kada se poklopac kre6e konstantnom brzinom Vo =SOmm/ s.2. h.. 6 2 .l H7/2]_1.:. hH 5/2 +~(!!-i(H +h)3/2 + ). za vreme njegovog otvaranja.6-8 x=*[z-CH+h-i.a di.)2~llOS +h) ~[(H Vo h 7/2 _ +~(H V = 2 f2i (E.)2lf ~[3-S('~'lJ(H +h) 7/2 +1. Za h . .6(b) Vo • 8b odreden je koordinatom y.)] i y=*i. Pri kretanju poklopca konstantnom brzinom Vo velilei otvor se otvara. c) troug1a i d) trapeza. Odrediti zapreminu tecnosti leoja iste1me kroz veHlei otvor. b) romba. vo' a H a H h h a) b) c) d) Slilw P.

lstieanje teCizostibvz /Je!ike o/vore RESENJE' Za odredivanje zaprernine tecnosti koja istekne kroz veliki otvOT za vreme kretanja poklopca.. c) Ukupna zapremina koja istekne kroz veliki otvor je V = r~ +V2 +V3' pri cemn su: VI .6. za sva cetiri slucaja.kroz trougao za vreme njegovog otvaranja. b) V = ~111~ {i[CH +h)5/2 _H5/2]_hH3/2} 1 3 Vo . 2 V 3 =_iyfii ab[CH+h)5/2_ H 5/2_1 hH 3/2J.. 15 Vo h 2 . preko velikog otvora. V = 3 2 15 fl. koristi se.fii ab {3(H +h)5/2 +2H512 -SH(H +h)3/2} . V2 . 105 Vo h V2 = 2 fJ.[-J3/2].{3(H +h)7/2 +711H 5/2 -7 H(H +11)5/2 +4H7/2} . i one iznose VI 1~ ~l~ Cf)2{t[C[-J+h)7/21-hH5/2-th2H3/2}.1.J2i b { 105 CH +h+b) 7/2 -15CH +h+b)(H +h) 512 a 8 2 Vo -tCH +h+b)(H +h) 3/2 b +%CH +h)5/2 + ~S CH +h)7/2}. sprovodenjem kojeg se dobivaju zapremine: 2" ~g a) V = E-_rV_L.zaprernina tecnosti koja istekne kroz gomji deo trougla za vreme njegovog otvaranja. pri cemu su istekle zapremine: VI .234 . h Vo d) Ukupna zapremina koj a istekne kroz veliki otvOt je V = VI + V2 + V3 . postupak dat u Odeljku 2. i V3 . V2 .fii !!:.zapremina koja istekne kroz gomji den trougla (visine h osnove a) za vreme otvaranja donjeg dela povrsine. 2 Vo 1 r-VL..i5[CH +11)312 .kroz trougao za vreme otvaranja pravougaonika. Ove zapremine su: v:I = ~ 1J.i5 V = 3 " "i:"g b [CH+h)3/2 _[-J3/2].<kroz pravougaonik za vreme njegovog otvaranja i V3 .zapremina koja istekne kroz donji den trougla za vreme njegovog otvaranja.

U opstem slucaju. Ovako nastao model strujanja naziva se kvazlstaciol1amo J'trujal1je. jednaCine postavljene za preseke 1-1 i 2-2.7. odnosno protoka. postavljeni zadatak se najlakSe resava ako z predstavlja visinskll razliku izmedu trenutnog nivoa tecnosti u rezervoaru (1-1) i nivoa SIika 2. Ova koordinata moze da se bira proizvoljno.1 (V(z) >r7o) od visine h2 do visine hj' Tada za kvhzistacionarrio isticanje vazi diferencijalna jednaCina d-V-=-rj-u (-z)-dt-=-[V-·(-z)---Vo-l~dt"""" (2. Da bi se odredilo ovo vreme posmatrace se rezervoar sa s1. a znak minus je zbog smanjenja koordinate z u toku praznjenja (odnosno dz<O).2. nakon otvaranja ventiIa VO i V. koje izaziva vremensku promenu brzine strujanja.fi It prislIJ'tvu promenljivog pof/a pritiska.1 (2-2) gde se vrs} isticanje.7.7. stvarne " trenutne promene brzine strujanja su male sto dovodi do toga da se u laatkom vremenskom intervalu stvarno nestacionarno strujanje moze smatrati stacionarnim. KvazistacioIDial:'na istkallllja itecJm@stft pJri pillllljeJmju iii pr3zJmjenju l'eZelt"V@dl!I'dl! radicliUh @Miks Nestacionarno isticanje nastaje ako se iJ'tictmje vr. V(z)je ukupni trenutni protok tecnosti kroz cevovod i Vo je dotok tecnosti. Medjutim. Iz Bernulijeve. U daljem tekstu razmatrace se sIucaj praZujenja rezervoara sa 81. Vu(z) je ukupni protok tecnosti kroz trenutnu povrsinu A(z).1 proizvoljnog oblika i promenljive povrsine A(z) po visini rezervoara.1) 1""""'1 u kojoj su: dV = -A(z)dz elementarna promena zapremine tecnosti u rezervoaru.7. A(z) je povrsina poprecnog preseka rezervoarariamonutnom. koja glasi: . kao sto je to slucaj pri punjenju i prainjenju rezervoara fluidom. Ovo za posledicu ima da se za opisivanje strujanja mogu lcoristiti jednacine jednodimenzijskog stacionarnog strujanja .2. nastace istovremeno punjenje rezervoara protokom Jio i p_raznjenje promenljivim protokom rj(z).1. KVAZliSTACIONARNA ISTICANJA NESTISLJIVOG FLUIDA 2.7. Od odnosa protoka Vo i V(z) zavisi da Ii se rezervoar prazni (VO <V(z»). za izvesnu klasu problema.7.jednaCine Bernulija i kontinlliteta. nivou tecnosti. u toku kvazistacionarnog isticanja pritisci iznad nivoa tecnosti II rezervoarima Pj i P2 zavise od koordinate z. U pocetnom trenutku vremena (t=O). iIi se Va puni (Jio>V(z)). NajceSce se pri kvazistacionarnom (nestacionarnom) isticanju tecnosti zeU znati vreme punjenja ili praZnjenja rezervoara. medlltim. Kod tecnosti koje se nalaze u rezervoarima kvazistacionarno isticanje nastaje zbog promenljivosti nivoa tecnosti koje je izazvano punjenjem iIi praznjenjem rezervoara.235 2.

d rc PI ..(z) . i mnozenjem sa povrSinom 'd 2 rc /4.00 koejicijenta pr%ka.2). koji za posmatrani prosti cevovod iznosi fJ.7.7. +(r +r +r +A.+ .~+1)-1/2. Ako se isticanje vrsi kroz slozene cevovode.2.1.2) U jednaCini (2.u +Sk +Sv +A.<1) zato sto su gubici u cevovodll uvek prislltni. Teorijski protok je protok ideaIizovanog strujanja ..7. Koriscenjem diferencijalne jednaCine isticanja (2. z+ PI-Pi pg A(z) dz (2. VI Pz vi(z) . koji se smatra nestisljivim fluidom. Ce. s tim sto diferencijaina jednaCina isticallja ima oblik dV = A(z)dz = [VO -V(z)] dt. iz prostora pod pritiskom PI u prosto! pod pritiskom P2 (pz < PI) protok fluida se odredllje izrazom Ir/=fJ.7. dobija se ukupni protok tecnosti kroz cevovod .J" 'ok d 2 ' 2? .-g-) 2 I (2. h I ~. Koejicijm/ protoka (iii koeji"cije/'Zt iJ'ticanja) govori 0 gubicima eJZergije i izrazava ko!t!co je s/Jlamiprotok man]l od teorijskog.stujanja bez gllbitaka energije.Ld 2 rc.. U slucaju kada istice gas gustine p..procep povrsine poprecnog preseka A i koeficijeilta protoka fJ. ! v.3) Opisani postupak u potpllnosti vazi i za punjenje rezervoara sa s1.100) i (2.7.1) i izraza za protok (2.1 od visine hI do visineh 2 .y2g 4 fil.+ g z + .1.AJ%cPI-Pz) j. "'v zanemarivanjem brzine VI u odnosu na brzinu V z (z). i posle integraljenja ove diferencijalne jednacine dobija se vreme praznjenja rezervoara T = r.101). prema izrazima (2.. tada je svrsishodno koristiti ekvivalentlli koeficijent otpora cevovoda Ce iIi ekvivalentnu karakteristiku cevovoda Ke' U tom slucaju Bernulijeva jednaCina za nivoe 1-1 i 2-2.V =Ke. glasi: Z 2 g( z + PI pgP2 ) = 1.2) sledi veza izmedu koeficijenta protoka i ekvivalentnih veliCina koeficijenta otpora i koeficijenta karakteristike cevovoda . NajveCi uticaj na koeficijent protoka ima geometrija cevovoda i ugradene armature. kroz mali otvor . kojiimaju veti broj cevnih deonica.= (I.:f. po svojoj fizickoj sustini koe£icijentprotoka mora da bude manji od jedan (fJ. dok rdim strujanja veoma malo utice .= .7.Pz V(z) = fJ.. ..-)--p 2 P 2 '-. oznacen je koeficijent protoka. u principll. dolazi J'e uvek primenom energijskih (Bemu1ijevzlz)!ednacina l/etilZaCina kontlizuite/a.V • ·2 Poredenjem protoka koji se dobija iz ove Bernulijeve jednaCine i protoka po izrazu (2. jer je povrsina poprecnog preseka trenutnog nivoa tecnosti po pravilu mnogo veca od povrsine poprecnog preseka cevi kroz koju se vrsi praznjenje.-4-~2g(z+--.2) sa fJ.7.236 Kvazistacionarna isticanja PI .

v. Odrediti koeficijentprotoka cevovoda prikazanog: a) na s1. .2. d s:::: 60mm. d 6:::: 70mm. c6 =7.2. 12. 2 2 ~ 2 Vs C1 "2+cs"2 = C3 "2+ C6 2 V3 jednaCina kontinuiteta Til + V 2 :::: a) b) Vs . P.ie koeficijentprotoka fl7 =[C1 +C2 (A 2 ~jaA3)2 +C7(~:)2 T/2 =0.. U cevovodima prikazanim na slici P.. . dobija se brzina \/7' koja pomnozena povrsinom poprecnog preseka A7 daje ukupan pratok tecnosti V :::: fl7A7~2gH.4) U izrazu (2. .2. .6). d 2 = 40mm. uvode se oznake Ai = di2 rc 14 za povrsine poprecnih preseka cevi i Vi (i=1. P. .2. pri cemu. c 7 =4.7.7-1.Kvazistacionan1a/titicCmja 237 CI L~=A~' 1. te eliminisanjem brzina VI (i=1. . /2. RESENJE: Zbog lakSeg pisanja. d 3=50mm. koeficijent 7 protoka odreden je izrazom 1 \ jednaCina kantinuiteta V3 :::: V6 = ri 4 + V5 i r~ = V~ == v. b) na s1. +V. 12 +c7v.c 2 =4. C1 2. C3 "2 = C4 "2 . V5 + f/6 :::: V7 .: : c2 "2 2 VI .. d 7 =lOOrnm.7-1 poznati su precnici cevi d i i ekviva1entni koeficijenti otpora c i (i=1. a) Postavljanjem jednaCina za hidraulicld paralelne grane v~ V~ v. c j = 9.7) za odgovarajuce brzine strujanja.7-1 i Bernulijeve jednaCine gH= Cj V12 12 +csv. SlikaP.J2gH.. d 4 :::: 40mm. U izrazu za pratok. . i Bernulijeve jednaCine gH=c1v{ 12+c2vi 12+c7 v.289. . V3 + V4 :::: V6 . (2...4) A je povrsina onog poprecnog preseka cevi zakoji je odredena vrednost koeficijenta Ke' Problem 2.7-1a. c 4 = 5. c 3 =9. c 5 =6.7-1b. Poznate velicine su: d j = 50mm.. te odredivanjem brzine v 7 ' dobija se ukupan protok tecnosti r/7 = fl7A7 .7)..7.

7-2 2 v2 v2 v 2 dZ 1 . dl' d 2 .S"J>S"2. b) vreme praznjenj a rezervoara.SR2 A. z RESENJE: a) Kada su u pitanju slozeni cevovodi. Odrediti: a) ukupan promenljivi protok isticuce tecnosti. pa se mogu definisati sledeCi koeficijenti protoka z ~ 2 Z Z 1 1 d 1 +d2 iI~ 2 . uvodenjem karakteristika Ki = ci /2A..+ K 3 +(JK.7 == 1/ A.7-2.. Stika P.238 Kvazistacionarna isticanja gde je konstanta .o' kroz koji ustrujava vazduh gustine PO" Paznate su sledece veliCille: D.:+Fs) +K6 (I ll/2 1 lI/2}-2 +K7' b) f l r lJ-1/21-Z J +K7' koeficijent protoka ce bid iJ.-) +C6 (y) 6 J a) Ke =ll ( k + kr2 +Ks J +l Ck+ K)-2 +K6 J 1 1 1 -2 K e =K1 +lJK. I. tada je zbog kraceg pisallja pozeljllo uvesti konstallte I c=s.t:k'~v. odnosno koeficijent protoka. c) vreme prainjenja rezervoara ako je on sa gornje strane zatvoren i ako na njemu ima mali otvor precllika do i koeficijenta protoka iJ.ff) +dz 5. iJ.2. .2 gZ=C-+C 2 12' 2 22 i jednaCine kOlltinuiteta za raevu V = VI + V .. d II cI =SRI +Svl +Sk +A. ~ +d dZ 2 -1 11. Naime. 2 ) +c 2 J 2. d . d. 2 '2 I koje su karakteristike pojedinih deonica slozellog cevovoda.Po' p. H" SIl. .4). -1 . a= A4 + AS V C4 / C5 U oba razmatrana slucaja koeficijent protoka znatno jednostavnije moze da se odredi primenom izraza (2.o..-:: Z 2 -1l=[c+c1 C 1 Z ."d+ 1 . do. odnosno tri razliCite referentne brzine. Cilindrieni rezervoar prazm se kraz nesimetricni slozeni cevovod.2 (i=1. .. 2 C l ra: d d . J2Ke • Problem 2. III =[c( Z ) +cll 2 'f-Lz =[c( . 11' '2' h. s tiin sto se za svaku referentnu 2 brzinu u slozellom cevovodu moze definisati brzinski koeficijent. U razmatrallorn primeru postoje tri razliCite deomce. --'--A3----------"-2·------:::C A3 2 r-. .SR1. Do koeficijenta protoka dolazi se iz Bernulijevih jednacina V 1 gz:=c-+c .+Sv+A. C2 =SR2 +Sv2 +Sk +AT+ 1 .7.7) a potom i ekvivalentne karakteristike cevnog sistema: ~ CZ / C3 +C4 ( ..

Konacno.. se ima u cevi kroz koju protice celokupna masa tecnosti.v = 1 + Ad + 1 1 +~ fL2 J "'u r +".. Odrediti: a) koeficijent lokalnog otpora ventila v2tako da koeficijenti protoka oba cevovoda budu jednaki. I.)1j. H::::: 1 m... ho ::::: 0..2 r h-h 0 I\..fu(J:.=_=_=_=_~_ t=t 0 dz D RESENJE: a) Iz Bernulijevih jednacina.. t=O ~_=.-d-+ 1 -'-----'1~--_1t_---t--"-> a ~fI SHkaP. P flo do .Jh+H-Jh)." +I. ponavljajuCi postupak dat u zadatku pod b).. d 2n H u kojima su koeficijenti protoka flI::::: t=T h u Vl z ~1.v2 =: 1.-j2gz ..7-3 Iz zadatog uslova jednakosti koeficijenata protoka(fLi =fL2)' dobijaselcoe£icijent lokalnog otpora ventila I. .--. slede izrazi za protoke . s obzirom da su zaprerninski pratoci tecnosti i vazduha jednaki (Vo : : : Vez)) dobice se promena potpritiska Pv = fez).). +T72 := =(!-tA + fl2d.d~)2 . J. iIi V::::: V.1 + AhO / d = 2. -vh).(.:.2.\= 2.u = 0. postavljenih za nivoe 0-1 i 0-2...5m..1. A::::: 0..! d:1t -j2gz. I. b) Iz diferencijalne jednaCine iSticanja dV:= Vdt ::::: vremena dt ::::: D..=. Va : : : flo din J:0 P v • Istovremeno se rezervoar prazni sa protokom tecnosti V(z) = fl ~2g(Z.5. Iz dobijenihizraza za ukupni protok.Kvazistacionarnaisticanja 239 Ukupan 2 trenutni protok tecnosti je V::::: J. oCigledno je da je zbog kraceg pisanja prakticnije raditi sa ukupnim protokom koji. b) vreme prainjenja rezervoara.7.. dobija se izraz za vreme praznjenja d:" T::::: fld 22D2 fii 1+.5... sledi diferencijal Posle integraljenja dobija se vreme prainjenja rezervoara fld v2g vz fld v2g c) Pri spustanju nivoa tecnosti u oslobodenu zapreminu rezervoara vladace potpritisak Pv' Tom prilikom vazduh ustrujava u rezervoar protokom T= D2 2 ~ h fh+H dz 1= D2 2 ~(vh+H r.456.. Cilindricni rezervoar se prazni kroz dye cevi razlicitih duzina.1t dz.:. h:::: 2m. VI::::: d 2n .! I 4-j2gz .02. koja kada se uvrsti u izraz za protok tecnosti daje jednoznacnu zavisnost ove velicine od koordinate z. Podaci: D:= 1m.. V2 1 = fL2 -4-~2g(z-ho)' h =0. Problem 2. 7~3.... d::::: 50mm..=.

a.z.y + Iv d c] H ----:--15--.=lc+c j ( Aj + Az cj I c2 ~ + A3 ~)2J' c Ic J 3 .5 s. Cilindricni rezervoar u koji doticekonstantan protok fio prazni se kroz nesimetrican slozeni cevovod.7-4.Jz+Jz-ho ~ 2D2f2i [(h+H)3/2 _h 3/2 -(h+H -ho )3/2 +(h-h o )3/2] fl]d ho 2g = 66. /2:::: pczvi 12= pC3v~ /2. RESENJE..?--". Integraljenjem diferencijala vremena. 0 (=0" III Vo r<= V . Iv. Pl"o/.3).. i =-4.+ 1. dobija se diferencijal vremena dt =_ ~2 fljd f2i . D. 2Ai v K ] <JK . a koja glasi gz = cv 2 /2 +c]v.1.-~. I c =(.3) .. d.2.Uvodenjem koeficijenata . te koriscenjem ..R3 +i.fljd2J2i h = racionaljenjem podintegralne funkcije D2 fh+H(. /2. i jednacine kontinuiteta V =::: Ii. odnosno ukupni protok kroz slozeni cevovod V(z) = fiAJ2gz. jednakosti padova pritisaka u hidraulicki paralelnim granamapc] v..U +(..Y3 +(.2.240 Kvazistacionarna isticanja b) Primenom diferencijalne jednacine praznjenja rezervoara . dobija se koeficijent protoka r }J.·=~~.21[ .k +lvd+ 1 3 2 ceVl A = 4 ' i povdina poprecnih preseka • d 21[ A d.2..3)./em 2. I.'~ 13 c3 =t. Poznate veliCine su: d.R2 +(.Jz ~)d _ }J. C =(.'('ri(i=1.v] +(. Koeficijent protoka posmatranogslozenog cevovoda moze veoma jednostavno dase odredi i preko koeficijenata hidraulickih karakteristika cevnih deonica kao 1 K =:::~.k + Iv-j-. Su.. Tt---t'-=-"t'-ot. . + V + V3 .y'(.k'v'O' p. dobija se vreme pratnjenja rezervoara TD2 fh+H .0 z- dz .Odrediti vre:rhe za koje se rezervoar isprazni do visine koja je za rastojanje a veca od ravnoteZnog nivoa vode u rezervoaru.~ t=T - dz A ' I ] =SRJ +(. fl. h. Ke =::: Ko +( + ~ + ~ )-2 => }J.= AJ2K • .jd2hoJ2i h z. iz Bernulijeve jednaCine postavljene za z nivoe 0-1.y2 +lv +1. l-ln . D 2 n' dV = (Vj +V2 )dt = --4-dz. z d z '2 .(z=1.(..jK3 k- 2 e .lp('y.Jz +Jz-ho dz. (i=0.

:>. . Sv = 3.- ~ JH+h -. odnosno kada je kolicina tecnosti kojadotice rezervoar jednaka koliCini tecilosti koja iz njega istiee. dobija se diferencijal vremena odnosno integralni izraz T := _ Uvodenjem smene x = D2 f1d2 J2i fh+H Ho+a Fz ./ii. pri tome uvodeci koeficijent protoka 1 J-L=~======================~== ] dl 4 .=:. D= 1m. H == 2m. nivo tecnosti u rezervoaru se asimptbtski priblizava ravnoteznom nivou.Ponavljajuci sliean postupak kao u zadatku P..A h \ I Sllka P. h = 2m. Za vreme prainjenja u sud dotice kOl1stantan protok 170 =6 lis.:. Podaci: L == 2m.7.~ rr== -= J2i Problem 2. Sr =0.5.2.397. pa iz dobijenog izraza za vreme T. Cilindricni sud se prazni kroz simetricni slozeni cevovod.==-=:.7-4.7-5. I Vo T == J-Ld 2 (.Kvazistacionarna isticanja 241 1z uslova jednakosti protoka pri stacionarnom isticanju 170 == V(z == Ho).lh).. koja glasi: " D2n [V(z) -Voldt:= dV = --4-dz.r +.02. A= 0. sledi resenje za sluCaj potpunog prainjenja rezervoara (a =/1) 2 2D li\. Sk = 0.k nivoa tecnosti u sudu.. Iz dobijenog izraza za vreme za koje se rezervoar isprazni do visine koja je"za a veca ad ravnoteZnog nivoa tecnosti u rezervoaru sledi zakljucak da: kada a-+O.[ii.2.' dz Fz -.h-ffo (l + )dx JHo+a-ffo X rr.J[i.1 +Aer+ 1 I D H I V k L.3. dobija se ravnoteina visina teenosti u rezervoaru 1 4V H =_(_0_)2 o 2g fUl 2 n Iz diferencijalne jednaCine isticanja (2. Ako se rezervoar prazni bez doticanja tecnosti(Vo =0).==-=_~_==-=:. Svl == 2. u i vazi za slucaj praznJenja sa istovremenim doticanjem tecnosti.-.d. Odrediti vreme za koje ce v se sud isprazniti do visine a=lOmm·vece od ravl1oteznog L. L1 == 1m. i integraljenjem dobija se vreme T= f-ld 2 2D2 J2i f.d.7-5 0.A .. VI Su = 0. tada T-+00. I r LI 4(er) (Su +Sk +Sv +Aa)+c. -:. tadaje Ho = 0.-)' f-ld 'l/ 2 g "Ho +a -vHo 2 2D2 r::-...1). RESENJE. tj.J h + H . d = 40mm.:- Fa = ~('\IH+h-vHo+a+vHoln ~ r-r.5.Jii. d] = 50mm.

dobija se trazeno vreme punjenja T= 20 l-ld -y2g .----:::V g 2 (l' . iznad nivoa teenosti ostaje konstantan.-. prazni se kroz nesimetricni slozeni cevovod. H u hi V v b) u cevovodu nema pumpe.-.[if. o RESENJE. .JH. Rezervoar koji je na pocetku napunjen vodom do visine H istovremeno se puni Konstantnim protokom ~ro i prazni kroz prosti cevovod. Za vreme praznjenja rezervoara natpritisak p".-:.h+H+li 'J" 'g b) Resenje ovog dela zadatka dobija se kada se u nadeno resenje zadatka pod a).. a.d nfii g te sprovodeCi postupak kao u zadatku P. 21g ( f. RESENJE. 7 ~6. Poznate velieine su: V ' h. Ho. ho'p"" p.2.2. d. D. aka a) je 11 cevovodu ugradena pumpa. 2 p.7-6 Ho 4v'" B' = (__0.h+H 2D2 ProDlem 2.[if. prikazan na s1.7-7 ...7-4. i ravnoteznog polozaja u rezervoaru Slilca P. H. . I.. " 1 =~(-vh+H -'JHo +a +"Ho In ~ r.242 Kvazistacionarna isticanja i ravnotdni nivo tecnosti H 0 == . h. 2Ji"i [ Jh+H-JHo-a-.-Vh+H+~-1jHo-a+·f-1}Ho+f·ln . ._)2 -:.-JHo -a 'I .1 4d~o ) 2. H. Pojedine grane slozenog cevovoda il ..· Prime nom Bernulijeve jednacine za p .-)= 3683. J ll trazeno vreme praznjenja rezervoara je .7 -7 . P. .2. v[ v~ preseke 0-2: ":+ gz = c12 +c22 .. Poznate velicille su: Cp Ai' (i=1.. !-ld 2g . A. pa sledi T== .2. Cilindricno konusni rezervoar. Odrediti vreme za koje se rezervoar napuni do visine a manje ad ravnoteZnog polozaja.· a) Uvodenjem koeficijenata protoka fJ.2. ~ Fo~ -~Ho -a+~ .= (~11 +~k +2~v +)v}+1-2A)-1/2.5 s. J 1Ho+li.5).7-7. uvrstiA=O i B=O.ln. konscenJem ov J' • Slika P. fH..Jh+ii).Jh+ii -. 2D2 '~ ~ r.~r. eiji je napor dat izrazom Yp == Av 2 + B.. l-ld1 'l/2g 'lja+Ho -"Ho Problem 2.aju ekvivalentne koeficijente otpora ci i povrsine poprecnih preseka cevi Ai' Odrediti vreme praznjenja rezervoara. D.

d oA.1. Pm p g . c.'.~(Jrho-+-h-+-H-+-~-. Y .·.7-8. pri cemu je povrsina A(y) = x rr. pa ce diferencijal vremena biti dt . Uvodenjem smene U = Y+ Pm I pg i integraljenjem dobija se vreme prafujenja konusnog dela rezervoara Tz = D2~ ho+h+fm/pg[u3/2 _ 2(h + Pm)Fu +(h + Pm)2 4 WIl V 2g h Pm 0+ pg o p g .lAlJ2i Jz+Pm pg CIJlm se integraljenjem u granicama od hO+ h + H do ho + h. H. dobija vreme praznjenja cilindricnog dela rezervoara 7J Za drugi = D2rr. Iz slicnosti trouglova: .).:- J 1z diferencijalne jednaCine praznjenja cilindricnog dela rezervoara ./em 2..KvazistaciOnarna isticanja 243 jednaCine kontinuiteta ~ = V + V3 +V + ~. jednakosti padova pritisaka u 2 4 hidraulicki paralelnim granama 2/ 2/ 2 2 C V 2 2=C 3V 3 2==C4 V 4 /2=c svs /2. dobija se diferencijal vremena dt = _ l DZrr..Otpori u cevovodu dati su ekvivalentnim koeficijentima otpora cj · (i=O.:- r.cl'c2 ' Vo. pg -Ch +Pm)3/2 \Ch o pg J 0 +Pm)2[~h pg 0 +h+.. DZrr.:- r. .2). dobija se poluprecnik x = (y .JdU 'II U = D2rr.ho) D 12h . ..p. Af lJ/2 ( A2 +A3 v~ +A4 V~ +A5 V~)2 cJ c. 4f. J 0 pg . Odrediti vreme za koje se konusni rezervoar isprazni do visine koja je za M veca od ravnoteine. d~ = T'Idt l = --4-dz. )2 J2i JY+~.ho d y. o. 4J. h. CO.l1h.l.llAlV2g _.[Ch 5 0 +h+Pm)S/2_Ch +Pm)SI2J_1Ch +Pm)[Ch +h+ Pm )3/2_ pg 0 pg . period vazi diferencijalna jednacina isticanja 2 dV2 == V(y )dt z = .. Ukupno vreme praznjenja cilindricno . pri cemu je koeficijent protoka odreden iznizom r III == lCl + C2 . o pg . 4WIlh2 J2i {1. Pro/. 0pg -~h +PmJ}. dz . 2 elirninacijom brzina v2 +V S ' dobija se ukupni protok tecnosti ~ = Il J AJ ~2g(z+ Pm I pg).konusnog rezervoara jeT == 7J + T2 ..d2 . r. -Jho+h+~.2 == Y~ho .A (y)dy. Konusni rezervoar se istovremeno prazni kroz nesimetrican slozeni cevovod i puni konstantnim protokom Vo. Poznate veliCine su:R._ Z - vremenski D 1C 2 4WI lh Z ( .

.. 1.C.. 0.2..lntJ ' HO=(fldt/ig)!..244 Kvazistacionama isticanja RESENJE' Saglasno postupcima· !eSavanja sprovedenim u zadadma P. i c) cilindricnog rezervoara sirine B (s1.2:7-9 su u pocetnom trenutku vremena napunjeni vadom. Odrediti vremena prainjenja: a) sfernog rezervoara (s1. Su =. P.(a 5 _b 5 )+ sJH...(H _h)2 u kome su koriScene konstante definisane izrazima a=.5.. d.. dz z h L r --. A.D.7-9b)." Rl ll'd)....A--"...fii:Ca 2 _b 2 )+ ..025.. V VI ---:?1?'" . SR1 = 0..Z2. =. (a 4 _b4)+ 5 4 +~(SHo -h)(a 3 -b 3 )+(5Ho -3h). D. h. Sv =.2.: 100mm.fii. {co +(c +l{ dg/(d~ +di ~~~::) J 1 r l12 Problem 2... Sk == 0.. I. ~=..2..2.u "".Yl =.: 80nun.: Sm. P. ..l Slika P. 3. SR2 =. P. dobija se trazeno vreme T= ~d5J2i H 8 (Ji)2ll1.6. h == 3m.3.7-8 +(Ho -h)(SHo -h)(a-b)+JH.. 0. zatim eliminabijom brzina v1 i v2 dabija se 1 2 kaeficijent protaka .:~M+Ho -. 0. k R2 b) SliIca P.Jh+H-.: V + V .. Rezervoari prikazani na s1.. a) "..=D=.7-7.2. b.7-9a). Dati su podaci: R = 1m..==1. SY2 =.7-9a).2.7-9 koriscenjem Bernulijevih jednacina 2 2 V v1 gz =. 2.7-4 i P.4.d).7-9. . P..../'. CT+cl 2" v2 c2 T 2 gz."'. b) cilindricnog rezervoara sirine B (s1..jV~2l-_ I. .k===l~V:3===t'R~2:. i.. 12 == 4m. Otvaranjem ventila voda istice. B == 4m.: cT+ V 2 i jednacine kontinuiteta V.fii.A==~R~l--.2. 11 == 1m.

lz z . 2 V = J. V proizvoljnom trenutku vremena ukupni protok odreden je izrazom 4 r /2 == 0. pa seiz (1) posredstvom izraza (2)dobija 4 2(R+h)z-z2 -(2R+h)h d -.::- A(z) r dz rev 2g "z (1) u kome je povrsina A(z) razliCita za sva tri navedena slucaja.2(R+h)z-z--(2R+h)h r dz . dobija se izraz r:= ~2(R+h)z_Z2 -(2R+h)h (2) uz pomoe koga moze biti odredena povrsinuA(z).. . J.. 1 dt=2 ~. ~..z dz. za srafirani trougao sa s1.LD re..::.2. . i iznosi r==~z(2R-z).LD\/Zi Integraljenjem ovog izraza u granicama od h+ 2R do h dobija se vreme praZnjenja sfernog rezervoara T:= J. I c) Kako je povrsina poprecnog preseka A(z) =2rB. dobija se diferencijal vremena dt = !ill 2 r.. Ovaj koeficijent protoka je isti za sva tri dela zadatka.LD rev2g . Uvodenjem podiiltegralne funkcije y(z) =j[2(R+h)z-Z2 -(2R+h)h] / z T- _ BB 2 ~ h+SR~2(R+h)Z_Z2 "-(2R+h)h .J2g h z Kako se integral ne moze resiti u zatvorenom oblikifto ee se njegovom resavanju pristupiti numerickom analizom..2R .Kvazistacionarna isticanja 245 J. Uvrstavanjem povrsine A(z) u izraz (1)..398 . pa ee vreme praznjenja cilindricnog rezervoara biti "z \ \ f. Iz diferencijalne jednaCine praznjenja rezervoara: dV = Vd( = -A(z)dz.LD2J2g 8 {1(R+h)[Ch+2R)3/2 _h 3/2 ]_1. dobija se diferencijal vremena 8B ~ dt == 2 r.. .Jh +2R . Koordinata r dobija se iz izraza (2) za h=O.J. b) PovrSina poprecnog preseka na trenutnom nivou tecnosti u rezervoaru je A(z)==2rB. dobija se vreme praZnjenja cilindricnog rezervoara T == 16 3 !ill 2 reJ2g B (2R)3/2 = 10895 s. Prime nom Pitagorine teoreme. to iz izraza (1) sledi: 8B I 0 . ova povrsina u svim slucajevima zavisi od promenljive koordinate r. dt := .L = [C+C I ('~)4 /(l+. . a koordinata: r odredena izrazom (2).7-9a. a) Povrsina poprecnog preseka na trenutnom Iiivou tecnosti u rezervoaru je A(z) := r 2 re. .Jh)}:= 152s.[h+2R)5/2 _h 5/2 ]_ 3 5 -(2R +h)h(. !ill rev 2g Integraljenjem ovog diferencijala vremena u granicama od 2R do 0. Medutim.L D4 re ~2gi. P.JCl / C )2 2 . d z.

486. Odrediti vreme praznjenja cisterne u sledeCim slucajevima: b a) kada se u cevovodu nalazi pump a konstantnog napora Yp = 981J / kg.. (1) a) Vreme praznjenja rezervoara je .. L Yp+gz==Cc.. A.i!ik"""'·"""~z l.metode trapeza. RESENJE: Primenom Bernulijeve jednacirte Slika P.k == 0. d==40mm. V == r 12 = 0.D=. . duzine B=6m.02. +l)T' D vt ~= {c.l. L==3m. dobija se resenje integrala h+2R Yo + Y n 1=R y(z)dz = &(--2-+ Yl + Y2 +"'+YI1 -1) = 0. c. ~-4-~2g(z + Yp / g).d:--:)~"Xl---<=L=.. . trazeno vreme praznjenja cilindricne cist~rne je SlJ pn cemn Y..2. Iz jednacine elipse sledi: (E )2 +[Z-(ah+aJ2 b - = 1 ::::::> ' X b I . pa ce diferencijal vremena biti dt = . .y :::: 1..7-10 _ _ 1 v 2 (V_V j )2 . odreduje se koeficij~nt protoka ------------'<::==1""'". fill n-v 2g 2 8B Problem 2. i jednaCine kontinuiteta V == V.11 +Sk +Sy +)c~+[ 1_(~)2 T +(~)4(2Sk+A. au njdem...J2i 8bB 2(a+h)z-z2 -h(2a+h) ---'---"------'-'--'. 1 Dati su po aCI: == 2m. a == m.7-10. Konacno. = f (z. d 2n Diferencijalna jednacina isticanja glasi dV = Vdt == -A(z)dz... Nakon otvaranja ventila V cisterna poCinje da se prazni kroz prikazani presti cevovod.3.7806 f &=0. i c) kada je isticanje kroz prost cevovod prikazan isprekidanom I h l Yp( v 21- .5. 1==2m. Cisterna koja ima povrSinu poprecnog preseka oblika elipse.n.l nehma pumpe.+Sk+(v+A. S" = 0.i T= 2 1 =451s. -h(2a+h) a .1 korak integracije.246 Kvazistacionarna isticanja i koriscenjem jedne od najjednostavnijih metoda numericke integracije .dz z+Yp / g '. ~d2n. D == 50mm. =R .A=9i'/k k 1 k v - linij~m.. a a b) kada u cevovodu nema pumpe. b==1. 11=20 broj polja integraljenja. napunjena je vodom za pice.5m.. pri cemu je A (z)=2xB.'d)T+ 2 +(2S k +A. = --v2z(a+h)'-z2.=0... c.. ~+l) odnosno ukupni protok . &) vrednost podintegralne funkcije za i=O. .

T+ 1 .2. . jednacine kontinuiteta Va == Ii.9056.-. G 2 a + A. z . Rezervoari se prazne kroz nesimetricni slozeni cevovod..-. tada se prainjenja cisterne T == (1) dobija vreme ~Lad ~bB n/ii fh+2 a h V /2(a+h)-z h(2a+l1) dz == 6026s.] + 1 .lJ29 .7-11 sastoje se od dye polusfere i jednog cilindra. NaCi izraze za vremena prainjenja rezervoara. +V2 .Sv2. 2g a ~bJzgf\/2(a+h)-Z dz== 332 f1d rr.RI +Svl +2t. i ima vrednost TSbB IIi+2a 2 r. Poredenjem dobijenih rezultata za vremena praznjenja iste cisterne.h !-lad rt"\l2g 1 == fh+2a h 2(a+h)z-z2-h(2a+h) d Y / z = 0.lj...7-11 RESENJE: Uvodenjem konstanti: ~ ~ Co ==t. +y..vo +A. S". z-1017.k +A. R.a. lo. Poznate su sledece velicine: h. pri cemu je integral numericki resen metodom trapeza i ima vrednost 1=0. jedna- kostj padova pritisaka u hidrauliCld paralelnimgranama cj v.KvazjstaCionarna isticanja 2 . moze se zakljuciti da je vreme isticanja manje ako je izlazni presek cevi na nizem nivou . kao i da ugradnja pumpe smanjuje vreme prainjenja cisterne. / . cj =t. Rezervoari prikazani na s1.Sr' A. a) !• a '"I b) k VI RI R2 V2 k ff?""' Slika P.7-11. pri cemu je integral numericki odreden metodom trapeza.4s.. g B~~ 12547s. 247 2(a+h)z-z -h(20+11) d -'-.d2 .u +t.l2' do. slede izrazi za koeficijent protoka .SvO.].Sk..Svl.2. . tada posredstvolU (1) sledi: T== !-lad rr. z p g . ali pri razliCitim uslovima isticanja. .d1 .12=:c2 v. a isticanje je na nivou izlaznog otvora iz rezervoara (h=O). Problem 2.OVG S toga 8to je tada brzina strujanja veca. P. c) U posmatranom cevovodu nema pumpe (Yp == 0).c2 =SR2 +Sv2+2Sk . z+ p g posn~dstvom b) Kada u cevovodu nema pumpe (Yp == 0). 1 i koriscenjem Bernulijeve jednacine za preseke O~L gz == Co v~ /2 + cj vf 12. 12.

~ldo . Sva tri vremenska perioda bite odredena pomenutim redom. u kojoj je povrsina A(z)::: r 27t + 2ar.). H. {co +c1 [dg l(d12 +d. P.2g i perioda praznjenja donje polusfere 13 "" 1 8 3/2 ]_-5 [Ch+R)5/2 _h 5/2 ]_h(11 + 2R)( .. vremenski period praznjenja kOllusno-prstenastog dela rezervoara i T3 vremenski period prainjenja konusnog dela rezervoara.2g 3 . pri cemu su: :z. 1. ::: - J-l~~2g' 2 r.c. Primenom jednaCine kontinuiteta ri" ::: 2V. Prema tome ukupno vreme praznjenja rezervoara je T == :r. c) cilindricno-konusno-polusfernog.C..10 . .. Poznate veliCine 8U: D.R+E. i e) cllii1dricI1o~polusfernog..7. Odrediti vremena praznjenja rezervoara prikazanih na slid: a) cilindricno-konusnog. S". .Jh+R+a -. RESE. p.7-12. dobija se koeficijent protoka 11=1/ Irl-(r--+-2-r--+-r--+-A-L-)+-r----~r--+-r--+--A-!Q-+~-+--1 r V4 "'R "'k ':0 v d "'u "'k ':oRJ d .vremenski period praZl~enja cilindricno-prstenastog dela rezervoara.Sk'~R. a polupIecnik r (dobijen iz Pitagorine teoreme r2 = R2 _(Z-R)2) iznosi r::: ..:.Jh+R).Jz(2R-z).Ch +R)[ (h +R)3/2 _h t-td'o .A. 5 TC 3 J-ldgJi b) 'heme pIainjenja sastoji se od tri vremenska perioda.2.A(z)dz. sledi: dt= ~ldoTC[ii ~4 z(2R-z)TC+2aJzC2R-z) dz..248 KVClzistacionarna isticanja J-l=. d. R.vl. d) cilindricno-polusferno-konusnog... 1. ~)12rI2 i protok V(z) ::: J-l d!7r ~2gz " Dobijeni iZIazi za koeficijent protoka i pIotok vaze i za zadatak pod a) i pod b).JIHR -Jh)} 2 ~ {2:. + T2 + T3 • ProDlem 2. a) Primenom diferencijalne jednacine isticanja dV::: v~dt ::: . dbbija se vreme isticanja T= 32 Ro[iC(!:.{t(h+R+a)[Ch+2R+a)312 . ..12a je T = ~ + T2 + T3 . h. 10 + 11 v2 1 gz = (~u +~k +SRl +A-d-+l)T+(SR +2Sk +~v +A"d)T ' v. perioda praznjenja cilindricl10g dela T.". ito: perioda prainjenja gornje polusfere 8 :r. i Bernulijeve jednacine za nivoe 0-1 .do.Ay7E: a) Ulrnpno vreme praznjenja rezervoara sa s1. b) cilindricno-konusnog. = 8R 2 -2 r. Fz Posle integraljellja u granicama ad 2R do 0.Jh +R +a)} .::-::C.(h+ R+a)3121-~[Ch+2R+a)512~ -(h +R +a)5/2]_[R2 .SRl. . b. a.Ch+R+a)2jCJh +2R +a . Dl'D2 .

..Kvazistacionarna Isticanja 249 1=0 A H dy a =:C> z h l.-.:...d. dobija se D2 _ D2 --r---- I.2g ~ (. = 2 fld \ . ----"----. h I.. d 2rc r..1..Jh+b +a).---: _ Za prvi vremenski period diferencijal vremena je 2 2 dV. uvrstavanjem poluprecnika r1 i ..A b) H H R k h I.:7 v l. O+b odreduju se poluprecnici kruznih preseka rj :::: ~ [y-(h+b)] .71 ~2gy .J1Hb+a+H -.. I.d. _ U drugom vremenskom periodu trenutna povrsina poprecnog preseka u rezervoaru je promenljiva i iznosi A(y) = (r22 .rj 2 )rc.A V ==C> v VI k lo. k v v lo. R ~ '~>. I.d.A II l.[iiJi· Posle integraljenja u granicama od h+b+a+H do h+b+a. r2 :::: 2(~~b)(Y-h).j - V(z) - fld2..do.. i uvodenjem konstanti Primenom diferencijalne jednaCine isticanja: -A(y)dy:::: V(y)dt2' u kojoj je protok V(y) = fl a...2..1.d... r2 .d.. Iz slictlOsti trouglova _rl__ y-Ch+b) D j 12 a ~_y-h \ I D2 12 --..A a) k R RIb x !y a ={> VI V k il.d. -~ v J" c) d) e) Stika P . 7-12 odnosno protok .=:::. D2 -Dj _ dz dt . V(z) = fl4v2gz.d.

250 Kvazistacionarna isticanja dobija Se 2 .u+C. + T2 .trenutni nivo tecnosti u rezervoaru i izlazne preseke eevi lcroz koje fluid istice u atmosieru.R+A..d~ +l)/(C... S obzirom da je protok Vex) = fl cI:rr ~2gx. U lzrazima za navedene vremenslce periode koeficijel1t protolca je 12 = -Fa)}. = f1d2 f2i ~ D..R +A. 3 Vex) ..Jh +b +a .x Integraljenjem po x koordinati u granieama od h+b do /1. + Tz' pri cemu je vreme praznjenja cilindricno-konusnog dela 2 D l ~ ID 1. T= 2 f"+b+aAy-By+C d = 8 {iL[Ch+b+a5/2fld 2Jii h+b Y fld 2 Jii 5 ) 4 JY -(h +b)5/2]_ ~ [Ch+b +a)3/2 . dobija se koeficijent protoka fl=[C.v + ia I d + L e) Postavljanjem Bernulijevih jednacina za proizvoljni .J/1 +b -Jh)}. "Iii 2 Cx ~ld~ 2g(a+b) . fl = lI.x+ I)dx.(a+ h)312]}. a vreme praznjenja konusnog deja rezervoani. {'!'[(h+b)5/2 _h 5/2 ]_lh[Ch+b)312 _h 3/2 ]+h2(.Ca +h)5/2] +t Ca +h)ci )2[ (a +h + H)3/2 ..~+l) ..v+A.. 3/2 to ce difereneijal vremena biti 2 I /1 -2/1.Ja+h fld2 Jiih 2 5 3 .~: + 1 ) ( 1 2 d0 d~ +d2~(c.5( Ii ) 2 X Jf JC. T = 2D..+-c. 3 fld 2 Jii(a+b)2 5 3 b) Uknpno vreme praznjenja je T = 7. pri cemu je iz odgovarajuce slicnosti trouglova dobijen poluprecnik r3 = 2(~~b) (x-h). )2rll2 Ukupno vreme praznjenja rezervoara je T = 7. a + h) . U trecem vremenskom periodu trenutna povrSina poprecnog preseka konusnog dela rezervoara je ACx) = I{re. sledi dt =-~dx= A( ) D. . 2Di {1[(a+h)5/2 _a5I2l_~a[(a+h)3/2_a3/2J +a 2 C.Ch +b)3/2] + CC..~+Cc.Jlab)}.. leao jednacine kontinuiteta za racVll.J x[ca +h + H)512 .. pri cemu je vreme prainjenja cilindricno-konusnog dela rezervoara .R +A.JC:.C~) 2 (a + h) 2 a + h + II .

Odrediti kolika kolicina vode istekne iz suda za vreme otvatanja ventila.-: {[Rg _R2 +(h+Ro ~o<J2g +R)21(~h+Ra +R -~h+Ro F -~Ch+Ro +R)[Ch+Ro +R)3/2 -Ch+Ro)3!21+~[(h+Ro +R)5!2 ~(h+Ro)5!2]}. +1:.J H +h -Jh)} 3· . Pretpostaviti da se na pocetku otvaranja ventila EMV trenutno uspostavi turbulentni rezim strujanja u svim deonicama slozenog cevovoda i da .R -~(h+H +R)[(h+H +R)3/2 _(h+H)3!2] T = 2 +1[ (h+ H +R)5/2 .Ch+H)5!2]} vreme praznjenja cilindricno-polusfernog dela rezervoara.(1) = k I [2.k+C. +/c.-..R+1:. +S +/c. a voda poCinje da istice u atmosferu.t+ 1 r l" I d ( 1:.u+1:. koriscenjem jednakosti padova pritisaka u hidraulicki paralelnim granama i jednacine kontinuiteta za racVll..+ T2 • Problem 2. a simetricni slozeni cevovod je zatvoren.L+l)(-2. 0 e) Postavljanjem Bernulijeve jednaCine zaproizvoljni . )2[ (R + h + H)3/2 . . dobija se koeficijent protoka fl. a vreme praZnjenja polusfernog dela rezervoara h +Ro)[C h +Ro)3/2 . o .K vazistacionarna isticanja 251 1. = d) Ukupno vreme praznjenja je T = 1.h5/2 ]-h(2R +h)(. Cilindricni sud precnika Do rtapunjen je vodom. I ]J Vreme praznjenja cilindricno-polusfernog dela rezervoara je 7. +1:. +/c.•.Jr-+-H+.h3/2 1-i[ch +Ral/2 -h5/2]-hCh+2Ro)(Jh+Ro T2 = J1do~ {iC -Jh)} pa ce ukupno vreme praznjenja rezervoara biti: T == 7..J h +R -. = "A2 2 J-'Uo V Lg ~ {[Di .= 1:.L+l _'l1l2 .:(~ )2(h +R)2](. ·Posle isteka vremena T ventili EMV su potpuno otvoreni.v1+Sk+A..JIHH)h . +1:. -(R+ h)5/2] +t(R +h)(~.7-13.)4 1+ R v k d.Jh)} 7.. vreme praznjenja konusnog dela rezervoara. i koeficijent protoka 1l=1I C..JL+(1:. =8r. + T2 . a vreme praznjenja dela rezervoara T2 = ~5 ~ {t(h+R)[(h+R)3!2 _h3/2]_~[(h+ R)5!2 . U toku otvaral~a ventilakoeficijent lokalnog otpora ventila se menja po zakonu 1:. do R v k d d 1:.0 +1)Cf)4. pri cemu su ~2~ [(~)2 _R2 +(h+H +R)2 }. 2D2 fUl2 H2 J2i {I[CH +h)5/2 _h 5 5/2 ]_lh[(H+h)3/2 _h 3/2 ]+h 2C.Jh+R+ H -.v+/c-}+[(f)2-1j2+C/c. koji se nalaze u simetricnim granama slozenog cevovoda se otvaraju...(R +h)3/2]}.trenutni nivo tecnosti u rezervoaru i jedan od izlaznih preseka cevi.Jh+R) -ic~ )2[(h+R+H)5/2 . U odredenom trenutku elektromotorniventili Ell/tv.

2d 2 -.2. za t.J"r'~k' RESENJ.fii-Fz cije reSenje. T.Jh+H- 2J2i u h EMV d. RESENJ. .Ch+2R-a)5/2]8~ 3 5 -h(h+2R)(.Jh+ H -./2 gz / c + ~ C . R. Pri otvaranju EMV voda istice u atmosferu. nakon integraljenja u granicama.[Ch+2R)5J2 . Odrediti koliko jevreme otvaranja ventila? Poznate velicine su: d.Jh+2R-. ~ u' A. h.7-14 T= ProD/em 2. I. dobija se visina opadanja nivoa za vreme otvaranja ventila I ]2 /C"cT2+k-5) . Kada je sfemi rezervoar pun tada je elektromotorni ventil (EMV') zatvoren. ho=h+H-l.) d r 2 J2i}2 8cg.~.252 Kvazistacionarna isticanja H EMV koeficijent trenja ima konstantnu vrednost. L v~ 1 v2 gz = (Su +A.E: Koriscenjem Bernulijeve jednacine postavljene za nivoe 0-1 . t) = d 41t .J dV = 2V(z.Jh+2R-t.(1. d. If.Jh+H -ho )· 2g I d Iz ovog resenja. Iz jednaCine isticanj a t) .od 0 do T.Jk _k}1/2. h. 1e. a. .Jcp +k -5) = c d 2~ (. Do. L. D)T+(~R +Sk +~+A. dobija se protok vode kroz jednu od sime2 tricnih grana V(z. i za z. a koeficijent lokalnog otpora ventila se menja po zakonu ~(t) = k / t 2 • Nakon atvaranja ventila nivo vade u rezervoaru spustio seza . Poznate su sledece velicine: D.d+ l)T h i c jednaCine kontinuiteta za racvu Vo = 2Vl' i uvodenjem konstante = 4( ~) \~u + A ~) +~R +~k + Ie ~ + 1. k.7-14. cDo pa ce kolicina vade koja istekne 1Z rezervoara za vreme otvaranja ventila biti V = hoD. k.'Jt / 4. D 2 1t posle razdvajanja promenljivih dobija se diferencija'na jednacina 2 t dt Do iz '/ct 2 +k =. pri cemu je konstanta c = ~u + Ich I d + 1.1e /~ Slika P.t)dt = --1-dz. od h+H do h+H-ho' glasi: lC.E: Vreme otvaranja ventilaje "lie ~ { a2V2g {1.(h+R)[ (h+ 2R)312 _ (h+2R_a)3J2] _1.

Pri praZujenju suda okolni vazduh ustrujavau sud.7-16.7-15 aO . cija se stiilljivost zanernaruje.2. d. U nekom trenutku vremena dijafragma poCinje da se otvara tako da se povrsina otvora menja linearno sa vrernenorn. 7-16b). D z Ii b) Slika P. d rcg VC z)==128vl z .KvazistaCionarna isticanja 253 Problem 2.A. H. cija je povrsina aI' i koeficijent protoka Ill' Pri tome je zaprerninski protok vazduha. h.2. Odrediti visinu tecnosti u sudu u trenutku kada se . Na dnu rezervoara povrSine A i vi sine Ii napunjenog vodom nalazi se mali otvor koeficijenta protoka Il i povrsine ao' koji je zatvoren dijafragmom.l[ 2(/1 + R) - .H.2.7-16a) i b) cilindricnokonusnog rezervoara (sLP. dobija se vrerne praZnjenja sfernog rezervoara .15.al' Pl. odreduje se protok ulja . Integraljenjem u granicarna od h+2R do h. D. T RESENJE Problem 2. H 0. Poznate velicine su: R. Sve lokalne ::>tpore i kineticku energiju struje zanemari ti. Odrediti vreme praznjenja: a) sfern)g (sl. dobijene iz Pitagorine teoreme za srafirani trougao.7 - h(h. u trenutku T.7-16 RESENJE: a) 1z Bernulijeve jednacine postavljene za nivoe O~l: gz == ?v~T' uVrStavanjem koeficijenta trenja za laminarno strujanje A== 64v / vd.Pa.2. i uvrstavanjem veze r2 == 2Ch+R)z_Z2 -h(h+2R).P.2R) ] dz.\1. Prime- nom diferencijalne jednaCine isticanja dV == V(z)dt== ~r2rcdz. Rezervoar se prazni kroz prrlst cevovod. Dijafragrna se potpuno otvori. I.7. u kome ulje struji laminarno. dobija se diferencijal vremena dl == - l:~. jednak zapreminskorn protoku vode.P. kroz mali otvor na poklopcu suda. Poznate veliCine su: Slika P. 4 2 Iz dobijenog izraza sledi da je protok linearna funkcija od koordinate z. dijafragma potpuno otvori.

2. fld 2h. d 2n · · [V. Posle racionaljenja poclintegralne funkcije. P.7-17 RESENJE: a) Vreme prainjenja sastoji se od dva vremenska periocla. H = 0. t~O a) b) c) d) Slika P. . Ro == 0.dz . c) konusnim dnom.5m. 5"+H h dz -Jz-h fJ.17. NaCi vremena praznjenja cilindricnih rezervoara (s1. (z):= fl4~2g(z-h) i drugog vremenskog periocla koji se odnosi na praznjenje cilindricnopoluelipsoidnog dela rezervoara kroz jedan otvor sa protokom 4 Primenom diferellcijalne jedllaCine isticanja za prvi vremenski period V2 (y) = fl--J2gy . ' .~L = 0. h d gHo pa ce ukupno vreme praznjenja rezervoara biti T = T1 + T2 .d2.62.5m.lnh+2RJ.J2g +1. . Dati su podaci: D = 1m.7. T= 12~vl[2R(h+R)_h(h+2R).) . (z) +V2 (Z)]dt1 == --4.. i cl) polusfernim dnom. ito: prvog periocla koji se oclnosi na praznjenje cilindricnog dela rezervoara kroz dva otvora na razliCitim visinama sa protocima . dobija se T. h = 1m.4m.7-17) sa: a) poluelipsoidnim dnom. b) cilindricnim dnom. Problem 2.fii h 3 fld2hfli . 1 7 .2.-Jz-h)dz== 2 D [(h+H)3/2_ h 3/2_ H 3/2] =2935s. d = 20mm. .• = D2. i to: vremena praznjenja cilindricnog dela 32v/D2 h+Ho+H ~ = d 4 g In I1+ H 0 ' i vremena praznjenja konusnog dela . 32vlD 2 1 2 2 h+Ho T2 = 4 2 (-2 Ho -hIio +h 1n-. d 2 rc V. sledi: 2 · T:= 2 DJh+H(1.254 Kvazistacionarna isticanja d fJ . D21f. h b) Vreme prainjenja cilindricno-konusnog rezervoara sastoji se od dva vremena. R = 0.

Cilindar je jednim svojim krajem potopljen u tecnost gustine p.po' fl.. a.15.5 s. U ptoizvoljnom a) Slika P. tada vazduh istice u atmosferu..5s.4s.J2i Sh[ (4) 0 2 -R 2 R 2 2JdY +(/i) y 2 JY::: 5 (5D -16R fld2 Iii 2 2 ) r.65. G. 1z diferencijalne jednacine isticanja: -A(y)dy::: V(y)dt2' nakon integraljenja dobija se 4 T2 ::: fld 2 D . i visinskom razlilcom izmedu nivoa tecnosti h = P rnO / pg.G) Ie. promenljiva .7-JlJt U fiksnom hidraulicko-pneumatskom cilindru moze da se krece klip teiine G. pri cemu je A = DZrc 14. + T2 = 1182 s. +T2 ::: 1143. C.H. "h = 888. +Tz =613s . Problem 2. c) Prvi vremenski period je isti kao i u zadatku pod a). Wi 2g Ukupno vreme praznjenja rezervoara T = 7. ito: staticlcom deformacijom opruge. koja se dobija iz jednacine tavnoteZe sila G + cXo = PmOA. Odrediti vr~me spuStanja klipa do nivoa slobodlle povrsi tecnosti.Pmo' RESEN1E: Pocetno stanje 0 ravnoteze odtedeno je sa dye veliCille. dok je drugi vremenski period /'Jii(D -4R )Jh =655._2 D [(H+R)3/2_ R 3/2_ H 3/2]-3555 1-3fld 2R oJii 0 0 . i iznosi Xo = (PmOA .2. Sa gornje strane klipa nalazi se opruga krutosti c. Tz = fl d2 Jii(D -SRo )v Ro=2)7. Kada se u klipu otvoti ventil koeficijenta protoka fli povrsine pOpteCllog preseka a. 2 z 16 Z In"'- - T=7. a drugim je otvoten premaatmosferi.7-18 b) . + T2 ::: 948.KvazistaCionarna isficanja 255 U drugom vremenskom periodu povrSina poprecnog presekana visini trenutnog nivoa tecnosti u rezervoaru je· . dok je drugi vremenski period: 14 D2 Jh =849. b) Prvi vremenski period je isti kao i u zadatku pod a). poluprecnik r je odreden izrazom r2:::(Rlh)2(h 2 _y2).5s. Poznate veliCille su: D.s. p. Tz =15 fld 2 Tz = 2 2 /ii pa je ukupno vreme praznjenja rezervoara T =7. i menja se po zakonu 2 2 A(y):::D rc/4-r rc: 1z jednacine elipse: (rIR)2+(ylh)2::: 1. d) SprovodeCi postupalc proracuna vremena praznjenja rezervoara kao i u zadatku pod a). Ukupno vreme praznjenja rezervoara je T::: 7. dobija se 2 '[.

prazni se kroz cevovod za koji je po:z. Hidrocilindar se prazni kroz dugacki prosti cevovod pod dejstvom sile teZine kEpa G i sile opruge. h. P. 1 J h d2 . 3/7 3!7] T=3 C d) 0. protok vazduha je V = J. dobija se vreme praznjenja cilindra T == =-4- D2n i B= G+c(zo -h-1-l) .A) B+h 2 b) Uvrstavanjem koeficijenta Blazijusovog trenja (izraz (2./ Vz -VPmo . i iznosi Pm==PmO-cxIA.7-20.sledi izraz za trazeno vreme T-~ Vl H-I".3164 V~T(l+ pgA) CB+h+H) -CB+h) . Uvrstavanjem brzine v u izraz (2).~ Precnik cevi kroz koju se vrsi .7-19 pri cemu su konstante A (1) c+p Cine isticanja dV == Vdt. Koriscenjem diferencijalne jednaCine isticanja Adx == f/dt. FP:fD - r- lin dx _ 2A2 I _ IA . odrediti iz· jednaCine ravnoteZe sila G+c(XO-x)=PmA.1. . Problem 2.zo' Y.2.32» u izraz (1). Opruga krutosti c ima staticku deformaciju ZOo Odrediti vreme praznjenja hidrocilindra ako je trenje u cevi: a) laminarno i b) Blazijusovo."IIPmo -c(H-h0 )IAj • . G. dobija se 7 D 2[ 2 (d d C J-417[ . uVrStavanjem izraza za protok i integraljenjem dobijene diferencijalne jednaCine. l. Rezervoar Vlsme h i slozenog oblika povrsine poprecno g preseka. Promenljivi natpritisak vazduha moze Se .7~18b).2. H. IIII -D H Zo z t=T i Bernulijeve jednaCine za trenutni nivo ispod klipa i izlazni presek cevi l v2 p+pgz== PA <r-==9 ~ V(z) d. <J- c 1=0 I=t -=::: =- G RESENJE: Postavljanjem jednacine ravnotete sila za proizvoljni polozaj klipa pA = G+c[zo -(h +H -z)]. doblja se T= 32ylD In B+h+H 4 d g(1+ P. V d T h (2) V a) Kada se za laminarno strujanje u izraz (1) uvrsti· koeficijent trenja A= 641 Re = My I vd . Poznate veliCine su: d. gA . D. dobija se proizvod ----2 d c AV == 2gT(1+ pgA)(B+z) Stika P. dobice se izraz za brzinu strujanja v. 1z diferencijalne jedna- f dr:' == ( D)2 1MH dz. ProIJlem 2. a zatim njegovim integraljenjem. Kineticku energiju struje i sve lokalne otpore zanemariti. Zamenom novodobijenog izraza za brzinu v u izraz (2) i njegovim integraljenjem. c. dobija se brzina strujanja v.IInc vPmo cx r- !p.256 Kvazistacionarna isticanja trenutku vremena (s1.nata vrednost ekvivalentIlOg koeficijenta hidraulicke karakteristike Ke ~ .[ c.7-19.W~2Pm 1 po.

.lz) _ zx 2 = 0 b) izmedu povrsi Fj : x 2 + / == 15z F2 : x == 2y-Jz.povrsina poprecnog preseka cevi.J6z(~lSZ-X2.Jz J.znstadoIDl3Ir'IDlO pril'!ticaIDlje teclll®sii UIl spojenim sUIldovima Pod preticanjem se podrazumeva strujanje fluida izrnedjuspojenih sud ova. k 2 0 H + 2.2.Kvazistacionarnaisficanja 257 prainjenje je d.Jz.7. .J. avo resenje daje jednaCinu x ==. KVaJ!.7-20 ' RESENJE.J2ii 0 Sef frdrdcp)~·== __1_f.a. dobija se izraz za vreme praznjenja (1) -J z a) Zbog jednostavllosti resavanja integrala uvod\.rJ r == 3 .. 2 3/2 +15zarcslll r::-::..fzdz== 0 0 h 271 r d h 271 0 .y/ a) b) Slika P. Koriste6i izaz (2.(l+sincp).Lafii 0 2 == 1 1 1 271: IS' nh [cp-2coscp+")(CP--2 sin2cp)] .. Zamenom ove jednaCine u izraz (1) sledi: T= 1 fla.l[f(l+sincp)2d(p]..J2i('\I6 +lSarcslll. T= 1 J.z"'. 1.7. Kada se vrsi kvazistacionarno preticanje tei<:')0sti uspojenirn sudbvima (.-:12..2. ako tecnost ispunjava zapreminu: a) opisanu funkcijom: (x 2 + y2 )(x 2 + y2 _ 2Y..: se polarne koordinate r i cp (x=rcoscp i y==rsincp). llfu '..2) tada je protok tecnosti na osnovu Bernulijeve jednaCine za trenutne nivoe tecnosti u rezervoarima odreden izrazom . .La..z J. sa kojima se dobijajednaCina kardioide r==J. i imajuCi u vidu da je povrsina poprecnog preseka rezervoara na trenutnom nivou promenljiva.z J.Jz to njihovom zamenom u izraz (1) sledi T== 1 ~J[2f.lz -15z == 0.x 2 i y == xi 12..-). 2g 0 0 . cije je resenje y = 3.lG 2g .l == 1/ aJ2Ke 2 u kome je a = d n/4 .Prema izrazu (2.J2i 04(:c) .['6z koja predstavlja jednacinu presecne hive izmedu povrSi F j i F2 • Kako se jednacine povrsi }<~ i F2 mogu napisati u oblicima y == ~ 15z .w.2....4) koeficijent protoka je f.LaJ2i· fii 3/2 b) Iz jednaCina povrSi F j i F2 dobija se kvadratna jednaCina y2 +2y.fzdz2/J.. x x3 dz21 D ' .z o.lz fdf h . 2 z .la2g 1[-2 (xJlsz-X x~)dxlJd:-== ~La 2g 0 0 .)h • S "JlSz 6..7.J2i 0 f A~) dz= h 1 dxdy)!£.7. Odl'editi vreme praznjenja rezervoara.3).

'....I2g I "r A (z)+A 2 ijz+ Pl~t (z) j J Aj(z)Az(z) • dz . ...02... p] i P2 apsolutni pritisci koji u opstem slucaju zavise od koordinate z.....6) ProDlem 2. 2... " V a) A AI u A2 B . Diferencijalna jednacina isticanja (2..2. dz o Slika 2.7-21 RESENJE: Otvaranjem ventila V sud A se prazni......... jer u vazdusnom prostoru suda A vlada potpritisakp". te se na osnovu (2.7-21.. " " .. " .Odrediti vreme za koje se nivoi 2 vode izjedllace.7..Z2' odnosno u diferencijalnom obliku dz = dz] -dz 2 . h T = 24 r.......7......2S8 Kvazistacionarna isticanja . ~~~~do..Po H l........ d27f. Po == 1..~P]-P1 V(z) = W-·· 2g(z+--") ......!-ld 7f.7.. H = 2m.5) dobija dz] == A 2 dz / (A] + A 2 ).. Ta veza sledi sa s1....A.. (2.. 2.. == 0..7...7. to ove dye koordinate treba izraziti u funkciji od z. do = 2mm. "" . a diferencijali zapremina od koordinata z] i zz.. primenom diferencijaine jednaCine (2... 4 pg pn cemu su: !-l koeficijent protoka cevovoda kroz koji se obavlja preticanje.. ""....... (2... Dati su podaci: d = 50mm. .5. Z rastojanje izmedu trenutnih nivoa i..62. voda pretice iz suda A u sud 13..... b) Siika P..1) primenjena za slucaj preticanja glasi V(z)dl == -A] (z)dz] == Az (z)dz z . Sudovi A i 13 spojeni su sa cevi precnika d.. ustrujavallje je mogllee...5) i njenim integraljelljem u granicama od hT do ho dobija se vreme zauzimanja llovOg ravnotdnog poIozaja .5) Kako protok zavisi od koordinate z. Su =0. avo.". a tom prililcom U oslobodjeni prostor suda A ustrujava olcolni vazduh protokom Ti'o. Nakon otvarallja ventila..2 Konacrio... A2 == 2 m 2 ....d.. Sv == 2.. . 1= Sm. " . !-lo = 0. A] == 1 m .7.. .. Postavljanjem . pri tome vazduh ustrujava u sud A kroz mali otvor precnika do koji se nalazi na poklopcu suda. A...2kg/ m 3 . "...... i glasi z == z] .7.

. d = 25mm.--- T AA a d ] 2 A] +A z fiV(z) J-.4264. 2) ··fl d 2 . to zapreminski protoci vode i vazduha moraju biti isti (V = Vo)' Iz ove jednakasti sledi veza pg Pv = 2 z.-4-v2g(z.03. tako da vreme izjednaeavanja nivoa bude duplokrace sa novim precnikom spojne cevi. KoristeCi geometrijsku vezu izrnedu koordinata z=z]-ZZ' i jednakost zaprernina: -Ajdz] ==A zdz 2 . odnosno punjenja rezervoara B prema (2. I+L(flo d2O )2 Po fld Uvrstavanjem nadene veze u izraz za protok vade.Jlj =7588s. A:::. Zamenom ove veze u diferen. 2 .Pv I pg) .· a) Postavljanjem Bernulijevih jednaCina za nivoe 0-1. Sll == 0. S druge strane protok vazduha je Va = flo (dgrc 14) J2 Pv 1 Po' S obzirom da u vodom oslobodenu zapreminu sud a A ustrujava vazduh. glasi: -A] dZ j == A2 dz 2 =V(z) dt. 0. D =50mm. Dati su podaci: A1 = 1m2. dobija se vreme izjednaeavanja nivoa .5.1J2gp.Kvazistacionarna isticanjtl Bernulijeve jednaeine za nivoe teenosti u sudovimaA i B u proizvoljnom trenutku vremena dobija se izraz za protok vode V = IJ.-----. dobija se .U poeetnorn trenutkll razlika izmedu nivoa vode u sudovima je h = 1m. Da bi se ova diferencijalna jednaCina reilila.7. V ==f.Lz a2 J2gz. h:= 1m.cijaA lnu jednacinu praZnjenja rezervoara A i integraljenjem novodobijene diferencijalne jednacine. Sv] := 2. d rc I 2 0. d~rc V(z):= flo-.7. treba naCi vezu izmedu koordinata z]. b) U slucaju da je venti! V2 zatvoren odrediti preenik cevi Do'u granisa ventilom VI. dobija se traZena veza izmedu koordinata dz] = A/Az dz.d2 Problem 2..==fl1a]~2gz pri cemu su koeficijenti protoka . 3._Z-= flod~rcJ2i (A] ] 2 +A 8 AA PO+(~)2 .5. L == 5m. Istovrememin otvaranjem ventila VI i V2 voda pretice iz suda A u sud B. Sudovi A i B spojeni su cevima. I:=: 2m.p iJ. a) Odrediti vreme izjednacavanja nivoa.5). CP Po 1 l+L(ilo d. I Diferencijalna jednaeina prainjenja rezervoara A.)2 2 fld 4 vZ.2. Sv2 :::. Sk := 0. a 0 cernu je vee bilo reci u Odeljku 2. u kome je koeficijent protoka fl:: (su +sv + A:~+ 1) -]12 := . RESENJE. slede protoci V. A2 :=: 2m2.7-22. Zz i z.

. s". Odrediti: a) napor pumpe. dobija se novo vreme izjednacavanja nivoa T* = fl.7-22 b) Nakon zatvaranja ventila V2.. 11 -r'~:-~~~I: '1:1'__ '''-----------B Zj ::. Iii (AI +A A1A2.~ 1.~ =(Su +S1'] +/c ~o +1)-1/2 i fl.zz' sledi veza izmedu koordinata dz z =.2. i geometrijske relacije Z = Zj . Kada se ova veza uvrsti u diferencijalnu jednaCinu preticanja vode posle integraljenja sledi T= A]A2 J~= ~ +V2 Aj +A2 h v 2 AjA2 (illaj +il2a2)1ii (A 1 +A2 ) fh.417.A vl A2 k V2 LD.1) odnosno (2.8 s. \1 d. Koristeci uslov zadatka [*=TI2 dobija se novi precnik cevi Do =V4(F]d 2 +F2D2)2[/cl+«(.d.a.J>.fh 2) . (1) Brojna vrednost iznosi: T = 342./. glasi: CV. rezetvaarima izjednace.. d. H. . I..::.d+ 1)- =0.. A\ koeficijenta protoka .-.Svl' /C.tako da protok vode za vreme isticanja iz rezervoara B bude konstantan.Sv.. L. H A II A lU ""'~ ~v~ V / tC\ L:7"'LA'/..7.7. ~ )_1 Z2 b) Slika P. novi koeficijenti protoka iznose fl..(Al~~12) dz.. " a) Jk L 2 =Jij /«A . _ -_ _ _ w _ _ _ _ . pri cemu je a..ntila poCinje isticanje tecnosti iz rezervoara A i B.. Istovremenim otvaranjem svih ve./. Problem 2.: I ] =_ ___ - j dZ2 A 11 AI . Na osnovu'izr~a (1).5). = 0.7-23. dok su povrsine poprecnih preseka a j = d 2 rc / 4 i a 2 == D 2 rc /4. Poznate veliCine su: A]> A2 ' Eo.260 Kvazistacionarna isticanja I j/2 il2 =(Su +2~k +S1'2 +/c D+1) FI =(Su +SVI +/c.. Diferencijalna jednaCina preticanja prema (2.do.343. A. = D5n 12. p. "L. L -1/2 =0.4mm gde je brojna vrednost nadena metodom numerickeiteracije.d j . +V2 )dt = -Ajdz j =A2 dz 2 • lz jednakosti zapremina-Aldz j = Azdzz ." +SVl+1)DO] = 68. h I".7-23 voV . P B It A2 Ho RESENJE Nakon uvodenja: povdina:p()precnih preseka ___ Slika 2. i povecanjem precnika cevi sa d na Do.s1'o. I. i b) vreme za koje se nivai vade u \7.

v. A A pri cemu su konstante A :::: D 2 n /4.-1-+1 ' i konstante k = ~o :0 Fa. Nakon otvaranja ventila V naCi vreme zauzimanja novog ravnoteil1og polozaja. Gl'Gz' l. Ova pomeranje Slika P.Vl +A*+l./2' H. Iz Bernulijeve jednaCine.::: ~C. d. i Illi1. -k. Do.7-25. Problem 2.v. dobija se protok ulja .u+2tv +)'.d 2.7-24 opisuje x koordinata. b) T==~_l-(JH -/ii. / 4 i 11= pv . resenja se mogu napisati u sledeCimoblicima: '-) ) a) Yp==(flja )Ho-z]'g.sane trenutnim polozajima klipova F c(xo +x) --"'D-r~· ===-==i=+==== I v2 +PA d2 o zamenjivanjem koeficijenta trenja za laminarno strujanje A=64/Re. koja je prethodno sabijena za xo' Kada na ldip hidro-cilindra deluje sila F=const tada ulje kroz cev struji laminarno.Sk'(. = Ih I=T 1=0 RESENJE.krecu klipovi tetine G1 i Gz spojeni su slozenim cevovodom prikazanim na sLP2. A j . c. To punjenje akumulatora uljem prouzrokuje pomeranje klipa. Poznate veliGine su: dA..[jj +k).· Usled dejstva sile F na ::==-=~==== klip hidrocilindra.RPC. nastace strujanje . 261 flo == ~c. D.7-241. fl .vl'C. fl= ~(.Ij. Zanemariti kineticku energiju struje i sve lokalne otpore. Poznate velicine su: F. Ao:::: D~1f. xo' p. postavljene za preseke opi. I.7-25.c. Odrediti vremeza koje ce klip da se pomeri za hod h.vZ. Aodx = Vex) dt...0Zenjem sa d 2 n 14. Hidro-cilindri u kojima mogu dase. V(z) = 128 11 1 Ao (cA -xo-x). Hidraulicni cilindar i hidniulicni akuinulator spojeni su sa cevi precnika d i duzine l.(.dinamicka viskoznost.. U hidraulickom akumulatoru nalazi se opruga krutosti c. 1 floa o 2 gde je z trenutna visinska razlika izmedu nivoa vade u rezervoarima i .u 1 1 1 1 +c.[if.Kvazis(acioncwlw lsticanja .2.. Diferencijalna jednaCina punjenja akumulatora glasi.R2.A2 .U+C.vo +A:~+l.ln . C FAo ' . fll a 1J2i . + k Problem 2. \ I .c. d 41f. ulja kroz spojnu cev i punjenje akumulatora uljem. Integraljenjem po x u granicama od 0 do H:::: hA I Ao' gde je H hodklipa hidro-akumulatora koji sledi iz jednakosti zapremina h A = H Ao' dobija se trazeno vreme I 128A~ 111 (FAo /cA)":"'xo T= d4nc In(FAolcA)-Xo":"h{AIAo ). ·-D o '-'-'. h.A.

D.2. U polozaju prikazanom na s1.d].7-26 Slika P.ho. u cilindrima precnika D.7-26. Odrediti vreme za koje ce klipovi pod dejstvom sile F zauzeti novi ravnoteZni polozaj.l2' F. Poznate veliCine su: GI'G2 .fJ. p. P.F. Poznate velicine su: Do.7-26 klipovi u hldrocilindrima pod dejstvom sile F miruju.2. p.262 Kvazistacionarna isticanja RESENJE' Vreme zauzimanja novog ravnoteZnog poloZaja je 8 AA l'G G ~ld gde je koeficijent protoka T= 2 TC.d2 .S' R.Sk . Sa donje strane veceg cilindra nalazi se opruga krutosti c. C.~: +1)(~~)2 .7-27 Problem 2. Po prestanku dejstva sile F l1astaje preticanje iz HC] u HC].Dl'D2 .+Sk +A.Ho.7-27nalazi se u stanju mirovanja. REfENJE' TraZeno vreme je .Go.a. Klipovi mogu.G.sv.l]. i Do. Odrediti vreme zauzimanja novog ravnoteznog polozaja.[ii Al + A2 ] 2 H+-(-I __ 2) pg Al A2 SHka P. U tom polozpju je klip HC2 iznad klipa HC].2. ~u .A.7-25 Slika P.2.7-27. da se beeu bez trenja. Cilindri su medusobno razdvojeni pregradom u kojojse nalazi mali otvor povrsine a i koeficijenta protoka fl.. Hidraulicki amortizer prikazan na sl.. Kada na gornji klip deluje sila F. tad a ce nastati preticanje ulja iz manjeg u veti cilindar.2. P. Problem 2.E:SENfE· ~= 1 S" +Sk +sv +A~~+(I.

7-28 Otvaranjem ventiIa V nastace pretisanje tecnostigustine P2 iz rezervoara B ka rezervoaru A. tada je natpritisak u njemu PmO =0.hi' dp \. . hI = 0.2. Kada je rezervoar A prazan.1E: Stika P.~O) 2Ao 1 [JL-(l+_C_.zi' (i=I. Pm = Pmo) dobija se konstanta k = Pmo / hI' pa ce.:. T= 1-W. 2 a) k v RESEN. definitivno.J2i (1 + P.2 i 1-1 (koji se nalaze u tecnosti gustine P2)' koja glasi . Ao pgA(l-----'L)+c----'L . u kome natpritisak u prostoru iznad tecnosti raste linearno sa trenutnom visinom nivoa tecnosti.KvazistaCionarna isticanja 263. mogu da se zanemare. pgA A .AO)h _) F ] pgA . Tada ce u proizvoljnom trenutku vremeria polozaj sistema biti kao na s1. P. A A a povrsine klipova su Ao = D. I (1) Iz jednacine zaprerninskog biIansa A2h2 = Ajx+AZ(x+z) dobija se veza izmedu koordinata A . PosIe otvaranja ventila V poCinje preticanje tecnosti lz otvorenog rezervoara B u zatvoreni rezervoar A.s". Zapremine tecnosti u cevi. tj.pgA· ' pri cemu hod manjeg klipa iznosi A 1 h= A A ·F. sa konstantnim povrsinama poprecnih preseka Al i A z ' spojena su sa cevi promenljivog poprecnog preseka i napunjena su tecnostima gustiUa PI i P2 do visina hI i h2 .7-28a). pri koriscenju zaprerninskog bilansa.A -. P. Problem 2.2. Napomena: Tecnosti se ne mesaju.rc / 4 i A = D 2rc /4. natpritisak biti odreden izrazom Pm = P.Sk .7-28.2.o (x+hr ). U toku punjenja rezervoara A. PmO' Su . 1+ Z (2) Iz Bernulijeve jednaCine postavljene za preseke 2. natpritisak iznad tecnosti menja se linearno sa visinom tecnosti u njemu. Odrediti vreme uspostavljanja novog ravnoteznog stanja u sistemu.7-28b. Dva velika rezervoara A i B (s1. Poznate veliCine su: Ai . x= A 2A (h 2 -z).2). odnosno Pm =k(x+hl)' Koristeci pocetne uslove (x=O.

I _ '2 V.1) ima oblik A(y)dy == V(z)dt. iIi visinska razlika izmedu nivoa slobodnih povrsi tecnosti u sudu ivan njega za slucaj podvodnog preticanja (s1.ja(H-h)-bl 2g L.u+S.7.-= (Aj+A2)lld21t 2g +A A] A? - 4 8 2 )llad 2 1t 2 2 h2 fii[~ah. 1 2.\:+A2d2)T+ (v 2 - VI )2 2· +(Sv+S!c+AI~+1)2J 'I v{ l uz koris6enje: veze izmedu brzina v]:::: (d 2 I d l )2V2 dobijene iz odgovarajuce jednaCine kontinuiteta (~ :::: V ) i izraza (2) i (3).l== { Su +Sk +AT+[l. iz diferencijalne jednacine preticanja A 1dx:::: V(z)dt. P2g(A1 + A2 ) P2 P2gh1 A1 + A2 .264 Kvazistacionarna isticanja .(d) ] +(sv +l. to izmedu ovih koordinata treba naCi vezu. i izraza (1) u kome se uvrstava x:::: h + h]> dobice se visinska razlika A] +A2 P2gh2 .3) tone puneCi se kroz mali otvor povrsine a i koeficijenta protoka 1-1-.2.7. . P2gZ=:Pm+PIghl+P2l(l.«li@va Kada atvoreni sud tdine G (s1.. Za razmatrani slucaj diferencijalna jednaCina (2. dobija se vreme zauzimanja novog ravl1otdl1og polozaja T=dz Iii Hf-h <Jaz-b (AA]A2 r---.3b).7. d. uz koris6enje diferencijahlOg oblika veze (2). jednaCine zapreminskog bilansa A2h2 == Alh + A2H . i koeficijenta protoka 12 d2 2 2 11 d2 4}-]/2 f.31a).PIgh] .2.l7vaz-b .k +A1 Ci+1)(d) 2] ] 1 dobi6e se izraz za pratok tecnosti V(z):::: f.2) vazi izraz za protok ~/(z):::. tada na osnovu (2. za kraj~ie ravnotezno stanje. uvodenjem kanstanti 2 A a == 1+ PmO 2 b =llhl + Pmo (h1 + . Kako protok zavisi od koordinate z.2.7.7.la~2gz. gde je z visinska razlika izmedu nivoa slobodne povrsi okolne tecnosti i mvoa otvera kroz koji se vrili punjenje suda (s1.3. A2 ho ). . Kvazistac[(J>narlfRO isticanje prn tOllljenju iii iZlI":ll1njsnjn s1lI.Pmo H-h==h2 .-b-. a diferencijal zapremine od koordinate y koja govori 0 trenutnoj napunjenosti sucla..7. A2 PmO lh1 +P2g(1+il] IA 2 ) Konacna.: f.--.1t .- Primenom.

7-29. tdine G. G. ako je sud ablika: a) konusa. U trenutku kada je sud potonuo nivo vode u sudu je ispod nivoa otvora A. slede veze D D ID (1) do =hho . b) prizme sirine B.-)2 .7. Radi jednostavnosti crtanja to se moze uraditii tako lito se na slici sud fiksira a menjaju se polozaji nivoa tecnosti..) "h-ho (4ho +Ihho +h ) * U slucajevima izranjanja i/ili tonjenja sudova veoma cesto je potrebno nacrtati sud u viSe uzastopnih polozaja. a.fii.J2".z) . h. o pgr:: D a) 1 d5 n . Kada se na mestu A koje se nalazi na nivou slobodne povrsi probusi otvor povrsine poprecnog preseka a i koeficijenta protoka fL sud tone. Problem 2.2. b) Za reSavanje integrala (2) Slika P.. Poznate velicine su: D.Kvazistacionarna isticanja 265 Ta jednoznacna veza se dobija iz jedl1ac'il1e kvazistaticke ramotde sIf4 koja za proizvoljni vremenski trenutak glasi G+pgV(y)::: pgV(y. pri cemu je koordinata z trenutna visinska razlika izmedu nivoa slobodne povdi tecnosti i nivoa otvoraA. p. Sve napred receno vaZi i za sudove kaji izranjaju iz tecnosti. G+pg"3 x n y = pg"3-4-(z+ho).z) (2. Odrediti vreme tanjenja.trenutna zapremina tecnosti u sudu i V lY.7..---h = 3 12G (!!. l?ESENJE: Iz slicnosti trouglova D I h ::: do I ho = d / (z + ho ) ::: 2x / y.J2gz.zapremina koja odreduje silu potiska.dY ::: 2a fJ. (stabilno) pliva na vodi. ~(x) y (2) u kome je pratok V(z) = lla. 1C D 2 ~ 2 4 2 dZ=lOafLJ2i(r. . (3) Sada se lako iz izraza (2) i diferencijalnog oblika izraza (3) dobija vreme tonjenja konusnog suda x2 rc 1C D T= Y)Jfl. d=h(z+h o ). Sud tankih zidova. fL.7) gde su: V(y) . Ta veza sledi iz uslova kvazistacionarne hidrodinarnicke ravnoteze sila 1 2 1 d 2n ./r.. i korscenjem veza (1) dobija oblik /::: CZ+ho)3 -h.) \ \ f z"}"" (h o +z)2 () . B. x=Zh Y · Iz diferencijalne jednaCine punjenja suda A(x)dy '. dobija se izraz T= JV(z) dy . a) Gaz suda u pocetnom D trenutku ravnoteZe adreduje se iz llslova jednakosti sila: G = pg3"-4-hO' 1 posredstvom h veze (1) iznosi .29* treba naCi dopunsku vezu izmedu koordinata.V(z)dt. J.

potrebno je naci ~eze izmedu koordinata xii Z i' (j=1. h1 ' h2. T2 . dx dx Za resavanje ovih diferencijalnih jednaCina.hJ + 5) == pgAOhl + pgA3 (8 + x 3+ Z3 . i koriscenjemveze (1). P. dobija se gaz suda ho::: ~P~C.2.. i iznosi / ::: (z+h O )2 -h~ T= y 2xBdy DB ho + r. a. Ove veze sledeiz jednaCina levazistacionarnih hidrodinamickih ravnoteza sila G+pgA1 x1 ::: pgAo(5+X1 +Z1) .av 2 gh Problem 2.25) + pgA2 (5 + x3 . sud tone. Diferencijalne jednaCine punjenjiisudau pojedinim vremenskim periodima glase A 1 1 ::: fl. i iznosi ho ::: G /pgAo' Vreme tonjenja suda sastoji se od tri vremenska perioda. a) fl·a b) c) d) Slika P.trenutku vremena G::: pgtdoBho. D1 ' D2 ' D3.vremena punjenja preostalog dela cilindra precnika D1 napuni.2. G. p.Azdx 3 == fl.h1 ) koje su postavljene za polozaje sa s1. Otvaranjem malog otvora na dnu suda povdine poprecnog preseka a i koeficijenta protoka fl.a~2gz1 dt 1 ' A1 2 ::: fl.7~30b-d.:-z~(2ho+h)vh-ho' p. 8.B' Dopunska veza izmedu koordinata dobija se iz uslova kvazistacionarne hidrodinamicke ravnoteze sila 1 1 G+pg2"2xBy= pg2"dB(z+ho ) i posredstvom izraza (1) ima obhk (4) Vreme tonjenja suda prizmaticnog oblika dobija se iz izraza (2) u kome treba uvrstiti diferencijalni obHk izraza (4).3).vremena punjenja dela cilindra precnika D2 .3). i glase: . a. G + pgA1 (h1 . Poznate veliCine su: Do.266 Kvazistacionarna isticanja b) 1z uslova hidrostaticke ravnoteie sila u pocetnom .7-30.ah"\l2g II-rho -----y=-dz Z 2 3 0 'liZ DB r. i T3 .redosledno. Gaz suda u pocetnom stanju ravnotde dobija se iz jednakosti sila G::: pgAoho.2. ito: ~ .av2gz p. Cilindricni sud tezine G promenljivog popl'ecnog preseka po visini pliva na vodi..a~2gz2 dtz . Odrediti vreme za koje ce sud potonuti. fl.a~2gz3 dt3 . do potpunog potapanja suda. G+pgA 1x 2 = pgAOhJ +pgA3(5+x2 +Z2 -hI) .vremena tOIljenja do spoljne ivice dela suda precnika Do.::-::: r:::-f p. za koje se sarno dec unutrasnjeg prostora cilindra precnika D].7-30 RESENJE: Radi kraceg pisanja u toku izrade zadatka uvesce se oznake za povrsine poprecnih preseka Ai ::: Di21( / 4 (i=O.2.1.

o..:.1)8./ ho . pliva na vodi.. J.1-.Au.::. Poznate su L d h sledece veliCine: G.la'li Lg j 3 ~:::: J.2.atmosferskim pritiskom.~= r.:::: r. Yp.l..xI -0 Z2 =Tho A..----·~ ~ ~ precnika d.Su.~·--=.p. naCi vreme zauzimanja novog 13 ~ H ravnoteznog polozaja.h 2 Al A3 r./H3)' Ukupno vreme tonjenja suda je T:::: 1\ +T2 +T3 • Problem 2.~ ) ('\IH2 ~'. A.A hj -(T.. dliZine B. 2 2 2 2 Ao Uvrstavanjem diferencijalnih veza izmedu koordinata Xii z j u diferencijalne jednaCine punjenja suda. koja radi sa konstantnim naporom Yp' Smatrati da je.Ulfii (A -A 3 2 A2 A3 2 . napunjenje vodom do visine Hi pliva na vodi.7. sto se postize ubacivanjem vode u rezervoar A. Prizmaticni sud teZine G. B. H 3 ::::T ho. Z3:::: H3 .28. Plovni objekat . hI -0+ A x2 . §~ ~~ Au . H z = AOho. r~1f'Zl'Z<'2iz=Z<'2iz===z:m vazduh u rezervoaru A.A ) (""Ii H2 -" H1 ).Kvazistqcionarnaisticanja Ao -A Ao Ao -A3 Al -A3 ho --A-. tezine G.1-32. ~ Au ~p RESENJE: x "" x .r..podmornica oblika prizme. pri punjenju rezervoara./ h1) . o 3 3 3 Ao Al A2 Ao· f2(A I -A2 ) l A3 -A2 z3 =Tho +(T-T-T+ 1)h l A +lJo. Voda se ubacuje pomocu pumpe.A s' p.ld nJ2i (As .Au) As pgAs SlikaP. I I 3 3 3 Ao . H.?H.Ul.w 8 T= 2 II S (1-_u)H+8---.As . Z2 :::: H2 ' x 2 = hj . h.31 Pro/Hem 2. 8 A A ~ A G As d. G RESENJE: Traieno vreme iznosi SlikaP.A. X 3 • 3 3 3 3 267 ZI :::: -l 3 3 Iz ovih veza.-:-2 (A . Unutrasnja povrSina dna suda je All a ' spoljasnja As' Kada se na dnu suda probusi otvor G.'. koristeCi granicne uslove na krajevima pojedinih vremenskih period a Zj = HI' Xj =h j -H j -5.1)h2 -(2T.}..:Z--=--. X3 =hl +h2 -H3 -8. k pod konstantnim .g 0 I }.H. Date Sil sledece veliCine: G.A1 A3 Aj .1)5.d. d. ~~. }.Sk' sv. L. A Ii A.-:-2 (A.2.5. Da bi podmornica zaronila potrel:?noje povecati tezinu.7-32 .:... te njihovim integraljenjem sledi: 2 AoA1 r.7. dobivaju se granice integraCije A A A A -A A H I = AOho-(Ao-l)hj-8. Naci vreme za koje ce podmornica zaroniti..A ) (.°A I hl -(2-:i-.\u.

av2g g --+--11-8) pgAs g . b. . p. . projektil po gada plovni objekat probijajuCi ga sa obe strarte..d 2 n. '/h . b) do koje visine komora treba da se napuni vodom da bi plovni objekat potonuo? Poznate velicine su: a. U jednom trenutku projektil probija sarno dno plovnog objekta.vremena podvodnog preticfmja.. Odrediti: a) vreme zauzimanja novog ravnote±nog polozaja plovnog objekta.k. sirine B=4m i visine H=4m) pliva na vodi. jer u komoru ustrujava voda. NaCi vreme za kojece plovni objekat da potone.7-34 . r:. ://.. G. o P 0 A G ProD/em 2. ProDlem 2. _. U unutrasnjosti plovnog objekta nalazi se komora napunjena vazduhom koji je pod atmosferskim pritiskom Pa' Debljina svih zidova je o.5m od nivoa vode.--(H +-'-h-8 j. pri tome na dnu pravi otvor precnika d i koeficijenta protoka Il.+lpg AAo JpgA -8 .I. k.P a • RESENJEa) Vreme zauzimanja novog ravnote±nog polozajaje !~ ..J2i .. ito: r. G lid ~ ..7-34. G Yp pri cemu je koeficijent protoka ~l= (Sli +2sv +2Sk +lvfi-+l)-1/2..I. Nakon toga plovni objekat tone. T= Q.2. Ovim redom odrediCe se pomenuta vremena.~ =(a -28)(b -20).62. dobija se iz jednaCine hidrostaticke ravnoteze G = pgBLho' i iznosi: 110 = pg~L = 1274mm.. dimenzija a x b x H pliva na vodi.. Debljina svih zidova je ista i iznosi 0= lOOmm. 8.268 Kvazistacionarna isticanja T= 2As ~ Yp . j.7-33. .51__ Ii H B Slika P.2. U jednom trenutku.Ipri Ao Ao 8 j. Vreme potapanja plovnog objekta sastoji se od dva vremena. d.. '/ . RESENJE. na dubini h=O.Gaz plovnog objekta.'I///. xI cemu su konstante A=ab Stika P. H.vremena isticanja vode u atmosferu i T. Prazan plovni objekat tezine G=500kN (duzine L=10m.. II pocetnom trenutku.7-33 b) =-A H--gA ..I. a natpritisak u komori menja se linearno sa visinom vode u komori (Pm = k· x). pri tome pravi otvore precnika d=lOOmm i koeficijenta protoka Il""O. Plovni objekat tezine G.

fld :Bfi-gCfh: -Jh) =657. J n 2g h '" pri cemu je gornja granica integracije h1 dobijena iz jedllacine(3) kada se uvrsti z=h 1 i y = ho -h-5. \ \ . Uvrstavanjem izraza (5) i diferencijalnog oblika.26) (3) Z"" BL y+h. d 2n (1) pri cemu je koordinata z visinska razlika vode van plovnog objekta i nivoa otvora. Diferencijalna jednacina podvodnog preticanja glasi dV = 2f/2 dt 2 ::: (B . nakon cijeg integraljenja sledi Ii = fld n 2g . odnosno CB . Veza izmedu koordinata x i y.28)dy (4) pri cemu je protok .. (2) Iz jednaCine hidrodinamicke ravnoteze sila u toku tonjenja G+pgCB-28)CL-25)y= pgBL(z+ho -h). hl= BL (ho-h-5)+h=1l27mm..25)(L .(B-25)(L-25) (H -ho ) == 972mm.z.28)(L . (5) 4 U izrazu (5) koordinata x predstavlja visinsku razliku izmedu nivoa slobodnih povdina van i unutar plovnog objekta.5 s == 26min4Ss.d 2nfii 5(B+L-25) ("hI --V h2) =947. + 7.48. Prvi vremenski period dobija se uvrstavanjem izraza (1). dobija se iz jednacine hidrodinamicke ravnoteze sila . sledi veza izmedu koordinata: (B . T2 = f1. G:: pg(B . (6") I Gornja granica integracije h2 sledi iz jednacine (6). Diferencijalna jednaCina tonjenja glasi dV = 2Vdt j = (B-20)(L-25)dy. h2 ::: If -5. i njenim integraljenjem u granicama ad h1 do h2' dabija sci BL (B-28)(L-20) r.:.15 Ukupno vreme tonjenja plovnog objekta je T = r. jzraza (6) u diferencijalnu jednacinu (4).28)y x -ho _ _s:_ U = pgBL(x + y +5) i glasi BL-(B-25)(L--'25) BL y. kada se u nju uvrsti da je x=h 2 i y = If -0-h 2 i ima vrednost BL .28)(L . d 2n r.28)(L .-V2 = 1-l--'\I2gx .Kvazis(acionarna isticanja Protok vode kroz jedan otvor je V= 269 . = 1604.. fl4~2gz . i diferencijalnog oblika izraza (3) u diferencijalnu jednacinu (2).25) .Bfi-g " d..-r.

a.!. a. h.l. ~ ------~~J h H ~ Au ~ 7/.270 Kvazistacionarna isticanja Problem 2.l. 8. fl. U jednom trenutku plovni objekat pogadaju dva projektila na dubinama h t--.7-35..2. pri tome praveCi dye rupe povrSine .A s ' j.= 8 t Slika P. %~ "~ t fl. As pgAs . NaCi vreme za koje ce voda da se.GJ2iCH -h) pri cernu je konstanta All G · b = . p.-~-.a .H -8)+h .( . 3 J.G i H.l. Poznate veliCine su: G. a i koeficijenta protoka j. napuni u unutrasnjosti plovnog objekta do nivoa prvog otvora.. Projektili RErENJE' Vreme punjenja plovnog objekta do nivoa prvog otvora je T=2 As [(b+H_h)312_H312_b312+h312j.7-35 prave otvore sarno u jednom bocnom zidu plovnog objekta.. H.. Au. Plovni objekat pliva na vodi.

.

.

.1 Za analizu treba tloeit! !contro!nu zapremintt V ispttnjenu . .izlaznih preseka. _I> I>~\ v. U ovom Odeljku bice izvedena jednaCina koliCine kretanja za slozene strujne prostore i za stacionarno strujanje fluida.3. siozelllie Jedan od najvaznijih tehnickih problema u primenjenoj mehanici fluid a je odredivanje sile reakcije koja je nastalausled proticanja fluida kroz neki strujni prostor. Ovaj presek se nakon promene vremena za dt pomeri u poloiaj i'-i ' koji se u odhosll na prethodni nalazi na rastojanju vidt i tom prilikom opise zapreminu dV. Zalkon 0 pll"omeni k®HCilDle Ikll"le1!:alllja stll"ujllle ]!»Jl"Ost<!H'e Za! geometll"ijslki. a) \:=1 K t Vj =1 b) c) 1'v1. u trenutku t.1 koji predstavlja.1)dobija se i element kolicine kretanja ~V 2dA· i d·. Za nalazenje sile reakcije na raspolaganju stoji poznati zakonmehanike 0 promeni koliCine kretanja.]1.3.] = pv j tn Ovde treba napomenuti da se smerovi ortova normala iii i. a sa j bilo !coji izlazni prese!c.dt iii (3.=pdV. U tu svrhu posmatra se slozeni stmjni prostor s1..3.1a uocava se zatvorena kontura K koja obuhvata siozeni strujni prostor. Za slozenusttujnu geometriju sa s1.f/tttdom u kojoj se odigrava promena !coliCine kretanja. posmatrace se bilo koji ulazni presek i-i (s1. to ce . u ovom slucaju.som i oznacen bilo koji ulazni.j" ('1\. dKi = dmi~ =pvidt dAivi = PVi2~lA.=n R '0 i-I j-j Slika 3. ii] poklapaju sa smerovima brzina Vi i Vi' S obzirom da ima n ulazrrihi promena koliCine kretanja stacionamog strujanja biti In I \ I izlaznih preseka. kontrolnu zapreminu. ogranicavaju sve cvrste povrsi slozenog strujnog prostora.1) pri cemu je iii art normale povrsi Ai' Na osnovu izr~a (3.1b).)i veictorabrzine to ce element kolicine kretanja biti: . racvu sa n ulaznih i In izlaznih strujnih preseka. odnosno kontrolnu zapreminu Ii: Dakle. Kako je koliCina kretanja vektor koji je jednak proizvodu mase (dm. == dAi vidt. Da bi se definisala koliCina kretanj~. pri cemu je sa indd.271 30 PlIUMENA ZAKONA 0 PROMENI KOLICJ!NE KRETANJA 3. na pr.oi svepovrsine Ai e ulaznih i A] .ka.

5.3) treba resiti integral sa kvadratom brzine.LCPjA j J=1 +~jm/j)i1j +pV g . Dakle. 8.=1 . U mehanici fluid a taj tip integrala seresava na sledeCi naCin: t v~dA=v. (3. U jednacini (3.2) Prema opstem zakonu mehanike 0 promeni kolicine kretanja izvod kolicine kretallja pO vrel7leJZlt daje glami vektor JPoijizih slia. jedn. j=1 J '=1 j=1 J J J .)dt.aCine kontinuiteta m1 = pTfI = pvAI . tada se do koeficijenta neravnomernosti moze doCi.11».za turbulentno strujanje (Odeljak 2. oblik: FR = .·:::. (3. Kod razvijenih profila brzina ovaj koeficijent je poznat.. a 1 ~K =-2-V A s. n 1=1 .3) kome su: PUI .sila tdine fluida koji se nalazi u kontrolnoj zapremini.retanja. Koeficijent neravnomernosti kolicine kretanja je odnos izmedu stvarne kolicine kretanja odredene sa realnim profilom brzina ikolicine kretanja odredene sa srednjom brzinom po preseku.3).rezultujuca sila pritiska ulaznih preseka.o eksperimentaJnjm odredivanjem profila brzina u preseku.sila reakcije iIi sila otpora fluida i G .2)Ai iii /=1.. iIi Busineskov koeficijent. m Put = LPiAini ~l ~z == - J~ Lp A ji1j" j ZnaIe minus u izrazu za silu pritisIea ~z potice ad toga sto su ove sile suprotnih smerova od smerova odgovarajuCih ortova normala.R + G (3.4. koriscenjem izraza (3.2 dA.1) i ~=4/3 .3) ~se svodi na oblik m R = L(P.+P~iV.2) sledi integralni.272 KoliCilla kretallja m n m 2 n dK= LdK -LdK.za laminarno strujanje u cevima krliZnog poprecnog preseka (Odeljak 2.J . Konacno. ~z .5) = LCPi A i +~imivi)i1i .1.1.z . iii = PUI + P.1. i iznosi: ~ = 1. Pritisci Pi i P j su relativni pritisci i imaju vrednosti + Pm za stanje natpritiska iii -P v za stanje potpritiska u preseku.1.1..02 . == p(Lv dA. . kbefiCijent neravnomernosti koliCine kretanja predstavlja korekciju koja se pravi pri prelasku sa stvarnog profila brzina na srednju brzinu po preseku.k A" k ' k ' Ck=i.kAk vs. jednaCina (3.\iAi ii.kAk-2_1_t v~ dA=~kv. rh1 · J\ pvA J' == pV.4).5. S. Ukoliko profil brzina nije razvijen.k srednja brzina po preseku (shodno izrazu (2.k k f Ak Vk 2 dA . Prime nom ovog zakona lZ jednaCine (3. Rezultujuce sile pritiska koje deluju na ulaznim povrsinama Ai' odnosno izlaznim A) iznose n . .4) predstavlja koeficijent neravnomernosti kolicine lc. J=! L(p j+P~ jv~)Aj ii j +pV g m (3. R .1 i izostavljat~em n indeksa "s" za srednju brzinu.rezultujuca sila pritiska izlaznih preseIea. salp. n·-Lv.j) gde je vs.L" P ~ f· Ai V.L" P j=1 U - ~ f Aj V dA j ii j J 2 - '=1 .

."dnacina (3.6) Ovde se ustvari radi 0 primeni na neku masu fluida Ul mehamci dobra poznatog za/cona 0 momentu leoliCine !cretanja. smerovima sreCb'l/llz brzlna it tim preseczma. koja je u opstem slucaju odredena izrazom (3. u R odnosu na tacku 0. Primenom zakona 0 promelli koliCine kretanja dobija se sila otpora fluida R.5)predstavljaju zbir statickog pritiska i dvostruke vrednosti dinarnickog pritiska.l <"':) t.zr. koriste Bernulijeve jednaCine i jednacine kontilluiteta. .. odnos~o Rveze :::: -R. VeliCine u zagradama jednacine (3. .. U I ovim presecima deluju sile pritiska / dinamicke sile: I M fo .V" g '. ! r . a koji glasi: moment izazvall promenom kolicine kretanja U odnosu na neku nepokretnu tacku jednak je zbiru momenata svih sila u odnosu na istu nepokretnu tacku. ~+~imiVi Pj+~jmjVj' M oYJO Napadne tacke dejstva ovih sila nalaze se u Slika 3. ... p. a koji je prikazan na s1. iii osu. a za to se. Radi jednostavnijeg prikaza sa ove slike se izdvaja deo kontrolne zapremine koji se i . Ako se zeli odrediti sila sa kojom fluid deluje na cvrste povrsine koje ogranicavaju kontrolnu zapreminu.2 tezistima preseka. Za prirnenu zakona 0 promeni koliCine kretanja potrebno je poznavati pritiske i brzille u svim presecima. Usled promene koliCine kretanja u nekoj geometriji u kojoj se odvija strujanje nastaje sila reakcije. Osim ovihsiia nakontrolnu zapreminu V deluju sila tdine pV g i sila reakcije R.5)je krajnje jednostavna za primenu.5). a sto je ustvari OSllOVlli interes proracuna.1a... preseka j-}. pale. nalazi izmedu ulaznog preseka i-i i i z l a z n o g . Cije su napadne tacke dejstva odredene vektorima polozaja Fa i F . Ova sila u odnosu na nelru karakteristicnu tacku.3.Koli(tila !cretanja 273 koji predstavlja opsti oblik zakona 0 promeni kolicine kretanja primenjenog na proizvoljnu kontrolnu zapreminu slozenog strujnog prostora. stvara moment. posmatrace P': B)mJ 1j se opsti slucaj slozene strujne geometrije sa n V I ulaza i In izlaza. Jc. koja su u odnosu na tacku oodredena vektorima polozaja ~ i ~.. (3. m (3.3. odnosno zbir totalnog i dinamickog pritiska. .. na proizvoljno izabranu tacku 0..2. jer se njena pninena sllodi samo lia projektOVall/e ortova nonna!a u!aznih i izlazmh prese!ca !coji se poklapaju so. Nalazeci momente navedenih sila.7) . dobija se rezultujuci moment sHe reakcije /I M = Rx ~ = LCPi + PPiVi2)AJi> ~ j=] j=l LCPj + PP jV~)Ajj1j x ~ + pV g x rg . redosledno. Za odredivanje momenta rezultujuce sile reakcije u OdllOSU .. C.. koji je prikazau na sl. ~j .. tad a je ta sila reakcije veze istog pravca i illtenziteta kao i sila otpora f1uida ali suprotllog smera.

5).3~2b) c) a=90°. generatorom) transfarrmsati u drugi oblik energije.09m lsi v D = 1. d 2 =80mm. .. d 2 =d p I.=0. Tdinu vode izmedu prirubnica .3-1 Pz == PI +2VD . ako su dati podaci: d] == 100mm.25).+1I==Of + :~~:~P)~Ol~~~~:/"~~omm.P. Kroz cevovod protice V == 40 II s vode. tj. medutim..Ako se posmatrana zapremina u kojoj se odigravaprbmena koliCine kretanja.27m/ S. Sk=0. jednaCine (3.3-2d) e) za krivinu sa 81. Odrediti silu reakcije tecnosti kaja deluje na krivinu.2('" + l)v d == 87193 a. tada obrtni moment !vIoz daje snagu P == MozO)' (3. ~k =0. d z=dJ . R == P]-4-. d 2 =80mm. a znaIe minus ukazuje da je ona suprotnog smera odsmera strujanja. aka se izmedu njih nalazi: a) postepeno suzenje (~==0. tada se za savladavanje obrtnog momenta !vIoz mora uloziti snaga P (na pro prime nom elektromotora).P2T+pV(v D -va) =2304N. Pro"lem 3-2. a) Najpre se iz jednaCine kontinuiteta odreduju brzine strujanja v d == 5. d 2rr. I.6 (st P.k =0.05) i b) postepeno prosirenje (1. ..3{sl. Zanemariti tezinu tecnosti u krivini i visinsku razliku izmedu preseka 1-1 i 2-2. i to u sledeCim slucajevima: a) a=75°.k =0. Kroz krivinu protice V == 151/ s vode.45 (sl: P.. 14 == vDD 2 n /4 b) Ponavljanjem postupka iz zadatka pod a) dobija:se sila otpora R=-2579N. I. koja se moze (na pr. ako se pasmatra turbina tad a abrtni moment Moe daje korisnu snagu P. == 0. . V == vddzrr.. Primenam zakona 0 odrzanju koliCine kretanja. Izmedu prirubuica 1 i 2 nalazi se krivina. okrece oko ose Oz ugaonom brzinom 0).8) Ukoliko je obrtna kontrolna zapreminau radnim kolima pumpi i ventilatora. P.3-2c) d) a=180°. na pr. koja je u odnosu na horizontalu nagnuta pod uglom a.3-2a aka u preseku I-lvlada patpritisak Pvl ==20kPa.8 (st P. 1d I D" 200mm. Problem 3-1.05 i Pm] == 20kPa.274 Kolieino hetonjo a sto nije nista drugo do jedan oblik zakolla 0 promelli momenta koliCine kretanja. Ovi preseci su sa razvijenim profilima brzina.3-2a) b) a==45°. za jedan ulaz i jedan izlaz dohija se trazena sila reakcije D2rr. a potom se iz Bernulijeve jednaCine za preseke 1-1 i 2-2 odreduje pritisak P2 P r 2 P Slika P. Preseci 1-1 i 2-2 su sa razvijenim profilima brzina. Odrediti sile otpora koje nastaju usIed proticanja vode izmedu prirubuica 1-1 i 2-2.

tho.U lllaznompreseku naglog prosirenja cevi je razvijeno turbulelltno strujallje. dobijaju se komponente Rx = (P1 + pvt )A 1 . Ponavljanjem opisallog posmpka u svim zadatim prime.. -' . b) R=131. dobijaju se sledece vrednosti za silu otpora a) R=249.3. U horizontalnu racvu dotice Va = 2501/ s vode.ii2 ). Problem 3-3. .2. D1 = 400mm. Izracunati silu reakcije koja deluje na racvu.5.7.3. RESENJE. 2]2 2 1.)vi]· predstavlja natpritisak P2 = +Pm 2' au zadatku pod R= (P1 + pv. e) R=165N . .3-2 RESENJE.Yz2 ' (i=1.4 N.\ 1 =:>I . = 60°. Ry = -(P2 + pv. i veze izmedu protoka Ti1 = 2V2.. koje stoje u odnosu 2:1.1 = 0. ex._.1 dj d) a) b) c) Slika P. protokomV. koje daju rezuItujucu silu otpora R =~R.dma.2) i koriscenjem jednacina kontinuiteta i Bernulija za preseke 1-1 i 2-2. )A 2 sin (111.• '. koja u vektorskom obliku glasi: +~[(l-(. = . Dati podaci su: Do = SOOmm. ~i = 1 (i=0. kroz cevi precnika D1 i D2 . (.2).Koli6ilO kretonjo 27S 2 ' D ' -.Pv 2' Isto vazi i za presek 1-1. dobijaju se brzine Vi = 4V / di2 n (i=1.Primenom jednaCine (3. + R~ . dobija se pad pritiska pri turbulentnomstnijanju kroz naglo prosirenje P 2 t-p = 2(V1 -v 2 ) = I p[ .5).1. odreduju brzine strujanja 2 .rrvo se iz jednacine kontinuiteta Vo == VI +f7 . Pmo = 1 bar.Uvodenjem povrsina poprecnih preseka cevi Ai = di2 n / 4 (i=I. c) R=258 N. D2 = 300mm. iIi ponavljalljem postupka datog u Odeljku 2.6 N.2) ipritisak u preseku 2-2 P2 = PI U zadacima a)-d) pritisak P2 e) potpritisak P'l. d) R=360 N.)A1111 -(P2 + PV.Odrediti pad pritiska koji je nastao proticanjem fluid a kroz naglo prosirenje. )A2 cos (ii1 . .2 = 0. pri cemu su brzine strujanja Vi = 4V / d?n \ \ Problem 3-4.2). kroz naglo prosirellje ulaznog precnika d 1 i izlaznog precnikad 2 .1.. (.. V''. Nestisljiv fluid gustine p struji turbulen.-. a iz racve isticu kolicine vode. za jedan ulaz i jedan izlaz.' :--:-'.(P2 + pv..(d 2 / dj).112 ) .5)..k)V( -(l+(. RESENJE. Koriscenjem jednaCine (3.)A2i12 i njenim projektovanjem na koordinatne pravce x i y.

Iz horizontalne racve voda istice u atmosferu. d 2 ::: 30mm.12. bl = 50mm. SI = 0. Vi= D21 = {ll.15.a z = 300mm. PrOD/em 3-5. usled. i = 2.276 Kollcina kretanja o a) b) Slika P. r = P mu +'2Vo -'2(Sj +l)Vj:::: DO2 n _ Primenom zakona dva izlaza - 0 {99667pa. Dati su podad: do = 50mm. = 60°. a j ::: 400mm.k2'" 0.3-4 4V 1.kojaje postavljena.:= --6184N. 2 D{n . 'trenje zanemariti. C. Dj :::: 40mm. S= 0. promene koliCine kretanja. prorneni kotiCine kretanja. P. a. na X osu. odnosno ukupna sila otpora R::: JR. i=l.3-5 .3-4b.179 mis.50 • Do sile otpora moze se doCi i grafickim prikazom vektorske jednacine (1) a sto je uCinjeno na 81. Ry = -(P m2 + PV2 )-4-sma. jednaCina (3. 99629Pa.6.no -(Pm) +PVj )-4-nj -(P m2 +pv2)-4-n2 2 2 D2 n _ 1 2 2 D2 n _ (1) dobijaju se komponente sile otpora 2 D2 n D2 2 DO n 2 J 2? n Rx :::(Pmo +PVo )-4--(Pm1 +PVj )-4--( Pmi +PV2)4cosu=3637N. n 2 1. koja ima pokazivanje h= 16ID11i. a zatim'se iz BernulijevihjednaCina dobijaju natpritisci Pm. l 1. b2 = lOOmm. pod uglom ~ = arc tg CRy / Rx) = -59. 2 b2 Stika P. d J = 30mm.8.cevi sa ziv()m.5). za jedan ulaz i p 2 P 2 R = (Pmo +PVO)-4. i:::: 0. U preseku 0·0 meri 1. kl 1.326mis.24.273 mis. u odnosu se staticki pritisak pomocu U . Ski = 0. S2::: 0. i = 1. = 7174N.' Odrediti silu otpora tecnosti i obrtni moment koji su nastali. i:= 2. +R.~ ==300 .

2· (P2 +PV2 )A z COS~+(PI +PVJ )Aj cosa J' 5/2 pri kome ova sila ima minimalnu vrednost. 1:. ProDleOt .1. odredujll brzine strujanja Vi = Ii. SRl =0.7Pa. )A 2 2 sin ~ . a. Problem 3-6.7) daje traieni moment M =mv 1(a 1 sina+b l cosa)-lf~v2 Ca 2 sin~ +b2 cos~)::= O. ~ =15°. Voda istice iz cevovoda u atmost"em kroz mlaznice na krajevima cevi. D z = SOmm.p)gh::= 1977. pri cemu je Aj = dj2 4 .O.5) dobija se sila otpora R = {Cm2V2 cos~-lhl VI cosa)2 + (Pmdgn: /4 -f-liJovo + riliv i sina+ ri12112 sin ~)2 }1/2 = 11.3).1 =0.rc / 4 odrediti· brzina strujanja n dolaznoj cevi Vo = 2. Cija jekarakteristika K =.2 == 0.OSN dok jednacina (3. SR3 == 0.pv. pa da sezato gubici lisled trenja mogu zanemariti. 1:.3-4 odreduje se nkupna sila otpora tecnosti R. a 30°. RESENJE Prvo se. Odrediti ugao y' tako da ukupna sila otpora tecIlosti. 0::: REfENJE: Najpre ce se na osnovu pokazivanja manometra spojenog sa blendom i prime nom jednacine kontinniteta rio == K. d2 == 2Smm. Trenje u racvi zanemariti_ Poznate velicine su: f.12. ima minimalnu vrednost. c. d l = 40mm. Dati su podaci: Do = 100mm.(PI + pv~ )AI sina l .021m! s i 112 ::= I. U horizontalnu racvu doticu kotieine r~ i liz a iz nje istiee koliCina V~. Smatrati da je cevovod kratak.353rn / s i brzine strujanja u izlaznim presecimavi = 2. H=40mrn. a potom se koriscenjem odgovarajuCih Bernulijevih jednaCina i Stika P.4. Ovaj pritisak u zadatojgeometriji racve daje brzinu strujanja U ulaznom preseku racve Vo = 1.povrsina rc! poprecnog preseka cevi. d i (i==1. Ciji izvod oR ! 8y ::= 0 daje ugao y Slika P. na osnovu zadatih protoka. c. p.3-7. l pri cemu su maseru protoci Ihj = pVj dj 2 rc! 4 (i==0.8.2). B.292m/ s. nastala usled promene koliCine kretanja. / Aj (i=1.3-6 == arctgl r (h -I. D3 = SOmm.2.1.3 = 0. d 3 = 30rnm. Iz jednaCine (3.736m/ s.~.2.R2 =0. 1:. Protok vade se meri pomocu blende. Odrediti silu reakcije veze 0-0.1. D1 = 80mm.09m ! s. Potom se iz Bernulijevih jednaCina za preseke 1-3 i 2-3 odreduju natpritisci PI i P2' Ponavljanjem slicnog po stupka kao u zadatku P.KoliCina Icrelanja 277 RESENJE Na osnovu pokazivanja manometra odredllje se pritisak u preselru 0-0 Pm ::= (Pm .5.[jj = voD.R' P3 • .3-7 .3).567Nm.

koji odgovaraju priru!:pickim vezama cevi. P. P = lOOOleg! m 3 • REfENJE' Prime nom izraza v = J2gh za brzinu isticanja mlaza. cx.PV2 4cos~ == 177. . N aime.. Odrediti sile koje opterecuju vezu 1-1 naistezanje i smicanje. Zbog razvoja laminarnog strujanja u cevi gubitak lisled trenja uvecati za koeficijent n. (. i jedmi'Cina: kontinuiteta. Iz zakona o promeni kolicine hetanja 2 ~ 3 . 2 d3 n Ry =-pV] -4-smcx.= 30°. dobivaju se horizontalna i vertikalna sila koje opterecujuvezu A-A a koje imaju brojne vrednosti RH == 0. Trazena sila reakcije veze 0-0 je .istog pravca i intenziteta kao i sila R. ~ D == lOmm.~\\\.Na samom pocdku treba napomenuti dasu preseci 1-1 i 2-2. 2 Don _ '\' 2 d j n _ R = (Pmo + pVo )-4-no .4N.8 N.COS CX.38m! s i V3 == 7. ali je suprotnog smera.3-S. U pocetnom preseku cevi (1-1) profil brzina je uniforman.3-S Prolilem 3-9. Fontana ima pet izlaznih mlazeva istih protoka. Dati podaci su: d:= 5mm. Masa cevi je m. Do =20mm.5. +V2 +V3 dobivaju natpritisak Pmo = 28009Pa i brzine u izlaznim presecima v1 = 7 . .!-'PVj . od rezervoara A prema rezervoaru B.+PV2 4Sm~+pV3 -4-:=11. ~R = 0.18 N i Rv =: 6. l~l dobijaju se komponente sile otpora tecnosti 2 d2 d2 2 D on 2 1n 2 2n Rx :=: (PmO + pVo )-4-. Zanemariti trenje u cevima.. Odrediti horizontalnu i vertikalnu silu koje opterecuju vezuA-A nastalu usJed promene kolicin~ kretanja. .278 Koliaila kretanja jednaCine kontinuiteta Vo::: V. Bernulija i kolicine kretanja. Smerovi ovih sila ucrtani su na s1.3-9 . dole jeu krajnjem preseku cevi (2-2) razvijen . Problem 3-8. profil brzina U preseku 1-1 Slika P. visin ike razlike izmedu preseka A-A i izlaznih preseka mlazeva.. 2 27t .parabolicki profil brzina. RESENJE. . koje daju silu otpora R == (R. 2 d2 2 2 d] n . Ulje gustine p i kinematske viskozIlosti v struji Iaminarno.8N. sa razliCitim profilima brzilla. leroz cev precnika d i duzine t.~ =60°.I Stika P.301til S. +R~)1I2 == 177.4 ni .\ ~m == 0. v2 =7 .36rn! s. Izmedu prirubnica 1-1 i 2-2 izmeren je pad pritiska.PV1 -4. pri cemu srednji vertikalni mlaz ima visinu h=1274mm. kao i teZinu vode u toj zapremini. p. i on iznosi /::.8.41 N.

zine i pritiske.parabolieki profil brzina.3-lOa) 0-0. Poznate veliCine su: ro' V. a u preseku 2-2 razvijen . /1. jer ovaj izraz vazi sarno za razvijeno laminarno strujanje.p .koja pri protoku ri = 0 ima statieku eleformaciju a. Kako je ovde ree 0 razvoju laminarnog strujanja (v.1.p == P1 . Prema tome. Ri =Rx 4 a njihovi smerovi dejstva su ucrtani na s1. Zato se ovaj gubitak racuna leao da je strujanje potpuno razvijeno. i za njih primenjuje jednacina kontinuiteta V = voro2n = v2rnh = v1 2Rnh.1 = 1. Ispod oboela je disk. a. ali se On uvecava sa koeficijentom n koji ima vrednost od 2 do 2. -+nA-P 12 P 22 d2' 2 2 2 posle zamene koeficijenta trenja izrazom (2. iz koje slede veze izmedjlibrzina . jednaCina (3. Voda istice protokom Ii iz vertikalne cevi poluprecnika roo Na izlazu iz cevi nalazi se koaksijalni obod poluprecnika R. 1-1 ix-x. odnosno sile koje opterecuju vezu 1-1 na istezanje ismicrinJe d 2n .m.1.1): S obzirom da je pad pritiska izmedu preseka 1-1 i 2-2 poznat (!J. jer se strujanje u cevi razvija od unifornmog do razvijenog parabolickog profila brzina i to na duzini 1 = O. m. U tu svrhu se uocavaju tri preseka (s1.2 V 1 = P-h v = ''1 -r ro TC _f( n . a pri zadatomprotoku V se nalazi na rastojanju h.P--+P(P1-P 2 )V"-4-]i -PTg1 k . 2 2 d d P Ovde treba napomenuti da se gubitak usled trenja ne moze odrediti kao 2 A·11 d ·v 12. to je gubitak usled trenja veti nego kod potpunog razvijenog laminarnog strujanja. ri Ii R '/0 = . Odeljke 2. -=:-+0. R . dobija kvadratna jednaCinaza brzinu eije je pozitivno resenje v = _ 32nlv + (32nlv)2 + 2!J.3-9. Zakon 0 promeni koliCine kretanja.39). za razmatrani slucaj glasi R=[!J. koji je pri protoku RESEN1E: Najpre treba odrediti odgovarajuce b. 4 Projektovanjem sile R na koordinatne pravce x i y dobijaju se komponente'sile d 2n ~ d 2n _ d 2 rc - otpora tecnosti Rx = (Ap-"3 Pv 1 2 d 2 rc )-4.. Oelrediti krutost opruge koja pri elatom protoku ddi disk na rastojanju h. 0. profile .Kolic~ita !creta17ja 279 je uniforman.brzina u presecima:l-1.5. Ry (Pn = PTg1. koeficijenti neravnomernosti kinetieke energije i koliCine kretanja imaju vrednosti: 0.P2) to s6 iz Bernulijeve jednaCine P1 v P2 v Iv -+0. Pri isticanju vode strujarije izmedju diska i oboda je radijalno. Ispoel eliska je pricvrscenaopruga~rutosti c. p. P.5)." Rs == (p--1 + m)g .4 i 3. i-i i 22). ~1 = 1. P.2 = 2 i ~2 == 4/3 (v.08d Re. ProD/em 3·10. mase V = 0 priljubljen uz obod.

Odrediti sile otpora vazduha koje opterecuju fluidicku komponentu. b. tako da iz logicke komponente postoji sarno jedan izlazni rnlaz C iii D. R2 r fR b) SIiIca P..280 Kolieino hdanjo 1z Bernulijevih jednaCina za preseke 0-1 i O-x " strujne 1~ v Po Vo P V P1 V -+-:=-+-:=-+1 p 2 p 2 P 2' 2 2· 2 i kada se uzme u obzir da su pritisci Po i P manji od atmosferskog. Svi kanali kroz koje struji vazduh supravougaonog oblika visine h. V. kod qtketa i projektila.3-11a (a .3-10b) vazi jednaCina ravnoteZe sila Pa + c(a +h) = mg to sledi da je potrebna krutost opruge c = (mg . Pv c(a+h) =2 v1 (7.3-11 bna oblast strujne tehnike koja se koristi u sistemima prenosa informacija i upravljackih signala. kod koga se ulazni mlaz vazduha (UV') protoka V upravlja pomocu vodova A i B. je '2 r 2 PV I 2r 11:dr = Pvoro 11:+-Pa = Po +P = Pva ro 11:+ pv ro 411:h 2 2 lln--ro R ro (1-2 R2 1 ? )J .Pd ) / (a + h) .Pvo i p:= Pa . PrOD/em 3-11.P2 (P2 > P1)' 1. P. h. PoznateveliCine su: a. 1i.) poljem potpritiska.1).D=C b) B IZLAZ ILI C 1 1 0 D 0 0 1 0 1 1 TABLICA ISTINITOSTI Slika P. Na slici je prikazan fluidicki logicki element "ILl". kod digitalnihracunara i 1i sistemima automatizacije. u medicini. P.IE: Fluidika je pose- A ULAZ A 0 0 1 1 ~ B 0 1 0 c . a sastoji se od komponenata izazvanih konstantnim (Pvo) i promenljivim (p. dakIe.. ledna od osnovnih fluidickih logickih komponenti je komponenta "ILl".P1 . d. pri tome smatrati da je strujanje vazduha nestisljivo. u kojima su protoci vazduha V2 iii. Primenjuje se: u avionskoj tehnici. za vojne i civilne potrebe. RESEN.Pv ' kao i da se isticanje vrsi u atmosferu (P1 = Pa ) tada se dobijaju odgovarajuCi potpritisci a) Pvo = 2(vo -v1 ) P 2 P 2 2 . l Kako za disk (s1.. koja je prikazana na s1.r/2' Po . a.3-10 Ukupna siia pritiska koja deluje na disk. Po = Pa . p.. tj.

Tako na pr. P. Da bi se ova tabela istinitosti ostvarila. taj ulazni mlaz vazduha iz komponente moze da istice kroz jedan od dva izlazna otvora C ili D. pa se za komponentu "IU" moze napraviti tabela istinitosti (v. Izlazni mlazevi . Tako na pI. Element "ILI" moze da ostvari dva stabilna stanja. koji se ugraduju u izlaznim kanalima (vodovi "0" sa 81. leao i sile i Ry ' ali Sil suprotnog smera.3-11).(p + pv )ad sina. Dogadaji C i D mogu se poistovetiti sa upravljackim signaIima "iskljuceno" i "ukljuceno". kornbinovano. +V2 2 va :=: bd' vJ = hd' v2 = hd' v =. usled prerade radnog materijala nastaju isparenja. predstavlja sigman dogadaj. pri projektovanju digitalnih racunara iIi upravljackih sistema. Ova cinjenica se moze iskoristiti na pI. Zato je u zidu ugraden aksijalni ventilator koji ova isparenja izbacuje u atmosferu. postavljene za ulazni i izlazni mlaz. u kojoj vlada temperatura t=20°C. tada bi trebalo da postoje cetiri logicke komponente "ILl" koje bi imale odgovarajuce izlazne signale koje im diktira binarni zapis broja. u logickom smislu. U logickoj komponenti "ILl" mogu da se ostvare dva stabilna stanja. jednaCina (3. pale..3-11a) iIi centralno . R.KoliCiila Icretallja 281 sematski na s1. Ovi dogadaji Sil kornplementarni. U jednoj fabrickoj prostoriji. slede leompollente sile otpora vazduha =[P2 . U fluidickim komponentama obavezno treba da postoje vodovi za ozraCivanje.. ad 1z Bernulijeve jednaCine. pak. koja ce se opisati dogadajima izlaznog mlaza C ili D. pa se zato i naziva bistabilni element. a sto zavisi ad odnosa protoka i pritisaka u upravljackim vodovima A i B.= 3 m3 / s vazduha.PJ +p(v. iii. Da bi se odredila 8ila otpora nastala lisled skretanja ulaznog mlaza treba odrediti odgovarajuce brzine i izlazrn pritisak. Za odvodenje ovih isparenja iz prostorije treba obezbediti ri. iIi. Princip rada je sledeCi: vazdtih pod pritiskom dolazi u komponentu kroz ulazni vod UV. 2 Ry = (Po + pv~ )bd . predstavljaju dogadaje "lazan" iIi "tacan". tabelu sa s1. Sile otpora koje deluju na fluidicku komponentu su istog intenziteta. -v~)lhd-(p+pv2)adCoscx.Koanda efekat.5)..na mestu ostre ivice "0". Primenom zakona 0 promeni koliCine kretanja. pri projektovanju fluidicke komponente "ILl" treba voditi racuna cia se kao izlazna velicina pojavi sarno jedan mlaz C iIi D. ako se zeIi dobiti broj 13. koji u binarnom sistemu ima zapis 1101.3-Ub). pa vaZi C = D. Da se isparenja nebi prenosila u susedne radne prostorije u njoj treba obezbediti potpritisak od 5mmvodenog . sledi P=Po+2Vo-(~+1)v p[ 2 2] .dogadaji C iii C = D. tad a ce ulazni mlaz da priane uz zid desnog izlaznog kanala. pa dogadaj E = C + D = C + C. P.~ Problem 3-12. po Bulovoj algebd.. a ne nikako oba istovremeno. Brzine strujanja su J/o VJ V Va +V. avo svojstvo prijanjanja mlaza uz cvrsti zid . je osnovno svojstvo koje se koristi pri radu fluidickih komponenti. P. sa binamim brojevirna 0 Hi 1. kada daminira upravljacki mlaz A. Rx.

7E: Trazena sila reakcije je D n -d R==p . Turboreaktivni motor samo u pravcu ose motora. d=400mm.188. cijim sago:evanjem na izlazu iz motom izduvni gasovi isticu brzinom od v2 =: 600ml s. RESENJE: U uslovima standardne atmosfere na visini od z=5000m. RESEN. Na krilima aviona nalaze se turboreaktivni mlazni motori ulaznog precnika d J == 500mm. tj. Nadena sila reakcije turboreaktivnog motora predstavlja za avian aktivnu silu kojom motor ucestvuje u njegovomletu.Ina = 1 kg Is. Avion leti u uslovima koji odgovaraju standardnoj atmosferi na visini od z=5000m brzinom od vJ = 280m/ s. Za vertikalno uzletanje aviona maseM=6t koriste se dva raketna motora protoka vazduha In = 50 kg lsi protoka goriva .5) eliminisu sile pritiska jer atmosferski pritisak vlada kako u uiaznom. ()drediti silu reakcije mlaznog motora. U turboreaktivni motor dovodi se rno = 0. Izduvni gasovi iz motora isticu vertikalno na dole brzinom v=600mls. 7kg / s goriva. Odrediti ubrzanjesa kojim avion vertikalno uzlece. silu kojom on ucestvuje u 1110 kretanju aviona.Kad raketnog motora postoji sarno jedan karakteristicni presek koji je na izlazu motora i kroz koji protice maseni pratok izduvnih gasova IiH rilo' S obzirom da gasovi isticu u atmosferu dejstvo sHe pritiska izostaje tako da se iz ." Pl vld~1I: / 4 == 40. te se zato iz jednacine (3.736Slcgl m 3 • Sa OVOID d gustinom vazduha i brzinom leta aviona vJ dobija se ulazni maseni protok vazduha u motor ml .5) dobija sila reakcije R = rn 2 v2 -lnlv 1 = (m J +mO)v2 -m J VI = 13377N. RESENJE. prema Odeljku 1.2.9.3-13. Odrediti silu reakcije kojom ventilator deluje na zid.282 Ko/ic"ina kretanja stuba (Pv = 49. Kompresor Komora za Turbina sagorevanje Promena koliCine kretanja odvija se Slika P. Dati podaci su: D==500mm.• 3 m Problem 3·13.49kg / s. Ovde treba napomenuti da se iz jednacine (3.3-12 pri cemu je gustina vazduha odredena izrazom (1.1) i iznosi kg P=(Pa-Pv)IRT=1. Problem 3-14.+4P~2[ 1-(-) v 4 d 2n D 2 2J =4026N " Slika P. gustina vazduha iznosi Pl == 0. Pa = I bar . taka i u izlaznom preseku motora.2.05Pa).

Iz jedriacine kretanja aviona u vertikalnorn pravcu pri '-"-. mgt =: 209 . R 2 := 721kN i R3 := 59.jl. pri tome silu otpora vazduha zanemariti. b) Pri vertikalnom letu odrediti koliku brzinu i na kojoj visini ima raketa neposredno pre odbacivanja prvog stupnja.J g dobija se vertikalno ubrzanje sa kojim avion uzlece a= ~f(n1+}iJO)v-g:=0.2 Tabela T. Pri sagoreval1ju goriva u pojedinim stupnjevima rakete ostvaruju se konstantni maseni protoci mg) := 700kg / s. b) Iz izraza (2) sledi da se masa goriva pri kretanju menja sto znaCi da se kretanje rakete mora tretirati kao SIika P. Sila reakcije R j koja se dobija isticanjem gasova sagorevanja je sila koja obezbeduje let . RESEN.2 t ukupne mase pojedinih stupnjeva i goriva u njima date u tabeli T. U (i = 1.6 34. rhg2 ::: 206kgl s i mg3 ·:= 17kg/ s. uzletanju J\.7l gi ..4 8.3-15 ..5kN.71 s. step en rakete ukupna masa masa gonva i mj [t] Ingi[t] 1 161 147.: : : .lE· Pre lansiranja ukupna mas a rakete je In =: Ink + In) + 1n2 + 1713 toku rada nekog stupnja rakete maseni protok goriva je rhgi ::: ..: = const.5 2 37. odnosno I) ::: 210.35 s. s Slilm P. Kolicifta kretanja 283 jednacine promene kolicine kretanja (3.[ a = 2R . Odrediti koUke sile potiska rakete se ostvaruju u pojedinim stupnjevima. odnosno sile potiska Ri = -RZi := lilgill (3) koja ima brojnu vrednost R):= 2450kN. Jedna trostepena raketa (Ariane) ima masu kapsule Ink ::: 1.39~. 12 := 168 s i 13 ::: 482. Iz izraza (1) dobijaju se vremena sagorevanja pojediI1ih stupnjeva tj ::: mgj /. ti (2) a) Zakon 0 promeni koliCine kretanja raketnog mbtora daje silu reakcije..3) (1) pri cemu je znak minus zbog smanjenja mase goriva.3-14 Pro/.2 3 9. dt ti ding.potisak rakete.3-15 Nakon potpunog sagorevanja goriva u nekom stupnju raketa odbacuje taj stupanj cime se smanjuje masa rakete i postize njeno dodatno ubrzanje. Integraljenjem izraza (1) dobija se zakon promene mase goriva stupI~a koji je u radu t Ingi(t):=mgi(l -).2. 3-15.lem 3-15.5) dobija sila reaktije isticuceg rnlaza R ::: (ril + rilo)v.2t. a) Brzina gasova sagorevanja l1a izlazu raketnog motora je u:= 3500m/ s.

h u koja definise trenutni Divo vode u cisterni.12) dok pri veCim visinama.81m/ 8 2 • Jasno je da pri tacnijim proracunima ove efekte. u i ventila Sv' Odrediti sHu reakcije isticueeg mlaza u funkciji 9d visine h i. sila otpora vazduha moze zanemariti..gdt ..5m/s. u kojoj se nalaze lokalni otpori usisa t.--:) = 143. Ova analiza omogucava da se u prvoj aproksimaciji kretanja. Ina z(t) == --2 +(vo +ulnm)t+-. i b) cisterna se kreee Slika P. koja uz koriseenje pocetnih uslova z=O.23km. kao i silu otpora.3-16 konstantnombrzinom U . ima reSenje In v=v o -gt+uln () Ina +mg] t Ova brzina rakete (v = dz / dt) daje zakon kretanja utl [ t t t] .7t.284 Kolicina hetan/a kretanje tela promenljive mase.u sledeCim slucajevima: a) cisterna rniruje. vazduh je razreden a njegova gustina je mala.u Ino +lng1 (t) . t=O. U autocisterni je voda koja istice kroz krtatku cev precnika d. gt~ r In Ingl ] Dobijena resenja nisu sarno prve aproksimacije zbog zanemarivanja sile otpora vazduha. lcao i sto je dato u postavci problema. kada je brzina velika. vee i zbog toga sto je ubrzanje Zemljine teze promenljivo sa visinom po zakonu g(z) = go (R+Z)2 ' pri cemu je R=6368 km poluprecnik Zemlje i go = 9.Rv + R z (5) pn cemu je Rv = A C w pet) v (t) / 2 sila otpora vazduha u kojoj je C w koeficijent otpora rakete. mg! t1 t1 t] 1z ovih resenja dobijaju se brzina i polozaj rakete neposredno pre odbacivanja njenog prvog stupnja mg1 v1 ==-gt1 +uln(1+-)=2206. lednaCina kretanja rakete glasi (4) mCt) dt 2 dv ::= -mg .2. Neposredno posle lansiranja kada je brzina mala raketa se kreee kroz gusee slojeve atmosfere (poglavlje 1. v = Vo = 0. tieba uzeti u obzir. Problem 3-16.(m-Ingl-)lnCIn-m gl -)-mlnln+mgl - gt 2 Zj ==-2+ut{1+Cmg1 -1) In (1--. Masa rakete u prvoj fazi leta je mCt) == mo +mg] (t) pri cemu je Ino == m-Ing] == 61. Ovim zanemarivanjem koriscenjem izraza (3) i (4) jednaCina kretanja (5) se svodi na jednacinu ding] Ct) dv = . .

Kroz rnlaz vode uloze se kineticka energija. i on tada ima vrednost ytm~ =..· Posmatra se kontrolna zapremina u kojoj se odigrava proa) b) mena kolicine kretanja a koja je Slika P. . pa ce korisna snaga biti . RESENJE.1 7 7 b) pri cell1u je zbog kretanja kamiona v.l A.ha i.u)2 .). Primenom zakona 0 promeni kolicine kretanja za pravae kretanja dobija se sila reakcije koja gura kolica R = 2 P A (v ..i==. = R u . 5ada se inoze odrediti i stepen yt=B.. trenutni protok vode odreden je izrazom . Kroz fiksnu mlaznicu povrsine A istice horizontalni rnlaz vode brzinom v. dobija sedade priodnosu u/v=. . S1).J2gh . V = f. Karakteristicne brzine na ulazn i izlazu kontrolne zaprell1ine sU V-I.1. Prolllem 3-18. Po v v Nalazenjem izvoda oytlo(ulv)=O. Odrediti pri kOI11 odnosu brzina u/v prikazani sistem ce imati v <. Ovar~az vazduhaizaiiva kretanje glisera brzinom u=54 kmlh.593.J2gh. snagu koja omogucava kretanje glisera.5) daje izraz za silu reakcije: a) R==pVv=2Pghcp-d-n.P. Hidro-gliser se pokrece aksiji:tinim ventilatorom bez kuCiilta pri cemu elisa iza ventilatora stvara horizontalni mla~vazduha precnika d=lm koji ima apsolntnu brzinu strujanja v=45m1s.. atmosfera je definisana veliCil1ama stanja Pa ta Pa = Ibar i ta == 30°C. Odrediti silu reakcije mlaza vazdu. snaga Po korisnosti sistema = Inv 2 12 = pAv 3 12.l == 11 ~~u +~v + 1 koefieijent protoka.=4(1-!i. pa n OVOID slucaju jednacina (3.gde su:A == d 2n 14 povrsina poprecnog preseka i f.::--~.Kolicina krelanja 285 RESENJE Prema izlozenom u Odeljku 2.z:.!!.U relativna brzina isticanja vode.41N... tj.3. S obzirom da u izlaznom preseku eevi nema kontrakcije ll11aza to je koeficijent protoka brojno jednak koeficijentu brzine (w=<])). ·. Okolna .1/3 stepen korisnosti maksimalan.· Primenom zakona 0 promeni koliCine kretanja za pravac kretanja glisera dobija se sila reakcije R=pV(v-u)=812.7. 16/27 = 0..3-17 prikazana na s1.3-17 b. RESENJE. R == pV(v-U).ka P.~8.':" " maksimalni stepen korisnosti. Ovako odredeni protok i brzina isticanja vaze za oba dela zadatka. Mlaz udara u lopaticu koja se nalazi na kolicima i pri tome ih pokrece brzinoll1 u. a brzina isticanja odrednja je izrazom v == <]) . USled isticanja vode promena kolicine kretanja odvija se samo u horizontalnom pravcn. Problem 3-17./.

i b) u ejektoru (cev za mesanje i difuzor). iste gustine. D.1- ". d. pri tome je dubina isticuceg mlaza h==O.3-21 se sastoji od: mlaznice. v Problem 3-20. Slika P..."" .. Ejektor prikazan na sl. nnD pn.~~ - d3 ·V3 .lE: Traieni obrtni moment je j\. Odrediti porast-promenu pritiska.286 Kolicrincz kretczll/a pri cemu su p==p"IRT=1. Problem 3·Jl. Segnerovo kolo se sastoji od dye radijaine cevi na cijim se krajevima nalaze mlaznice izlazl10g precnika d. kroz koju dolazi primarni fluid (velikom) brzinom v]. cemu brzme v == -2.--=(> ---.l/ ·D == pV (v-u). njegov transport. => v If =-ol-Slika P-3. Ispod ravanske betonslcebrane vrsi se ispust vode. d rc 60 Problem 3-21.~- '~~~5-------------~~'l ~ ----\. Odrediti obrtni moment ~egnerovog kola.3-21. Ovom ptilikom se trosi snaga P == R V = 12187 W .lE: T==T(If -h ) +pHv (1-h) == 17196 m . Smatrati da u izlaznom preseku mlaza primarnog fluida on povlaCi sekundarni Cev za mesanje ~'"<> -. koji dolazi kroz rnIazmcu precnika d2 = d3 brzinom v2 .' 2 H N P'£SEN..1 U == .------ 3 Stika P... RESEN.~.3-20 2 v su ' 2V. U kanalu pravougaonog preseka dubine H==2m struji voda srednjom brzinom 11 == O.. cevi za mdanje i difuzora.9. U mlaznici se nalazi cev preenika d l . tj. ZanemarujuCi silu trenja i kontrakciju mlaza odrediti silu reakcije koja deluje po jedinici sirille brane. a) u cevi za mesanje ako je ona kratka i trenje u njoj se moze zanemariti.P. Mlaz primarnog fiuida istice u cev precnika d 3 i pri tome povIaei sekundarni fluid. Ko10 se okrece konstantnimbrojem obrta n 1~1 e/min).lm. Prolaskom primarnog fluida· kroz ulaznu mlaznicu brzina strujanja raste a pritisak opada sto omogucava usisavanje sekundarnog fiuida.25ml s. koje su na medusobnom rastojanju D.. n.-. . Ejektor . Poznate veliCine su: p. Ukupni prC'tok tecnosti je rj.149kg/m3 gustina vazduha i V=(v-u)d 2n/4 zapreminski protok relativnog stmjanja vazduha. V.19 h R pg 2 2.

A2 .P. B == 1. A2 ·::: A3 -. U izJ. RESEN7£ Radi jednostavnijeg pisanja uvode se oznake za povrsinepoprecnih preseka Ai == di rc / 4 U=1.P3viA3 .32 i ex. sljake vodorn.= 15°. ? 2 . 1z ciklona izlazi kruzna cev precnika d=300mm.3-22 ima pravougaoDu ulaznu cev dimenzija a=200mm i b=300mm.4).a u presekll A uJvraeno je da je srednja brzina strujanja v A == 15m/ s i da su koiekcioni koeficijenti' 0A == 1. zbogdejstva inercijalnih sila krecu ka zidu ciklonaa samim tim i izdvajaju iz fluida. aJijusviu1drugim merodavnim poprecnim presecima ejektora.+1)(y) 4 pvi h ' gdejebrzina v3=(VjAj+v2A2)/A3' ProD/col 3-22. Za ejdctor vaZi jednaCina kontinuiteta pjvjA j +P2V2AZ 0= P3v3A3 == P4V4A4' (a) u kojoj su gustine: Pj primarnog fluid a. te se zato jednaCina koritinuiteta (a) svodi na oblik ~~+~~o=~~==~~. U dlju odredivanja koeficijenta lokalnog otpora ciklona za rad bez cestica (izlazna cev C za cestice je zatvorena.(d) J(v1 -V 2 ) 3· 3 R::::.5) glasi: (c) Kako je cev za mesanje fluid a hatka to se trenje u njoj moze zanemariti. P2 . Koeficijent lokalnog otpora difuzorajes. . Ciklon prikazan na sl. Izmerene vrednosti uIaznog i izlaznog .96. a sila reakcije dobijena iz jednaCine (3. koja je postavljena prema horizohtalipbduglomex. gustine Pj i P2 ne moraju biti iste.P3 A 3 + pViA1 + pv2.KoliCiniJ/cretanja 287 fluid kroz prstenasti presek visine d 2 -.Pj == p(y) [1.058 i 0B :::: 1. a) Primenom jednacina (b) i (c) dobija se porast pritiska u cevi za mesanje dj 2 d1 2 2 6P3j == P3 . A == 1. tecnostigasom itd.3.. koeficijenti nera~Il6~erl1osti brzinskog poJja jednaki jedinici. Ciklon sluzi za izdvajanje cvrstih cesticamaterijala 1Z struje fluida.Al == (d. Ovo izdvajanje se vrsi stvaranjem vihomog strujanja uciklonu.-d j i da BU II ovom.2kg 1m3 • Merenjem ulaznog profila brzin.sekundamog fluida i P3 i P4 mesavine fluida. U cevi za mesanje izmedu preseka 2-2 i 3-30digrava se promena kolicine kretanja. U posmatranom sillcaju primami i sekundami fluid su iste gustine. jer U ovom slucaju ih nema) izvrsena su odgovarajuca merenja sa vazduhom gustine P == 1.aznom preseku B ciklona profil brzinaje turbulentnipotpuno razvijeni (ex. Gime se cestice. U tom slucaju raeli se 0 transportu sekundarnog fluida (iIi cvrstog materijala) gustinepz primarnim fluidom (obicno vodom iIi vazduhom) gustine Pj' Zbog ove mogucnosti ejektori su nasli primenll II transportu: brasna vazduhom. sto znaci da je sila reakcije R:=O. ~ 2 2 Medlltim.02). 7 b) Izmedu preseka 3-3 i 4-4 difuzora vaZi Bemulijevajednacina P3 + /2 == P4 + p(s+1)v~/2 Primenom ave jednacine i jednaCina (b) i (c) dobijase porast pritiska u ejektam P d3 4 z 6P==P4-Pj== 6P3j+i[1-(C.d j )rc /4. Pj (Aj +A2 ).

(p A + PP II V A)AA' 2 2 - Projektovanjem ave jednaCine na horizontalni vertikalni pravacdobijaju se komponente sile R"... S=-2 (PA -PB)+u A (-4 b) pVB a -u B =0.3-22.732ml s..3a) koji istice kroz izlazni presek jedne mlaznice i udara u cvrstu pregradu pod uglom yl ' Tom prilikom ako se analizira ravanski problem mlaz se deli na dva dela. Udlall":!llc mlaza Ull cvntu pregll"adu Posmatrace se mlaz fluida (s1.3.288 KoliCtita kretonja potpritiska su PA :::: 400Pa i PB =500Pa.75N.3.2 i 3 (s1.. c) Slika 3.634. + R~) 112 = 12... Iz Bernulijeve jednacine za iste preseke dobija se koeficijent lokalnog otpora ciklona 2 2 d 1[ 2 A .. j . Udarac mlaza u tela Uvodenjem kontrolne zapremine Veon izmedu preseka ::'. b) JednaCina promene koliCine laetanja cilclona glasi R = (PB + P~BVB)AB .•. Na osnovu ovih merenja odrediti: a) koeficijent Iokalnog otpora cilclona koji radi sa cistim vazduhom. koje daju rezultujucu siIu reakcije ciklona R '" (R.. Mlazevi se u presecima 2-2 i 3-3 odvajaju od tela. =(PB +p~Bv~)d27t/4-(PA +p~Av~)abcosu=5.53N.3b) zakljucuje se da fluid u nju ulazi koliCinom kretanja riljp j. i b) rezultujucu sHu realccije ciklona nastalu usled promene lcolicine kretanja. tako da udarac mlaza deluje izmedu ovih preseka odgovarajucom silom R na telo .98N.3... SWca P.3. RESENJE: a) Primenom jednaCine kontinuiteta za ulaznu i izlaznu cev ciklona dobija se brzina 2 VB = V A 4ab I d 1[ = 12. 3.:\ a iz rije izlazi kolicinama kretanja Jn 2 P2 v2 i m3~3v3' Na povrsini koja ogranicava kantrolnu zapreminu vlada pritisak . Ciklon Ry 2 = (P A + PP A VA )ab sinu = Il. pod uglovima y 2 i y 3 u odnosu na osu mlaza.

' a) lednaCina promene kolicine kretanja u mlazu (3....2. strujanje u mlazu tretira kao strujanje savrSenog fluida (1.L]VI :::: 2(a l +~12~V2 :::: 2(a 2 +(13)V 3 ' 1 2 1 2 1 2 u kojima su a j (i = 1. + R:) 112.12:::: 0. Problem 3-23. te se zato otpori umlazu zanemaruju. protokom r~ i ndara u ravnn plocu nagnutu poci uglo~ a u odnosu na horizontalu. Konacno.ni 3 P v3 sin(y 3 . ~j .::< 1). Mlaz tecnosti gustine p istice kroz mlazllicu.3. (3.VI· Projektovanjem ove sile 11a pravac l10rmalan na plocu dobija se sila reakcije RES. V2/vl::::1/·J~12+1 Rx :::: ni2~2 v 2 cos(y j +y 2) +1i13~3 V3 cos(y 3 -'y 1) - mPl VI cosYI' l Ry :::: I:i1zP2 v 2 sin(y I +y 2):. nakon odredivanja merodavnih brzina strujanja.Yj) . 2 i 3 moze se pretpostaviti da su korekcioni koeficijenti a j '= 1 (:=. primelljena na posmatrani mlaz glasi R=pV3V3+PV2i72-pri.3) koeficijenti korekcije kinetickih energija preseka. (3.3' i b) ako je fluid u mlazu savrsen.je postavljena pod uglom y :::: arctg(Rx I Ry) u odnosu na horizontalu.10) Ako se.5) ciobija se sila otponi fluida R (s1.2 i 1. koja .9) Za odredivanje sile R potrebno je poznavati vrednosti brzina v 2 i v 3 ' odnosno u kom se odnosu mlaz deli pri udarcu u cvrstu pregradu.E'NJE: Slika P.9). Odrediti sHu reakcije i odl1oS kojim se mlaz deli u sledeCim slucajevima:" a) ako su koeficijenti lokalnih otpora delova mlazakojiskrecu /. 1. odnosno sila kojom fluid deluje na telo R=-Rf =In2~2v2 +1i13~3ii3 -J:ill~]vl. dimenzija a x b (b » a).nil PI VI siny I' 3 odnosno intenzitet rezultujuce sile R :::: (R. pak. te se zato Odllosi izmedu brzina svode l1a obUk v3 /v l =1/JS13+ 1 .9) dobijaju se komponente sile . Posle udarca u nepomicnu plocu mlaz se deli na dva dela. a ~12 i S13 koeficijenti lokalnih otpora pojedil1ih delova mlaza. projektovanjem jednacine (3.3-23 .. U tu svrhu koriste se Bernulijeve jednacine 2(...3b).::::V~ V2 'fa:- ~=V~· v3 fa:- Za posmatrane preseke 1. te se zato na njoj dejstvo sila pritiska eliminise. Nakon f primene jednacine promene kolicine kretanja (3.KoliCiilah'danja 289 okoline u koju mlazistice.13:::: 0) tad a su brzine strujanja u posmatranim presecima medusobno jednake (v] :::: v 2 :::: v 3 ).. 1z ove jednacil1e slede odl1osi brzina -.

) T~ <.+iCl+JC:.=O sila maksimalna i ona tada iznosi Slika P.2+1+JS3+1 SU == S3 = 0.3-24 R == pT/v . " RESENJ£: Slika P. == ~S2+1+~S3+1 b) U slucaju strujanja savdenog fluid a vazi r-~2 ~ := V 2 .2 - ~c. Primenom ove relacije i jednacina Bemulija i kontinuiteta V. te odnosi protoka 2 Sila kojom mlaz deluje na ploeu je odredena istim izrazom kao u zadatku pod a) R = pVjVj sin a. 1. Ravanski horizontalni miaz vade istice iz mlaznice protokom V. == O.3-25 Pru!Jlem 3-26. == 0 "dobija se da je za vrednost ugla a. 1z mlaznice precnika d istice mlaz vode protoka V..casa. Pru!Jlem 3-25. pri eemu je brzina isticanja v = 4V 1d 2 n. dabija se sila reakcije R:= pVv(l+cosa. pri kome ce sila reakcije imati maksimainu vrednost. Nakon urlarca mlaza u simetrienu nepokretnu Iopaticu mlaz se deli na dva del a koji napustaju lopaticu pod uglom Ct. Odrediti brzinu kojom voda treba da istiee iz mlaznice da bi ploca zauzela polozaj odreden UglOID a. jednacina (3. ~ :'~' ~=::::::> Pru!Jlem 3-24. Voda istice 1Z mlaznice precnika d=lOmm i udara u homogenu obrtnu ravnu plocu. v~ 12:= (1+s 2 )vi 12 == (1+S3)v.290 Kolicina Icretanja dok se projektovanjem na poduzni pravac ploce dobija relacija Ry := PV3V3 - pV2 v2 - p~~ Vj cosa. mase m=lOkg i duzine l=400mm.~~J~L ~ ". Iz uslova oR / oa.=300.. 2 V. v. na rastojanju h==200mm od obrtnog oslonca ploce.) T/3 _ K.. Silu trenja u osloncu zanemariti.y .+i(l-~cosa.3-23 dbbija se sila . i udara u ravnu vertikalnu plocu. := Ti"z +V3' dobijaju se traZeni odnosi protoka V. Odrediti silu reakcije i ugao a. 12..9). Odrediti silu kojam mlaz deluje na pioeu. o promeni kolicine kretanja u mlazu.+icasa. I \ \ RESENJ£: Ponavljanjem identienog postupka kao reakcije mlaza u zadatku P.). . pri cemu je brzina isticanja mlaza Vj := V I ab.- V3 _ 1+ cosa. odnosno brzinom v.JC:.

Iz kruzne mlaznice precnika D = 80mm istice voda brzinom v == 6 m/ s.) = 1463. R = PO-4-+m (Vo -vcoscx. Iz jedllaCine kontinuiteta se dobija brzina strujanja na izlazu iz cevi Vo = 41h / pD 2 n == 15./em 3-28. RESENIE: Najpre se odreduju merodavne brzine strujanja.. Prime nom jednacine promene koliCine kretanja (3. Zanemarujuci lokalne gubitke energije i kontrakciju mlaza odrediti silu kojom mlaz deluje na lopaticu.5kg Is. Zanemaiiti gubitke strujne energije i silu trenja u ldistu.Ko!icina!rretalijCt · d n R == pVvcosa == P-4-V2 cosa. 2 Sila R je ustvari sila nastala usled promellljivog polja pritiska ulja na disku.. Na sredini lopatice nalazi se kruzni otvor precnika d = 20mm kroz koji voda istice u pravcu ose osnovnog mlaza. pod pritiskom Po == Sbar protokom . 2 291 Koriscenjem momentne jednaCine za obrtnutaeku 0 Rh I cosa.99ml S pd nh Slika P.94ml s. -mgiSina == 0 dobija se brzina isticanja 2mglsina.. ) . RESENJE: R = P4v"(D" -d-)(l+2cosa. Kada kroz venti! nema protoka ulja pecurka se l1aslanja na sediste. Konacno iz jednacine ravnoteze sila koje Slika P. ') ') Slika P.3-26 Problem 3-27. Za diskje vezana opruga krutosti c=lO N/mm. Miaz vode udara u fiksnu ovalnu lopaticu sa koje voda odlazi pod uglom a. Ulje gustine p == 900kg 1m 3 istiee iz cevi (ventila).3-28 . a oprugaje tada staticld deformisana za Xo == 5mm. == 30°. v= 2 == 24.5) dobija Se sila kOjOID mlaz deluje na disk D n.3-27 Pro/.92m 1s dok iz Bernulijeve jednaCine Po + pv~ 12= pv 2 12 sledi brzina strujallja kojom se ulje odvaja od diska v = (vo + 2 Po / p)1/2 = 36. preenika D==20mm.h == 4. pri tome nastaje osnosimetrican mlaz koji napusta disk (peeurku ventila precnika d=24mm) pod uglom od a=600.5 N v 1t. Odrediti silu F kojom treba delovati na klipnjacu da hi se disk nalazio na rastojanju h=5mm oel seeliSta ventila.

292 KoliCil1a h-etanja deluju na disk i klipnjacu odreduje se trazena sila. /2 =: P2 + /2. p P2 RESEN.3-30. R =: P2A2 - hAl +m(v2 -VI)' Kaleo posmatrana kontrolna zapremina obuhvatai gornji i donji deo lopatice.. Pl1'o/.53°. brzinom VI postavljenom pod uglorn C<.6) dobija se sila reakcije u medulopaticnom prostoru pv. visine h i medulopaticnog rastojanja d.l a lz nje istice brzinom v2 postavljenom pod uglom a 2 • Oba brzinska polja su unifonnna. 2)/2·= P(2 .1E: B= arccas[ casa + ~ Slika P.899° i b) B=20./em 3-J@. to ona ustvari obuhvata celu jednu lopaticu. RESEN. Fluid gustine p dotice u ravansku nepomicnu resetku. Odrediti intenzitet i pravac dejstva sile reakcije koja deluje na jednu lopaticu. PnolJlem 3-29. dobija razlika pritisaka ispred iza ~v resetke -~~~~_-. PrimenjujuCi jednacon Cinu promene kolicine kretanja (3. Kolika je brojna vrednost avog ugla ako je a=45° i a) V31T72 =: 112 i b) ~T3 / V = I? Gubitke lokalne energije i 2 tezinu fluida zane mariti.6N. te se zato kao merodavna namece kontralna Slika P. • Za zadate padatke se dabija: a) B=10. z i tangencijalne komponente brzina V ly =: Vj sinal ' v 2l' = v2 sina 2 • Koriscenjem jednacine kontinuiteta dhv lx =dhv2x ' dobija se jednakost aksijalnih brzina v lx =: v 2x ' dok se lz Bemulijeve jednaCine PI +pv.3-29 (casa -1) J- C<. Resetka zapremina V . 1z ravanske rnlaznice istice mlaz nestisljivog fluida gustine p koji jednim delom udara u cvrstu pregradu postavljenu pod uglom a a drugim delom skrece pod uglom B. Ovom prilikom rnlaz se deli na zapreminske protoke ~ i Ti2 · Odrediti ugao Bpod leajim skrece fluidna struja.PI'" P(2 -V 2 VI V ly 2y Promena koliCine kretanja odvija se u me<iulopaticnom prostaru.v 2 )/2 A V2Y P2 . F = R-c(xo +11) = 45. te zato sila R predstavlja silu kojom .1E: Radi jednostavnijeg zapisa uvode se oznake za aksijalne Vlx =: VI casal ' v2x = v 2 casa.

prenosne komponente brzine u = co r. u kojima su ri = Dj 12 poluprecnici kola. v. Ry = In (v 2y -v1y ) =pd hv1x (1'2y -v 1y ).a) S obzirom da se kolo okrece konstantnom ugaonom brzinom ill = me / 30.· /(o/icilltz !cretan/a 293 fluid deluje na lopaticu.y. Naime. Kolo centrifugalne pumpe okrece se konstantnim brojem obrta nCo/min). n !Ii Stika P.11) r = (v 2y -v 1y )h cirkulacija oko profila. Vmy=(vly+v2y)/2. Kolo je defini." vnL. dobija se konacan izraz za silu reakcije .'=V~1X+V. Do istog rezultata se dolazi ako se za kontrolnu zapreminu izabere zapI"emina V~on. to na ulaznom i izlaznom precniku kolapostoje obimske . Ova sila deluje pod uglom Rx v my y = arctg.) = (P2 .. zatim kako i fluid kroz kolo struji relativnim-tangencijalnim na 10patiCe brzinama Wi' to ce .r-R -=-p-d-h-(-'v..)-vrn-:=-p-h-r-v-m-'I ' 2y 1 pri cemu je (3. gustine p.-). uvodenjem srednje brzine i njenih komponenata v rn =(vj +v2 )/2 -:::::. RESENJE. Projektoval1jem na aksijalni i tal1gencijalni pravac dobijaju se komponente Rx = (P2 . Kolo radijalne pumpe. b1 i Bl ina izlazu iz kola D2 . na ulazu u kola D1. koji kolo moze da ostvari.)dh 12. . i c) maksimalni napor pumpe.sano K geometrijskim velicinama: precnikom. b) teorijski napor pumpe.=Vjx=v2x. .---V-)-.= arctg(-. Ry mx odalde se zakljucuje da je ona normalna na pravac brzine v m" Problem 3~Jl.Pl)dh = p(v~v -vL.3-31. kroz kolo je V . sirinom i uglom lopatica. Protok tecnosti.koja obuhvata iopaticu i po polovinu meciulopaticnog prostora Sa gomje i donje strane lopatice. posredstvom kojih sledi rezultujuca sila reakcije R="'I}Rx+Ry =pdh(v2y -V1y I 2 2 r V1y +V2\' )lC 2 ' ) 2 +Vj~~J 0 l l/2 Dobijeni izraz za silu reakcije moze da se napise i u jednostavnijem obliku.Pl)dh+ln(v 2x -v 1. b2 i ~2' redosledno" Odrediti: a) moment na vratilu pumpe. V.

a to ce biti ako je ugao izmedubrzina u i VI <X.< V iu ==U i -Will =U i 2~nb.14) se naziva Ojlerova jednaCina i predstavlja osnovnu jednaCinu pri proucavanju turbomasina.5° i ~z == 22°. (3. dobija se teorijski napor kola centrifugalne pumpe r---------------------D------------~ Y k =V 2u u z -v]u u ] ==u 2 (V zu -v]u -5-)= 2 0) (1 2V 2u -livlu) (3.2' pad kojima voda dotice i istice iz kola.5) sila otpora tecnosti koja deluje na lopatice je R== pli'.] :::: 90°. U skalarnom obliku moment se moze napisati kao 1M:::: pVk (V 2u i ' -v]l/i) I.2).. Moment ove sile. b) Iz izraza za snagu kola Pk == 1\.I pri cemu su rnornenti sila pritisaka ~ x r. Shodno jednaCini (3.12) pri cemu Stl brzine Vi" (i=1. sirinama hI =40mrn i bz = 10mm. I . (3. Voda struji kroz kolo pumpe Cija je geometrija definisana: precnicima D] =100mm i D z = 300mm.1Cbi .2) obimske komponente apsolutne brzine. c) Ako je v lu :::: 0.max = v 2u U2 .. Ovde treba napomenuti da je protok kroz kolo v" veti od protoka tecnosti hoz pumpu Ii' za kolicinu Ll~T koja struji kroz pracep izmedu kola i spirale pumpe.::2 -v] x ~) . jednaki nuli.(p/ikV] +~)x ~ = pVk (Vz x.tgBi (i=1. I \. .. tada l moment ima maksimalnu vrednost M max = pVk V zul2. a zatim se posredstvom k jednakosti Vir = W ir i W ir / Wi" = tgBi odreduju obirnske komponente relativne brzine Will:::: Vir / tg~i./0) == P rikyk . b) Odrediti uglove apsolutnog strujanja <X.I i (J(.2).294 KoliC/ita kretanja apsolutne brzine na ulazu / izlazu kola biti Vi :::: iii + ii\ (i=1. ProbleM 3-32..14) JednaCina (3. Smatrati da su gubiCi protoka izmedu kola i kuCista pumpe zanemarljivi. pa ce tad a i teorijski napar imati maksimalnu vrednost koja iznosi Yk. iz jednacina kontinuiteta V == vir 2ri 1Cb p k odrediti radijalne komponente brzine Vir:::: V ! 21. zamenom ovih brzina u izraz (3. i na kraju iz projekcija brzina na obimski pravac Slede obimske komponente apsolutne brzine Ii'.12) dobio bi se novi izraz za moment.13) Konacno.(v2 -i\)+P2 -~. u odnosu na osu rotacije je if == (pVkV2 + Pz ) x. Da bi se odredile ove dye brzine. . a sto se ovde nece sprovesti. a) Odrediti snagu koju je potrebno dovesti kolupumpe da bi protok vode bio V=20Ils.::2 . jer su vektori ~ kolinearni. i uglovima lopatica ~]::::: 23. prvo ce se. Kolo pumpe se okrece konstantnim brojem obrta n=14500/min.

b) Koriscenjern trouglova brzina.3 == 6. d) Nacrtati strujnicu apsolutnog strujanja kroz kolo i zakolo.::: 17. Koriscenjem ovih brzina i uglova lopatica ~] i ~2 koristrursu se truoglovi brzina na ulazu u kolo i izlazu iz kola. .:::~. Radijalna pumpa sa zakoloin c) Iza kola je ugradeno fiksno zako10 koje sluzi za usporavanje struje.2 isti kao i ulazni ugao lopatica zakola.... .592m/ s . Zakolo irna dirnenzijeD3 ==310mm... i e) odrediti porast pritiska u pumpi ako je ona sa i bez zakola.13). v 2r =V I Di1tb2 =2.:. : .64Nm. dok se iz jednaCine kontinuiteta za zakolo dobijaju radijalne brzine v3r = ~T / D3 1Cb3 == 2. dok se iz jednacine kontinuiteta za kolo dobijaju radijalne kornponente brzine VII' == V I Dl1tb 1 == 1.054mi s .2= (:I. odnosno izraza (3.1 == arctg(v1r / V Iu ) = 22.. c) Za dobro projektovano zakolo treba da bude (:1. v 2u == U 2 -v 2r ! tg13 2 . odnosno hidraulicka snaga pumpe P == Mro == 7385. (:1.932m/ s. Slika P.3-32.553m/ s. iz zadatka pod a).592m/s .3-32. '··'L.8W.777m/ s.. Kako bi se izbeglo dopunsko skretanje struje zakolo se projektuje tako da je izlazni ugao struje izkola (:1.3(U razrnatranom slueaju (:1. 1z ovihtrouglova brzina..959ml s. D4 := 410rnm i 63 := b4 = 10mrn. RESENJE a) Ugaona brzina obrtanja kola ro = I7TC / 30 == 151.. v4r == V I D4 1tb4 == 1.2 == arctg(v2r / 1I2u ) =6..'·: . uVrStavanjem obirnskih komponenata btzina u jednaCiilU (3.:.dobijaju se uglovi apsolutnog ulaznog i izlaznog strujanja kola (:1.12) dobija se obrtni mornent kola M = pV(v2uD2 -v]uDl)/2= 48.524rni s.122rnls.12 u1 = roDl /2 == 7..8s..04° . Io!k4~dkretallja 295 KOLa ZAKOLC)'.. a sto je prikazano na sLP. Odrediti momentkoji deluje na zako10.905°. Konacno. == roD2 /2:= 22."::. slede obirnske kornpohenteapsolutnihbrzina v1u = u1 -VII' / tg13 1 == 3.905°) jer se tada izbegava dodatno skretanje struje.lzmedu kola i zakola strujanje se odvija sa konstantnim vihorom. Uslov konstantnosti vihora (rvu = canst.1 daje obirnske brzine 1.) daje obimsku brzinu na ulazuuzakolo 1I3u := v2u D2 / D3 == 16.': '....

. Za razmatrani slucaj izraz (3.92Nrn.3-32.P. tako da se momentna jednacilla svodi na konacan oblik Us = lil(V4u D4 -v3"D3 ) 12 .v~) / 2 == 1.12) za moment koji opterecuje kolo pumpe. == 3.2kg/ m3 • Kolo ventilatora ima ul1utrasnji i spoljasnji precnik D" = 100mm i Di.2.330ml s. Dalcie. Jz ovih trouglova brzina odl'eduje se.(p] + Iin!3) x r.P3 == p(v~ .08ml S V4 == I 2 2 1/V4r +V411 == 3.. Porast pritiska u zakolu odvija se iskljucivo na racun transformacije kineticke energije struje.j V 3r +V311 = 17. d) KOl'isteCi uglove apsolutnih brzina (Xi (i=1.6929bar. trouglovi ulaznih iizlaznihbrzina. :: 300mrn. Porast pritiska u pumpi sa zakolom je /'o"P = /'o"p/c + /'o"P z = 5. Kalco su vektori sila pritiska P i P normalni na vektore polozaja r3 i 14 to su 4 3 rnomenti ovih sila jednaki nuli.674ml S. a zatim i apsolutne vrednosti brzina I 2 2 V3 = 1.3.P +m(v4 -v3 )· 4 3 Moment sile reakcije zakola u odnosu na osu zakola je Mz == (P4 +n'lV4 ) x r:. fluidna struja u kolo pumpe ulazi pod ugiom a j a 12 njega 1z1azi pod uglom a 2 • Pod ovim uglom (a 2 ==( 3 ) fluidna struja ulazi u zakoio da bi iz njega izasla pod ugloma 4 • e) rorast pritiska 11 kolu pumpe se dobija iz hidrauHcke snage kola i on iznosi /'o"Pk == PIT. Ukoliko zakolo ne bi bilo fiksno moment Uk bi okretao zakolo u smeru suprotnom od smera okretanja kola. Problem 3-33. U zakolu se odvija promena koliCine kretanja.' == 3. i izlazni ugao lopatice ~2 = 70°.15) za moment koji deluje na zakolo je istog oblika kao 12raz (3. a odreduje se iz Bemulijeve jednaCine i iznosi /'o"Pz == P4 . daje siTu reakcije Rz = P .0845bar.3-32. tako da jednaCina (3. Ovaj porastpritiska je isti za kolo pumpe sa ili bez zaIcola. b) Odrediti obrtlli moment kola i hidrau. koja je prikazana na sl.licku. Aksijalni ventilator se okrece konstantnim brojem obrta n=1450o/min i pri tome transportuje vazduh gustine p == 1.4) erta se strujnica apsolutnog strujanja. a) Nacrtati trouglove ulaznih i izlaznih brzina i odrediti ulazni ugao lopatice tako da protok kroz ventilator bude V:: 1m3 1s. pIVO. (3.296 KolicilllZ h-el'anjlZ Koriscenjern nadenih lcomponenata brzina i uglova lopatica zakola konstruisu se .3916bar.P. obimska komponenta bl'zine v 411 = V4r 1tga 4 . .15) daje moment Uk =-38.15) Izraz (3. koji su prikazanina sl.6). snaguventilatora.

je identicna sa vee datom analizom sila uprilIlerima P. pri cemu je ugaona brzina (j) = mr / 30 = 151.3-33. Zato je sasvim svejedno koji ce se poluprecnik r izabrati kaomerodavni ia razmatranje. b) Analiza sila koje optereeuju ko10 aksijalnogventilat~rai pri promeni kolicine kretanja.915m/ s.)::: 15. Aksijalni ventilator i houglovi brzina RESENJE' a) Kaleo lopatice nisu vitopere to one u svakom meridijanskom preseku odredenom poluprecnikom r imaju isti izgled. . to se iz jednaCine (3. Koristeci trougao brzina na ulazu u kolo dobija se trazeni ugao Iopatice ~l ::: arctg(v lx / til) ::: 64. tako da se izraz (3. 22· Vlx = V2x = 4V / reeDs .12) za moment pTOmene koliCinekretanja moze primeniti i za aksijalne turbomasine.592m/s. Meridijanski I presek =- Slika P. sakojom se odredllje hidraulicka . jer u svim meridijanskim presecima profil brzina ima isti karakter. dok se obirnska komponenta apsolutne brzine naizlazu iz kola odreduje iz trougla brzina i ima vrednost v2u = tlz -v2x / tg~2::: I.lOSNm. odnosno da fluidna struja dotice normalno u kolo.D. Pri crtanju ulaznog trougla brzina koriscen je uslov da ne postoji pred-rotacija struje.3-32.5. Ovaj uslov daje obimsku komponentu apsolutne brzine vl " == O.. te je zato (Xl::: 90°.84 S-1 ? Aksijalne (protocne)' komponente apsolutne brzine odreduju se iz jednacine kontinuiteta i iznose .3-33. Obimske brzine kQla na posmatranom precniku su u=u l :::tl 2 =roD l /2=7..Kolicina hetan/a 297 .799m/s.16) Kaleo je za razmatrani meridijanski presek r::: rl ::: r 2 = Du /2.3-29 i P.P.16) dobija vrednost momenta M=O. i glasi (3.°.. BirajuCi meridijanski presek na precniku Dl mogu se nacrtati trouglovi brzina prikazani na sl.

Odrediti: a) sHe istezanja zavrtnjeva u vezama A-A i B-B.p:.298 Kolicina !cretallja snaga ventilatora P=.:.:. P / V = pmr(v 2u -vIII) = pu(v2u -v lu )' (3. (3. Precnik mlaznice na izlazu je Pri isticanju mlaza postoji lcontrakcija mlaza ciji je koeficijent kontrakcije \v =0. .8m3 / s. Na 05novu zadatog protoka kroz mlaznicu. Problem 3-34. 1200mm i turbinu.. Za analizirani aksijalni ventilator se dobija b.39Pa.16. Cetvoromlazna vertikalna peItonovska turbina precnika kola DK =.. Zatim se iz odgovarajuCih Bernulijevih jednaCina dobijaju pritisci aa mestima prirubnickih vezaA iB \ \ . Ukupni protok vade. Na osnovu sprovedene analize moze se odrediti i porast pritiska u kolu kao b.3-34a je horizontalno. Ovaj rezultat upucuje na zakljucak da se u aksijalnim ventilatorima ostvaruje veoina mali porast pritiska. Koeficijent lokalnog otpora mlaza pri strujanju preko lopatice je S=O.:. odnosno d:. okrece se konstantnim brojem obrta n=500o/min. P. Sm>Sk. 0:. V:.2. ako su poznate velicine: D. Cetvoromlazna PeltoIiova turbina odreduju se brzine strujanja v:::: 4V / d 2n iVa'" 4Tjo I D 2n.RESEN.832.17) predstavlja Ojlerovu jednacinu za aksijalne turbomasine.39W.:.SI. je Va =. CI. b) Slika P. kroz cev precnika Do:. b) snagu i stepen korisnosti kola turbine za proizvoljni ugao y. .3-34. Prema tome.17) Izraz (3.' a potom ill sracunati za vrednost ugla y=O .lE: Na samom pocetlcu treba napomenuti da je vertikalna peltonovska turbina dobila naziv po vertikalnom palozaju vratila kola.1910mm.Mm =.p =. kola turbine 51.16. 175mm. 2 m3 / s po jednom izlaznom mlazu.

Na sliean naein nasIe bi se i odgovarajuce sile II vezi C-C. obimska brzina lopatica biti 11 = Dk nl7 /60:. U prostoru u kome je voda u kontaktu sa lopaticom odvija se promena koliCine kretanja. . bilo koje od eetiri. Cirne bi sveukupna korisna sila bila manja. P. iIi u nekoj drugoj prirubniekoj vezi.47m/ s.i ilIlU vrednost n. Sa lopatice voda istice relativnom brzinom w 2. u kojoj se odvija promena kolicine kretanja. RBy = PA sina. Ovaj rezultat ima sarno teorijski znacaj.3kN.. pa ce apsolutna d d.5).3-34b).3-2. medjutim. kao i razmena energije izmedu mlaza vade i lopatice. koji daje sHu reakcije mlaza kojadeluje na lopaticu (1) pn cernu su n~ i ortovi normala izlaznih mlazeva sa lopatice. jer u realnim uslovirna ugao lopatice y=Oo dao bi maksirnalnu lokahlU vredllost sile.. to c. tada:bi isticuCi mlaz na susednoj lopatici izazvao znacajnu sHu otpora. Snaga kola. koja je u opstem slucaju u odnosu na obirnski pravac postavljena pod uglom y. Voda iz rnlaznice istiee brzinom v:. iz jednacine (1) se dobija sila reakcije 2 . '. to ce preenik suzenog mlaza biti j :::: = 160rnm. P == 4RTw =15 RD.0V brzina strujanja kroz ovaj presek iznositi Vi = 4V I d(n = 99. C. Kako postoji kontrakcija mIaza.86MW Stepen korisl1osti je odnos korisne i ulazl1e snage.Ps cos. iznosi Dk 1· . a sto ovde zbog obima posla nije sprovedeno. za y=O. D21( .: 4V / d 2 n. trazene sile istezanja zavrtanjskih veza A -A i B-B su RAi = RAXcosa-R ily sina RBi =Rsx sinB-RBy cosB .~ = PssinB-PA cosa+pVvo(sinB-cosa). koja sledi iz odgovarajuce Bernulijeve jednaeine. i za nju se koristi zakon (3. S obzirom da se kolo okrece konstantnim brojem obrta. + 1.: 50m / s..TTYJ == 37. Zato se uocava kontrolna zapremina Vkon (s1. Pre rna tome sledi da ce voda lopatici doticati relativnorn brzinom Wj =Vj-u. RB. KoristeCi vezu izmedu relativnih brzina w 2 == wI /. izraz (3. izlazne cevi. dobijaju se kbmponente sila reakcije R Ax = (pVvo + PA ) cosa.B+pVvoCsina 2 cosB). D n pri eelllu su sile pntlska PA = PA -4- Ps = Ps -4-' Dakle. RAy = -[pJiT(v +1'0 sina) + PA sinal.J)(V j -u)v j . dj n cosy R == pV(Wj +W2 cosy) = P-4-(1+ .+1 Ova sila je za vrednost ugla y==O maksimalna i 1znos1 R=189.Jc.. Da bi se ovi neieljeni efekti izbegli lopatice peltonovskih turbina se prave sa uglom y ~ 15°. b) Poslllatrace se isticanje vode iz mlaznice na kraju. odnosno llletodologiju opisanll u primeru P.Kolicina hda17ja 299 KoristeCi zakon 0 promeni koliCine kretanja.5).

. 2 +1 pV-~ 2 "'1 Jr.9 . stvami koeficijent korisnog dejstva je manji za 4-5%.0. zbog neravnomemosti dejstva mlaza na lopaticu Oer se ena okrece) i gubitka usled okretanja kola u vazduhu.300 Ko!ici11.91. dakle ima realno maksimalnu vrednost 0. "'1 "1 . Medutim.a kretal'1/a 11 =Pk = P'1i Ru _= 2(1+ cosy )(l-:'!'!"')~= 0. .956. Dobijena vrednost stepena korisnosti je maksimalna vrednost koja bi se kolom mogia ostvariti.

.

\ I .

presama i td. na makazama za secenje lima. laka zastita ad preopterecenja..J:::rmacija translatornog u. dizalice. poljoprivrednim masinama: traktorima (za podizanje radnog orudja). na avionima: pogon stajne noge pri uzletanju i sletanju. ili u sldopu nadgradnje drugih tehnickih sistema u .:tno kretanje i obrnuto. Dams je tesko zamisliti neku oblast tehnike a da se u njo] ne koriste UHS-i kao nezavisni sistemi. ali ce se zato dati neke glavne oblasti primena.. u livnicama . U UHS-u strujna energija tluida. liftovi i td. ako je radni fluid ulje tada se obieno misIi na posebnu oblast hidraulike koja se naziva u(. utovarivaCima i s1.. u hidroenergetici (na pro kod regulacije rada turbina) i hldrotehnici (za pogon vrata recnih i kanalskih prevodnica. koja je po pravilu zasnovana na pritisnoj energiji radnog fiuiua.). i u drugim tehnickim sistemima prenosa snage iupravljanja. brodovima. inzenjerijskhn masinama i 51. jednostavna trans.. a za funkcije prenosa snage i upravljanja. rob 0tima i td. na dizalicama. Ova Cinjenica Cini primenu uljne hidraulike veoma sirakom. Uljno-hidraulicki sistemi (UHS) prvenstveno se primenjuje u sistemima prenosa snage.. prikolicama (za njihova prainjenje) i td. Primena DH je toliko siraka da je veoma tesko nabrojati sve oblasti primene. tenkovima. sistemi komande leta (pagan predkrilca i zakrilca). za vojne potrebe: upravljanjem oruzjima na avionima. laka transformacija strujne u mehanicku energiju. br Isilicama. mali smeStajni prostor. se transformise u neki koristan mehaniCki rad.sistemima za livenje pod pritiskom. transportnim masinama (pogon vitia i s1.).a to su: jednostavan pre nos energije ad njenog izvora do mesta koriscenja. sto se ni ovde nece roku-savati. . dizalice. Ovakvu dobru primenljivost URS-a omogucile gU neke njene prednosti u odnosu na adekvatne mehanicke i elektricne sisteme. kombajnima (pogon radnih tockova i dobosa). na drumskim i sinskim vozilima: koboni i upravljacki sistemi. U uslovima razvoja i primelle savremene tehnike i telmologije UH zauzima veoma znacajno mesto.zelezarama i valjaonicama za pogon valjackih linija i valjaekih stanova. na brodovima: pogon i podesavanje kormila.ita hidraulika (UH). buldozerima. kojima primena VH prakticno predstavlja simbol modernizacije. OSNOVNA RAZMATRANJA Jr PRIMENA DUNE mIlRAULllJKE Kada se kaze hidraulika obicno se pod time podrazumeva strujanje vode kao radnog fiuida. mogucnost dobrog upravljanja i dr. II teskoj industriji .1. rudarskim i gradjevinskim masinama: bagerima. iIi momenta pri obrtnom kretanju. Na osnovu ovih prednosti i osobina UR moze . Medjutim. regulaciju nivoavode na prelivima i sl. kocnice tockova i s1.. iIi II sistemima upravljanja iii Ii regulacije. rendisaljkama. odnosno problemi koji Stl tretirani u sklopu Odeljka 2.301 4..'. velika brzina reagovanja. pri cemu se vISi savladavanje sile pri translatornom kretanju. kao sto su: na alatniIn masinama: presama.. strugovima. pogon tockova. ostvarivanje velikih sila i momenata sa malim pobudama. na specijalnim vozilima i td.

odnosno DRS-ima. Izmedju izvora energije i izvrsnih organa postoji eitav niz elemenata za vezu (cevi.302 Osnove uljne hidraulike se veoma laka zaldjuCiti da DR-a omogueava izradu koncepcijski novih masina i pogona. izvrsni organi i td. ovde se radi a multidisciplinarnoj oblasti. cevi.2. U ovoj knjizi bice reei sarno 0 onom delu UB. elektricnih i elektronskih sistema. praktieno.4. Svi t i l sastavni delovi UHS-a: pumpe. a sto su modema masinogradnja i industrija '<leoma dobropratile. deomebanickog sistema za koji je iZvrsniorganpovezan. Zato se bez puno objasnjenja moze kazati da su DHS-i veoma slozeni i odgovorni sistemi eiji se princip rada zasniva na hidraulici. 4.izvrsni organ predstavlja gubitak energije nosene fluido1n. IDDRAULICKI SISTIEMI lP'RENOSA SNAGE Osnovni zadatak UHS-a je da izvrsi prenos energije od njenog izvora. zbog '/elikog gubitka energije u komponentama DHS-a veoma su izrazeni problemi zagrevanja ulja. automatizacije. UHS-i imaju i znaeajnih nedostataka. Ta transformacija strujne energije u mehanieku obavlja se u UH komponentama (UHK) koje se nazivaju lzvrSn/OIgam: Na njima'se u zavisnosti od telmiekog zadatka kojeg treba obaviti savladava sila ili obttni moment (51. Ovi nedostaci DHS-a se ne mogu izbeCi. kod lose odrZavanih URS-a curenje ulja utiee na zagadivanje radne sredine.2. zbog visokih pritisaka uIja veoma su prisutni problemi zaptivanja. kod dobro projektovanih i konstruktivno resenih sistema ani se mogu svesti na minimum. Sa energetskog aspekta jedan . te je zato njihovom proueavanju nuzno posvetiti vise paZllje. i td. do mesta gde se ta energija pretvara u koristan mehanicki'Tad. dakle. Dakle. Kao sto se vee mogio primetiti UHS-i imaju svoju primenljivost. u svim oblastima tehnike gde obavljaju vise ili manje vazne telmicke zadatke. a da se nadgradnja ovih sistema obavlja kroz primenu znanja iz mehanike.odnosno prisustvo dobrih filtera.) i upravljanje. koji je po pravilu pumpa. a sto ee biti uCinjeno u ovoj knjizi. creva i td.2). kao sto su: relativno mali stepen korisnosti.ko se na <l==izVrsnom organu vrsi translatoF rnO kretanje tada se oni nazivaju hidro-cilindrima (He). nazivaju se Komponentama . hidraulici. DRS prenosa snage. koji predstavlja OSllOVU fUl1kcionisanja UH komponenti i sistema. iIi ako 1r ~'~~ se vrSi obrtno kretanje tada se oni nazivaju hidro-motorima (HM). koji omogucavajufunkcionisanje DRS-a. a to je deo koji pripada i nazivu ave oblasti tj. primenjene komponente zahtevaju visok stepen kvaliteta abrade povrsina a sto s jedne strane poveeava njihovu cenu. medjutim. zakljucuje da izvrsni organi predstavljaju vezu hidraulickog i mehaniekog sistema. Ovde se. a s druge zahteva veoma Cisto ulje . A.a ujedno i izvor energije za Slika 4.

Proracun UHS-a se razlikuje kod sistema sa jednim i vise izvrSnih organa. racve i s1. l\:1atematicke metode koje se koriste za resavanje sistema jedllaCin~. Kod sistema sa jednim izvrSnimorganolllkoristi se po jedna jednaCina Be rnulij a.Ako se pri kretanju UHK njihove karakteristike menjaju iVaZida je . pasivne i komponente za vezu. Pasivne komponente su one komponente koje aktivno ne ucestvuju u prenosu snage a neophodne su za njihovo funkcionisanje. Aktivne 1componente UHS-a su: . Ovde ee se navesti same dva primer a ito: hidraulicke prese kod koje He obavlja translatorno kretanje i hidraulicke testere kod koje HM obavlja obrtno kretanje. dole selcod UHS~a sa vise izvsnih organa postavlja odgovarajuei broj Bernulijevih jednacina i jednaCina kontinuiteta. jer je ova podela ekvivalentna podeli u klasicnoj hidraulici na proste i slozene cevovode. Ipak. OSNOVE PRORACUNA UHS 4. Ove komponente dele se na a1ctivne. a odnosi se na broj jednacina leoje treba resavati. Ova razlika nije sustinske prirode. Jednacine koje se koriste za 8tac:iionarnii proraeulD rada UHS Za proracun stacionarnog rada UHS-a koriste. tako i za nestacionaran rad UHS-a je metoda zasnovana na primeni Laplasovih . . tipa Ap =XV. koji opisuje ponasanje URS-a. Komponente za vezu su cevi.. ova podela je interesantna sa aspekta proracuna. vee formalne. kriyine.1. sieklasicne jednaCinehidraulike Bernulijeva jednaCina i jednacina kontinuiteta i jednacine mehanike GednaCine kretanja).3. Prema broju izvrSnih organa UHS-i se dele na sisteme sa jednim i sisteme sa vise izvrilnih organa. koji sIuze za transformaciju energije.tadase iove promene moraju uzeti u obzir u odgovarajuCim jed~aCinama. U· opstem slucaju ova zavisnost je nelinearna. sarno leada je opravdana. potrebna je radi njegovoglakseg resavanja. Sistemi sa jednim izvrsnim organom su oni UHS-i kod kojih je prisutan sarno hidrocilindar iIi hidromotor. i Sarno u izuzetnimslllcajevimamoie da se izvrsi njena 1inearizacija kada se dobija Ap = KV. Linearizacija pojedinih funkcijasistema jedilacina. To su: rezervoari sa uIjem.hidrocilindri i hidromotori.OSl10ve ulJnehidraulike 303 UHS-a.izvrsni organi . kako ia staeionarni. Dakle.pumpe (koje predstavljaju izvore energije). sisterni hladjenja i preciscavanja ulja i s1. Primera ovih sistema ima mnogo. 4 . pri cemu je· K koeficijent proporcionalnosti. kontinuiteta i kretanja. Ovako dobijeni sistem jednaCina predstavlja spregnuti sistemjednacina. pritiscimai pomeranjima. pri cemu sprega izmedju jednaCina dolazi po brzinama. Jedna od najcesee primenjivanihmetoda.. sistemi sa vise izvrilnih organa su mnogobrojniji a njihov proracun je mnogoslozeniji od onog kojeg treba obaviti kod sistema sa jednim izvrilnim organom. i one sIuze za transport fluida pod pritiskom izmedju aktivnih komponenata. leao i po jedna jednacina kretanja za svakupokretnu UHK. Ovde ee biti reci same 0 podeli prema broju izvrsnih organa. UHS-i se mogu deliti po razliCitim kriterijumima. .hidraulic1ci razvodnici i ventili koji sIuze za upravljanje radom UHS-a. creva. .Ap = f(V). su razlicite.3.

j ::::: 2 (~i ::::: 4/3) i za razvijeno turbulentno strujanje (Xi ~ 1 (~i ~ 1). Medjutim.1) vazila potrebno je da se efekti stisljivosti ulja mogu zanemariti i da je temperatura ulja konstantna iIi priblizno konstantna.3. .r (4.3. Kod slozenih UHS sa veCim brojem izvrsnih organa i komponenti za rdavanje je potrebno koristiti rmmericke metode. te se zato. 4.3. uziinati i kineticka i potecijalna energija. ti. pad pritiska u UHS~usastoji se od pada ptitiska na lokalnim otporima i lisled trenja.3. kineticka energija strujnog pteseka u odnosu na energiju pritiska moze zanemariti. i ovcle nema nikakve razlike.radi korektnosti. Ovo dolazi zbog razloga sto s jedne strane proizvodjaCi UHK daju njihove karakteristike u funkciji prHiska i.1i. Da bi se ovo zanemarivanje opravdalo. Treba sarno napomenuti cia je pri radu sa UHS-ima veoma prakticno 2 raditi sa pritiskom. Veoma slicna analiza vccli i za potencijalnu energiju geodezijski pritisak pgzl_2' koja se veoma cesto moze zaneliJariii u odnosu na pritisnu energiju. / " Ie. Ako se ova dobijena vrednost poredi sa redom velicinep:ritiska. Da bi u ovom slucaju jednacina (4. (i::= 1. to jednoznacno sledi da se . a ako se one zanemaruju to ce se posebnonagiasiti.1lo BlfR·lllluiijevlaI jOOllllliMHllllMi Izmedju Bemulijeve jednaCine koriscene u Odeljku 2. Kao i u klasicnoj hidraulici. cia se ulje smatra nestisljivim fluidom. U jednacini (4. dole je na klasicnim lokalnim otporima: krivinama.1) popravni koeficijenti (Xl i (X2 imaju vrednosti za razvijeno laminarno strujanje CJ. Tako na pro za slucaj jednog dela UHS-a sa s1. d Dakle.. moze da se odtedi kineticka energija posmatranog strujnog preseka. koja je u UHSima od 20 do 400 bar.1) i koja vazi za sIuCaj kada se radni fluid smatra nestisljivim fluidom (p = const.v 2 12 = 3600Pa.1 Bernulijeva jednaCina glasi: . u UH Bernulijeva jednaCina se pise tako Up da svaki njen clan ima dimenziju pritiska. S obzirom da je u UHS-ima radni fluid ulje pod visokim pritiskom i da se ono pri prolasku kroz UHK zagreva to ce u opstem slucajli gustina ulja biti p = pep.1. predstavljen preko koeficijenta lokalnog otpora i racuna se I \ I . kao lokalnim otporiina. U ovoj knjizi ce se u zadacima. a ne sa velicinom Y [J/kg].1.304 Osnove uUne hidraulike transformacija. T).3. . u UH se radi sa visokim pritiscima.3.).dinamicki pritisak PCJ. Na UHK.. racvama i sl. Poznavanjem koeficijenata CJ. a sto daje kineticku energiju .4. uzece se primer razvijenog laminarnog strujanja ulja (p= 900kg/m3 ) sa brzinom od 2m 1S. energiju pritiska moze zane mariti. veoma cesto. I.1 i za strujnicu koja povezuje preseke 1-1 i 2-2 Slika 4.2). gubitak je predstavljen sa padom pritiska. s druge strane ako hi se koristili koeficijenti lokalnih otpora om bi za UHK imali veoma velike brojne vrednosti.k:ineticka uodnosu na.

sa ulaznim Ihl = prj l i izlaznim 1h z == pij 2 masenim protok fluida..1.63) za turbulentno strujanje Ie=0. i da ce skora uvek rezim strujanja biti laminaran. kao i Mo se vidi iz jednaCine (4. .2.39): A.(Re).1.4) U slucaju stacionarnog strujanja jednacina (4.2) .. koeficijel1t trel1ja se odredjuje za laminarno strujanje u cevima izrazom (2. j=I) n m (4. dm . . Darsijeva fontmla izraz (2. ).1. Ovi efekti se uzimaju U obzir pri prelaznim (4.4) se..3.3. sa s1.3.2.29).3. ponasaju kao hidraulicki glatke cevi kod kojih je Ie = A.3164/Re I/4 .. .5. koji je. to se zidovi cevi i URK ponasaju elasticno. uglavIlom.3..3. pa jednaCina kontinuiteta glasi.3. dV VI .4. U nastavku ovog paragrafa ce se potraziti odgovor pod leojim uslovima vaze jednaCine kontinuiteta (4.-': ::m1 -mZ =Tt· i' . pale. tada za svaku racYU vaii jednaCina kontinuiteta i=l 2>.m ~li~--m!1 mb 1 . calc. = liz)· Medjutim.3. fadi 0 slozenom URS-u. 4.3) pri cemu n oznacava broj ulaznih am izlaznih zapreminskih pratoka.3.=64/Re .1. oCigledno. sto znaci da ce Rejnoldsov broj biti relativl10 mali.2 1 Z dt p dt ' koji se koriscenjem modula stisljivosti fluida E = pdpldp svodi na \ .3.3.3. U UHS-ima se po pravilu koristi ulje koje ima relativno veliku vrednost koeficijenta visleoznosti. oblik jednaCine kontinuiteta (4. U tu svrhu posmatra se UHK zapremine V. tada se moraju uzeti u obzir efekti .1. .Osnm. zato Sto je uljellUHKicevima pod visokim pritiscima. I drugo.Za proracun pada pritiska usledtrenja koristi se. U UHS-ima sve cevi se. u"i.1. Frvo. 0 sistemu sa vise izvrsnih organa.1.1).1 jednacina kontinuiteta giasi: (4. JednaCina k-«mtiIDIuiteta Za slucaj stacionarnog nestisljivog strujanja lcroz URS sa s1.4) se ovde ne daje radi tog zakljuclea.3.. vecda bi se ukazalo na neke efelete koje treba uzeti u obzir pri ne~t'Lcicinarnostimakoje sejav1j'1}'l U UHS-ima. i~· /' Kako je masa m = pV to jednacina kontinuiteta dobija '. (Re=vDlv<2320) .2) Ako se. =LV .1.1.e uljne hidraulike 305 primenom izraza i:1PI = pC.3). dat i u naslovu Oddjka4.. dok ce turbulentni rdim strujanja biti veOma retIeo prisutan u UH instalacijama. Odelj-ak 2. tj. V+dV oblik p+dp V: _ V = dV + V dp Slika 4.Vz "'" Tt+ E Vdp elt' (4.3. i Blazijusovim izrazom (2.4. a sto znaCi da se njihova zaprenllna menja (Clan dV I elt).V2 12 (v.stisljivosti fluida jer je p = pep) (clan V / E· dp 1dt).U'"u . Prema tome.2.2) i (4.. (4000<Re<105). svodi na oblik (V. Razlika izmedju ovih masenih pratoka je posledica promene mase u kontrolnoj zapremini.

Ova polja.translatorno iii obrtno. D / Dt = 0/ ot +VjO / oXj-materij alni izvod i OV.2. Medjutim. pri staeionarnom radu DRS-a ovih efekata nema.4) vaze.3.306 Osnove tlljne hidraulike procesima .1. sHe koje deluju na komponente u translaeiji i M j momenti koji deluju na komponente u rotaeiji i i =N je njihov ukupni broj. Yjr Ovi oV j 2 Ovk l2 U c))==Tija-=2l(""-+a)--38ij. tada se dinamicke jednaCine (4. iIi se oni zanemaruju.koji se tretiraju pri dinamiekom ponasanju UHS-a. Zato se ovde oni nece ni resavati... Da bi se ove veze bolje uoCile napisimo. i=1 (4.8) I 1 .~J ' Xj UX 'Xi OX j k viskozna disipaeija. 41.3.=1 =::0 i=l LMi =0.5) i (4.'1lstil1e i viskoznosti od temperature. . calc i jednodimenzijski. (4. tako da jednaCine kontinuiteta (4.5) dole se ona za ohrtno kretanje svodi na obIik N J <P = IJVf.3" JellillllaChl!l!2 krrelbllillJljOffi Koji se oblik jednaeine kretanja koristi pri proracunu zavisi od toga kalevo kretanje vrsi UHK .1.hidralllickim lldarima.1.3. . t kojoj su: T-temperatura fluida. kontinuiteta i energije. odnosno velieine: brzina.3.3. Encrgdski lbiRans UHS 4\. Ono sto je ovde interesantllo kazati jeste da je pri strujanju zagrejanih fluida problem odredjen strujnim(brzina i pritisak) i temperaturskim poljem. k-koefieijent toploprovodljivosti fluida.3. pri naglim otvaranjima i zatvaranjima razvodnika. dole su F.6) su napisane u skaiarnom oblilm jet se po pravilu one postavljaju za ose translaeije iIi rotaeije UHIC Vkoliko se radi 0 jednolikom kretanju He-a (x == canst -+ x == 0 ).3) i (4.3.3. na pr.3. Opsta r3zmatrallljOffi U opstem slucaju strujanje fluida promenljive temperature opisano je jednacinama Navije~Stoksa. koji nastaju.6) svode na jednostavne oblike: N l:F. j~dnacinu energije Dr a aT ·Ovi _ pcvm =PQ+8x (ka:)-pax+CV' (4.3. pritisak i temperatura su medjusobno spregnuta. J ednacine (4.2.3. su slozeni i njihova analiza ne predstavlja interes· ove knjige. pricemuse u obzir moraju uzeti i promelle f:.6) pri eemu su x i cp merodavna linijska i luena koordinata. .5) i (4.3. Cv -speeificna toplota fluida. q-razmenjena kolicina toplote.3. iIi 0 rotaciji HM-a konstantnom ugaonom brzinom «p == ()) =::-const -+ ip = 0). jednaCina kretanja komponente koje VISe translatnorno kretanje glasi: In x:::: i~l IF. JednaCina kretanja fluida UednaCil1a (2.7) 4. ate veze do laze iz jednacinakretaIija i energije. Problemi ovog tipa. J-moment inercije mase. N (4.3»za pravae i . Prema drugom Njutnovom zakonu. u tenzorskom obliku.

sve do postizanja maksimalne vrednosti Tmax' sIA. dolazi se do veoma vainog zakljucka da se hldraulicki gttbici enegnje procesom viskozne disipacfje' pretvaraju tt toplotu.. Medjuti:in. pr. U jednaCini kretanjaovaj clan potice od viskoznosti i vezan je za hidraulicke gubitke (v..11) pri cemu su c-specificna toplota fluida (za najceSce koriscena ulja ima vrednost c"'" 1880J IkgK) i iJ.3.-~--/)"-T-"'=~/). doku jednacini enegrije on predstavlja jedan "izvor" toplote. medjujtim. gde je pad pritiska /)"p iprotok V.:(pv j ) 1 V..p je malo. i ona se pretv'lra u toplotu 1'M--::::-Q~=-rh-c-/)"-T-.5). Ono sto je ovde vaino uociti to je clanviskozne disipacije 'tij Ovj IOx j koji se javlja u obe jednacine.p-I-p--'c1 (4.a i tom prilikom se zagreva na osnovu hidraulickih gubitaka sria.c u .8) i (4..Vj -a.T porast temperature fluida. valjanje tople-usijane metalne trake. na pr. rada:. ulje se zagreva. Odl:editi izgubljenu hidraulicku snagu i porast temperature ulja.Na samom pOCtku rada temperatura ulja raste. od temperature· koja je jednaka teperaturi okoline. zbog prisusva spoljnj~gizvora toploteplizudelova UHS-a. . Osim navedenog izvora toplote koji· senalit2. odnosno uticu na porast temperature radnog fluida. 41. 1 ako je na slici .2. ] ] Ov j a Ovj (4. a + P-&~+ ax. UHK i. izgubljena snaga je /)"p == iJ. pazato 0 ovoj pojavi pri projektovanju UHS-a treba obavezno voditi racuna.3.3.-. bstaledelove . Pro/J/em 4-1..p V .la.2.3.Osnove uljne hidraulike 307 pomnozena sa brzinom Vi se svodi na oblik D p Dt (y) == pF. Proces zagrevanjaulja trajeza celo vreme rada UHS-a .ili. Ulje (p =880kg 1m3 .koClaviona u ogranicenom smestajnom prostoru zbog prisustva niketnih· motora iii zbog aerodinamickog zagrevanja spoljnjih povrsina. iIi na pravolinijskoj deonici.' t ij Ox.od njegovog pustanja urad padO prestanka.Uklasicnojhidtaulici /:. ·) .3.3. Dakle. . sto za posledicu ima da je i promena temperature fluida zanemarljivo mala (primer: za vodu na 20 D e.3. u UH padovipritisl~a su veliki sto za posledicu ima zagrevanje ulja u UHS~u. Ti izvori toplote su diktirani samim tehnoloskim procesomukome se nalazi UHS.iusamOIlrUHS~u. c = 4183 J / kgK i za pad pritiska na lakalnom otporu /)"p = Ibar dobija se /)"T:::: 0. Promena temperature uija U toku rada ulje prolazi kroz pumpe. (v. sto i nije tako retko. RESENJE: M=3.5kW .04K.. na. paragraf 2.UHS-.10) spregnute po brzinama i pritisku.geM kojisetraIlSformisu u toplotu. Na jednom lokalnom otporu.. /)"T==6. To je i osnovili razlog da se u klasicnoj hidraulici strujanje fluida smatra izotermskim.10) krije krozviskoznost i gustinu.10) Sada se jasno vidi da su jednacine (4.024K). c == 1880J / kgK) protice kroz HMprotokom od 211 I min pri tome praveCi pad pritiska od 100 bar .. i po temperaturi koja se u jednacini (4.1.2.

a drugi se predaje oleolini (Q~) preko svih povi'Sina URS-a.':==--l..P=Qo ~ -r--~------------ To -f--+-------------+------=-zagrevanje! hladjenje j +-~------------~------------~ t zagrevanje prestanak rada URS-a Slika 4. I r_alni rad URS-a T max . a zbog temperaturske zapreminske dilatacije u zazorima moze doCi do ostecenja UHK.50 do 60°C..308 OSl1ove uljne hidraulike promena temperature ulja prikazana glatkom a maksimalna· pravom linijom. Prekomerni rast temperature ulja se postize kada jesnaga gubitaka veca od razmenjene !colicine toplote sa okolinom (M > Qo)' tada je maksimalna temperatura ulja Tmax veca od maksimalno dozvoljene temperature' ulja u UHS-u f.max' sL4. temperatura ulja se i vremenski menja. odnosno povre·menog rada izvrsnihorgana. Pri stabilnom radu UHS-a.. koja se manifestujeizdvajanjem taloga u obliku smole.) deli se na korisnu (PK ) i gubitke (M). ~.3.inaxpotrebno je ugraditi razmenjivac toplote koji hladi ulje odvodjenjem suvisne koliCine toplote QR' a koji se po pravilu nalazi u slopu rezervoara za.3.3.max' Za pouzdan i dugotraa) :Z. Osim ovih ndeljenih efekata porastom temperature moze se narusiti hemijskastabilnost ulja sto dovodi do oksidacije ulja. b.max . Stepen Ilmrisl!lloslti nBS Snaga koja je ulozena u UHS (P. koji na cVfstim povrSinama stvara tanku tvrdu' skramu koja moze ostetiti zaptivne elemente. a sto znaCi da je snaga gubitaka jednaka koliCine tbplote leoja se odaje oleolini (M::: Qo)' Tada je maksimalna temperatura ulja u UHS-u Tmax manja od maksimalno dozvoljene temperature ulja f.. Promena temperature ulja u UHS-u jan rad u UHS-ima maksimalna temperatura ulja se ogranicava u intervalu od.. tj.ure ulja raste i temperatura URK. Da bi se u ovom slucaju ogranicila temperatura uljanaTs. temperatura ulja se ogranicava na 80°C.. Temperatura se u UHS-u ogranicava jer dovodi do Citavog niza ndeljenih efekatao Nairne.3. porastom temperat. leao sto su UHS-i na avionima.2. porastom temperature viskoznost ulja opada 8to dovodi do smanjenja sposbnosti podmazivanja. postizanjem temperature Tmax uspostavljena je toplotna ravnoteZa.2. Uz prisustvo hladnjaka toplotna ravnotda se postize jednaCinom M=Q o +QR' 4.1b.?o"'wc r. Pu = PK +M . iIi. u realnim uslovima rada zbog ukljucenja iIi iskljucenja razvodnika. (4...mavl-""*-~=:':"'.2. cevi..1. veceg curenja ulja iz UHS-a.. ulje.3.. Na pocetku.. AT /-"'=::":==='---1 b) f---~r'~ '~". lolcalnih otpora kroz koje ulje struji..12) . Tom prilikom jedan deo toplote se akllmulise ( Qa) U navedenim elementima UHS-a. kod vojnih nadzvucnih aviona kod kojih je izrazeno priSllStvo zagrevanja ulja zbog spolja8nje toplote nastale usled aerodinamickog zagrevanja koriste Se sinteticka ulja sa dozvoljenom temperaturom do 300°C. Kod specijalnih DRS-a.

.j 2mj . 11P). (4.3.2). ""'1 Ne sarno u sklopu ova tri gubitka snage nego uopste u UHS-u gubici.19) . v ·x 11Pc.3.2 (fl). (4. u uobicaj~flimoznakama. +liPk +Mc +Mm . d2m. curenju i mehanicki gubicL· Gllbici smige u pllthpama su: 1 Mp = L(l-l1 p • j=1 ) Mj (i)j . Ukupni gubitak snage u UHS-ll je liP = I1Pp +11Pc.=1. .3. Nhidrocilindara i K . dok kodlose projektovanih sistema moze da bude znatno manji.2. Fnvn + I. Pri projektovailju UHS-a jedan od vaznihzadataka jeste da se postigne 8to yeti stepen korlsnosti.VHK Ulozena snaga u UHS je snaga na ulaznim vratilima pumpi Pu = '2: j~] ] Mj(i)j .Aj I1PK =L.2. gubici na: pumpama.. Gubici usled curenjaulja su dvostruko nepozeljni.3. +11P).M/u j j=1 (4.1PkVk .. N n=1 PK = I.3. == L. trenju i UHK.15) U UHS-ima stepen korisnosti se obicno krece oko 70 do 75%.snage na UHK su dominantan clan. Dakle.3.lokalnim otporima. HM-imai UHK deo ulja izlazi-curi iz UHS-a (sl. HC-irna.17) i ovako odredjeni u sebi sadde i hidraulicke i meharucke gubitke. stepen korisnosti VHS-a bo odnos korisnei ulozene snage je PK I1P l1Hs=p=l-p. (M=I+J+K+N) (4. UHK.r.2 koji ima I-pumpi. Hidraulicki gubici na lokalnim otporima.16) pri cemu su njegovi sastavni delovi.18) ..=] . ion iznosi: LlV=LLl~ =V1 -V2 i=1 M . redosledno. 4. (4.13) 11 u V daljem tekstu bite izlozen naCin odredjivanja pojedinih snaga koje uticu na l1Hs' V tu svrhu posmatra se VHS sa s1. J-hidrmotora. zbog zazora u pumparna.2.3. To se postne smanjivanjem gubitaka energije.Osndve uljne hidraulike 309 prema tome. (4. trenju.3.3. == L. ulrupna korisna snaga je J . ito: na HC-ima savladavaju se sile Fn brzinama VII i na HM-ima momenti !vI) ugaonim brzinama Stika 4.g1ase: 2 ~ v2 ~ /.14) pri cemu su M j obrtni mamenti stvoreni pogonskim masinama (elektromatorima iIi dizel motorima) i (fli odgovarajuce ugaone brzine. Prvo.3. 4. Korisne snage su one kojima se na izvrsnim organima obavljaju radovi. (4.

(QR) na porast temperature ulja.3. 4. ina pocetku rada dec toplote se trosi na akulisanje toplote u svim komponentama UHS-a (Qa). usled curenja nastaje i gubitak snage !vI M C == j=l e.20) Mehanicki gubici snage Mm javljaju se na pokretnim povdinama HC~a.3. .4. da'.26) 2 je srednja logaritamska temperatura u kojo] su oznake prema 81.3.23) preko svih povdina UHS-a A. Medjutim.v" pri cemu su kR-koeficijent provodjenja toplote. kao i nerazumljivost rada UHS-a. s jedne strane zagadjuje okolinu.3.) . (4. 11'F. Energetski bilans UHS zbivanja u UHS-u dat je na 81.3. odnosno: (4.4..vazi Qo == I::J.prikaz ukupnih energetskih Stika 4.21) Kasnije. dok je kolicina toplote koja utice na porast temperature ulja u rezervoaru QR ==mc(Tz --7.22) Q a = Lk. a s druge mora biti dosuta u rezervoar.24) Pozeljno je u UHS-u da se svi gubici snage kro:z.2.25) %S~J>F. HM-a UHK i pumpi.=1 (M =1 +J+K+N+N. Da bi se to izbeglo uvederi je jedinstveni graficki naCin prikazivanja UH i pneumatskih komponenata kroz medjunarodne standarde ISO 1219 (International Organization for Standardization) i CETOP RP 41 (Comite Europeen de Transmissions Oleo-hydraulique et Pneumatique).17) na pumpama vee uzeti u obzir. AR -rashladna povrsina i .P. Ll1pl1V .. maze se uneti kroz individualni nacin prikazivanja UHK. .2.).2. ( t1'-t2 ") .I C. zato se u rezervoaru za ulje ugradjuje razmenjivac toplote kojioduzima koliCinu topote QR == kR AR I1TR ' (4. pri stabilnom radu UHS-a toploti gubici su: Q=Qa+QR .2.310 Osnove uljne hidraulike Pozeljno je ovu kolicinu ulja sa sistemom za drenazu vratiti u rezervoar. (4. +N.3.3. pri cemu je toplota razmenjena sa okolinom M (4. Ukoliko ovakav cevni sistem he postoji ova koilCina ulja. Dodatna slozenost.3. tj. koeficijentima provodjenja toplote ki' i merodavnim temperaturskim razlikama 11'F. (4. Gubici snage se viskoznom disipacijom pretvaraju u toplotu.A. deo na razmenu toplote sa okolinom (Q~) ideo.4.3. GRAF][CKO PRIKAZIVANJE ULJNO-HlDRAPLICKm KOMPONENATA Hidraulicke seme slozenih sistema mogu biti veoma komplikovane.3.l. a u nasoj zemlji . Graficki .3.3.([2 '-tl ") I1TR == In[(tl '-t ") / (t2 '-tl " ) ] ' (4. pri cemu su kroz izraz (4.3. Drugo.. toplotu odaju okolini. u najveeem broju slucajeva avo je tesko ostvarljivo.

. vee ee se dati sarno njihovi osnovni principi koji. ozna~ava sa R: Pr~kljucci koji spajaju :t:<lZ\'. 0. Razvodmk .5= [fJ]Z] hidrocilindar.·.5. c. Strelice smerovi strujanja.od~k ·I.cevni vodovi. Linije upravljacke linije.~ ·1 J sa IZVrsmm orgamma oznacavaJu se sa A. B.1 . dvosmerna pumpa. C. razvodnik ventil sigurnosti.erv~a~u. jer zainteresovani Citaoci veoma lako mogu doCi donjih.. koja obi~oo vom)a A~ B rez. RAZVODNICI Razvodnici su UHK koje prikljucak ulja pod pritiskom spajaju sa jednim iIi vise cevododa koji vode ka i od izvrsnih orgima. _ ! . Simboli koji opisuju funkciju su: Trouglovi II> smer strujanja u hidrauliekim komponentama. na pro min. pri· eemu se prikljueak ulja pod pritiskom.._ . --. Koriscenjem navedenih simbola lako se dobijaju ("izvedeni") simboli UHK: t {... Pravougaonici filteri o DO] r-.:IE. HM jednosmernog dejstva.- ~ @ ~ jednosmerna pumpa. HM dvosmernog dejstva..t~. Krugovi pumpe (kompresori) i hidromotori.002-007.Radi boljeg razllmevanja na hidrauliekim shemama rada UHS-a.Sanjima se vrsi izbor smera kretanja izvrilnog organa. te je lako moguce da se navedeni standardi iz nekog razloga promene ida unekom drugom vremenu budu nosili neke nove brojeve. treba napomenutida ventil sigurnosti stupa u funkciju sarno ako je iz bilo kog razloga doslo do prekomernog pcirasta pritiska. V . 4. [> smer strujanja u pneumatsldm komponentama. dok se pcikljuook u powatnoj geaui... Osnovni simboli su: cevi ..p R Slika 4. nepovratni ventil. Ovde se necedavatidetalji ovih standarda.5." prigusnice.. omogueavaju lako razumevarije rada hidrauliekih (i pneumatskih) instalacija. C!) -¢>- tJ Primenom navedenih simbola i UHK veoma lako Se mogu dobiti slozene UHK kao i tumaCiti rad i funkcionisanje siozenih UHS-a. t I. gde moznacava .. Treba napomenuti da svi standardi predstavljaju vazece dogovore i praviia 0 nekim tehniekim pitanjima. predstavljajurazvodnike i ventile. .~se obicno oznacava sa dva broja. linija koja obuhvata neku celinu predstavljaju UHK sa obrtnim kretanjem. Razvodnici imaju visepriklju~aka. ·.oznaeava sa P.Osnove uljne hidraulike 311 njima odgovaraju standardi JUS N1. l '" moguenost regulacije. obieno je to vod koji doIazi cd pumpe.

u kojima X 01 i x 02 oznacavaju stafickedeformacije opruga. Do ove sile se dolazi lZ jednacine kretanja pokretnog dela razvodnika koja glasi: A a) X '11> rrrrM~B.+Fcl-Fc2 +P.3.4.. na pr.klipom. koristio za upravljanje radom He. R ". Primenom za kontrolne zapremine VI i V2 zakona 0 .rO d) [pJ e) ~j) Slika 4. a polozaji su mu P~A (B-R).4.5. od protivpritisnog prostora HC ka rezervoaru. Tako na pro razvodnik 4/3 sa s1.5. Vrednost ugla ct zavisi od konstrukcije zazora u razvodiku i od trenutnog polozaja klipa u razvodniku. Sto oznacava povratni hod. Stika 4.1 ima 4 prikljucka i 3 polozaja.5. Ako se ovirn tipom razvodnika zeli A~~ postiCi veCi broj poloZaja tada su konstruktivna resenja veoma slozena. F~ sila trenja Fel i ~2 sile opruga.4.S.4a.3 Razvodnik sa translatornim telom Slika 4. Tom prilikom moguCi polozaji su P-A.1. avo je razvodnik 4/3.3. aktivill. sile u oprugama su Fcl = Cl (XOI + x) i Fe2 = c1 (X 02 . U cilju odredjivanja sile reakcije R nastale promenom kolicine kretanja posmatraju se kontrolne zaprernine Vi i V2 sa s1. i pod uglom ct. 4."snja il"lllzvo«llnika Ako se razvodnik iz stanja mirovanja :leU prernestiti u neki novi polozaj tada treba obezbediti silu aktiviranja F.5. P-B (AR) i l1eutrall1i polozaj. Ovaj razvodnik bi se.312 Osnove uljne hidraulike broj prikljucaja a n btoj polozaja.x). Shematski prikaz ovog razvodnika dat je na s1. P sila neuravnoteienih pritisaka i R sila reakcije. SHa.4.1) u kojoj je m x sila inercije.2 Razvodnik sa obrtnim telom Jedan razvodnik sa klipol11 prikazanje na s1.5. zatim. &to oznacava radni hod klipa. dok u kontrolnu zaprerninu V2 dotiCe fluid brzinom v 2 i pod uglom ct.5. Ovaj nedostatak je uspesno resen sa razvodnikom sa klipom.5. (4. Da bi razvodnik obavio svoju fllnkciju on konstruktivno moze biti izveden sa obrtnim telom i sa translatornim telom .4.2. tj. prema tome on irna iste funkcije kao i razvodnici prethodno analizirani.5. Ako postoje. tvrmr I){ gJ p b) \={] ~..5. i za uobicajena konstruktivna izvodjenja ima vrednost ct '" 69°. od P-B i AR. Iz kontrohle zaprernine V1 istice fluid brzinom v. tadallije struji ad B-R. Razvodnik 4/3 sa obrtnirn telom prikazan je na s1. j od P-R kada HC miruje sto se naziva neutralnim polozajem razvodnika.4 NaCini aktiviranja razvodnika F=mx+R+P.

2) dobija se ukupna sila reakcije Rx :::: Rxl +RX2 :::: pCV. (4.3) . pri tome pretpostavljajuCi da su pritisci u njima leonstantni i zahemaru]uCi sile tezine.5Ae) i hidraulicko (sIA.15m I s.5.v 1+V2 v2 ) coso: :::: 12.5.5.5).Osnove uljnehidraulike 313 promeni kolicine kretanja .5.2) Ukoliko leroz razvodnik istovremeno imamo n razlicitih protoka fluida sila reakcije se odredjuje kao R:::: P2.jednacina (3.3.4.. /2. Medjutim. (4. a koje moze da bude mihanicko sa rucicom (sIA. HC je spojen sa razvodnikom (4/3) sa klipom u kome su padovi pritisaka I1p::: /}.3. Zbog velikih prigusenjakojasu prisutna u razvodnicima gubitak strujne energije se pretvara u toplotu sto se maIlifestujeporastom temperature radnog fluida.4.5. Hidraulicke iuJ. Dati podaci su: d==25mm. Primenom izraza (4. sa s1.5.' dobijaju se sile reakcije . odnosno znacajni gubici energije. Razvodnici su. sila aktivirarija je F I::: R. 1 x2 2 Prema tome.2.5.raktcristike razvodllllika Razvodnici su UHK u kojima se strujanje obavlja u maIim kanalima i/ili u procepima. za jedan polozaj klipa koji jedefinisan sa konstantnim procepom x=const. Ovaj izraz vaii pod uslovom da su ulazno-izlazni smerovi strujanja u komorama razvodnilea leao na s1. Kroz hidraulicki razvodnik 4/3 (s1.4j). NaCin aktiviranja.4. pneumatsko (s1. elektromagnetno (s1. RESENJE: 4.5bar.Vl +r/2V 2 ) coso: . ovajoblik za pad pritiska se retko upotrebljava.4. dakle.2). ukupna sila realecije koja deluje na klip razvodnika je R:::: R"l +R"2 :::: PCV. to se brzine strujanja u procepima razvodnika mogu odrediti kao Vj :::: J211pj I p (i=1.4. gustine p:::: 850kg 1m 3 . Problem 4-3. U HC kreee se ldip sa dvostranom klipnjacom brzinom vp =O.-fA i B--»R sul1Pl == 3bar i I1P2:::: 1./2A-. U odnosu na vrednost sile F vrsi Se izbor sile aktiviranja: razvodnika. odredjuje kao !1p = pc.5. Iokalni otpod te se zato na njima pad pritiska. relativno male mase. v. komande y i z sa sIA.3. sto znaGi da su.PPA := I1PBR := 35bar.5. Kod dobro uravnoteienih razvodnika. 0:=69°.Vj cosO: j . u njima veIikipadovi priiisaka. RXI :::: pV1V coso: . Odrediti silu hidraulicleog otpora ulja koja deluje na ldip razvodnilea. p = 900kg/ m3 . prikazani su na shemama sa bocnih strana. R :::: pV v2 coso: . RESENJE: S obzirom da su dati padovi pritisaka u vodovima P-+A i B--»R .3) proti(Se ulje. pri tome je ugao pod kojim ulje kroz nzvodnik struji 0:=69°.:~=lr/. D=lOOmm. a=pc.9 N. Padovi pritisaka u granama P.4c). vee se koristi oblik preleo protoka ·2 ? I1p::::aV .riu i f/2 :::: 20ll min od izvdnog organa. Odrediti silu leojom ulje deluje na klipove.5.5Ab) ill sa papucicom (s1.4. i to f~ :::: 25I! min lea izvrsnom org.5Ad). Problem 4-2. po pravilu.

Gllstina se menja kao: (4. Ovde ee biti reCi 0 odredjivanju nove. razvodnika.5.5.P1 := f (V). ako se u samom prbcesu ispitivanja UHK.Pi = PiS.314 Osnove uljne hidraulike AB B-R u kame je a koeficijent hidraulicke karakteristike i A-R A merodavnapovrsina poprecnog preseka. URS ne radi sa projektovanom temperaturom.· (iT' 2 Vi .P2 na.gustina i viskoznost se menjaju.5) pri cemu je ~ koeficijent temperaturskog sirenja.5). dove see do promene pada pritiska u UHK.. razlike pritiska primenom jednakosti padova pritiska na UHK kao lokalnom otporu i pada pritiska na ekvivalentnoj pravoIinijskoj deonici cevovoda. Ove krive se za 8vaki razvodnik odredjuju eksperimentalo.Uizrazima (4. postavlja se pitanje koliki je tom prilikom pad pritiska na UHK? Ovde je osnovni problem. PJieJr3cmmavanje ..pla:=flAJ2!:"p/p. sto znaci da ce svakom od SIika 4.5. pak.5) i (4. T = PiA. vaZi relacija v(t) == va (to Itr . temperatura ulja menja. !:"p:= Jeri). kao sto je vee receno. predstavlja funkcionalnu zavisnost pad a pritiska od protoka.6) gde je n koeficijent koji zavisi od vrste ulja. tj. Podaci koji se u literaturi nalaze za jednu UHK obicno vaze za jednu temperaturu ulja i to onu Sa kojom je vrseno ispitivanje.. iIi se..6) sa indeksom 0 oznacene su referentne vrednosti na temperaturi to' Temperaturska promena veliCina P i v.v). ili.4.4) u kome je f. Treba napomenuti da ako se polozaj klipa u razvodniku menja tada se menja i velicina ulazno-izlaznog procepa x (sI. Pri promeni temperature karakteristike ulja . !:.4. pri istom zapreminskom protoku. dok se Idnematska viskoznost u intervalu od lO-lOODC moze odrediti kao: (4. Dakle. I 2 Vi (i=1.5. P-A i B-R.erisltike Hidraulicka karakteristika.5 moguCih strujnih tokova odgovarati njegova kriva hidraulicke karakteristike (81. na pr.2) . U razvodniku istovremeno ima vise strujnih tokova. temperaturi ulja t2 ? koja Iezi na sasvim drugoj hidrauIickoj karakteristici. Medjutim. sto dovodi do promene hidraulicke karakteristike razvodnika koja postaje !:"p == J(x. ako se pd konstantnom protoku na jednoj temperaturi ulja t1 poznaje pad pritiska !:.Mdll":al1lllicke karak!l. (4.5. Zavisnosti ovog tipa se najcesee koriste kada se razvodnikom obavlja i neka funkcija regulacije.L = 11 ~ koeficijent protoka razvodnika. pak. dakle..3). 4.5.5.P1' a sto odgovara jednoj tacki na ltrivoj hidraulicke karakteristike !:.5.3. koliki ce biti pad pritiska !:. na pt.5.. iz njega za poznato !:"p dobija protok V:=J!:.

4.lwriste uUHS-ima tada je njihov prvenstveni zadatak da povecaju pritisak ulju. b == 1 -laminamo strujanje A=-b (4.-) ) O/ (4. pa se zato koeficijent trenja odredjuje na sledeCi naCin == 1. Na referentnoj temperaturi to == 15°C kara- kteristike ulja su: Po == 900kg / m 3 . Iz ovog rdenja sledi da porastom temperature pad pritiska opada.5-7) <. Uljno-hidraulicke pumpe.4.. P== O.1b) j klipno-aksijalne (s1. Kroz hidraulicki razvodnik struji ulje temperatute t] = 40°C i tom prilikom pad pritiska je I1p] = lObar.235bar . a pumpe koje su u njima polcrecu se.6. 4. Koliki je pad pritiska na ovom razvodniku. UHS-i se nalaze na fiksnim i mobilnim masinama. ReZimi strujanja u URS-usu takvi dase cevi ponasaju kao hidraulicki glatke.5.5. / Ie. == const.8) Prilllenom relacije (4.l v.6. lP'UMlP'E I IDDROMOTOJ!.9) koji sluzi za preracunavanje pada pritiska sa jedne na drugu temperaturu.1.0007K] i n=2.5. U c) Stika 4. ==A.8) za dye razliCite temperature dobija se izraz 1+ ~(t] .to) t] nb /1p2=I1Pq+P(t2.Osnove uljne hidraulike 315 iz koje sledi 1/ d == St. pri istom zapreminskom protoku.7) Re a == 0.lobija se pad pritiska u.5.1c). kako bi ono kasnije bilo sposobno da obavi neki tehnicki zadatak. na tempe~ raturi ulja od t2 == 55°C ako je strujanje a) laminarno i b) turbulentno u hidraulicki glatkim cevima? RESENlE: Direktnom primenom izraza (4.t i.1a).po pravilu.44bar .9) dobija se: a) I1P2 = 5. Kada je rec 0 pumpama koje se. lP'uIDpe Pumpe su strujne maSllle koje Se koriste za transformaciju mehanicke u strujnu energiju. .6.5..5.=Ep.U: 4. Yo = 32mm2 / s. Problem 4-4. Pl l d 2 2 en) ± 2-b l+~(tt-to)(ti) PoYol ~ nb 1/ 2 6 -- d5-n' (4. elektromotorima na fiksnim i dizel motorima na mobilnim masinama.1. b == 114 -turbulentno strujanje Koriscenjem Darsijeve formule i izraza (4. Najcesce primenjivani tipovi pumpi su zupcaste (s1. I1P2 == 8. krilne (s1.6.6.elSrivalentnoj cevi ' a {a 11 .4.3164.6. odalde se zakljucuje da se St i Ai na isti naCin menjaju sa temperaturom.

s1.:. a 0 cemu ovde nece biti reCi~ Porastpritiska u pumpi t.::i_:--_ _. dok se kod klipruh taj zadatak obavlja kretanjem klipova.98 IIp :----' pri cemu su: 'lp stepen korisnosti pumpe koji za zupcaste pumpe ima vrednost od MC0 (4.2) 0. cija vrednost zavisi od konstrukcije HM.2... stepen korisriosti DHS-a i UkUplli stepen korisno- . krilne pumpe se karakterisu specificnim protokom q. Probleol 4~5.8+0.2. Ova snaga se koristi za ~ savladavanje abrtnog momenta A1 brojem obrta 17. Mw (4.:::o.9. Kroz 1-IM. radnom zapreminom za jedan obrtaj koji se obicno izrazava u lit/a.:.2 gde je llH stepen korisnosti.6.6.s:.4.ulicko kolo u kome se nalaze pumpa i HM.p obav~ia se obrtanjem zupcastog para kod zupcastih i krilaca kod krilnih pumpi.6.6.98).. Sa aspekta proracuila DHS-a zupcaste i. ugaonom t>p brzinom w.9.4. HM se leonstruktivno najcesce izvode sa zupcastim parom. Za ovaj tip HM protok se odredjuje leao I I . ~04J (4.8 do 0. protice radni fluid protokol11 V koji ima p~d pritiska t1p. (4..8 do 0. tj... Snaga potrebna za pogan pumpe. n obrtaja.i"'zn:. prema tome ~ V rasoloziva hidraulicka snaga je /!:. Dizalica irna dobos precnilea D=im koja podize teret mase m=4000kg brzillom Vo =0. tj.p V. n broj abrta vratila i llvp zapreminslei stepen korisnosti (l1vp = 0. ll v I-1 "" 1 i llHM = 0. /::. ana osnovu cega se. Izmedju korisne i hidraulicke snage HM vazi relacija M C • P = !!:.1) gde je llvp zaprerninski stepen korisnosti pumpe koji ima vrednost od 0. Izmedju dobosa i HMnalazi se reduktor koji ima prenosni odnos i:= 1/ 100 (i =nd /17 HM ) i stepenakorisnosti llR = 0.pV P =--:.909.6. i odredjuje se kao !r/=qn. Stvarni protok koji pumpa potiskuje je t manji od teorijskog zbog postajanja kolicine tecnosti M/ koja cirlmlise sarno kroz pumpu. dobija teorijski zapreminski protak kroz pumpu V = q 11. Za pogon dizalice koristi se zatvoreno hidra. M' moment koji se saopStava pumpi obrtanjem pogonskog vratila i co je njegova ugaona brzina.6. HM ima sledece karakteristike: q = 66'.pV'ln :. mehanickih i zaprerninskih gubitaka i krece se u intervalu ad 0. za. Odrediti potrebnu snagu pumpe za pagon UHS-a.7cm3 /0.8 do 0. 4.] a sto'zavisi od tipa i konstrukcije pumpe.5mi s. slicno iIi identicno leao i zupcaste putnpe (s1.6..3) Slika 4.9.6.4) gde je q (JitJ°) specificni protok. IHllilr®m@torll Hidromotori su izvrsni organi sa obrtnim kretanjem u kojima se raspoloziva strujna energija pretvara u koristan mehanicki rad.316 Osnove uljne hidraulike sklopu jednog tipa pumpi nailazi se na razlicita konstruktivna resenja.1a).

Vetrenjaca koja sluzi za proizvodnju elektricne energijeima UHS prenosa snageu kome su ugradjeni pumpa i HM. Na osnovu brzine dizanja Slika P. PHM :::: Pd IllR == 21.4 m 2 /s) kroz cevovod (l==25m.95 i IIp ulja = 0. v=2.1PHM = 205.4 m /s.v /2=212. I. . Pribrzini vetra od va = 40 km 1h elisa vetrenjace se okrece sa no = 36°/min i pri tome na svom vratilu proizvodi snagu Po = 60 kW.d=30mm. 2 Konacno.=C> V RESEN. Na osnovu vrednosti Rejnoldsovog broja Re = vd / v = 225 zakljucuje se da je u cevovodu laminarno strujanje i da je koeficijent trenja A:::: 64/ Re :::: 0. Iz Bernulijeve jednacine za zatvoreno strujno kolo dobija se porast pritiska u pumpi . . IIp =0.I M . Pd = \ \ pumpu (q p == 65cm obezbedjuje 3 / 0 .652 ml s. pokrece zupcastu ~ p [ . Slika P.1Pm. specificni protok koji HM treba da iri1a :' . Zapreminski protok HM-a ri' = q I1HM /llvH :::: 70/ / min daje brzinu strujanja u1ja u cevovodu v:::: 4V / d n = 1. Iz izraza za snagu HM-a . Odrediti snagu koju HM preda generatoru.4°1 min I nd .95 i 11H = 0. Na ovom vratilu se savladava moment M d = mgD 12.584kW .10. llHs =-p=69. Ostali podaci su: /=15m.68% .210.2N 1ill i pad pritiska . d=50mm) i HM (llvH =0.2841.O~mo\Je uljne hidraulike 2 317 sti dizalice. snaga pumpe i stepeni korisnosti . KoristeCi karakteristike reduktora dobija se broj obrta i snaga HM-a I1HM = -.d za dobos dizalice..38bar.91.fE: Najpre se odredjuju podaci za mehanicki sistem.-'" p UHS~a i dizalice su: P==-1l-=30.974kW . p=880kg/m 3 .1p::::. koji ima prenosni odnos i = 1160 i ]I~ stepen korisnosti 11R = 0.l/d. I.iTllHM ' UJ HM =nHMn 130 . HM je povezan sa strujanje generatorom koji za proizvodnju elektricne struje uobicajene frekvencije zahteva broj obrta nHM == 1800 o/min.8.1p r.= 1050.4-5 Vo ::::UJ d DI2 odredjuje se broj obrta izlaznog vratila dobosa I1d = 60vo I Drc:::: 9. Elisa no ~ preko reduktora.2bar. pa ce njegova snaga biti Pd = lvIdUJd == mgvo =19.55°/min.4-6 .36%. 11=p=ll[-[slln =63.62kW . llvP :::: 0. dabija se obrtni moment MHM = 196. v==2.9). tj.Problem 4-6.1PHM+pA. 2 PHM = NfHMUJ HM :::: .d <=.82) koja <F=> Vo (p = 900kg/ m 3 .

b. RErEN7E: = 918. 11HS = 76. Na ovom valjku se savladava moment M2 ==3840Nm.132 ml s sa kojom se dobija laminarno strujal1je (Re = 283) sa koeficijel1tom trenja A..SkN. Ostali podaci: b.97 i YJp =: 0. Problem 4-7.98 i llHl ::: 0. v = 3 .-llvp11 vH ==70.95. Sa ovim reZlmom pumpa u cevovodu ostvaruje srednju brzinu strujanja ulja 2 v = 4V I d 7( = 1. P = 8753 W . pri tome ostvarujuCi obrtni moment MirM :::: PHM I co Hlv[ == 213. RE'SEJV7E: Pri zadatim uslovima pumpa radi u reZimu sa no pi'.9 cm 3 /°.:':: 641 Re = 0.p.9.PHM ::: b.56% . 11vl ::: 0. d==20mm. Y) == P HM I Po == 66. U UHS-n nalaze se dva identicna HM-a koji imaju karakterjstike 3 qH '" 30cm /0.6cm3 1° .. p = 850kg 1m3 . 1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno struj110 kolo dobija se pad pritiska na HM-u f. Pri brzini valjanja od v 0 =' 5inl s silareakcijekoja delllje po obimu valjaka je R1 ::: 9 . llv2 :::: 0.PR ::: 2 bar . step en korisnosti UHS-a i vetrenjaee od elise do generatora. HM-e pokrece pumpa karakteristika YJvp = 0. 'l"jvH :: 0.Pf = 0.2261. S obzirom da ista koliCina fluida prolazi kroz pumpu i HM to se jz jednai5ine kontinuiteta V = qHMI1HM IllvH = q P I1p llvp dobija specifieni protok HM-a qHM =q -. stepeni sigurnosti UHS-a i vetrenjace do generator a iznose 11HS == PHM I Pp = 73.v 12 == 200.pA·lI d.9°/min . b) pad pritiska na prigusnici b. /==20m.98 i 11m =0. savladavaju obrtne momente Ml == 40Nm i M z =: 30Nm. PI' = ll~ :::54.94% .164kW .96% 111 =112 Slika P.08Nm (CO H l-1 :::: 11H!\iJt 130) .9 i koji.96. krivina i racvL Odrediti: a) sl1agu pumpnog agregata. Za namotavanje trake koristi se valjak Ciji je precnik D2 ::: 1. I:!. Odrediti brojeve abrta HM-a. qp = 20cm 3 /0. Za pogon valjaka valjaclcog stana koristi se UHS sa HM-imll.395cm 10 P llHM l1p 3 • Konacno.6kW.38l1min .4 m i koji je pogonjen HM-om sa karakteristikama q2 '" 1440.7Sbar 2 sa kojim se dobija snaga koju HM preda generatoru PHM ::: APHIvl.'11 HM == 40. V ~Ijanje alunUl1ijumske tralce obavlja se sa dva radna valjka precnika Dl =: 800mm koji su pogol1jeni sa dva identicna HM-a karakteristika ql :::: 1238.p = PpY)p rv =201. Zanemaliti lokalne otpore llsisa.4 bar .4-7 ProDlem 4-8. koja se akrece sa I1p :::: 1450 o /min. np =j=2160 0 /min .318 Osnove uljne hidraulike pri datim uslovima. V=q p l1 pll vp =133.3 bar.PPR koji omogucava zeljeno krtetanje .10-4 m 2 Is. snagu pumpnog agregata i stepen korisnosti UHS.98 i llH =0.

06 . p=800kg/m I'lPR1 ::= 3 . 13==6m.333ml s ..PR1 +I'lPm +¥[2 + I'lPLl --l..(j=1. f. (i=1.Osnove uljne hidraulike 319 HM-a za namotavanje i c) stepen korisnosti hidraulickog sistema.97 bar . Res == 1601 .. na osnovu cijih vrednosti se konstatuje da je u UHS~iIstnijanje larhinarno. d.2) jz kojih se odredjuju padovi pritisaka I'lp. A2 == 0. Ostale poznate veliCine su: D=80mm. v2==v3=v4=vs=1.33m/s.2.. I'lPnv = 0. (~==6m.T4 == Vs == VH2 ' T~ :::: V == V +T/6 == Tis +r~o ll 2 dobijaju se brzine strujanja: v j ==4VldJn .1E: Na asnovu zadate brzine i dimenzija valjaka valjanja adredjuju se brbjevi abrta HM-a D i Ttl1i vo=~ ~-? 111 = 119.. . .~o =: 2Vs ' r ~j2 == v3 ::= J:.Pil1 = 207. A6:::: 0. 19 ==8m. '6' ==4m.P1.2bar. i koeficijenti trenja (A j ::= 64/Re j ) ukarakteristicnim granama iznose: 1v1 = 0. RESEN. .p = API1 +I'lPnv +2f. f...IQ--4 m2 Is...OJ..03 .As == 0. l2=5m.779m/s.... Re 6 = 2134 .21°/min. Is ==5m. 11 ==2m.p v6=v7=v9=v10=1.3bar.P t8 +I'lPI9 + tlptlo + f..08 . 1Tlvi ~p Vm == 150.1 bar .. = q/I.. Slika PA-8 Sa ovim brzinama dobijaju se Rejnoldsovi brojeviu karakteristicrrim deonicama ReI ::= 2133 .61kW.I'lPtG + f.65bar odnosno snaga pumpnog agregata P == I'lpV1 l'llp ==154.PIU == 1bar. VR ==2m/s .27llmin . i oni daju gubitke usled trenja f. Is =4m. 110 ==4in. tlPH2 = 170.9ll min. 1]1 == 10m. dobija se potrebni porast pritiska pumpe f. Pri opterecenjima HM-a ]vl1 == R)D1 12== 3800Nm i M2 dobijaju se snage P[ii = M.4°1 min . R2 6.sa deanicama 1-6-7-8-9-1011. f.==60mm.. 4 bar . == Pm/VmTlm --» I'lPH1 == 198.S. H2 Koriscenje!iJ. v==0.Pt7 + f.'do ==40mm. RC 2 == 1064 .11) VI = Vl! = 1..03 .If I d f . jednaCina kontinuiteta r Vs :::: vH1 ' V6 == V7 ::= r)-9 ==J:.Pn ==0. 17 =8m. V == lOO...f = PA f .v~/ 2. koji daju pro toke ulja kroz HM-e: V.8bar . a) 1z Bernulijeve jednacine za zatvoreno strujno kolo. .Pf2 ==0. 112 ==68.

1b).7a) iIi silom teiine .4.1) Hidrocilindri se ponekad koriste i za pretvaranje pravolinijskog u obrtno kretanje. S obzirom da lelip vri3i radni i povratni hod to pri povratnom hodu zapremineV.7c i d).7. . time se dobija korisna energija P= Fvp . Prema broju kijpnjacaHC-i se dele na HC sa jednostranom (sL4.ll. Pri toj transformaciji savladava se radna sila F brzinom v p (indeks Pse koristi od engleske (francuske) reCi piston koja znaCi Idip). (4.f¥Jt3 . kod kojih se i radni i povratni hod obavljaju silama pritislea (sL4."llll Pri procesu izvlacellja-klipnjace iz HC-a zapremina ispunjena uljem se menja.7.4. dole se iz zapremine V2 odvodi ulje i ona se naziva protivpritisni prostor. 4.320 Osnove uljne hidraulike b) Iz Bernulijeve jednacine za strujnicu koja prolazi kroz deonice 1-2-3-4-5-11. dobija se pad pritiska na prigusnici I':. G c) Slilca 4.f¥J JI . Zbog vaznosti HC-a Uovom odeljku ce se njihovom proucavanju posvetiti vise paznje.4.82 bar c) llHS = (2Ml co l + M 2 co 2 ) / p = 79.2 I':.pR 2. da se radni prostorveZe za veCi a protivpritisni prostor za manji pritisak u leomorama cilindta. Hidrocilindri.U inzenjerskoj praksi najcesce se koristi HC-i dvosmernog dejstva. Ova promena leontrolne zapremine Cini da je strujanje u HC-u nestacionarno.7c) i dvostranom klipnjacom(s1.f¥J H2 .f¥J'1 . OCigledno je.b).f¥J f2 .7. i He dvosmernog dejstva. IDDROCllLINDllU Hidrocilindri su izvrsni organi koji sluze za transformacije strujne u mehanicku energiju. i to sa proracunskog a ne sa konstruktivnog aspekta. 4.7b) tada se uocavaju dye karakteristicne zapremine VI i V2 • Zapremina V. kod kojih se radni hod obavlja . Osnovne podele hldrocilindara su pre rna nameni iprema broju klipnjaca.f¥J 15 ~ f¥Jtll = 33.f¥J'4 . protiv-pritisni prostor iz radnog hoda postaje radni prostor u povratnom hodu (s1. Bwzillllslko polje llll Ihidrm:Himll. Ako se posmatra jedan HC dvosmernog dejstva (sl.7. Prerna nameni HC-i se dele na: HC jednosmernog dejstva.4.1. dakle.PPR '"= f¥J. (s1. i V2 menjaju uloge.f¥J"v .18% . ali tada mora postojati i odgovarajuCi zupCasti par.dejstvom sile pritiska a povratni silom opruge (s1. tj.7. jeona u koju se dovodi ulje i naziva se radni prostor.f¥J 12 .7d). Veoma su retki UHS-i koji ne sadrZe HC kao izvdni organ.4.

u odnosu na polozaj prikazan nasL4. Moze se kazati da je u opstem slucaju strujanje u HC-u trodimenzijsko i nestacionarno. a koji su V. odnosno povecanja kontrolne zaprernine. Daljim kretanjem Idipa.7.7. Na ovoj slici prikazan je slucaj kada su cilindar i ulazni otvor za ulje saosni. Na ovoj slici zatvorene strujnicepredstavljaju vrtloge.5 mm/s [20] dobijeni primenom laserske metode merenja.1.3) forrnira se jedna vrtlozna zona (sL4.1. 4. to sledi da je struktura strujanja u HC-u veoma slozena. dolazi od konstruktivnih razloga.1.1 Vizualizacija strujanja u HC primenom lasera pri brzini klipa od 8.7. U pocetnim trenucima kretanja Idipa iza naglog prosirenja (Odeljak 2. da bi se ukazalo na mogucu strukturu strujanja u HC-ima. Nestacionamoststrujanja u HC ad trenutnog polozaja klipa. Osim navedenih elemenata. Brzinsko polje radnog fluida u radnom i protiv-pritisnom prostoru manifestuje se kretanjem klipa brzinom Vp. dakle. sa strujnog aspekta.OsnoVe uljne hidraulike 321 Kada se jos uzme u obzir i eventualna geometrijska slozenost kontrolne zapremine. s1.2b). Na osnovu ove brzine. Dalji rezultati vizualizacije strujanja mogu da se prikafu preko strujnih slika datih na s1.1. kao i eventualno nesimetrican polozaj ulaznog (izlaznog) prikljucka za ulje. Medjutim. vrtlozna struktura u kontrolnoj zapremini HC-a postaje joil slozenija.7. 4.l Slika.5. Sa oveslikejasno je uo~ljivo da je nestacionarnost strujanja u cilindru direktno povezana sa trenutilim polozajem kUpa u cilindru. Takva geometrija. koristiti rezultati vizualizacije strujanja prikazani na s1.la) \ I .se karakteristicni protoci ulja (v. uglavnom. struktura strujanja uHC-u zavisi i od pocetnog polozaja klipa i od njegove brzine kretanja.2a).definisu..1.7.1.7. a njihov ukupan broj zavisi vp t a) t b) t c) d) I Slika 4.2.7J.2d.2. veoma slozeno za analizu.4. Zato ce se ovde.1. zbog daljeg kretanja klipa.4.4.7.1. koja.1. predstavlja naglo proSirenje.1. doCi ce do forrniranja viSe vrtloznih zona (sl.

. neravnomernosti rada pumpe. klipa.. moze da bUde. odnosno sa brzinom kretanja klipa..7.7.aktivna sila pritiska.4.322 Osnove uljne hidraulike ...Vp V] =: . Cijim dejstvom se savladavaju sve ostaJe sile koje deluju na HC.7. . Korektno a) poznavanje pritisaka PI (ili P2) je veoma vazno jer je aktivna sila pritiska p] (iIi P2 ) ta koja obavlja korisno x dejstvo. Slieno kao i kod radne i protiv-pritisne zapremine.7. u radnom prostoru pritisak raste. a sto zavisi od brzine ukljuCivanja razvodnika.F" ' pritiska: . dakle. asto moze da izazove V'ibracije mehanickih sklopova i sistema koji su povezani sa HC-om. U Odeljku 4..1.radna . D 2n 2 n 2 ~ =: Pl-. tako i ovde radna i protiv-pritisna sila pritiska menJaJu .2. vee je reeeno da je btzinsko polje povezano sa protokom. V2 =: 2 2 n CD -d )4'v p . 1z tog razloga analizi polja pritiska u HC-u ee se posvetiti vise paZnje. tj p] = p] (t) i Pz =: pz (t).f----=---_-<--"'-_ (x) nestacionarnost pritiska pri kretanju klipa..2.2. Polje pritiska u HC-u daje sile PI -::.:. Nasamom pocetICu kretanja Slika 4. (4.svoje uloge pri radnom i povratnom hodu. dok se stacionarnim rezirnima rada one ne uzimaju U obzir. i P2 sila protiv-pritiska. koje se uocavaju na s1.2) 1z ovih izraza sledi da je brzina klipa ujedno i srednja brzina strujanja radnog fluidau komorama cilindra.. D 2n -4. zbog> aktiviranja razvodnika. b) Na s1. 0 ovim ppjavama treba voditi racuna pri dinamickoj analizi rada DHS-a.1a prikazanaje promena pritiska u radnom i protiv-pritisnom prostoru HC-a. P2 == P2 (D -d )4 ' (4. Ako su navedene pojave izraZene tada one rezuItiraju nestacionarnim dejstvom sile pritiska. Moze se zakljuciti..3) 4 pri eemu su ~ . prestanak rada drugih izvrsnih organa. Taj pocetni porast ptitiska. trenutan iIi postepen.2.1a. nestacionarriost radne sile i dr. lP'oRje pritisika U lhIidrocilillldlf'u Strujno polje u karakteristienim pros to rima HC-a definisano je sa poljima brzina i pritisaka. Sa ove slike se uoeava --<>-f.7. da ce karakteristicni pritisci radriog fluicla u HC-u biti furikcije od vremena. Ostale rieravnomernosti pritiska. su posledica: ukljuCivanjai iskljucivanja razvodnika u drugim hidraulickim kolima.4. nestacionarnosti strujnpgpolja u komorama HC-a.7. definisan periodom t]. 4.7.1.

1 - (PI.72. Faze kretanja itlipa Na s1. iIi period usporavanja klipa· (t3 ). a4 == -(P2 . kao i promenu pritiska u HC-u prikaza:qu na s1.) . P2 (1') ::: hI . b4 ::: PZ.1 - PI) t ' 3 T b3 == Pz. ' a3 == -(P2. Na rastojanju x::: ']' prestankom ubrzalija:klipa. imaju nestacionarni karakter. a2 == (pu . .2.7. 4. p] (T) ::: Pl.4. O P2 e ) == ho . zbog efekata stisIjivosti tecnosti. a sto je cest slucaj u inienjerskoj praksi.PZ.1a.O . UldjuCivanjem razvodnikauzapreminf VI pritisak raste. i ako vreme ukljuCivanja razvodnika moze biti veoma kratko..4. Medjutim.1a. Vreme ubrzanja klipa zavisi od brzine ukljucenja razv6c1mka.o .~nj~govim ubrzanjem.O .l t Slika 4.4) odredjuju se iz uslova: p] (0) := p]. i koje glase: a1t + b1 .7.1 ) / t3 ' bz == PI. P2 ~ canst.2.P2) / t].7. a 8to je propraeeno pocetkom kretanja Idipa.1 T )t 3 Prethodna analiza je ukazaia na siozenost polja pritiska u komorama HC-a. odnosl1. Teorijskiposmatrano trenutnim uldjucenjem razvodnika pritisak bi porastaona PI a brzina: klipa na v p' Medjutim. oznacenperiodom t2 .O ' PI (tl):= P1 (t1 + t 2 )== PI' . postizanjem ravnomerne brzine kretanja klipa v p pIVa faza je zavrsena. i P2 ~ canst. koja su prikazana na s1.~I S t . U pojedinim fazama kretanja klipa.azt+~2·i / l s t] + t z t I +t2 stsT U ovim furikcijama T::: t] + t2 + t3 je ukupno vreme kretanja klipa.OSl101'e uljne hidraulike 323 Stvarna polja pritiska u komorama He-a. pzU])::: P2(t1 +t2 )::: Pz .t2 i t 3 .2.7. Na pocetku pIVe faze klip mimje (x == 0) a pritisciu radnom i protiv-pritisnom prostom su p] 0 i P2 o. koji se karaktelise porastom pritiska.1b prikazan je dijagram promene brzine kretanjaklipa.~.2. ona mogu veoma dobro da se aproksimiraju linearnim i konstantnim· funkcijama koje su prikazane na sl.P1) / t3 bl == P!. u kome je pritisak prakticno konstantan.3.Pl.tj. i c) zavrsni.O) / tl . tad a sledi da su karakteristicni pritisci konstantni (p] ~ canst. b) radni hod. ako Se mogu zanemariti promene pritiska u periodima t] i t 3 . KoristeCi ovaj dijagram. Za ovakvo kretanje klipa dobijaju se zakoTl promene brzinei hoda klipa . i iznose: a1 "' (PI . 0s t S 'I PI (t):= canst '. iIi periodubrzanja klipa (t]). a sto rezultira dejstvom' konstantnih silapritiska ~ "" canst.l .1 + (P2 - PZ.. p(t) Xi \ P1.4.3.7. definisu se sledeee faze kretanja klipa: a) pocetni period.o- P2 _~~~~!~__~t2~____ ~si4 ~--~----------~--~ . a konstante a i i bi (i= 1. 4.2.2.Duziria trajanjaove faze odredjuje se na taj nacin 8to se smatra da se u njoj radi ojednoIikoubrzanom kretanju. oznacenim sa tl . promene pritiska i brzine ldipa nisu skbkovite vee postepene.2.

u uzem srnismu.4. je period neposredno pre zaustavljanja klipa. 4. DaIde. TreCi vremenski period. klipa postoji faktor gubitka vremena (ll + 1 ) I h koji zavisi od efekata pri 3 ubrzavanju i usporavanju klipa. Daicie. (4.6) Unekim slucajevima. kao na pr.4. Konacno.. kretanje neoptereeenog m klipa. odnosi se na savladavanje radne sile F.4.5-7). (4. t=tl+t2+t3=Kt·hlvp. .: 2/1 / v p • (4. tj.7. (protiv-pritiska. to je sila koja omogueava.7. a prethodno sprovedeni proracun vazi. oznacen sa t 3 . trenja i tdine) i omogueava pokretanje klipa. kretanje bez prve i treee faze.7. na pr. radna sila nije konstantna.7. kod gradjevinskih i mdarskih masina.) a sto utice na ravnomernost kretanja ldipa. odredjena iz izraza (4. a sto je propraceno porastom pritiska u radnom i opadanjem pritiska u protiv-pritisnom prostoru. tako da je vreme trajanja ove faze t2 == 2/2 Ivp .7. tj. ukazuje za koliko je vreme radnog hoda duze pri realnom kretanju Idipa u odnosu na idealizovano kretanje klipa. kretahje bez dejstva radne sileo Da bi se definisala ova sila posmatraee se primer kada je. He vezan sa radnim stolom t=O x jedne alatne masine (s1. pri realnom kretanju.5) Dmgi vremenski period.: F(t) iIi F = F(x) i rdavanjem jednaCine kretanja dobiti duzinu trajanja dmge faze. oznacen sa i 2 .4) pri cemu su za resavanje jednacine kretanja koriseeni pocetni uslovi x(O) == 0 i v(O) == O. Pror3. i ovde se smatra da se radi a jednako usporenom kretanju. primenom uslova na kraju kretanja klipa x(t])== II i V(tl) == v p dobija se ubrzanje klipa i duzina trajanja prve faze a] :. na osnovu cega se odredjuje usporenje klipa i duzina trajanja treee faze a3=v~/2/3 t3=2l3/vP' (4. Pri povratnom hodu klipa uloge radne i protiv-pritisne zapreminese menjaju.: v~ I 2/] t] :. Na pocetkU prve faze kreianja klip se kreee jednako ubrzano sa ubrzanjem a j =v~ ! 2/1' pa jednacina kretanja ldipa Slika 4.7. U ovom slucaju treba poznavati zakon promene radne sile F:. rendisaljke. (4.4). podrazumeva se minimalna vrednost aktivne sile pritiska koja svojim dejstvom savladava sve ostale sile. Kao i u prvoj fazi.clJIn ikretne sHe HC Pod kretnom sHorn He-a.324 Osnove uljne hidraulike a]==dvldt => v(t)==a]t => x==a]t2/2. U najveeem braju slucajeva primene HC-a radna sila je konstantna (F::>J canst. U njemu brzina klipa opada...7) Pri radnom hodu klip predje put h == I] + 12 + 13 za vreme .7.8) pri cemu konstanta Kt =1+(1] +13)/h.7.7.

dobija se: a) b) 4.4.OSl1ove uljne hidraulike 325 glasi: ·m ~~ =ma I = 11 .4. mase pokretnih delova m i precnika klipnjace d.7.7.5. dobija aktivna sila pritiska: 11 = m(al + g f) + F + Pz +FTJ +FT2+FT3 U zavisnosti od sistema u kome je ugradjen He i njegovog polaZaja. precnika D. 4. Proo/em 4-9. Ovaj procep.7. FTl i FT2 su sile viskoznog trenja na pokretnim delovima He. Sila trcJIlIja koja trllellUlj~ Slika P.4. pri cemu je f koeficijent suvog i ~ koeficijent viskoznog trenja.aktivna sila pritiska 11 =m(al +gf)+P2 +FTJ +FT2 +FT3' (4. kao uostalomveCinaprocepa u vp j \ I UH.FT3 . 1z prethodne jednaCine dobija se kretna . koje se na klipu manifestuje sHorn . stoIa i klipa sa klipnjacom).P2 kroz procep uspostaviti (laminarno) strujanje protokom T7p .7. a protiv-pritisak je P2' RESENJE: Primenjuju6i postupak dat u Odeljku 4.7. Sila trenja pokretnih delova HC-a je FT .1h). DakIe.d 2 )TC /4 je sila protivpritiska. u kojoj je m masa pokretnih delova (radnog predmeta. pak. S obzirom da je radni pritisak PI veCi od protivpritiska P2 (PI> P2' iii ponekad PI» P2) to ce se usled razlike pritisak I'1p = PI . Od stanja mirovanja pa do postizanja konstantne brzine kretanja v p klip predje put I pri tome se on jednoliko ubrzava. I~ = PID2TC / 4 je aktivna sila pritiska. dodaje se sila tezine i sila opruge i s1. jeste mali.. dakIe.5.FTJ - Fn .9) Ako klip.7. He ima funkciju dizanja i spustanja mase}vi. tada se iz diferencijalne jednaCine kretanja.P2 . i sila trenja FT3 moze biti sila suvog FT3 = f mg iIi viskoznog FT3 = ~v p trenja. P2 = P2 (D 2 .1a). zapoCinje kretanje uz prisustvo radne sile F. za primer sa s1.4. horizontalnog iIi vertikalnog. strujni prostor izmedjuklip~icilindra je koncentricni prsten visine h = R2 -R (sI. pod punim opterecenjem. Na hidraulickoj dizalici ugradjen je vertikalni He. u izrazu za kretnu sHu eventualno se koriguje smerovi sila. ali ipak dovoljno veliki da se uljellnjenm smatra neprekidnom sredinom.5. Odrediti radni pritisak koji omogucava a) dizanje i b) spustanje tereta.4-9 JIlI:at kHp j U He poluprecnika R2 = D2 /2 krece se klip poluprecnika RI = D /2 brzinom = x (s1.

tj.3). Ova analiza dovodi do toga da se jednaCine kontinuiteta i Navije-Stoksa svode na oblik: av / ax == 0 .7. OCigledno je da se strujanje u procepu odvija samo u pravcu ose x.13) dobija se resenje za polje pritislea p(x)=-Kx+C => p(x)=Pj-t. Iz druge od jednaCina (4. pa su zato komponente brzine v r =0.7.. Kako se strujanje odvija u procepu koji se nalazi izmedju dva koncentricna kruga.5.l3) dx "rar or Kaleo je leva stranajednaCine (4. (4.1 viskoznog trenja F)J.1.10) sledi da brzina strujanja u procepu ne zavisi od podllzne koordinate x.7. (4. a desna funkcija od r.7. Diferencijalna jednacina (4.15) = t. nakon cega sledi: dp ld Bv -=:TI--(r-)=-K.7.7.11) ax ar rar O=opIBr. 1z jednacine kretar~ia (4.p pri cemu su konstante C i K odredjeni iz granicnih uslova (4. i zanemariti zapreminske sile u fluidu. cp i x . X = I . p(O) = PI .7.' U ovom paragrafu ce se pokazati da se moze naCi tacan izraz za silu trenja. to ce se strujanje analizirati u polarno-cilindricnom koordinatnom sistemu r..l3) reSava se uz koriscenje granicnihuslova x = 0. to one moraju biti jednake istoj konstanti K (kao i u Odeljlru 2.7.da je p = p(x). v <p == 0 i vx =: V • Ako se uzme bilo koji presek defi- nisan sa koordinatom cp dobice se ista strujna slika.7. i ujedno izvrsiti razdvajanje promenljivih u jednacini kretanja (4. v(RI)=v p . Dakle. sto predstavlja tacno reSenje Navije~Stoksovih jednacina. Na dalje ce se analizirati stacionarno strujanje. (4. (4. K x l . P(l)=P2 (4.7.7.p/l.7.7.14) i iznose C = p.12) sledi da pritisak ne zavisi od radijalne koordinate r. odnosno da je v == vCr).7.5. (4.10) 2 ap a v 1 av 0= --+11(-2 +--) .l3) dobija se resenje za brzinsko polje . avo znaCi da je strujanje osnosimetricno. odnosno da je izvod bilo koje velicine f po koordinati <p jednak nuli (af / acp == 0).l3) funkcija od x.1..7.11).14) r=R j .326 Osnove uljne hidraulike b} Slilm 4.12) 1z jednacine kontinuiteta (4. p i v zavise od razliCitih koordinata to se moze sa parcijalnih preCi na obicni diferencijale.. r~R2' v(R 2 )=O' 1z prve diferencijalne jednaCine (4.

MTp RI7t 2 4 . (2 InR2 I R1 ·-1) .7.R~)v m' to sledi da je ta srednja brzina strujanja u procepu 1 1 [ vm=vp---p.19) D7 t .7. /1 2 -1 l llm ) J' (4.Inn R1 Ovaj profil brzina daje protok ulja kroz pracep ' vp r 2 D. 7.flVp .LR1 +-1-(R2 -R1 )J 4 11 4 11 nn nn nn gde je n = R1 I R2 • Posredstvom ovih konstanti brzinsko polje se svodi na oblik 1 v(r)=--l-In---.21) dobija oblik: )r-F-.16) odredjuje se tangencijalni napon na zidu klipa: 'C w dv 11 I v p =11(dr)r=R1 =-R. R2 ..p R]2 .Vp = rc(R. (4.R2 .J.pR [ r 2 1- n r] 2 . .99.(R 2 -R1 )J ' C2 =--1-v P + .22) . pri cemu su konstante integracije v(r) = .AVp) .l-=-a-D. -AVp =~ VI V p.. 2Y]7tl FTj ='C w 2R17tl == RJ 7t 21llR I R] -lflp+ InR2/ R] vp. (4. 2 1 2 rc6.t :::: r/~ I R]27t.7. . to se moze definisati zapreminski stepen korisnosti HC-a llv = V. R z IR1 -1] R 2 InR] 2 2 (4.18') Protok flVp predstavlja gubitak ulaznog protoka ulja u cilindar. lI 2 ·l z Uvodjenjem koeficijellata 2 a = R1 J( R2IR]-1 .R 2In~ R1 (~)2_1 R] 1 ApR1 [(RZ)2 +1 +-8-1 R 11 1 Z .Vp =2rc v(r)rdr=rcvp(~-R1)+811I(R2-Rd(R2+R1-~)' Rl r ( 4..-. odakle se dobija brzina klipa vp = Vi .R2 .' I I K 2 2 l InR z K I 2 InRI z 2 l C1 =-1-lv p .21) posredstvolll koga se dobija sila viskoznog trellja klipa 2 R2 I R] -1 . = -2-(~1.7.(-R) -l+-?-ln.16) R R2 ...OS/10ve uljne hidraulike 327 .t (4.+C Inr+C K ? 411.7.7. S obzirom da se teorijska brzina kretanja klipa dobija pri protoku AVp = 0 i iznosi v P.llnn +~(2+ 2 D.17) In- R1 In- R1 Kako se ovaj protok moze odrediti i preko srednje brzine strujanja u procepu D. 2 2 ~ == lllR2 IR 1 2117t1 ' sila trenja (4.20) koji u realnim konstrukcijama HC-a ima vrednost 0..p 2 2 2 2 2 1 6. Prema tome protolc koji definise brzinu kretanja klipa je Vp = Vi .p-+-~-V-p--'I ' (4.. 1 2.98 do 0.7.. Koriscenjem brzinskog polja (4.r . nn R2 411 l I n.7.

"" InR=LCR-ltlnR" n=1 (R=R 2 IR j >1/2).I] Vp - _ Ttl D]n h vp' (4. sledi da je priblizna vrednost sile viskoznog trenja F. Interesantno je razmotriti i specijalni sIucaj procepa kada je on veorna mali.23) moze da se napise i u nesto izmenjenom obliku.-.7.24)' sledi da je izraz (4. razvijanjem funkcije InR2 I R1 u Tejlorov red.7. odnosno viskozna sila. iIi. Izraz za viskoznu silu (4.22) i da yazi pod uslovima aa je u procepu linearni profil brzina. ._. da se klip '. otpora: F I] .-. a sto najceSee u UHK nije slucaj. a sto je za veliCinu procepa u UHK prihvatljivo.22) dobija se klasicno koriseeni izraz za viskoznu sHu trenja .Ieee kroz sredinu konstantnog pritiska a sto daje . pak. Prirnenom ovog profila brzina dobija se tangehcijalni napon na zidu klipa "w == 11 (dv ! dy) y=o = Tt v p ! h . Tada koeficijenti ex i ~ irnaju vrednosti ex ~ 0 i ~ ~ co. pritiska poveeava silu otpora trenja. poredeei izraz (4. sto znaCi da uticaj razlike ._.pri cemu se smatra da je strujanje izazvano sarno kretanjern klipa i da je tom prilikom profil brzina u procepu linearan v == v pY / h.24)' Do ovog izraza se dolazi i na drugaciji naCl11.7.p mala (slueaj veCih procepa).328 Osnove uIjne hidraulike iz koga jednoznacno sledi da je sila viskoznog trenja klipa linearno srazmerna razlici pritisaka i brzini kretanja klipa.p moze zanemariti.1. Nairne. In R '" (R . Medjutim. Iz izraza (4.7. DakJe.23) koji vazi sarno pod uslovorn da je razlika pritisaka .==.7.1. Rz ~ R] (Rz > RI ).7.2~. kada se .-.24)" i naem dobijanja izraza (4. FI] == ~x = ~vp = InR2 I R1 211nl vp .24)" pojednostavljeni izraz (4.7.._.7.7. 11 I D]n ="w 2R]n I == --h.vp .1.> strujanje izrnedju klipa· i cilindra s1I 4.5. i da je merodavna razlika pritisaka zanemarljiva.1) I R =h I R2 '" h I RI . tj. tj.7. Ako se koeficijent ex napise u bezdimenzijskol1l obliku ex Ri I R( -1 R2n = 21nR2 I RI I 1> 0.24)" Ovaj izraz se veoma cesto koristi za proracunviskozne sile trenja u UHK.p = O. i pri tome se zadrZavajuCi na prvom Clanu reda. to sledi da ee on za svako R2 I RI > 1 biti pozitivan. zakljucuje se da je uticaj viskoznosti na silu trenja dvojak i obuhvata dejstvo razlike pritisaka i uticaj brzine kretanja klipa.. (4. koje jasno govore 0 pojedinim udelirna sile trenja. U tu svrhu se posrnatra . (4.

5. pale."£-+---+-1 pri cernu su: O-!~~~l--".00 R. StlrUljanje kroz kirUlzne procepe U Uffi( postoje procepi.6. kao sto SU. J Problem 4-10. U UHK najcesce se susrecu zazori koji omogucavaju funkcionisanje komponente. jedna ploca pokretna. u prikaz funkcija Slilm P.2 ? 21'ptl 50.m} dobija se graficki FI] (/1p) j . Odrediti pri korn poluprecniku cilindra delovi sHe trenja kUpa koji poticu od viskoznosti i pritiska ce biti isti? RESENJE' Razlika pritiska II cilil1dru koja izaziva strujanje je /1p = lOMPa.4.6. Sa ove slike se uocava da je za manje procepe dorninanran uticaj viskoznosti.Premageometriji koJase formira procepi mogu biti ravanski . koje daje R2 = 50. koji imajufllukciju podmazivanja ili kroz njih imamo gllbitak-curenje ulja. visine h =R2 . FA-IO.4MPa.>kom P2 = O.22)..7. procepi izmedju klipa i cilindra He-a. na pr. i s1.1. j IF .MPa i protiv-priti. 40 1S 30 10 . pri kame su udeli viskoznosti i razlike pritiska na silu trenja isti.p iz koje se uumericki nalazi rdenje R = 1.:. klip poluprecnika R1 =50mrn i duzine l=50mm. klipa i kuCistarazvodnika.Rp je ustvari detaljno analiziran kroz Odeljak 4. 4. Kroz cilindar se krece.:'I = ( 21nR -1)R1-nD.p) "~(Vp)' sl. . izmedju pokretnih i nepokretnih delova. brzinom vp =O.00004.5.'(~p)+FTJ(vp) . 4. gde je R = R2 / R Zadavanjem visineprocepa intervalu h = R2 -R =[O. uuzni pr®ceI) \ \ I' Koncentricni kruzni procep izmedju klipa poluprecnika Rj i cilindra poluprecnika R 2 . a po svom.7.geometrijskom obliku mogu biti koncentricni i ekscentricni kruzni prsten. maze da se napise u obliku FI] = j''. Koncenil:ricni.ID.t nalazi se ulje viskoznosti 11=5..IQ-3 Pas pod radnim pritiskom P1 = 1O.1.izmedju nepokretruh paraleltdh ploca (Odeljak 2.l.4~l0 FTJ (D. i procepi izmedju cilindricnih povrsi.. dok je za vece procepe dominantan uticaj razlike pritisk9-' 1z uslova FTJ (D. tj zazori. Graficki prikazati udeo viskoznosti i razlike pritisaka na ukupnu silu trel1ja.p) = FYI (V p) dobija se jednaCina -2 211lvp R -21nR -(1+-..p FI] (v p) = InR v p ."'+---4 -+\--1. lcoji se nalazeizmedju nepokretnih delova.l.25) "m = A AV(y)dA =3 Rz +R1 . 2 Rj D. 20 +--+-+.. iIi je pak.7. ili.) = 0.. prema (4.[mml.20f.7. U HC-u s14.3b). a to su procepi izmedju cilindricnih povrSi.Osnove uljne hidraulike 329 U slucaju linearnog profiIa brzina izmedju klipa i tela cilindra srednja brzina stmjanja fluida u procepu je 1 vp ~ +2R1 (4.7. odnosno h = 2J..1.7.5. Sila trenja koja deluje na klip.lm/s.002rnm.

7.1\2 _D4 2 Z + Inn)' 1. Sa ovom vrednoscu funkcije fin) izraz za koeficijent trenja (4.7.4.26) daje razlilru pritisaka u procepu iz koje. U ovom slucaju srednja brzina strujanja (4.4-lIb)..7. Resenje za brzinsko polje (4.28) se svodi na oblik 48 A. DH =2(R2 -RI ) = 211 hiclraulicki precnik procepa i fen) :::(1-n)2/[1+l1z +(1-n 2 )llnn] funkcija od geometrijskog parametra procepa. (4. Za procepe koji se susreeu u UH parametar n je reela veliCine jedinice. dakJe. JiJco s~. sled! izraz za koeficijent trenja v. 64 (l-n) z = R fen) .26) (4. 3 (4. b) Slika PA-ll .9.999] funcija J(n) ima vrednosi J(n)=[l.28) e 1+ n + (1.29) koristimo za odredjivanje koeficijenta trenja. ali ipak manji ad jedan (0<n<1).29) Re . Jasno je da se tom aproksimaCijOlll u proracunu pravi odgovarajuca greska. tj. Sasvim je svejedno koji od oblika izraza (4. == 2Q. eR eh pn cemu je Rejnaldsov broj definisan Re R =vmRH Iv definisan u odnosu na hidraulicki radijus (R H ::: DH / 4 = h 12) i Re h = Vmh / v u odnosu na visimi procepa.29). 0.7.n ) lInn e u kame je Re =vmDH / v Rejnoldsov broj.n 2 pri cemu je n = R] / Rz karakteristicni geometrijski odnos procepa. posle poredjenja sa opstom Darsijevom formulom tlp = pie ·11 DH .7. tlpdrr.5].17) se svocle na oblike: Slika 4.7. Ipak.P. dirnenzija RI ' R2 i h (s1.7.4~ lla).7. ponekad se tretira koriscenjern resenja za strujanje izmedju paralelnih ploca (s1. V=1211th. za n uzmu vreclnosti 11=[0.P.6.7. slucaj kada je strujanje izazvano.27) tlVp = V m (R2 -RI )n = tlp 811' (1-n )(l+n ·11.7.U.16) ipolje pritiska (4. 2 811l 1-n 2 +--) Inn (4. KoristeCi upravo ta resenja ovde ce se analizirati specijalni slucaj koncentricnog krucnog prstena (s1. Relacija (4. (4. u literaturi se najcesce koristi obliIc Ie =24/ Re R' U slucaju kada vazi izraz (4.6.31) pri cemu je precnik d =(D 2 + D] ) / 2 '=: Rz + RI .4997. fen) ~:d.18) i protok (4.15) i dalje vaze. srednja brzina i protok kroz koncentricni prstenasti pracep odredjeni su izrazima: Ie= R 64 2 2 Vm == tlp 12Tj1 h 2 .1) koji se ima izmedju nepokretnih cilindricnih povrsi (v p == 0).330 Osnove uljne hidraulike Tom prilikom je analizirano strujanje u procepu izmedju tela cilindra i pokretnog klipa.::: R24 ::: R .1 • 2 2 vm =--~ (1+n tlpR.5 == 3/2.7. 1.7.samo razlikom pritisaka. /2. .7. Problem 4.30.7. U literaturi iz UR kruzni koncentricni procep.7.

:::t:. te se zato on ne preporucuje za odredjivanje koeficijenta trenja u kruinom koncentricnom procepu. A A 4 a 3 ProD/em 4~12..ka greska..Rl)::: 2h. Ova razlika pritisaka ostvamje strujanje u procepuprotokom VI i u obilaznoj cevi protokom )/2' Protok kroz procep odredjuje· se it Darsijeve formule ·(2. Kroz HC kreee se klip precnika d l duzine I.3 n. Sil spojeni preko koncentricnog prstena izmedju klipa i cilindra i sa obilaznorn cevi precnika d i duzine L u kojoj se nalaze otpori: S".p = t:.. koeficijent trenja je odredjen izrazom (2. Sk' t:.) .1. uz zanemarivanje sile trenja. n= 1 2 ' 1+n +(l-n )Ilnn Za male vrednosti parametra n vrednostfunkcije f (~ 1) ::: 3 12 daje odnos koeficijenata trenja AI Aa ::: 2.Pp + p(Su +2Sk +A.Pn' Strujanje u procepu i cevi je larninamo..Kada se vrSi aproksimacija stmjanja u kruznom koncentricnom procepu strujanjem izmedju paralelnih ploca.. ..d'+l)T ' u kojoj je koeficijent trenja A2 ::: 641 Re 2 . Slika P.6 ion daje protok .Pn + t:.. Dakle. i iznosi . Silu trenja koja deluje na klip sa kIipnjacom zanemariti. RESENJE: Kao prvo iz jednacine .. Za proracun koeficijenta trenja kod koncentricnog kruinog prstana merodavan je hidraulicki precnik D H ::: 2(R 2 . nd 4 2 )(1+11 +~) 2 1-n 2 . moze se zaklj!lCiti da se primenomizraza za koeficijent trenja Aa pravi gruba proracuns.P= 4F In(d( -d. II. n=dl ld2 • Protok kroz zaobilazllu cev odredjuje se iz Bernulijeve jednacine 2 I v2 t:. Primenom izraza (4. visk6znosti Yj.. konstantnim protokorn V.7. Odrediti brzinu klipa.7.· . odredjujeserazlika pritisaka t:. pri cemu je Re = VDH Iv.28).42) Aa :::24/Re h ' pri cemu je Re" :::vhlv Rejnoldsov broj. RESENJE.28) za stvarni koeficijent trenja u kruznom prstenastorn procepu dobija se odnos koeficijenata trenja (1-n)2 -±f() ( RIR) 2 2 .P128YjI(l-n .4. Uz pomoe ove veliCine dobija se aproksimativna vrednost koeficijenta trenja Aa = 48/Re. Ovaj postuimk je vee sproveden u Odeljku 4. 12 ravnoteze sila koje optereeuju ldip sa klipnjacom. U HC precnika d 2 dotice ulje.1.p p i t:. sa klipnjacom precnika do brzinom v p i pri tome savladava radnu sili F.7.28) u kojoj je koeficijent trenja odredjen izrazom (4.Osn6ve uljne hidraulike 331 Odrediti koliki je odnos koeficijenata trenja tacnog i aproksimativnog postupka? Dobijeni odnos komentarisati. Radni i protiv-pritisni prostor HC-a .

7W. ..lPas .32) pri cemu je a = R2 -1~1 -= R2 (l. daje viskozni napon na zidu osovina 1: w = T\(dv / dy)y=". koja se nalazi u cilindru precnika D2 = 2R 2 • U slucajukada se ose simetrije klipa i osovine nalaze na medjusobom ekscentricnom rastojanju e tada strujni prostor izmedju njih predstavlja ekscentricni kruini prsten(s1.lmm. to sledi da je sina.332 Osnove uUne hidraulike pri cemu su konstante: p a="2(C. Strujni prostor kliznog leZaja predstavlja koncentricni kruzni prsten visine h i duzine I.:.2). gde je a ugau.4.7. koji kroz elementarnu ------ . lznosi h(cp) = Rz . n=10000/s. Osovina precnika D=2R okrece se brojem obrta n u kliznom lezaju u kome se nalazi ulje viskoznosti ~. +ri 2 + vp odredjuje se brzina = 4(V .~ = 7T2~lnD3 TC3~l112 D3 2h .6. 1=100mm. Elementarna sila trenja je dFw = 1:) R dcp u kojoj je cp ugao.RESENJE: Linearni p ofiI brzina u procepu v = Rwf" Slika P. • '" 2 2 b=y . ~=O. ~ 0. precnika D1 = 2R1 i duiine t. Prema tome visina procepa je odredjena relacijom h«p) = R2 -R1 -escos<p= a-ecos<p .Pn-App' Konacno iz jednacine kontinuiteta za khpa v p He V = V.k+1) .4-13 u kome su OJ = 2mc (n[o/s]) ugaona brzina i y koordinata koja se meri od zida ldaja. u kome rotacija osovine stvara linearni profiI brzina.7. Problem 4-13. Posmatra se nepokretni klip. h h=O. odnosno osovina. .R1 cosa-ecoscp . S obzirom da je maksinialna yrednosttrigonometrijske funkcije (sina. odredjenim uglom cp.028Nm i P=107... Visina procepa na proizvoljnom ugaonom polozaju. izmedju linija koje prolaze kroz teiista klipa i cilindra.2 procep ostvaruje se· protok fluid a. 1':'1.p-I::. (4. n )karakteristicna g. e Pod dejstvom razlike pritisalca /). podaci su: D=50mm. Konacno.p kroz eIcscentricni Stika 4.u+2C. Odrediti moment trenja kojim ulje deluje na osovinu i snagu trenja.Vj -V2 ) / (d 1 -do )71:. 321~ c=l::. u tacki A.)max = e / Rl' ikako je e« RI'.~metri­ jska velicina i 11 = Rl / Rz.7.6.P=lv1w= h Za zadate brojne vrednosti ove velicine iznose:M=1.. Dati. odnosno eosa. obrtni moment i snaga trenja iznose: M<= Rdi'w J .

R1 ) = 2R2 (1.prornenljivih sila. dalje. sto znaCi da je srednja brzina strujanja kroz ovu elementarnu povrsinu odredjena izrazom (4. 3 (4. ..30). (4. .35) ima vrednost f(O) = (1 +11) 12.Osnove uljl1ehidraulike 333 povdinu dA= h(R z -h 12)d<p iznosi: (4. Ovde treba napomenuti da ako se u funkciju f (e) vrsi izosta'lljahje clana liZ a / 2R2 ..7. vrednost funkcije 1(0)= 1 ne dozvoljava da se iz (4.7. pa se primeuom izraza (4.11) hidraulicki precnik procepa.= Re fee) .33) dobija se protok kroz koncenrticni prstenasti procep: dV =vdA =vh(Rz -h 12)d<p ."'·f / Df[ .. Protok kroz procep odredjen preko srednje brziue iznosi rj = v m (R. I1pDzna 12111 3 (l+2"e): 3_ 2 (4. sto znaCi da se u ovom pojednostavljenom slucaju protok odredjuje kao: v= . .z +ge ) .36) o posledicama pomenutog zanemarivauja bice vise reCi na krajl! ovog paragrafa.7. 4.7.33) Da bi se primenom izraza (4.7.2R (1 + 3. Za odredjivanje ove f~nkcije koristi se pretpostavka da se protok kroz elementarnu povrsinu dll moze odrediti kao protok kroz odgovarajucu elementarnu povrSinu koncentricnog prstena visine h..ekscentriciteta (e = 0) funkcija (4.38) 1 u kome je Re = v mDH / v Rejnoldsov broj i DH = 2(R2 . U tu svrhu se posmatra He kod koga je dejstvo svih spoljnih sila.f. Clan uz a 12Rz izostavlja. 12.7.7.7.37) Odredjivanjem.7.·izraz(4.7.. e e 2 U (4. (4.33) mogao odrediti protok potrebno je poznavati funkciju v = v(<p).(0) = 96/ Re koji vaZi za koncentricni kruzni procep. iz izraza (4. Dinamika hidrocmndra \ I Pod dinamikom HC-a podrazumeva se kretanjeklipa i klipnjace HC pod dejstvom stvarnih .38) dobije resenje za koeficijent trenja koncentricnog kruznogprocepa. opstom Darsijevom formulom I1p = p. Sa ovom pretpostavkom. zanemarivanje ovog CIana nije opravdano.. a sto je prakticno slucaj u literaturi iz UH.34) .7. u fuukciji fCe) ..pD2na 2)d<p12111 fCe) . pri cemu je funkcija 3_ a 3_ 4 f( -) = 1+2"e 2 . Prema tome.37) pada pritiska i poredeCi ga sa.R12 )n. iz izraza (4.7..7. koje su prisutne u mehanickorn sistemu koji polcrece . stoclaje koeficijent trenja 1. v. U specijalnom slucaju kada nema .34) odredjuje srednja brziria strujanja kroz ekscentripni procep 11 R2 (1 3 vm = :11/ l=:~ 48 1+11 f(e). _ f.35) kojoj je e = e 1a relativni ekscentricitet protepa.7. Veoma cesto se u literaturi iz UH. dobija se izraz za koeficijent trenja .p V- zr 12 11/ h (R 3 0 11 2 - _.7.729).

7.P2(t) -ct. zamenjeno dejstvom jedne spoljnje sile F(t) ~g=~-'-1I>- X F(t).1(PI. leoja daje korene Ij 0 i 1'2 == -[31 In.. ukome su konstantni pritisci PI i P2 ' klip poCinje da se kreCi iz stanja mirovanja: Odrediti zakon promene brzine i zakon kretanja klipa ako se u tokukretanja savladava a) konsta- . (4. l (PI . i iznose: (4..22). Pro~ltI!m 4-14. Ova sila predstavlja radlttt Slltt He-a. . 2 (pz .move uljne hidraulike HC. . imaginarni iIi dvostruki. Koeficijenti . Ukoliko u skolpu HC-a. Za partikularno rdenje vaH vee receno u sklopu analize jednaCine (4. tada se diferencijalna jednacina kretanja (4. pa opste resenje diferencijaIne jednaCine moze da se napiSe u oblik:u: x(t) =C1 +C2e.39) diferencijalna jednacina kretanja se svodi na oblik: m m.) III x(t) = xh(t)+Xp(t)== C1 e + Cze azt +xp(t) .P2 (t)-Flll-~2 -F(t) izraza (4. tj. leao s~o je to slucaj kod rudarskih i !. ".Pa)+~2x.7. Na osnovu izgleda learakteristicne jednacine . dok se partikularno reSenje xp(t) tek moze naCi na osnovu poznavanja funlecija pet) i F(t). Ovi leorelli mogudabudu realm.Pa) x+~ x= P(t)-F(t) (4.' u kome je 13 = 131 + 132 ukupni koeficijent viskoznog trenja i pet) = ~ (t).4.7.!2..7. Ova sila moze imati konstantnu vrednost. F112 =a 2 (pz . U horizontalnom HC-u prikazanom na s1.rradjevinskih masina kada je njena promena izazvana.7. a F112 sila viskoznog trenja izmecljll kliplljace i kuCista cilindra.7.~l sila viskoznog trenja izmedju klipa i cilindra. sledi da je resenje homogenog dela diferencijalne jednacine (4.334 G. Zamenom ovih sila u (4.7. +Cz exp( -f3t / m).7.7.40) svodi na oblik m a njeno rdenje moze da se napise leao x+28 x+oo 2 x == P(t)-F(t) ' ajt (28 =oI m' 00 2 =. na pr.7. promenom sastava isleopavanog tla. medjutim.40) x"U) == C.40) je sila koja potice od polja pritiska.41). odnosno da obile partikularnog resenja zavisi od oblika funkcije F(t). u sklopu mehanickog sistema postoji opruga cije dejstvo se izraiava silom Fc "" ex..P2)+~IX.P2) '-ct.'· Kod stacionarnog strujnog rezima sledi da je P = const. pri cemu je }.ll =ct. ili. pak.J82 -oo 2 .39) Sile trenja u HC-u odredjuju se primenom F. Prema drugom Njutnovom zakonu jednaCina kretanja pokretnih delova HC glasi: mx = ~ (t).eksponenti aJ i a2 predstavljaju korene karaleteristicne jednaCine r 2 '1-28r+oo 2 =O.-2 _ r [31 m := 0.41) =0 Konstante integracije C1 i C2 odredjuju se iz pocetnih uslova. a sto direktno utice na oblik homogenog resenja. veoma cesto ona je promenljiva.f3t1m + xp(t) . a12 =-8±.

. + C2e-~tlm + xp (t) . sledi da je l(t) == (P .7.. (a) (b) a) Za slucaj konstantne radne sile. m b) Kada se radna sila menja po zakonu F(t)== aexp(bt) funkcija l(t) ima oblik I(t) = P / m+aexp(bt) / In. iz (b) slede trazeni zakoni xU) == ~ . -!l>- x O PI' P2' ' (X.. x + m x == I() . D.--. savladavajuCi radnu silu F = const.1)K . m' P CI =-7+(T.. Trazenjem partikularnog resenja diferencijalne jednacine (a) u obliku x(t) = At + Bexp(bt) dobijaju se konstante P A=j a' . Konacno. a. -B==K= b(p+mb)' Zadovoljavanjem pocetnih uslova x(O) = x(O) == 0 odtedjuju se konstante: mP mb . P p2 . Konacno. P . t Cije je opste resenje: (/() ==..7. p2 (e-~tlm_l+~t).. Primenom pocetnih uslova x(O) = x(O) = 0 iz (b) se dobijaju konstante: C2 == -CI == m( P . C2 ==p'(j-'-bK) .. d.Osnove zilj'ne hidraulike 335 ntna radna sila (F=const. x(t) == m (p -bK) e. C. p.ProDlem 4-15. PI' (XI' (X2' ~1' ~. Poznate velicine su d.F) / p.diferencijalne jednaCine (a) dobija se konstanta C == (P .F) / p2. RESENJE ZaddavajuCi iste oznake kao i u Odeljku 4. m.(~ . U protivpritisnom prostoru HC-aprecnika D nalazi se opruga krutosti c koja je u pocetnom stanju mirovanjasabijena zarastojanje xo' Ukljucivalljem razvodllika u komorama HC-a vladajukonstantniprIHsciPI i P2 (PI> P2) klip poCinje da se krece pri tome .bK) e -f3tlm_bKebt . . za ovaj oblik partikularnog resenja. Poznate velicine su: D. Zadovoljavanjem. b. dobijase diferencijalna jednacina kretanja klipa: . pa se partikularno rdenje diferencijalne jednaCine (a) trcdi u obliku x p (t) == Ct..F) / m == const.) i b) ako je raqna sila opisana zakonom F(t) == a exp(bt).. p. NaCi X zakon kretanja klipa ako je sila opruge veca od sile viskozllOg trenja. RESENJE Diferencijalna jednacina kretanja pokretnih delova cilindra glasi: SlikaPA-15 .f3t1m -K it . zamenom nadjenih konstanti u (b) i potom njegovim diferenciranjem dobijaju se zakon promene brzine i zakon kretanja klipa XU)== P-F (l_e-~t!m) p x(t)== m(P-F) . P=const. In.-. p.. p p + P I+K(l+ inb)_ mP. ) P F(t) t x(t) = C.

[1 -01 ( -smqt+cosqt. nepozeljno 11. kao na pro kod rueno upravljanih URS-a..dgusnice koja stupa u funk6j" '. iIiudarom klipa 0 tela cilindra (kriva a sa s1.1 (Odeljak 4.7. a sto moze da se ostvari tzv.7.2b) i poddiljivim prigusenjem(slA.82 »)..7.4. co" q 4. promenljivim (s1. to opste rese'lje diferencijalne jednaCine kretanja glasi: z Bt xp(t) = e.8.7. D 2n 2 271: -. To je razlog da se u zavrSnoj fazi kretanja klipa njegaY9kretanje llSp()raVa. pokretnih delova mase In.e r2t =e..eC1 sinqt+Cz COSljt)+Co /co .336 Osnove uljne hidraulike . HidrallllIicko itocenje kril!taJrnja Osnovni zadatak HC-a je da dejstvom aktivne' sile pritiska ~ u toku radnog hada savlada neku radnu silu F brzinom v p' Tom prilikom dijagram promene brzine klipa ima izgled prikazan na s1.(P1 .2a).4.z=-8±iq. Cime se postiZe deIirrricno ublaZavanje udara (kriva b)ilinjegovo potpuno izbegavanje (kriva c). vrsi udarom klipa 0 tela cilindra tada maze doCi do osteeenja cilindra. mx = P1 -.pz). pri cemu su ct i C. ux+co zx= C0' x+ 2'" pri cemu su konstante: 28= Jl m ' co 2 =:- c m' UzimajuCi u obzir uslov zadatka da je sila otpora veca ad sile viskoznog trenja (co > 8) dobijaju se koreni karakteristicne jednacine r2+28r+co 2 =0 =>r ..8. Na kraju radnog hocla kretanje klipa prestaje (tree a faza kretanjaklipa) aktiviranjem razvoclnika.7. .2c). NajeesCi tip prigusnica jesa konstantnim (sIA. UHS-u.8. dilkie. Ovaj tip kocenja zasnovan je na porastu vislcozne sile trenje il trec()j fazi kretanja. Za pouzdan rad HC-a treba teiiti zaustavljanju ldipa bez udara na kraju trece faze kretanja.8.1 fazi zaustavljanja Idipa. Kalea je partilcularno reSenje xp (t) == Co I co 2 . sto je. tj.8..Px-c(x-xo ).4. l Sa ovim korenima resenje homogenog dela diferencijaJne jednacine kretanja je: xh(t) =: Cte'it +C. na pro mikroprekidaCima za ogranieavanje hoda. (q=Je co2 .-4-.F Ona moze da se napise u obliku: .Bt eCl sinqt+C2 cosqt) .7. .8. Koriscenjem pocetnih uslova kretanja xeO) == x(O) == 0 odredjuju se konstante C1 == -8 Co / qco 2 i Cz == -Co / co 2 . Co . 'Ako se iz bilo kojih razloga zaustavljanje klipa.Pz CD -d )4-cx. iIi C 1 i Czodgovarajuce konstante integracije. Hidraulieko kocenje se postize ugradnjom :. hidraulickimkoeenjem.7.1).-e )] xU ) =. Veoma je eest sIucaj u UHS-u da nema uredjaja za ogranieenje kretanja. tako da se trazeni zalcon lcretanja svodi na oblilc 8 . tako da je udar klipa 0 tela cilindra veorna moguca pojava.2).

dl )! 2 i trenutne duzine x.. h 2Tj (4. sto znaCi da su naponi na zidovima kontrolne zapremine 1: wI - -1: w2 - ..Osnove uljne hidraulike 337 a) b) Slika 4.P22 nije toliko znacajna. Za dalji proracun potrebno je. eime se fonnira koncentricni kruzrti procep visine h = (el 2 . Dakle.y=h .8..2 X .otde dobija se merodavna razlika pritisaka I1p(x) =. pri cemu su tangencijalni napon 1: wl na klipu pri~lsnice i 1: w2 na zidu cilindra.fazi kocenja klip prigusnice precnika d l ulazi 11 cilindar precnika d2 .7.22).2a).·U treeoj fazi .2 Na dalje ee se detaljno analizirati sarno slucaj hidraulickog kocenja primenom prignsnice konstantnog preseka (s1. takodje.7.. vp =const. Ova razlika pritiska se odredjuje iz ravnoteze sila koje deluju na kontrolnu zapreminu procepa .43) Kretanje klipa u fazi koeenja opisallo je diferencijalnom jednacinom .7.8. 2 2 n i3.7.7. dVTjX -Tj(-) y=O. dy It Zamenom ovih napona u prethodnu jednaCinu nivn. Tjd 7t. sto znaci da se uticaj razlike pritiska na dopunsku silu trenja moze zane mariti. . gde se koorciinata y meri od zida cilindra.4. dok je pritisak Pn = canst. jer je njegova vrednosfdiktirana padom pritiska u povratnoj grani UHS-a. tako da jednaCina ravnoteze sila koje deluju na pokretne mase glasi: 2 2 n D n PleD -do)4"=F-~(0)+P2-4-' 2 (4.p(x)(d2 -dl )4"=1: wAnx+1: W2 d 21CX . .. Karakteristicne dimenzije klipa. keji se svodi na oblik tiFf] (x) ~ l = -h-x x .24). Izraz za dopunsku silu trenja i3. u posmatranom slucaju merodavna razlika pritisaka /:.42) gde je F~ (0) sila trenja na pokretnim povrSinama. Zbog promenljivosti pritiska P2l (x). P2 = const.P = P2l .F'l (x) u sebi vee sadrZipretpostavku 0 linearnom profilu brzina u procepu v(y) =x y ! h. dopunska sila trenja je odredjena izrazom (4.doA id2 • U drugoj fazi kretanja klipa radi se 0 stacionarnom rezimu rada sa Pl = canst.7. koja se odredjuje izrazorn (4. Medjutim. U ovom proizvoljnom polozaju. na prigusnicu deluje dopunska sjla trenja M (x). Idipnjace i prigusnice defenisane su precnicima D. poznavati rrierodavnu razliku pritisaka. ova razlika pritiska je fuJikcija od kordinate x.

svodi na v(x)/vp=1"7(x/t)2. Analiza jednacine (4.8.47) dat je na s1..d j ll 1C 2 K=-(-+ )=--(D +d j d 2 ) .l (0).44) i (4.7.7.4.6 0. tj..0 ~"0.8 1.3.8) pad pritiska u procepu racuna po laminarnom modelu strujanja koji vaii za koncentricni prstenasti procep (Odeljak 4.338 Osnove uljne hidraulike mx = Pj (D 2 -dg)*-F-~(x)-M~(x)..7.-. njenim se reSavanjem dobija promena brzine klipa v(x)=v p -Kx 2 /2.48). dijagrama sa s1. tj.8 0. (4. (4.3 PrOblem 4-16.7. .. a 1 2 3 4 5 6 I (2 KV/'2 Slika 4..0 ..30 postize se vrednost x = 0. izraz (4. m h 2h2 2mh2 Kada se diferencijalna jednacina (4.6.0 0.7.4 0. 1.6 . dobija se duzina prigusnice I = ~2v p / K pri kojoj se to ostvaruje. brzini klipa.--"! 0.45) u kome je konstanta 2 ll 1C dj D2 .48) Graficki prikaz dobijenih rezultata (4.47) dobija zakon kretanja klipa u toku hidraulickog kocenja x/l=(e/~2KVp _1)/(/~2Kvp +1). (4.7. da vazi F" (x) "" F" (0).2 0.7.7. (4.2 0.1).. Smatrati da je srednja brzina strujanja u procepu jednaka . vee pri t~2Kv p 1.P2t<D _d j 2 2 2 )*_ P22+' d 2 1C (4.7.8. i izraza za AF'1 ex) i Ap(x).8 - 'fi ~ 0.7.]..7. odrediti kolika se greska pravi u proracunu.7. a ne po realnom modelu sa pokretnim !clipom. 0.4 0.99/.42) dobija se diferencijalna jednaCina mx = F'1 (0) -F~ (x) .4.0 0.48) i (4.3.-=-~c------. tako da se u ovom slucaju brzina klipa.2 0.7.0 = 5.4 0.7..46) Postavljanjem uslova da brzina klipa na kraju hoda prigusenja bude jednaka nuli. Sa ove slike se jasno vidi da je ugradnjom prigusnice odgovarajuCih dimenzija moguce potpuno izbeCi pojavu udara klipa na kraju njegovogkretanja.7. pokazuje da x -»/ za t~2Kvp -» 00.46). to se posle integraljenja izraza (4.44) Iz jednaCina (4.45) napise u obliku dX= -Kxdx.. Ako se kod hidraulickog kocenja kretanja klipa sa prigusnicom konstantnog poprecnog preseka (Odeljak 4.111.7. dobija konacan oblik x = -K xx.Ap(D _dj2)~ koja koriscenjem pretpostavke daje P~/x) slabopromenljivo u odnosu na F.8. Medjutim.47) S obzirom da je brzina klipa vex) = dx / dt .~(x).0 -t-r-r--r-'-r-r:-rc.7.6 0.

2d j2 ).Yj.8. 7.48)vaZe. poznavalljem 2 protoka ~ i V bice poznat i ukupni protok. :~ prigusllice. . . Pri hidraulickom kocenju kretanja klipa sa promenljivim prigusenjem (s1. Re=vDHlv Rejnoldsov broj i DH hidraulicki precnik. d 1.strujanjekrozkoncentricni 2 procep linearnim profilom brzina srednja brzina stnijanja je odredjena izrazom (4. dobija se kvadratna jednacina 2 64v 4v.7.29).d" h- . dok kroz dopunski kanal precllika el i duzine ! struji laminarno.2c) klip prigusllice precnika d l ulazi U cililldar precnika d 2 • Tom prilikom kroz koncelltriclli prstenasti procep struji ulje sa linearnim profilom brzina.d. daje konstantu Ko =: m 311h~ (D 2 +d.HC-a u funkciji trenutriog pol~'zaja.7./ "~." +C.7.25).d 1 ) 12 i x = v p brzina klipa.C.v' RESENJE. 12.v+1)v7 +-0 v 2 -?xx=O.7.7.7.+C. sarno je pitanje kolika je konstanta K u njima.l.v +'AJ I d +l)v.2 xx DH .v.7.25) i ona daje protok ~ =v1(d.u'C.". Efekte razlike pritiska lla silu trenja klipa zanemariti.p. h u kojoj je A=96/Re koeficijent trel1ja (izraz (4.+V2' pri cemu je r~ protok kroz koncentriclli pracep.8.OSl1ove uij"ne hidraulike 339 RESENJE Zakoni kretanja klipa (4. Iz Bernulijeve jedllaCine za strujanje kroz kanall1p(x) == p(c. Ukupni protok na izIazu iz HC-a je If =V.43) I1p(x) = 2r]:i" 1112 u kojem je h == (el 2 .-2 = . Poznate veliCine su. (C.47) i (4.. DakIe. a drugim i vaznijim delom u koriscenju modela strujanja izmedju nepokretnih zidova.d2 . U ovom kanalu nalazi se dOPUllSki prigusni ventiI.8.43) dobija se I1po = 611p.4. Ova veoma velika razlika u padu pritiska delom lezi u pretpostavci da je brzilla strujanja u procepu jednaka brzini klipa. I1Po(x)=:P21(X)-P22=PA.7.7. Poredjenjem ove sa konstalltom K iz Odeljka 4. u kojoj je A=:64/Re. Poredjenjem ovog pada pritiska sa feSenjem (4.sledi relacija K d+d 2 -2d 2 _ 0 =6 2 1 K D2 +d1d 2 koja upucuje na gresku koja se pravi koriscelljem modela koji ima kOllstalltu Ko' Problem 4-17. Za. Darsijeva formula daje potrebnu razliku pritisaka x v2 12Yj .-d12)*=x~(d2+2dl)(d2-dl)' Razlika pritisaka je odredjena izrazoIll (4. Primenom modela strujanja sa l1epokretnim cilindricnim zidovima.v' Odrediti ukupan protok ulja na izlazu iz . Razlika pritisaka I1p o primenjella u postupku datom u Odeljku 4.. koji ima koeficijent lokalnog otpor~ C. jer je ona ustvari odredjena izrazom (4. a V protok kroz dopunskikanal.

9. na osu .Zbog.9.1.340 Osn01'e u/jne hidraulike cije pozitivna rei3enje . kliznim Idajem iIi ukljdtenjem. Pror:!llclIlll!ll He lIRa izvijallJj!!'! Pri kretanju klipa kroz cilindar ukupna duzina cilindm i izvucenog deJa klipnjace se menja.dz. 4. Dakle pri proracunu He-a na izvijanje osnovni problem je odrediti kriticnu sHu. Izmedju vlitkana promenljive duzine nalazi se i jedna linija cija se duzina ne SEka 4.1a). Zato je pri proracunu HC-a obavezIlo izvrSiti njegovu proveru na izvijanje.t.7. Jasno je da je ta duzina minimalna pri potpuno uvucenoj klipnjaCi. Sila F pri kojoj dolazi do izvijanja naziva se hiti61a .7.49) Slika 4. dok su unutrasnja vlakna (b-b) skracena i imaju duzinu U~ .y+l 1 [ daje protok ]/2 = v2 d 2 rc /4. Po resenjima za pro toke Til.7.h:b~w4kriticne a) b) (4. i to i tako da je maksimalna sila sa kojom radi He manja od i .7. uocava se da je on savijen i da je njegov radijus krivine R. to sledi da je sa aspekta opterecenja ovaj polozaJ najnepovoljniji.7. U. El:asticlIU3 RilIRija i biticlIUOlll siila izvijanja a) Posmatra se slucaj kada je doslo do izvijanja He sL4.vaznosti kriticne sile na rad He-a naCinu njenog odredjivanja posvetice se vise painje.J. Ova sila zavisi od konstrukcije HC i naCina njegovog povezivanja sa mehanickim delom sistema . . a da je maksimalna pri potpuno izvucenoj klipnjaci.7 .dz.4. i 1/2 vidi se da je ukupni kvazistacionarni pratok jednoznacno odredjen sa trenutnim polozajem prigusnice x. Kada se uzme u obzir da se pri izvlacenju klipnjace savladava neka F>FK radna sila F.9b.7. pri cemu je faktor umanjenja v ustvari koeficijent sigurnosti cija se vrednost usvaja u funkciji uloge He u sistemu. daIje.9. Nairne.zglobom.91). i da je na kraju kretanja klipnjace duzina HC-a maksimalna (s1./. Tada se HC staticki moze prikazati kao ukljestena konzala F (a1.4.4. uvelib) canog elementa konzole visine dz.7. odnosu . ali ida je veoma slozena funkcija od ove koordinate.9.9a). odnosno izvijanja HC-a (s1.fila i oznacava se sa FK • Pri I 2e> radu He-a pojava izvijanja je nepozeljna jer moze da dove de do deformacija i 10Illova. v2 :::: S" +<.J. aka je sila F dovoijno velika JoCi ce do savijanja.liniju e-e spoljasnja vlaknil (a~a) su izduzena i imaju duzinu dz + t.1. Posmatranjem.'-//.9. 4.1.

d 1) 12 i :i:::::: v p brzil1a klipa..·sledi relacija Ko D2 +di-2d. Pri hidraulickom kocenju kretanja klipa sa promenljivim prigusenjem (s1. mh Poredjenjem ove sa konstantom K 1Z Odeljka 4.p.Osnove uljne hidraulike 339 RESENJE: Zakoni kretanja klipa (4.7.p.7. Ova veoma velika razlika u paclu pritiska clelom lezi u pretpostavci cia je brzilla strujallja u procepu jednaka brzini klipa. poznavanjem 2 protoka V.7. jer je ona ustvari odredjena izrazom (4.43) clobija se /':. Razlika pritisaka /':. .-2 = .7. Primenom modela strujanja sa nepokretnim cilindricnim zidovima. 2 2 n.. a clrugim ivaznijim delom u koriscenju modela strujanja izmedju nepokretnih zidova.7. Poredjenjem ovog pada pritiska sa resenjem (4.:::: 641 Re. . .47) i (4.).P 0 :::: 6/':.p(x) :::: pC C.25). 2 i ona daje protok V! :::: v1 (d 2 -d1 )"4:::: X3(d z +2d1)(dz -dj ) .P o primenjena u postupku datom u Odeljku 4.v' Odrediti ukupan protok ulja na izlazu iz He-a u funkciji trenutnbg pol~zaj't/=­ prigusnice.v' .7. i )/2 bice poznat i ukupni pratok.2 xx DH h u kojoj je A:::: 96/Re koeficijent trenja (izraz (4. Poznate velicine su: d p d2 . koji ima koeficijent lokalnog otpor~ C. /':. .7E: Ukupni protok na izlazu iz HC-a je fi"='V1 +fi"2' pd cemu je ~~ protok kroz koncentricni procep.25) X d 2 +2d1 v 1 ::: 3 d +d] .43)f:. 7..8.48).vaze.8. Darsijeva formula daje potrebnu razliku pritisaka 2 x v 12'1. 1z Bernulijeve jednaCine za strujanje kroz kanal /':.8. RESEN.Zastrujanjekrazkoncentricni pracep linearnim profilom brzina srednja brzinastrujanja je odrecljena izrazom (4. daje konstantu Ko:::: 3Tj~ (D 2 + d..'1. dobija se kvadratna jednacina .Po(x)==P21(X)-P22=pA. a V protok kroz dopunski kanaI.C." + C. U ovom kanalu nalazi se dopunski prigusni ventil. Dalcie.2d. Re=vDHlv Rejnoldsov broj i DH hidraulicki precnik.u'c.n : • Razlika pritisaka je odredjel1a izrazom (4.29).4.7."" 6---:---"-----'K D2 +d1d 2 koja upucuje na gresku koja se pravi koriscenjem moclela koji ima konstantu Ko' Problem 4-17.7.v + All d + 1) vi 12.jJ(x)::: 211:( 1/t 2 u kojem je h ::: (d 2 . Efekte razlike pritiska na silu trenja klipa zanemariti. dok kroz clopunski kanal precnika d i duzine I struji laminarno..d.l.7. u kojoj je A.2c) klip prigusnice precnika d1 ulazi u cilindar precnika d2 • Tom prilikom kroz koncentricni prstenasti procep struji ulje sa linearnim profilom brzina. sarno je pitanjekolika je konstanta K u njima.v.

Zbogvaznosti kriticne sile na rad He-a naCinu njenog odredjivanja posvetice se vise painje.dz.1.zglobom.1. (4.. SUa F pri kojoj dolazi do izvijanja naziva se h:iticFltl stla i oznacava se sa FK. Zato je pri proracunu He-a obavezno izvrSiti njegovu proveru na izvijanje.liniju e-e spoljasnja vlakna (a~a) su izduzena i irnaju duzinu dz +t:. Ova sila zavisi od konstrukcije He i nacina njegovog povezivanja samehanickim delom sistema .7. 4. dalje. iklritiClll3 sUa ib/:vijallllja a) Posmatra se slucaj kadaje doslo do izvijanja He sl. to sledi da je sa aspekta opterecenja ovaj polazaj najnepovoljniji. odnosno izvijanja He-a (s1.91).7.4.1a). Ehllstliclln:!ll lillnija . Izmedju vlakana promenljive duzine nalazi se i jedna linija r3ija se duzina ne Slika 4. Uodnosu na osu . Posmatnmjem. Jasno je da je ta dliZina miniinalna pri potpuno uvucenoj klipnjaCi.7. .dz . Nairne.9a). Kada se uzme u obzir da se pri izvlacenju klipnjace savladava neka F>FK radna sila F. i da je na kraju kretanja klipnjace duzina He-a maksimalna (s1. 4.+C.d 2 2 r J daje protok V = v 2 d 7( /4.y+l). 32v 1 C.9.49) pn cemu je faktor umanjenja v ustvari koeficijent Slika 4.u+C. Po resenjima za pro toke )11 i r/2 vidi se da je ukupni 2 kvazistacionarni protok jednoznacno odredjel1 sa trenutnim polozajem prigusnice x. Tada se HC staticki moze prikazati kao ukljeiltena konzola F (a1.7.9b. Pri -t> radu He-a pojava izvijanja je nepozeljna jer moze da dove de do deformacija i lomova.9.1. Dakle pri proracunu He-a na izvijanje osnovni problem je odrediti kriticnu sHu. PrOll'3Cllllll He na izv~jaJ!ijje Pri kretanju klipa kroz cilindar ukupna duzina cilindm i izvucenog dela klipnjace se menja.340 Osno·ve uljne hidraulike cije pozitivno resenje v2 := 1 r 32v ~ 4v .7. a da je maksimalna pri potpuno izvucenoj klipnjaCi. kliznim leZajem iii uldjestenjem.9. dok su unutnlsnja vlakna (b-b) skracena i imaju duzinu (Ai.9. i to taka da je maksimalna sila sa kojom radi HC manja od kriticne a) b) I Fmax = FKlv I.i.4. sigurnosti cija se vrednost usvaja u funkciji uloge He u sistemu.t:.7.y+llv( d 2 )-+f1 xx (C. uvelib) canog elementa kOIlZole visinedz.4.4. aIm je sila F dovoljno velika loci ce do savijanja. uocava se da je on savijen i da je njegov radijus krivine R.. ali i da je veoma slozena funkcija od ove koordinate.1.7.9. .

p. Pri hidraulickom kocenju kretanja klipa sa promenljivim priguse- njem (s1. protok kroz koncentricni procep.. jer je ona ustvari odredjena izrazom (4.y 4. a Vz protok kroz dopunskikanal. U ovom kanalu nalazi se dopunski prigusni ventil.7.4. (r +r +1)1' Z +-v 2 --xx=O '?u '?v d2 h2 · .2c) klip prigllsnice precnika d1 ulazi u cilindar precnika d z .v' Odrediti ukupan plotok ulja na izlazu iz HC-a u funkciji trenutriog polozaja __ .47) i (4. 11. Darsijeva formula daje potrebnu razliku pritisaka x v 2 1211.7.7.P o = 6/:"p. i V2 bice poznat i ukupni protok.sledi relacija K _0 -6 K - DZ+d 2 _2d 2 2 1 D2 +d d 1 2 koja upucuje na gresku koja se pravi koriscenjem modela koji ima konstantu Ko' Pro/JIcm 4-17. koji ima koeficijent lokalnog otpor"!..'" C.43) dobija se /:.7. Dakle. IRe.v' RESENfE Ukupni protok na izlazu iz HC-a je pri cerim je V.Y. prigusnice.l..d. Efekte razlike pritiska na silu trenja klipa zanemariti. Tom prilikom kroz koncentricni prstenasti procep struji ulje sa linearnim profilom brzina.. Re = vDf{ I v Rejnoldsov broj i Df{ hidraulicki precnik Poredjenjem ovog pada pritiska sa resenjem (4. u kojoj je'A = 64.8.8.29).x 3 2 1 4. Razlika pritisaka /:. daje konstantu Ko = 3'l~ (D 2 +d.7. Y. C. Ova veoma velika razlika u padu pritiska delom leZi u pretpostavci da je brzina strujanja u procepu jednaka brzini klipa. ~~ . dobija se kvadratna jednacina z 64..7.P o primenjena u mh 2 postupku datom u Odeljku 4.d2)~. a drugim i vaznijim delom u koriscenju modela strujanja izmedju nepokretnih zidova.OSl1ove u!jne hidraulike 339 RESENJE Zakoni kretanja kEpa (4. . x el z +2d1 v1 = 3 d 2 +d 1 ' i ona daje protok · V1 VI z (d 2 . poznavanjem protoka V. -2d1 ). C."'-' .25). Za strujanje krozkoncentricni procep linearnim profilom brzina srednja brzinastrujanja je odredjena izrazom rj =V1 + Tt2 .7.7.'~(el + ?d···(l2 ~ 1) c d) 1 • Razlika pritisaka je odredjena izrazom (4.43) /:"p(x) = 211x/ h 2 u kojem je h := (d 2 -el1 ) /2 i x = v p brzina klipa. samo je pitanje kolika je konstanta K u njima. dok kroz dopunski kanal precnika d i duzine I struji Iaminarno. 1z Bernulijeve jednaCine za strujanje kroz kanal /:"p(x) = p(Su +Sv + 'AI / d + l)v~ /2.7..48) vaze. /:"Po(X)=PZ1(X)-P22=P'A 2= h2 xx DH II kojoj je 'A = 96/ Rc koeficijent trenja (izraz (4. . Primenom modela strujanja sa nepokretnim cilindricnim zidovima. Poredjenjem ove sa konstantom K 1Z Odeljka 4.8. Poznate velicine su: d p d z .

" + C.9b. .4. ali i da je veoma slozena funkcija od ove koordinate. Jasno je da je ta duzina minimalna pri potpuno uvucenoj klipnjaCi.1 . i da je na kraju kretanja klipnjace duzina He-a maksimalna (s1. '" V d'" h d'" J daje protok V = v2 d 2 n 14. dok su unutrasnja vlakna (b-b) skracena i imaju duzinu (It -Ildz.ije pozitivno reSenje v? .7.7.340 G.91).7. aIm je sila F dovoljna velika!oCi ce do savijanja.7. uocava se da je on savijen i da je njegov radijus . Nairne.9.. Tada se He staticki moze prikazati kao ukljestena· konzola F (a1.7. Po feSenjima za pro toke r~ i f/2 vidi se da je ukupni 2 kvazistacionarni protok jednoznacno odredjell sa trenutnim polozajem prigusnice x.9.49) Slika 4.7. Izmedju vlakana promenljive duzine nalazi se i jedna linija Cija se duzina ne Slika 4.zglobom. to sledi da je sa aspekta opterecenja ovaj polozaj najnepovoljniji. i to taka da je maksimalna sila sa kojom radi He manja ad hiticne a) b) (4.4. Pri kretanju kUpa kroz cilindar ukupna duzina cilindm i izvucenog dela klipnjace se menja.9.1..1.4.4.y + ll.7.move uljne hidraulike c.1a). Ova sila zavisi od konstrukcije He i naCina njegovog povezivanja sa mehanickim delom sistema .. DakIe pri proracunu He-a na izvijanje osnovni problem je odrediti kriticnu sHu. Posmatranjem. dalje.90). Zato je pri proracullu He-a obavezno izvditi njegovlI proveru na izvijanje. 32v 1 = c. kliznim leiajem ili ukljeStenjem~ Zbog vaznosti kriticne sile na rad He-a nacinu njenog odredjivanja posvetice se vise paZnje.ftia i oznacava se sa FIc' Pri radu He-a pojava izvijanja je nepozeljna jer moze da dovede do deformacija i lomova. U odnosu na OSU . pri cemu je faktar umanjenja v ustvari koeficijent sigurnosti cija se vrednost usvaja u funkeiji uloge He u sistemu. Sila F pri kojoj dolazi do izvijanja naziva se kriti6ztl .9.l(-·)r +-2 xx(~u +~y + 1) . a da je maksimalna pri potpuno izvucenoj klipnjaCi. Kada se uzme u obzir da se pri izvlacenju klipnjace savladava neka F>FK radna sila F. .Elasticna Hl!Ilija i klriticllll11 siRa inijanja a) Posmatra I>e slucaj kada je doslo do izvijanja He s1.? .liniju e-e spoljasnja vlakna (a~a) su izduzena i imaju duzinu dz+lldz. 4. 1 I r 32v? 4\1 . odno8no izvijanja He-a (81. uvelib) canog elementa kOllZole visine dz.. krivine R.

Zanemarivanjem ovog Clana diferencijalna jednaeina elasticne linije ima obHk: IY"=MIElxl. izazvan silom F.7.> F=E1:~(2n-l) (21)' .ciftizdar tiki/estell U ovom slucaju (v. Kako je radijus krivine odredjen diferencijalnom jednacinom: R:::: (1 +y'2 )3/2 I y". .::(2n-l)2i' n (n=1. a to je poprecni presek 2 kHpnjace A =: d n 14 koji daje vrednost momenta illercije Ix:::: Jmin:::: d 4 n I 64. (4. ) :::.50) R A· R' u kome su E-modul elasticnosti i Ix-moment inercije povrsine poprecnog preseka.7.4.a.7. i slicnosti trouglova f>dz I dz =y I R =£.. To je linija e-e i ona se naziva e/asticna lini. Postavljanjem momentne jednaCine za osux .51) Elx U tehnickoj praksi se ne dozvoljavaju ugibi koji su 'veCi od 2% od ukupne duzine.y).51). (4. A 341 primenom Hukovog zakona dobija se izraz za moment: 0' z = £ E. a) Klipnjaca slobodna .7.7.53) U ovom slucaju jednacina elasticne linije glasi: .y 2 dA=-_· J 0. '. 2 n 2 Za n=l i za minimalni presek koji ima po visi:iliHC~a. Sa ovim momentom jednacina elasticne linije dobija obHk: y"+k Y-= k yo 2 2 k 2 = F I Elx ' y koji ima opste resenje y(z) -= Cl cos(kz) + C2 sin(kz) + Yo 1z granienih uslova yeO) = 0 i y'(O) = 0 dobijaju se konstante C1 :::: Yo i C2 -= 0. s1. to se iz jednaCine (4. . dobija se kriticna sila izvijanja se F _ K - 1(2E Imin 4[2 (4. llizeg reda U odnosu na ostale clanove diferencijalne jednaCine (4. je JvJ=F(yo ..50) dobija jednaCina elasticne linije y"_ M (1+ y'2 )3/2 =: E E Ix M=.52) Rdenje ove diferencijalne jednaCine zavisi od nacma pncvrscavanja krajeva cilindra i Idipnjace za mehanieki sistem.7.2. dok granieni uslov y(l) :::: Yo daje resenje za koeficijent k:. a sto za posledicu ima da je clan y'2 mala velicimi. (4. odnosno od tipa osionca koji mogu da budu kIizni iii zglobni i ukljestenja.9:2) moment na proizvoljnom rastojanju z.7.dA. M=h·O'.Osnove uljne hidraulike menja.

klsinkz).3b).. FK = Z2 * c) Klipnjaca zglobno vezana .7. ~~'-::"'////(. svodi diferencijalnu jednaCinu elastiF cne linije (4.7...9.9.56) z4 . koja zadovoljavanjem granicnih uslova y' (0) = 0 i yeO) F 2 Fa 2 = 0 ima resenje: FoZ z 1 y(z)=F(T-l+coskz. Uvtstavanjem ovog momenta u (4.7.4. prouzrokovan silom F..7.7. dakIe. ).4934097.4. (4. ciji prvi koren.F y.?.4a) tada HC predstavija gredu sa slike 4.4. C2 0 i k = nn / I .3a).7.52) dobija se diferencijalna jednaCina elasticne linije y"+k Y=-Jik (l-z).) .7. C2 = Y max' Konacno. Ova resenje maze da·· se napise U obliku k 2 = 2.7.:::J 2 (n / /)2 1 ono omogucava izracunavanje kriticne sile leao: y .9.3. Konstanta C2 nije odredjena.7. ima vrednost kl=4. medjutim. numerickinadjen. b) a) jednacina elasticne Iinije i izraz za kriticnu silu Slika 4. Kaleo je u ovom slucaju ldizni oslonac opterecen i horizontalnom silom Fo to je moment koji deluje na Y rastojanju M=-Fy-Fo(l-z). (n =1.57) a) b) Slika 4.7.4.52) na oblik: y"=+k 2 y=O .046rc 2 / [2 .342 Osnove uljne hidraulike (4.9.W//'-- Preostali granicni us16v y(l) =0 daje transcedentnu jednaCinu kl = tgkl.54) b) K/ipnjac0 i cilindar zglobno OSIOllj(!ili Kada su cilindar i klipnjaca zglobno vezani sa mehanickim sistemom (sI. za n == 1 i z=li2 dobija se da ona ima vrednost maksimalnog ugiba.7. koji opterecuje bilo koji presek je M = . dobijaju se konstante C1 = 0.55) y(Z)=YmaxSlfl(n.4b. .9.2. tada se HC staticki predstavlja kao greda (sl.9.7. ..cilindar ukl/dten Kada je cilindar vezan prednjom iIi zadnjom prirubnicolll a ldipnjaca zglobno oslonjena (s1.. '~?. U ovom slucaju moment. Z rc E I min (4. Cije je opste resenje: yet) = C1 cos(kz) +C2 sin(kz) Koriscenjem granicnih uslova yeO) =y(l) =0. dobijaju oblike: 2 . (4.

7.7.57) i (4. ..59) Slika 4.9.7...61) U izrazu (4.dt)71: / 64ako je klipnjaca napravljena od cevi spoljasnjeg precnika d2 i unutrasnjeg precnika d1 " Vee je receno da je v koeficijent sigurnosti Cija usvojena vrednost zavisi ododgovorncisti zadatka kojeg obavlja He.55). izbor koeficijentasigurnosti u funkciji karakteristicnog geometrijskog odnosa 4lr / d .58 /1= 1 i koeficijent k kri ticna sila = 2nn / l F K iz koga se za dobija a) b) y 4n2Elmin = ---::--"-"".Fy.9.W dobija se jednacina elasticne linije A10 y(z) = F(l-coskz). prema (4.49) je Tabela 4. RezimirajuCi izlozeno 12 prethodnog Odeljka moze se konstatovati da poredjenjem dobijenih resenja za kriticne sile izvijanja . Ovom prilikon na HC.5.60) Sematski prikaz oslanjanja u kome je HC~a.7.7. Koriseenjem granicnih uslova: I yeO) = y(l) = y'(O) = y'U) = 0 .2..6.OsnG've uljne hidraulike 343 d) KltjJl?!aca i a!indaruk!.2..9. Redukovane duzine HC Fmax = 7t 2 E I min vIr 2 (4.7..y.5b). (4. ito: 1) 41 r ld>50=:.cija Ir Ir redukovana duzina 21 1/2 je vrednost data u tabell 4. osim sile F.7.7.eJtelli U slucaju da su cilindar i klipnjaea za ostale elemente veza:rii prirubnicama (s1.. iIi 1min == (d. 'W~~. Ako je ldipnjaca napravljena od cevi tada se za d uzima spoljasnji precnik Cd = d 2 )· .53). 2) 4Irld<50=:.izrazi (4.v=3+4 .9.. koji se odredjuje kao 1min = d 4 "n 164 kada je ceo poprecni presek ispunjen materijalom.v=5 . AF t '. deluje i moment M o ' ~F F tako da je karakteristicni moment koji opterecuje. tj.61) I min je moment inercije povrSine klipnjace.4.7.9. proizvoljni presek grede M = Mo .5a) tada He predstavlja gredu obostrano ukljestenu (slA7.7. (4..2 (4. minimalnog poprecnog preseka.7.7.7...59) vidi se da se kriticna sila moze napisati u jedinstvenom obliku: FK 2 7t E 1min =--2- (4. Ovde ce se navesti jedna preporuka za. Sa ovako odredjenom kriticnom silom maksimalna sila koja sme opterertiti ldipnjacu.. () 4.

U jednom servisu HCse koristi kao auto-dizaliea koja treba da podigne do visine/=2m automobil mase m=1600kg. ~.91 i u slucaju kada se vratilo pumpe okrece konstanUllID brojem obrta n=1450° Inl~.-'''-'----''mm Ere2 . Odrediti: a) precnik eilindra ako je radni pritisak p=5bar. zanemariti.i. Na radnom stolu rendisaljke mase 1110 = 419. kao i kineticku energiju fluidne struje. Do =20mm) (1"""/0 h. spoljasnjeg precnika d 2 i unutrasnjeg Slika PA-iS precnika d] =d2 -28. Naizmellicno kretanje radnog stoIa obezbedjuje razvodnik cija je hidraulicka karakteristika data na dijagramu sa sl. tom prilikom uzeti vrednost stepena sigurnosti v= 5."J dvosmernog dejstva sa jednostrukom klipnjacom. Masa platforme i klipa sa klipnjacom je /no == 1000leg. = 0.ce preko podloge 1 koja ima koeficijent trellja J. To kretanje izaziva HC (D=40mm. Radni sto se kre.D = 4/ g(m+mo) U slucaju da je klipnjaca napravljena od punog poprecnog preseka njen precni.1. Primenom izraza (4.1 koji uzima u obzir i sile trenja dabija se precnik Idipa = 267. ako je llvp:::: 0.P. b) Koliki je stepen korisnosti sistema? c) Kolika je radna zapremilla pumpe po jednom obrtu?. Ukupnu silu trenja racunati kao 10% od sile tezine. Sve lokalne otpore osim razvodnika i filtera. a) U toku radnog hoda savladava se sila rezanja R =3kN brzillom vp = IOem! s. Za klipnjacu napravljenu od eevi debljine 8. tako da se za odredjivanje spoljasnjeg precnika dobija jednacina d~ -(d2 -28)4 -641 min In =0.1. Promenu mase radnog pJ:"edmeta u toku obrade.4l1lIl} . pre b) S abzirom da je eilindar ukljesten a klipnjaca slobadna to je redukovana duzina HC-a Ir = 2/.3mm.~ Odrediti snagu pumpe potrebnu za pogon UHS-a.344 Osnove uljne hidraulike Problem 4-Jl.61) za maksimalno opterecenje klipnjace FmB]{ == / g(m+nU dobija se moment inereije povrsine 4/ 2v rg(m+mo) I .l( iznosi d = 'V641 min!"J( = 69. Cije je resenje d 2 =93.7.4 kg nalazi se predmet. takodje. koji se obradjuje. Problem 4-19. RESENJE: a) 1z jednaCine ravnoteie sila koje deluju na klip i uvodjenjem faktora f= 1. d) Kolika je brzina povratnog hoda ldipa? .. mase In =600 kg. zanemariti.8.4-19b. b) precnik klipnjace ako je ona napravljena od punog preseka celika (E == 2· 1011 Pa) i ako je napravljena od cevi deljine zida 8 = 4mm.7mm. == . moment inereije preseka je 1m in == (d~ -d:)re/64.

65 I! min pomocu kOj1h se 1Z dijagrama hiclraulicke karakteristike razvodnika dobijaju paclovi pritisaka 6.~yt-D.Pf =51842Pa .4-19a . Ostale poznate velicirie..45 bar i /}P2 =0. p4 0 2 4 2 iz kojih se. E=HOllpa).dnjoj prirubnici a klipnjaca je zglobno vezana. D 1C 2 1C F -R +~lg (l7l0 +l7l) = PI-4-.1Q. V 1 =V P --=V 1 D 2 1C 4 d 2 1C 4 V • 2 =V 1C 2 2 d 1C -(D . tj. Sada septimenom Bermilijeve jednacine za povratni vod. tada se proracun URS-a upravo pocinje od izvrsnog organa. L=1.2127.2836." odredjuje se racini pritisak Pl = 33. p=865kg/m3 .5. . kao drugo...6m/s u vodu pod visokim pritiskom i V 2 =1.4-19b RE1ENfE: a) U slucajevima bda je poznato kretanje i opterecel1je izvrsnog organa. 7. Nacrtati clijagram promene brzil1e klipa u toku jeclnog cildl)~.. ".54l / min i)/2 =.2m.= pv. PolazeCi. dok je maksimalni hod !cEpa. Prime nom Bernulijeve jednaCil1e za preseke 0-0 i 1-1 dobija se porast pritiska u pumpi: . odredjuju brzine strujanja v1=1. koje dajukoeficijente trenja: Re. o 1 234567 'VJ(l/min) Slika P.220bar.J ("'. kao sto je i dato u ovom primeru. Izvrsiti proracun HC-a na izvijanje (v=3.0. 1=2m.PZ (D' 2 -Do )-4' 1 Z IV? '>".P1 = 0. A.. su: d'. i a potom.8.' i . 5.15bar. odredjlljeprotiv-pritisaku HC-u P2 =-pgH+PA2cr2-"*6. od jednaCine ravnotde sila koje delujuna Idip . odredjuju se zapreminski protoci v\ =.2 m/ s u povratnom vodu.-D )=V .lbar. OSl1ove ulj'ne hidraulike 345 e) Odreditivremena radnog i povratnog hocla.'. IIp=0. za preseke 2-2 i 0-0.l0 mm. Zane mariti sileviskoznog trenja i smatrati da su vremena ubrzanja i kocenja klipa ista.d <2320 -+ !C1 64 ~('-12) A1=0.:. m Tj=46. koji odgovara duzini preclmeta. dalje.3 Pas.Pf=O.j) Pogonslci HC je ukljeilten na-p'. H=lm. Na osnovu brzil1e kretanja klipa postavljaju se jednaCine kontinuiteta: Slika P.=0. '=Re 1'] .1!. kao prvo.

koja sa F x(t) == (m+'m ) o /2 F x(t):= Cm+'ino) t 2 (i=1.33cm/s .9ms. .9W.I) Za ukljesteni cilindar i zglobno vezanu klipnjacu redukovana duzina je Ir =0.4-19c.4-19a promena kretanja klipa ostvaruje se elektromagnetnim aktiviranjem razvodnika primenommikro-prekidaca.03s Konacno. a on je u povratnom hodu jednak r/I == v. koriscenjem uslovax(tll) ==11) x(tll) =v p' x(t21 )==12 i X(t 21 ) == dobijaju se vremena ubrzanja pri radnom'ipovratnom hodu tIl v v. (m+mo)v p 1'. 1z zakona kretanja. uz zanemarivanje sila viskoznog trenja. h p == 521. koji daje snagu pumpe p== !J.lg(mo+m) ~=J..P.48<%. uz koriscenje uslova zadatka tll =t13 i t21 =t23 . tako da se za brzinu povratnog hoda dobija v. ] 1. Graficki prikaz kretaI~a klipa u radnom i povratnbm h6du dat je na sl. 12 Radni hod Povratni hod (m+l7lo )vp .=9.D.226bar v? . I !J.346 Osnove uljne hidraulike .)n 14.2 2F I Slika P.E Fmax 2 2 2 6277. d) Kako se kolo pumpe okrece konstantnim brojem obrta to je protok kroz pumpu i dalje r/I . 2 v· leao i duzine na kojima se obavljaju ova kretanja: (m+mo)v~ '] 21'.2). u kojima su radne sHe: F" ==R+J. (D 2 .p= PI +pg Ii +!J.+m) . vir 64·0.)=13.714 cm /° .lg(mo.PI +PA I "dT==33.6N. e) U toku ubrzanja (kocenja) kretanja klipa uradnom i povratnom hodu.pr~ b) I1s =57. ukupna vremena radnog i povratnog hod a. su: t2 ::::t21 H22+123 =2/ 21 +(L-2/2)lv. to u toku rada HC-a ne dolazi do izvijanja.7 Lv S obzirom da je zadovoljen uslov Fmax > F=4kN . '21 p: 135.06mm .7 L tako da je maksimaIno dozvoljena sila n2 EImin n 3D. Kako je shematski i prikazano na sLP.5ms (m+mo)v.27mm 9. ~ 25.145 .4-19c tl =tll +t12 H)3=2tll +(L-211)/vp =12. . =V pD2 I(D 2 -D. vaii jednaCina kretanja (m+mo)x== pocetnim uslovima xeD) == x(O) = daje zakone kretanja ° F. 3 c) Radna zapremina pumpe je q == r~ / nllvp == 5.

a+2)T vp { 41 . v = 1.12 ·10-4 bar I (11 min)2). Na klipnjaci HC-a pri radllom.v p2 i F2 " One ee. UHSse sastoji od: HC-a dvosmernog dejstva sadvostrukom klipnjacom (D=60nun. p=900kg!m3.:-"'--'1 ~p v' F I.28ml s llHs :::: 80.k =0. pumpe (l1 p = 0.5 m.55 bar) filtera (I':"Pj = 0. 4 l5 ==1.4-20 . C.0. potrebno je joil pozllavati i velicine v]. ostale lokahle otpore i sUu trellja HC-a zallemariti. filteri (!Y.4bar) i razvodllik Cija je hldraulicka karakteristika data izrazom f':. Odrediti stepen korisllosti UHS-a. RE'SENJE" Za UHS prikazan na sl.P. <.Osnove uljne hidraulike 347 Problem 4~20.' m ! s.u == 0. .Pj2 =O. C. == 100kN i F2 brzinama vp1 == Semi s i v p2 ' Osim HC-a u UHS-u su ugradjelli: pumpa koja ima porast pritiska 6p == lO.m· H Slika P.47·10-4 m2 !s. 2 2 1 t J ' p=~ F+(D -DO)41I':"PPA+f':.PBR+I':"Pj+P(C.= D k k Ie 1-.5m.1 bar ). Na HC-ima se savladavaju sile F. Do == 20mm).Qstali poznati podaci su: d=25mm.U+8C.4-21 stepen korisllosti je definisan izrazom d 2n l1fIS = (FlV p1 +F2v p2 )/(6. -E-':::-'-:::'-~-~'-~'-'€~~~~S:::f:::I+'<. upravo. p=905kg!m3.d Odrediti sllagu pumpe i stepell kOriSllOsti UHS-a.4-21 IIp Da bi llfIS bilo odredjeno izrazom (a). U UHS-u llalaze se dva vertikaiIJa redno povezana HC-a istih dimenzija (D=160mm.2.uo+C.Pj] = O.tim iedomibitiod~edjelle" . i povratnom hodu savladava se radlla sila F=12kN brzinom v p =4cm/s.53%~ Problem 4-21.5bar. spojnog cevoyoda (d=10 nun.pV]-4-)· (a) SlikaP. Kineticku i potencijalnu ellergiju fluidne struje. 13 =3m. koji imaju zapreminski stepell kOriSllosti l1v = 98 % i masa pokretnih delova m1 = 150 kg i' m2 == 200 kg. ~ftN.uo == 1.p == a )/2 (a == 8. Ostale poznate veliCine su: H=lm.5.PB-R = 0. V= 104 2 1 =4m.k+A. Do:::: 80mm). 12 == 4 m.5.MPa i l1p == 85%. !Y. I] =1. l=2m) uljno-hldraulickog razvodllika (I':"PP-A =f':. v=0. v2]} =596W. u odnosu:riazadate velicine.85). Kineticku energiju struje i silu viskozllOg trellja HC-a zallemariti.

94 bar P2.bija .P1 . Do 2 .701 bar . (j=1.75cm/s.076 bar. 3 =0. (i=1.V p] Cd) = 1. Bernulijevih jednacina za preseke O-a i d-O .2.1 -d-T = 91.235 bar .t. odre9juje se iz jednaeine ravnoteie sila koje deluju na klip He:.16225 i brzina kretanja klipa He 2 vpz =V 2 11 v (dl D)2 =37.2) i (zapreminski) gubici protoka u HC-ima ~Vj = Vj . duzine [3' izmedju HC-a V2 = V. I iz jednaCine ravtoze sila Hel PZl 4 z '3 V2 PI.2) gde su vrednosti indeksa i i j prikazane na sl. 1 llv d ' 1 Re 1 a potom i zapreminski protok V.) =209m/s => ReI =522. odredjuje se brzina strujanja i koeficijent trenja v pl D 2 64 v = . D 2n [4+/5 v. 1z jednaCine kontinuiteta za spojnu cev.3 -d-T = 1.2 = L\p /2 + ~P2 + PA.Vp j . Definitivno.2149.2 =PZ. Karakteristieni pritisci u HC-ima odredjuju se iz. D2 n . . d 2n VI = Vi -4. 11 +/2 v? PJ.?:z se do. iz jednacine V3 =V.t.tCinama kontinuiteta.1 = ~P .578 m/ s => Re z = 394. i protok V3 = 35. z \ \ .L\p/1 . sila F2 .? . i iz Bernulijeve jednaCineza preseke b-c = (D z -Do)n (P11-4--~ -m1g) = 55.3) protoci izazvani kretanjem klipa .017 bar .1 .5 -+ A =-=01225 ' .55/ / min koji posredstvom hidraulicke karakteristike razvodnika daje pad pritiska u vodu P"A ~P1 = a· VIZ = 3. . VPj=vpj-4-' ?? n Vpj =v p /D--D.348 Osnove ulj'ne hidraulike U UHS-u se definisu protoci u spojnim cevima .p P .)4' (j=1.9995 bar. 1z jednaCine kontinuiteta VI =Vp1 .2 + L\f. treca nepoznata velicina.vl '" 0.8 -+ 11.P.1 +L\V1 =Vp2 /11v ' dobija se brzina u spojnoj cevi D z' Vz = v 1 .2 dT= 55..191m/s => Rc 3 =297.4-21.PA.( . kao prvo.PA. v 3 =v z [I-11 v(n) =1.~Vl =Vpl I llv .0811 min koji daje u grani B-R razvodnika ~P2 '" a . kada je ree 0 jedn<.45 -+ A] = 0. Konacno. = 61. .

=3 m. i klipnjace i cilindra h = 2 !-lm.-Do )4.0 3 .. iz izraza (a) dobija llHs = 74.Pf =O. D . kao i kineticku i potencijalnu energiju struje. Da bi se obezbedila sinhronizacija kretanja platforme u UHS-u su ugradjena cetiri redno povezana HC-a. tezine G = 9 kN. odreditLsilu viskoznog trenja u HC~ima: Dobijeni rezultat komentarisati.0 0.~ 2. lljIs == 70. .5 1. Kineticku i F . I) = 2 m. Ostale poznate velicine su: d=16mm.d=16mm. b) Ako je veliCina zazora izmedju klipa i cilindra.4-22b RESENJE: PonavljajuCipostUpke opisane primerima P.lbar) i venti! sigurnosti (kojije u toku normalnog rada platforme zatvoren). ( ' '5/3 = 2 m. duzina klipova Ip = 100 mm i d~ina procepa izmedju klipnjace i cilindra 1=50mm.4-22a Problem 4-23. v p L":.carakteristika razvodnika data je na dijagramu sa s1. koja se krece brzinom vp = 4. klipova i klipnjaca je G = 10 kN. Tom prilikom zanemariti sve lokalne otpore osim razvodnika i Jiltera. izrazenog silom F = 50 kN. 2 '2 -.Osnove ui. P. veoma jedn6stavno. Poznate velicine su: d o =20 mm. Ukupna sila viskoznog trenja u HC-ima je F. Sada se. U. a) ZanemarujuCi sileviskoznogtrenja na HCima odrediti snagu pumpnog agregata i stepen korisnosti sistema. p = 800kg / m 3.] = lkN .83 %.4-23b. paralelno povezana.5 /.2 CD . razvodnik cija je karakteristika -data na dijagramu. Hidraulicka J.25 em/ s. . HC-a (D= 1OOmm iDa = 56 mm) koji sluze za sinfu6:cizaciju podizanja platforme na kojoj se savladava sila F = 7 kN brzino:ril. U UHS-u nalaze se dva jednaka vertikalna.62 %. koristi se hidraulicka platforma. (/ poteneijalnu energiju stmje. Za podizanje kontinualnog tereta.>* 0. V = 60 mm / s.4~19ai P. sve lokalne otpore osim "zadatih. F2 =P]. a . 1] == 3 m. Ukupna tezina platforme.2 -4--P2. Problem 4-22. zanemafiti.'~p =5cmJs.0 V lL 10 ~ 1~ V (llmin) 20 25 30 • Slik~. ' q e 2..0 /1 '\:~ ~ 1.5 "'. 10 =2 in. i gubitke 11 spojnim cevima.4~21 dobijase P = 3000. ""--11 Slika P. filtera (t.091kN .: .3W .m2g = 106. dimenzija D=100mm i Do = 50mm.ne hidraulike 349 D 2n 2 2 n . Odreditisnagu pumpe i stepen korisnosti UHS-a. Osim HC-a u UHS-u su ugradjeni: pumpa (T]p = 89%).

/ 4 = 47.0 // '2 2.lildi·v7"12 .=1.4 .l +t'lPt. Re z .2.716m/S d koje daju Rejnoldsove brojeve: Rei =943. Sada se iz Bemulijeve jedl1aCine za preseke 01 odredjuje potrebni porast pritiska u pumpi t'lp= Pi +t'lPP_A +t'lPt..P. Slika PA-23a DalcIe.3.--=-2-o:<.n.n.7 Re 4 =647.4) .350 Osnove ul.34m/s. Karakteristicni protoci kroz razvodnik v't = vid.5 .jne hidraulike Iz=2.90 bar . 2 .3 + t'lPt.953m/s .35[1 min posrecJstvoll1 cJijagrama sa sl. 11 p ·'..1581 == 0.42 bar." 85 %. l4=2m.2 =55. 1. a iz jednaCine ravnoteze sila koje deluju na platformu D2n.139»: = 0. = 0. odnosl1o snaga pumpe P=5488 W. 1z Bernulijeve jednaCine za preseke 2-0 dobija se protiv-pritisak P2 = L\p B-R + t'lp j + t'lPt. D'2_D2 v3 =v P .4-23b daju pacJove pritisaka L\PP_A = 3 bar t'lPb_R = 1. (a) F+G=2[Pi-4--P2 CD -Dohf] odredjuje se pritisak Pl = 51.5 // 3. G/I l3=3m.0988 .#~ <l 1. posredstvolll kojih se dobijaju koeficijenti trenja (izraz(2.0 V 0. 3 L\pj=0. .5 ~ 0. ponavljajuCi i ovde pomenute posmpke iz odgovarajuCih jednaCil1a kontinuiteta se dobijaju brzine strujanja: Vi =2V2C%)2 =2. sa kojom se dobija l1fIS = Fv p / P =72. v=53·10.5m.&~ ~ 2.4 = 2. p=900kg/m .3bar.6 m2 /s REfENJE: a) Postupak rdavanja ovog zadatka je slican sa postupkom izlozenim u primeru PA19a.5 bar.5 ~ "'" V.88 %.0 o 10 20 30 40 50 p2 V (Umin) . iIi onog iz primera PA-21.=589.1085 0. 2 n.17 bar .6 Re 3 =404.(i=1. v4=2v3(~)2=1.5 .1l1 min i V4 = v"d. s tom razlikom 3. d l =d4 ==do ' d 2 =d3 =d. Slika PA-23b sto hiraulicki paralelna veza izmedju cilindara cini da se ovde radi 0 slozenom cevovodu.0678 .5m/s o v2 =vpC~)2 =1.0 f 0. / 4 = 32. odnosno padovi pritiska usled trenja: "'i "'2 "'3= "'4 t'lPti=p·'A.

brzinarna v p. f:. u ovorn slucaju.R2 =:. 2 a2 =:. R. 2) odredjuju se sile trenja izmedju klipa i cilindra i ~.1 b) KoristeCi izraz (4~7.F. 2(FT].j =:.2) =:.Pj2 =0.5bar. 1'0 'If.. (i=l. dimenzija Di I Do.2 izrnedju klipnjace i tela 'cilindra.500 kg i m2 ::: 400 kg. He l i HC2 su vertikalni. i ! P2 ~~~~~.14 N.P fl =O. I R2 -1 (2 InR I R 2 1). dok je He 3 horizontalan. QR .4 bar/(l/rnin)2). R + h .J =:. Za istovrerneno savladavanje sila . PrODlem 4-24.lp InR I R 2 . 10.04 N i Fll . 3). =:.J =:. Ovi. 2. 'i2 II'} -1 (2 in' I -1) '2 1'0 P2 ::: 1nrz I 1'0 F~. 99.22) F~. U odnosu na ostale sHe iz jednaCine (a) ova sila je nizeg reda veliCine te je zato.~~ Stika P. 2 pvn I Brojne vrednosti ovih sila su: 39. pri cemu su: 2 a 1 =:. R 'If. HC-i se nalaze u slozenorn UHS-u u korne su ugradjeni: razvodnici hidraulicke karakteristike f:. 2pv'lf. b) Odrediti hidraulicke karakteristike pumpnog agregata.i koriste se hidro- cilindri He.Osnove uljne hidraulike 351 1\1.Pl = PJ . rnasa pokretnih delova m1 =.4-24 a) Da bi se u radnorn hodll obavilo zeljeno ktetanje poitebno je podesiti prigusnice Pl i P2 na odgovarajuce padove pritisaka.1Q.2. PI . Odrediti vrednosti tih prigusenja.53 N i one daju ukupnu sHu viskoznog trer~a u HC-irna Fll =:.P2 ' R = 2 D . F2 pI ~ 6.p=-aV 2 (a::: 9. ajA]Ji + f\vp (i=l. filteri (f:.4bar). prigusnice i purnpni agregat (l1 p Fl 11 ::: 85%).1 + FT]. njeno zanemarivanje opravdano.f:.

sve Iokalne otpore osim na UHK. v p1 =5cml s.65bar . 2 .409bar. 2 . q = 150m 3/°. DOl = 50mm. Zanemariti: trenje u cevima i HC-ima. osim na UHK.vp3)1 P ==71.p/J = O.ElVJE: a) t:. U1cupna maim klipa i alata za presovanje je m=200kg.26 % . v p2 = lOcml s. odrediti koliCinu toplote koju treba odvesti ulju sa rashladnim sistemom koji se nalazi u sklopu rezervoara.Pl == a r J2 == 3. n == 1450 o /min.l ulja kroz UHS 30% snage gubitaka.352 Osnove uljne hidraulike c) Ako se pri prolaskl. i usled trenja zbog kratkih duzina cevnih deonica. RESENJE: I \ 1 a) Prema zadatim karakteristikama zUpCaste pumpe odredjuje se protok ~ = q /1 Tlvp = 21. kroz razmenu toplote. razvodnik sa kvadratnom hidrauliCkom karakteristikorn (a = 8. preda okolini a 70% akumulise u rezervoaru. t:.11 I min.225kW . 2 Ukupna sila viskoznog trenja HC-a je FTJ = 2 kN. =vp(D3 -D J )nI4+vpD]nI4==vpD 3 nI4 . v p3 =8cml s. D3 = 250mm). dok se iz jednacine kontinuiteta za radni prostor HC-a .6bar . Poznate veliCine su: D1 = 80mm. RES. b) stepen korisnosti URS-a. t:.4-25 i pad pritiska u razvodnilm t:. D2 = 130mm.p = 114.Vp1 +F2vP2 +F. DO} == 70mm. F1 == 50kN.S· 10-3 bar / (II min)2) i filteri (t:. Tlvp = 0. D3 = 125mm. V. i c)brzinu povratnog hoda. odredjuje se ukupna snaga gubitaka UHS-a koja se pretvara u toplohl Q=M=(l-TlffS)P=7825W. D2 == 100mm. U UHS-u prese nalazi se pumpa karakteristika 6p= 160bar. R ProD/em 4-25.1111 min . 2 2 .97 i TIp = 0.P P1 =21. kao i kineticku i potencijalnu energiju struje.p /2 = O. F3 = 130kN . nalazi se HC koji radi boljeg vodjenja ima dva radna prostora CD1 = 100mm. U hidraulickoj presi.16bar .P P2 ==5. Odrediti: a) radne karakteristi1ce prese (silu i brzinu presovanja). c) Na osnovu vrednosti stepena korisnosti UHS-a TIffs =(F. Zanema- riti gubitke na lokalnim otporima. t:. F2 == 65kN. Poznavanjem ovog protoka dobija se Slika P. b) V == 121.Sbar). P = 27. S obzirom da je zadato da se 70% ove toplote uljem dovodi u rezervoar to ce kolicina toplote koju treba odvesti rashladnim sistemom biti Q = 0. D02 == 50mm. kao i 1cineticlm i potencijahm energiju strllje. leao izvrshi organ.9.783bar.7 Q = 5477 W.

p =: 900 kg.~6 mml s.391/ mm.62 bar . Kretanje klipova izaziva ulmpnusilu trenja FT] = 3 kN.014bar. '2 ::::: 1 m. filteri (l:1pII = 0. mm.10:-:. a zatim se dobijaju proracu- nski precnici cevi di. prigusni ventil i ventil sigurnosti.D ol =: 180 rom. D2 =: 200 mm. 6pf2 0.86).34. dimenzija DI =: 250 mm.2.514 bar.. 2 vp=::4V.16.Masa kHpova i pokretnog dela alata za presovanje je m =: 650 kg.pr < di' Brojne vredn()sti· k6je se dobijaju ovim postupkom su: . =: =0. tj. 2. Radi dobrog vodjenja alata pri presovanju koriste se tri HC-a.trenja.12. IIp = 0. tako da maksimalna brzina strujanja u njima bude v:::. 0-2 i 3-0.8 bar. 2 2 .0. U UHS-u se koriste sIedece UHK: pump a (l:1p = 160 bar . Za odredjivanje radne sile HC-a potrebno je poznavati i pritiske u radnom i protivpritisDom prostoru HC-a. 3. a oni se dobijaju iz Bernulijevih jednacina za preseke 01. b) Orediti hidraulicke karakteristike koje treba da ima prigusnica da bi se sa ugradjenom pumpom realizovalo zeljeno kretanje piese. 2 m/ s. llv = 20 cm 3 /°. b) c) llfIs = Fv pi Cl:1pV. v p :::: 7. Ostale poznate velicine su: 'I = 5 m.05 % • . q n =: 1800 °/min. Da hi bio zadovoljen uslov za brzinu stnrjanja cevima v:::. d) Koliki je stepen korisnosti UHS-a? Sve lokalne otpore. i kineticku i potencijalnu energiju struje zanemariti. 4 i 5 zanemariti i glibitke usled . Pri dimenzionisqnjucevi voditiracuna da su standardne dimenzije unutrasnjih precnika cevi: 7.915kN.28. Problem 4-26.. '3 == 6 m.95. nepovratni ventil (6Pnv = 2 bar).3 1112 1 s. Na hidraulickoj presi brzina kretanja alata. RESENJE a) Na osnovu zadatog kretanja izvdnog()tgana veoma jednostavno se odredjuju protoci T~ u cevnim deonicama i==l.im3 . 2m! s potrebno je da se u odnosll na protacul1skiprecnik llsvoji prva veca standardna vrednost. razvodnik sa kvadratnom hidraulickom karakteristikom (a =: 3. iz jednaCine ravnoteZe sila koje deluju naldip dobija se sila presovanja 2 . i iznose: PI =: P2 =:: I:1P-I:1PI -l:1p113 = 155. osim u UHK.4 blar). U cevnim deonicama 0.pr II =: ~4r~ I vn ./(D32 -D2 )n=9. D3 D F=::PI-4-+ P2 C 3 -D j )/f-P3 C -D2)/f-mg-~ =7.22. 1z jednacine konti- Duiteta za povratni vod odredjuje se protok .2.10-3 bar / (l / min)2). v =t2 . je v p =: 5 mm! s. P3 =I:1pz +I:1PIZ =:: 2. pogonjenog HC-ima. Konacno. a zatim i pad pritiska u odgovarajucoj grani razvodnika I:1P2 =:: aT/22 =: 2. V2 =:: vpCD3 -D2 )n/4:::: 15. .4). brzina presovanja.4. tj. di. a) Dimenzionisati precnike di spojnih cevi (i=I.82mm/s.Osnove uljne hidraulike 353 odredjuje brzina klipa. Koliki je gubitak snage u prigusnom vodu? c) Odrediti silu presovanja. lY)p) Din 22n 22n _ = 86.3.

Tjv = 0.Pp = /:. lednacina ravnoteze sila za pokretne de love izvrsnih organa daje sHu presovanja D I 1C D2 'It 2 2 1t F=: Pl-4-+ 2pz -4-./:./4 . dobijen precnik cevi d 3 * =: 12 mm.734 bar .pr =8.pr == lOmm => 12.2l1° .5mm => V2 .67rnrn => d 3*= 12I1LTJl => d 3 =: 22mm =: == V pD j 1C/4 2 14. ovo nije merodavna vrednost jer u povratnom hodu kroz OVil cev protice koliCina Ii. DRS testere se sastoji od dva dela . Medjutirn.09 l/min 0 ~ d 3. U stopu DHS-a koji pogoni kruznu testeru ugradjen je venti} V cija je prevashodna namena za start HM-a:.P ·qnTlv ITjp) = 81. a avo kretanje omogucava HC dimenzija D =: 80 mm i Do == 40 mm. c) Ponavljanjem slicnog postupka kao i u primerimaP.5W.731 I mm ~ d 4 . ali moze da se koristi i za regulisanje broja obitaja HM-a..jednog koji pokrece kruznu testeru i drugog koji pokrece radni sto.P nv = 158bar. Kruznu testeru precnika Dr == 2.n ~ dJ.P3=: 0. ? . d 2 . Ovde treba napomenuti da je proracunorn. V3 =vp (Dj-D o1 )1r. .354 Osnove u!jne hidraulike Slika P.581/ mi.722MN .1.pr d4 =: 16mm. te pre rna tome i ovaj precnik treba da bude d 3 =: d l • b) )/5 == q nTjv - forI =: 0.6241 I min .4-26 VI == vpCDI +2Di)1C / 4 == 33.mg -F.4-19a i P. Fv pi (/:. Hidraulicka testera sluzi za secenje kamena.'P p )Vs=166.95. =: V p D2 1CI 4 =: 9.P3(D j -DO!)4. kada je potpuno otvoren.87 mm => d l == 22mm .6942bar. P2 =: 154.4311mm =: =: 2 ' ~ dl =: 12mm .2 % .067bar . mase m1 =: 5000 kg. TIl! = 0.5 m pokrece HM (q '" 0.1 d) Tjl!S == 2 2 =: 1. /:. ...p . Kameni biok koji se obradjuje. Tom prilikom testera ostvaruje silu rezanja R=120Npostavljenu pod uglom a == 20° U odnosu na vertikalu. koji zadovoljava radnihod. /:.4-21 dobijaju se karakteristicni pritisci u HC-irna PI=: 155. Prolilem 4-27.92). V4 2 7.pr == 18.'Pnv+/:. nalazi se na radnom stolu mase ln2 =: 1000 kg koji klizi preko podloge sa koeficijentom trenja !l = 0.'p=(/:..

81) potrebne za pogon radnog stoIa i pad pritiska na· prigusnici kojom se regulise brzina radnog hoda.22 bar I (l / min)2.:: 48.-~) ilPt :. 3 p=900kg/m . ilpr = 0.:: pA.489 ml S ostvaruje se laminarni rdim srujanja sa kojim je pad pritiska llsled trenja 2 I+L v A. dok sila rezanja i dalje ostaje ista) potrebno je promeniti broj obrtaja na 11] :. i tom prilikom se dobija sn~ga PH = MilTCI30=4712. Ostale poinate veliCine su: 1=9m. '] = 2 m.savladava seobrtnimoment M== RDT 12:.:: 150Nm.66 bar .Osnove uljne hidraulike 355 a) U slucaju kada se na testeri ostvaruje maksimalni broj obrtaja 11 = 300 °/min (a ventil V je zatvoren) odrediti snagu zupeaste pumpe (TiP] :.4-27 RESENJE: a) Dva dela UHS-a su naizgled nezavisni. U ovom delu UHS-a ugradjen je razvodnik Ciji je koeficijent hidraulicke karakteristike a = 0.:: 200 a/min. '3 I. Koliki pad pritiska i protok treba da se ostvate na ventilu da bi se ovaj rdim rada realizovao? c) Deo UHS-a koji sluzi za pogon tadnog stoIa tteba da obezbedi brzinu radnog hoda vp :. .5 bar.4 Wi pad pritiska ilPHM = P IVTiH :. i silu viskoznog trenja He-a. Brzinom strujanja·· kroz cevovod 4V / d 1t:. kiheticku i potencijalnu energijll struje.83) koja je potrebna za pogon ovog dela UHS-a.161 imin. d L/ Slika P.----. L=lm. Hidromotorom kroz koji protice V:. a sto se postiZe otvatanjem ventila V. Zanemariti sve Ioka1ne otpore osim na UHK.:: qnlTiv:':: 63.:: 12 mm. oni sumedusobno povezani preko opterecenja izvrsnih organa koji sen~lazellnjill1a.:: 0. . b) Zbog promena parametara rezanja (dubina i posmak. 14 = 1 m. v=6·1O. = 3 m. d]:. 10 = 2 m. 2 . 15 = 1. Odrediti hidraulicke karakteristike pumpe (Tip2 = 0. d = 30 mm.s m2 Is.JT= 28592 Pa ( .vd Iv ' V == .:: 1.:: 2 mml s i da u povratnom hodll duzinu h=2m predje za t=30s. medutim.5m.

= T/.452 f! min.5). AP3 = ar:.. > V to je za izbor pumpe 2 Ii.67 em/ s koja daje protok ulja (D Dg) 1t 14= 15.pV hl p1 = 6270. Kroz grimu za regulisanje protoka protice Ti"v = Ti" '.2 = 409 Pa.08l 1 min. Ii v i 2 .356 Osnove uljne hidraulike Porast pritiska u pumpi je /lp= IlPHM +Ilp[ +t..05l! min ulja. V3 = V 4 = 6. dok kroz povratnli grann UHS-a tada protice V3 :.T/2 :..603/1 min. S obzirom da je T/. b) Koliki je stepen korisnosti UHS-a? \ 1 . i razvodnik Cija je hidraulicka karakteristika data na dijagramu. odnosilo padove pritisaka usled trenja Rei =-. tako da ce potrebna snaga pumpe biti P = t. = v.495 m! s sa kojom se dobije koefieijent trenja laminamog strujanja A.+J. Prj povratnom hodu zahteva se brzina kretanja V. = Ap-(Ilp[ + pA.548 bar. HM (q = O.5W ..ll/o. dobija se pad pritislea na ventilu /lpv Lv 0 Vv . a) Odrediti radne parametre pumpe. +mz)g+Rsinaj = 5777 N. . i := 64 Re. i pad pritiska na prigusnici /lp p = PI + AP12 .L[Cn.'s = 111 q ! YIv = 42. Vi i koje daju koeficijente trenja.13 ml s .' 4 = 0. Vs := 2. radnog 2 - stoIa v.158 bar . v 2 =8. '.Vs = 21.446 bar.APtS = 11. Do = 50mm) ima zadatak savladavanja sile F = 10 kN..22 ml s . U toku radnog hoda radnom prostoru HC-a je potreban protok nlja 1/2 = v p D 2 n. YIn = 0.: 14.2 e) Na HC-u se savladava radna sila F = -Reos<X. U UHS-u se nalaze clva redno povezana izvrsna organa HM i HC. = h! t =6.. Konacno.9 W.iPi:= pA. b) U novom rezimu rada HM-a zbog promene broja obrtaja menja se protek i iznosi v.5) koje imaju brojne vrednosti V 1 :=: 2. ApT~ IYI p 2 =507.89 eml s.67 em! s . Problem 4-28. Na osnovu protoka ulja odreduju se padovi pritiska u razvodniku API:= aT~2 = 4. v = 0.Pl =49.80 bar. Karakteristicni pritisei HC-a su Sada se iz odgovarajuCih Bernulijevih jednacina dobija porast pritiska u pumpi IIp= P1 + API +APn +AP12:= 16. i b'~zine merodavan protok strujanja = 4V.j d2 (1=1.D~) n 14 =0. dole zbog konstantnosti sile rezanja pad pritiska IlPHM i dalje ostaje isti.dT+p)cVdT) =48. . . 2 I . iz Bernulijeve jednaCine za zatvoreno strujno kola.. 11v ~ 1) koji se okrece sa 11 == 400 °1 min ima zadatak savladavanja obrtnog momenta M = 75 Nm.. dok HC CD = lOOmm.2579. brzinom Vv = 0. 1d i2 n ( i=1.< 2320 vid -+ A. I -+ !.95. ..48 II min.357 bar -+ p=. sto za posledicu ima ugradnju regulacione grane 5 u kojoj je protok Vs = Vj ..: r)4 = vP (D 2 .111 ! min.

85% . f). F n:. a) U slucaju kada rade oba izvrsna organa a HM. Y HS =: Prop/em 4-29.<-y /-<f~ V / / / / .Osnove uljne hidraulike 357 e) Cilindar i klipnjaca HC-a (E=2.8..5 W.IO-3 bar / (ll min22.5 .seokrece sa n = 1000 °1 min i savIadava obrtni moment M == 100 Nm. a maksimalna duzina izmedu oslonaca je I == 2m.2. Is ==lOm. l1v =0.97 kN .0 0. sve lokalne otpore osim mi UHK i sHu viskoznog trenja HC-a zanemariti.5 0. IIp =0.0 c . Odrediti kriticnu silu izvijanja i stepen sigurnosti HC-a na izvijanje. ~'p . v p =85mm/s.5 1. sa kojima radi HM. 3 • / b) c) llHs==(Fvp+Mm)/p:=67. llH =: 0.4-28b RESENJE' a) Ii' == 40 II min ._. p=900kg/m3. 13 = 10m.1....0 3. kao i silu viskoznog trenja HC-a. odrediti moment i broj obrtaja. 12 =15m. kineticku i poteneijalnu energiju struje.0 2. 11 =5m.1 Fk / F:= 15.5 -- ! 3. 101lpa) su za preostaIe delove sistema zglobno vezani. Kineticku i potencijalnu energiju struje. P = 5881.0 1. Odrediti hidraulicke karakteristike pumpe i silu koja moze da se savladava na klipnjaci HC-a koja se krecebrzinom vp = lOem/s. Radni parametri purnpe su u novorn rezimu isti sa parametrima iz prethodnog dela problema.5 bar.9) i HC (D == 100 mm.:r::i~~b<}= _ 4. (0=41.4-28a SIika P.~ 10 20 30 40 50 V (//min) Slilca P.Pf = 0. Fk == 158. .9 . U UHS-u nalaze se u paralelnojsprezi HM (q == 48 em 1°. i~p == 70.r 2. sa b) Kada Se razvodnik koji upravija radom HC-a stavi u neutralni poloZaj i time zaustavi protok ulja kroz granu 2. Za upravJjanje nidom izvrsnim organima koriste se dva ista razvodnika Ciji je koeficijent hidraulicke karakteristike a:= 1.96.5 m2 Is..58 bar . DQ == 50 mm). ~~-j . v=5·1O.Ostale poznate veliCine su: d = 20mm (za sve eevi). 14 =15m.98. Zanemariti sve lokalne otpore./' .

koja sluzi zafinu obradu unutrasnjeg zida cilindricnih cevi.· q2 = 28.98. Pri poliranju alat se okrece sa brojemobrta n i translira brzinom v p savladavajuCi obrtni moment M i aksijahlU silu F. Na masini za poliranje. b) M =92. SpecifiCni protok HMl je ql :::: 44. 13 == 10m. 'lo==3m. Do = 40 rum).. 'llp =0.995 bar .0042 bar / (l / min)2. Odrediti specificni protok HM2 da . amasa ovih pokretnih delova je m=lOOkg. v=5·10 . dok se direktna veza radnog i protiv-pritisnog prostora HC-a koristi za povecanje brzine translatornog kretanja alata. 1 =10m. snaga pumpe i stepen korisnosti UHS-a? Koeficijent hidraulicke karakteristike razvodnika je a == 0. kineticku i potencijalnu energiju struje i sHe viskoznog . 16=lm.95) a translatorno sa dva direktno spojena HC~a (D = 60 mID. /:!"Pt = 0.2911 min. Ostale poznate velicine su: d = 20 mln(za sve cevi). 1112 =60kg.358 Osnove uljne hidraulike Ostale poznate veliCine su: d == 30 mm(za sve cevi). 'llHS = 65.o.4-30 ProDlem 4-31. Do2 ::::: 40 mm) koji savladavajti sHe . 3 -5 .5 bar. /:!"P = 151. l8=12m.5 °/min. 12=5m. DOl::::: 50 mm. n::::: 1942. /:!"Ptl = Ibar. 19=='lm. trenja na HC-ima. D2 :::: 80 mm. ostvaruje se slozeno kretanje alatakoje sesastojiodobrtnog i translatornog kretanja. 11v == 0. 10 \1= 4 '. 4 5 m1 =80kg. Da bi se ostvarilo zeljeno . Obrtno kretanje se realii~je . Direktna veza HC-a se koristi zbog dobrog vodjenja illata. P = 28. p==900kg/m 3 . Koliki je broj obrtaja HM-a.F. 13=2m. n =522. 'llp =0.4°/min . p==900kg/m. U UHS-u se nalaze dva vertikalna hidrocilindra (Dl == 100 mm. . l1 ""'5m. Zanemariti sve lokame otpore osim na UHK. == 80 kN i Fz =48 kN istom brzinom v p == 51iliil/4.83.2 em3. 11 == 4m.95). RESENJE: a) V.93 %.17'=12m. ProDlem 4·30. '5=lm.946 kW.8lkN.} ---' m -s- 2 RESENJE. Slika P.29 Nm . == 97 .I2l! min . Preko jednog krutog nosaca vrsi se prenos translatornog kretanja sa HC-a na HM i na alat za poliranje. 14=lOm. F::::: 1I2. IZ == 1m. Da bi se izvdila sinhronizacija kretanja izvrSuih organa koriste se 'dva direktno spregnuta hidromotora ('llvl = 11v2 == 0.HM-om (q= 60 em3/0 . '0:::: 1m. .9.85. Fl F2 11Hl ='llH2 =0. 1 =2m.bi· se zadovoljila sinhronizacija kretanja. 'llH ::: 0.5bar. -4 m 2 I s. P = 9707 W.. /:!"Pf2 ==0.

Pf{ ="Mro 1VH'ilH' pri cemu je ro = 111C 130 ugaona brzina. Karakteristicni . Odrediti hidraulicke 900 b 15 170 65 parametre prigusnih ventic 20 70 1000 200 la i ventila sigurnosti i 1200 I' stepen korisnostiUHS-a za d 200 80 20 parametrepoliranja date u e 20 220 1200 80 tabeli PA-3tL Bve lokalne Tabela P . U funkciji od izbora parametara poliranja (veliCine: 11.Osnove uljne hidraulike . Vp == 251/ min. b. dok je pad pritiska na HM-u 8.10-3 bar / (l/ min)2 . P2 i a 12. PI YV2 <l=Vi Y~ VI =C> Vpt m DO .5 bar).p/2 == 0.3 bar. V3==v p CD -Do)"4 'VH=='ilv· Iz jednacina kontinuiteta za odgovarajuce racve u UHS-u dobijaju Se protoc! kroz ventile PI.81). filteri (Ilp /1 == 0. redosledno: .4-31.. II p == 0. RESENJE: Protoci radnog fluida kroz HC-e i HM su: V2 ==V p . v p' M i F) potrebno je izvrsiti reglilisanje 'fada n[o/ min] M[Nm] F[N] Rezim vp[cm/s] UHS-a na ventilima PI. fi3 VH~ P 2 Y yV2 t-V ~ t-Vvs ~ Slika P. P2 i vs.4-31 kretanje u UHS-u su ugradjeni: pumpa (Ilp =120 bat. Sa protokom ulja VI pad pritiska na razvodniku je 6pR =aVj2. prigusni ventili PI i P2 i ventil sigurnosti Vs.1 otpore osim na UHK zanemariti. Takodje zane mariti kineticku i potencijalnu energiju struje i trenje u UHS-u.~V/''l'/kY/% 359 PI. D 2 1C • 2 2 1C • q 11 VI == V2 -V3 ' L\V == VI -VH ' ilVvs == Vp -Vj .5 140 60 800 vs.4 . razvodnik ciji je koeficijent hidraulicke karakteristike a == 5.

448 2. 6.08 % 15.930 119. VI Rezim a c.785 11.583 0.360 Osnove uy'ne hidraulike pritisci u HC-ima odredjuju se iz Bernulijeve jednaCine za povratni vod.p .V lImin 0.03 33.823 72.2.7 119.75 \ \ I .7 119.7 119. /':"pP2 = /':"pH + Pj2 .4-31. i iznose:' P2=/':"pR+/':"pH+6. Tr.31 15. a sto je posledica velikih prigusenja na regulacionim ventilima.220 9220 9220 37.azene proracunske vrednosti za zadatih pet rezima poliranja date suu tabeli P.08 15.575 13.816 31.349 77.876 88. odnosno iz jednacine ravnoteze sila zapokretni sklop.579 2.pj2' p\=P2+(mg+F)4/Dgn.448 1 185 C.08 15.99 31.7 b c d e Tabela P.93 26.103 23.Vvs tlPPI 6P P2 /:.PyS TlHs bar 15.140 66.P-(Pl + /':"pR + /':"pjl) .6Pfl ' S obzirom da je snaga pumpe data (P = 6pVp / Tl p ) to sledi da je stepen korisnosti UHS-a TlHS = (Fv p + Mill) / P.pvs = 6. 9.140 11.7 119.2 Na osnovu dobijenih rezultata proracuna sledi da je stepen korisnosti UHS-a mali. Sada se iz odgovarajucih Bemulijevih jednacina dobijaju padovi pritisaka na prigusnim ventilima i ventilu sigumosti: /':"pPI = C.690 9.87 20.4-31.930 88.425 11.

vlocKBa.361 LITERATURA 1. Ka8uiTtaLl/.0:. C. C60PHUK 3aOa<(. )KHBOTOBCKHH.. 8. 6. Comolet R.. angew. n. Dyn. turbomachines. 3.e des flu ides.. T 564"T 567.(UIKe. PmK. 3.x. ]J. C. Tome J.C.uu. Crnojevic c.A.chs. MASSON.. Cousteix J.. AJIhTllYJIb. C.U'-IeClfUX coiipoiThuMeHllJ7.Ci"l1ojevic c. Cal1trak S. Bnru.<I>.AWUlUHOaupouiTieJl. L 1984.. Statique et dyn. Beograd. ''Hldl'vcilimln'''u knjici "Hidraulilro t]. i dr. 1984.. ilOP. Toulouse. Beograd. 17. ABepllH. 11. Candel S. 1986.!J. MaIIIllHocTpoeHne. Petkovic Z.H.liUlf ilo zuopa6.. 1981.A. 5IHbllnH. 1989.lJ/ 8 MeciJiHblx zUOpaSJl. Bellisek M. OS/lOl'ihidraulike ipnel/Illtltike.. 13-19. 1987. Fluidl1a tehnika N°l.. 1986. TIOIIOB. Masinski fakultet.a llKOJIa. Kompreson..H.eT aJI. MexaHlllfll JICllc)KociTtli U za3a. ArporrpoMI13. ASkovic R. OMO. Crnojevic..ergy loss in the T-bran. lliB:qrgIGIM.f"emjJIVNemi iz mehamke jllada sa iZ)lodlil1aiz teor[ie. A. Theoretical and experimental determinationcoefficients of en.X:. 3Hepnm. 1982.. Beograd 1986. Crnojevic c. ZAMM Z. OMO. / . EOJIbllaKOE... 7.amlque desfluides non visqueu. Meclr:69(1988) 6..meumatilct! Ila ala/mill 54-85. n.r.Elektrohidraulika". ASkovic.aT" MocKEa. 1978. 1987. Aerodinamiqlle.. B. B. HBaROB.razl'odmci . teoriia.c. C. S.A..Felt/la. BORDAS.C.. 9.. U lWCOCHble ciJlaHu. MeTaJIJlypnm. 1989.!J. Mecaniqu.. Ap3YMaRoB. Cmojevic. MnHaeB. Beograd. KaJIMhIKOBa.H.!J.fintlma~ stl'. Cantrak. Hacocbl MocKBa..3..H. .Kavitacija . Kavitacija. jJlVb!em~ zadaci Gradjevi)'l~ka knjiga 1990. OMO.Gradjevinska klljiga. 15. Hidrattlika .entale des flu ides.CEPAD. 3. Hidl'tltllilro.ecTBeHcKI. 2. 14..BH. 4. MocKBa. 1987. Turbulence et couchelimite. Math. Tome U.amique desfluides reels. u lmjizi "Ridraulika . MarjanovitP...5ipomeHKo. 1990. 16.aT. 11 gp.R. Beograd.. Paris.. aapOOW-laMllKa.... Mecanique experim. 12. E.!J. EYTaeB. Ciipa60 /. Re. Caktrak S. lOT.II.H. 5. Crnojevic C.. B. Pavlovic M. A. 10.rn. FUOpaBJllllW U CTPO:HH3. iio . Knen. A.C. Crnojevic. K. pp. 'tle6aeBcKH. Paris. 13.. ma. 1990.bHOII ZUOpaBJlllKe.

.Editionde l'Ecole polythnique de Montreal. ITOlulu:jaHCKnll JI. Fluid dynamically caused cycle-to-cycle variations in piston-draven pipe expansion flows. MocKBa.HH.M coilpoiuU6. 1969. 39. r. Florida. . weil/l0::mep'ieiflU'teCK02o 06pooY6oBaHLIJl. Brighton. r. 1988. JIoOaqeB.A. A. JIeHHHrpag. 20.'fpbill1:3p.eJlbqIIK. 1-10 (1992).F. 3HeprH5I.aT. 29.. EM:o. v. MexaflllK~ .K. CTpeMaH. KHCeJIeB n. W. 31.f.. rpaOOBCKnH. 3HeproH3gaT. Laboratories Miami. Circuits hydrauliques-une approcMinergetique... Faisandier I.r.IiI.MbcKBa. 1969. M. Mecanismes oleo-hydrauliques. L L 30... 27. Cy.E. B. IT. New York. Zbliica zadataka iz mehamkefluida. 1986. JIeHIIHrpag... Djordjevie V. Paris.o. 1968. Problemes resolus de mecaniquedesjZuides..eB. 1987. MocKBa. B.. Sasie.O:e:i1~I.el-lWl YeJleMemTt(L"'(. TUopOOUllaMU1(a u {ueUJl006MeH i7pu fiapooopaaoBaHuu.H. r.C60PflUK 3aOa t t.MocKBa.M. 1962.O:YHqeBcKnll. CnollIIH..M. CTpollH3p. K.. New York. Ji:6yxqJa3l-lble LTteT. K. 197L 34.1tU leCKU.lUlKa. MOClma. B. 32. 1983.3HeproaToMH3p. Kapemru. Gradjevinska knjiga. to hydrodynaniicsan...M. MaIIlIIHoCTpoeHIIe. Durst F..F. B. . Modern Developments in Gas Dynami~s. P. Lj.Hill..a llKona.. Fukui K.P. 3HeproaToMII3p. 1983. R. Loh. Mehanikafluida. and Pelieira IC.ASkovie. 38.B. 1980. Labonville R. l1p. Bordas.HaYKu. fl. Mehaute. 1991.afluKil Jlcuc)Kociflu. Lumbroso H. 1975. I1BaHoB. CI>eg5IeBCKIf0:. lO. 24. MocKBa. KpHB'IemW.aIIIKona. Bordas.i l . 40. 36. qyraeB. T.PlenurriPress.1lU'teCKue . KOHCTaHTHHOB.E. McGraw .dwater wave~·. TuopoMexaHuKa. A. 1983.MocKBa" 1987... NaucIia knjiga.51.aT.362 Literatura 18... MallHHocTpoeHIIe.. ro.<P. TeXI-lLllleCKaR 'iuopoMeXaI-lLlKa. HacocbI HHaCOCHble CTaHIJ. 19. 37.Beograd.TuOpa6JlwCa. . " 28. Schaums outline series. 25. H..1987.1teflURM. V.. ¢liJIillllIOB. <pag. 33. BbICma5I IIlKonu. HaCOCbl Ll HaCOCflble CtUllfl~lILli. Bm:o.. A..r. KYTenoB.. OCflOBbl Mex.aT. I(rreB.C. 35. Hajdin G. MIIHaeB. BOWrKYHcKHH" 51. 26.eeB.. Dillamiku. Krsmanovie. Beograd.lVL. 1989.P.T.Paris. 22. Hughes. 1986.JICUOKocLuutliaaa. 1987. KneB. MocKBa. 1986.MaUluHbl. Beograd. '.. TUOpaB..Duric. Bm:o. MocKBa.c. 1970. Saljnikov. 21.r.. M...o. 1982. Theory and problems offluid dynamics.aT. nlOpa6JlllKa. 23.DOrdevic.n.M. IA. TUopoMcxaHL1Ka u ia306aR owwMLlKa .ocTpoeHIIe."Gradjevinska knjiga.L. An introduction. jed/'tominerlz[iJ'hh J'tlUjtllijO Jllllda.O.11. Experimentsin Fluids 13. Cupa6o 1HllK ilo xuCJpa6.. . TUOpa6..

57. Fluid mechanicsfor hydraulic engineers.... 1980. He..eeB. 1988. 49.o. Cyp.M. XVII JKTPM. CaMOIrJIOBR'l. 30noToB.. Obradovic N.. McGraw-Hill.J. 1979. MamI1HOCTpOeHHe. RB. 55. CaMo:i!llloBwI. OOLOBbl Mexm-lUKU JlCllOKOcUiu. Gradevinska knjiga. 58..uida. B. M. JIerurnrpap. 1979.o... Pa6I1HOBII'I E... 1980. 1979. Mecaniqll.. Saljnikov V. M.M. Ouziaux R.ecTBeHcKHH.. 53. 1978.o. Gradevinska knjiga. Crnojevic. Cy. B. JIeHImrpaA.K. O.. 48. ee. 1976. Oxford. Edition Vyncke. Nedeljkovic M. . Beograd. 1986. TaJIHeB.MUKa 6eHL71wlJltJ. ¢e.o.f!.. Statika i kinematika. BOHTKYHCKHH. 43...f. Ward . MocKBa.5IeBC:rrn:H. MOCKBa.. 5LM. Dover publications. 1982..PaA.c. 52. Elcspertirlel'!tablo odredivallje ko¢cijenata lokalmlz otpom h'iwita Ilapmv(jemlz od cevmlz segmenata. 3aoawluK UO 2LlopoMexaHuKe OJ1.aT. AapOOUHa. Ct5opHUlC3aOa'-l Lio 2uopoaapoMexaHuKe MaliIHHocTpoeHlIe. AM¢HJIOX:Ii~Il... 363 Obradovic. Clarendon Press. <DaAAeeB... PUl1lpe i Fentilatod . Gand. Zadar. Gradjevinska knjiga. POlI<):J.c.o. 1969.N. reJ'feI1J"t4 teorija. 1977. M&anique des fluides appliquee. K. 45.Smith. Schlichting H.es desjlll.oc'TpoeHHe. Paris.: P/ehanika/lttida.B.ProblemZ.occTpoeHHe. 1O.o. CTpoHH3.. New York. Boundery layer theory. MaSinski fakultet. JIeHHHrpa.B. Voronjec K. Cy.epa.H. Ka6wTimiUJl. 42. Z. Sasic. B... Pro tic. JIeHIDITpap. Beograd. 44. 54.. r. Beograd..ides. 1989.movi tllrbol1laSlila. BORDAS. HHTYCOB. A. 199146. B-42. In.uLl. r. 1O.R cyooczTipOlnTieJle~l. 51. PelTier J. Tuopoa3poMe---cm-lUKa.. 50. Protic. C. CYAocTpoemre. TUOpaBJ1. 1980.o. Z. Patemoster C. MocKBa. 1980. 1973..temal Fluid Flow. TuopoMexaHUlca.ocTpbelille.. 1986. .B. l.literatura 41. 56.UKa. IIaBJIeHKo. 47. Rouse H. Beograd. MocKBa.

prikazi . . : graf. . ISBN 86-7083-317-4 621. Beograd 532/533 (075. 1998 (Beograd: Zavod za graficku tehniku Tehnolosko-metalurskog fakulteta).8) a) Hidraulika ID =: 65041932 \ \ .6(075.Biblioi. 24 cm. 363 str.lTafija: str.Beograd: Masinski fakultet Univerziteta. . izd.IX.[1. [361-363].8) CRNOJEVIC. Cvetlw Klasicna i uljna hidraulika / Cvetko Crnojevic.Kategorizadja [J puiMRkadji Nal.] .elF' ."odna biblioteka Sribije. .(Edicija Mehanika fluida i hidraulicne masine) I Tiraz 500.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->