Univerziteta u Beogradu Masinski fakultet

Edicija:

Mehanika fluid a i· Hidraulicne masine

Masil!1sid fakuilet Univerziteta UI Beogratch.n

Edicija:

Mehanika fluids i hidraulicne masine
@

Klasicna i uljna hidraulika. I izdanje, 1998. - ova Imjiga

Crnojevic C.
€&

Izabrcma poglavlja iz hidrodinamike. I izdanje, 1998.

Cantrak S.
~

Statika i kinematika fluida. II izdanje, 1998.

Saljnikov V.
®

Mehanika fluida = Teorrija i praksa. VI izdanje, 1998.

Cantrak S., Marjanovic P., Benisek M., Pavlovic M., CmojeviC C.
@I

Prirucnik za proracl.ln strujanja siisljivog flu ida. V izdanje, 1997.

Pavlovic D. M, Stefanovic Z.
<II

Tehnika merenja. I izdanje, 1996.

Benisek M., Nedeljkovic M., Kilibarda R., GerasimoviC D.
III

Dinamika jednodimenzijskih strujanja flu ida.

n izdanje, 1995.

Djordjevic V.
Iill

Pumpe i ventilaiori· problem!, resenja, teorija. I izdanje, 1992.

Protic Z. Nedeljkovic M.
Oktobarska Imgrada grada Beograda za najvrednije dostignuce 11 oblasti tehnickih nanka za 1992. godinu

Urednici edicije:
III !lI
flI

iD

Prof. Prof. Prof. Prof.

dr Zoran Protic dr VIadan Djordjevic, akademik SAND dr Miroslav Benisek dr Svetislav Cantrak

Kljucne reci:

mirovanje fluida,hidraulika, Uljlla hidraulika, jednodimenzijsko strujanje flnida, kolicina kretaoja, kavitacija

Sadri't{j Hidraulicki potpU110 hrapave cevi Hidraulicki hrapave cevi
2.1.5.1.5. 2.1.5.1.6.

III

135

136
136
139

Odredivanje koeficijenta trenja - Moody-ev dijabrram Odredivanje koeficijenta trenja iterativnim plltem Odredivanje koeficijenta trellja primenom racullara Koeficijellt trenja prj dozvucnom strujallju stisljivog fluida ..... . Odredivanje koeficijenta trenja pri neizotermskom strujanju Gubici na lokalnim otporima .................................................................. . ......................................... . Struktura strujanja u lokalnim otporima Gubitak energije na lokalnim otporima Uopstena Bordina formula Odredivanje koeficijellta Iokalnog otpora Mec111sobni uticaj lokalllih otpora Podela cevovoda ...... ;............................................... .. ............................................................................................ . ....................................................................... .

2.1.5.1.7.
2.1.5.1.8.

140

2.1.5.1.9.
2.1.5.2 2.1.5.2.l.
2.1.5.2.2.

141 142

2.1.5.2.3. 2.1.5.2.4. 2.1.5.2.5. 2.1.6.

142 142 145 146 148
152

2.1.7 ..
2.1.8. 2.1.9.

Ekvivalentni koeficijellti 9tpora cevne Jeonice Strujna mailiiw u cevovodu Sprezanje pumpi Hidraulicki proracun pros tog cevovoda povezivanjem grana .......................................... .. Karakteristike pumpe i ccvovocla, i sprega pump a - cevovod

153 153 154
155 156

2.1.10. 2.2.
2.2.1. 2.2.2. 2.2.3. 2.3.

158
158 Hidraulicka karakteristika prostog cevovoda sa rednim ....................................................................................... . ............................... ..

158
169 176
176
177

Merenje brzine primenom Prandtlove sonde Hidraulicki proracun sIozenih cevovoda

2.3.1.

......................................... ..

2.3.2.
2.4.

Hidraulicka karakteristika slozenog cevovoda sa hiclraulicki parale lnim granama ...................................................................................... .
K:avliiacnja ......................................................................................................... .

205
205

2.4.1. 2.4.2.
2.4.3.

Opste

0

kavitaciji

Hidrodinamicka kavitacija Kavitacijska erozija Kavitacija II pmnpama ................................................................................. .
otV@I."1e

206 209
213
i lIlagl.avlke .......... ..

2.4.4.
2.5.

Staciolllall"llll:lll isticalllja IkJl"O:Z male

2.5.1.
2.5.2.

Stacionarna isticallja kroz male Isticanje kroz naglavke

G"

Jre

............................................ ..

.............................................................................. .

218 ':18 220
226

2.6.

IV

Sam:ia/
Protok tecnosti kroz veliki otvor. Zapremina tecl10sti koja i~tekne kroz veliki otvor za VTeme l1jegovog otvarallja
KV3ziist:acioIDlllllrIDl3 isticauja IDlcsiisljivog fllunda

2.6.1. 2.7. 2.7.1. 2.7.2. 2.7.3.
3.

226 235 235 257 264

K.vazistaciollama isticallja teCl10sti pri punjel1ju iIi praZlljenju rezervoara razlicitih oblika ....................................................................... . K.vazistacionarno preticanje tecnosti u spojel1im sudovima Kvazistaciollarno isticanje pri tOlljellju iIi izranjanju sudova

lP'RlMENA ZAKONA 0 PROMENI KOLICINE KRETANJA
Zakon 0 promel1i koIiCine kretanja za geometrijski slozene strujlle prostore ................................................................................................. . Moment sila nastao promel1om kolicine kretanja Udarac mlaza u cvrstu pregradu ................... ..
271

3.1. 3.2. 3.3.
4.
4.1.

273 288

OSNOVE DUNE HI1IlRAUUKE
OSOmlID!3 razmatranja

nprimena lIJijne hidranllike

4.2. 4.3.
4.3.l.
4.3.1.1. 4.3.1.2.

Hidraulicki sistemi preo@sa 1mage OSI1@ve pll"OraCUln3 VRS

lednacine koje se koriste za stacionarni proracun rada UHS Bernulijeva jednaCina JednaCina kontinuiteta

4.3.1.3. 4.3.2. 4.3.2.1.
4.3.2.2.

J ednaCina kretanja
Opsta razmatranja

......................................................................................... . ................................................................................ . ........................................................................ .

Energetski bilans UHS

Promena temperature ulja Stepen lcorisllosti UHS
Razvodnid

4.3.2.3.
4.4.

............................................................................... .

Graficko prikaziv3Jrnjc uljno-l!1idll"anIicld.b komponcnata

4.5. 4.5.l.

Sila aktiviranja razvodnika Hidraulicke karakteristike razvodnika Preracunavanje hidraulicke karakteristike

4.5.2. 4.5.3.
4.6. 4.6.l.
4.6.2. 4.7. 4.7.1.

Pumpe i hiidromotolr'i
Pumpe Hidromotori

.............................................................................. ..

.................................................................................................................. ..

HiidJr'ocilindtJr'i ................................................................................................... ..

Brzinsko polje

11

hidrocilindru

4.7.2.

Polje pritiska 11 hidrocilindru

301 302 303 303 304 305 306 306 306 307 308 310 311 312 313 314 315 315 316 320 320 322
:.;,

Saddaj

V

4.7.3. 4.2.4. 4.7.5. 4.7.6. 4.7.6.l. 4.7.6.2. 4.7.7. 4.7.8.
4.7.9. 4.7.9.l. 4.7.9.2.

Faze kretanja Idipa Promeun hetne sHe hidrocilindra Siia trenja koja deluje na klip Strujanje kroz kruzne pro cepe Koncentrieni lcruzni procep Ekscel1tricni kruzni procep Dinamika hidrocilindra Hidraulicko kocenje kretanja Promeun He na izvijal1je ElasticuCl linija i kritieua sila izvijanja ................................................ . ................................ . Praktieni proraeuI1 hidrocilindra 11a izvijanje Literatura

323 324 325 329 329 332 333 336 340 340 343 361

VI

PREDGOVOR Polazni materijal-osnovu ove knjige cini dec koji je autor pisao u sklopu knjige Hidraulika-teonja, problemi, zadaci, autma S. Cantraka i C. Crnojevica, koja je bila u izdanju Gradjevinske knjige iz 1990. godine. Taj postojeCi telcst je preslldno uticao da koncepcija ove knjige uglavllom ostane ista kao i koncepcija kl1jige pretece, a to znaci da je posIe teorijskog uvoda neke oblasti dat odgovarajuCi broj primera. Prema tome, ova lmjiga istovremello predstavlja i lldzbenik iz dela teorije i zbirku resenih primera iz hidraulike i uljne hidraulike. VeCi deo rukopisa ove knjige bio je spreman za stampu jos 1993. godine, medjutim, sticajem razliCitih okolnosti stampanje ove kr~jige je odlozeno za neku drugu priliku. Ovo odlaganje mi je dalo dovoljno vremena, nadam se na racun poboljsanja kvaliteta, da se rukopis nakl1ad110 ddradi i dopuni sa novim poglavljima. U odnosu na pomenuto "prethodno" izdanje postojeCi teorijski delovi su uglavnom doradjeni, dok su neki potpuno preradjeni, a takodje su dodati i novi teorijski prilozi, a sa ciljem kompletiranja teorijskih znanja iz oblasti primenjene hidralllike. Odeljak 3. koji se odnosi na primenu zakona 0 promeni kolicine kretanja je pot-puno preradjen. Dodato je i novo poglavlje 4. Osnove uljne hidraulike, a sa namefOm da se OVOl11 knjigom, bar sto se primera tice, u potpunosti pokrije precJmet Hidraulika i pneumatika koji se slusa na trecoj godini studija Masinskog fakulteta u Beogradu. U sklopu lleke izlozene teorijske jedillice pojedine jednaCine i izrazi su zaokru.zeni a sa ciljem da se citoacu i vizueinim putel11 skrene pazllja 11a ono sto je vazno za pril11enu. " Treba napomenuti da je, izmecJju ostalog, autorov cilj bio da se da sto veCi broj primera, odnosllo problema, koji Sll u telcstu oznacelli sa problem iii P., a koji su dati posle oclgovarajuCih teorijskih osnova. Odabirdatih primera vrsen je taka da saddi spektar klasicnih primera iz oblasti mehanike fluicla, veti cleo originalnih zadataka koje je autor davao duzi niz godina 11a pismenim ispitima iz preeJmeta Hiclraulika i pneumatika i Mehanika fluida, kao ideo primera koji preclstavljaju stvarne illzcnjerske potrebe i problell1e. Pri izboru primera autor je nastojao da oni sto vernije odslikavaju realnu inzilljersku hidraulicku praksu. I pored toga, dat je i izvestau braj primera (zadaci radi zadataka) kojiill1aju veoma retku prill1enu, kao st-o su, 11a PI., slucajevi prisustva veceg broja medjusobno ne mesajuCih tecnosti u rezervoarima, iii neki primeri relativnog l11irovanja tecnosti, a Cija je svrha u korektnoj primeni teorijskih znanja na slozenim sillcajevima. Dati primeri II knjizi, a na osnovu dugogodisnjeg nastavl1o-pedagoskog iskustva, izlozeni Sll tako sto je jeclan broj primera i problema reSen detaljno, drugi je sa delil11icnim postupkom rd3vanja, dok je treCi clat samo sa zavrsnim fei3tnjem kako bi zainteresovani citaoci, kroz samostalan rad, l110gli da provere svoja stecena ZIlallJa. Ova knjiga je prvenstveno namenjena studentim<t masinskih fakulteta koji slusaju predmete: Hidraulika i pneul1latika, Hidromehanika i Mehanika fluida, iIi neki drugi precJll1et koji koristi znanja iz mehanike fluida, ali i inzinjerima i

Predgovor

VII

strucnjacima koji u svojoj praksi imaju potrebe za primenama mehanike fluida. S obzirom cia se teorijski cielovi, iii, pak,izvestan broj primera teorijskog karaktera, koji su dati u lrnjizi ugIavnom ocinose na iminjerski najceSee k6riseene oblasti mehanike fluida to znaci da se tim delovill1a sarno cielimicno pokrivaju potrebe predav<inja osnovnih Imrseva Mehanike fluid a, Hidromehanike i Hidraulike i pneumatike. Na kraju zelim c1a se zahvaiim sVcijoj supruzi Lji\jani koja je strp~jivo kompjuterski obradila i sioziia komplikovani tekst ove knjige i uradila veCinu slika. Zahvaljujem se dip. mas. inz. Nenadu Ivanovieu koji je uradio radnu verziju stika za odeljke 2.4-2.7. Zahvaljujem se kolegama i studentima koji su mi ukazali na stamparske greilke i nec1orecenosti u vee pomenutoj knjizi Hidral/lik:a koja mi je posluzila kao polazni materijal za nastajanje ove knjige. Posebnu zahvalnost dugujem recenzentima akademiku prof. dr. Vladanu Djordjevieu i prof. elf. Svetislavu Cantralru na datim sugestijama i savetima. Autom je potpuno jasno da su i pored ulozenog tnlda u toku pripreme, telmicke obrade i pregleda rukopisa lledorecenosti i stamparske greSke sastavni deo knjige. U tom smislu sve dobrOllamerne eita' ice ove knjige autor moli da ukazu na takva mesta. Svim korisnicima, a naroCito stlwentima, zelim uspdno elruzenje sa ovom knjigom, i nadam se ela ee njima za razumevanje llapisanog biti potrebllo mnogo manje vremena nego 8to je to meni bilo potrebno za pl'ipremu istog.
U Beogradu, 18. februara 1998.

Antol'

sila reakcije .duzina .koordinata te:tista povrSine u odnosu na nivo slobodne povrsi tecnosti .vremenski period.koeficijent krlltosti opruge .sila . strujna energija po jedinici mase . koeficijent korekcije kineticke energije ..brzina strujanja .masa . koeficijent korekcije koliCine kretanja F g G h.sila pritiska.modul elasticnosti .zaprel11inski protok .ekvivalelltl1i koeficijent otpora cevne deonice .poluprecnik. broj obrtaja . ubrzanje . gasna konstanta.hidraulicki precn.ugao.precnik . p p q r R Re T v v v w x. apsolutna temperatura .duZina . polama koordinata .poluprecnik. Z y .ubrzanje sile Zemljine tde (g = 9. snaga .maseni protok fluida .ik .koeficijent hidralllicke lcarakteristike cevovoda .H 1 K I. temperatura .ugao.nap or.teZina .81 m / s 2 ) .specificni zapreminski protok .visina .Dekartove koordinate .Rejnoldsov broj .rad . y.povrSina poprecnog preseka .zaprelIlll1a .duzina.vreme.moment inercije povrsine .VIII SPISAK VAZNIjIH OZNAKA a A b c .normala na povrsinu.pritisak .L m In n.

gustina ....koeficijent lokalnog otpora - koeficijent adijabate A. apsolutna visilla hrapavosti .srednja vrednost .teziste povrsine .venti! .koeficijcnt trenja ..stallje atmosfere c k m o P R S T u v w x.ugaona koordinata....debljina zida. sredllja vrednost . y. knjige: Stranica UCeSce teorije Primera Slika Tabela ....pumpa.... kriticno stanje .. klip .ugaona brzina Indeksi a ..pad/porast pritiska t......normalni napon .. 363 38.racva .5% 300 404 17 . koeficijent brzine .. ..koordillatni pravac Statisticki prika'l..Spiftlk I'tlzlli.zid ....trenje . K . !J p cr 1..tangencijalni-viskozni napon ..krivina.manometar.koeficijent protoka .ih oZltaica IX o LlP .. q> CO ..usis . z.pocetno stanJe ....

.

l.p i odbijaju se molekuli fluida.1. v-brzina translatornog kretanja i Ek = I11V 2 /2 -ldneticka ellergija translatornog kretanja mole kula. Ova povrs je u opstem slucaju zakrivljena. pocevsi od jednog granicnog odnosa M = Mg fluid postaje neprekidna sredina a odnos f:. Kako pritisak predstavlja veoma znacajnu veliCinu stallja to ce se II ovom Odeljkll njegovom proucavanju posvetiti vise paznje. Ta lleravnomernost je vezana za nedovoljni broj molekula koji udaraju u povrsinu M. POLJE PRITISKA. a ako stmji tada se osim statickog mogu definisati totalni i dinamicki pritisak. Pri proucavunju lnirovanja f1uida od posebnog illtLt'~sa su sledeCi pritisci: atmoJfor:J'k~ potpritiJ'aA. bilo da se f1uid nalazi u star~ll mirovanja ili kretanja. za jednoatomne gasove. Da bi se definisao pritisak posmatrace se povrS A koja je u kontaktll sa f111idom. .1. a njen deo M je dovoljno mali i moze se smatrati ravnom povrSi. I M~Mg . pritisak se moze defillisati kao skalarna prostorno-vremellska veliCina p == p(x.p'/ M I_l_· postaje konstantan i naziva se pritiskom.1.t) koja predstavlja normalni napon u fluidu.1. udaraju fl. ___ _~ veliCina M / M graficki je b) a) prikazan na s1.16.1a. Pritisak fluida definise se i u kinetickoj teoriji gasova. . Ako fluid miruje.1. Medjutim.1. ! usled promene koliCine kretanja. Odnos ovih L. Prema tome. PIf'R1l:isak Pritisak je jedTla od oSTlovmh ve/iana staTlja.1 slike se uocava da pri malim povrsinama M OdllOS M / M ima neravnomerni karakter.1..1.1.A udari mole kula na povrsinu ~A. Sa ove Slika 1. pritisak je odredjen izrazom: n 2 2 P =-mv =-nEk ' 3 3 pri cemu je n-broj molekula po jedillici Zapremllle. tada se pritisak II njemu naziva staticki pritisak. 1z ovog rezultata lcoji daje kineticlca teorija gas ova sledi da je pritisak veliCina koja je posledica promene kolicine kretanja i proporcionalna je broju mole kula i njihovoj kinetickoj energiji tanslatornog lu-etanja. Na povrsinu M. Tlatpritisak i apso/utnipritisak. s1.fak i Tlatpritifak Stt re/ativllipritisci imere J'e U odTloslt lla stallje atlllOJfore.1.-I~1 . Ti !J.Potpriti. MANOMETlU }L:Jl. Prema ovoj teoriji.z..y. kao uostalom i na celokupnoj povrsini A. odllosno tada se f1uid ne moze smatrati neprekidnom sredinom. I p deluju silom M. i koja je jednaka odnosu normalne sHe liP i povrsine M na koju deluje ta sila: ~P--=--h-·m--(-M-/-M--)-=-dP-/-~. m-masa molekula. Merna jedinica za pritisak je Paskal [Pa].

Kod nestisljivog fluida.1.2) tada se razlika izmedju apsolutnog i atmosferskog pritiska naziva notpntiso/c. kao stisljivog fluida. industrijski natpritisci su 6-8 bar. iz koje sledi da je: PV. natpritisci su mnogo veci. Ako je apsolutni pritisak u fluidu manji od atmosferskog (tach A sa s1.PV ' dok se za fluid u stanju natpritiska (tacka B) apsolutni pritisak odredjuje kao PB = Pa + Pm' 1. i menja se u veoma uskim grallicama.. dok u laboratorijskim uslovima. j analizirace se njena ravnoteZa.Ojierov3 jiedllllacBlIllaJI Posmatrace se fluid gustine p = p(x. 1. 1. ogranicena povrsinom A. primenjenog u pneumatici. OSI!Jl(DVIIll3 jedm!cin3 hidrostatike . u uljnoj hidraulici natpritisci za industrijske potrebe su do 700 bar. Tako na pr. " Apsolutni pritisak.1.z nske sile po jedinici mase F. dok za specijalne potrebe natpritisak u vazduhu moze da dostize vrednosti od par stotina bar-a. lvIanometri Atmosforskipritiso/c je pritisak okolnog vazduha.1. Kod vazduha. Ako je fluid u stanju potpritiska (tacka A)apsolutni pritisak je PA =: Pa .2 Folje pritiska.max =: Pa' mada se ovo stanje u realnim tehnickim uslovima tesko moze ostvariti. meri se u odnosu na apsolutnu nulu pritiska.1.2) tad a se razlika izmedju atmosferskog i apsolutnog pritiska naziva potpritirok. x te zato na njega deluje aj . Natpritisak se oznacava sa Pm' gde indeks m potice od naziva mernog instrumenta .2.1. to vazi Pv ~ Pa' Ova relacija istovremeno govori o maksimalnom potpritisku.vakummetra. Iz te fluidne mase izdvojice se proizvoljna kontrolna zapremina V.1. Ovaj fluidni delic izlozen je dejstvu zapremi. Slika 1.1. mase dm =: pdV.y. Ostvareni natpritisci u stisljivom i nestisljivol11 fluidu su razlicitog reda velicine. Ovaj pritisak oznacava se sa PC! iIi Pb' a meri se u odnosti na apsolutnu nulu pritiska.1.2a).z) koji se nalazi u stanju mirovanja (s1. Potpritisak se oznacava sa PV' gde indeks /l potice od mernog instrument a . prikazan na sl.1. za bilo koje stanje fluida. Kako se potpritisak meriod stanja atmosfere.1. Atmosferski pritisak je obicno reda velicine oko 1000 mbar. Pri tomese postavlja pitanje: koje sile deluju na fluid u stanju mirovanja i kakav zakon promene pritiska one izazivaju? Da bi se nasao odgovor na ovo pitanje posmatrace se fluidni delic zapremine dV.1. za specijalne namene.2b. ostvaruju se natpritisci do 15000 bar. tako da se za odgovarajuce geografsko podrucje moze smatrati konstantnom veliCinom. Njegova vredllost je promenljiva i zavisi od atmosferskih prilika.2 Ako je apsolutni pritisak u fluidu veti od atmosferskog (tacka B sa s1.manometra.

Ako se f1uidni delic.2c).dl) . a s obzirom da je V proizvoljno izabrana zaprernina.p dA . sl. dobija se skalarna jednaCina dp = (Vp. kao: Iv pFdV.3. Ova jednacina se jos naziva i Ojlerovom jednacinom hidrostatike. Osim zapreminske sile na f1uidni delic deluje i povrsinska sila. to ce lljella rezultujuca vredllost biti pdA. U ovim sHama (-pdA! =-pdA! iiI) zn.1.1) koja predstavlja osnovllil jednacinll mirovanja f1uida.2) I lednaGina (1.Polje pritiska. tada na povrsima preseka povrsine dA l deluju sile: -pdA] ipctA 1 koje su istog pravca i intenziteta.1. Hid1l"osi:mticki z:mk@lIi rasp@dele pritisb. lvlanometri 3 elementarna zapreminskasila Fdm-= pFdV. i ona fizicki izrazava ravnoteiu zapreminskih i povrsinskih sila koje deluju na fluid u stanju rnirovanja.2) predstavlja skalarni oblik osnovne jednacine mirovanja fluid a koji se najceSce koristi za feSavanje prakticnih problema. 1. komponente rezultujuce .1) zamene vrednosti rezultujuce zapreminske sile po jedinici mase F = F/ + FyJ + ~l~. sist~mu Pri mirovanju fluid a u poIju sHe Zernljine teze(sl. u koordinatnom x.1.1.1.grad p )dV r-I =0.1. s1.2b). koja u razvijenom obliku glasi: Idp=p(Fxdx+Fydy+Fzdz)l.1. Da bi ova jednacina bila zadovoljena. t Iz jedllaCine ravnoteie sila koje delujulla kontrolnll zapreminu f111ida sledi jednakost: i v pFdV- f pdA=O. sledi da mora biti zadovoljena jednakost pl. iz koje se dalje dobija vektorska jednacina p-=F~=--gr--ad--p---I. odnosno sila pritiska. Na osnovu ove sHe nalazi se rezultujuca zapreminska sila koja de1uje na celokufmu zapreminu fluid a V. dobra poznate. S obzirom da je elementarna sila pritiska ip -= . Odavde sledi da povrSinske sile deluju sarno na kOlltrolnoj povrsini A (v. pri cemu su· Fx. Identican zakljucak vazl i za celokupnu ullutraslljost kontrolne zapremine V. y i z. Fy i Fz komponente sile. sto znaGi da u unutrasnjosti zaprernine fluidnog delica dV nema povrsinskih sila. vrednost gradijenta pritiska (grad p == Vp) i kada se ona skalarno pomnozi sa elementom duzine vektora polozaja dl -= dx T +dy J +dz k.!-k minus potice od suprotnih smerova vektora sHe pritiska i orta spoljasnje llormale povrsine. presece nekom ravni na dva dela (v. A koja posredstvom.3).grad p = 0. (1. Kada se u vektorskoj jednaCini (1. zapremine dV.1. 1. gde je z vertikalna koordinata.dl) = (pF.1. I I \ (1.1. ali suprotnog smera. Kada se ponovo spoje preseceni delovi f1uidnog delica sHe pritiska se uravnotezuju. veze izmedll povrsinskog integrala dobija novi oblik: zapreminskog iv (pF .

4

Polje pritiska. Manometri

zapreminske sile po. jedinici mase imaju vrednosti:
.
"

F." == 0, J<-; == 0

i

~ =

-g. Sa

ovim vrednostima sile Ojlerova jednaCina se znacajno pojednostavljuje i glasi : dp=--pgdz. (1.1.3) Ova jednaCina predstavlja diferencijalni obIik osnovnog zakona hidrostatike, primenjenog na polje zapreminske sile Zernljine tde i vaii kako za nestisljiv (p = const) tako i za stisljiv fluid (p:;c const). Ako se dalje posmatra rnirovanje nestisljivog £luida iz jednaCine (1.1.3) se dobija Slika 1.1.3
P + pgz == const ,

(1.1.4)

a sto predstavlja hldrostatickizakon raspodele pritiska. Iz ovog zakona sledi da se pritisak u nestisljivom £luidu, koji rniruje, lineamo menja sa dubinorn tecnosti. Pri mirovanju tecnosti nije prakticno da je koordinata z usmerena vertikaIno na vise (kao u izrazu (1.1.4», vee vertikaIno na niZe. DakIe, prakticno je uzeti da se rast koordinate z pokIapa sa porastom dubine tecnosti . Ako se jos koordinata z veze za nivo tecnosti u rezervoaru, hidrostaticki zakon raspodele pritiska dobija oblik

1P = Po +pgz I·
Konstanta integracije Po ima vrednost: Po = Pa ako je nivo tecnosti otvoren prerna atniosferi, Po = Pa - Pv ako iznad nivoa tecnosti vlada potpritisak Pv ' ili Po = Pa + Pm ako iznad nivoa tecnosti vlada natpritisak Pm'
1.1.4. bobaliske
~

(1.1.5)

eJk:viplilitiisne pmnrsJi.

Izobarske (ekvipritisne) povrsi su one povrsi na kojima je pritisak konstantan (p = const.). Ove povrsi su rayne ili krive, sto zavisi od polja zapreminskih sila. Ako se posrnatra mirovanje tecnosti tada Vail osnovna jednaCina hidrostatike (1.1.1) iz koje se zakljucuje da je rezultl1jl1Civektor zapreminskih sila F uvek norrnalan na izobarske povrsi (pF == grad p), a. sto je graficki prikazano na sL1. 1.4a. Prerna tome zapreminska sila F diktira oblik izobarske povrsi. Ako

~"'~-VV"'lc...,.1'

(It?

-..- ..... .... ---------.~~-

--

/?

CJ

b)

c)

e)

Slilm 1.1.4
tecnost miruje u polju sile Zemljine teze tad a na svaki £luidni delie deluje konstantna zapreminska sila if, odakle sledi da izobarske povrsi moraju biti rayne horizontalne povrsi. Ovaj zakljucak sledi i iz hid~ostatickogzakona raspodele pritiska (1.1.5). Nairne, ako se posmatra ravan na dubini z = canst., tada iz (1.1.5) sledi i da je p = const", odnosno da je izobarska povrs myna horizontalna povr!; (v.

Palje pritiska. 1vIanometri

5

s1. 1.1.4b). Ukoliko je zapreminska sila F i dalje konstantna, ali nagnuta pod llekim uglom Uodnosu na horizontahi, sto predstavlja slucaj relativnog mirovanja tecllosti pri translatornom kretanjll, izobarske povrsi i dalje ostajll raYne, ali nagnllte pod izvesnim uglom u odnosu na horizontaiu (v. sLl.1.4c). Ako zapreminska sila nije vise konstantna vee promellijiva, na pro neka je linearna funkcija od radijus vektora polozaja fluidnog deliea a sto odgovara relativnom rnirovanju tecnosti pri rotaciji (v. s1.1.1.4d), tada izobarske povrsi dobijaju zakrivljeni oblik (obrtnog paraboloida). Detaljnije 0 slucajevima re1ativllog mirovanja tecnosti pri translaciji i rotaciji biee reCi u poglavljima 1.7 i 1.8. U slucaju da se ne radi 0 mirovanju vee 0 kretallju tecnosti, na fluid deluju i dinarnicke sile, sto dovodi do znatnog uslozavanja polja pritiska. Tako na pI. aka se posmatra nivo povrsine vade reke iii mora sa sLl.l.4e, tad a je sasvim jasno da· je oblik povrsine vode, a samim time i polje pritiska, veoma slozello. Konstantnost pritiska na izobarskoj povrsi moze da se iskoristi i za prakticnu primenu. Tako na pI. ako se na izobarskoj povrsi uoce dye tacke A i B (v. sLl.1.4a) tada vaii p A = PB' Ova jednakost pritisaka se naziva jednaCina hidrostaticke ravlloteze koristi se za prakticllu primenu u mnogim oblastima hidrostatike. 1.:LS. Nivo slobodnc povdB. tecnosti Ako se posmatra polje pritiska u fluidu koji miruje u polju sHe Zemljine teze i u sklopu njega specijalna izobarska povrS na kojoj je pritisak jednak atmosferskom (p = Pa = canst.) tad a se ta izobara nazlj1a mvo slobodlle povr,fi tecnosti Ova izobarska povrs pri resavanju prakticnih primera moze da ima znacajnu ulogu, zato joj treba posvetiti posebnu painju. Na hidraulickim senlama ovaj nivo se oznacava sa trouglom (\7). Postoje tri karakteristicna slucaja poloiaja nivoa slobodne povrsi tecnosti, ito: jedan kada je rezervoar otvoren prema atmosferi i dva slucaja zatvorenih rezervoara. Ako je sud (A) o/voren prema atmo.sftn; tada je nlvo tecnosti istovremeno i slobodna povrJ: Ako je sud (B)

Slika 1.1.5.1 zatvoren,i aka iznad nivoa tecnosti u sudu vlada potpritisak PV ' tad a se moze zarnisliti da se iz suda B izvuce pijezomctarska cevCica i tame gde se nivo tecnosti u njoj zaustavi taj nivo predstavlja nivo slobodne pnv:si. Knko II SUdli vlada potpritiJ'tlk; to ce nivo slobodne povrfi biti i.rpod nivoa tecnosti II J'lIdu na rastojanju x. Ovo rastajanje odreduje se iz jednacine hidrostaticke ravnoteie postavljene za

6

Polj"e pritiska. Manometri

izobarsku ravan I-I: P a = Pa - P v +pgx, i iznosi x = Pv/pg .Ako u sudu (C) iznad mvoa tecnosti vlada ndtpnlisal<; to ce Jzivo slobodne jJovr.fi tealOsti bitiiznad 1l.ivoa tealOstl It Sltdtt i t6 na rastojanju y = Pm / pg. Ovo rastojanje. odredeno je iz jednaCine hidrostaticke ravnoteze postavljene za izobarsim ravan II-II, a koja glasi: Pa + Pm = Pa + pgy. Polje pritiska na proizvoljnoj dubini Z odredeno je izrazom (1.1.5) koji se svodi na oblik P = Pi + pgz, gde Pi predstavlja apsolutni pritisak na nivou tecnosti u rezervoaru (i==A, B, C). Prema tome, pritisci Pi imaju vrednosti: P A = Pa ' PB == Pa - Pv i Pc = Pa + Pm' Graficki prikaz polja pritiska (p == Pi + pgz) dat je na 81.1.1.4 i naziva se dijagram hidrostatickih pritisaka. U praksi je veoma cest slucaj da se u rezervoaru nalaze dye iii vise tecnosti koje se ne meilaju. Tada je veoma vazno uoCiti da J'Vak:oj tealOstipripada njm 71lVO slobodne povr.fi tecnosti Da bi se pokazalo kako se dolazi do polja pritiska po visini u slucaju da u rezervoaru postoje dye tecnosti, gustina PI i Pz koje se ne mesaju, posmatrace se rezervoar sa sl.1.1.5.2.Postavljanjem jednaCina hidrostatickih ravnoteza za ravni I-I iII-II, koje glase:
Pd + Pm = Pa + PIgx

Pa + Pm + P!ghl == Pa + P2g)l,

dobijaju se rastojanja; X == Pm/ PIg i y = Pm/ P2g+hIPJ / P2' koja definisu polozaje nivoa slobodnih povrsi tecnosti gustina PI i P2 (tacke N1 i N z na dijagramu sa s1. 1.1.5.2). U rezervoaru postoje sledeCi karakteristicni pritisci, ito: PA = Pa + Pm pritisak na nivou tecnosti u rezervoaru; PB == Pa + Pm + P!gh1 - pritisak na povrsi razdvajanja tecnosti, i Pc == Pa + Pm + P1gh1 + pzghz - pritisak na dno rezervoara. NanoseCi pritiske u tackama A, i C dobija se dijagrall1 pritisaka prikazan na s1.1.1.5.2. Na ovom dijagramu prava AB, koja predstavlja polje hidrostatickih pritisaka u tecnosti gustine PI' sece izobaru P = Pa u tacki Nl koja se nalazi na nivou s16b6dhe pbvrsi tecnosti gustine Pl' Na istinacin dobija se tacka N 2 na nivou slobodne povrsitecnosti gustine P2' U tacki B koja leZi na povrsi pJ)'gh z .._Slika 1.1.5.2 . razdvajanja tecnosti prave AB i Be se seku, jer imaju razlicite nagibe. U ovoj tacici promena nagiba pravih izazvana je promenom gustine tecnosti, odnosno promenom polja pritiska. Primenom opisanog postupka lako se moze nacrtati dijagram hidrostatickih pritisaka za proizvoljan broj tecnosti, u rezelvoaru, po visini rezervoara, koje se ne meilaju.

B:

~

i

_

11..1.6. Pasolov zak@IDl

U rezervoaru miruje nestisljiv fluid gustine p. Upocetnom stanju mirovanja u kontrolnoj zapremini rezervoara V polje pritiska je odredjeno poznavanjem

Polje pritiska. Manometri

7

pritiska PA U nekoj tacki rezervoara. Neka se tacka A nalazi na istoj izobarskoj povrSi kao i klip precnika d. Na osnoVll ovog pritiska i hidrostatickog zakona raspodele pritiska moze se odrediti pritisak u nekoj drugoj proizVoljno izabranoj tacki B, ion iznosi: PB = PA +pgz. Ova funkcija je na dijagramu pritisaka (s1.1.1.6) prikazana pravom linijoID. Dejstvom sHe F na klip Stvara se poremecaj pritiska t,p A := 4F / d 2rr. koji narusava pocetno polje pritis1ca u rezervoaru. U novom stanju mirovanja pritisci u posmatranim tackama ce biti: P~ :::: PA +/)"PA P; :::: PE +/)"PB = P~ +pgz+ /)"PA' 1z ovih jednaCina se dobija jednakost: Slika 1.1.6 /)"p:::: APA :::: APE == const. koja predstavlja Paskalov zakon koji glasi: porenlecaj pritiska izazvan u jednoj tacki nestisljivog fluid a podjednako se prenosi na sve tacke kontrohle zapremine u kojoj se fluid nalazi. Graficka interpretacija ovog zakona prikazana je na s1.1.1.6. sa linijom koja je paralelna pocetnom rasporedu pritisaka po VISllll kontrolne zapremine. Paskalov zakon ima veliku primenu kod static.kih hidraulickih masina (presa, dizalica i td.).
1.1.7. PJrOIl":B1CllJl.IDI c!e'vn JPlod jJlHt'iitildwm

Kada se u cevi iIi sudu precnika d nalazi fluid pod konstantnim pritiskam P (sl.1.1.7a) tada usled povecanog pritiska moze doCi do pucanja cevi. Dakle, kada je sud izlozen povecanim pritiscima namece se osnovno pitanje kolika je debljina zida cevi pri kojoj ce biti bezbedan rad. U odredjivanju ove debljine ogleda se i proracun cevi pod pritiskom. Da bi se odgovorilo na ovo pitanje posmatrace se preseci cevi sa poprecnim (sl.1.1.7b) i uzduznim opterecenjem (sl.1.1.7c). U aba slucaja merodavni proracunski presek je izlozensilamapritiska 1;. i istezanja F; :::: cr~, pri cemu je cr dozvoljeni napon istezanja cevi, dok indeks i oznacava poprecno (i=l) iii poduzno (i=2) opterecenje. Kako su ove dye sile u ravnotezi to se 1Z jednaCine ravnoteZc 1; :::: crAi dobijaju proracunske debljine zida cevi za poprecno (s1. 1. 1. 7b)

°

I

\

P4--::::crdniS1

d~

~

6)

=1f0'

pd

L

I

8
~I

i POdUZIlO opterecenje (81. 1.1. 7c)

cr

2cr 12razi za odredjivanje debljina

~

°
2

=-'.

pd

a)

b)

c)

Slika 1.1.7

8

Palje pritiska. lvfanametri

0 1 i O nazivaju se Mariotovirn forrnulama, i iz njih je oCigledno da vail relacija 2 2 :::: 201' odnosno da je 2 > OJ.Prema tome, za pr6racundebljine zida cevi pod pritisk0111 merodavn~l je debljina 02 :::: pd 120. Konacno, kao rezultat proracuna treba usvojiti debljinu zida cevi 0> 8 2 ,

°

°

.Problem 1.1-1. MeJr<ellRje priUska U-cevima

Na mernim rnestirna Ai B za pritisak prikljucen je diferencijalni manometar u B b) B obliku U-cevi u kome je nasuta a) rnanometarska tecnost gustine Pm (s1. A A tH P.Ll-l.a) iIi Pmj (s1. P.l.l-1b). Na ~ p p p p osnovu pokazivanja manometra h odrediti razliku pritisaka izmedu x tacaka A i B u sledeCim slucajevima: h a) ako je radni fluid voda gustine I p:::: 1000 kg / m 3 , b) ako je radni fluid vazduh gustine Slilm P.l.l-1 P :::: 1,2 kg 1m3 . Poznati podaci su: Pm:::: 13600kg 1 m3 ,h=lOQmm, H:::: 2m. c) Odrediti razliku pritisaka izmedu tacaka A i B ako se umesto klasicne U-cevi (s1. P.l.l-la) kao rnanometar koristi obrnuta U-cev (sl. P.1.1-1b).
RESENJE' XOda su u pilallju d/fereJ'lcflalni maJtometri sa tec77ostima, tada je llajboIje jednacinu hldrostaticKe ravnoteze pOJ'taviliza ekvipJitisnu ravall u mallometarsKoj tecllost! Koja se pOKlapa sa don;iin lllvoom razdva;all;a radl10g i mal1ometarJ'Kog jltttda. U razmatranom primem, to je ravan I-I. lednacina hidrostaticke ravnoteie, koja kaie da je PI :::: canst. bez obzira sa koje strane ravnoteZIlog Ilivoa se ovaj pritisak racuna, glasi
PA +pgx= PE + pg(H +x-h)+Pmgh.

Iz ove jednaCine dobija se trazena razlika pritisaka

I

/),p::::

PA

-

PB

::::

(Pm - p) gh+ pgH

I

(1.1.5)

Dobijeni izraz predstavlja opsti izraz za odredivanje razlike pritisaka, pomocu diferencijalnog rnanometra napunjenog tecnoscu. Za slucaj da SU prikljucci A i B na iSto01 nivou (H:::: 0), razlika pritisaka na manometru bi bila:

I/),P :::: (Pm - p)gh I
a) Za slucaj da je racIni fluid voda, a manometarski ziva, razlika pritisaka ce biti: /),p:::: 31980,6Pa. b) Za slucaj da je radni fluid vazduh, tad a ce razlika pritisaka biti /),p:::: 13364Pa. Medutirn, ako se proanalizira odnos gustina radnog i manornetarskogfluida, sledi da je Pm » p. Ovo vazi za slucajeve kadaje manometar:iJ'jlul1jm te('11OSCU (zivom, vodom, uljem, alkoholom itd.), a radllljlwdje f!azduhzliileKi mugigas; pa ,re gu.i'ti/la radnogjlutda ;/loze zal1emrmii u odnosu na gustinu manometarske tecnosti.

PoUe pritiska. Manometri

9

Ako se u navedenom primeru zanemari gustina vazduha, samo u clanu sa pokazivanjem manometra, tada se dobija: l'.J.p = 13365Pa.Ako bi, pak s druge strane, prikljucci manometra bili nu manjim visinskim razlikama. (do desetak metara), tada bi se Clan pgH mogao zanemariti. U tom slucaju razlika pritisaka bi mogla, krajnje pojednostavljeno, da se sracuna kao: b.p"" Pmgh = 13342Pa. 1z dobijenih brojnih vrednosti za razliku pritisaka vidi se opravdanost zanemarivanja gustine vazduha (gas a) u odnosu na gl.lstinu manometarske tecnosti. Kada se radi 0 veCim visinskim razlikama izmedu mernih prikljucaka tada se Clan pgH ne sme zane mariti. c) 1denticnim postnpkom kao u delovima zadatka pod a) i b) dobija se izmerena razlika pritiska:
b.p= PA
~

Ps = (p-Pm])gh+pgH .

Ovo resenje ukazuje da kod manometra sa okrenutom U-cevi gustina manometarske tecnosti mora biti manja od gustine radne tecnosti (Pm] < p).
Problem 1.1-2. Odrediti pokazivanje manometra spojenog sa rezervoarima A i B

sa s1. P.1.1-2. Dati su podaci: p] = lOOOkgl m3 , P2 =1200kg I m 3 , h] = 1m, h2 = 4m, h3 = 2m, h4 = 2m, Pm = 1000Pa, Pv = 2000Pa.

P3

= 800kg/ m ,

3

l?ESENJE' Pokazivanje manometra se nalazi iz jednaCine hidrostaticke ravnoteie postavljene za donji nivo razdvajanja fluida u manometru. Pri postavljanju jednacine hidrostaticke ravnoteze vazi da je na ekvipritisnoj A povdi manometra I-I, PI = canst, bez h2 obzira da Ii se pritisak racuna sa leve iii desne strane ravni I-I u manometru. Do yiltiska PJ do/azi se na taj naCiiz., J-ro se "h-ene" od najvifeg nivoa tecnosti i sabiraJi.t se svi hldrostatickipritircipo visini na /coje se "nazlazi': PrimenjujuCi opisano pravilo SIiIca P.1.1-2 za ravan I-I, jednaCina hidrostaticke ravnoteie glasi P a +Pm + Plgh 1 + P2gh2 = Pa - Pv + P3gh3 + P4gh4 + Pmgh . 1z ove jednaCine sledi
v p] P2 h = Pm + P +- h] +- I12 -P3 f13 Pmg Pm Pm Pm'
3

B

h

-

P4

Pm

!14

= 199 mm

Problem 1.1-3. U sistemu spojenih sudova nalaze se tri tecnosti gustina:

p] = 800 kg 1m , Pz = 900 kg I m 3 , P3 =1000Icg 1m3 • Odrediti: a) visinu pokazivanja manometra, i b) poloZaj nivoa slobodne povdi tecnosti gustine P2' mereno od

10

PoUe pritiska. Manometri

b

mvoa razdvajanja tecnosti gustina PI i P2' Poznate veliCine su: Pv = SOOPu, h = 1m, hl = 2m, li2 1m, h3 = 3m, Pm = 13600 kg/m 3 .
.R.eSENJE:

a)
H

Sli1<a P.1.l-3

b)

Problem 1.1-4. MikromaUllometJri sa l!Il:!llgl!lll!lltim piijezomd;allI"slldm cevckama U slucajevima kada je razlika pritiska koju treba meriti mala primenom klasicne U-cevi dobijarno veoma main merenu visinu h, potrebnu za primenu izraza (1.1.5), a sto direktno utice na tacnost me: enja. Naginjanjem manometara ovog tipa dobijaju se tzv. mikromanometri. Sa lljima se povecava tacnost merenja a sto omogucava merenje i malih razlika pritiska. Po pravilu ovi mikromanornetri se koriste za gas kao radni fluid i vodu iIi alkohol kao manometarski fluid. Primena ovih rnikrornanornetara data je kroz dva sledeca primera. a) NaCi veZll izmedju pokazivanja h i razlike pritisaka koju meri mikrornanornetar sa s1. P.1.1-4. Merni prildjucci mikromanometra A i B se naIaze na istoj visiri'i. b) Pijezometarska cevCica mikromanornetra savijena je u obliku kruznog isecka, poluprecnika R (s1. P.1.1-4b). U polozaju prikazanom na siici mikromanometar je neopterecen. Povrsina poprecnog preseka suda je A o ' a cevCice a. Kada se na mestirna A i B prikljuce pritisci A PA i PB (PA>PB)' tada ce B mikromanometar imati pokazivanje l. NaCi zavisnost raziike /1 .......--=--=-...,.... --"---_._--"" pritisaka od pokazivanja p rnikromanometra. Poznate b) a) velicine su: A o ' n, fa ,R, Pm' Slika P.I.l-4
-~--,--

L--'-~";"'-

RESE.NIE:

a) lednaCina hidrostaticke ravnoteZe manometra daje:
6.p= PA - PB = (Pm - p)ghsina .

b) Prime nom jednacina hidrostaticke ravnoteze i jednakosti zapremina, dobija se
,l R a 6.p:= P1 - P2:= pg ( lc ~vso+TI .
a

J

koristi se jednaCina jednakosti zaprerrrina nestisljivih fluida: YD n/4 = xd n/4 iz koje sledi x = y(D I d)2.emu su pritisci PI i P2 na gornjim povrsinama razdvajanja fluida fiktivno uvedem zbog lakseg pisanja jednacina hidrostaticke ravnoteie. 2-2 i 3-3 (vo sl. lvianometri 11 Problem 1. potrebno je ove manometre postaviti na Slika P. Izmedu rezervoara A i B nalaze se dva redno povezana manometra koji su postavljeni 11a razliCitim visinama. jednim svojim krajem otvoren je prema atmosferi i ima unutrasnji precnik D. bio isti. sa Pvo na Pv' tada ce donji nivoi razdvajanja flllida u manometrima biti: 1-1. Za odredivanje pokazivanja prvog manometra. Tom prilikom. Manometri su postavljem tako da kada je potpritisak u rezervoaru P'.l.6 t I m3 ) i . Po' RESEN.Pva + Pagho' 1 lznOSl: Ho = Pvo / pog· Kada se II vazdusnom prostoru rezervoara potpritisak poveca. Druga dva manometra (2) i (3) medusobno su jednaka i imaju unutrasnji precnik cevi d. P2 I OOOkg I m3. Na osnovu poznavallja vrednosti svih gustina tecnosti (Pl = 800kg 1m3 . Poznate velicine su: Pvo' o"IW"ot U In '~p Pv ' d. Pm' p.U-5 visinu Ho' Ova visina dobija se iz jednaCine hidrostaticke ravnoteze.172 ix. pri c. u pocetnom trenlltkll. dobija se pokazivanje prvog manometra. koje iznosi: 2 2 Pv .fE: Da bi niva tecnosti u sva tri 0'" b) manometfa. U rezervoaru se meri pritisak pomocu tri redno povezal1a manometra. Iz sistema hidrostatickih jednaCina ravnoteze.1-6. a drug a dva je isto i iznosi x. eliminacijom nepoznatih PI. postavljene za nivo 0-0 Po = Po .1-5h). Prvimanometar (1). Pl+pg(yI2+xI2)==P2+Pmgx.Polje pritiska. Pm = 13. D. potrebno je postaviti jednaCine hidrostaticke ravnoteze za sledece ekvipritisne povrsi: 1-11 Pa=Pl+pmgy. P. pokazivanje prvog manometra je y. JednaCina jednakosti zapremina nestisIjivog flliida (jednaCina zapreminskog bilans a) veoma cesta se koristi u hidrostatici.o mvoi manometarskih tecnosti u sva tfi manometra su isti. Nivo tecnosti u rezervoaru je konstaa) pp ntan. Za nalazenje dopunske veze izmedu nepoznatih velicina x i y. Kada se potpritisak u rezervoaru (I) (2) m (3) m poveca na Pv ' odrediti koliko je pokazivanje Pa manometra (1). 2-21 3-31 P2+pgx==P a -P v +pog(Ho -xI2)+P nr gx.Pvo Problem 1. iobicno predstavlja dopunsku jednacinu iz koje se dobijaju veze izmedu nekih duzina.1-5.

PI' P2' Pm' hI' h2' a.1-7.PB == Pm + PI' == [Pm (h) +h2)-p(h+h)). te se zato u prikljucnimvodovimaugraduju pojacavaCi pritiska.1.gm. d.1-7. Kada u rezervoaru nema natpritiska vazduha iznad tecnosti gustine PI (Pm == 0) tada su u oba diferencijalna manometra nivol tecnosti na ravnoteznoj visinj 0-0. Pm == 13600kg/ m 3 . D. RESENfE- PA . Manometar tada imapokazivanje h=100mm.1. u kome se nalaze dye tecnosti koje se ne mesaju. h) == O. H) "" 2m. z o :~]h Problem 1.12 Polje pritiska. D p H Slika P. Manometri merodavnih visina (11 == 1m. _RESENfE- Pm "" pga . SIika P. h2 == O. Kada fluid gustine 3 P == 1000 kg / m miruje u cevi tada je ravnoteZui nivo manometra 0-0. P.Sm. do"" lOmm. Za ovaj polozaj odrediti korelacioni izraz Pm"" Pm (H).1.1. Usled dejstva natpritiska Pm nivoi tecnosti u rezervoaru i u manometrima zauzimaju polozaje prikazane na s1. Odrediti razliku pritiska koju meri diferencijailli manometaL.1-8 . Rezervoar R.Pigh + P2gh2 + Pmg( 1+ (~) l 2] Ii.l-6 ShIm P. U pocetnom stanju mirovanja manometra klipovi u pOJacavaclma pritiska se nalaze na istom nivou.PJH] + P2 H 2jg == 162650Pa.1-8.l-7 Problem 1. Uspostavljanjem strujanja kroz cev izmedu prikljucaka A iB ostvarice se pad pritiska f¥J. Poznate veliCine su : P. Ovaj pad pritiska je mali. Poznatipodaci su: D=100mm d == 2Smm. H2 == 2m) odrediti razliku apsolutnih pritisaka izmedju prostora rezervoara A i B koji su ispunjeni vazduhom. spojen je sa dva redno povezana diferencijalna manometra razliCitih precnika d i D.

4Pa .1. P. Kako je povri3ina klipa ravna i poklapa se sa izobarskom povrsi.1-'9.1. Pr(lblem 1. a dobija se iz o Jednakosh zapremma: -4-X=2-4h. d 2 re 1d n 2 " • I do 2 PI '+pgz == P2'+pg(z+2x-h)+ Pmgh .Polje pritiska. Manometri 13 RESENJE: Da bi se mogla postaviti jednuCina hidrostaticke ravnoteZe rnanometra. koji odgovara razlici pritisaka na diferencijalnom manometm bez pretvaraca pritisaka. bez uvodenja medupritiska PI' i P2'. Kada je manometar prikazan na sl. dobija se razEka pritisaka d 2 -do LCd) /:o.1-Ut Kada se na prikljuccima zvonastog mikroll1anometra A i B spoje pritisci napajanja Pi i P2' tad a mikromanometar ima pokazivanje .l-S.l. G. Iz jednacina nivnotde sHa koje deluju na klipove pojacavaca D2T[ d 2 T[ (PI + pgy) -4.l-I.p J} pgh=625.1-9 Problem 1.( d ) 2f D2 -1 . . Odrediti pokazivanje manometra sa ugradenim pretvaracima pritiska. PretvanlCi pritiska koriste se kada treba povecati iIi smanjiti ulazni pritisak. moze se i direktno pisati. Ali. U slucaju da je pretvarac istih c1ill1enzija (D / d 1).p = (Pm .p)gh. te uvrStavanjem nadenih velicil1a: PI' . --D - . Postavljanjem jednacine hidrostaticke ravnoteie za ekvipritisnu povrsinu I-I . potrebno je odrediti pritiske PI' i P2 'iza pojacavaca pritiska.P2' ix. Poznate veliCine sa: p. tada treba mnogo vise paznje posvetiti korektnoll1 pisanju ove jednacine.. RESENJE' KoristeCi metodologiju proracuna kao i u primeru P.P==(D) {Pm I . Pm' ho' d.--.+ G == p'j 42 dobijaju se pritisci P'I = (PI + pgy)(D / d)2 +4G / d T[ Pomeranje klipa x je u direktnoj vezi sa pokazivanjem manometra 11. dobija se: h =ho(d/D).) 6. te se iz tih razloga ovaj naGin pisanja jednaCine ne preporucuje. . h Pm Stika P. dobijeni izraz za razliku pritisaka se svodi na poznati izraz (p'rell1a P. c1irektno spojen na merna mesta OIl ima pokazivanje ho ' Kako je ovo pokazivanje veliko to se a prikljucllim vodovima Ulanometra ugraduju pretvaraCi pritiska. a nivo povecanja ili umanjenja pritiska zavisi od odnosa precnika pretvaraca Did. 1 lznosl: X==2(d) h. to ce sila pritiska bid jednaka proizvodu pritiska i povrsine Idipa.l.l-9. Jednacina hidrostaticke ravnoteie manometra za ekvipritislll1 povrsinu I-I. . D.

Ovaj sistem je obrtan oko horizonta1ne ose O. .-:U. D2 = 160111111. U torusnom manometru precnika D i unutrasnjeg precnika cevi d na1azi se tecnost gustine p. p D3 = 200111m.l. . p =1000kg/ m3 . Poznati podaci su: Dl = 158mm. pricvrscen je protiv-teg mase m (s1.Pl' Odtediti zavisnost razlike )ritisaka flp od ugla a koji definise poloiaj protiv-tega. na rastojanju R. Prikljucenjem Slika P. B ---- RE'SENJE' Primenom jednaCina: ravnoteie sila.l-lO manometra mi ptitiske gasa Pl i P2 (P2 > Pl) torusna cev sa protiv-tegom zauzima novi ravnoteZri polozaj koji je prikazan na sl.P2 G Problem lL.Pl :=: 8R Dd 2rc mgsina': Slika P.l. Prema tome.1. Na osnoVll ovog pokazivanja odrediti razlikupritisaka kojil meri mikromanometar.1-11a). P.I-ll Dobijeno resenje pokazuje da merena razlika pritiska ne zavisi od gustine manomefarske tecnosti.Jl. _. Manometri jI>:.5Pa. Ova promena poloiaja manometra omogucava merenje razlike pritisaka flp = P2 . -- hidrostaticke ravnoteZe i jednakosti zapremina. Na torusu. P. L A D[ D2 flp(c/-) = P2 . dobija se razlika pritisaka flp= Pl . P = [(D2 / Dl)2 -l]pgH = 12. manometarska tecnost ima sarno ulogu razdvajanja prostora koji su pod pritiskomgasa.I.I-11b.14 Polje pritiska. Komentarisati ulogl1 manometarske tecnosti na tad manometra.0 -v- H=50mm.

8~ ~ 1. najceSce se koriste prvi i treCioblik jednacine stanja idealnog gasa (1.1. odreduju tri tennicke veliCine stanja.2. ~ I 1. Jedna od njih je i Van-der Waals-ova jednacina.specificna zapremina. U pnellmatici. na pI..2. I-c-'.0 2 ~ .2.20 MIROVANJE STISLJIVOG FLUIDA 1. naziva se jednacinom .5 TfT -O..20.- 0. vazdllh.2.2._.2 0./alctor reablOg gasa. ito: p-apsolutni pritisak.T). i naziva se .1 ).30_5 2 3 5 10 2030 50 p/PK Slika 1. koja glasi: 1 2· 3 P = I-bp (pRT-ap +abp-) . Faktor realnog gasa . R . Izrazi (1. v = 1/ p . p -gustina i T-apsolutna temperatura. pa i idealnog. p .3 0. u uslovima veCih temperatura i nizih pritisaka mogu smatrati idealnim to se za njih jednacina stanja idealnog gas a moze pisati u jednom od sledeCih oblika: I pV = mRT -+ pv = RT -+ P = pRT I (1. Jellin3cina stanja reaiulIJ)g gasa Svi gasovi su u sustini realni gasovi. Jednostavniji .15 :1.1.zapremina koju ispunjava gas.--.. 1.rtanja.2. m = pV .1) predstavljaju jednu jednaCinll samo napisanu u razlicitim oblicima.1) pri cemu su: V .= \ 1 /' / ·--1.2.masa gasa. Svaka funkcionalna veza flp. aodreduju se eksperimentalnim putem za svald gas..4 0._.j "'L1 . Jledmllcina sbll11lja ideain(]lg galla Pod idealim gasom podrazumeva se onaj gas kod koga se medjumolekularne sile mogll zanemariti. Ovaj dijagram je dat za I p= ZpRT I ~ ~d 8:§ 0. Uticaj realnosti gasa posebno treba ~eti u obzir pri uslovima povecanog pritiska i snizene temperature. -·---~k¢r 4 _ 11 proracuni izvode se pomocu 3 jednaCine stanja realnog gasa ~ 2 pV= ZmRT -+ u kojoj je koeficijent Z funkcija od pritiska i temperature. odnosno Z = Z(p. U praksi se jednaCine tipa Van-der Waalsove rede koriste. izmedu ove tri veliCine stanja.2):.gasna konstanta (koja za vazduh ima vrednost R=287 J/lcgK).2.1)=0.2.1 0.1 2. iii koeficijent kompresibilnosti. Kako se neki stvarni gasovi. Svako stanje gas a. Za realne gasove postoji citav niz poluempirijskih jednaCina stanja.2. pri cemu su a i b koeficijenti koji uzimaju u obzirrealnostgasa. pod kojom se grubo receno podrazumeva primena vazduhapod pritiskom. Faktor realnog gasa se odreduje iz dijagrama sa s1.

TITle =2 .2 2 2. . U opstem slucaju ove promene su veoma slozene i pri inZenjerskoj primeni aproksimiraju se tzv.2. se apsolutne vrednosti pritiska p == ~ Pie i temperature T == ~ ~C" Koriscenjem jednaCine stanja vazduha p p= ZRT = p::= ZpRT. ZR Z P p TkPk 1 Ovako odredene veIiCine stanja date su u tabeli 1. V (iIi p) i T. IC pri cemu je 1C stepen izentrope (za vazduh je K =1.c) P =100 bar. oCitavaju se koeficijenti kompresibilnosti Z::= Z(p.2.5 1132. T!7k =1.4).2-1. Jedllll3CillJl3l pl"omellJle shmja Ako se u nekoj zapremini nalazi gas tada je njegovo termodinamicko stanje odredeno velicinama: p. . -0- pi pn = const.75D C.8 D C. i odnosa redukovanih veliCina.3. u odnosu na kriticno termodinamicko stanje (odredeno velicinama Pk i Tk)' pod kojim se podrazumevaono stanje kod koga nastaje direktni prelaz iz gasovite u tecnu fazu bez prethodne pojave magle.15 0. Ova jednaCina ima i dva specijalna oblika.7 693 110.1. Iz istih odnosa dobijaju.b) pi Pie =30. ito: a) pri izotermskoj promeni stanja (T = const). Ukoliko se iz nekog razloga promeni neka od ovih velicina ana za sobom povlaci promenui ostalih veliCina stanja.4 57. Problem 1.50 0. pri sledecim usiovima: a) pi Pie =2.2 100 DC -114. RE. t=57. Sa aspekta pneumatike interesantno je kriticno stanje· vazduha.65 2.KY)T.T). U uslovima mirovanja iii kvazistacionarnog kretanja gasa nema sile trenja pa se izentropa svodi na .2 .2-1.65 Tabela 1. K ill razmene topJote sa P / P == const.fENJE· Za redukovane usiove stanja vazduha.2.8 1.74bar i tk ==-140.16 Mirovanje stisljivogjluida redukovane uslove.l (1. politropskom promenom stanja koja se opisuje jednaCinom: l pV n ::= canst. dobija s. b) pri izentropskoj promeni stanja (n=K).95 bar 75.2) gde je n stepen politrope.e gustina vazduha: Cp.3 -8. p/P=COl1st. kadaje 11==1 pV=const.8 P kg/m 3 a 2 b 30 c 2.2.. date iii formirane. Ove promene opisuju se jednacinom koja se zovejednaCina pTomene stanja.2-1. Zadatak pod pi Pk TITle t - 1. lcadanema olcoliriom ni rada sile trenja pV == const. koje je odredenovelicinama: Pk = 37. Odrediti stanje vazduha kao realnog gasa. 254. odredene odnosima pip kiT I TIC' sa dijagrama s1..

U pneumatskom cilindru moze da se krece. Pmo = D2rr:' Pm] = D2rr: . b) politropska. dobija se pomeranje klipa [ x= 1-( P + Pm a 11] 0) t( Pa + Pm! a=109. koja pri elementarnom pomeranju za rastojanje dx daje rad BW =: Pdx= =: pAdx. Dati podaci su: D=IOOmm. jednacinu politropske promene stanja za dva stanja gasa oznacena sa "I" i "2" dobija se operativno upotrebljivi oblik ove jednaCine : P1 / P111 Problem JL2-2. Rad 5:lllbijal!l.2-3. a) Iz jednaCine izotermske promene st. U jednaCinama promene stanja sa P je oznacen opJ'o/utnipniisoic. klip teZine G= WON.1. na pr. b) adijabatski. . Pm. napisane u obliku (Pa + Pmo)(D4 rr: a)lC 2 = (Pa + Pm1t D4 rr:(a-x) J 2 ]K .5mm. = P2 / P2' n Stika P. koji se odreduje kao P = P a + Pm u slucaju natpritiska. RESENJE' U proizvoljnom polozaju na klip deluje sila pritiska P = pA. Problem 1. klip ce zauzeti novi ravnotezni polozaj.Pmo Pa + Pm! a=144mm. i c) nacrtati proces up-Vi T-S dijagramu .Pv u slucaju potpritiska u zapremini gasa.2-2 RESENJE: Za pocetno i krajnje stanje ravnoteze vaie jednakosti sila: G= Po"" Pmo -4-' iz kojih se dobijaju natpritisci : 4G F+G = Pm !-44(F+G) D'71 . bez trenja. ako vazduh menja stanje: a) izoterrru. Pa =IOOOmbar."nja pV = const. Odrediti za koliko ce se spustiti klip.ja gasa U pneumatskom cilindru se nalazi vazduh pod pritiskom PI' koji ispunjava zapreminu VI' Usled dejstva sile na ldip vazduh upneumatskom cilindru menja stanje i u novom ravnoteznom polozaju je podpritiskom P2' Odrediti rad sabijanja vazduha. napisane u oblilru (Pa + Pmo) dobija se pomeranje Idipa x= 2 D rr: _ 4 a- (Pa + Pm1) ~ 4 (a-x). Nakon dejstva sile F=500N.ki. ako je promena stanja: a) izotermska. D 2rr: .. lC b) Izjednacine adijabatske promene stanja pV =const.Mirovanje stisljivog fiuida 17 adijabatu. a=400mm. PrimenjujuCi. Kako je . iIi P = Pa .

PI~lr(1l)~~!-lJl.... S obzirom da su klipru kompresori interesantni za primenu u pneumatici toce u ovom Odeljku 0 njima biti vise reCi.. 2 1 Izraz (1.2'~ n<lC '-. r'I 71~~/JO. 1 ) ~ n:~-=-------.18 Mirovanje stisljivog jluida element zapremine dV == Adx to ce obavljeni rad biti oW:= pdV . Kompresori su strujne masine koje sluze za poveeanje pritisne energije gasova. p .1.~1C . odnosno p:= Plfli IV. jer se u toku procesa dobija..= P1VI In--V p' 2 1 VI P2 (1. 2' /~.. dok je radsirenja· ekspaIJzije pozitivan. . ')..5) definise opsti (politropski) rad sabi: anja gasa.1 V - ? \ . KOMJ!l']['cslJiJri...5) I PI I v.. Osnovni razlog da se kompresori proub··~ju u sklopu ovog Odeljka.2~3~1211}. P. najceSce se koriste ldipru kompresori koji po pravilu za industrijske potrebe obezbedjuju pritiske od 6 do 8 bar.2. Za primenu u pneumatici..2.v' pdV f 1 pri eemu je male minus posledica usvojene konvencije po kojoj je rad sabijanja kompresije negativan jer se u toku prQcesa troili. 4-------------~----~ +-------------------~ VI S Slika P.2-3.2.2..~/ n=(l) j ~ \=K n>1C n=ro P2 =cC:.4) b) Za politropsku promenu stanja (pV I1 = canst. pri cemu eksponent politrope uzima vrednosti l:s: n :S:oc. a vrednost n ::= k adijabati. c) Procesi sabijanja u p-V i T-S dijagramu prikazani su na s1.. rv ::= - V. vazi pV == P1VI . pa se integraljenjem izraza (1.. n -1 V n-1 p t .L2-3 1. n=1 dV w==-f PI vn Vn =_1_.3) dobija (1.:-jvanje stisljivog fluida jeste taj sto se osnovne veliCinestanja i rad kompresora dosta tacno mogu odrediti na asnovu kvazistacionamagproraeuna. J dV PIVI . gde je radni fluid vazduh....... ....< 1C ~"" ~</ / P rconst.3) W::= .. eime se obezbedjuje njihov transport iii spremnost da gas obavi neki koristan mehanicki rad. Vrednost eksponenta n=l odgovara izotermi..( .V ::= PIVI In -.nst.2..2.1I1 .2 . te ce prime nom izraza (1..2. Iz ovog izraza se dobija rad sabijanja vazduha: v (1. U zavisnosti od naCina pretvaranja dovedene' energije u strujnu energiju razlikuju se klipru.4.) promena pritiska je odredena izrazom p::= PI (VI I V)11 .....3) rad sabijanja biti v.".... Ako se u njega uvrsti n =: K dobiee se adijabatski rad sabijanja. fA' n>lC / ' " ... a) Za izotermsku promenu stanja T::= canst. r-. VLr(~)n-I_1Jl.. rotacioni i centrifugalni kompresori.

S = canst i ql_2 11 == 0.1.' ekspanzija. i koja se naziva "stetna" zapremina. iIi po izentropi 1. po kame se razmenjena kaIiCina toplote trasi na promenll unutrasnje energije i obavljanje rada: Q12 ==U2 -U j +Yr.1. koji traje sve do UMT' . ~ Vdp pri cemu su: m-masa gasa..1.2..2.I2 ==mc p (T2 -T.. gde su S .2. Nastavljanjem leretanja od SMT lea UMT zapoCinje isti kruzrp proces koji se sastoji od cetiri faze ito: 1) .. Na osnovu izlozenog u P.1..2. -7])+f pdV==H2 -HI +JiP. Pri radll kampresora veama je vaZno odrediti rad Slika 1. usisnog i izduvnog ventila (UV i IV) i krivajnog mehanizma (KM) preko koga se kIipu saopstava dovedeni rad proizeden elektromotorom iIi motorom sa unutrasnjim sagorevanjem. 12 == .4. U jednom trenutku sila potpritiska savladava silu opruge UV i on se otvara Cime zapoCinje proces usisavanja gasa.2.2. PI 1.211 sa n = le. . == mcJ'i .2-3 sledi da ce tehnicki rad sabijanja gasa biti: v Slika 1.4. JPz Vdp .entropija i qI_2 11 .2.2. U..prvag zakona termadinamike. 3) kampresija i 4) patisldvanje. Rad idealnog Jkompll"esora Pod idealnim kompresoram podrazumeva se onaj kompresor kad koga nema stetne zapremine (Ve == 0). UMT. adnosno proces kompresije koji traje sve do otvaranja IV kada zapoclllJe izduvavanje leomprimovanog gasa.1. potreban za sabijanje vazduha. .. Pri kretanju klipa od SMT ka unutrasnjoj mrtvoj tacld UMT nastaje porast zapremine i smanjenje h pritiska..1.Miravanje stisljivogfluida 1.4.)-f ~ 2 p2 .obavljeni tehnicki rad.razmenjena koliCina toplote. .2 ==mcvO. Izmedjll cela klipa u spoljasnjoj mrtvoj tacki SMT i ventila postoji jedna mala zapremina Vc ' koja je iz konstruktivnih razloga llvek prisutna.. Kretanjem klipa od UMT ka SMT zapaCinje proces smanjenja zapremine i porasta pritiska. Pll"iindip ll"21da 19 N a s1.'/.4.2.. Kompresija gasa koja se odvija izmedju pritisaka PI i P2 moze da bude po: izotermi 1-2. Hi == mc p7J (i == 1.2) entalpije i JiP.. odnosno ekspanzija gasa. 2) usisavanje. poIitropi 1-21 sa n <K iIi 1-2111 sa n > K...unlltrasnja energija. 1. Ovaj rad maze da se odredi primenam zakona 0 adrZanju energije . Klllzni proces idealnog kompresora.4.. Kruzni proces idealnog kompresora II p-V dijagramu prikazan je na s1.4.. piikazan je jedan jecinostepeni klipni kompresor koji se sastoji od Idipa koji moze da se krece u cilindru.:.

lC-) -1 =---1 pF1 C-. tj. =n'PI P1 b) pri adijabatskom procesu (ql_2 I1 = 0) F~ .min' a to je ujedno i teorijski najmanji rad sabijanja . gde su A i h povrsina cilindra i hod klipa redosledno.2. Wt12 .:.-. Kod realnih kompresora definise se mdna zapremina Vi. =eonst/ T 2 I) kompresora ovde se 2 / proces ekspanzije (kri.SPz V dp PI predsta- vljen srafiranom povrsinom to jednoznacno sledi da je tehnicki rad izotermske kompresije najmanji.12 = . a sto moze dase ostvari uzastopnim sabijanjem gasa u vise cilindara. Da hi rad sabijanja kompresora s v bio sto manji pozeljno je da se ekspanzija b) a) gasa odvija bez razmene koliCine toplote sa okoliIiom. fP2 .4.2.1.20 1v1irovanje stWjivogfluida a) pri izotermskom procesu f/ .--1) ."ai!ll stvarn@g komp1l"esoJt"3 Kod stvarnih kompresora prisutna je stetna zapremina VC' Njeno prisustvo znacajno menja izgled kruznog procesa u p-V i T-S dijagramu (s1. Kruzni proces klipnog kompresora. naroCito za potrebe transporta gas a gasovodima.4.4.2.2.2..3). Da bi se ostvario sto manji rad kompresora treba teziti i da je proces kompresije izotermski (kriva 1-2) a ne izentropski (kriva 1-2') Cime se u radu vrsi uSteda kojaje na p-V dijagramu predstavlja povrSinu 12'2. Visestepenii k@mpnsoJri Ponekad postoji potreba za obezvedjivanje vecih pri::lsaka gasa.4.1.JJ=---lP1r~ (-::. Slika 1. koja zavisi od konstruktivnih karakteristika kompresora. tj.K r P2 (K-1)/K .:. kao i relativna steina zapremina I> = Vc /Vh . ~.--l) .. TeOJrijski lI.12 = WT=consl = H~..'1. "1 l K T2 c) pri po Ii tropsko m procesu n P2 (n-l)ln] n T2 1'~12 =--lP1V. Za razliku od idealnog p.//(: postepenu promenu preonst zapremine. 1.4. .:.3. 1. = Ah . Ovakvi kompresori nazivaju se /llJb'/epem: . K.>-" va 3-4) odvija uz .4. rad sabijanja gasa H~ . d·P=-P1 v:1 1 P2 .2. /1P1 n1] r Kako je u p-V dijagramu na s1. 12 = -mcp(T~ -~) =- f h PI Vdp =---l P1V1 l(-) KP1 .Q34 = 0.

Cime se prakticno priblizavamo izotermskoj kompresiji jednog jednostepenog kompresora koji bi imao isti stepen kompresije kao i visestepeni. Hi stepen..:../t'i:...=-mcp(T2i-7. a sto .2)1 = 0 to se.1 -IJ= -~ ](-1 P V t[TC (K-l)/K 11.z ) I pri cemu prvi indeks oznacava stanje: 1 ..1 / p/=const / p =const / s ----------~----~ b) V c) Slika 1. 2. prikazan i u T-S dijagramu sa sL1.i / PI'.2 =.Y.2.'-/'. z / ~~::-'< . Kruzni proces visestepenog klipnog kompresora..4..J- ~/ / ! / // 2. .na izlazu iz stupnja.=1 -1] ' .:. )(K-l)IK - T. " K" Pl.pv . .4 ~/ ~~:.1.... ~/~~:~nst . .l P2 .'Y4~I~ /1.4.4a sematski je prikazan jedan visestepeni kompresor sa z cilindara.4b. Ako se posmatra bilo koji stepen kOInpresora.1 1.. u radu dobija usteda u odnosu na jednostepeni kompresor koja je na p-V dijagramu prikazana srafiranom povrsinom..stepen kompresije TC i = " 2 '. = -~~~ '=1 t.i TC (lC-l)llC . K" J K (K-l)IK -1].ie til s> 1 1.i K [ pz I (lC-l)h: -l=---lPli~I[TC . == 7. Ocigledno je iz ovih relacija da ce zbog porasta pritiska pri kompresiji gasn porasti temperatura. na pr.1// 2 .l. 'T' - P2. a njegovim posredstvom se nalazi ukupan tehnicki rad visestepenog kompresora W t = ±'W.i ( P2. Kruzni proces visestepenog kompresora je. = 7. .l. takodje..l.1 = 7..i i izentropska promena temperature gasa: T..z == 1. .2.2.1 0) P =p.4.') (K-l)/K 1.Mirovcmje siiSljivogjluida 21 Na sl.2.J.i =.[C Pl.. a drugi indeks oznacava posmatrani stnpanj kompresora.. cime se namece potreba za hladjenjem gas a izmedjn susednih stupnjeva. To medjuhladjenje je najbolje obaviti tako da temperatura gasa na ulazu u sledeCi srupanj bude 7.4c. prikazano na p-V dijagramu sa sl.4.i / Pl. Kako se sabijanje u pojedinim stupnjevima vrsi bez razmene toplote (Ql... p =const 7' T l .I)=---lPliVl' ( .2./ 2.1 K-l'=l I. Tehnicki rad bilo kog stepena kompresora je: ~.4.na ulazu i 2 .' ) . . i(= 1. . == canst. tada moze da se definise stepen porasta pritiska .

' PostavljajuCi uslov minimuma tehnickog rada dobija se veza izmedju pritisaka: PZ. Poznavanjem stepena sabijanja pojedinacnih stupnjeva dobija se i ukupan stepen sabijanja kompresora 'It ==. sa stepenol1l politrope 11=1.J == 0. koje je izazvano njenim dejstvom. NaCi korelacionu vezu izmedusile F i pomeranja klipa x. RESENJE Q == 12 Wr.2. U podnozju jednog solitera izmerene su sledece velicine: Pa = lOOOmbar i '\ == 20 o e.2-4. Odrediti stanje vazduha na vrhu I solitera.6) i (1. Poznate veliCine su: d.1.ir--.SENJE... da vazi relacija == == PU+P J PI. Problem 1..'It "'11: I.. D. . c.5 i c) adijabatska. b) politropska. P Q' P mo hi .i ov~ / OP2. Jednostepeni klipni kompresor izotermski sabija m=lkg vazduha ad pocetnog stanja opisanog sa PI == Ibar i II = 20 0 C na P2 == 6bar.2-6.1. Problem 1. Za podatke iz zadatka P.7) dobija se veoma jednostavna veza izmedju pojedinacnog i ukupnog stepena sabijanja J ompresora 'It j == V. tada klip ulazi u vazdusni prostor amortizera precnika D.i P2. ako je promena stanja: a) izotermska.7) UzimajuCi u obzir relacije (1.koriscena veul pJ--.. i koristeci pretpostavku da se PZ. RE. = 'It! == .2-6. Tz == ~ (P2 / PI )(K-])/K = 489K.2-6 F(x) ==lc+(PQ r + Pmo ) D 2h-d 2 x JX d4 l Problem 1.6) Na osnovu ovog rezultata zakljucuje se da se kod visestepenih kompresora optimalan rad. r ·. =ifP:/p: Problem 1.i+1 ' koja daje optimalne vrednosti stepena kompresije 11:] == 11:2 == .-L = p Z p]' 7tl11:2 .2kJ.22 Mirovanje stisljivogjluida pri cemu jei zbog konstantnosti usisne.2.' == TI'It • i=1 I (1. dobija pri jednakim stepenima kompresije svih stnpnjeva. a vazduh menja stanje izotermski. P. precnika d. nalazi se u pocetnom stal1ju ravnoteze.2.J~ 12 == -278.. . temperature i konstantnosti mase koja prolazi kroz sve stuplljeve (iii = canst ).. == 11: z • (1.Di RESENJE Slika P. h.2.1. == pl. tj.i padovi pritisaka u hladnjacima mogu zanemariti.]2 == -213kJ. prikazanom na s1.2-4 odrediti rad sabijanja i temperatum na kraju procesa izentropske kompresije.2-5. Silu trenja zanemariti. pod dejstvom opruge krutosti c i natpritiska vazduha Pmo' Kada na klip deluje 8ila F. U pocetnom stanju ravnoteze klip pneumatskog amortizera. Odrediti rad sabijanja vazduha i razmenjenu koliCinu toplote. tj.Pin": . Soliter je visole 100m. .2-7. minimalan utrosak energije.

az.1) odreduje se temperatura '£ == T.33 mbar.-.4 mbar. Pa2 Pal odakle sledi Pa == Pa exp(--R"') =988.l£ Koriscenjem OJ Ie rove jednacine za fluid u polju sile Zemljine tde (1. pa se iz izraza (2) i (3) dobija: Pa2 == 988.385 mbar i = I8.3).== -gH . sledi Pa J dp == -gH. i koriscenjem jednaCine stanja (1. odnosno p = PIP/Pal' Uvrstavanjem gustine vazduha u jednacinu (1). = b) Politropska promena stanja odredena je odnosom P / pI! dobija promena gustine P == PI (p / P 1 ) 1/ Q canst. vaZi pip == canst.0065°C/m.4.02°e. 2 I 'I gH Temperatura na vrhu solitera je tl == t2 == 2oDe. . odakle se 1 11 • Sada.388 mbar i to = 19.. Pal odakle se dobija promena pritiska sa visillom n -1 gH)n/Cn-ll Pa2 == Pa . p (1) Pal a) Za slucaj izotermske promene stanja (T == canst).2. Standardna atmosfera Stanje standardne atmosfere opisujese na sledeCinaCin: a) Na Divou mora (z=O) temperatura i pritisak imaju vrednosti: fo:= 15°C i Po = 1013.Mirovai7je stisljivog jluida 23 RESEN. t2 = 988.R 7.1). ponavljajuCi postupak kao n-I ) u zadatku pod a) sledi P r-p= dp 1 ""n Pa2 R7.86 D e. b) U troposferi (0 s z S 11 Ian) temperatura vazduha se menja po linearnom zakonu t == to . n-ll(Pa 1 r ] n -1 ==-gH.1. dobija se: P - Pal PI P Jdp P al == R7. (-~::L/n-I)/n 2 I Pal (3) Uvrstavanjem brojnih vrednosti u izraze (2) i (3) dobija se: Pa . . te integraljenjcm u granicamaza z koordinatu od 0 do H. I n .5. c) Kod adijabatske promene stanjaje n=](=1.2. ~ 1. ( l . pri cemu konstanta ima vrednost a=O.2. n (2) Iz jednaCine politropske promene stanja i jednaCine stanja (1.

5°C. definisani su standardni uslovi atmosfere (1919 god.2. odnosno Po = PHggh == 1013. jer se do tih visina obavljaju putnicki i vojni letovi aviona.-----.-L_l .Z::ff--+------i---""----iPI».1.-7-':.------.0065°Clm.1 km temperatura vazduha je konstantna i ima vrednost ts = -56..2·-.:::. Medutim. p=p) daje zakon promene pritiska P a -=(l-y. Zamenom ovako odredenog zakona promene gustine statike (1. sliIca 1.24 Mirovanje stisljivogjluida c) U delu stratosfere 11 ~ z ~ 20..8) Po 0 F---------·-i---·---'.8) i (1.3 .-----32.33 mbar. koje predstavljaju pocetne vrednosti standarc1ne atmosfere za stratosferu. zbog potreba izvesnih proracuna.-z)aR 1 p a . pri cemu je brojna vrednost konstante a=0. stratosfera (11 ~ z < 60 km)..az) .5°C. piT su promen~jive i funkcije od vremena.-------. jonosfera (60<z<750km) i egzosfera (z >750km)_ Za tehnicku primenu najinterasantnije su visine do 20km.. p = Po) do proizvoljnog stanja (z=z. --.. U Zemljinoj atmosferi postoje slojevi vazduha koji imaju razliCite karakteristike.226 kg! m3 • b) U troposferi temperatura vazduha se menja po linearnom zakonu t == to . koji primenom jednacine stanja idealnog gas a daju gustinu vazduha Po == Pol R'Fa = 1. Pll == 22614 Pa i PIl == 0.-.2. ( 1..-------=".) koji u potpunosti odreduju stall/e slandardne atmosjere.2_9) Po 0 KoristeCi izraze (1.az .. U realnoj atmosferi zbog strujanja vazduha i klimatskih prolnena velicine stanja P.:. jer svakom kilometru porasta visine odgovara pad temperature za M == -6. a) Na nivott mora (z=0) usvojeno je da vladaju standardni uslovi za temperaturu to == 15°C i za pritisak h=760rnmHg.5°C_ Po jednaCini stanja ovoj promeni temperature odgovara promena gustine p P p(z) = RT == R(To . Iz tog razloga ovom delu standardne atmosfere treba posvetiti vise painje.2.=(l--.. _ -56. Ovi slojevi se nazivaju: troposfera (O:S: z:S: 11 km).:.S0C Primenom ovog zakona jednaCine stanja dohija se zakon promene gustine 15°C . i zato sto se do ove visine ima oko 90% celokupne vazdusne mase Zemljine atmosfere.. ----. ------Z U osnovnu jednaCinu hi2l1'o- => dp == p g dz aR l~/a-z ' [kmJ -2.9) za granicu troposfere <z~~H=11km) dobijaju se veliCine stanja: t\ I = -56.J------------ r koja nakon integraljenja u granicama od stanja na nivon mora (z=O.3636 kg! m3 . narocito u avijaciji.3) dobija se diferencijalnajednaCina dp==-pgdz 47.5 . (1..2.-z) glaR .SoC Z 20.

4285 10 -50 0.752 kg I m 3 • b) Mont-Everest: t=-42. 10.1 km) temperatura vazduha Je konstantna i ima vrednost ts = tll = -56.25°C. p=314.6007 8 -37 0.1.10) Na sl. 8. p = 0.2607 0.0740 20 -56.475 kg / m 3 . 18. 15.5 0.5 0.13 ll1bar. Problem 1. PonavljajuCi slican postupak kao i u dell! pod b) dobijajli se zakoni promene pritiska i gustine L=. 5. . Sa ove slilee se vidi da u sttatosferi postoje jos tti oblasti.1187 18 -56. Odrediti. z ~ 20.0740 0.L= ex Pll Ptt 1It Rgrs cz-m] .26 rnbar.0539 Problem 1. RESENfE: Fonnalnim uvrstavanjell1 zadatih visina 11 izraze (1. velicine stanja vazduha 11 standardnoj atmosferi na visinama z = 1.3366 15 -56.8-10) dobijaju se veliCine koje definisu stal1je standardne atll1osfere.5.5 0. Ove velicine date su u sledecoj tabeli. p= 0.Mirovanje stisljivogfluida 25 c) U lllZlm slojevima stratosfere (11 S. dat je graficki prikaz promene temperature i pritiska u troposferi i stratosferi.5 0.2.2-9.8-10). Odrediti velicine stanja standardne atll10sfere na vrhovima planina Mon-Blan (4807m) i Mont-Everest (8848111).3511 0. I u ovim oblastima zaleoni promene pritislea i gustine imaju oblile izraza (1. (1.8869 0. RESENfE: a) Mon-Blan: t=-16.SOC.9074 5 -17.5 0.5329 0.2.1187 0. dye sa linearnom i jedna sa konstantnom raspodeloll1 temperature.2. p=554.51°C.0539 0.2-10. s tom razlikom sto se izvesne konstante u njima menjaju. 20 kll1 redosledno.2. z [km] t [0C] pi Po pi Po 0 15 1 1 1 8.

a = (Pa . PrOblem 1.. U des nom dlindru nalazi se klip teiine G=15N.3-2.. D. osim zadatih velicina... Problem 1.PV1)-4.. P a' p.1. sastoji se ad dva cilindra Ciji su teeni i vazdusni prostori spojeni.3-1 Nakon dejstva sile F.. koji se krece u cilindru bez trenja.pvo)dn / 8. . a ldip .1. Usled dejstva sile F klip se spusta a pri tome vazduh menja stanje izotermski. u vazdusnom prostoru levog cilindra vlada natpritisak Pmo = lbai . a.26 Jl. U polozaju prikazanom na s1. odrediti silu koja moze da se savlada na klipnjaCi. odredeno je jos i sa natpritiskom ispod klipa Poi visinskom razlikom izmedu nivoa ho ' Iz jednaCine ravnoteie sila koje deluju na klip d n 2 2 'It po--=G+e(b-a)+PmJd -do )4 4 odreduje se natpritisak 2 4 d 2 _d0 PO =-2-[G+c(b-a)]+Pm 2 d 1T. Hidraulicno-pneumatski sistem prikazan na s1. Na pocetku. P.Pvo)-4. h.. mogu se postaviti jednaCine: izoL::rmske promene stanja i ravnoteZe sila koje deluju na klip 2 J) n (-Pvi +pgh)-4-+ G + F ::::: O. d 0 2 24017Pa. i opruge krutosti c=20N/cm.:::: 900 kg/m3 i Pa == Ibar. P. .3. Dati su podaci: D=200mm: d=lOOmm: do = 25 mm: a=200mm: h=lOOmm: p.3-2.l.. Odrediti silu kojom treba vuCi klip da bi se vazdusni prostor duplo povecao. RESENJE: Iz jednaCine ravnoteze sila koje ::PVQ . Poznate velieine su: G.u hidraulicko-pneumatskom cilindru pomeri za z=50mm. iz koje se dobija: l' = (Pa .. Vazduh u deSllom hidrauIicko-pneumatskom cilindru menja stanje izotennski. koji ddi ldip u ravnotezi Pvu = 4G I D 2n+ pgh.3-1.2a Slilca P. HIDRO-PNEUMO-STATU<A Pod hidro-pneumo-statikom podrazumevaju se spregnuti problemi istovremenog mirovallja stisljivog i nestisljivog fluida. Ako se natpritisak u levom dlindru poveca na Pmi == 0. D 2n D:n (Pa . RESENfE: Pocetno stanje ravnoteie. Cija je duzina u neopterecenom stanju b=250rnm. a 2a t opterecuju klip: (-Pvo + pgh)D n/4+G = 2 ° .5 bar.3-1 potpritisak vazduha ddi ldip u ravnotezi..-lL111111111111111111111111 'h ~G +' odreduje se pocetna vrednost potpritiska..

Vazduh u cilindru menja stanje izotermski.3-2b. postavljene za izobarsku ravan I-I: ho =(p o -P mo )/pg==1587. odrediti za koliko ce se klip pomeriti. nepoznatih rastojanja x i y. Klip se jednim delom nalazi u tecnosti gustinep]. dobija se trazena sila F == PI r d2 l d re 4-[ G+c(b . 4 2 x.d o )7i == 228.d - 2 4 rr. OCigledno je da je reSenje kvadratne jednacine p] == 100839 Pa. y. a drugim delom il tecnosti gustine P2' Kada se nivo tecnosti gustine PI dopunsld poveca za x=200mm. U tecnosti gustine PI nalazi se cilindar u kame moie da se krece ldip. dobija se kvadratna jednacina JPl~[P"l + pgho ~ pgz(l + ~:) Jr..8 N 22 re] . Po=Pm +pgho ' odreduje visinska razlika o . + pgh(l +~: )Po} ~ 0 Pi" +lpa . .a +z) + P 2 ml (d .I == +100839 Pa i P]. Na haju.1. Nakon povecanja natpritiska sa Pm na Pm . Hidropneumostatika 27 b) Slika P. P.3-3.6mm. Za ovaj polozaj sistema mogu se postaviti sledece jednaCine: hidrostaticke ravnotde za izobarslru ravan II-II Pml +pg(ho-x-Y)==PI' izoterrnske promene stanja i jednakosti zapremina D rr. hidraulicko-pneumatski sistem zauo ! zimace polozaj prikazan na s1.3-2 dole se iz jednacine hidrostaticlee ravnoteze.l. Problem 1.Pm! -pgho + pg(h+z)(l+l)2) Cija Sil resenja PI.2 = -63200 Pa. Eliminacijom iz ovih jednaCina. iz jednacine ravnoteze sila koje deluju na klip.

Ao) == == P1gh] (A -Ao)+(p]gH + pzgh)A Slika P.5m.3-3b.a)j(A . D. Pmo ' Pa' p. a vazdiih u komori· menjace stanje izotennski.5m. 1. Za ovaj polozaj klipa postavljaju se jednacine ravnoteze sila Pm. moze se postaviti jednaCina ravnoteZe sila koje opterecuju klip b) PmoA +G+[p]gH + pzg(h . d=50mm.1. Podad: G. Trenje zanemariti.28 Hidropneumostatika In. Odrediti za koliko ce se spustiti manji klip naIcon zavrsetka dejstva sile F. Hidraulicko-pneumatski cilindar prikazan na slid sastoji se iz dva dela . trazeno pomeranje klipa iznosi y= 5. Cija je brojna vrednost Pmo = 4441 Pa. h. Go' d. a.vadratna jednaCina po Y.precnika diD. uvode se povrsine klipova Ao=d n/4 i A=D n:!4.Zbog jednostavnosti pisanja . Posle povecanja mvoa tecnosti za visinu x klip ce zauzeti polozaj prikazan na sl. F. 3 . Dati podaci su: D=200mm. P2 == 1000 kg / m 3 . Prema tome.l h1 == 0. a=O. LIT!. Proolem 1. A +G+[Plg(H +x)+ P2g(h-a.Ao) = Plg(x+h1 .y)(A.y)j(A .1. Cija BU fdenja Y1 == 131 m i Y2 = 5. Pri tome se pritisak u v~dusnom prostoru promeni na Pm' Za odredivanje pomerimja manjeg klipa koriste se: jednacina ravnoteze sila koje deluju navecildip 2 2 Pm a) b) Slika P. MSENl£: Zbog kraceg pisanja uvode se oznake za povrSine poprecnih preseka 2 2 A == D n / 4 i Ao == d n /4.3-4. RESENJE. c. G=30N. 1J==lm.9 mm. b=0. h=O.3-3 iz koje se dobija natpritisak u vazdusnom prostoru. PI == 800 kg / m Pa = 1000 mbar. Kada na manji klip deluje sila F. tada ce se klip kretati na dole. iz kojih ce se elimillacijom natpritiska Pm! dobiti k. Ispod veceg klipa je komora u kojoj se nalazi vazduh pod natpritisicom Pmo i opruga krutosti c i zapremine 6.4m. Usled dejstva sile Fmanji klip se spusti za Y a veCi za x rastojanje.3-4 .Ao)+[Plg(H +x)+P2g(h-y)jA i jednaCina izotermske promene stanja (Pa + Pmo)Ab = (Pa + Pm1 )A(b - y).v. H.9 mm. Za pocetno stanje mirovanja.

620 bar. iIidropnewnostatika P+G ] Ao a +pg(h+H+x~y) A+G=:e(xo 29 [ +x)+PmA u kojoj je Xo staticka deformacija opruge kaja se adreduje iz ravnateie sila u pocetnom stanju mirovanja [Go I AD + pg(h+H)]A +G = exo + Pm A .V.699 bar. na klip. G=200N. a natpritisak vazduha ce se poveeati. RESEN]D~' rrimenom: jednaCina hidrostaticke ravnoteze za izobarske ravni koje se poklapaju sa nivoima tecnosti u akurnulatoru.pa-p".Ax) u kojoj je zaprernma Vo =aA-. : . c Ao pg a2 = F +(Pa + Pm)Ao . U prethadnim jedl1aCinama konstante predstavljaju A = d 2n / 4 i . a=300rnm. Nakon dejstva.111 l Cije je pozitivno resenje Pm = 5. U vazdusnam prostoru hidraulicko-pneumatskog amartizera vlada natpritisak POlO = 0. a3 =~ . jednaCina jednakosti zapremina AoY = Ax. Kako su konstante a] <0 . jednaCine promene stanja i jednaCine zapreminskog bilansa.111)[ .. a kaje je nadeno rnetodom proste iteracije. Fl· . . -11K] Pm= A.POlO + pga(l+A) JPm -lpa(-:4+ Pmo)+(l+A) pgaPmoJ = 0 F A1 l I F . i b) za slucaj adijabatske promene stallja jednaCina za pritisak F . Dati podaci su: D=300mm. a z > 0 i a 3 > 0 . aka je promena stanja: a) izotermska.1. sile F=lOkN. Odrediti natpritisak u vazdusnom prostoru .0. i jednaCina izotermske promene stanja .15 bar.+Pmo-pga(l+A 1-( _ ) Pa P mo Cije je resenje Pm = 5. dabija se: a) za slucaj izoterrnske prornene stanja kvadratna jednacina za natpritisak 2 . d=150rnrn.4).3-5 Pm +lpa I --:4. " d D Slilca P.. to ce kvauratna jednacina imati resenje Y = (-a 2 +Ja~ +4a1a3 ) (2a 1 koje pretstavlja porneranje manjeg klipa. b) adijabatska (K = 1.pgA(Ao -.:.111 = D 2n! 4. PI/!' = pglf(Ao -A Va Ao c Ao pg If) . klip ce se spustiti. FVo dobija se kvadratna jednacina a1y +a 2y-a 3 =0. Problcm 1. (Pa + Pmo)Vo :::: (Pa + pm)Cv'o .3-5.112 If). Nakon eliminacije velicina x o ' x uvodenjem konstantI: al . p=900kg/m. (%JP mo 3 Pa =lOOOmbar.

-~+ pg(2H -h)] + pghoPo} = 0 Cije je resenje Pj == 3. Iznad ulja vlrida natpritisak Pmo == 0. b) politropska. -~+ pg(2H -h-ho)]}Pl . Kada na lclip deluje sila F lclip se spusta. 2 2 RESENJE: Uvodjenjem pritisaka Pmo == G / A 2 A = D n / 4 pomeranje klipa ce biti: a) pri izotermskoj promeni stanja F X=--+ P".~ {Pa[P~. Pa = 1020 mbar. ako natpritisak u rezervoaru iznad ulja naraste na Pm] = 0. Dati podaci: D=lOOmm. H pri cemu su pritisci odredeni: izrazom Po == TLpmo +pg(2H -h)-/iJ= 1. p. n. pri cemu je ~+lr l_(P +P nr mo pgA Pa + Pm )lfnJ H . Pa. D.3-6 o i levadratnom jednaCinom P~ +{Pa . Problem 1.~[Pm. l p Slika P. Vazduh menja stanje izotermski.2 bar.4 bar. h=120mm. H=lm. Poznate velicine su: G. G=50N. d=40mm.7mm. spojen je sa hidraulickopneumatskim pojacavacem pritiska.3-6. Odrediti za koliko se klip podigne. Uvedene konstante su: A == D n /4 i Ao = d n / 4.1.89 bar A r Gl Slika P. H. U hidraulicko-pneumatskom cilindru moze da se krece klip bez trenja.+Pmo H pgA Pa + Pm ' b) pri politropskoj promeni stanja X= Pm == (F+G)/ A. p=900kg/m. H p Pa RESENJE: Pomeranje klipa je X = P +p I Pj-Po " ho = 29. Rezervoar sa konstantnim nivoom ulja.3-7. Odrediti pomeranje klipa ako je promeua stanja a) izotermska. sa stepenom politrope n.12 bar.1. 3 ho =lOOmm.30 Hidropneumostatika Problem 1. F.3-7 \ \ \ .

H ::: 12. U ventilu sigurnosti nalazi se opruga krutosti c=10N/mm koja je dugacka u neopterecenorn staI1~u a=50rnrn i pri statickom opterecenju b = 40rnrn.SKA RADNOG FLUmA NA IDJJRAULICKE I ll"NlEUMATSKlE KOMIPONlENTlE Problem 1. D 2 rc (Pm + pgH)-4-= c(a-b)+pgh-. Dati su podaci: d=10rnm. a proracunska duzina hidraulickog pritiskivanja manzetne na klip h=lOmm.1.5rn. c=lON/mm. h=O. ako iz bilo kog razloga dode do prekomernog porasta pritiska venti! sigurnosti se otvara. sluzi za zastitu pneumatske (ili hidraulicke) instalacije od prekornernog porasta pritiska. p= 890kgl m 3 • RESEJ\1]E: 1z jednaCine ravnoteZe sila koje deluju na kuglicu u ventilu sigurnosti d 2n .1.4-1 Problem 1.7E: F = J. SIlLlE PRITlI.. Zaptivanje klipa precnika D=200mm u vertikainom hidraulickom cilindru ostvaruje delovanje pritiska p=lOJ'vlPa na elasticnu manZetnu. .6N.Sile pritiska radnog fluida na hidraulic1ce i pneumatske komponente 31 ]. 4 h dobija se pritisak otvaranja ventila Pm C:.. tj. Odrediti: a) Staticku deformaciju opruge xo' b) Na koliki se pritisak ventil otvara. Dati poclaci su: Pa=lbar. D 2 =20mm.82 bar I D ? ] Slika P. montiran je diferencijalni ventil za ogranicenje pritiska.006. D 1=21mm. Debljina manietne je 5=5mm. ako je otvor za ispustanje vazduha na rastojanju a=4mm. H=lm. p ::::0. RESEN.4-2 Problem 1.4-2. Medutim. D=20mm. a Slika P.1. Silu trenja zanemariti. D 3 =15mm. U normalnim uslovima rada ventil sigurnosti nije u funkciji. Oclrediti na korn se pritisku ventil sigurnosti otvara.Lp(D+28)n h::: 395.4-3 RESENJE: Venti! za ogranicenje pritiska. Na pneumatskoj instalaciji koja je pod apsolutnim pritiskom od p=llbar.4~1. ventil sigurnosti.41. Slika P. Odrediti sHu trenja izmedu manietne i ldipa ako je koeficijent trenja Ill. . 4c(a-b) d 2n + P!5l (dY h .4··3.

Kada na klip levog HPC deluje sila F.4-3b). Sistem prikazan na sl. Odrediti kolika tada sila moze da se savlada na klipnjaci desnog HPC. tada se klip spustj za H==lQOmm.Pa ' 1 2 2 11 D.1. i na taj nacin stiti instalaciju od eventualnih ostecenja.P. Vazduh u HPC-ima menja stanje izotermski? Trenje u HPC-ima zanemariti.1. Kada je klip levog HPC neapterecen (pocetno stanje mirovanja). == 500N. i iZllose: P mo == GIl A] i Pm] == (G 2 +cxo ) I A 2 . P a = lOOOmbar. c"" IN /cm. P. D=lOOmm. a) Staticka deformacija opruge dobija se iz jednaCine ravnoteZe sila koje deluju na klip promenljivog preseka: CD2 -d )4 P +-4..4-4 RESENfE: Pocetno ravnotezno stanje sistema (v. 2 2 re Dire D?re 2 2 re 1z ave jednaCine dabija se pritisak na kame ventil ispuSta vazduh iz sistema: PI == Pa + 4c(a+xo) CD] -D3 )11 2 2 = 11.P.27 bar . Dati su podaci: d=80mm. Amortizacija kretanja klipa u HPC vdi se pomocu vazdusnih prostora oba HPC i opruge u desnam HPC.42mm I[ 2 2 2 2]11 b) Usled porasta radnog pritiska narusava se ravnotda sila koje deluju na klip. pri cemu su .4-4a) odredeno je: natpritiscima Pmo i Pm]' koji se dobivaju iz jednaCinaravnotde sila koje deluju na klipove u HPC-ima. P(D2 -D3 )-Pa CD I -D3) 4==13. G 2 == ION.l.Pa ==cxo +(D3 -d )4 P +-4. sl. s1. Kada se dostigne granicna vrednost pritiska (v.4-4. p= 900kg/m 3 • a) b) Slika P.tada je opruga sabijena za vrednost Xo == lOmm.11 2 2 11 D]211 JZnosi xo==C. ProD/em 1. Gl = 200N. b=50mm.4-4 sastoji se od dva hidraulicnopneumatska cilindra (HPC). tad a jednacina ravnotde sila glasi: CD! -d )4 PI +-4-Pa == c(a+xo)+-4-Pa +(D3 -d )4 PI. a=200mm.32 Sile pritiska radnogjluida na hidraulicke i pneumatske komponente ispusta vazduh u atmosferu. .1.

1. i jednaCine hidrostaticke ravnoteze tecnosti za ravan I-I. Klip precnika D2 ima teZinu G. duzine a.2. konacno.1. Rastojanje x je jedno ad dvaresenja: . natpritisak se poveca i irna vrednost P. i visinska h==(Pmo-Pml)/pg. + G) I A1 . koji imaju precnike Di (i == 1.4-5 Trenje u cilindrima zanemariti. Nakon dejstva sile Fl (v. iz jednacine ravnoteZe sila.V. staticke deformacije Xo 1 zapremine fl.1. Polozaj dat na s1. RESEN.Pmo ) I CPa + P:o) Iz jednaCine zapreminskog bilansa tecnosti dobija se y == X All A 2 • Na osnovu ovih velicina.4-4b) klip levog HPC se spusH za H. Hidraulicko-pneumatski sistem (sl.IO' a nivo tecnosti se spusti za rastojanje X./E. dobija se trazena sila ProDlem 1. U akumulatoru se nalazi opruga krutosti c. U sistemu se nalazi ulje gustine p. P. a vazduh u akumulatoru menja stanje izotermski. Pri svemu ovome.1. prethodno treba naCi sve veliCine koje definisu novo stanje ravnoteze. 1z jednacine ravl10teze sila koje deluju na ldip levog HPC dobija se natpritisak P:1O == (F.4-5 oddava dejstvo sile Fl' Kada na klip precnika D} dopunski deluje sila F. koji iznosi: Pm1 =Pmo-pg(x+h+y). pri cemn su povrsine = Di2n I 4 (i=1. odreduje se natpritisak u desnom HPC. tad a se klipovi u cilindrima pomeraju.4-5) sastoji se ad dva hidrocilindra i hidro-pneumatskog akumulatora.P. sLP.3).3). Ove veliCine bice odredene redom. Odrediti koliko ce se tom prilikom pomeriti klip precnika Dl? Slika P. tada.a (P:o .2.4a5.Hod klipa precnika Dl je: h:= (A2x+ Ai ~31 pg F) I AI. lednaCina izotermske promene stanja vazduha u levom HPC daje: X == H . Primenom jednacine izotermske promene stanja vazduha u desnom HPC dobija se pomeranje Idipa * • I. natpritisak se poveca na P:J!' dok se klip podigne za vrednost z. na klipnjaci desnog HPC savladava se sila F 2 • Da bi se mogla odrediti ova sila. koje deluju na ldip desnog HPC. li desnorn HPC nivo ulja poraste za visinu y.Sile pritiska radnog fluida na hidraulic7a! i pnewiwtske komponente 33 2 2 povrsine klipova Al ==D n/4 i A2 =d n/4.

({= 1.pg(A[+A2+A3) pg A[+Az+A3 ProDlem 1. korne Je .Fi -G = 0. c -:xo+a--x. U sistemu se nalazi ulje gustine p.4-7 sluzi za sinnrollizaciju kretanja klipova u hidrocilindrima. koje deluju na klipove.a hidraulic'ke i pneumatske komponente X1. Problem lA-6.i{ (p.za koliko se jedan klip spusti diugi se za toliko podigne. )c -xo+a-:--X. ~ Pj ~ Fz ocirediti racini natpritisak Pl' u slede<Sim sluCcljevima: a) F[ = F2 =100kN. Sil1lii:onizacija kretal1ja je kada klipovi imaju ista p[ pomenirtja.2. odrediti natpritisak u vaZdUSllOm a V \7 prostoru akumulatora. ?)1I2 =. bY I[ F+F.±"\J (P a + . P.4-7 ·· v'k (A 1. Vazduh mellja .og fluida l1.3). .P.1.3). Ako se ova pomeranja oznace sa x tada se iz zapremirtskog bilansa D2 = (2 -D:. p Slilca P.. Ovaj sistem ima dva jednaka hidrocililldra precnika D[ = 200mm D3 = 120mm.4-6 sastoji se od dva hidrocilindra i hidraulicko-plleumatskog akurnulatora povrslna poprecl1ih preseka Ai (i = 1.A3 ). . Atmosfersld pritisak je i!li. Hidraulicki sistem prikazan na s1. I 2n \ \ njell uslov sinhronizaCije.4-7. Hidraulicko-pneumatsld sistem prikazan na sl. A. pn. G1 Pa • RESENJE: Trazeni natpritisak je Slika P.A) X= A3 x d0 bIJa preCl11 2 RESENJE: Zbog jednostavnijeg zapisa uvode se povrsine poprecnih preseka Ai = Di /4.. F2 =O.Nai:ine.P2 (AI ."(A2a-AV) by]2 F } a sto zavisi od zadatih brojnih vrednosti.2-2 _.34 Sile pritiska radn. 160m·m. . b) Fl == lOOkN. AI) . glase: p) (AI . lSpUD[ .1.i.A2 ) + P3 A3 . JednaCilla ravnoteZe sila. Kada Aa •klipove deluju sile Fl i F2 . vlada natpritisak Pmo ' Nakoll dejstva sila Fl i ~ F2 ~ F1 F2 .4-6 gde Stl konstante : b=Pa+pg(a-A) Pm =t(-b+~b2 +4c) Al +A2 +A3 A +A [ 2 A_ F[ +F2 + Pmo A[ + A2 .___ stallje izoterrnski.1.TII~G2 ~. TeZine klipova u hidrocililldrima su G1 i G2 • U vazdUSllom prostoru akumulatora visille fl.l.. U kojimasekrecu klipovi teZina G=800N.+ F+F.~4A:.i.2.

b) PI = 25.13 bar . 35 Sabiranjem ovih jednaCina. a vazduh u pneumatskom cilindm je d pod atmosferskim pritiskom.2 RESENJE.-(P -x). tom prilikom pritisak u hidrauliclcom delu sistema je P a u pneumatskom cilindru Pm' Sve novouvedene velicim: treba odrediti.. Da bi se predmet stegao potrebno je klipove pomeriti za po hod h=40mm. na osnovu ovog pomeranja i jednaCine izotermske promene stanja Don . 2 2 2 . odrediti dokoje tdine predmeta hidraulicka klesta mogu da stew. Do=50 mm. L_H__. P a =lbar.l.l. pri cemu je koeficijent trenja izmedu klipa i predmeta ~l=O. da bi se mogao stezati duplo tez} predmet. dobija se izraz za radni n'atpritisak G F. l=200mm.1. Dati su podaci: d=50mm. don Pa -4. Sile viskoznog trenja zanemariti. D=80 mm. dok seklip u pneumatskom cilindru pomeri za hod x. a=500mm. +F2 p]=T+2T' 2 2 Uvriltavanjem zadatih brojnih vrednosti u izraz za natpritisak PI' dobivaju se resenja: a) Pj ~ 50.a) Usled dejstva sile F.-"'.moze se postaviti jednaCina zapreminskog bilansa 2 d h = D/ y. U polozaju kao na s1. Problem 1. klip u glavnom cilindru se pomeri za hody. Zatim.G = O.4-8 b=100 mm. Porast pritiska u sistemu omogllcava sila F koja delllje na haju krute poluge. b) Kolikom silom treba delovati n~ haju poluge.Z!Cfs)2 h.H = CPa + Pm)-. klipovi u hidrocilindrima se pomere za po hod h.4-8. 41t daje pomeranje klipa u pneumatskom cilindru: x=.27 bar .4-8 opruga krutosti c=50N/cm je neopterecena. Prvo. Hidraulicka kleSta steiu predmet tdine G. na osnovu hodova klipova u hidrocilindrima. koja uz pomocjednaCine slicnosti xli =ylb..Sile pritiska radnog fiuida na hidraulic'lce i pneutnatske komponente pi(A1 -A3 )+ P2 A3 -P3(A 1 -A2 ) -F2 . H=150mm.. Slika P. a pri istim hodovima klipova? Smatrati da vazduh u pneumatskom cilindru menja stanje izotermski. P. a) Ako na haju poluge deluje sila F=250N.

. Konacno.4-9 pcidaci: d1=lOOmm. U pocetnom stanju mirovanja opruga krutosti c je neopterecena./ F ==-(-) +(cx+p -)-== 318 9N. d 3 =50mm. gde su: 4G I d2 2 Pmo = (T+ pgh)Y. a vazduh u pneumatskom amortizeru menja stanje .4-9) se sastoji od dva hidrocilindra i pneumatskog amortizera. .1. p =900kg 1m. Pci • Problem 1. Sve sHe ttenja zane mariti. iz momentne jednacine (postavljene za obrtnu tacku poluge) [ Fa .. Pa=lOOOmbar. Odrediti silu F koja izaziva spustanje " klipa precnika d l zahodx =50mm..4-9.t d G == 2Y.(T) . 3 G=50N. 4)1..9N.l == 2JlP d 41t .dz =50mm. ... P.6'1'l! ~recu horizontalno.36 Sile pritiska radnogjluida na hidraulicKe i pneumatske komponente dobija senatpritisak u pneumatskom cilindru: Pm == PaX / (H . dobija se: Gb D 2 Don .n J== 2 b) KoristeCi nadjeno resenje iz dela zadatka pod a). izotermski. h=500mm. a=500mm. Usled dejstva sile F klipovi se pomeraju. Za savladavanje sile zavarivanja F na elektrodama (ldestima) pritisak . . L=400mm.x).pD--b 1 =0. Jcoscx. Pm == (Pa +Pmo ) 11C 3 a a-Ted.4-10. i=200mm. c=lN/cm. D.) L dl 2 X . i u njemu uvrstavajuCi umesto G novu teZinu 2G i umesto sile Fnovu silu Fl . Na slici su prikazana klesta na aparatu za tackasto zavarivanje. Smatrati da se pri pomeranju l):lipova drugog hidrocilindra i pneumatskog cilindra klipnjace W. Dati su Slika P.(D) llFa -(cx+ Pm-4-)11 26. dobija se teZina predmeta f.tGd m4a' Problem 1. If.1.(ex + Pm D2n n . 4 2 2 i jednaCine ravnoteZe sila koje deluju ria predmet G= 2FJ. Hidraulicko-pneumatski sistem (s1.

1. potrebnoje ostvariti silu F==106.4-11 Problem 1. Sile trenja i tezine zanemariti. Odrediti do kog ce natpritiska Pm konusni ventil zaptivati cevovod.Fa + (Fco +2c-h)b . Za zakivanje na klipu precnika D=100mm. =0. do. odrediti precnik II komore visokog pritiska hidropretvaraca.J. Poznate velicine su: d.SiZe pritiska radnog jluida na hidraulicke i pneuinatske komponente 37 komprimovanog vazduha iz mreze Pl se pojacava pneumatsko-hidraulickom pojacavacu pritiska: Hod elektroda pri tackastom zavarivanju je h~ Ocirediti odnos povrsina pneumatsko-hidraulickog pojacavaca pritiska da bi se na elektrodama ostvarila sila zavarivanja F. kao i protivpritisak u hidrocilindru zakivackog uredaja. d.4-10 RESENJE.0=0. . tezillu hidrocilindra i sile trenja. h. b.· Al 4 [_ .J.4-12. Trenje zanemariti. Sila staticke deformacije opruge je FeD' Poznate velicine SU: Pl' F. D 1. d 1 . U uredaju za zakivanje nalazi se hidraulicki pretvarac pritiska. c. h. D. Slika P.b ] A=-2-. Zanemariti teZinu kldta.85. Za otvaranje i zatvaranje izlazne cevi izrezervoara koristi se konmmi zatvarac koji je povezan sa hidraulicko-pneumatskim cilindrom. RESENJE.96 i ukupni stepen korisnog dejstva hidropretvaraca ).1.1 kN. a Problem l. p. Do. koji sa strane niskog pritiska Po =6bar ima pretnik Idipa Do =200mm. p. d nIp . FeD' a.d == D0 D 1Jpollolln 4F = 38mm. S druge strane ovaj cilindar je povezan sa pneumatsko-hidraulickim pojacavacem pritiska. L. Za slucaj da je ukupni stepen korisnog dejstva hidraulickog cilindra zakivackog uredaja ).4-H. Slilca P.

i poluga dimenzija L i I + 10 .a + pmo ) . za kojn je vezana opruga krutosti Co i staticke deformacije x o' Da bi se kretanje dobosa zaustavilo.Pa' a-y . 1 \ \ pri cemu su: Y = 28(-d) .1. precnika klipa d i precnika klipnjace do. obrtnog momenta M. a sto se postiZe dejstvom sile F.) p Slika P.4-12 Problem 11. na cijim krajevima se nalaze kocione obloge koje u kontaktu sa dobosem imaju koeficijent trenja ). Odrediti sHu kojom treba delovati na krajn poluge da bi se kretanje dobosa zaustavilo. Gustina ulja je p. sIuzi hidraulicka kocnica.nivoa tecnosti n rezervoaru je pg(Hd 2 -hD..38 Sile pritiska radnog Jluida na hidraulicke i pneumatsk. glavnog hidraulickopneumatskog cilindra.1. Za zaustavljanje obrtnog kretanja dobosa precnika D. tj. x = Y -L ' dk 2 10 PIn -. Vazduh (pocetne debljine sloja a) menja stanje izotermski. Hidranlicka kocnica se sastoji od: dva jednaka hidrocilindra precnika d k . u kome se nalazi opruga lautosti C i staticke deformacije Yo' a u pneumatskom delu cilindra vazduh pod natpritiskom Pmo. potrebno je kocione obloge pomeriti za po hod 8.41-13.l.e komponente RESENJE: TraZeni natpritisak iznad . p.. koja je obrtna oko tacke 0.J.4-13 tdine i viskoznog trenja zanemariti.L (. SHe Slika P.

Ovde se postavlja osnovno pitanje Icolika je sila pritiska koja deluje na ravnu povrs povrsine A? Da bi se nasao odgovor na ovo pitanje posmatrace se elementarna povrsina dA. Zbog veliCine ove povrsine moze se smatrati da na njoj vlada konstantan pritisak'fluida p. kao i od toga koji je fluid (stisljiv iIi nestisljiv) u kontaktu sa ravnom pavrsi. P= tpdA .1b).5. Talco na pI'. Prema tome elementarna sila pritiska koja deluje na ovu povrsinu ce biti dP ='-pdAn.1.na koju se zeli odtediti sila ptitiska.5.u sa stiUjivim. AVO zapravo znaCi da se ravna povrs povrsine A.2) moze se svesti na veoma jednostavan oblik. SiIa pritiska na ravnu pons koja je u Jlmntadd. Na osnovu iztaza (1.1. ave izobarske povrsi pro laze kroz povrSinu A koja lezi 1. tadase zbog male gustine gasa moze smatrati da je u celoj zapremini popun]enojfluidom pritisak konstantan.1 ravni R.1a koje je predstavljeno familijom izobarskih povrSi.1.5. ako izobarska i ravna povrs Ide u istoj ravni tad a je na celoj povrsiili A pritisak konstantan (v.5. 1.1) i sprovedene analize zakljucuje Se da si1a ptitiska na ravnu povrs zavisi od: funkcije promene polja pritiska.ove elementame sile pritiska po povrSini dcbija se rezultujuca sila pritiska kojll. sila pritiska dP je usmerena 1<a povrsi a ort normale i1 od povrsi ka fluidu.39 1. SJ[lLE PllllITISKA NA RAVNE POVRSI Posmatra se promenljivo polje pritiska sa 51.5. veliCine povtsine koja je u kontaktu sa fluidoID. sl. medusobnog polozaja izobarskih i rayne povrSi.1 ) Vektori ii i P su kolinearni pa se iz izraza (1.5.5. uvek poklapa sa izobarskom povrsi bez obzira na mesto i polozaj tavne .5.2. Zato ce se naCini odredivanja sile ptitiska koja deluje na ravan kada je ona u kontaktu sa stisljivim iii nestisljivim fluidom analizitati posebno.2a) iii potpritiskom Pv (sL1.5.1. deluje naravnu povrs p=-fpdA=-fit pd4n. (15. fluid om. te se rezultujuca sila pritiska moze odtediti kao P =PA (1. pri cemu znak minus potice od toga sto su vektori sile pritiska i orta spoljasnje normale povrsine ii uvek suprotnog smera.2b). DalcIe.5.5.3) Slilca 1. koja je izlozena natpritisku Pm (s1. Integraljenjem . A b) (1. Aka se stisljiv fluid nalazi u nekoj konacnoj zapremini.1) dobija intenzitet sile pritiska U nekim slucajevima izraz za silu pritiska (1.5.2) bez obzira koji je fluid (stisljiv iii nestiSljiv) u kontaktu sa ravnom povrSinom.

Zato sepostavlja pitanje kolika je rezua) ltujuca sila pritiska i gde je njena napadna tacka. Zbog ove neravnomernosti pojedini delovi raYne povrsi koji imaju ism povrSinu bice izlozeni dejstvima razlicitih elementarnih sila pritiska. PrimenjuJuCi ovaj izraz za obe strane rayne povrSi A.1. dobija se rezultujuca sila pritiska koja deluje na ravnu povrs .1. te ce zato na posmatranoj ravnoj pOVrSi polje pritiska biti neravnomeruo. koju kvasi tecnost gustine p.2. P=(Pa+Pm)A-paA povrsi u stisijivom fluidu.3). tada se moze kOllstatovati da se u slucaju stisljivog fluida centar pritiska poklapa sa tezistem povrsine.2a) i ad rayne povrsi u sJucaju potpritiska gasa (sl.4) (1.5.5. te ce tada elementarna sila pritiskabiti dP:::: pgzdA.3a). sila pritiska stisljivog fluid a deluje u teiistu ravne povrSi.5. dobijaju se izrazi za odredivanje sila pritiska u slucaju natpritiska gasa u rezervoaru -f (1.5. Ako se uvede pojam em/aT pri/islca za tacku u kojoj deluje rezultujuca sila pritiska na raVnu povrs. Ovo za posledicu ima da se za odredivanje sile pritiska moze· koristiti izraz (1.5. 1.5. jer su obe u kontakm sa stisljivim fiuidom. Sila pritiska lila ravlIlu pons koja je u kOJmiaktu sa Jmestisljivim fluid om Neka ravna povrs povrsine A. U· cilju odredivanja sile pritislca posmatrace se elementarna povrsina dA.Pv)A -f AllalizirajuCi izraze za sile pritiska (1.4-5) i dijagrame pritiska sa slike 1. Poznato je iz zakona hidrostaticke raspodele pritislea u nestisljivom mirnom fluidu da se pritisak linearno menja sa dubinom tecnosti.2. Dakle.5.5.5.5.1. Integraljenjem ove sHe po pOVrS1l11 . leii u" ravni nagnutoj pod uglom a u odnosu na horizontalu (sl.40 Site pritiska na ravne povrsi Stika 1.5) i u slucaju potpritiska gasa u rezervoaru P= PaA-(Pa . na koju deluje hidrostatickipritisak p:::: pgz.2b). zakljucuje se da se sile pritiska stisljivog fluida odreduju preko relativnih pritisaka ida deluju lea ravnoj povrSi u slucaju natpritiska: gasa (sl.3.

a sto zavisi od oblika povrsine A. Aka je okvasena ravna povrssimetricna (v. Da bi se odredio polozaj tacke centra pritiska koristi se Varinjonova teorema koja glasi: moment rezultujuce sile u odnosu na proizvoljnu osu jednak je sumi momenata njenih komponenata u odnosu na istu osu.u e ako je povrs nesimetricna (sl.c). sl. ako okvasena povrsina nema osu simetrije (v. Zc ..5.staticki moment povrsine. to isti predznak maze iroati i rastojanje 6u c ~ O.1.11 (1. Na osnovu izlozenog zakljucuje se da leod ravnih povrsi tacku centra pritiska u odnosu na teiiste C odreduje rastojanje 6v c ako je povrs simetricna (sU.A).5. sl. Medutim. ali za proizvoljnu osu o-v.5.3b) u odnosu na osu koja prolazi laoz teiistetada je sa rastojanjem ~vc tacka centra pritiska jednoznacno odredena. Kako centrifugalni moment inercije moze imati vrednost I~T] ~ 0. Stajnerove teoreme: da je aksijalni moment inercije za proizvoljnu osu jednak zbiru sopstvenog momenta inercije za paralelnu tezisnu osu i polozajnog momenta inercije (iu = Ie +v. dalje. Kako.Site pritiska na ravne povrsi 41 pri cemu su: t I p =t pdA = zdA pgt zdA = pgze A = p'0] . .3b)..vc =-.7) V ~' pn cemu su: Ie moment inercije povri3ine A u odnosu na teiisnu osu (~) i vc najkrace rastojanje od mvoa slobodne povrsi tecnosti do tezista povrsi mereno po ravni u kojoj lezi ravna povrS (sLL5.3a).vertikalno rastojanje od nivoa slobodne povrsi tecnosti do tezista okvasene povrsi i Pc = pgzehidrostaticki pritisak u teZistu povrsine. Koriscenjem. iIi rastojanja 6ve i t. na pr.1. PonavljajuCi identican postupak kao i u prethodnom slucaju.5.5..5. osa o-u koja leZi u preseku rayne i slobodne povrSi. Z iz koje posretstvom veze izmedu koordinata Vv A = v sincx (ze = ve sincx) sledi izraz =_l-S v2dA=~ VeA veA u kome je Iu moment inercije povrsineAu odnosu na osu "u".5. tako da se dobija relacija PV D = t vdP -+ pgzeAvv = pgt zvdA .3c) tada postoji i horizontalna pomerenost tacke centra pritiska u odnosu na tdiste povrsine.u e := 1 -A Ve f ~YjdA A => ~uc := 1S T) -A Ve (1.Ve => fl. je izbor ose proizvoljan to se za merodavnu moze uzeti.re odreduje preko vredl'loJ'ti hldroJ'tatickogpritiska u teiistllpowii i da de!tije It tacki centrapritiJ'ka (D).8) pn cemu je 1ST) centrifugalni moment inercije uodnosu na teiisne ose. dobija se rastojanje horizontalne pomerenosti tacke centra pritiska u odnosu na teiiste fl.3. Zaldjucujemo da je rezultujuca . dobija se polozaj dejstva sile pritiska u odnosu na teziste 1 2 _ Ie Vv =-A (veA+1e)=vc+t. (1.1.rila pntirka norma!na na ravllt/ povrS na koju de!It!~ da .6) =zeA .

1. i c) iznad tecnosti u rezervoaru vlada potpritisak gasa. U traZenim slucajevima graficki prikaz ovih rastojanja je dat na slici P.5. Problem 105-1.42 Sile pritiska na ravne povrsi Za odredivanje polozaja dejstva sile pritiska potrebno je poznavati moment inercije povrsine u cidnosu na tezisneose. Za neke karakteristicne oblike povrsi momenti inercije dati su u tabeli T.S-I.l. Nju levasi sarno sa jedne strane tecnost gustine po Graficki prikazati nivoe slobodnih povrsi tecnosti i rastojanja koja sumerodavna za proracun sile pritiska i tacke centra pritiska u sledeCim slucajevima: a) rezervoar je otvoren prema atmosferi. .5.5.7) merodavno rastojanje za proracun centra pritiska rastojanje Vc = Zc \ sina.ESENJE Prema izrazu (1. b) iznad tecnosti u rezervoaru vlada natpritisak gasa.1.5-1 P. Ravna povrs povrsine A nagnuta je pod uglom a u odnosn na horizontalu.6) merodavna visina za odredivanje sHe pritiska je Z c' dok je prema izrazu (1.5. I \ I Slib P.1. Oblik povrsi A ah Oblik povrsi A 12 -ah 1 2 1 -ah 2 ab7t Tabela 1.1.

5-2 RESENJE" Na osnovu recenog u Odeljkli 1..2. "2 F Slikil. koja glasi: _ h2 1 1 hI FcosaH +P2 (I1. hi =Cj D1 =-A =-12 . odreduje se sila kojom treba vuCi uze F 1 r H .1. Dati su podaci: 3 ' h] =lm.1. PrimenjujuCi izraze (1. H=3m.) J= 24)2N . P2 =800kg/m'. PM == Pm(H -h1 )L . postavljanjem momentne jednaCine za obrtnu tacku 0.4-6) za posmatrane rayne povrsine definisu se sledece sile: P" h1 ==(Pm+P1gz)h]L 117 'P2 =(-Pv+P2 g -Z)h2 L . P1 =lOOOleg/m.112 H .) = P" I(H -h2 ) + PM I(H-.. i iznose: Azel leI h~ Ie2 . P.2 +Azc.Aze2 =C2 D z =~=-12· 1Zc1 Zc] ""2Zc2 Zc2 Konacno.5.SiZe pritiska na ravne povrsi 43 ProNe"1f 105-20 Odtediti sHu F kojom treba vuCi uze dabi poceo cia se otvara pravougaoni vertikalni poklopac sirine L. na s1.2-3. nacrtati dijagram pritisaka hidrostatickog po visini poldopaca..h 1) + p" (H . .. =2m.h1 h1 . Pm =SlcPa..+ h1 P1g 2' Z e2 Pv h2 = ---+P2g 2' Sada se. cx=20°. koji je cibrtan aka tacke 0. a zatim. prime nom izraza (1.-z-+PM--2-+ ~ (H -Z+Azcr )-P2 (H -2+ Aze.5. L=2m.+ Azcr ) . PostavljajuCi jednaCine hidrostaticke ravnoteze za izobarske ravni koje prolaze kroz teiista C1 i Cz ' odreduju se koordinate tih teiista u odnosu na nivoe slobodnih povrSi tecnosti gustina Pj i Pz' koje su dateizrazima: Z c1 Pm =.5. p" =lkPa.7) dobivaju rastojanja dejstva 8ila pritisaka p" i P2 u odnosu na pripadajuca teZista.(H -h2 )L . P" == p. h2 l _ = HcoscxLP.5-2 su ucrtane sile pritiska i polozaji njihovog delovanja u odnosu na povrsine na koje se odnose.

h=2m. p = lOOOkg I m 3 • RESENJE. koji predstavlja ulaz u horizontalni ispusni kanal. h sina 2 / Slika P. Pokazati da je moment za odriavanje ventila u zatvorenom polaiaju nezavisan ad visine vode od gornje ivice ventila do nivoa slobodne povrsine vode.1.Primenom izraza (1. gustine p.Vc = AVe = 6(3H +2hsinCt) = 37. visiile h i sirine I. ah S obzirom da ttetirana ravna pOvTsina nema osu simetrije to ce polozaj tacke centra pritiska. a= 1m. &e = ED = Ie lAze' to ce moment neophodan za odriavanje ventila zatvorenim biti Slika P.3mm. H=4m.5.31mm . Odrediti obrtni moment po jedinici duzine brane l(=lm) oko kriticne tacke O. sl. Slika P.5-3 Ovaj moment je ocigledno nezavisan od Z c' odnosno od poloiaja nivoa slobodne povrsi tecnosti u odriosu ria teiiste. Ulaz u kana! je zatvoren ventilom obrtanim oko horizontalne ose koja prolazi kroz njegovo teiiste C (v. koji kvasi tecnost gustine p.1. 9. bid odreden sa dva rastojanja I 6.5-4.5-5 .P. Ovaj zakljucak ne vaii ako se nivo tecnosti spusH ispod gornje ivice ventila. 2 . u odnosu na teziste p6vrsine.U c = AVe = 12(3H +2hsina) Problem 1. Proplem 1. Dati podaci su: a=60°. obrtni moment zatvaranja ventila zavisi od faktora pg i ad geometrijskog oblika ventila. U vertikalnom zidu hidraulicke brane nalazi se pravougaoni otvor.44 Sile pritiska na ravne povrsi Proplem 1.5-3.6) dobija se sila pritiska koja deluje na trouglasti poklopac P = pgzeA = pg(H +'3hsma)Z-= 50567N. Odrediti silu pritiska i polozaj njenog dejstva u odnosu na teziste rayne povrsi.1. U kosom zidu nagnutom pod uglom a nalazi se poklopac oblika pravougaonog trougla. sa jedne i druge strane brane na visinama hI i h 2 • Sa donje strane brana je zasticena tako da se sila koja potice od podzerrmih voda moze zanemariti.5-4 I x:y a h sina 6. Ix . Teska ravanska betonska brana dimenzija a. gustine Pb' u kontaktu je sa vodom.5-3).1. RESENJE: Kako su hidraulicka sila koja deluje na ventil i polozaj njenog dejstva odredeni izrazima P = pgzeA. b i H.5-5. DakIe.

moze da se okrece oko tacke O. .d.5-7 1z momentne jednacine postavljene za obrtnu tacku 0. u odnosu na teZiste.5-7. Homogeni cilindricni poklopac teZine G. na kome deluje sila pritiska biti: J d2 . u odnosu na nivo slobodne povrsi.5-6..PV-4-)(Dcosa+asma)++--H -(D+ 4D)-2pgDd n pg 8 G. koji se nalazi na strmoj ravni. a koji se ima aka kriticne obrtne tacke O. / 2 Problem 1. ili.+h+H+fsina._ _ _----">. SIika P. Slilca P. -. Pv d 2 sina (2+00 . J?ESENJE: h2 h b 2 _a 2 . na rastojanju zc=-~.1. Teska brana dimenzija: a. . koja sledi iz datog reSenja. Don 2 .1.p" -4-)(Dcosa + a sina) 2 2 dobija se trazeno rastojanje.p.S-6 pg-2-·--(bcosa---·-)+ Pbgb-g-tga sma 3 sma U zavisnosti od odnosa visine kvasenja h i geometrijske karakteristike brane 3b sinacosa.Go. pa tada nivo tecnosti u rezervoaru raste. Posle koje visine h poklopac ce da se otvori? Poznate veliCine su: G.-= 1vJ Problem 1. Poldopac zatvara kruzru otvor precnika d. H. Odrediti ukupni obrtni moment po jedinici !lirine brane (1= 1m) koji potice od sile pritiska i sile teZine. koja glasi: d 2n D 1 Don pgzc -4-(2+ ilVe ) = G (Dcosa+ a sina) + (Go .D. moment sHe pritiska moze da ima pozitivnu ili negativnu vrednost. U toku povecanja nivoa tecnosti u rezervoaru potpritisak ostaje !constantan. ilV = CD = _c_ = sma cAVe 16ze p L. Kada se rezelvoar dopunski napuni do visine h poklopac se otvara. b i a napravljena je ad betona gustine Pb' Kosi zid brane samo sa jedne strane kvasi voda. gustine p..Sile pritiska na ravne povrsi 45 J?ESENfE' Problem 1. koje iznosi: h= " ..a.Do. Homogeni cilindricni poklopac tdine G koji moze da se okrece oko tacke 0 povezan je sa pneumatskim cilindrom.5-8. Poklopac zatvara kruzni otvor precnika d. Iznad tecnosti u rezervoaru nalazi se vazduh pod pritiskom Pv' U rezelvoar se povremeno doyodi tecnost. koji se nalazi na zidu nagnutom pod ug10m a u odnosu na horizontalu. pak. a. to ce rastojanje. do visine h.p" J?ESENJE: Kako je teziste poklopca. da bude jednak nuli.

./em 105-90 Pregrada OA sirine L obrtna je oko tacke O. koji su odredeni izrazima: Py hI Zol =.. G. ho DZn P" = Pv sina. P. Odrediti natpritisak u pneumatskom cilindru koji drZi pregradu u ravnoteii i nacrtati dijagram pritisaka po visini pregrade.lR PonavljajuCi u potpunosti posrupak dat u primeru P. Cz i C 3' dobijaju se polozaji teiista u odnosu na nivoe slobodnih povrSi tecnosti.5-7 i koristeCi uslov zadatka of! ro == 0 dobija se vrednost ugla .-111 +2 ' Py PI Pz 113 P g +-hl +-112 +-2 3 P3 P3 Polozaji dejstva sila pritisaka u odnosu na pripadajuce povrsine odredeni su izrazima: Z03 =- I f"V __0_1__ cl - h2 I I \. Teiinu pregrade zanemariti. P?:::: PZgzc2 -... h3.za koji ce sila u uzehl imati ekstre:inne vrednosti.· RESEN.12z02 sin a. PV' P].46 Sile pritiska na ravne pov('..H.D. h.5.L.PIg +T ' Z02 :::: - Pv PI 112 P2g +-.L ..1. . Pm' RESEN..lE· Koriscenjem jednacina hidrostatickih ravnotd<:1.§i Pil:l F Odrediti ugao a. = arcsm{ 2D(f + 1 ! ) [ .5) i (1. I1 z . postavljene za obrtnu tacku 0 h3 . d.LWcz)+F] (h3 sma.zc3 = A3z03 = 12z03 . +-'-+-2-'-.6) definisu se sledece sile: hI 112 ~ :::: P]gzcl-·.12zcl sina. Poznate veliCine su: ho' h1' 112 .. Prema s1.. p.5-9.z03 ) +P2 (113 Sill a.5..(D 2 +-~) ]} -2 1 Pm pg pgd n 2 za koju sila F ima ekstremne vrednosti. P· == P3gz03h3L ..1 ana osnovu izraza (1. (-2 -b.A 2Vc2 . ' b. sma.P3'a. 2 21 I h2 I 03 h3 f"V __0_2__ 02 .. d a. D.1. L PM = Pm-4Konacno. Pro/. postavljenih za izobarske ravni koje prolaze kroz teiista C].-L.LWeI) = . +-2-'-. 3 sma. h2 · hI P. SIna . Poznate veliCine su: a. A VcJ .P2. SIna. sma 1 .. iz momentne jednaCine.8Ga ..

L + 1 sina := 47 Na slici P.z 3)+P)(h 3 sina+.cl PIg 2 ' c2 .P2(t.3). Dva zai:'.Sile pritiska na ravne povrsi . cl . dobija se traienimoment lvf = PM 2 f- PI (t+Ml'cI). iz momentne jednaCine posf. . koji je obrtan oko tacke O. Ci : ~Vci = I~Z'I)sina na kojima deluju sire pritiska ~. . Pv I. Na ovom dijagramu Stl sa Nl. PI == 1OOOleg / m .S-9.6) su: ~ == p.S-lO. koje levase tecnosti gustina Pi ' vertikalne koordinate teZista Ci U odnosu na nivoe slobodnih povrsi odredene 8U izrazima: Pm I.sma dobija se trazeni natpritisak koji je odreden izrazom: 4 h3 h P : = .2.? .I +-sma. .Pv pz I .1.. Konacno.V 3 sma + sinc.1. pzg 2 'c3 P3g P3 2 SHe pritiska koje opterecuju zatvarac. prema izrazima (1. Pm =O. =---+.lbar. N2 i N3 oznaceni mvol slobodnih povrSi tecnosti gU8tina: PI.2 Stika P. Izracunati potreban momenat M koji obezbedjuje dati polozaj zatvaraca.2. Dati su podaci: l=2m.5. RESENJE: Za povrsine Ai = [2 (i == 1. hI +112 ho Pv(h3 sma+-··--+--·-)+PM H sma 2.5.PFublem l.forena rezervoara medusobno 8U odvojena pregradnim zidom u kome se nalazi zatvarac sirine /.l. (i = 1.ljene za obrtnu tacku 0.bYc2)+ .' P3 :::: 3000kg / m 3 .4) i (1. z =--+-sma z =---+-sma z.3). a=45°.7) dobivaju se rastojanjau odnosu na t6Zista PM = Pm 12 . 3 P2 == lOOOkg / m 3 .Ll .A.2bar..gzc.5. KoristeCi izraz (1. Pz i P3' Slika P.S-9.2 prikazan je dijagram rasporeda pritisaka koji deluju na pregradu.~Vc2)+ P3C-t+~VC3) = 148kNm.5-1O . Pv=O.'-[P3 (-2 -/:.z m D-nH c· 2 sma h h h +11 h D(h' 2 I A V) P (h' I 2 0)] + 'I 3 sma + sina + 2 sina .

0:. koju zatvara hOlnogeni poklopac teZine G.1. U vertikalnom ziehl nalazi se horizontalna spojna cev. obrtna su oko vertikalnih osa 0-0.48 Site pritiska na ravne povr§i Pro/./em 1.S-lI pritiska koji deluje na svaka poluvrata gornjih i donjih vrata prevodnice u funkciji ad trenutne visinske razlike spoljasnje (gornje ili donje) i unutrasnje vode. Svaka poluvrata.6m i pod uglom 0:=40°.lE: a) Trazeni obrtni momenti su: Ml (z) == pg a [h~ -(~ + Z)2] 2 4 .2m. Aka bi neko nestnicnim radom pokusao otvoriti vrata prevodnice u najnepovoljnijem polozajll da li bi to magao? Uzeti da je protivpritisak u cilindru PD == 2bar . . Pl .5-12 RESEN. sirine a=5. Na kanalskoj prevoduici sirine l:::10m. Pz . Poznate veliCine su: d. a) Odrediti zakon promel1e obrtnog momenta sile Slika P. koji je nagnut pod uglom 0: i obrtan je oko ose O. c) Radni pritisak hidraulickog sistema koji sluzi za otvaranje i zatvaranje vrata je p=160bar. RESENJE: 46 H Pro/. Visina gornje vade je hi == 8m. G. H. za proizvoljni polozaj llivoa vode utiprevodnici. precnika el.5-12.lem 11. cije su dimenzije kEpa i klipnjace D=250mm i d==15Omm. Odrediti visinu fl.5-11. b) Odrediti silu koja deluje 11a zaptivace.. tecnosti gustine P2' pri kojoj ce zapoceti otvaranje . i koji su za poluvrata zglobno spojenCt na rastojanju b==2. SvaIea poluvrata prevodnice spojen<i su sa hidrociliildrom. nalaze se dvapara vrata. poklopca. po sredini vrata.l. Slika P. dok je visina donje vode h2 == 4m.

u odnosu na obrtnu osu 0.Sile pritiska na ravne povrSi 49 pri cemu se indeks i= 1 odnosi na gornja. Odrediti za koliko ce se spustiti manji klip nakon delovanja H sile F. teZiste odredeno rastojanjima a i b u odnosu na obrtnu horizontalnu osu O. breeD -d-)sina. Poznate velicine su: h. M j (0). Odrediti visinu tecnosti u rezervoaru. Hidraulicki sklop prikazan na 31. ima..:.l.5-15.. teZine G. (z) = I 2 ' (i=1.5-13 Problem :1.:.3-4. dobice se izraz za pomeranje manjeg klipa: SlikaP..... Tada obrtni momenat ima maksimalnu vrednost.:. D. b.5-14. d.. P. p.:. Za saviadavanje ovog obrtnog momenta potrebno je da u cilindru vlada pritisak 4Mj (0) D2 p= +PD =609.:. D-d Kako je ovaj pritisalcmnogo veci od instalisanog (p=609. H. Ispod velikog klipa nalazi se opruga krutosti c. h 2a _p c) Najnepovoyniji slucaj je kada je voda u prevodnici ili na nivou gornje ili na nivou donje vfde. Kada na mali klippocne delovati sila F.2). Trenje klipova 0 zidove cilindra zane mariti. RESENJE: PonavljajuCi postupak izlozen u prime- ru P-1. l. tada se klipovi spustaju sve do h zauzimanja novog ravnotetnog poloZaja..l.. a.5-13.4bar. UopstavajuCi ovaj zaldjucak moze se kazati da kad god postoji visinska razlika nivoa spoljasnje i unutrasnje vode da ce postojati si1a pritiska koja deluje na vrata prevodnice tako da se uvek obezbeduje neophodno zaptivanje. Izmedu rezervoara A i B nalazi se hidraulicko-pneumatski cilindar (HPC) dvosmernog dejstva.. c. sil-ine I.:. a i=2 na donja vrata prevodnice. Pravougaoni poklopac dimenzija h i R. G. ~~~~...l. U HPC-u ugradena je opruga krutosti c i .re [1-( ~)21r Problem 1.5-14.S-14 sastoji se od dva cilindra precnika diD. 2clMi (z) b) F. pri tome uvrstavajuCi Pm" =0 i Pm =0.j~ Poznati su sledeCi podaci: Go' G..:. Zatvarac sluZi za regulisanje nivoa tecnosti u rezervoaru. F. posle koje ce doCi do prelivanja vode preko pre grade. p. R.6bG) Stika P. h. ~ y= F( ~r {c( ~)2 + pg D.4>160bar) to u ovom slucaju nije moguce otvoriti vrata prevodnice. RESENJE: H = hL/l l pglh(h 2 - ~R2)+6aG lJ2)-1I2 p 2(pglR . Dalde.:.:.:. sila pritiska vode koja deluje na vrata prevodnice ddi ih u zatvorenom polozaju. 2? 2 2 Problem 1.

5-16.Pm)Aj • = cX+(Pm - (Pa + Pma)AOa:=:: (Pa + Pm)Ao(a. a.5-15 1z jednaCine (1) dobija se natpritisak vazduha u pneumatskom delu cilindra: Pma== 1 [(Pm+PIgH)AI-CXO-(P2gh-py)A2]' o Nakon povecanja natpritiska u rezervoaru A sa Pm na Pml klip ce se pomeriti za rastojanje X a natpritisak u vazdusnom prostoru cilindra naraste na novi ravnotdni poloiaj klipa jednaCina ravrioteie sila (Pml + PIgH)A1 = c(xa +x)+ PmAO+(-Pv +pzgh)Az ' zajedno sa jednacinom (1) daje vezu izmedju pritisaka: Pmo)Ao' Koriscenjem ove veze. jednaCina ravnoteie sila koje opterecuju klip u pocetnom stanju mirovanja glasi: (Pm + PIgH)A1 == eXa + PmoAO + (-py +P2gh )Az ' (1) Stika P. i jednaCine izotermske promene stanja . B staticke deformacije xo' Kada se u rezervoaru A promeni natpritisak na Pm] tada se klip u HPC pomed.e. o 1 . a) Odrediti siIu kojom treba delovati na Idip da bi sHa pritiska na poklopac Abila dvostruko veca od sile pritiska koja deluje 11a ovajpoklopac kada nema dejstva . . h. Kako su svi uvedeni o koeficijenti pozitivni (a o > 0. P:. uz dopunski uslov a.Pm)jf." A C a o == (Pml . a2 == -A' .. Poznate velicine su: Pa' Pm' P". Iznad rezervoal'a nalazi se cilindar precnika D u kame moze da se krece klip teZine G. > 4a Oa 2 koji daje realna resenja kvadratne jednaCine. Za taj • (Pm] .RESENJE.A 2 .Uvodenjem povrsma poprecnih D'n d'n A preseka: A]:=:: -4-' A2 =4"".. ..50 Sile pritiska na ravne povrsi H II d --. d. a2 dobija se kvadratna jednacina: a 2 x 2 Oba naelena resenja mogu biti pozitivna. Poklopac Au kosom zidu zatvara kruzni otvol' precnika d.x). Ao == A] .a j x+ a :=:: 0 . te uvodenjem koeficijenata Al ca . D. a l =-A + Pa + Pm +(Pml-Pm)T. NaCi vezu izmedu pomeranja klipa i 'natpritiska Pm] ako vazduh u pneumatskom delu cilindra menja stanje izotermski. 0 0 . a sto iavisi od konkretnih brojnih podataka. dobijaju se sledeca resenja za pomeranje klipa: 1 XI2 (P m])=-2 (al±~Q~:":4a~a2)' .a2 > 0). H.1. a j > 0 . Problem 1. Silu trenja zanemariti. xO' PI' P2 · .

A =: J mogu se definisati sledece sile pritiska: ~ =: -[-Pv + Plg(l+t)jA.6m. a. i ugao a=arctg(a/. h1. ispunjen je tecnostima gustina Pz i P3 koje se ne mesaju. ObilazeCi ombtac piramide sa spoljasnje i unutrasnje strane zakljucuje se da tecnosti gustina Pl' P2i P3 kvase sedam karakteristicnih ravnih povrsina oblika trougla (v.1.2m. zatvoren je zatvaracem C oblika omotaca kvadratne piramide visine H i postavlje~l u rezervoar E. P4 =-[-Pv+Plg(l+ta)jA .5-16 Problem 1.2m.P. Pz = 800kg/m\ P3::=: 1200kgl m 3 . c) Slika P.2m. 3 .5·. J RESEP/7E: L-J Slika P. h=O. u kome iznad nivoa tecnosti gustine Pl vlada potpritisak Pv' Ocrediti ukupnu silu pritiska koja deluje na zatvarac c. Pl =: lOOOlegl m p" =24525 Pa.5-17 RE'SENJE' Zbog jednostavnijeg pisanja uvodi se povrsil1a bocne strane piramide a a 2 + H2 .Sile pritiika na ravne povr§i 51 sile na Idip. pre rna tome.11.5-17a i b). nakon dejstva sile.1. Pz =: {PI". = [Pmgh -P3gCt+ b )jA . 1m. spustiti lelip aka vazduh menja stanje izotermski? Paznate velicine su.a. h2' el.~+-[p2gta+ P3g(a+b)]}A . sl. do' D. b) Za leolileo ce se.f!).Poznate veliCine su: a=1. H=2. 1=0. P. G Pl' PZJ Pa . Pm::=: 13600 kg 1m 3 . b=0. Sud A kvadratnog poprecnog preseka stranice 2a.1.

.5-19. 1. a silu pritiska koja deluje na poklopac odrediti na osnovu hidrostatickog zakona raspodele pritiska.1. .z:. H RESElVJE: TraZenasila je: p F = PmA.flo su pOJIT. s G Au Problem.z:. odredena izrazom (1.6. pri cemu posebno treba naglasiti da sile pritislca . h=3m. Pz = (-.)-G.t.74kN. prvo.. .+pgH(As -A. kolikom silom treba delovati na dna suda da bi onpotonuo. P3 i P4 nagnute su pod uglom a. Rezultujuce komponente sila pritiska su: Px = [. u odnosu na vertikalni zpravac.. Odrediti ugao a.5.z:. Ovaj zadatak moze i jednostavnije da se reM a a cemu ce biti vise reci u Odeljku 1. 3 2 Ukupna sila pritiska je P = ~ Px + P: + p} = 440. P6 i P7 nagnute poduglom a. ima povrsinu dna spolja As i unutra Au' Ispod sud a nalazi se stub vazduha visine a. trece.iiTte A1 i A4 u poijupotprilljfca. Nivo tecnosti u rezervoaru je konstantan. Odrediti.pg8)} .z:.. Treba napomenuti. Zanemariti efekte izazvane isticanjem tecnosti. = O. Slika P. = 440. da se celokupna povrsina zatvaraca C okvasena tecnoscu gustine P1 nalazi u potpritisku sto se da zakljuCiti prema polozaju slobodne povrsi. koji na kosom zidu zatvara pravougaoni otvor. drugo. dok su sHe: P5 . + P2 + P3 + P4 + 2(Ps + P6 + Pi)j sina. Pm =t{~(Pa - Pmo = A . F2 . u odnosu na horizontalni pravac y.z:.(Pa .1.P2 + P + P4 ) casa. u odnosu na tezista Cj .=O. Problem.52 Sile pritiska na ravne povrsi Ps = {Pmg h -'-[Pzg1+P3g(a+b)1} 1 ' P =[Pmgh-P3g(~a+b)11 ' 6 P7 =-[-PV+P1g(l+a)jA.5-17a i b. visine H.74kN Py = 0. a=2m.S-lS pri cemu su natpritisci: pg8)2 +4[Pa (a +8) + Pmolpg . i P4 deluju izTtad tdiSta zato . i.pg(Ha -8)(1-A)' s .7). Poklopac tezine G=2000N. Kada na dno suda deluje sila F tada sud tone u tecnost gustine p a vazduh u njemu menja '~tanje izotermski. p= lOOOkg 1m • .. debljine dna 0. Cilindricni sud tezine G. . sve sHe pritiska deluju u odgovarajuCim centrima pritiska D j (i = 1.7) na rastojanjima. na s1. tako da rad koji je potrebno izvrsiti zaotvararijepoklopca ima ekstremne vrednosti.5-18. sile pritiska: . moze da se krece po vodicama sa koeficijentom trenja iJ. P. b=lm. Dati su podaci: 3 Pm =2kPa. te zato sile pritiska . P4 i P7 deluju od raYne povrsi. 1.

x) Sina..S-19b). 67° Iz jednaCine koju daje prvi izvod dobija se: { 6 G 2] ~L ?' a iz jednaCina drugog izvoda sledi da je za ovu vrednost ugla rad minimalan i on iznosi Wmin == 963J Ikg. [I . Za vrednost ugla ~=180-a=94.pgh +k pg(a .5-20. potrebno je nati prvi i dtugi izvod funkcije rada pO uglu a. Rad otvaranja poklopca iznosi: fa 1 2 1 3".1.] (a . Za odredivanje ekstrellla. Sila trenja iZllledu poklopca i yodice je: F). Sila pritiska koja opterecuje trenutno okvasenu povdinu poklopca iznosi: P(x) = pgzc (x)A(x) = [Pm 1. = {Pm + pgh + P2 (a . Stika P.· Trenutno okvasena povrsina je A (x) = (a-x)b (v. P(x) G ' ' v .) = -85.J" .S-19 RESENlE. W == JOF(x)dx == 2(P m + pgh)f. Nivo tecnosti u rezervaaru ..Lba +('6pgba +Ga) Sllla.x)b .. dok je vucna sila u F(x) = F). t~O sma.l (x) m~etu: + Gsina.31°. Naci rad otvaranja pravougaonog poklopca mase In. == arct ..x)b . a polozaj njenog tezista u odnosu na nivo sIobodne povrsi odreden je izrazom zc(x) = Pm I pg+h+k(a-x)Sina.( . max Problem 1. P. --2 = iw -('6 flpgba 3 + Ga) sma + flGa cosa. I' . fu == ('6 flpgba 3 + Ga) cosa + flGa Sllla.. ' 1 • oa 1 pgba 1 a.l(x) = fl[P(x)-Hcosa].flGa cosa..~.x) sina g ]ca .flGcosa + G siri'a. Ovi izvodi su: oW 1 .+ . aka se poklopac krece po vodicallla sa koeficijentom trenja fl.l. fad je maksimalan i iznosi W == 11609 J I kg.Sile pritiska na ravne povrsi 53 b) Geosa. s1. = 0.

5-19. arcsin(H / h). SmatrajuCi da po visini vode u kanalu vlada hidrostaticki zakon raspodele pritiska.229bar. 2 :::: pgl17 [H(a 2 - 2 0. b t :J"'u'. d=100mm. G=2P kN. Pokretnu pregradu brane u proizvoljnom polozaju ravnoteZe drZe dva simetricno postavljena hidrocilindra. Na kanalu se nalazi brana cija pokretna homogena pregrada.l.1. b=5m. voda se preliva preko brane.54 Sile pritiska na raYne povrSi je konstantan. Odrediti: a) Silu koja deluje na kIipnjacu svakog od hiclrocilindara.5-21.4J.Sina)].cosal)j =. 17= 1m. 1-1-=0. c) Rad sile pritiska koji je potrebno uloziti da bi prelivanje vode preko brane prestalo. 0. /=8m.Ponavljajuci postupak proracuna izlozen u primeru P.90m.22153J. D=200mm.5-21 b) c) W = p= (i. 1 ) + 2. . Efekte isticanja tecnosti zanemariti. b) Pritisak u radnom prostoru hidrocilindra koji obezbeduje ravnoteZu pre grade u polozaju definisanom sa uglom 0. p:::: lOOOkg 1m 3 . dobija se rad otvaranja poklopca: W:::: I-I-g{m+t pab(h+ ~. definisanom uglom 0. Dati podaci su: h=2m.a) F(a) = 4b~~n~ [pglh(H -ih sino.5-20 RESENJE.1. U pocetnom polozaju ravnoteZe pre grade. ProJJlem 1. (cosa 2 . RRfENJE.) +Gcosa] pri cemu su: a-ugao koji definise trenutni polozaj pregrade i ~ == arctg[ coso. m=lOkg.)]= 18. te:line G. t (D _d )n 4F(a 1 ) 2 2 +Pc D2 2 2 = D-d 34. Stika P. 1 . Dati podaci su: a=500mm. b= 100m. sluzi za regulisanje nivoa.1. 1 =60°. Pri tome u protivpritisnom prostoru hidrocilindra vlada pritisak Pc =2bar.U}o. Pm=lkPa. H=1. I Slika P.

iIi. na nivo slobodne pO)lr§z: .6.6)): !rp-j-::::-pg-z-c-jA-j-=----P-m-. / AiZc..RIVE POVRSI I TELA KOlA SlE NALAZE U TECNOSTI 1.. (i=x.6.6.5.55 1.1).zci :::: lc.6.pclA .-=-pg-=-=Vz-'I (1.lljlllllll3 lkJrivlllI p'lHl'rS Ako se posmatra kriva povrS A proizvoljnog oblika (81. tada na nju deluje sila pritiska p:::: . koji je veoma jednostavall za prakticnu primenu. Px . tj. ~. Ova sila pritiska se moze napisati leao P=:: p.3) U izrazu (1. na pr.6.1) koju kvasi sarno sa jedne strane tecnost gustine p./ + pJ + pi. SILE PRITJISKA NA K. 6.6.! na rastojanjima merenim od teZista povrilina .1.::zdA z elementarna zapremina koja ispunjava prostor od elementarne povrsi dA do nivoa slobodne povrsi tecnosti to ce rezultujuca sila pritiska u vertilcalnom pravcn biti: Pz :::: t pelA z z ::: pgt zelA z :::: pgt dV=:> z z r. Vz je zapremina dobfjena projektovanjem hive povrJ? It vertikablOm pmvcu.y) (1.2) Projektovanjem u vertikalnom pravcu elementarne sHe pritiska d~" koja deluje na elementarnu povrSinu ciA (s1.cj-A-:""j'. dobija se komponenta element arne sile pritiska dPz :::: pdAz :::: pgzelA z • S obzirom da je dV::. pri <semu su Slika 1. i koja predstavlja. neld poklopac. Projektovanjem krive povrSi u horizontalnim pravcima Ox i Oy. 6.1) (1.6. odredjivanjem njenih komponenata. S obzirom da je silu P U opstem slucaju teSKo t odrediti resavanjem integrala. u odgovarajuCim koordinatnim ravnima dobijaju se rayne povrsi povrsina Ax iA y na koje deluju sile pritiska (odredene izrazom (1.1.1. SHe pll"itiska koje deil. i Pz njene komponente.3).y) (i=x.1. to ce se njenom odredjivanju pristupiti na jednostavniji naCin.

(1. Vertikalne sile pritiska odreduju se primenom izraza (1.y) uglovi pod kojima je nagnuta rezultujuca sila pritiska su: (Xi = arctg(P 11.1. Na osnovu napred recenog moze se odrediti sila pritiska koja deluje u proizvoljnoID pravcu odredenom jedinicnim vektorom s. Trebanapomenuti cia se pri projektovanju odgovarajuce povr8ine preklapaju. 3 Pm=O.Ii u vertzKalnom praVClt do . Odrediti sile pritiska koje opterecuju cilindricni poklopac A sirine I. (1. s) .) . s => Ips:::: pFFs I (1.zapremifla dobijena projektovanjem hive povr.1. Dati su podaci: R=O. P =[Pm +pg(h+1 ~)]± R n .P.1.6~1 RESENJK Prj projektovanju poklopaca A i B u. (v.6. h=2m.3).:+~. pa se zato sHe pritiska na takvim povrsinama uravnotezav<lju i kao tak.+P}. s) to ce sila pritiska u proizvoljnom pravcu bid: p. sledi da je dPs =dPn cos(H.fi na nlvo slobodlle povr.6-1.lbar.5) z U opstem slucaju napadne linije sila P ' P i P se ne seku u istoj x y z tacki sto za posledicu ima stvaranje momenta u odnosu na neku proizvoljno izabranu osu.56 SiZe pritiska na krive povrsi Vertilcalnastla pnliska P prolazi hvz tdiNe zttpremine Vz • Na osnovu poznavanja z komponenata moze se odrediti i intenzitet rezultujuce sile pritiska P=~P.6. s Hm 8to se merodavl1e zapremzi'le odredtqu . horizontalnom pravcu dobice se rayne povrsi oblika pravougaonika povrsine A"I= Rl i polukruga povrsine Ax2 = R rc/2.ile zapremine Vs' Problem 1. i sferni poklopac B poluprecnika R.s)J A As z_ _ dA cos(k.s) . 2 x1 x2 a koje su odredene primenom izraza (1. sl.4) U odnosu na horizontalne pravce (i=x.ira/iranjem prostora od olcva. Kako sa sl.s) = pgcos(k.2m.~) JRl..6. =J pgzdAcos(ii.fi teCitosti u pmizvo!inom pravcu So Napadna linfia ow Slfe pmlazi kroz tezi. p=lOOOkg/m • c) p A Slika P. 1=2m.6.1). na kojima deluju horizontalne sile pritiska.lel1e hive pow.6.6.6-1b).komponertta jedinicne stle koja deluje na btlo kLJii fluitlni debe i Vs .6) pri cemu su: Fs = gcos(k. 1.ve se ne uzimaju u obzir. 2 P =[Pm + pg(h.

H.1. do.86kN. P2 )fJ +d3l}.=4m. potrebno je naCi polozaje nivoa slobodnih povrsi tecnosti.. 4 pg ..n.6. 2 pg 43 -. dok se po1ozaj nivoa slobodne povrsi tecnosti gustine P2 odreduje iz jednaCine hidrostaticke ravnoteZe P2gx = 4F / d. l=lm. 14 3 P =pg[ -R 21C+(h+-)R I. l J dok sa donje strane povr!. ) 2 = 2504N. takode.6·3.2 . FA = ~21 + Pz2 == 17. PjI Pz' RESENJE. h2 =2m. Prema tome. lJ :::: P2g 12(D +dD+d )H+ ("2) n+--(x-H) .1.3) za poklopac B-B. koje opterecujupoklopce A i B su: .P.6-1c) ne uzimaju se u obzir.l. P. Problem 1.Da bi se odredile sHe pritiska koje deluju na vezu A-A. pv=3kPa. ==pg [1 2 rr.6.6-2 kvasi tecnost gustine PI' pa ce prema sl. Odrediti silu F kojom treba delovati na ldip da bi veza A-A u pregradi P bila neopterecena.2) za poklopac A-A i metode ravnotde tecnosti (vidi Odeljak 1. a =45°. Dati podaci su: ho=lm.Sile pritiska na krive povrsi 57 rtivoa s!obodrte povrsi Tom prilikom dvostruko srafirane zapremine (sl. Konusno-polusferni poklopac sa gomje strane Slika P. I ovaj zadatak veoma elegantno moze da se rdi primenom metoda ravnoteze tecnosti i potiska. Ps == Px I R +(P P x2 z2 - Pz) .6-2b vertikalna si1a pritiska na taj deo hive povrsi biti: f D2 Pm· n n 2. 1)[(D2 +dD+d .0-2. Tezinu konusno-sfernog poklopca zanemariti. P2 :::: lOOOkg / m 3 • . d.. D. Odrediti ukupnu silu prifiska koja opterecuje pregradni zid A-A sirine L. Nivo slobodne povrsi tecnosti gustine PJ na1azi sena rastojanju Pn/PJg u odnosu na nivo tecnosti u sudu.n i iznosi X= 4F / pzgd. J 7 Rezultujuce si1e pritiska. h]=2m. moze da Se resi primenorn metode potiska (vidi Odeljak 1. P1 == 800kg / m 3 . T. -R Pm 14 .P. 23 z. R=lm. vertikalne sile pritiska su: Pm] . 1 4 d 2 l ~ :::: PIg (h+ P1g)-4-+12(D +dD+d )fJ +"23("2) n . Poznate veliCine sU:P m ' h.. Ovaj zadatak. 2 Iz uslova zadatka p] I = 3 4 P2 dobija se izraz za sHu 2 F == (Pm +p1gh/~n + P2g(~ )2{H + ~ ell. Problem 1. kvasi tecnost gustine Pz a vertikalna si1a pritiska na taj deo povrsi je: P2 fn 2 z 2 d 3 D rr. jer definisusile koje se uravnotezuju.(h+-)---R 31C 'P =pg--R 31C.

6_3) odreduju se horizontalna i vertikalna komponenta sHe pritisica.6.R +-4 R n)Lg+(P m + Plghl + P2gh2 + P3g-2 )-.8kN.2kN. k g I rn 3 . I.. b) do koje visine treba nasuti sa spoljasnje strane zidaA-B tecnost gustine P3 da bi zid u horizontalnom pravcu bio neopterecen. Ukupna sUa pritiska koja deluje na zid A-A je PA :::"Ii Px + Pz / 2 2 ::: 317.-Lcosa =139.4N. +(Pm + P]gh1 + P2gh2 + P3gT)h-jL = 278kN . .6-3 Slika P.PI' + P1g2)h1 L+(-p" +P1gh l + P2g-Z)h2L == 206. .6-4. PI::: {\.+P1gh1)IL=240.. koje iznose: R h2 P" ::: PmhL + (Pm + P1gZ)RL + (Pm + Plghl+ PzgT)h2L + h3 . 3 Pm 1 2 .r • v ~ ·5· noo "7VV gl h=1m.1) i (1. Pz = """k' m 3 . koHlea je tad a rezultujuca vertilealna sila pritiska_ Dati podaci su. b) Kada se sa spoljasnje strane zida A-B naspe tecnost gustine P3 do visine x tada 2 je horizontalna komponenta sile pritiska P.1.1.8kN 2 P2g P2 komponenta sHe pritiska. i vertikalna haL hI h1 P =-Pv-+(-Pv +P1g-Z )-. Odrediti: a) re:zultu- jucu silu pritiska koja opterecuje zid A-B. +P2 [ (--+-h])2RL+. h3 h3 .R-rcL ~ a+(-p.p"hoL+ (.-Lcoscx.leFIZ 1. /1 3 =lm.11 ::: R = 1m.' == P3gx2 L 12.1) i (1.6-4 Prof. Zid A -B sirine L po visini kvase tri tecnosti. Pm =5JrJ'a_ REj"ENJE: a) Primenom izraza (1. A Slika P. pa ce rezultujuca sila pritiska biti: ?:::~ P. P3 ::: 1000 kg 1m. L=jm. . smcx.6.58 Sile pritiska na krive povrsi RESENJE: Primenom izraza (1. Pz = p] ( . 1z uslova neopterecenosti zida u horizontalnom pravcu (Px ::: ?. h? Px ::: .3) dobivaju se horizontalna hI . + Pz = 3 U. dobijase traiena visina nasipanja .').6.. a=4 0 .7kN. h 2 =2fll.+ Z tgcx. PI' P1 1 2 . ~g '~cx.

. Konacno.... 0'-"' O1..6 .. Sa jedne strane zid kvase tecnosti gustina P1 == 1000kg/m i P? == 1200 kg / m 3 ... 0::.6~5. dok ga sa druge strane kvasi 3 tecnost gustine P3 == 800kg / m .6~6.. RESENJE. i b) Kolika je tad a rezultujuca vertikalna sila pritiska koja opterecuje ovaj pregradni zid? Dati podaci su: a=lm..... nalaze se dye cilindricne povrsi polu3 precnika R=lm.. dobija se rezultujuca vertikalna sila pritiska P.......l.. H=O. '''b' .Jh'...1).. Odrediti horizontalnu i vertikalnu silu pritiska tecnosti koje deluju na zid..Horizontalne sile pritiska koje deluju na zid. a one iznosel1 == Jh1 +h2 i 1 2 =. 3 . Odrediti: a) Natpritisak koji treba da deluje iznad tecnosti gustine P3 da bi rezultujuca horizontalna sila pritiska na zid A-A bila jednaka nuli.Sile pritiska na krive povrSi 59 x == ~2Px/(P3gL) = 4347mm.6.Pz == 6819N." -lnn01ra/1TI"..3) iznosi: .. A ... PX2 = (P1g h1+ P2gT)h 2 B = 82. h=2m.. 'V AY I h2 dok je ukupna horizontalna sila jednaka njihovom zbiru.4kN.6. '''1navisin"1T1a h -2m..sj. prema (1. .1.L. i iznosi: Px == Px + Px = 14S. I1 h3 1 2 lJ Pz = P3l2" tgeL +(x-h3 ) tgeL +"4R n+(x-h1 -:-h2 -h3) Lg. U zidu A-A...6-S Problem 1. prema izrazu (1. 1 2 x P y2 \ Iz jednaCine parabole y = x 2 . Vertikalna sila pritiska (iIi sila potiska) koja deluje sa spoljasnje strane zida A-B.18kN... VVVJ.78kN. h -1m 1-'2 .n~ J-Il ..L '" V''JV .. '~2 -~~ ~... • ..La. . sirine B=4m. odreduju se granicne !coordinate u horizontainoll C=-~ll~ Slika P. 3.~ _Q(l(l1rlT/..1.. hi Problem Jl..1.." == Pz' . 2 Lv'-" AV~L.6-6 pravcu do kojih tecnosti kvase zid. . H h a) b) Slika P. su: 1 2 PX1 ==2"P1gBh1 =62... kvase ~=xn~~j. Parabolicki zid definisan jednaCinom y = x . sirine 1=4m.Sm.. koja je usmerena vertikalno na gore...l LA... .

60

Sile pritiska na krive povrsi

Za odredivanje vertikalnih komponenata sila pritiska posmatraju se dikrencijalno mali elementi povrsina dA] idA 2 koji su okvaseni tecnqstima gustina PI i P2 na kojima vladaju hidrostaticki natpritisci: PI ::= Plg(h l + 112 - y) i P2::= P]ghl + P2g(h 2 - y). Primenom izraza (1.6.1) sile pritiska na krive povrsi su dP; = PidAi (v. sl.P.1.6-6), pri cemu indeks i ima vrednost 1 iii 2. Konacno, vertikalne komponente sile pritiska su:

~'I ==:J:~PIBdX==: Pl{Ch +h2)(lI- 12)-jU:- li)]B=25,03kN,
j

~'2 t P2 Bdx
::=

== [(PIghj

+ P2gh2)12 - P2g Ii ]B ::= 88,94kN,
::=

odnosno ukupna vertikalna sila pritiska je Py

PYI + ~'1 = 114kN.
2

PruD/enD 1.6-7. Zid definisan jednacinom y = ax 3 +bx +cx ima sirinu B=2m. Izuad vade vlada konstantan natpritisak P m =O,2bar. Odrediti rezultujucu silu pritiska koja deluje fla zid. Dati su podaci: l=lm, L=l,Sm, 0=1, b=2, c=3, 3 p= lOOOkg/ m .
2 RESENJE' UvodeCi visine: H::= a[3 +b1 +cl, i
3
'J

h==aL +bL-+cL-H, kaje se odreduju iz jednacine zida, i koristeCi postupak dat u primeru 1.6-6, dobivaju se komponente sile pritiska:

Px Py
SlikaP.1.6-7

=Pm(h+H)B+1pgH 2 B,

= Pm BL + pg[H - (4 13 +3[ 2 +2 /) Bl,
b

. a

c]

na osnovu kojih je rezultujuca sila pritiska

H

x

ProDlem 1.6-8. Na kanalu se nalazi homo gena obrtna pregrada .. brana, mase m=5t, sirine 1=10m, koja sluZi za regulisanje nivoa vode u kanalu. U poloZaju prikazanomna sl.P.1.6-8, u kanalu je maksimalna visina vode. U ovom polozaju pregradni zid ima oblik opisan jednaCinorn x = ky2. Pregradu drie u ravnoteii dva identicna, paralelno spojena, hidrocilindra. Odrediti: a) Horizontalnu i verfikalnu sHu pritiska koja opterecuje pregradu .

Stika P.1.6-8

Sile pritiska na krive povr,~i

61

b) Obrini moment u odnosu na horizontalnu obrtnu OSll x, a koji potice od dejstva . sile pritiska tecnosti. c) Polozaj dejstva vertikalne sile pritiska u odnosu na vertikalnu osuOy. d) Pritisak (PI) u radnom prostoru hidrocilindra koji branu drZi u ravnotezi, pri tome je vrednost protivpritiska P2 ==2bar. Silu trenja zane mariti. Dati podaci su: h=2m, H=4,2m, d=80mm, D=150mm, k=O,2.
RESENJE1 2 k

Py ="3 pglh' b) Obrtni moment vertikalne sile pritiska je
0

a)

P< =="2 pglh = 196,2kN; My ==
Xh

=52,32kN.

I xpg(h - y)ldx
0

==

1 10k 2 pglh 5 ,

tako da ukupni obrtni moment sila pritiska iznosi: h 1 3 22· Mp=Px.-:;+MY=30Pglh (5+3k 11 )=143,357kNm. c)
Xc

= My / Py =lokh =O,24rn
2

3

2

D2 d)
PI = Pz
D" -d
0

2

+.

n(D~

?

-d )Hcosa

2

kh 2 (kip +-2- mg ) = 19,12bar,

a 1.6.2. Sila potiska

= arctg[kl1 2 / (H -h)] = 19,98°.

Ako neko telo pliva u tecnosti gustine p tad a se vertikalna sila pritiska moze primenom izraza 1.6.3 odrediti u obliku:

P = pVg

(1.6.7)

pri cemu je V-zapremina potoplienog dela tela ako tela pliva na tecnosti (s1. 1.6.2.1a); Iii p zapreml;za tela, aka je tela zaronjeno u tecnosti (sI.1.6.2.1b). Sila pritiska (1.6.7) koja It vertikablOm praVClt delttje na telo, naziva se sila potiJi<a, iliArhimedova slla potiska. Ova slla ne zavisi od polia pritiska koje dada oko tell4 tj. ne zavisi od dubine na kojoj se tela nalazi. Na telo teiine G koje se nalazi u tecnosti deluje sila potiska P. Poredenjem ove dye sHe, zakljucuje se: da ako je G=P felo pliva I na tecnosti, iii u njoj 1ebdi; aka je G>P telo tone kroz tecnost; ili ako je G<P tela izranja iz tecnasti sve dok se ne postigne ravnoteza sila G=P. KoristeCi silu patiska citav niz problema znatno jednostavnije moze da se resi. Nairne, ako je kriva povrs (s1.1.6.2.2)

p

a)
Slil<a 1.6.2.1

b)

r-\7Q----.--..-z
."

\.

\J~

.,'

R

Slika 1.6.2.2

62

Sile pritiska na krive povrsi

okvasena sa tecnoscu gustine p, tada ,j'e moze ':zdvojiti karakterirtiCiza zapremina i nezavi,f/lo posmatratl l1.jena TllWloteza. Tom pnlikom izdvojena zupremina V ponaJa se lao da je telo te zapremlize zaronjeno It teCi-lOst. Tada na tela delujn: sila potiska

Po = pV g, normalna sila pritiska P na granicnu povrs A-A i sila reakcije veze N Prema tome, za izdvojenu zaprerninu vaz} ravnoteza sila:
IR=P/V+PVg!
Zbog uvodenja sile jJotiska, izlozeni postupak se moze nazvati metoda potiska.

R.

(1.6.8)

Pr.olllem il..6-9. Sud tdine G=lkN, oblika paralelopipeda stranica a=lm, b=2m i H=lm, pliva na vodi. Koliki (kvazistacionarni) Iad treba utrositi da bi se sud potopio?
l?Efhw7E: U pocetnoID stanju ravnoteze na sud deluje sila potiska Po = pgabho' pa se iz jednaCine ravnoteie sila Po = G do b~ia gaz suda ho = G! pgab. Kada na F(x), sud delui/;: promenljiva sila F(x) tad a sud v G tone. Pri tome, u proizvoljnom po.loZaju 5..1J.·_fr.;;fi~'.:"iM~,;-=-~x suda (v. sl.P.1.6-9b), na sud deluJe slla - =.t=- /""";{~~ po"':slra'~ "'~:t.';-;";,:'1?"'f'·):(Y; l.l ,,., ho I ;;%?,VA1".,.,;2',·'. v 0-l'i~JP:!;t:;2 P(x) = pV(x)g = pab(ho +x)g. ( P(x) Zataj proizvoljni polozaj vazi ravnotda !:I) sila P(x)=G+F(x), iz koje se dobija a) F(x)::: pgabx. Na kraju, na osnovu ove sile Slika P.1.6 ..9 dobija se rad potapanja: H-1'o I 2 W=0 F(x)dx ="2 pgab(H - ho) ::: 8835 J.
/i'/;%,."/' --

f

Pyo/PleJ'R 1.6~lO. Odrediti silu kOjOID treba delovati na konusno tela tezine G=400N da bi se ono potopilo. Dati su podaci:h]=200mm, h2 =300mm, h=lm,
d=500mm, PI = 800kg / m , P2 d
14----1 3
=:

900kg! m , P3 ::: lOOOkg / m . RESENJE: Qa, bi konusno telo potonulo potrebno je da sila F obezbedi polozaj tela prikazan na sl.P.1.6-10b. Tada je s geometrijske tacke gledista polozaj konusa odreden precnicima d] i. d 2 koji se nalaze it slicnosti trouglova d Cf2 d 1 · •• h Hc.:.(h +h2) H -hI' llznose:
1

3

.

3

a)

b)
Slilca P.1.6-10

dl

=~(H-hl), d2 =~[H-(hl+h2)1.

U tom nOVOID nivnotdnom polozaju na pojedine delove tela, a prema sl.P.1.6-10
2

deluju sledece sile potiska:
~ ::: PJV;g
=:

PJ U(d +ddJ+d] )hJg

11:

2

SiZe pritiska na krive povdi

63

P3 = P3V3g= P3 U(H -hI ·-h2 )g·

din

.

1z jednaCine ravnoteze sila za polozaj konusnog tela dat na sl.P.1.6-10b odreduje se sila kojom treba delovati da bi konusno tela potonulo, a ona iznosi: F", Pr +P2 + p., -G = 154,6N.
ProD/em 1.6-11. Cilindricni sud precnika Do napunjen je tecnoscu gustine p. Na tecnosti pliva plovak tezine G, koji se sastoji od dva cilindra precnika Did, i visina Hi h; i polusfere poluprecnika R. Kada na plovak deluje sila F plovak tone. Odrediti za koliko ce se klip spustiti nakon dejstva sile F. RESEN.!E: U pocetnom polozaju ravnoteie plovka (sl.P.1.6-11a) deluje sila potiska Po = pVog l;l kojoj je Vo potopljeni dec zapremine plovka, a pri tome vazi jednakost sila G = Po- Nakon ..... x F dejstva sile F plovak se spusti za tastojanje x (v. sl.P.1.6-11b). U tom novom ravnoteznom polo-h zaju na plovak deluje sila potiska:

P = P(Vo + f,V)g = Po + pg-4-(x+ y) Veza izmedu pomeranja x i y nalazi se iz jednacine zapreminskog bilansa xD 2n 14 = y(Dg - D2)1T./4,

D 2 7t

a)

b)

Slika p, 1.6-11

i glasi: y = xD2 1 (D; - D2). Kaleo za novo ravnoteZno stanje vaii jednakost sila F+G =P, to ce se iz ove jednacine dobiti pomeranje plovka: 4F D; _D2 x=-pgn D2 D2 .
o

PrOD/em 1.6-12. Sud S, tezine GI , ima povrsine poprecilih preseka unutra Au i spolja As' Sud je napunjen tecnoscu gustine Po, do visine H, il kojoj pliva cilindricni plovak povrsine preseka Ao i teiine Go' Sud S pliva u tecnosti gustine p. Kada se cilindricni plovak dodatno optereti tezinom G, odrediti za koliko se poveca nivo tecnosti u sudu i . H koliko sud utone u tecnost gustine p. RESENJE- Posle dodatnog opterecenja plovka sa teiinom G, nivo tecnosti u sudu se poveca za x = G/ PogAu' a sud S pri tome utone u tecnost gustine p za y = G/ pgAs .
p

I

\
\

As

G1

Slilm P.l.6.12

Problem 1l.6-13. Plovak konusno-cilindricno-sfemog oblika pliva na vodi. Nakon dejstva sile F plovak dodatno uroni u vodu, a pri tome ne potone. Odrediti za

64

Sile pritiska na krive povrsi

koliko se spustio plovak nakon dejstva sHe F. Poznate veliCine su: d, R, D, h, H, F, G, p. .
RESENJE- Nakon primene jednaCina ravnoteZe sila za

pocetni i krajnji polozaj mirovanja plovka, dobice se spustanje plovka:
x::=-- 312(-.---R --)+d -

H

D-d

I l

F +G

pgn

4 3

3

d h 4

2

3

p
_3

Slika P.1.6-13 Problem 1.6-14. Plovni objekat tezine G pliva na vodi. Dno plovnog objekta ima pravougaoni poprecni presek povrsine As' Na vrhu plovnog objekta nalazi se kruzni otvor precnika D i visine a. Da bi plovni objekat zaronio potrebno je povecati teZinu, a to se postiZe ubacivanjem vode u komo·ru K, koja ima povrsinu dna Au i visinu b. Pri punjenju komore vodom vazduh u komori menja stanje izotermski. Ako je natpritisak vazduha u komori na pocetku Pmo' odrediti koliki ce natpritisak vladati u komori kada plovni objekat zaroni.
D RESENJE- Kako je visina punjenja vodom

12(---R 3 _-)+d 3 pgn 3 4

G

4

d 2h

l J.

komoreK
1 D n G x=-( 4 H+--a--) Au "s 4 pg ,
2

to ce natpritisak u komori biti Pa x + Pmo b Pm= b-x As Treba napomenuti da je razmatrani problenl Stika P. i,6-14 sa krajnje pojednostavljenim modelom plovnog objekta, tj. podmornice. I pored toga opisani postupakzaronjavanja vaii i za realne modele podmornica. Pri izranjanju plovnogobjekta sila potiska treba da bude veca od sile tezine, sto se postize prainjenjem komore K.
Problem 1.6-l5. Predmet tezine G sastavljen je odcilindra precnika d i polusfere poluprecnika R. Predmet se jednim svojim delom nalazi u cilindricnom sudu precnika D, a drugim van suda u prostoru okolnogcatmosferskogpritiska Pa' U sudu, iznad tecnosti nalazi se stub vazduha visine apodnatpritiskom Pmo ' Kada na predmet deluje sila F tada predmet tone, a vatduh u cilindricnom sudu menja stanje adijabatski. Kolikom silom treba delovati napredmet da bi seon spustio za rastojanje x?
RESENJE' Pocetno stanje mirovanja predmeta moze da se, prema izlozenom u

Odeljku 1.6.2., razmatra uz pomoc sl.P.1.6-15b. Tada, na predmet tezine G deluje sila potiska Po = pVog i normalna sila pritiska PNo = Prnod2n / 4, i tada vaii jednacina ravl10tde sila:

Sile pritiska l1a krive povr§i

65

a)

b)

c)

Slika P.1.6·15 Po =: G+PNo . (1) Usled dejstva sile F, sistem ce zauzeti novi ravnoteini polozaj prikazan na s1. P.1.6-15c. Posle dejstva sile F, u odnosu na prvobitno ravnotezno stanje, nivo tecnosti u sudu ce se povecati za visinu y, a sto ce izazvati povecanje natpritiska na vrednost Pm' Primenom jednacina: zapreminskog bilansa adijabatske promene stanja
2 21t
IC

2 d rc 2 2 rc -4- x =(D -d )"4Y '

(Pa + Pmo )[(D -d )4'a] =: (Pa + Pm)[(D -d )4'(a- y)] , odreduju se visina porasta nivoa i novi natpritisak
d
2

2

21t

IC

Pm == (Pa + Pmo)(-y) - Pa • a2

a

1C

U razmatranom - novom ravnoteznom polozaju, prema Odeljku 1.6.2., na predmet deluju sila potiska P PN
d
2
=:

pVg =: pg[Vo + d
y.

4

1t

(x+y)], i normalna sila pritiska

=:

Pm -4-' pa tada vazl Jednacma ravnoteze sIla P =: F + G + PN , iz koje se uz
D2 d 21t
2)--'

1t

y.

y.

pomoe jednaCine (1) dobija sila
F==(Pm-Pmo+pgx
D -d
2

4

2r

Problem l.6-16. Gustinomer se sastoji ad sfere poluprecnika R i cilindricne cevcice poluprecnika r .. Pri baZdarenju gustinomer se prvo stavi u vodu, gustine Po' i tada ima pokazivanje 110 = 0, pri cemu je 110 brojpodeoka merrie skale (sl.P.1.6-16); a zatim se stavi u drugu baZdarnu tecnost, gustine P1' kada ima pokazivanje 111, Kada se gustinomer stavi u tecnost nepoznate gustine na skali se ocitava 11 podeoka. Kolika je merena gustina tecnosti?

Po

RESENJE' U toku baZdarenja i merenja sila potiska je:

Slika P.1.6-16

66

Sile pritiska na krive povrsi

Po == Po gVo == PI g(Vo + 171 LlV) == pg(Vo +11i1V)
gcle su Vo zapremina istisnute tecnosti kacla je gusti~omer u vodi i LlV zapremina koja odgovara jednom podeoku. Eliminisanjem iz prethodnih izraza zapremina Vo i L::.V dobija se merena gustina:

P POl fll +~( E.9.. -1)]. PI
==
/1 1

Problem 1.6-17. LeteCi balon mase In nalazi se na visini z gde je gustina vazduha r. U balonu nalazi se gas gustine Pg (p > Pg)' Kolika zapremina balona mora biti ispunjena gasom da bi se on nalazio u stanju ravnoteZe? RESENJE: Princip leta balona zasnivan je na ravnotezi sile teZine i sile potiska mg == (p- Pg )gV iz koje se dobija potrebna zapremina balona
V=inl(p-P g )·

Slika P.l.6-l7 ProDlem 1.6-1S. Konusni zatvarac je povezan pomocu krute poluge, obrtne oko tacke 0, sa pneumatskim cilindrom, a cilindar, pale, sa vazdusnim prostorom iznad ulja. Zatvarac je napravljen od materijala gustine natpritiska u sudu konusni zatvarae zaptivati. Masu poluge i klipa zanemariti. Dati su podaci: D=lOOmm, D]=100mm, a=200mm,
Pm
1,\

= 7800kg 1m3 • Do kog ce

b=150mm, H=O,5m, h=O,lm, P== 880kg/m . RESEN1E: Preenik zatvaraca na mestu zaptivanja je d=D/2. Sile koje opterecuju pOlUgll (v. sl.Pl.6-18b) su: teZina zaptivaca : 2 I D 1l '1 .. G ==P Vmg=Pm3-4- 2hg, Sla pntlsk a
m

3

a)

pneumo-cilindra PM == PmD;n I 4, sila potiska i normalna sHa pritiska koje deluju na zambljeni konus: 2 2 n Po == pVg== p(D +dD+d )12hg ,

b)

PN ==[Pm+pg(h+H) ]4'
1z momentne jednacine za taeku 0: PMb==(PN +G-·Po)a, dobija se:

d2n

SIiIca P,1.6-18

Pm

S;

pga 2 [ -+Hd 2 --:s(D 2 -2d+dD) == 11769Pa. 4G h 2 . 2 bD1 -ad npg

J'

.

Sile pritiska na krive povrsi PruDlem 1.6-19. U hidraulicnom-pneumatskom uredaju nalazi se klip koji sluzi za pokretanje ventila, i opruga krutosti c=lON/cm koja ima staticku deformaciju a=20mm. Odrediti: a) natpritisak Pmo' koji ddi ventil u polotajl1 prikazanom na slici P.1.6-19, i b) natpritisak vazduha neposredno pre otvaranja ventila. Nivo ulja u uredajl1 je konstantan. Sile viskoznog trenja na pokretnim povrsinama klipa i ventila zanemariti. Dati podaci su: H=O,lm, h=20mm, b=5mm, D j =40mm,
D=30mm, d=lOmm, d j =5mm, G=lON, p= 900kg/m .
3

67

RESEN.fE

Slika P.1.6-19 a) P rno == TC(D/-d 2 )
b) Pm=
n(Di -d ) \
24 2

{G+ca+pg~[ (d 2 -dJz)H -1CD2 +Dd -2d 2 ) J} =2S470Pa,

iG+c(a+b)+pg%[(d2-dt)(H-b)-fCD2+dD-2dzll=29712Pa.

PmD/em 1.6-20. ZatvaraCi ohlib konusa i polusfere nalaze se na poluzi,. koja je obrtna oko tacke O. ZatvaraCi su napravljeni od celika gustine Pm == 7800kg / m3 • Odrediti posle kog natpritiska Pm zatvaraci nece zaptivati. Masu po luge zanemariti. Dati su podaci: d=SOrrun, R=SOmm, D=2d,
h=SOmm, H=O,Sm, c=R/3, Ro=3/2R, H o=1,2m, a=300mm, b=lOOmm, P v =500Pa,

P == lOOOkg / m3 .
RESEN.fE
1 Pm ;::: R2'TC

Slika P.1.6-20
2 2 d 'TC D nh 'TC 2 . 2 1 (-P v + pgHo )-4-+ Pmg-6-- pg i2(D +dD+d )h

{ar bl

J+

2 3 2 3 2 } +"3 pgR 'TC- Pmg("3 R +Roc)'TC - pgH== 5249 Pa.

PruD/em 1.6-21. Konusni zatvarac, koji je napravljen od materijala gustine 3 Pj = 7800kg / m , ima zadatak da propusti ulje u cevovod pri porastunatpritiska iznad ulja. Pokretanje zatvaraca bmogucava pnel1matski cilindar precnika Dj = 50mm. U pneumatskom cilindru nalazi se opruga krutosti c=lON/mm, koja je prethodno sabijena za vrednost a=lOmm. Posle kog natpritiska zatvarac l1ece zaptivati cevovod? Konusni zatvarac i pneumatski cilindar povezaru su krutom polugom, koja je obrtna oko tacke O. Trenje u pneumatskom cilil1dru zanemariti. Dati su podaci: D=lOOrrun, d=SOmm, hj =120mm, 1i=60mm, H=O,Sm, L=O,2m,

\
\

I=O,3m, p == 900kg / m3 •

68

SiZe pritiska na krive povrsi RESENJE- Horizontalni konusni . zatvarac koji je jednim svojim delom u tecnosti gustine p. a dnigim u cevi pIecnika d,· moze da se izdvojeno posmatra (v. sl.P.1.6-21b), tada se prema 1.6.2. formira zapremina zarubljenog konusa na koju deluju sila potiska

D

~ifll··········-·-·-·a)
b)

Pz := pVg:= p~ (D 2 +dD+d 2 )hg;

i normalna sila pritiska PN := pgzcd2rc 14, Slika P.1.6-21 pri cemu je zc:= H +Pm 1 pg. Osim ovih sila pritiska na polugu deluju i sledece
sile: teZina konusnog zatvaraca G:= p,Fmg:= P;"g~21l hj' sila pritiska pl1eumatskog cilindra PM
".

2

:=

PmDj2rc 14, i sila u opruzi Fo := ca. Uvodenjem rastojanja:
Xc

polozaJ3 tezlsta zarublJenog konusa sile pritiska
flzc

y . y .

:= 4"

h D2+2dD+3d 2 D +dD+d-

2

1 , 1 polozaJa

v'

deJstva normalne

:= A~

I

c

=

j~Z , momentna jednaCina za tacku 0 glasi:
c

2

(PM - Fo)/ + Pzx c - G

4 - P" (L -I:!.zc) o.
:=

hI

.

Konacno, iz ove momentne jednaCine, dobija se traieni natpritisak:

Pm 2

4

(Djl-d L)n

2

2

hj . dl l . lFol+GT-PzXc+pg(HL-·16)J= 1,66bar.

r

Problem 1.6-22. U kosom pregradnom ziduizmedu dva rezervoara nalazi se zatvarac oblika polulopte. ledna pJegova stralla okyasella je tecnOsCll gustine PZ' a druga izlozena polju konstantl1og pritiska. Od:rediti pokazival1je h manometra, za slucaj da.sila istezanja veze A-A iZIlosi R j :=20kN. NaCi silu koja u tom sIucaju vezu A-A opterecuje na smicanje. Dati su podaci: hj=1,2m, lii=2,2m, R=0,4m, pv=8kPa, ((.=30°, Pj

= 900kg/m 3 ,

P2:= lOOOkg/m 3 , Pm =13600kg/m

3

.

b)

h
a)

Slika P.1.6-22

RESEN./E: Na OSIlOVU pokazivanja maIlometra, zakljucuje se da sa unutrasDje strane poklopca A-A vlada potpritisak, koji prema 1.1.5. iznosi PVG =Pmgh. Ovaj problem je n,!.jlakse reSiti primenom metode potiska, izlozene u Odeljku i.6.2.Prema ovoj metodi treba zapremil1u . poluiopte izdvojiti (v. sl.P.l.6-22b). Tada na izdvojel1u zapremil1u deluju:

Sile pritiska na krive povrsi

69

- sila potiska Po::: Pz Vog == 3" P2 gR n, . - nonnalna sila pritiska PN == (-P v + P1gh1 + P2gh2 )R n, - sila potpritiska Pv == PvoR2n , - i sila reakcije veze R== R; + Rs' Na vezu A -A deluje sila istezanja R; == PN + Pv - Po coscx, iz koje se dobija pokazi1 vanje manometra h::: 2 (R; + Po coscx- P )::: 134mm. N PmgR n Takode, na vezu A -A deluje i sila smicanja, koja izn08i Rs == Po sincx == 657 ,5N.
Problem 1.6-23. U rezervoaru se nalazi voda, a iznad nje vlada natpritisak Pm= 1,23bar. Na rezervoaru je montiran ventil 8igurnosti. Sediste ventila kruZnog oblika, poluprecnika r-=15mm, zatvara metalna kugla poluprecnika R=20mm. Sa gornje strane kugle nalazi se opruga krutosti c=lOON!cm, koja je staticki deformisana za rastojanje t1 x=lcm. Odrediti visinu vode u rezervoaru posle koje ce se ventil sigurnosti otvoriti. Gustina materijala od koga je kugla napravljena je Pm == 7800kg / m3 •
2

2

3

h

p
Slilca P.l.6-23

RESENJEh'2

pgr n

c~ +~Pmr_E.[3+(~)2J_Pm
-' P
6
I

pg

=2,035m, gdeje b=R-JR 2 -r 2 "

Problem 1.6-24. Konusni zatvarac u kosom zidu nagnutom pod uglom cx=4S0 u odnosu na horizontalu zaptiva otvor precnika d=lOOmm. Zatvarac se, s druge strane, naslanja na oprugu krutosti c=50N/cm, koja ima staticku deformaciju Xo =2cm. Odrediti posle kog natpritiska zatvarac nece zaptivati otvor. Dati podaci su: D==200mm, H=200mm, h=100mm, h1=lm,
h2 =2m,P1 =lOOOkglm
3 ,

Pz :::1200kglm3,

Pm ===7800kgl nz 3, pv=lkPa. RESENJE- Uvodenjem ~ila: D 2 nH d 2n G=Pmg12' R,= P1 U(H-h)g,
P2

nh = P212(D Z +dD+d 2 )g,

PN

===

(-Pv +P2ghZ)4--' Fe == CXo;

d 2n

.

dobija se:

Slika P.l.6-24

70

Sile pritiska na krive povrsi

1.6.3. Metoda Jr3VIII.oteze tec[U<[J)sti

U nekim slucajeyima, kada je kriva povrs slozenog oblika (v. sU.6.3a), rezultujuca sila pritiska na krivu povrs moze da se odredi primenom relativno jednostavnog postupka. Naime, ako tecnost gustine p kvasi krivu povrs A sa "unutrasnje" strane tada se uvodenjem jedne iii vise zamisljenih presecnih povrsi formira zapremina V ispunjena tecnoscu (s1.1. 6.3b) koja je ogranicena kontrolnom povrsinom Av ' Cija ce se ravnoteza posmatrati (sl.1.6.3c). Uvedene presecne povrSl mogu biti proizvoljnog r__ _-'.-_:/ oblika. Medutim, kako je na ovim povrSlma, prema datom polju A ,p i· ./ pritiska, potrebno nati sile pritiska '\Si to je najpogodnije da su one oblika i'b \ ravnih. povrsi, jer se na takvim povrsima primenom izraza (1.5.6) sile pritiska jednostavno odreduju. b) a) Pri izdvajanju zapremine V (sl. Slika 1.6.3. 1.6.3t) na presecnoj povrsi (iIi presecnim povrsinama) uvode se dye normame sil" pritiska P (ili odgovarajuCi N braj parova sila pritiska) istog intenziteta ali suprotnog smera. Koriscenjem ovih sila i Ojlerove jednaCine (1.1.1) dobija se sila pritiska koja deluje na krivu povrs:

·' 10 iJi
~.=._.

P=-tpdA =PN +fAv pdA::: P + tgradpdV:= P + pgdV:= P + pV g:= P +6 N N N N
Na osnovu sprovedene analize zakljucuje se d~ je sila pritiska na kriVll povEs P jednaka vektorskom zbiru sile tezine fluic1a G u izdvojenoj zaprenuni V i sile pritiska na presecenoj povrMni PN' S obzirom da je sila pritiska na krivu povrs u izlozenom postupku dobijena iz ravnoteze sila koje deluju na izdvojenu zaprerrJnu tecnosti ova metoda se maze nazvati llteioda rav.1tote:fe~ tec.nosti Pri koriscenju.ove metode veoma je vazan izbor presecnih ravnih povrSi. Nairne, njih treba birati tako cia je zaprerninu V sto jednostavnije oc1rediti, bez obzira na broj presecnih povrsi. Treba napornenuti c1a se, ponekad, problemi ovogtipa uspesno mogu resiti i primenom pravila za odredivanje sila pritiska za proizvoljni pravac, a o cemu je bilo govora u Odeljku 1.6.1. Ako se pri formiranju zapremine V uvede veCi broj ravnih povrsi Ai' i neka je njihov broj i=m, tada P prec1stavlja rezultujucu silu pritiska sa svih uvedenih N preseka, taka da se sila pritiska na laivoj povrsi moze oc1rediti kao:
til

t

P=G+PN=pVg+LPmcA;iij.
1'=1
t

(1.6.9)

Ukoliko se u fonniranoj zapremini V, sa istim brojem presecnih povrsi A;, nalazi veCi braj tecl10sti razliCitih gustina Pi V=1,2, ... ,n) tacJa se sila pritiska na krivu povrs (1.6.9) svodi na oblik:
. n m

P=G+ P = CLpFJ)g+ ; = 1 ' LfimcAJi; , N )=1

(1.6.10)

Sile pritiska na krive povrsi

71

u kome su zapremine ~. delovi zapremine V ispunjeni tecnostima gustina Pi' Problem 1.2-25. Izmedu vertikaJnog i kosog zida rezervoara nalazi se cilindricni poklopac, poluprecnika R i sirine I. ~=v,*====l Odrediti intenzitet sile pritiska koja opterecuje poklopac, ako je on oblika: a) poklopca A (isprekidana linija sa sl.P.1.6-25a), b) poklopca B (puna linija). a) b) c) Dati podaci su: H=2m, 1=2m, 3 Slika P.1.6-25 R=lm, ex.=45°, P = lOOOkg / m .
RESENJE- RastavljajuCi veze pokolopaca A i B po vertikalnoj i kosoj ravni, nagnutoj pod uglom ex., formiraju se dye zapremine: V; = (n / 2 +a)lR 2 12 i
V2 = (3n 12 -a)IR 2 12. Zapremina VI je zapremina tela, te se zato na nju maze

primeniti metoda potiska, Odeljak 1.6.2., primenom koje na potopljeno telo deluje sila potiska Po = pf;;g. Zapremina V2 je ispunjena tecnoscu, teZine G = pV2 g, i na nju se primenjuje metoda ravnoteZe tecnosti, Odeljak 1.6.3. Na ravnim povrSinama po kojimje izvrseno rastavljanje veze deluju dye normalne sile pritiska:
PN ]

= pg(H - ~)Rl

;

PN2

= pg(H + ~ sina)RI.

KoristeCi izraze za rezultujuce sile pritiska dobijaju se resenja: a) b)

PA Ps

= J(PNI + PN2 sina)2 +(Po - PN2 cosa)2 = 62810N , = J(PNI + PN2 sina)2 +(G+ PN2 cosa)2 = 94446N.

Problem 1.6-26. ReSiti primer 1.6-1. primenom metoda potiska i ravnoteze tecnosti. RESENJEa) Za poklopac A-A primenjuje se metoda potiska. Uvodenjem dye rayne presecne povrsine, na kojima deluju normalne sile pritiska

p,,.
a)
b)

PNl=[Pm+pg(h-~)JRl;

PN2 =(Pm+pgh)RI,
VA
:=

formira se zapremina cilindricnog tela

i

Slika P.l.6-26

R 2nl, na kojn deluje sila potiska

Po == pVAg· Rezultujuca sila pritiska koja deluje na poklopacA-A iznosi:

PA == ~ +(Po + PN2 )2 = 17,86kN. b) Pri rastavljanju veze B-B, formira se zapremina tecnosti VB G = pVBg, na koju deluju i dye normalne sile pritiska
PN3 . [ 4R = Pm + pg(h+3';)

\
I

= R 3 n,

teZine

J1

-zR n;

2

PN4

tako da ce sila pritiska na sferni poklopac biti:

=(Pm + pgh)-ZR 2n; PE =JP~3 + (G-· PN4 )2 = 2504N.

1

72

Sile pritiska na krive povrsi JProiJlem 1.6-27 •. Rditi primer 1.5-17. primenom metoda ravnotde tecnosti i

potiska.
RES.6NJE: Zbog jednostavnijeg pisanja

uvode se zapremine piramide
a)
b)

Vp =t(2a)2 H,VI =Vp

'

V2 =V3 =Vp 12.

Slika P.1.6-27 IZQvajanjem zapremine piramide sa strane tecnosti gustine PI dobija se iapremina VI (v. sl.P.1.6-27b) na koju deluju silekoje se odredjuju primenom metode ravnoteze 'tecnosti, i glase:

P.<I

==[-Pv+Plg(l+a)j(2a)2, PYI =PIVIg·

Izdvajanjem zapremine pir<).mide sa strail(~ okvasenih povrsi tecnostima gustina P2 i P3' dobivaju se zapremine V2 i V3 (sl.P.1.6-27a), na koje prema metodi potiska deluju sile: 2 P.<2 =[Pmgh -'P2gi-P3g(a+b)]2a , PY2 == P2 V2g,

L~<3 ==[Pmgh - (P3gi+ b)] 2a 2,

PV3

== P}"3g·

Dakle, ukupna horizontalna sila pritiska je Px == Px2 + P.d - P."l. = 440,74kN , dole je ukupna vertikalna si1a pritiska
. P,

= PYI -

PV2

-

PV3

=[PI -

~ (P2 + i?3) ] Vpg = O.
== 440,74kN.
.

Prema tome, ukupna sila pritisica je !'=

Problem 1.6-28. Rezervoar oblika zarubljenog konusa, .nalazi se na kosom zidu

.

Jp} + P.}.

nagnutom pod uglom ex,=45° prema horizontali., Pritisak u rezervoaru meri se zivinim manometrom, cije je pokazivanje a=300mm. Odrediti sHe. koje opterecuju zavrtnjeve A-A na istezanje i smicanje. Tezinu rezervoara' zanemariti. Dati su 3 . po daCl: d=O,5m, D=lm, h=lm, b=O;5m, P = lOOOkg 1 ro-', Pm = 13600kg/ ill . Napomena: Zadatak resiti projektovanjem hive povrsi u proizvoljnom pravcu i metodom ravnoteze tecnosti.
?

a)

b)

c)

Stika P.1.6-28 1?ESENJE- Postavljanjem jednaCine hidrostaticke ravnoteZe za manometat dobija se natpritisak u tacki M koji iznosi: Pm == Pmga:'" pgb. Zadatak ce se resavati

Site pritiska na krive povrSi

73

projektovanjem krive povrSi zarubljenog konusa u pravcima: i- istezanja i ssmicanja. U ovim pravcima komponente rezultujuce sile po jedinici mase koje deluju na fluidne delice (vo sI.Po1.6-28d) su: F; = gcosex. i Fs = g since Zapremine koje su merodavne za odredivanje sila pritiska, prema Odeljku 1.6.1. prikazane su srafurama na sl.P.1.6-28b i c. Medutim, odbacivanjem dvostruko srafiranih delova, jer se sile pritiska na njima uravnotezavaju, dobivaju se nove merodavne Vs' Dakle, prema izrazu (1.6.6) definisu se sledece sile zapremine: V;', V/, pritiska:
Pi
I

2 2 f/'F d I d n = P i i =... = Prn-4-' P; = pV;F; = ti2(D 2 +dD+d 2 )h---h lJgcosex., 4
1[
II ,

1[

p,. = pVsF;. == P~ (D 2 +dD+d 2 )hgsinex..
Prema tome, traZene sile istezanja i smicanja veze A -A su: Ri == P;'- P;"= 5079,7N, Rs = Ps =3178N. Ovaj primer, takode, veoma lako, moze da se resi metodom ravnotde tecnosti datom u Odeljku 1.6.3. Prema ovoj metodi, potrebno je posmatrati ravnoteZu tecnosti koja se nalazi u zarubljenom konusu. Tada se definisu sila te:line tecnosti G=

P;2 (D

2

+dD+d 2 )hg, i normalna sila pritiska PN := (Pm + pghcosex.) d:n koja

deluje na rastavljenu vezu A-A. Na osnovu ovih sila odreduju se reakcije veze: Ri := PN -Gcosex., Rs =Gsinex..
Problem 1.6-29. Sferno-konusni zatvarac obrtan oko horizontalne ose 0 zaptiva otvor u pregradnom zidu. Odrediti ukupnu silu pritiska koja deluje na zatvarac. Dati su podaci: R=500mm, r=300mm, h=lm, H=2m, ex.=45 0, Pm=2kPa, pv=2kPa,
p]

= lOOOkg / m3 ,

P2

= 800kg / m3 .

RESENJE: Zbog jednostavnijeg pisanja uvode se duzine a = ~ R2 - r2 i b=R-a. Da bi se problem resia izdvojice se zapremina zatvaraca (v. sl.P.1.6-29b) i analizirace se sile pritiska koje opterecuju H tu zapreminu. Sa strane tecnosti gustine p]' formira se zapremina leonusa, koju primenom metode ravnoteze tecnosti opteb) a) recuju sile Slika P.1.6-29
G:= p]V]g:= p] -3-ag , PNl
r n
2
:=

(Pm + p]gh)r n.

2

Sa strane tecnosti gustine P2 formira se zapremina zarubljene sfere, na koju se primenjuje metoda potiska. Prema tome na oyu zapreminu deluju sile:

a sa druge strane jedna iii dye tecnosti raz!icitih gustina. Odrediti intenzitet rezultuju6e sile pritiska na cilindricni pregradni poklopac.2kN. poluprecIuka R=O. gde je Vk -zapremina kalote.1. Pm=O. Slika P. PI =800kg/m .P ) eosex.1.74 Sile pritiska na krive povrsi 2 PN2 =(-Pv+P2gH )r n. treba koristiti metode ravnoteZe tecnosti i potiska.G = 4001N. P2 =900kg/m .A=2RI.POI +(PN3 +PNZ .6-30 2 b) c) d) Slika P.6-30. Dati podaci su: 3 3 3 h 1=2m. Giji je polozaj prikazan na sl.1 REJENJE' Pri rdavanju sva cedri postavljena problema.2bar.PN3 ) Sin aj +[G3 +G2 . P3 =lOOOkg/m . Vj=2Rnl. Na OSllOVU ovih sila pritiska odreduju se komponente rezultujuce sile pritiska: Px -= (PN2 . iIi kosom i vertikalnom.5m i sirine 1= 2m. POI = PIVjg.V2=2R (n-cx)l.PN1 )SillCX + PZ2 . 4 3 Pz2 =P2V2g=P2(3R n-Vk)g.v3=-4-1. PN2 = P2gh2 A . koja se odreduje izrazom Vk -= (3r2+b 2 )nb 16. G2 = P2Vjg· . N1 odnosno rezultuJ'uca sila pritiska P -= (p2 + p2)112 x y = 40l9N. I b) P = \[(PHi PNl = Plghl A . Prublem 1.6-30.1. Tom prilikom na izdvojene cilindricnezapremine deluju povrsinske i zaprerninske sile. zidu nalazi se cilindricni poklopac.P. prikazane na sLP. cx=45°.6-30a-d. h2 =lm.1. Pz = (?'V2 . 2' 2)112 .P N2 . lllOgU tako da se resenja a) napisati kao: 2 P= {[CPN2-PN1)sincx] +[G2-POI+(PN2-PNI)COSCX] 2}1/2 =13. Cilindricni pregradni zid kvase sa jedne strane jedna tecnost.V4='4Rcxl.6-30. U pregradnom kosom. = 377N. Radi kraceg zapisa ovih sila uvode se oznake za merodavne proracunske povdine i zaprernine 1 2 1 2 • R 2n 1 2 a=RI.1.J~vl)cosctl = 12643N .

if. polje pritiska 11 tecnosti gustine Pz ce se promeniti. G] = pJ/3g . PN21 =[ Pm + pzg(h 2 - ~) Ja . REfENJE.1. PN22 ==[ Pm + pzg(h 2 + ~ sina) Ja. r. a poldopac A-A ce biti opterecen. na klip teiine G. Slilm P.gustine PZ' U polozaju prikazanoID na sLP. G3 = pFzg· 2 d) P == {rPNI .PN3 + (PM -PN2 )sina]z +[Gl -P02 -P03 .~)a . PN3 == (Plgh l + P3g~ sina)a . P == P2g( h-R .PN3 ) cosaJ }112 '" 23806. = Plr~g. PNl == (Pm + p]g"2)a . Usled dejstva sile F. PN2 POI = pzg(h2 . POI = Pl V3g . . G2 = P2 (V2 +V3 )g.PN22 ) smaJ2 + [G2 - 2 Pm =Plg(hl . Konusno-polusferni zatvarac A-Asa spoljne strane kvasi tecnost gustine PI a sa unutrasnje tecnost.R A = F (2r I d) 2.PN21 + (PN3 . G2 = P2 V4g. P02 = P2 VZg. {[ Pm . P03 == P3 V3g· Problem 1.~ sina)a.SN PM = Pma. PN3 =:= (P2gh2 +P3g~ sina)a.6-31.P03 + (PN22 .6-31 1 \ I . R. Odrediti silu koja OVOID prilikom deluje na zatvarac A-A.1. Poznate veliCine su: h. F.631 zatvarac je neopterecen.Site pritiska na krive povrsi 75 PNI = PlghlA. G. G3 == P3 V2g· POI .(PM-PN 2 )COsaft = 24731. N2 PN3 =(P2gh2 + P3g"2)a R .6N c) P". d. R 2 2 sllla)a.

Nairne.1 pravcima. ako· se u jednaCinu (1. S druge strane.7. 1. tada se 0 relativnom mirovanju.1. na koji deluje sila teiine po jedinici mase g. pri relativnom mirovanju izazvanom konstantnim ubrzanjem ii deluje inercijalna sila po jedinici mase -a. Osnovna jednaCina mirovanja fluida Ojlerova jednaCina (1. izobarske povdi Ako se u rezervoaru (v.7. koje su u odnosu na horizontalu nagnute pod uglovima .3) u kome se konstanta integracije C odreduje iz granicnog uslova poznavanja pritiska u nekoj tacki fluidnog prostora u usvojenom koordinatnom sistemu OXYz.1) napisane u vektorskom obliku: pF = grad p (1.4) Iz (1. P®lje pdtiska i .7. ali u slucajevima kada se veze za: nivo slobodne povrsi.1. izuzev u pravcu koji je normalan na sHu F (povrs p=const.4) sledi da su izobare ravne povr.2) sledi da je polje pritiska promenljivo n svim Slika 1. vazi i za relativno mirovanje fluida i ona u skalarnom obliku glasi: (1. (1. pri cemu su F".7.7. Nadjeno polje pritiska. sa s1. Posle dobijanja konstante integracije C polje pritislca je potpuno odredeno. se moze iskoristiti za definisanje izobarskih povrsi. Dakle.1). Integraljenjem jednacine (1.1) nalazi fluid gustine p i aka se rezervoar kreee konstantnim translatornim ubrzanjem = tada fluid u odnasu na a a/ +ayJ +aJ rezervoar relativno miruje.fi. Ojlerove jednaCine (1.7.7. vee promenljivo. dobice se jednacine izobarskih povrSi: z=PF.7.7.7.76 1.x-F. Osrmo'lfIDI. y i z. a koriseeni fizicko-matematicki model strujanja je sasvim drugaCiji nego onaj koji vazi za mirovanje fluida.1) Na fiuidni de lie. iz .Y K-C Fx Fy (1. RELA'fIVNO MIROVANJE 'fECNOS'fll PRI TRANSlLACUI 1. Fy i F z komponente sileo Kaleo je rezultujuca zapreminska sila konstantna to je po(ie sila koje c1eluje na fluid hornogeno.1.< Ovaj koordinatni sistem moze se.7. jednostavno. . ne moze ni govoriti jer u tom slucaju fluid struji.-F. s1. rezultujuca zapreminska sila po jedinici mase je: F =if + ( -5) = FJ + FyJ + F'J = const. konstantu C je najlakse odrediti.@g milrmr21Irnja flhlllida.1) dobija se polje apsolutnog pritiska p= p(Fxx+Fyy+Fzz)+C . vezati bilo gde. u principu.7. Ukoliko ubrzanje a nije konstantno. nivo tecnosti u rezervoam iii neku drugu karakteristicnu izobarsku POVIS.7.1xll jedIrnaciJllal rciaUvIDI. i ono je linea17lo promenljivo sa koordinatama x .1).3) stavi p=K=const.

i s/obodna povr.=PF.7~3). y.z) (1. a 0 cemu ce biti vise reci kroz primenu u slucajevima ravnih i krivih povrsi.7. (i=x. Od obIika za silu pritiska (1. u koordinatnim pravcima.! tecnosti je rtn'na pow§. y. moguce je preCi sarno zato sto je polje pritiska p=p(x. b) U slucaju kada tecnost basi hivlt povrs (s1. predstavljeno izrazom (1. (i=x.6) pn cemu su: z c . to ce i ovde biti moguce. !coji glasi: (1. SHe pritiisl!!:.oje deJluju lIll. z): Prime nom . / P).5.fAidA. i pravci njenog dejstva. 7.1. odreduje se I rezultujuca sila pritiska P == ~ P.4) za K = Pa' 1.l.5) na oblik (1.Relativno mirovanje teenosti pri traJ7siaciji 77 a == arctg(p) . koji su u == arctg(p.1).ll! lraVlIllC i krive povdi.6). para/e/na sa osta/im izobarskim povr. i z.7. linearno promenljivo sa koordinatama x..=pV.P.! (sl.hidrostaticki pritisak u tezistu okvasene povrsi. i 1.7.7. a) U sIucaju kada je okJlasena ra/lna POJlr.y. Sila pritiska koja deluje na bilo kakvu ravnu iii krivu povrS A maze se odrediti.2.7.a I!!:. Na osnovu komponenata P.!im~ a njena jednaCina se dobija iz (1. sila pritiska se odreduje prime nom jednog ad izraza P = JA pdA == p~zcA = PeA (' .7. + p) + Pz2 odnosu na horizontalu odredeni uglovima (Xi . i P e .y.7.5.7) gde se zapremine V. na nivo slobodne powsi.verti!caIno rastojanje ad tezistaokvasene povrSl do nivoa slobodne povrsi tecnosti.2.2b) tad a se kompbnente sile pritiska odreduju kao lj=tpdA.7. (1. z Fx Prema tome.7. b) c) Slika 1. dobivajll projektova~em krive povrsi.2a).5) Kao sto je ovaj izraz za silu pritiska bilo moguce pojednostaviti za primenu u Odeljcima 1. i za slucaj relativnog mirovanja tecnosti pri translaciji.6.z). primenom opsteg izraza (1.

na pI.6)..7.3.7.7. na nivo slobodne povrsi tesnosti. Sada se formirana zapremina V. ttproizvo(.7.5). postupkom izlozenim u Odeljku 1.3. tada sila pritiska moze da se odredi primenom izraza (1. Tom prilikom. Napadna linija sila p.3a. Zato se. Z.7.2) i veze izmedu povrilinskog i zapreminskog integrala. kriva povrs zatvara ravnom povrsi i na taj nacin se dobija zatvorena kontura koja ogranicava zapreminu V. prolazi kroz teZista zapremina Vi (i=x. jer kriva povrs maze bitiproizvoljnog oblika. sl.koju ispunjava tecnost.7) sile pritiska je moguce odrediti za bilo kakav oblik krive povrsi: Ali. Ravne povrsi se uvode zato §to se na takvoj povrsi najlakse odreduje sila P .7.9) u potpunosti definise silu pritiska koja deluje na krivu povrs (sl. a) b) Slika 1.2. nije jednostavno odrediti. Medutim.6.7.7. u s-pravcu. Odredivalllje sna ]!llJriUska teclllostii )lUll kri:wce JllovrlH meto«iama ravllllo1i:eze teCllll(])sti i poUska Ponekad sile pritiska na krive povrsi. s).78 Relativl10 mirovanje tecnosti pri translaciji izraza (1. dok je komponenta rezultujuce zapreminske sile po jedinici mase F~ = F cos(F.2c). a kao drugo.7. u cilju odredivanja sile pritiska. dobija se sila pritiska P"" - f pdA f piii + P I grad pdV + P JpFdV + P A = N A = V N = N V ( 1.ilOm. koriscenjem Ojlerove jednaCine (1.8) gde je Vs .zapremina dobijena projektovanjem krive povdi.1. u nekim slucajevima odredivanje merodavne zapremine Vi i nije tako lak posao.1. U tim slucajevima moguce je primeniti ili metodu ravnoteZe tecnosti (Odeljak 1. Medutim. kao Ps = pVsFs (1.9) Izraz (1. a) Metoda ravnote:fe tecnostt: Kada neku krivu povrs kvasi tecnost.7) moze se odrediti komponenta stle pritis!ca !coja dehije Ita hivlt povr. integral u tom izrazu ponekad nije lako reSiti. kao sto je prikazano na sl.2).7. prime nom izraza N (1.7. koriscenjem izraza (1.7. y. Naime. s). ~ razloga jednostavnosti zapisa uvodi se komponenta . moze izdvojiti i II njoj posmatrati ravnoteZa tecnosti. za takav proizvoljan oblik tesko je naCi polje pritiska na povrsi.7.1.7.prtlVCt~ 1.6.3) iii metodu potiska (Odeljak 1.3a).f odredenom ortom normale S (v.

jednacina ravnoteie sila.7.3b).1.5m/ S2 Odrediti sile pritiska koje optereeuju poklopce A. koje deluju na izdvojenu zapreminu (sl. 13=60°. b=O.Problem 1. Za slucaj mirovanja fluida ii:::: 0.5. D=lOOmm. Dakle.n+PN=-R (1. /=lm.1. H=lm.7-1a) kreee se translatorno konstantnim ubrzanjem a:::: 4. Ova sila potiska definisanaje izrazom -PF =: -pr.7.P. koja se razlaze na komponente: P :::: G+ F.:: -P.translatornog kretanja.9) moze da se napise u sledecem 0 b liku P::::G+F. normalna na izobare.Sm. Tom prilikom.fr:::: -pV(g -5). i F predstavlja opftu (Arhiinedo/Ju) stlu potiska za slucaj jednoliko ubrzallog . Pm=1480Pa. sl.7. glasi: .1l' F F gde je G:::: pflg tezina tecnosti i F. tj. Prema tome. 7.n :::: 0. Sud cilindricnog oblika (sl. koja deluje na bilo koji fluidni delle. i za slucaj mirovanja (5 =0) svodi se na silu potiska (1. P = lOOOkg/ m 3 • RESENJE Rezultujuea zapreminska sila po jedinici rnase.7-1 .1l =: -pV5 .10) se svodi na izraz (1. b) hfetoda potiska. jednacilla (1. U koliko je lleka kriva povrs okvasena taka da se pri rastavljanju veze dobija zapremina Vkoja nije ispunjena tecnoscu (v.9). tada se postupak opisan u Odeljku 1. jednacina (1.6. Na kraju treba napomenuti da napadna linija sila pritiska PF prolazi ktoz teiiste zapremille Vi ona je normalna na izobarske povrsi.l.7. B i C. je F = g. Ona je. jed ina razlika biee u smeru sile P .6.sila inercije. F. takode. a njen pravac napadne linije prolazi kroz teziste zapremine V. h=lOOmrn.10) Ova jednaCina izraiava ravnoteiu sila koje deluju na izdvojenu fluidnu zaprerninu V Treba naglasiti da je rezultujuca sila pritiska P jedllaka sili reakcije veze R=.1.7).B P A B Slika P.3a u potpunosti moze ponoviti.1. Dati podaci su: d=SOOrnm.Relativno mirovanje teci10sti pri translaciji 79 rezultujuce sile pritiska P :::: pVF.7.3b). pa ce u usvojenom koordinatnom sistemu vezanom za F'~" F A Zc. a=45°.7. koja je sada usmerena lea nivo~ slobodne povrsi tecnosti.

maze da se napi~e u kracem obliku. ugao nagiba izmadu horizontale i izobarskih povrsi. ~A ... iz jednaCine za polje pritiska (1). .6). u koordillatnom pocetku (x=z=O.7.n == 81. P = Pa + Pm)' dobija se konstanta illtegracije C = Pa + Pm' pa ce polje pritiska biti P.-(g-dsina. odredenog jednacinom (1). odreduje se vertikalno rastojanje I I ..)(H +f+h) ] D.P.7.' Drugo. dok se 8ila P moze odrediti prim~nom izraza B (1.razom (1).x+(g.p[acosa. Zato ce se. Prema tome.== arctg acosa == 25 6°. koji se odreduje iz jednacine (2)..x+(g-asina.9N. B i C rayne povrsi. . 1z ovog obIika jednaCine slobodne povrsi tecnosti dolazi se do veoma vaznog zakljuiSka: da je nivo slobodne povrsi tecnosti.Pa ) x_ -b AE b-Ji ={pm - x=O z=(H+d/2+h) AC =[Pm + p(g-asina.iznosi Fx y == arctg. dobija se p = -p[acosa.7. ~ p(g -a sina.treba odrediti odgovarajuee geometrijske parametre.4). kao prvo. u kojima su natpritisci u teiistima povrsina odredeni if. Nairne. sile pritiska: P i Pc mogu se A odrediti primenom izraza (1. sile pritiska su: 2 PA == (p.)H]} d 4TC == 2217N. kada se ~uvrsti P = P a ' i glasi: Pm a cosa. Fz = -g+asina.8).P" = Pm .)zl· (1) S obzirom da su povrsille poklopca A. podignut za rastojanje zm == Pm / plFJ Ako bi usudu iznad nivoa teiSnosti vladao potpritisak P v' tada bi Divo slobodne povrsi tecnosti bio ispod nivoa tecnosti u sudu na rastojanju Zv == Pv / ~FJ U slucaju da je IFzl == g. koja su detaljno opisana u Odeljcima 1. PE == (p.)H]}-2 2 Slnl-' TC =1478N.7. to se sile pritiska na njima mogu odrediti primenom izraza (1. tj. odrediti jednaCina slobodne povrsi tecnosti.7.+(g-asina.1). Ova jednacina sledi iz polja pritiska. tada se nivoi slobodnih povrsi nalaze na rastojanjima Pm / pg iIi Pv / pg. uodnosu na nivo tecnosti u sudu. Fz g-asma. Uvrstavanjem ovih komponeilti sile F u Ojlerovu jednaCinu (1. Fy = 0. Ova jedn3cin3.)x=-I AA z=-Ji = {Pm + p[alcosa. Prvo. Ovaj zadatak moze se resiti drugaCije .5a i b. koji glasi: Pm Fx x (2) z == plFzl + IFil . .asina. Pre nego se pre de na odredivanje sila pritiska.) g-a sma. Iz uslova poznavanja pritiska na nivon tecnosti u sudu. primenjene za teZiste poklopca B.7).)z] +C.1. liZ pOlloe (1. Za primenu ovih izraza potrebno je poznavati polozaj nivoa sIobodne povrSi tecnosti.80 Relativno mirovanje tea10sti pri Irans!acUi nivo tecnosti u sudu projekcije sile biti: Fx =-acosa. d p[abcosa. Z= .

na osnovu kojeg se. kao trece.7.8) odreduje sila = pVBIFBI = P llcl sI= 4~.) H]BL == 16220N.Relativl10 mirovanje te. a) ugao u odnosu na horizontalu pod kojimje nagnut benzin.6) dobija se sila pritiska na dno suda F == g . ~ = arctg(----·-:--) == 30 60 • Pnmenom izraza g-aSl11cx ' (1. Pm = 800Pa.lm. napunjen do visine h.1. Nivo slobodne povrsi tecnosti prikazan nasl.7-1 suprotnog smera od pozitivno orijentisanih OSa x i z.2m.a sin ()(.7) odreduju se sile pritislea PA Pc = PV:4 IFxl= P-4-(l+b+ t~)aCoscx=2217N. Odrediti ugao u odnosu na horizontalu pod kojim je nagnuta tecnost pri translaciji.7. U autocisterni koja ima povrsinu poprecnog preseka oblika elipse: nitlazise benZin. potrebno je odrediti komponentu rezultujuce zapreminslee sile po jedinici mase u pravcu dejstva sHe P .7-3. dole se sa izrazom (1.4) dobija se ugao pod kojim je nagnuta tecnost u odnosu na horizontalu. cx=30°.7. koji iznosi acoscx . IFBI =gcos~+asin(~-cx) = IFxlsin~+IFzlcos~.e je R=600m. a ona iznosi B Zc = p(g-asinti) . Problem 1. Odrediti.:~ F 1478N U prethodnim izrazima za sile pritiska koriscene Su apsolutne vrednosti za komponente rezultujuce zapreminslee sile. Dati su podaci: a=lm. krece se translatorno konstantnim ubrzanjem a == Sml S2.Cnosti pri translaciji 81 acoscx b H' g-asincx + .y)]. H=lm. p =7S0kgl m 3 • .P. Dati su podaci: 3 L=2m.P. i prime nom jednacine (1. odreduje rastojanje 11c =Zc [cos ~ + sin ~tg(~ . primenom izraza (1.1. Autocisterna se krece konstantnom brzinom v==70km!h u krivini ciji je nagib definisan uglom cx=2°. b) silu pritiska koja opterecuje dno autocisterne. h=O. b=1. Pro- P = [Pm + p(g. Z = pVc I~ I= P-4-(zm +H +2+ h)(g-asmcx) =81. Pm . Prizmaticni sud sirine B=lm. D2rr. RESENJE: Rezultujuca zapreminska sila po jedinici mase je jektovanjem ove sile na horizontalni i na vertikalni pravac. p= 1000kg/m .ii.9N PH . kao i silu koja opterecuje dno suda. d2rr.7. Radijus krivip. zato sto su sile pritiska ucrtane na sl. Iznad benzina vlada atmosferski pritisak. Konacno. d .7-3 odnosi se na stanje mirovanja na horizontalnom delu puta. Na kraju.7-2. Problem 1.

Sud oblika kocke. koje se nemesaju...7-3 Nadena resenja vaze i za vagon-cisterne koje imaju poprecni presek ablika elipse. 1z uslova zadatka.a ima komponente Fx == ~c()scx.. 21 aJ Slika P.7-4. Odrediti ubrzanje tako da slobodna povrs bude upravna na poklopac suda AB. H.1. S obzirom da je radijus krivine mnogo veti od poprecnih dimenzija autocisterne.1. i krece se translatorno konstantnim ubrzanjem a pod uglom cx...7. Iznad nivoa vade desne komore je vazduh pod natpritiskom Pm' a iznad nivoa leve komore vlada potpritisak Pv ' U pregra Ji P. L. nska sila po jedinici mase F=:: g." . . nalazi se procep. Slika P. 1 RESENJE. tako da pritisci u vazdusnim prostorima obe komore h budu isti. Poznate veliCine su: h. Vazduh u komorama menja stanje izotermski. Problem 1..horizontalnim R ubrzanjem a. napunjen jedvema tecnostima gustina PI =::800kg/m3 i P2 =lOOOkgim 3 . a ' % i '. na kome se na rastojanju 112 na). b) Primenom izraza (1../em 1. podeljen je pregradom P na dye jednake komore.Fy = 0 i F.. a) Iz jednacine tipa (1.6) dobija se sila pritiska na dna auto-cisterne P = pg(h + a)abn coscx. stranica 21=4m..7-5. tako da voda moze da pretice iz komore u leomom.. da je slohodna povrs normalna na poklopac AB .4) sledi cosa B= arctg 2 3.7-5 RESENJE: Rezultujuca zapremi-.68°.. a x o A B potom odrediti sHu pritiska koja ~ ga opt~recuje. pri dnu. I. sirine L..( g b) -a. +b J Pv +(Pa + Pm) h'. Rezervoar se krece konstantnim translatornim . == g. Odrediti ubrzanje a.=45° prema horizontali. Pro/. .b 2h(Pm + Pv ) 1 pd cemu je b == (P m+ Pv ) / pg. gRlv -sincx.7.82 Relativno mirovanje teenosti pri translaciji RESENJE: Kako se autocisterna nalazi u krivini to ce na fluidne delice delovati inercijalna sila po jedinici mase an = v 2 / R. .:::ina.. ). .. LP a gI .Traieno ubrzanje je p H a=TI" .:. to ce se smatrati da je an = const . = 30492N. Rezervoar R.azi otvor.

. a. ::: (p- Pa)~~oAI =0. PA2 ::: {P2 [/acosa+(g -asina)(h +d)]. p::: p a + PIgI12tga)..-----.7.. PAl::: PI[ alcosa+(g-aSilla)(h+f-b)]cd -b)B . _~·:>//'li11---~- ~i'~ 1 ~-p. P..7"7a) precnika D=200rnrn i visille H=300mm na poklopcu A ima pijezometarsku cevCicu postavljenu na rastojanju R=80mm od ose i u kojoj je voda napulljella do visille h=lOOmm.. ' b ".. I 2 2 2 tga KoristeCi ova polja pritiska i izraze (1. b..Pa)~~IA2::: (PI +P2) t:a /3 = 141.7.7-7.. KoristeCi sHean postupak resavanja kao u primeru 1. ::: Dakle. P2 ::: (p. Zatvoreni ciJindrielli sud (s1. Prizmaticni sud.(P2 -. PI' P2' +z v -I h d -_-___p~~~-~~~~~~~~~A "~F. Sud se krece kOllstantllim horizontalllim . I..konstante integracije CI ::: p a i C2 = Pa + (PI .. Prema tome. Odrediti sile pfitiska koje opterecuju poklopce A-A i B-B kada poyrs razdvajanja tecnosti prolazi kroz tacku D.· PE . d+b.A oft-A Slika P. p::: Pa) i na razdelnoj poyrsi tecnosti (x=II2.Problem 1.L7-6 RESENJE: Analiza sila koje deluju na poklopceA-A i B-B prikazana jena s1..Relativno mirovanje teenosti pri transIaciji 83 (Fz ::: 0) dobija se a::: g / sina.PI)(g-asina)(h +d +b)}2bB . vezanom za mali otvor.::. a. rezultujuca sila pritiska na poklopacAB je P AB P2 . jednaCina za apsolutni pritisak (1.3N . I tga a . .Lx.7-6.- PAl~A ' .. PI (g-asina)(h+. dobijaju se izrazi za sile: PA = PAl +PA2 . Odrediti sile ... gde i=l oznacava tecnost gustine PI' a i=2 tecnost gustine P2' Koristeci uslove za pritisak u koordinatnom pocetku (x=O. P1.' IE a) " - ~ <10_---3- VIe x b) :}>::. krece se konstantnim translatornirn ubrzanjem a koje je u odnosu na horizontalu nagnuto pod uglom a. 2 ProD/em 1.7-5.. d. odreduju se sile pritiska: (p_ p )(1)::: a :::[p .::... U sudu se nalaze dye tecnosti gustilla PI i P2' koje se ne mesaju... dobivaju se· .6)... (p_ P /2) gl+p g(X_l)J_l. horizontalna komponenta sile je Fx = g / tga. B..=-:::---- g -.. Pozllate veliCine su: h.1. sirine B.3) ima oblik: p(i) ::: Pigx I tga+Ci .trallsJatornim ubrzanjem a::: 2ml S2.\ ~~ . Polja pritisaka u posrnatranim tecnostima odredena su izrazima: P -.76b./ D -"""-". .P2 )g/ I 2tga. U usvojenom koordinatnom sistemu.-)(d+b)B .

Ovde treba napomenuti da je zaprernina polusfere VBx dobijenaposle odbaeivanja dvostruko srafiranih zapremina u horizontalnorn praveu. u jednacinu (1.7. UvdtavajuCi komponente rezultujuce zapreminske sile Fx = -a.7. n: 4 = 35.1.1.D. =-g. odnosno iz nje rastojanje .7-7 RESENJE: SHe pritiska na poklopee A i E. potrebno je odrediti zapremine nastale projektovanjem hive povrsi poklopca E na nivo slobodne p0\rrsi tecnosti u vertikalnom i horizontalnom praveu. pre rna kojem ce kornponente sHe pritiska na poldopac B biti 11 4 D 3 D21[ l PBz == PVBz Fz = plZ3(T) rt+T(H+h+zo) Jg.84 Relativno mirovanje teenosti pri translaciji pritiska koje deluju na poklopce A iE. Za primenu zapreminske metode. II PBx == pVBx Fx 14 D2 I I= P23(T) n:a .7.7. iz kojeg se (za P=P a ) dobija jednacina slobodne povrsi tecnosti z == . tj.77b. sl.P.7). To projektovcmje je prikazano na s1. ako poklopae Bpredstavlja donji dec sfere i ako predstavlja gornji dec sfere. z x a) b) G c) Slika P. jer Se na tim . Sila pritiska na poklopae A moze biti odredjena primenom izraza (1. odredice se zapreminskom (opstom) metodom i metodom ravnoteZe tecnosti. Zato ce se odrediti polje. .6) i iznosi: . 2 / AA == pg(zo +h).7-7b). izraza (1.z 0 =: aR / g koje definise polozaj usvojenog koordinatnog sistema u odnosu na pijezometarsku eevCieu.7). Fy ==0 i F. z=-(zo+h) iIi primenom izraza (1. PA • Sila pritiska na poldopae B. pritiska i jednaCina slobodne povrsi tecnosti u koordinatnom sistemu vezanom za nivo slobodne povrsi i za osu simetrije suda.8N . iz koga se dobija identican izraz za silu .X a / g.1). integraleCi je. i koristeCi u koordinatnom pocetku (x=z=O) gramem uslov P = Pa' dOblJa se polje pritiska P-Pa=-p(ax+gz). P. u ovom slucaju.1. u slucaju da on predstavlja donji deo sfere(v. . mogu biti odredene na razlicite nacine.

b) Koliko treba da bude ubrzanje a da bi sila smicanja zavrtnjeva A -A bila jednaka nuli? Dati podaci su: Pm := 2kPa.73g b) Problem 1.7. moze da se odredi.) = 2. koji je napunjen vodom. primenom ravnoteze tecnosti. Rezervoar prizmaticno cilindricnog oblika.1. RE:SENJE' a) Slika P.7N . df··~ se 81·1e: tezme G=pv g . Ovaj sud.9N . T/ ••• T V = 23 T TC.27m / S2 koje je postavljeno pod uglom a=30° U odnosu na horizontalu. Prema ovoj metodi. ~pR3n[geos~-aSin(~-a)l = l02N. ProDlem 1. U slucaju da poklopac B predstavlja gornji deo sfere (v. na polusferu deluje normalna sila Pzv i sila potiska P =-pVF=-pV(g-a)=-pVgk+pVaf.7-8 F.izraz (1. Fs := := pR 2 n { P. ~=45°. tj. sila pritiska na poklopac B iznosi p.1.9N F.9N.7. Slika P. zatvara polusferno dno poluprecnika R=200mm.10). s1.7-7c) izdvaja se zapremina polusfere V na !coju se primenjuje metoda potiska.1lleTCIJe Fin = pya7 . Rezultujuca sila pritiska koja deluje na poldopac 15 je P~ = + = 148. a = geos ~ / sin(~-cx. Ova sila moze da 8e odredi i primenom ravnoteie tecnosti. Pri tome tezinu polusfernog dna zanemariti. Odrediti sHe pritiska koje opterecuju cilindricni poklopac A-A i ravni a. izdvaja se zapremina 14(D)3 ~.7-9 . 2 P~ =J +(PN +G)2 =148. odnosno jednacina ravnoteie sila (1.=J(pVa)2+(PN -pVg)2 =107. jednaCinom ravnoteie sila (1.c71Osti pri translaciji 85 delovima sile pritiska uravnoteiavaju. Primenom ravnoteie tecnosti. kao i P~.7. pritiska PN = P D41t (H +h +zo)g. Dakle.7·9. krece se konstantnim translatornim ubizanjem nagnutim pod uglom a u odnosu na horizontalu. sila pritiska na poklopac B iznosi: . uopstenom zaprerninskom metodom .~ I sila P.' +(g + a sina)h +j R[ acos(~ -a) + gSin~l}:= 1858. P.7). F Prema tome. ali ovde taj izraz vise nema svrhe primenjivati.l. Sud napunjen vodom krece se konsta- ntnim translatornim ubrzanjem a = 3.Relativno mirovanje te.7-8. oblika eliptickog cilindra. norma In·l a e lillSU 1 a S1 !Pix pi. a) Odrediti sile istezanJa i smicanja zavrtanjske veze A-A. h=lm.11).

12 ' na Cijim ravnim presecnim povrsinama deluju normalne sile pritiska PA . d 3.1-U. Odrediti intenzitete sila pritiska koje deluju na nove poklopce. PB iIi Pc' koje su vee odredene n primeru 1.c == {[ Pc + pVc(g.»)]Z + [pVB(gsin~.7-10.12' VB . Ako se na cilindricnom rezervoaru.• Sud napunjen tecnoscu gustine p.+(g+asinex)(h +Rsin~)12Rlsin~::: 89.7-1.B = {[PH - Pc .3). ~=45°. = {CPA -pvAacosex)2+[pVAcg-asinex)j2r/2 =2124N.()(. B i C zamene sa: a) polusfernim poklopcem AI. iz primera 1.a cos(~ _a»)]2f/Z ::: 1258N 2 c) d) PR. Primenom opisanog postupka dobijaju se resenja: 2 ___ I. PH = p[-abcosex.1.=30°. kreee se kOl1stantl1im translatornim ubrzanjem nagnutim u odnosu na horizontalu pod uglom ex. i d) polusfernim poklopcem C.7-10 VA .15N ..1. c) poluelipsoidnim poklopcem B. PVB(gcos~ +a sin(13. RESENJE: Pri resavanju zadatka treba koristiti metode ravnotde tecnosti i potiska (Odeljak 1.6N.__ --__Fj~" : 'll)g a . Tom priikom izdvajaju se zapremine: Stika P.)] + (pVcacosex)Z }:= 83. v:= (71:. Problem 1.12 sin~' f.86 Relativno mirovanje teCnosti pri translacij'i poklopac B-B. sirine B. ex. 1=250mm.a sin()(.7-11 . ravni poklopci A. c . R=lOOmm. Dati podaci su: h=200mm.79N .: . b) polusfernim poklopcem A2._ _ _ _ 71:_ d3 / D3 11: ___ a) b) PAl = {CPA + pVAacosex)2 +[PVA (g-asinex)1 PA2 f/2 := 2331N.~ + sin~cos~)R2l .7-1. a = 3m/::P. i A -nagnutoill pod uglom ~ I I u odnosu na horizontaI I In. d=200mm. b=lOOmm. Problem 1. p= lOOOkgim3 • RESENJE: PA := J(~v + pVacoscxi +CpV)2 (g+a sinal ::=: 156.7. nalazi se pravougaoni : "-----'<c-------'* otvor koji je zatvoren I I"""f----'-_ poklopcem dvostrukog polucilindricnog oblika. U kOSOill zidu snda. gde su: PN = p[adcosex+(g +a sinex)(h +Rsin~)12RI sin~ . p PVg Odrediti sile istezanja i b) a) smicanja zavrtanjske Slika P.~' :::'--~.

H. Na zapreminu tecnosti V == R 2 nB / 2 primenjuje se metoda ravnoteze tecnosti. G. -T1 1 1 1 h 1 1 1 I I I I" . i normalna sila pritiska PN1 == p[-acosa(l. B) p. sirine B.Relativno mirovanje tecnosti prj translaciji 87 veze A-A. R. a. == PN1 +PN2 .p(V -Vo)[gcos~+asin«x. Na zapreminu Vo == r 2 nB / 2 primenjuje se metoda potiska. inercije pVa i normalna sila pritiska PN2 == p[-acosa(l+Rcos~)+(g+asina)(h+Rsin~)l2RB. U sudu oblika kvadra. a. bude jednaka nulL Poznate veliCine su: I. koje je u odnosu na horizontalu nagnuto pod uglom a. koji je nagnut pod uglom ~..r cos~) +(g+asina)(h -rsin~)l2rB. Sud se krece translatorno konstantnim ubrzanjem a.7-12 RESENJE: Problem 1. Sud se krece translatorno konstantnim ubrzanjem a=2g . R. -. nalazi se pregrada B-C koja sud deli na dye komore.+~)]. c. R. Poznate velicine su: h. d.. Pri ovakvom kretanju suda odrediti sile istezanja i smicanja zavrtanjske veze A-A. Poznate velicine su: a. i sila smicanja Fs == p(V .-. Odrediti ugao a taka da rezultujuca sila pritiska koja deluje na cilindricni poklopac A-A. Pm) Pm' 1 2 Slika P. Problem 1. r. koje su napunjene tecnostima gustina Pl i P2' U kosom delu pregradnog zida. I.7-12.1. ~. koje je nagnuto pod uglom a u odnosu nu horizontalu.7-13. koji je zutvoren (po celoj Slflm suda) polucilindricnim poklopcem A -A. Na oyu zapreminu tecnosti deluju sile: tdine pVg. :::t=.~ Slika P. I.1.acos(a+ ~)l ' koje opterecuju zavrtanjsku vezu A-A.Vo)[gsin~ . b.7-13 Pp P2' a. RESENJE: TraZene sile istezanja i smicanja zavrtnjevaA-A su: . h. (I=h). B. TeZinu poklopca zanemariti. sirine I. nalazi se pravougaoni otvor. Za vreme kretanja sud a tecnosti gustina PI i P2 ne kvase go rnj i poklopac suda. RESENJE: RastavljajuCi vezu A-A po ravnoj povrsi A-A formiraju se dye zapremine polusfernog oblika Vo i V. h. ~) p. po kojoj na OVil zapreminu deluju dye komponente sile potiska pVog i pVoa. projektovanjem navedenih sila u merodavnim pravcima dobijajll se: sila istezanja F.

p2)[gsin~ -acos(~-a)l ± R2nl.88 Relativno mirovanje teenosti pri translaciji F. = {Pm. = {Pm +P2[-acosa(c/2+d)+(g-asina)HJ}2RI.:= P N1 -PN2 +(PI-P2)[gcos~+asin(~-a)1±R2nl+GCOS~ . +Pl[acosa(bI2-d)+(g-asina)hl}2RI. Ps ~ (PI .G sin~ . 2 pri cemu su sile: PNl PN2 .

Temena obrtnih paraboloida Ide u tackama T(xo.3). dobija se polje apsolutnog pritiska P=P [ --:r(x +y )-(axx+ayy)-(g+az)zj+C ro2 2 2 l (1.8. sl. imaju vrednosti: .1. Pofije pdti51ka n b.1. pa ee rezultujuca zaprerninska sila po jedinici mase biti: . dobija se jednaCina izobarskih povrsi C .3) opste jednacine familije obrtnih paraboloida: z-zo == [(x-x o)2 -(y.8.1) Komponente ove sile su: Fx ==ro 2 x-ax' Fy =ro 2 y-a y .3) i ona predstavljafomtlijl( obrfluh paraboloida.8.7.1). koja i za slucaj rotacije vazl. polje pritiska je linearno.F == g-a+ro 2. (j/F.K ro 2 ? 2· l 1 z=--l--+-2 (x-+y )-(a x+ayY)J r g+~ P .. RELATIVNO MlROVANJE TECNOSTI FR! ROTACIJI IJtl.8. opisanog jednaCinorn (1. pa za takvo polje pritiska vazi sve onosto je vee receno za slucaj mirovanja.. x (1.zo)' a njihove koordinate se odredjuju iz jednaCine (1. i za slucaj relativnog mirovanja pri translaciji.. 1z polja pritiska (1. koji se nalazi na rastojadeluju zaprerninske site po nju odredenom radijus vektororn polozaja r == xi + jedinici mase: tdine g.:o1l»ar51ke povdi Razrnatraee se opsti slucaj relativnog mirovanja tecnosti u odnosu na rezervoar. inercije prenosnog translatornog kretanja -5 i obrtanja yJ.4).7.8.1. za p=K=const.8. Slika 1.2) vise n(je lineamoJ vee je nelinearno.2). Fz = -(g+a z ) • Njihovim uvrstavanjern u jednaCinu relativnog rnirovanja (1. Tada.Ki:lko rezultl(juC-a zapreminska sda F n(je /Cons/aI/flIt? to polje pritislca (1. Medutirn. neka se rezervoar istovrerneno kreee translatorno konstantnirn ubrzanjern 5 == a)" +a) +aJ i neka seokreee oko vertikalne ose konstantnom ugaonorn brzinom ill.1).8.2) u kome se konstanta integracije C odredjuje iz uslova poznavanja pritiska u nekoj taCld fluidnog prostora. .S..YO)2]q. aIm se posmatra polje pritiska na cilindricnim povrsima koje su opisane sa r=const. opisanog jednaCinom (1.Yo. na fluidni delle (v.8.89 1. Nairne. r (1.

5) odreduje konstanta integracije C:= p a' te se polje Az piitiska svodi na oblik CO 2r2 .8._ 'P-P a == p ( T .8. jednaCine (1.. p:= Pa' iz jednacine (1. ali sada imaju temena na osi rotacije.8.1.8.cilindricni koordinatni sistem r-z vde za osu rotacije na nivou slobodne povdi teenosti.4) pg 2g Izobarske povrsi su.8. R@tadja oko vertiblne ®se dHni!lJricl!lIog rezervoara l!lIall.8.8. NajeesCi slueajevi.8. Interesantno je.gzY· (1.1. interesantni za telmicku primenu. U nekim specijalnim slueajevima. pri \ \ . koji glase: a z:=--+-(x-+y).2a) . Kada je ree 0 translaciji. ujedno. dalje.8. jednaCine polja pritiska (1. takode.8.8. koji tretiraju osnosimetriene probleme u odnosu na osu rotacije.2. Z : = .7) a) p b) c) Slika 1.8. ito: co 2r2 C-K co 2 r2 p= p(---gz)+C. lednacina (1. za p:: P a' dobija se jednaCina slobodne povdi co 2r2 z:= 2"g" (1.5) 2 pg 2g Dobijena jednaeina je. koji je u stanju nrirovanja napunjen teenoscu gustine p do visine H.4) imaju najprostije moguce oblike. (1.2) i izobarskih povrsi (1. tada je := 0. Medutim.8.8. ona je detaljno proueavana u Odeljku 1.7.90 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji Treba napomenuti da je do zakriv(ienja izobarshlz povrJi doJlo zbognehomogenog po(/a pritiska. 1z jednaeine (1. tada se primenoID granicnog uslova 1"=0.)'IJlI!lIjenog tecl!lIoscu P:=pl-2 (x 2 +/)-gzJ+ C ' Ico 2 l C-K co 2 ? 2 Posmatra se cilindricni rezervoar polupreenika R (sl.1.. FO. odnosno zbogpromen(iivDstirezultujuce zapreminske sile F..2a. relativnog mirovanja fluid a su iIi eista translacija iIi Cista rotacija. 1.7) zakljueuje se da je 'slobodna povrS tecnosti oblika obrtnog paraboloida. obrtni paraboloidi.+ . Ovde se postavlja pitanje kako se menja potje pritiska i kakav je izgled izobarskih povrsi? Odgovor na ova pitanje ce se naCi koriseenjem vee date analize iz Odeljka 1. (1. ako je ree 0 relativnom mirovanju fluid a sarno pri rotaciji.6) 1z ove jednaCine.2. Ako se polamo .8. razmotdti za koliko se.7) ujedno ce biti i jednacina bilo kog obrtnog paraboloida (izobarske povrsi) kod koga je koordinatni sistem vezan u njegovom temenu. i jednaCina bilo koje izobarske povdi kod koje je koordinatni sistem z-r vezan za teme obrtnog paiaboloida..3) imaju jednostavnije oblike. Kada se ovaj rezervoar okreee konstantnom ugaonom brzinom co tecnost zauzima polozaj prikazan na s1.

8) Dobijeno reSenje je interesantno jer kaZe da za koliko se podigne nivo tecnosti na zidu..3.1.1.4). Kako se. pritisak linearno menja sa visinom tecnasti. koordinata r je r=R=eonst.z. kaja deluje na bila kakvu ravnu iii krivu povrs. jednacirta (1. sl.Relativno mirovanje tecnosti pri rotaciji 91 rotaciji sud a. sto za posledicu ima da polje pritiska zavisi sarno od koordinate z.@.2c).7. za toliko se na osi rotacije spusti nivo tecnosti. Ovdese maze izvesti opsti zakljucak da se na svim cilindricnim pavrsima (r=eonst. i zapreminskog bilansa tecnosti pre i u toku rotacije sledi (j)2R2 2 1 2 (j)2R2 h1 +h2 =~. (1. pri rotaciji u cilindricnom sudu.8.2b).8. Jedan deo hidrostatickog pritiska predstavlja konstantnu velicinu kaja se ima na osi rotacije P = pg(H -h1 ). (1.5). traze vertikalne sile pritiska. Ovaj pritisak se sastoji ad dva dela. najceSce.8.10) sledi da je na cilindricnoj ravni zida pritisak Iinearno promenljiv sa dubinom tecnosti (v. kao p.8. . sta je identican zakljucak sa omm koji daje hidrostaticki zakon raspodele pritiska u mirnom fluidu (1.Pa = p((j)2R2 /2'.9) KoristeCijednacinu obrtnogparaboloida (b) zazid rezervoara 171 +/:12 =(j)2R2 12g i uvodeCi vertikalnu koordinatu z * = h) + h2 .3. pri rotaciji tecnasti.1.- 1. to ce avaj izraz biti napisan u jednostavnijem obliku R x z v b) c) Slika 1. podigne nivo tecnosti (visina h2 ) i za koliko se spusH teme obrtnog paraboloida (visina h).. dak je drugi deo promenljiv Clan p(j) 2r 2 12. R nh1 =2R n(h1 +h2) ~ h) =h2 =~ (1. i on izrazava uticaj rotacije tecnosti. Na dalje ce se razmatriti palje pritiska na nekim karakteristicnim vertikalnim i horizontalnirn pavrsima.8.8.9) daje zakon promene pritiska P-Pa=pg(h1+h2-Z)=pgz*. maze biti odredena primenom izraza (1. Ako se posmatra zid rezervoara. SUe p1l"itJiska na 1l"2Vnle li kJrive povrsi Sila pritiska. . Na dnu rezervoara kao ravm normainoj na osu rotacije hldrostaticki pdtisak je promenljiV (v.8. na pro na zidu i dnu rezervoara.10) Iz jednaCine (1.). sl. k~ja se meri od nivoa slobodne povrsi tecnosti po visini zida rezervoara.8.gz) . Koristeci jednacine slobodne povdi.8.

liA. B-B i C-C.92 Relativno mirovanje tecnosti pri rotaciji (1. od tdista povrsine do ose rotacije.12) A 2g a ·4g 2 Iz dobijenog rezultata se zakljucuje da su zapremine ispod i iznad obrtnog paraboloida jednake i da imaju vrednost polovine zapremine odgovarajuceg cilindra.11) u kome je VOl zapremina nas/ala projek/ovalljern krive pOVl".7.Pri obrtanju suda. Ova zapremina se odreduje kao 4 (02 fRoZ (0 21CR 1 2 V= zdA==.1.S-1. It vertikaillom proVelt.3c).8.r2rndr=-. Dati pedaci su: D=400mm. pa obrtanjem nastala zapremina iznosi Va = 2nrcAo' NajcesCi sastavni deo zapremine VOl koja definise silu pritiska jeste cilindricna zapremina ispod obrtnog paraboloida (v. i ako predstavlja deo rayne povrsi.8-1ct) na poklopcu A-A ima na rastojanju R=lOOmm ekscentricno postavljenu pijezometarsku cevCicu.8. sl.8-1 RESENJE. Odrediti sile pritiska koje deluju na poklopce: A-A.8. 1=500mm. dok je za primenu izraza (1. H=300mm. na nivo slobodl1e povrSi tec'lzost/ (sl. U takvim slucajevima nalazi se rastojanje re .2). U nekim slucajevima.1. d= 100mm. Fy =(02 y i Fz =::-g u jednaCinu . Ako se sila pritiska trazi primenom izraza (1.-.8. potrebno je poznavati zapreminu nastalu obrtanjem povrsine Aa oko vertikalne ose (sl.1.3b). p == lOOOkg / m 3 • • Vy c) presek D·D e) p. radi lakSeg odredivanja zapremine VOl ili nekih njenih delova. (1.5) tada je potrebno raspolagati sa poljem pritiska opisanim izrazom (1. b=50mm. Sf ProDlem 1.1.-=-R TIff. Sud se okrece konstantnim brojem obrta n=200o/min. ugaona brzina iznosi (0 =mc/30= 20.8.8.11) potrebno raspolagati sa nivoom slobodne povrsi i sa svim onim sto ga odreduje. u kojoj se nalazi tecnost do visine h=200mm. presek D-D j) Poklopac c-c g) Slika P.94s. ako poklopac C-C predstavlja deo cilindricne povrsi.1• UvrstavajuCi projekcije zapreminske sHe: Fx =::ro 2 x. Cilindricni sud (sLP.1.3a).8.

i ona iznosi C =p a' Dakle.1. . razliCit slucaj od predhodnog karla je poklopac bic cleo cilindricne povrsi.7.8-Ib).1. sustinski. 1 D 2 rc [2 2 1 J2 Zo g-1302.gz] . lcoje se odreduje iz jednacine (2) i iznosi ovom drugom metodom iznosi: Zo 2 =co 2 D2 18g. sto predstavlja. te se za odredivanje sile pritiska mogu primeniti izrazi (1.7.8-1b.8-1d) bice. prema kojima je d rc [co D. prema kome sledi: :J _ _ D lB-pVBrog-p 3(2) 3 rc+ D4 rc (l+h-a)+2 D4 rc D rc ..P. gde je VAro zaprernina prikazana srafurom na sl. koja glasi Z 2 2 = 2g (X + y co 2 2 2 ) . dobija se polje pritiska p = p[CX2 + i)co 2 12.2) iii (1.Pa )z=-Ch-a+!1) -4-= P T(T+ b ) + g(h-a+H) I 2 2 J4= 128.1). f . Pry! l1aCin je primenom izraza (1. takode.8N.1':.je lineamo i homogeno na cilindricnoj povrsi sa rc = canst. 2 ld rc Pc = (p.1. kod kojih je polama koordinata 1'2 == X2 + y2. sLP..4 = PV.7. koje u potpu110sti definise polozaj koordinatnog sistema. sl..7.1.5). Kada poklopac C-C predstavlja dec cilindricne povrsi (v. sila pritiska odredena .1.8-1e) tada je poJama koordinata ovog poklopca rc = D 12 +b = const.Relativno mirovanje' tec710sti pri rotacifi 93 (1.Pa == p[(x + i)co 12.a). 2 Ako poldopac C-C predstavlja deo rayne povrSi (v. ova sila pritiska moze biti odfedel1a i primenom izraza (1. i to na dva nacina.P. i element povrsine dA = 2rndr koji vazi sarno za osnosimetricne povrsi (v. (2) a iz koje se za uslov poznavanja koordinata na nivou slobodne povrsi tecnosti u pijezometarskoj cevcici (x=R./ S druge strane.8.8-1j).P.~ . polje pritiska odredeno jednaCinom (1).Pa)dA.gz] +C Konstallta illtegracije C odreduje se iz uslova poznavanja pritiska (p =Pa) U koordinatnom pocetlru (x=y=z=O) . y=O) dobija rastojanje a == co 2 R2 12g. Najpre ce se odrediti sila pritiska na poldopac A-A.8-1c). Dakle. Kako je u t odnosu na osu rotacije poklopac A-A osnosimetrican to ce se podil1tegralne veliCine napisati u polamo-cilindricnim koordinatama. prema kome je PA = (p. sl.8. dobija se sila pritiska D/2 CO2 co 2 D2 D 2 rc PA == 0 p[T r2 +g(h-a)]2rndr==p[ 16g: +g(h-a)]-4-=522. Za primenu ovog izraza potrebno je poznavati rastojanje Zo (vo sLP. Sila pritiska koja deluje na poklopac B-B (sLP.9N.2N . (1) 1z jednaCine (1). tada je polie p.5.5) raspored pritiska (1).6).1.Prema tome. P. za ovaj sJucaj. Si1a pritiska na . za P = P a' dobija se jednaCina slobodne povrsi tecnosti. polje apsolutnog pritiska odredeno je jednaCinom p.itiJ*a na njemu ?leli?leamo (i nehomogeno).11). i to za z = -(h .4rog == p[~(h-a) +2~zoJg . odredena primenom izraza (1.11). Uvrstavajuci u izraz (1.

Za primenu ovog izraza. Centrifugalni kalup za livenje ali.5). polje pritiska odredeno jednaCil10m (1) nijena. U novouvedenim polarno-cilindricnim koordinatama element povrSine je dA = «yj dz) == a:i1"&P dYldcp =Y1drjdcp . sl.l. aZI &r)"&P .lminijurna na sredini poldopca ima mali otvO! za sipanje tecnog rnetala (veza sa atinosferom).8-lf Konacno.Pa = p[T(X1 +T+ b).8-2a. ISg. to se i. d 2 =300mrn. najpogodniji oblik polja pritiska co 2 D ? co 2 2 7 " p. . Y1.+TTj COS-cP. i sledi sa sl.CP)' Kako izmedu ovih koordinata postoje veze X==Xj +~ +b" Y==YI' Z==Zj"-(h-a+H). h=50mm.P.z jednacine (1) dobija. koje je . u ovom slucaju.7. Iz jednaCine slobodne povrsi.P. P.l. koristeCi izraz (l.8-2c.8.47s-1 • Za odredivanje sile pritiska primenom izraza (1. bice odredjel1a primenom izraza (1. dobijenoll1 iz (1.7. prvou Dekartove koordinate (xl 'YI .P.=odTjdcp=g"2 { D d l (T+ b ) +16J+g(h-a+H) } =130N. 2 . dobija serastojan. Yj ==TjCOSCP.8-1b i f). UYI 0'1 (3) a sto.94 Relativl10 mirovmz/e teCiwsti pri rotaci/i poklopac C-C. Odrediti silu pritiska koja deluje na: a) poklopac sa s1. dobija se sila pritiska " 'dl2 Pc = J 0 I 2n co 2 [ 0 (p-Pa )".g11 S111CP+ g(h-a+H)l.ie a= Q) 2 d. Da bi se odredila ova sila vI'si se transformacija koordinatnog sistema.8. PoredeCi izraze za sile Po: i p~' sledi da u sili P.Zl)' vezane za teziste poJrJopca C-C (v. i b) poklopac sa sl.1. za I' = d3 12. uostalom. i u njemu polje pritiska (3) za Xl == 0. Problem 1. v razrnatranim slucajevima. Kalup se okrece konstantnim brojem obrta n=100o/min.' (j}d 2 d 2 1[ postO]l dopunskl clan P-U-4-' koji je posledica razliCitih polja pritiska u . a zatim i iz novouvedenih ortogonalnih koordinata prelazi se na polarno-cilindricne (X 1. 2 Ovde treba napornenuti da je za resavanje integrala koriscena trigol1ometrijska relacija COs 2 cp== (1 + cos2cp) 12.. koja je odredena jednacinom Z =0)21'2 12g .3).5). za primenu.jpogodnije za primenu.8-2.11) potrebno je poznavati slobodnu pOVrs tecnosti. Zl =Tjsincp. d 3 =400mm. Dati podaci su: d l = lOOmm.l. az. p= 2700kgl m 3 • \ \ c) \ RESEfilfE: a) Sud se okreeSe konstantnom ugaonorn brzinorn co = me 130 = 1O.

stranice b. b) onu ugaonu brzinu pri kojoj ce sila pritiska na .8-4. odrediti silu pritiska koja deluje na poklopac suda. treba da se okrece da bi sila " .1E· ro =JL Ig(D2 H _IR3 -ahl) D2'1i 4 3 =12 6s· 1 ' Slika P. Problem 1. Kada se sud okrece konstantnom ugaonom brzinom ro = lOs· J .1. Odrediti: a) stranicu kvadrata b.5N.1. Dati podaci su: D=400mm. Na poklopcu suda nalazi se pijezometarska cevCica.Relativno mirovanje tecnosti pri rotaciji 95 potrebno za odredivanje merodavne. Na poklopcu suda. RESEN.a Jg::=593. a=lOOmm.' Problem 1. sl. bila duplo veca od sile pritiska na isH poklopac u stanju mirovanja. na rastojanju R=75mrll. d=200mm. nalaze se dye pijezometarske cevcice unutrasnjih precnika d 1=4mm i d z=6mm. ! ' . P=pl-4-CH+h. Odrediti onu ugac)llu brzinu kojom ciliridricni sud. Dati podaci su: D=400mm. -d1 )n 1 din l P::=pVOl g=pl2n(T+ R )"2 R n+ 4 h+"2-4.z 2 2 )-U(D +dD+d )H+~ g:=447N. . c) one rastojanje R o' pri roo == 50s· 1 i b=177mm na.6N.p. d] +d2 g g Problem 1.u kojoj je Vcida do visine h=lOOmm.8-3. ] := 364. koje su na medusoh bnom rastojanju R=80mm. R=50mm. p=lOOOkg/m3 • Slika P.P.8-2b).kruzni poklopac biti jednaka nuli. Uvodenjem poluprecnika torusa R := (d 2 . sila pritiska iznosi dJ 1 2 (d.apunjen tecnoscu gustine p. h=lOOtnm.srafirane zapremine VOl (v. tako da sile pritiska koje deluju na kruzni i kvadratni poklopac budu iste. h=200mm.8-3 . 1=150mm.1. pri ro =lOs· 1 . oblika zarubljenog konusa visine H=200mm. I" 2 b) Sila pritiska na poklopac kalupa je Jrld3ro n 2 2 p:= pg4 16g +16(d2 -d1 ) 2 (d z +d1 )-(d3 -d2 )h I" it 2 .IE: 2 I" Dn 2 d2 2 4 roR 2 n 22 Dnro 2] . Cilindricni sud precnika D=200mm i sud kvadratnog poprecnog preseka.8-5. istovremeno se krece konstantnim ubrzanjem a:= 3ml S2 i okrece se konstantnom ugaonom brzinom ro.8-4 RESEN. pritiska na poklopac u stanju obrtanja konstantnom ugaonom brzinom.d1 ) 14 . koje treba postaviti pijezometarsku cevCicu da sila pritiska na kvadratni pciklopac bude jednaka nuli. H=200mm.

b) Da bi sila pritiska na nelci poklopac.7. l J (4) Uslov zadatka. na zadati nivo tecnosti u pijezometarskoj cevCici.7E: a) Pri zadatom kretanju suda.sl.ni poklopac. za P = P a' sledi jednaCina slobodne povrsi. (2) z= 2(g+a) 1z jednacine (2) dobija se. bila jednaka nuli potrebno je da obrtni paraboloid slobodne povrsi sece polclopac.8-5c). da je nova sila pritiska jednaka nuli. iznosi Pk = 4Jo f'b/2 Jo(p. odredena izrazom (3).1.96 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji RESEN.8-5b)~ Sila pritiska na kruzpJ. rastojanje H =0)2 R2 /2(a+ g) koje definise polozaj koordinatnog sistema u odnosu. u lcoji se zamenjuje polje pritiska (1) za z=-(h-H).11).P. i koriscenjem uslova p = p a za x=y=z=O. je D 2n 1 Po = pVro(a+g):=: P-4-(h-H +2 zo )(a+g). daje jednacinu ibl2 2[0)2 neb -6R )+(a+g)h 2 2 . 0)2 PO) 2 Cije je realno i pozitivno resenje b=l77mm. za x=R i y=O. dobija se polje pritiska a) c) 2 P-Pa=PT(X +y)-p(a+g)z 0) 2 2 (1) iz koga.1). takode.Pa)z=_(h_Hldxdy= pb Pk .:=: -( a + g). prirotaciji suda. 7. Fy = yO) 2 iF. dobija se . To ce prouzrokovati dejstvo potpritislca na sredisnjem inatpritiska na udaljenijem delu poklopca (v. koja glasi: 0)2(X2+y2) . Kada se cilindricnisudoktecenovom ugaonom brzinom O)j tada je sila pritiska na kruz. (3) Sila pritisica lcoja deluje na kvadratni poklopac. Iz uslova zadatka. komponente rezultujuce zapremiIliike sHe su: F: = xO) 2.5). prema (1~8.pokiopac. primenom izraza (1. Njihovim uvrstavanjein u jednaCinu (1. i rastojanje Zo = 0)2 D2 /8(a+g)koje je potrebno zaodredivanje sile pritiska (v~ sLP ~1. Po = b4+Lr12hca+g)_6R2]b2_12Po =0.

. _] '? 2 == 64s .S-7 PF'fIDlem 1. pri rotaciji.8-6. 11.l. Iznad vode se nalazi vazduh koji je pod natpritiskom Pm == SOOPa. Poznate velicine su: a. napunjen je vodom do visine h=300mm. 1:1 8R -D Slika P.l..S-6 ProD/em 1. Konusni sud. Odrediti ugaonu brzinu pri kojoj ce konusni poklopac biti :___L . novozadatom. b2 ProD/em 1.oJa za so b0 d nu povrs Ima 0 b]'l ~. izraza (1.. dobija se ugaona brzina (g+a)r:!}H/3+ h ) _ -I co=4 2 ! 2 -S. PB = P~-4-( fD 2TCco 2D2 16g +h)-abh l J. u kojoj je do visine h=O. Odrediti ugaonu brzinu (j) tako da sila pritiska fluida na poklopac.Sm.Sm napunjena tecnost gustine p. bude duplo veca od sile pritiska vazduha iz stanja mirovanja.l.8-7. 8W-D C) 1zraz (4) za silu pritiska vazi i kada se sud okrece.S-8. Odrediti sile pritiska koje pri rotacijideluju na poklopceA i B. Slika P. Cilindricni sud precnika D=400rnm. ugaonom brzinom 00 0. b. RESENJE: Koriscenjern jednacine izobarskih Ir . ima otvorenu pijezometarsku cevCicu postavljenu na rastojanju R=lm od ose rotacije. nalazi na rastojanju Ro' KoristeCi uslov PI< = 0.91s . I povrsl (1 S 3) .8-8 ..C 2 z=:co r2 12(g+a). (i)..Relativno mirovanje lecnosti pri rotaciji 97 (i)] =4 ~ (g+a)h .h neopterecen. Slika P.. dobija se Ro = 2(g+a)h 2 (Do +6 :::::79mm. od ose rotacije. p. P. precnika D=lm i visine H=O. visine H=400mm.8-Sa) iznosi p a) b) Kada se sud okrece konstantnom ugaonom brzinom CO tada je polozaj Po = Pm D 2TC I 4. v' v • a . RESENJE: 1 PA =: 2 2 2 24 pco ab(a +b ) . D. i uslova zadatka P=O. 11. kada se h pijezometarska cevCica. Konusni sud istovremeno se okrece konstantnom ugaonom brzinom co i krece vertikalno nagore ubrzanjem a = Sm/ S2. . 1z stanja mirovanja sud poCinje da se okrece konstantnom ugaonom brzinom 00 .8.11) za sracunavanje sile pritiska P na konusni ornotac. RESENJE: Sila pritiska na poklopac suda u stanju mirovanja (s1.1.

Pa)z=b2rndr::: [Pm . na poklopac deluje i sila pritiska PM == Pmd2n /4.- Problem 1.1• Ovim resenjima odgovaraju vrednosti precnika d j =306mm i d 2 =748mm.1 .=. . nalazi maliotvor za vezu sa atmosferom. Cilindricni sud. za P == Pa + Pm' dobija se jednacina izobarske POvrSl nivoa tecnosti u sudu z == oo 2 r2 / 2g . u kojem se koristi jednaCina polja pritiska (1) za z=b. )](D -d 2 2 2 )4' 1t Pri rotaciji. i jednacine zapreminskog bilansa vazduha velicine D:7t (H -h)::: t~b. dakle. dobija se polje pritiska (1) 1z jednacine (1).83s. Kolikom sHorn pri rotaciji treba delovati na Idip da bi slobodna povrs ulja dodirivala dno suda.7. dobija se kvadratna jednaCina oo 2 _ 8 .P.8-10) klip uravnotezi ddi potpritisak koji vlada u vazdusnom prostoru iznad klipa.1.1).2 g koje definisu polozaj nivoa tecnosti u sudu.8-10. Na kraju. U stanju mirovanja (sl. i koriscenjem uslova za pritisak P = Pa + Pm' za r==z==O.pgb+ j DI2 16 (D poo2 2 +d.) biti Pm == const.5).PrimenomjednaiSine izobarske povrsi za l'=d/2 i z=b. U hidraulicko .Jg(H-h)oo+4[pg(H-h)-Pm ] =0 .omugaonom brzinom 00 = 15s. P.98 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji tecnosti u sudu prikazan na s1. Fz ::: -g) u jednacinu (1.' Uvrstavanjem komponenata rezultujuce zapreminske sile (Fr =roo 2 . Pri rotaciji suda natpritisak vazduha ostaje konstantan. trazeno resenje za ugaonu brzinu 00::: 17s-1 .8-9. to se ovo resenje odbacuje. Iznad ulja se luilazi klip tezine G=20N u kome se. Kada se cilindar okrece konstantnom • . precnika D==600mm. D pD cIJa su resenja: 00] == 17s-] i 00 2 ::: 2. na sredini.1. I-I p 1 D RESENJE: Uvodenjem veliCina d = D~r--l-_-J-:-l--=_'-~=~g==. Na osnovu izraza (1. koristeci uslov zadatka: P + PM ::: 2Po. Sud se okrece konstanhi. dobija se sila pritiska tecnosti na poklopac suda d2 ::: 4D . pa ce pre rna politropskoj promeni stanja (p V n == const. te je.1. napunjen je uljem gustine 3 p == 900kg / m do visine H=300mm. slede geometrijske i b= Doo JH-h .7. \ I Slika P. Nairne.8-9 Problem 1. Kakoje d 2 >D.Jg(H-h) 00 P == dl2 (p.8-8b.pneumatskom cilindru moze da se krece klip bez trenja. zapremina vazduha ostaje konstantna. osim sile pritiska P.

h=lOOmm.-)=393s-I . tada kroz otvor u klipu.P..1. ptecnika D. Odrediti sHu pritiska koja deluje na Idip. Dati su podaci: D=200mm. ~<te- risticna rastojanja: h1 == co 2 d. izmedu spoljasnjeg i unutrasnjeg cilindra precnika d 2 =200mm i d j =lOOmm.. G=lOON.~6 l--g-) 2D2 h 8g CO 2 D2 4G ) (2aD2)11 Pm == (Pa + D2 1t 11 ud2 .13. p == 1000kg / m3 RESENJE Uvodenjem potpritiska PI' =40 I (D 2 . Zapremine tecno- Stika P. U toku rotacije ne dolazi do prosipanja tecnosti iz suda.8. napunjen je uljem gustine p do visine h i slojem vazduha debljine a (h>a).l.Pa .1. Odrediti onu ugaonu brzinu pri kojoj ce u vazdusnom prostoru cilindra vladati atmosferski pritisak. / 8g. a -t--f':.. tako da slobodna povrsdodiruje dno sud a. Pri rotaciji vazduh tnenja stanje politropski sa stepenom politrope n.· Promena staDja vazduha je izotermska. a glasi H z == co 2 r2 / 2g. ali tako da vazduh dodiruje dno ciEndra. koji zatvara cilindar. dobivaju se L~ . d=50mm.1.8-12. pri kojojce slobodna povrS tecnosti dodirivati dna sud a i silu pritiska koja deluje na dno suda.8-10 1. Slika P.8. 1z jednaCine slobodne povrsi tecnosti.8-l2 . 1znad vazduha nalazi se klip teiine G.pgHJD .S-II Prublem 1. nalazi se tecnostgustine p == lOOOkg/ m3 nasuta do visine H=184mm.'~~~~~ I pri cemn sn h H=_co-(l. Hidraulicko-pneumatski cilindar. RESENJE: Kada se sud okrece konstantnom ugaoncim brzinom. U cilindricnom sudu. Sud poCinje da se ohece hmstantnom ugaonom brzinom co. p" == Ibar . D D pn ' f! Slika P. Odtediti ugaonu brzinu.Re/ativ170 miroval1jetecnosti pri rotaciji 99 ugaonom brzinom. i visine b == h PI' / Pa ' te resavanjem kvadratne jednacine: co 2 -~fibb 01+ 16gb _ 64G =0 D D2 pnD4 ' h Pa H dobija se ugaona brzina 4 CL 2 co==-(vgb+. koja sledi iz (1.d 2 )1t. u cilindar ustrujava okolni vazduh. tada je polozaj tecnosti u sudu prikazan na Bl. /8g i ~ I a) b) 112 == 0/ d. Pa RESENJE Rezultujuca sila pritiska je p =lP16(D r (02 2 2 1 2 2 1t d21C +d ) + Pm .d )'4+ Pm-4-= G.5).8-12b.

Ona daje visine hI =:: co 2d 2 /8g i h2 =:: co 2 D2 18g. precnika d=100mm. tankih zidova..5). U cilindru manjeg precnika.H.) su . d 2 rc P =:: pVrog =:: p-4-(a+b+h r 12)g..11) dobija se sila pritiska koja deluje na klip .-4. Tom prilikom klip u manjem cilindru se spusta.8~13.100 Relativl10 mirovanje teenosti pri rotaciji sti u pocetnom stanju mirovanja (Va) i u toku rotacije (V". '10 r mosferi (s1.8-13a i c. U cilindru precnika D==200mm nalazi se manji cilindar. na tecnosti gustine p.4 (a + b) + 2 (-4-h2.P. u slucaju da je tecnost izmedu ciIindara: AZ ! a) otvorena prema at. V usvojenom koordinatnom sistemu.''-'j" Go (cU• 1 •8 1~ ~ \ ".L • "'.1. Kada se cilindri okreeu konstantriom ugaonom brzinom tada se klip u unutrasnjem cilindru spusti za hod a (sl.8-13 KoristeCi jednakost zapremina tecnosti pre i u toku rotacije D 2 rc d 2 rc D 2 rc d 2n · 1 D 2 rc d 2 rc -4.8.h b) ako se na njoj nalazi prstenasti klip tdine H "1 .h =:: -4. Ciji je pocetak u odnosu na pocetni polozaj klipa odreden visinom b. dobija se hod spustanja klipa .a).n dt rc Va = (d 2 -d] )-. Iz izraza (1. I d I' I a) b) c) ml~ ?~ RESENJE: a) Iz jednacine ravnotde sila. pri tome eliminisuCi veliCinu b. pdkazanih na sLP.h1 )' Zato sto tecnost ne istice iz suda.(H + b) . to sledi da je i Po =:: Pro' i to bez obzira na vrednost ugaone brzine co. Slika P. +d1 ) =:: ProDlem 1.SN.l. i uslov ravnotde sila P=G. i . VO) =2(4 h2 --4. Da bi se zadatak rdio uvodi se polarno-cilindricni koordinatni sistem.1. prema (1. Cilindri se iz pocetnih stanja mirovanja. r-z. Kako je Vo = Vffi . koje deluju na klip u pocetnom polozaju mirovanja (sl.8.1. pocinju okretati konstantnim ugaonim brzinama co =:: lOS-I.8-13a) odreduje se velicina 2 h == 4G I (pgd rc). jer tecnost prostrujava kroz otvore u medjuzidu iz manjeg cilindra u veei.(H + 11) . Odrediti. pri rotaciji cilindra. za koliko se spusti klip u manjem cilindru u odnosu na pocetno stanje nlvnotde klipa. jednaCina nivoa slobodne povrSi je z =:: co 2r2 I 2g. (f) 2 = 4 JgH led.4 h1 )..L8~13b). 2 · 2 rc 1 d.8. a u toku rotacije P =:: pVrog. nalazi se klip tezine G.1 • Sila pritiska koja deluje na dno suda u pocetnom stanju mirovanja je Po =:: pVog =:: 42. moze se koristiti uslov jednakosti zapremina Va =VO) iz kojeg sledi 24s.15. na kojima obrtni paraboloid sIobodne povrSi sece cilindre.

Mali oivor na omotacu zatvara se klipom precnika do. u kojoj se uVrStavaju koordinate tacke z == (hI + h2 ) . odreden je ugaonom brzinom 00 i precnikom d na kome povrs razdvajanja fluida sece poldopac suda. do. i iznose: 00== ~(h1+h2)~glhl ' d==D~2hl/(hl+h2) Polje pritiska u fluidu koji relativno miruje pri rotaciji odredeno je jednaCinom (1. to se zn koordinate tacke O(r=O. takvom da razdelna povrs h D tecnosti dodiruje dno suda h2 r (sl.hl' h 2 . z=h) klipa P = P a +4F 1 dgn.Pa == -2-+ P2[T(r -4).8. Kada se sud okrece konstantnom ugaonom brzinom ill. Kako su u sudu prisutne dye razliCite tecnosti.8-14b). koristi se uslov poznavanja pritiska u tacki B (r=DI2. don 4F 00 2 2 D2 (1) Za odredivanje konstnnte illtegracije C1 koristi se usIov jednakosti pritisaka u tecnostima gustina PI i P2 11a njihovoj razdelnoj povrSi. tacla obe tecnosti kvase poklopac Ger je h2 > hI)' a) b) Polozaj tecnosti prikazan na s1. Odrediti sHu pritiska na poklopac suda u slucaju da granicna povrs tecnosti koje se ne mesaju dodiruje dno suda.g(z-h)] .2).5). Ove velicine odreduju se iz jedllakosti zapremina tecnosti pre i u toku obrtallja.d )(f} /16g == 2 2 2 a == ~g (D _d 2 2 ) == 19mm. dobija se hoel klipa a = (D . pa ce polje pritiska u fluidu gustine PI biti odredello jedllaCinom . napunjen dvema tecnostirna gustina PI i P2' okrece se oko svoje vertikaine ose konstantnom ugaonorn brzinom oo. KaIco je nn razdelnoj povrsi polje pritiska u potpunosti odredeno jednacinom (1).1. 2 lla pro za tecnost gustine PI' koja glasi povrsi z = nJ2 . r==dl2. F. oo 2D2 P2 .8-14b. to ce se dobiti dva razliCita polja pritiska: Pi = Pi (oo 2r2 12 -gz)+Ci (i=1. b) Ponavijanjem postupka iz dela zaelatka pod a). P. Problem 1.8-14. na koji za vreme obrtanja deluje siia F. gde indeks i==l predstavlja tecnost gustine PI' a i==2 tecnost gustine P2' Za odredivanje konstante integracije C2 .Refativno mirovanje tecnosti pri rotaciji 10 1 19rnrn. 2 2 D4 1t h1 == t 2· d 41l (h1 + 112 ) i jednaCine razdeine . z=O) dobija najjednostavlliji oblik konstante C! = Cz.1.P.gh). Poznate veliCine su: D. Pl' P2' 111 <h 2 • RESENJE. Zatvoreni cilindricni sud precnika D. posle cega sledi doTe pa ce polje pritiska u fluidu gustine P2 biti odredeno jednaCillom C2 == Pa 4F +-2-- P2 (-8-. /z.

=a I H. 22ghl.l.P2 (-. ProIJlem 1.1.gz) . kako se iz jednaCine (1) dobija jednacina slobodne povrsi z = ~. dobija se sila pritiska P= I co2[ 2 gh a ff (p.+z] coscx. primenom izraza (1..-zl sin a .gh) doTe Na kraju.11) sledi CD .Pa =.5).-8. Na vrhu piramide nalazi se mali otvor za vezu sa atmosferom. u polje pritiska (1). Nairne. . UvrstavajuCi vezu izmedu koordinata (2). pri rotaciji suda sa konstantnom ugaonom brzinom CD = 1O~-1.H (a 2 +~)Zl +(H) 2z]2 + A 00 \ I g Treba napomenuti da se sila pritiska P maze odtediti i na nesto jednostavniji naCin.8-15b).-) = 144. to primenom izraza (1. Odrediti silu pritiska koja.dr= d.8. co 2 2 Z (1) Za odredivanje sile pritiska" koja deluJe na omotac piramide. 2nr.gz]. fDI2 dlZ (PZ-Pa)z=h t +hz 2nr.Pa = p[T(X + y ). Veza izmedu starih (x.4). polje pritiska odredeno jednacinom (1) nije najpogodnije.+ PI (2 r . napunjen je vodom. Zato se uvodi novi koordinatni sis tern koji je vezan za jednu od osnovica bocnih trouglastih povrsina (sl.1. za Yl = 0. vaZl funkcionalna zavisnost: I(x]) = H(l. na cetiri trougaone povrsine. dxldz] = -3 pga (2h +-. osnove oblika kvadrata 2a .. opterecuje omotac pitamide. vezanog za vrh piramide (sl. coscx. Y = a+ Yl COScx. dobivaju se sHe pritiska koje deluju na poldopac sud a ~ = (2) J d/2 0 {4F r(j}d l CD D 1d n (PI-Pa)z=ht +I'J. 4 2 co 2 a 2 +a +-2JSlllcx.102 Relativno mirovanje te610sti pri rotacij'i 2 2 2 4F co CO D2 PI .xI/a).7. =h I H. (2) Slika P. Sud oblika piramide visine h=500rnn1. i =-h+ 11 sincx.Pa)Yr=odA =8 lal/Cx) PT Xl2 . (x2+l). odnosno linije koje ogranicavaju povrSinu. y. i uslova poznavanja pritiska (p = P a ) u pocetku koordinatnog sistema.dr= dg1C -p(uj(D +d )+g(hl+hz-h)J CD -d )"4' 4F r (02 2 2 l} 2 2 1C Sabiranjem ovih sila dobija se rezultujuca sila pritiska koja deluje na poklopac suda P = PI + P2 . 2a (a= lOOmm).8. i H= ~a 2 + h 2 • U novousvojenom koordinatnom sistemu za laake trougla.Zl) glasi X =xl.8-15b). z) i novih koordinata (Xl 'YI .IN.n +PIl16-gChl +h Z )j+P2(gh---)J-4-' 8 { 2 2 2 2 P2= .5).P.7. dobija se polje pritiska P. tj. a zatim primenjujuci izraz (1.2 .8-15. RESENJE: Koriscenjem jednaCine (1. u kome je polje pritiska odredeno jednacinom (1) i/ili jednacinom (2).P.8-15 pri cemu su: sincx.

1E: Ponavljanjem postupka datog u primeru 1.RESENIE: a) Usvajanjem pravouglog koordinatnogsistema (Xl' Yl' Zl) u ternenu obrtnog paraboloida . 00 .8. b. pn odredivanju sile P. p. dobija se trazena sila pritiska 2 P=P[o. c) trougla (sl.l. Odrediti silu pritiska koja pri rotaciji suda deluje na pravougaoni poldopacA-A.8-18c). Ro. Poznate veliCine su: G..1. D).8~18a) i koriscenjem jednaCine (1.l. h.1. . Poznate veliCine su: G. p. PF'rubiem U~·16.1. r.. b) pravougaonilea (sl. dobija se polje pritiska (1) .8-16 1Z stanja mirovanja pocinje da se okrece konstantnom ugaonom brzinom (D.) J. P. 2 2 (2h+--) (Da 2 g . napunjen je vodom i okrece se oko vertikalne ose konstantnom ugaonom brzinom (D =: lOS-I.8.Relativno mirovanje tec710sti pri rotaciji 103 P =: pV(Og =0 p(2a) 2 1 h--.8-18. (~ 2 +a )+gR]R n=:97.8-17 Problem 1. 2 2 Problem 1. . R. (D..P.slobodne povrSi(sl.4).S-lSd).. RESENJE: KoristeCi potpuno identican postupale opisan u zadatleu 1. Stika P.8-17. 18b).8. Cilindricni sud (sl. b.8-15 dobija se si1a pritiska D)212gh 2 2 J.P.p.S-IS .1.P. Odrediti sHu pritiska koja c1eluje na ekscentricno postavljenu (u odnosu na osu rotacije) povrsinu oblika: a) elipse (sl. Odrediti silu pritiska koja deluje n3 poklopac A-A.8-16 Slika lP..P.P. i d) kruga (sl.J l 2·1"i zdxdyJg= -3 pga 4 a . Na osi suda nalazi se mali otvorza vezu sa atmosferom.1.1. 2 2 2 l FA == pabTL (D2 +R -1' + 12 (a +b cos Ct. c. RESEN. pcluprecnika R=lOOmm i duiine 2a=400mm. 17..1. Ct.1.' . Sud sa 81. Horizontalni cilindricni sud.P. R.8-18a) olcrece se konstantnom ugaonoill brzinom co.6N.S-1Se).(2a) h+4 .-- ~ co a) c) d) e) Stika P.

prikaian je na sl.Pa)z=odxdy= flaf(p-7 1 : ~~I drdcp= 0 ar lf271 f00 (p-A Pa)z=oabrdrd<p= pabn {ro2 [2 T 1 a. iznosi p= = 2 Pa)z=O ay ay If (p. iIi ako je u pitanju knizna povrs poklopca precnika D (a=b=DI2. D.).' 2 b 2 2} ab b ro J1 [ 4 j a 2 7. + y. prelazi se u novi ortogonalni koordinatni sistem vezan u preseku osa simetrije elipse (sl. Hidraulicki sistem se sastoji od-2l'vahidrocilindra precnika diD.cilindricne koordinate. Prvo. Poloiaj tecnosti u cilindrima. Kada se sistem okrece konstantnom ugaonom brzinom ro. Kako oblik polja pritiska (1) nije pogodan za direktno integraljenje to ce se izvrsiti dvostruka transformacija koordinata. kao na pr. y=brsin(p (3) prelazi 1). Levi cilindar otvoren je prema atmoSferi.d) ..Pa = P { 0)2 [R2 +2aRcoscp+ a 2r2 cos 2 cp+b 2r2 sin 2 <pj + g(h .8-18b). Iz jednacine (1). tada ce klip zauzimati novi ravnoteini poloiaj.8Ro )] . 2 d) ReSenje sledi iz izraza (5). ro. p.P. (4) Konacno. u stanju rnirovanja. YI =y.104 Relativno mirovanje tec110Sti pri rotaciji i jednaCina slobodne povrsi Zl = ~. za a=b.gz}.S-19. . dok se udesnom na tecnostinalazi klip tezine G. Poznate velicine S11: d. a. pri rotaciji.P. prime nom izraza (1. u odnosu na pocetno stanje rnirovanja. posredstvom relacija Xl =R+x. (x.l. R=O) sila pritiska je P b) c) . dobija se rastojanje d=ro 2Rgl2g koje odreduje ' poloiaj koordinatnog sistema u odnosu na nivo tecnosti u pijezometarskoj cevcici.p 2 2 ] } R -Ro +'4(a +b ) + gh 2 (5) Na osnOVLl izraza (5). dobija se polje pritiska 2 P.7. Hidrocilindri su postavljeni na medllsobnom rastojanju a.5) i polja pritiska (4) (za =0). ro 2 2 . polamo . Za odredivanje sHe pritiska polje pritiska (1) treba integraliti po povrsini oblika elipse. Odrediti za koliko se podigne klipu desnomhidrocllindru. sila pritiska na ekscentricno postavljenu povrsinu. 2 3 3] b (b 2 2)} +pghab. i glasi 2 2 2 Problem 1. 1z jednaCine slobodne povrsi tecno- sti.: ako sud miruje (ro=O) sila pritiska koja deluje na povrilinu elipse iznosi P = pghabn. G. Zl =z-(h-d).1. za: Xl =-R O YI =0 i Zl =d. mog'll se dobiti i izrazi za sile pritiska za nelee jednostavnije slucajeve.8-19. u odnosu na osu rotacije. (2) a zatim se posredstvom parametarskih jednacina elipse x=arcoscp. P = P~4l3' (c+a)3(3a-c)+c +-S--a Ro + pghT' P == pa n [(R -Rg +a 12) ro 12+ghj . posredstvom veza izmedu koordinata (2) i (3). ro P=PT (c+a) -c 3'+ab 12-Ro 2{[ = P-4-[gh + 16 (D D27i.

Relativno mirovanje .[R ( Jf.. i obrtnog paraboloida z =(R .8-21.8-21 U usvojenom koordinatnom sistemu mogu se definisati jednaCine povrsi koje ogranicavaju fluiclnu zapreminu.. 1 = PO) 2 'IT). cije je osno rastojanje a. D.P. Odrediti omi ugaonu brzinu m pri kojoj ce klipovi u cilindrima. U opstem slucaju.P. zauzimati polozaj definisan visinskom razlikom h.tecl1osti pri rotaciji 105 D p co~ ~ '/"'·"1"% ~------~~ a ( Slika P. p. M.-0 I. h.1. obrtni paraboloid slobodne povrsi da sece povrs konusa. Hidraulicki sistem se okrece. gde je co 2 R2 12g = h. m. . konstantnom ugaonom brzinom co. II (r). oko vertikalne ose cilindra precnika d.8-20 RESENJE H= d co 2 2 2 2 2 16 (8a + D . Odrediti onu ugaonu brzinu pri kojoj tecnost u rezervoaru ima maksimalnu kineticku energiju. Pri tome deo tecnosti iz rezervoara istekne prospe se. R RESENfE Kada se rezervoar okrece konstantnom ugaonom brzinom.. Rezervoar poCinje da se okrece konstantnom ugaonom brzinom co. u stanju mirovanja ceo je napunjen tecnoscu gustine p. ostaje u rezervoaru.1.(r) dz)r 3dr =-PO) 2 nR 4H -0)2R2) (.d ).2)0)2/ 2g = 12 (r). tada deo tecnosti istekne iz njega. poluprecnika R i visine H.1. RESENJE: m= { 4 D2 }1/2 [--2-(M . pri cemu ce. i napunjen je tecnoscu gustine p iznad koje se nalaze klipovi masa m i lv!. D +d g 2 2 Problem 1.8-20 sastoji se od dva hidraulicka cilindra precnika diD. a preostala tecnost u rezervoaru zauzima polozaj prikazan na sl. od prvobitne koliCine.a.8-20.2 m)+h] 8a +D -d pD'IT d 16g 2 2 2 Problem 1. ito: konusa 2 z = H(l-r / R) =.8-21. Poznate velicine su: d. Kineticka energija elementarno male mase fluida je Stika P. Otvoreni konusni rezervoar. kineticka energija preostale koliCine tecnosti iznosi E K dE K 1 ="2 (rm) 2 pdV = PC!) 2 'ITr 3drdz . Dakle. Sistem prikazan na sl.l. Izracunati koji deo tecnosti. (r) 4 5 6g I .

1). prema (1. u kojoj su Fx=x0)2_g(r)cosq> i Fy = -gsincp .dV=:-! pFdV=:. Za opisani naCin kretanja suda.1.8.81ml S2. Iz l1slova poznavanja ubrzanja g(R) odredjuje se konstanta a = g(R) R2 = go R2 . p = Pa' dobija se hidrostaticko polje pritiska u okeanu P-Pa R2 0)2' 2 2 . na proizvoljnoiza.. J?ESENJE: S obzirom da se Zemlja okrece oko svoje cl.= .108 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji g(R) = 9.-a+0)2. r(n / 2) ReSavanjem ave diferencijalne jednacine i primenom granicnog uslova h(re / 2) =0. delie. 2go 1..r cos q>.deluje sila pritiska na okvasenu povrsinu A (s1. s' 0) ose za jedan dan to je njena ugaona brzina 0) = 2re 184600...:.1. deluje rezultujuca zapreminska sila po jedinici mase F=:g. i neka se tom prilikom u tecnosti nalazi tela zapremi'ne V i gustine Pm (sl.. Odrediti: a) polje hidrostatickog pritiska u okeanu. A v V v .2(R +h)3 cas <p =0 . b) jednaCinu slobodne povrsi okeana i c) dubinu vode na ekvatoru.g R+g . i koriseenjem veza izmedju Dekartovih i polarnih koordinata x = r cosq> i y = r sinq> . taka da zakon promene ubrzanja glasi: g(r) = go (R 1r)2..8. pri cemu je radi jednostavnosti zapisa uvedena oznaka go =: g(R).8-24 a) Iz Ojlerove jednaCine dplp=:Fxdx+Fydy. 8 Aa) koj a a granicava zapremimi V iiznosi '.8.4a).. koje se nalazi u tecnosti. 2 Kako je R »h to jednacina slabodne povrsi maze da se napise u obliku: 0)2 R2 2 h(q» = --cos cp. Slika P. dobija se diferencijalna jednaCina dp p =: [-g(r) +0)2r cos 2 <p] dr .. Prime nom ovog uslova iz jednacine (a) se ~obija jednacina slobadne povrsi 0)2 goRh . (a) b) Na praizvaljnaj geografskoj sirini nivo slobodne povrsi (p = p a) definisan je radijusom r(<p)=R+h(q». p 0 0 r 2 =R.! p(g-a+0)2.bran fluidni. SHe koje delnjn os telo koje tile mdazi u fiuidn koji lrellativno milt'nje Razmatrace se slucaj kada se neld sud istovremeno lade konstantnim ubrzanjem i okrece aka vertikalne ose konstantnom ugaonam brzinom CD.p.+ .4.1. Na tela zapremine V. a p=-f pdA=-! grad.:)dV.

:/ . Najpre ce se odrediti ubrzanje a koje dovodi kuglicu u posmatrani polozaj sa sl.gsiu()(. /" -. masena sila Fm == PmV(g-a+ro2r. tada jednaCina (1.1.8.8. ()(. kod problema separacije.8. Dati su podaci: p=1000kg/m3 .8. RE'SENJE:.=45°.8-25.I----"--.).8.25b.8-25a.ftenu Arhimedovu siill potiJ'Ka koja deluje na najkracem rastojanjll od ose rotacije do tdista C (sl.P. -PmVa sila inercije i FlI sila u uzetu.). 1. za slucaj da je p ::::60°. U tecnosti gustine p.p)V(a . dobija se reakcija veze (1. .:~~~::::::::!f.}== (Pm .J b) p m Va 0 a) Siika 1.. nalazi se homogena sfera poluprecnika R igustine Pm koja je priCvrScena uzetom za sud. gde su: p == . s tim sto je R== O. Dalde. Pm == 7800kg/m\ b=lm.. leao na pI.4b. Sve sile kojedeluju na telo prikazane su na sl. G=: PmVg sila teiine."? (j) .1. Odrediti silu pritisIca koja deluje na z zadnju sU'anu suda AB. rc . Na potopljeno tela deluju jos i sile: tezine PmVg. i inercijske sHe prenosnog translatornog kretanja -PmVa i obrtnog kretanja Pm Vro2 r::.1. Ceo sistem se krece niz strmu ravan konstantnim ubrzanjem. koja ispunjava prizmaticni sud sa sl. Konacna. na tela gustine Pm deluje "::::::~~'i. a sto je Slika P. toee sila pritiska koja deluje na telo biti p = -pVeg -a +ro2r::). iz jednacine ravnoteie sila koje cleluju na telo. Za dva ortogonalna pravca SiT) mogu se postaviti jednaCine ravnoteze sila t F" COs(P-()(.8.q.14) .1.13) Izraz (1.4b).25a.1. (1.. h=lOOmm.8.~ .13) definise !z potopljenu zapreminu tela V.~.8. Prublem 1.8. R=50mm.14) vaZi.PV (g .a) sila pritiska. U tom cilju analiziraju se siie koje deluju b) na zapreminu sfere V == R3n.4.Relativno mirovanje teihosti pri rotaciji 109 Kaleo je ~ == t trdV vektor polozaja tezista C zapremine V usmeren po uop. UIcoliko je posmatrana tela slobodno..8-2S prikazano na sl. 1=300mm.P.

Za slucaj da je a. precnika D. LS-27 .. Pm' Q).8-27. stranice a. koja je uzetom dmine 1=60mm pricvrscena za osovinu suda. Karla se sud okrece konstantnim brojem obrtaja Q) tada se me.P.:r.8-25a) za nivo slobodne povrsi tecnosti u pijezometarskoj cevCici. ... inace. Sustine 3 Pm == 7800kg! m .7. napravljena od mat~rijala gustine Pm koja visi 0 tanko uze zanemarljive mase vezano za obrtnu tacku O. VezujuCi koordinatni sistem z -x (sl. u kojoj se uvrstavaju komponente rezultujuce zapreminske sile Fx == a cosa. g:::: 8. PrOb. primenom izraza (1.Pa)z=-(h+b/2) ·b x=b-/ 2 :::: pl a(b -l)cosa... P..8-26.=-::--. I. i Fz == a sinex.8-26 .1.x-(g-asina. vuee sHorn F ali taka da kocka zauzima horizontalni polozaj. = 1. -<I homo gena sfera poluprecnika R=30mm i .{em 1.80m! s fl.=60° odrediti minimalnu visinu suda H pri kojoj ne dolazi do prosipanja tecnosti.)(h+%) Jb . i primenom jednacine (1.-~::.)z].. vezano u taeki A. Cilindricni sud precnika D=500mm napunjen je vodom do visine h=1m. pomocu koga je moguce vuei kocku.g. :D . Poznate velicine su: a.. h H Slika P. 1z ovih jednaCina dobija se 2 a = (1 + tga.. dobija Se polje pritiska p.110 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji koje. direktno stede iz jednaCine (1.14).-:.6/..7.) .Pa == p[acosa. H. translatorno ubrzanje ~~. U cilindricnom sudu. D.20m. U tecnosti se nalazi . 'C7 -~ . D2 RESENJE: H =h + 16(l +R) sin a. Odrediti sHu koja opterecuje oslonac 0 u ovom polozaju kocke. Konacno. U tacki A kocke vezano je drugo me.8. napunjenom tecnoscu gustine p nalazi se kocka..::~-~. RESENJE- H p D Slika P. 2 = 6508 N. Ceo sistem se okrece konstantnom ugaonom brzinom Q) oka vertikalne ase.1). Problem 1. dobija se trazena sila pritiska PAB == (p. tgj-' cosa.1.+(g-asina.:.

.

.

a sio je u direktnoj vezi sa vrstom strujanja. iIi kretanjem tela kroz fluid (let aviona. toplovodima.). za jltttdkoji se nalazi u staT/ju betanja kaze se da stnij~ a tajproces se naziva strtija17/e.ilisu. raketa i s1.1. Prirodna strujanja su ona strujanja koja su izazvana dejstvom prirodnih sila koje su posledica razlike temperatura.tj. dovodjenjem energije fluidu sa nekom strujnom masinom (pumpom. Ova podela je izvrsena prema raz}icitojfiiickojsustini kojom se ovi rezimi tumace. strujanja vazduha u atmosferi itd. iIi smo izlozeni vetru (tj. Nestisljfva strujanja su ona strujanja kod kojih gustina fluida ostaje konstantna. Prema rezimu sa kojim fluid struji strujanja se dele na: !tlmlizam~ prelazna i turbttlelZlna. strujanja gasa u gasovodima. mozda.III 2.).. Zato ce ovde biti nabrojane osnovne podele strujanja. ventilatorom. Karakteristicna prinudna strujanja su strujanja u cevovodnim sistemima: vodovodima. strujanja vazduha u ventilacionim sistemima itd. gasovodima.1. U ovom poglavlju bice objasnjeno. . Unutrasnjastrujanja SU ona koja se odvijaju u prostorima ogranicenim cvrstim povrsinama. kamiona. gasovodima itd. naftovodima itd. itd. Nauka koja se bavi proucavanjem mirovanja i kretanja fluida naziva se mehal7lka jltttda. Nestisljiva strujanja su na pro strujanja vode u vodovodima. Prema prostoru u kame ge obavlja strujanja se dele na spol.St31 joe stJrllJ!janje? P~ll\rlleie stJrllljanja.energije strujanja se dele na prirodna iprtizttdna. automobila i s1. itd. ledno posmatrano strujanje . Navedene podele su osnovne podeJe strujanja.). prirodna strujanja vazduha oko gradevinskih i fabrickih objekata. Svakodnevno smo svedoci nekog procesa strujanja a da toga nismo ni svesni. kretanju vazdusnih masa u atmosferi). strujanja vazduha u prostorijama koje se ventilira:ju iii klimatizuju. ali bez velikog zalazenja u detalje. 0 ovim strujnim reZimima bice vise ieCiu narednill1 poglavljima. stu se podrazumeva pod pOJinom strujatlje i podele strtijal'~ja. Spoljasnja strujanja su ona koja se imaju kada fluid struji oko nekog tela. kretanje broda. peCima. TEORIJSKE OSNOVlE JEDNODIMENZIJSKIH NESTISLJMH STRUJANJA 2. Strujanja se dele i na nestdfjivtl i J'/tfl. U zavisnosti od karaktera izvora strujne. kompresorom i s1.). strujanja vazduha oko letilica itd~ . vazduhovodima.ailija ittlZutrtlsnja. DalcIe. parovodima. Da bi fluid mogao da struji mora da postoji izvor energije koji proizvodi strujanje. podmomica i s1. vozova i sl. Ovoj grupi strujanja pripadaju: strujanja vazduha oko letilica (aviona. Tako na pro svakodilevno koristimo vodu sa cesme vodovodne mreZe. Sva ta kretanja: vode. posmatramo kretanje vode u reci. pritisaka ili potencijalnih energija. Pod prinudnim strujanjima podrazumevaju se ona strujanja koja su izazvana nekom prinudom . brodova.) i vozila (autoIDobila. vazduha i drugih tecTIosti i gasova nazivaju se strujanje jlmda.1. strujanja vode oko plovnih objekata (camaca. cildonima itd.kao na pI. Mehanika fluid a se deli na vise oblasti. njene promene zanemarljive. kao na pro strujanja u vodovodima. pak.ii1a. iii. helikoptera. naftovodima. strujanja gasova u strujnim aparatima: raketnim motorima. Pod stisljivim strujanjima se podrazumevaju ona strujanja kod kojih je gustina fluida promenljiva. Tipicni predstavnici prirodnih strujanja su: strujanja vode u rekama. morima i okeanima.

odnosno prilagodavanjem. OCigledllo je da postoji dosta razlicitih vrsta strujanja.y. Za ID strujanja osnovni . hladenje. dvodimenzijsko (2D) iii trodimenzijsko (3D) strujanje. Zbog toga postoji potreba za njihovim pojednostavljivanjem. . svode na razliCite fizickomatematicke modele. . strujanje gasa u gasovodima je prihudno. Zbog slozenosti realnih strujno-tehnickih problema svaka od osnovnih grupa strujanja je predmet posebnih naucnih iii inZenjerskih istrazivanja.opsti sistem parcijalnih diferencijalnih jednaCina koje opisuJu strujanje i>vodi se na jednostavne diferencijalne iii algebarske forme koje su lako primeuljive u svakodnevnoj inZenjerskoj praksi. iii koja grupa strujnih problema. jer grupisu probleme strujanja na grupe slicnih fizicko-matematickih modela. Osim ove podele moguce je stiSljiva strujanja razvrstati na: izoterrnska. izentropska i realna. stisljivo turbulentno strujanje. Tako na pro u zavisnosti od vrednos#Mahovog broja stisljiva strujac nja se dele na: dozvucna (subsonicna. Ovo za posledicu ima da se opste jednacine koje opisuju strujanje. odnosno 11 =v(x. zavisno od razmatranog problema. M> 1). Svako od navedenih osnovnihtipova strujanja moze se dalje razvrstati u podgrupe. leao na pro transport fluid a iii transport energije fluidom. leako analiticki tako i numericki.· adijabatska. a to je pravac koji se poklapa sa osom svalee pojedinacne cevi. a sto zavisi od karaktera proucavanog problema. postrojenje iii masinu. Zato se problemi strujanja u cevima svrstavaju u grupu jednodimenzijskih strujanja. ada se u njemu fluid nekoristi zaobavljanje nekog radnog zadatka. Ovde se moze postaviti pitanje: koja od oblasti mehanike fluida.stacionarno iIi nestacionarno strujanje. 2.1. aosnovne strujne velicme brzina i pritisak su funkcije od koordinata i vremena. M ~ 1) i nadzvucna (supersoniCna.izotermsko i neizotermsko strujanje.112 Teorijske OS/1ove ID strujonja istovremeno pripada svakoj od navedenih grupa. U svim ovim slucajevima koriste se cevni sistemi . te ce se zato u ovom Poglavlju posebna painja posvetiti lD modelu strujanja. ito: . .cevovodi kroz koje fluid struji. ali veoma korisne.2.viskozno i neviskozno strujanje. grejanje. Kako SU u opstem slucaju ove jednacine veoma kompIikovane to ih je u punom obliku veoma tesko i nezahvalno resavati. Jedn3ciine koje oplisujllJ stJr'ujanje lIllestRSljivog fl!lIJida U opStem slucaju strujanje je trodimenzijsko. podmazivanje i s1. predstavlja jedan od osnovnih interesa i potreba u inzenjerskoj primeni i praksi? Odgovor na ovo pitanje je . U cevovodimapostoji jedan dominant an pravac strujanja.relativno jednostavan jer su to jednodimenzijska staciollama sITujall/a. I pored svih slicnosti i razlika sva ova strujanja se opisuju istim jednaCinama: kretanja (Navije-Stoksa). itd.strujanje Njutnovskih i nenjutnovskih fluid a. Odavde sledi da su podele strujanja na razliCite grupe "veStacke".. M < 1). Nairne.z. tako na pr.jednodimenzijsko (lD). kontinuiteta i energije. unutrasnje. okolozvucna (transonicna.t) i . Svaka od osnovnih grupa strujanja moze se dalje delhi prema izvesnim kriterijumima koji preciznije odreduju tip strujanja. za dalji matematicki tretman. teSkpje zamisliti neki energetski sistem. .

i jednaCinom kontinuiteta (2.1. strujanje se opisuje jednaCinama kretanja. 2 i 3. gllJ1ina. Navije-Stoksovim 'ednacinama J5i= F -pgradp+ vAv Dv ~ 1 _ (2.1. j 0\ Oxi P (2. U sistemu diferencijalnih jednaCina (2.1. A-Laplasov operator i w=Irotv ugaona brzina fluidnog delica. Zbog kraceg zapisa sistem diferencijalnih'jednacina (2.4) OV. jer to zahteva primenu slozenih matematickih metoda.h veliCillO. tj. utvrdjuje se na osnovu Rejnoldsovog broja koji predstavlja odnos inercijalnih i viskoznih sila.1) DIDt je materijalni izvod.3) (2. Posledica ovoga je slab prenos toplote i mase pri laminarnom strujanju. sto.1.rtotl.. t). trodimeTlzijJ'ko stntjonje kod kogo J've J'trlljne velicine (brzina.1. V)v = ar+grad(T)+ 2co xv:= F -pgradp+ v Av . pri cen1U indeksi i i j imaju vrednosti 1.ali istowemellO II tom . Jos uvek u literaturi ne postoji tacna .rtic'ke /rednosti J'/ll/z stnij-n.<osu se m{{f{lt dejiniJ'oti sremzje . Primena stati- stike nad strujnim velicinama omogucava da se kod turbulentnog strujanja haos . 1.2) bice napisan u tenzorskom obliku . koja se naziva preloznrt oblost strujanja. tada strujnice u njima zbog relativno male brzine strujanja ostaju paralelne.bolje receno oblast izmedju njih.Teorijske osnove ID strujanja p 113 = p(x.Ox +v-2 . 2 i 3.. Za strujanje stisljivog fluida ove jednaCine imaju slozeniji oblik.2) nepoznate su tri komponente brzine v x' Vy i V z i pritisak p.Y.1. 'Xi Ov j Ov j 1 oj. Konkretna resenja ovog sistema diferencijalnih jednaCina za neke iole slozenije slucajeve je tdko nati. / OXi = 0 .z. at+via=~-.. Ovaj sistem od cetiri nelinearne parcijalne diferencijalne jednacine resava se uz pomoc pacetnih i granicnih uslova. Aka je fluid nestisljiv (p =const). Kod laminarnog strujanja dominantne su viskozne sile u fluidu.1.1)-(2. a pri koriscenju ovih indeksa za jednu vrednost indeksaj indeks i ima vrednosti 1.1.1) i (2.znaCi da se ano odvija pri manjim vrednostima Rejnoldsovog broja. lzesktcirmomo. sto za posledicu ima da se strujanje odvija u slojevima. Postoje dva re.zima strujanja: larninomi i tllrbulentm: Granica .1.1b) (2.1 a) koje je korisno napisati i U obliku ail _ _ ail v2 '_ 1 _ ar+(v. Razlog tome je nepoznavanje svih reJevclntnih falctora koji uticu na karakteristike i strukturu ovog strujanja. Na osnovu ove kratke analize maze se zakljuciti da je laminarno strujanje slojevito strujanje kod koga se fluidni deliti ne mesaju sa okolnim fluidnim deliCima.2) U jednacini (2.opste prihvacena definicija turbulentnog strujanja.. tempemturo i pnliJ'ok) imo}u slucojnikaro/cter It proJ'toru i V!tIJienUj . u kome su Vi i 11 j komponente brzine. Ako se posmaira laminarno strujanje u kanalima iii cevima sa paralelnim ziddvima. Jedna ad moguCih definiCija turbulentnog strujanja jeste: turbulentno stmjoi(je je haoticno. neuredjenr:. y i z.. ili po koordinatnim pravcima x.

a=a . Moze se kazati. prosecna brzina a v~ je fluktuaciona komponenta brzine.114 Teori.1.) t W". pri tome koristeCi pravila osrednjavarija.1.4). U svakom sfucaju vreme merenja ne igra presudnu ulogu.3) i jednaCinu kontinuiteta (2. pa su samim tim i problemi turbulentnog strujanja mnogo slozeniji za resavanje. 2. da se nad njim moze primeniti odgovarajuCi matematicki aparat.2. 1z dijagrama brzina. da je turbulentno strujanje sa mnogo slozenijom strukturom odlaminarnog. + I J: (2.3) vi je trenutna brzina .7) .. Zbog haoticnosti kretanja kod turbulentnog strujanja izmedju susednih fluidnih delica dolazi do razmene mase sto za posledicu ima bolju sveukupmi razmenu mase i energije.fske osnove 1. u duhu relacije (2. a+b=a+b .5) pri cemu je Vj . Fj =~. vee broj mernih tacaka koji omogueava dobru statistiku.1. polje srednjih i polje pulzacionih-fluktuacionih brzina (veliCina) posredstvom relacije P j I )) (2. a) Slika 2. to ce se u ovom Odeljku analizirati turbulentna strujanja. 8al8xi =8al8xi ' dobijaju se: Rejnoldsove jednaCine. jasno je vidljivo VZ I). vidi se da brzina pulzira oko t=O b) t=T neke srednje vrednosti.-. merenjem brzine pomocu anemometra sa usija~ mm vlaknom s1.dakle. Osrednjavanjem svih strujmh veliciIla..T) glase: . I) v(t) da je brzina u posmatraVx )0 ~ ~ noj . p = p+p'. +v.2a.rtrlijtll?ja. turbulentno strujanje se moze posmatiati i kao strujimje kod koga postoji jasna struktuma hfjerarhfja vrtloga.5) vi = vi +V~. polje stvarnih brzina (velicina) razlaze (po Rejnoldsu) nq.proizvoljnoj tacki Vy J ~ strujnog polja sa izrazito nestacionarnim karaktev v(t) rom. Ova dugotrajnost merenja je reda veliCine sekunde iIi nekoliko sekundi. napisane u tenzorskom obliku OV j _ OV i 1 op aov] -.b=v. a dobijeni rezultati biee veoma lako primenljivi i za laminarna strujanja.1. U jednacinama (2.1. tj.p. =F. Vi = V. Kako je turbulentno strujanje mnogo cesce od laminarnog. kod turbulentnog strujanja. na pr. +~(y "-. S druge strane.D strujanja moze smatra·ti "uredjenim"."-. -. koja za neke veliCine a=a+a' i b=b +b' (a.2b. -viv. S druge strane. Kod turbulentnog strujanja do trenutne brzine strujanja u nekoj tacki sfrujnog prostora moze se doCi eksperimentalnim putem.1. pri cemu zapis brzine izgleda kao na s1. a sto zavisi od karakteristika koriseene merne opreme. -8 +Vi "-. Zato se.6) te njihovim uvrstavanjem u Navije-Stoksove jednacine (2.1. Za korektno odredivanje vrednosti srednje brzine po vremenu u posmatranoj tacki strujnog prostora potrebno je da jevreme merenja T sto "duze".1. J P U-'-j U-'-i u-'-i J (2.1.srednja blzina po wemenu tj.p.1. ab=ab+a'b'.2.

. j pri cemu je koeficijent proporcionalnosti VI " koeficijent turbulentne viskoznosti i on nije karakteristika fluida.1.1. a Vj 8[+v. . Jeon3cina imntlimlitda.1. Kada bi se u jednom trenutku. pomenute sisteme. a za nestisljivo turbulentna strujanja sistem Rejnoldsovih jednaCina (2.---+v-·. ali. Na kraju treba napomenuti da se za nestisljivo laminarna strujanja koristi sistem Navije-Stoksovih jednaCina (2. ocigledno. parcijalnih diferencijalnih jednacina je tesko resavati.3a.1.7) v. == av. posebno kod dvodirrienzijsldh i trodiinenzijskih strujnih problema.1. jer su turbulentni naponi v. U tu svrhu postoje mnogi modeli za odredjivanje ovih clanova. vee je to veliCina koja je povezana sa karakteristikama strujanja.Teorijske osnove ID strujanja 115 i jednaCina kontinuiteta divf." Uvodjenjem turbulentne viskoznosti VI problem nije resen.• (2.7).v~ nepoznati.3. (2..2 .' + . 2. neravnomeran. a 0 cemu ovde neee bid reCi. SrreoJ!llja brzinl:1 Posmatraee se presek 1-1 sa s1. ) P Oxf e Ox. ipak..) . P j Ox.3a. aVj -+v. kao sto je to rnolekularna viskoznost. Dopunski clan u jednacinama (2.8) Rejnoldsove jednaCilie fizicki ne predstavljaju "nove" jednaCine vee sarno oblik Navije-Stoksovih jednacina prilagoden turbulentnorn strujanju.3). 8= Fj --a.-+(1'+ VI ) ..v} predstavlja tenzor Rejnoldsovih ili turbulentnih "napona".1. 2:1.1. == 0 . koji se nalazi u turbulentnoj fluidnoj struji.-=F. Jedan od najpoznatijih ll10dela za turbulentne napone jeste algebarski model Boussinesq-a koji je zasnovan na analogiji sa viskoznim naponima. jer i za ovu velicinu treba koristiti odgovarajuce pretpostavke. povrSine A. Bez obzira 0 kom se strujallju radilo laminarnom iii turbulentnom. Ovi "naponi" se fizicki turn ace kao prenos kolicine kretanja na nivou fluktuacionog kretanja. (2.9a) 'X. Sis tern Rejnoldsovih jednacina nije zatvoren sistem jednaCina. izmerile brzine strujanja tada bi raspored brzina izgledao leao lla s1. 1) Ox Ox. definitivni odgovor na ovo pitanje se jos uvek ne nazire. 'i ax. Ako se u bilo kom narednom trenutku izmeri profil brzilla po .1. Sa ovom pretpostavkom Rejl1oldsove jednaCine za l1estisljivo strujanje fluid a glase: 2 J aVj _ m j _ 1 a]5 . po visini preseka.9b) o at 1 Ox. i on je. Znacima navoda za Rejnoldsove napone zeli da se skrene paZnja na to da oni ne poticu oel clana Navije-Stoksovih jednaCina sa naponima vee od inercijalnih clanova. Zato se u cilju zatvaranja sistema Rejnolelsovih jednaCina uvoele pretpostavke za turbulentne napone. tj. 2. ua su naponi Iinearno srazmerni sa brzinom deformisanja &V &Vi -v'v' == VI ( . odnosno uvodjenjem ekvivalel1tnog koeficijenta kinematske viskoznosti Vo == v + VI' one se svode na oblik 2 &Vj _ &Vj 1 8j5.

116 Teorijske OSl1ove ID strujanja visini preseka.3b. a p srednja gustiria fluid a upreseku..1.:= vsrA == const. ~ pVsrA =const. ovakav postupak odredivanja protoka je dugotrajan. Na kraju treba naglasiti da jednaCina kontinuiteta po svojoj fizickoj sustini predstavlja zakon 0 odrZanju mase.jA 1 := vsr .11) sr A A A A A A To' .1.1.1.l i vsrX .zA2 . a on je odredjen izrazom Ir--r. tad a jednacina kontinuiteta glasi V:= vsr.3b prelazi napofje srednje blzlne (s1. preseku.1. 2.11) moze se definisati srednja blZlna po preseku ito kao: zamisljena konstanta brzina po preseku koja pomnozena sa povrsinom poprecnog preseka A daje isti protok kao i stvarno polje brzina~ Uvodenjem srednje brzine strujanja izraz za protok (2.12) Ako se u nekoj strujnoj cevi ID toka posmatraju dva preseka povrsina Aj i A 2 .2. ne moze raditi sa takvim poljem brzina. koje je dato na s1. Na osnovu izraza (2. vee sarno polje stvarnih brzina.If [ . za operativnu imenjersku primenu. koja glasi V ~ liT (2. Kod laminamog strujanja ne postoji polje vremenski osrednjenih brzina.1..J [kgf s] (2. Jasno je da se u nekom b) c) a) bilo kom strujnom Stika 2.1.f!jivog sirujanja jlttlda. tada jednacina kontinuiteta glasi: II.ednaCina kontlnuiteta nesti. prelazi na pofie vremenslci osrednjemh brzina (s1.1.1._=[> oscilatorni karakter =V sr "'f> profila brzina. Obieno se zeli znati koliki je zapreminski protok fluidne struje kroz neki strujni presek.1.1. tada se analiticki iii numericki moze nae! zapreminski protok fluida. Medutim. Sada se za jednu strujnu cev moze napisati..3b).vet) dt] dA := V }(2. Medutim. Zato se posredstvom izraza (2.:B.3.4) u potpunosti opisuje laminarno a sistem (2. tada bi svakom merenju v v odgovarao drugaciji .13) pd eemu je liz maseni protok fluida.1:3) i (2. zbog njihove slozenosti.10) se svodi na V == vsrA. pri cemu su vsr. pa se zato sa polja vremenski osrednjenih brzina (kod laminarnog strujanja sa polja stvarnih brzina) s1. osim u nekim jednostavnijim slucajevima.2. Ako je fluid stiff/iv. jednaciinll! Sistem parcijalnih diferencijalnih jednacina (2.' [m3 Is].4.If. srednje brzine strujanja posmatranih preseka. . a na osnovu "dugotrajnih" merenja brzina u karakteristicnim tackama po visini preseka.8) turbulentno strujanje.3c) posredstvom izraza t- If V dA := .1. 2.7) i (2.BeJ!"lullRiijev:!ll.1... 2. ovi sistemi jednacina .--:-:= v dA--'j.dA := . Ukoliko je profil brzina v poznat. Elllergijska jedoaciJll3 .5).1. zbog pros tome i vremenske slozenosti.

7 r . aka je . koji se poklapa sa osom cevi. SHka 2. Prema tome sledi da je -1 grad p = grad <1)= grad f~. dl == de.ii .fluld llevir!cozal1. pa se promene u druga dva pravca mogu zanemariti.t-f 2 U ovoj jednacini zbog artoganalnosti vektara x i je ill x v.11 ·dl. U avom slucaju iz (2. sto znaCi da je p = pCp).:-~ ~~ p p ~v s 4) Posmatra se strujanje u polju konzervativnih/~> .mehtlntc!cu e!lergjju.2.1. 2 p 2 kaja predstavlja strtijnu .1. dl .).1) izmec1ju proizvoljno izabranih preseka 1-1 i 2-2 sledi energijska .' ~2 sila. UCiuimo nekoliko pretpostavki 0 strujanju koje se analizira: 1) posmatra se stacionaruo (a / at = 0 ). na pI. i tada se clan u NavijeStoksovim jednacinama <1).v ·Jf .1. 2) nestisljivo strujanje (p = const.---::.1.1. (2. Za strujanje u polju sile . (2. s~caj kada zapreminska sila ima 8~.15a) se dobija Bernulijev integral OjIerove jednacine . Kako je skalarni proizvoc1 grad e .1. Ovakvo strujanje se naziva jednotizine11zjil'!co J'lmjatlje. to se iz (2. i. MnozeCi skalarno avu jednaCinu sa elementom dliZine strujnice Jf (s1.15a) moze se analizirati jedan specijalni slucaj. Nairne.if +2wx v·dl == v /':. kada postoji jedan dominantan pravac . dakIe. iz koje posle integraljenja duz strujnice (s1. Iz tog razloga u ovom Odeljku jednodimenzijskim strujanjima biee posveeena znacajna paznja.4.1. pri cemu je o z vertikalna koardinata uperena navise. 3) Fluid se smart a barotropnim.4.15a) fdp 2 fdp \ \ Posredstvam jednaCine (2. Ovaj pravac je oznacen sa s na s1. u Navije-Stoksovim jednacinama nema Clanova koji potieu od tangencijalnih napona (v /':.1 Na dalje se polazi od Navije-Stoksove.4.1.2. Tada se uajvaznije promene strujnih velicina odigravaju u pravcu glavnog strujanja s.1.1b) u kojaj svaki Clan predstavlja neku jedinicnu silu..1.14) \ ..p . . jednaCine kretanja (2.dl = O..:= potencijal F = grad [J. tj.glawli jJravac J'trujanja. . Radi kraeeg zapisa uvodi se veliCina w v if njihov skalarui proizvod v v e=--U+ -:=-+gz+ . To je moguee uraditi. Strujanja u cevima su najcesea unutrasnja strujanja i mogu se tretirati kao jednodimenzijska.2. kod cevi.17 == 0). U tehnickoj praksi Za ovu klasu strujanja postoji veoma veliki interes. tj.1) i primenjujuCi prethadne pretpostavke dabija se jednaCina za rad sila grad(v2/2-U dp/ p).grad p moze napisati u obliku gradijenta neke funkcije <1)= a sto je zadovoljeno za Jdp / p. Zato ih je potrebuo svesti ua jeduostavuije oblike iIi uprostiti da bi se mogli resavati "jeduostavniji" strujno-tehuicki problemi./ z Zl Zemljine teze potencijal je U = -gz.Bernulijeva jednaciha za strujnicu e l -e2:=~ v/':.Teorijske osnove ID strujanja 117 uisu pogodui za upotrebu. cime se one svode na Ojlerove jednaCine.4.14) dabij a c1iferencijalna jednacina de:= v t:.1.

1. 0 cavaju fluidni prostor. ~ -e2 = Ive L1~ . realne strujne cevi (s1.9) i sprovedu iste matematieke operacije dobija se energijska jednaCina za strujnicu sa vremenski osrednjenim velieinama . Nairne.1.16) resavaju se taka da se sa stvarne kiileticke energije prelazi mi kineticku energiju odredjenu preko srednjih vrednosti. a zatim se integrali po popreenom preseku eime se vaznost jednaeine energetskog bilansa prosiruje na strujnu cev. te prema Slika 2.dl I (2. t (v21 +PI+gzI)pV. fd koji vaii za nestisljivo i stisljivo strujanje fluida. upravo. pa Se jednaeina (2. prvo.4.15) vaii za strujnicu.e2 d~ =dm ~ VeS~~. Strogo uzevsi bilo koji od oblika jednaeine (2.16) Integrali u prvim clanovirna sa leve i desne strane jednaCine (2.1.PI i P2 vremenski osrednjene vrednosti brzina i pritisaka u taekama Ai B preseka 1-1 i 2-2.// z/ .15) nije prihvatljiva za primenu u cevirria gde je jednodimenzijski karakter strujanja.1.strujnice. i leoji hze da jestrujna energija dui . . a i u celom strujnom prostoru (ako je co = 0). e1 dn.2 P 12 P 2 Ie -2- -2- (2. do tezista taeakaA i B. . dt predstavlja jednacinu bilansa energije za strujno vlakno.2 tome vaznest jednaCine (2.2) ogranio mz. a Zl iZ2 visinske razlike ad referentnog nivoa 0-0. a dobijena jednaeina u// Z.15) se.1. .2. U tu svrhu jednaCina (2.dAI=t (V22 +P2+gZ2)pv2ciAz+t(~veL1~dl)d}h. 15c) pn cemu su vI' v2. S obzirom da Bernulijeva jednaCina vaii za strujnicu to ona u obliku (2. Za nestisljivo strujanje se zbog konstantnosti gustine dobija vredriost integrala d P/ p = P/ p. Prema tome i primena Bernulijeve jedlla. Ako se podje ad Rejnoldsove jednaeine (2.1.1. prosiriti sa strujnice na strujnu cev. ana njoj je jednodimenzijsld karakter strujanja.15b) svodi na oblik: J V P V P 2 v L1v·dl _I_+-L+gz =_2_+_+ gz +' J . / / /. P .1. pri neviskoznom strujanju fluida konstantna.= const. nestisljivog strujanja.15b) Na dalje ce se analizirati 'slucaj viskoznog.15) treba.1. P P I 2 -2 - -2 - (2. mnozi sa elementom masenog protoka dm = pdV := PVI dA 1 = PV2 dA 2 ./// //.4. pri cemu s l e d i : ' .1.1. Cime se njena vainost prosiruje na strujno vlakno. i to na sledeCi nacin . Cine je ogranieena na jednodimenzijska strujanja.. e =2 U + .zz /z / /.118 Teorijske oSl1ove ID strujanja 2 p v -.1.. proizvoljno izabranog.

a njihovo resenje glasi Pk ). koeficijenti a k mogu teorijski tacno da se odrede.S.sto istovremeno zllaci da tako dobfjena jednaeziza vaz! za i. za bilo koji presek strujne eevi k.1.16) odredice se zbirno.energija. 2 VI PI 2 V2 P2 " 'f' =-- (2.. dakle. zbog ne poznavanja profila brzina. (k== 1.A k Ak Koefieijent neravnomernosti kineticke energije iskljucivo zavisi od rasporeda brzina u posmatranom preseku i on je./c je srednji>S'tnijm~statlckipritisak u preseku k. Dalje..k k Ak Tom prilikom pravi se grdka koja se obuhvata koeficijentom akkoji se naziva kocjicijent nel'ClVllomemosti iii popl'Clvni koeficijrmt kineticke enelgije (Koriolisov koeficijent).k .L16).k.s!1 maseni protok fottda.5. tj.l PSI' I +gzc )Inl =: ( a 2 -Vsr '2 +-'-+gzc )" n~+ (f Ve LlV )/11. za proizvoljno izabralli strujlli presek llepozllat. dobija se jednaCina . u nekim slucajevima kada se u nizstrujnim preseeima profili brzina ne menjaju. a l -Vsr. Ova jednacina je u literaturi poznatakao uopstena Bemt/li/eva jedllaezna. Ti razvijeni profili brzina su logaritamski kod turbulentnog i paraboIicki kod laminarnog strujanjai koeficijenti neravnomernosti kineticke energije imaju vrednosti: a=1. da se skalarnim mnozenjem sae16mentnom strujnice dobio Tad.17) a" = . i indekse "e" u clanovima sa visinskim razlikama. a po svojoj fizickoj sllstilli predstavlja zakon 0. 2-m 119 f f (k . A Vsr. f (-+gzk ) Pd'/'k P ~ =: (Psr.k . a Zc je vertikafuorastojanje . i to izraZene prekostruJne energije po jediniei mase.sr. k . a takvi profili brzilla se nazivaju razvij{mim. odredjuje izrazom: 1 -3 (2.vkefA Ie )'-2-mk =:a lc .vdZ .L3a).Teorijske osnove 1D strujanja 2 2 vie3 1 v .1. kratko.2) i nadeno je na osnovu vaznosti hidrostatic1cog zakolla raspodele pritislcce u strujnom preseku (p I p+ gZI == const.18) koja predstavlja energijslcu jedllaCinu..da se krellulo od jednaCine kretanja. i da se IIInozelljern sa masenim protokorn dobila snaga.1. odeljke 2.1.vkeMk' f vsr. i vazi da je 8v I ax = 0 gde je x poduzna koordillata.. v '( -3 sr. Medutim.3 . iz ove jednacine izostavljajuCi indeks "sr" u Clanovima sa srednjimbrzillama i pritiseima. Ovde se. P -2'dA k =--A.= 12) . PSI' 2 • A =-dl. U dobijenom resenju Psr. Ovaj koefieijent se. -+--' pIp 2 I 2 2 Izmedju preseka 1-1 i 2-2 vazi jednaCina kontilluiteta /il == rill == Jil 2 =: COl1st~ pa se iz ( 2 2 prethodlle jednaCine eIiminise maseni protok. . dobija se jedilaCina a12+p+gzl =a22+p+gZ2 + I veL'. Prema . --+gzc ) mk P k.058 (a~l) za razvijeni turbulentni i a=2 za razvijeni Iaminarni profil brzilla u eevima kruznog poprecnog preseka (v.1.4a i 2. treba potsetiti.geodezijska visik lla od referelltnog llivoa do tezista povrsine preseka k. odrZanju energije svedell na jedinicu mase fluida. Na osnovu resenja integrala iz (2.).1. Integrali drugog i treceg clana sa obe strane znalm jednakosti jednacine (2.

1. 2.3 je jasno da jeu svakom nizstrujl10m preseku strujna energija manja za "gubitak" energije kojise ima izllledu dva posmatralla strujna pteseka. Ovaj clan se.120 Teorijske osnove 1D strujanja tome. ObIik Bernulijeve jed~aCine (2.2).4.3 kod koje presek nizstrujno raste.k Vk Pk (k=1.20) postaje: e] = ez + Yg Za objaslljenje nizstrujlle promene strujlle ellergije kotistice se jednacina (2.1.20c) primenjena na krivolinijskoj strujnoj ceviprbmenljivdg pteseka sa sl. ..20a) (2. Konacllo. ito: CL k v..1.4.1.20) je najceSce u upotrebi.1.1. .g+Z2 +hg P2 [m]. Koji je medusoblli odnos pojedinih energetskih udela u· strujnoj ellergiji svakog nizstrujnog preseka.1. ) (2. svaki Clan jednaCine (2. Osim Qvog oblika u primeni su jos dva potpuno ravnopravna oblika. eksplicitno ne moze odrediti jet se ne poznaje raspored brzina u poduznom pravcu. Radi kraceg zapisa ovaj clan se oZllacava sa (2.20c) tako da jedllaCina (2.1. Nairne. koji glase: 2 VI PI 2 V2 CL l2g +-pgH] =CL 2 "2g+r. Sa sliIce 2. Pojam gu~itka ellergije mora se shvatiti USIOVllO. (2.1. z3visi od geometrije strujlle cevi u kojoj se odvija strujallje. u opstemslucaju. pritisne i potencijaille energije 2 e k =-p-=CLkT+p+gZk' Pt. /2 -.20) /coja vaZi za stTlijnu cev i operativna je za prakticnu primenu.1.20b) pri cemu gubitak strujne energije Yg ima oblik: hg = Yg / g i naziva se izgubljena visilla. jet prema .19) i on po svojoj fizickoj sustini predstavlja tad sila izazvanih viskoznim i turbulelltnim llaponima na putn izmedu posmatranih preseka.20b) je veoma prakticall za primenu. Oblik Bernulijeve jednacille (2. oCigledno je da se u nizstrujnim ptesecima odigrava ttansformacijajedllog u drugi oblik ellergije. ttlcttpna strttjna energija nekog strujllOg preseka je jednaka zbiru kineticke.1.1.18) ima svoj fizicki smisao energije. u opstem slucaju. a zbog povecanja koordinate z potencijama energija strujeraste. dobija se energijska jednacina u obliku (2.potencijalna energija strujnog preseka (k=1. iIi flp = pYg = pghg i naziva se pad pritiska. struje se smalljuje. Pk / p -pritisna i gz k .2. U ovom primeru zbbg nizstrujnog povecanja poprecnog preseka kineticka energija. Dahle. dok clan sa integralom ptedstavlja gubitke strujne energije na putu od preseka 1-1 do preseka 2-2. lla pro u uljlloj hidraulicL BernuIijeva jednacina moze da se napise i u jedllom skracenom obliku. kineticica.

.19) za gubitke energije na putu izmedu dva stmjna preseka.l. --1--1' pzlp a2 vil2 x procesa disipacije prelazi u toplotu. . Ako se pri nekom procesu strujanja gubici strujne energije mogu zanemariti (Yg "" 0). ako se ne znaju koeficijenti neravnomemosti.1.lU. Pri izboru preseka za koje se postavlja Bernulijeva jednaCina treba bitiobazriv.U.1.1. Bernulijeva jednacina.viz)=~ Ve&~ dx. U realnim uslovima strujanja jednaCina (2. sarna po sebi jedl.0-dl . jos jednom. Na kraju treba. (2. Zato korektno odredivanje strujnih gubitaka zasluzuje posebnu painju.:::flYe(~V'. a 0 cemu ce vise reCi biti u narednom Odeljku.1 : : " .aka Huli. U suprotnom. ili preseci koji se nalaze na konstantnoj geodezijskoj visini i u kojima nivoi tecnosti mimju.Teorijske qsnave IDstrujanja 121 zakonu 0 oddanju energije. Dak1e. PosmatrajuCi bilo koji od oblika Bernulijeve jednaCine (2. tada treba upravo takve preseke birati za referentne i za njih postavljati Bernulijevu jednaCinu. koji posredstvom izraza za turbulentne napone (v.WJ.1.2) glasi: ~ = fzYe L'.ll!f-.ze da J'e pn"meni Bemuliieva jednacina. energija se ne moze "izgubiti" vec sarno moze preCi u drugi oblik.. pak. jer izabrani stmjni preseci treba da imaju poznate koeficijente neravnomernosti..1. pa je kineticka energija tih preseka jednaka null.I.e2 = Yg) nazvana gubit/com stlUjne enellJije i ona posredstvom e ----c"""'-UJ.ll. tada se fluid koji struji smatra neviskoznim._ _ C1 ___---r-. Odeljak 2.e = el ." .20d) a sto nije nista drugo do Bernulijev integral Ojlerove jednaCine za nestisljivo strujanje t1uida. Gubid strujue cnergije \ \ U Odeljku 2.21) .j. Ox. Ovde je razlika strujnih energija izmedu dva strujna preseka (L'.1.20d) je veoma retIeo primenljiva. otezan naGin odredivanja strujnih gubitaka. pri izvodenju Bernulijeve jednacine dobijen je izraz (2. 2.1.5.-_+_ Yg ..1. ~ a]T+r. .cdx+L'.4.I. ukazati za sta vtdi i /cada mo.---. vaii za strujnu cev kod koje postoji jedan glavni pravac stnijanja.-+gz] =a 2 T+ 2 VI v2 2 p +gz P2 2' (2. moze da se postavi za bilo koja dva strujna preseka nekog jednodimenzijskog strujanja. p] e]=e2 = canst.1.3.20) moze Se zaldjuCiti da je ona "relativno" jednostavna za primenu. iIi je. t. tada je primena Bemulijeve jednaCine jedino mOgUca ako se oni eksperimentalllim putem odrede. a to su samo preseci sa razvijenim profilima brzina. U slucajevima kada se kineticka energija nekog strujnog preseka moze zane mariti. a Bernulijeva jednaCina se svodi na oblik Slika 2.1. u principu. i uglavnom se koristi kod problema spoljasnjih strujanja.4. Tu jednostavnost primene narusava Clan Yg .i7ydY+L'.

Za daljirad prakticno je uvesti vektor.21a) 1 Izraz za gubitak energije (2.1. g 1m f pox. I (i=1..1. / ax.dV = A PI --dA e = Ad1V't.1. povrSinom poprecnog preseka A i zapreminam dV=Adl. (2.j --)0 't w)' gde je 0 obim preseka povrSine A.2.5. tj zida cevi ('t. gde je i1 vektor spoljasllje normale na povrsinu Ac' Integral po kontrolnoj povrsini Ae rastavlja se na tri integrala. • r 't.1. f r .v dt I fl. dobija se Yg ::::. = pVe elcvivalentni koeficijent dinamicke viskoznosti. Sada se izraz (2.21b) Za primenu ovog izraza potrebno je poznavati geometriju strujne cevi i tangencijalne napone na zidu cevi.1. Element strujne cevi definisan je duiinom dl. pri cemu sledi tl~ pdV = ~ (t ~: dV)dl. Nairne.1. duzine I koja je ogranicena kontrolnom povrsinom Ae = AI + A2 + Ao' gde su Al i A2 povdine protocnih poprecnih preseka 1-1 i 2-2 i An s --C> povrsina omotaca. a zatim povdillSkog integrala.:: . ::: 'leOUj /OXp gde jeT]. v. posrnatrajmo jednu strujnu cev sa s1.1.3). (2. za simetricllo razvijeno stmjanje.= vp ..2.21a) ce se pomnozitisa elementom mase pdf. a zatim integraliti po zapremini V.122 Tearijske asnove ID strujanja 1z razloga jednostavnosti pisanja uvodi se oznaka za viskozne i turbulentne napone 't jj _:::: PVeau. pri cemu su illtegrali po povrsinama Al i A2 .3) jedinicni vektar pravca xj .21a) pri tome ga transformisuci na obHk zapreminskog.f.5. komponenata napona 't j = 'txxnx +'t Jy l1y + 1: zz n z = 'tjjnj gde je nj (i=I. A'tjn Ac J pA ciAe .21) svodi na Y:::: --"dx.1. 1 KoristeCi tom prilikom vezu izmedu povrsinskogi zapreminskog integrala. odnosno tenzor.22) . preselea A i tangencijalni na povrsini omotaca dA =Odl. VracajuCi se sada izrazu (2.21a) maze se napisati u neSto jednostavnijern obliku pogodnom za prirnenu. U cilju dalje analize izraz (2. Na njegovu kontrolnu povrsinu deluju normalni naponi na povrsinama protocnog Slika 2.2. kao i Cinjenicu da je pri nepromenjenom protoku Yg = canst" dobija se gubitak energije po jedinici mase (2. jednaki nuli i ostajesamo integral po omotacu-ziciu strujne cevi Ao ' tj.1.

Prerna tome.). tj. turbulentni naponi pv/8iJ ! ax.rnikrovrtloga. zato se gubici na takvim delovima nazivaju gubicirna na pravolinijskirn deonicarna.1.oznaka· fA' IrnajuCi u vidu da poduzni profili brzina nisupoznati. I := (2. Strujanje na nivou rnikrovrtloga se odriava u svirn nizstrujnirn presecima sa razvijenirn profilirna brzina.rnikrovrtloga. Nairne.1.1. a to su mesta sa slozenorn geornetrijom strujne cevi. tada su i intenzivniji gubici energije.rnakrovrtloga do najrnanjih . Dakle. Strujanje na nivou makrovrtloga odvija se na onirn rnestirna u cevovodu gde postoje usiovi za njihovo stvaranje. i\ko nizstrujno vise nerna geornetrijskih prepreka na koje nailazi fluidna struja. v.1.amlz vis. Prema tome.Teorijske oSl1ove ID strujanja 123 Na osnovu izraza (2. Takode je jasno da. Ova rnesta se u cevovodu nalaze na poznatirn lokacijama (krivine. Naponi llov! ax. zakljucuje se da kod turbulentnog strujanja postoje i vrtlozi razliCitih veliCina. dakIe. Strujni gubici se. objasnjavaju prisustvorn napona u fluidu. u izrazu (2. koristeCi izraze: Vajsbaha IYi. odnosno da kada god dode..srvaraju. pa se gubici energije na takvirn mestima llazivaju iokail1i gubici energije. ukoliko su gradijenti brzina veCi. Zakljucuje se da su gubici direktna posledica gradijenta brzine. stvara se rnakrovrtlog koji oduzirna energiju od prosecnog strujanja. iz bilo kog razloga. i. su posledica viskoznosti fluida. to izrazi (2. Tako stvoreni makrovrtlog putujuCi niz struju raspada se sve do najsitnijih vrtloga . postoje dye gl1lpe gubitaka.oznaka 11. pa ceo izraz predstavlja rad sda prottzrokol. ipak. Da bi se. ili krace gttbici uJ'ied tnm/a. ito: gubici na lokalnirn otporirna .23) .. ventili i s1. zbog gradijenta brzine. pa se zbog toga kaze da je turbulentno strujanje sa jasno utvrdenom hijerarhijskorn strukturom vrtIoga. rnogli odrediti strujni gubici koriste se eksperirnentalne ili poluempirijske rnetode. strujanje na nivou milaovrtloga se kao takvo odrZava. kod turbulentnog strujanja moze se govoriti 0 strujanju na llivou rnakrovrtloga i strujanju na nivou rnikrovrtloga.22) za odredivanje strujnih gubitaka irnaju sallIo teorijski znacaj.1. rnedudejstva fluida i cvrste granice zida.22) dolazi se do sustinskog objasnjenja 0 poreklu strujnih gubitaka. i gubici usled trenja . upravo. se generisu .21) i (2. do prornene u profilu brzina stvaraju se uslovi za nastajanje strujnih gubitaka. Na nekirn lokalnim otporirna rnakrovrtlozi se i ne stvaraju a gubitak energije je izazvan promenom poprecnog preseka iii prornenorn pravca strujanja. ad najveCih . Na nekorn rnestu gde je slozen geornetrijski oblik strujne cevi (na pro krivina). zbog prisustva gradijenta brzine prosecnog strujanja.22) '(ijclA predstavlja ukupnu silu "trenja" izazva- t nu viskoznim i turbulentnirn naponirna. odnosno kada su vece neravnornernosti u profilirna brzina. Torn prilikorn obe grupe gubitaka sracunavaju se kao velicine koje su proporcionalnc kinetickoj energiji odredenoj sa srednjom brzinorn strujanja.?()zmin i turbuientllim llaponima na putn izrnedu dva strujna preseka sveden na jedinicu rnase. usled cega u fluidnoj struji postoji gradijent brzine prosecnog strujanja av I ax. S druge strane. a to su preseci strujne cevi koji se nalaze u pravolinijskirn delovima cevovoda.

a.' A.P2 A -'twOl= 0. to ce se ukupni strujni otpor. 4RH 2 DH 2 (2.. odrediti kao N Yg M N 2 M /. ".' .''.5. .9.v .. da je to velicina proporcionaIna kinetickoj energiji strujnog preseka odredeno' sa sredn'ombrz. kroz koju fluid struji srednjom brzinom v.28) ..' -_..1 Za odredivanje tangencijalnog napona na zidu cevi koristi se pretposta'vka. -~-"".' """.C"'-". 2. == PIA i P2 = P2A.-_.5. Posmatrace se samo jedan deo strujne cevi izmedu preseka F 1 i 2-2 koji 1 _ Lb._"..1.. Darsijeva formula U ovom Odeljku bite izlozen nacin odredivanja pada pritiska u pravolinijskim delovima cevovoda..1. i Darsija 1 v2 I v2 y: = = A . RfI . povrsine preseka A i obima preseka 0.koeficijent lokalnog otpora. U tu svrhu .posmatrace se jedna pravolinijska deonica cevovoda konstantnog i proizvoljnog oblika poprecnog preseka (v.."".5.. izmedu dva strujna preseka za koje se postavlja Bernulijeva jednaCina.'-..J Dh J=1 j (2.""'. J=1 } == '" D~j Vi 1=1 2+ '" L.".koeficijent trenja. 1 i (2. ".1. a na zidu cevi sila otpora trenja Fw == 't waf.1.5.1.1. Zamenom izraza (2..l:nom strujanja .1..YA.1. (2.. pri cemu su: A .26) Slika 2.2 se nalaze na meduL3- 9--' ~_Pl_.= A . .1..srednja brzina prvog nizstrujnog preseka.== pA.. 1z jednacine ravnoteze ovih sil~ PIA .1. .duzina cevi.i 1=1 + '" L. Kako u cevovodu ima vise i lokalnih otpora i pravolinijskih deonica.1.1.. Glllbici lllslcd trcnja 2...". u kome je S .~-. tada u presecima 1-1 i 2-2 deluju sile pritiska r..24) za odredivanje gubitka usled trerija.27) u (2..A j .1.\ ~~~: o~:r~~..~.. ' -.. pri potpuno razvijenom laminarnom iii turbulentnom strujanju. koja se potvrdjuje dimenzijskom analizom.25) gde je N .YI._- .. - '''''~'t''---.26) dobija se pad pritiska I v2 I v2 Ap == p A .:js~n:~ jne cevi izdvoji i posmatra njegova ravnoteza. ~ ~w ""..-.1..2. .broj lokalnih otpora i Ai .broj pravolinijskih deonica. -""..-"'C....-""...s1.fi'F·!I_..-.1).. v2 J "2' == '" L.1...-... (2. 4RH 2 Dw 2 ' ~ ~ ~I~ ~ faktor trenja. -C"'.P2 == 'tw A .27) 'tw = Cf '2 pv pri cemu je Cf faktor proporcionalnosti. dobija se pad pritiska izmedu strujnih preseka 1-1 i2-2 Ol· Ap == PI . I .hidraulicki radijus i DfI-hidraulicki precnik.-_. odnosno gubitka usled trenja.1.124 Teorijske osnove ID stnljanja za odredivanje strujnog gubitka na lokalnom otporu.

Tearijske asnove ID strujanja 125 hidraulicki radijus i DH =4RH = ~ hidraulicki (ekvivalentni) precnik cevi. u kame je t. 2.1. Zato ce se ovom koeficijentu.1.to/mulu koja SlllZi za odredivanje pada pritiska II pravolinijskim delovima cevovoda. u narednim Odeljcima. Dahle. Aka se posmatra specijalni slucaj oblika poprecnog preseka. cia je koeficijel1t trenja veliCina koja zavisi od Rejnoldsovog broja (Re) i relativne hrapavosti zida cevi (BId).2. na pravilno odredivanje koeficijenta trenja A.. kao sto su: fizicke karakteristike Huida (viskoznost). one je prisutno i kod: krivina. koji je inace najcesce u primeni...> caj nije oCigledan iz izraza (2.28) predstavlja uop.:sijeFlt . dobija se relacija za koeficijent trenja (2130) .27). pri tome imajuCi u vidu da se naponi na zidu sastoje ad viskozne i turbulentne komponente. (01-::--1. na pr. dok u pravolinijskim Slilca 2. lFizicb tuma.ftelZu Da. pravolinijskih deonica itd.l.5.2 = .sI. dimenzijskblllanaJizoID. ~ KoristeCi izraz (2.1.1.6enje koe[idjenta trenja. a to je kruzni oblik cevi unutrasnjeg precnika d (A == d 2 rr.T .151.2 (J-l-. i leao takav on ima znacajan uticaj l1a koeficijent trenja.30). -13 hrapavosti zidova i s1.1.2 delovima cevovoda ono je jedini gubitak strujne energije. pv 6* r I \ \ . vee same kroz deo preseka povrSineA tada velicina 0 predstavlja obim okvasenog dela cevi (ili kanala). / 4. srednje brzine po preseku. U sillcaju da fluid ne struji kroz ceo presek cevi (iIi kanala).) hidraulicki precnik ima vrednost DH == d = 4Rfj. 81 d) (2.5. uy iz koje sledi da je koeficijent trenja bezdimenzijska veliCina koja zavisi od rnnogih veliiSinu. gradijenta brzine prosecnog strujunja. te se tada opsta formula Darsija svodi na obHk IJ. A=4 Cf = .2) a ciji uti~ A V r--'. Zato se strujanjeu pravolinijskim delovilIl~ cevovoda izdvaja u posebnu grupu problema. racvi.>i turbulentnih napona na zidu i od geometrijskih '.1. ventila..29) g P d 2 d 2 Primena ovog izraza svodi se. RH == 2.1.··-'·-m.1. Kod lokalnih otpora trenje na zidovima predstavlja sarno deo UkUpllOg gubitka energije. d '" ! karakteristika strujnog prostora (precnik cevi. S obzirom 'V f da Sil tangencijalni naponi na zidu prisutni na svim zidovima koji ogranicavaju strujni prostor dl2 to za posledicu ima da je trenje prisutno na svim cvrstim granicarna strujnog prostora.jnoldsov broj Re = vd I v je bezdimenzijska velicina koja predstavlja odnos inercijalnih i viskoznih sila u fluidu i sluzi za odredivanje reZima strujanja. posvetiti vise painje. Izraz (2. .p= PA-::::? (2.1. (v.p I v2 I v2 Y =:-==A-/j. odnosno: A=: ACRe.0 == drr.-. prakticno.31) Re. pv 8 av -.= 4Cf koeficijent trenja. 1 !. Pokazuje se.--pvxVy)y=O 81:".

KoefidjclIllt trellja mmtraSnjih iaminarnih str1lJ!janja 0) Lominorno strojonjc 0 cevimo Kro. 1. Ovo za posledicu ima da se parcijalni izvodi iz jednacine (2.fnog poprecnogpreSI!KO Posmatraee se nestisljivo (p=const. S druge stTane strujartje je razvijeno.hidraulicki potpuno hrapave cevi. Ovu grupu Cine resenja za koeficijent trenja laminarnih strujanja u cevima kruznog. U poluempirijske izraze za koeficijent trenja svrstavaju se svi oni izrazi koji su dobijeni koriseenjem poluempirijskih modela turbulencije. Konacno. Prime nom ovlh pretpostavki iz sistema Navije-Stoksovih jednacina Slika 2.3a. 1. dobijaju se jednacine: 1 8p 8 2 v 18v 0:= ---+ vC-+--) (2. 1.1.2.1.5. te zato brzina nije funkcija poduzne koordinate x.1.1. koje se ima izmedu preseka 1-1 i 2-2 sa s1.30) uvek ne moze direktno primeniti.3. kao i da se promenljive p i v mogu razdvojiti. te sledi .5. Treba napomenuti da jedna te ista cev moze da pripada svakoj od ovih grupa.hidraulicki hrapave cevi.34).32) pax or2 r or O=oplor ovlox=O (2.5.1. te se zato izraz (2. i c) A:= A(8 f d) . sto se zakljucuje iz jednacine kontinuiteta (2. U opstem slucaju strujanja fluida kroz cevi tangencijalni naponi na zidu nisu poznati. napisanih u polarno-cilindricnim koordinatama. poluempirijska i eksperimentalna. vee je samo funkcija od poprecne koordinater (v=v(r)). eliptickog i nekih drugih oblika poprecnog preseka. Ako se ovi preseci nalaze dovoljno daleko od lokalnih otpora I strujanje ee biti razvijeno I~--------------~------~----~ jednodimenzijsko (v = v x' vr := v<p = 0) i osnosimetriCllO (8/ 8<p = 0). trecu grupu reSenja Cine rezultati dobijeni primenom raznih eksperimentalnih metoda. cevi se dele na: a) A:= ACRe) .126 Teorijske osnove ID strujanja U zavisnosti od medusobnog odnosa uticaja Rejnoldsovog broja i relativne hrapavosti. resenja za koeficijent trenja mogu biti: egzaktna. 2. sto znaci da se u svakom nizstrujnom preseku ima isH prom brzina. U zavisnosti od nacina odredivanja tangencijalnih napona na zidu strujnog prostora. odnosno da je p=p(x). U egzaktna reSenja za koeficijenat trenja svrstavajuse sve one formule koje su dobijene iz tacnih reSenja Navije-Stoksovih jednacina.33) sledi da pritisak nije funkcija od poprecnekoordinate r.34) Iz jednaCine (2.1.33. b) A:= A(Re.8 f d) .3) i jednaCine kontinuiteta.3 a (2.32) mogu zameriiti obicnim.hidraulicke glatke cevi.1.) stacionarno (of ot = 0) laminarno strujanje u cevi kruznog poprecnog preseka.1. 1. a sto zavisi od rdima strujanja u njoj.1.

38) pokazuje da se viskozni naponi linearno rnenJaJu sa prornenorn koordinate r.37) u kome je vmax = I:!.pR2 /4111 maksimalna brzina u preseku.30) dobija se izraz za koeficijent trenja larninarnogstrujanja-u cevima knrlDOg poprecnog preseka: . '=-11-=--1' dr R2 (2.1.3-4) svodi na oblik .36) dobija se .1.38) Izraz (2. sto znaCi da se pri larrunarnorn strujanju u cevima sve kruzne cevi ponasaju kao hidraulicki glatke. 1 dv 1d dv (2. dr) == 11. == vs2Rlv 64 r:--64l => ~.) stacionarno (3/ at =0) jednodimenzijsko (v x = V. .39) u kome je Re == vs2R / V= vsD Iv .36) iz koga se primenom granicnih uslova: 1) 1"=0. 'w 81: w A. P == PI i x=l.CIlnr + Cz (2. 2. koje se nalaze na medusobnorn rastojanju 2b.1.- I R2rc fR 0 . VY = v z == 0) laminarno strujanje izmedu dugackih paralelnih ploca (s1.35) dpldt=-C i granicnih uslova za pritisak: x=0. v=O odreduju konstante integracije CI = i C2 == L'R2 1411. /. dr (I' dr):= -C .35) moraju biti jednake istoj konstanti.::::-v·(r)2rndr=2 3 R 2rcv s 0 korekcioni koeficijenti koliCine kretanja i kineticke energije [ 3 =1 2 -2 R rcv s fv R 0 2 4 (r)2rrcdr=.35) Kako je p=p(x) a v=v(r) to leva i desna strana jednaCine (2. Ako je problem odredjen razlikom pritisaka I:!. 3' ' i zakon raspodele viskoZllih napona u preseku dv 411 v ..p I I. dvldr=O i 2) r=R. (2. Na osnovu zakona promene brzine (2.l.1. Zamenom napona 1: w u relaciju (2.p 2 2 )==vmax[l-(:R) I" 2 1 (2.) Loul-inorno slrnjonje izmed'n porolelnih ploeu Ako se posmatra nestisljivo (p=const.1..p:= PI .35) dobija se opste resenje za brzinsko polje C v(r) =.S.1.1. dole se maksimalna vrednost nalazi na zidu cevi = 411V8 IR.Teorijslce oshove 1D strujanja dp d 2v dx == 11( dr2 127 +.1.411 1"2 -I.37) odreduju se: srednja brzina strujanja u preseku V s :::: . Iz dobijenog resenja za A.Rejnoldsov broj.3b). 1z druge od diferencijalnih jednacina (2.1. Zamenom ovih konstanti u jednaGinu (2. Oni imaju rninimalnu vrednost u osi kanala '0:::: 0.P2 ova konstanta se odreduje iz dela diferencijalne jednaGine (2.1. koja se ima na osi cevi (r=O).1.1. P == P2' i ima vrednost C == I:!.1. tada se Opsti sistem diferencijalnih jednaCina (2. 1 v(r)2rndr =-v 2 max' 1 fll3 a.1.= pv.ptlrtlboliCki zakon promene brzine u poprecnom preseku ° v(r)::::~(R -r I:!. vidi se da koeficijent trenja zavisi sarno od RejnoldsovOgbioja.

v = V max ' dv/dy=O. koje glase (pj-P2)2b·l='t w 21·1 .Rejnoldsov broj. Konacno.42) pv" u kome je Re = 2bvs Iv ..39) i (2. OV / ox = 0 koji se rdava koriscenjem granicnih uslova 1) y=O.3b I u ovom slucaju. Izraz (2.5 .1.p I I) i brzinsko polje u obliku V(Y)=-2y]y +C1y+C2 2 C 2 • Koriscenjem navedenih granicnih uslova odrvdjujll se konstante C2 ::: C1 = 0 (2.p' x / I (C:::!J.1.) 2] . PoredeCi izraze (2. posle cega se dobija resenje za brzillsko polje tlp 2 Y V(Y)=2y]I( b 2 -y)=v max [1 -(-.. Primenom izraza (2.1.42) pd istoj karakteristicnoj dimenziji strujnog prostora (D:.1. prelazi se sa parcijalnih na obicne izvode.41 ) Cb /2y]. Cime se iz (2.1.. !J.1.41) dobijaju se: srednja brzina u preseku "s = 2b 1 fb 6 -b v(y)dy::: 3' vmax ' 35 ' 2 koeficijenti neravnomernosti brzinskog polja 1 /3=--. II 2 kome je vmax = tlpb 12Y]1 brzina u osi kanala.2 =: Re ' (2. primenjujuCi jednaCinll ravnoteZe sila koje deluju izmedu preseka 1-1 i 2-2 i Darsijevu formulu. v=O. Slika 2.1.l2.v.128 Teorijske osnove ID strujanja lop 0 " O=---+Vp OX c3y2 ' 2 (2. 2) y=±b . cijim se resavanjem dobija linearno polje pritiska p(x) =PI -!J. dobija se izraz za koeficijent trenja laminarnog strujanja izmedu paralelnih ploca 4'tw 24 ').P=Pj-Pz=p}"Jf2b.41) pokazllje da i za laminarno strujanje izmedu paralelnih plota vazi parabolicki zakon raspodele brzina..fb z 2bvs v (y)dy=- 2 -b 5 dv 1 ·fb 3 u = _ · v (y)dy 3 2bvs -b 3Y] v s i viskozni napon na zidu rayne ploce 'tw = -Y](dy)y=±b :::: -b.40) o= Op / oy.40) dobija obicna diferencijalna jednaCina dp dZv dx "" Y] dr 2 = -c .1.1. iz istih razloga kao i kod kruznog preseka.1.::: ..: 2b) zakljucuje se da je koeficijent trenja kod krliZnih cevi za 8/3 putaveci od koeficijenta trenja laminamog strujanja izmedu paralelnih ploca .

3.'! d A=~ Re A= 64 (1-n)2 Re 1+n2 +(1-n 2 )/lnn . tada se. tacnim resavanjem Navije-Stoksovih jednaCina. Re=v Re 3a 2 _b 2 Krnzni procep a."..5. pri laminarnom strujanju..-vivalentni i precnik Oblik preseka cevi Paralelne ploce Geometrijski prikaz Izraz za koeficijent trenja (Re = V de I v) A=Re ' 24 :::I[~:'::::: 4b 2vb Re=-V Krug ® .42»..1. takode. de =4RH Ek.. A alb A de / a Pravougaonik D ~ {.50 2 1. .. Tom prilikom dobija se struktura izraza za koeficijent trenja A= A IRe.1.667 1.39» i izmedu paralelnih ploca (izraz (2.20 0. Koeficijent trenja okruglih i neokruglih cevi.2". pri cemu je koeficijent A funkcija od oblika povrsine poprecnog preseka.5. Ravnostrani trollgao Kvadrat 3 J3 a a .600 1. Re=vDH I v 2 2 vb A = 64 a +b .1. Izraz za koeficijente trenja. .. .1.25 0. .-1: a.818 1. == 160 3Re I A=J2 Re ..1...10 0.~ . za cevi najcesce neokruglih geometrijskih oblika dati su u tabeli 2. I NII// N . a '~ .Teorijske asnove ID strujanja 129 c) Laminarno strojanje 0 ccpima razliififog o/Jlil:n U paragrafima a) i b)ovog Odeljka dobijenisu teorijskitacni izrazi za koeficijent trenja laminarnog strujanja u cevima kruznog poprecnog preseka (izraz (2. u nekim slucajevima.r 8ab 3(a+b).-' (j) 2(a-b) Elipsa fJ2P: i:s '0' aL""J a a' ~ alf \.'I:....504 1. n =bl a . dolazi do izraza za koeficijent trenja. 'c II.r//..1.. ~ 2a l+alb A=:Re b 0 0..33 0.. }\leo cev nije kruznog vee nekog drugacijeg oblika poprecilOg preseka..333 96 85 76 73 69 62 \ Tabela 2.3.

1 -r .1.2 0=---8 ---8 (rv )+-V.1. vr == v'I' == 0) turbulentno strujanje u kruznoj cevi precnika D=2R. (t) dr vr dpw 1 d cfV -.-[ r('l1--pv v ) ] = -d [('t +'t )l I d (n).44) av / ax = 0 (2. Odredlv311Rje IlmeficijclIRta tJrcmIja tllllll"lh>ulclllltllRog strmjamja m cevima Posmatrace se razvijeno. Nakan transforrnacije jednaCine (2.5.r) == Pw .41.8) i Rejnoldsa (2. te zato vati dpw / dx = ap / ax.47) dobija se zakon raspodele ukupnog napona u poprecnom preseku .5.PVr + P -.1.43) prrr r r" 1 ap v a av 1 a -." (2. t. 'tt == -pv~v~ . . koje je prikazano na s1.9).43-44) v je srednja brzina po vremenu. svodi se na oblik: lap 18 -.1.4 definisani problem sis tern diferencijalnih jednaCina kontinuiteta (2.130 Teorijske osnove ID strujanja 2. v~2 i v~v~ odgovarajuCi turbulentni naponi. da je v =vCr).1.46) r Izraz (2.1.-. stacionarno (a/at = 0).1.turbulentna komponenta napona i 't == 'tv +'tt-ukupni tangencijalni napon u nekojposmatranoj tacki preseka.5.2.45) U Rejnoldsovim jednacinama (2. Integraljenjem jednacine (2.2 -v'I' . Zarnenarn ove diferencijalne veze u jednacinu (2.-.43) dobija se novi oblik -(p+pv' )=-(v' -v') ar a- 2" r 12" 2" 'P r r iz koga se integraljenjem u granicama od r do R (p = Pw' v~2 promene pritiska u poprecnom preseku = 0) dobija zakon (2. nestisijivo (p=const.j. jednodimenzijsko (vx = V.1.= .45) slegi da brzina v ne zavisi od koardinate x. Iz jednaCine (2.viskozna komponenta napona.1.1.1.z fR (--. =-dx rdr "dr rx rdr v t rdr (2.1.2 1-.46) pokazuje da u poprecnom preseku pritisak zavisi od fluktuacionih karakteristika brzinskog polja.1. dok su V~2 .1. napisan u polarno-cilindricnomkoordinatnom sisternu.1. 0= ---+--(r-)--___:(rv v) pax rarBr rar rx (2.1.1.1.44).1. Iz ovog izraza sledi daje na zidu cevi (r=R) pritisak funkcija samo od poduzne koordinate pex) = Pw(x).47) u kome su 'tv == l1av / dy .4. osnosimetricno (a / acp = 0).). pritome imajuCi u vidu da je v =vCr) dobija se novi oblik ove jednacine r p (x.. Za ovako I X -Il> Slika 2.

i da napon ima minim aInu vrednost na osi cevi . Za turbulentno strujanje u cevima ne postoji tacna teorijslco rdenje 113 osnovu kojega bi se odredili naponi u preselru.4. 2) 1: t ~ 1:" .38) koji vaZi za laminarno strujanje i (2.1.50) koji vazi za turbulentno strujanje zakljucuje se da se tallgencijalni naponi u preseku kruzne cevi menjaju po linearnom zakonu. za r=R. (2.1.turbu!entno jezgro u kome su dominantlli turbulentni naponi (Ot »1:"). ili (2.=8(v*lvB )2.1. U izrazu (2. ledna od osnovnih veliCina poluempirijske teorije turbulentnog strujanja je brzina trenja v*.50) Md:rsulliclld gIatkim cevima Za odredivanje odnosa brzina v *Iv s u hidraulicki glatkirn cevima maze se koristiti a) uruverzalni turbulentni profil brzina . 2.1.30)..1.5.d R .1. Medutim.Teorijske osnove ID strujanja 131 dV 1 dpw (2.1.. TuuriHlllleJ!lltlmO 5ltrujaJ!llje 1m "y +"[ "w "w =~ R' (2.52) sa VB oznacena je srednjabrzina strujanja u preseku.4U. na osnovu koje se odreduje tangencijalni napon kao 1: = pv*2 . i 3) 0'" 0t .52) koja moze da posluzi za odredivanje koeficijenta trenja turbulentnog strujanja u cevima.49) 2 x tako da se konacno dobija zakon raspodele napona u poprecnom preseku 1:=rr. pod kojom se podrazurneva upotreba pojednostavljenog modeia turbulentnog strujanja u kome se neki koeficijenti odreduju na osnovu eksperirnentalnih rezultata. sto strukturu turbulentnog strujanja 6ni znatno slozenijom od laminarne.r ~= Izraz (2.S..48 i 51).2.\.pv'v' = .1. dobija se relacija .. a samirn tbn i koeficijent trenja. ito: 1) 1:"'1:.1.51) Koriscenjem izraza (2. Na ovorn dijagramu u zavisnosti od medusobnog odnosa viskozne i turbulentne komponente napona razlikuju se tri oblasti.1.prelama ob!aJ'i u kojoj su viskozni i turbulentni naponi istog reda veliCine.v!skoznipodsloju korne su dominantni viskozni naponi (1:" »o[) .50) pokazuje da se tangenCijalni napon u preselm linearno menja sa koordinatom r. Ova pote§koca prernoscava se po!uempti-tj:rkom teorijomturbulentnog strujanja.1.. r x 2dx· iz koga. Na dalje ce se razmatrati dva posebna slucaja turbulentnog strujanja u cevima i to kada se one h-etiraju leao hidraulicki·glatke i hidraulicki hrapave. (2..48) dy .1.1.1.1.(0) = 0. (2. Ucesca viskozne i turbulentne kornponente napona u ukupnorn tangenc~ialnorn naponu prikaiana su na dijagramu sa s1.28. dok je njegova maksimalna vrednost na zidu cevi o(R) = ow' Na osnovu izraza (2. kod turbulentnog strujanja ukupni napon se sastoji od viskozne i turbulentne komponente. sledi i vrednost napona na zidu cevi 1 dpw' "w =.

3. (2. 30 Graficki prikaz funkcija (2.bezdimenzijska koordinata.5 b) stepeni profil brzina pri cemu su: v+ == v I v * . Univerzalni turbulentni profil poprecnom preseku.5 .510.5356) dat je na s1.bezdimenzijska brzina.1. Ova zavisnost utvrdena je eksperimel1talno i data je u tabeli T.l. y-koordinata koja se meri od zida cevi (s1.1. Granice brzina.1.1.2.koeficijent stepenog zakona koji zavisi od eksponenta n. 1.56) lS.10000 viskoznih i turbulentnih napona u Slika 2.53-56). 1.1. y + == v * y I v .2.53-55) veoma dobro moze da se aproksimira stepenim zakonom (2.. 5. logaritarnslea oblast (y + > 30).1. U slucaju turbulentnog strujanja u hidraulicki glatkim cevima univerzalni turbulel1tl1i profil brzina opisal1 fUl1kcijama (2. Ekspol1ent stepenog zakol1a n i koeficijent C(n) zavise od Rejnoldsovog broja.5.1.74 5 5.S.+ -3.1.55) (2.56) :*==c(n)(V:Y )l/n. odredene su na osnovu eksperimel1talnih rezultata brojnih istrazivaca.4.2. 5 o Ie Re n C(n) 10 7 8.1.10 6 Tabela 2.1. Uticaj Rejnoldsovog 10 broja na eksponent stepenogzakcina~ 11.5 Za odredivanje koeficijenta trenja hidraulicki glatkih cevi mogu se koristiti dva razlicita pristupa. koji zavise od izbora merodavnog razvijenog profila brzina. 0) Blozijusopo formulo Razvijel1i turbulentni profil brzina u hidraulicki glatkim cevima opisuje se stepenim zakonom (2. Kod 25 univerzalnog turbulentnog profila 20 brzina postoje tri zone ito: + V 15 viskozni podsloj (0 < y + < 5) .2. Za dobijanje ovihforrnula koriste se stepeni zakon (Blazijusova formula) i logaritamski zakon (Pral1dtlova formula) za razvijel1e turbulentne profile brzina. izmedu ovih zona.132 Teorijske osnove ID strujanja 0<y+<5 v+ == J 11.71 1.1.5 == 2.5.1.1.54) (2.+5.4). n-eksponent stepenog zakona i C(n).56).57) koji se nakon primene za osu cevi . 5<y+ <30 30<y+ (2.5.53) (2. L4.7510gy'.51ny+ + 5.10 6 9 10.1.105 8 9. zone su u direktnoj vezi sa vee datim· odnosima izmedu 10 100 1000 l.1.1. Kao rezultat odgovarajuCih proracuna dobijaju se formule Blazijusa i Prandtla za odredivanje koeficijenta trenja.6 3. 10 prelazna oblast (5 <y+ < 30) i . leao i konstante u funkcijama (2.

1. iz izraza (2.30521 Re l/4 • Dobijeni izraz za koeficijent trenja nesto malo odstupa od eksperimentalnih rezultata Blazijusa..2.1.59) odreduju se: srednja brzinastrujanja u preseku Vs =:: R 2n 1 fR 0 . na pI.. a=-1-1v32rndr= (n+l)\2n+l)3 .1.60-61).62) sledi izraz za koeficijellt trenja Ie =:: 0.lL 2 -L (.52) i (2. Primenom profila brzina (2.1.62) u kojoj je Re == 2Rv s I v Rejnoldsov broj.64) vm Povecavanjem vrednosti eksponenta 11.58) svodi na oblik: (2.- n+5 [ (n + 1)(2n + 1) J "/(n+l) 2 C(n)n 2 --"'-Re 2/ (n+l) . Sa ovom vrednoscu izraz (2. V==Vm => V': v = CC n )(7)1/n *R . tada iz (2.)n+l ( _ _ )n+l Ie -? n+ 1 .1.058 (2. (2. \ \ .Teorijske o.56.. 1) zakljucuje se da je razvijeni turbulentni profil brzine ravnomerniji od laminarnog.63) koja vazi za turbulentllo strujanje u hidraulicki glatkim cevima u intervalu Rejnoldsovih brojeva 4000 <Re< 10 5 • Za posmatranu vrednost eksponenta stepenog zakona 11=7.62) se svodi na Blazijusovu formulu IIe=0.1.61) R 2 7CV.74.5).1. odeljak 21. ex =:: 40817 == 1.1.1. na 11=10 a sto vaZi za visoke vrednosti Rejnoldsovog broja (v.03 cime turbulentni profil brzina postaje ravnomemiji. 0 4n2(n+2) V* Vs .59) u kome su: y i r koordinate merene od zida i ose cevi.. = 2. respektivno.1.snove ID strujanja 133 y=R. (2. 1 i ex::::. Ako se za vrednost eksponenta stepenog zakolla uzme vrednost iz tabele T.R) rdr =V11l 2n2 (n+l)(2n+l) . i v m brzina u osi cevi. (2. dobijajuse vrednosti ~ = 1..1.5 n=7 i C(7)=8.2:1. ~ =:: 49 =:: 1. Dobijene vrednosti za koeficijente ~ i ex upucuju na zakljucak da se kod razvijenog turbulentnog strujanja u cevima moze smatrati da je ~::::.1.02 .1. 2vm v·2rndr =:: R2 fR 0 r lin (1. i izraze (2.60) sledi formula za koeficijent trenja _=:: V . dobijaju se karakteristike razvijenog turbulelltnog profila brzina Vs 49 50 43200_ =:: 60 . (2.1. Zato je izvrsena korekcija koeficijenta C(n) na vrednost C(7)=8. 0 4n4(n+3)(2n+3) PrimenjujuCi odnos brzina Vs en Re dobijen iz relacije (2.!1!.01 i ex =:: 1. T.5..1.3a) i razvijenom turbulelltnomstrujanju (~::d i ex::::.3164/Rell41 (2. Poredjenjem vrednosti koeficijenata ~ i a za stmjanje u cevima pri razvijenom laminarnom ( B= 4/3 i ex.60) i koeficijenti neravnomernosti brzinskog polja ~=-/-1v22rndr= (n+I)(2n+l)2 R 'ltV.1.58).1.

70) Na osnovu eksperimentalnih rezultata Prandtl je izvrsio korekciju brojnih konstanti u formuli (2.. R primenom kojeg se dobija srednja brzina u preselru V=V rn y Vs = R.75v* 3 (2. u domenu svoje vainosti Blaziju.134 Teorijske osnove ID strujanja 11) lIniDlerzolni zo. cevlima U zavisnosti od uticaja Rejl1oldsovog broja i hrapavosti cevi na koeficijel1t trenja.1.sova formula iina prakticnu prednost u odnosu na Prandtlovu formulu. to se izraz za srednju brzinu strujanja svodi na oblik: z~o . Tmllm. z=ylR .70).2).2. )+Av*[z(lnz-l). =vrn-IAv*=vm-3.1..1.1.1. Zato.z. nakon koje se dobija izraz "* = 21og(Re~) -0.1.55) v+=Aln/+B=A1log/+B.2. ProyultlolJ'n/ormllllo Za opisivanje razvijenogturbulentnog profila brzina koristi se logaritamski zakon (2.1.1.z.71). primenjujuCi izraze (2.1. (2.5.03291og(Re-li:) -0.1. koji se naziva univerza!ni zakon trenja u hidrau!icki g!atkim eel/inla. dolazi posrupkom iteracije.52.1 c 3 -Ii: = . Zamenom brojnih vrednosti univerzalnih konstanti sledi formula za koeficijent tienja l =. 2.1..65) za osu cevi y=R.63) direktno daje vrednostkoeficijentatrenja.71) za koeficijent trenja hidraulicki glatkih cevi. (lnz-i)]}[ Vs Kako je limzi lnz = 0 (j=1. Za jednu datu' vredllost Rejnoldsovog broja Blazijusova formula (2. Primenom zakona (2. Cija je vainost do vrednosti RejnoIdsovog broja Re < 3. Iz (2. v* y y koji se naziva zakon de/ieila brzine. v=v m => v:=Aln(Rv*/v)+B. . (2.67) sledi zakon promene brzine u poprecnom preseku +Av*ln-=vrn +Av*lnz·.j81og(Re-vA.8 I D» i hidraulicki potpuno hrapave (Ie::: ).10 6 .5.65) pri cemu sU A=2.9112 . Al =5. cevi se dele na hidraulicki hrapave (A = A(Re. kaleo je vee receno u Odeljku 2."Uljanje Ul hidr8Uliickiibl1"apavJim.1.. 2.68) Konacno.5 univerzalne konstante.75 i B=5.hmtno stD..66) dobija se oblik logaritamskog zakona + vm-v R R (1 67 ) vm-v + =--=A·ln-=A1log2.1.n Iv2r7tdr=2tCvm +Av*lnz)(l-z)dz= 2{Vm(Z.5.66 i 68) dobija se izraz za koeficijent trenja 1 Al r.!ton henjn u liJidroulicld gIn/kim cepimn.4.11. (2.1.8 .)+ jg [ B-A 1 log(4v2)-I A ] .1. (2.4. dole se do koeficijenta trenja.(8/ D) ). primenom Prandtlove formule (2.

Zavisnost leoeficijenta koeficijenta C(o+ ) ad veJicine C(8+ )prema eksperimentima Nikuradzea 8+ prileazana je na s1.f'l .=[islOg~+ Jg(c-f A )T Ie = (2Iog ~ (2.65)moze cla se napiSe i u obliku v+ = Ajlog)/ +B = Ajlogt+B-AjlOg(/ .1.5.8 1.6 2. taka da se dobija Karman-Nikuradzeova formula za koeficijent trenja .679)-2. .77) . (2.-~-f----+-f---f-+-1 (2.--.50 F' "~f"\" 'P'>""'T"" garitamskog zakana za strujal1je 7. v=v m A) =5.1.8 Prema eksperimentalnim rezuJog 8'· ltatima Nikuradzea zavisnost Slil<a 2. Na osnovu eksperimentalnih rezultata Nikuraclzea vrednost konstante 1.68) dobija se formula za koeficijent trenja ~. 2 a zatim karisteCi izraze (2.74) svodi na konacan oblik v+ =Ajlog(y/8)+C.st2%~ '.1..1.1.8+ <5 hidraulicki glatke cevi.4.II---i-I u hidraulicki hrapavim cevima v+ = A]logt +C(8+) = Alnt+C(8+) 6 5 ~~~T:rr'ir=~~~C. i to kao: .Tearijske asnove ID strujanja 0) Hirtlroltliifldpotpltf8o Imopove cep! 135 Logaritamski zakon brzine (2. Uvodenjem koeficijenta zavisnog ad hrapavosti cevi 11rr C(o+) = B-Ajlog8+ = B-Aln8+ 10 --f-.1.~l{R/).5<0+ <70 hidrauliCld hrapave cevi.1.72) u kame je 0+ '" 8v * !)I karakteristika hrapavosti. taka da se logaritamsld za1con (2.1.52) i (2.1.1.75.679 je korigovana na 1.1.. i .5.4 0.°k~ -f--f--I---il---il---i clobija se oblik univerzalnog 10.1. UvrstavajuCi U ovaj zakon brojne vrednosti univerzalnih konstanti dobija se Karmanova formula + 1.2.75) za osu cevi y=R.2 1.0 2." ---If-+. .I~~~~~~~ ~urm.74)""2 = (1.1.CW) 8 ~ l c~ I ]6°'.5.1.2 0..2 log ~ )-2 =2Iog 3.2.75) R --+ vm=v*(A)log''5+C)._'f--. PrimenjujuCi izraz (2.----Ie = (2Iog ~ + 1. Sa ove slike se uocava da veliCina 8+ moze da se iskoristi leao kriterijum za odredivanje vrste cevi.5.~ld (2.8+ > 70 hidraulicki potpuno hrapave c e v i .76) koja predstavlja univerza/ni zalcon Irenja II hidrau/iclcipolpuno /zrapaVlin cevinza.74) 3.<\'. -~- C=8.74..!!8liFrCEpJ GEVI I HRAPAVE CEVI : (2. (2. Za turbulentno strujanje u hldraulicki potpuno hrapavim cevima vrednost koeficijenta C(8+) je 8.1. 4.1.138.73) 9 _ _ _ ~.2..1.4 2.

0 .5.2. Koristeci razvijeni turbulentni profil brzina.1.80).136 TeoriJske osnove ID strujanja koja vazi za hidraulicki potpuno hrapave cevi.80) r.78). dok se u slucaju potpuno hrapaVih cevi (11 Re ~ 0) svodi na Sifrinsonov izraz (2.1. prvi je. Odredivanje koefidjenta trenja .?~njem na cev zrnaca pesk? T~zliCite veliCine.2.65).8/d).4. treba korigovati sa jednom funkcijom od hrapavosti L1v+ = L1V + (0+). koji vazi za hidraulicki glatke cevi.Moody-ev dijagram U cilju odredivanja koeficijenta trenja.2. Za razliku od izraza (2.1.1. zato ovaj izraz nije operativan za primenu.::=-= -21og(3 71d +~) VA . .1. .> d +Re 11(~ ~)1I4 /\. Nakon sistematizacije eksperimentalnih rezultata Nikuradze je dobio (1933.1. ipak.vestackim hrapavostima cevi.78) Medusobno slaganje formula Karman-Nikuradzea i Sifrinsona je veoma dobro i za uobicajene relativne hrapavosti cevi krece se u granicama od nekoliko procenata. pri tome obuhvatajuci oba relevantna uticaja Colbrook.1. 2. a zatim i Altsul su dosli do izraza za koeficijent trenja hidraulicki hra avih cevi. Sa live slike se uocava da porastom uticaja hrapavosti (L\vt < L\v.79) Profil brzina kod hrapavih cevi U ticaj fur iCcije hrapavosti L\v+ na izglt:d profila brzina prikazan ja na s1. Ali. izraz Altsula je veoma jednostavan za primenu. Izraz Altsula se.) profil brzina postaje neravnomerniji.v+ (2.1. Ali. IzrazColbrook-a glasi 1 8 2.81) Izrazi Kolbruka i AliSula daju dobre rezultate. god. jer vaii za vestacke hrapavosti cevi.1.) veoma slozeni dijagram zavisnosti A:':=A(Re. Sa ovom korekcijom dobija se opsti oblik y+ 5 70 univerzalnog logaritarnskog profila brzina Stika 2.63) za hidraulicki glatke cevi.2.51 (2. v+ = A Iny+ + B .2. On je vrsio eksperimente Sa razlicitim .Hidraolicki krapape' elf/pi Kod cevi kod kojih je hrapavost cevi veoma izraZena logaritamski zakon raspodele brzina (2. koji imaju medusobno slaganje u granicama 2+3%. Re~A a izraz AltSula ima oblik . U opstem slucaju turbulentnog strujanja tl cevima u obzir treba uzeti uticaje promene Rejnoldsovog broja i hrapavosti. II) .5.1.1.1. .1. do koeficijenta trenja primenom izraza Kolbruka dolazi se iterativnim putem. i zbog toga mu pri upotrebi treba dati prednost. Gime uticaj hrapavosti na koeficijent trenja postaje veoma izraZen.5. koje je ostvarivao nan-.1. taka dobijeni dijagram nije operativan za primenu. (2. najvaznije serije eksperimenata izvrSio Nikuradze.L\v+ . Za odredivanje koeficijenta trenja hidraulicki potpuno hrapavih cevi moze se koristiti i izraz Sifrinsona A= 0.4.11(5/ d) 114 • (2. za slucaj da se relativna hrapavost cevi moze zanemariti (6/ d ~ 0) svodi na Blazijusov izraz (2.5.

. . ito: CD .""..07 0.0001 0.....".\.. gde je Re k . ®-hidraulicki hrapave cevi i ~-oblast potpuno hrapavih cevi.~~~:. a na osnovu formula Puazeja (2.'7r-.04 .-i. koja se jos naziva i kvadratna oblast.".112 _L :: :::+:::::Ii:::...-'-"..". ulja i s1.l.. Vaznost izraza (2....71d + 2.1......... =64 / Re.. Moody-ev dijagram ..4.'4. .05 3.009 0. = ...''~~~~~~~..~~..l. = . koeficijent trenja pri laminarnom strujanju kroz cevi kruznog poprecnog preseka moze odrediti izrazom Poazeja A..'.oblast laminarnog strujanja.. Gl .o / d) .77) i Kolbruka (2..06 0.. I ' ' .""~ o/d=0..1.zavisnosti ko~fiGijenta t~enja od Rejnoldsovog broja i relativne hrapavosti.... b) Frelazna oblast ."-'+'.1.Teorijske osnove ID strujanja 137 te bi vrednosti iz njega trebalo preracunavati za hrapavosti industrijskih cevi......2.kriticna vrednost Rejnoldsovog broja pri kojoj laminarno strujanje prelazi u turbulentno.03 ~"''!-~~~_''''''~-i+-i.5.l.5. ® .:... Prandtla (2... s1.:..". 0. Zato ce se objasnjenju ovog dijagrama posvetiti vise paZnje...1.-~eF+.""..l.05 0.j~"....1.39) je u podrucju Rejnoldsovih brojeva Re:o...... <Il ....002 0. U tehnickoj praksi laminamo strujanje ostvaruje se pri strujanju veoma viskoznih tecnosti: naite.""."'..~.71).'''4' 0...(Re.. i ~ ....01 0..<Il-prelazna.03 0.*..oblast hidraulicki glatkih cevi . Detaljnom analizom dijagrama pokazalo se da na njemu ima pet karakteristicnih oblasti.005 0.......' _1_ =-21og( .oblast hidraulicki hrapavih cevi .....-Re.'.. Iz tih razlogaMoody je.prelazna oblast. koji ima veoma siroku primenu za odredivanje koeficijenta trenja. Re k = 2320.".....00001 10 4 Re 106 10 7 108 Slika 2...........63).oblast hidraulicki potpuno hrapavih cevi Ie = A. Vee je receno da se..."'. ~.i..F-'.08 0... a) Ob/as! lami?lamog sITu/an/a Oblast laminamog strujanja na dijagramu prikazana je pravom linijom CD. iIi obrnuto........~". kerozina...01 0. Karman-Nikuradzea (2...! 6/d=O.5.'.0002 0.(Re) .001 0.'.1... Oblasti CD-Iaminarna.015 -----.1.'.~+--.09 0..04 6/d=0.. Gl-hidraulicki glatke cevi...51 ) tl2_ -.e==E~====m:=::±±m 6/d=O......1 0..008 0..'..02 ~~~+i..5.0005 0..02 -"'-.~:.1.1.....39).1.:.....i.i'".~~ 6/d=O. leao i da ova oblast predstavlja oblast hidraulicki glatkih cevi.80) konstruisao dijagram .(o / d)...""".. Blazijusa (2.~~ 6/d=O...l. koristeCi Nikuradzeovu ideju.

Ta zavisnost je data Blazijusovim izrazom (2. Za korektno odredivanje koeficijenta trenja trebaznati koja je hrapavost cevi o kroz koju se odvija strujanje. naCinaobradei stanja zidova cevi u eksploatacijskim uslovima. tj. da koeficijent trenja ne zavisi od Rejnoldsovog broja. U nekim specijalnim slucajevima. pase zato za ovu oblast kaie da je kvadratna oblast.5.78).1.7/ JRe .1. Za koeficijent trenjaukVadratnoj oblasti vaZe izrazi Karman-Nikuradzea (2. A= A(Re. koji vazi u celokupnoj prelaznoj oblasti. date su u tabeli T.1. koeficijent trenja zavisi od Rejnoldsovog broja i od relativne hrapavosti.1. jer je pad pritiska u njoj (vidi izraz (2.za gasovode izraz Weymouth-a: . U tu svrhu se definise srednja apsolutna hrapavost cevi lcoja zavisi od: materijala cevi. e) Potpuno ItTl2pave cevi U oblasti ® sa dijagrama uocava se da je A= A(O I d).5. Iz tih razloga rdim rada u ovoj oblasti se izbegava.71).0941d. Ova oblast (zona CD· sa dijagrama) je nestabilna. takoae.hidraulicki glatkih cevi do krive a-a ena dijagramu aproksimativno povucena) koja predstavlja granicu dvostruke zavisnosti A= A(Re. za odredivanje koeficijenta trenja postoji izraz Zajcenka A = 0.81) ili Sifrinsona (2. tj. Ova oblast se prostire od krive Ql .81). () Hidrauliclciglatke cevi U oblasti hidraulicki glatkih cevi (kriva C) sa dijagrama) viskozni podsloj pokriva sve neravnine na zidu cevi.77). Tako na pro koristi se A = O. te su i eksperimentalna merenja u njoj nepouzdana. U oblasti hidraulicki hrapavih cevi. Zato se cevikojeradeu ovimrezimima nazivaju potpuno hrapave cevi. Kvadratnoj oblasti odgovaraju uslovi strujanja sa visokim vrednostima Rejnoldsovih brojeva kodkojih lcoeficijent trenja zavisi samo od relativne hrapavosti old. d) Htdrauhcki hmpave cevi Hidraulicki hrapave cevi 8U one kod kojih viskozni podsloj ne pokriva neravnine na zidu. se uocava da je za jednu vrednost relativne hrapavosti old koeficijent trenja nepromenljiv (A=const. zona @) sa dijagrama.1.02 +1. dakle.80). Altsula (2. u podrucju vredIiosti Rejnoldsovih brojeva od 2320 < Re < 4000. za najcesce primenjeIie cevi.1.0025 VRe" . iIi obrnuto.138 Teorijske osnove ID str:ujanja Prelazna oblast predstavlja oblast prelaska laminarnog u turbulentno strujanje. da ne bi doslo do greske u proracunu treba.o I d).1.2.1.63) iii izrazom Prandtla (2. S ~druge strane.za strujanje nafte izraz Lange-a: A == 0. ipalc. iIi izrazom Altsula (2.1..o/ d).1.1I3 . koristiti izraze za koeficijente trenja koji su dobijeni eksperimentalnim ispitivanjem takvih cevovoda. odnosno zavisi sarno od hrapavosti cevi. Koeficijent trenja hidraulicki hrapavih cevi odreduje se izrazom Kolbruka (2. Ipak. kada se radio dugackim cevovodima.28» kvadratna funkcija od srednje brzine strujanja. i u njoj koeficijent trenja zavisi same od Rejnoldsovog broja A= A(Re).). Njene vrednosti.

15 1+1.3+1 1+2. nije poznata.= f(A) iIi za brzinu v=j{v). izmedu ovih veliCina postoji funkcionalna zavisnost.1.1-5. 0 [nun] 0.0015 0. takode. 2. Ovaj postupalc iteracije uzastopnih priblizenja za odredivanje .jednoliko lako zardale posle dugogodisnje upotrebe Ijace z.5.mestimicno zardale .2 0.4 do 3 0.1. Najjednostavnija metoda koja Se za ave potrebe koristi je metoda proste iteracije. u opstem slucaju.5.21. ciji je algoritam proracuna dat na s1. st31do) celicne vllcene STANJE zrDA CEVI glatke nove ciscene posle duze upotrebe zardale sa jakom korozijom i rdom nove bitumenizirane upotrebljavane . vee se do njihdolazi primenom numerickih metoda. vodovodi) nove (1/2 " do 41 nove nove bitumenizirane livene upotrebljavane-mestimicno zardale sa korodirani~nezdima ociscene posle duge upotrebe fino obradene drvene obicne neobradene izglacane betonskc od azbestnog cementa grubo obradene u drvenoj 2£lati neobradene nove upotrebljavane - Tabela 2. Kako su u opstem slucaju ove funkcije slazene. tako da Se mogu sastaviti funkcij<e za koeficijent trenja 11.5 0.15 0.60 celicne varene upotrebljavane .1 0.03 0.5.8 3+9 1+3 0. Medutim.05+0.1 0. Sdruge --~ strane i brzina strujallja zavisi od gubitka usled trenja.5 0. mesing.05 0. jer on zavisi od brzine strujanja koja.1+0. Odredivanje koeficijenta trenja iteraiivnim putem Pri proracunll cevovoda potrebno je poznavti vrednost koeficijenta trenja. do koeficijenta trenja nije laka dati.ardale j 31m zardale i korodirane pocinkovane (gasovodi.15 0.25+1 0.5 1.6. to njihova eksplicitlla reilenja ne postoje.1.5 2+4 0.5 1+1.3+0.Teorijske osnove ID strujanja 139 VRSTA CEVI -MATERIJAL vucene (bakar.5+4 0.6.3+1. Prema tome.15+0.05+1 0.Apsolutna hrapavostcevi.1.

71) 000 Re=120 000 (2.1.02 0.03132 0.1.7. za vrednosti Rejnoldsovog broja Re=120000 i Re=500000.01705 0.02.01321 0.Ako se iteracija obavlja po koefieijentima trenja korisno je za pocetnu vrednost uzeti Ao= 0.02. pri cemu se za resavanje moze korisl:iti· i iterativni postupak.5.S.03113 A=0. to ee u opStem slucaju dobijeni sistern jednacina biti nelinearan i nehomogen. po brzinama strujanja. U postupku iterativnog res:.02 0.elllom racIlmar3 U uslovima proracuna slozenih cevovoda koeficijente trenja veoma cesto treba sracunavati sto znatno poveeava obim pesia. U opstern slucaju.02 0.01263 0. t. izlozenog u Odeljh.1. postaviti n Bernulijevih jedriaCina i m jednaCina kontinuiteta. njegovo odredjivanje tretirati racunskom masinolIl.2. so.140 Teorijske osnove ID strujanja koeficijenta trenja vazi sarno bela se irna jedna funkcionalna zavisnost A=j(A).71) i Kolbruka (2. a i potrebno. RESENJE: Formule Prandtla i Kolbruka napisane u obliku pogodnom za iteraeiju glase: Colbrook ---Prandtl 2. Ovo s toga sto su to uobicajene vrednosti brzine strujanja tecnosti u dobro projektovanim hidraulickim sistemima..01316 A=0.1.1. Odrediv31llje k@eficijelll. geometrija eevovoda i .1. Medutim.1.3-6. A=0.5. Hi neka druga numericka metoda. Iteraciju zapoceti sa vrednoscu Ao = 0.01736 0.03054 0.01733 0.1.ta trenja pl"im.Ji: + 3. U tu svrhu sastavice se algoritam (81.80) odrediti koeficijent trenja za cev precnika d=lOOmm i apsolutne hrapavosti o=O. kod slozenog cevovoda sa ustaljenirn strujanjem moguee je. Za brzo utvrdivanje cIa Ii je cev hidraulicki glatka ili . Pmblem 2. odnosno formirati sistem od k=m+n jednaCina u kojima je Ie nepoznatih brzina (iIi protoka). na pr. Kako su jednacine kontinuiteta linearne funkcije od brzina.01315 0.. Zato je po~eljno.01316 0.vanja sistema jednacina po brzinama stmjanja za pocetne vrednosti brzina tr"ba zadati vrednost iz intervala v=1-3rnJs.01732 0. Clanovi uz kineticku energiju u Bernulijevim jednacinarna su kvadratne funkcije a koefieijenti trenja nelinearne funkeije ad brzina.5.71d )r 2 Rezultati proracuna sa uzastopnim iterativnim vrednostima dati su u tabeIi.d.1. rezim strujanja (laminarni iIi turbulentni).'u 2.O.03054 2.Sr2 . Kada se problem opisuje veCim brojem jednaCina tada je pozeljno izvrsiti linearizaciju sistema jednaCina elme se· njegovo resavanje znaeaJno pojednostavljuje.1. Ovaj nelinearni sistem jednacina treba reSiti.51 8 og Re. Re=500000 Re=120 000 Re=500 A ="4 1 [I (2.03113 0.02 0.1.1.7) koji je baziran na teo:rijskom izlaga~ju saddanom u Odeljcima 2.l. vee se do njega dolazi prirnenorn numericke analize. sa tacnoScu [> ::no-5 .D3058 0. odnosno v=f(vJ. KoristeCi formule Prandtla (2. Pomenuti nelinearni sistem jednaCina nerna eksplicitno resenje.4. leao sto su: broj jednaCina.80) A = [21og(Re·J?:) .01733 A=O.1. pojedinacnog sracunavanja koefieijenta trenja. Koji postupak reSavanja treba koristiti zavisi od mnago faktora kaji uticu na slozenost sistema nelinearnih jednacina.Smm.

1.7. S. metode koje tretiraju: izotermsko.1A2. i Re > 500d 18 .-'-~______J Slilca 2. Algoritam za izratunavanje koeficijenta t~enja.:i=--:-_< r----------~:Re>4000\ 83 ::=::=E:Re>2320> 1 .Teorijske osnove ID strujanja 141 hrapava. KoristeCi ovaj algodtam veoma je jednostavno napisati program u nekom raspolozivom programskom jeziku.5. _ 1'~e<500/k..-..-. u sldopu dinamike gasova.transfomrise se na'l1ovi oblik koji glasi: Re < 40d ! 8 . v. adijabatsko. Ovako izraien kriterijum utvrdivanja hidrau!ickog kvaliteta zidacevi jednostavan je za primenu i kao takav koristi se u algoritmu za odredivanje koeficijenta trel1ja. kriterijum hidraulicke hrapavosti zida cevi dat u Odeljku 2.hidraulicki hrapave cevi. izrazen visinom 8+ ...-. Umesto analize rezultata dobijerrih navedenim metodama ovdece sed~ti nesto pojednostavljena metoda proracuna zasnovana na formuli Voronina kod koje se odredivanje koeficijenta stisljivog strujanja bazira na pozhavanju koeficijenta trenja .1. 40d /0 < Re < 500d /0 . 'I hrapave ceVI I' "11..-+--'_.---. (' v._-<'iA-Aol<-. r:=~--. 8.--<?--.--'--------'-----=::-. strujanje sa razmenom topiote i realno strujanje.5.1. )-----~=:>-----. . potpuno rHidra~~cki I .~---~AI..hidraulicki potpuno hrapave cevi. Za odredivanje koeficijenta trenja stisljivih strujal1ja gasapostoje. " L. Treba napomenuti da ovaj algoritam moze da predstavlja zasebnu celinu.-\ llt~ld cD . Detaljna analiz~ovih metoda sprovodi se u sklopu dela mehanike fluida koji se naziva clinamiKa gaJ'ova. A 0 r---------~. I I '-------r------' ~~ I ( k+ ~J 1141 r-:~.. d. iIi deo programa za odredivanje strujnih gubitaka hidraulickih sistema.<.~l [Hidr~l hrapaye I c~ I.hidraulicki glatke cevi.----.. + / _ L '_ _.~Il ~ .

Pri neizotermskom strujanju gasova koeficijent trenja SI:.1.5.V nekim slucajevima zbog te neravnomernosti stvaraju se makrovrtlozi koji mogu imati.. leao na pr. Odreiltiv3nje llmdidjenlta trlE!nja pri lIlleizotermskom stll"l!lI. Promena profila brzina ulokalnom otporu nastaje zbog promene brzine iii po pravcu iIi po intenzitetu.1.5·] 05 i 0.2.: krivine. 2.krivina.~a A:=A o(TJ'F. Pri nailasku ovalcvog strujnog polja na krivillU doCi ce do znatnih . prosirenja. OVde ce biti reci sarno 0 nekim ad tih mogucnosti.1. naide na ovakva mesta u cevovodtl ana se poremeti-deformise.8.5. do nizstrujnih promena u profilima brzina nastaju lokalni gubici energije.1.82) sledi da za vrednosti Mahovog broja do 0. l@kalirnnllllll otpoll"ima Na onim mestima u cevovodu gde dolazi. dimenzije strujnog prostora.jall!jl!ll. U krivinu (presek 1-1) ulazi fluidna struja koja je karakterisana razvijellim profilom brzina.83 < 11z /111 < 2. cak. Po jednoj od tih metoda koeficijent tienja moze da se odredi leao A = Ao (l1 z /11 1 )°.Mahov broj.1.2.1.5 gde je T·· temperatura fluida i Tz - (2. sto je propraceno znacajnim promenama u profilirnabrzina. ventili./KRT .5. Struktulra strujanja I!lI.2.1. Za objasnjenje strukture strujanja u lokalnim otponma posmatrace se jedan od oSllovnih lokalnih otpora . sto je osnovni razlog nastanka gubitka energije.82) pri cemu je M=v/c . V opstem slucaju ti novonastaIi profili brzina su neravnomerni i OStlO nesimetricni. Ta mesta u cevovodu su sa slozenom geometrijom. Ova formula glasi A::: An(l+ K. usisi. asamim tim nastaje promena kolicine kretanja.1. iz bilo kog razloga.1.14 .1.1.)o. suzenja.koeficijent trenja izotermskog strujanja.64r 2 . Gubki llia lokah:URIllIll otJ!lloJr'Rma 2. bilo da su dozvucna iii nadzVllcna. slavine. V uslovima stmjanja tecnosti sa promenljivom temperaturom postoji vise metoda Zel odredjivanje koeficijenta trenja.85) temperatura zida. Kada razvijena ±1uidna stmja.10 4 < Rc < 4.821og(ReJllJrll ) -1.1.142 Teorijske osnove ID strufanfa nestisljivog strujanja (An) pd istim vrednostima Rejnoldsovog broja i mapavosti cevi. (2. v-brzina strujanja i c:= . Za odredivanje koeficijenta trenja pri neizoterrnskom turbulentnom strujanju tecnosti u hidralllicki glatlcim cevima moze se upbtrebitiizraz AltSula A:= [1.2%. odreduje pribliZnim izrazom Kutateladz.5.brzina zvuka.84) koji vati u domenu 2. racve i s1.83) pri cemu su: Ao .1 M 2 )-0. za uticaj trenja na strujanje treba konsultovati literaturu iz dinarnike jednodimenzijsih strujanja gasova. (2. 2. i koeficijenti dinamicke viskoznosti llz za temperaturu zida i 111 za srednju temperaturu tecnosti.6 greska koja se pravi ako se stisljivost fluid a zanemari ne prelazi 3.1. koja jeprikazana na s1:2.VIcoliko se radi 0 stisljivim strujanjima sa veCim vrednostima Mahovog broja.. koja se ima u pravolinijskoj deonici cevovoda. lz izraza (2.47 .9.5. (2.

5. Povrs D koja deli ove dye zone maze da se nazove razdelna povrs.2.1. ka spoljasnjem zidu krivine. oCigledno je da je struktura strujanja slozena. s tim sto je dominantniji uticaj intenziteta vrtlozenja..~ Trenje! Krivina i J _ _ _~~L~ok=·a=ln~io~tp~or~~ Trenje __ ~ S b) Slika 2. UopstavajuCi ovaj zakljucak za spoljasnji i unutrasnji zid krivine sledi da na spoljasnjem zidu pritisak raste a naunutrasnjem opada.divergentna oblast u kojoj se fluidna struja siri.Prisustvo razdelne povrsi D znatno remeti strujni prostor zdrave struje. Ovu i onako slozenn . Vrtlozna zona C je zona u kojoj postoji povratno strujanje (v. Na oVil zapreminu deluje inercijalna-centrifugalna sila ~" = tv P ~ dV. KoristeCi ovaj izraz sledi da u krivini ublizini spoljasnjeg zida rast radijusa R utiee na smanjenje pritiska. kako veliCinom tako i intenzitetom vrtlozenja.1 Struktura strujanja II krivini. Nairne.f1uida porast brzine utiee na poraste pritiska. ' Posmatrajmo zapreminu 6V ispunjenu fluid om koja je ogranicena kontrolnom povrsinom M i koja se krece brzinom v po zakrivljenoj strujnici eiji je radijus krivine R (s1. pri nailaskll na krivinu fluidna struja nece moei da prati geometriju strujnog prostora.5.1b.1. Posmatraj:nci poduzne profile brzina sa 81. pa se u njoj mogu definisati dye oblasti.2. pa ce 4 p -. s 4 vlpl ~ Pre~k2-2 a) -~~~. 2.2.. uz zanemarivanje viskoznosti.1. koja utiee na kretanje fluidnih delica u pravcu normale ii. inercijsko odlepljivanje struje. ali zbog ubrzanja .2. Osnovni razlog poremecaja profilabrzina jeste geometrija strujnog prostora.1a). Medjutim. Ova zona ima veoma veIila uticaj na vrednost lokalnog otpora.1. Na posmatranu zapreminufluida deluje i sila pritiska M==tpctA==f"vgradpdV=f"v ~~iiAdV.1.5.2.1.1. zato na nekom mestu (tacka A) nastati tzv. a sto je graficki prikazano na s1. 8p v2 6F:" == M sledi relacija &=PR' koja upucuJe na zakljueak da se pri kretanju fluidnog delica po zakrivljenoj strujnici efekat sile inercije uravnotezava sa efektOln gradijertta pritiska u pravcu normale.1. promene brzine su dominantnije sto ukupno dovodi do porasta pritiska.5. taka da ona predstavlja jednu nestabilnu povrs. Samim tim stvorice se dye zone. i to: KG -konvergentna oblast u kojoj dolazi do suzenja fluidne struje i DO .1. Kroz OVil povrs dolazi do razmene energije i mase izrnedu zdrave i vrtlozne zone. Iz jednaCine ravnoteze sila.Teorijske osnove ID strujanja 143 poremecaja u profilima brzina koji su prikazani u presecima 2-4. tj. ito: B-zona zdrave struje i C-vrtlozna zona.2. profil brzina u preseku 4-4).

radi se 0 izbom mernih preseka. pa ee i vihorno stmjanje da se javi u paru. Ova cinjenica ima veoma veliki prakticni znacaj pri eksperimentalnom odredivanju gubitka energije u lokalnorn otporu. Kroz ovu povrs dolazi do razmene energije izmedu dela ±1uidne strujekoji nastavlja kretanje lea grani 1 i dela koji skreee lea grani 2. i u jednostavnoj geometriji krivine.1. kod jedne racve (s1.5. +V2 • Koji je medusohni odnos protolea Vj i V2 ne zavisi same od geometrUe racve. slozenu stmktum stmjanja.144 Teorijske osnove ID strujanja stmktum stmjanja jos vise uslozava prisustvo tzv. 1-1 i 2-2 izazvane su geometrijom racve. sa protocima r~ i r72 . Sa uslozaval1jem geometrije lokall1og otpora uslozava se i struktura strujanja. PoIozajzaustavne tacke B.sekundarnog strujanja dobija se rezultujuee vihorno strujanje. Ove defcirmacije strujnog polja izraZene fiU kroz transformacije profila brzina svedo postizanja razvijeilih profila brzina u nizstrujnim presecima 1-1 i 2-2. a to je jedino moguee na osnovu eksperimentalnih rezultata merenj 1 profila brzina u mernim presecima. Tako na pr.1. Slaganjem uzdtiznog . upueuje na izuzetno.2. Stmktura stmjanja u racvi. Ta slozena strukhlfa stmjanja odrZava se nizstmjno sve do preseka 5-5. vee i od geometrije cevovoda koji se nastavljaju na grane 1 i 2. nairne. protokom Vo' u racvi se ona deli na dYe. sekundal7llh stmjanja (v. Sve promene strujnog polja nastale izmedu razvijenih profila brzina 0-0. racvu vati jednaeina kontinuiteta Vo = Ii. u kame se po novo formira polje sa razvijenirn profilom brzina. jer se u njima znaju koeficijenti neravnomernosti kineticke energije (CXJ::il za turbulentno i 0.5.glavnog i popreenog . eirne se i ~ strujanje u racvi znatno usloV 2 z~l.2) u koju. i ri"2 i od geometrije racve. Prema tome. Za analizu struleture strujanja u racvi posmatraee se razvijeno ulazno strujanje u preseku 0-0 leoje se nailaskom na raevu deformise u pravcima 1 i2. ako je izbor mernih· preseka drugaciji. Podela ulazne fluidne stmje na dva deia odvija se po razdelnoj povrsi A-B. Sve ovo.==2 za larninarno strujanje). Pri tome treba imati u vidu da je sekundarno strujanje upareno. B' iIi B'''zavisi ad odnosa protoka V. Ako se zaustavna taclea nalazi u tacki B' iIi E" tada se U okolini taeke B formira jedan vrtlog. 1. popreeni presek 2-2) koja nastaju zbog dejstva centrifugalnih sila koje utieu na pokretljivost fluid nih deliea u popreenom pravcu. merenja se komplikuju jer treba odrediti koeficijente neravnonernosti. Pri m . cak. Ti merni preseci moraju biti sa razvijenirn profilima brzina (kod krivine preseci 1-1 i 5-5). 1. svi poremecaji stmjllog pol/a izmedu ulaznog (presek 1-1) i izlaznog (preseka 5-5) razvijellog profi/a brzina pnpisl~jtt J-e pnsttstvtt lokalnog otpora.2. U protivnom. Zavisno od intenziteta razmene energije ova povrs moze da ima veoma slozen nestacionarni learakter.2.2. Razdelna povrs se zavrsava zaustavnom tackom B. ulazi fluidna struja sa razvijenim profilom brzina. Za ovako definisanu Stika 2.Va.

1. GlIl!bitak elll!ergije na iollmJl1im otpol"imlll Za definisanjegubitka energije na lokalnom otporu posrnatracese jedan lokalni otpor promenljivog preseka sa sL2.2.p. Ova smanjenje brzine na ulasku u granu 1 maze dovesti do stvaranja jednog makrovrtloga (VI).1.-=~ PI + pal vl 12 = 2 P2 i kontinuiteta + pa 2 v~ 12+ D.2. (i=:T.86) .2. Od tih razliCitih mogucnosti treba izabrati ono tehnicko resenje koje daje manji gubitak strujne energije. a sto zavisi od odnosa protoka VI IV2 • Nairne.1. Zato treba teziti aerodinamickirn oblicima povrSina lokalnog otpora koje daju rnanje deformacije strujnog polja. a samim tim i na vrednost gubitka energije.1.' -I V =vIAr =v2 A2 . Uvodenjem totalnih pritisaka strujnih preseka kao -(> f - '11. kod manjih vrednosti ovog odriosa doCi ce do stvaranja vrtlozne zone V1. na 10k alnom otporu kO]1 se 0 re· uJe pnmenom formule Vajsbaha (2.5. .p je gl./ . 11 mnogim slucajevima zbog raspolozivog strujnog prostora kroz koji treba provuCi cevovod nije mogtlce ostvariti povoljnu geometriju lokalnog otpora. cime se formira vrtlofna zona V2.2) iz Bernulijeve jednaCine (2. dok kod veCih odnosa ptotoka ova vttlozna zona se ne fotmira.~P /2""'-7-.2. 1 u kojima su VI i 1'2 srednje brzine strujanja u _ ' I .VI I. PoredeCi strukture strujanja u krivini i racvi zakljucuje se da je zbog slozenosti strujne geornetrije racve struktura strujanja u njoj slozenija. zakljucuje cia geometrija lokalnog otpora ima presudnu ulogu na izgled strukture stmjanja. odnosno sto manju vrednost koeficijenta lokalnog otpora..5.2 koji se nalazi izmedu preseka II i 2-2 i kod koga je visinska razlika izmedju preseka mala tako da se potencijalna energija s~ru~e ll1~~e zanem~riti. a D. h{a _. Kada je ree 0 geometriji lokalnog otpora treba napomenuti da jedan lokalni otpor. Medutim. Fluidna sttuja koja skrece u granu 2 u tacki C se inercijski odvaja od zida. d d' . Odavde se.i . sto dovodi do· toga da . I presecima 1-1 i 2-2.86) se dobija izraz za pad pritiska na lokalnom otporu 2 (2.1.brzina strujanja opada a pritisak raste. a samirn tim i manji gubitak strujne energije. moze cia iroa vise razliCitih tehnickih resenja.---. 2.23). VeliCina i intenzitet ove vrtlozne zone zavise od odnosa protoka r~ IV2 i od ugla ~. U presecirna (a-a i b-b) nizstmjno od raeve zbog zakrivljenosti strujnica javljaju se inercijske sile koje dovode do pojave sekundarnih strujanja. krivil1a.. (2. dalje.2 zbira statickog (Pi) i dinamickog pritiska (pa j v j2 /2) POi = Pi + pa j vj /2 .1.2..87) .:..lbitak (pad) pritiska I AI Sl'1 2 5 .1. Kada je god moguce ovaj zahtev treba realizovati. Izmedu ovih ---~F preseka vaze Jednacme BernuliJa ~ -' .Teorijske osnove ID strujmy'a 145 prolasku iz grane 0 u granu 1 stmjni presek (kroz koji protice f)-I) se povecava.. na pr.

1. a v 2 srednja brzma prvog nizJ'trtqizog. Iz ovog izraza sledi opsta relacija za odredjivanje koeficijenta lokalnog otpora 2 2A22 A22 S2=-2(POI-P02)=-p(PI-P2)(V) +cx.P2' protok V i koeficijent korekcije cx. Tako na pr. razlika totalnih pritisaka izrnedu dva strujna preseka.1 i 0./2. Ponekad nije rnoguce pravilno odrediti rastojanje od lokalnog otpora do prvog nizstrujnog razvijenog profila brzina (presek 2-2). Karla je ree 0 gubitlcu energije na lokalnorh otporu tada je veorna bitno znati koja je brzina rnerodavna za proracungubitka.od razlike totalnih pritisaka oduzirna ueesce trenja koje se irna izmedu posmatranih strujnih preseka.2.2.1.2. tada se liZ koriscenje uslova jednakosti gubitka energije na lokalnom otporu SIV~ 12 = (2 veza izrnedu razliCito definisanih koeficijenata lokalnih otpora S2 =1. za raevu s1. S obzirorn da je razliku statiekih pritisaka i protokrelativno jednostavno meriti to se koeficijent lokalnog otpora uglavnorn odreduje primenom eksperimentalnih metoda.alnog otpora. pn"primen~ kod fokafmh otpora dejiizife J'e samo ko¢'ciient 1.146 Teorijske osnove ID strujanja u korne je S2 koeficijent lokalnog otpora. Da bi se poznavali koeficijenti korekcije za merodavne strujne preseke II i 2-2 treba izabrati preseke u kojima se irnaju razvijeni profili brzina. Nairne.1. dobija (2. UIIJlPStellllllll BOll"lIiillllllll fOll"IDlIdllll Jedan od lokalnih otpora kod kojeg se koeficijent lokalnog otpora moze odrediti teorijskom analizom jeste slueaj nagIog prosirenja. alise tada. gubitak energije na lokalnorn otporu s1.~ena i u njoj dolazi do mesanja iIi razdvajanja fluidne struje tada se za svaki moguCi strujni tok definise odgovarajuCi gubitak strujne energije.1.2.3.2. U tim slueajevima presek 2-2 se postavlja dovoljno daleko od lokalnog otpora.88) A2 ·2 Koristeci izraz (2. /:"P02=PS02 V . pri cemu su SOl i S02 koeficijenti 10Icainih otpora pri prolaslcu i skretanju fluidne struje. 2.1(~) =Sl(Y) 2 1 VI 2 vi 12. preseka. za jedan te isti lokalni otpor.89) I Alco se poznaju: razlika statiekih pritisaka PI .5.2.1.5.87) rnoze se definisati pad pritiska na lokalnorn otporu l e a o . Pod naglim .2 . 2 kod koga je merodavna nizstrUjiza brzina v 2 • Ali ipak. PV2 (2. rnoze da se definise sa srednjorn brzinorn VI iii srednjorn izlaznom-nizstrujnom brzinorn v 2 • Samirn tim rndgu se definisati. dva koeficijenta lokalnog otpora S1 i S2 koji su sa merodavnirn brzinama vI i v2' Medutirn. ako· kod nekog lokalnog otpora postoji potreba za definisanjem koeficijenta S1' a sto posebno treba naglasiti.I(T) -cx.1. respektivno.2. Ako je geometrija lokalnog otpora sIo:. sa 2. da ne bi doNo do zabune.89) sledi i vrednost koeficijenta lO~. tad a iz izraza (2.5.1. definisu se dva pada pritisica /:"POl=PSOlV(/2.1.

1. a) Laminamo snujanje .93) izabrace se kruzni poprecni preseci cevi precnika DI i D 2 .92) pri cemu su ~j i ~2 korekcioni koeficijenti kolicine kretanja.90) kontinuiteta (2.1. v2 2 v2 2 (2.5.A1) ii. zato je potrebno posebno razmatrati slucajeve laminamog 1 turbulentnog strujanja. R == PIAl . Izmedu strujnih preseka 1-1 i 2-2 vaie jednacine Bernulija PI+pa 1 T+pglsmY=P2+pa 2 T+pC.90-92) dobija izraz C. ==()(. Pri ulasku fluidne struje u naglo prosirenje razvijeni profil brzina (presek 1-1) dolazi do inercijskog odvajanja i formiranja vrtlozne zone VZ.1.2. koefi~ijent lokalnog otpora (za referentnu brzinu v 2 ). a C. A2 v2 1 1 (2.i i ~i (i=1. sledi da rezultujuca sila reakcije deluje na povrsinu naglog prosirenja u preseku 1'·1' i iznosi R== .2. Brojne vrednosti ovih koeficijenata zavise od rezima strujanja.2 == cx. kod kojih je stepen prosirenja preseka A2 ! A1 == (D 2 ! Dj)2.3.T' vj 2 . Sada se 1Z sistema jednaCina (2.P2 A 2 + p~r(~1V1 - ~2 v 2 ) + mgsin y. U ovim presecima su razvijelli profili brzina u kojima su korekcioni koeficijenti cx.5.P1 CA2 . U kontrolnoj zapremini izmedu preseka 1-1 i 2-2 nalazi se masa fluid a m == pV == pA 2 1. Ova formula pokazuje da' koeficijent lokalnog otpora naglog prosirenja ne~avisi od ugla nagiba y pod kojim se nalazi naglo prosirenje.1.1.1.1 (-A) -2B 1-A +2~2 -cx.1. Naglo prosirenje karakteristike razvijenog strujanja.1 ( . Ve1icina vrtlozne zone zavisi od stepena sirenja poprecnog preseka A2! AI' kao i od reZima strujanja. gde je ii jedinicni vektor poduzne ose.1. i dmgo da formula vazi za proizvoljne oblike povrSinapoprecnih preseka A1 i A 2 • Za konkretnu primenu opste formule (2.3.91) i promene koliCine kretanja primenjene za pravac strujanja fluida (detaljl1ija analiza promene kolicine kretanja data je u Odeljku 3. Posle izvesnog rastojanja l od u1aznog preseka 1-1 fluidna struja se stabilizuje (presek 2-2) i po novo ima Slika 2.93) koji predstavija opstu Bordinu formulu za odredivanje koeficijenta Iokalnog otpora naglog prosirenja.) Ii" == v1 A1 == v 2 A2 .Teorijske osnove ID strujanja 147 prosnenjem se podrazumeva cev kad koje se naglo sa povrsine Al pre1azi na vecu povrsinu poprecnog preseka A 2 .) V1 2 v2 -2B1-+2~2 -()(. KoristeCi pretpostavku da se deo sile reakcije koji potice od trenja zbog malog rastojanja izmedju preseka II i 2-2 moze zanemariti.2. (2.2) poznati. a sto je prikazano na sl.2 VI A2 2 .

)2 =(1 _ _ 2)2. Ako se usvoje vrednosti ovih koeficijenata Pi ". U ovom slucaju.. sledi izraz za koeficijent lokalnog otpora naglog prosirenja pri laminarnom strujanju 2 VI vI 2 A2 A2 ~=-(3--1)(--1)=-3(3-4 -l)(-A -1).za turbulentno strujanje.02 i a i =1.1.96) prikazao 11a sledeCi naCin A / Re \ \ \ .za laminarno strujanje sa malim Re brojem. izuzetno.. gde su. c) Nagloprofire7tJ'e pn' ulas/at cevi u rezervoar (2. - S= 1 B / Re n za Iaminarno stmjanje sa veCim Re brojem.i =2 U""1.p == PSI V [ /2 ). Zata se u avom specijalnom slucaju.i.a i ". Altsul je funkcionalnu zavis110st (2. vrednosti f3 i =4/3 i CJ.1.1.opsta zavisnost . (2. B. Cis 0 veliCine koje zavise ad geometrije lokalnog otpora. koja iznasi .2). tada se iz izraza (2.1..za laminarno strujanje. . 2.5.1.1.2) (prema izrazu (2.laminarnog strujanja u cevima kruznog poprecnog presekaodredeni su u Odeljku 2.95b) U praksi se veoma cesto l1ailazina specijalni slucaj naglog prosirenja kada cev ulazi u rezervoar./e Korekcioni koeficijenti razvijenog turbulentnog strujanja u cevima kruznog preseka imaju vrednosti P. vazi da je povrsina poprecnog preseka rezervoara mnogo veea od povrsine paprecnog preseka cevi (A2 > > A 1 ). i imaju. tj. A.95a) v2 A) U ovom slucaju gubitak strujne energije se svodi na 1 . OdrlE«iiv3llllje befkijellllti::a loJkalnog @tPOIra U opstem slucaju kaeficijent lakalnog otpara zavisi ad geometrije i Rejnoldsovog broja. AVO za pasledicu ima da je brzina u poprecnom preseku rezervaara nmogo manja ad brzine u preseku cevi (V2 «vI)' ili je pak v2 '" o.=1.94) 3 v2 v2 -'·1 1 b) TurbuleTttllo strujtHl.64»).4.1.3. iz opste Bordine for-mule (2.l.5.88) i (2. Ocigiedl1o je da kod laminarnog strujanja koeficijent lokalnog btpora zavisi i od geometrije i .148 Teorijske osnove 1D strujanja Korekcioni koeficijenti razvijenog .1. Prime110m izraza (2. (2.93) odreduje se vred110st ovog koeficijenta lokalnog atpora.058 (i=1. ako se sa A] i A z oznace poprecru preseci cevi i rezervoara.93).1. Sa ovim vrednostima. (2.93) dobija koeficijent lokalnog otpora l1aglog prosirenja pri turbulentnom strujanju v A S=Cl-. So + C / Re .1.2.96) pri cemu indeks i oZl1acava broj uticajnih geometrijskih veliCi11a.1.1.1. Y =S v 22 /2 ="2 (v) -v2)2. koeficijent lokalnog otpora defiruse sa prvom uzvod11om brzi110m (iJ.

226sin' ct °0°0°0°0°0%° 000000 00000 000000 oooo~o~ 0 ooog.0 "'" const. = (. == (Sino:. \ > I(~- ~~. (Matthew) 24scgmcnta Krivina od cevnih segmenata Naglo prosirenje .61111) 1 2 uSlsnom olvoru Krivina u obIiku luka ".()08a O•75 c.505+ O. .(li)' Kako je kod razvijenog turbulentnog strujanja C. d 35 a s=[O.. [46] arO] S=0..- ~A. r Spajanje pod uglom .303sina+ O.5 C.- 13 ". 1. = 0. =0.. poluempirijskih iIi eksperimentalnih metoda. iIi u redim slucajevima primenom teorijskih metoda (kao na pr.~-- R-radijus krivine d-precnik cevi a-ugao n=A=(15) .. Odrediti gubitak strujne energije na lokalnom otporu. kod naglog prosirenja). dok je kod turbulentnih strujanja uticaj Re broja zanemarljiv. zato se ovo podmcje naziva kvadra/na ob/as! zavis/1(wikoeji'cijetzta loka!nog otpora.. -1 coso:. vati puna zavisnost (2.. to stmjni gubitak prema izrazu (2. == (1.Teorijske osi1ove ID strujanja 149 od Re-broja..a[O] i. .~ . ~ V2. -=r c.)O. + coso:.1. Naziv Skica Karakteristiena velicina Izraz . za neke karakteristicne slucajeve geometrije lokalnog otpora koje su najcesce kod cevnih vodova.-: -~ J .4.. znaci poznavati vrednosti koeficijenta lokalnog otpora. n =(d / D)2 C.~. a do kojih se doslo primenom: teorijskih.2.1 ~ "" ".5.6 5-6 segmenata I Vr ~ -'j='C> .1.0: dl R= 1.2.vrednost C. a \ Usis ~1J7 \~ '-"i~' .131+0.163(R)' ]90 ~ Ao d 2 C.707 _11)2 n" resetkorn " vaZi za male debljijne! Blenda na 1--- @jEj --~~-.96).. ~ ! . prakticno. (.. =(..-1)2 1 A Borda Teorijsko resenje ..=cj -. date su vrednosti koeficijenata lokalnih otpora. U tabeli T.P" A.. tj. tj.003360:.08 Napomena Autor Usis sa ostrom ivicom Usis sa oblom ivicom Usis nagnut pod uglom a "3 (.0.1. Ao -pOI'rSina olvora A-povrsina preseka USls sa ~. do kojeg se dolazi primenom eksperimentalnih metoda. == 0.. Krivina ttt.87) zavisi samo od kvadrata brzine. =0. tako dakoeficijent lokalnog otpora zavisi samo od geometrije.:" +(1.

{ .1 d=-1l55. : Al 1 .. 1 ~h--D7e 1 Ii ) H=hID d Re> 10 4 Venti! 6 .7 a == 0.=-'-a-'-2-+(--) sma 8sm"2 n n Napomena Autor Difuzor 1 EJ3J:~ -v n=Al A2 Al A21 <x. c S=a+-+-lnD D JD ..33 Laminarno strujanje -.22 c == -133.. I: ~ C.= lJ Zatvarac ~-. ···t.75 Re A.35.. 1:I-n AltSul D2 > DI 12 Ideljeik uslov na Blenda I 1 D 1"1 1 -.. A2 n=T I 1 Ideljeik D2 < DI 12 2 S== ( 2 1 0..=a+bHlnH+cln H+H 2 Re> 10 4 a == -103.-~~L I : a S '" 0..707.vrednost 'A 112 -1 11-1 2 ' t. d s==a+-+-+-D DJD D<400mm JD Venti! sa kosim sedistem & D [mm] D<400mm b . ~!-- ~ 1.28 d = 103..ukupna povrsina otvora A.---:> 1 I :S:>i I n = (D) d . 40° s= 1 (tg<x)0.. C." n Re = vodo > 10' o v (n=AoIA) 120 1+I(1+sina) 50 ( 1..707 )2(1_1)2 "h-17 n Resetka za umirenje struje Klapna I-~~ °ooooo~ooooo 0000 000000 Ao ...<x_ A2 Al n = A2 S- -Ssin(<x/2) S== (1-1 I n)2 sin <x Naglo suzenje <X < 30° -i---·_·_·¥ I ..LIdeJiCiI1 Konfuzor 1--.45 a = 10. : s==(l+ 0.n)2 ~ otvoru . ~ S== 2'(1.-11).150 Teorijske osnove ID strujanja Naziv Skica Karakteristiena velieina Izraz .2 c==-14. D ::> D[mm] !J c .n sinal Re 1-11 sina I I ~d~Y~ f I I D 17=d 1:.Jl-n + ~~'b°o~o. 1 (1_-) n2 20n°.0323'0.72 b==-136.57+ ° 043 -1) ..45 b == 106.povrsina preseka aooao 1 .56 2 2 +(1--) 2 Re (1..10°..3 c == 813.::.i"j ..0368 b == 28. == (O.33 Zasun ~ .. ~ A.

F /'".r/o C.33 C2 0 C1 0 0 0.Teorijske Qsnove lD strujanja 151 Naziv Skica Karakteristiena velieina Izraz . 0.-~~~:. 0995..11 A.4 I.vrednost Napomena Autor a" 3. .1 < ? ...:.812 + 0.6+0. VO~ .2 .135) (I-q) = AI = A2 .74 1.An AI ?L~_I:! -'I -J = 0.35 0.' a.15 (IY d ~ %.36 It..~. = 0.49·10.46.30 0.50 .7 -0.25 h ~ = 0.16 I 0..:.~. a 1. I.-'~.10 0.155(*)2 peeurka i sediste ventila ravni (Bach) pecurka i sediste ventila konusni (Bach) pecurka i sediste ventila konusni (Bach) Ao ~''l:/r~ d... Vl~ V Sl =_1-2 (O.10-4 f = -4.78... 0.10-8 c = 2. Al A .- I '15 I 30 I 45 I 0. .79..00 A2 -~" A.i-2T(I-q)-+C. V3'~> I':..55+4(%. "1. 7.452q+O. = PC:.Il.14 0.~. q +C.10 b" 1.1<d<0.~~ .. m.2) S.~~}" ..iT (i=1. .25 h ./. A.'-2)(1-q) -B A.-+0.10-6 g = 5.] RiO.10 . A.25 0..dJ 60 0.0.10-7 d=6. Racve (razdelne) Ao VO~~ "'1" v'l'\j A2 r \ .04 I 0.~\~~ . a[O} a < 65 0 I.14 0 C2 0 0 0 0 C] 0.iT (/=1. =1+A.2TqcoS<x+I-C o q 0 a[C] C v' VJr-%~~ a..z.10 0. A .p. 7q 2_ 0.17 0.10-8 Ventil r .64 90 1. Racve (sabirne) A2/ A3 a[O] 15 30 45 B C] 1.. ~r1L-liIh Ii! '--t--/ 8'1 d..Pi = PC:.40 0. .25 60 90 0 0. h 0.10.10 0 C2 0 C] 0. ....20 ° 0 0.94 1.'::~ I 0..~ -J < 0../.~:t ~ di '~p .3::J(Aol_q -1) vI Levin I':.I AI " '\ <.. 2 I A2 =(7) 2. = a+ba+ca 2 +da 3 + +ea 4 + laS +ga 6 e" 1..)z-B.:'-. ~~~~~.. f.1 <d<0.05 0 0 0 0 0 0 ° 0 0 0.~_ V.. ~z=l+l(.'. t.'(A..14 0. 1 A] + Levin = A3 q=V2 1V3 r A..00 0 .045... -if. 0.1.1 2 q-- d d 2 s= 2. .047." .8!.1)+0.-.02. Az I I Tallcv 0.958 2' q q2 = (Crnojevic) -" "10 AI _ A] 1 2 1.20.~.6 Kuglasta slavina e ! .25 0 C2 0 0 0 0.0.41 1. 'ft..2) 1.125 < d < 0.14 (71) .

2. 0. Za to je potre1'ino da minimalno rastojanje izmedu lokalnih Raspored Ugao otporo. pri veCirn Rejnoldsovim brojevima.152 Teorijske oSl1ove ID strujanja Naziv Skica Karakteristicna velicina Izraz . sledeCi lokalni otpor.1.}.' I~~ -.4.5.h iz pretho. medusobniuticaj lokalnih otpora maze se zanemariti aka je Lu =(20-50)d. d / Ie.:LS. Ako su u cevovodu prisutne pravolinijske deomce i usamljeni lokalni otpod tada se do ukupnog otpora dolazi primenom izraza (2. -. posmatraju dva lokalna otpora sa medusobllim uticajem.25). -:-::. Vrednosti koeficijenata lokalnih otpora za neke karakteristicne geometije lokalnih otpora.56 Ako se. U tabeli sa Aje oznacen koeficijent trenja. odnosno metodom superpozicije. . Aka postaji medusobni uticaj . a sto zavisi 3.5. 2. Na kraju treba napomenuti da vrednosti iii izrazi za koeficijente lokalnih otpora u tabeli 2.52. t. \ . Ovakvo jednostavno sabiranje lokalnih otpora dopusteno je sarno onda kada predhodni lokalni otpor nema uticaja no. dnog lokalnog otpora ne razvijena I brzinsko palje nal1azi na sledeCi otpor.82 ex. bude Lu = ~.1. dakIe. prostim sabiranjem otpora. To su oni otpori kad kojih je ulazno i izlazno strujanje razvijeno. 90° .5. a to ce biti kado.. ~ 45~ \ I .vrednost Napomena Autor Kompenzator 1-- jfl )! ' .1.koji imaju koeficijente lokalnih otpora ~l i S2' tada Tabela 2.. uglavnom.00 do. za slucajeve usamljenog otpora.30 od kombinacije posmatranih lokalnih otpora.2. /-. Ova pojava I meousobni uticaj lokalnih otpora naziva se lilteljerenc!/a lokalnihotpora.lnog otpora.d ~500 d[mml Tabela 2.S. 2.6+ 500 d 50::. Mledusobruli utic:mj !okaRnih ot~fi)ra Koeficijenti lokalnih otpora odreduju se.]=6 R "-~'>- r -='i d - S= 1.1. se porerneceno strujanje izazvano prisustvom prvog lokalnog otpora stabilizuje pre !lego fluidna struja naide na sledeCi lokalni otpor.'. Eksperimentalna istrazivanja Sil pokazala 1. pri cemu je S krivina koeficijent posmatranog loko. Cime se struktura strujanja u njemu zllatno menja u odnosu na slucaj potpUDO usamijenoglakaillog otpora. a to su ani lokalni otpori kod kojih je ulazna fluidna struja sa razvijenirn profilom brzina i kod kojih se izlazna fluidna struja stabilizuje do razvijenog profila brzina.2. vaie samo za ltJ'am(/ene lokalne otpore.: izmedu lokalnih otpora.4.

to gil oni cevovodi kod leojih postoji jedno iii vise mesta gde se cevovod grana. Pod pros'ftin cevovodom (s1. i aleo se pri pisanju energijske jednaCine prolazi sa glavnim pravcem strujanja.3).2b ) i prstenasti (s1. 6. FodeRa cev@voda U savremenoj strujnoj tehnici susrece se veoma veHki broj cevnih sistema razliCite namene.. I. koji mogu biti sa razliCitom: geometrijom. naftovodi..2. dva ventila.6.2.1.2.2d.7. date su vrednosti rezuItujuCih koeficijenata lokalnih otpora za neke karakteristicne slucajeve povezivanja krivina.I ~)T+(~+A.1.6.)2 ·.. 2. postepeno suzenja inaglog prosirenja.2. odnosno ~1+2 = S]+2 (Re. duzinom. hoz veCi broj prostih deonica. U tabeIi 2.1. cevol'odom (sI. toplovodi.1.. leao i pravolinijslce deonice cevovoda precnika d i i duzina Ii (i=1.Teorijske osnove ID strujanja 153 zavisno od uslova strujanja u njima i medusobnog rasporeda llkllpni lokalni otpor ~ 1+2 moze biti manji iIi veti ad aritmetickog zbira ~I +~ 2' RezuItujuCi koeficijent Iokalnog otpora zavisi od: uslova strujanja (Re broja).2. jasno je da zapis postaje duzi. 1(.1.2. razgranati (s1.2.1. 2.)T+2 II vt 12 v.2.2) podrazumevaju se oni cevovodi kod kojih postoji vise strujnih cevi. gasovodi. Ako u slozenom cevnom sistemu postoji rnnogo prostih deonica. Pod slozemin. ==i> . Slika 2.1. Prime nom izraza(2.6.1.6. odnosno izlozenog u Odeljleu 2. vazduhovodi itd.5.2a).L25).6.1.1.2. oj _ _ _ _"'-==1>-""- bJ r:==r-=. U bilo· kojoj prostoj deonici moze postojati veci broj cevi tazlicitih precnika. V3 -v2 .5. medllsobne udaljenosti otpora i precnika cevi. Zato se. bez obzira na namenu.2.izrazloga jednostavnijeg zapisa llvodi ekvivalentni koeftcfient otpora cevne deonice.6. Ova zavisnost je u punom obliku prisutna kod strujanja sa velikim Re brojem.a) iii promenljivog (sI.1. +(~k2 +Sv2 +A.1) podrazumeva se onaj cevovod koji ima jednu strujnu cev konstantnog (s1.2. u kojoj su lokalni otpori: lcrivina. Siozeni cevovodi mogu biti sa: hidraulicki paraleinim granama (s1. ugradenom armaturom i s1. konstrukcijom. d).2c).7. Jl.3 d )T ' 3 .6./' c) SHb 2. Ek. slozeni cevovod je sastavljen od zbira prostih deonica iIi prostih cevovoda.1. dobija se gubitak strujne energije izrhedu presekaA-A i B-B YgA-B = (~VI +~kl +A. a samim tim i toliko . Dakle. dok je kod strujanja sa malim Re brojem znatno slabija. mogu da se podele na proste i slozene.vivalentni llmefkijenti OtP0ll"3 cevne de@uice Posmatrace se jedna prosta deonica slozenog cevnog sistema s1. kao sto su: vodovodi.3.6.2.1.1.5. Prema tome. odnosno glavnih pravaca strujanja.6. 13 vi gde je Vi srednja brzina strujanja deonice i=1. Svi ovi cevni sistemi prema geometriji.1b) poprecnogpreseka. koja se nalazi izmedu preselea A-A i B-B. Treba napomenuti da se u svakom slozenom cevovodu mogu uociti deonice koje su sastavljene od jedne strujne cevi.1.

1.7a.1. iIi = Jeri') .rtilce cevo/loda.=1 .101) Zavisnosti (2.. Strujna masina cevovodll. 1~1 .broj lokalnih otpora. Ponekadje gubitakenergije bolje predstaviti kao funkciju protoka a ne brzine. u obliku n Ar m I Ar (2.2.100) cime se zapis gubitaka znatno pojednostavio. (i=1. tecnosti pumpe. tada Bernulijeva jednaCina postavljena za preseke 1-1 i 2-2 glasi .8. za brzinu v r (za primer sa s1. U takvim slucajevilna neka od tih srednjih brzina bira· se za meroa) davnu. u opstem slucaju.1.2. sredivanjem izraza za gubitak Yg A-B . )=1 f A ] ] gde su: n . Za cevovod L~_-:B--<o L::.1.broj pravolinijskih deoruca razliCitog precnika i Ar je povrsina poprecnog preseka u kome je referentna brzina vr' Za slucaj proste deomce cevovoda duzine ! i precnika d.Il 2.1.1. ==[> b) sa s1.r = Cr 2" ' 2 Vr (2.2.ll Za stvaranje strujne energije koriste se strujne masine: za. Al 2 13 Al 2 C=<-:'v +Sk +A.98) se svodi na obUk Cr ::: A.3).154 Teorijske osnove ID strujanja razliCitih srednjih brzina strujanja. brzil1a vI za cevovod sa s1.100) i (2.1.7. (2. ~ + I~i .1.99) Odredivanjem ekvivalentnog koeficijenta deonice Cr . gubitak u deonici iznosi Yg. se zeli postiei. In . Tada se uvodi koeficijettt htdraulicke karaktens'Iilce cevne deoJZice Kr == Cr / 2A. dobija se ekvivalel1tni koeficijent otporil __ .1. koja tecnost obogaeuje energijom. a za gasove vel1tilatori iIi kompresori sto zavisi od nivoa pritiska koji. vee da predstavlja zbir lokalnih i usputnih otpora u posmatranoj deonici.J ..7 indeks je r=l).101) bilo da su izraZene u obliku Yg I1p g = Jel)..1. (2. i za nju se definise ekvivalentni koeficijel1t otpora proste cevne deonice. II 12 AI 2 AI.2.3 -d )(-A ) 111 22 32 233 1z dobijenog izraza za ekvivalentl1i koeficijent otpora proste deonice cevovoda sledi da ovaj koeficijel1t ne predstavlja nista sustinski novo.8a). Izraz za ekvivalentni koeficijent otpora moze da se napise.7a uvodeCi povrsine VI poprecnih preseka cevi Ai ::: d? 1t / 4 Stika 2. II. l1a pI.98) Cr =Ls'(A )2+L:)} C )2. koji u sebi obuhvata i strujne otpore i geometriju ceVl1e deonice. nazivaju se hidraliliCke Karakteri.1. I -d +(S +A 2 -d )(-A) +(-A --A) +(~k. Ako se u cevovodu nalaz'i pumpa (s1.1.~ . +~v +A. sa kojim se strujni gubitakdeonice predstavlja leao li: == Kr V 2 !.. izraz (2.1.2.

Graficka interpretacija hidraulickih karakteristika pumpe prikazana je na s1.'9.cew-ovod Pod karakteristikom pumpe podrazumeva se funkcionalna zavisnost izmedu: napora. P = f (V) i '1 :=: 11(V) . VeliCina Yr sa aspekta strujanja predstavlja strujni gubitak.104) .1. i kod pumpi i kod ventilatora. Ove funkcidnalne zavisnosti glase: Yp:=: f (V).step en korisnosti strujne masine.'ka .2. S druge strane.102) koja je potrebna za pogon strujne masine. ali sa aspekta preostalog dela sistema to je Cisti dobitak energije. dok. i protoka kroz ovu vrstu strujnih masina dobija se snaga (2.103) p:::: pYr T/11t :=: /:"P Vl1t I I pri cemu je 11t .1. ne retko.1.1. tj. Ova veliCina nastala u turbini generatorom se pretvara u elektrienu energiju. 2.I-'-'­ pumpe.Teorijskeosnove ID strujanja PI p P2 p a) 155 Yp+-=-+gH+Y. Na osnovu velicine Yr . Yp = f (V).protok. moze biti izrazena i porastom pritiska fluida pri prolasku kroz strujnu masinu /:"P = pYp' Ovaj drugi nacin predstavljanja uCinka strujne masine koristi se.korisna J'naga pumpe PH:::: pY/' = /:"pV. snage iIi stepena korisnosti od protoka. ako se na osnovu raspolozive strujne energije fluida u strujnoj masini energija pretvara u koristan mehanicki rad.1. kao na pro kod turbina iIi hidromotora (v. iIi pada pritiska /:"p:=: pYr . Bernulijeva jednaCina za nivoe 1-1 i 2-2 glasi -+gH=-+Y. aka je nastala u hidromotoru ona sluzi za savladavanje obrtnih momenata (na pro na valjcima.8b).s1. Ako se u obzir uzmu svi gubici energije van strujne masine i definise se ukupni stepen korisnosti l1 p' tada se dobija snaga pY/ /:"pV P=--=:-l1p l1p (2. koja se obieno predstavlja u obliku (2. odreduje se hidrau!ic.1. +Y r PI p Pz p g pri eemu je Yr jedinicni napor turbine iIi hidrornotora. Na osnovu napora pumpe Yp ' iIi porasta pritiska /:"p. hidrauIiekim testerama i 81.rad po jedinici mase iIi napor I ~~. a dobivajuse na osnovu ekspetimentalnih ispitivanja pumpi.8. i spregapumpa .1. Energija koju fluid "primi" od strujne masine Slika 2. 2.9a. Za primenu pumpi posebno VaZllU ulogu ima hidraulicka karakteristika napor . i protoka ~/. Kaliaktel'"istike pllllmpe ii cevlllvoda.). g b) pri cemu je Yp [J I kg] - H H jedinicni rad pumpe .

SplI. primenom Bernulijeve jednacine za nivoe 1-1 i 2-2 uz koriscenje izraza (2.2. Ponavljanjem ovog \ \ . dok se ukupni napor povecavasto predstavlja osnovnu svrhu redne sprege. pri radu pumpe. Nairne. poveCavanjem otpora u cevovodu (v.1.1.s1.10. Ako su redno spregnute dye purnpe koje irnaju karakteristike napora YpI i Yp2 ' tada ce rezultujuCinapor redno spregnutih pumpi biti ~+2 == YpI +Yp2 ' ili izrazeno preko pritisakaAp1+2 = t3p p l +!J. to je u svakom trenutku.P p2 ' Pri redno spregnutim pumpama za jednu vrednost protoka (v.10. pri cemu je veliCina . biti Y P 0:: P2 . KoristeCi jednoznacnu hidrauiicku vezu izmedu pumpe i cevovoda dolazi se do zakljucka da jedan ad naCina regulisanja protoka pumpe moie biti i promena hidraulicke karakteristike cevovoda. I Pumpe mogu da se sprefu redno i paralelno.Ova promena otpora u cevovodu veoma lako maze da se ostvari na pr. Prema tome. kod redne prege pUl7'P!pr%k ostaje kOllstantan (1/ == canst. S druge strane purnpa se spreze sa cevovodorn pa ce napor purnpe prerna trasi cevovoda.1.1O. a) Redl10 povezi. a njihove vrednosti odreduju se eksperimentalnim putem.1. ispunjen uslov Yp = Ye .9c gde se seku"krive hidraulickih karakteristika pumpe i cevovoda naziva se radna taCka (tacka RI).1.156 Teorijske osnove ID strujanja y a) b) oj '0 Slika 2.1b) napori u tackama A i B se sabiraju.1.PI) / p+ gH zavisna od pritisaka na referentnirn nivoima i od geodezijske visine izmedu nivoa.105) Desna strana jednacine (2. time se dobija rezultujuCi napor . pomoc1.l ventila.1. i kao sto 1Z jednacine sledi to je kvadratna zavisnost od protoka Yp::: A + Kr/2.A ::: (pz .1.101).9.9d) smanjuje se protok pumpe i obnmto.'(mje pump! Kod redne sprege pumpi s1.s1.1.1.105) predstavlja.2.9b. b i c zavisni od geometrijskih i kinematskih parametara pumpe. karakteristiku cevovoda: Z.tacka C.PI) / p+ gH +KV2.2.).1a kolicinatecnosti koja pro de kroz jednu pumpu proci ce i kroz drugu pumpu. pri cemu su koeficijenti: a."t'!z3nje p1lllmpi. Pri radu purnpe treba voditi racuna da radna tacka RT lezi u okolini maksimalnog stepena korisnosti pumpe. prakticno. Graficka interpretacija hidraulicke karakteristike cevovoda prikazana je na s1. Kako postoji sprega izmedu pumpe i cevovoda.PI + gH + KV2 P (2. Tacka na dijagramu sL2. = (pz . 2.2.

RezultU:juca karakteristika paralelno spregnutih pumpi s1.2.1.2.Teorijske osnove ID strujanja 157 postupka. Slika 2.1.10.) protoci iz tacaka C i D saberu (V = V +V2 ) pri cemu se dobija l tacka E hidraulicke karakteristike paralelno spregllutih pumpi.10.2b dobija se ako se pri is/om rtaporu (Yp == canst. dobija se rezultujuca karakteristika spregnutih purnpi Ypi + 2 • v ~--~------+--~ V=const. koje rade sa naporima Yp1 i Yp2 ' zato sto su u tackarna A i B isti pritisci vazi jednakost Ypl =Yp2 • S drugestrane ukupan protok paralelno spregnutih pumpi je V =V1 + T/2 • Ovo prakticno znaGi cia se paralelna sprega pumpi koristi za poveca:nje protoka. Ponavljanjem ovog postuplca za celo podrucje cada pumpi dobija se rezultujuca karakteristika paralalno spregnutih pumpi Yp1 +2 ' .1.1. za celo podrucje rada purnpi.10.1 b) b) Stika 2.2 b) PaTalellta sprega pumpi Kod paralelne sprege dye pumpe s1.10.2a.

pilt'ost@g cevovo«li.2. ove dve jed'tacine sluze za hldrm£iich'proraCi. odredivanje precnika cevovoda !coji omogucava projeletovani protok i odredivanje katakteristika strujne masine za zadati protok i geometriju cevovoda. 2 gde je m broj nizstrujnih promena preseka.1 i1 kojem su otpori dati sa ekvivalentnim koeficijentima otpora deonica Cj (i=1.2.i~i)P p d i=1 Z iz koje se adredjuje brzina strujanja . Koji od ovih zadataka treba reSavati zavisi od projektnih zahteva.1.n). = V =". . Hi«li. iZg(H + PI . . Prema tome.. Hiidr31l1lickli prorra.IDIim JPlovezivaIDIjem grama V == 2 2 d 1f.1. odnosno to su oni cevovodi kod kojih postoji sarno jed an glavni pravac strujanja.2. Kod prostih cevovoda mogu se reSavati tri grupe problema. vaZi i jednacina kontinuiteta V == Ii. posmatrace se prosti cevovod prikazan na 81. u prostom cevovodu duzine I i precnika d.2.l+.."~ r.P2 )/('A. U i-toj deonici. povrsine poprecnog preseka Ai' srednja brzina strujanja Vi daje protok Vi' dole ce koeficijent hidraulicke karakteristike biti Ki == pCi I (2Ai2).2.158 2. osim Bernulijeve jednacine. Kod prostih cevovoda sa promenljivim povrsinama poprecnih preseka. Izmedu nivoa tecnosti H 1-1 i 2-2 u rezervoarima A i B moze da se .2.1 . PRORACUN PROSTIH CEVOVODA. Posmatra se prosti cevovad sa s1. Bernulijeva jednaCina PI P2 I ~ v2 Slika 2. V == d 1f.cllm.m prostlit cevovoda.edna slTU/na cev /constallinog ilipromen(jivogpopreCitog prese/ca.-+ L.=1"'.pravac a-a (oznacen L~~12!@2iBl8 2 strelicama).uoCi sarno jed an glavni pravac strujanja .ll"sadicka karakteristiika JPlll"ostog cevovilllda sa It'e<<li. koeficijent trenja ce biti 'A.+ gH == -+('A.odnosno protok tecnosti I:7=I S 4 4 V pg d £"'. za koji se postavlja. Za strujanje u redno povezanim granama vazi zbir padova pritisaka . 2.2.5 receno je da se pod prostim cevovodima podrazumevaju oni cevovodi kad kojih postoji.) U cilju odredivanja hidraulicke karakteristike prostog cevovoda Sa n redno povezanih grana.2. PROlFJIU BRZINA 2.2.Vm = const. ito: odredivanje protoka kroz zadatu geometriju cevovoda. a suma lokalnih otpora i .1 koji spaja rezervoare A i B u kojima iznad nivoa tecnosti vladaju pritisci PI i Pz.2. Posle uspostavljanja stacionarnog strujanja sa srednjom brzinom v.a U Odeljku 2.2.

1) i (2. pa se zato koristi jednaCina (2.=1 2 = LK// .2.2. Medutim. = V.=1 ' (2.1.S.=1 C.2. d 3 =50mm. '2=20m. zasun otvoren na hi d 3 = 0. s tim sto se tom prilikom graficki obim posla znatno povecava. KoristeCi tabelu T.. a zatim se koriste zavisnosti(2. Ponavljanjem ovog postupka za celokupno podrueje protoka dobija se ekvivalentna kriva cevovoda (kriva K e) sa rednim povezivanjem deonica.2.Da bi se odredio protok vode potrebno je koristiti Bernulijevll jednacinu (2. U ovoj jednacini nisu poznati strujni gubici.2.2.2.V .. tj. krivina sa odnosom R = 4d J . kuglasta sIavina postavljenapoduglom cx.02. prvo. Odrediti protok vode ako su ugradeni lokalni otpori: usis sa ostrom ivicom.3) Grafieka interpretacija hidraulicke karakteristike prostog cevovoda sa tri redno povezane deonice prikazana je na sI.=10°. Slilca 2. Voda struji od rezervoara A ka rezervoaru B kroz prosti cevovod promenljivog poprecnog preseka. Zato ce se. Pm=9810Pa.=30°.1) (2. 2 2 . 1)=lOm.) 2 (2. Profili b. a u njoj su nepoznatevrednosti lokalnih otpora. suZenje pod uglom cx.2. d 2 =60mm.4 za usamljene Iokalne .' u kojima su Ke -ekvivalentni koeficijellt hidraulieke karakteristike i Cel -ekvivalentni koeficijent otpora cevnog sistema odreden za j-tu deonicu.V dijagramu ucrtaju pojedinacne hive K.1.PrO/'Clc.2.2.2. Problem 2.2-1.20).1m prOJ'llh cevovoda.2. Do ekvivalentne hidraulieke karakteristike dolazi se na sledeCi naCin: prvo se u i1p .7c=0. RESENJE.1 n Slika 2.zliza 6p 159 V=const.2.2.1. (:4. odrediti koeficijenti lokalnih otpora prema karakteristicnim podacima iz teksta zadatka.1) i (2..2..2 n v2 i - n i1p= Li1Pi i=I = LPCj .H=2m.2) dobivaju se ekvivalentne karakteristike prostog cevovoda sa rednim povezivanjem _ Ke = i=I Ki ~ Cej ~ Aj = . =const. Opisani postupak u potpunosti vazi i za prosti cevovod sa n redno povezanihdeonica.5 Krivine Kl i K2 nalaze se na rastcijanju 9 /8· d 3' Dati podaci su: d 1=40mm. eime se dobija pad pritiska i1pd = i1p a + i1Pb + i1p c u taeki d koja lezi na ekvivalentnoj krivoj cevovoda.2.) sabiraju se padovi pritisaka u tackama a. 13=30m.2). te koriscenjem jednaCina (2.2. za jedan protok (V = canst.2 Predstavljanjem ukupnog pada pritiska u jednom od oblika: i1p = pCejV j 12 = K. b i c.25).2) i jednaeina kontinuiteta v= VI = V =.

Yp=a .' -L ~L Ii. promeni jedanput na C. " . Problem 2.rV3:'= "\J...l =10. C. koja glasi ( ." =0.za krivine Kl i K2 koje 1+2 SU u interferenci (tabela 2.\Su = 2g(H + Pm / pg) .132 krivinu. I 2: ( . +(. a drugi put na C.~. neposredno ispred i iza pumpe.e (d] 1d 3 ) • Konacno. Projilibrzina H otpore dobivaju se vrednosti: C. I . .rtih cellolloda. C. 2 lZ kOJe sledl veza lzmedu brzma: IVZi= XI-(d j I d 2 ) 1 '.P m c. ~ 1/~iV3 P +gH (~lt+Ss+lcd/ 2 + 2 ~(Sk+~d222.s=0.k =0. --_. .=V j . dobija se brzina strujanja .. '. Koliki tada treba da budu koeficijenti otpora ventila va da bi nivoi tecnosti u rezervoarima bili konstantni? e) Aka se u sistemu nalazi tecnost kinematicke vislcoznosti v == 5.005 ..5..v =2.suzenje i C.+(SS/l+Sk'+2 +Sv+lc d3 +'~~"2 koristeCi uspostavljene veze izmedu brzina i Bernulijevu jednaCinu. Pumpa transportuje vodu od rezervoaraA ka rezervoaru B.. Sada._·J\··f~·:'" _~.y +A d +1)(d ) " z z 2 3 3 sa kojom protok vode iznosi V=2.5 .bV2. kada su poznate vrednosti strujnih otpora pristupa se postavljanju Bernulijeve jednaCine.:::. koja struji larninarno. +(" +A.. __d 2 7C 27C d 2 7C j ~'.2-1 za nivoe 1-1 i 2-2..35 .975-.. mere se pritisci pomocu instrumenata VI i MI koji se nalaze na visinamahc ==0.. kao i C.I\:A::::::..• 'yg.5).2.7m od zida cevi.10-4 m2 Is. )2 '-.l.4 •. Nivoi tecnosti u rezervoarima su konstantni.= V 2 --==V 3 -3.4831/s.. d] +[(d ) -1] +«(.k". a) Odrediti snagu pumpe.. Yi-Vj! . Odrediti pritiske koje pokazuju vakumetar VI i manometar ML d) Ako se otpor (. Slika P. . m I] d] z z 'z d] 4 13 d 1 4 =~.2 =20 odrediti protok tecnosti i nacrtati nove hidraulicke kanikteristike cevovoda. .k +A.. .160 ProraCtlit pro." '" " Kako su u Bernulijevoj jednacininepoznate tri brzine to dye od njih treba eliminisati. . Duzina usisne cevi je Le =4m.2. Kod prostih cevovoda to je lako moguce jer vazi jednacina kontinuiteta d2 . odrediti kolika je tada potrebna snaga pumpe? f) Nacrtati dijagramhidrostatickih pritisaka za prosti cevovod izmedu rezervoara A i B. .k =3. Voda se istovremeno vraca iz rezervoara B u rezervoar A kroz povratni vod duzine l. b) Ako ugradena pumpa ima karakteristiku.5m i hD=0. nacrtati hidraulicku karakteristiku cevovoda (bez povratnog cevovoda) i naCi radnu tacku. Vj V. c) U tackama C i D. I 2 I '<2-· >·. d )(d ) +«(.-L . \ I ..2-2. \ '-'''.29 kuglastu slavinu. . .30 ..O'II =0.su +(.zasun ventila. C.za usis.. .2. redosledno.

k +S . Konacno. L=20m.fE a) Za odredivanje snage pumpe korist se izraz (2. YO +Al+l)::~.+A D +1)2 2 (2) dobija se napor pumpe Yp =86.u +I. Da hi se odredio protok. A=0.Y =2. ~ fI ~v '" v a a) 2 3 4 5 6 V[Vs] b) Slika P. b) 1z Bernulijeve jednacine (2) sledi hidraulicka karakteristika cevovoda Yc == A +BV2 u kojaj su kanstante Pm+Pv h A= +g.243 ~ . (.. shodno kojoj je protak V=4. iz Bernulijeve jednaCine postavljene za nivoe 1-1 i 2-2 P" Pm -p-+Yp == L v p+ gh+(Su +2(.558ml s. da bi se on uspesno primel1io treba. b=698308. SYO =17.V 11l p == 476 W.=15. shodno izrazu (2. koja vazi i za rezervoar A i za rezervoar B. S druge strane.102) odreduje se snaga pumpe p == pYj.5. (1) 2g(h+ Pmp~PY )/(.ProraCttl2 pros/fit ceJlOvoda. II p =80%.102). RESEN. 1-1 i 2-2. Na osnovu ove brzine i jednaCine kontinuiteta vad 2 n I 4 == VD2yC 14. h=5m. odrediti patok i napor pumpe.45Jlkg. 1=4m. Sli =0. prethodna.5. i izmedu njih . (. p (3) (4) . Ali. D=60mm.2-2 Dati podaci su: P m=lKPa. a=lOO..Ic =0.1. zato ce se prvo adrediti brzil1a strujanja. +21.2.+(S 11 +(.1.za povratl1u cev postavi Bernulijeva jednaCina 1--211 Pm +gh==-£L. d=50mm. treba paznavati brzinu stnijal1ja.2.~+l) == 2.vo +A. Ako se uoce nivoi tecnosti u reze010arima 11 iE.405 lis. H=lm. p p d 2 tada se dobija brzina strujanja u povratnom vodu Va == .02. Profili brzina 161 k ::0. dobija se brzina st~ujanja u potisnom vodu: V == va Cd I D)2 == 1.5. (. Pv =lKPa.

405 lIs i Yp = 86. B 2 =2136918).i+l) (i:.2. +l)v p p '-:lu '-:lv D 2' i jednacine hidrostaticke ravnoteZe Pc:.:: 2) Sa ovim brzinama strujanja dobivaju se novi protocivode koji imose V =4. takode. to ce porast totalnog pritiska u pumpi biti jednak porastu statickog pritiska. Na istom dijagramu je.v+ 2'-:lk +'-:li +1. sto se maze iskoristiti za regulisanje protoka iii napora u instalacijama. tad a graficki prikaz ove zavisnosti izgleda kao na dijagramu sa sl. D +1)v ::: 9511Pa.:: 1) koja nakon uvrstavanja napora pumpe Yp. (4).2-2h.Sa dijagrama je oCigledno: da manjim otporima u cevovodu odgovaraju veci protoci i manji naporl.155 lIs.2) brzina strujanja ce biti Vi' Ova brzina se odreduje iz Bernulijeve jednaCine postav1jene za nivoe 1-1 i 2-2 -p+~~i =-p+g + '-:lu +2c.Pvl + pghc' dobija pokazivanje vakummetra p Ie 2 Pvl = Pv +pg(he -H)+2:(S" +~v +1.2. i kada se umesto S uvrsti novi otpor ~i (B]=1511478. d) Kada se otpor u cevovodu ~ promeni na Si (i=1.:: L ) V. prema jednacini (3) predstavi u obliku 1"." = A + BJ/2. a _hri. u kame je koeficijent Bi odreden izrazom.2.2. ucrtana karakteristika pumpe 1'1" U preseku krive karakteristike pumpe 1'p i karakteristike cevovoda Yc dobija se radna tacka RT. kojoj odgovaraju vrednosti: V=4. S druge strane da bi se ostvarile ove brzine strujanja u povratnoj deonici otpor ventila t.4b.470 ~ ~ +H~u +2~v +2Sk +Si +J\.Yo' Za odredjivanje ovog J otpora ventila koristi se Bernulijeva jednaCina za preseke 2-2 i 1-1 .vo mora da ima novu vrednost C. Da bi se nivoi tecnosti u rezervoarima odrzavali konstantnil1l treba da je zadovoljen uslov r~ ::: ~rOi' pa prema tome izmedju brzina trebada postoji veza voi ::: Vi (D / d)2 . Kako su precnici usisnog i potisnog cevovoda isti (Dc'" DD = D).7081/5 i 1 T)-2 =4.45J/kg. a koje su vee odredene u zadatku pod a).162 Proraam prostlh (x/JO/loda.665 ll. P. Ap = pYp =:: PD . 2' ' (i:. Ako se nova karakteristika cevavada.pc' Koristeci dalje jednaCinu hidrostaticke ravnoteZe PD::: Pa + PMI + pghD' dobija se pokazivanje manometra PM1 :::Ap-PV1 +pg(hc -hD )=74977Pa. Profili b/zina Graficld prikaz zavisnosti (3) dat je na dijagramu sa 81. c) Primenom Bernulijeve jednaCine za preseke 1-1 i C Pa-Pv +gH= Pc +V +1" +A.:: Pa . D +1 i 2 PI' Pm h (r r r r :. i obrnuto. iznosi v ::: 1 b( D:7t) 2 a-(gh+~) ::: {1.

vo+Ad+ 1)(. ')=0 = PSi V2 /2.P. Profili brztila 163 Pm i Pv p p .339m1s.vo-2(gH+ m 2 2 vI P + p. +C.2-2c uvode se oznake za padove pritisaka /':. .+C.s. (i == u...-+1)d' 2 2 1 V 2 I {14.u++ Ad+ 1)= 1970 (i = 2) I .Proracun prostih cevovoda.. 2 b. v. Zamenom veliCina v i A u jednacinu (1) dobija se napor pmnpe Yp =143. ~ I Voi +".2.-) -(C.2.29). Sa ovom brzinom dobija se brzina strujanja i koeficijent trenja u cevi precnika D: v=0.B) /':..2-2c .P3 Slika P.voi =(C. u iz koje se posredstvom jednaCine (1) dobija -+gI7=--+(C.. zamenom kojeg se iz jednaCine (1) dobija kvadratna jednaCina za brzinu d P cije je pozitivno reSenje vo=1. e) U slucaju da je strujanje u cevima laminarno koeficijent trenja se odreduje primenom izraza (2.k.52 J/kg sa kojom snaga pumpe iznosi P=472 W.Pi (Su+Svo+1)vo +64.930mls i A=64IRe=0.7). va. (j=1.68 (i = 1) C.573. f) Radi kraceg zapisa pojedinacnih lokalnih otponi sa sl.1.Pj == PAX j / D ·v /2. ..

Pv . jer je promena pritiska linearna funkcija od duzine cevne deonice. LahIne otpore racunati kao 10% od gubitaka usled trenja. prema izrazu (2.2-3 Yr ::: gH -l. Dati podaci su: D=lm.1. Do nivoa visine usisnog otvora cevi hidrostaticki pritisak se povecava na vrednost . zbog lokalnih otpora usisa (l1p. da bi na nivou tecnosti u rezervoaru B imao relativnu vrednost Pm' ProDlem 2.2-3. H=lOOm. RESENJR Na osnovu protoka dobija se brzina strujanja v = 4]/ / D 2 n::: 1. Zbog dovodenja energije pumpi pritisak u njoj raste za !:ip. L=3km.1m prostlh cevovoda. oCigledno je da se smanjivanjem visine neravnina smanjuje koeficijent trenja Cime se korisna snaga turbine povecava.106 • Iz Bernulijeve jednaCine postavljene za nivoe tecnosti u akumulacijama dobija seizraz za napor turbine H Slilca P. Snaga turbine. pa ce snaga turbine biti P=788. Koristeci napred vee receno na s1. Na nivou tecnosti u rezervoaru A vlada apsolutni pritisak Pa .1. 11r = 70%. Zbir duzina ovih deonica daje ukupnu duzinu cevovoda L::: ~~:.!:ipc. Iz akumulacionog jezera 1200 I/s vode protice kroz turbinu.Ol09. .4 kW. .J i ventila (l1pJ i otpora trenja (!:ip] + !:iP2)' pritisak opada na vrednost pc. otpora i.2. L v2 I \ I b) Za nove celicne cevi iz T. sa kojom je Rejnoldsov broj Re =vD / v::: 1.. v= 1. i !:iPB) i usputnih (!:iPj. Od ove vrednosti na ulazu u uSlSni cevovod pa do tacke C.06. Odrediti snagu 1:'urbine akc je ugradeni cevovod: a) betonski neobraden i b) od novih celicnih varenih cevi.7) otpora. Od ove vrednosti na dalje potisnim cevovodom pritisak opada zbog lokalnih (2!:ih. Za ave cevi snaga turbine iznosi P=7S3. a) Za betonske cevi iz tabele 2.1.81).1.2-2c nacrtan je raspored relativnih (u odnosu na stanje atmosfere) hidrostatickih pritisaka po duzini cevovoda.0218.164 Prorar:.=0. .5mm.5. pri tome pretvarajuCi strujnu energiju u koristan mehanicki rad. Za razliku od lokalnih otpora raspored pritiska kod pravolinijskih deonica je veoma jednostavno nacrtati. ventila.5. P. je :P~ pMTr 11r. Na samom izlazu iz pumpe vlada pritisak PD koji predstavlja maksimalnu vrednost hidrostatickog pritiska u hidraulickoj instalaciji. krivine.7 kW.5 se dobija srednjavisina neravnina 6=1.10-6 m 2 Is. Dakle. Profili brzilta pri cemu su !:iPi gubici pritiska na lokaInim otporima: usisa.. redosledno.Pv ' odnosno relativni pritisak . . Raspored pritiska po duzini bilo kog lokaInog otpora zavisi od geometrije lokalnog otpora i odreduje se eksperimentalno.1.Py + pgH.1..441. sa kojom jekoeficijent trenja A.n D 2" u kome se koeficijent trenja odreduje primenom izraza (2.flpy.2.2.528m/ s.55).5 sledi visina neravnina 6=O. dok su I1p j gubici usled trenja na pravolinijskim deonicama izmedu lokalnih otpora. j=3.05mm sa kojomje A.Xj. koja je na ulazu u pumpu.=O. i naglog prosirenja.

1. Odrediti: a) snagu pumpe koju je potrebno ugraditi u cevovod precnika d=200mm.2-4 RESENJE: a) Iz Bernulijeve jednaCine postavljene za mvoe teenosti u akumulacijskim jezerima. b=38703.3 J/kg..:: 2.brzina strujanja koja odgovara projektovanom protoku i 11.396/(v]d /v)O. H=lOOm .:: 1997m/s 1.0131 . e) Ako cevovod ima preenik cevi iz zadatka pod c).2.0054+0. dobija se napor pumpe yp =552. Potrebe grada su V =80 lis vode. . Ako je . Koeficijent trenja odredivati primenom obrasca A=0. koji va. c) preenik cevovoda da bi se projektovalli protok ostvario bez pumpe. 1 2gHd 1 ::. Lokalni otpori iznose 20% od gubitaka na trenje.81/ s. d) ako je pumpa koja se llalazi u cevovodu (u zadatku pod a» sa karakteristikom Yp ::. v = 10-6 m2 Is. l·fl.21 O. dobija se resenje za brzinu strujanja v == ..:: a -b V2 .3.55ml s . .2-4. pa ce tada voda strujati sa novom .visinska razlika izmedu nivoa tecnosti u akumulacijama.3 ' koje je nadeno numeriekom metodom proste iteracije opisanom u Odeljlm 2. Y~ Iy =552 J/kg.-.396/Reo.Fromcun prost!!1 eel/ol/oda. Pro}ili brzina 165 Problem 2.. I v b) Slika P. Grad B na nadmorskoj visini od 50m snabdeva se vodom za pice iz akumulacionog jezera A koje se nalazi na nadmorskoj visini od 150m. dati novi koeficijent· trenja AI' Ako se ove veliCine uvrste u jednaclllU (1). 1'lp'=70%.0054+0.1. Sa ovim naporom snaga pumpe iznosi P=63. b) Kada nestane elektricne energije napor pumpe je l~ =0.. = v j d 2 n I 4 =62.2A. b) protok kroz cevovod u slueaju llestanka elektrielle ellergije. v = 4V I d 2 n ::. (a=800Jlkg.H .TT ' (1) pri cemu su. 12 kW. U istom dijagramu ucrtati i radne tacke pod b) i c). V[m3 lsD.manjom brzinom vI koja ce.zi za Re<2·10 6 • Dati podaci su: 1=6km.=0. koja glasi I v2 fp =-gH + 1. Sa ovom brzinom novi protok iznosi V.4. au njemu se nalazi pumpa karakteristika datih u zadatlru pod d) odrediti koliki ce tada biti protok vode kroz cevovod i u dijagramti f-V ucrtati novu radnu tackn.koeficijent trenja odreden datim izrazom. u dijagramu f_rr ucrtati radnu taeku pumpe.5.

Dati su podaci: d 1=150mm.)2. Odrediti snagu ugradene pumpe. d) 1z jednaCine (1) sledi da je karakteristika cevo~oda Yo == -gH + K A. y[ 0.5.DO. aka je ugradeni cevovod veceg precnika.396 (:~ Y'3 . 1'2 -Lb +'2"-5 A.osi na lllestu preseka sa krivOlll YO" i l1joj adgovara pratok VI =62. d 2 =lOOmm.P.3 JJkg i trosice sl1agu := a+ gH I 9. karakteristilm pumpe YP.=0.5. tada treba pristupiti restrikciji potrosnje vode. 11. h=2m.CTi"). 1.3] == 219mm. dobija se preenik cevovoda D = 5~~: (4.t. .2. Kada se u isti dijagram ucrta kriva karakteristike pumpe. U hidraulickoj instalaciji prikazanoj na sl. Svl =2.197 kW. bez obzira da Ii Se radi 0 nestanku elektricne energije iIi 0 kvaru.2-4b. Pri ovom protoku vode pumpa ce raditi u radl10j tacki RT3 sa l1aparom YPj ==432.45 J/kg i snaga pumpe P=2997 W. P v =2kPa. pri cemu je konstanta K = 0. U svakom slucaju pozeljnije je resel1je bez pumpe. SV2 =5. D P3 =60. napor pumpe Yp =61. Tl p =80%. tada ce gubici biti manji. . pa se karakteristika Na mestu preseka ove hive sa V.166 Proraam prostliz cevOIJoda.Postavljanjem cetiri Bernulijeve jednaCine i dye jednaCine kontinuiteta. == -gH +1. Kao resenje za precnik D treba usvojiti prvi veCi standardni preenik cevi. pogodnija. 'I '2 RESENIE. tada se u preseku krivih Yo i Yp dobija radna tacka RT kojoj odgovaraju parametri V =80 1/s i Yp =552. = 10m. sa iIi bez pumpe. Za odredivanje radne tacke.(V3)JV3 rr. strujanjakroz cevovod i koeflcijent trenja biti v2 == 4liT / D 2 rr.asom dobija se cevovoda opisuje krivom radna tacka kojoj odgovara projektaval1i protok od V =80 lJs. d 3=125mm. Na kraju. e) KoristeCi Bernulijevu jedl1aCinu Yp . =30m. koristi se kriva Ye • S obzirom da je y" = Yp == 0. SV4=4. d 4 =100mm. 14 =20m.b r732 dobija se jednaCina za protok 0. to sledi da se radna tacka nalazi na i/' .0054+0. Grafickiprikaz ove zavisnosti dat je na dijagramu sa sLP.8 1/s. (4/ d 2rr.02. niti ima eksploatacijskih troskova kroz utrosak elektricne energije. i 11.22-5 nivoi vode u rezervaarima su konstantni.5. r/2. c) Ako ugradeni cevovod ima precnik D tada ce brzin.471/s.vi 12 i izraz za Y. =5kPa. Sv3=3.k =0. := a .2A. 2 ' U ovom slueaju iz Bernulijeve jednaCine (1). u kojoj je Yp =0 jer nema pumpe u cevovodu. Prublem 2. 1.. nadeno metodom iteracije. u slucaju nestanka elektricne energije. Ekonomskom analizom treba utvrditi koja je varijanta..3 ·[1 D. koja ima rdel1je V3 =97. jer tada nema mogucnosti kvarova pokretnih delova.3 JJkg. 13=5m.=0. Profili baina pump a dugotrajno van pogona. a njegova brojna vrednost odredjena je primenorn metode proste iteracije.61/ d ..6 I . dobivaju se: protok V =39 1/s.2~5..

Prvo ce se odrediti brzina strujanja. i pokazivanja drugog diferencijalnog manornetra . Dati podaci su: /=3m.2-5 Problem 2.m /S. pa ce koeficijent trenja irnati vrednosti A.1. D=50mrn. Sv=2.l1 p =80%.63) za odredivanje koeficijenta trenja. v= 1. p=lOOOkg/rn .vodo. D = (Pm .2-6. Sa ovom vrednoscu brzine Rejnoldsov broj iznosi Re=79884.O 188.1.p J417 m =1. Pm = 13600kg/m .2. "2 2 Kako za hidraulicki glatke cevi vaii Blazijusov izraz (2. Cirne se potvrduje da je primena izraza (2.8rnm.Pl_2 = I v pgJ + pA.2-6 RESEN/E. h=1l. i koji glasi f':. Na instalaciji napunjenoj vodom izvrsen je eksperiment u kome se pomocu diferencijalnih manometara sa zivom mere padovi pritisaka.=O.006·10. lo=5m.2. to se uvrstavanjem istog u razliku f':. L.63) opravdana jer je Re < 10 5 . Na asnovu pokazivanja manometara odrediti koeficijent lokalnog otpora ventila va i snagu ugradene pumpe. ~u=Sk=0. L=25m.v k 4 4 VO 10 3 3 k Slika P.607g-' . ho=lOOrnm...Pl_2 dobija brzina strujanja v= [ Q.5.ProraCltll prostlh cevO.3164TC--)gh p 2 D Pm .D k 3 3 6 2 k.p)gh + pgl. Strujanje je turbulentno u hidraulicld glatkirn cevima. H=2m.--------------------~~------------~------~ 2 2 k k 11 k V u p. i to koristeCi uslov jednakosti razlike pritisaka dobijene iz Bernulijeve jednaCine postavljene za preseke 1-1 i 2-2 i pokazivanja diferencijalnog manarnetra. Pro/iii blZino 167 Slika P. Na osnovu jednakosti pada pritisaka izmedu preseka 3-3 i 4~4.

145.2-7. I pored efekata nestacionarnosti model stacionarnog I-D strujanja daje prvu.102) daje snagu pumpe P=212 W..168 . eksperimentalnim putem odredena. veoma dobru.13m. D + 1)2= 53.5.4 1. aproksimaciju za brzinu strujanja.1 . povrsine poprecnog preseka A tu = 23.0 Slika P.u == 0.0 = 0.k +Svo +11.11(8/ D )O. tu 4A tu Do == 0 +0 tu 4(Atu -Ay) y ==2.2-7.1.2.Ov.o /'. Voz duzine 1=100m.1.82m krece sebrzinom Vv =34. sto s~arastrujanje vazduha kroz tunel. a istovremeno trenjem povlaciu prostoru izmedju sebe i Slika P. koji shodno izrazu (2.24m i hrapavosti zidova 8 =5mm (podaci vaze za Patchway tunel u Engleskoj).78) koji daje koeficijent trenja Atu == 0. .0195.2m2 i obima Oy =9.2-7.7m/s.?romclIn prostih cevovoda.075m ..2.06.P _ A~ = 7 69 v2 P D" Konacno. Daljim kretanjem voza kroz tunel potiskuje se vazduh ispred i usisava vazduh iza voza. Za zadate geometrije tunela i voza definisu se hidraulicki precnici tunela i prostora izmedju voza i tunela Dtu ==O=5.1 Av .14m2 . Koeficijenti lokalnih otpora su: na lokomotivi SI == 0.15 ina ulazu vazduha u tunel C. Za turbulentno strujanjeu tunelu.2-7 RESENJE: Ulaskom voza u tunel stvara se poremecaj pritiska Cija je propagacija tipicno nestacionarni proces. SmatrajuCi da kretanje voza kroz tunel izaziva stacionarno nestisljivo strujanje odrediti srednje brzine strujanja vazduha u prostoru izmedju voza i tunela i u tunelu. primenom BernulijevGl jednaCine za preseke 0-0 i 5-5. /::"P3-4 =p(Svo+A'D)2=(Pm~p)gho' dobija se. Koeficijent trenja u prostoru izmedju voza i tunela je 11.25 = 0. vaZi izraz (2.P.1). vrednost koeficljenta lokalnog otpora ventila r '-ovo = 2gho Pm . AtuOtuL. dok se tunel sa strujnog aspekta tretira kao hidraulicki potpuno hrapava cev. tu Kretanjem ispred sebe voz potiskuje vazduh protokom vv~ (sl. kroz tunel duzine L=1l40m. dobija se napor pumpe 2 L v Yp = gH +(Su +2sv +8i. koji se smatra hidraulicki potpuno hrapavom cevi. Profili brzina . 10 v 2 .ProDlem 2.2.7 J Ikg. iza voza SI == 0. povrSine poprecnog preseka Ay = 8. obinla 0tu =18..

UzimajuCi u obzir da je A tu = Ay + A o ' i uvodeCi karakteristicni geometrijski odnos A =Ay / A tu ' jednacina kontinuiteta se svodi na oblik v tu =Avy+(l-A)vo' (a) S obzirom da kroz karakteristicne preseke tune la.2. . ! my 2+mo 2= (Sll +lc tu D+1)Tmtu +(S/ +C.Prorac7lm p!Vstlh cevovocia.t +S1 +lc o v tu 1Z I L. v.91m/ s. redosledno.3). na pro primenoll1 diferencijahlog manometra kao I1p == (Pm . Cijimse numerickim resavanjem dobija brzina Vo = 1. i= 1 Slika 2.498ml s. voza i prostora izmedju voza i tunela ne pro laze iste kolicine vazduha. tu 0 pri cemu su maseni protoCi !hj = pAivi (i=o.3. daleko od vrha. dovoljno. Elirninisanjem brzine jednacina (a) i (b) dobija se kubna jednacina (C.2. Merenje brzine pll"imenom PrandUove sonde Veoma cesto u inzenjerskoj i istrazivackoj praksi javlja se potreba za merenjem brzine. po kojoj se raspoloziva (kineticka) energija stvorena kretanjem voza lizyv~ 12+li1ov.2. 0 · vtuA tu ='i}v~ +voAo . 7J. Kada se ova sonda postavi u praveu strujanja.u +lc tu D +/ '[A Vy + (1. dole je fts pokazivanje manometra. odnosno protoka fluida.4) V ~> koji ustvari predstavlja kineticku energiju struje koja se u zaustavnoj tacki sonde (v=O) transforrnisala u pritisnu energiju. odnosno v~ L -/ v~. to direktna primena Bernulijeve jednacine nije moguca. Ova sonda se sastoji od dye koneentricne eevi na kojima postoje dye grupe rupiea. Ovu razliku pritisaka je veOUla jednostavno meriti. rupiea koja se nalazi njenom vrhu meri zaustavni (totalni) pritisak PI' dok rupice koje se nalaze na zidusonde.A)vol 3 1) o ill Avy 3 =0 . Jedna od metoda koja se u tu svrhu maze koristiti jeste primena Prandtlove sonde (s1. posredstvom koje iz relaeije (a) sledi srednja brzina strujanja u tunelu vtu = 13.v).1)(l. mere staticki pritisak P s ' Razlika totalnog i statickog pritiska naziva se dinamicki pritisak na I1p == Pt - Ps == v PT' 2 (2. 2.2. .1 +lc o 7J)2 mo ' (b) .p)ghs' pri cemu su P!li i p gustine manometarske tecnosti i radnog fiuida.. Zato se koristi jednaCina energetskog bilansa.v. 12 trosi na savladavanje strujnih gubitaka u tunelu.A)vo3 + (C. Profili blzina 169 tunela kolicinu vazduha v0tako da J'ednaCina kontinuiteta gIasi: A.tu. Merenje brzine Prandtlovom sondom .3.2.

Kako na svakom krugu ima po dye meme tacke. srednje brzine strujanja v s ' u opstem slucaju. .2.. Za utvrdivanje karakteristike ventilatora.2.6) treba resiti numericki. a druga simetricno od ose cevi na rastojanju I-a. 2n p . Za odredivanje protoka fluida potrebno je poznavati ne sarno jednu brzinu..3).4) odreduje se brzina strujanjau tacki u kojoj je sonda postavljena.5) m . kao I1P Pm v= .2.cl)L. (2.a pravca koji prolaze kroz poprecni presek. merenjem brZine u deset tacaka kruznog preseka primenom Pral1dtlove sonde. jedna 11a rastojanju a i ! d./h. konstantne protocne karakteristilce.2-8. vee vise vrednosti brzina izmerenih u razlicitim tackama memog preseka. za kruzne poprecne preseke cevi propis VDI 2044 precizira polozaje rnernih tacaka na koncentricnim krugovima (s1. integral u izrazu (2.J l~2n .. ipak. izvrsene su dye serije eksperimenata: a) U prvoj seriji eksperimenata izvrseno je bazdarenje ulazne mlaznice. kruZnog ulaznog ONora precnika d=200nun i kvadratnog izlaznog otvora stranice a=170mm.2n) . / d... pak.n memi krug na kome je postavljena sonda. ...6) Za odredivanje protoka.2. Ako je merni presek dovoljno daleko od lokalnih otpora i u njemu se ima razvijeni profil brzina tada je dovoljno izvrsiti merenja sarno 11 jednom pravcu provlacenjem sonde kroz poprecni presek (kao na s1.170 Proraam prosllh cevovocla. U svakoj od memih tacaka brzina strujanja se odreduje izrazom (2.2. sto znatno uslozava proceduru odredivanja protoka. tako da je srednju brzinu moguce odrediti kao srednju aritmeticku vrednost izmerenih vrednosti brzina. Problem 2. iii.2. 'to je ukupan broj mernih tacaka 2n. (2. Profili b. d~ A 0 s (2...5) v} == ~2g(Pm / p-l) ~hs.9) a protok fluid a iznosi V == v sd 2 n ! 4.8) dok se srednja brzina strujanja odreduje kao srednja aritmeticka vrednost Vs 1 ==-Lv 2n j=1 2n } = . Tako na pr..7) pri cemu je n ukupan broj mernih krugova. time se odreduje profil brzina u preseku.. najcesce se bira n=5 cime se ukupno ima 10 mernih tacaka u strujnom preseku..2. KoristeCi tako definisani profil brzina odreduje se protok fluid a kroz krliZni poprecni presek cevi kao V == P¥ (2.2g(-1!!.. .3) na rastojanjima merenim od zida cevi (2. f vdA ==2n1 vrdr = v -4. U suprotnom potrebno je meriti u dva ortogonaln. }=1 . Za izbegavanje ovih poteskoca mnogi propisi za merenje protoka fluida definisu polozaj postavljanja sonde.2.2. a i=l. (f=1. Polozaj mernih tacaka odreden je normom .2. P .= ~ 2g(--1)h P ..2.j . ali. Broj memih krugova moze biti proizvoljno izabran.. .zina IzjednaeavajuCi izmerenu razliku pritisaka sa dinamickim pritiskom (2.2.

Za merenje pritisaka korisceni su Betz-ovi mikromanometri napunjeni vodom (Pm :=: 1000kg/ m3 ).4 97.2mm izmereila su i pokazivanja manometra spojenog sa Prandtlovom sondom koja su data u tabeli 1.7 100 mm mm I:1h Tabela 2.8 10 0.7 66 5 15.. Stanje atmosfere odredeno je izmerenim velicinama P a =998 mbar ita = 20°e.5 93.3 74 6 11.2. Na osnovu ovih merenja odrediti bazdareni koeficijent mlaznice.9 4 19. d Slika P.2027kg/ rn3 . hm Na osnovu datih rezultata merenja nacrtati karakteristiku ventilatora (dijagram r/ -l:1p).1 2 34 40 3 26. Profili b.6 88. i - '1 44.FromClIl't prostilt celJolloda. = 1.idarenje mlaznice Baidariti neki uredaj za merenje znaci vIsitiporedenje pokazivanja etalon instrument a i instrurnenta Cija se karakteristika odreduje.2-8 RESEN. b) U drugoj seriji merenja izvrsena su istovremena merenja padova pritisaka na (izbazdarenoj) rnlaznici i na ventilatoru (pri konstantnom broju obrtaja) koji su dati u tabeli 2.1 8 4. zato stase vazduh pri datim uslovima strujanja panas a kaa nestisljiv fluid.zln(l 171 VDI2044 (Odeljak 2.7E KoristeCi izmerena stanje atmosfere i jednaCinu stanja (1.3).1) odreduje se gustina vazduha p:= Pa I RT. U datam primeru etalon instrument je Prandtlova sonda a bazdareni instrument je mlaznica. (---71--l \'A. Ova: gustina je ujedno i gustina vazduha u bila kom strujnam preseku.4 21. Protok vazduha moze da se odredi primenom mlaznice pod uslovam .Ba.2. a) .Pri tezimu strujanja u kome je izmereni pad pritiska na mlaznici hm =1l.2 81.5- 7 7.2.8 9 2.4 53. Pod etalon instrumentorn podrazumeva se instrument vece klase od bazdarenog instrumenta.. Pri navedenim strujnim uslovima vazduh se ponasa kao nestisljiv fluid.

9. (2. 2 . =P2 - PI +2'(v 2 -VI) p 22 =P2 - . pod karakteristikom strujne masine. b) Hidl'tlu/icka karakteristika venti/atom Kako je vee receno u Odeljku 2. podrazumeva se funkcionalna zavisnost t'lp = t'lp(V).2. 2 2 i jednacine kontinuiteta v l A 1 =v 2 A 2 . ? • P 4V 2 pri cemu radna formula za odredivanje protoka glasi: IV KK I.2 PI+2'[l-(T) ](T) 1 2 Iz ovog izraza sledi da je porast pritiska u ventilatoru jednak razlici totalnih pritisaka iza i ispred ventilatora.1. Da bi se na osnovu eksperimenata odredio porast pritiska u ventilatoru treba meriti staticku razlilcu pritisaka i protok.9) i iznosi Vs = 10 2g(--1) P l~m i=IO 1=1 1.. == 19. Izlozeni princip bazdarenja mlaznice vazi i za bazdarenje blende i Venturijeve cevi.6016 m3 / s. p.. Do protoka kroz mlaznicu dolazi se izjednacavanjem pada pritiska na njoj.81) sa izmerenim padom pritiska na mlaznici APm = PST=2"S(-d ) = (Pm-p)gh m .1.2. kao lokalnog otpora.1t == v. odredenog izrazom Vajsbaha (2. Upravo zato mlaznica mora da se bazdari. Sa OVOID brzinom protok vazduha ee biti V = vsd 2 n / 4 == 0.172 PromCi!?l prostih cevovoda. A2 ·:i V.684 m 3 /smll2 Ako karakteristika mernog instrumenta zavisi od protoka tad a je potrebno izvrsiti odgovarajuea bazdarenja u celokupnom predvidenom mernom opsegu. ili da je jednak zbiru staticke i dinamicke razlike pritisaka. Primenom Bernulijeve jednacine za razvijene strujne pres eke ispred (1-1) i iza (2-2) ventilatora np+P1+pv1 /2==P2+Pv 2 /2. tj.POI 2 2 .10) dobija se koeficijent bazdarenja mlaznice K =V / K =5. Protok vazduha se odreduje etalon IDetodom. Kako je staticki porast pritiska . sto je neuporedivo bde od merenja protoka Prandtlovom sondom. gde su povrsine AI =d n/4 i A2 =a dobija se izraz za porast pritisne energije u ventilatoru t'lp== P02 .10) U OVOID izrazu S je koeficijent lokalnog otpora mlaznice a K je protQcna karakteristika (iIi bazdarni koeficijent) mlaznice. dalde i ventilatora. dalje izraz (2.Jh. Prandtlovom sondom. KoristeCi. Na kraju treba naglasiti da kada je neki od ovih meraca izbaidaren tada se protok £Iuida odreduje samo na osnovu jednog ocitavanja (veliCina h m ). K= d:n ~r-~-(-Pp-m --1-) . Da bi se odredio bazdarni koeficijent mlaznice iz izraza (2. S obzirom da se ptf merenju sonda postavlja po propisima utvrdenim mernim tackama to se srednja brzina strujanja odreduje izrflzom (2.15 m/ s.2.2. Profi!i blz/na da se poznajenjena protocna karakteristika.10) sledi da treba meriti protok kroz mlaznicu i pad pritiska na njoj (veliCina h m ).

1.p Pa Tabela 3.::.2 966.Froracun proJ'tlh cevovoda.4956 0.2 1. . to ce porasf pritiska u ventilatoru biti adreden izrazom P K2 40 2 2 l 1.17) i iznosi a= -1-fR v 3 27t d = 27 (1+a)2(l+4a).2-S. r YY 2 (1+a)2 Koeficijent korekcije kineticke energije odreduje.2. Ovaj prom brzina daje protok V = J A velA = .6 0.-1---1----1 0.0 1. srednju brzinu i korekcione koeficijente koliCine kretanja i kineticke energije . KoristeCi parove podataka /1p V nacrtana je karakteristika ventilatora prikazana na sl.2 0. IzrazavajuCi protok kao proizvod srednje brzine v s i povrsine poprecnog preseka procepa A = (R 2 .4 V [m 3/s] Slika P.1E: Uvodenjem koordinate y koja se meri od ose cevi i koordinate Yj = Y . Profi!t' blzina 173 odreden izrazom P2 .)71 ).y2)rc.0482 09236 0.1. Av.6 2 513.3. (Pm . adreduju se parast pritiska u ventilatoru i pratok.P.1978 365.6 4 717. Kroz kruznu cev poluprecnika j~ krece se klip poluprecnika r brzinom vo' Kretanje klipa stvara linearni profil btzina u procepu izmedu klipa i zida cevi.2. pri cemu je a=rlR odnos poluprecnika. 800 ~ <l r -4l 1 "" 600 . pri cemu je Yl. Av: r Y Y ]0 (1+2a)3 Pmll/em 2. a protok izrazom (2. gde su Vo brzina strujanja . dobija se srednja brzina strujanja Va 1+2a v ---s - SlUm P.3 Prolliem 2.-1-fRv2211: d =1(1+a)(1+3a).a)R Vo 2 11: .::. r ~ J r v2rcydy =-3 (1 + 2a)(1. a +nrrrl-rrr$rr 0.2.6 3 622.2785 0.7032 779.1 Karakteristika ventilatora.2-Ut Kroz kanal sirine I i visine h struji veda pri cemu je profil brzilla u poprecnom preseku opisan funkcijom v = Vo (y I hY.3813 0.2-9 3 l+a' Koeficijent korekcije koliCine kretanja odreduje se primenom izraza (3.1546 838. a njihave brojne vrednasti nalaze se u tabeli 1'.2-9.-.p)g6h +-2 a d 1C Na asnovu izmerenih veliCina 6h i 11m datih u tabeli T.PI.RESEN.p)g6h.::.::. zadati linearni profil brzina opislfje se funkcijom v = Vo (1.8 ° 6 7 8 9 10 6(J16 0.7979 0. V 1. Odrediti protok.2 m3 Is /j.2.0 0. (Pm .4) i iznosi ~.. koja se meri od zida klipa.Y.4 935.6 890.10).(-2-) 1m ' 6p.9 982. a h = R . 5 i - 1 1.se'lzrazom (2.r je visina procepa. Yj I h bezdimenzijska koordinata.4 0.8 1.2-8.2.

174

Proracall pTOJtth ceJloJloda. Profili brzliza
na slobodnoj povrsini i n odgovarajuci eksponent. Odrediti pl'otok, srednju brzinu i korekcioni koeficijent kinetieke energije za opisano strujanje. NaCi brojne vrednosti trazenih velicina za podatke 1=3111, h=3m, 11=112. Vo = 2m! s.

RES.l;J\(/E
Slika P.2.2-10 Brojne velieine su: v~ = 16m 3 1S,

v=-11+1
Vm

.

va I h

v =~ m 11 + 1

(n

a. = 371 + 1

+ 1)3

= 1,33m! s

i CI. = 1,35.

Problem 2.2-11. U kruznoj cevi poluprecnika R fluid struji turbulentno sa potpuno razvijenim profilom brzina opisanim stepenim zakonom (2.1.59).

Odrediti srednju brzinu i koeficijente korekcije.

RESENJE Ovaj problem je vee tretiran u Odeljku 2.1.S. 1.4. la, te je zato srednja brzina odredena izrazom (2.1.60) a koeficijenti korekcije izrazima (2.1.61).
Pro/JIem 2.2-12. Odrediti hidraulieki preenik strujnog preseka oblika: a) kruzne cevi, b) cevi oblika elipse, c) kruznog prstena, d) razmenjivaea toplote sa n cevi, e) pravougaonog kanala, f) trouglastog kanala, g) pravougaonog otvorenog kanala i
h) trouglastog otvorenog kanala.

@
:
a)

0;0' a my:.~.. t=r:~J: -- ~~ "R - ·g(~O- dl--i-o-I b/:\~lh _--+--)
:
b)

a a@dDI
~ :O~Q
<I) c)

;

llil
a
Il)

!:)~~Ji
g) h)

e)

Slika P.2.2-12 RESENJE KoristeCi definiciju hidraulickog preemka datu u Odeljlru 2.1.5.1.1
d h =4AIO,

za zadate geometrije poprecnog preseka cevi i kanala sledi:
2

a)
b)

d =4 D n/4 =D h Dn '
d :4~: 4ab, h n(a+b) a+b

c) f)

d "

=4--..EL:
2(a+b)
ail

2ab , a+b

C) d)

(D -d d h =' 4 (D+d)n
2 2

2

2

H
:=

D-d,
}1(

g)

2 = 2ah a+2b a+2b' ab d h = 4 a+2b'

d =4
Ii

d
h

1Dl 712...1!. D2 = 4---L.::'__ = _4_

/2
h)

(D+nd)n

D+nd'

.~ d h =4 2b

=-;;"

ah

Prolllem

2.2~13. U zatvorenom rezervoaru nalazi se teenost viskoznosti Tj=5.1O-3 Pas. U njemu se okreee tanki klip preenika D=lOOmm, ugaonom
0):=

brzinom

Is'), preko osovine precnika d=20mm. Procepi ispod i iznad klipa,

ProraCti!1 prostllt eevoj/oda. Frofili b,zina

175

debljine 15 = 5mm, su takvi da se pri rotaciji formira linearni profil brzina. Odrediti obrtni moment kojim tecnCist II tokll rotacije deluje na klip.
RESEN.lE:

III

11111
D

corpt 4 4 iv! = 328 (2D -d )

= 1,962·10-

5

Nm.

Prikazani uredjaj je ustvari obrtni viskozimetar Slika P.2.2.l3 koji na osnovu merenja obrtnog momenta i ugaone brzine daje dinamicku viskoznost ispitivanog fluida.

176

2.3. PRORACUN SLOZENlH CEVOVODA
2.3.1. HiallJr:aIlllUckll prol!":acmll sR@zcIIlill:i. cev@vo«l!a

Pod slozenim cevovodima podrazumevaju se oni cevovodi kod kojih ima bar jedno mesto gde se cevovod grana - deli iIi spaja. Prema tome, fwd siozem!z cevm'oda postOji' vde ,ftrujmiz cevi a samim tim i vise glavnih pravaca strujanja odnosno gIavnih strujl1ih tokova. Najjedl10stavniji slucaj slozenog cevovoda je cevovod sa tri deonice prikazan na s1.2.3.1, koji povezuje tri rezervoara oznacena sa A, B i C. Neka iznad nivoa tecnosti u rezervoarima vladaju kOl1stantni pritisci P1' P2 i P3' Nco gU nivoi tecnosti u rezervoarima (1-1,2-2 i 3-3) konstantni tada su kineticke energije tih pre;;eka jednake nuli. Posle uspostavljanja stacionarnog strujnog toka ad rezervoara A ka rezervoarima B i C srednje brzine strujanja u cevnim deonicama ce biti Vi' a ukupni ekvivalentni otpori cevnih deonica Ci (i=1,2,3), Postujuci izlozeno u Odeljku (2.1.4), izmedu nivoa tecnosti u rezervoarima mogu da se uoce dva razliCita strujna toka, ito: strujni tok a-a (oznacen strelicama) koji SIika 2.3.1 spaja nivoe tecnosti u rezervoarima A i B, i strujni tok b-b (oznacen punom-tankom linijom) koji spaja nivoe tecnosti u rezervoarima A i 'c. Za hidraulicki proracun razmatranog slozenog cevovoda mogu se postaviti dye Bernulijeve jednaCine za preseke 1-2 i 1-3, koje glase: 2 2 p] P2 V] v (2.3.1), -+gh=-+C]-2 +C2 - 2 ' 2 P p (2.3.1 )" Ovde se za razliku od prostih cevovoda gubici za jedan strujni tok dele na dye grupe gubitaka, ili vise grupa zavisno od slozenosti posmatranog strujnog toka, koji se odreduju sa razlicitim merodavnim kinetickim energijama. Nairne, svakom ad udela kineticke energije v; 12 (i=1,2,3) u jednacinama (2.3.1) odgovaraju razliCiti maseni protoci fluid a rhi' sto zapravo slozeni cevovod Cini sustinski drugacijim od prostog cevovoda. Pri proracunu slozenih cevovoda, 11a mestima grananja cevovoda, postavljaju se jednaCine kontinuiteta. Za posmatrani cevovod sa tri deonice jednacina kontinuiteta se primenjuje za racvu R, i glasi
3

)/'1

= j=2 ) =V2 +V3 LV

.

(2.3.2)

Na osnovu izlozenog za hidraulicki proracun slozenogcevovoda sa tIi grane, zakljucuje se da se htdraulic!ci promcun VI;!i primenom Bernuiijevzh jednacina i jednaCiize !continutleta. UopstavajuCi ovaj zakljucak na slozeni cevovod sa n

ProraCUl1 slo.iemlz ceJloJloda

177

deonica, zakljucuje se da se hidraulicki proracun sloienog cevovoda vrSl primenom odgovaraju6eg broja Bermilijevih i jednaCina kontinuiteta. 1z takvog sistema jednacina odreduju se nepoznate velicine: pritisci, precnici cevi, brzine stujanja iIi protoci, a sto zavisi od razmatranog slucaja sloienog cevovoda.
2.3.2. Hid:raUlHclka Jlrnll"alklte:riistilka sI®zeJ[mg cev®'I!®da sa lIddrmdiiclkii Jll!araleiJrltim graoam;m

Posmatrace se slozeni cevovod sa n hidraulicki paralelnih deonica, koji je prikazan na s1.2.3.2.1, i u kome u svakoj deonici, povrsine Ai' odgovaraju ekvivalentni otpori Ci (i=l"."n). U Hoj deonici srednje brzine strujanja Vi' odnosno

Ll PA-B =const

Slika 2,3,2.1

Slilm 2.3.2.2

protoka Vi' koeficijent ekvivalentne hidraulicke karakteristike je Ki = pCi I (2A;). U cevovodu prikazanom na s1.2.3.2.1 uocavajuse dye karakteristicne tacke A i B, Tacka A je zajednicka polazna tacka za sve cevi (i=l" ... ,n), te je zato pritisalc u njoj PA zajednicki za sve deonice. S druge strane u tacki B zavsavaju se sve deonice, te je zato na kraju svih deonica pritisak isti i iznosi PS' PosrnatrajuCi jednu proizvoljno izabranu deonicu pad pritiska u njoj odreden je izrazorn I1p = PA - Ps. Ovaj pad pritiska se ima i u bilo kojoj drugoj deonici bez 0 bzira na geornetriju i broj lokalnihotpora u njoj. Dakle, izrnedu tacaka A i B vaii jednakost padova pritisaka . PA - PB = I1p = I1Pl =.,,= I1Pi =,,,= A.Pn = const. (2.3.3) Deonice sloienog cevovoda koje ispunjavaju uslov (2.3.3) nazivaju se hidraulicki paralell1e grane. Iz izraza (2.3.3), za bilo koje dye grane i ij, dohija se jednakost
pCi

-t =
V,
n
j

2

2 ~

pCf 2 '

(2.3.4)

iz koje sledi veza izrnedu brzina jednaCina kontinuiteta

Vi

= V j ~ Cf

I Ci . S druge strane, za racve A i B vaii
u ..

Va =vaAa =

b V Ai =vfbAi~Cj IC 1=1 .=1
~va'

i

(2.3.5)

\
I

iz koje se, na osnovu poznatog ukupnog protoka, maze odrediti brzina u bilo kojoj hidraulickiparalelnoj grani kao
V·=

(2.3.6)

]

b7=IAj-..jC;, I Ci

Ako se pad pritiska izmedu tacakaA i B izrazi preko ekvivalentnih karakteristika

178

Fromcun slozemh cevovod{l
2
Vj

2
Va

I1p ~ pC} T= pCe 2

=K Va

.2

i ako se iskoristi izraz (2.3.6) dobice se ekvivalentne hidraulicke karakteristike slozenog cevovoda sa hidraulicki paralelno povezanim granama C
e

=

(-'--'i=l

,\,n ---L _1_ 2 Ao .[c;)

].

K

e

= ("'\'~= 1 fK:l )-2 -'--'1 K.
I

(2.3.7)

sa kojima se slozeni cevovod sa n hidraulicki paraleino spojenih grana moze tretirati kao prosti cevovod sa jednim - ekvivalentnim otporom. Graficka interpretacija ekvivalentne hidraulicke karakteristike paralelno spojenih grana prikazana je na s1.2.3.2.2, za slucaj sa tri paralelne grane. U dijagramu I1p - V , prvo se ucrtavaju pojedinacne karakteristike Ki' a zatim se za crtanje ekvivaIentne hive cevovoda koriste izrazi (2.3.3) i (2.3.5). Nairne, pri jednom padu pritiska (l1p=const.) pojedinacni protoci u tackama a, b i c se sabiraju, Gime se dobija protok Vd = Va + Vb + Vc u tacki d koja leii 11<1 ekvivalentnoj krivoj cevovoda. Ponavljanjem ovog po stupka za celokupno podrucje padova pritisaka, dobija se elevivalentna kriva cevovoda Ke' Opisani postupak, u potpunosti, vail i za slozeni cevovod sa n hidraulicki paralelnih grana, s tim sto se graficki obim posla znatno uvecava.
ProD/em 2.3-1. Data su tri rezervoara A, B i C, napunjena vodom, koji su spojeni siozenim cevovodom. a) Odrediti protok vode u svim deonicama slozenog cevovoda ako se strujanje odvija od rezervoara A ka rezervoarima B i C. b) Dati graficku interpretaciju odredivanja ukupnog protoka tecnosti aka Se strujanje u deonici "2" odvija lea i iz rezervoara B, kao i u slucaju da je V2 =0. Dati su podaci: h=lm, Jf=2m, lJ =lOm, '2 =5m, 13 =10m, d 1=lOOmm, d 2 =60mm,
d 3 =80mm,

Su =0.5, Sk =0,5,

SVI =3, Sv2=2, Sv3=3, SR2=O,5, SR3=0,1, A.=O,02.
y y

ll,dl,fi.
VI I

0,
V2

I

tii~
R3 R

I I

I
V3

k
~.;:>

R2

aj

k

.......
~

Q) /

--~,
b)

Lvl=tsJ:
c)
d)

Slika P.2.3-l

RESEN/P a) U slucaju strujanja tecnosti od rezervoara A prema rezervoarima B postavIjaju Se Bernulijeve jednaCine: za preseke 1-1 i 2-2

C,

~.'

ProraatlZ s/ozemlz eel/ol/oda

179

gh= (~II +SVI +Sk +71. ell )2+(SR2 +Sv2 +71. el +1)2

.

1.

" vC

~

" vi

z

i za preseke 1-1 i 3-3
2
'l . V l

gH=(SI/+SVl+Sk+A.-)-2 +(SR3+Sv3+Sk+A.- +1)-2' 1 l ~l G~ Zbog krateg zapisa prethodne dye jednaeine bite napisane u oblicima Z 2 gh = K1Vt + K2V} , gH = Kl';r; + Ki3 pri eemll koeficijellti hidralllieke karakteristike, shodno (2.1.101), iznose 8 I[ 8. 12 Kl = 42" (SII +SV[ +Sk +A.-) ; K2 = 42" (SR2 +SV2 +A.- +1) ; l d el l 1t G'l d 2 1t "2

l3

2
V3

(1)

d'3 d3 1t KoristeCi jednaCine (1), jedllaeinu kontinuiteta Vl = V2 + V3 i eliminacijom protoka V2 i V3 dobija se jednaGina za ukupni protok

8 ~ K3 = 42"CS R3 +S03 +Sk +A.- +1).

Kl Kl )2 4K~]. 4 [( Kl Kl It K + T+T [(l+T+K - K23 Vl -2g l+ K2K . 2 3 23 3

r
3

H)

2 Kl -KK(h+H)Vl+g
2 3

J .2 2[(y + H )2 -KK J=0, h 41tH y
2 3 2

Gije je pozitivno resellje, koje zadovoljava jednaCinu kontilluiteta, Vl =12,20 lis. Sa ovim protokom, iz jednaCina (1), preostala dva protoka imaju brojne vrednosti V2 =2,82 Us i V3=9,38 lis. b) Osim analitickog resenja, u zadatku pod a), do resenja za protok moze se doCi i grafo-analitiekom metodom koristeCi hidraulicke karakteristike cevovoda. Uvodenjem visinskih razlika lti _ R , od raeve R do nivoa teenosti u rezervoarima i-I (1=1,2,3), energija u raevi za slueaj strujanja teenosti ka rezervoaru B moze se odrediti na jedal1 od tri naGina
YR =ghl_R-KlV,: =gh2_R+K2V2=gh'3~R+K3V3'
." '? . .'

2

Kada se svaka od ovih zuvisnosti nacrta na dijagramu prikazanom na s1. P.2.3-1h dobivaju se tri krive CD, CD i @, pri eemu je ocigledno da visinske razlike h1_ R i nisu toliko bitne jer se za merodavne, na kraju, ipak, pojavljuju samo visinske razlike izmedu nivoa teenosti u rezelvoarima h iIi. Da bi se odredila radna tacica cevnog sistema hive (f) i @ treba sabrati. Sabiranje se obavlja tako cia se pri jednom naporu (Y=const) sabiraju protoci V(2+3) = V(2) +V(3)' Ponavljanjem ovog postupka za celolmpno podrucje napom dobija se rezultujuca - ekvivalentna kriva (2+3), u cijem se preseku Sa krivom CD nalazi tacka kojoj odgovara protok VI ==12,2 lis. U slucaju da se strujanje odvija od rezervoara A i B lea rezervoaru C, tada u odnosu na prethodni slueaj brzina u deonici CD menja smer, pa se energija u [(levi odreduje kao . . ., * .? . ') YR = ght- R - KJVl- = ghz_R - K2V2 = gh3_R + K3V3 -, -

180

Prolllc"im slo.femlt cevovoda

pri cemu je koeficijent hidraulicke karakteristike K; == (,,, +<;'v2 +'Alz / dz )- 8/ (di1C2). I ovde se, prvo, ucrtavaju (v. sl.P.2.3-1c) pojedinacne krive CD, Q) i Gl, a zatim se krive CD i <D sabiraju; pri cemu se za jedan napor (Y=const) sabiraju protoci [/(1+2) == [~l) +[/(2)' i na taj nacin, ponavljanjem postupka za celokupno podrucje napora, dobija se elcvivalentna kriva (1 + 2). U preseku krive Gl sa elcvivalentnom krivom (1 +2) dobija se radna tacka. Na kraju, u slucaju da je V? =0, energija u racvije
YR == gh l _ R
-KIV;~
-7

:=:

gh2_ R

:=:

gh 3_R +KF3 .

'2

Ponavljanjem, vee opisanog, grafickog postuplca u preseku krivih CD i Gl dobija se radna tacka (v. 81. P.2.3-1d).
ProD/em 2.3-2. U prikazanoj instalaciji sa sl.P.2.3-2 lokalni otpori mogu da se

odrede kao 10% od gubitaka na trenje. Odrediti ukl.lpni protok tecnosti, ako je strujanje a) turbulentno l.l hidral.llicki glatkim cevima (v= 1,06.10-6 m 2 Is), b) lal11inarno ( v = 4.10-5 m2 Is). Dati su podaci: 'a =10m, 11 = 12 =20m, d a=60mm, d l ==SOmm, d 2 ==40mm, h==l,Sm_

t
h

RESENJE- Kako su u ovom zadatku nepoznate tti brzine, to za resavanje problema treba postaviti tri jednacine. Te jednaCine su:

Vo '1 2 gh = 1,1 (/-"0 712+/"'1712)'
?

10

V1

o

(1)

I

2 I2 V 2 II v 1 2 p·l,l'A 1 712 = p-l,U 2 712 I 2

'

(2)

Va=ri;+T/2'

(3)

pri cemu su: (1)- Bernulijeva jednaCina, (2) Slika P.2.3-2 jednaCina hidraulicki paralelnih grana, koja je postavljena shodno iziazu (2.3.4), i (3) jednaCina kontinuiteta. Sistel11 jednaCina (1)-(3) resava se eliminacijom brzina VI i v 2 , i to tako sto se, prvo, iz jednaCine (2) dobije veza izmedu brzilla VI i v 2 • Zatim se koristi jednacilla (3) iz koje sled! veza izmedu Vo i v J uvrstavanjel11 koje se iz jednaCine (1) dobija brzina Voa) Za turbulentno strujanje u hidraulicki g1atkim cevima za koeficijente trenja vazi izraz (2.1.63), uvrstavanjem kojih u sistem jedna~ina (1 )-(3) se dobija brzina
S,7S g h[ 10 II ( . ]7/4 v = - - --+-o { vO,25 d~/4 d I5/4 d(+d;(*_)417(~~)517

d~

T1 )417.
J
.

m =1661,. s'

odnosno ptotok Va =4,71/s. b) Za laminarno strujanje koeficijenti trenja se odredujll izrazom (2.1.39) cijom se pril11enom II sistemu (1)-(3) dobija resenje za brzinu

6.. v = 60mm Is.2 .. V3 3 3 ProlJlem 2. ProlJlem 2...u +1. 1. Odrediti koeficijente lokalnih otpora ventila V2 i V3 tako da protoci ka rezervoarima A.. RESENJE' Najpre se shodno izrazu (2. 2 d 1 d12+di~(~~)2 ]2 J 1112 -0969m ~ J -. I..Rl = I.3 o a zatim se iz Bernulijeve jednacine za preseke 0-0 i 1-1 gh1 = Cov.2.5. Ulje struji iz rezervoara A ka rezervoaru B kroz slozeni i prosti cevovod. I.515m/s. SRl=I. au kojima su C j ekvivalentni koeficijenti deonica..711 mls i V3 =2.2v d~ .=0.. B i C budu isti. 11=20m.d+ 1) =16. iznosio V.R3=1. konstantni. = 172 = V} = Va I 3 kontinuiteta slede brojne 3 ~~'i. dobivaju se vredllosti koeficijenata lokalnih otpora ventila 2gh2 Vo 2 Iz Sv2 = ..1'1=3. 1 1/0 11 --l-+-( gh 35.. I. 12+C1V~ 12..R3 +I.. "3 "0+ R3 VO RI R3 V2 k V3 ~2ghj Co +9 C l Cd) 1 1 do 4 V2~ vI VI =2.-) (I.v3 = 2. I=lm.1. koje glase gh] =Cov~ 12+Cj 12...3). r s' I.-. h2~5m..2.V3 = .2..u=0.. Odrediti: a) visinsku razliku izmedu nivoa ulja u rezervoarima da bi protok kroz slozeni cevovod bio V=3 lis.6... Dati podaci su: h 1 d 2 =70mm.. \ =2. 12 =30m.06. 2 ..99) uvode ekvivalentni koeficijenti otpora deonica 0 i 1 10 Co = I.310 mis.Proracun slozemh cevovoda 181 v - 0- odnosno za protok tecnosti 170 =2.2 .k + 7vd+ 1) = 9. 3 1. lo=4m. i jednaCine kontinuiteta Va = 3ft] .i vrednosti brzina: v] =1. /. Ij =/2 =5m.. Nivoi tecnosti u rezervoarima su =2m.5..74 lis. odredjuju brzina strujanja vo=~ .d= 3. 13=40m. 1.]=3.. d j =80mm.21 . sk.. 1. takode.5. b) precllik cevi d 3 da biprotok kroz prosti cevovod. 1z jednaCine V.=0.3-3..2 v. 1.k=0.1'0 +/. h 3=8m. d z =45mm.329 mls. I..5m..R2=0.3-4. d~ .=6.(SR2 +/..CO(-) . I. do=lOOmm.02.=0.. Konacno. iz Bernulijevih jednaCina postavljenih za preselce 0-0 i i-i (i=2.vo=2.... 1 =1. Dati podaci su: d=50mm. d 1 = 40mm. V2 2 v2 2gh3 Vo 2 13 I. Slika P. d 3 =60mm.R2 =0. l.Co(.3-3 v 2 =1..5.

Dati su podaci: H=2m.rc.=64/Re=0.=0. P.-S.3·5. I:.110 i 71. ~R dl 0. -I:~' Dalje.7V2 .d3 V3 'I pr Co =~u +~v +A d . 12 == 9m. 3 71+ 1)2' 3 V3 13 2 V3 u kojoj su koeficijent trenja 71.071. +(.2.. h I C2 =(. I:. ~R2 = 0. prvo.3 == 64/ Re 3 i brzina cevi 8ri" 2 16/3 vrc = 4r/ / d.182 ProraCtm slozemh cevovoda 2 RESENfE a) Prema zadatom protoku brzina strujanja v = 41/ / d rc = 1.6.. [3 = 10m. 195m1s. Pretpostavimo da je i u ostalim '7 deonicama slozenog cevovoda strujanje laminarno.7.39). Odrediti ukupan protok tecnostikroz slozeni cevovod prikazan na sl. ~R3 = 0. 1=5m.1. ~v2 == 3. = 30mm.3.1.R2 +~v2 +~k +l. Ova brzina. 2 I1 V1 2 I 2 V2 2 rj r d 4l r64l v 641 v d l-C1 -C2(T) JV1 +l~+-2-(d) z dt dz 1 iz koje se posredstvom jednacine kontinuiteta 7 == V + r 2 i izraza (2.3. d2 d 3 = 25mm. pa primenom obrasca (2. daje vrednost brzine v 2 == 1.1. 1 .39) slede vrednosti 11.528m/ s daje Re = vd /v= 1273 < 2320. PrOD/em 2.9mm~ ghrc Posle provere rezima strujanja (Re 3 =1637<2320) zakljucuje se cia je i u ovoj cevi strujanje laminarno.d v k R1 't V R2 i 3 .02. v 1 • Za odredivanje ove brzine koristi se jednaCina hidraulicki paralelnih grana -" (C1 +A 1 71)2= (C2 +11.39) dobija kvadratna jednaCina 1 2 j SIika P. a zatim one daju Re I =584 i Re 2 =896.39) koji daje vrednost koeficijenta trenja A. [1 == 10m.71. u cilju kraceg zapisa uvode se konstante II tl I.2 =0. 2 71)2' 1.875m1s. postavljene za nivoe tecnosti u rezervoarima. C1 =~Rl +~V1 +~k +1. = 40mm. te da vazi izraz (2." == 0.. 1:.1 =0. ~k = = 0.5. . na pr.v3 +71.v1 = 2. dobija se precnik d 3 = 4 --2(~" +~V3 +-V-.6.3. ha osnoVll kojega se zaldjucuje da je u pocetnoj deonici slozenog cevovoda strujanje laminarno. time je potvrdena opravdanost upotrebe izraza (2.3-4 2 1 2 2 +2C2(-2) d2 dd1 2 vJV l j d 4 2 6412v d 2 l -lC2 (z) v +-2-(T) vJ=O " d2 2 r Cije je pozitivno resenje v J =0..2. Cime je potvrdena ispravnost pretpostavke laminarnosti strujan:ja i U ovim cevima.-+ 1) = 38. L=5m. dobija se trazena visina h == Co 2g +(Cj +A"l V 2/2 I VI " 71.) 2g = 1. napisane tako da svaki Clan ima dimenziju duzine. -- .050. ~Rl = 0.v3 = 4.628m_ b) Iz Bernulijeve jednacine postavljene za prosti cevovod gh == «(. d=50mm.d 1 1 k [2.1."1 ~t Pre nego se pristupi odredivanju visinske razlike h treba naCi jednu od brzina v 1 iIi v 2 . Na kraju iz Bernulijeve jednacine.d v1 II .

Konacno. C6 =7. J H j Id' ~~ )2 (- 'n 12. K: ±( t.VI+A~)~ I SlikaP. a zatim u tom dijagramu ucrtati radnu tacru.. 12 K2 =2(-2-) (SR2 +2Sv2 +A d ~n ).J'/oielllh cevoFoda RESEN. dobija se protok tecnosti fi':.2. d s = 60mm. k 3 > =2(d 2n) (SRl+2Sk+(.: 40mm. t.<' (~" +2~. . A '" """ k J. nalazi ekvivalentni koeficijent K I_ 3 = ( I l l i=l Ii: )-2.: K..3-5 K 3 = 2 {-2~n :..39511 s. d7 = lOOmm. C4 =5.3-6. u kome su precnici deonica d i i ekvivalentni koeficijenti otpora Ci (i=1.Proracl!il. .3-6 RESENJE' a) Uvodenjem koeficijenata hidraulickih karakteristika deonica - Ki = . najpre.dl. 2 a zatim se za hidraulicki paralelne grane (1).3) za sprezanje hidraulicki para1edj ~ lnih i rednih grana. d z :. 4· r L. 3 1. Voda struji od rezervoara Rl lea rezervoaru R2 kroz slozeni cevQvod. Cs =6.7). d4 ':. primenom izraza (2. b) Nacrtati ekvivalentnu hidraulicku karakteristiku cevovoda. +). C!:::: 9.. dobija se ekvivalentni koeficijenthidraulicke karakteristike .1 4 2. PrOblem 2.2. iz Bernulijeve jecinaCine gH:.: 40mm.p t. d l = 50mm. i koriscenjem izraza (2.3.IE' Ovaj zada:tak bice resen preko hidraulickekarakteristike cevovoda.. (2)i (3).. P 7 t i __: 1]) H . i na laaju. d 3 = 50mm. a) Odrediti ukupni protok vode. Dati su podaci: H=4m.~ 1).':L+~R. posredstvom izraza (2. C2 =4.7).2.V2 . za redno povezane grane nalazi se ekvivalentni koeficijent hidraulicke karakteristike cevnog sistema: Ke = K + K I _ 3 == 1702131..3). uvode koeficijenti hidraulickih karakteristika deonica 183 VI lJ.: ~ gH / Ke := 3. C7 =4.7) i (2. Zato se.2. (+)2.R3 + ""k 2 A 13 ) r +""v3 + d. 1'. d2.3.. C3 =9. ~=~===~J R2 a) b) Slika P. d6 =70mm.A k Rl k..

b) Za cItanje hidraulicke karakteristike potrebno je. u OdeljCima 2.3-6b.. d2 = 40rnrn. Prvi naCin je postavljanjem Yp = gH +(C. =25mm.2 2m. Dakle. A.. Nakon toga paraleIne grane A i B se zamenjuju ek-vivalentnom (A +B).3-6a oeigledno da su pojedine deonice tedno iIi paralelno spregnute. = 13 . + 1 3 l . 'd) T+ «(..R2 =1. konacno. za koju se postavlja Bernulijeva jednaCina: gH = (~u +l.k + A.V7 =: 0.P1 + ilps + t:. + 1.P.'d+1)T o 1 10 Va 2 '1 2 VI (1) . Dati podaci su: h =5m. b) Nacrtati hidraulicku karakteristiku slozenog cevovoda i radnu tacku sprege cevovod . II =5m.2.2.v3 + 'A. ]. SRI := 0.2.)-'2+Ks 1.u +2C.4. redno spregnute grane (A +B) i (7) se sabiraju time se dobija ek-vivalentna kriva hidraulicke karakteristike K •.P7 = pK.vl +A.k = 0.025. Za nivoe tecnosti u rezervoarima Rl i R2 vaii Bernulijeva jednaCina pgH = t:. . ]-2 .v3 + 'A.V ucrtati pojedinaene hive (i) U=1. upravo.. C.pumpa ako je karakteristika pumpe data izrazom Yp =a-bV?'. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A u rezervoare B i C. Prema tome.2. do = 50mm. C. C.b>O). .V7 iz koje se dobija jednaCina karakteristike cevovoda '2 ilp =-pgH + pK.p . cime se dobivaju hive A i B.. 12 = 30m.44 I Is.184 Froracun slozenih cevovoda K • =: K +( . Kako je sa sl.6.R\+(.5. d 3 RESENJE' a) Kada u cevnom sistemu postoje nezavisni presti delovi cevovoda tada proracun treba zapoceti. d 1 = 32rnrn.2. 10 = 10m. 'tlp =80%. I. 13 = 8m. u dijagrarriu t:. hidraulicki paraleIne grane (1) i (2). H =: . i 2.. od tih deonica. ~(/k+ k)-2+ K6 ' sa kojim pIotok kroz cevovod iznosi V=:.3-7a sa proracunom se hece od deonice (3).!3 / d3 + 1) 12.3~7. a sto je prikazano na sl.847 m/s. odnosno (6).j gH IKe = 14. Do brzine v maze se doCi na 1 2 "dva" nacina.vi V3 = I Vc'u +1. iz koje sledi v = v3 (d ! d )2 := 1.5. zamenjuju se ekvivalentnim deonicama (1 +2) odnosno (3+4). P. kao i (3) i (4).2.5. Zatim se ove hive sabiraju sa svojim rednim granama (5). za cevovod sa s1. ~v3 = 2. SV2 = 9. ~u := 0.5.127 rnl s. iz koje se dobija brzina .o= 2.7).vo +1. a) Odrediti snagu ugradene pumpe. Kako za ostvarivanje strujanja sImi sarno potencijaIna energija (pgH) to je ilp = 0 sto znaci da se radna tach R T nalazi na V osi.3.k +(. to se za crtanje ekvivalentne karakteristike koriste postupci opisani. Prublem 2.j2gH 1.7 ~(k+ fi. (a. pri cemu se nivo tecnosti u rezervoaru B odriava konstantnim isticanjem vode kroz presti cevovod (3). Kako je nivo tecnosti u rezervoaru B konstantan to vazi jednaCina kontinuiteta 7 V.P.2. =0. c..l = 2. prvo.

Zatim se hive (1) i (2) \ I .3-7a uocava se zatvoreno strujno kolo.vo +I.. 3 a) ~V2 V .3.8) a koja govori da je u za/vorenom sirtljnom kolu naporp"mpe jednak gubicima Ygzk ' 1 1 4 VI [IA...3. Nakon odredivanja napora i protoka.866 m/ s..102) iznosi P=202 W.1. -<11-----"-----<.8) ima oblik 2 I 2 2 Ia Va 1 VI '3 V3 Yp = (I.A. b) Da bi se doslo do hidraulicke karakteristike najpre u dijagramu sa s1..3.A. u kojem su deoIDce (0)...RI +1...13 J /kg.k +l.._ _ _ I~ h lQ. koja glasi Yp = Yg.1'1 +Sk +A )2= -ghR_2 + (I. 1«!/---=:--I~iJ ilo I b) Slika P.vl +A." +/. a sustinski isti.u +1.2 +A +1)2 d 71 'I v.1'3 +A d +l)T d1 o 3 odakle se dobija resenje za napor pumpe Yp = 44. snaga pumpe shodno izrazu (2. energija u racvi je ista i za granu (1) i za granu (2).. k V2 gH gh L-~~_ _ _ _'~.Kada se raspolaZe sa podacima 0 brzinama tada se pristupa odredivanju napora purnpe.P._ _~.2.....zk .RI +I.R2 +I. nacin.. Do napora pumpe dolazi se iz Bernulijeve jednacine (1) iIi (2).1.2. do napora pumpe moze se doCi i primenom Bernulijeve jednacine za za/voreno sinrjno kolo. +1 . i iz koje se dobija rnalopre nadeno reilenje za brzinu v 2 • Sa brzinama vI i v 2 . y k H V3 ===u III 0 ~V3 vo Rl R2 k i2 .ProraClm jlozemlz cevovoda 185 ~:z Ji..2 visinske razlike od racve do nivoa 1-1 iIi 2-2.2). iz koje sledi brojna vrednost· Yp = 44..d2 .h so dab. Nairne." +2l.13 J /kg. I 2 u kojoj su hR_ 1 i hR.k +1. 1 S druge strane do ove brzine dolazi se na nesto drugaCiji..9b treba ucrtati pojedinacne karakteristike (i) (i=0. (2. +i..2." + A d +1) 'i + 2g(h + H) ])112 = 2.k +lvd)T+(I. pa vazi jednakost V~ YR = gh R_I + (1. i za koje jednaCina (2..do'A. liZ pomoe jednaCine kontinuiteta Vo = Vj +V2' dobija se brzina strujanja va =VI (dl / d o )2 +V2 (d 2 / d O )2 = 1. (1) i (3). d .:" 4 [(i.3-7 Za cevovod sa sl. S druge strane. +1)T+(l.194 ms / '2 lSR2+ S k+ S1'2+A..

v==1.4. Strujanje u cevima je turbulentno u hidraulicki glatldm cevima. jedna na krivoj (0) a druga na krivoj (1+2). metodom proste iteracije dolazi do brzine v2 =2..3.v] == 1. == 1469.177~.m /s. Za odreaivanje brzine strujanja V 2 koristi se uslov hidraulicke paralelnosti grane (2) i redllog zbira grana (1) i (3) 2 2 I 2 12 V2 '1 VI . Istovremeno.V2 +A. voda se vraca iz rezervoara B u rezervoar C.] d+1)T+ ((. i posredstvom izraza za koeficijent trenja (2. ina taj nacin se dobija ekvivalentna hidraulicka karakteristika cevovoda-kriva Yc ' U preseku karakteristika pumpe Yp i cevovoda Yc nalazi se radna tacka RT. /1 == Sm.. (.V1 + A. +V2 dobija se brzina Vo == VI (d] /d O )2 +V2 (d2 / d O )2 == 1..186 Proraclin s/ozemh eevovoda sabiraju.3164T vT. S' 3 iz kojeg se. Posle toga krive (0) i (1 +2) se sabiraju po pravilima redne sprege. dobija se jednacina za brzinu l1/2 2g(h + Pm / pg) m '. Kada se raspolaze sa polozajem radne tacke tada je interesantno znati sta kojoj deonici pripada. to == 4m. ('k==0.v3 +(..7. posle uvrstavanja izraza (2. == ISm.. d 1 == 4Smm.V2 == 3.7S. H = 10m. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A u rezervoare B i C.'V3 3 13 V .v3 == 4. kojima odgovara ukupni protok Ti"o' Potom se iz presecne tacke na krivoj (1 + 2) povuce horizontala (Y=const).3-8 I V 3 == Cije je brojno resenje naaenO metodom proste iteracije.. ~u==0.3 d+ 1)T 2 ! l J (.2. +1+0. time se dobija kriva (1 +2). (.3-8. za rezervoar B. Da bi se to utvrdilo prvo se iz radne tacke povuce vertikala ( V = const) . h == 10m. (.v3 +Sk +A.5.32). Cime se dobivaju dye presecne tacke.0212. Sa ovom brzinom iz jednaCine kontiuuiteta Vo =: V.. (.1. Slika P. do == 80mm.072 m/s. TJ p == 0.. pa se tako dobivaju dye nove presecne tacke.63) za koeficijente trenja. KoristeCi.1. koje sada Ide na krivima (1) i (2). Nivo vode u rezervoaru A je konstantan.25 .6.1O. . RESENJE' 1z Bernulijeve jednacine za nivoe tecnosti u rezervoarima B i C.1.em vode kroz njih. d+1)T= ((.k -0.u +(.RI +I.63) daje koeficijent trenja A. p= 1000kg / m 3 . Dati K su podaci: h = 1m.160m/ s koja shodno izrazu (2.RI == 0.R2 == 0.. taka da se pri jednom naporu sabirajll protoci.06. '2 '3 6 d 2 == SOmm.. 3 ' V3 ((.5. jednaCinu kontinuiteta VI == V3 dobija se brzina V 1 = V3 Cd3 / el])2 == 1.] =0. kojima odgovaraju protoci Ti] i V2 . (. Odrediti snagu pumpe.. Pm == 5kPa. a nakon toga struji ka potrosacu P. Problem 2. dok se nivoi vode u rezervoarima B i C odrZavaju konstantnim stalnim' proticanj. +(. r. ~uo==l.vo == 2.R2 +(. H 2 d 3 == 40mm. (..

"5". " k. U grani (2) slozenog cevovoda p1'otok vode se meri pomocu blende koja ima karakteristikll K = 0..D. l3 = 1m. SRl=1. Tl p =O. 1Q-6 m 2 3 . "z =2m. i[ =4m. Sv =2. 11p =0. d z = 36mm.3.8.845 m/s. SV4=3."4'=4.vz J Yp =g(H-h. l2 =5111.5.Jh I d rc = 1. d 2 =60mm.5.Proracu/t slozemh cevovoda 187 koja shodl1o iz1'azu (2.pa ce tada na osnovu pokazivanja manometra h protok flllida biti odreden izrazom V = K.BleltdCl . Ri R2 Vi 14 =6m. 15 =3m.3-9 RESENJE: P=156. SJika P.1E: 3 . SRz=0.102). v v k SV3=4. l4 =2m.0 =0. Slika P..5. d 4 =50mm.)+(Suo+ 2 SvO+A. SV[ =2.52. k'.Jh.2-d +1)-2-= 110.3-9. "t'i:~·..63) daje 71." = 0. Sa ovako odredenim protokoll1 brzina strujanja kroz cev 12nos1 2 V3 =4K. SR2=0.1.3.3-10 . 1.g '0 '2 sa kojim se.[ = 1. SV2=12. l =8m.3 W. V= 1. d) = 25mm.7.8. Pri radll pumpe mvoi tecl10sti u rezervoarima su konstantni. SR3=O.=0.2.. V4 S" =0. d l =80mm. S. 13 =12m. 1. Konacno.160 IRe 0. Odrediti snagu pumpe i koeficijent h lokamog otpora ventila V2. d3 =50mm. Da bi se blenda uspeSno koristila za merenje protoka ona treba da bude izbazdarena. dobija snaga pumpe P=874 W.o-d )-2 +(SR2+~V2+A.8.015 m 3 Is m l12 i pokazivallje ma110metra h=121mm zivinog stuba. u 71.0183. D=60mm.=0. d 1 =40mm. Dati podaci su: hl =2m. a) .4m.2.02. I. SV[=l. tj. A.2m. Sk =0. Odrediti: a) koeficijel1t lokalnog otpo1'a blende~ b) koeficijent Jokalnog otpora velltila V3 da bi Hivo tecllosti u rezervoaru C bio kOl1stantan. d4 =50mm.06. Dati z podaci su: h. Sk=O. SV2 =·0.~==MF=~. iz Bernulijeve jednacine postavljene za nivoe tecnosti 11 rezervoarima A i C dobija se napor pumpe 2 2 1 ' Vo " '0 lz . Koeficijent trenja racunati primenom formule '}. hz = 1. 1[ =12m. Pm =13600kg/m p=1000kg/m RESEN.. 12 =10m. Problem 2.ii sluti za menmje jJ/V/olea fluicia. i d) snagu pumpe.182. c) precnik cevi d 5' da bi nivo tecnosti 11 rezervoaru bio konstantan.ie lokall'll 01]701' ko. Problem 2. da se zna koeficijent njene karakteristike K. iz iz1'aza (2. Is.5.1. Pumpa transportuje vodu iz rezervoa1'a A ka 1'ezervoa1'ima B i C.2.3-10.

2 YJ p =80%. Za posmatrani cevovod postavljaju se Bernulijeve jednaCine: za nivoe 0-1 '3 . = 10m. SV3 = 3. ako je strujanje: a) turbulentno u hidraulicki hrapavim cevima. d) P=950. U slozenom cevovodu. Slika P.3-12. Sll = 0.5. Sk =0. Nivoi vade u svim rezervoarima su konstantni. = 5m.5. meri se protok vode pornocu blende Cija je karakteristika K == 0.188 ProraculI slozenih eel/ovoda Pad pritiska na blendi kao lokainorn otporu je !J. S druge strane ova razlika pritisaka semed pomocu diferendjalnog manonietra i ana iznosi !J. v=S·10-4 m2 Is).3.6. Dati su podaci: d l == 75mm. kontinuiteta hidraulicke paralelnosti grana (2. koeficijent lokalnog otpora blende (2.2. Odrediti snagu ugradene pumpe. d 3 = 50mm.1. II = 5m.2. . = 10m.jednacina (2. Svo := 2.3. S" == 0.8. '2 '3 SR2 = 0.3.77 RESENJE KoristeCi jednacine: Bernulija.34 . PI' == 15. Problem 2.74 . 10 == 2m. ds = 75mm. Sv3 == 4. Napornena: U delovima zadatka pod b) i c) koristiti numericku metodu proste iteracije.3.102).m 6 2 / s. b) laminarno (p=8S0kg/m 3 . kao i izraze za: koeficijent trenja (2.P == 8 79 .3. c) Resiti zadatke pod a) i b) primenom hicIraulickih karakteristika i Iiacrtati ekvivalentnu hidraulicku karakteristiku zatvorenog slozenog cevovoda. II = 3m. SRI == 0.pm . Dati su podaci: h =2m. to se iz nje dobija koeficijent 16kalnog otpora blende ":JB r = 2gh Pm .p:::: PS B v£ /2. H = 4m. Sk == 0. Kako vaii jednakost !J. Cija je relativna hrapavost 10-3 (p = 1000kg / m3 .4 W.5. c) d s =65mm.5. dobivaju se trazena resenja Sv4 = 66. SV2 :::: 13.. d 2 =40mm. 11p = 0.5.~R2 = 0. u grani (3).5.p) gh. Pm == IkPa. Odrediti koeficijente lokalnih otpora ventila V4 i V2 i snagu pumpe. Svl = 5. 15 == 10m. do = 300mm. V= 10. v = 10-6 m2 / s). Tecnost struji kroz zatvorena strujna kola. 1 "" 10m.3-11 pumpe (2. Sv5 = 2.3) i za zatvoreno strujno kolo .9) snagll P=321 W. Problem 2.63). 2 V3 P . d l = d 2 = d 3 = 200mm.8). RESENJE.9) b) SV3 = 1.12a vod (1) sluzi za regulaciju protoka i naziva se optocni vod.p:::: !J.3.3-U.P m :::: (Pm . Svl = 1. (2. d 4 :::: 50mm. SRI =0.01 m3 / sm l!2 i pokazivanje zivinog manometra h=40mm.5kPa.8. 14 = 4m.1. P.U cevoyodu prikazanom na s1.

0202. takode.2.d 1 0 '" RJIe R2 vo ..)0.1.3 ==0.102)sledi vreduost P=7960W.1 T+ 1)2 = (I:.259ml s.k +1:.k +1'2 T+ 1)2+(I:. dobijeno prostom iteracijom..1.0 == 0.0202 i 71. Zamenom nadenih velicina u jednaCinu (2) dobija se jednacimi v 3 = r +r VI == V3 • ~R2 +2sle +su +Sv3 +11.1.020.. ' I = 2 ' 366 m ' s +r +1+OU. to se izjednacine (3) dobija Yp = 39.. Vo =r~ +V2 (4) I" - " "I [2.stavanjem ujednaciuu (1) dobiti kvadratna jednacina \ I .fiih .81) za koeficijent trenja u jednaCinu (1) dobijp.25. b) Kako za laminarno strujanje za odredivanje koeficijenta trenja vazi izraz (2.R2 +I:.-)' -... Konacno." +/:.ProraCliIl dozemh cevovoda 189 za hidraulicki paralelne grane II V1 2 V2 13 V3 ) (I:.RI +I:.do .l. iz izraza (2.1.d 3 u = V3 Ie V3 l It frv 2 Ie ~ Vl1l. 2 2 2 i za zatvoreno kolo ° kao i dye jednaCine kontinuiteta '0 Vo II v1 Yp = (Su +2svo +11.9 J / kg.1.0 d)T+(SR1 +SIe +Svl +A..3-12 a) Uvrstavanjem izraza (2. se jednacina za brzinu .0.81) dobija 11.v b)~ ~ c) Slilm P. '"u ."v3 ' " I e ' d Y3" d3 cije je brojno resenje nadeno metodom proste iteracije.-1= VO II 1"F ). Kako seprimeuom izraza (2.-1.v3 +A3 T+ 1)2 (2 I 2 3 .39) to ce se njegovim uvr." +1:..I p. a) """ i le.1 +11. 3 (/3 +l2)1 d 2 +2 = 2716 m -3 G8v I 0'25 '1 " s' SRI +Sk +Svl +0. Kako iz jednaCine (4) sledi v 2 =V3 to se shodno izrazu (2.(1O-3+ 68V .81) dobivaju vrednosti A] = 0.d 2 [3.11(10 +-d2 -.2 =11.I 'd+ l)T ' 1 2 2 (3) V2 =V3 .Sa ovombrzinom iz jednacine (4) sledi V o = VI (d 1 1d O)2 +v2 (d2 1dO )2 = 2.r+l 1 1 1 cije je brojno resenje.

drugo.:rt p' Rezultati proracuna dati su u sledecoj tabeli . i konacno redne deoniee Ko i K123 zamenjuju se ekvivalentnom karakteristikom cevovoda Ke' Prime nom izraza (2. karakteristike.976m/ s.9 42.1. Konacno.3-12c. P.)-2 K e =K0 . se redne deonice K2 i K3 zamenjuju jednom K 23 .7 2 1524. d] "3 °.9 Yp [J I kg] P [W] 39.2.1 = 0. OCigledno je da u cevovodu postoje redne i paralelne sprege izmedu nekih deonica. e) KoristeCi izraze (2.102) daje snagu pumpe P=6719 W. P. prvo.3 5091.775 m/ s.4 Ke 1546 1899.8 3065 3 3551.39) dobiti: leo = 0.2.3-13.1.112 m/ s. Kako iz jednaCine kontinuiteta (4) sledi 1'2 = V3 to se uvrstavanjem ove relacijeu jednaCinu (2) dobija lcvadratna jednacina 2 I] V 12 + 13 2 (~R1 +Sk +~v] + l)v] +64. Na ovom dijagramu naznacena je i karakteristika pumpe. iz jednacine (3) dobija se napor pumpe Yp = 42. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A.2. kroz rezervoar B. Sa ovim koeficijentima hidraulickih karakteristika cevovod sa sl. pri cemu su koriscenapravila crtanja opisana u Odeljcima 2.3). Problem 2.3-12a ima elcvivalentnu hidraulicku semu prikazanu na s1.1. turbulentno 463.(~R2 +2~k +~u +~v3 +A3 -1-+2)v3 = 2 . (i=O.2.190 Promcun s/ozemlt cevovoda Cije je pozitivno resenje V3 = 1.3 7960 6710 Graficki prikaz dobijanja ekvivalentne hidraulicke.01242m / sm1l2 koja je povezana sa diferencijalnim manometrom u·· kome je ziva.3-13 pumpa. pa ce se shodno izrazu (2. dat je na dijagramu sa sl.2 i 2. koja vodi ka potrosacu P.3-12 ° 1 3852 4136.3. Prcitok kroz instalaciju regulise se pomocll optocnog voda V2).3) i (2. Zato ce se sa pojedinacnih karakteristika preCi na ekvivalentnu hidraulicku karakteristiku.2.2 = 0. koji shodno izrazu (2.1.101) dobivaju se koeficijenti hidraulickih karakteristika pojedinih deonica K.7) dobija se ekvivalentni koeficijellt slozenog cevovoda (1 1 . U preseku ove dye karakteristike nalazi se radna tacka cevovoda oznacena sa R T.2.2. Sa poznatim brzinama v] i v 2 iz jednacine kontinuiteta (4) dobija se va = 2. P.99) i (2. U cevi precnika d=50mm.8 Tabela P. U tom cilju.081.2. 11.3-12b. pa ce snaga pumpe biti P = pYpVo /. Dati Sll podaci: .0506.0577 i 11. Cije je pozitivno resenje VI = 2.2. paralelne deonice K 23 i K1 se zamenjuju ekvivalentnom K 123 . +l 2 +-) sa kojim napor pumpe iznosi Yp = KeVa2.jK +K3 JK.1.3.3 J /kg. prema potrosacll P.VI .6 laminarno 488. blend a karakteristike 3 K =O. (grana sa ventilom Odrediti snagu koju trosi Slika P. ugradena je.

5. == 8m. to == 12m.8. SV2 == 2. <'.. 12 == 3m.-) .v4 +11. SR1 == 1.T+ 1) . Svl == SV2 == 1.-+1) .. A.-. d 4 = 60rrun.= 0. S2 = 9. k vs 12 =6m. It == 2m. d3 == 80mm. IIp == 0. Kj =--. pIVO. SV4 == 11.-.3. Sk =0.3-14 RESEN. SR2 = 0. dobija se protok n~ 2 8 K2 ==~(<'.lE" Radi kraceg zapisa llvesce se koeficijenti hidraulickih karakteristika cevnih deonica 8 fa 8 /1 Ko ==~(<'. K5 == -2:4(l.. Su ==0.75.5. d2 == 50mm.02..2 i jednacine kontinuiteta V5 == VI + V +V3 .28115. .-+1).. 1z Bernulijeve jednacine postavljene za nivoe 1-1 i 0-0.- Kako vaii i drugi uslov hidraulicke paralelnosti K4V42 =K1V. kao i odgovarajuce jednaCine kantinuiteta.R +Sv2 +1.. ProDlem 2.2.5. do == 65mm. h =100mm. upravo tim redam..v5 +A. Dati su u podaci: h==4m.11.u +2Svo +11. h SkI = 0.-.3-14...025. i b) napor pumpe posreclstvom ekvivalentnog koeficijenta hidralllicke karakteristike slozenag cevnog sistema. dobija protok 2 1Z =V5 (1+~K1 / K2 +~K1! K3 )-1 =8.. ds =lOOmm. H == 1m.u +Sk +<'.v3 +S3+A. P. Za zatvareni cevni sistem sa 81. n d4 4 n d5 c5 Da bi se odrediIa snaga pumpe potrebno je poznavati protok i napar pumpe. ==6m. p= 1000kg/ m 3 • Slilca P.= 2. dobija se snaga ugradene pumpe P==308 W. Sk =0.R +Sk +l. koja glasi gh = Kl52 . =K2V2 =K3 V 2 2 3 VTj Zatim se· iz uslova hidraulicke paralelnosti deanica K/.5. zato ce se ave veliCine.7.-.351/5. r.z4(SR +Skl +<'.3-14 oclrediti: a) snagu ugradene pumpe.vj +Sl +/l-'d+ 1) . Pv == 800Pa. '2 Vs == Jgh / Ks = 18. d l ==80nun. d 1 == 80mm. n~ a n~ I 8 . to se njega dobija pratok kroz optoeni vad V4 = "K1V1 +KsV5 I. odrediti. TJ p == 0. Su =0. 13 K3 =---z4(SR +Skl +<'. RESENJE" Odredivanjem protoka blende. <'.5.Fromcun slozenih cev'Ovoda 191 Pm == 3kPa.61/ s. d 2 == 60mm. 3 8 14 8 Is K4 =~(<'. Sv5 == 10.5. SVI = 1.K4 =7.2 + K5V52. '4 'I Is == 10m. /"2 ·2 . to == 4m.-+1).2 +11. 13 ==8m.1 = 4.3 = 10... a zatim koristeCi Bemulijeve jednaCine za nivoe tecnosti u rezervoarima A i B i za zatvoreno strujno kola (deonice "1" i "2").. Svo . Sv3 == 2. do == 120mm.7...5.8. n~ .2.5. SRO =0. =0. SR = 1.

U rezervoaru sa s1."~+L~+[K'+(k+ k+ Sa kojim napor pumpe iznosi Yp klTT d10497 = K.3-15.2.245 ml s. hI ::: 1= 15m.:38m.-d-)V 1 +2v(Su +Sk +Sv2 +/.v = 1. +V2 . 10m.54) snaga pumpe 1znosi P=2393 W.3) za redno i (2.4 1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno strujno kolo.2..2.192 Fromcun slozemh cevovoda Konacno.592 m! s. dobija se kvadratna jednacilla 1 11 -/2 2 12 (Sv1-Sv2 +/. ProDlem 2. v k'---~--~----~----~ VI R V2 Slika P.R + 2C. Sk::: 0. 1.==tI h2 1 ::: 1O. Potrebe u rezervoaru C su ri" = 2.=0.vl =4. '2 2 cije je realno resenje Vj = 1. dobija se napor pumpe: }~::: Ki'.3-15 I Yp = ghj + (C. Odrediti: a)snagu ugradene pumpe.T)T+(SR +2C. iz jednaeine kantinuiteta primenjene za raeYU dobija se protak kroz pumpu f/o ::: V5 +V = 25..k +Sv2 +A. 2 Su = 0.y +1. kada je ree 0 protacima. t. shodno izrazu (2.5.3.'fi==:!=.02.1. t. koje glase v~ 2 + (C. Na kraju.5.. U potisllom cevovodu na dmini = 5m meri se pad pritiska pomocll diferencijalnog manometra sa zivom. d + 1)2" ' p i jednacine kontinuiteta V2 2 2 2 v ' (1) (2) Vo =Ii. b) Primenom izraza (2.VI + A~) _ RESEN. I Is.Y2 =3.7) za paralelno povezivanje cevnih deonica dobija se ekvivalentni koeficijent hidrauli6ke karakteristike K. b) karakteristiku blende koju treba ugraditi u cevovod umesto meraca pada pritiska na duzini 10 da bi pIotok i pokazivallje bili isti.3-16 vodase llalazi na tri nlvoa..CA~I=0v" 11 1 1-. 'a .V02 = 74 J I kg. Nivoi vode u svim rezervoarima su konstantni." +s/c +C.5. Pumpa prebacuje vodu iz dva donja u gornji deo rezervoara. podaci: d = 40mm. h2 1= ::: Sm. Potom se iz jednacine (1) dobija napor pumpe Yp = 119. u kome sn deonice (0) i (4). Odrediti snagu pumpe koja obezbeduje projektovani pratok. SR:=: 1.3-16. + Kl'4 2 ::: 74J Ikg. Nivoi vode na svim etazama su konstalltni.d")V 1 r -L 2 g(hz -h )+(Su +Sk +Sv2 +/cd)V lJ= 0..75 J Ikg. 12m. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A i B u rezervoar C. P.. sa kojimje snaga pumpe P=299W.88 1I s. ProDlem 2. t.1E Prema projektovanom protoku brzina u cevi ka rezervoaru C iznosi v =4T/ I d 2 n ::: 1. 'Il p =80%..v + A~ + 1) v I 2 1 2 2 Y = gh2 +(Su +t." 1z Bernulijevih jednaCina za nivoe 1-0 i 20. Dati su f=' ~=~~r-=I"'·T~v""d.

. a potom odrediti snagu pUll1pe.k. 12 = 8m. b) c) K=O. S1'4 == 13.k =0.2. Lo' h. ~"l =2. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara B i C u rezervoar A. Tip =80%. ~u' ~k' Svo' ~v' Sin.Prora(Yun J'iozelulz eel/ovoda 193 c) protok vode od srednjeg ka donjem nivou kada pnmpa nije u pogonu. Slika P.1'0.:\~11 = 5m.6..\. dok je . I =15m.-l."2 . d1 == 40mm. to ce protoci u' n+ 1 cevi bi ti isti. Pmo == lkPa. Poznate veliCine su: do. H1 == 3m. 1. fo == 10m. d 3 == 40mm" d 4 == 30mm.02.3-17.65!/s. ~1'-2. D. r t ~ r Jh P I' --. ~R =0.4 . ~R = 1.7. Pv = SOOPa. H.. I )'h ~I -SR2=0. d = 50mm.. Ll~ RESENfE: Sv2 = 58. b) snagu pumpe. ~v =1. p. Prema tome. Tip. Dati su podaci: p =: lOOOkg / m 3 . 11 == 2m. Odrediti: a) koeficijente lokalnih otpota svih nventila. 1. h2 == 6m. Dati su podaci: D=50mm. Da bi svi mlazevi imali iste visine treba podesiti otpore preostalih n ventila. ukupan protok isticuCih miazeva je Ii-a = (n + l)V.3-18. hi == Sm.~R' Sr' ".2 = 3. Fontana ima n+l mlazeva visine /Z. sa kojom procI. do == 60mm. 12 = Sm. ~______ . h1 =1m.5.Problem 2. - - - I" a "' Ie 1 D P== lOOOkgim J .2.Problem 2. A=0.2. RESENJE" Najpre se iz Bemulijeve jednaCine za preseke 1~ 1 i 2~2.5m. --. ('. d. d 2 == 45mm. 1±"'=-==-~t1 ..3-16 . Prema jednacini kontinuiteta ovajprotok claje brzinu u cevi Vi = v( do / d) 2. (. P=450W. Blenda je povezana sa zivinim manometrom Cije je pokazivanje h=125rnm. H2 == 4m.. I == 15m. Kako je visina svih mlazeva ista.5. Tip = 0. Ie C. ~R1 =0.5.)k tecnosti iz jednog mlaza iznosi r/ = vd.5. ~-----. Ie . A == 0.O . Odrediti koeficijente lokalnih otpora ventila V2 i V4 tako da nivoi vode u rezervoarima budu konstantni.5. I \ \ odredjuje brzina isticanja mlaza v = ~2gh .5.3-17 ). ~1'3 =15. Pm == 13600lcg/m3. iiznosi h. 13 = 10m. Hi (g) u IH" vo Ie (D VI V2 cD 1.. v RESENJEa) P=1916 W..014m /sm 3 1l2 v . Voda istice izcevi kroz mlaznike izlaznog precnika do. LV3 Slika P.7 . U grani precnika D meri se protok pomocn blende Cija je karakteristika K = 10-2 m3 / sm 1/2. L. Pm == 13600kg I m3 .--~~~~~~-:J-h2 = O.02. d == dl ==dz ==40rtun.v1 =4. '4 = 5m.F-~~~~~k V1 =4. ~u == 0. v 2 /2"" gh . Pm I d Ie = 4kPa.n /4.Ventil u prvoj cevi ima koeficijent lokaJn()g otpora ~1'o.8. h = 120rnm.

j)(d o I d)2V.3-19. Odrediti· smigu ugradene pumpe...9). Slozeni cevovod ima 9 deonica precnika d t .3-18 protok u bilo kojoj magistralnoj deonici Vf =Vo - jV = (n + 1...J(Sr +A D)T 2 .{". 10. (i=1.d. 100. 12.i'&""lm". 70."j).====~===::::~======:. p=1000kg/m 3 .n." = Svo .~ R r Vn R Slika P. 20./!-:-7=%ib94"".05m3 /sm1/2 i koja je pove:<. dobija se napor pumpe Yp=gH+(s.-f0.+2Sv+2Sk+AD)(D2n) La 4Vo 2[ (SR+Svo+ A-. ___ =1::=== tit if: f- VI ~ vi ~~ . ~ V2 rd ====.%n".:0.2.9). "~"""i'#""i<'~"".""'''...1)(7) 2+Sm+ 1J"2' I do v 2 koji shodno izrazu (2...::==~ '·.t.2" . 8.=150.""J&"""f}"":%""<{".. 100.194 ProraCit1Z slozenih cevovoda h . U deonici precnika d l H meri se pratak pomocu blende cija je karakteristika K = 0.2 d dabija se koeficijent lakalnog otpora ventila S...102) daje snagu pumpe. 1·······1 · · ' · l · · · i ' i 1 TiTlT'rnCI 2 ·········\9):~ ~ ..1)2+(Sm +l)"2=(SR +SVi +A )2+(Sm +1)"2+ f. 2 ~ IiL-. +A D)(D)4 L(n + 1.):5. a) 1z uslova hidraulicke paralelnosti O-te i i-te deoruce I V . 10.""»fi%""'~""')lm.2. 120 mm..(S. l1p = 0.!!... b) 1z Bemulijeve jednacine za preseke 0-1.1. Sa koeficijentam C1 obuhvacenjei lokalnL otpor blende.?' Da bi se poznavali koeficijenti otpora svih ventila indeksu i treba dati vredp.j)... (i=1. J=I L d. 70.:%""!.ana sa manometrom koji ima pokazivanje h=lOOmm. 100..8. PrOD/em 2.=5. =?M"".''''. . u kojima su otpod dati ekvivalentnim koeficijentima otpora C. 15.l@""*"":im"':!?h:d·~m~""?%i!""'..osti i=1.""... '% vo 7' vt tit I.. d. i on daje brzinu Vj = (11+1. 15. 100. Dati Sll podaci: H=)Om. C. 5.--iXl-~ vt k V U :=". RRfENJE: Protok izmeren blendolU .j)V. 60. ...2 v 1 V v2 ~ L· v~ (SR +Svo +A-.2..

.9. 80.-+ k +K. 40. Koeficijenti.-=lO. . {j-f.3) i (2. 62. 30.1.7)../K5 .Froraatrl slo:ienih cevovoc/a 195 iznosi r~ = K Jh = 15.)~2=52248. 7.3-21.9). a) Odrediti ukupan pad pri tiska zatvorenog hidraulickog sistema. Odrediti ukupni protok tecnosti gustine p = 900 kg 1m 3 ako je porast pritiska u pumpi Ap =72 kPa. 10.81/ s. U jednom zatvorenom hidraulickom sistemu razni potrosaCi su redno i paralelno povezani. 10. r)-=JApIKe =17. 27. .211/s. C. "K6 "Kg "K9 1z Bernulijeve jednacine za nivoe 0-1 dobija se napor pumpe Yp = gH + K. RESENJR a) Kako je za zatvoreni hidraullcki sistem ek:vivalentni koeficijent hidraulicke karakteristike K (1 1 )-2 K e = . K.80. i koriscenjem izraza (2. 13.. 80.2.6 J I kg. . i b)· nacrtati· ekYivalentnu hidrauliclru karakteristiku.6 Problem 2. + 3 + (1 I 1 1)_2 Pa JK: + . RES. hidraulickih karakteristika pojedinih deoruca su K j =20.431-10'.3) i (2... + JK.2.[K.23. .5. 220 1/ s.2. + JK. U deonicama zatvorenog hidraulickog sistema poznati su precnici cevi d j i ek:vivalentni koeficijenti otpora Ci (i=1.3. =2. .7.43 (1/s) 2 ' . rb-+ rb-}-2 +C rb-+ rh-. .3-20 Problem 2.. 20.7) dobija se ekvivalentni koeficijent 2 hidraulicke karakteristike cevovoda K. 70.3.EN. 1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno strujno kola Ap == K.3-21 Slika P.78.Uvodenjem koeficijenata hidraulicke katakteristike K j = 8pCj I (d j n)2 (1=1. i primenom izraza (2. Podaci: di=lOO.JK: +.3=20.v'.r/2 dobija se protok b) Slika P. 100 mm.7) dobija se koeficijent ekvivalentne hidraulicke karakteristike Ke=Kl+{ rb-+[K2 +( rb-r'2+K7rI/2+ "l} K 3 "l/K4 "'>. = 13.5.2.41 Pa/(l/s)2 i=1. pa ce shodno izrazu (2. Uvodenjem koeficijenata hidraulicke karakteristike K j = 8Cj 1dtn2 (i==1..2 = 111. .[K.. Strujanje 11 cevima je turbulentno u levadnitIloj oblasti atpora.2. Ukupni zapreminskiprotok vodeu sistemu je V". . r fT +K.7).5. 60.!E.102) snaga pumpe iznositi P==2197 W." +{ k+[ K.

l) Kod redne sprege (s1. .5 bar.2) Kod paralelne sprege (s1.3.2.L M ~ _l _dl_~. b) KoristeCi. 1z ovog uslova i iz jednacine (2) dobija se protok kroz i-tu deonicu .3-21b. P.2.'=8. . . V_'_/-4"~_p_' M N __ L_'2]_'d_:--.. b) turbulentllo u hidraulicki potpuno hrapavim cevima. p. C'[__. L=95m. P. 12.2 Ai . za piikazani cevovod sa s1. I1Pi ==-n-d 4 ~ • (2) ! a. 0. P.3. Na mestima grananja i spajanja cevi kao i ostale lokalne gubitke zanemariti.032 (i=1..5 V.3).2. dobija se dijagram hidraulicke karakteristike dat na sL P. v. A=0. Ii =10. 2) paralelno. i~l n i=1 d.26).196 Proracun slozemlz cevovoda to ce ukupni pad pritiska iznositi I1p == K/ 2 == 6.2. U jednom zatvorellom hidraulickom sistemu n cevi precnika d i i duzine Ii povezane su: 1) redno. iCijom se zamenOffi u jednacinu (1) dobija linearna zavisnost pada pritiska od protoka 128pv Ii . I1p. V= 0.1..2.3.1CV)] . pravila crtallja opisana u Odeljcima 2. Ai=0.3-22 RE£ENJE Kako se lokalni gubici zanemaruju to u pojedinim deonicama treba uzeti samo gubitke usled trenja koji se odredjuju primenom Darsijevog izraza (2. i 2.24a) vaZi uslov V. r'. 30mm.2. -d -2 == . == canst pa ce ukupni pad pritiska izmedu tacaka MiN biti 11 128pv " n Ii I1PMN == LI1Pi = .n·lO6 nl / s.03.3-21a. a) Stika P .035. = canst.21/8. ~ == 128pv Tt.3). p= 985kg/m 3 . D=50mm.V L ~ . c) Izracullati korisnu snagu pumpe ako je n=3 i ako su dati podaci: d i =25.04. 28.39): 'Ai = 64/Re i = 16/[f~ I (d. 0.2. 15m. Frob/enD 2. Zapreminski protok V tecnosti gustine p i kinematske viskoznosti v isti je u oba slucaja povezivanja cevi. Zadate velicine su: d p Ii' Ai U=1. . Odrediti zavisnost pada pritisaka izmedu tacaka MiN od protoka ako je strujanje u svakoj cevi: a) laminarno. a koji ima jedan od oblika Ii V i 8p li'2 I1Pi = PA. n dj 4 pMN .n). a.3-22b) vazi uslov (2. (1) a) Za larninarno strujanje koeficijent trenja odredujese primenom izraza (2. tj.3-22. i n dj 2 .2.2..2.1.. V.

=IT J • ~ V. Smatrati da snaga pumpe ostajekonstantna. I./). b.3-23.2 7t V= S. a rade obe pumpe. Gubitke u raevama RO i R zanemariti.3 kW za paralelnu spregu.lbar.5 kW. . Sk =:: 0. odredjuje pad pritisaka V ". odnosno od protoka.P.-s • . gustine p == 1000kg 1m3 . REfENJE' a) Na osnovu zadatih protoka dobivaju se brzine: 2 2 z Vj =4Vj Id rc=O. Pumpa Pi je radna a P2 rezervna. korisna snaga pumpe P == /). koja trosi P=7. H == 2m. Sekondarno strujanje se ostvaruje protokom kondenzata Vj == Sf Is.5.=1 d.=1 n V n d' b) Pri turbulentnom strujanju u hidraulicki potpuno hrapavim cevi~a koeficijent trenja nije funkcija ad Re-broja.PMN::: 7t 197 LV. S" == 0. a)Kada radi sarno jedna pumpa.03. I=:: 5m. d) 2 (L.s/ozenih /eJloJloda cijom zamenom u jednaCinu kontinuiteta V == 128pv /). =-2 V L/A. b. S obzirom da radi sarno jedna pumpa to vaZi jednacina kontinuiteta V =:: Va iz leoje sledi v == vO' 1z Bernulijeve jednacine za preseke 0-1. SkI ~ 0.3-23 sluzi zatransport i r z = 200 m3 I h kondenzata.l) Posredstvom jednaCine (1) dobija se ukupni pad pritiska za rednu spregu 8p '2f.27.768m/s .n g" 2 .=l ?ell)) c) Nakon provere reZima strujanja sledi da je Re = Dn v 4~ D == 226969 sto odgovara turbulentnom rdimu strujanja pa zadati podaci vail. leoja glasi .2.v2 := 4V2 / D rc = 1. Sv == 1.~1 Ii.PMN == L. samo za deo zadatka pod b).v=4(V1 + Ti2 ) I D rc = 1.75. SRI =1. Ukupan pad pritiska u zatvorenom hidraulickom kolu je L 1 4)/ " /).Proracun.PMN +pA. za koliko se tad a poveca protole transportovane tecnosti lea deponiji. n . odrediti koeficijente lokalnih otpora ugradenih ventila VI i V tako da se ostvare zeljeni protoci V.P== /).5. i V • 2 b) Kada se zatvori ventil VI. Dati su podaci: Pm::: O.PMN = .928 m/s. 11 == 10m. kW za ProDlem 2. od rezervoara R do deponije D.=1 L. = 0. i 2 ==)OOm. P. SR2 = 0. Konacno. D 2(D2n)~ .15. i P=5. Vod (1) sluzi za stvaranje sekundarnog strujanja koje sprecava talozenje prljavstina na dno rezervoara R. pa zato vazi puna kvadratna zavisnost (1). A.4 rednu. D=200mm. Postrojenje prikazano sa s1. 'sledi .25.pV ima brojne vrednosti: P==41. .995m/s . U instalaciji se nalaze dye paralelno spregnute pumpe. d== 80mm. a zatim se iz jednacine kontinuiteta 8p /). kroz bilo koju deonicu.2) Za paralelnu spregu se iz jednacine (1) dobija protok /)..

]1 (T~ +V2 )a =22%.=: 0 . jet su grane sa pumpama identicne.20. pa zato vazi jednaCina kontinuiteta r? =: 2Vo' Kada se u Bernulijevu jednacinu (1) uvrsti napor pumpe Yp = Pl1 pPIjo' Clanovi sa brzinama pretvore u Clanove sa protocima. da bi se ostvarili zeljeni 1 protoci V.1. P.D.0:<\ u .2) koeficijenti hidraulickih karakteristika. K = 20 :g (f)2. b) Povecanje protoka ostvaruje se ukljucivanjem i rezervne pumpe. Yp2 =760 J / kg. Dve pumpe (s1. Cije je pozitivllO reilenje V = 73. +2Sk +1.roblem 2. U cevrum deonicama u kojima se nalaze pumpe stujni gubici su dati izrazima 1~] =: Kl'j2 i Yg2 = K2V22 .65. U ovom slucaju protok u raevi RO se deli na dye jednake koliCine. . .zs-+ 1+4(2~k] +2~v+6. ~) l~ +(2SkJ +2sv +1.D) V + gHV --.D. pri cemu su veliCine Ki (1'=-. povecanje protoka u slucaju pod b) U odnosu na slucaj pod a) iZllosi [Vb + (V.3-24. P.Ie I. i na kraju iskoristi veza f/o =: V 12.2. Yp ~ =: Pl1 p / pT/o koji sledi iz (2. Visinska razlika izmedu nivoa tecnosti u rezervoarima je H. su dati podaci: K] = 10 d ({)2 .3-24a) su paral~IIlospregnute i transportuju tecnost iz rezervoara A u rezervaor B. ~ + 1) v~ 2 I 2 V (1) (~u +2Sk +2~kl +2~v +A D)2+(~RI +~vl +A"d+ 1 )2' dobija se koeficijent lokalnog otpora Sv] =:1. ~ I~ fr R2 V2 Iz. H=20m.3-23 Yp + P.. DakIe.v2 +1..D. = gH +(s. a) Odrediti l~kupan protok tecnosti ako =15 ~g ({)2. leao i zatvaranjem vel1tila VI Cime je r~ =0. g Yp ] =: 790 J (kg.Ie Deponija k k I.. 1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno strujno kolo 2 1 2 • 31 V' I VI Ip =: posle zamene napora pump~ izrazom b) l +(SRZ +Sk +t. dobija se kubna jednaCina 8 [ 2/+12 1 1 ] ' 3 ' 2Pl1p D 4 rc 2 ~u +3~k +~V2 +A----.. Dakle.1. i r 2 instalaciju treba uregulisati tako da se na ventilima dobiju otpori Sv] odnosno ~V2 . +V2 )..-p...2.198 PrortlGun s/ozemh cevovoda lz -fabrikc - .Ie k frv Slika P.102) dobija se koeficijent lokalnog otpora ventiia ~v2 =: 1. dole je u gIavnojcevnojdeonici gubitak Yc K2 = KV 2 .81/ s =: 266 m3 / h.

:: Yg2 . c) Yp1 == Yp2 ' Yg1 . y y+ b) y a) A +-------'---'----4-_ d) V Slika P. Ygl == Yg2 == 0. gl e) ako su pumpe razliCitih karakteristika (Ypl > Yp2 ) a gubici Yg1 i Yg2 se ne mogu zanemariti.2 .. . . e) Yp1 > Ypi'Ygl . .B= K (gH-Yp1)-(K2-Kj)(1PI-YPZ) ' 1 1 2 dobija se jednacina cetvrtog stepena CA z -4Kj K.2 .2. c) ako su obe pumpe istih karakteristika a moze da se zanemari sarno gubitak Yg2 . pri tome livodeCi konstante 2 K . koje glase: . Strujanje je turbulentno' u hiclraulicki potpuno hrapavim cevima. a gubici Ygl i Yg2 ll10gu cia se zanemare. d) Yp1 > Yp2 ' Ygl == Yg2 == 0.. V=V. 2 2 (K 2 .3-24 a) Dve paralelno spregnute pumpe.2 . Ypl =gH+K1Vl +KV .s!. Yp2 =gH+K2V2 +KV . cije reSenje y" =5 lis zaclovoljava sistem jednaCina (1).zel'tih cevOJ/oda 199 Nacrtati hidraulicku karakteristiku sprege pumpe-cevovod i ucrtati radne tacke spregnutih pumpi i svake ponaosob u sledeCim slucajevima: b) ako su obe pumpe istih karakteristika.Proracu/'l s/o.K l ) .:: Yg2 .2 . Karakteristikeparalelnospregnutih pumpi: b) Ypl == Yp2 . P.'.. RESENJE a) leclnaCine koje definisu problem su: dye Brenulijeve jednacine (postavljene za Ilivoe tecnosti u rezervoarima ALB) i jednajedriacina kontinuiteta.iima se nalaze pumpe PI i P2 i ona iZllosi (2) . Bez obzira kakve Sli karakteristike paralelno spregnutih pumpi i odgovatajuCih cevovoda. +V2 .3-24a) treba cia bude ista za obastrujna putall ko. A="K(K2 -K 1 ) +K2 +KIKz .)V 4 +[ZAB+4Ki(Kz -K1)(Yp1 -YpZ )] V 2 +B=O. d) ako su pumpe razliCitih (nejednakih) karakteristika (Ypl > Yp2 ) a zanemaruju se gubici Y i Yg2 . (1) Eliminacijom protoka Ttl i V iz sistema jednaciIla (1). energija u raevi R (v.2.

iz radne tacke.3-24c prikazaIi je sIucaj kada je: Yg1 *. pa se tako dobija protok 2VA u tacki E koja lezi na rezultuj. Povlacenjem. koji se nalaze na medusobnoj visinskoj razlici hR _ B . P. b) Kada se paralelno spregnu dye pumpe jednakih karakteristika i kada se gubici u vodovima do racve mogu zanell1ariti rezultujuca hidraulicka karakteristika paralelno spregnutih pumpi se dobija sabiranjem protoka pumpi pri jednom konstantnom naporu. treba koristiti energiju u racvi. donekle.0 i Yg2 = O.200 ProraCYll s/ozemh cevovoda S druge strane u racvi treba da je zadovoljena i jednacina kontinuiteta V=v"j+V2 • (3) lednacine (2) i (3) su osnovne jednacine koje se koriste za crtanje hidraulickih karakteristika paralelno spregnutih pumpi. Cime se dobijaju: upreseku sa krivom Y 2 radna p tacka RT2 pumpe P2.3-24b protoke iz tacke Atreba sabrati. koja leZi na rezultujucoj krivoj paralelno spregnutih pumpi Yp1 *+2' U preseku la. Prema tome. c) U slucaju da su pumpe jednakih karakteristika. Sa s1. dobija se radna tacka RT. dobija se energija u racvi YR =.'const u preseku sa krivima Yp1i 1'~2 dobijaju se radne tacke RTI i RT2 pojedinih pumpi.3-24c je ocigledna da radnim tachE'·]' pmnpi odgovaraju razliciti r~ i V • . Pavlacenjem vertikale (V = const) iz tacke D dabija se u presek:u sa krivQmYp1 radna tacka pumpe RTl.YgJ . Ovaj postupak je.r.i u odgovarajuCim cevnim deonicama ne mogu zanemariti.1.isprekidana linija Yp1 ' Sada se koriscenjem izraza (2) i (3) pri jednom napom sabiraju protoci iz tacaka A i B.10b. Redukcija hidraulicke karakteristike se VIS! taka da se pri jednom protoku od napora Yp1 oduzima gubitak YgP Cime se dobija veliCina Yp1 * = YpJ . i u preseku sa krivom Yp1 *' tacka D. pa se tako dobija rezultujuCi protok Vc = VA + VB u tacki C. Ove tacke se medu sobompoklapaju (RTl=RT2) zato sto su pumpe jednakih karakteristika a u vodovima do raeve gubici se zanemaruju. koja se nalazi na rastojanju gh R _ B . P. Da bi se odredile radne tacke pojedinih<pumpi. tada treba dobiti redukovalze karakterisfike pumpi. Postavljanjem Bernulijeve jednaCine za preseke racve R i nivoa tecnosti u rezervoaru E. P.2. ali da se glibi<. 2 ?~'Jtoci .B +Yc • (4) Dakle.HSoj hidraulickoj karakteristici paralelno spregnutih pUll1pi YpJ + 2 ' Kada se ova 'rriva spregne sa hidraulickom karakteristikom cevovoda Yc dobija se radna tacka RT. Da bi se nacrtala hidraulicka karakteristika cevovoda. dobija se redukovana hidraulicka karakteristika pumpe Pl.ivih Yp1 "+2 i .ghR. iz tacke na Y-osi.. treba ucrtati krivu Yc ' koja predstavlja hidraulicku karakteristiku cevovoda. Tako na pro nasI. iz radne tacke treba povuCi horizontalu Y=const. ponavijanjell1 postupka za celokupno podrucjeprotoka. takode. za slucaj sa s1.2.. treba redukovati hidraulicku karakteristiku pUll1pe Pl. objasnjen u Odeljku 2. prvo. linije Y'. Konkretno. ali ovog puta za potisni deo cevovoda.2. koja predstav!ja merge/ski tldeo pumpe PI It ra(vi R Na ovaj nacin.

. -b. a grad B V == 500 II s 2 vode. d2 == 600mm.Smm.d) Kada se pumpe razliCitih karakteristika paraleIno sprezu. Cevni sistem prikazan na s1. Opisani postupak za pumpe u potpunosti vaii i za paralelno sprezanje ventilatora. U preseku krivih Yp1+2 i Ya dobija se radna tacka RI.S se dobija vrednost apsolutne . Prema projektnim protocima slede vredIlostibrzina sttujanja . a povlacenjem iz nje horizontale Y=const i u preseku sa krivima Yp1 i Yp2 dobivaju se radne taeke pojedinih pumpi RTl i RI2. 2 = 3787. cime se dobija rezultujuca kriva hidraulieke karakteristike YW+2* koja se lomi utacki A. d1 := 800mm.1. Podaci: h == SOm. ProDlem 2. s tim sto je tada uputnije umesto hidraulieke karakteristike tipa Y == Jeri") koristiti njen oblik /:lp == Jeri"). prvo se iz RI povlaCi horizontala (Y=COl1st). 11 3 = lOIan.m !s. H == 100m. neka je J~l > Yp2 ida se zanemaruju gubici Yg1 i Yg2 . b) Koliko paralelno spregnutih pumpi treba ugraditi u pumpnim stanicama PSl i PS2 umesto pumpi P1 i P2 ako se raspolaie pumpama koje imaju H karakteristike YpI.v=1. tada se koriscenjemizraza(2) i (3) dobija rezultujuca hidraulicka karakteristika spregnutih pumpi -kriva Yp1 + 2 (sl. krivima Yp1 i Yp2 eime se odreduju radne taekepumpi RTl i RT2.2. a zatim se iz presecnih tacaka B i C na redukovanim krivima povlaee vertikale do.S. LakaIne otpore racunati kao 10% od gubitaka na trenje. a 2 == 1636. U preseku krivih Yp1 *+2* i Ya dobija se radna taeka RI~ Za odredivanje radnih tacaka pojedinih pumpi.06·1O:. d) Za slucaj pod c) odrediti broj pumpi koje treba da rade da bi ka gradu A imali projektni protok. Grad A ima potrebe T~ == 800 II s. na pro Yp1 > Yp2 ' a neka postoje i gubici Yg1 i Yg2 • Ovom prilikom prvo se po postupku opisanom u zadatku pod c) dobijaju redukovane karakteristike pumpi Ypj * i Yp2 " Zatim se redukovane krive paralelno sprezu.2).menja nagib zato sto su hidraulicke karakteristike pumpi razlieite. P.3-24d).3-25. a) Odrediti potrebnu snagu za pogon pumpi. = a. REfENJE a) Za eelicne varene cevi koje se duzivremenski period nalaze u upotrebi iz tabele T. a1 =408. bl 1= 20km.V2 (i=1. b2 == 20000. preseka sa . '2:= 6 SIan. P. na pI. hrapavosti zida cevi 1) == O. p=1000kg!m .3-2S sluzi za snabdevanje dva grad a vodom za pice. Cevovodi su od celicnih varenih cevi sa stanjem zidova posle duzeupotrebe. Ovom prilikom u tacki A kriva Yp 1+2 se "lomi" . c) Ako I J J je pumpno postrojenje PS2 u kvaru a u PSi ugradene pumpe iz zadatka pod b) odrediti koliki je tada protok lea gradu A.5.2. d = 1m. e) U opstem slucaju paralelno spregnute pumpe mogu biti sa razlicitim naporima.1.2.

Sa ovim vrednostima Rebroja i sa podacima 15 i d. v =-=17682 o en: ] 12 2 ' s·' I c/2 n: ' S' 2 d 2n: S' ' 1 koje daju: Reo = 1561520. ReI = 1201l69. =) ..1 leo 7fT + 1.1 se ugradnjom vise paralelno spregnutih pumpi.1. Za resavanje ovog zadatka koriste se dye Bernulijeve jednacine. tada iz jednaCine (1) zamenorn hidrauIicke karakteristike pumpe izrazom Yp1 = a l .1 J Ikg i }'~2 = 1436. p2 c) Kada su pumpe iz pumpne stanke PS2.7. (V +V )=166).4 kW.2) tad a svaka od pumpi u p1.. Ovi problemi u vodosnabdevanju resavaj1. a shodno algoritmu 2.H o dT+ 1.1.1 u pumpnim stanicama PSi ugradene pumpe sa hidraulickim karakteristikama Ypi == a. Zamenom ovih protaka u izraze za hidraulicke karakteristike pumpi slede brojevi ugradenih pumpi u pumpnim stanieama n = Va .202 Froracun s/ozemlz cevovoda 4 . koji PSI transportuje prema gradu A. . koje glase: Yp1 + gh = 1.1. 1m pri cemu su n i m brojevi ugradenih pumpi. ill 4Ti"z ill v =_.lle2 TT 2 V 2 (1) 2 Iz ovih jednaCina. v =-=1592.11(15 / d.1 leI I va . =10431 I s vode. Jdgn:· 0 . ? I va ? 'I v]72. .. n a l +gh b] +Kn 2 = 10431/ s . (i=0.b/T2 i uvodeCi koeficijent hidra1.7 leW. Ako s1.5.Rez = 1000974.1mpnoj stanlei PSI treba da ostvari protok V =Va / n.1._ Y . Q 2 .~ aj bl _Y pI =8 m = V2.5 J Ikg. d) Ako potrehe grada A. .102) dobivaju se snage pumpi P I =500... _ill 4 V . zamenom koeficijenata trenja izrazom \ = 0. ? I I 2 Ypl +Yp2 = gfJ +1.1licke karakteristike eevovoda K =1! f o ~ !LCdO)4lC·_4_)2 2 Ll\. .:. u slucaju pod c) nisu za protokom od V.. Prema tome ukupna instalisana snaga iznosi P =P 1+P2 = 1398. iz bila kograzloga van pogona (V2 = 0). Izjednacine (1). sledi da je strujanje u hidraulicki potpuno hrapavim cevima. a u PS2 protok V =V.08 bar i· b. nakon zamene protoka Til = 800 II s. )025 .o do + 1\.b2_ . au razmatranom slucaju i iz razloga zato sto je snaga jedne pumpe suvise· velika. -bJi"2 (i=1..2). sa kojima porasti pritiska u pumpama iznose b. slede vrednosti za napore pumpi Ypl = 308. sledi pratok ri. sledi . a tada za odredjivanje koeficijenata trenja vaii izraz (2.:.1.P2 == 14. tada odredeni broj pumpi iz PSl treba isldjuciti..PI = 3.1 d] d1 .4 bar.78).. .6kW i P2 = 898. Shodno izrazu (2. b) Probleme snabdevanja vodom nije dobro resavati ugradnjom sarno jedne pumpe.~.

h2 ::: 10m. odnosno 1(S)==447. strujanje u svim deonicama kroz hidraulickiglatkecevi. Interesantno bi bilo razmotriti kolild utrosak energije pri radu tri.43. Smatrati da je.2 "'7fT /!.3-26 Slika P. II ::: 150m.. Pumpe Pi i P2. Shodno izrazu (2. V= 1. IIp] = ll p2 = 0. 2 RESENJE Iz Bernulijevih jednacina P /!. dok se nivoi vode u rezervoarima B i C odrZavaju konstantnim stalnim proticanjem vode kroz njih.63).V3 = 4.236 bar transportuju vodu iz rezervoara A i B pre rna rezervoaru C.3-27 Problem 2.Proracttli sfozenih cevovoda 203 nl =V] In] I(G]+gh-KV1z ) =:2.2. I] = 6m.p] = 4.4. Rezervoari imaju konstantne nivoe vode. Ovde treba napomenuti da dobijena resenja vaze sarno ako ena pr.m Is.8. Rezervoar A je veliki.RI = 1. 6 2 RESENJE: Posle odredivanja pojedinacnih snaga pumpi sledi ~ == 170 W P2 = 67.1.69 bar i /!. C.p] II v~ I v2 =gh] +1. v = 0. Strujanje je turbulentno u hidraulicki glatkim cevima.4.P2 == 1. i jednacine kontinuiteta V == VI + V2 ' sledi veza .v] = 1. a koliki pri radu svih os am pumpi.3-27. 12 == 90m.T+ 1. C.102) s1edi Ib==97.0. to povremerio treba da rade dye pumpe (V] ==724 lis). d l ::: 50mm.6kW. Problem 2.. C. dye) pumpe mogu da "izbace" vodu do mesta racvanja cevovoda.2 "']---ct. Odrediti snagu koja je potrebna za pogon pumpi.4 W pa ce ukupna snaga biti P == p] + P2 = 237. p= 1000kg! m3 . koje imaju poraste pritiska /!. hz = 3m. I v "'2 d T+ 1. C. Podaci: hI =40m.2.10. u ovom slucaju.7f2' 2 (1) u kojima se za odredivanje leoeficijenta trenja koristi izraz (2. do = 100mm.2 A.106 cm2 ! s. pa je nivo vode u njemu konstantan. Pumpe Pi i P2 transportuju vodu iz rezervoaraA u rezervoare B i C. c. a povremeno tri pumpe (VI =870I/s).. Prema tome.2 12 v.7kW. moguca je znacajna usteda elektricne energije. (. 13 == 10m. Podaci: h] = 5m.k = 0. llP] = ll p2 = 0.P2 -p-= ghz +1.R2 == 0. Istovremeno voda se vraca iz B u C i struji iz C ka potrosacu P sa protokom V = 3.5.511 s.3-26. 10 = 100rn.06. Lokalne otpore racunati kao 20% odgubitaka na trenje. l z = 10m.1. d 2 ::: 80mm.8. 10 = 4m. Odrediti protok vode lea rezervoaru C.. VI PI VI '-------~R~2~~I~~-'k RI V2 P2 V2 Slika P. Kako je novoodredeni broj radnih pumpi 2 < H] < 3.8.4 W.v2 = 2.

.3 . Pajedine deonice slozenog cevovoda i=1. Voda se. Sic =0.3-28 Slika P. Pumpa trallsportuje vodu iz rezervoara A ka rezervoarima B i C. Nivoi vode u svim rezervoarima odd:avaju se konstantnim stalnim proticalljem vode kroz rezervoare. C3 = 65. =100. C4 =10.7. Podaci d. 150. 50.--I_gh _1_. Pv = 981OPa. Pm = 19620Pa. Sv =2. . Cs =8. C2 =50. .7 .3. Odrediti: a) ekvivalentni koeficijent otpara deonice (3).351ml s d Jl J J cije je brojno resenje dobijeno numericld.. .50.5.60..8 imaju precnike di iel0tivalentne koeficijente otpora Ci • Nivoi vade u svim rezervoarima su konstantIli. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A u rezervoare B. hI :::: 30m. a p I II l[ J S/4 sledi jednaCina vI ={ B . voda se povratnim cevima. 150.0 II s. Odrediti: a) ekvivalentne koeficijente otpora deonica (4) i (5).8. 112 :::: 20m. .3-28. . ... C6 =20. p = 1000 kg/ m\ TIp :::: 0. b) snagu ugradene pumpe. C6 :::: 35. h3 = 10m. TIp =0. CI =10. C2 = 10. Problem 2. Podaci: I:::: 5m.8). 200 mm (i=1. i posredstvom koga se iz jednaCine (2) dobija brzina va:::: 1.02.~ (-j-)5/4 (-j-)2 vI d {d + (-}-)2L l~ d II (d~ )5/4 vt4 -l 4l7P/4 }417 = 1.2. 80. b) P = 5877 W. odnosno trazeni protok liro = 8.29.. 100. Istovremeno. Cs :::: 9.80. . . kaskadno vraca u rezerVaar A. RESENlE: a) C4 = 42.017ml s.6). = 200. C7 :::: 40. b) P = 7029 W. iz ovih rezervaara. . h = 2m. 100mm (i=1.. CI = 5.60. 100. SlI =0. C i D.2. Cs = 45.. vraca u rezervoar A. U pojedinim deonicama precnika d i otpori su dati sa ekvivalelltnim koeficijentima otpora ~ (i=1.3-29. A=0. H:::: 5m. Slika P.204 Proracun s/ozemh cellovoda (2) /:lp d B::::. i b) snagu ugi:idene ptlmpe.3-29 Problem 2. RESENJE: a) C3 = 3.6'. iz rezervoara C i B.. d = lOUmm. d.

Kada pri strujanju tecnosti. u veeoj ili manjoj meri. Ako se kondenzacija zavrsava blizu cvrste granice. i on zavisi od mnogo faldora. eime se stvara plodno tlo za nastajanje kavitacije. Mesta u hidrosistemima na kojima se javlja kavitacija su: usisru cevovodi. sifoni turbina. pa zato dolazi do njihove kondenzacije.zina. polja bJ. pri lokalnom ubrzanju tecnosti brzina strujanja raste sto je propraeeno smanjenjem pritiska. na predlogFruda. dolazi do osteeenja materijalaatase pojava naziva. U tecnosti postoje nerastvoreru gasovi. Nairne. te je otuda.Mvti'acijska erozija. na svim temperaturama.1. ali takvog da pritisak dostigne vrednost pritiska isparavanja na odredenoj temperaturi tecnosti.1.4. Kavitacija je u hidrosistemima nepozeljna pojava. VeliCina mehurica je razliCita i zavisi od pritiska.2.4. koje se naziva "hladno kljucanje". Pri leavitaciji formira se parni mehur ili kaverna. Zavisnost pritiska kljueanja vode. Pritisak kljucanja teenosti zavisi od temperature. poveeanjem gubitaka energije itd. temperature teenosti. opstrujavana tela i s1. i to tako: sto je veei pritisak veea je i temperatura kljucanja. jer je praeena: sumom.. vrste fiuida. erozijom materijala. Razlog tome je sto kavitacija predstavlja veoma slozenu pojavu i to sa aspekta hidraulickih. Isparavanje tecnosti vrsi se. i obrnuto. Pod kavitacijom se podrazumeva nestacionarni proces stvaranja. Formiranje prvih mehurova pare predstavlja poeetni stadijum kavitacije. tj. sadrzaja nerastvorenih gasova i vremena prolaza tecnosti kroz zonu kavitacije. pumpe. Kada oni dodu u polje povecanog pritiska prestaju uslovi za opstanakmehurova pare. od. !cao najceSce koriscenogradnog fiuida. . vibracijama.4. KAVI'll'AC][JA 2. koja je reda . koji se nalazeu obUku mehurica. Opste @ k:a!vitadji U tecnosti koja struji moze da nastane pojava leoja se naziva kavitacija. Smanjenje pritiska moze biti prouzrokovano prekomernim padom pritiska ili lokalnim ubrzanjem struje teenosti. rezima strujanja. rasta i kondenzacije parnih mehurova. Medutim. Kavitacija pocinje kada pritisak tecnosti ima kriticnu vrednost. kavitacija i dobiia ime. ito: polja pritiska. Najmanja dimenzija mehura. U uslovima stalnog nastajanja pare proces kavitacije se intenzjfikuje a takva kavitacija naziva se razvijenom. temperature data je u tabeli 2. ali i pored toga svi fenomeru vezani za ovu' pojavu nisu dovoljno razjasnjeni. formiraee se prvi mehuriCi pare koji predstavljaju pocetak kavitacije. Pojava kavitacije je poznata jos s Inaja XIX veka. kada dostize vrednost pritiska isparavanja na datoj' temperaturi tecnosti. povrsinskih napona. samo se burna isparavanje tecnosti naziva kljucanje:Sa aspekta proucavanja kavitacije interesantno je kljucanje na ruiim temp~raturaina. iIi na njoj. termodinamickih. Stvoreni mehurovi pare bivaju nosf:ni strujom tecnosti. hernijskih i elektricnih procesa koji se tom prilikom odigravaju. dode do smanjenja pritiska. lokalni otpod. iz bilo kojih razloga.

206 Kavitacija velicine IflID.4. na. S obzirom da . a akc je ana nastala samo isparavanjem tecnosti tada se kavitacija naziva pama. vee da postoji i akusticna kavitacija koja je izazvana zvucnim talasima.~j~ja~ec~ast~eza~~! JWlillIlill. tach A predstavlja· pocetak procesa isparaStika 2.2.031 0.::t~:n!:::~ j:~~..1 vanja.1.2 Mehur u tecnosti moze biti: gasni. L. To smanjenje pritiska maze biti izazvano prekomernim padom pritiska iii lokalnim ubrzanjem struje tecnosti.a kaviblc~ja Pod hidrodinamickom kavitacijom podrazumeva Se kavitacija stvorena snizavanjem pritiska tecnosti.. Na kraju treba napomenuti da hidrauticki naCin izazivanja kavitacije nije jedini..2. Smatra se da ovi nerastvoreni gasovi predstavljaju zacetnike-centre kavitacije.~~~~:P::.ma.2.2. Hidrodinamiclk. parni iIi meSoviti. ~~~.4.2. ~~T! ~. Ako je centru kavitacije prethodio gasni mehur tada se kavitacija naziva ga..2. Aka· je to smanjenje pritiska takvo da se u jednom trenutku dostigne vrednost pritiska kljucanja Pic I BiIIIIIIIIII!111111 ~ (tacka A sa dijagrama) tecnost pocil1je da isparava. 1111)1111)111. Vrednosti koeficijenta nerastvorenih gasova koji se nalaze u vodi date Stl u tabeli 2.02 Tabela 2. a samim tim i procesa kavitacije.~r):~e:..krajnji pritisak i CLkoeficijent nerastvorljivosti gasa u tecnosti. P2 . Pl c pocetni pritisalc.ll-. vazduh CL 0.4... ~Je . Dakle.4..v II 1111i1 rnr I AP zano.1. Zbog lokalnog ubrzanja strnje pritisak maze da opada do Pmin (koji se ima pri vmax)' a za otpocinjanje procesa kavitacije potrebno je da bude ispunjen • PK~r~.4.4.zapremina tecnosti. zavisi ad stisljivQsti gasa.....p pad pritiska na suzenju tecnost ' Dvofazni tok v1 turbulentnom strujanju isparavanje biti intenzivnije. U kajoj je 1.. Kolicina nerastvorenih gasova u tecnosti odreduje se kao: (2.~rx ~~e.89 0. ·1 Homogena! 2 . 204..1) pri cemu su: Vt . . Za objasnjenje pojave hidrodinamicke kavitacije koristice se struktura strujanja u zasunu prikazanom na s1..i.01 5 0.· diJo agr·amima· sa s1.2. 1z Bernulijeve jednaCine za preseke 1-1 i 2-2 2 2 V v2 l P1 + PT = P2 + PT + Ap .1 ~I'-c------.---.

Sa ll1esta nastajimja najveCi broj nastalih parnih mehurova bice odnesen nizstrujno. Za analizu dobijenih rezultata.2) a naziva se Ojlerov broj' iIi kavltac!i:r/ci bro/ U izrazu (2. Kada je ventil vise otvoren koeficijent lokalnog otpora je manji pa se tada kavitacijski rdim rada teze ostvamje.kaverna.2 a odnose se na razliCite temperature 400 radne tecnosti i za razlieite polozaje otvorenosti ventila (bezdimenzijska 300 ve1iCina I). Time -ce se narusiti neprekidnost tecnosti i formirace se dvofazni tok.Kavitacifa 207 uslov Pmin :s.rta kavitacija je ona koja nastaje u oblastima snizenog pritiska a tom prilikom celokupna oblast snizenog pritiska "nijeispunjena mehurovima. 700 cak. pri daljem smanjenju kavitacijskog broja (K < K k ) proces kavitacije se intenzifikuje. ako je kavitacija razvijena.8 lokalnog otpora koje odgovaraju 100 -'--.2) Pl . a kavitacijski broj Kk pri kojem je nasrupila ova promenanaziva se kriticnim. postifu se pri veCim priguserijima.do minimalne vrednosti Kk. Ovaj broj se veoma lako dobija.p predstavlja karakteristicni pad pritiska u kome je Pk pritisak kljucanja tecnosti. .--_. .--'_. Nakon toga. Pri proll1eni vrednosti K koeficijenta lokalnog otpora za b-2% Slika 2._-'--. Smanjenje kavitacijskog broja odvija se. kako teorijskih tako i eksperimentalnih.-L-. pri elcsperimentalnoll1 ispitivanju ".lokalnog otpora i do naglog povecanja pada pritiska koje je propraceno smanjenjemprotoka.2. h· U vrtloznoj zoni ~ _neposredno iza lokalnog otpora.4.---1==::1==.I---'-L-. DakIe.2 smatra se da je nastupila kavitacija. Tako na pI.--L-. Od broja mehurova u fluidnoj stmji zavisice koliko je smanjenje protocnog preseka i kolike ce bid promene strujnih veliCina.4. bezkavitacijskom reZimu rada lokalnog noD 1500 1100 300 500 700 900 otpora.4. Zbog prisustva mehurova u poprecnom preseku protoeni presek teenosti se smanjuje.2. dotle da nastaje i potpuno 600 zagusenje stmjnog toka. pri procesill1a kavitacije koristi se bezdimenzijski braj koji predstavlja odnos sila pritiska i inercije.Pk == f. iIi zbog meausobnog spajanja. Mehurovi pare noseni strujoln tecnosti nizstrujno se uveeavaju. prikazani na dijagramu sa s1. Promene strujnih velieina idu. Jifehura. iIi zbog opadanja pritiska. ~ jednog ventila dobijeni rezultati su 500 +---j--j--+i.4. a ill karakteristicnu brzinu strujanja. Na dijagramu se uocavaju oblasti konstantnog koeficijenta 1=0.. za P2 == Pk i glasi: (2. kavitadjski fdimi radaventila.min' pri kojoj dolazi do naglih promena koeficijenta. povrsinska i vrtlozna. Hidrodinamicka kavitacija moze biti: mehutasta. iz vee napisane Bernulijeve jednacine.2. stvorice se parni cep . kao regulacijskih organa.

4.4.ina kavitacija nastaje u vrtlozrum oblastima iza opstrujavanog tela iii prolaskom struje laoz lokalne otpore..4. mm dostiZevrednost Pk" Tada mehuricu d)~ !Pmin max nerastvorenih gasova.3b) takode se zasniva na prisustvu nerastvorenih gasova u tecnosti.2.2.4. Stvoreni mehurovi u tecnosti su razlicite veliCine ioblika. za kolikotoliko jednostavniju . Zbog dejstva hidrodinamicke sile mehur koji raste (s1. a zavisno od polja pritiska moze nastati i u drugim delovima vrtloga.2... U trenutlrn kada Slika 2.4b) defotrnis(.2. Slika 2..2.2. gasova noseni strujom tecnosti dolaze u zonu b) a) gde pritisak ima vrednost pritiska isparavanja.analizu procesa kavitacije mehurovi se smatraju l11alim sferama ispunjenim pat·om (iii parom i gasom).nastajanje melmrova i kaverDi ima meharuzam koji se zasniva na prisustvu nerastvorellih gasova u tecnosti. Pri detaljnijim analizama ip I \ \ . Ta hrapavost potite od tehnoloskog procesa obrade povrsine.mehurova i nestajanje mehurova.3a) odnosi se na stvaranje mehurova na povrsini tela. Medutim. koji se nalazi na zidu raste zapremma na racun isparavanja tecnosti.4d)..4 hidrodinamicke sile nadvladaju povrsinske sile prianjanja mehura za cvrstu povrsi~u mellur se otkida sa povrsine (s1. prstena iIi mrlje. Osim ova dva naCina formiranja cel1tara isparavanja tecnosti treba naglasiti da parDi mehur moze cia nastane i u centrima vrtIoga.. Na mestu sa koga se otldnuo l11ehur (s1. svaka povrsina je u vecoj i1i manjoj meri hrapava. Naime. u ostalom l11ehuricu pare 11a zidu.rast mehura.4. Postoje dva madela uz pomoc kojih se objaslljava stvaranje celltara kavitacije.4. KavitaciJski rnehur ce pnro nastati u centrima vrtloga.2. zapoCinje novi ciIdus stvaranja mehura. isparavClllja tecnosti. ali i od uslova eksploatacije.4. . 2.4.. rast .2. MehuriCi nerastvorenih ----------.3 Tada se na povrsini mehura desava proces isparavanja elme paro-gasni mehur raste. a) ~ Na 81. U tim mikrol1eravninama nalaze Se zarobljeni sicusm mehuriCi gasova koji 11 uslovima delovanja lcriticllog :==-==-==-==-==-==-==-==-==-: pritiska U okolnoj tecnosti predstavljaju centre ----------.2.4 prikazan je proces stvaranja mehura na cvrstoj povrsini --eoi "iivotni put" parnog mehura pri -l\\>c) opstrujavanju tela.2.4. U proceJ'U kavitacije postoje ITt' jaze: stvaranje mehurovil.4a) pritisak tR .2.strujanja. smeru . f/rtlo.2. Prvi model (s1. Pr/la jaza kavitacije . se i izdufuje u -----.208 Kavitacija Povrsins/ca kavitacija se odnosi na tacno odredenu povrsinu koja u zavisnosti od oblika opstrujavanog tela maze biti ti ablilcu: pojasa. U odgovarajucem preseku na te1u (s1. Taj proces stvaranja mehurova nastavlja se sve doleIe postoje uslovi oddavanja laiticnog pritiska Pk" Otkidanjem parnog mehura sa zida zapocinje clruga jaza "zivota" .2.4c).2...2. Drugi model (s1. jer SD u.. njima pritisci najmanji.

gUstina tecnosti ie . J aSIlO je. Otkinuti mehur struja tecnosti nosi nizstrujno.ftilSkog slo/a Tlla/erYLlla!cojlje izlozen kavitacyz: Preciznije. Od trellutka kada se u tecllosti postigne pritisak P > h.ako sezna da na nekim opstntjavanim povrSinama moze doCi do kavitacije tada se erozija materija ne maze spreCiti ali se moze ublaziti odgovarajuCim postupcima povrsinske zastite materijala.' Posle ovog stanja. Kavit21djslka ~Jrozija Pod !cavdad/skom erozijom podrazumeva se plVces rtlZa!"tlT{/a POVr.3. dahle.. pa ce sila pritiska koja deluje na metamu p()v~~inu biti P =: pr 2 rc.4. Rast parnog mehura odvija se do trellutka postizanja minimalnog pritiska Pmin' i tada je poluprecnik maksimalan i iznosi BOla. pri cemu su: P. upravo po uslovima koje namece pritisak (ptRt i obrnuto pt Rt). i pored toga. a taj praces se naziva kavitacijska erozija. U strujnim sistemima i masinama erozija povrsinanastaje zbog kavitacije u hidraulicnim sistemima iIi zbog udara kapi u parno-turbinskim postrojenjima.4. Kod dugotrajnag procesa kondenzacije mehurova na cvrstoj povrsini ona ce biti ostecena. Tom prilikom leap se deformise i ima oblik prikazall na s1.2. vee samo oni koji iscezavaju na njoj iIi blizu nje.odnosi povdinski sIoj materijala. faktor oblik mehura. kroz uticaj na pritisak. jer je pritisak taj koji dovodi do nastanka kavitacijskih mehurova. U principu glavna borba protiv kavitacije odigrava se na hidrodinamickom polju. u parovodima u kojima para struji velikombi:zillom.lTeca /aza. tadace nizstrujll0 R da se menja. a u tu zapreminu velikom brzinom ustrujava tecnost. Pri kOlldenzaciji mehura zapremina parne faze se trenutno smanjuje.metalnu povrsillll. kavitacijska erozija nastaje na OHom delu povrsine materijala koja je dugotrajno izlozena procesu kondenzacije mehurova.Kako je . Zato je u hidrosistemima oJ'novno ne dozvoliti opadanje prdiska do !critiCize vrednosk Medutim. i tada llastaje kondenzacija mehura . ili blizu nje. uslovi za opstallak parne faze prestaju. brzinom w. Ako se sa R oZl1aci poluprecnik sfernog mehura. 2. Svi mehurovi koji se kondenzuju ne ucestvuju u razaranju povrsine. Aka se kondenzacija mehura zavrsava na cvrstoj povrsini. Kako se kOlldenzacija mehura obavlja trellutllo to se obicno kaze da je meltar tScezao iIi da je doziveo kolaps. da je kavitacija nepozeljna pojava u hidrosistemima i da se protiv nje treba boriti svim raspolozivim sredstvima. tad a je ta povrsina izlozena dejstvu velike sile na maloj povrSini. Upravo iz tog razloga proces erozije bice objasnjen uz pomoc eksperimentalnih rezultata postignutih u oblasti udarne erozije. u cvrstu . tj. tada pri udant lcapi u cvtstu povrsinu nastctje udarna erozija. Usled toga na mestima kolapsa mehura naJ'Iqju lokaltzi hidro-udadpropTtlceni !taglli-n lokabui!t poras/om prdiska.1b.3. Naime. Posmatrace se udar kapi vode. s obzirom da se pri kavitacijskoj eroziji ullistava .Kavitacija 209 kavitacije uzima se u obzir i odstupanje stvarnog mehura od idealizovanog sfernog kroz tzv. proces identican kavitacijskoj eroziji. kada dolazi do rasta pritiska (nailaska struje dvofaznog toka na pumpu iIi aa geometriju u kojoj se presek siri) nastaje proces smanjellja parnog mehura.brzilla zvuka. Tada pritisaic raste (priblizno) do vrednosti p =: pew. ako se u pari nalaze kapi vode.

asamim tim i malcsimabtim ptbitkom mas-e.pri razvijenoj 400 -tt--y--f-----r---I p (bar) 300 - 2.---I a 10 20 30 ogranicenoj tackama ABD. Za brzinu erozije nekog materijala mogu se upotrebiti vremenski periodi 12 iIi t3' Tada su visine t slojeva erozije u ovimperiodima: 1 = at+IE2 2 ~~------~--------~ i 13 = bt + IE3 .. koja se naziva lizlcubacioni period propracena je promenama naponskog stanja povrsinskog sloja i ona predstavlja "pripremu" za proces erozije. Zbog toga se u povrsins!<om sloju desava kontinualni proces promene naponskog stanja i slabljenja medukristalnih veza. i kavitaciji sarno je pitallje vremena kada ce nastupiti razaranje povrsinskog sIoja. Mvitactj"slcoj (iii udamoJ) eroztji mjedal1 matertjill.2. Druga faza je propracena maksimalnombrzillom erozije.kojima sua. bez obzira ntll'ljegov leva/ltel i mehanicka svoJ"stv~ duzi wemenslci period ne moze odoletl: Dakle. Zato ee se udar kapi osetiti u povrsinskom sloju ZONA UI1CAJA lJTIARA materijala. povdinskim razaranjem materijala. tj. ta povrsina metala biva "bombardovana" impulsima sile P. na primer' kodcelika.4. Prva faza. Proces kavitacijske erozije propraeen je. Opisani proces nastajanja udarne erozije potpuno je identic an sa procesom kavitacijske erozije.4.--='--'~. gotovo trenutan.to ce cvrsta povrsina biti opterecena velikOll1 silom na izuzetno maloj 200 -11---1-"--+---1 povrsini. Mehanizam erozijskog razaranja povrsinskog sloja prikazan na s1. Pri uslovima razvijene udarne erozije (kavitacije) impulsi pritiska su veoma veliki i desavaju se u vremenu t = Rw / 2c 2 . jer je u njoj veoma mali gubitak mase. U t (IlS) ovoj zapremini dolazi do a) b) promene naponskog stanja Slika 2. ali je i dalje proces intenzivall. Treea faza okarakterisana je' smanjenjem brzine eroziie.3. b i odsecci na osi fE2 i IE3 konstante koje zavise ad vrste Slika 2.3. tj.u . sto dovodi do odlamanja povrsinskih delica metala. 500 sa oscilograma pritiska (s1. starn razlikom sto je kod kavitacijske erozije impuls sile pritiska izazvan kondenzacijom parnog mehura.4.IE' sastoji se od tri faze. katodna .3. dakle. +l-'t---+---+-_. pri cemu je gubitak mase materijala prikazan kroz visinu erozijskog sloja .2 materijala. tacnije u zapremini a 'Q---. gotovo trenutno.4.-'---r--. u cilju zastite povrsinskog sIoja vIsi se.210 Kavitacija 600 "::'--.1 Clrne medukristalne veze metala na nekim delovima slabe a na nekirn ojacavaju. dovodi do razaranja povrsinskog sloja.1a) jasno uocljivo da je rast pritiska veoma veliki.2.3. Ipak.

.

a na njoj je povrsinski napon 0.izotermske i n =1( adijabatske. ' (3) koji za vrednost minimuma funkcije if-=O) daje pritisak 20 1 ( 2.pr n_ 2rn0sin8 = iz koje se. inercije. jet je tada: . Ovom prilikom u detaljniju analizu ovih sila se nece ulaziti. potiska. Za kvazistacionarnu ravnotezu sila koje .Po)Vg . P. dobija ° \ 1 b) Slika P. pa je zato ovaj proces izrazito nestacionaran. Po' 0.4-2 Problem 2.62. jer je za njihJ = O. pritiska. nalazi se na idealno glatkoj povrsi. i iznosi Pgo == Po . Kontakt mehura i povrsi ostvamje se preko kruznepovrsinepoluprecnika Ro' Pri opstrujavanju tecnoscu mehur se U poduzl1om pravcu deformise osnosimetricno. iz jednacine (2). iz izraza (3) i (4) lako bi se dobila odgovarajuca resenja.4-2b). 0 \1/(311-1) (4) PK == Pp +T(3n -1) 3n-p R a gO 0 Vrednosti koje daju izrazi (3) i (4) mogu se nazvati i kriticnim. Ovde treba napomenuti da za vrednosti funkcije f > 0 mehur raste. RESENJE: VdeCi analizu sHa koje deluju na mehur (sl.2. Kad stvarnog procesa kretanja i msta paro-gasnog mehura kvazistacionarni model ravnoteze si1a nije potpun. pri stvarnom kretanju paro-gasnog mehura na njega deluju sledece sile: teZlne. == Ro ip == Po. .1=0.deluju na mehur moze se postaviti i jednaCina za vertikalni pravac a sto ovde nema potrebe raditi. poluprecnika R. viskoznog otpora i povrslnskih napona. Problem 204m2.sledi jednaCina ravnoteze 2 (p. Za specijalne slucajeve promene stanja: 1'1=1 . I~ p. Kontaktl1a povrsina izmedu mehura i rayne povrsine je krug poluprecnika r. Na ravnoj povrsini. smanjuje. II. posredstvom veze sine = r I R.4-3. Odrediti zapreminu gasl10g mehura ako je gustina gas a u njemu Po' Poznate velicine su: R. a za f < 0 se j . shodno pravilima 1Z Odeljka 1.2. nalazi se gasni mehur sfernog oblika ciji je poluprecnik R.Pp +201 Ro' Iz uslova minimuma funkcijeJ. Sve eve sHe su promenljive zato sto se u tolm vremena dimenzije mehura menjaju.R (311 PgoRo)'.212 Kavitacija iz jednaCine (1) sledi (2) Pritisak gasa u pocetnom stanju ravnoteZe mehura odreduje se. u tecnosti gustine P koja je pod pritiskom p." K 2 0 0\. Sferni mehur. Naime. 8f loR == 0. dobija se poluprecnik R . upravo.

na kojoj se ostvaruje kontakt mehura i povrsi je IT c~.4.4-3 povrSine tecnost .pritisak isparavanja te. RESENJE: Poluprecnik kruzne povrsine. s:n O'yRodcp = 2RoO' s.. eventualno zbog prelaznih reZima rada pumpe... sile koje poticu od povrSinskih napona. Ukupna sila koja potice od povrsinskih napona jeP~ = ~ P.. Kavitacija 11 pumpama Kavitacija leao pojava prisutna je i u pumpama i ona u njima nastaje zbog smanjenja pritiska u usisnom vodu kada pritisakopadne dokriticne vrednosti. eventualno zbog prelaznih procesa u hidrosistemu (hidroudara). . U tom polozaju ugao nagiba kontaktne Slika P. osno__. Py = 1 2.-. Pumpa ce raditi u kavitacijskom reZimu zbog jednog od sledecih razloga: .cos8]). sin8dcp =2RnO' 8 ~8z sinElo(cos8z . su ==: -- P" r ~-~ = pC5"Rodcp = 2RoO' fn cos8 cosep dep = 2RoO' fn cas(S] ---n-cp)' coscp dcp 0 0 2 2 =2RoO' foL cose] COS(--n-cp)+sin81 sin(--n-cp) j"coscpdcp ar e] -e 8] -e 1 = 2RnO' e -8 (8] -8z ) -n 1 / 2 sin8 0 • (sin8] + sin8 z). Odrediti sile koje deluju na mehur u horizontaillom i vertikalnom pravcu a koje poticu od povrsinskih napona. 0'. a deluju u horizontalnom i vertikalnom pravcu. . 213 -----...81' 8 2 .na prednjoj i zadnjoj ivici mehura.2.4-3. pa ce povrsinski naponi u horizontalnom i vertikalnom pravcu biti: 0'" =0" cos8· coscp i O'y =0" sine.. Poznate velicine su: R. PovrSinski napon izmedu zida i mehura je 0'.mehur odreduje se kao: 8 = 8] .(e] .2. usisna vis ina (visinska razlika izmedu nivoa tecnosti u rezervoaru i usisnog otvora pumpe) je velika.. 8 0 .cnosti postize u presecima gde tecnost ulazi u kolo.s e cos <p Ro = Rsin8 0 • Zbog opstrujavanja gasnog mehura sferni oblik se deformise i ima. + p}.Kavitacija Proizvoljni polozaj mehura odreden je uglovima nagiba8 1 i 8 2 .. otpori u usisnom cevovodu su veliki. jer je u tim presecima pritisakminimalan. u . .8 2 )cp In. <p proizvoljnom trenutku vremena. Dakle.4.P. Obicno se kriticni pritisak . simetricni oblik prikazan· na sl..

-»1 I I 11- ffi-t -----<>-j P rL_W_-! .. 11-2% '1 .4.4.2AAc). 12g pg v.--c--<. Na pojavu kavitacije u pumpama presudni uticaj imausisna visina..4a. sve karakteristike pumpe (s1. jer se pri njemu menjaju.4 posmatrati "normalni" polozaj ugradene pumpe.4.av!tacijski reZlml racia I "-r. Kriticna visina postavljanja pumpe. za vrednost pritiska P1 == Pk' i iznosi: 2 I:l'Pg vI a ---o(2. Uticaj visine postavljanja pumpe na pojedine clanove energijske jednaCine (1) prikazan je na s1.3) Kada raste visina postavljanja pumpe pritisak opada. za preseke ulaza u pumpu(1-1) i kolo (K-K). Zato ce se OVOln llticaju posvetiti vise paznje.25). a koji odgovara bezkavitacijskom rezimu pumpe. U tu svrhu analizirace se polozaj ugraaene pumpe prikazane na sl. Frvo ce se H 1p I 11 i FA !=--. tose pri postavljanju pumpe mora voditi racuna da bude zadovoljen uslov Hk > H.! li kr b) a) c. U polozaju kada je visina postavljanja pumpe Hie (polozaj K na slici) pritisak dostize vrednost pritiska isparavanja tecnosti Pic' Gime zapoCinje proces kavitacije pumpe. koja glasi 0 0 . Za ovaj polozaj pumpe postavlja se BernuIijeva jednacina. ako su neki od uticaja spregnuti. nije dovoljno da sarno bude zadovoljen uslov Hk > H pa da pumpa pouzdano radio Zato se uvodi pojam kavitac(j:fke rezelYe pumpe (visina 1:1 h) koja predstavlja visinu na koju pumpu treba postaviti u odnosu na visirm postavljanja pumpe sa kavitacijskirn rezimom.:) Slika 2.2. Pa PI I:lP g -=-+H+a . pale.4) J 2g pg' S obzirom da je kavitacijski rezim rada pumpe nepozeljan. (1) u kojoj je svaki clan dimenzije visine.PI v~ I:lPg H==---a\--pg 2g pg 0 (2.4. i to naglo.+ . dobija se iz jednaCine (2. pg pg .1. koji se odrednje primenom izraza (2.2.4. za nivo tecnosti u rezervoaru (0-0) i ulazni otvor pumpe (1-1).--:~ 1"""'-/. 1z jednaCine (1) dobija se visina postavljanja (u odnosu na nivo tecnosti u rezervoaru) pumpe Pa .4. pa da pumpa irna siguran bezkavitacijski fdim rada.o'-:"-:--O-: I IY /1ll'~ 1 I I I ·1 I ' -J!-o-:.3).4. U jednaCini (1) sa I:lp g oznacen je ukupan pad pritiska u usisnom cevovodu.I _:~_:_:-:-:{ bez~.214 Km'itacija iii. pri kojoj dolazi do kavitacije. Za odredivanje ove visinske razlike postavlja se Bernulijeva jednaCina.. Meautim.' oznacen sa N.

4. Kada dode do promene ovih lcarakteristika za 1-2%(presek II).Kavitacija 2 2 215 pg 12g pg Ie 2g Ovde treba napomenuti da je presek ulaza u kolo pumpe (K~K)merodavan za pojavukavitacije u pumpi. i zato bi proizvodaci pumpi u svojim katalozima obavezno trebali da daju ovu karakteristilru. Pri bezkavitadjskom· re~i:inu rada prolIlena visine postavljanja pumpe ne utice na hidraulicke karakteristikepumpe.kavitacijski. ali osrednjavanjem po vremenu one imaju sinusni oblik. jer jePIe <Pl' S obzirom da se kineticka energijastruje preseka K-K moze zanerrmriti (?1) u odnosu na kineticku energiju struje ulaznog otvora 1-1.4c. PI .4. koja se uobicajenom terminologijom koja vazi za pumpeozhacava sa NPSH (Net Positive Suction Head). Proces kavitacijskog i bezkavitacijskog reZima rada pumpe prikazan je na dijagramu sa sl. . napor. radi u kavitacijskom reZimu. Ako pumpa radi duffi vremenskiperiod u !cavitacijsJcom re._4_. !J.zim14 J'lgurno ce doCi do razaranja materijala i do ostecenja pltmpe. Daljim povecanjem visine usisavanja pumpe zapocinje procesJeclvitacije koji na pocetku nije toliko intenzivan. (2. tad a postaje znacajne oscilacije ulaznog (pJ i izlaznog (P2) pritiska pumpe~ Oscilacijeulaznog pritiska su dominantne i one se u prigusenom obiiku prenose na izlazni pritisak..5) pg 2g Kavitacijska rezerva pumpe odreduje se eksperimentalnim putem i predstavlja veoma vaznu hidraulicku karakteristiku pumpe.2. a ne presek ulaznog otvora pumpe. PI = PJ (t) i P2 =P2 (t).--.=. uvodi se pojam dopu. a s druge strane. Glavru teren borbe protiv kavitacije . koja se dobija iz izraza (2. to se potvrdujeda kavitacija predstavlja nestacionarnu pojavu. te se zato karakter hidraulickihkarakteristika malo menja.h =.ftene visine postav(janja pumpe (polozaj D na slici).rezim rada pumpe dovodi do erozije kola i drugih delova pumpe koji su izlozeni udarnim pojavama izazvanim kolapsom mehurova. Daljim povecanjem usisne visine pumpe kavitacija je tolilco intenzivna da dovodi do nagle promene hidraulickih karakteristika.L+ M . tada sesmatra da je kavitacija potpuno razvijena.4.4.3) i (2r-. iz bilo kog razloga.Pk +a :!. Oscilacije pritiska u vremenu su stohastickog karaktera. 1z razloga sigurnog obezbedivanja bezkavitacijskog reZilIla rada. snaga i stepen korisnosti). (2.(protok.L-i~iz_n_o_s_i_ _ _-. Ova konstantnostvaz~ do preseka 1. Postojanje ovakvih oscilacijapritiska u pumpi uricu na pojavu suma i vibracija pumpe. Zatokavitacijski reZimrada treba izbegavati i protiv kavitacije se treba boriti. tj..6) DakIe. Amplitude ovih oscilacija pritiska $uvece ako je pritisak manji i ako su kavitacijski mehurovi veci. za ostvarivanje bezkavitacijskog reZima rada pumpe potrebno je pumpu postaviti na visini H s H dop ' Ukoliko pumpa.Pk +a j ::i.5. Kako oscilacije pritiska zavise od vremena.. to sledi izraz za kavitacijsku rezervu pumpe 2 ll+a ::i.

prema tabeli 2. za zadate temperature.. protokom V.5.:. Pumpa usisava V == 20 11 s vode. za preseke 0-0 i 1-1. P20==998kg/m\ Pa==lOOOmbar.d. Slika 2. primenom izraza (2. t==80°C.r.10-4 °e l • Dati su podaci: d == 150mm.Pk.70m. d. P a> Pk' p.. . Na osnovu dobijenih rezultata sledi da temperatura tecnosti ima presudnu ulogu na visinu usisavanja pumpe. su Pk20 == 2337 Pa i Pkso == 47360 Pa.:c.A tHdoP 1==3m'~u==3..4. Koeficijent temperaturskogsirenja vode je ~ == 4. Slika P..A Poznate velicine su: V.4-4.. Kavitacijska rezerva pumpe jet. /"=0.k=0. k -1. da bi se ostvario kavitacijski fdim rada pumpe.4-5. RESENJE: U kavitacijskom Jeiimu rada u presekll (1-1) ispred pumpe postize se vrednost pritiska kljucanja vode Pk' Za ovaj rezim rada. H.6) dobija se dopustena visina usisavanja Pa .1. Odraditi dopustenu visinutlsisavanja pumpe ako se usisava voda temperature: a) to == 20°C i b) t == 80°C.. 1 4V 2 . a) Odrediti potpritisak Pv ' koji treba da vlada iznad vode u rezervoaru.llacijone armature. ProlJ/en8 2. odnosno da za vece temperature tecnosti pumpa mora biti potopljena. Odrediti V~ V protok kroz pllmpupii kome ce pllmpa raditi u k kavitacijskom rezimll.k+/vd)T== ~761mm..--'-"-+gH=-+-(s +S +s +A-+l)(-. Problem 2. 0 b) Rezervoar je otvor~nprenia atmosferi Pv "" 0 .02.9.4.V' ~k' A.' - RESENJE Prema zadatom protoku brzina strujanja u usisnom cevovodu iznosi: v == 4V I d 2 1C == 1. Borba protiv kavitaCije na terentl smanjenja pada pritiska ima oJ'novna pravila ito su u tlsisnom vodu ugradivati stc manje lokalnih otpora i potpuno izbegavati ugradnju regl.4-4 Gustina vode na temperaturi od 80°C iznosi: 3 Pso == P20 / [1 + ~(t .. l. za Hdap= Pig L\h-CSu+(.:.za t:= 20°C. P Odrediti pri kojoj se Vtednosti koeficijenta lokalnog u otpora ventila u pumpi javljakavitacija.13 m! s.d n iz koje slede rdenja: a) za potpritisak II rezervoaru \ \ \ . ' _-11-_-". I v 2 {3. vazi Bernulijeva jednacina Pa .216 Kavitacija pumpi je pravilni izbor visine usisavanja i smanjenje usisnih gubitaka.2..5. 0 usisnoj visini vee je dostareceno. Su' (. pri cemll je visina usisavanja H.. v d . .h == 6m.to)] == 972 kg / m • Pritisci kljucanja vode.. I.4.4 . Pumpa usisava vodu iz rezervoara.. . Konacno.2 -) (1) P P 2 uk. c) Rezervoar je otvofen prema atmosferi.Pv Pk 1 .

02. I~ ~ ~ V- \Ax su: P a Slika P.d. ako je protok vode ~ "" 4 II s. t=20°C. ~. A Ax [ RESENJK = (~/ A)2 2 (Pa-Pk) . Pumpa usisava vodu iz rezervoara kroz usism cevovod u kome se nalazi venti! v. d 2 rc V=4 Su+S. Svlc =p(Pa .'O. Poznate velicine su: d.2. p .Pa .A. d=50mm..2. i b) strujanje je larninarno. d 2 rc 1 V = 4 Su +Sk + H Slika P.~:-. d 2rc '2------------------------1--V=T p(Pa-Pk+pgH)/(Su+s. Koeficijent lokalnog l. otpora ovog ventila menja se po h1---""k-~""':'-'--~<f-'-(iDH){I-zakonu sex) = A I Ax. gde je prema tabeli 2. h=lm.5.+s. 1 P gh = 2337 Pa. u i/i I?< ~. .~ p ~ b:::/.5. A =d rc /4 povrsina poprecnog preseka cevi a Ax povrsina trenutnog otvora ventila. C) za protok kroz pumpu . 11' 12 . 4~ ~ b) za koeficijent lokalnog otpora ventila 2 d rc 2 I . je h .@%%~~ A :_______ \!!/~'. Sk = 0. A.4. za oba rezima.Kavitacija 217 PI' =Pa+ pgH -Pic -'2({. Odrediti .. ~ .Pic +pgH)( 4V) -(Su +Slc +/c"d+ 1) ..4-'1.mi%i.1 za t=20°C pritisak kljucanja Pk . Su =0'.4-6 11 f 32(/ J + 12 )v d2 + Kriticna visina. =¢o --. Odrediti protok kroz nategu i kriticnu visinu hkr da natega radi u bezkavitacijskom rezimu.Pk kR - pg Problem 2. Izmedu rezervoara A i B nalazi se hidraulicka natega (prosti cevovod).u +Slc +S" +/c"d+ 1)(d 2 ' 7/ 2 . Dati podaci V· 2 =_==== =:=::= . gde je \ =. ~ Pa' Pk' p.%m%mdmi%i.4-6. u sledeCim slucajevima: a) strujanje je turbulentno sa konstantnim koeficijentom trenja /c.. laoz koji struji tecnost gustine p i viskoznosti v. V..032 . ~ odnos povrsma A / Ax pn kome ce doCi do kavitacije ventila.(Su +Sk+ Ad) J1I3 = 3.~ .+A"d+ 1) Pro/Jlcm 2..+A(/J+12)ld+l' b) za laminarno strujanje . . I =lOm. Su' Sic' • hkr RESENJE' Protoci kroz cevovod su: a) za turbulentno strujanje ~~------------2gH .4-7 = lbar.

5. ako je profil brzina po visini otvora promenljiv.P2· . postoji promena brzine ali takva da je mala iIi zanemarljiva.2. dalde. Staciionsr1ll3 istic:!ll.· ab. Nairne... a opisllje se koeficijentom kontrq.P2 karakteristiena razlika pritisaka. Ako je profil brzina po poprecnom preseku otvora uniforman. na dubini Hod nivoa teenosti u rezervoaru A iznad kojeg vlada pritisak P1' Nakon otvaranja malog otvora nastupice isticanje tecIlosti u prostor pod pritiskom P2' Pri isticanju kroz mali otvO! ostrih ivica. .218 2050 STACIONAlRNA ISnCANJA KROZ MAlLE OTVORE I NAGlLAVKE U ovom Odeljku razmatrace se stacionamo isticanje. takvi otvori se nazivajumalim. struja nece moei da prati geometrijll otvora vee ce se protoeni presek suzavati. odnosno naCin odredivanja protoka. pak. P2 v 2 gde je r. J (2.64. 2. Ocigledno je da se izraz za teorijsku brzinu isticanja veoma lakoInoze dobiti 1Z izraza (2..Jr. i suprotno.lIlja klioz malle o1l:vore Pod malim atvarom podrazllll1eva se.1 p+gH=-p+Cr.. 1z Bernulijeve jedhacine.5.v =-1 .2g(H + .1. Ovu podelu treba uslovno shvatiti jer.koja glasi: Slika2. . a 8to zavisi od mesta gde se otvor nalazi. /:1P. Ova suzenje ..1) za slucaj da su rezervoari otvoreni (PI:::: P2 :::: Pa) i da je gubitak strujlle energije If+l - . iii. pg . presudnu ulogu ima profil brzina. . pg. izveo izraz v T :::: .5. Za otvor kruznog poprecnog preseka koeficijent kontrakcijeje \1'= Ak I A = (d k I d)2 = 0. odnosno nepromenljivoscu karakteristienih nivoa teenosti u rezervoarirna. tada je ree 0 velikim otvorima. Ovde treba napomenuti da prva interesovanja za istiCanje kroz male otvore poticu od Toricelija koji je.+l)T' PI .) = cp.koeficijent lokalnog otpora suzenjamlaza definisan sa prvom nizstrujnom brzinom v i u kojoj je koeficijent lleravnomernosti a.p:::: PI . Kod avihotvora osnavni problem je odrediti protok fluida. postavljene za presek 1-1 i A kontrahovani presek K-K.'edtm Ie lsti o/vor moze biti imali i Felt/a.smanjenje protocnog preseka naziva se /contra/cq/a.. . Otvori kroz koje se vrsi isticanje dele se na male i velike.1. .. po analogiji sa brzinom slobodnog pada tela sa visine H. dobija se brzina strujanja u kontrahovanom preseku P1 ..5. U tu svrhu pasmatra se kruzlli otvar sa s1. zbog dejstva: inercijskih sila. k == 1. Ta konstantnost protoka ostvaruje se vrernenskorn nepromenljivoscu polja pritiska.J2gH za teorijskubrzinu isticanja. + 1 . bez obzira na veliCinu..1. .··v·2g(H +-) .1 koji se l1alazi u vertikalnom zidu.5. a to je one kod koga je protok konstantan. ....1) pn cemu je cp:::: 1/ brzinski koeficijerit.:t{cije koji predstavlja odnos maksimalno suZene povrsine (presek K-K) i povrsine otvora kroz koju se vrsi isticanje. takav otvor kad koga je brzina strujanja u preseku konsal1tna.

polozaj otvora u odnosu na nivo slobodne povrsi i U odnosu na bocne zidove rezervoara.2 mlaza. Nairne. Koeficijent kontrakcije. i s1.jC. 2 Pri isticanju.A i2g (H + tJ. a najuticajniji su: oblik i veliCina otvora.97. Mnozenjern brzine v sa povrilinom Ak dobija se izraz za pratok V::: v Ak = \jJcpA 1r-2g-C-H-+-b. tada do izraiaja dolaziuticajcvrstih granica.64.S/aeionama is/ieanja KrOZ male oil/ore i naglavke 219 zanemarljiv (.2. I!J. koeficijent protoka.611.2. .5.1. Ova promena deformacija mlaza. za l-~ male kruZne otvore ostrih ivica..5.2.=0.1. ako se radi 0 pravougaonom otvow dimenzija a x b tada potpuna kontrakcija nastaje ako se otvor nalazi na veCim rastojanjima od 3a od dnai 3b od bocnog zida. Medutim. i to veoma brzo. Koeficijent kontrakcije predstavlja. iIi. pa se takva kontrakcija naziva potpunom.3) i po svojoj fizickoj sustini ima vrednost 0::. pa se isticuCi mlaz u potpunosti ne defotniise. moze dosta dObroda se sracuna primenom Kirhofovog obrasca IJI =n / (n + 2) =0. Pri isticanju kroz male otvore ostrih ivica. viskoznost tecnosti.5.::: ~ =-i-~::: IJICP I (2. ako je isticanje kroz kvadratni otvor. kako je vee receno.1) sa cP je oznacen brzinski koeficijent. pri velikim Re-brojevima brzins.. Ako se otvor nalazi dovoljno daleko i pd nivoa tecnosti i ad zidova rezerv()ara.=0. tj. Kontrakcija moze biti potpuna i nepotpun~ a 8to zavisi ad polozaja otvora u odnosu na nivo slobodne povrsi i u odnosu na bocne zidove i dno rezervoara..-P-):::!J. dolazi do znacajnih deformacija oblika protocnog preseka Slika 2.62.5. odnos povrsina kontrahovanog preseka i preseka otvora.5. a obicno se uzima cp=0.5.. u odnosu na osnovni presek otvora.v T .5. tada je isticanje neometano. koji predstavlja odnos stvarne i teorijske brzine isticanja.+1 i u sebi obuhvata hidraulicke gubitke nastale pri isticanju.99. naziva se inverzija mlaza.k:i koeficijent ima vrednost cP= 0.4) . tada se mlaz deformise kao sto je prikazano ria s1. odnosno da je tecnost savrSena. ako je u pitanju kruZni otvor precnikad i aka se otvor nalazi na rastojanjima veCim od 3d i od dnai od zida tada je kontrakcija potpuna.96+0.p ) ~ pg ~ pg (2. ako je otvor blizu dna iIi bocnih zidova rezervoara. a presek maksimalne kontrakcije K-K (s1. I!::.1) nalazi sena rastojanju 1=d12 od otvora.2) u kome je !J. Za male lanzne otvore koeficijent kontrakcije ima vrednost 1JI::::0. pa je tada koeficijent protoka !J. Koefieijent protolea predstavfja proizvod koefteijenata kontrakefie i brzinskog koejic!jent~ oc/nosno predstavfia odnos stvamog i teorfiskog proto/ca.1. Na pr. odnosno v 1 cp----(2. 1. U izrazu (2. Ova velicina zavisi odmnogih faktora. posle preseka K-K.. zato se 'takVa kontrakcija naziva nepotpunom.

5. Analizom dijagrama dolazi se do sledeCih zakljucaka: prvo.5. Kad malih otvora 05trih ivica 1. precnika D. i tad a se u prostoru izmedu kontrahovane povrsine Slika 2. :: :::==:===~f--_~-~NTmI-r~~. za male kruzne otvore 08trih iviea.2 kroz koju se vrsi isticanje.-dominantan uticaj na koeficijente: brzine. koja u· preseku K-K ispunjava kruznu povrsmu precnika d.-+(~ ? 2 Sp .1. Karakter promene ovih koeficijenata. za veoma male vtednosti Re-broja (Re< 25) efe. Kada se mlaz dovoljno udalji od otvora.696.. 2. pri Re :::l 300 koeficijent protoka ima 10' 10' 10' 10' maksimalnu vrednost koja iznosi ~l 10' Re 10' =0. Za odredivanje protoka koristice se: BemulijevajednaCiria za preseke 0-0 i f .. neprekidnost mlaza se narusava i nastaje kapljicasto strujanje. 4 (~u (2. zbog dejstva inercijskih sila.v2/2+C.-+1)p p 2 p D 2' u kojoj su koeficijenti lokalnih otpora ~ . i.5.0. I VI +11.=vID2n 14 i izraz za koeficijent kontrakcije \!flc == (d / D)2. shodno kojima slediprotbk .j1 i)..postepenog \ \ . a naroCito u bocnim clelovima preseka 2-2·. a samim tim i protoka.:-.3 l.5.kat viskoznosti je toliko izrazen da prakticno nema kontrakcije mlaza (\!f =1). 1 . za Re> lOs koeficijenti: cp.5) .5)povezani relacijom ~uv.-. sa 81.. dIugo. kontrakcije i protoka ima Rebroj...postepenog suzenja i Pa Pa r v~ -+gH=-h. D 2n V = J-l--J2gH . 12 =C.0.d Naglavci su kratke cevi koje sluie za povecanje koeficijenta protoka. 12 koja izrazava jedl1akost odgovarajuCih gubitaka prosirenja koji su sa koeficijentom lokalnog otporausisa strujne energije.1.5 -h~-+--·---!--+s1. Za objasnjenje rada naglavka posmatrace se cev.. u funkeiji od Re-broja (po Altsulu) prikazan je na dijagramu sa 0.220 Stacionama isticanja hvz male o/vore i nag/aI-lee Kod kruZnog otvorainverzni mlaz imaoblik elipse.l su prakticno konstantni.5. .pv.. trece. jednaCina kontinuiteta vd 2n 14 =. Slika 2.2.2 strbje i zida cevi formira vrtlozna zona u kojoj vlada potpritisak Pv Cijim se dejstvom povecava protok.. Povecanje protoka prim~nom naglavka moze se tumaciti na sledeCi nacin: pri ulasku fluidne struje u cev nastaje kontrakcija struje..3....

.I )-1/2 1-L= (-Z-+c.5..2.892 0. Tecnost istice kroz mali otvor ostrih ivica keji ima koeficijent protoka J.815 0..6).66 3+4 5 6. ~~ .-..719 .33 10 a(O) J-l. koeficijent protoka se odreduje primenom i:l. .896 0.l. tada se dobija koeficijent protoka naglavka ..66 8.o = 0.2. ~ . Tabela 2.946 0..~ '~ .06.. 2 3 4 5 6 10 13.~8 . definisano za izlazni presek._:::::: ::::::.925 0.6) \jf" Kod cilindricnih naglavaka najvece povecanje protoka ostvaruje se naglavcima duzine lID=3+4. r (2. kOllUSni (konvergentni iIi divergentni) i zaobljeni.98 0.L=0..2.782 0. Daljim smanjenjem duzine naglavka ( 1/ D ~ 0) koeficijent protoka uzima vrednost j.809 0.-..743 0.. ~..97 O.857 5 8 0.l.=:: . /' ZAOBLJENI ~.. C . /':C. \jfk = 0. RESENJE: Za slucaj isticanja kroz cilindricni naglavak precnika D (v~ s1.5~1. a(O) J.L....796 0.idZa (2.f'..761 0..799 0. odnosno zbog ne dovrsenog formiranja vrtlozne zone. :::::::: J-l. '.873 0. *J-l. Ako se u OVOID ia:azu zanemari trenje.938 0. .. Za neke od njih vrednosti koeficijenata protoka date su u tabeli 2. /I=:::: J-l...937 0. <p 13.64. Naglavci se konstruktivno izvode kao: cilindricni (spoljasnji i unutrasnji). Ako je duzina naglavka manja od optimalne (1ID<3+4) tada se zbog potpunog ne ispunjavanja protocnog preseka fluidom. ~ /".620 10 20 30 40 50 60 0.. i ako se koeficijent lokalnog otpora I..7 30 36 45 0.* a(O) J.725 0.··· ---.: lid 1.. . Problem 2.764 0..66 20 57 0.-. Podaci: ~=O. a istovremeno je fluidna struja ispunila ceo izlazni presek cevi... ovo s toga sto se tada u potpunosti formirala vrtloZna zona ...62.731 0.Staciol1ama isticaJljtl !croz male olvore il1aglavke 221 U izrazu za protok koeficijent protoka predstavlja veliCinu .97 0.5..787 0."". 0.:~.778 0..799 0.4 16.908 0. koeficijent protoka smanjuje..450 0. odredi Bordinom formulom.zona potpritiska.747 0.. . Vrednosu koeflCljenata protoka zanaglavke razlicltlh konstruktlvnih izvodenja.5. koja odgovara malim otvorima ostrih ivica.5. \ ~.2).' .~...947 0.920 0.883 0.947 0...475 0.L_. P. Za koUke ce se povecati koefidjent protoka.. p .3 25...p +"" D +1 . NAGLAVCI CILINDRICNI -·-·~'~D"'=::::: KONUSNI . ako se umesto malog otvora ugradi spoljasnji cilindricni naglavak optirilalne duzine (I/ D =3+4)..l.33 16.909 0..5. jer je naglavak kratak. .. .62.

4%.64. RESENJE Iz Bernulijeve jednacine. poznate velicine su: <p:. i. koja odgovara malim otvorima.~~-T-.827.5-3. Povecanje koeficijenta protoka.06.70 -j'.5. Dalcie. do kojeg ce koeficijent protoka naglavka biti veCi od koeficijenta protoka malog otvora ostrih ivica (iJ. to se iz izraza (1) dobija maksimalna teorijska vrednost visine nalivanja . u qdnosu na nivo horizontalne ose naglavka. Do tog odnosa graficki prikazati zavisnost koeficijenta protoka naglavka u funkciji od odnosa 1/ D. koji odgovara apsolutnom vakuumu.75 +--+-""".65 0.02.81 za optimalni odnos 1/ D = 3'. za vrednost 1/ D=57 koeficijenti protoka naglavka i malog otvora su isti.6). liD Slika P.=0.2. postavljeneza preseke 0-0 i1-1 sa s1.5. p p uz koriscenje jednacine kontinuiteta vd n / 4 ==vjlin /4.64.~ ~r-.222 S/acionama is/icanja kroz male o/pore i nagla)Jke I ~ r f.6) za razlicite odnose naglavka 1/ D. dobija se graficka zavisnost prikazana na dijagramu sa sl. koja glasi: 2 Pa Pk .2.82.Ciji je pritisi. Pa == I bar. ~:::: 0. Podaci: ~=0. Pri isticanju vode kroz cilinciricpj naglavak sa s1.5.v -+gH::::-+(s+1)-2' .5-2.·-)2+ 1 \{lk '+'k 1 l-I/2 J ~O.l=0.2. Ako se u ovaj izraz uvrsti vrednost koeficijenta protoka f.5-2.--+--+--""''<k----I----I0. A= 0. drugo.. iznosi (f.2. pa prema tome cilindricni naglavak ima efekta koristiti sarno do ovog odnosa. \{lle == 0.P. KoristeCi izraz (2.62. do odnosa l/ D=57 ima smiJ¥a kOT/stiti cilindricni naglmJak. a samim tim i protoka.-~'='+:~-::"" 20 30 ---50 40 l .2.lo \V'c '11 pri kome su protoci kroz naglavak i mali otvor ostrih ivica isti. U rezervoaru se nalazi voda temperature 20°C.60 t.2. i izraza \jIk = 2 VI == <p~2gH (d / D)2 .2. Odrediti maksimalni odnos II D cilindricnog naglavka sa s1.o == 0. 4.=-1-2 +l+(1--)"JS== 57 . Problem 2. Preko ovog . dobija se odnbs 60 0.tk kljucanja Pk = 2337Pa.maksimalnog odnosa nema efekta koristiti naglavak.5. 2 '1/1e (1) Kako je minimalna vrednost pritiska Pk == 0.""1-0.2 koeficijent protoka odreden je izrazom (2. dobija se visina nalivanja vode u rezervoaru H Pa -Pk == pg (~+1)<p2 -\l{' . teorijsku i realnu. jer trenje ponistava ucinak naglavka. D A Lf.5.l==l2"+(1--.5. '+'k :::: 0.06. Od~editi maksimalne visine nalivanja vode u rezervoaru. 2.5-2 dlls -l-z IJl Problem 2.2. Sa dijagrama sledi da koeficijent protoka ima maksimalnu vrednost J. RESENJ£: Za cilindricni naglavak sa s1.l-l1o) /1100= 33.lo == 0.62 o 10 Mali otvOI -'-".62)..

odgovara visilla nalivallja tecnosti H = 13. brzina strujanja je v == cp~2gH.d I 2 i z = h dobija se domet mlaza D== %+2CP. Yp ==175J/kg.Problem 2.2. vrednost pritiska Pk == ne moze da se postigne. SV2 11\ == 3.5. Iz Bernulijevih jednacina Slika P.SA Problem 2. 1==5m. pOJ'/e ove /liJ'ine nema efekta poveeavati viJ'inu na!ivanj~ /erplVfok klVZ nag/a/lak neee moCi da J'e poveea. d==40mm. Prema tome. S H j =3m.fE. jer pri smanjenju pritiskaprvo se postize piitisak kljucanja Pk == 2337 Pa (za t=20°C). h=2m.5~4. dakle.5. Nakon otvaranja ovih ventila voda istiee iz rezervoara A u rezervoar B. U polozaju prikazanom na sl. pa ce zato nivo vode u rezervoaru A da se spusti za visinu x.Posle otvaranja ventila VI i V2 pocetna Yp V2 ravnoteia vode u rezervoarima ce da se narusi.RESEN. S== 0. . A= 0. a u rezervoaru B da se poveca za visinu y. Dati podaci su: Al == 2 m . Uvrstavanjem koordinata x:= D . vraca u rezervoar A.2 v 4cp2 H ' h koja vazi u x-z koordinatnom sistemu vezanom za presek K-K. Smatrati da je napor pumpe +--1. Ovom pritisku. odrediti domet mlaza .'_-1 2 2 H2 konstantan.4Sm.Stacionama iJ'tieall/il Ic7vz male otvol'e i naglavke 223 H == 13.5-5.2. ° . Ispod ove vrednosti pritisak nece opadati.77 m. L==lOm. A2 == 4 m . transportovana pumpom.2. S obzirom da se radi 0 slobodnom mlazu to se kretanje fluidnih delica maze opisati dinamickim jednaCinama koje vaze za horizontalni hitac.5-S k .5-5 ventili VI i V2 su zatvoreni.02.97. H 2 ==lOm. koji ima brzinski koeficijent cp=O.2. Dakle. Su==O.-":"'. h D==50mm.P. Medutim. koji se od ivice otvora nalazi na rastojanju d/2.. Aka se otvor nalazi na rastajanjima H=lm i h=lm od nivaa slabodne povrsi teenosti i od dna rezervaara. iz jednaeina kretanja po xi z pravcu slede jednacine: x == vi i z == gt 2 12 . istovremena se voda. SVI == 2. S1il<a P.Jiih == 1945mm. respektivno. Odrediti za koliko ce se spustiti nivo vade u rezervoaru A u odnosu na nivo u njemu u pocetnom HI stanju mirovanja.U preseku maksimalne kontrakcije K-K. Sic == 0. iz kojih '7 se eliminacijom vremena dobija jednaCina trajektorije mlaza v x 2 g x 2 x z==-(-) = . Iz rezervoara istiee voda kroz mali otvor ostrih ivica precnika d=10mm. V2 RESEN.fE. a pri toj vrednosti pritiska tecllost intenzivno isparava eime zapoCinje proces kavitacije.

5-6. Ispod klipa pneumo-cilindra..-l==(Sl/+Sy-l-7v-!i+l)-1I2==0.[h. KoristeCi uslove stacionamog istiCanja: ~).441/ s i V2 = 8. ] v 22 T dobivaju se protoci vode Vi = f-l1 ~.1(1:.2.J2gHz Va =: J-l oaJ2g(h1 . ' 2 1 . KoristeCi uslov stacionarnog strujanja . Problem 2. == paJ2gh1 pri cemu su: ' V2 = J-la.326. I J.11-1-(1:. 1-'0 if 1-'0 Ove visine daju protoke: V.J2g(h+H1 -x) d 2J( .1 .V1 + A~+ If1!2 == 0. = 11.Hz .56 Us.og 'preseka. a pri tome temperatura .5. i fi"o = V . J.== V.se tri zapreminska protoka: r:. U stacionarnim uslovima isticanja odrediti protoke kroz naglavke_ Dati su podaci: d == 50mm.5.' 2g 2 V L v~ 2 J.-lGfli == 3194mm .-lo == 0.-l z =[ (Su +2SV2 +2Sk -I-A D)(D)4 +s +2Sk +A Ci+ 1 J- 1/Z == 0. nalazi Se sabijeni vazduh temperature t_ Iznad klipa vlada atmosferski pritisak. Sy == 1.62.-l1 2 Yp ] x== [ (~L2) (H1+h)-I-Hz-g- /I Ai f-l1 /LA2 +(~) 2 J==lm. . l Problem 2.)2 . [ 2 Yp =g(H2 -y)+ (Su+ 2Sk+ 2C.03.471.V2+ An)(D-) +s+2Sk+A'd+ 1 _ 1 d 4 _ .l ) Jh: +.y) 2 u kojima su koeficijenti protoka P'l == (su +t.2) definisn".koliko tecnosti dotice u rezervoar tollko iz njega i istice U~l == ~72)' i jednacinu zapreminskog bilansa tecnosti A1x == A 2 y.)2 -I.5~7. 1+.5-6 cija su resenja h2 == . +V. Su =0. _ d n Yp 4VI2g(-i.. A== 0.h2 ) . slede 2 jednaCine Slika 2.. \ \ h1 == 5713mm. U rezervoar A stalno dotice V = 20 11 s vode_ Rezervoari A i B spojeni su malim otvorom ostrih ivica i prazne Se kroz identicne naglavke. V2 == ~L2 . teZineG. I == 1m.-lG fii . ' J. RES-ENJ£: Shodno izrazu (2. == J. L d . Nakononiatanja malog otvora precnika d vazduh poCinje da istice u atmosferu.. dobija se visina J.224 Stacionarna iJ'll~'allja b-oz Inale o/vore i nag/avlce h V1 g(h+H1 -X) =(Su +SV1 +A"d-+ 1)T .551 2 koeficijent protoka naglavka i a == d n 14 povrsina popreclJ.

d H pri cerou su: A==Su+sk+Sv+1 .fE: Trazeno vreme je T == D -zDg (H _h)A[JC32~1)2 +2ACE. fl. R.Stacionama ift/call/a kroz male otvore i naglavke 225 vazduha se ne menja. pocinje delovati sila F konstantnog intenziteta.1. d.5-8 . t. h. pa je zato vazduh nesti51jiv. H. t. Poznate veliCine su: G. d.).)'IT. D. J. to je i p=const.5-8. Trenje klipa i klipnjace 0 zidove cilindra zanemariti. p=4(F+G)/(D -D. zbog povecanja pritiska.zauzme no' i ravnoteini polozaj. dobija se vreme za koje ce klip da zauzme novi ravnoteini polozaj: natpritiskam T==~ == V fl J. p.2) iznosi Ii" == J.1d 2 'IT /4· ~2 Pm I p.+ gH) _ Z d d P 32~tJ-l. Odrediti vreme za koje ce kIt) G F pod dejstvom sile F da se spusti . Slika P. U polozaju prikazanom na slici na ldip hidrocilindra. v. Pa' REfENIE U toku isticanja vazduh je pod kanstantnim Pm == 4G I D2'IT == canst. Konacno.1. S". 2 SlikaP.Sk'Sv' REfEN. Pratok vazduha shadno izrazu (2. G. Gustina vazduha je p == (p a + Pm) I R(273 + t).JR(273+t) (D)2~Pa+Pm d. F. otvara ventil V i ulje kroz cevi-kanaIe izbdene u Idipu i klipnjaCi pocinje strujati laminarno.L Pm .2.5. Odrediti vreme za koje ce se klip zaustaviti. Tada se u klipu. Poznate veliCine su: D. 5to data isticanje cini stacionarnim. Do. d. teiine G. iz jednaCine stacionarnog isticanja V == VI'.2.5-7 Problem 2. Kako je t=const.

/ii "1 Ovde treba napomenuti da je koeficijent protoka ispred znaka integrala. S obzirom da je profil brzina po visini promenljiv.j2gz.1 povrSi tecnosti.6. Promena brzine.7) i diferencijalni izraz za brzinupoklopca va := dy I dt. Zato se veliki otvor deli na veliki broj malih pravougaonih otvora.6.J2i fhh+Y . koristeCi diferencijalnu jednacinu isticanja dV = r7dt (0 kojoj ce biti vi'se govora u Odeljku 2.6. Prema tome.2) je f"2 i-.6.j2gzx(z)dz. prema izrazu (2. jer je promena ovog koeficijenta po visini otvora zariemarljiva..4) . (2.2. s1.6.3) Dalje.r.1b) odredenom koordinatom y. ISUCANJE 1'ECNOSTli KROZ VELIKE OTVORE 2. opisuje se funkcianalnom zavisnoscu v:= cp.226 2. Ova pretpostavlea je potpuno opravdana.6.lmja Pod velildm otvorom podrazumeva se onaj otvor kroz koji tecnost istice i kod koga je profil brzina promenljiv po visini otvora. x(z) dz .U tn svrhu posmatrace se poklopac u proizvoljnom polozaju otvorenosti (v.6. to se protok hoz otvor ne moze odrediti izrazorn (2. protok hoz elementarnn v=qJ·bgz povrSinu je d~' := V· dA := fJ. po koordinati z.otvara brzinom Vo. jer on vazi za male otvore. dobija se zapremina tecnosti V:= S -V(y)dy o Vo H 1 . (2. leoji se nalazi na dubini Vo a) b) z U odnosu na nivo slobodne SliIm 2.2). jer je pretpostavljeno da je po visini otvora fJ. PlC'ot@k tecJnosti kroz vellikn otVO>ll". x(z) dz. Ova zavisnost za konkretan veliki otvor odreduje se iz jednaCine konture leoja oivicava veliki otvor. Zapremilllla teclIlll{])s1i:li koja iistekne kll"o:ll veRiki ohm" :Ila vreme Imjegovog otv:ar. dobija se ukupni protok hoz veHlei otvor (. po visini otvora.1a.]. U slucaju da je pre isticanja veHlei otvor zatvoren. 11 kojoj je z vertikalna koordinata od elementa povrsine do nivoa slobodne povrsi tecnosti. := fJ. (2.1) Nakon integraljenja. ima brzinu povrsinu dA:= \jlx(z)dz. Za odredivanje protoka hoz veliki otvor potrebno je poznavati funkcionalnu zavisnost x(z). Protok hoz trellutno otvorenu povrsinu velikog otvora.=const. Proizvoljno 12abrani mali otvor sirine x(z) i visine dz. (2~6.2) V(y) := ~L.6. a graficka interpretacija ave zavisnosti prikazana je na sL2. tada je interesantno znati koliCinu tecnosti koja istekne hoz veliki otvor za vreme njegovog otvaranja poklopcem koji se krece .6.5.

6-1. (he +f)3/2 = h. c lc ". ->!II b . .:-h~ =========/~I=' tecnostL J .2) sirine Slika P. Isti postupak se koristi i za odredivanje kolicine tecnosti kojaistekne kroz vdiki otvor za vreme njegovog zatvaranja./2 (1 + (he _f)3/2 2~c )3/2 = h. Problem 2.....daje veti protok.. dobija veza izmedu protokakroz veliki i mali otvor .1 a e . V. _ .6.a 12 .u 96 he (4) Iz izraza (4) sledi da je uvek Ii' < r:'M' odnosno da jeprotok kroz otvoikada se on tretira velikim manji od protoka kada se on smatra malim.jer je a/2he < 1. a sto je i normaino.!-:::: 1_.-)2.I2[1-~(2.._-. Zamenom hinomnilrtedova u izraz (3) sledi izraz za protok V = flab" 2ghe . a ne tacnim (1)..E.visina od tetista pravougaonog otvora do mvoa slobodne povrSi tecnosti. 2 a) Odrediti protok kroz veliki otvor.pa sledi " . .1 pr'avougaonog otvora x(z)=b=const dobija se protok kroz veliki otvor Ii' -3t-"-'V.(. Izraz za protok (1). ..:). (3) Izraze u malim zagradama moguce je razviti u binorn~r red. od odnosa he / a.6-:10 Tecnost gustine p istice kroz veliki pravougaoni otvor sirine b i visine a.C b) Kolika se greska pravi ako se protok kraz velilei otvor odreduje leao protok kroz mali otvor. i kada se protok odreduje izrazom (2).2.2).lbJ2i[Che+I)3/2_Chc-I)312] ..3"~'.lg 2 _ h1 ) • -2.. )~~(2~ )2+'48(~~."'Jl. . tada se pravi odredena greska koja ce OVOID prilikom biti odredena.lStical?ie tecnostikroz /leilke O/vOTe 227 koja istelme za vreme otvaranja velikog otvora poklopcem. . . tj. Greska koja se pravi kada se veliki otvOt smatra rna lim..' J = 11. c pri cemu se razvoj u red ogranicio na cetiri clana...i to fi'={J. .. koji se svodi na obHk (2) u kome je he = hJ + a 12 = 112 .12(1- 2~ )312=h. moze da se napise u nesto drugacijemobliku. Ako se protok kroz veliki otvorodreduje pribliZnim izrazom (2).. . RESENlE: a) Zamenom u izraz (2.l-. C'" . am· .I2[I+i(2~e )+~{2~Ql2_}8(~ic. shodno izrazu (2). jet je prafil brzina kod malog otvora ravnomeran po visini i ziito . zavisi od dubine na kojoj se otvor nalazi. . ~r 96 (/1) 2J-. posredstvom geomehijskih veza izmedu visina. Gornja i donja ivica velikog atvora nalaze se v na visinama hj i h2 u odnosu na nivo slobodne povrsi =. . iz kojeg se.. ll.5. h ~(h3/2 3/2 (1) b) Kada se pravougaoni otvor smatra maliin tada se protok odreduje izrazom (2.3'+. '1 -+_. Za .

RES. U vertikalnom zidu nalazi se veliki otvor kroz koji istice tecnost.228 .z)2 / b2 + (x / 2)2 / a 2 = 1 sledi protok (4) V = 64 j.V) IT/M = 4.(h+H)h ] .5 l~ hda 3.I H == x / b sledi x = (z-h)b / H.. lSj. r IS f) (5) (6) . (2) c) KoristeCi vezu iZllledu promenljivih x=(h+H-z)b/H. pa je protok V = J. Odrediti protok kroz veliki otvor ako je on oblika:a) pravougaonika.2.6-1. b) trougla sa vrhom okrenutim prema gore. H 15 5 _1.6-1.00 0. kada je greslea 1 %.0 Greska I a~~h I "} 2.lQb3/2 "g.dz:= 2j.6-2.5 0.6-2.021. dobija se protok V == 64 C R 5/2 . e) elipse if) ako je protocna povrsina smestena izmedu dva kruzna luka i slobodne pavrsine.l"l/g e) KoristeCi jednaCinu elipse (b . tada je odnos he / a =1.6.2 vizuelnu interpretaciju greske posluziee dijagram sa sl.I:!.lbv'2i[ (h + H)3/2 . Poznate veliCine su. Dakle.2. za navedene velike otvare.0 Slika P.Islicanje tecnosli !croz velilce oNore 1.paje pIotok V == j. Dalje.99 J 1/ 0. j.l~v'2i[~(h+H)5/2 +1.2%. uvrstiti zavisnost x(z) i nakon toga pristupiti resavanju integrala. vee pri mabin odnOSlma he / a veli/ci otvor se moze smatrati /cao ma4 a protok kroz otvor se moze odredivati izrazom (2).2. d) kruga.fT~'J~fi~·M~"~·-·~-~"~-af~~ ::~f:{~Ji(~r a) b) c) d) e) f) Slika 2. H. Problem 2. koji je nacrtan uz pornoe jednacine (4).dobija se protok 3/2 V = 2j. h.P.97 0. b. (3) d) Posredstvom jednaCine kruga CR _Z)2 +(x / 2)2 = R2. a) Za pravougaoni otvor je x(z)=b=const. i (1) b) 1z slicnostitrouglova (z -h).2).l ~. U ovaj izraz treba.95 / ~--1 1. R.5 2. .)VJE: Protak kraz veliki otvor odreden je integralom (2.l ~ fii[ich+H)5/2 + 15 h 5/2 -~Ch+ H)3/2 ]. h5/2 ' 3 .l.h 3/2 ]. a. Sa dijagrama je jasno uocljivo da je pri odnosu he / a =1/2 najveea greska i ona iznosi (VM . c) trougla sa vrhomokrenutim lea dole.96 0.[. fiif:+ H 2 (z-h).0 1.

1/2i ki [(2z-b)v'z(z-b) -b 2 InC-Jz-b +. pri cemu su protoci 2 Vi . . ~fb+H b vzx(z)dz=).trouglaste koja je ista za sva tri velika otvora i gornje koja je za svaki otvor razliCita. Problem 2.6-2). prema izrazu (3) iz zadatka (2.Jz)ll:+H =~ .6-2c i iznosi 2 b) c) Slilm 2. koji se nalazi na visini h ad mvoa slobodne povrsi teenosti.Jij r ~ a ·fb+H ~ . iznosi r/2 H h X! . c) JednaCina parabolickog otvora glasi: z = b + Hx 2 I a 2 . to ce ukupni protok kroz veliki otvor biti V = Vi + V .6-3. P.1v 2g. a) Odrediti protok kroz veliki kruzni otvor za sledece podatke: R =1m. ako se on sastojiod trougla i: a) pravougaonika.1.2.6. [ ~(b + Hi/2 + 15 b 5/2 -%(b + If) 3/2 ].£~. Teenost istiee kroz vertikalni veliki kruZniotvor poluprecnika R. Protok kroz povrsinu donjeg otvora je isti za sva tri velika otvora i. PoZ'nate velicine su: a.2.-1. b.l == 0.2) dobija se protok kroz veliki ot-vor oblika parabole V2 ==).6-3c.6-4.!~=~ -).1V 2g . RESEN1E: S obzirom da se povrsina velikog otvora sastoji od dye povrSine: donje . Problem 2.o~£i::~~~]n~. h.. a) t b) Protok kroz trouglastu povrsinu.1 . iznosi 2 Vi == 2~L fJ2g( 15 (b +h +H)5/2 +~(b + If) 5/2 - tCb+h + H)(b+ H)3/2 ]. KoristeCi oyu jednaCinuiizraz (2.kticanje tecnosti hvz ve!ike oNore 229 U delovima zadatka d) i e) sa x je oznacena ukupna sirina odgovarajuceg malog otvora. jer je Ti" == Vj +Ti"2' a) Protok kroz pravougaoni otvor. prema izrazu (1) iz zadatka (2. Odrediti protok kroz veliki otvor. ). b) trougla i c) parabolicke povrSine. pri cemu su koordinate z i x oznacene na s1. H.j2g[ (H +b)3/2 _b 3/2 j. b) Kolika se greska pravi.62.6-3 ]/2 === 2). pri proizvoljnom odnosu fJ/R.t~-:::--=:=:~~=:-~~:~:c::r kroz veliki otvor.6-4. = ~w.kroz gornji deo povrsine.6.~~~~.kroz donji i V2 . h =5m i ).v'2gH[C 2H +b)v'fJ(b+H)-b21n(~1+ ~ +J¥")].. x Slika P. ·-. odreduje se identicnim postupkom kao i u zadatku 2.1 . ako se protok kroz veliki kruzni otvor odredujekao protok kroz mali kruzni otvor...2). bvzCz~b)dz ==).

94 m3 / s. a samlin tim broj koraka je 2n=2R / k. i primenom Simpsonove metode za numericko resavanje integral a dobija se resenje integrala 1= S h h+2R f(z)dz~3 YO+4(YI +Y3+"'+Y2n-l)+2(Y2 +Y4+··'+Y2n-Z)+Yz n =3. = 2fJ. razvojem funkcije ~ H . (2) Jasno je cla kada osnovni integral u izrazu (1) nenia eksplicitno resenje d? ga nema ni integral u izrazu (2). =vH l-ZH-g(H) -48(H) r. Integral u izrazu (2) se ipak.)2 ] 32 H (3) Ako se protok odreduje po izrazu (2. Veza izmedu koordinata x iz nalazi se iz jednaCine kruga x 2 + (R +h .2~ coscpsin2 cp. pa zato numericko reSavanje ne dolazi u obzir...' = fJ.SR[ 1. sa kojima se izraz (1) svodi na oblik V=2fJ.y u red.h)(2R + h. uVeSce se i nova smena y= Rcoscp..J2i e R . R 1 . koja se pravi kada se veliki otvor smatra malim. pa ce protok kToz veliki otvor (1) biti Kako integral u izrazu (1) nema eksplicitno reilenje.:..z. integral u izrazu (1) trebaelegantnije reSiti.. pri tome ce se usvojiti korak integracije k=0. i glasi x = ~(z ..[ +.z) . (i=0. <:p 1 . priblizno.8:Z COSZ cpsin2 cp) dcp '2 r.ly 1 Y 3J vR .-:-. (Zi -h)(2R +h-zi )...Oi"e RESENfE: Protok kroz diferencijalno malu povrSinu kruznog otvora sa s1... Kako je y / H :< 1 to se ova funkcija moze razviti u binomni red ~ Y 1/2 1Y 1 Y 2 3 y 3 ] -yH-y=vH(l-H) r. u kojoj je Zi = ik..-.1.2H 3sm cp.812 k[ 1 sa kojim protok kroz veliki kruzni otvor iznosi V = 2fJ. Prema tome.Y 2dy /2 H-gCH) -R Z 2~L~2gH R2 f.~2gH R 2 n[1 ~(B. r. Pre konacnog resavanje integrala zadd3ce se same tri CIana binomnog reda.:. to ce se njegovo resenje potraiiti numericki.5.32 sm4cp) lin 1 1.. moze resiti.2 r.8H2 (8. b) Za kvalitetnu ocenu greSke.2) koji vazi za mali otvor tada je protok ~VJ = 1l~2gH R 2 n. 2n). U cilju kraceg zapisa uvocli se koordinata tezista kruznog otvora H=h+R.64.~2gz 2xdz.Z)2 = R2.2.230 lSlicallje lecllosli/croz wilke oiJ. P. .. i smena promenljivihy = H .la (2)dol::iija V"" 2fJ.jH-yJR 2 _y 2 dy.fii 1= 20.v2gH R 2[ 2cp -4"sm2cp-.1 je dr/ = fJ. (sin 2 cp. Nalazenjem vrednosti podintegralne funkcije Y i = f(zi) = Jz. J° 3R. pa se reila~anjernilltegra.1..v2gH = . iz jednacine (3) sledi veza izmeduprotoka kroz veliki i mali kruzni otvor .:.

koja se pravi kada se veliki kruzni ot\Jor smatra malim. te uvodeci Slika 2.6-4.+ .6-5.-__-H '" gresku kod pravougaonog otvora u . RESENJE.. jednaCine Bernulija i kontinuiteta (vA == voAo). dobija se izraz za srednju brzinu strujanja na vocloslivu .. sto je ranije vee objasnjeno. a to iz razloga razlike u profilima SHka P. Problem 2.(A lAo) 2 r 1/2. Izraz (4) ima graficki prikaz dat na s1.6-5.. a potom odrediti i koeficijent H protoka ako je poznat brzinski koeficijent cp.95 . V= ProDlem 2.768 greska je 1%.2 brzina. zaldjucuje se (sHeno kao i kod velikih pravougaonih otvora) da se cak i pri malim odnosima HIR veliki humi otvormozesmatratimalim i tad a se protok odreduje leao ri'M = J.t .99 -1----..Koristeci.96 +---I---+----+------t----1 zakljucuje da je protok kroz kruzni.2. DalcIe. nesto drugacije definise..2.j . sa koje je jasno uoCljivo kolika je grdka za proizvoljni odnos HIR . obuhvata u sebi i greSku koja se pravi kada se protok racuna prime nom pojednostavljenih izraza.606. Odredjti pri kojoj visini h vodenog toka na pregradi ce protok biti maksimalan.6dpreliva koeficijentprotoka se. U vodotoku se nalazi brana .... otvara se poldopcemkoji se laece konstantnom ..1 otvor koji se tretira kao mali veti od protoka kroz otvor koji se tretira kao HIR veliki. Najveca grdka se pravi kada je odnos HlRo=l i ona iznosi 3.... duzine b. = 60° prema horizontali./ ... i zida pre grade je H. h) . dobija se visina na prelivu h =2H/3. a to iz razloga primene sto jednostavnijeg izraza za protok.. Pri odnosu HIRo=l..6.1 . osim koeficijenta brzine i kontrakcije. Prema tome. umesto nepoznatih veliCina ~ i Ao brzinski koeficijentcp = [~+ 1.siroka vodoslivna pregrada.. nagnutom pod uglom ex.98 + I ' . tako se iovde 0. U ovomslucaju koeficijent protoka.!J2gH R 2rc. 0."" 0. preko koje se voda sliva.0' 0.v == cp J2g(I{ .6-4.. pri kojoj protok ima maksimalnu vrednost.2 (izraz (4». protok preko pre grade je V = cpbh J2g(H -:--h). ispred brane.J(. P.2. protok na prelivu je av / 2c cpbH J2gH = mbfrJ2gfI .-4-----1 Kao i pri analizi dobijenog rezultata za . za preseke ispred vodosliva i na samom vodoslivu. Veliki pravougaoni otvor u kosom zidll. Visinska razlika izmedu nivoa slobodne povdi vode. PrimenjujuCi uslov ekstrema ah =0.:. za razliku od prethodnih zadataka.97 zadatku 2. Prema tome..j .. 3"\13 pri cemu je ovde In = 2cp /313 koeficijent protoka~.istjeanje tecnostih'Oz vdike otvore 231 (4) 0.+ .1 %..

.3)..[ h+ p p.[. h+ p p.... J-l= 0.-. h=i. U vertikalnom zidu nalazi se trougaoni otvor koji se ofvara poklopcem cija je brzina Vo = 1 em! s.6-7 slicnosti trouglova.1. 3/? 2 Pm 5/2 Pm . UvrstavajuCi izraz a) ~) x = (z .r--= ::~:a~~~~ naak~ol:ei ~O!O~~~e. f .6..Pri otvaranju velikog pravougaonog otvora.3).232 lSticanje tec"ilosti kroz veltke otvore brzinom vo. to ce trenutni protok. Odrediti zapreminu vode koja istekne kroz H h " Vo -:?_--=--- .6-7b). RESENJE':~)Polozaj trellUtne citvorenosti poklopea odreden je koordinatom y (s1.H).(-+h+asma. Vex) = J-lfii-·sma. b h+ ~~I +asi~a. dobija se zapreminavode koja istekne kroz veliki trougaoni otvor za vreme njegovog otvaranja V =.6-6 . U izraz (2. +(a-x)sino..2. = 90°) = 58.Iz dZ] dy Vo 0 h fl = 4J-lfii . shodno iznizu (2.l (H + h) 7/2 . pg pg r l} = J 57. biti . pg 2 {I Slika P.H) aIh. P2. a potom sve to u izraz (2.2. 5/2 V =-3 . b'= 1m. dobijen iz odgovarajuce Slika P.6.4m 3 • Prolliem 2.62.b + h)5/2 + -±.j2g { Pm .Iz dz = r. a=im. dz ! sina. Odrediti zapreminu vode koja istekne kroz veliki otvor za vreme njegovog otvaranja.5m..) 3/2 sma.b Pm .. fiifH+y (z. ]3/2 l J ZamenjujuCi ovaj protok u izraz (2. S obzirom da je element trenutno otvorene pravougaone povrSine dA = b . u proizvoljnom trenutku vremena. RESENJE.6-7. h =3m..k~ea~~ su podaci: H=2m.!!. Dati su padaci: a =2m. = 20cm! s. fh[J-lE. Pm =2 kPa. poIozaj poklopca odreden je koordinatom x.4).. =-3 ~hI2g-. pg sma.. H7!2 +~ H 5/2 ] = 170.(H-+asma... = 90°) dobija se zapremina V(a. .) Vo sma.6. +(a-x)sina.4) dobija se zapremina vode 2 fl b.3111 3 1z dobijenog rdenja za isteklu zapreminu vode u slucaju da je zid vertikalan (a..7m3 • ~ (H · hvo 35 105 15 b) KoristeCi potpuno identican postupak leao i u zadatleu pod a) dobija se zapremina .6.) -a+-5-·-LC-+h)-C-+h+asma.

H=1m.l.4). Za h .2.1 2). ako je velilei otvor oblika: a) pravougaonika. vo' a H a H h h a) b) c) d) Slilw P. Dati podaci su: a=1m. c) troug1a i d) trapeza.6-9. )..Jz dZ}-.istieanje teellosti !croz ve/ike otllore 233 r. a potom se shodno izrazu (2. i kroz njih se nadu trenutni protod primenom izraza (2. b) Pri kretanju poidopca s leva na desno treIlutno otvorena povrsina velileog otvora ima oblik trapeza. b) vaie re1acije izmedu promenljivih a) Slika P. PozIlate ve1icinesu: a.. 3 ProD/em 2. 7/2 8 7/2] 3 V=2). Odrediti zapreminu tecnosti leoja iste1me kroz veHlei otvor. cobija se zapremina V = r-l{~LJ2i fh+H-t.a di.)2lf ~[3-S('~'lJ(H +h) 7/2 +1. h+H o Vo .3).6. 15 6 . +l~S H7I2[ 1 +(%)2 ] +125 [ (~)2 -1]H(H+h)S/2 } =: 27.].. PrOD/em 2.1m3 .. U vertikalnom zidu nalazi se trougaoni veliki otvor koji zatvara poklopac..4) dobija =: fii (E.)] i y=*i. trenutno otvorenu povrsinu otvora.6-8 x=*[z-CH+h-i. U vertika1nom zidu na1azi se veHki otvor koji je zatvoren poklopcem. l = 0 . 'C7 .(H +h -i.2. [z. i to trougla i pravougaonika. za vreme njegovog otvaranja.. prikazan na sLP.3) i (2. ============= Uvrstavanjem ovih veza u izraze (2. h.hCH +h)5/2 +h)3/2} =: 12. pri njegovom kretanju s ZI desna na levo.2.6. a tecIlost istice iz rezervoara. b) romba. posredstvom slicnosti trouglova. H..6.45 m . odrediti zapreminu vode koja istekne kroz veliki otvor za vreme njegovog otvaranja.l H7/2]_1... b. Zato se ova povrSina deli na dYe.6(b) Vo • 8b odreden je koordinatom y. . 6 2 . h=1m. Kada se poklopac kre6e konstantnom brzinom Vo =SOmm/ s.6-9 .:.)2~llOS +h) ~[(H Vo h 7/2 _ +~(H V = 2 f2i (E.6-8. ) ..l'l/2g !tvo 10S(8H+lSh)(H+h) --3-(H+h) -lOSH =363. aka se poklopac kre6e: a) s desna na leva i b) s leva na desno.6.l Va h 105 a IS· 6 a· . hH 5/2 +~(!!-i(H +h)3/2 + ).7m.J.-:: a [ 1 5/2 hN . -c----·----·-------f RESENJE: a) Trenutni po1ozaj H I poklopca. Pri kretanju poklopca konstantnom brzinom Vo velilei otvor se otvara..

preko velikog otvora. za sva cetiri slucaja.lstieanje teCizostibvz /Je!ike o/vore RESENJE' Za odredivanje zaprernine tecnosti koja istekne kroz veliki otvOT za vreme kretanja poklopca. 15 Vo h 2 . koristi se.[-J3/2].zapremina koja istekne kroz donji den trougla za vreme njegovog otvaranja.. sprovodenjem kojeg se dobivaju zapremine: 2" ~g a) V = E-_rV_L.. i one iznose VI 1~ ~l~ Cf)2{t[C[-J+h)7/21-hH5/2-th2H3/2}. c) Ukupna zapremina koja istekne kroz veliki otvor je V = r~ +V2 +V3' pri cemn su: VI . postupak dat u Odeljku 2.zapremina koja istekne kroz gomji den trougla (visine h osnove a) za vreme otvaranja donjeg dela povrsine.. 2 V 3 =_iyfii ab[CH+h)5/2_ H 5/2_1 hH 3/2J. b) V = ~111~ {i[CH +h)5/2 _H5/2]_hH3/2} 1 3 Vo . V2 .<kroz pravougaonik za vreme njegovog otvaranja i V3 .6.J2i b { 105 CH +h+b) 7/2 -15CH +h+b)(H +h) 512 a 8 2 Vo -tCH +h+b)(H +h) 3/2 b +%CH +h)5/2 + ~S CH +h)7/2}. Ove zapremine su: v:I = ~ 1J. i V3 .kroz trougao za vreme njegovog otvaranja.{3(H +h)7/2 +711H 5/2 -7 H(H +11)5/2 +4H7/2} .1.fii ab {3(H +h)5/2 +2H512 -SH(H +h)3/2} . 105 Vo h V2 = 2 fJ.i5[CH +11)312 . V2 . pri cemu su istekle zapremine: VI . h Vo d) Ukupna zapremina koj a istekne kroz veliki otvOt je V = VI + V2 + V3 .zaprernina tecnosti koja istekne kroz gomji deo trougla za vreme njegovog otvaranja.i5 V = 3 " "i:"g b [CH+h)3/2 _[-J3/2].kroz trougao za vreme otvaranja pravougaonika. V = 3 2 15 fl. 2 Vo 1 r-VL.fii !!:.234 .

7.jednaCine Bernulija i kontinlliteta.235 2. Iz Bernulijeve.1 proizvoljnog oblika i promenljive povrsine A(z) po visini rezervoara. Ovako nastao model strujanja naziva se kvazlstaciol1amo J'trujal1je. Medjutim. medlltim.1.2.7. Kod tecnosti koje se nalaze u rezervoarima kvazistacionarno isticanje nastaje zbog promenljivosti nivoa tecnosti koje je izazvano punjenjem iIi praznjenjem rezervoara. a znak minus je zbog smanjenja koordinate z u toku praznjenja (odnosno dz<O). u toku kvazistacionarnog isticanja pritisci iznad nivoa tecnosti II rezervoarima Pj i P2 zavise od koordinate z.7. Od odnosa protoka Vo i V(z) zavisi da Ii se rezervoar prazni (VO <V(z»).7. A(z) je povrsina poprecnog preseka rezervoarariamonutnom. nastace istovremeno punjenje rezervoara protokom Jio i p_raznjenje promenljivim protokom rj(z). postavljeni zadatak se najlakSe resava ako z predstavlja visinskll razliku izmedu trenutnog nivoa tecnosti u rezervoaru (1-1) i nivoa SIika 2. Da bi se odredilo ovo vreme posmatrace se rezervoar sa s1. Ova koordinata moze da se bira proizvoljno. nakon otvaranja ventiIa VO i V. za izvesnu klasu problema. Ovo za posledicu ima da se za opisivanje strujanja mogu lcoristiti jednacine jednodimenzijskog stacionarnog strujanja . KvazistacioIDial:'na istkallllja itecJm@stft pJri pillllljeJmju iii pr3zJmjenju l'eZelt"V@dl!I'dl! radicliUh @Miks Nestacionarno isticanje nastaje ako se iJ'tictmje vr. U daljem tekstu razmatrace se sIucaj praZujenja rezervoara sa 81. koje izaziva vremensku promenu brzine strujanja.1 (2-2) gde se vrs} isticanje. NajceSce se pri kvazistacionarnom (nestacionarnom) isticanju tecnosti zeU znati vreme punjenja ili praZnjenja rezervoara. Vu(z) je ukupni protok tecnosti kroz trenutnu povrsinu A(z). KVAZliSTACIONARNA ISTICANJA NESTISLJIVOG FLUIDA 2. V(z)je ukupni trenutni protok tecnosti kroz cevovod i Vo je dotok tecnosti. U opstem slucaju. koja glasi: .1) 1""""'1 u kojoj su: dV = -A(z)dz elementarna promena zapremine tecnosti u rezervoaru. jednaCine postavljene za preseke 1-1 i 2-2.2. nivou tecnosti. stvarne " trenutne promene brzine strujanja su male sto dovodi do toga da se u laatkom vremenskom intervalu stvarno nestacionarno strujanje moze smatrati stacionarnim.7. kao sto je to slucaj pri punjenju i prainjenju rezervoara fluidom. iIi se Va puni (Jio>V(z)).7.1 (V(z) >r7o) od visine h2 do visine hj' Tada za kvhzistacionarrio isticanje vazi diferencijalna jednaCina d-V-=-rj-u (-z)-dt-=-[V-·(-z)---Vo-l~dt"""" (2.fi It prislIJ'tvu promenljivog pof/a pritiska. U pocetnom trenutku vremena (t=O). odnosno protoka.

2). Koejicijm/ protoka (iii koeji"cije/'Zt iJ'ticanja) govori 0 gubicima eJZergije i izrazava ko!t!co je s/Jlamiprotok man]l od teorijskog.7. +(r +r +r +A.3) Opisani postupak u potpllnosti vazi i za punjenje rezervoara sa s1.= .1 od visine hI do visineh 2 ..2) U jednaCini (2.. dok rdim strujanja veoma malo utice . i mnozenjem sa povrSinom 'd 2 rc /4. . prema izrazima (2.procep povrsine poprecnog preseka A i koeficijeilta protoka fJ.Ld 2 rc... U slucaju kada istice gas gustine p. s tim sto diferencijaina jednaCina isticallja ima oblik dV = A(z)dz = [VO -V(z)] dt.1.= (I.00 koejicijenta pr%ka.~+1)-1/2. jer je povrsina poprecnog preseka trenutnog nivoa tecnosti po pravilu mnogo veca od povrsine poprecnog preseka cevi kroz koju se vrsi praznjenje. z+ PI-Pi pg A(z) dz (2.2) sa fJ. glasi: Z 2 g( z + PI pgP2 ) = 1.+ g z + .:f. NajveCi uticaj na koeficijent protoka ima geometrija cevovoda i ugradene armature.2. VI Pz vi(z) .u +Sk +Sv +A.-4-~2g(z+--.. kojiimaju veti broj cevnih deonica. tada je svrsishodno koristiti ekvivalentlli koeficijent otpora cevovoda Ce iIi ekvivalentnu karakteristiku cevovoda Ke' U tom slucaju Bernulijeva jednaCina za nivoe 1-1 i 2-2.V • ·2 Poredenjem protoka koji se dobija iz ove Bernulijeve jednaCine i protoka po izrazu (2.7. kroz mali otvor .7.AJ%cPI-Pz) j. po svojoj fizickoj sustini koe£icijentprotoka mora da bude manji od jedan (fJ.-g-) 2 I (2..7. d rc PI . Ako se isticanje vrsi kroz slozene cevovode.Pz V(z) = fJ. koji se smatra nestisljivim fluidom. i posle integraljenja ove diferencijalne jednacine dobija se vreme praznjenja rezervoara T = r.7. ! v.7. iz prostora pod pritiskom PI u prosto! pod pritiskom P2 (pz < PI) protok fluida se odredllje izrazom Ir/=fJ.1.(z) .<1) zato sto su gubici u cevovodll uvek prislltni. u principll.V =Ke. dobija se ukupni protok tecnosti kroz cevovod . oznacen je koeficijent protoka.2) sledi veza izmedu koeficijenta protoka i ekvivalentnih veliCina koeficijenta otpora i koeficijenta karakteristike cevovoda . h I ~. koji za posmatrani prosti cevovod iznosi fJ.. dolazi J'e uvek primenom energijskih (Bemu1ijevzlz)!ednacina l/etilZaCina kontlizuite/a. Ce.y2g 4 fil.-)--p 2 P 2 '-.100) i (2.1) i izraza za protok (2.236 Kvazistacionarna isticanja PI .J" 'ok d 2 ' 2? .stujanja bez gllbitaka energije. "'v zanemarivanjem brzine VI u odnosu na brzinu V z (z). Koriscenjem diferencijalne jednaCine isticanja (2. Teorijski protok je protok ideaIizovanog strujanja .+ .7.101).

. . uvode se oznake Ai = di2 rc 14 za povrsine poprecnih preseka cevi i Vi (i=1.. c 5 =6. RESENJE: Zbog lakSeg pisanja. pri cemu.7-1 i Bernulijeve jednaCine gH= Cj V12 12 +csv. U cevovodima prikazanim na slici P.7) za odgovarajuce brzine strujanja.2.. 2 2 ~ 2 Vs C1 "2+cs"2 = C3 "2+ C6 2 V3 jednaCina kontinuiteta Til + V 2 :::: a) b) Vs .. d 6:::: 70mm. P.289. . C1 2. V3 + V4 :::: V6 . c 3 =9.ie koeficijentprotoka fl7 =[C1 +C2 (A 2 ~jaA3)2 +C7(~:)2 T/2 =0. . 12 +c7v.7-1a. .4) U izrazu (2. b) na s1. c j = 9. te eliminisanjem brzina VI (i=1. V5 + f/6 :::: V7 . dobija se brzina \/7' koja pomnozena povrsinom poprecnog preseka A7 daje ukupan pratok tecnosti V :::: fl7A7~2gH. /2. .2. C3 "2 = C4 "2 . . . c 4 = 5. d 4 :::: 40mm. d 3=50mm.2.c 2 =4..: : c2 "2 2 VI . Poznate velicine su: d j = 50mm. te odredivanjem brzine v 7 ' dobija se ukupan protok tecnosti r/7 = fl7A7 . a) Postavljanjem jednaCina za hidraulicld paralelne grane v~ V~ v. d s:::: 60mm. +V.6).7.2. . U izrazu za pratok. Odrediti koeficijentprotoka cevovoda prikazanog: a) na s1..7-1. c 7 =4.7-1b. d 7 =lOOrnm. d 2 = 40mm.J2gH. SlikaP.7-1 poznati su precnici cevi d i i ekviva1entni koeficijenti otpora c i (i=1. (2. koeficijent 7 protoka odreden je izrazom 1 \ jednaCina kantinuiteta V3 :::: V6 = ri 4 + V5 i r~ = V~ == v.. c6 =7.7. v.7). 12. i Bernulijeve jednaCine gH=c1v{ 12+c2vi 12+c7 v.4) A je povrsina onog poprecnog preseka cevi zakoji je odredena vrednost koeficijenta Ke' Problem 2.. P.Kvazistacionan1a/titicCmja 237 CI L~=A~' 1.

d. 2 '2 I koje su karakteristike pojedinih deonica slozellog cevovoda. tada je zbog kraceg pisallja pozeljllo uvesti konstallte I c=s. odnosno koeficijent protoka.o' kroz koji ustrujava vazduh gustine PO" Paznate su sledece veliCille: D.7-2 2 v2 v2 v 2 dZ 1 .238 Kvazistacionarna isticanja gde je konstanta . 2 C l ra: d d . J2Ke • Problem 2. 11' '2' h. dl' d 2 .2 gZ=C-+C 2 12' 2 22 i jednaCine kOlltinuiteta za raevu V = VI + V . I.7-2.SR1.:+Fs) +K6 (I ll/2 1 lI/2}-2 +K7' b) f l r lJ-1/21-Z J +K7' koeficijent protoka ce bid iJ. U razmatrallorn primeru postoje tri razliCite deomce. .ff) +dz 5. d II cI =SRI +Svl +Sk +A.+Sv+A.t:k'~v. pa se mogu definisati sledeCi koeficijenti protoka z ~ 2 Z Z 1 1 d 1 +d2 iI~ 2 .. ~ +d dZ 2 -1 11."d+ 1 . iJ. uvodenjem karakteristika Ki = ci /2A.-:: Z 2 -1l=[c+c1 C 1 Z . Stika P. -1 . do.o.2. . C2 =SR2 +Sv2 +Sk +AT+ 1 ... c) vreme prainjenja rezervoara ako je on sa gornje strane zatvoren i ako na njemu ima mali otvor precllika do i koeficijenta protoka iJ. .. Cilindrieni rezervoar prazm se kraz nesimetricni slozeni cevovod. d .7) a potom i ekvivalentne karakteristike cevnog sistema: ~ CZ / C3 +C4 ( .SR2 A.2 (i=1.S"J>S"2..-) +C6 (y) 6 J a) Ke =ll ( k + kr2 +Ks J +l Ck+ K)-2 +K6 J 1 1 1 -2 K e =K1 +lJK. 2 ) +c 2 J 2.Po' p. III =[c( Z ) +cll 2 'f-Lz =[c( .. odnosno tri razliCite referentne brzine. H" SIl.7. b) vreme praznjenj a rezervoara.4).+ K 3 +(JK. . Naime. --'--A3----------"-2·------:::C A3 2 r-. Do koeficijenta protoka dolazi se iz Bernulijevih jednacina V 1 gz:=c-+c . s tiin sto se za svaku referentnu 2 brzinu u slozellom cevovodu moze definisati brzinski koeficijent.7 == 1/ A. Odrediti: a) ukupan promenljivi protok isticuce tecnosti. z RESENJE: a) Kada su u pitanju slozeni cevovodi. a= A4 + AS V C4 / C5 U oba razmatrana slucaja koeficijent protoka znatno jednostavnije moze da se odredi primenom izraza (2.

P flo do .! d:1t -j2gz...:. koja kada se uvrsti u izraz za protok tecnosti daje jednoznacnu zavisnost ove velicine od koordinate z.5..-j2gz . +T72 := =(!-tA + fl2d.2 r h-h 0 I\.v2 =: 1.5.. t=O ~_=. slede izrazi za protoke . Problem 2.(. V2 1 = fL2 -4-~2g(z-ho)' h =0... VI::::: d 2n . dobija se izraz za vreme praznjenja d:" T::::: fld 22D2 fii 1+.1t dz.=.. oCigledno je da je zbog kraceg pisanja prakticnije raditi sa ukupnim protokom koji.02. se ima u cevi kroz koju protice celokupna masa tecnosti. Odrediti: a) koeficijent lokalnog otpora ventila v2tako da koeficijenti protoka oba cevovoda budu jednaki....fu(J:. b) Iz diferencijalne jednaCine iSticanja dV:= Vdt ::::: vremena dt ::::: D.-d-+ 1 -'-----'1~--_1t_---t--"-> a ~fI SHkaP. Cilindricni rezervoar se prazni kroz dye cevi razlicitih duzina.u = 0.)1j.=. d 2n H u kojima su koeficijenti protoka flI::::: t=T h u Vl z ~1.=_=_=_=_~_ t=t 0 dz D RESENJE: a) Iz Bernulijevih jednacina.Kvazistacionarnaisticanja 239 Ukupan 2 trenutni protok tecnosti je V::::: J. H::::: 1 m. Va : : : flo din J:0 P v • Istovremeno se rezervoar prazni sa protokom tecnosti V(z) = fl ~2g(Z.:. postavljenih za nivoe 0-1 i 0-2.\= 2. h:::: 2m. I.! I 4-j2gz . ho ::::: 0. J.7.v = 1 + Ad + 1 1 +~ fL2 J "'u r +"." +I..2.Jh+H-Jh)..5m. Iz dobijenihizraza za ukupni protok.. 7~3.. iIi V::::: V..7-3 Iz zadatog uslova jednakosti koeficijenata protoka(fLi =fL2)' dobijaselcoe£icijent lokalnog otpora ventila I. -vh). .. A::::: 0....). d::::: 50mm. s obzirom da su zaprerninski pratoci tecnosti i vazduha jednaki (Vo : : : Vez)) dobice se promena potpritiska Pv = fez)..1.--. I. ponavljajuCi postupak dat u zadatku pod b). sledi diferencijal Posle integraljenja dobija se vreme prainjenja rezervoara fld v2g vz fld v2g c) Pri spustanju nivoa tecnosti u oslobodenu zapreminu rezervoara vladace potpritisak Pv' Tom prilikom vazduh ustrujava u rezervoar protokom T= D2 2 ~ h fh+H dz 1= D2 2 ~(vh+H r..d~)2 . Podaci: D:= 1m.. Konacno. b) vreme prainjenja rezervoara.1 + AhO / d = 2.456..

3) .. i jednacine kontinuiteta V =::: Ii..v] +(. odnosno ukupni protok kroz slozeni cevovod V(z) = fiAJ2gz.k +lvd+ 1 3 2 ceVl A = 4 ' i povdina poprecnih preseka • d 21[ A d. Integraljenjem diferencijala vremena... te koriscenjem ./em 2. Ke =::: Ko +( + ~ + ~ )-2 => }J.Odrediti vre:rhe za koje se rezervoar isprazni do visine koja je za rastojanje a veca od ravnoteZnog nivoa vode u rezervoaru.3).21[ .y2 +lv +1. /2. i =-4. h. jednakosti padova pritisaka u hidraulicki paralelnim granamapc] v.y + Iv d c] H ----:--15--. Cilindricni rezervoar u koji doticekonstantan protok fio prazni se kroz nesimetrican slozeni cevovod.U +(.lp('y.R2 +(. d.Jz ~)d _ }J..0 z- dz .fljd2J2i h = racionaljenjem podintegralne funkcije D2 fh+H(. I. RESENJE. fl.'('ri(i=1.Y3 +(.k'v'O' p. z d z '2 . Su.1.+ 1.7-4.y'(.(z=1. 2Ai v K ] <JK . D.Jz+Jz-ho ~ 2D2f2i [(h+H)3/2 _h 3/2 -(h+H -ho )3/2 +(h-h o )3/2] fl]d ho 2g = 66.'~ 13 c3 =t. + V + V3 .(.~ t=T - dz A ' I ] =SRJ +(.. Koeficijent protoka posmatranogslozenog cevovoda moze veoma jednostavno dase odredi i preko koeficijenata hidraulickih karakteristika cevnih deonica kao 1 K =:::~. Poznate veliCine su: d. 0 (=0" III Vo r<= V . Tt---t'-=-"t'-ot. a koja glasi gz = cv 2 /2 +c]v.Uvodenjem koeficijenata .R3 +i. D 2 n' dV = (Vj +V2 )dt = --4-dz. /2:::: pczvi 12= pC3v~ /2.3).2.2.. Iv. dobija se vreme pratnjenja rezervoara TD2 fh+H .z.5 s..=lc+c j ( Aj + Az cj I c2 ~ + A3 ~)2J' c Ic J 3 . a..Jz +Jz-ho dz.2.240 Kvazistacionarna isticanja b) Primenom diferencijalne jednacine praznjenja rezervoara .= AJ2K • . dobija se diferencijal vremena dt =_ ~2 fljd f2i . Pl"o/. .k + Iv-j-. l-ln . (i=0. iz Bernulijeve jednaCine postavljene za z nivoe 0-1.?--".jK3 k- 2 e . dobija se koeficijent protoka r }J. I c =(. C =(.-~.·=~~.jd2hoJ2i h z.

dobija se diferencijal vremena odnosno integralni izraz T := _ Uvodenjem smene x = D2 f1d2 J2i fh+H Ho+a Fz .7-4. Cilindricni sud se prazni kroz simetricni slozeni cevovod.~ rr== -= J2i Problem 2. A= 0. d] = 50mm. Iz dobijenog izraza za vreme za koje se rezervoar isprazni do visine koja je"za a veca ad ravnoteZnog nivoa tecnosti u rezervoaru sledi zakljucak da: kada a-+O.2..A h \ I Sllka P. pa iz dobijenog izraza za vreme T.2. D= 1m.Ponavljajuci sliean postupak kao u zadatku P.- ~ JH+h -. L1 == 1m.d. RESENJE.5. I r LI 4(er) (Su +Sk +Sv +Aa)+c.:- Fa = ~('\IH+h-vHo+a+vHoln ~ r-r.7.Kvazistacionarna isticanja 241 1z uslova jednakosti protoka pri stacionarnom isticanju 170 == V(z == Ho).:>. odnosno kada je kolicina tecnosti kojadotice rezervoar jednaka koliCini tecilosti koja iz njega istiee. pri tome uvodeci koeficijent protoka 1 J-L=~======================~== ] dl 4 ..==-=:.A . Odrediti vreme za koje ce v se sud isprazniti do visine a=lOmm·vece od ravl1oteznog L. h = 2m. i integraljenjem dobija se vreme T= f-ld 2 2D2 J2i f.02. H == 2m. Svl == 2.5.7-5. tadaje Ho = 0. Sv = 3.r +.. Sk = 0.J h + H . nivo tecnosti u rezervoaru se asimptbtski priblizava ravnoteznom nivou. . I Vo T == J-Ld 2 (.=:. Podaci: L == 2m.7-5 0.3. VI Su = 0. sledi resenje za sluCaj potpunog prainjenja rezervoara (a =/1) 2 2D li\.==-=_~_==-=:.. Sr =0./ii. u i vazi za slucaj praznJenja sa istovremenim doticanjem tecnosti. tj. dobija se ravnoteina visina teenosti u rezervoaru 1 4V H =_(_0_)2 o 2g fUl 2 n Iz diferencijalne jednaCine isticanja (2.. -:. koja glasi: " D2n [V(z) -Voldt:= dV = --4-dz.:.-.-)' f-ld 'l/ 2 g "Ho +a -vHo 2 2D2 r::-.J[i.[ii.k nivoa tecnosti u sudu.Jii.1)..h-ffo (l + )dx JHo+a-ffo X rr.' dz Fz -. Za vreme prainjenja u sud dotice kOl1stantan protok 170 =6 lis. tada T-+00.397.d. d = 40mm.1 +Aer+ 1 I D H I V k L.lh). Ako se rezervoar prazni bez doticanja tecnosti(Vo =0).

dobija se trazeno vreme punjenja T= 20 l-ld -y2g .h+H 2D2 ProDlem 2. Za vreme praznjenja rezervoara natpritisak p".d nfii g te sprovodeCi postupak kao u zadatku P. 2 p.-:.-JHo -a 'I .5 s.JH.7 -7 .7-4..· a) Uvodenjem koeficijenata protoka fJ.· Prime nom Bernulijeve jednacine za p . J 1Ho+li. I.-.= (~11 +~k +2~v +)v}+1-2A)-1/2. Poznate velieine su: V ' h. . D.2.. . ~ Fo~ -~Ho -a+~ . Ho. 21g ( f. prikazan na s1. RESENJE. ho'p"" p. 7 ~6. Odrediti vreme za koje se rezervoar napuni do visine a manje ad ravnoteZnog polozaja..7-6 Ho 4v'" B' = (__0.aju ekvivalentne koeficijente otpora ci i povrsine poprecnih preseka cevi Ai' Odrediti vreme praznjenja rezervoara. h.[if. 2Ji"i [ Jh+H-JHo-a-.. Cilindricno konusni rezervoar. konscenJem ov J' • Slika P.[if.Jh+ii -. H u hi V v b) u cevovodu nema pumpe.ln. D.-.1 4d~o ) 2. v[ v~ preseke 0-2: ":+ gz = c12 +c22 . o RESENJE. Rezervoar koji je na pocetku napunjen vodom do visine H istovremeno se puni Konstantnim protokom ~ro i prazni kroz prosti cevovod. . A.-Vh+H+~-1jHo-a+·f-1}Ho+f·ln . " 1 =~(-vh+H -'JHo +a +"Ho In ~ r. i ravnoteznog polozaja u rezervoaru Slilca P. uvrstiA=O i B=O.h+H+li 'J" 'g b) Resenje ovog dela zadatka dobija se kada se u nadeno resenje zadatka pod a).5). d. J ll trazeno vreme praznjenja rezervoara je . 2D2 '~ ~ r.2. Poznate velicille su: Cp Ai' (i=1.. eiji je napor dat izrazom Yp == Av 2 + B.----:::V g 2 (l' . !-ld 2g . l-ld1 'l/2g 'lja+Ho -"Ho Problem 2.. prazni se kroz nesimetricni slozeni cevovod. H.2. P.7-7 ..242 Kvazistacionarna isticanja i ravnotdni nivo tecnosti H 0 == . pa sledi T== .._)2 -:.-)= 3683.~r.7-7. Pojedine grane slozenog cevovoda il . iznad nivoa teenosti ostaje konstantan. fH.. a. .2.Jh+ii). H.2. aka a) je 11 cevovodu ugradena pumpa.

l1h. Iz slicnosti trouglova: . dobija se diferencijal vremena dt = _ l DZrr. Uvodenjem smene U = Y+ Pm I pg i integraljenjem dobija se vreme prafujenja konusnog dela rezervoara Tz = D2~ ho+h+fm/pg[u3/2 _ 2(h + Pm)Fu +(h + Pm)2 4 WIl V 2g h Pm 0+ pg o p g . Pm p g .).KvazistaciOnarna isticanja 243 jednaCine kontinuiteta ~ = V + V3 +V + ~. Poznate veliCine su:R.[Ch 5 0 +h+Pm)S/2_Ch +Pm)SI2J_1Ch +Pm)[Ch +h+ Pm )3/2_ pg 0 pg . d~ = T'Idt l = --4-dz. J 0 pg .JdU 'II U = D2rr. Konusni rezervoar se istovremeno prazni kroz nesimetrican slozeni cevovod i puni konstantnim protokom Vo. . -Jho+h+~. 0pg -~h +PmJ}.1. pa ce diferencijal vremena biti dt ...2). dobija vreme praznjenja cilindricnog dela rezervoara 7J Za drugi = D2rr.. H. jednakosti padova pritisaka u 2 4 hidraulicki paralelnim granama 2/ 2/ 2 2 C V 2 2=C 3V 3 2==C4 V 4 /2=c svs /2.d2 .cl'c2 ' Vo..2 == Y~ho .p.7-8. o./em 2. 2 elirninacijom brzina v2 +V S ' dobija se ukupni protok tecnosti ~ = Il J AJ ~2g(z+ Pm I pg). 4WIlh2 J2i {1.ho d y.:- r. )2 J2i JY+~.ho) D 12h . Y . . o pg ._ Z - vremenski D 1C 2 4WI lh Z ( .lAlJ2i Jz+Pm pg CIJlm se integraljenjem u granicama od hO+ h + H do ho + h. Af lJ/2 ( A2 +A3 v~ +A4 V~ +A5 V~)2 cJ c.. pg -Ch +Pm)3/2 \Ch o pg J 0 +Pm)2[~h pg 0 +h+. 4f.llAlV2g _. dz .:- J 1z diferencijalne jednaCine praznjenja cilindricnog dela rezervoara . d oA. pri cemu je koeficijent protoka odreden iznizom r III == lCl + C2 .~(Jrho-+-h-+-H-+-~-. c. period vazi diferencijalna jednacina isticanja 2 dV2 == V(y )dt z = . h. dobija se poluprecnik x = (y . Odrediti vreme za koje se konusni rezervoar isprazni do visine koja je za M veca od ravnoteine.A (y)dy.·. DZrr.l. CO.Otpori u cevovodu dati su ekvivalentnim koeficijentima otpora cj · (i=O. r. 4J. Ukupno vreme praznjenja cilindricno . Pro/..'.:- r.konusnog rezervoara jeT == 7J + T2 . pri cemu je povrsina A(y) = x rr.

2. Su =. I. P...: 100mm. (a 4 _b4)+ 5 4 +~(SHo -h)(a 3 -b 3 )+(5Ho -3h).(H _h)2 u kome su koriScene konstante definisane izrazima a=.... Dati su podaci: R = 1m. 0.(a 5 _b 5 )+ sJH....2:7-9 su u pocetnom trenutku vremena napunjeni vadom.2..."'.A--".2. 3.. zatim eliminabijom brzina v1 i v2 dabija se 1 2 kaeficijent protaka .:~M+Ho -.7-9 koriscenjem Bernulijevih jednacina 2 2 V v1 gz =. d..lntJ ' HO=(fldt/ig)!. CT+cl 2" v2 c2 T 2 gz.4. Sv =. k R2 b) SliIca P.==1.. P.: Sm. i. D. Odrediti vremena prainjenja: a) sfernog rezervoara (s1. h.l Slika P.2." Rl ll'd). P. SY2 =..7-9b).2. P..: 80nun.Jh+H-. 1.=D=.. SR2 =. b) cilindricnog rezervoara sirine B (s1.jV~2l-_ I.7-7.7-8 +(Ho -h)(SHo -h)(a-b)+JH. Rezervoari prikazani na s1.7-9a)..D.: cT+ V 2 i jednacine kontinuiteta V... 0.. V VI ---:?1?'" .5.025. ..fii.: V + V .A==~R~l--. h == 3m.7-9.. B == 4m. . {co +(c +l{ dg/(d~ +di ~~~::) J 1 r l12 Problem 2.2. =. a) ". 0..2.Yl =.2... ~=. 11 == 1m..7-9a).7-4 i P.k===l~V:3===t'R~2:.Z2.fii:Ca 2 _b 2 )+ . dobija se trazeno vreme T= ~d5J2i H 8 (Ji)2ll1.. b.244 Kvazistacionama isticanja RESENJE' Saglasno postupcima· !eSavanja sprovedenim u zadadma P..u "".6. . 12 == 4m.C...d). dz z h L r --..fii. i c) cilindricnog rezervoara sirine B (s1..3. Sk == 0. Otvaranjem ventila voda istice.. SR1 = 0./'. A.

dobija se vreme praZnjenja cilindricnog rezervoara T == 16 3 !ill 2 reJ2g B (2R)3/2 = 10895 s. dt := . d z. b) PovrSina poprecnog preseka na trenutnom nivou tecnosti u rezervoaru je A(z)==2rB. . Uvodenjem podiiltegralne funkcije y(z) =j[2(R+h)z-Z2 -(2R+h)h] / z T- _ BB 2 ~ h+SR~2(R+h)Z_Z2 "-(2R+h)h . !ill rev 2g Integraljenjem ovog diferencijala vremena u granicama od 2R do 0.lz z .2(R+h)z-z--(2R+h)h r dz ... to iz izraza (1) sledi: 8B I 0 . Uvrstavanjem povrsine A(z) u izraz (1). za srafirani trougao sa s1. . .. J.7-9a.L D4 re ~2gi.J2g h z Kako se integral ne moze resiti u zatvorenom oblikifto ee se njegovom resavanju pristupiti numerickom analizom.Kvazistacionarna isticanja 245 J.JCl / C )2 2 ..398 . Iz diferencijalne jednaCine praznjenja rezervoara: dV = Vd( = -A(z)dz. .Jh)}:= 152s.LD rev2g . i iznosi r==~z(2R-z). a koordinata: r odredena izrazom (2).[h+2R)5/2 _h 5/2 ]_ 3 5 -(2R +h)h(. ova povrsina u svim slucajevima zavisi od promenljive koordinate r. dobija se diferencijal vremena 8B ~ dt == 2 r. Medutim.L = [C+C I ('~)4 /(l+.. pa seiz (1) posredstvom izraza (2)dobija 4 2(R+h)z-z2 -(2R+h)h d -.::..2. Koordinata r dobija se iz izraza (2) za h=O. pa ee vreme praznjenja cilindricnog rezervoara biti "z \ \ f. Ovaj koeficijent protoka je isti za sva tri dela zadatka. dobija se izraz r:= ~2(R+h)z_Z2 -(2R+h)h (2) uz pomoe koga moze biti odredena povrsinuA(z).J. . 2 V = J.LD2J2g 8 {1(R+h)[Ch+2R)3/2 _h 3/2 ]_1.2R . P.Jh +2R .LD re.LD\/Zi Integraljenjem ovog izraza u granicama od h+ 2R do h dobija se vreme praZnjenja sfernog rezervoara T:= J. a) Povrsina poprecnog preseka na trenutnom Iiivou tecnosti u rezervoaru je A(z) := r 2 re.. 1 dt=2 ~.. I c) Kako je povrsina poprecnog preseka A(z) =2rB.::- A(z) r dz rev 2g "z (1) u kome je povrsina A(z) razliCita za sva tri navedena slucaja. V proizvoljnom trenutku vremena ukupni protok odreden je izrazom 4 r /2 == 0.z dz. dobija se diferencijal vremena dt = !ill 2 r. Prime nom Pitagorine teoreme. ~.

.A=9i'/k k 1 k v - linij~m. V == r 12 = 0. Konacno.'d)T+ 2 +(2S k +A.. a a b) kada u cevovodu nema pumpe... fill n-v 2g 2 8B Problem 2. D == 50mm. dobija se resenje integrala h+2R Yo + Y n 1=R y(z)dz = &(--2-+ Yl + Y2 +"'+YI1 -1) = 0.246 Kvazistacionarna isticanja i koriscenjem jedne od najjednostavnijih metoda numericke integracije .5m. d 2n Diferencijalna jednacina isticanja glasi dV = Vdt == -A(z)dz.7806 f &=0. .3. a == m. Odrediti vreme praznjenja cisterne u sledeCim slucajevima: b a) kada se u cevovodu nalazi pump a konstantnog napora Yp = 981J / kg.11 +Sk +Sy +)c~+[ 1_(~)2 T +(~)4(2Sk+A.5. c. . i jednaCine kontinuiteta V == V.D=. L Yp+gz==Cc. 1==2m. i c) kada je isticanje kroz prost cevovod prikazan isprekidanom I h l Yp( v 21- .02.=0.. pa ce diferencijal vremena biti dt = .. 11=20 broj polja integraljenja. odreduje se koeficij~nt protoka ------------'<::==1""'". =R . A.n.. L==3m.l nehma pumpe..i!ik"""'·"""~z l.7-10 _ _ 1 v 2 (V_V j )2 . = f (z. S" = 0. pri cemu je A (z)=2xB.d:--:)~"Xl---<=L=. b==1. Nakon otvaranja ventila V cisterna poCinje da se prazni kroz prikazani presti cevovod. RESENJE: Primenom Bernulijeve jednacirte Slika P. 1 Dati su po aCI: == 2m.. trazeno vreme praznjenja cilindricne cist~rne je SlJ pn cemn Y. -h(2a+h) a . = --v2z(a+h)'-z2..metode trapeza.i T= 2 1 =451s. . +l)T' D vt ~= {c.+Sk+(v+A.l.k == 0.2.dz z+Yp / g '.. d==40mm. duzine B=6m. Iz jednacine elipse sledi: (E )2 +[Z-(ah+aJ2 b - = 1 ::::::> ' X b I . &) vrednost podintegralne funkcije za i=O.J2i 8bB 2(a+h)z-z2 -h(2a+h) ---'---"------'-'--'. c. ~-4-~2g(z + Yp / g).486. napunjena je vodom za pice...y :::: 1. ~d2n.7-10. au njdem. (1) a) Vreme praznjenja rezervoara je .1 korak integracije. . ~+l) odnosno ukupni protok . Cisterna koja ima povrSinu poprecnog preseka oblika elipse...

a isticanje je na nivou izlaznog otvora iz rezervoara (h=O). +y. P. tada se prainjenja cisterne T == (1) dobija vreme ~Lad ~bB n/ii fh+2 a h V /2(a+h)-z h(2a+l1) dz == 6026s.Sr' A.Sk. pri cemu je integral numericki resen metodom trapeza i ima vrednost 1=0. jednacine kontinuiteta Va == Ii. slede izrazi za koeficijent protoka .Sv2. / .vo +A. tada posredstvolU (1) sledi: T== !-lad rr. R.l2' do. pri cemu je integral numericki odreden metodom trapeza.lj.2. .7-11.. NaCi izraze za vremena prainjenja rezervoara.OVG S toga 8to je tada brzina strujanja veca. z+ p g posn~dstvom b) Kada u cevovodu nema pumpe (Yp == 0).-.SvO.12=:c2 v.h !-lad rt"\l2g 1 == fh+2a h 2(a+h)z-z2-h(2a+h) d Y / z = 0. ali pri razliCitim uslovima isticanja. 12.d1 . z . lo. G 2 a + A. z-1017.c2 =SR2 +Sv2+2Sk .RI +Svl +2t.k +A. kao i da ugradnja pumpe smanjuje vreme prainjenja cisterne. 2g a ~bJzgf\/2(a+h)-Z dz== 332 f1d rr. S".4s. . 1 i koriscenjem Bernulijeve jednacine za preseke O~L gz == Co v~ /2 + cj vf 12. a) !• a '"I b) k VI RI R2 V2 k ff?""' Slika P.. Poznate su sledece velicine: h.KvazjstaCionarna isticanja 2 .u +t.a.T+ 1 .2.7-11 RESENJE: Uvodenjem konstanti: ~ ~ Co ==t. g B~~ 12547s.7-11 sastoje se od dye polusfere i jednog cilindra. moze se zakljuciti da je vreme isticanja manje ako je izlazni presek cevi na nizem nivou . z p g . c) U posmatranom cevovodu nema pumpe (Yp == 0)..-. 247 2(a+h)z-z -h(20+11) d -'-.. i ima vrednost TSbB IIi+2a 2 r.]. cj =t.lJ29 .Svl. Rezervoari prikazani na s1. . Rezervoari se prazne kroz nesimetricni slozeni cevovod. jedna- kostj padova pritisaka u hidrauliCld paralelnimgranama cj v.. Poredenjem dobijenih rezultata za vremena praznjenja iste cisterne.d2 . Problem 2.] + 1 .9056.. +V2 .

do. RESE.::-::C. Sva tri vremenska perioda bite odredena pomenutim redom.A(z)dz. a) Primenom diferencijalne jednacine isticanja dV::: v~dt ::: . u kojoj je povrsina A(z)::: r 27t + 2ar. a.7.2g 3 . . {co +c1 [dg l(d12 +d. Odrediti vremena praznjenja rezervoara prikazanih na slid: a) cilindricno-konusnog. a polupIecnik r (dobijen iz Pitagorine teoreme r2 = R2 _(Z-R)2) iznosi r::: .{t(h+R+a)[Ch+2R+a)312 .Jz(2R-z).Ch +R)[ (h +R)3/2 _h t-td'o . P. .10 . p. = 8R 2 -2 r. b) cilindricno-konusnog. ~)12rI2 i protok V(z) ::: J-l d!7r ~2gz " Dobijeni iZIazi za koeficijent protoka i pIotok vaze i za zadatak pod a) i pod b).2g i perioda praznjenja donje polusfere 13 "" 1 8 3/2 ]_-5 [Ch+R)5/2 _h 5/2 ]_h(11 + 2R)( .Sk'~R. i Bernulijeve jednacine za nivoe 0-1 .. Dl'D2 . c) cilindricno-konusno-polusfernog.Jh+R+a -. H. S". Poznate veliCine 8U: D.Jh +R +a)} ..248 KVClzistacionarna isticanja J-l=. ~ldo .2.".c.. Prema tome ukupno vreme praznjenja rezervoara je T == :r.JIHR -Jh)} 2 ~ {2:.C.vremenski period praZl~enja cilindricno-prstenastog dela rezervoara. 10 + 11 v2 1 gz = (~u +~k +SRl +A-d-+l)T+(SR +2Sk +~v +A"d)T ' v.).:. + T2 + T3 • ProDlem 2. 1. ito: perioda prainjenja gornje polusfere 8 :r. Fz Posle integraljellja u granicama ad 2R do 0. Primenom jednaCine kontinuiteta ri" ::: 2V.(h+ R+a)3121-~[Ch+2R+a)512~ -(h +R +a)5/2]_[R2 . d. pri cemu su: :z...Ay7E: a) Ulrnpno vreme praznjenja rezervoara sa s1.R+E. b. . dobija se koeficijent protoka 11=1/ Irl-(r--+-2-r--+-r--+-A-L-)+-r----~r--+-r--+--A-!Q-+~-+--1 r V4 "'R "'k ':0 v d "'u "'k ':oRJ d . h.SRl. R. dbbija se vreme isticanja T= 32 Ro[iC(!:. ::: - J-l~~2g' 2 r..A. .Jh+R).12a je T = ~ + T2 + T3 . perioda praznjenja cilindricl10g dela T.. vremenski period praznjenja kOllusno-prstenastog dela rezervoara i T3 vremenski period prainjenja konusnog dela rezervoara. d) cilindricno-polusferno-konusnog. sledi: dt= ~ldoTC[ii ~4 z(2R-z)TC+2aJzC2R-z) dz. i e) cllii1dricI1o~polusfernog. 1. 5 TC 3 J-ldgJi b) 'heme pIainjenja sastoji se od tri vremenska perioda.Ch+R+a)2jCJh +2R +a ..7-12.vl..

2. D2 -Dj _ dz dt ...d.[iiJi· Posle integraljenja u granicama od h+b+a+H do h+b+a. .. O+b odreduju se poluprecnici kruznih preseka rj :::: ~ [y-(h+b)] .A II l..---: _ Za prvi vremenski period diferencijal vremena je 2 2 dV. V(z) = fl4v2gz.d. R ~ '~>.1.Kvazistacionarna Isticanja 249 1=0 A H dy a =:C> z h l..1.J1Hb+a+H -.. r2 . = 2 fld \ ..A V ==C> v VI k lo.:.A a) k R RIb x !y a ={> VI V k il.do.j - V(z) - fld2.d. _ U drugom vremenskom periodu trenutna povrsina poprecnog preseka u rezervoaru je promenljiva i iznosi A(y) = (r22 .-.=:::.rj 2 )rc... d 2rc r.d. k v v lo.d..d. Iz slictlOsti trouglova _rl__ y-Ch+b) D j 12 a ~_y-h \ I D2 12 --. dobija se D2 _ D2 --r---- I.. h I... I...:7 v l. -~ v J" c) d) e) Stika P .d.Jh+b +a)..A b) H H R k h I.2g ~ (. uvrstavanjem poluprecnika r1 i . I.. i uvodenjem konstanti Primenom diferencijalne jednaCine isticanja: -A(y)dy:::: V(y)dt2' u kojoj je protok V(y) = fl a.71 ~2gy . 7-12 odnosno protok . ----"----. r2 :::: 2(~~b)(Y-h).

dobija se koeficijent protoka fl=[C..trenutni nivo tecnosti u rezervoaru i izlazne preseke eevi lcroz koje fluid istice u atmosieru.Jlab)}. U trecem vremenskom periodu trenutna povrSina poprecnog preseka konusnog dela rezervoara je ACx) = I{re.(a+ h)312]}.+-c.C~) 2 (a + h) 2 a + h + II . pri cemu je vreme prainjenja cilindricno-konusnog dela rezervoara .d~ +l)/(C.Ca +h)5/2] +t Ca +h)ci )2[ (a +h + H)3/2 .. "Iii 2 Cx ~ld~ 2g(a+b) . 3 Vex) . {'!'[(h+b)5/2 _h 5/2 ]_lh[Ch+b)312 _h 3/2 ]+h2(.v + ia I d + L e) Postavljanjem Bernulijevih jednacina za proizvoljni ..Jh +b +a .. 2Di {1[(a+h)5/2 _a5I2l_~a[(a+h)3/2_a3/2J +a 2 C. a vreme praznjenja konusnog deja rezervoani. . 3/2 to ce difereneijal vremena biti 2 I /1 -2/1. a + h) ..R +A. T= 2 f"+b+aAy-By+C d = 8 {iL[Ch+b+a5/2fld 2Jii h+b Y fld 2 Jii 5 ) 4 JY -(h +b)5/2]_ ~ [Ch+b +a)3/2 . S obzirom da je protok Vex) = fl cI:rr ~2gx..x+ I)dx. = f1d2 f2i ~ D.JC:. + Tz' pri cemu je vreme praznjenja cilindricno-konusnog dela 2 D l ~ ID 1.. sledi dt =-~dx= A( ) D. T = 2D.Ja+h fld2 Jiih 2 5 3 .250 Kvazistacionarna isticanja dobija Se 2 .J x[ca +h + H)512 .5( Ii ) 2 X Jf JC.J/1 +b -Jh)}.Ch +b)3/2] + CC.~+Cc. )2rll2 Ukupno vreme praznjenja rezervoara je T = 7. leao jednacine kontinuiteta za racVll.~: + 1 ) ( 1 2 d0 d~ +d2~(c. pri cemu je iz odgovarajuce slicnosti trouglova dobijen poluprecnik r3 = 2(~~b) (x-h).R+A... + T2 .~+l) .x Integraljenjem po x koordinati u granieama od h+b do /1. fl = lI... U lzrazima za navedene vremenslce periode koeficijel1t protolca je 12 = -Fa)}.R +A.u+C.v+A.. 3 fld 2 Jii(a+b)2 5 3 b) Uknpno vreme praznjenja je T = 7.

. i koeficijent protoka 1l=1I C. +S +/c. 0 e) Postavljanjem Bernulijeve jednaCine zaproizvoljni . 2D2 fUl2 H2 J2i {I[CH +h)5/2 _h 5 5/2 ]_lh[(H+h)3/2 _h 3/2 ]+h 2C.7-13.t+ 1 r l" I d ( 1:. =8r.u+1:.-. -(R+ h)5/2] +t(R +h)(~..-: {[Rg _R2 +(h+Ro ~o<J2g +R)21(~h+Ra +R -~h+Ro F -~Ch+Ro +R)[Ch+Ro +R)3/2 -Ch+Ro)3!21+~[(h+Ro +R)5!2 ~(h+Ro)5!2]}.trenutni nivo tecnosti u rezervoaru i jedan od izlaznih preseka cevi.0 +1)Cf)4.J h +R -.v1+Sk+A. U odredenom trenutku elektromotorniventili Ell/tv.(1) = k I [2. a vreme praZnjenja polusfernog dela rezervoara h +Ro)[C h +Ro)3/2 .JL+(1:.Jh)} 7.K vazistacionarna isticanja 251 1. pri cemu su ~2~ [(~)2 _R2 +(h+H +R)2 }.h3/2 1-i[ch +Ral/2 -h5/2]-hCh+2Ro)(Jh+Ro T2 = J1do~ {iC -Jh)} pa ce ukupno vreme praznjenja rezervoara biti: T == 7..+ T2 • Problem 2. )2[ (R + h + H)3/2 . a voda poCinje da istice u atmosferu. vreme praznjenja konusnog dela rezervoara.)4 1+ R v k d.. = d) Ukupno vreme praznjenja je T = 1. ·Posle isteka vremena T ventili EMV su potpuno otvoreni. a simetricni slozeni cevovod je zatvoren. do R v k d d 1:. + T2 ..R -~(h+H +R)[(h+H +R)3/2 _(h+H)3!2] T = 2 +1[ (h+ H +R)5/2 . Odrediti kolika kolicina vode istekne iz suda za vreme otvatanja ventila..Jr-+-H+..Jh+R+ H -.L+l _'l1l2 .:(~ )2(h +R)2](. +1:. Pretpostaviti da se na pocetku otvaranja ventila EMV trenutno uspostavi turbulentni rezim strujanja u svim deonicama slozenog cevovoda i da .Jh+R) -ic~ )2[(h+R+H)5/2 .v+/c-}+[(f)2-1j2+C/c. dobija se koeficijent protoka fl.•.R+1:. I ]J Vreme praznjenja cilindricno-polusfernog dela rezervoara je 7. koriscenjem jednakosti padova pritisaka u hidraulicki paralelnim granama i jednacine kontinuiteta za racVll. U toku otvaral~a ventilakoeficijent lokalnog otpora ventila se menja po zakonu 1:. Cilindricni sud precnika Do rtapunjen je vodom. +/c.Ch+H)5!2]} vreme praznjenja cilindricno-polusfernog dela rezervoara.h5/2 ]-h(2R +h)(. = "A2 2 J-'Uo V Lg ~ {[Di . +/c.= 1:..(R +h)3/2]}.L+l)(-2.JIHH)h . koji se nalaze u simetricnim granama slozenog cevovoda se otvaraju. a vreme praznjenja dela rezervoara T2 = ~5 ~ {t(h+R)[(h+R)3!2 _h3/2]_~[(h+ R)5!2 . +1:.k+C.. +1:. o .J H +h -Jh)} 3· .

Kada je sfemi rezervoar pun tada je elektromotorni ventil (EMV') zatvoren. k. Poznate su sledece velicine: D. L v~ 1 v2 gz = (Su +A.7-14 T= ProD/em 2.E: Koriscenjem Bernulijeve jednacine postavljene za nivoe 0-1 .'Jt / 4. d.E: Vreme otvaranja ventilaje "lie ~ { a2V2g {1. a koeficijent lokalnog otpora ventila se menja po zakonu ~(t) = k / t 2 • Nakon atvaranja ventila nivo vade u rezervoaru spustio seza . D 2 1t posle razdvajanja promenljivih dobija se diferencija'na jednacina 2 t dt Do iz '/ct 2 +k =.2d 2 -. a.252 Kvazistacionarna isticanja H EMV koeficijent trenja ima konstantnu vrednost.(h+R)[ (h+ 2R)312 _ (h+2R_a)3J2] _1. RESENJ. Do.Jh+H -ho )· 2g I d Iz ovog resenja.od 0 do T. ~ u' A.Jh+H- 2J2i u h EMV d. cDo pa ce kolicina vade koja istekne 1Z rezervoara za vreme otvaranja ventila biti V = hoD. . h. nakon integraljenja u granicama. dobija se protok vode kroz jednu od sime2 tricnih grana V(z.t)dt = --1-dz.(1.~. .J"r'~k' RESENJ.Jcp +k -5) = c d 2~ (. D)T+(~R +Sk +~+A. I.Jh+2R-.[Ch+2R)5J2 .) d r 2 J2i}2 8cg. h. od h+H do h+H-ho' glasi: lC. t) = d 41t . ho=h+H-l.Jk _k}1/2. 1e. k. Iz jednaCine isticanj a t) .2. za t. R.7-14. Odrediti koliko jevreme otvaranja ventila? Poznate velicine su: d. i za z.d+ l)T h i c jednaCine kontinuiteta za racvu Vo = 2Vl' i uvodenjem konstante = 4( ~) \~u + A ~) +~R +~k + Ie ~ + 1. pri cemu je konstanta c = ~u + Ich I d + 1.Ch+2R-a)5/2]8~ 3 5 -h(h+2R)(. If.1e /~ Slika P. dobija se visina opadanja nivoa za vreme otvaranja ventila I ]2 /C"cT2+k-5) . L.Jh+ H -./2 gz / c + ~ C . Pri otvaranju EMV voda istice u atmosferu. T.Jh+2R-t.J dV = 2V(z.fii-Fz cije reSenje.

I.KvazistaCionarna isticanja 253 Problem 2. Odrediti visinu tecnosti u sudu u trenutku kada se .7. cija se stiilljivost zanernaruje. H. T RESENJE Problem 2. cija je povrsina aI' i koeficijent protoka Ill' Pri tome je zaprerninski protok vazduha.H.7-16. Poznate veliCine su: Slika P. Na dnu rezervoara povrSine A i vi sine Ii napunjenog vodom nalazi se mali otvor koeficijenta protoka Il i povrsine ao' koji je zatvoren dijafragmom. Rezervoar se prazni kroz prrlst cevovod.7 - h(h. 4 2 Iz dobijenog izraza sledi da je protok linearna funkcija od koordinate z.2.P. i uvrstavanjem veze r2 == 2Ch+R)z_Z2 -h(h+2R). Prime- nom diferencijalne jednaCine isticanja dV == V(z)dt== ~r2rcdz. D.l[ 2(/1 + R) - . U nekom trenutku vremena dijafragma poCinje da se otvara tako da se povrsina otvora menja linearno sa vrernenorn.2. 7-16b). u kome ulje struji laminarno. D z Ii b) Slika P. Sve lokalne ::>tpore i kineticku energiju struje zanemari ti.al' Pl. dobijene iz Pitagorine teoreme za srafirani trougao.\1. dijafragma potpuno otvori.A.2. Odrediti vreme praznjenja: a) sfern)g (sl.7-16 RESENJE: a) 1z Bernulijeve jednacine postavljene za nivoe O~l: gz == ?v~T' uVrStavanjem koeficijenta trenja za laminarno strujanje A== 64v / vd. H 0.7-16a) i b) cilindricnokonusnog rezervoara (sLP. dobija se diferencijal vremena dl == - l:~.Pa.P. Poznate velicine su: R. odreduje se protok ulja . dobija se vrerne praZnjenja sfernog rezervoara .2R) ] dz. Integraljenjem u granicarna od h+2R do h. kroz mali otvor na poklopcu suda.2. d.15.7-15 aO . Dijafragrna se potpuno otvori. h. u trenutku T. d rcg VC z)==128vl z .Pri praZujenju suda okolni vazduh ustrujavau sud. jednak zapreminskorn protoku vode.

J2g +1.~L = 0. i to: vremena praznjenja cilindricnog dela 32v/D2 h+Ho+H ~ = d 4 g In I1+ H 0 ' i vremena praznjenja konusnog dela . dobija se T. (z) +V2 (Z)]dt1 == --4. Posle racionaljenja poclintegralne funkcije. R = 0. h b) Vreme prainjenja cilindricno-konusnog rezervoara sastoji se od dva vremena. NaCi vremena praznjenja cilindricnih rezervoara (s1.62. Ro == 0. d 2 rc V. P.d2. H = 0.. h = 1m.7-17 RESENJE: a) Vreme prainjenja sastoji se od dva vremenska periocla. d 2n · · [V.17.254 Kvazistacionarna isticanja d fJ . c) konusnim dnom. Problem 2. 5"+H h dz -Jz-h fJ.2. D21f. ito: prvog periocla koji se oclnosi na praznjenje cilindricnog dela rezervoara kroz dva otvora na razliCitim visinama sa protocima . Dati su podaci: D = 1m. 32vlD 2 1 2 2 h+Ho T2 = 4 2 (-2 Ho -hIio +h 1n-.7.5m.5m. d = 20mm. T= 12~vl[2R(h+R)_h(h+2R).2. (z):= fl4~2g(z-h) i drugog vremenskog periocla koji se odnosi na praznjenje cilindricnopoluelipsoidnog dela rezervoara kroz jedan otvor sa protokom 4 Primenom diferellcijalne jedllaCine isticanja za prvi vremenski period V2 (y) = fl--J2gy . 1 7 . . i cl) polusfernim dnom. t~O a) b) c) d) Slika P.4m.fii h 3 fld2hfli .• = D2. h d gHo pa ce ukupno vreme praznjenja rezervoara biti T = T1 + T2 .lnh+2RJ.dz . . .) .7-17) sa: a) poluelipsoidnim dnom. ' . b) cilindricnim dnom. sledi: 2 · T:= 2 DJh+H(1.-Jz-h)dz== 2 D [(h+H)3/2_ h 3/2_ H 3/2] =2935s. fld 2h.

H. Sa gornje strane klipa nalazi se opruga krutosti c. +T2 ::: 1143. ito: staticlcom deformacijom opruge.7-JlJt U fiksnom hidraulicko-pneumatskom cilindru moze da se krece klip teiine G. pri cemu je A = DZrc 14. a. 1z diferencijalne jednacine isticanja: -A(y)dy::: V(y)dt2' nakon integraljenja dobija se 4 T2 ::: fld 2 D . U ptoizvoljnom a) Slika P. Ukupno vreme praznjenja rezervoara je T::: 7.15.7-18 b) . a drugim je otvoten premaatmosferi.5s. p. Cilindar je jednim svojim krajem potopljen u tecnost gustine p. "h = 888. dobija se 2 '[.65. Poznate veliCille su: D. +Tz =613s . + T2 ::: 948. G..KvazistaCionarna isficanja 255 U drugom vremenskom periodu povrSina poprecnog presekana visini trenutnog nivoa tecnosti u rezervoaru je· . Odrediti vr~me spuStanja klipa do nivoa slobodlle povrsi tecnosti. Wi 2g Ukupno vreme praznjenja rezervoara T = 7.2. + T2 = 1182 s. koja se dobija iz jednacine tavnoteZe sila G + cXo = PmOA. Tz =15 fld 2 Tz = 2 2 /ii pa je ukupno vreme praznjenja rezervoara T =7.4s. dok je drugi vremenski period: 14 D2 Jh =849.5 s. Kada se u klipu otvoti ventil koeficijenta protoka fli povrsine pOpteCllog preseka a.G) Ie.Pmo' RESEN1E: Pocetno stanje 0 ravnoteze odtedeno je sa dye veliCille. b) Prvi vremenski period je isti kao i u zadatku pod a). C. dok je drugi vremenski period /'Jii(D -4R )Jh =655.s. d) SprovodeCi postupalc proracuna vremena praznjenja rezervoara kao i u zadatku pod a). tada vazduh istice u atmosferu. i menja se po zakonu 2 2 A(y):::D rc/4-r rc: 1z jednacine elipse: (rIR)2+(ylh)2::: 1.po' fl.5s. Problem 2. i visinskom razlilcom izmedu nivoa tecnosti h = P rnO / pg. Tz = fl d2 Jii(D -SRo )v Ro=2)7.._2 D [(H+R)3/2_ R 3/2_ H 3/2]-3555 1-3fld 2R oJii 0 0 . poluprecnik r je odreden izrazom r2:::(Rlh)2(h 2 _y2). promenljiva .J2i Sh[ (4) 0 2 -R 2 R 2 2JdY +(/i) y 2 JY::: 5 (5D -16R fld2 Iii 2 2 ) r. c) Prvi vremenski period je isti kao i u zadatku pod a). i iznosi Xo = (PmOA . 2 z 16 Z In"'- - T=7.

dobija se vreme praznjenja cilindra T == =-4- D2n i B= G+c(zo -h-1-l) .2."IIPmo -c(H-h0 )IAj • . 3/7 3!7] T=3 C d) 0.3164 V~T(l+ pgA) CB+h+H) -CB+h) . protok vazduha je V = J.[ c. IIII -D H Zo z t=T i Bernulijeve jednaCine za trenutni nivo ispod klipa i izlazni presek cevi l v2 p+pgz== PA <r-==9 ~ V(z) d. G.256 Kvazistacionarna isticanja trenutku vremena (s1. gA . dobija se brzina strujanja v.32» u izraz (1).sledi izraz za trazeno vreme T-~ Vl H-I". Opruga krutosti c ima staticku deformaciju ZOo Odrediti vreme praznjenja hidrocilindra ako je trenje u cevi: a) laminarno i b) Blazijusovo. doblja se T= 32ylD In B+h+H 4 d g(1+ P. D. P. odrediti iz· jednaCine ravnoteZe sila G+c(XO-x)=PmA. c.7~18b).zo' Y. . <J- c 1=0 I=t -=::: =- G RESENJE: Postavljanjem jednacine ravnotete sila za proizvoljni polozaj klipa pA = G+c[zo -(h +H -z)]. V d T h (2) V a) Kada se za laminarno strujanje u izraz (1) uvrsti· koeficijent trenja A= 641 Re = My I vd . Promenljivi natpritisak vazduha moze Se .7-19. Hidrocilindar se prazni kroz dugacki prosti cevovod pod dejstvom sile teZine kEpa G i sile opruge.~ Precnik cevi kroz koju se vrsi .1. l. dobice se izraz za brzinu strujanja v.2. i iznosi Pm==PmO-cxIA.7-20. 1z diferencijalne jedna- f dr:' == ( D)2 1MH dz. 1 J h d2 . prazni se kroz cevovod za koji je po:z.IInc vPmo cx r- !p./ Vz -VPmo . dobija se 7 D 2[ 2 (d d C J-417[ . Kineticku energiju struje i sve lokalne otpore zanemariti.A) B+h 2 b) Uvrstavanjem koeficijenta Blazijusovog trenja (izraz (2. uVrStavanjem izraza za protok i integraljenjem dobijene diferencijalne jednaCine. Rezervoar Vlsme h i slozenog oblika povrsine poprecno g preseka. Koriscenjem diferencijalne jednaCine isticanja Adx == f/dt. a zatim njegovim integraljenjem. ProIJlem 2. Poznate veliCine su: d. Uvrstavanjem brzine v u izraz (2). Zamenom novodobijenog izraza za brzinu v u izraz (2) i njegovim integraljenjem. h. H.W~2Pm 1 po. Problem 2. dobija se proizvod ----2 d c AV == 2gT(1+ pgA)(B+z) Stika P. FP:fD - r- lin dx _ 2A2 I _ IA .7-19 pri cemu su konstante A (1) c+p Cine isticanja dV == Vdt.nata vrednost ekvivalentIlOg koeficijenta hidraulicke karakteristike Ke ~ .

rJ r == 3 .Prema izrazu (2. 2g 0 0 .-).l[f(l+sincp)2d(p].J2i 04(:c) .J2ii 0 Sef frdrdcp)~·== __1_f.Jz to njihovom zamenom u izraz (1) sledi T== 1 ~J[2f.7. k 2 0 H + 2. ako tecnost ispunjava zapreminu: a) opisanu funkcijom: (x 2 + y2 )(x 2 + y2 _ 2Y.7. KVaJ!. cije je resenje y = 3.LaJ2i· fii 3/2 b) Iz jednaCina povrSi F j i F2 dobija se kvadratna jednaCina y2 +2y.x 2 i y == xi 12.J2i('\I6 +lSarcslll. Odl'editi vreme praznjenja rezervoara.fzdz== 0 0 h 271 r d h 271 0 .lz) _ zx 2 = 0 b) izmedu povrsi Fj : x 2 + / == 15z F2 : x == 2y-Jz.Kvazistacionarnaisficanja 257 prainjenje je d. dobija se izraz za vreme praznjenja (1) -J z a) Zbog jednostavllosti resavanja integrala uvod\.2. .povrsina poprecnog preseka cevi. sa kojima se dobijajednaCina kardioide r==J.J6z(~lSZ-X2.z"'. 1. Koriste6i izaz (2.J.2...4) koeficijent protoka je f.J2i 0 f A~) dz= h 1 dxdy)!£...7-20 ' RESENJE.l == 1/ aJ2Ke 2 u kome je a = d n/4 .)h • S "JlSz 6. 2 z .. avo resenje daje jednaCinu x ==.znstadoIDl3Ir'IDlO pril'!ticaIDlje teclll®sii UIl spojenim sUIldovima Pod preticanjem se podrazumeva strujanje fluida izrnedjuspojenih sud ova.a.Jz. x x3 dz21 D ' . Zamenom ove jednaCine u izraz (1) sledi: T= 1 fla..-:12... Kada se vrsi kvazistacionarno preticanje tei<:')0sti uspojenirn sudbvima (.Lafii 0 2 == 1 1 1 271: IS' nh [cp-2coscp+")(CP--2 sin2cp)] .fzdz2/J.y/ a) b) Slika P..(l+sincp). 2 3/2 +15zarcslll r::-::.la2g 1[-2 (xJlsz-X x~)dxlJd:-== ~La 2g 0 0 .. llfu '.7.lz -15z == 0..lG 2g .: se polarne koordinate r i cp (x=rcoscp i y==rsincp)..La..Jz J.lz fdf h .z J.7.w.z J.3).2) tada je protok tecnosti na osnovu Bernulijeve jednaCine za trenutne nivoe tecnosti u rezervoarima odreden izrazom . i imajuCi u vidu da je povrsina poprecnog preseka rezervoara na trenutnom nivou promenljiva..z o.2. . T= 1 J.['6z koja predstavlja jednacinu presecne hive izmedu povrSi F j i F2 • Kako se jednacine povrsi }<~ i F2 mogu napisati u oblicima y == ~ 15z ..

. ""....6) ProDlem 2. h T = 24 r.1) primenjena za slucaj preticanja glasi V(z)dl == -A] (z)dz] == Az (z)dz z .. d27f. a tom prililcom U oslobodjeni prostor suda A ustrujava olcolni vazduh protokom Ti'o.... A2 == 2 m 2 .... Z rastojanje izmedu trenutnih nivoa i. avo. A] == 1 m . H = 2m.. Postavljanjem .. dz o Slika 2..... Po == 1.Z2' odnosno u diferencijalnom obliku dz = dz] -dz 2 ...7. Sudovi A i 13 spojeni su sa cevi precnika d. pri tome vazduh ustrujava u sud A kroz mali otvor precnika do koji se nalazi na poklopcu suda. Ta veza sledi sa s1..... ~~~~do. (2.... 2. voda pretice iz suda A u sud 13..2S8 Kvazistacionarna isticanja .... 4 pg pn cemu su: !-l koeficijent protoka cevovoda kroz koji se obavlja preticanje.. Sv == 2. ustrujavallje je mogllee.... jer u vazdusnom prostoru suda A vlada potpritisakp".~P]-P1 V(z) = W-·· 2g(z+--") ..". Diferencijalna jednacina isticanja (2. (2. A..62...d..7.. primenom diferencijaine jednaCine (2..A.. " ...2kg/ m 3 ....7-21...7..'.2. i glasi z == z] ... p] i P2 apsolutni pritisci koji u opstem slucaju zavise od koordinate z. Su =0...... b) Siika P.. "" .7.. .... !-lo = 0....I2g I "r A (z)+A 2 ijz+ Pl~t (z) j J Aj(z)Az(z) • dz . " V a) A AI u A2 B . ..2 Konacrio.. " ..... a diferencijali zapremina od koordinata z] i zz. do = 2mm. to ove dye koordinate treba izraziti u funkciji od z. ".. Dati su podaci: d = 50mm....5) dobija dz] == A 2 dz / (A] + A 2 ).....5.....02.. " " .. te se na osnovu (2.... 2. 1= Sm. ..7.7-21 RESENJE: Otvaranjem ventila V sud A se prazni..7.Po H l.Odrediti vreme za koje se nivoi 2 vode izjedllace. . == 0. Nakon otvarallja ventila...5) i njenim integraljelljem u granicama od hT do ho dobija se vreme zauzimanja llovOg ravnotdnog poIozaja ....7.....!-ld 7f.5) Kako protok zavisi od koordinate z.

2) ··fl d 2 . u kome je koeficijent protoka fl:: (su +sv + A:~+ 1) -]12 := .Kvazistacionarna isticanjtl Bernulijeve jednaeine za nivoe teenosti u sudovimaA i B u proizvoljnom trenutku vremena dobija se izraz za protok vode V = IJ.d2 Problem 2.-4-v2g(z. a) Odrediti vreme izjednacavanja nivoa. Zz i z. Sll == 0. 2 .p iJ. Sv] := 2. RESENJE. glasi: -A] dZ j == A2 dz 2 =V(z) dt. to zapreminski protoci vode i vazduha moraju biti isti (V = Vo)' Iz ove jednakasti sledi veza pg Pv = 2 z.cijaA lnu jednacinu praZnjenja rezervoara A i integraljenjem novodobijene diferencijalne jednacine.==fl1a]~2gz pri cemu su koeficijenti protoka .2. Dati su podaci: A1 = 1m2. Istovrememin otvaranjem ventila VI i V2 voda pretice iz suda A u sud B.Pv I pg) . tako da vreme izjednaeavanja nivoa bude duplokrace sa novim precnikom spojne cevi.03.._Z-= flod~rcJ2i (A] ] 2 +A 8 AA PO+(~)2 .5. Da bi se ova diferencijalna jednaCina reilila. d~rc V(z):= flo-.-----. . d rc I 2 0. a 0 cernu je vee bilo reci u Odeljku 2.)2 2 fld 4 vZ.· a) Postavljanjem Bernulijevih jednaCina za nivoe 0-1. dobija se traZena veza izmedu koordinata dz] = A/Az dz. CP Po 1 l+L(ilo d. Sudovi A i B spojeni su cevima.Jlj =7588s.7. h:= 1m.5). I+L(flo d2O )2 Po fld Uvrstavanjem nadene veze u izraz za protok vade. treba naCi vezu izmedu koordinata z]. odnosno punjenja rezervoara B prema (2.--- T AA a d ] 2 A] +A z fiV(z) J-. V ==f. I:=: 2m. dobija se vreme izjednaeavanja nivoa . A:::. KoristeCi geometrijsku vezu izrnedu koordinata z=z]-ZZ' i jednakost zaprernina: -Ajdz] ==A zdz 2 .Lz a2 J2gz.U poeetnorn trenutkll razlika izmedu nivoa vode u sudovima je h = 1m. d = 25mm.7-22. Zamenom ove veze u diferen. Sv2 :::. S druge strane protok vazduha je Va = flo (dgrc 14) J2 Pv 1 Po' S obzirom da u vodom oslobodenu zapreminu sud a A ustrujava vazduh.1J2gp. 3. Sk := 0. A2 :=: 2m2. b) U slucaju da je venti! V2 zatvoren odrediti preenik cevi Do'u granisa ventilom VI.7. 0. D =50mm. L == 5m. slede protoci V.4264.5. dobija se . I Diferencijalna jednaeina prainjenja rezervoara A.

Diferencijalna jednaCina preticanja prema (2. \1 d. rezetvaarima izjednace. d...343. . Iii (AI +A A1A2. Koristeci uslov zadatka [*=TI2 dobija se novi precnik cevi Do =V4(F]d 2 +F2D2)2[/cl+«(.2..a..260 Kvazistacionarna isticanja I j/2 il2 =(Su +2~k +S1'2 +/c D+1) FI =(Su +SVI +/c. s". Problem 2. " a) Jk L 2 =Jij /«A .5).7-23 voV . pri cemu je a.417.7-22 b) Nakon zatvaranja ventila V2...s1'o. I.zz' sledi veza izmedu koordinata dz z =. Istovremenim otvaranjem svih ve. novi koeficijenti protoka iznose fl.::... "L.~ =(Su +S1'] +/c ~o +1)-1/2 i fl. A.do.tako da protok vode za vreme isticanja iz rezervoara B bude konstantan. Odrediti: a) napor pumpe.d+ 1)- =0.fh 2) . H. i b) vreme za koje se nivai vade u \7.J>. 11 -r'~:-~~~I: '1:1'__ '''-----------B Zj ::.Svl' /C. p. +V2 )dt = -Ajdz j =A2 dz 2 • lz jednakosti zapremina-Aldz j = Azdzz .1) odnosno (2. L. i geometrijske relacije Z = Zj .. ~ )_1 Z2 b) Slika P.8 s.. Poznate veliCine su: A]> A2 ' Eo. I.Sv..-. P B It A2 Ho RESENJE Nakon uvodenja: povdina:p()precnih preseka ___ Slika 2. dok su povrsine poprecnih preseka a j = d 2 rc / 4 i a 2 == D 2 rc /4. Na osnovu'izr~a (1)..: I ] =_ ___ - j dZ2 A 11 AI .d j . i povecanjem precnika cevi sa d na Do./.7-23. dobija se novo vreme izjednacavanja nivoa T* = fl./.~ 1. = D5n 12.ntila poCinje isticanje tecnosti iz rezervoara A i B. glasi: CV.A vl A2 k V2 LD." +SVl+1)DO] = 68. A\ koeficijenta protoka .4mm gde je brojna vrednost nadena metodom numerickeiteracije. L -1/2 =0.d. H A II A lU ""'~ ~v~ V / tC\ L:7"'LA'/. = 0.7. _ -_ _ _ w _ _ _ _ . Kada se ova veza uvrsti u diferencijalnu jednaCinu preticanja vode posle integraljenja sledi T= A]A2 J~= ~ +V2 Aj +A2 h v 2 AjA2 (illaj +il2a2)1ii (A 1 +A2 ) fh.(Al~~12) dz. (1) Brojna vrednost iznosi: T = 342.7. h I".

A j . koja je prethodno sabijena za xo' Kada na ldip hidro-cilindra deluje sila F=const tada ulje kroz cev struji laminarno. Gl'Gz' l.7-24 opisuje x koordinata.d 2. dobija se protok ulja . fll a 1J2i .[jj +k).Vl +A*+l. xo' p.-1-+1 ' i konstante k = ~o :0 Fa..Sk'(.7-25.(.c. ulja kroz spojnu cev i punjenje akumulatora uljem. U hidraulickom akumulatoru nalazi se opruga krutosti c.A2 . -k.. I. / 4 i 11= pv . C FAo ' .· Usled dejstva sile F na ::==-=~==== klip hidrocilindra. + k Problem 2.[if.u+2tv +)'. d 41f. Problem 2. D. Poznate velicine su: F.::: ~C.ln . c. v./2' H.Kvazis(acioncwlw lsticanja .krecu klipovi tetine G1 i Gz spojeni su slozenim cevovodom prikazanim na sLP2.Ij. A A pri cemu su konstante A :::: D 2 n /4. Integraljenjem po x u granicama od 0 do H:::: hA I Ao' gde je H hodklipa hidro-akumulatora koji sledi iz jednakosti zapremina h A = H Ao' dobija se trazeno vreme I 128A~ 111 (FAo /cA)":"'xo T= d4nc In(FAolcA)-Xo":"h{AIAo ). \ I .vl'C. Diferencijalna jednaCina punjenja akumulatora glasi.7-241. Ao:::: D~1f. 261 flo == ~c.v. Zanemariti kineticku energiju struje i sve lokalne otpore. Aodx = Vex) dt. = Ih I=T 1=0 RESENJE.A. h. i Illi1. Hidraulicni cilindar i hidniulicni akuinulator spojeni su sa cevi precnika d i duzine l.. d. Poznate veliGine su: dA. Nakon otvaranja ventila V naCi vreme zauzimanja novog ravnoteil1og polozaja. fl= ~(. resenja se mogu napisati u sledeCimoblicima: '-) ) a) Yp==(flja )Ho-z]'g. postavljene za preseke opi. Hidro-cilindri u kojima mogu dase.. Iz Bernulijeve jednaCine. ·-D o '-'-'. Do.vZ.7-25.c.0Zenjem sa d 2 n 14. Ova pomeranje Slika P. 1 floa o 2 gde je z trenutna visinska razlika izmedu nivoa vade u rezervoarima i . fl .vo +A:~+l. b) T==~_l-(JH -/ii.2.sane trenutnim polozajima klipova F c(xo +x) --"'D-r~· ===-==i=+==== I v2 +PA d2 o zamenjivanjem koeficijenta trenja za laminarno strujanje A=64/Re. nastace strujanje . To punjenje akumulatora uljem prouzrokuje pomeranje klipa.R2. V(z) = 128 11 1 Ao (cA -xo-x)..dinamicka viskoznost.RPC. Odrediti vremeza koje ce klip da se pomeri za hod h.U+C.u 1 1 1 1 +c.

tad a ce nastati preticanje ulja iz manjeg u veti cilindar.Go. Sa donje strane veceg cilindra nalazi se opruga krutosti c. Hidraulicki amortizer prikazan na sl.262 Kvazistacionarna isticanja RESENJE' Vreme zauzimanja novog ravnoteZnog poloZaja je 8 AA l'G G ~ld gde je koeficijent protoka T= 2 TC.S' R.2. P.7-26. Poznate veliCine su: GI'G2 . C.. Odrediti vreme zauzimanja novog ravnoteznog polozaja.[ii Al + A2 ] 2 H+-(-I __ 2) pg Al A2 SHka P. P. REfENJE' TraZeno vreme je .A.l2' F.7-27 Problem 2.Dl'D2 . Klipovi mogu.ho.D. i Do.G.7-25 Slika P.2.d2 . Kada na gornji klip deluje sila F.sv. Poznate velicine su: Do.a.7-27nalazi se u stanju mirovanja. U tom polozpju je klip HC2 iznad klipa HC]. Cilindri su medusobno razdvojeni pregradom u kojojse nalazi mali otvor povrsine a i koeficijenta protoka fl.2.Sk . u cilindrima precnika D. ~u .7-27. Po prestanku dejstva sile F l1astaje preticanje iz HC] u HC].F.d]. Odrediti vreme za koje ce klipovi pod dejstvom sile F zauzeti novi ravnoteZni polozaj.7-26 klipovi u hldrocilindrima pod dejstvom sile F miruju.2. da se beeu bez trenja. Problem 2..fJ. p.~: +1)(~~)2 .E:SENfE· ~= 1 S" +Sk +sv +A~~+(I.7-26 Slika P.+Sk +A. p. U polozaju prikazanom na s1.2.Ho.l].

1E: Stika P. PmO' Su . natpritisak iznad tecnosti menja se linearno sa visinom tecnosti u njemu.o (x+hr ). Zapremine tecnosti u cevi.KvazistaCionarna isticanja 263. Poznate veliCine su: Ai .hi' dp \.zi' (i=I. Problem 2. T= 1-W.2).7-28.:. Pm = Pmo) dobija se konstanta k = Pmo / hI' pa ce.2. .2. pgA A .~O) 2Ao 1 [JL-(l+_C_.pgA· ' pri cemu hod manjeg klipa iznosi A 1 h= A A ·F. Napomena: Tecnosti se ne mesaju. PosIe otvaranja ventila V poCinje preticanje tecnosti lz otvorenog rezervoara B u zatvoreni rezervoar A. pri koriscenju zaprerninskog bilansa.rc / 4 i A = D 2rc /4.AO)h _) F ] pgA . 1+ Z (2) Iz Bernulijeve jednaCine postavljene za preseke 2.7-28a). P. 2 a) k v RESEN. I (1) Iz jednacine zaprerninskog biIansa A2h2 = Ajx+AZ(x+z) dobija se veza izmedu koordinata A . sa konstantnim povrsinama poprecnih preseka Al i A z ' spojena su sa cevi promenljivog poprecnog preseka i napunjena su tecnostima gustiUa PI i P2 do visina hI i h2 .s".Sk . natpritisak biti odreden izrazom Pm = P.2. hI = 0. u kome natpritisak u prostoru iznad tecnosti raste linearno sa trenutnom visinom nivoa tecnosti.7-28 Otvaranjem ventiIa V nastace pretisanje tecnostigustine P2 iz rezervoara B ka rezervoaru A. tada je natpritisak u njemu PmO =0. Odrediti vreme uspostavljanja novog ravnoteznog stanja u sistemu. Kada je rezervoar A prazan. P. tj.7-28b. odnosno Pm =k(x+hl)' Koristeci pocetne uslove (x=O. definitivno.A -. x= A 2A (h 2 -z). Tada ce u proizvoljnom trenutku vremeria polozaj sistema biti kao na s1. A A a povrsine klipova su Ao = D. Ao pgA(l-----'L)+c----'L . mogu da se zanemare.J2i (1 + P.2 i 1-1 (koji se nalaze u tecnosti gustine P2)' koja glasi . Dva velika rezervoara A i B (s1. U toku punjenja rezervoara A.

u+S. P2gZ=:Pm+PIghl+P2l(l. I _ '2 V. 1 2. iIi visinska razlika izmedu nivoa slobodnih povrsi tecnosti u sudu ivan njega za slucaj podvodnog preticanja (s1. tada na osnovu (2.\:+A2d2)T+ (v 2 - VI )2 2· +(Sv+S!c+AI~+1)2J 'I v{ l uz koris6enje: veze izmedu brzina v]:::: (d 2 I d l )2V2 dobijene iz odgovarajuce jednaCine kontinuiteta (~ :::: V ) i izraza (2) i (3). ..-b-..1) ima oblik A(y)dy == V(z)dt.264 Kvazistacionarna isticanja . A2 PmO lh1 +P2g(1+il] IA 2 ) Konacna.2.7.7.ja(H-h)-bl 2g L.l7vaz-b .PIgh] . uvodenjem kanstanti 2 A a == 1+ PmO 2 b =llhl + Pmo (h1 + .«li@va Kada atvoreni sud tdine G (s1.2) vazi izraz za protok ~/(z):::.Pmo H-h==h2 . d.- Primenom. to izmedu ovih koordinata treba naCi vezu.7.2. P2g(A1 + A2 ) P2 P2gh1 A1 + A2 .3) tone puneCi se kroz mali otvor povrsine a i koeficijenta protoka 1-1-.7. i izraza (1) u kome se uvrstava x:::: h + h]> dobice se visinska razlika A] +A2 P2gh2 . iz diferencijalne jednacine preticanja A 1dx:::: V(z)dt. i koeficijenta protoka 12 d2 2 2 11 d2 4}-]/2 f. .31a). gde je z visinska razlika izmedu nivoa slobodne povrsi okolne tecnosti i mvoa otvera kroz koji se vrili punjenje suda (s1.l== { Su +Sk +AT+[l. dobija se vreme zauzimanja novog ravl1otdl1og polozaja T=dz Iii Hf-h <Jaz-b (AA]A2 r---. za kraj~ie ravnotezno stanje.7. A2 ho ).1t .7.(d) ] +(sv +l. Za razmatrani slucaj diferencijalna jednaCina (2. Kako protok zavisi od koordinate z.3. jednaCine zapreminskog bilansa A2h2 == Alh + A2H .--.: f.3b).la~2gz. a diferencijal zapremine od koordinate y koja govori 0 trenutnoj napunjenosti sucla.-= (Aj+A2)lld21t 2g +A A] A? - 4 8 2 )llad 2 1t 2 2 h2 fii[~ah. uz koris6enje diferencijahlOg oblika veze (2). Kvazistac[(J>narlfRO isticanje prn tOllljenju iii iZlI":ll1njsnjn s1lI.k +A1 Ci+1)(d) 2] ] 1 dobi6e se izraz za pratok tecnosti V(z):::: f.2.

o pgr:: D a) 1 d5 n .Kvazistacionarna isticanja 265 Ta jednoznacna veza se dobija iz jedl1ac'il1e kvazistaticke ramotde sIf4 koja za proizvoljni vremenski trenutak glasi G+pgV(y)::: pgV(y. b) Za reSavanje integrala (2) Slika P. Kada se na mestu A koje se nalazi na nivou slobodne povrsi probusi otvor povrsine poprecnog preseka a i koeficijenta protoka fL sud tone.zapremina koja odreduje silu potiska. Poznate velicine su: D.7.J2gz.J2". b) prizme sirine B. Ta veza sledi iz uslova kvazistacionarne hidrodinarnicke ravnoteze sila 1 2 1 d 2n .---h = 3 12G (!!. Sud tankih zidova./r. Radi jednostavnosti crtanja to se moze uraditii tako lito se na slici sud fiksira a menjaju se polozaji nivoa tecnosti.-)2 . i korscenjem veza (1) dobija oblik /::: CZ+ho)3 -h. Problem 2. G+pg"3 x n y = pg"3-4-(z+ho). U trenutku kada je sud potonuo nivo vode u sudu je ispod nivoa otvora A. (stabilno) pliva na vodi. B. dobija se izraz T= JV(z) dy . a.z) . ~(x) y (2) u kome je pratok V(z) = lla...2. p.dY ::: 2a fJ. Odrediti vreme tanjenja. J.trenutna zapremina tecnosti u sudu i V lY.7) gde su: V(y) . l?ESENJE: Iz slicnosti trouglova D I h ::: do I ho = d / (z + ho ) ::: 2x / y.z) (2... h. Sve napred receno vaZi i za sudove kaji izranjaju iz tecnosti. pri cemu je koordinata z trenutna visinska razlika izmedu nivoa slobodne povdi tecnosti i nivoa otvoraA. slede veze D D ID (1) do =hho .) "h-ho (4ho +Ihho +h ) * U slucajevima izranjanja i/ili tonjenja sudova veoma cesto je potrebno nacrtati sud u viSe uzastopnih polozaja. x=Zh Y · Iz diferencijalne jednaCine punjenja suda A(x)dy '. tdine G. ako je sud ablika: a) konusa. 1C D 2 ~ 2 4 2 dZ=lOafLJ2i(r.) \ \ f z"}"" (h o +z)2 () . d=h(z+h o ).7. .7-29. a) Gaz suda u pocetnom D trenutku ravnoteZe adreduje se iz llslova jednakosti sila: G = pg3"-4-hO' 1 posredstvom h veze (1) iznosi . G.V(z)dt. fL.fii. (3) Sada se lako iz izraza (2) i diferencijalnog oblika izraza (3) dobija vreme tonjenja konusnog suda x2 rc 1C D T= Y)Jfl.29* treba naCi dopunsku vezu izmedu koordinata.

2. Cilindricni sud tezine G promenljivog popl'ecnog preseka po visini pliva na vodi. fl. h1 ' h2.trenutku vremena G::: pgtdoBho.vremena punjenja preostalog dela cilindra precnika D1 napuni.:-z~(2ho+h)vh-ho' p. a) fl·a b) c) d) Slika P. Gaz suda u pocetnom stanju ravnotde dobija se iz jednakosti sila G::: pgAoho. dobija se gaz suda ho::: ~P~C. G+pgA 1x 2 = pgAOhJ +pgA3(5+x2 +Z2 -hI) . G + pgA1 (h1 .a~2gz2 dtz . 8. i iznosi / ::: (z+h O )2 -h~ T= y 2xBdy DB ho + r. i koriscenjemveze (1). p.av2gz p. D1 ' D2 ' D3. Otvaranjem malog otvora na dnu suda povdine poprecnog preseka a i koeficijenta protoka fl.. Poznate veliCine su: Do.vremena punjenja dela cilindra precnika D2 .redosledno. Odrediti vreme za koje ce sud potonuti.hJ + 5) == pgAOhl + pgA3 (8 + x 3+ Z3 .2. P. a.7-30.a~2gz1 dt 1 ' A1 2 ::: fl. ito: ~ .3).2.2. Diferencijalne jednaCine punjenjiisudau pojedinim vremenskim periodima glase A 1 1 ::: fl. a. i iznosi ho ::: G /pgAo' Vreme tonjenja suda sastoji se od tri vremenska perioda.266 Kvazistacionarna isticanja b) 1z uslova hidrostaticke ravnoteie sila u pocetnom .1.3).vremena tOIljenja do spoljne ivice dela suda precnika Do.B' Dopunska veza izmedu koordinata dobija se iz uslova kvazistacionarne hidrodinamicke ravnoteze sila 1 1 G+pg2"2xBy= pg2"dB(z+ho ) i posredstvom izraza (1) ima obhk (4) Vreme tonjenja suda prizmaticnog oblika dobija se iz izraza (2) u kome treba uvrstiti diferencijalni obHk izraza (4). potrebno je naci ~eze izmedu koordinata xii Z i' (j=1.h1 ) koje su postavljene za polozaje sa s1. dx dx Za resavanje ovih diferencijalnih jednaCina.av 2 gh Problem 2. i T3 . i glase: .::-::: r:::-f p. Ove veze sledeiz jednaCina levazistacionarnih hidrodinamickih ravnoteza sila G+pgA1 x1 ::: pgAo(5+X1 +Z1) .. za koje se sarno dec unutrasnjeg prostora cilindra precnika D].7~30b-d. T2 . sud tone.ah"\l2g II-rho -----y=-dz Z 2 3 0 'liZ DB r.Azdx 3 == fl.25) + pgA2 (5 + x3 .a~2gz3 dt3 .7-30 RESENJE: Radi kraceg pisanja u toku izrade zadatka uvesce se oznake za povrsine poprecnih preseka Ai ::: Di21( / 4 (i=O. do potpunog potapanja suda. G.

~ Au ~p RESENJE: x "" x ..?H. §~ ~~ Au . pliva na vodi.2. }.Au) As pgAs SlikaP. 8 A A ~ A G As d.A ) (""Ii H2 -" H1 ).podmornica oblika prizme.:. dliZine B.Su. H.r. H z = AOho. A Ii A.. d.:Z--=--..la'li Lg j 3 ~:::: J.. X3 =hl +h2 -H3 -8. dobivaju se granice integraCije A A A A -A A H I = AOho-(Ao-l)hj-8.-:-2 (A .h 2 Al A3 r.A hj -(T. Prizmaticni sud teZine G.Ulfii (A -A 3 2 A2 A3 2 .A ) (.}. X 3 • 3 3 3 3 267 ZI :::: -l 3 3 Iz ovih veza.~·--=.Kvazistqcionarnaisticanja Ao -A Ao Ao -A3 Al -A3 ho --A-. sto se postize ubacivanjem vode u rezervoar A.g 0 I }.7-32 .Sk' sv. hI -0+ A x2 . napunjenje vodom do visine Hi pliva na vodi.d.A1 A3 Aj .7. te njihovim integraljenjem sledi: 2 AoA1 r. I I 3 3 3 Ao . 2 2 2 2 Ao Uvrstavanjem diferencijalnih veza izmedu koordinata Xii z j u diferencijalne jednaCine punjenja suda./H3)' Ukupno vreme tonjenja suda je T:::: 1\ +T2 +T3 • Problem 2.1)8.-:-2 (A. Voda se ubacuje pomocu pumpe. Da bi podmornica zaronila potrel:?noje povecati tezinu.Ul. Z3:::: H3 . pri punjenju rezervoara. k pod konstantnim .~= r. Poznate su L d h sledece veliCine: G.A s' p. B..:..p. ~~.. koja radi sa konstantnim naporom Yp' Smatrati da je.::.5.31 Pro/Hem 2.'.----·~ ~ ~ precnika d. L. tezine G. Unutrasnja povrSina dna suda je All a ' spoljasnja As' Kada se na dnu suda probusi otvor G.~ ) ('\IH2 ~'. h. H 3 ::::T ho. Naci vreme za koje ce podmornica zaroniti.l.. G RESENJE: Traieno vreme iznosi SlikaP./ h1) .atmosferskim pritiskom..1)5.w 8 T= 2 II S (1-_u)H+8---.As ./ ho .ld nJ2i (As .o.xI -0 Z2 =Tho A.. Z2 :::: H2 ' x 2 = hj . Yp. J.°A I hl -(2-:i-. Date Sil sledece veliCine: G. Plovni objekat . r~1f'Zl'Z<'2iz=Z<'2iz===z:m vazduh u rezervoaru A.:::: r.A.7. koristeCi granicne uslove na krajevima pojedinih vremenskih period a Zj = HI' Xj =h j -H j -5.1-32. o 3 3 3 Ao Al A2 Ao· f2(A I -A2 ) l A3 -A2 z3 =Tho +(T-T-T+ 1)h l A +lJo.2.28. naCi vreme zauzimanja novog 13 ~ H ravnoteznog polozaja.H. A.Au.1-.1)h2 -(2T.\u.

7-34 . T= Q.. RESENJE.62... '/h .. 8. xI cemu su konstante A=ab Stika P. _.. ://. .268 Kvazistacionarna isticanja T= 2As ~ Yp .2. r:.--(H +-'-h-8 j. NaCi vreme za kojece plovni objekat da potone. Plovni objekat tezine G. a natpritisak u komori menja se linearno sa visinom vode u komori (Pm = k· x). dobija se iz jednaCine hidrostaticke ravnoteze G = pgBLho' i iznosi: 110 = pg~L = 1274mm. o P 0 A G ProD/em 2.Ipri Ao Ao 8 j.I. U jednom trenutku projektil probija sarno dno plovnog objekta. . U unutrasnjosti plovnog objekta nalazi se komora napunjena vazduhom koji je pod atmosferskim pritiskom Pa' Debljina svih zidova je o.Gaz plovnog objekta.vremena isticanja vode u atmosferu i T. d.51__ Ii H B Slika P. jer u komoru ustrujava voda.d 2 n.av2g g --+--11-8) pgAs g .. sirine B=4m i visine H=4m) pliva na vodi. b) do koje visine komora treba da se napuni vodom da bi plovni objekat potonuo? Poznate velicine su: a.I.I.7-33 b) =-A H--gA . ProDlem 2.2.~ =(a -28)(b -20). G lid ~ ..+lpg AAo JpgA -8 . G. dimenzija a x b x H pliva na vodi. p..vremena podvodnog preticfmja.'I///. k. pri tome na dnu pravi otvor precnika d i koeficijenta protoka Il. projektil po gada plovni objekat probijajuCi ga sa obe strarte. Odrediti: a) vreme zauzimanja novog ravnote±nog polozaja plovnog objekta.5m od nivoa vode. pri tome pravi otvore precnika d=lOOmm i koeficijenta protoka Il""O. Debljina svih zidova je ista i iznosi 0= lOOmm. U jednom trenutku.k. ito: r.. G Yp pri cemu je koeficijent protoka ~l= (Sli +2sv +2Sk +lvfi-+l)-1/2. na dubini h=O. .J2i . '/ .P a • RESENJEa) Vreme zauzimanja novog ravnote±nog polozajaje !~ . H.. Vreme potapanja plovnog objekta sastoji se od dva vremena. b.7-33.. Prazan plovni objekat tezine G=500kN (duzine L=10m. Nakon toga plovni objekat tone.. j.7-34. II pocetnom trenutku. Ovim redom odrediCe se pomenuta vremena.

28)dy (4) pri cemu je protok . (2) Iz jednaCine hidrodinamicke ravnoteze sila u toku tonjenja G+pgCB-28)CL-25)y= pgBL(z+ho -h).25)(L . Veza izmedu koordinata x i y. (5) 4 U izrazu (5) koordinata x predstavlja visinsku razliku izmedu nivoa slobodnih povdina van i unutar plovnog objekta.. nakon cijeg integraljenja sledi Ii = fld n 2g . jzraza (6) u diferencijalnu jednacinu (4). d 2n (1) pri cemu je koordinata z visinska razlika vode van plovnog objekta i nivoa otvora.28)y x -ho _ _s:_ U = pgBL(x + y +5) i glasi BL-(B-25)(L--'25) BL y. odnosno CB .48. T2 = f1. d 2n r.5 s == 26min4Ss.28)(L . hl= BL (ho-h-5)+h=1l27mm.26) (3) Z"" BL y+h. Prvi vremenski period dobija se uvrstavanjem izraza (1). h2 ::: If -5.15 Ukupno vreme tonjenja plovnog objekta je T = r. Diferencijalna jednacina podvodnog preticanja glasi dV = 2f/2 dt 2 ::: (B . dobija se iz jednacine hidrodinamicke ravnoteze sila . i diferencijalnog oblika izraza (3) u diferencijalnu jednacinu (2).Bfi-g " d.Kvazis(acionarna isticanja Protok vode kroz jedan otvor je V= 269 . J n 2g h '" pri cemu je gornja granica integracije h1 dobijena iz jedllacine(3) kada se uvrsti z=h 1 i y = ho -h-5..(B-25)(L-25) (H -ho ) == 972mm.. Uvrstavanjem izraza (5) i diferencijalnog oblika. + 7.28)(L .z. fld :Bfi-gCfh: -Jh) =657. kada se u nju uvrsti da je x=h 2 i y = If -0-h 2 i ima vrednost BL . \ \ . sledi veza izmedu koordinata: (B .-r. (6") I Gornja granica integracije h2 sledi iz jednacine (6). Diferencijalna jednaCina tonjenja glasi dV = 2Vdt j = (B-20)(L-25)dy. fl4~2gz . = 1604.25) .-V2 = 1-l--'\I2gx ..:.d 2nfii 5(B+L-25) ("hI --V h2) =947. i njenim integraljenjem u granicama ad h1 do h2' dabija sci BL (B-28)(L-20) r.28)(L . G:: pg(B .

Au.2. 8..= 8 t Slika P. %~ "~ t fl.. ~ ------~~J h H ~ Au ~ 7/. p..l.7-35.A s ' j. napuni u unutrasnjosti plovnog objekta do nivoa prvog otvora. Poznate veliCine su: G.l.7-35 prave otvore sarno u jednom bocnom zidu plovnog objekta.H -8)+h .GJ2iCH -h) pri cernu je konstanta All G · b = . NaCi vreme za koje ce voda da se. As pgAs .-~-. pri tome praveCi dye rupe povrSine .270 Kvazistacionarna isticanja Problem 2. a i koeficijenta protoka j.G i H.l. 3 J..!. a.a .a.( . fl. Plovni objekat pliva na vodi. U jednom trenutku plovni objekat pogadaju dva projektila na dubinama h t--. Projektili RErENJE' Vreme punjenja plovnog objekta do nivoa prvog otvora je T=2 As [(b+H_h)312_H312_b312+h312j. H. h.

.

.

== dAi vidt.3.1)dobija se i element kolicine kretanja ~V 2dA· i d·. Za nalazenje sile reakcije na raspolaganju stoji poznati zakonmehanike 0 promeni koliCine kretanja.1b).1 koji predstavlja. ogranicavaju sve cvrste povrsi slozenog strujnog prostora. U ovom Odeljku bice izvedena jednaCina koliCine kretanja za slozene strujne prostore i za stacionarno strujanje fluida.som i oznacen bilo koji ulazni.)i veictorabrzine to ce element kolicine kretanja biti: . U tu svrhu posmatra se slozeni stmjni prostor s1. to ce .dt iii (3. Kako je koliCina kretanja vektor koji je jednak proizvodu mase (dm.271 30 PlIUMENA ZAKONA 0 PROMENI KOLICJ!NE KRETANJA 3. u ovom slucaju. Ovaj presek se nakon promene vremena za dt pomeri u poloiaj i'-i ' koji se u odhosll na prethodni nalazi na rastojanju vidt i tom prilikom opise zapreminu dV. a) \:=1 K t Vj =1 b) c) 1'v1.f/tttdom u kojoj se odigrava promena !coliCine kretanja. a sa j bilo !coji izlazni prese!c. Da bi se definisala koliCina kretanj~. posmatrace se bilo koji ulazni presek i-i (s1. ii] poklapaju sa smerovima brzina Vi i Vi' S obzirom da ima n ulazrrihi promena koliCine kretanja stacionamog strujanja biti In I \ I izlaznih preseka.ka.1) pri cemu je iii art normale povrsi Ai' Na osnovu izr~a (3.3.1a uocava se zatvorena kontura K koja obuhvata siozeni strujni prostor. pri cemu je sa indd.]1.izlaznih preseka. dKi = dmi~ =pvidt dAivi = PVi2~lA.3. _I> I>~\ v. na pr.j" ('1\. racvu sa n ulaznih i In izlaznih strujnih preseka. Zalkon 0 pll"omeni k®HCilDle Ikll"le1!:alllja stll"ujllle ]!»Jl"Ost<!H'e Za! geometll"ijslki.. u trenutku t. odnosno kontrolnu zapreminu Ii: Dakle.1 Za analizu treba tloeit! !contro!nu zapremintt V ispttnjenu . .=pdV. siozelllie Jedan od najvaznijih tehnickih problema u primenjenoj mehanici fluid a je odredivanje sile reakcije koja je nastalausled proticanja fluida kroz neki strujni prostor.oi svepovrsine Ai e ulaznih i A] . Za slozenusttujnu geometriju sa s1.=n R '0 i-I j-j Slika 3.. kontrolnu zapreminu.] = pv j tn Ovde treba napomenuti da se smerovi ortova normala iii i.

Ukoliko profil brzina nije razvijen. .02 .J .retanja.5.1. Konacno..=1 . .j) gde je vs. koriscenjem izraza (3.4. i iznosi: ~ = 1.4) predstavlja koeficijent neravnomernosti kolicine lc.kAk vs.4).1) i ~=4/3 ..3) ~se svodi na oblik m R = L(P.. Koeficijent neravnomernosti kolicine kretanja je odnos izmedu stvarne kolicine kretanja odredene sa realnim profilom brzina ikolicine kretanja odredene sa srednjom brzinom po preseku. jedn.L" P ~ f· Ai V.5. salp.sila reakcije iIi sila otpora fluida i G .sila tdine fluida koji se nalazi u kontrolnoj zapremini.k k f Ak Vk 2 dA .5) = LCPi A i +~imivi)i1i .k A" k ' k ' Ck=i.2) sledi integralni. Dakle.272 KoliCilla kretallja m n m 2 n dK= LdK -LdK. n 1=1 .3) kome su: PUI .k srednja brzina po preseku (shodno izrazu (2.)dt. Prime nom ovog zakona lZ jednaCine (3. (3.za laminarno strujanje u cevima krliZnog poprecnog preseka (Odeljak 2.L" P j=1 U - ~ f Aj V dA j ii j J 2 - '=1 . Pritisci Pi i P j su relativni pritisci i imaju vrednosti + Pm za stanje natpritiska iii -P v za stanje potpritiska u preseku. oblik: FR = . S. n·-Lv.3). Rezultujuce sile pritiska koje deluju na ulaznim povrsinama Ai' odnosno izlaznim A) iznose n . J=! L(p j+P~ jv~)Aj ii j +pV g m (3. iIi Busineskov koeficijent. U mehanici fluid a taj tip integrala seresava na sledeCi naCin: t v~dA=v. == p(Lv dA.2) Prema opstem zakonu mehanike 0 promeni kolicine kretanja izvod kolicine kretallja pO vrel7leJZlt daje glami vektor JPoijizih slia.1. m Put = LPiAini ~l ~z == - J~ Lp A ji1j" j ZnaIe minus u izrazu za silu pritisIea ~z potice ad toga sto su ove sile suprotnih smerova od smerova odgovarajuCih ortova normala. iii = PUI + P. R .z .2 dA.aCine kontinuiteta m1 = pTfI = pvAI . (3.1.·:::. U jednacini (3.kAk-2_1_t v~ dA=~kv. jednaCina (3.R + G (3.o eksperimentaJnjm odredivanjem profila brzina u preseku.2)Ai iii /=1.rezultujuca sila pritiska izlaznih preseIea.1 i izostavljat~em n indeksa "s" za srednju brzinu.3) treba resiti integral sa kvadratom brzine. rh1 · J\ pvA J' == pV. tada se do koeficijenta neravnomernosti moze doCi.LCPjA j J=1 +~jm/j)i1j +pV g . Kod razvijenih profila brzina ovaj koeficijent je poznat. 8.1.\iAi ii.+P~iV. j=1 J '=1 j=1 J J J .za turbulentno strujanje (Odeljak 2.rezultujuca sila pritiska ulaznih preseka.1. a 1 ~K =-2-V A s. kbefiCijent neravnomernosti koliCine kretanja predstavlja korekciju koja se pravi pri prelasku sa stvarnog profila brzina na srednju brzinu po preseku.11». ~z .

6) Ovde se ustvari radi 0 primeni na neku masu fluida Ul mehamci dobra poznatog za/cona 0 momentu leoliCine !cretanja.1a.. pale. ~+~imiVi Pj+~jmjVj' M oYJO Napadne tacke dejstva ovih sila nalaze se u Slika 3. Osim ovihsiia nakontrolnu zapreminu V deluju sila tdine pV g i sila reakcije R. Primenom zakona 0 promelli koliCine kretanja dobija se sila otpora fluida R. m (3.zr. tad a je ta sila reakcije veze istog pravca i illtenziteta kao i sila otpora f1uida ali suprotllog smera. Cije su napadne tacke dejstva odredene vektorima polozaja Fa i F . ! r .. na proizvoljno izabranu tacku 0.. preseka j-}. (3.. . jer se njena pninena sllodi samo lia projektOVall/e ortova nonna!a u!aznih i izlazmh prese!ca !coji se poklapaju so. Ova sila u odnosu na nelru karakteristicnu tacku.3. stvara moment. p..3. a sto je ustvari OSllOVlli interes proracuna. Radi jednostavnijeg prikaza sa ove slike se izdvaja deo kontrolne zapremine koji se i .5)je krajnje jednostavna za primenu. koja su u odnosu na tacku oodredena vektorima polozaja ~ i ~.l <"':) t. odnos~o Rveze :::: -R. Ako se zeli odrediti sila sa kojom fluid deluje na cvrste povrsine koje ogranicavaju kontrolnu zapreminu. U I ovim presecima deluju sile pritiska / dinamicke sile: I M fo . VeliCine u zagradama jednacine (3. a koji glasi: moment izazvall promenom kolicine kretanja U odnosu na neku nepokretnu tacku jednak je zbiru momenata svih sila u odnosu na istu nepokretnu tacku. nalazi izmedu ulaznog preseka i-i i i z l a z n o g . .. a koji je prikazan na s1. Za prirnenu zakona 0 promeni koliCine kretanja potrebno je poznavati pritiske i brzille u svim presecima. Za odredivanje momenta rezultujuce sile reakcije u OdllOSU . a za to se... koja je u opstem slucaju odredena izrazom (3.7) .2.5). posmatrace P': B)mJ 1j se opsti slucaj slozene strujne geometrije sa n V I ulaza i In izlaza. redosledno. C.."dnacina (3. Nalazeci momente navedenih sila. koriste Bernulijeve jednaCine i jednacine kontilluiteta...Koli(tila !cretanja 273 koji predstavlja opsti oblik zakona 0 promeni kolicine kretanja primenjenog na proizvoljnu kontrolnu zapreminu slozenog strujnog prostora. Usled promene koliCine kretanja u nekoj geometriji u kojoj se odvija strujanje nastaje sila reakcije. u R odnosu na tacku 0.5)predstavljaju zbir statickog pritiska i dvostruke vrednosti dinarnickog pritiska. Jc. ~j .2 tezistima preseka. . iii osu. smerovima sreCb'l/llz brzlna it tim preseczma... koji je prikazau na sl. dobija se rezultujuci moment sHe reakcije /I M = Rx ~ = LCPi + PPiVi2)AJi> ~ j=] j=l LCPj + PP jV~)Ajj1j x ~ + pV g x rg . .V" g '. odnosno zbir totalnog i dinamickog pritiska.

6 (st P.3-2c) d) a=180°.P. tada se za savladavanje obrtnog momenta !vIoz mora uloziti snaga P (na pro prime nom elektromotora).5). jednaCine (3.3-2d) e) za krivinu sa 81. 14 == vDD 2 n /4 b) Ponavljanjem postupka iz zadatka pod a) dobija:se sila otpora R=-2579N. d 2 =d p I. == 0. I. Tdinu vode izmedu prirubnica .=0.k =0.05 i Pm] == 20kPa.3-2a) b) a==45°. Ovi preseci su sa razvijenim profilima brzina. .8) Ukoliko je obrtna kontrolna zapreminau radnim kolima pumpi i ventilatora.. a) Najpre se iz jednaCine kontinuiteta odreduju brzine strujanja v d == 5.. V == vddzrr.3~2b) c) a=90°.3-2a aka u preseku I-lvlada patpritisak Pvl ==20kPa. R == P]-4-.+1I==Of + :~~:~P)~Ol~~~~:/"~~omm.2('" + l)v d == 87193 a. Preseci 1-1 i 2-2 su sa razvijenim profilima brzina. Odrediti silu reakcije tecnosti kaja deluje na krivinu. Kroz cevovod protice V == 40 II s vode. tj. d 2rr. d 2 =80mm.45 (sl: P.8 (st P.3{sl. Kroz krivinu protice V == 151/ s vode. d z=dJ . Problem 3-1. tada obrtni moment !vIoz daje snagu P == MozO)' (3.k =0.09m lsi v D = 1.05) i b) postepeno prosirenje (1. ako se pasmatra turbina tad a abrtni moment Moe daje korisnu snagu P.3-1 Pz == PI +2VD . na pr. ~k =0. Primenam zakona 0 odrzanju koliCine kretanja. d 2 =80mm.. Pro"lem 3-2.Ako se posmatrana zapremina u kojoj se odigravaprbmena koliCine kretanja. koja se moze (na pr. koja je u odnosu na horizontalu nagnuta pod uglom a... P. a potom se iz Bernulijeve jednaCine za preseke 1-1 i 2-2 odreduje pritisak P2 P r 2 P Slika P. Zanemariti tezinu tecnosti u krivini i visinsku razliku izmedu preseka 1-1 i 2-2. Izmedu prirubuica 1 i 2 nalazi se krivina. Odrediti sile otpora koje nastaju usIed proticanja vode izmedu prirubuica 1-1 i 2-2. aka se izmedu njih nalazi: a) postepeno suzenje (~==0. i to u sledeCim slucajevima: a) a=75°. medutim.P2T+pV(v D -va) =2304N.25).274 Kolieino hetonjo a sto nije nista drugo do jedan oblik zakolla 0 promelli momenta koliCine kretanja. generatorom) transfarrmsati u drugi oblik energije.27m/ S. za jedan ulaz i jedan izlaz dohija se trazena sila reakcije D2rr. . okrece oko ose Oz ugaonom brzinom 0). 1d I D" 200mm. ako su dati podaci: d] == 100mm. I. . a znaIe minus ukazuje da je ona suprotnog smera odsmera strujanja. Sk=0.

2) ipritisak u preseku 2-2 P2 = PI U zadacima a)-d) pritisak P2 e) potpritisak P'l.3. dobijaju se brzine Vi = 4V / di2 n (i=1. za jedan ulaz i jedan izlaz.)A1111 -(P2 + PV. . Ponavljanjem opisallog posmpka u svim zadatim prime.2).5). = . V''. Nestisljiv fluid gustine p struji turbulen. kroz naglo prosirellje ulaznog precnika d 1 i izlaznog precnikad 2 . (.2.(P2 + pv. Problem 3-3.\ 1 =:>I .tho..1. D1 = 400mm.dma..6 N.(d 2 / dj).Uvodenjem povrsina poprecnih preseka cevi Ai = di2 n / 4 (i=I.5). i veze izmedu protoka Ti1 = 2V2. Ry = -(P2 + pv.Koli6ilO kretonjo 27S 2 ' D ' -.1 = 0.2).4 N.-.ii2 ).2) i koriscenjem jednacina kontinuiteta i Bernulija za preseke 1-1 i 2-2. (. Izracunati silu reakcije koja deluje na racvu.' :--:-'. protokomV.rrvo se iz jednacine kontinuiteta Vo == VI +f7 .112 ) .Pv 2' Isto vazi i za presek 1-1..Odrediti pad pritiska koji je nastao proticanjem fluid a kroz naglo prosirenje.)A2i12 i njenim projektovanjem na koordinatne pravce x i y.k)V( -(l+(. )A2 cos (ii1 .5. )A 2 sin (111... d) R=360 N. iIi ponavljalljem postupka datog u Odeljku 2.3-2 RESENJE. U horizontalnu racvu dotice Va = 2501/ s vode. dobijaju se komponente Rx = (P1 + pvt )A 1 . c) R=258 N.U lllaznompreseku naglog prosirenja cevi je razvijeno turbulelltno strujallje. = 60°.1 dj d) a) b) c) Slika P. . ~i = 1 (i=0.• '. ex. kroz cevi precnika D1 i D2 . e) R=165N . koje daju rezuItujucu silu otpora R =~R..Primenom jednaCine (3. Dati podaci su: Do = SOOmm. koja u vektorskom obliku glasi: +~[(l-(._. 2]2 2 1.7. odreduju brzine strujanja 2 . pri cemu su brzine strujanja Vi = 4V / d?n \ \ Problem 3-4. -' . dobijaju se sledece vrednosti za silu otpora a) R=249. dobija se pad pritiska pri turbulentnomstnijanju kroz naglo prosirenje P 2 t-p = 2(V1 -v 2 ) = I p[ . D2 = 300mm. b) R=131. + R~ . . Pmo = 1 bar.)vi]· predstavlja natpritisak P2 = +Pm 2' au zadatku pod R= (P1 + pv.2 = 0.3. a iz racve isticu kolicine vode. RESENJE. RESENJE. koje stoje u odnosu 2:1. Koriscenjem jednaCine (3.Yz2 ' (i=1.1.

Iz horizontalne racve voda istice u atmosferu. 99629Pa.179 mis. i=l.12.:= --6184N. pod uglom ~ = arc tg CRy / Rx) = -59. a j ::: 400mm. koja ima pokazivanje h= 16ID11i.cevi sa ziv()m. 2 D{n . Vi= D21 = {ll. SI = 0.k2'" 0. u odnosu se staticki pritisak pomocu U . U preseku 0·0 meri 1. bl = 50mm. 2 b2 Stika P. b2 = lOOmm.50 • Do sile otpora moze se doCi i grafickim prikazom vektorske jednacine (1) a sto je uCinjeno na 81. promene koliCine kretanja.5). S= 0. za jedan ulaz i p 2 P 2 R = (Pmo +PVO)-4.kojaje postavljena.273 mis. l 1.6. i = 2. PrOD/em 3-5.326mis.15. Dati su podad: do = 50mm. 'trenje zanemariti.a z = 300mm. jednaCina (3. Ski = 0.~ ==300 .24. odnosno ukupna sila otpora R::: JR. Ry = -(P m2 + PV2 )-4-sma. S2::: 0. a zatim'se iz BernulijevihjednaCina dobijaju natpritisci Pm.' Odrediti silu otpora tecnosti i obrtni moment koji su nastali. i:= 2. r = P mu +'2Vo -'2(Sj +l)Vj:::: DO2 n _ Primenom zakona dva izlaza - 0 {99667pa.no -(Pm) +PVj )-4-nj -(P m2 +pv2)-4-n2 2 2 D2 n _ 1 2 2 D2 n _ (1) dobijaju se komponente sile otpora 2 D2 n D2 2 DO n 2 J 2? n Rx :::(Pmo +PVo )-4--(Pm1 +PVj )-4--( Pmi +PV2)4cosu=3637N. P.3-4 4V 1.3-4b. kl 1. C. prorneni kotiCine kretanja. +R. i = 1. na X osu.3-5 . Dj :::: 40mm. d J = 30mm. i:::: 0.276 Kollcina kretanja o a) b) Slika P.8. d 2 ::: 30mm. = 60°. usled. n 2 1. = 7174N. a.

p)gh::= 1977. 1:. ~ =15°. Odrediti ugao y' tako da ukupna sila otpora tecIlosti.R2 =0.021m! s i 112 ::= I. odredujll brzine strujanja Vi = Ii. D z = SOmm. Odrediti silu reakcije veze 0-0. d 3 = 30rnm.5) dobija se sila otpora R = {Cm2V2 cos~-lhl VI cosa)2 + (Pmdgn: /4 -f-liJovo + riliv i sina+ ri12112 sin ~)2 }1/2 = 11.OSN dok jednacina (3.[jj = voD.KoliCina Icrelanja 277 RESENJE Na osnovu pokazivanja manometra odredllje se pritisak u preselru 0-0 Pm ::= (Pm .736m/ s. SRl =0.2. a 30°.povrsina rc! poprecnog preseka cevi.292m/ s.8. pri cemu je Aj = dj2 4 . 1:. c. Dati su podaci: Do = 100mm.3 = 0. Smatrati da je cevovod kratak.567Nm.7) daje traieni moment M =mv 1(a 1 sina+b l cosa)-lf~v2 Ca 2 sin~ +b2 cos~)::= O. Cija jekarakteristika K =.pv. nastala usled promene koliCine kretanja. Protok vade se meri pomocu blende. 1:.2.1 =0. l pri cemu su maseru protoci Ihj = pVj dj 2 rc! 4 (i==0. U horizontalnu racvu doticu kotieine r~ i liz a iz nje istiee koliCina V~.2). Potom se iz Bernulijevih jednaCina za preseke 1-3 i 2-3 odreduju natpritisci PI i P2' Ponavljanjem slicnog po stupka kao u zadatku P. d2 == 2Smm.O.3-7. RESENJE Prvo se.2 == 0. a. D1 = 80mm. Ovaj pritisak u zadatojgeometriji racve daje brzinu strujanja U ulaznom preseku racve Vo = 1.7Pa. Voda istice iz cevovoda u atmost"em kroz mlaznice na krajevima cevi. Iz jednaCine (3.4.R' P3 • .~.353rn / s i brzine strujanja u izlaznim presecimavi = 2. )A 2 2 sin ~ . c. na osnovu zadatih protoka. D3 = SOmm.3).3). d l = 40mm.5.1.(PI + pv~ )AI sina l . H=40mrn.1. p.09m ! s. Ciji izvod oR ! 8y ::= 0 daje ugao y Slika P. ProDleOt . / Aj (i=1.3-4 odreduje se nkupna sila otpora tecnosti R. B. Trenje u racvi zanemariti_ Poznate velicine su: f.1. 2· (P2 +PV2 )A z COS~+(PI +PVJ )Aj cosa J' 5/2 pri kome ova sila ima minimalnu vrednost. ima minimalnu vrednost.3-6 == arctgl r (h -I.12. d i (i==1.3-7 . pa da sezato gubici lisled trenja mogu zanemariti. SR3 == 0. Problem 3-6. a potom se koriscenjem odgovarajuCih Bernulijevih jednaCina i Stika P. 0::: REfENJE: Najpre ce se na osnovu pokazivanja manometra spojenog sa blendom i prime nom jednacine kontinniteta rio == K.rc / 4 odrediti· brzina strujanja n dolaznoj cevi Vo = 2.

l~l dobijaju se komponente sile otpora tecnosti 2 d2 d2 2 D on 2 1n 2 2n Rx :=: (PmO + pVo )-4-. . +V2 +V3 dobivaju natpritisak Pmo = 28009Pa i brzine u izlaznim presecima v1 = 7 .PV1 -4.. 2 d3 n Ry =-pV] -4-smcx..36rn! s. Problem 3-8.4N. Do =20mm.18 N i Rv =: 6. U pocetnom preseku cevi (1-1) profil brzina je uniforman. leroz cev precnika d i duzine t. dobivaju se horizontalna i vertikalna sila koje opterecujuvezu A-A a koje imaju brojne vrednosti RH == 0. kao i teZinu vode u toj zapremini. Zbog razvoja laminarnog strujanja u cevi gubitak lisled trenja uvecati za koeficijent n. p.3-S Prolilem 3-9. . Odrediti sile koje opterecuju vezu 1-1 naistezanje i smicanje. Zanemariti trenje u cevima. ~ D == lOmm.= 30°. cx. Ulje gustine p i kinematske viskozIlosti v struji Iaminarno. . Fontana ima pet izlaznih mlazeva istih protoka. .3-S..PV2 4cos~ == 177. koje daju silu otpora R == (R.8N.301til S. sa razliCitim profilima brzilla.+PV2 4Sm~+pV3 -4-:=11. P = lOOOleg! m 3 • REfENJE' Prime nom izraza v = J2gh za brzinu isticanja mlaza.COS CX.istog pravca i intenziteta kao i sila R. Izmedu prirubnica 1-1 i 2-2 izmeren je pad pritiska. dole jeu krajnjem preseku cevi (2-2) razvijen .parabolicki profil brzina.~\\\. Iz zakona o promeni kolicine hetanja 2 ~ 3 . +R~)1I2 == 177.8. pri cemu srednji vertikalni mlaz ima visinu h=1274mm. koji odgovaraju priru!:pickim vezama cevi. v2 =7 .3-9 . Odrediti horizontalnu i vertikalnu silu koje opterecuju vezuA-A nastalu usJed promene kolicin~ kretanja.278 Koliaila kretanja jednaCine kontinuiteta Vo::: V. 2 Don _ '\' 2 d j n _ R = (Pmo + pVo )-4-no . i jedmi'Cina: kontinuiteta. ~R = 0.8 N. (. 2 d2 2 2 d] n . ali je suprotnog smera.Na samom pocdku treba napomenuti dasu preseci 1-1 i 2-2.\ ~m == 0. i on iznosi /::. Dati podaci su: d:= 5mm.38m! s i V3 == 7.!-'PVj . profil brzina U preseku 1-1 Slika P.~ =60°. P. Smerovi ovih sila ucrtani su na s1. Trazena sila reakcije veze 0-0 je . od rezervoara A prema rezervoaru B. Masa cevi je m.I Stika P. N aime.4 ni . visin ike razlike izmedu preseka A-A i izlaznih preseka mlazeva.5. Bernulija i kolicine kretanja.41 N. RESENJE. 2 27t .

1.4 i 3. 1-1 ix-x. P. ProD/em 3·10.p . a pri zadatomprotoku V se nalazi na rastojanju h. jer se strujanje u cevi razvija od unifornmog do razvijenog parabolickog profila brzina i to na duzini 1 = O. Ri =Rx 4 a njihovi smerovi dejstva su ucrtani na s1. ~1 = 1. to je gubitak usled trenja veti nego kod potpunog razvijenog laminarnog strujanja. Odeljke 2. m. a.. Poznate veliCine su: ro' V.1 = 1. odnosno sile koje opterecuju vezu 1-1 na istezanje ismicrinJe d 2n . a u preseku 2-2 razvijen . iz koje slede veze izmedjlibrzina . koji je pri protoku RESEN1E: Najpre treba odrediti odgovarajuce b.P2) to s6 iz Bernulijeve jednaCine P1 v P2 v Iv -+0. 0. Ry (Pn = PTg1. 4 Projektovanjem sile R na koordinatne pravce x i y dobijaju se komponente'sile d 2n ~ d 2n _ d 2 rc - otpora tecnosti Rx = (Ap-"3 Pv 1 2 d 2 rc )-4. jer ovaj izraz vazi sarno za razvijeno laminarno strujanje.brzina u presecima:l-1. P.1): S obzirom da je pad pritiska izmedu preseka 1-1 i 2-2 poznat (!J. za razmatrani slucaj glasi R=[!J. -+nA-P 12 P 22 d2' 2 2 2 posle zamene koeficijenta trenja izrazom (2.P--+P(P1-P 2 )V"-4-]i -PTg1 k .08d Re. p.1." Rs == (p--1 + m)g . i-i i 22). Prema tome. R . Oelrediti krutost opruge koja pri elatom protoku ddi disk na rastojanju h. Ispod oboela je disk.m. Ispoel eliska je pricvrscenaopruga~rutosti c.3-lOa) 0-0. mase V = 0 priljubljen uz obod. -=:-+0. profile .zine i pritiske. ri Ii R '/0 = .p == P1 .5. Zato se ovaj gubitak racuna leao da je strujanje potpuno razvijeno. Voda istice protokom Ii iz vertikalne cevi poluprecnika roo Na izlazu iz cevi nalazi se koaksijalni obod poluprecnika R.Kolic~ita !creta17ja 279 je uniforman. ali se On uvecava sa koeficijentom n koji ima vrednost od 2 do 2.2 V 1 = P-h v = ''1 -r ro TC _f( n . /1.2 = 2 i ~2 == 4/3 (v.parabolieki profil brzina. 2 2 d d P Ovde treba napomenuti da se gubitak usled trenja ne moze odrediti kao 2 A·11 d ·v 12. Zakon 0 promeni koliCine kretanja. koeficijenti neravnomernosti kinetieke energije i koliCine kretanja imaju vrednosti: 0.39). dobija kvadratna jednaCinaza brzinu eije je pozitivno resenje v = _ 32nlv + (32nlv)2 + 2!J.5). Kako je ovde ree 0 razvoju laminarnog strujanja (v. i za njih primenjuje jednacina kontinuiteta V = voro2n = v2rnh = v1 2Rnh. U tu svrhu se uocavaju tri preseka (s1. Pri isticanju vode strujarije izmedju diska i oboda je radijalno.3-9. jednaCina (3.koja pri protoku ri = 0 ima statieku eleformaciju a.

P2 (P2 > P1)' 1.D=C b) B IZLAZ ILI C 1 1 0 D 0 0 1 0 1 1 TABLICA ISTINITOSTI Slika P. kod koga se ulazni mlaz vazduha (UV') protoka V upravlja pomocu vodova A i B. kod digitalnihracunara i 1i sistemima automatizacije. b. PoznateveliCine su: a. tako da iz logicke komponente postoji sarno jedan izlazni rnlaz C iii D. koja je prikazana na s1.. P.280 Kolieino hdanjo 1z Bernulijevih jednaCina za preseke 0-1 i O-x " strujne 1~ v Po Vo P V P1 V -+-:=-+-:=-+1 p 2 p 2 P 2' 2 2· 2 i kada se uzme u obzir da su pritisci Po i P manji od atmosferskog. Pv c(a+h) =2 v1 (7. pri tome smatrati da je strujanje vazduha nestisljivo. a sastoji se od komponenata izazvanih konstantnim (Pvo) i promenljivim (p. je '2 r 2 PV I 2r 11:dr = Pvoro 11:+-Pa = Po +P = Pva ro 11:+ pv ro 411:h 2 2 lln--ro R ro (1-2 R2 1 ? )J .Pvo i p:= Pa . h. PrOD/em 3-11. l Kako za disk (s1. u kojima su protoci vazduha V2 iii.IE: Fluidika je pose- A ULAZ A 0 0 1 1 ~ B 0 1 0 c . Primenjuje se: u avionskoj tehnici. Svi kanali kroz koje struji vazduh supravougaonog oblika visine h. V. ledna od osnovnih fluidickih logickih komponenti je komponenta "ILl"..Pd ) / (a + h) . R2 r fR b) SIiIca P. a..) poljem potpritiska..3-10b) vazi jednaCina ravnoteZe sila Pa + c(a +h) = mg to sledi da je potrebna krutost opruge c = (mg .Pv ' kao i da se isticanje vrsi u atmosferu (P1 = Pa ) tada se dobijaju odgovarajuCi potpritisci a) Pvo = 2(vo -v1 ) P 2 P 2 2 . p. 1i.1). u medicini. kod qtketa i projektila. Odrediti sile otpora vazduha koje opterecuju fluidicku komponentu.P1 . P. RESEN. Na slici je prikazan fluidicki logicki element "ILl".3-11a (a . d. dakIe. tj.3-11 bna oblast strujne tehnike koja se koristi u sistemima prenosa informacija i upravljackih signala.3-10 Ukupna siia pritiska koja deluje na disk. za vojne i civilne potrebe. Po = Pa .r/2' Po .

Sile otpora koje deluju na fluidicku komponentu su istog intenziteta. Ovi dogadaji Sil kornplementarni. po Bulovoj algebd. R. Ova cinjenica se moze iskoristiti na pI. predstavljaju dogadaje "lazan" iIi "tacan". Zato je u zidu ugraden aksijalni ventilator koji ova isparenja izbacuje u atmosferu.PJ +p(v.. Brzine strujanja su J/o VJ V Va +V.Koanda efekat. Da bi se odredila 8ila otpora nastala lisled skretanja ulaznog mlaza treba odrediti odgovarajuce brzine i izlazrn pritisak.dogadaji C iii C = D. Tako na pr. pri projektovanju digitalnih racunara iIi upravljackih sistema.. koja ce se opisati dogadajima izlaznog mlaza C ili D. pri projektovanju fluidicke komponente "ILl" treba voditi racuna cia se kao izlazna velicina pojavi sarno jedan mlaz C iIi D. iIi. Za odvodenje ovih isparenja iz prostorije treba obezbediti ri. slede leompollente sile otpora vazduha =[P2 . ako se zeIi dobiti broj 13. tada bi trebalo da postoje cetiri logicke komponente "ILl" koje bi imale odgovarajuce izlazne signale koje im diktira binarni zapis broja. pak. pa se za komponentu "IU" moze napraviti tabela istinitosti (v. 2 Ry = (Po + pv~ )bd .KoliCiila Icretallja 281 sematski na s1. P. Da bi se ova tabela istinitosti ostvarila.(p + pv )ad sina. taj ulazni mlaz vazduha iz komponente moze da istice kroz jedan od dva izlazna otvora C ili D. pa dogadaj E = C + D = C + C. U fluidickim komponentama obavezno treba da postoje vodovi za ozraCivanje. pa se zato i naziva bistabilni element. sa binamim brojevirna 0 Hi 1. koji se ugraduju u izlaznim kanalima (vodovi "0" sa 81.. sledi P=Po+2Vo-(~+1)v p[ 2 2] . predstavlja sigman dogadaj. +V2 2 va :=: bd' vJ = hd' v2 = hd' v =. pa vaZi C = D. Izlazni mlazevi . kada daminira upravljacki mlaz A. U logickoj komponenti "ILl" mogu da se ostvare dva stabilna stanja. P.na mestu ostre ivice "0". iii.3-Ub). u logickom smislu. jednaCina (3. -v~)lhd-(p+pv2)adCoscx. avo svojstvo prijanjanja mlaza uz cvrsti zid . a sto zavisi ad odnosa protoka i pritisaka u upravljackim vodovima A i B. u kojoj vlada temperatura t=20°C. leao i sile i Ry ' ali Sil suprotnog smera.~ Problem 3-12. je osnovno svojstvo koje se koristi pri radu fluidickih komponenti. koji u binarnom sistemu ima zapis 1101. usled prerade radnog materijala nastaju isparenja.. a ne nikako oba istovremeno. P. Dogadaji C i D mogu se poistovetiti sa upravljackim signaIima "iskljuceno" i "ukljuceno". Rx. Tako na pI. Element "ILI" moze da ostvari dva stabilna stanja. Da se isparenja nebi prenosila u susedne radne prostorije u njoj treba obezbediti potpritisak od 5mmvodenog . pale.= 3 m3 / s vazduha. tabelu sa s1. postavljene za ulazni i izlazni mlaz. kornbinovano. ad 1z Bernulijeve jednaCine. Princip rada je sledeCi: vazdtih pod pritiskom dolazi u komponentu kroz ulazni vod UV. Primenom zakona 0 promeni koliCine kretanja. tad a ce ulazni mlaz da priane uz zid desnog izlaznog kanala. U jednoj fabrickoj prostoriji.5).3-11a) iIi centralno .3-11).

5) eliminisu sile pritiska jer atmosferski pritisak vlada kako u uiaznom.• 3 m Problem 3·13. Ovde treba napomenuti da se iz jednacine (3.3-12 pri cemu je gustina vazduha odredena izrazom (1. Izduvni gasovi iz motora isticu vertikalno na dole brzinom v=600mls. U turboreaktivni motor dovodi se rno = 0. 7kg / s goriva. d=400mm. RESEN. Odrediti silu reakcije kojom ventilator deluje na zid.2. Avion leti u uslovima koji odgovaraju standardnoj atmosferi na visini od z=5000m brzinom od vJ = 280m/ s.9. Turboreaktivni motor samo u pravcu ose motora." Pl vld~1I: / 4 == 40.05Pa).2. ()drediti silu reakcije mlaznog motora. Problem 3-14. Pa = I bar .736Slcgl m 3 • Sa OVOID d gustinom vazduha i brzinom leta aviona vJ dobija se ulazni maseni protok vazduha u motor ml . Dati podaci su: D==500mm.49kg / s. prema Odeljku 1.Ina = 1 kg Is. RESENJE.Kad raketnog motora postoji sarno jedan karakteristicni presek koji je na izlazu motora i kroz koji protice maseni pratok izduvnih gasova IiH rilo' S obzirom da gasovi isticu u atmosferu dejstvo sHe pritiska izostaje tako da se iz . silu kojom on ucestvuje u 1110 kretanju aviona.7E: Trazena sila reakcije je D n -d R==p . Za vertikalno uzletanje aviona maseM=6t koriste se dva raketna motora protoka vazduha In = 50 kg lsi protoka goriva .5) dobija sila reakcije R = rn 2 v2 -lnlv 1 = (m J +mO)v2 -m J VI = 13377N.3-13. taka i u izlaznom preseku motora. te se zato iz jednacine (3.282 Ko/ic"ina kretanja stuba (Pv = 49. RESENJE: U uslovima standardne atmosfere na visini od z=5000m.188. tj. Nadena sila reakcije turboreaktivnog motora predstavlja za avian aktivnu silu kojom motor ucestvuje u njegovomletu. Odrediti ubrzanjesa kojim avion vertikalno uzlece. Na krilima aviona nalaze se turboreaktivni mlazni motori ulaznog precnika d J == 500mm. gustina vazduha iznosi Pl == 0.+4P~2[ 1-(-) v 4 d 2n D 2 2J =4026N " Slika P. cijim sago:evanjem na izlazu iz motom izduvni gasovi isticu brzinom od v2 =: 600ml s. Kompresor Komora za Turbina sagorevanje Promena koliCine kretanja odvija se Slika P.1) i iznosi kg P=(Pa-Pv)IRT=1.

: = const..35 s. odnosno I) ::: 210. Integraljenjem izraza (1) dobija se zakon promene mase goriva stupI~a koji je u radu t Ingi(t):=mgi(l -).3-15 .lE· Pre lansiranja ukupna mas a rakete je In =: Ink + In) + 1n2 + 1713 toku rada nekog stupnja rakete maseni protok goriva je rhgi ::: .J g dobija se vertikalno ubrzanje sa kojim avion uzlece a= ~f(n1+}iJO)v-g:=0.3-15 Nakon potpunog sagorevanja goriva u nekom stupnju raketa odbacuje taj stupanj cime se smanjuje masa rakete i postize njeno dodatno ubrzanje. step en rakete ukupna masa masa gonva i mj [t] Ingi[t] 1 161 147. RESEN.2 t ukupne mase pojedinih stupnjeva i goriva u njima date u tabeli T.5) dobija sila reaktije isticuceg rnlaza R ::: (ril + rilo)v.. s Slilm P.71 s. Kolicifta kretanja 283 jednacine promene kolicine kretanja (3.lem 3-15.3-14 Pro/.[ a = 2R .: : : . Odrediti koUke sile potiska rakete se ostvaruju u pojedinim stupnjevima.2 Tabela T. Pri sagoreval1ju goriva u pojedinim stupnjevima rakete ostvaruju se konstantni maseni protoci mg) := 700kg / s. pri tome silu otpora vazduha zanemariti. 3-15. ti (2) a) Zakon 0 promeni koliCine kretanja raketnog mbtora daje silu reakcije.5kN.2t. Jedna trostepena raketa (Ariane) ima masu kapsule Ink ::: 1. uzletanju J\. b) Iz izraza (2) sledi da se masa goriva pri kretanju menja sto znaCi da se kretanje rakete mora tretirati kao SIika P.5 2 37.6 34.2 3 9. mgt =: 209 . b) Pri vertikalnom letu odrediti koliku brzinu i na kojoj visini ima raketa neposredno pre odbacivanja prvog stupnja. 12 := 168 s i 13 ::: 482. odnosno sile potiska Ri = -RZi := lilgill (3) koja ima brojnu vrednost R):= 2450kN.. Iz izraza (1) dobijaju se vremena sagorevanja pojediI1ih stupnjeva tj ::: mgj /.3) (1) pri cemu je znak minus zbog smanjenja mase goriva. Sila reakcije R j koja se dobija isticanjem gasova sagorevanja je sila koja obezbeduje let .7l gi . a) Brzina gasova sagorevanja l1a izlazu raketnog motora je u:= 3500m/ s.39~.4 8. dt ti ding.2. rhg2 ::: 206kgl s i mg3 ·:= 17kg/ s. R 2 := 721kN i R3 := 59.jl. Iz jedriacine kretanja aviona u vertikalnorn pravcu pri '-"-. U (i = 1..potisak rakete.

.gdt . ima reSenje In v=v o -gt+uln () Ina +mg] t Ova brzina rakete (v = dz / dt) daje zakon kretanja utl [ t t t] . h u koja definise trenutni Divo vode u cisterni. Neposredno posle lansiranja kada je brzina mala raketa se kreee kroz gusee slojeve atmosfere (poglavlje 1. v = Vo = 0.7t.81m/ 8 2 • Jasno je da pri tacnijim proracunima ove efekte. Ovim zanemarivanjem koriscenjem izraza (3) i (4) jednaCina kretanja (5) se svodi na jednacinu ding] Ct) dv = .5m/s. gt~ r In Ingl ] Dobijena resenja nisu sarno prve aproksimacije zbog zanemarivanja sile otpora vazduha. i b) cisterna se kreee Slika P. koja uz koriseenje pocetnih uslova z=O.--:) = 143. vee i zbog toga sto je ubrzanje Zemljine teze promenljivo sa visinom po zakonu g(z) = go (R+Z)2 ' pri cemu je R=6368 km poluprecnik Zemlje i go = 9.284 Kolicina hetan/a kretanje tela promenljive mase.. t=O. kao i silu otpora.2. tieba uzeti u obzir. kada je brzina velika. mg! t1 t1 t] 1z ovih resenja dobijaju se brzina i polozaj rakete neposredno pre odbacivanja njenog prvog stupnja mg1 v1 ==-gt1 +uln(1+-)=2206.3-16 konstantnombrzinom U .23km.(m-Ingl-)lnCIn-m gl -)-mlnln+mgl - gt 2 Zj ==-2+ut{1+Cmg1 -1) In (1--.u sledeCim slucajevima: a) cisterna rniruje. u kojoj se nalaze lokalni otpori usisa t. Problem 3-16.12) dok pri veCim visinama. lcao i sto je dato u postavci problema. vazduh je razreden a njegova gustina je mala. lednaCina kretanja rakete glasi (4) mCt) dt 2 dv ::= -mg . U autocisterni je voda koja istice kroz krtatku cev precnika d.Rv + R z (5) pn cemu je Rv = A C w pet) v (t) / 2 sila otpora vazduha u kojoj je C w koeficijent otpora rakete. Ina z(t) == --2 +(vo +ulnm)t+-. sila otpora vazduha moze zanemariti.u Ino +lng1 (t) . Ova analiza omogucava da se u prvoj aproksimaciji kretanja. . u i ventila Sv' Odrediti sHu reakcije isticueeg mlaza u funkciji 9d visine h i. Masa rakete u prvoj fazi leta je mCt) == mo +mg] (t) pri cemu je Ino == m-Ing] == 61.

J2gh..3-17 b.ha i.u)2 . Ovako odredeni protok i brzina isticanja vaze za oba dela zadatka. snagu koja omogucava kretanje glisera.. RESENJE.~8.. .gde su:A == d 2n 14 povrsina poprecnog preseka i f. Karakteristicne brzine na ulazn i izlazu kontrolne zaprell1ine sU V-I. 5ada se inoze odrediti i stepen yt=B. RESENJE.. = R u .P./.3.593. Okolna .. Ovar~az vazduhaizaiiva kretanje glisera brzinom u=54 kmlh.· Posmatra se kontrolna zapremina u kojoj se odigrava proa) b) mena kolicine kretanja a koja je Slika P.Kolicina krelanja 285 RESENJE Prema izlozenom u Odeljku 2. dobija sedade priodnosu u/v=. . ·. pa ce korisna snaga biti . tj.ka P.l A. Odrediti pri kOI11 odnosu brzina u/v prikazani sistem ce imati v <. snaga Po korisnosti sistema = Inv 2 12 = pAv 3 12.1. trenutni protok vode odreden je izrazom . 16/27 = 0.3-17 prikazana na s1.1/3 stepen korisnosti maksimalan. a brzina isticanja odrednja je izrazom v == <]) . USled isticanja vode promena kolicine kretanja odvija se samo u horizontalnom pravcn.=4(1-!i.41N. Kroz fiksnu mlaznicu povrsine A istice horizontalni rnlaz vode brzinom v. Primenom zakona 0 promeni kolicine kretanja za pravae kretanja dobija se sila reakcije koja gura kolica R = 2 P A (v . pa n OVOID slucaju jednacina (3. Kroz rnlaz vode uloze se kineticka energija.i==. Odrediti silu reakcije mlaza vazdu.· Primenom zakona 0 promeni koliCine kretanja za pravac kretanja glisera dobija se sila reakcije R=pV(v-u)=812. Hidro-gliser se pokrece aksiji:tinim ventilatorom bez kuCiilta pri cemu elisa iza ventilatora stvara horizontalni mla~vazduha precnika d=lm koji ima apsolntnu brzinu strujanja v=45m1s. Po v v Nalazenjem izvoda oytlo(ulv)=O. Mlaz udara u lopaticu koja se nalazi na kolicima i pri tome ih pokrece brzinoll1 u.U relativna brzina isticanja vode. i on tada ima vrednost ytm~ =. atmosfera je definisana veliCil1ama stanja Pa ta Pa = Ibar i ta == 30°C. V = f. S obzirom da u izlaznom preseku eevi nema kontrakcije ll11aza to je koeficijent protoka brojno jednak koeficijentu brzine (w=<])).1 7 7 b) pri cell1u je zbog kretanja kamiona v.z:. Prolllem 3-18. S1). Problem 3-17.':" " maksimalni stepen korisnosti..::--~..5) daje izraz za silu reakcije: a) R==pVv=2Pghcp-d-n.J2gh .l == 11 ~~u +~v + 1 koefieijent protoka.!!. R == pV(v-U).7.).

D.-. tj..------ 3 Stika P.P. Problem 3·Jl. i b) u ejektoru (cev za mesanje i difuzor). d rc 60 Problem 3-21. Odrediti porast-promenu pritiska. Ukupni prC'tok tecnosti je rj. Prolaskom primarnog fluida· kroz ulaznu mlaznicu brzina strujanja raste a pritisak opada sto omogucava usisavanje sekundarnog fiuida.1- ".149kg/m3 gustina vazduha i V=(v-u)d 2n/4 zapreminski protok relativnog stmjanja vazduha. Poznate veliCine su: p.~. cevi za mdanje i difuzora.25ml s.lm.3-20 2 v su ' 2V.9. Ejektor . Ispod ravanske betonslcebrane vrsi se ispust vode. => v If =-ol-Slika P-3. d. nnD pn.. cemu brzme v == -2. n. Ejektor prikazan na sl. pri tome je dubina isticuceg mlaza h==O.--=(> ---..lE: Traieni obrtni moment je j\. ZanemarujuCi silu trenja i kontrakciju mlaza odrediti silu reakcije koja deluje po jedinici sirille brane."" . Ovom ptilikom se trosi snaga P == R V = 12187 W ..~- '~~~5-------------~~'l ~ ----\. U mlaznici se nalazi cev preenika d l . Mlaz primarnog fiuida istice u cev precnika d 3 i pri tome povIaei sekundarni fluid. Segnerovo kolo se sastoji od dye radijaine cevi na cijim se krajevima nalaze mlaznice izlazl10g precnika d.' 2 H N P'£SEN. v Problem 3-20. U kanalu pravougaonog preseka dubine H==2m struji voda srednjom brzinom 11 == O.. Smatrati da u izlaznom preseku mlaza primarnog fluida on povlaCi sekundarni Cev za mesanje ~'"<> -.3-21.. kroz koju dolazi primarni fluid (velikom) brzinom v].. V. Slika P. njegov transport. a) u cevi za mesanje ako je ona kratka i trenje u njoj se moze zanemariti.l/ ·D == pV (v-u). iste gustine. RESEN.286 Kolicrincz kretczll/a pri cemu su p==p"IRT=1.lE: T==T(If -h ) +pHv (1-h) == 17196 m .. Ko10 se okrece konstantnimbrojem obrta n 1~1 e/min). . koje su na medusobnom rastojanju D. koji dolazi kroz rnIazmcu precnika d2 = d3 brzinom v2 .1 U == .~~ - d3 ·V3 .3-21 se sastoji od: mlaznice.19 h R pg 2 2. Odrediti obrtni moment ~egnerovog kola.

~ 2 2 Medlltim. a) Primenom jednacina (b) i (c) dobija se porast pritiska u cevi za mesanje dj 2 d1 2 2 6P3j == P3 .P3viA3 . A == 1.2kg 1m3 • Merenjem ulaznog profila brzin. sljake vodorn. Ciklon sluzi za izdvajanje cvrstih cesticamaterijala 1Z struje fluida.P3 A 3 + pViA1 + pv2.= 15°. Pj (Aj +A2 ).4). gustine Pj i P2 ne moraju biti iste.Al == (d. U cevi za mesanje izmedu preseka 2-2 i 3-30digrava se promena kolicine kretanja. zbogdejstva inercijalnih sila krecu ka zidu ciklonaa samim tim i izdvajaju iz fluida. U tom slucaju raeli se 0 transportu sekundarnog fluida (iIi cvrstog materijala) gustinepz primarnim fluidom (obicno vodom iIi vazduhom) gustine Pj' Zbog ove mogucnosti ejektori su nasli primenll II transportu: brasna vazduhom. aJijusviu1drugim merodavnim poprecnim presecima ejektora. U posmatranom sillcaju primami i sekundami fluid su iste gustine. 7 b) Izmedu preseka 3-3 i 4-4 difuzora vaZi Bemulijevajednacina P3 + /2 == P4 + p(s+1)v~/2 Primenom ave jednacine i jednaCina (b) i (c) dobijase porast pritiska u ejektam P d3 4 z 6P==P4-Pj== 6P3j+i[1-(C. Izmerene vrednosti uIaznog i izlaznog . . Ciklon prikazan na sl. A2 . A2 ·::: A3 -.02). Koeficijent lokalnog otpora difuzorajes. Ovo izdvajanje se vrsi stvaranjem vihomog strujanja uciklonu. 1z ciklona izlazi kruzna cev precnika d=300mm.aznom preseku B ciklona profil brzinaje turbulentnipotpuno razvijeni (ex. P2 .Pj == p(y) [1..5) glasi: (c) Kako je cev za mesanje fluid a hatka to se trenje u njoj moze zanemariti.KoliCiniJ/cretanja 287 fluid kroz prstenasti presek visine d 2 -. tecnostigasom itd.sekundamog fluida i P3 i P4 mesavine fluida. jer U ovom slucaju ih nema) izvrsena su odgovarajuca merenja sa vazduhom gustine P == 1. RESEN7£ Radi jednostavnijeg pisanja uvode se oznake za povrsinepoprecnih preseka Ai == di rc / 4 U=1. Za ejdctor vaZi jednaCina kontinuiteta pjvjA j +P2V2AZ 0= P3v3A3 == P4V4A4' (a) u kojoj su gustine: Pj primarnog fluid a.3-22 ima pravougaoDu ulaznu cev dimenzija a=200mm i b=300mm.3.a u presekll A uJvraeno je da je srednja brzina strujanja v A == 15m/ s i da su koiekcioni koeficijenti' 0A == 1.058 i 0B :::: 1. U dlju odredivanja koeficijenta lokalnog otpora ciklona za rad bez cestica (izlazna cev C za cestice je zatvorena.96. koeficijenti nera~Il6~erl1osti brzinskog poJja jednaki jedinici.P.-d j i da BU II ovom. sto znaci da je sila reakcije R:=O.(d) J(v1 -V 2 ) 3· 3 R::::.32 i ex. te se zato jednaCina koritinuiteta (a) svodi na oblik ~~+~~o=~~==~~.d j )rc /4. a sila reakcije dobijena iz jednaCine (3.+1)(y) 4 pvi h ' gdejebrzina v3=(VjAj+v2A2)/A3' ProD/col 3-22. koja je postavljena prema horizohtalipbduglomex. U izJ. Gime se cestice. ? 2 . B == 1.

. tako da udarac mlaza deluje izmedu ovih preseka odgovarajucom silom R na telo . koje daju rezultujucu siIu reakcije ciklona R '" (R. j . Na osnovu ovih merenja odrediti: a) koeficijent Iokalnog otpora cilclona koji radi sa cistim vazduhom.. SWca P.288 KoliCtita kretonja potpritiska su PA :::: 400Pa i PB =500Pa.•. b) JednaCina promene koliCine laetanja cilclona glasi R = (PB + P~BVB)AB . Ciklon Ry 2 = (P A + PP A VA )ab sinu = Il..98N.53N.(p A + PP II V A)AA' 2 2 - Projektovanjem ave jednaCine na horizontalni vertikalni pravacdobijaju se komponente sile R".75N..2 i 3 (s1. S=-2 (PA -PB)+u A (-4 b) pVB a -u B =0.3b) zakljucuje se da fluid u nju ulazi koliCinom kretanja riljp j.3..3.634. 3....:\ a iz rije izlazi kolicinama kretanja Jn 2 P2 v2 i m3~3v3' Na povrsini koja ogranicava kantrolnu zapreminu vlada pritisak .732ml s.. =(PB +p~Bv~)d27t/4-(PA +p~Av~)abcosu=5.3-22. Udlall":!llc mlaza Ull cvntu pregll"adu Posmatrace se mlaz fluida (s1.3a) koji istice kroz izlazni presek jedne mlaznice i udara u cvrstu pregradu pod uglom yl ' Tom prilikom ako se analizira ravanski problem mlaz se deli na dva dela. Iz Bernulijeve jednacine za iste preseke dobija se koeficijent lokalnog otpora ciklona 2 2 d 1[ 2 A .3. c) Slika 3. pod uglovima y 2 i y 3 u odnosu na osu mlaza. + R~) 112 = 12. Udarac mlaza u tela Uvodenjem kontrolne zapremine Veon izmedu preseka ::'.3. Mlazevi se u presecima 2-2 i 3-3 odvajaju od tela.. RESENJE: a) Primenom jednaCine kontinuiteta za ulaznu i izlaznu cev ciklona dobija se brzina 2 VB = V A 4ab I d 1[ = 12. i b) rezultujucu sHu realccije ciklona nastalu usled promene lcolicine kretanja.

L]VI :::: 2(a l +~12~V2 :::: 2(a 2 +(13)V 3 ' 1 2 1 2 1 2 u kojima su a j (i = 1. Mlaz tecnosti gustine p istice kroz mlazllicu.nil PI VI siny I' 3 odnosno intenzitet rezultujuce sile R :::: (R.' a) lednaCina promene kolicine kretanja u mlazu (3. nakon odredivanja merodavnih brzina strujanja. (3.. projektovanjem jednacine (3. 1. 1z ove jednacil1e slede odl1osi brzina -. te se zato na njoj dejstvo sila pritiska eliminise.. strujanje u mlazu tretira kao strujanje savrSenog fluida (1.3' i b) ako je fluid u mlazu savrsen.9) dobijaju se komponente sile . ~j . primelljena na posmatrani mlaz glasi R=pV3V3+PV2i72-pri. odnosno sila kojom fluid deluje na telo R=-Rf =In2~2v2 +1i13~3ii3 -J:ill~]vl.3b).ni 3 P v3 sin(y 3 ... dimenzija a x b (b » a).2.10) Ako se.::< 1). 2 i 3 moze se pretpostaviti da su korekcioni koeficijenti a j '= 1 (:=.9).E'NJE: Slika P.::::V~ V2 'fa:- ~=V~· v3 fa:- Za posmatrane preseke 1. Konacno.KoliCiilah'danja 289 okoline u koju mlazistice. Problem 3-23. U tu svrhu koriste se Bernulijeve jednacine 2(.. Nakon f primene jednacine promene kolicine kretanja (3. Odrediti sHu reakcije i odl1oS kojim se mlaz deli u sledeCim slucajevima:" a) ako su koeficijenti lokalnih otpora delova mlazakojiskrecu /.5) ciobija se sila otponi fluida R (s1. V2/vl::::1/·J~12+1 Rx :::: ni2~2 v 2 cos(y j +y 2) +1i13~3 V3 cos(y 3 -'y 1) - mPl VI cosYI' l Ry :::: I:i1zP2 v 2 sin(y I +y 2):.VI· Projektovanjem ove sile 11a pravac l10rmalan na plocu dobija se sila reakcije RES. + R:) 112.3.Yj) . koja . protokom r~ i ndara u ravnn plocu nagnutu poci uglo~ a u odnosu na horizontalu. (3.2 i 1. a ~12 i S13 koeficijenti lokalnih otpora pojedil1ih delova mlaza. te se zato otpori umlazu zanemaruju.3-23 . pak.je postavljena pod uglom y :::: arctg(Rx I Ry) u odnosu na horizontalu..13:::: 0) tad a su brzine strujanja u posmatranim presecima medusobno jednake (v] :::: v 2 :::: v 3 ).12:::: 0. te se zato Odllosi izmedu brzina svode l1a obUk v3 /v l =1/JS13+ 1 ..3) koeficijenti korekcije kinetickih energija preseka. Posle udarca u nepomicnu plocu mlaz se deli na dva dela.9) Za odredivanje sile R potrebno je poznavati vrednosti brzina v 2 i v 3 ' odnosno u kom se odnosu mlaz deli pri udarcu u cvrstu pregradu.

pri kome ce sila reakcije imati maksimainu vrednost. == O. := Ti"z +V3' dobijaju se traZeni odnosi protoka V. Pru!Jlem 3-25. " RESENJ£: Slika P. Ravanski horizontalni miaz vade istice iz mlaznice protokom V. v~ 12:= (1+s 2 )vi 12 == (1+S3)v. 1z mlaznice precnika d istice mlaz vode protoka V. pri cemu je brzina isticanja mlaza Vj := V I ab.JC:.+iCl+JC:. ~ :'~' ~=::::::> Pru!Jlem 3-24. Odrediti silu kojam mlaz deluje na pioeu.3-23 dbbija se sila .) T/3 _ K. mase m=lOkg i duzine l=400mm.=O sila maksimalna i ona tada iznosi Slika P. Primenom ove relacije i jednacina Bemulija i kontinuiteta V. == 0 "dobija se da je za vrednost ugla a.3-24 R == pT/v .. 12. v.. na rastojanju h==200mm od obrtnog oslonca ploce.290 Kolicina Icretanja dok se projektovanjem na poduzni pravac ploce dobija relacija Ry := PV3V3 - pV2 v2 - p~~ Vj cosa.+icasa. Odrediti brzinu kojom voda treba da istiee iz mlaznice da bi ploca zauzela polozaj odreden UglOID a.- V3 _ 1+ cosa.) T~ <. 2 V. jednacina (3.casa. Iz uslova oR / oa..=300. .2+1+JS3+1 SU == S3 = 0.+i(l-~cosa. o promeni kolicine kretanja u mlazu. Silu trenja u osloncu zanemariti. == ~S2+1+~S3+1 b) U slucaju strujanja savdenog fluid a vazi r-~2 ~ := V 2 . odnosno brzinom v.~~J~L ~ ". i udara u ravnu vertikalnu plocu. pri eemu je brzina isticanja v = 4V 1d 2 n.3-25 Pru!Jlem 3-26.y ..2 - ~c. Odrediti silu reakcije i ugao a.). Nakon urlarca mlaza u simetrienu nepokretnu Iopaticu mlaz se deli na dva del a koji napustaju lopaticu pod uglom Ct. 1.9). te odnosi protoka 2 Sila kojom mlaz deluje na ploeu je odredena istim izrazom kao u zadatku pod a) R = pVjVj sin a. dabija se sila reakcije R:= pVv(l+cosa. Voda istice 1Z mlaznice precnika d=lOmm i udara u homogenu obrtnu ravnu plocu. I \ \ RESENJ£: Ponavljanjem identienog postupka kao reakcije mlaza u zadatku P.

2 Sila R je ustvari sila nastala usled promellljivog polja pritiska ulja na disku. Ulje gustine p == 900kg 1m 3 istiee iz cevi (ventila).Ko!icina!rretalijCt · d n R == pVvcosa == P-4-V2 cosa. pri tome nastaje osnosimetrican mlaz koji napusta disk (peeurku ventila precnika d=24mm) pod uglom od a=600.3-27 Pro/. Iz jedllaCine kontinuiteta se dobija brzina strujanja na izlazu iz cevi Vo = 41h / pD 2 n == 15. ') ') Slika P. a oprugaje tada staticld deformisana za Xo == 5mm. preenika D==20mm.5) dobija Se sila kOjOID mlaz deluje na disk D n.5 N v 1t. Miaz vode udara u fiksnu ovalnu lopaticu sa koje voda odlazi pod uglom a.92m 1s dok iz Bernulijeve jednaCine Po + pv~ 12= pv 2 12 sledi brzina strujallja kojom se ulje odvaja od diska v = (vo + 2 Po / p)1/2 = 36. Kada kroz venti! nema protoka ulja pecurka se l1aslanja na sediste. RESENJE: R = P4v"(D" -d-)(l+2cosa. Zanemarujuci lokalne gubitke energije i kontrakciju mlaza odrediti silu kojom mlaz deluje na lopaticu.5kg Is.h == 4. -mgiSina == 0 dobija se brzina isticanja 2mglsina.99ml S pd nh Slika P. R = PO-4-+m (Vo -vcoscx. pod pritiskom Po == Sbar protokom .3-28 . v= 2 == 24.. Konacno iz jednacine ravnoteze sila koje Slika P. == 30°. Zanemaiiti gubitke strujne energije i silu trenja u ldistu. Iz kruzne mlaznice precnika D = 80mm istice voda brzinom v == 6 m/ s. Na sredini lopatice nalazi se kruzni otvor precnika d = 20mm kroz koji voda istice u pravcu ose osnovnog mlaza. Odrediti silu F kojom treba delovati na klipnjacu da hi se disk nalazio na rastojanju h=5mm oel seeliSta ventila.) = 1463.. RESENIE: Najpre se odreduju merodavne brzine strujanja. 2 291 Koriscenjem momentne jednaCine za obrtnutaeku 0 Rh I cosa. Za diskje vezana opruga krutosti c=lO N/mm. Prime nom jednacine promene koliCine kretanja (3. ) ..3-26 Problem 3-27./em 3-28.94ml s.

Kolika je brojna vrednost avog ugla ako je a=45° i a) V31T72 =: 112 i b) ~T3 / V = I? Gubitke lokalne energije i 2 tezinu fluida zane mariti.3-29 (casa -1) J- C<. z i tangencijalne komponente brzina V ly =: Vj sinal ' v 2l' = v2 sina 2 • Koriscenjem jednacine kontinuiteta dhv lx =dhv2x ' dobija se jednakost aksijalnih brzina v lx =: v 2x ' dok se lz Bemulijeve jednaCine PI +pv.1E: B= arccas[ casa + ~ Slika P.3-30./em 3-J@. Odrediti intenzitet i pravac dejstva sile reakcije koja deluje na jednu lopaticu.6N. RESEN.v 2 )/2 A V2Y P2 . F = R-c(xo +11) = 45. Ovom prilikom rnlaz se deli na zapreminske protoke ~ i Ti2 · Odrediti ugao Bpod leajim skrece fluidna struja.1E: Radi jednostavnijeg zapisa uvode se oznake za aksijalne Vlx =: VI casal ' v2x = v 2 casa.53°.PI'" P(2 -V 2 VI V ly 2y Promena koliCine kretanja odvija se u me<iulopaticnom prostaru..899° i b) B=20.292 KoliCil1a h-etanja deluju na disk i klipnjacu odreduje se trazena sila. brzinom VI postavljenom pod uglorn C<. Pl1'o/. /2 =: P2 + /2. PrimenjujuCi jednacon Cinu promene kolicine kretanja (3. Fluid gustine p dotice u ravansku nepomicnu resetku. • Za zadate padatke se dabija: a) B=10. PnolJlem 3-29. te se zato kao merodavna namece kontralna Slika P. te zato sila R predstavlja silu kojom .6) dobija se sila reakcije u medulopaticnom prostoru pv. 2)/2·= P(2 . to ona ustvari obuhvata celu jednu lopaticu. Resetka zapremina V . p P2 RESEN. dobija razlika pritisaka ispred iza ~v resetke -~~~~_-. 1z ravanske rnlaznice istice mlaz nestisljivog fluida gustine p koji jednim delom udara u cvrstu pregradu postavljenu pod uglom a a drugim delom skrece pod uglom B. R =: P2A2 - hAl +m(v2 -VI)' Kaleo posmatrana kontrolna zapremina obuhvatai gornji i donji deo lopatice. visine h i medulopaticnog rastojanja d.l a lz nje istice brzinom v2 postavljenom pod uglom a 2 • Oba brzinska polja su unifonnna.

koja obuhvata iopaticu i po polovinu meciulopaticnog prostora Sa gomje i donje strane lopatice..Pl)dh = p(v~v -vL.=Vjx=v2x. V.Pl)dh+ln(v 2x -v 1. Ova sila deluje pod uglom Rx v my y = arctg. b2 i ~2' redosledno" Odrediti: a) moment na vratilu pumpe. b1 i Bl ina izlazu iz kola D2 . koji kolo moze da ostvari. na ulazu u kola D1. Protok tecnosti. Do istog rezultata se dolazi ako se za kontrolnu zapreminu izabere zapI"emina V~on. kroz kolo je V . RESENJE. to na ulaznom i izlaznom precniku kolapostoje obimske . n !Ii Stika P. dobija se konacan izraz za silu reakcije . Kolo centrifugalne pumpe okrece se konstantnim brojem obrta nCo/min). gustine p.. Kolo radijalne pumpe. posredstvom kojih sledi rezultujuca sila reakcije R="'I}Rx+Ry =pdh(v2y -V1y I 2 2 r V1y +V2\' )lC 2 ' ) 2 +Vj~~J 0 l l/2 Dobijeni izraz za silu reakcije moze da se napise i u jednostavnijem obliku. Naime.y.3-31. b) teorijski napor pumpe.= arctg(-.)dh 12. v. Kolo je defini.r-R -=-p-d-h-(-'v. Projektoval1jem na aksijalni i tal1gencijalni pravac dobijaju se komponente Rx = (P2 .sano K geometrijskim velicinama: precnikom.a) S obzirom da se kolo okrece konstantnom ugaonom brzinom ill = me / 30.---V-)-.)-vrn-:=-p-h-r-v-m-'I ' 2y 1 pri cemu je (3. . zatim kako i fluid kroz kolo struji relativnim-tangencijalnim na 10patiCe brzinama Wi' to ce . sirinom i uglom lopatica.11) r = (v 2y -v 1y )h cirkulacija oko profila. i c) maksimalni napor pumpe.-). ." vnL. Vmy=(vly+v2y)/2.) = (P2 .· /(o/icilltz !cretan/a 293 fluid deluje na lopaticu. Ry mx odalde se zakljucuje da je ona normalna na pravac brzine v m" Problem 3~Jl.'=V~1X+V. Ry = In (v 2y -v1y ) =pd hv1x (1'2y -v 1y ). u kojima su ri = Dj 12 poluprecnici kola.prenosne komponente brzine u = co r. uvodenjem srednje brzine i njenih komponenata v rn =(vj +v2 )/2 -:::::.

2). I .tgBi (i=1. U skalarnom obliku moment se moze napisati kao 1M:::: pVk (V 2u i ' -v]l/i) I. Ovde treba napomenuti da je protok kroz kolo v" veti od protoka tecnosti hoz pumpu Ii' za kolicinu Ll~T koja struji kroz pracep izmedu kola i spirale pumpe.12) pri cemu Stl brzine Vi" (i=1. prvo ce se. pa ce tad a i teorijski napar imati maksimalnu vrednost koja iznosi Yk. ProbleM 3-32. (3.294 KoliC/ita kretanja apsolutne brzine na ulazu / izlazu kola biti Vi :::: iii + ii\ (i=1. a) Odrediti snagu koju je potrebno dovesti kolupumpe da bi protok vode bio V=20Ils. Shodno jednaCini (3.(v2 -i\)+P2 -~.14) se naziva Ojlerova jednaCina i predstavlja osnovnu jednaCinu pri proucavanju turbomasina.I i (J(.13) Konacno. b) Iz izraza za snagu kola Pk == 1\. I \.(p/ikV] +~)x ~ = pVk (Vz x.< V iu ==U i -Will =U i 2~nb. (3./0) == P rikyk . Kolo pumpe se okrece konstantnim brojem obrta n=14500/min. tada l moment ima maksimalnu vrednost M max = pVk V zul2.2). Da bi se odredile ove dye brzine..5) sila otpora tecnosti koja deluje na lopatice je R== pli'.14) JednaCina (3. a to ce biti ako je ugao izmedubrzina u i VI <X. dobija se teorijski napor kola centrifugalne pumpe r---------------------D------------~ Y k =V 2u u z -v]u u ] ==u 2 (V zu -v]u -5-)= 2 0) (1 2V 2u -livlu) (3.::2 .I pri cemu su rnornenti sila pritisaka ~ x r. u odnosu na osu rotacije je if == (pVkV2 + Pz ) x. i na kraju iz projekcija brzina na obimski pravac Slede obimske komponente apsolutne brzine Ii'.::2 -v] x ~) . a sto se ovde nece sprovesti. iz jednacina kontinuiteta V == vir 2ri 1Cb p k odrediti radijalne komponente brzine Vir:::: V ! 21.. jednaki nuli.max = v 2u U2 .12) dobio bi se novi izraz za moment. a zatim se posredstvom k jednakosti Vir = W ir i W ir / Wi" = tgBi odreduju obirnske komponente relativne brzine Will:::: Vir / tg~i.5° i ~z == 22°.. b) Odrediti uglove apsolutnog strujanja <X.1Cbi . Smatrati da su gubiCi protoka izmedu kola i kuCista pumpe zanemarljivi. zamenom ovih brzina u izraz (3. Moment ove sile.] :::: 90°.2) obimske komponente apsolutne brzine. c) Ako je v lu :::: 0. .2' pad kojima voda dotice i istice iz kola. i uglovima lopatica ~]::::: 23.. . Voda struji kroz kolo pumpe Cija je geometrija definisana: precnicima D] =100mm i D z = 300mm. jer su vektori ~ kolinearni. sirinama hI =40mrn i bz = 10mm.

:::~.2= (:I. Radijalna pumpa sa zakoloin c) Iza kola je ugradeno fiksno zako10 koje sluzi za usporavanje struje.. == roD2 /2:= 22. D4 := 410rnm i 63 := b4 = 10mrn. .592m/s . Kako bi se izbeglo dopunsko skretanje struje zakolo se projektuje tako da je izlazni ugao struje izkola (:1.524rni s.3(U razrnatranom slueaju (:1. Konacno.lzmedu kola i zakola strujanje se odvija sa konstantnim vihorom..13).122rnls. ..592m/ s .12 u1 = roDl /2 == 7. odnosno hidraulicka snaga pumpe P == Mro == 7385.. 1z ovihtrouglova brzina. dok se iz jednacine kontinuiteta za kolo dobijaju radijalne kornponente brzine VII' == V I Dl1tb 1 == 1.64Nm. (:1. slede obirnske kornpohenteapsolutnihbrzina v1u = u1 -VII' / tg13 1 == 3.8s. RESENJE a) Ugaona brzina obrtanja kola ro = I7TC / 30 == 151. Odrediti momentkoji deluje na zako10.1 == arctg(v1r / V Iu ) = 22. i e) odrediti porast pritiska u pumpi ako je ona sa i bez zakola.2 isti kao i ulazni ugao lopatica zakola. Io!k4~dkretallja 295 KOLa ZAKOLC)'. v 2r =V I Di1tb2 =2. Zakolo irna dirnenzijeD3 ==310mm.3 == 6.054mi s .932m/ s..3-32.905°..12) dobija se obrtni mornent kola M = pV(v2uD2 -v]uDl)/2= 48. v4r == V I D4 1tb4 == 1.. Slika P. Koriscenjem ovih brzina i uglova lopatica ~] i ~2 koristrursu se truoglovi brzina na ulazu u kolo i izlazu iz kola...': '. uVrStavanjem obirnskih komponenata btzina u jednaCiilU (3. Uslov konstantnosti vihora (rvu = canst. d) Nacrtati strujnicu apsolutnog strujanja kroz kolo i zakolo. iz zadatka pod a).'·: . odnosno izraza (3.:.553m/ s. dok se iz jednaCine kontinuiteta za zakolo dobijaju radijalne brzine v3r = ~T / D3 1Cb3 == 2. v 2u == U 2 -v 2r ! tg13 2 .dobijaju se uglovi apsolutnog ulaznog i izlaznog strujanja kola (:1.) daje obimsku brzinu na ulazuuzakolo 1I3u := v2u D2 / D3 == 16..."::...777m/ s.1 daje obirnske brzine 1..04° ..2 == arctg(v2r / 1I2u ) =6.. '··'L. : .3-32.8W. c) Za dobro projektovano zakolo treba da bude (:1.959ml s. a sto je prikazano na sLP.:.905°) jer se tada izbegava dodatno skretanje struje. b) Koriscenjern trouglova brzina.::: 17.

3-32. fluidna struja u kolo pumpe ulazi pod ugiom a j a 12 njega 1z1azi pod uglom a 2 • Pod ovim uglom (a 2 ==( 3 ) fluidna struja ulazi u zakoio da bi iz njega izasla pod ugloma 4 • e) rorast pritiska 11 kolu pumpe se dobija iz hidrauHcke snage kola i on iznosi /'o"Pk == PIT. i izlazni ugao lopatice ~2 = 70°.6929bar. a zatim i apsolutne vrednosti brzina I 2 2 V3 = 1. tako da se momentna jednacilla svodi na konacan oblik Us = lil(V4u D4 -v3"D3 ) 12 .P3 == p(v~ .15) za moment koji deluje na zakolo je istog oblika kao 12raz (3. pIVO. a) Nacrtati trouglove ulaznih i izlaznih brzina i odrediti ulazni ugao lopatice tako da protok kroz ventilator bude V:: 1m3 1s.15) Izraz (3. koja je prikazana na sl. == 3.P. U zakolu se odvija promena koliCine kretanja. tako da jednaCina (3.j V 3r +V311 = 17.v~) / 2 == 1.15) daje moment Uk =-38. b) Odrediti obrtlli moment kola i hidrau.6).0845bar. Problem 3-33. Aksijalni ventilator se okrece konstantnim brojem obrta n=1450o/min i pri tome transportuje vazduh gustine p == 1. . Dalcie.. Porast pritiska u pumpi sa zakolom je /'o"P = /'o"p/c + /'o"P z = 5. Za razmatrani slucaj izraz (3.674ml S.2kg/ m3 • Kolo ventilatora ima ul1utrasnji i spoljasnji precnik D" = 100mm i Di.licku.3. a odreduje se iz Bemulijeve jednaCine i iznosi /'o"Pz == P4 .3-32. obimska komponenta bl'zine v 411 = V4r 1tga 4 .2. (3. d) KOl'isteCi uglove apsolutnih brzina (Xi (i=1. Ukoliko zakolo ne bi bilo fiksno moment Uk bi okretao zakolo u smeru suprotnom od smera okretanja kola.P +m(v4 -v3 )· 4 3 Moment sile reakcije zakola u odnosu na osu zakola je Mz == (P4 +n'lV4 ) x r:.P.(p] + Iin!3) x r.12) za moment koji opterecuje kolo pumpe.4) erta se strujnica apsolutnog strujanja.3916bar.08ml S V4 == I 2 2 1/V4r +V411 == 3. Kalco su vektori sila pritiska P i P normalni na vektore polozaja r3 i 14 to su 4 3 rnomenti ovih sila jednaki nuli.92Nrn.330ml s. koji su prikazanina sl. snaguventilatora.296 KolicilllZ h-el'anjlZ Koriscenjern nadenih lcomponenata brzina i uglova lopatica zakola konstruisu se . Jz ovih trouglova brzina odl'eduje se. Ovaj porastpritiska je isti za kolo pumpe sa ili bez zaIcola. Porast pritiska u zakolu odvija se iskljucivo na racun transformacije kineticke energije struje. daje siTu reakcije Rz = P . trouglovi ulaznih iizlaznihbrzina. :: 300mrn.' == 3. .

P. Zato je sasvim svejedno koji ce se poluprecnik r izabrati kaomerodavni ia razmatranje. dok se obirnska komponenta apsolutne brzine naizlazu iz kola odreduje iz trougla brzina i ima vrednost v2u = tlz -v2x / tg~2::: I.D. b) Analiza sila koje optereeuju ko10 aksijalnogventilat~rai pri promeni kolicine kretanja. Pri crtanju ulaznog trougla brzina koriscen je uslov da ne postoji pred-rotacija struje. to se iz jednaCine (3.3-33.16) dobija vrednost momenta M=O. jer u svim meridijanskim presecima profil brzina ima isti karakter. Ovaj uslov daje obimsku komponentu apsolutne brzine vl " == O.915m/ s. BirajuCi meridijanski presek na precniku Dl mogu se nacrtati trouglovi brzina prikazani na sl. .Kolicina hetan/a 297 .lOSNm. je identicna sa vee datom analizom sila uprilIlerima P.. odnosno da fluidna struja dotice normalno u kolo.3-32.3-33.3-29 i P.12) za moment pTOmene koliCinekretanja moze primeniti i za aksijalne turbomasine.16) Kaleo je za razmatrani meridijanski presek r::: rl ::: r 2 = Du /2. pri cemu je ugaona brzina (j) = mr / 30 = 151. te je zato (Xl::: 90°.592m/s. Koristeci trougao brzina na ulazu u kolo dobija se trazeni ugao Iopatice ~l ::: arctg(v lx / til) ::: 64. Aksijalni ventilator i houglovi brzina RESENJE' a) Kaleo lopatice nisu vitopere to one u svakom meridijanskom preseku odredenom poluprecnikom r imaju isti izgled.84 S-1 ? Aksijalne (protocne)' komponente apsolutne brzine odreduju se iz jednacine kontinuiteta i iznose .5..799m/s.)::: 15. tako da se izraz (3. Meridijanski I presek =- Slika P.°. sakojom se odredllje hidraulicka . i glasi (3.. Obimske brzine kQla na posmatranom precniku su u=u l :::tl 2 =roD l /2=7. 22· Vlx = V2x = 4V / reeDs .

Zatim se iz odgovarajuCih Bernulijevih jednaCina dobijaju pritisci aa mestima prirubnickih vezaA iB \ \ .298 Kolicina !cretallja snaga ventilatora P=. ako su poznate velicine: D.17) Izraz (3. je Va =. Ovaj rezultat upucuje na zakljucak da se u aksijalnim ventilatorima ostvaruje veoina mali porast pritiska. P / V = pmr(v 2u -vIII) = pu(v2u -v lu )' (3.p =. 0:. Cetvoromlazna PeltoIiova turbina odreduju se brzine strujanja v:::: 4V / d 2n iVa'" 4Tjo I D 2n.:.:.SI. b) Slika P. V:.p:.. P. (3. .' a potom ill sracunati za vrednost ugla y=O . Precnik mlaznice na izlazu je Pri isticanju mlaza postoji lcontrakcija mlaza ciji je koeficijent kontrakcije \v =0.16. b) snagu i stepen korisnosti kola turbine za proizvoljni ugao y. Za analizirani aksijalni ventilator se dobija b.Mm =.. 2 m3 / s po jednom izlaznom mlazu. Na 05novu zadatog protoka kroz mlaznicu.832. .:. okrece se konstantnim brojem obrta n=500o/min.39Pa. Odrediti: a) sHe istezanja zavrtnjeva u vezama A-A i B-B.3-34a je horizontalno. Cetvoromlazna vertikalna peItonovska turbina precnika kola DK =.17) predstavlja Ojlerovu jednacinu za aksijalne turbomasine. Sm>Sk.16. Problem 3-34.8m3 / s. kroz cev precnika Do:. odnosno d:.RESEN. 1200mm i turbinu. 175mm. kola turbine 51. Koeficijent lokalnog otpora mlaza pri strujanju preko lopatice je S=O.2.:.lE: Na samom pocetlcu treba napomenuti da je vertikalna peltonovska turbina dobila naziv po vertikalnom palozaju vratila kola. Prema tome.39W. CI. Ukupni protok vade.1910mm.3-34. Na osnovu sprovedene analize moze se odrediti i porast pritiska u kolu kao b.

P == 4RTw =15 RD.. i za nju se koristi zakon (3.Jc. P. dj n cosy R == pV(Wj +W2 cosy) = P-4-(1+ .i ilIlU vrednost n. Ovaj rezultat ima sarno teorijski znacaj. C. to ce preenik suzenog mlaza biti j :::: = 160rnm. b) Poslllatrace se isticanje vode iz mlaznice na kraju. Voda iz rnlaznice istiee brzinom v:. tada:bi isticuCi mlaz na susednoj lopatici izazvao znacajnu sHu otpora.5). koja je u opstem slucaju u odnosu na obirnski pravac postavljena pod uglom y..86MW Stepen korisl1osti je odnos korisne i ulazl1e snage. Da bi se ovi neieljeni efekti izbegli lopatice peltonovskih turbina se prave sa uglom y ~ 15°. S obzirom da se kolo okrece konstantnim brojem obrta. medjutim.Ps cos. Snaga kola.: 50m / s.J)(V j -u)v j . Cirne bi sveukupna korisna sila bila manja. Na sliean naein nasIe bi se i odgovarajuce sile II vezi C-C. pa ce apsolutna d d. iIi u nekoj drugoj prirubniekoj vezi. obimska brzina lopatica biti 11 = Dk nl7 /60:. u kojoj se odvija promena kolicine kretanja. trazene sile istezanja zavrtanjskih veza A -A i B-B su RAi = RAXcosa-R ily sina RBi =Rsx sinB-RBy cosB .3-2. + 1.3-34b). koja sledi iz odgovarajuce Bernulijeve jednaeine.TTYJ == 37.Kolicina hda17ja 299 KoristeCi zakon 0 promeni koliCine kretanja. kao i razmena energije izmedu mlaza vade i lopatice. to c.3kN. RBy = PA sina.+1 Ova sila je za vrednost ugla y==O maksimalna i 1znos1 R=189.B+pVvoCsina 2 cosB). KoristeCi vezu izmedu relativnih brzina w 2 == wI /. iz jednacine (1) se dobija sila reakcije 2 .. RB. izraz (3. Zato se uocava kontrolna zapremina Vkon (s1. U prostoru u kome je voda u kontaktu sa lopaticom odvija se promena koliCine kretanja.. iznosi Dk 1· . D n pri eelllu su sile pntlska PA = PA -4- Ps = Ps -4-' Dakle.47m/ s. RAy = -[pJiT(v +1'0 sina) + PA sinal. D21( .5). .~ = PssinB-PA cosa+pVvo(sinB-cosa). za y=O. jer u realnim uslovirna ugao lopatice y=Oo dao bi maksirnalnu lokahlU vredllost sile. Kako postoji kontrakcija mIaza. Pre rna tome sledi da ce voda lopatici doticati relativnorn brzinom Wj =Vj-u.0V brzina strujanja kroz ovaj presek iznositi Vi = 4V I d(n = 99. koji daje sHu reakcije mlaza kojadeluje na lopaticu (1) pn cernu su n~ i ortovi normala izlaznih mlazeva sa lopatice. Sa lopatice voda istice relativnom brzinom w 2. izlazne cevi. dobijaju se kbmponente sila reakcije R Ax = (pVvo + PA ) cosa. bilo koje od eetiri. odnosno llletodologiju opisanll u primeru P. '.: 4V / d 2 n. a sto ovde zbog obima posla nije sprovedeno.

9 . dakle ima realno maksimalnu vrednost 0.956.91. "'1 "1 . Medutim.0. . zbog neravnomemosti dejstva mlaza na lopaticu Oer se ena okrece) i gubitka usled okretanja kola u vazduhu. 2 +1 pV-~ 2 "'1 Jr. Dobijena vrednost stepena korisnosti je maksimalna vrednost koja bi se kolom mogia ostvariti. .300 Ko!ici11.a kretal'1/a 11 =Pk = P'1i Ru _= 2(1+ cosy )(l-:'!'!"')~= 0. stvami koeficijent korisnog dejstva je manji za 4-5%.

.

\ I .

. dizalice.). a za funkcije prenosa snage i upravljanja. rendisaljkama. Primena DH je toliko siraka da je veoma tesko nabrojati sve oblasti primene. koja je po pravilu zasnovana na pritisnoj energiji radnog fiuiua. OSNOVNA RAZMATRANJA Jr PRIMENA DUNE mIlRAULllJKE Kada se kaze hidraulika obicno se pod time podrazumeva strujanje vode kao radnog fiuida. na dizalicama. jednostavna trans.:tno kretanje i obrnuto.301 4. rudarskim i gradjevinskim masinama: bagerima. Dams je tesko zamisliti neku oblast tehnike a da se u njo] ne koriste UHS-i kao nezavisni sistemi. buldozerima. pogon tockova. kojima primena VH prakticno predstavlja simbol modernizacije. kocnice tockova i s1. utovarivaCima i s1.J:::rmacija translatornog u. kombajnima (pogon radnih tockova i dobosa). odnosno problemi koji Stl tretirani u sklopu Odeljka 2. ali ce se zato dati neke glavne oblasti primena. na brodovima: pogon i podesavanje kormila. na avionima: pogon stajne noge pri uzletanju i sletanju. U uslovima razvoja i primelle savremene tehnike i telmologije UH zauzima veoma znacajno mesto.1. regulaciju nivoavode na prelivima i sl. U UHS-u strujna energija tluida. dizalice. strugovima. liftovi i td. . mali smeStajni prostor. iIi II sistemima upravljanja iii Ii regulacije. na drumskim i sinskim vozilima: koboni i upravljacki sistemi. za vojne potrebe: upravljanjem oruzjima na avionima. transportnim masinama (pogon vitia i s1. kao sto su: na alatniIn masinama: presama.. poljoprivrednim masinama: traktorima (za podizanje radnog orudja). br Isilicama. sto se ni ovde nece roku-savati. na specijalnim vozilima i td. ostvarivanje velikih sila i momenata sa malim pobudama. pri cemu se vISi savladavanje sile pri translatornom kretanju. mogucnost dobrog upravljanja i dr. i u drugim tehnickim sistemima prenosa snage iupravljanja. Medjutim. Ovakvu dobru primenljivost URS-a omogucile gU neke njene prednosti u odnosu na adekvatne mehanicke i elektricne sisteme. tenkovima. brodovima. Uljno-hidraulicki sistemi (UHS) prvenstveno se primenjuje u sistemima prenosa snage. Na osnovu ovih prednosti i osobina UR moze . iIi momenta pri obrtnom kretanju. u livnicama . sistemi komande leta (pagan predkrilca i zakrilca).'.sistemima za livenje pod pritiskom.. inzenjerijskhn masinama i 51. u hidroenergetici (na pro kod regulacije rada turbina) i hldrotehnici (za pogon vrata recnih i kanalskih prevodnica. velika brzina reagovanja. prikolicama (za njihova prainjenje) i td.. presama i td. laka zastita ad preopterecenja. Ova Cinjenica Cini primenu uljne hidraulike veoma sirakom. se transformise u neki koristan mehaniCki rad. na makazama za secenje lima.a to su: jednostavan pre nos energije ad njenog izvora do mesta koriscenja.. laka transformacija strujne u mehanicku energiju.zelezarama i valjaonicama za pogon valjackih linija i valjaekih stanova.ita hidraulika (UH). II teskoj industriji .. ako je radni fluid ulje tada se obieno misIi na posebnu oblast hidraulike koja se naziva u(.). rob 0tima i td.. ili u sldopu nadgradnje drugih tehnickih sistema u ..

Ovde se. Svi t i l sastavni delovi UHS-a: pumpe. Dakle. do mesta gde se ta energija pretvara u koristan mehanicki'Tad. elektricnih i elektronskih sistema. kod dobro projektovanih i konstruktivno resenih sistema ani se mogu svesti na minimum. Zato se bez puno objasnjenja moze kazati da su DHS-i veoma slozeni i odgovorni sistemi eiji se princip rada zasniva na hidraulici. Ovi nedostaci DHS-a se ne mogu izbeCi. kod lose odrZavanih URS-a curenje ulja utiee na zagadivanje radne sredine.302 Osnove uljne hidraulike se veoma laka zaldjuCiti da DR-a omogueava izradu koncepcijski novih masina i pogona. izvrsni organi i td. deomebanickog sistema za koji je iZvrsniorganpovezan. zbog '/elikog gubitka energije u komponentama DHS-a veoma su izrazeni problemi zagrevanja ulja.izvrsni organ predstavlja gubitak energije nosene fluido1n. a to je deo koji pripada i nazivu ave oblasti tj. a sto su modema masinogradnja i industrija '<leoma dobropratile. dakle. Sa energetskog aspekta jedan . praktieno. kao sto su: relativno mali stepen korisnosti. zakljucuje da izvrsni organi predstavljaju vezu hidraulickog i mehaniekog sistema. ovde se radi a multidisciplinarnoj oblasti. koji predstavlja OSllOVU fUl1kcionisanja UH komponenti i sistema. U ovoj knjizi bice reei sarno 0 onom delu UB. primenjene komponente zahtevaju visok stepen kvaliteta abrade povrsina a sto s jedne strane poveeava njihovu cenu. DRS prenosa snage. i td. Kao sto se vee mogio primetiti UHS-i imaju svoju primenljivost.a ujedno i izvor energije za Slika 4. koji je po pravilu pumpa. Izmedju izvora energije i izvrsnih organa postoji eitav niz elemenata za vezu (cevi. koji omogucavajufunkcionisanje DRS-a. a sto ee biti uCinjeno u ovoj knjizi. nazivaju se Komponentama . odnosno DRS-ima.2. UHS-i imaju i znaeajnih nedostataka. iIi ako 1r ~'~~ se vrSi obrtno kretanje tada se oni nazivaju hidro-motorima (HM).4. medjutim.odnosno prisustvo dobrih filtera.2). u svim oblastima tehnike gde obavljaju vise ili manje vazne telmicke zadatke. A. a s druge zahteva veoma Cisto ulje . creva i td. automatizacije. zbog visokih pritisaka uIja veoma su prisutni problemi zaptivanja. Ta transformacija strujne energije u mehanieku obavlja se u UH komponentama (UHK) koje se nazivaju lzvrSn/OIgam: Na njima'se u zavisnosti od telmiekog zadatka kojeg treba obaviti savladava sila ili obttni moment (51.2. cevi.ko se na <l==izVrsnom organu vrsi translatoF rnO kretanje tada se oni nazivaju hidro-cilindrima (He). hidraulici. IDDRAULICKI SISTIEMI lP'RENOSA SNAGE Osnovni zadatak UHS-a je da izvrsi prenos energije od njenog izvora. a da se nadgradnja ovih sistema obavlja kroz primenu znanja iz mehanike. te je zato njihovom proueavanju nuzno posvetiti vise paZllje.) i upravljanje. 4.

.hidrocilindri i hidromotori.pumpe (koje predstavljaju izvore energije). Ovako dobijeni sistem jednaCina predstavlja spregnuti sistemjednacina. Aktivne 1componente UHS-a su: . pasivne i komponente za vezu. racve i s1. vee formalne. Ove komponente dele se na a1ctivne. pritiscimai pomeranjima. sarno leada je opravdana. i Sarno u izuzetnimslllcajevimamoie da se izvrsi njena 1inearizacija kada se dobija Ap = KV. Dakle. Kod sistema sa jednim izvrSnimorganolllkoristi se po jedna jednaCina Be rnulij a. Ipak.Ap = f(V). To su: rezervoari sa uIjem. .. Jedna od najcesee primenjivanihmetoda. koji opisuje ponasanje URS-a. UHS-i se mogu deliti po razliCitim kriterijumima. Proracun UHS-a se razlikuje kod sistema sa jednim i vise izvrSnih organa. dole selcod UHS~a sa vise izvsnih organa postavlja odgovarajuei broj Bernulijevih jednacina i jednaCina kontinuiteta.izvrsni organi . kriyine. creva. su razlicite. Primera ovih sistema ima mnogo. l\:1atematicke metode koje se koriste za resavanje sistema jedllaCin~. kontinuiteta i kretanja. tako i za nestacionaran rad UHS-a je metoda zasnovana na primeni Laplasovih . . a odnosi se na broj jednacina leoje treba resavati.Ako se pri kretanju UHK njihove karakteristike menjaju iVaZida je . . Sistemi sa jednim izvrsnim organom su oni UHS-i kod kojih je prisutan sarno hidrocilindar iIi hidromotor. sistemi sa vise izvrilnih organa su mnogobrojniji a njihov proracun je mnogoslozeniji od onog kojeg treba obaviti kod sistema sa jednim izvrilnim organom. OSNOVE PRORACUNA UHS 4. Komponente za vezu su cevi. koji sIuze za transformaciju energije.tadase iove promene moraju uzeti u obzir u odgovarajuCim jed~aCinama. Linearizacija pojedinih funkcijasistema jedilacina. Jednacine koje se koriste za 8tac:iionarnii proraeulD rada UHS Za proracun stacionarnog rada UHS-a koriste.1.3. 4 . leao i po jedna jednacina kretanja za svakupokretnu UHK. Pasivne komponente su one komponente koje aktivno ne ucestvuju u prenosu snage a neophodne su za njihovo funkcionisanje. kako ia staeionarni. ova podela je interesantna sa aspekta proracuna. pri cemu sprega izmedju jednaCina dolazi po brzinama.hidraulic1ci razvodnici i ventili koji sIuze za upravljanje radom UHS-a. sisterni hladjenja i preciscavanja ulja i s1. Prema broju izvrSnih organa UHS-i se dele na sisteme sa jednim i sisteme sa vise izvrilnih organa. U· opstem slucaju ova zavisnost je nelinearna. pri cemu je· K koeficijent proporcionalnosti. Ova razlika nije sustinske prirode. potrebna je radi njegovoglakseg resavanja. sieklasicne jednaCinehidraulike Bernulijeva jednaCina i jednacina kontinuiteta i jednacine mehanike GednaCine kretanja). Ovde ee biti reci same 0 podeli prema broju izvrsnih organa. jer je ova podela ekvivalentna podeli u klasicnoj hidraulici na proste i slozene cevovode.OSl10ve ulJnehidraulike 303 UHS-a. tipa Ap =XV.3. i one sIuze za transport fluida pod pritiskom izmedju aktivnih komponenata. Ovde ee se navesti same dva primer a ito: hidraulicke prese kod koje He obavlja translatorno kretanje i hidraulicke testere kod koje HM obavlja obrtno kretanje.

1) i koja vazi za sIuCaj kada se radni fluid smatra nestisljivim fluidom (p = const. Da bi se ovo zanemarivanje opravdalo.).3.dinamicki pritisak PCJ.3. racvama i sl.4. u UH se radi sa visokim pritiscima.3. .radi korektnosti. / " Ie. Kao i u klasicnoj hidraulici.1 Bernulijeva jednaCina glasi: . .3. Ako se ova dobijena vrednost poredi sa redom velicinep:ritiska. predstavljen preko koeficijenta lokalnog otpora i racuna se I \ I . kineticka energija strujnog pteseka u odnosu na energiju pritiska moze zanemariti.v 2 12 = 3600Pa. cia se ulje smatra nestisljivim fluidom.k:ineticka uodnosu na. T). S obzirom da je u UHS-ima radni fluid ulje pod visokim pritiskom i da se ono pri prolasku kroz UHK zagreva to ce u opstem slucajli gustina ulja biti p = pep. kao lokalnim otporiina. Kod slozenih UHS sa veCim brojem izvrsnih organa i komponenti za rdavanje je potrebno koristiti rmmericke metode.304 Osnove uUne hidraulike transformacija.1. a sto daje kineticku energiju .r (4. d Dakle.1) popravni koeficijenti (Xl i (X2 imaju vrednosti za razvijeno laminarno strujanje CJ. Medjutim. ti.3. Veoma slicna analiza vccli i za potencijalnu energiju geodezijski pritisak pgzl_2' koja se veoma cesto moze zaneliJariii u odnosu na pritisnu energiju.1lo BlfR·lllluiijevlaI jOOllllliMHllllMi Izmedju Bemulijeve jednaCine koriscene u Odeljku 2. a ako se one zanemaruju to ce se posebnonagiasiti. gubitak je predstavljen sa padom pritiska. 4. Na UHK. I. i ovcle nema nikakve razlike. veoma cesto. U jednacini (4. Poznavanjem koeficijenata CJ. s druge strane ako hi se koristili koeficijenti lokalnih otpora om bi za UHK imali veoma velike brojne vrednosti. U ovoj knjizi ce se u zadacima.1i.2).1) vazila potrebno je da se efekti stisljivosti ulja mogu zanemariti i da je temperatura ulja konstantna iIi priblizno konstantna. Ovo dolazi zbog razloga sto s jedne strane proizvodjaCi UHK daju njihove karakteristike u funkciji prHiska i. pad pritiska u UHS~usastoji se od pada ptitiska na lokalnim otporima i lisled trenja. energiju pritiska moze zane mariti. uzece se primer razvijenog laminarnog strujanja ulja (p= 900kg/m3 ) sa brzinom od 2m 1S. moze da se odtedi kineticka energija posmatranog strujnog preseka. u UH Bernulijeva jednaCina se pise tako Up da svaki njen clan ima dimenziju pritiska. Treba sarno napomenuti cia je pri radu sa UHS-ima veoma prakticno 2 raditi sa pritiskom. uziinati i kineticka i potecijalna energija. te se zato.1 i za strujnicu koja povezuje preseke 1-1 i 2-2 Slika 4.3. dole je na klasicnim lokalnim otporima: krivinama. (i::= 1. to jednoznacno sledi da se .1. Tako na pro za slucaj jednog dela UHS-a sa s1. a ne sa velicinom Y [J/kg].. koja je u UHSima od 20 do 400 bar. Da bi u ovom slucaju jednacina (4. j ::::: 2 (~i ::::: 4/3) i za razvijeno turbulentno strujanje (Xi ~ 1 (~i ~ 1)..

1.3) pri cemu n oznacava broj ulaznih am izlaznih zapreminskih pratoka. u"i. i~· /' Kako je masa m = pV to jednacina kontinuiteta dobija '. koeficijel1t trel1ja se odredjuje za laminarno strujanje u cevima izrazom (2.1. U UHS-ima se po pravilu koristi ulje koje ima relativno veliku vrednost koeficijenta visleoznosti. V+dV oblik p+dp V: _ V = dV + V dp Slika 4. svodi na oblik (V.5.-': ::m1 -mZ =Tt· i' .3164/Re I/4 .=64/Re . ).Za proracun pada pritiska usledtrenja koristi se...4) U slucaju stacionarnog strujanja jednacina (4. (4000<Re<105).4. dm .1.4) se. (Re=vDlv<2320) .U'"u .29).3. U tu svrhu posmatra se UHK zapremine V.Vz "'" Tt+ E Vdp elt' (4. pa jednaCina kontinuiteta glasi. to se zidovi cevi i URK ponasaju elasticno. pale. zato Sto je uljellUHKicevima pod visokim pritiscima.2 1 Z dt p dt ' koji se koriscenjem modula stisljivosti fluida E = pdpldp svodi na \ . = liz)· Medjutim. i da ce skora uvek rezim strujanja biti laminaran. vecda bi se ukazalo na neke efelete koje treba uzeti u obzir pri ne~t'Lcicinarnostimakoje sejav1j'1}'l U UHS-ima. calc. sa ulaznim Ihl = prj l i izlaznim 1h z == pij 2 masenim protok fluida.1.3. sa s1. uglavIlom.. Odelj-ak 2.39): A. tada se moraju uzeti u obzir efekti .4. i Blazijusovim izrazom (2. 4. ponasaju kao hidraulicki glatke cevi kod kojih je Ie = A. . I drugo. fadi 0 slozenom URS-u.3.3.1.e uljne hidraulike 305 primenom izraza i:1PI = pC. Darsijeva fontmla izraz (2. a sto znaCi da se njihova zaprenllna menja (Clan dV I elt). dok ce turbulentni rdim strujanja biti veOma retIeo prisutan u UH instalacijama. U nastavku ovog paragrafa ce se potraziti odgovor pod leojim uslovima vaze jednaCine kontinuiteta (4.V2 12 (v.2) i (4.. Prema tome. ..1).3.63) za turbulentno strujanje Ie=0.2. j=I) n m (4.3.1 jednacina kontinuiteta giasi: (4.2.3). sto znaci da ce Rejnoldsov broj biti relativl10 mali. oCigledno. U UHS-ima sve cevi se. dV VI .2. koji je.4) se ovde ne daje radi tog zakljuclea.m ~li~--m!1 mb 1 . JednaCina k-«mtiIDIuiteta Za slucaj stacionarnog nestisljivog strujanja lcroz URS sa s1.3.3. 0 sistemu sa vise izvrsnih organa. ..1. Ovi efekti se uzimaju U obzir pri prelaznim (4. tada za svaku racYU vaii jednaCina kontinuiteta i=l 2>..1..3. . dat i u naslovu Oddjka4.3.3.stisljivosti fluida jer je p = pep) (clan V / E· dp 1dt).3.2) Ako se.3.2) . Razlika izmedju ovih masenih pratoka je posledica promene mase u kontrolnoj zapremini. Frvo.1. tj. kao i Mo se vidi iz jednaCine (4.1. oblik jednaCine kontinuiteta (4.(Re).3. =LV .Osnm.

3. j~dnacinu energije Dr a aT ·Ovi _ pcvm =PQ+8x (ka:)-pax+CV' (4. koji nastaju. J ednacine (4.8) I 1 . ate veze do laze iz jednacinakretaIija i energije. Prema drugom Njutnovom zakonu.hidralllickim lldarima. N (4. q-razmenjena kolicina toplote. . iIi 0 rotaciji HM-a konstantnom ugaonom brzinom «p == ()) =::-const -+ ip = 0). Ono sto je ovde interesantllo kazati jeste da je pri strujanju zagrejanih fluida problem odredjen strujnim(brzina i pritisak) i temperaturskim poljem. Da bi se ove veze bolje uoCile napisimo. k-koefieijent toploprovodljivosti fluida.5) dole se ona za ohrtno kretanje svodi na obIik N J <P = IJVf. t kojoj su: T-temperatura fluida.3.6) pri eemu su x i cp merodavna linijska i luena koordinata. pritisak i temperatura su medjusobno spregnuta.koji se tretiraju pri dinamiekom ponasanju UHS-a.'1lstil1e i viskoznosti od temperature.2. pricemuse u obzir moraju uzeti i promelle f:.3. Yjr Ovi oV j 2 Ovk l2 U c))==Tija-=2l(""-+a)--38ij.7) 4. JednaCina kretanja fluida UednaCil1a (2. na pr. Zato se ovde oni nece ni resavati.~J ' Xj UX 'Xi OX j k viskozna disipaeija.1..306 Osnove tlljne hidraulike procesima .translatorno iii obrtno.3.3.6) svode na jednostavne oblike: N l:F.6) su napisane u skaiarnom oblilm jet se po pravilu one postavljaju za ose translaeije iIi rotaeije UHIC Vkoliko se radi 0 jednolikom kretanju He-a (x == canst -+ x == 0 ).4) vaze. odnosno velieine: brzina.3. tako da jednaCine kontinuiteta (4.=1 =::0 i=l LMi =0. pri staeionarnom radu DRS-a ovih efekata nema.1.3" JellillllaChl!l!2 krrelbllillJljOffi Koji se oblik jednaeine kretanja koristi pri proracunu zavisi od toga kalevo kretanje vrsi UHK . 41. calc i jednodimenzijski.3.1. iIi se oni zanemaruju.3. Problemi ovog tipa.3) i (4.3.5) i (4.3»za pravae i .3. Medjutim. sHe koje deluju na komponente u translaeiji i M j momenti koji deluju na komponente u rotaeiji i i =N je njihov ukupni broj. Encrgdski lbiRans UHS 4\.. i=1 (4. su slozeni i njihova analiza ne predstavlja interes· ove knjige. pri naglim otvaranjima i zatvaranjima razvodnika. dole su F.3. jednaCina kretanja komponente koje VISe translatnorno kretanje glasi: In x:::: i~l IF. Ova polja. .3. Opsta r3zmatrallljOffi U opstem slucaju strujanje fluida promenljive temperature opisano je jednacinama Navije~Stoksa.5) i (4. D / Dt = 0/ ot +VjO / oXj-materij alni izvod i OV. Cv -speeificna toplota fluida. (4.2. .3. tada se dinamicke jednaCine (4. J-moment inercije mase. u tenzorskom obliku. kontinuiteta i energije.

] ] Ov j a Ovj (4. Na jednom lokalnom otporu.10) spregnute po brzinama i pritisku.UHS-. c == 1880J / kgK) protice kroz HMprotokom od 211 I min pri tome praveCi pad pritiska od 100 bar .Osnove uljne hidraulike 307 pomnozena sa brzinom Vi se svodi na oblik D p Dt (y) == pF. ulje se zagreva.04K. pr.geM kojisetraIlSformisu u toplotu.od njegovog pustanja urad padO prestanka.3.. c = 4183 J / kgK i za pad pritiska na lakalnom otporu /)"p = Ibar dobija se /)"T:::: 0.p-I-p--'c1 (4. Dakle.:(pv j ) 1 V. . Promena temperature uija U toku rada ulje prolazi kroz pumpe..3. To je i osnovili razlog da se u klasicnoj hidraulici strujanje fluida smatra izotermskim. U jednaCini kretanjaovaj clan potice od viskoznosti i vezan je za hidraulicke gubitke (v. RESENJE: M=3.la. 1 ako je na slici .3.p je malo.3. pazato 0 ovoj pojavi pri projektovanju UHS-a treba obavezno voditi racuna.Vj -a.koClaviona u ogranicenom smestajnom prostoru zbog prisustva niketnih· motora iii zbog aerodinamickog zagrevanja spoljnjih povrsina. rada:.3. i ona se pretv'lra u toplotu 1'M--::::-Q~=-rh-c-/)"-T-. iIi na pravolinijskoj deonici. Ulje (p =880kg 1m3 . zbog prisusva spoljnj~gizvora toploteplizudelova UHS-a. (v. izgubljena snaga je /)"p == iJ..c u .. odnosno uticu na porast temperature radnog fluida.10) Sada se jasno vidi da su jednacine (4. /)"T==6. bstaledelove . valjanje tople-usijane metalne trake.3. sve do postizanja maksimalne vrednosti Tmax' sIA..' t ij Ox.024K).iusamOIlrUHS~u. sto i nije tako retko. od temperature· koja je jednaka teperaturi okoline. na.5). ·) . na pr.2.11) pri cemu su c-specificna toplota fluida (za najceSce koriscena ulja ima vrednost c"'" 1880J IkgK) i iJ.5kW . Ti izvori toplote su diktirani samim tehnoloskim procesomukome se nalazi UHS.2.. u UH padovipritisl~a su veliki sto za posledicu ima zagrevanje ulja u UHS~u.a i tom prilikom se zagreva na osnovu hidraulickih gubitaka sria. Odl:editi izgubljenu hidraulicku snagu i porast temperature ulja..2. paragraf 2. Ono sto je ovde vaino uociti to je clanviskozne disipacije 'tij Ovj IOx j koji se javlja u obe jednacine. 41. medjujtim. i po temperaturi koja se u jednacini (4.p V .10) krije krozviskoznost i gustinu. UHK i.8) i (4. . Osim navedenog izvora toplote koji· senalit2.. a + P-&~+ ax.1. doku jednacini enegrije on predstavlja jedan "izvor" toplote. dolazi se do veoma vainog zakljucka da se hldraulicki gttbici enegnje procesom viskozne disipacfje' pretvaraju tt toplotu. Medjuti:in.T porast temperature fluida. Proces zagrevanjaulja trajeza celo vreme rada UHS-a . gde je pad pritiska /)"p iprotok V. Pro/J/em 4-1.3.-~--/)"-T-"'=~/).Uklasicnojhidtaulici /:.-. sto za posledicu ima da je i promena temperature fluida zanemarljivo mala (primer: za vodu na 20 D e.ili.Na samom pOCtku rada temperatura ulja raste.

temperatura ulja se i vremenski menja. Tom prilikom jedan deo toplote se akllmulise ( Qa) U navedenim elementima UHS-a.1. Temperatura se u UHS-u ogranicava jer dovodi do Citavog niza ndeljenih efekatao Nairne. postizanjem temperature Tmax uspostavljena je toplotna ravnoteZa.?o"'wc r. lolcalnih otpora kroz koje ulje struji.ure ulja raste i temperatura URK. koji na cVfstim povrSinama stvara tanku tvrdu' skramu koja moze ostetiti zaptivne elemente.. temperatura ulja se ogranicava na 80°C. Pu = PK +M . a drugi se predaje oleolini (Q~) preko svih povi'Sina URS-a... odnosno povre·menog rada izvrsnihorgana. AT /-"'=::":==='---1 b) f---~r'~ '~". Osim ovih ndeljenih efekata porastom temperature moze se narusiti hemijskastabilnost ulja sto dovodi do oksidacije ulja.3. Pri stabilnom radu UHS-a.3. koja se manifestujeizdvajanjem taloga u obliku smole. ~..) deli se na korisnu (PK ) i gubitke (M). u realnim uslovima rada zbog ukljucenja iIi iskljucenja razvodnika. leao sto su UHS-i na avionima. porastom temperature viskoznost ulja opada 8to dovodi do smanjenja sposbnosti podmazivanja. b. Uz prisustvo hladnjaka toplotna ravnotda se postize jednaCinom M=Q o +QR' 4.inaxpotrebno je ugraditi razmenjivac toplote koji hladi ulje odvodjenjem suvisne koliCine toplote QR' a koji se po pravilu nalazi u slopu rezervoara za.50 do 60°C. a zbog temperaturske zapreminske dilatacije u zazorima moze doCi do ostecenja UHK.3. I r_alni rad URS-a T max ..mavl-""*-~=:':"'. porastom temperat.. Da bi se u ovom slucaju ogranicila temperatura uljanaTs.3. veceg curenja ulja iz UHS-a..12) ..2. cevi. tj.308 OSl1ove uljne hidraulike promena temperature ulja prikazana glatkom a maksimalna· pravom linijom. Stepen Ilmrisl!lloslti nBS Snaga koja je ulozena u UHS (P.':==--l. Prekomerni rast temperature ulja se postize kada jesnaga gubitaka veca od razmenjene !colicine toplote sa okolinom (M > Qo)' tada je maksimalna temperatura ulja Tmax veca od maksimalno dozvoljene temperature' ulja u UHS-u f.1b..P=Qo ~ -r--~------------ To -f--+-------------+------=-zagrevanje! hladjenje j +-~------------~------------~ t zagrevanje prestanak rada URS-a Slika 4. (4.max' sL4. iIi. kod vojnih nadzvucnih aviona kod kojih je izrazeno priSllStvo zagrevanja ulja zbog spolja8nje toplote nastale usled aerodinamickog zagrevanja koriste Se sinteticka ulja sa dozvoljenom temperaturom do 300°C.max .. a sto znaCi da je snaga gubitaka jednaka koliCine tbplote leoja se odaje oleolini (M::: Qo)' Tada je maksimalna temperatura ulja u UHS-u Tmax manja od maksimalno dozvoljene temperature ulja f..max' Za pouzdan i dugotraa) :Z... Promena temperature ulja u UHS-u jan rad u UHS-ima maksimalna temperatura ulja se ogranicava u intervalu od.3. ulje. Na pocetku.2.2. Kod specijalnih DRS-a.

18) .2).. (4. trenju i UHK. zbog zazora u pumparna.snage na UHK su dominantan clan.M/u j j=1 (4.17) i ovako odredjeni u sebi sadde i hidraulicke i meharucke gubitke.13) 11 u V daljem tekstu bite izlozen naCin odredjivanja pojedinih snaga koje uticu na l1Hs' V tu svrhu posmatra se VHS sa s1.3. ito: na HC-ima savladavaju se sile Fn brzinama VII i na HM-ima momenti !vI) ugaonim brzinama Stika 4. == L. Dakle.r. .VHK Ulozena snaga u UHS je snaga na ulaznim vratilima pumpi Pu = '2: j~] ] Mj(i)j .g1ase: 2 ~ v2 ~ /. Fnvn + I. N n=1 PK = I. Korisne snage su one kojima se na izvrsnim organima obavljaju radovi.2. 11P).Aj I1PK =L. ulrupna korisna snaga je J . Gubici usled curenjaulja su dvostruko nepozeljni.1PkVk . curenju i mehanicki gubicL· Gllbici smige u pllthpama su: 1 Mp = L(l-l1 p • j=1 ) Mj (i)j . HC-irna..3.=] .3.Osndve uljne hidraulike 309 prema tome. v ·x 11Pc.3. ""'1 Ne sarno u sklopu ova tri gubitka snage nego uopste u UHS-u gubici.3. (4.15) U UHS-ima stepen korisnosti se obicno krece oko 70 do 75%.j 2mj . trenju. J-hidrmotora.3.3. Hidraulicki gubici na lokalnim otporima.16) pri cemu su njegovi sastavni delovi. == L. 4.3.2. (4. ion iznosi: LlV=LLl~ =V1 -V2 i=1 M .14) pri cemu su M j obrtni mamenti stvoreni pogonskim masinama (elektromatorima iIi dizel motorima) i (fli odgovarajuce ugaone brzine. +liPk +Mc +Mm . dok kodlose projektovanih sistema moze da bude znatno manji. 4. (M=I+J+K+N) (4.3.2. redosledno. . Prvo. (4. stepen korisnosti VHS-a bo odnos korisnei ulozene snage je PK I1P l1Hs=p=l-p.. UHK.3.2 (fl). Nhidrocilindara i K . d2m. u uobicaj~flimoznakama. Pri projektovailju UHS-a jedan od vaznihzadataka jeste da se postigne 8to yeti stepen korlsnosti.19) . (4. HM-imai UHK deo ulja izlazi-curi iz UHS-a (sl.2 koji ima I-pumpi. To se postne smanjivanjem gubitaka energije. Ukupni gubitak snage u UHS-ll je liP = I1Pp +11Pc. +11P). gubici na: pumpama.lokalnim otporima.=1.

l.. (4.. .v" pri cemu su kR-koeficijent provodjenja toplote.2. tj.3. +N. .3.2. Drugo.3.) .3.vazi Qo == I::J.3. dok je kolicina toplote koja utice na porast temperature ulja u rezervoaru QR ==mc(Tz --7.26) 2 je srednja logaritamska temperatura u kojo] su oznake prema 81. pri stabilnom radu UHS-a toploti gubici su: Q=Qa+QR . maze se uneti kroz individualni nacin prikazivanja UHK.3. a s druge mora biti dosuta u rezervoar.2. (4.3. Dodatna slozenost.20) Mehanicki gubici snage Mm javljaju se na pokretnim povdinama HC~a.=1 (M =1 +J+K+N+N.prikaz ukupnih energetskih Stika 4. u najveeem broju slucajeva avo je tesko ostvarljivo. (4. (QR) na porast temperature ulja.3.310 Osnove uljne hidraulike Pozeljno je ovu kolicinu ulja sa sistemom za drenazu vratiti u rezervoar.A. s jedne strane zagadjuje okolinu. pri cemu su kroz izraz (4. usled curenja nastaje i gubitak snage !vI M C == j=l e.17) na pumpama vee uzeti u obzir. GRAF][CKO PRIKAZIVANJE ULJNO-HlDRAPLICKm KOMPONENATA Hidraulicke seme slozenih sistema mogu biti veoma komplikovane.3. Ll1pl1V . pri cemu je toplota razmenjena sa okolinom M (4.23) preko svih povdina UHS-a A.21) Kasnije. 11'F.3.). Ukoliko ovakav cevni sistem he postoji ova koilCina ulja.4. Graficki . ina pocetku rada dec toplote se trosi na akulisanje toplote u svim komponentama UHS-a (Qa).([2 '-tl ") I1TR == In[(tl '-t ") / (t2 '-tl " ) ] ' (4.4.24) Pozeljno je u UHS-u da se svi gubici snage kro:z. Da bi se to izbeglo uvederi je jedinstveni graficki naCin prikazivanja UH i pneumatskih komponenata kroz medjunarodne standarde ISO 1219 (International Organization for Standardization) i CETOP RP 41 (Comite Europeen de Transmissions Oleo-hydraulique et Pneumatique). da'. Energetski bilans UHS zbivanja u UHS-u dat je na 81. toplotu odaju okolini.2. zato se u rezervoaru za ulje ugradjuje razmenjivac toplote kojioduzima koliCinu topote QR == kR AR I1TR ' (4. Medjutim. a u nasoj zemlji . ( t1'-t2 ") .3. Gubici snage se viskoznom disipacijom pretvaraju u toplotu. deo na razmenu toplote sa okolinom (Q~) ideo. odnosno: (4.I C.22) Q a = Lk.. kao i nerazumljivost rada UHS-a. 4.25) %S~J>F.3. koeficijentima provodjenja toplote ki' i merodavnim temperaturskim razlikama 11'F.3.4. AR -rashladna povrsina i . HM-a UHK i pumpi.P.

linija koja obuhvata neku celinu predstavljaju UHK sa obrtnim kretanjem. HM jednosmernog dejstva. te je lako moguce da se navedeni standardi iz nekog razloga promene ida unekom drugom vremenu budu nosili neke nove brojeve.~se obicno oznacava sa dva broja. dok se pcikljuook u powatnoj geaui. dvosmerna pumpa.002-007. razvodnik ventil sigurnosti.cevni vodovi.t~. [> smer strujanja u pneumatsldm komponentama. omogueavaju lako razumevarije rada hidrauliekih (i pneumatskih) instalacija. _ ! .~ ·1 J sa IZVrsmm orgamma oznacavaJu se sa A. Razvodnici imaju visepriklju~aka.5._ . Simboli koji opisuju funkciju su: Trouglovi II> smer strujanja u hidrauliekim komponentama.. gde moznacava . Linije upravljacke linije. Osnovni simboli su: cevi . t I. RAZVODNICI Razvodnici su UHK koje prikljucak ulja pod pritiskom spajaju sa jednim iIi vise cevododa koji vode ka i od izvrsnih orgima. na pro min. obieno je to vod koji doIazi cd pumpe.oznaeava sa P. HM dvosmernog dejstva.:IE.erv~a~u.Osnove uljne hidraulike 311 njima odgovaraju standardi JUS N1. c. C!) -¢>- tJ Primenom navedenih simbola i UHK veoma lako Se mogu dobiti slozene UHK kao i tumaCiti rad i funkcionisanje siozenih UHS-a.5.5= [fJ]Z] hidrocilindar. C. koja obi~oo vom)a A~ B rez..Radi boljeg razllmevanja na hidrauliekim shemama rada UHS-a. pri· eemu se prikljueak ulja pod pritiskom. Treba napomenuti da svi standardi predstavljaju vazece dogovore i praviia 0 nekim tehniekim pitanjima. . Krugovi pumpe (kompresori) i hidromotori. nepovratni ventil. 0.·. Razvodmk .. --.. vee ee se dati sarno njihovi osnovni principi koji. B.- ~ @ ~ jednosmerna pumpa.1 .Sanjima se vrsi izbor smera kretanja izvrilnog organa. Ovde se necedavatidetalji ovih standarda.p R Slika 4. V .od~k ·I. Strelice smerovi strujanja. ·.." prigusnice. l '" moguenost regulacije. jer zainteresovani Citaoci veoma lako mogu doCi donjih.. predstavljajurazvodnike i ventile.. Koriscenjem navedenih simbola lako se dobijaju ("izvedeni") simboli UHK: t {. Pravougaonici filteri o DO] r-... 4. treba napomenutida ventil sigurnosti stupa u funkciju sarno ako je iz bilo kog razloga doslo do prekomernog pcirasta pritiska... ozna~ava sa R: Pr~kljucci koji spajaju :t:<lZ\'.

Shematski prikaz ovog razvodnika dat je na s1. prema tome on irna iste funkcije kao i razvodnici prethodno analizirani. Sto oznacava povratni hod.5. avo je razvodnik 4/3. sile u oprugama su Fcl = Cl (XOI + x) i Fe2 = c1 (X 02 .5. &to oznacava radni hod klipa. R ". P sila neuravnoteienih pritisaka i R sila reakcije. Vrednost ugla ct zavisi od konstrukcije zazora u razvodiku i od trenutnog polozaja klipa u razvodniku.klipom.3 Razvodnik sa translatornim telom Slika 4. u kojima X 01 i x 02 oznacavaju stafickedeformacije opruga. Tako na pro razvodnik 4/3 sa s1.3. od protivpritisnog prostora HC ka rezervoaru. SHa. na pr.1.5. j od P-R kada HC miruje sto se naziva neutralnim polozajem razvodnika.1 ima 4 prikljucka i 3 polozaja.5.4. 4. F~ sila trenja Fel i ~2 sile opruga. zatim.4. Da bi razvodnik obavio svoju fllnkciju on konstruktivno moze biti izveden sa obrtnim telom i sa translatornim telom . Ako se ovirn tipom razvodnika zeli A~~ postiCi veCi broj poloZaja tada su konstruktivna resenja veoma slozena.5.S."snja il"lllzvo«llnika Ako se razvodnik iz stanja mirovanja :leU prernestiti u neki novi polozaj tada treba obezbediti silu aktiviranja F. Stika 4. a polozaji su mu P~A (B-R).3.5. Do ove sile se dolazi lZ jednacine kretanja pokretnog dela razvodnika koja glasi: A a) X '11> rrrrM~B.4.5. Ovaj nedostatak je uspesno resen sa razvodnikom sa klipom. od P-B i AR. Ako postoje. i pod uglom ct. Razvodnik 4/3 sa obrtnirn telom prikazan je na s1.1) u kojoj je m x sila inercije.5. tvrmr I){ gJ p b) \={] ~. koristio za upravljanje radom He. dok u kontrolnu zaprerninu V2 dotiCe fluid brzinom v 2 i pod uglom ct.5. tadallije struji ad B-R.4.4 NaCini aktiviranja razvodnika F=mx+R+P.2. Tom prilikom moguCi polozaji su P-A.312 Osnove uljne hidraulike broj prikljucaja a n btoj polozaja.. (4. tj.x). P-B (AR) i l1eutrall1i polozaj. U cilju odredjivanja sile reakcije R nastale promenom kolicine kretanja posmatraju se kontrolne zaprernine Vi i V2 sa s1.rO d) [pJ e) ~j) Slika 4. Iz kontrohle zaprernine V1 istice fluid brzinom v.4a. Ovaj razvodnik bi se. i za uobicajena konstruktivna izvodjenja ima vrednost ct '" 69°. Primenom za kontrolne zapremine VI i V2 zakona 0 .+Fcl-Fc2 +P. aktivill.4.2 Razvodnik sa obrtnim telom Jedan razvodnik sa klipol11 prikazanje na s1..

Odrediti silu leojom ulje deluje na klipove. (4.5. HC je spojen sa razvodnikom (4/3) sa klipom u kome su padovi pritisaka I1p::: /}. (4.3) proti(Se ulje.5.riu i f/2 :::: 20ll min od izvdnog organa. Padovi pritisaka u granama P.4. ovajoblik za pad pritiska se retko upotrebljava.5.15m I s.5Ae) i hidraulicko (sIA.3. Kroz hidraulicki razvodnik 4/3 (s1. 0:=69°. D=lOOmm.jednacina (3.4j).4.5. elektromagnetno (s1. ukupna sila realecije koja deluje na klip razvodnika je R:::: R"l +R"2 :::: PCV.4.2. pri tome je ugao pod kojim ulje kroz nzvodnik struji 0:=69°. p = 900kg/ m3 . RESENJE: S obzirom da su dati padovi pritisaka u vodovima P-+A i B--»R . /2. R :::: pV v2 coso: . po pravilu. Primenom izraza (4. Ovaj izraz vaii pod uslovom da su ulazno-izlazni smerovi strujanja u komorama razvodnilea leao na s1.3.5bar. to se brzine strujanja u procepima razvodnika mogu odrediti kao Vj :::: J211pj I p (i=1. pri tome pretpostavljajuCi da su pritisci u njima leonstantni i zahemaru]uCi sile tezine.4. sa s1. v.-fA i B--»R sul1Pl == 3bar i I1P2:::: 1.Osnove uljnehidraulike 313 promeni kolicine kretanja . u njima veIikipadovi priiisaka. U odnosu na vrednost sile F vrsi Se izbor sile aktiviranja: razvodnika.5. Iokalni otpod te se zato na njima pad pritiska.5. komande y i z sa sIA. 1 x2 2 Prema tome. relativno male mase.5.PPA := I1PBR := 35bar.4c). a=pc. a koje moze da bude mihanicko sa rucicom (sIA. Razvodnici su. Kod dobro uravnoteienih razvodnika. Problem 4-2. Odrediti silu hidraulicleog otpora ulja koja deluje na ldip razvodnilea. za jedan polozaj klipa koji jedefinisan sa konstantnim procepom x=const.5Ad).5. sila aktivirarija je F I::: R.raktcristike razvodllllika Razvodnici su UHK u kojima se strujanje obavlja u maIim kanalima i/ili u procepima.2).Vj cosO: j . U HC kreee se ldip sa dvostranom klipnjacom brzinom vp =O.5Ab) ill sa papucicom (s1.3. gustine p:::: 850kg 1m 3 .. Dati podaci su: d==25mm. sto znaGi da su. NaCin aktiviranja.' dobijaju se sile reakcije .Vl +r/2V 2 ) coso: . Medjutim.9 N. i to f~ :::: 25I! min lea izvrsnom org. vee se koristi oblik preleo protoka ·2 ? I1p::::aV . odnosno znacajni gubici energije.3) . Zbog velikih prigusenjakojasu prisutna u razvodnicima gubitak strujne energije se pretvara u toplotu sto se maIlifestujeporastom temperature radnog fluida. pneumatsko (s1.v 1+V2 v2 ) coso: :::: 12.:~=lr/./2A-. odredjuje kao !1p = pc. RXI :::: pV1V coso: .5.2) Ukoliko leroz razvodnik istovremeno imamo n razlicitih protoka fluida sila reakcije se odredjuje kao R:::: P2. prikazani su na shemama sa bocnih strana.5.2) dobija se ukupna sila reakcije Rx :::: Rxl +RX2 :::: pCV.4. Hidraulicke iuJ. RESENJE: 4.4.5). dakle. Problem 4-3.

!:"p:= Jeri).5) i (4. Dakle. iIi se. ako se pd konstantnom protoku na jednoj temperaturi ulja t1 poznaje pad pritiska !:. dove see do promene pada pritiska u UHK. PJieJr3cmmavanje .5. (4. Ovde ee biti reCi 0 odredjivanju nove.4) u kome je f.5. pak.4. na pt. koliki ce biti pad pritiska !:. Zavisnosti ovog tipa se najcesee koriste kada se razvodnikom obavlja i neka funkcija regulacije.P2 na. temperaturi ulja t2 ? koja Iezi na sasvim drugoj hidrauIickoj karakteristici.5. temperatura ulja menja.P1' a sto odgovara jednoj tacki na ltrivoj hidraulicke karakteristike !:. pri istom zapreminskom protoku. !:. razlike pritiska primenom jednakosti padova pritiska na UHK kao lokalnom otporu i pada pritiska na ekvivalentnoj pravoIinijskoj deonici cevovoda. ili.· (iT' 2 Vi . URS ne radi sa projektovanom temperaturom.6) gde je n koeficijent koji zavisi od vrste ulja.Pi = PiS.. tj. Gllstina se menja kao: (4. Ove krive se za 8vaki razvodnik odredjuju eksperimentalo. vaZi relacija v(t) == va (to Itr .. postavlja se pitanje koliki je tom prilikom pad pritiska na UHK? Ovde je osnovni problem. kao sto je vee receno. dok se Idnematska viskoznost u intervalu od lO-lOODC moze odrediti kao: (4.2) . dakle. sto znaci da ce svakom od SIika 4.3..3).5) pri cemu je ~ koeficijent temperaturskog sirenja. U razvodniku istovremeno ima vise strujnih tokova. pak. iz njega za poznato !:"p dobija protok V:=J!:.314 Osnove uljne hidraulike AB B-R u kame je a koeficijent hidraulicke karakteristike i A-R A merodavnapovrsina poprecnog preseka.5). 4. ako se u samom prbcesu ispitivanja UHK. Podaci koji se u literaturi nalaze za jednu UHK obicno vaze za jednu temperaturu ulja i to onu Sa kojom je vrseno ispitivanje. predstavlja funkcionalnu zavisnost pad a pritiska od protoka. T = PiA. razvodnika. na pr. Medjutim.v).5.Uizrazima (4.5. I 2 Vi (i=1. P-A i B-R.5. sto dovodi do promene hidraulicke karakteristike razvodnika koja postaje !:"p == J(x.gustina i viskoznost se menjaju..5 moguCih strujnih tokova odgovarati njegova kriva hidraulicke karakteristike (81.5.5.Mdll":al1lllicke karak!l.L = 11 ~ koeficijent protoka razvodnika.P1 := f (V).6) sa indeksom 0 oznacene su referentne vrednosti na temperaturi to' Temperaturska promena veliCina P i v.5.pla:=flAJ2!:"p/p. Pri promeni temperature karakteristike ulja .4...erisltike Hidraulicka karakteristika. Treba napomenuti da ako se polozaj klipa u razvodniku menja tada se menja i velicina ulazno-izlaznog procepa x (sI.

U c) Stika 4.lobija se pad pritiska u. Kada je rec 0 pumpama koje se. Yo = 32mm2 / s. Uljno-hidraulicke pumpe. b == 1 -laminamo strujanje A=-b (4.44bar . 4.5-7) <.to) t] nb /1p2=I1Pq+P(t2.6.0007K] i n=2. b == 114 -turbulentno strujanje Koriscenjem Darsijeve formule i izraza (4. UHS-i se nalaze na fiksnim i mobilnim masinama. Kroz hidraulicki razvodnik struji ulje temperatute t] = 40°C i tom prilikom pad pritiska je I1p] = lObar.l v.5.5.elSrivalentnoj cevi ' a {a 11 . == const.9) dobija se: a) I1P2 = 5.=Ep.4.1.8) za dye razliCite temperature dobija se izraz 1+ ~(t] . ==A. I1P2 == 8. .lwriste uUHS-ima tada je njihov prvenstveni zadatak da povecaju pritisak ulju. P== O.5.9) koji sluzi za preracunavanje pada pritiska sa jedne na drugu temperaturu.1c).6. pa se zato koeficijent trenja odredjuje na sledeCi naCin == 1. Najcesce primenjivani tipovi pumpi su zupcaste (s1. odalde se zakljucuje da se St i Ai na isti naCin menjaju sa temperaturom. krilne (s1. na tempe~ raturi ulja od t2 == 55°C ako je strujanje a) laminarno i b) turbulentno u hidraulicki glatkim cevima? RESENlE: Direktnom primenom izraza (4.4.235bar . lP'UMlP'E I IDDROMOTOJ!.6.1. kako bi ono kasnije bilo sposobno da obavi neki tehnicki zadatak.1b) j klipno-aksijalne (s1. / Ie.3164.t i.U: 4. Na referentnoj temperaturi to == 15°C kara- kteristike ulja su: Po == 900kg / m 3 .-) ) O/ (4.5.5.1a). a pumpe koje su u njima polcrecu se.5.4. Iz ovog rdenja sledi da porastom temperature pad pritiska opada. lP'uIDpe Pumpe su strujne maSllle koje Se koriste za transformaciju mehanicke u strujnu energiju. Pl l d 2 2 en) ± 2-b l+~(tt-to)(ti) PoYol ~ nb 1/ 2 6 -- d5-n' (4.Osnove uljne hidraulike 315 iz koje sledi 1/ d == St. ReZimi strujanja u URS-usu takvi dase cevi ponasaju kao hidraulicki glatke.6. Koliki je pad pritiska na ovom razvodniku. Problem 4-4.7) Re a == 0. elektromotorima na fiksnim i dizel motorima na mobilnim masinama.8) Prilllenom relacije (4.6.6. pri istom zapreminskom protoku...po pravilu.

dok se kod klipruh taj zadatak obavlja kretanjem klipova. protice radni fluid protokol11 V koji ima p~d pritiska t1p. tj. n broj abrta vratila i llvp zapreminslei stepen korisnosti (l1vp = 0. n obrtaja. Snaga potrebna za pogan pumpe.4. HM ima sledece karakteristike: q = 66'. (4.8 do 0. a 0 cemu ovde nece biti reCi~ Porastpritiska u pumpi t.6. i odredjuje se kao !r/=qn.p V.. ll v I-1 "" 1 i llHM = 0.::i_:--_ _.909.p obav~ia se obrtanjem zupcastog para kod zupcastih i krilaca kod krilnih pumpi.] a sto'zavisi od tipa i konstrukcije pumpe. Ova snaga se koristi za ~ savladavanje abrtnog momenta A1 brojem obrta 17.:. dobija teorijski zapreminski protak kroz pumpu V = q 11.6. Mw (4.2 gde je llH stepen korisnosti. radnom zapreminom za jedan obrtaj koji se obicno izrazava u lit/a. ~04J (4.2) 0.s:.9. krilne pumpe se karakterisu specificnim protokom q. Kroz 1-IM. Probleol 4~5.:. Za ovaj tip HM protok se odredjuje leao I I . Stvarni protok koji pumpa potiskuje je t manji od teorijskog zbog postajanja kolicine tecnosti M/ koja cirlmlise sarno kroz pumpu..7cm3 /0.98 IIp :----' pri cemu su: 'lp stepen korisnosti pumpe koji za zupcaste pumpe ima vrednost od MC0 (4. Izmedju dobosa i HMnalazi se reduktor koji ima prenosni odnos i:= 1/ 100 (i =nd /17 HM ) i stepenakorisnosti llR = 0.ulicko kolo u kome se nalaze pumpa i HM.. 4.pV'ln :. IHllilr®m@torll Hidromotori su izvrsni organi sa obrtnim kretanjem u kojima se raspoloziva strujna energija pretvara u koristan mehanicki rad. HM se leonstruktivno najcesce izvode sa zupcastim parom.4) gde je q (JitJ°) specificni protok.1a).:::o. Izmedju korisne i hidraulicke snage HM vazi relacija M C • P = !!:.2.98). Dizalica irna dobos precnilea D=im koja podize teret mase m=4000kg brzillom Vo =0.6.. prema tome ~ V rasoloziva hidraulicka snaga je /!:.6. stepen korisriosti DHS-a i UkUplli stepen korisno- . M' moment koji se saopStava pumpi obrtanjem pogonskog vratila i co je njegova ugaona brzina. Odrediti potrebnu snagu pumpe za pagon UHS-a. tj..1) gde je llvp zaprerninski stepen korisnosti pumpe koji ima vrednost od 0.6.6.9. mehanickih i zaprerninskih gubitaka i krece se u intervalu ad 0.2. ugaonom t>p brzinom w.6. za.4.9...316 Osnove uljne hidraulike sklopu jednog tipa pumpi nailazi se na razlicita konstruktivna resenja. s1.8+0. Sa aspekta proracuila DHS-a zupcaste i.8 do 0.6. slicno iIi identicno leao i zupcaste putnpe (s1.pV P =--:. ana osnovu cega se.8 do 0.5mi s. /::. cija vrednost zavisi od konstrukcije HM. Za pogon dizalice koristi se zatvoreno hidra.i"'zn:.3) Slika 4.

HM je povezan sa strujanje generatorom koji za proizvodnju elektricne struje uobicajene frekvencije zahteva broj obrta nHM == 1800 o/min.62kW .-'" p UHS~a i dizalice su: P==-1l-=30. Odrediti snagu koju HM preda generatoru.55°/min.4 m 2 /s) kroz cevovod (l==25m. koji ima prenosni odnos i = 1160 i ]I~ stepen korisnosti 11R = 0. I. Iz izraza za snagu HM-a .95 i 11H = 0. snaga pumpe i stepeni korisnosti . Slika P.fE: Najpre se odredjuju podaci za mehanicki sistem.2bar. Vetrenjaca koja sluzi za proizvodnju elektricne energijeima UHS prenosa snageu kome su ugradjeni pumpa i HM.I M . Zapreminski protok HM-a ri' = q I1HM /llvH :::: 70/ / min daje brzinu strujanja u1ja u cevovodu v:::: 4V / d n = 1. 11=p=ll[-[slln =63.2841. v=2.1Pm.9). tj.1PHM+pA.95 i IIp ulja = 0. Pd = \ \ pumpu (q p == 65cm obezbedjuje 3 / 0 . 2 Konacno.O~mo\Je uljne hidraulike 2 317 sti dizalice. . Ostali podaci su: /=15m. Na osnovu brzine dizanja Slika P.1p::::. llHs =-p=69.=C> V RESEN.4-5 Vo ::::UJ d DI2 odredjuje se broj obrta izlaznog vratila dobosa I1d = 60vo I Drc:::: 9.10.v /2=212.d <=. llvP :::: 0.4-6 .974kW . KoristeCi karakteristike reduktora dobija se broj obrta i snaga HM-a I1HM = -.584kW .Problem 4-6. Elisa no ~ preko reduktora.36%.1p r.l/d.= 1050. I.2N 1ill i pad pritiska .4°1 min I nd .210.82) koja <F=> Vo (p = 900kg/ m 3 .91. Na osnovu vrednosti Rejnoldsovog broja Re = vd / v = 225 zakljucuje se da je u cevovodu laminarno strujanje i da je koeficijent trenja A:::: 64/ Re :::: 0.38bar. dabija se obrtni moment MHM = 196. pokrece zupcastu ~ p [ .d=30mm. specificni protok koji HM treba da iri1a :' .68% . 2 PHM = NfHMUJ HM :::: .1PHM = 205. Na ovom vratilu se savladava moment M d = mgD 12. pa ce njegova snaga biti Pd = lvIdUJd == mgvo =19. v==2. Iz Bernulijeve jednacine za zatvoreno strujno kolo dobija se porast pritiska u pumpi . PHM :::: Pd IllR == 21. IIp =0. . d=50mm) i HM (llvH =0.4 m /s. Pribrzini vetra od va = 40 km 1h elisa vetrenjace se okrece sa no = 36°/min i pri tome na svom vratilu proizvodi snagu Po = 60 kW.iTllHM ' UJ HM =nHMn 130 .d za dobos dizalice.. p=880kg/m 3 .8.652 ml s.

9 cm 3 /°.6cm3 1° .9°/min . koja se akrece sa I1p :::: 1450 o /min.4 m i koji je pogonjen HM-om sa karakteristikama q2 '" 1440. 11HS = 76.Pf = 0.132 ml s sa kojom se dobija laminarno strujal1je (Re = 283) sa koeficijel1tom trenja A.7Sbar 2 sa kojim se dobija snaga koju HM preda generatoru PHM ::: APHIvl.2261.96. step en korisnosti UHS-a i vetrenjaee od elise do generatora. 'l"jvH :: 0.9. Za pogon valjaka valjaclcog stana koristi se UHS sa HM-imll. S obzirom da ista koliCina fluida prolazi kroz pumpu i HM to se jz jednai5ine kontinuiteta V = qHMI1HM IllvH = q P I1p llvp dobija specifieni protok HM-a qHM =q -.SkN.56% .98 i llH =0.PHM ::: b. RE'SEJV7E: Pri zadatim uslovima pumpa radi u reZimu sa no pi'. Odrediti brojeve abrta HM-a.pA·lI d.:':: 641 Re = 0. llv2 :::: 0. Pri brzini valjanja od v 0 =' 5inl s silareakcijekoja delllje po obimu valjaka je R1 ::: 9 .38l1min . Sa ovim reZlmom pumpa u cevovodu ostvaruje srednju brzinu strujanja ulja 2 v = 4V I d 7( = 1. V ~Ijanje alunUl1ijumske tralce obavlja se sa dva radna valjka precnika Dl =: 800mm koji su pogol1jeni sa dva identicna HM-a karakteristika ql :::: 1238.6kW. snagu pumpnog agregata i stepen korisnosti UHS.10-4 m 2 Is.. I:!. v = 3 . np =j=2160 0 /min . 11vl ::: 0.-llvp11 vH ==70.395cm 10 P llHM l1p 3 • Konacno. Ostali podaci: b. stepeni sigurnosti UHS-a i vetrenjace do generator a iznose 11HS == PHM I Pp = 73.3 bar. savladavaju obrtne momente Ml == 40Nm i M z =: 30Nm. V=q p l1 pll vp =133.4-7 ProDlem 4-8. Na ovom valjku se savladava moment M2 ==3840Nm.p = PpY)p rv =201.4 bar . b. Y) == P HM I Po == 66.98 i 11m =0. P = 8753 W . pri tome ostvarujuCi obrtni moment MirM :::: PHM I co Hlv[ == 213. qp = 20cm 3 /0.318 Osnove uljne hidraulike pri datim uslovima. U UHS-n nalaze se dva identicna HM-a koji imaju karakterjstike 3 qH '" 30cm /0. d==20mm. p = 850kg 1m3 .164kW . b) pad pritiska na prigusnici b.96% 111 =112 Slika P.97 i YJp =: 0. krivina i racvL Odrediti: a) sl1agu pumpnog agregata. PI' = ll~ :::54. HM-e pokrece pumpa karakteristika YJvp = 0.08Nm (CO H l-1 :::: 11H!\iJt 130) .'11 HM == 40.p. Zanemaliti lokalne otpore llsisa. RErEN7E: = 918.9 i koji.PPR koji omogucava zeljeno krtetanje ..95. Problem 4-7.94% . Za namotavanje trake koristi se valjak Ciji je precnik D2 ::: 1.PR ::: 2 bar . 1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno struj110 kolo dobija se pad pritiska na HM-u f.98 i llHl ::: 0. /==20m.v 12 == 200.

f = PA f ..IQ--4 m2 Is. l2=5m. f.61kW.. 13==6m.OJ. . koji daju pro toke ulja kroz HM-e: V. Ostale poznate veliCine su: D=80mm..Osnove uljne hidraulike 319 HM-a za namotavanje i c) stepen korisnosti hidraulickog sistema. d. i koeficijenti trenja (A j ::= 64/Re j ) ukarakteristicnim granama iznose: 1v1 = 0..~o =: 2Vs ' r ~j2 == v3 ::= J:.v~/ 2. (i=1.If I d f .3bar.Pf2 ==0.. R2 6.65bar odnosno snaga pumpnog agregata P == I'lpV1 l'llp ==154. 11 ==2m. 19 ==8m. = q/I.2bar.2.. Is =4m.p = API1 +I'lPnv +2f.... '6' ==4m. v==0.PIU == 1bar. VR ==2m/s .1 bar . H2 Koriscenje!iJ. i oni daju gubitke usled trenja f.'do ==40mm. 17 =8m.As == 0. a) 1z Bernulijeve jednacine za zatvoreno strujno kolo. == Pm/VmTlm --» I'lPH1 == 198.779m/s.06 .P t8 +I'lPI9 + tlptlo + f.21°/min.03 .S. 1]1 == 10m. jednaCina kontinuiteta r Vs :::: vH1 ' V6 == V7 ::= r)-9 ==J:.P1.. 1Tlvi ~p Vm == 150.27llmin . f..8bar . 112 ==68.Pil1 = 207. Pri opterecenjima HM-a ]vl1 == R)D1 12== 3800Nm i M2 dobijaju se snage P[ii = M.(j=1..==60mm. f. . Re 6 = 2134 .4°1 min . tlPH2 = 170. dobija se potrebni porast pritiska pumpe f.9ll min. (~==6m...PR1 +I'lPm +¥[2 + I'lPLl --l. RESEN. Is ==5m. A2 == 0. na osnovu cijih vrednosti se konstatuje da je u UHS~iIstnijanje larhinarno.Pt7 + f.33m/s..333ml s ..p v6=v7=v9=v10=1. 110 ==4in.. 4 bar .1E: Na asnovu zadate brzine i dimenzija valjaka valjanja adredjuju se brbjevi abrta HM-a D i Ttl1i vo=~ ~-? 111 = 119.03 .11) VI = Vl! = 1. v2==v3=v4=vs=1.97 bar .I'lPtG + f. p=800kg/m I'lPR1 ::= 3 .sa deanicama 1-6-7-8-9-1011. A6:::: 0. Slika PA-8 Sa ovim brzinama dobijaju se Rejnoldsovi brojeviu karakteristicrrim deonicama ReI ::= 2133 .T4 == Vs == VH2 ' T~ :::: V == V +T/6 == Tis +r~o ll 2 dobijaju se brzine strujanja: v j ==4VldJn .2) jz kojih se odredjuju padovi pritisaka I'lp.08 . RC 2 == 1064 ...Pn ==0. .. Res == 1601 . V == lOO. . I'lPnv = 0.

4. time se dobija korisna energija P= Fvp . kod kojih se radni hod obavlja . (s1.f¥J 12 .7c i d).f¥J'1 .7a) iIi silom teiine .7b) tada se uocavaju dye karakteristicne zapremine VI i V2 • Zapremina V. protiv-pritisni prostor iz radnog hoda postaje radni prostor u povratnom hodu (s1. Ova promena leontrolne zapremine Cini da je strujanje u HC-u nestacionarno.7.320 Osnove uljne hidraulike b) Iz Bernulijeve jednacine za strujnicu koja prolazi kroz deonice 1-2-3-4-5-11. IDDROCllLINDllU Hidrocilindri su izvrsni organi koji sluze za transformacije strujne u mehanicku energiju. .7. kod kojih se i radni i povratni hod obavljaju silama pritislea (sL4. 4.4. G c) Slilca 4.7c) i dvostranom klipnjacom(s1.f¥J 15 ~ f¥Jtll = 33.2 I':.82 bar c) llHS = (2Ml co l + M 2 co 2 ) / p = 79.1) Hidrocilindri se ponekad koriste i za pretvaranje pravolinijskog u obrtno kretanje.dejstvom sile pritiska a povratni silom opruge (s1. i V2 menjaju uloge. OCigledno je.pR 2. tj. 4. Osnovne podele hldrocilindara su pre rna nameni iprema broju klipnjaca.f¥Jt3 .f¥J'4 . Ako se posmatra jedan HC dvosmernog dejstva (sl. Prerna nameni HC-i se dele na: HC jednosmernog dejstva.1b).b).4. jeona u koju se dovodi ulje i naziva se radni prostor.7d)."llll Pri procesu izvlacellja-klipnjace iz HC-a zapremina ispunjena uljem se menja. Zbog vaznosti HC-a Uovom odeljku ce se njihovom proucavanju posvetiti vise paznje. Hidrocilindri.f¥J H2 .f¥J JI .7.ll.4.7.7.4.U inzenjerskoj praksi najcesce se koristi HC-i dvosmernog dejstva. dobija se pad pritiska na prigusnici I':. dakle. ali tada mora postojati i odgovarajuCi zupCasti par.f¥J"v . i to sa proracunskog a ne sa konstruktivnog aspekta. Pri toj transformaciji savladava se radna sila F brzinom v p (indeks Pse koristi od engleske (francuske) reCi piston koja znaCi Idip).1. Bwzillllslko polje llll Ihidrm:Himll. dole se iz zapremine V2 odvodi ulje i ona se naziva protivpritisni prostor. i He dvosmernog dejstva.f¥J f2 . da se radni prostorveZe za veCi a protivpritisni prostor za manji pritisak u leomorama cilindta.PPR '"= f¥J. (4. S obzirom da lelip vri3i radni i povratni hod to pri povratnom hodu zapremineV.18% . Veoma su retki UHS-i koji ne sadrZe HC kao izvdni organ. Prema broju kijpnjacaHC-i se dele na HC sa jednostranom (sL4.

1.4. Dalji rezultati vizualizacije strujanja mogu da se prikafu preko strujnih slika datih na s1. predstavlja naglo proSirenje. dolazi od konstruktivnih razloga. s1. Brzinsko polje radnog fluida u radnom i protiv-pritisnom prostoru manifestuje se kretanjem klipa brzinom Vp. kao i eventualno nesimetrican polozaj ulaznog (izlaznog) prikljucka za ulje.5 mm/s [20] dobijeni primenom laserske metode merenja.1.1.7J. 4.5.7.2.l Slika.. Takva geometrija. da bi se ukazalo na mogucu strukturu strujanja u HC-ima. Na osnovu ove brzine. uglavnom.7. Nestacionamoststrujanja u HC ad trenutnog polozaja klipa.1.3) forrnira se jedna vrtlozna zona (sL4. vrtlozna struktura u kontrolnoj zapremini HC-a postaje joil slozenija.2.definisu.1.1 Vizualizacija strujanja u HC primenom lasera pri brzini klipa od 8. koristiti rezultati vizualizacije strujanja prikazani na s1.OsnoVe uljne hidraulike 321 Kada se jos uzme u obzir i eventualna geometrijska slozenost kontrolne zapremine. veoma slozeno za analizu.7. to sledi da je struktura strujanja u HC-u veoma slozena. sa strujnog aspekta.7. dakle. koja. u odnosu na polozaj prikazan nasL4. Medjutim.1. Sa oveslikejasno je uo~ljivo da je nestacionarnost strujanja u cilindru direktno povezana sa trenutilim polozajem kUpa u cilindru. Osim navedenih elemenata.7.4.1. a njihov ukupan broj zavisi vp t a) t b) t c) d) I Slika 4. Daljim kretanjem Idipa.7.se karakteristicni protoci ulja (v.1.2b).2d. zbog daljeg kretanja klipa. doCi ce do forrniranja viSe vrtloznih zona (sl.2a).la) \ I . a koji su V.4. U pocetnim trenucima kretanja Idipa iza naglog prosirenja (Odeljak 2. odnosno povecanja kontrolne zaprernine.1.7. Moze se kazati da je u opstem slucaju strujanje u HC-u trodimenzijsko i nestacionarno. Zato ce se ovde. Na ovoj slici zatvorene strujnicepredstavljaju vrtloge. 4.1. Na ovoj slici prikazan je slucaj kada su cilindar i ulazni otvor za ulje saosni. struktura strujanja uHC-u zavisi i od pocetnog polozaja klipa i od njegove brzine kretanja.

.2.1. D 2n 2 n 2 ~ =: Pl-.svoje uloge pri radnom i povratnom hodu. . Taj pocetni porast ptitiska. odnosno sa brzinom kretanja klipa. nestacionarriost radne sile i dr. su posledica: ukljuCivanjai iskljucivanja razvodnika u drugim hidraulickim kolima.1a. a sto zavisi od brzine ukljuCivanja razvodnika. vee je reeeno da je btzinsko polje povezano sa protokom. klipa. Ako su navedene pojave izraZene tada one rezuItiraju nestacionarnim dejstvom sile pritiska. dok se stacionarnim rezirnima rada one ne uzimaju U obzir. da ce karakteristicni pritisci radriog fluicla u HC-u biti furikcije od vremena. V2 =: 2 2 n CD -d )4'v p . P2 == P2 (D -d )4 ' (4.322 Osnove uljne hidraulike . 4.3) 4 pri eemu su ~ . Korektno a) poznavanje pritisaka PI (ili P2) je veoma vazno jer je aktivna sila pritiska p] (iIi P2 ) ta koja obavlja korisno x dejstvo.7.. Cijim dejstvom se savladavaju sve ostaJe sile koje deluju na HC. neravnomernosti rada pumpe. nestacionarnosti strujnpgpolja u komorama HC-a.. U Odeljku 4.7.. i P2 sila protiv-pritiska. D 2n -4..2. koje se uocavaju na s1. Ostale rieravnomernosti pritiska.7.4..:. tj p] = p] (t) i Pz =: pz (t). prestanak rada drugih izvrsnih organa.Vp V] =: .1.7.1a prikazanaje promena pritiska u radnom i protiv-pritisnom prostoru HC-a. Polje pritiska u HC-u daje sile PI -::.. 1z tog razloga analizi polja pritiska u HC-u ee se posvetiti vise paZnje. u radnom prostoru pritisak raste. definisan periodom t]. moze da bUde. zbog> aktiviranja razvodnika..7.2) 1z ovih izraza sledi da je brzina klipa ujedno i srednja brzina strujanja radnog fluidau komorama cilindra. (4.f----=---_-<--"'-_ (x) nestacionarnost pritiska pri kretanju klipa. dakle. lP'oRje pritisika U lhIidrocilillldlf'u Strujno polje u karakteristienim pros to rima HC-a definisano je sa poljima brzina i pritisaka.aktivna sila pritiska. trenutan iIi postepen.2. 0 ovim ppjavama treba voditi racuna pri dinamickoj analizi rada DHS-a. Moze se zakljuciti. asto moze da izazove V'ibracije mehanickih sklopova i sistema koji su povezani sa HC-om.F" ' pritiska: . tako i ovde radna i protiv-pritisna sila pritiska menJaJu . Slieno kao i kod radne i protiv-pritisne zapremine.4.. Nasamom pocetICu kretanja Slika 4.radna .7. b) Na s1.7. Sa ove slike se uoeava --<>-f.2.

0s t S 'I PI (t):= canst '. i ako vreme ukljuCivanja razvodnika moze biti veoma kratko. Teorijskiposmatrano trenutnim uldjucenjem razvodnika pritisak bi porastaona PI a brzina: klipa na v p' Medjutim.2. oznacenperiodom t2 .3.tj. a4 == -(P2 . definisu se sledeee faze kretanja klipa: a) pocetni period.O ' PI (tl):= P1 (t1 + t 2 )== PI' . iIi periodubrzanja klipa (t]).~I S t . ako Se mogu zanemariti promene pritiska u periodima t] i t 3 .7.. ' a3 == -(P2.1a.4. a sto je cest slucaj u inienjerskoj praksi. iIi period usporavanja klipa· (t3 ).1 + (P2 - PZ.2. koji se karaktelise porastom pritiska.o- P2 _~~~~!~__~t2~____ ~si4 ~--~----------~--~ . b4 ::: PZ.2. postizanjem ravnomerne brzine kretanja klipa v p pIVa faza je zavrsena. i P2 ~ canst.7. Na pocetku pIVe faze klip mimje (x == 0) a pritisciu radnom i protiv-pritisnom prostom su p] 0 i P2 o..O .7. O P2 e ) == ho . tad a sledi da su karakteristicni pritisci konstantni (p] ~ canst. Na rastojanju x::: ']' prestankom ubrzalija:klipa. odnosl1. koja su prikazana na s1.2.4. 4. p(t) Xi \ P1. KoristeCi ovaj dijagram. Vreme ubrzanja klipa zavisi od brzine ukljucenja razv6c1mka.PZ.~. i c) zavrsni. i iznose: a1 "' (PI .l .azt+~2·i / l s t] + t z t I +t2 stsT U ovim furikcijama T::: t] + t2 + t3 je ukupno vreme kretanja klipa. Faze kretanja itlipa Na s1. P2 (1') ::: hI .O .O) / tl . 4.2. a 8to je propraeeno pocetkom kretanja Idipa.7. b) radni hod. Za ovakvo kretanje klipa dobijaju se zakoTl promene brzinei hoda klipa .P2) / t].Duziria trajanjaove faze odredjuje se na taj nacin 8to se smatra da se u njoj radi ojednoIikoubrzanom kretanju. zbog efekata stisIjivosti tecnosti. kao i promenu pritiska u HC-u prikaza:qu na s1. a sto rezultira dejstvom' konstantnih silapritiska ~ "" canst. promene pritiska i brzine ldipa nisu skbkovite vee postepene.o .1 - PI) t ' 3 T b3 == Pz.OSl101'e uljne hidraulike 323 Stvarna polja pritiska u komorama He-a. u kome je pritisak prakticno konstantan.2.1b prikazan je dijagram promene brzine kretanjaklipa.P1) / t3 bl == P!.2.7.Pl.~nj~govim ubrzanjem.t2 i t 3 . i koje glase: a1t + b1 . imaju nestacionarni karakter.) .l t Slika 4. Medjutim.1 ) / t3 ' bz == PI. .4. U pojedinim fazama kretanja klipa.3. p] (T) ::: Pl. pzU])::: P2(t1 +t2 )::: Pz . UldjuCivanjem razvodnikauzapreminf VI pritisak raste.4) odredjuju se iz uslova: p] (0) := p].72. a konstante a i i bi (i= 1. a2 == (pu .1a. oznacenim sa tl . 1 - (PI.1 T )t 3 Prethodna analiza je ukazaia na siozenost polja pritiska u komorama HC-a. ona mogu veoma dobro da se aproksimiraju linearnim i konstantnim· funkcijama koje su prikazane na sl. P2 ~ canst.

. tako da je vreme trajanja ove faze t2 == 2/2 Ivp . DaIde. primenom uslova na kraju kretanja klipa x(t])== II i V(tl) == v p dobija se ubrzanje klipa i duzina trajanja prve faze a] :. Kao i u prvoj fazi. Pri povratnom hodu klipa uloge radne i protiv-pritisne zapreminese menjaju.) a sto utice na ravnomernost kretanja ldipa. tj. i ovde se smatra da se radi a jednako usporenom kretanju.5) Dmgi vremenski period.7.4) pri cemu su za resavanje jednacine kretanja koriseeni pocetni uslovi x(O) == 0 i v(O) == O.5-7). .7.7. na pr. Daicie. U ovom slucaju treba poznavati zakon promene radne sile F:. podrazumeva se minimalna vrednost aktivne sile pritiska koja svojim dejstvom savladava sve ostale sile.7. odnosi se na savladavanje radne sile F. radna sila nije konstantna.: v~ I 2/] t] :. klipa postoji faktor gubitka vremena (ll + 1 ) I h koji zavisi od efekata pri 3 ubrzavanju i usporavanju klipa. oznacen sa t 3 .7) Pri radnom hodu klip predje put h == I] + 12 + 13 za vreme . U njemu brzina klipa opada. (4. oznacen sa i 2 . (protiv-pritiska. kretanje bez prve i treee faze.7.: 2/1 / v p • (4. a prethodno sprovedeni proracun vazi. a sto je propraceno porastom pritiska u radnom i opadanjem pritiska u protiv-pritisnom prostoru.6) Unekim slucajevima. 4.clJIn ikretne sHe HC Pod kretnom sHorn He-a. t=tl+t2+t3=Kt·hlvp.7.: F(t) iIi F = F(x) i rdavanjem jednaCine kretanja dobiti duzinu trajanja dmge faze. He vezan sa radnim stolom t=O x jedne alatne masine (s1.4. na osnovu cega se odredjuje usporenje klipa i duzina trajanja treee faze a3=v~/2/3 t3=2l3/vP' (4. kretahje bez dejstva radne sileo Da bi se definisala ova sila posmatraee se primer kada je. kod gradjevinskih i mdarskih masina. trenja i tdine) i omogueava pokretanje klipa.. kao na pr. TreCi vremenski period. ukazuje za koliko je vreme radnog hoda duze pri realnom kretanju Idipa u odnosu na idealizovano kretanje klipa.8) pri cemu konstanta Kt =1+(1] +13)/h.4). Konacno. to je sila koja omogueava.. tj.7. kretanje neoptereeenog m klipa.7.324 Osnove uljne hidraulike a]==dvldt => v(t)==a]t => x==a]t2/2. je period neposredno pre zaustavljanja klipa. U najveeem braju slucajeva primene HC-a radna sila je konstantna (F::>J canst.4. pri realnom kretanju. Na pocetkU prve faze kreianja klip se kreee jednako ubrzano sa ubrzanjem a j =v~ ! 2/1' pa jednacina kretanja ldipa Slika 4.7. u uzem srnismu. (4.4. (4. Pror3. rendisaljke. odredjena iz izraza (4.

stoIa i klipa sa klipnjacom).d 2 )TC /4 je sila protivpritiska. u kojoj je m masa pokretnih delova (radnog predmeta. He ima funkciju dizanja i spustanja mase}vi. Sila trenja pokretnih delova HC-a je FT . dobija aktivna sila pritiska: 11 = m(al + g f) + F + Pz +FTJ +FT2+FT3 U zavisnosti od sistema u kome je ugradjen He i njegovog polaZaja. dobija se: a) b) 4. Odrediti radni pritisak koji omogucava a) dizanje i b) spustanje tereta.4.7. 1z prethodne jednaCine dobija se kretna . horizontalnog iIi vertikalnog. a protiv-pritisak je P2' RESENJE: Primenjuju6i postupak dat u Odeljku 4.P2 kroz procep uspostaviti (laminarno) strujanje protokom T7p . Na hidraulickoj dizalici ugradjen je vertikalni He.7.1a).OSl1ove uljne hidraulike 325 glasi: ·m ~~ =ma I = 11 .P2 . strujni prostor izmedjuklip~icilindra je koncentricni prsten visine h = R2 -R (sI.5. FTl i FT2 su sile viskoznog trenja na pokretnim delovima He. jeste mali. Sila trcJIlIja koja trllellUlj~ Slika P.1h). 4. mase pokretnih delova m i precnika klipnjace d.5. Proo/em 4-9.7. I~ = PID2TC / 4 je aktivna sila pritiska.4.4.aktivna sila pritiska 11 =m(al +gf)+P2 +FTJ +FT2 +FT3' (4. dakIe. koje se na klipu manifestuje sHorn . pak.4. DakIe.7.4-9 JIlI:at kHp j U He poluprecnika R2 = D2 /2 krece se klip poluprecnika RI = D /2 brzinom = x (s1.FT3 . zapoCinje kretanje uz prisustvo radne sile F.FTJ - Fn . za primer sa s1. dodaje se sila tezine i sila opruge i s1.5. ali ipak dovoljno veliki da se uljellnjenm smatra neprekidnom sredinom. Ovaj procep. i sila trenja FT3 moze biti sila suvog FT3 = f mg iIi viskoznog FT3 = ~v p trenja. precnika D. P2 = P2 (D 2 .7.7. u izrazu za kretnu sHu eventualno se koriguje smerovi sila. Od stanja mirovanja pa do postizanja konstantne brzine kretanja v p klip predje put I pri tome se on jednoliko ubrzava.. kao uostalomveCinaprocepa u vp j \ I UH. S obzirom da je radni pritisak PI veCi od protivpritiska P2 (PI> P2' iii ponekad PI» P2) to ce se usled razlike pritisak I'1p = PI .9) Ako klip. pod punim opterecenjem. pri cemu je f koeficijent suvog i ~ koeficijent viskoznog trenja. tada se iz diferencijalne jednaCine kretanja.

326 Osnove uljne hidraulike b} Slilm 4.. X = I .da je p = p(x).1..l3) dx "rar or Kaleo je leva stranajednaCine (4. i ujedno izvrsiti razdvajanje promenljivih u jednacini kretanja (4.7. K x l . Diferencijalna jednacina (4. P(l)=P2 (4.12) sledi da pritisak ne zavisi od radijalne koordinate r.5. (4.1. p(O) = PI . i zanemariti zapreminske sile u fluidu. nakon cega sledi: dp ld Bv -=:TI--(r-)=-K.15) = t.' U ovom paragrafu ce se pokazati da se moze naCi tacan izraz za silu trenja.p pri cemu su konstante C i K odredjeni iz granicnih uslova (4.10) sledi da brzina strujanja u procepu ne zavisi od podllzne koordinate x.5. pa su zato komponente brzine v r =0.14) i iznose C = p.7.7. Na dalje ce se analizirati stacionarno strujanje. to one moraju biti jednake istoj konstanti K (kao i u Odeljlru 2.11).14) r=R j .7. (4. OCigledno je da se strujanje u procepu odvija samo u pravcu ose x. v(RI)=v p . p i v zavise od razliCitih koordinata to se moze sa parcijalnih preCi na obicni diferencijale. v <p == 0 i vx =: V • Ako se uzme bilo koji presek defi- nisan sa koordinatom cp dobice se ista strujna slika. Dakle.7.3).1 viskoznog trenja F)J. odnosno da je izvod bilo koje velicine f po koordinati <p jednak nuli (af / acp == 0).l3) reSava se uz koriscenje granicnihuslova x = 0.7.p/l..10) 2 ap a v 1 av 0= --+11(-2 +--) . to ce se strujanje analizirati u polarno-cilindricnom koordinatnom sistemu r. sto predstavlja tacno reSenje Navije~Stoksovih jednacina.l3) funkcija od x.7.7.13) dobija se resenje za polje pritislea p(x)=-Kx+C => p(x)=Pj-t.7.7.7. (4..7. a desna funkcija od r. r~R2' v(R 2 )=O' 1z prve diferencijalne jednaCine (4.l3) dobija se resenje za brzinsko polje . Iz druge od jednaCina (4.7. tj.12) 1z jednacine kontinuiteta (4. (4.11) ax ar rar O=opIBr. 1z jednacine kretar~ia (4. odnosno da je v == vCr).7. avo znaCi da je strujanje osnosimetricno. Kako se strujanje odvija u procepu koji se nalazi izmedju dva koncentricna kruga. (4.7. Ova analiza dovodi do toga da se jednaCine kontinuiteta i Navije-Stoksa svode na oblik: av / ax == 0 . cp i x .

7.Vp = rc(R.r . 1 2. .Inn R1 Ovaj profil brzina daje protok ulja kroz pracep ' vp r 2 D.16) R R2 . R2 ...LR1 +-1-(R2 -R1 )J 4 11 4 11 nn nn nn gde je n = R1 I R2 • Posredstvom ovih konstanti brzinsko polje se svodi na oblik 1 v(r)=--l-In---.20) koji u realnim konstrukcijama HC-a ima vrednost 0. (4..t :::: r/~ I R]27t. lI 2 ·l z Uvodjenjem koeficijellata 2 a = R1 J( R2IR]-1 .19) D7 t .OS/10ve uljne hidraulike 327 .99.22) .7.R 2In~ R1 (~)2_1 R] 1 ApR1 [(RZ)2 +1 +-8-1 R 11 1 Z . /1 2 -1 l llm ) J' (4. to se moze definisati zapreminski stepen korisnosti HC-a llv = V. pri cemu su konstante integracije v(r) = .Vp =2rc v(r)rdr=rcvp(~-R1)+811I(R2-Rd(R2+R1-~)' Rl r ( 4. .llnn +~(2+ 2 D.R2 .t (4.AVp) .R~)v m' to sledi da je ta srednja brzina strujanja u procepu 1 1 [ vm=vp---p. Prema tome protolc koji definise brzinu kretanja klipa je Vp = Vi . = -2-(~1. odakle se dobija brzina klipa vp = Vi .p R]2 . 2 2 ~ == lllR2 IR 1 2117t1 ' sila trenja (4.pR [ r 2 1- n r] 2 .(R 2 -R1 )J ' C2 =--1-v P + .(-R) -l+-?-ln. (2 InR2 I R1 ·-1) .7.7. Koriscenjem brzinskog polja (4. -AVp =~ VI V p.16) odredjuje se tangencijalni napon na zidu klipa: 'C w dv 11 I v p =11(dr)r=R1 =-R.' I I K 2 2 l InR z K I 2 InRI z 2 l C1 =-1-lv p ..flVp . 2Y]7tl FTj ='C w 2R17tl == RJ 7t 21llR I R] -lflp+ InR2/ R] vp.R2 . S obzirom da se teorijska brzina kretanja klipa dobija pri protoku AVp = 0 i iznosi v P..p 2 2 2 2 2 1 6. R z IR1 -1] R 2 InR] 2 2 (4.21) dobija oblik: )r-F-. 2 1 2 rc6.7. (4.18') Protok flVp predstavlja gubitak ulaznog protoka ulja u cilindar.98 do 0.+C Inr+C K ? 411.7.21) posredstvolll koga se dobija sila viskoznog trellja klipa 2 R2 I R] -1 .-.l-=-a-D.MTp RI7t 2 4 .p-+-~-V-p--'I ' (4. nn R2 411 l I n.7.17) In- R1 In- R1 Kako se ovaj protok moze odrediti i preko srednje brzine strujanja u procepu D..J..7.7..

iIi.7. a sto najceSee u UHK nije slucaj.-.7. DakJe.p mala (slueaj veCih procepa).22) i da yazi pod uslovima aa je u procepu linearni profil brzina. Medjutim.23) koji vazi sarno pod uslovorn da je razlika pritisaka .2~.24)' sledi da je izraz (4. Prirnenom ovog profila brzina dobija se tangehcijalni napon na zidu klipa "w == 11 (dv ! dy) y=o = Tt v p ! h . In R '" (R . . (4. otpora: F I] .I] Vp - _ Ttl D]n h vp' (4.p = O.5.-. pritiska poveeava silu otpora trenja.1. i da je merodavna razlika pritisaka zanemarljiva.==. "" InR=LCR-ltlnR" n=1 (R=R 2 IR j >1/2).. koje jasno govore 0 pojedinim udelirna sile trenja. i pri tome se zadrZavajuCi na prvom Clanu reda.24)' Do ovog izraza se dolazi i na drugaciji naCl11.23) moze da se napise i u nesto izmenjenom obliku.1. Nairne.vp . U tu svrhu se posrnatra .22) dobija se klasicno koriseeni izraz za viskoznu sHu trenja .24)" pojednostavljeni izraz (4. razvijanjem funkcije InR2 I R1 u Tejlorov red.7.-.> strujanje izrnedju klipa· i cilindra s1I 4.. kada se ._.7. odnosno viskozna sila.p moze zanemariti.7.1) I R =h I R2 '" h I RI .7.24)" i naem dobijanja izraza (4. Rz ~ R] (Rz > RI ).7. a sto je za veliCinu procepa u UHK prihvatljivo.328 Osnove uIjne hidraulike iz koga jednoznacno sledi da je sila viskoznog trenja klipa linearno srazmerna razlici pritisaka i brzini kretanja klipa. da se klip '. poredeei izraz (4.7. pak.Ieee kroz sredinu konstantnog pritiska a sto daje . Izraz za viskoznu silu (4.pri cemu se smatra da je strujanje izazvano sarno kretanjern klipa i da je tom prilikom profil brzina u procepu linearan v == v pY / h. Iz izraza (4. 11 I D]n ="w 2R]n I == --h. tj. Interesantno je razmotriti i specijalni sIucaj procepa kada je on veorna mali.7. sto znaCi da uticaj razlike . to sledi da ee on za svako R2 I RI > 1 biti pozitivan. Tada koeficijenti ex i ~ irnaju vrednosti ex ~ 0 i ~ ~ co.1. zakljucuje se da je uticaj viskoznosti na silu trenja dvojak i obuhvata dejstvo razlike pritisaka i uticaj brzine kretanja klipa.7. tj. FI] == ~x = ~vp = InR2 I R1 211nl vp . Ako se koeficijent ex napise u bezdimenzijskol1l obliku ex Ri I R( -1 R2n = 21nR2 I RI I 1> 0._._. (4. sledi da je priblizna vrednost sile viskoznog trenja F.24)" Ovaj izraz se veoma cesto koristi za proracunviskozne sile trenja u UHK.

6.'(~p)+FTJ(vp) ."'+---4 -+\--1. koje daje R2 = 50. tj zazori.p iz koje se uumericki nalazi rdenje R = 1.izmedju nepokretruh paraleltdh ploca (Odeljak 2. FA-IO.1.t nalazi se ulje viskoznosti 11=5. i procepi izmedju cilindricnih povrsi. 20 +--+-+.4~l0 FTJ (D.4MPa.Rp je ustvari detaljno analiziran kroz Odeljak 4. j IF ... 4. izmedju pokretnih i nepokretnih delova. Odrediti pri korn poluprecniku cilindra delovi sHe trenja kUpa koji poticu od viskoznosti i pritiska ce biti isti? RESENJE' Razlika pritiska II cilil1dru koja izaziva strujanje je /1p = lOMPa. na pr. U UHK najcesce se susrecu zazori koji omogucavaju funkcionisanje komponente. i s1.:. U HC-u s14.00004. dok je za vece procepe dominantan uticaj razlike pritisk9-' 1z uslova FTJ (D. pri kame su udeli viskoznosti i razlike pritiska na silu trenja isti.5.. Kroz cilindar se krece. procepi izmedju klipa i cilindra He-a. kao sto SU.7.25) "m = A AV(y)dA =3 Rz +R1 .Premageometriji koJase formira procepi mogu biti ravanski . visine h =R2 .5.>kom P2 = O. iIi je pak. gde je R = R2 / R Zadavanjem visineprocepa intervalu h = R2 -R =[O. klipa i kuCistarazvodnika."£-+---+-1 pri cernu su: O-!~~~l--".[mml.ID. koji imajufllukciju podmazivanja ili kroz njih imamo gllbitak-curenje ulja. 2 Rj D.) = 0. J Problem 4-10.geometrijskom obliku mogu biti koncentricni i ekscentricni kruzni prsten. jedna ploca pokretna..1.7. odnosno h = 2J. . maze da se napise u obliku FI] = j''.20f. Graficki prikazati udeo viskoznosti i razlike pritisaka na ukupnu silu trel1ja... Sa ove slike se uocava da je za manje procepe dorninanran uticaj viskoznosti.Osnove uljne hidraulike 329 U slucaju linearnog profiIa brzina izmedju klipa i tela cilindra srednja brzina stmjanja fluida u procepu je 1 vp ~ +2R1 (4. a po svom.4.3b).l.1.p) "~(Vp)' sl. prema (4. ili.7.00 R. StlrUljanje kroz kirUlzne procepe U Uffi( postoje procepi.IQ-3 Pas pod radnim pritiskom P1 = 1O. 40 1S 30 10 ..:'I = ( 21nR -1)R1-nD. uuzni pr®ceI) \ \ I' Koncentricni kruzni procep izmedju klipa poluprecnika Rj i cilindra poluprecnika R 2 . klip poluprecnika R1 =50mrn i duzine l=50mm. Koncenil:ricni.p) = FYI (V p) dobija se jednaCina -2 211lvp R -21nR -(1+-.m} dobija se graficki FI] (/1p) j . a to su procepi izmedju cilindricnih povrSi.22).5. pale.2 ? 21'ptl 50.p FI] (v p) = InR v p . lcoji se nalazeizmedju nepokretnih delova.6. 4.7.MPa i protiv-priti.lm/s. u prikaz funkcija Slilm P.002rnm. Sila trenja koja deluje na klip.7. brzinom vp =O.l.7.

1) koji se ima izmedju nepokretnih cilindricnih povrsi (v p == 0).26) (4.15) i dalje vaze.7. KoristeCi upravo ta resenja ovde ce se analizirati specijalni slucaj koncentricnog krucnog prstena (s1. srednja brzina i protok kroz koncentricni prstenasti pracep odredjeni su izrazima: Ie= R 64 2 2 Vm == tlp 12Tj1 h 2 . U ovom slucaju srednja brzina strujanja (4. DH =2(R2 -RI ) = 211 hiclraulicki precnik procepa i fen) :::(1-n)2/[1+l1z +(1-n 2 )llnn] funkcija od geometrijskog parametra procepa. 64 (l-n) z = R fen) .samo razlikom pritisaka.7.17) se svocle na oblike: Slika 4.7. Jasno je da se tom aproksimaCijOlll u proracunu pravi odgovarajuca greska. U literaturi iz UR kruzni koncentricni procep.5].18) i protok (4. Sa ovom vrednoscu funkcije fin) izraz za koeficijent trenja (4.P.7.7. 2 811l 1-n 2 +--) Inn (4.6.4-lIb). Problem 4.7.7.1 • 2 2 vm =--~ (1+n tlpR.P.::: R24 ::: R .29) koristimo za odredjivanje koeficijenta trenja.7. 3 (4. tj.5 == 3/2.7. dakJe. 1.7. (4.7.26) daje razlilru pritisaka u procepu iz koje.29).n ) lInn e u kame je Re =vmDH / v Rejnoldsov broj.9. sled! izraz za koeficijent trenja v.U.4~ lla). slucaj kada je strujanje izazvano.27) tlVp = V m (R2 -RI )n = tlp 811' (1-n )(l+n ·11. b) Slika PA-ll . Relacija (4.999] funcija J(n) ima vrednosi J(n)=[l. Za procepe koji se susreeu u UH parametar n je reela veliCine jedinice. . posle poredjenja sa opstom Darsijevom formulom tlp = pie ·11 DH . u literaturi se najcesce koristi obliIc Ie =24/ Re R' U slucaju kada vazi izraz (4. ali ipak manji ad jedan (0<n<1).n 2 pri cemu je n = R] / Rz karakteristicni geometrijski odnos procepa. (4. fen) ~:d. JiJco s~. Ipak. V=1211th. za n uzmu vreclnosti 11=[0. Resenje za brzinsko polje (4.4. dirnenzija RI ' R2 i h (s1.7. ponekad se tretira koriscenjern resenja za strujanje izmedju paralelnih ploca (s1. Sasvim je svejedno koji od oblika izraza (4.7.1\2 _D4 2 Z + Inn)' 1.31) pri cemu je precnik d =(D 2 + D] ) / 2 '=: Rz + RI .28) e 1+ n + (1.6. 0.16) ipolje pritiska (4.30. eR eh pn cemu je Rejnaldsov broj definisan Re R =vmRH Iv definisan u odnosu na hidraulicki radijus (R H ::: DH / 4 = h 12) i Re h = Vmh / v u odnosu na visimi procepa.28) se svodi na oblik 48 A. == 2Q..4997. /2.7.330 Osnove uljne hidraulike Tom prilikom je analizirano strujanje u procepu izmedju tela cilindra i pokretnog klipa.7.29) Re . tlpdrr.

Dakle.28) u kojoj je koeficijent trenja odredjen izrazom (4. Sil spojeni preko koncentricnog prstena izmedju klipa i cilindra i sa obilaznorn cevi precnika d i duzine L u kojoj se nalaze otpori: S". te se zato on ne preporucuje za odredjivanje koeficijenta trenja u kruinom koncentricnom procepu.Pn' Strujanje u procepu i cevi je larninamo. Odrediti brzinu klipa. A A 4 a 3 ProD/em 4~12. Uz pomoe ove veliCine dobija se aproksimativna vrednost koeficijenta trenja Aa = 48/Re. koeficijent trenja je odredjen izrazom (2.Kada se vrSi aproksimacija stmjanja u kruznom koncentricnom procepu strujanjem izmedju paralelnih ploca. ..· .1. Ova razlika pritisaka ostvamje strujanje u procepuprotokom VI i u obilaznoj cevi protokom )/2' Protok kroz procep odredjuje· se it Darsijeve formule ·(2.p = t:.Pn + t:..28).42) Aa :::24/Re h ' pri cemu je Re" :::vhlv Rejnoldsov broj. n=dl ld2 • Protok kroz zaobilazllu cev odredjuje se iz Bernulijeve jednacine 2 I v2 t:.3 n.d'+l)T ' u kojoj je koeficijent trenja A2 ::: 641 Re 2 . Silu trenja koja deluje na klip sa kIipnjacom zanemariti..P128YjI(l-n .1. konstantnim protokorn V. Za proracun koeficijenta trenja kod koncentricnog kruinog prstana merodavan je hidraulicki precnik D H ::: 2(R 2 .7. odredjujeserazlika pritisaka t:.) . sa klipnjacom precnika do brzinom v p i pri tome savladava radnu sili F. Slika P.7. i iznosi . pri cemu je Re = VDH Iv. 12 ravnoteze sila koje optereeuju ldip sa klipnjacom. U HC precnika d 2 dotice ulje.Rl)::: 2h. Radni i protiv-pritisni prostor HC-a . RESENJE.P= 4F In(d( -d. n= 1 2 ' 1+n +(l-n )Ilnn Za male vrednosti parametra n vrednostfunkcije f (~ 1) ::: 3 12 daje odnos koeficijenata trenja AI Aa ::: 2.ka greska..Osn6ve uljne hidraulike 331 Odrediti koliki je odnos koeficijenata trenja tacnog i aproksimativnog postupka? Dobijeni odnos komentarisati.p p i t:.Pp + p(Su +2Sk +A.7. Ovaj postuimk je vee sproveden u Odeljku 4..6 ion daje protok .. nd 4 2 )(1+11 +~) 2 1-n 2 .. II. uz zanemarivanje sile trenja.4.28) za stvarni koeficijent trenja u kruznom prstenastorn procepu dobija se odnos koeficijenata trenja (1-n)2 -±f() ( RIR) 2 2 . moze se zaklj!lCiti da se primenomizraza za koeficijent trenja Aa pravi gruba proracuns. Primenom izraza (4. RESENJE: Kao prvo iz jednacine . Sk' t:. Kroz HC kreee se klip precnika d l duzine I.. visk6znosti Yj.. :::t:.

. lznosi h(cp) = Rz . Odrediti moment trenja kojim ulje deluje na osovinu i snagu trenja. • '" 2 2 b=y .2).P=lv1w= h Za zadate brojne vrednosti ove velicine iznose:M=1. . daje viskozni napon na zidu osovina 1: w = T\(dv / dy)y=". koji kroz elementarnu ------ .lmm. odnosno eosa. (4. Dati.Pn-App' Konacno iz jednacine kontinuiteta za khpa v p He V = V.~metri­ jska velicina i 11 = Rl / Rz.4.7. Visina procepa na proizvoljnom ugaonom polozaju.. Posmatra se nepokretni klip.RESENJE: Linearni p ofiI brzina u procepu v = Rwf" Slika P. podaci su: D=50mm.2 procep ostvaruje se· protok fluid a.7W. obrtni moment i snaga trenja iznose: M<= Rdi'w J . u tacki A..6. S obzirom da je maksinialna yrednosttrigonometrijske funkcije (sina. Elementarna sila trenja je dFw = 1:) R dcp u kojoj je cp ugao. Osovina precnika D=2R okrece se brojem obrta n u kliznom lezaju u kome se nalazi ulje viskoznosti ~. e Pod dejstvom razlike pritisalca /). ~=O.4-13 u kome su OJ = 2mc (n[o/s]) ugaona brzina i y koordinata koja se meri od zida ldaja. precnika D1 = 2R1 i duiine t.u+2C.6.32) pri cemu je a = R2 -1~1 -= R2 (l..lPas . gde je a ugau.~ = 7T2~lnD3 TC3~l112 D3 2h .Vj -V2 ) / (d 1 -do )71:. izmedju linija koje prolaze kroz teiista klipa i cilindra. to sledi da je sina.028Nm i P=107. +ri 2 + vp odredjuje se brzina = 4(V . n )karakteristicna g.332 Osnove uUne hidraulike pri cemu su konstante: p a="2(C.p kroz eIcscentricni Stika 4. h h=O. 321~ c=l::. Konacno.:. Prema tome visina procepa je odredjena relacijom h«p) = R2 -R1 -escos<p= a-ecos<p . ~ 0. koja se nalazi u cilindru precnika D2 = 2R 2 • U slucajukada se ose simetrije klipa i osovine nalaze na medjusobom ekscentricnom rastojanju e tada strujni prostor izmedju njih predstavlja ekscentricni kruini prsten(s1. n=10000/s. 1=100mm.7.. u kome rotacija osovine stvara linearni profiI brzina. odredjenim uglom cp. Strujni prostor kliznog leZaja predstavlja koncentricni kruzni prsten visine h i duzine I.p-I::. odnosno osovina. 1':'1.k+1) .R1 cosa-ecoscp .7.)max = e / Rl' ikako je e« RI'. Problem 4-13.

7.z +ge ) .7. U tu svrhu se posmatra He kod koga je dejstvo svih spoljnih sila. v.(0) = 96/ Re koji vaZi za koncentricni kruzni procep. _ f.33) dobija se protok kroz koncenrticni prstenasti procep: dV =vdA =vh(Rz -h 12)d<p .7.7."'·f / Df[ .. koje su prisutne u mehanickorn sistemu koji polcrece .7.38) 1 u kome je Re = v mDH / v Rejnoldsov broj i DH = 2(R2 . sto znaCi da se u ovom pojednostavljenom slucaju protok odredjuje kao: v= . U specijalnom slucaju kada nema .37) pada pritiska i poredeCi ga sa.7. iz izraza (4. Protok kroz procep odredjen preko srednje brziue iznosi rj = v m (R.7.. 4.33) Da bi se primenom izraza (4. u fuukciji fCe) . opstom Darsijevom formulom I1p = p. Prema tome.7.35) kojoj je e = e 1a relativni ekscentricitet protepa. Ovde treba napomenuti da ako se u funkciju f (e) vrsi izosta'lljahje clana liZ a / 2R2 . pri cemu je funkcija 3_ a 3_ 4 f( -) = 1+2"e 2 .= Re fee) .34) .33) mogao odrediti protok potrebno je poznavati funkciju v = v(<p). vrednost funkcije 1(0)= 1 ne dozvoljava da se iz (4. 3 (4.pD2na 2)d<p12111 fCe) .7.37) Odredjivanjem. sto znaCi da je srednja brzina strujanja kroz ovu elementarnu povrsinu odredjena izrazom (4. Veoma cesto se u literaturi iz UH.34) odredjuje srednja brziria strujanja kroz ekscentripni procep 11 R2 (1 3 vm = :11/ l=:~ 48 1+11 f(e). Clan uz a 12Rz izostavlja.p V- zr 12 11/ h (R 3 0 11 2 - _.35) ima vrednost f(O) = (1 +11) 12..2R (1 + 3. a sto je prakticno slucaj u literaturi iz UH. stoclaje koeficijent trenja 1..R1 ) = 2R2 (1.7. 12.7.·izraz(4.729).7..38) dobije resenje za koeficijent trenja koncentricnog kruznogprocepa. e e 2 U (4. iz izraza (4..f. I1pDzna 12111 3 (l+2"e): 3_ 2 (4. Dinamika hidrocmndra \ I Pod dinamikom HC-a podrazumeva se kretanjeklipa i klipnjace HC pod dejstvom stvarnih . .Osnove uljl1ehidraulike 333 povdinu dA= h(R z -h 12)d<p iznosi: (4. dobija se izraz za koeficijent trenja ..30).7.11) hidraulicki precnik procepa. Sa ovom pretpostavkom. (4. (4. .7. dalje.7. .prornenljivih sila..ekscentriciteta (e = 0) funkcija (4. zanemarivanje ovog CIana nije opravdano. pa se primeuom izraza (4. Za odredjivanje ove f~nkcije koristi se pretpostavka da se protok kroz elementarnu povrsinu dll moze odrediti kao protok kroz odgovarajucu elementarnu povrSinu koncentricnog prstena visine h.36) o posledicama pomenutog zanemarivauja bice vise reCi na krajl! ovog paragrafa.R12 )n.

+Cz exp( -f3t / m). Ovi leorelli mogudabudu realm. a sto direktno utice na oblik homogenog resenja. ili.41). F112 =a 2 (pz .40) svodi na oblik m a njeno rdenje moze da se napise leao x+28 x+oo 2 x == P(t)-F(t) ' ajt (28 =oI m' 00 2 =. leoja daje korene Ij 0 i 1'2 == -[31 In.7.7.!2.40) je sila koja potice od polja pritiska. pak.1(PI. Na osnovu izgleda learakteristicne jednacine . a12 =-8±. na pr. medjutim.334 G.7.7.'· Kod stacionarnog strujnog rezima sledi da je P = const. 2 (pz . dok se partikularno reSenje xp(t) tek moze naCi na osnovu poznavanja funlecija pet) i F(t).-2 _ r [31 m := 0.39) Sile trenja u HC-u odredjuju se primenom F. odnosno da obile partikularnog resenja zavisi od oblika funkcije F(t). Za partikularno rdenje vaH vee receno u sklopu analize jednaCine (4.ll =ct. Zamenom ovih sila u (4. l (PI . ".~l sila viskoznog trenja izmedju klipa i cilindra..7.eksponenti aJ i a2 predstavljaju korene karaleteristicne jednaCine r 2 '1-28r+oo 2 =O.4. . U horizontalnom HC-u prikazanom na s1. promenom sastava isleopavanog tla.) III x(t) = xh(t)+Xp(t)== C1 e + Cze azt +xp(t) .f3t1m + xp(t) .J82 -oo 2 . tj.. Ova sila moze imati konstantnu vrednost.P2) '-ct. imaginarni iIi dvostruki.7.P2 (t)-Flll-~2 -F(t) izraza (4.rradjevinskih masina kada je njena promena izazvana.7.' u kome je 13 = 131 + 132 ukupni koeficijent viskoznog trenja i pet) = ~ (t).. u sklopu mehanickog sistema postoji opruga cije dejstvo se izraiava silom Fc "" ex.22). Ukoliko u skolpu HC-a. tada se diferencijalna jednacina kretanja (4. Prema drugom Njutnovom zakonu jednaCina kretanja pokretnih delova HC glasi: mx = ~ (t). a F112 sila viskoznog trenja izmecljll kliplljace i kuCista cilindra.7. pri cemu je }.P2)+~IX. Koeficijenti . Ova sila predstavlja radlttt Slltt He-a.40) x"U) == C.7. ukome su konstantni pritisci PI i P2 ' klip poCinje da se kreCi iz stanja mirovanja: Odrediti zakon promene brzine i zakon kretanja klipa ako se u tokukretanja savladava a) konsta- .7.Pa) x+~ x= P(t)-F(t) (4. .39) diferencijalna jednacina kretanja se svodi na oblik: m m. sledi da je resenje homogenog dela diferencijalne jednacine (4. (4.. zamenjeno dejstvom jedne spoljnje sile F(t) ~g=~-'-1I>- X F(t).41) =0 Konstante integracije C1 i C2 odredjuju se iz pocetnih uslova. veoma cesto ona je promenljiva. pa opste resenje diferencijaIne jednaCine moze da se napiSe u oblik:u: x(t) =C1 +C2e.P2(t) -ct.Pa)+~2x. Pro~ltI!m 4-14.move uljne hidraulike HC. i iznose: (4. leao s~o je to slucaj kod rudarskih i !.

1)K .F) / m == const. .. p p + P I+K(l+ inb)_ mP. P p2 . Konacno.diferencijalne jednaCine (a) dobija se konstanta C == (P . m' P CI =-7+(T.7.f3t1m -K it . p. p2 (e-~tlm_l+~t). -!l>- x O PI' P2' ' (X.ProDlem 4-15. P . sledi da je l(t) == (P . Konacno..(~ . In.. zamenom nadjenih konstanti u (b) i potom njegovim diferenciranjem dobijaju se zakon promene brzine i zakon kretanja klipa XU)== P-F (l_e-~t!m) p x(t)== m(P-F) . x + m x == I() .-.. pa se partikularno rdenje diferencijalne jednaCine (a) trcdi u obliku x p (t) == Ct. Primenom pocetnih uslova x(O) = x(O) = 0 iz (b) se dobijaju konstante: C2 == -CI == m( P .7. m. -B==K= b(p+mb)' Zadovoljavanjem pocetnih uslova x(O) = x(O) == 0 odtedjuju se konstante: mP mb . x(t) == m (p -bK) e. ) P F(t) t x(t) = C. d. p.. p. savladavajuCi radnu silu F = const..Osnove zilj'ne hidraulike 335 ntna radna sila (F=const. za ovaj oblik partikularnog resenja. C. t Cije je opste resenje: (/() ==.. C2 ==p'(j-'-bK) . m b) Kada se radna sila menja po zakonu F(t)== aexp(bt) funkcija l(t) ima oblik I(t) = P / m+aexp(bt) / In. (a) (b) a) Za slucaj konstantne radne sile. Poznate velicine su d. dobijase diferencijalna jednacina kretanja klipa: . NaCi X zakon kretanja klipa ako je sila opruge veca od sile viskozllOg trenja. RESENJE ZaddavajuCi iste oznake kao i u Odeljku 4.--. Poznate velicine su: D. RESENJE Diferencijalna jednacina kretanja pokretnih delova cilindra glasi: SlikaPA-15 . PI' (XI' (X2' ~1' ~.F) / p2. P=const. D. + C2e-~tlm + xp (t) .. U protivpritisnom prostoru HC-aprecnika D nalazi se opruga krutosti c koja je u pocetnom stanju mirovanjasabijena zarastojanje xo' Ukljucivalljem razvodllika u komorama HC-a vladajukonstantniprIHsciPI i P2 (PI> P2) klip poCinje da se krece pri tome .) i b) ako je raqna sila opisana zakonom F(t) == a exp(bt). iz (b) slede trazeni zakoni xU) == ~ .F) / p..bK) e -f3tlm_bKebt . Zadovoljavanjem.. Trazenjem partikularnog resenja diferencijalne jednacine (a) u obliku x(t) = At + Bexp(bt) dobijaju se konstante P A=j a' . b. a.

Bt eCl sinqt+C2 cosqt) . Cime se postiZe deIirrricno ublaZavanje udara (kriva b)ilinjegovo potpuno izbegavanje (kriva c).dgusnice koja stupa u funk6j" '. (q=Je co2 .2).-4-. Co . iIi C 1 i Czodgovarajuce konstante integracije.8. pokretnih delova mase In. 'Ako se iz bilo kojih razloga zaustavljanje klipa.(P1 .z=-8±iq.7.pz).7. D 2n 2 271: -..8. mx = P1 -. hidraulickimkoeenjem.8.Pz CD -d )4-cx. nepozeljno 11. to opste rese'lje diferencijalne jednaCine kretanja glasi: z Bt xp(t) = e.8. Kalea je partilcularno reSenje xp (t) == Co I co 2 .1). Hidraulieko kocenje se postize ugradnjom :.2b) i poddiljivim prigusenjem(slA. Na kraju radnog hocla kretanje klipa prestaje (tree a faza kretanjaklipa) aktiviranjem razvoclnika. l Sa ovim korenima resenje homogenog dela diferencijaJne jednacine kretanja je: xh(t) =: Cte'it +C.. Koriscenjem pocetnih uslova kretanja xeO) == x(O) == 0 odredjuju se konstante C1 == -8 Co / qco 2 i Cz == -Co / co 2 . Ovaj tip kocenja zasnovan je na porastu vislcozne sile trenje il trec()j fazi kretanja. Veoma je eest sIucaj u UHS-u da nema uredjaja za ogranieenje kretanja. a sto moze da se ostvari tzv.. tako da se trazeni zalcon lcretanja svodi na oblilc 8 .2c). na pro mikroprekidaCima za ogranieavanje hoda. iIiudarom klipa 0 tela cilindra (kriva a sa s1. sto je.7. UHS-u. pri cemu su ct i C.-e )] xU ) =.4. co" q 4.7.2a).336 Osnove uljne hidraulike . vrsi udarom klipa 0 tela cilindra tada maze doCi do osteeenja cilindra.4. dilkie.1 (Odeljak 4.82 »). ux+co zx= C0' x+ 2'" pri cemu su konstante: 28= Jl m ' co 2 =:- c m' UzimajuCi u obzir uslov zadatka da je sila otpora veca ad sile viskoznog trenja (co > 8) dobijaju se koreni karakteristicne jednacine r2+28r+co 2 =0 =>r .7.7.F Ona moze da se napise u obliku: . . NajeesCi tip prigusnica jesa konstantnim (sIA.eC1 sinqt+Cz COSljt)+Co /co . kao na pro kod rueno upravljanih URS-a.7..Px-c(x-xo ). To je razlog da se u zavrSnoj fazi kretanja klipa njegaY9kretanje llSp()raVa.1 fazi zaustavljanja Idipa.8.8. [1 -01 ( -smqt+cosqt. tj.. . tako da je udar klipa 0 tela cilindra veorna moguca pojava.4. Za pouzdan rad HC-a treba teiiti zaustavljanju ldipa bez udara na kraju trece faze kretanja.e r2t =e. HidrallllIicko itocenje kril!taJrnja Osnovni zadatak HC-a je da dejstvom aktivne' sile pritiska ~ u toku radnog hada savlada neku radnu silu F brzinom v p' Tom prilikom dijagram promene brzine klipa ima izgled prikazan na s1. promenljivim (s1.

Za dalji proracun potrebno je. koja se odredjuje izrazorn (4.8.2 Na dalje ee se detaljno analizirati sarno slucaj hidraulickog kocenja primenom prignsnice konstantnog preseka (s1.p(x)(d2 -dl )4"=1: wAnx+1: W2 d 21CX . na prigusnicu deluje dopunska sjla trenja M (x). Izraz za dopunsku silu trenja i3. u posmatranom slucaju merodavna razlika pritisaka /:. . keji se svodi na oblik tiFf] (x) ~ l = -h-x x . Zbog promenljivosti pritiska P2l (x). P2 = const. takodje. sto znaci da se uticaj razlike pritiska na dopunsku silu trenja moze zane mariti.7. vp =const. dVTjX -Tj(-) y=O. Karakteristicne dimenzije klipa.2 X .P22 nije toliko znacajna.8. gde se koorciinata y meri od zida cilindra.24).7.42) gde je F~ (0) sila trenja na pokretnim povrSinama..7. Tjd 7t.7. Medjutim. 2 2 n i3. pri cemu su tangencijalni napon 1: wl na klipu pri~lsnice i 1: w2 na zidu cilindra. dy It Zamenom ovih napona u prethodnu jednaCinu nivn.dl )! 2 i trenutne duzine x. tako da jednaCina ravnoteze sila koje deluju na pokretne mase glasi: 2 2 n D n PleD -do)4"=F-~(0)+P2-4-' 2 (4.4.F'l (x) u sebi vee sadrZipretpostavku 0 linearnom profilu brzina u procepu v(y) =x y ! h. poznavati rrierodavnu razliku pritisaka. ova razlika pritiska je fuJikcija od kordinate x. Idipnjace i prigusnice defenisane su precnicima D..7.Osnove uljne hidraulike 337 a) b) Slika 4.y=h . . U ovom proizvoljnom polozaju. Ova razlika pritiska se odredjuje iz ravnoteze sila koje deluju na kontrolnu zapreminu procepa . eime se fonnira koncentricni kruzrti procep visine h = (el 2 . dopunska sila trenja je odredjena izrazom (4.fazi kocenja klip prigusnice precnika d l ulazi 11 cilindar precnika d2 .·U treeoj fazi ..doA id2 • U drugoj fazi kretanja klipa radi se 0 stacionarnom rezimu rada sa Pl = canst.7.2a). h 2Tj (4. jer je njegova vrednosfdiktirana padom pritiska u povratnoj grani UHS-a..22).. Dakle.43) Kretanje klipa u fazi koeenja opisallo je diferencijalnom jednacinom . sto znaCi da su naponi na zidovima kontrolne zapremine 1: wI - -1: w2 - . dok je pritisak Pn = canst.P = P2l .otde dobija se merodavna razlika pritisaka I1p(x) =.

42) dobija se diferencijalna jednaCina mx = F'1 (0) -F~ (x) . 1..6 .-.3 PrOblem 4-16.8.2 0. i izraza za AF'1 ex) i Ap(x).7.7.30 postize se vrednost x = 0.7.7. tj.47) dat je na s1. m h 2h2 2mh2 Kada se diferencijalna jednacina (4.~(x).47) S obzirom da je brzina klipa vex) = dx / dt ..0 0.4 0.d j ll 1C 2 K=-(-+ )=--(D +d j d 2 ) .7. dijagrama sa s1.P2t<D _d j 2 2 2 )*_ P22+' d 2 1C (4. Ako se kod hidraulickog kocenja kretanja klipa sa prigusnicom konstantnog poprecnog preseka (Odeljak 4.45) napise u obliku dX= -Kxdx... tj.3. da vazi F" (x) "" F" (0).. Medjutim.8 0. dobija konacan oblik x = -K xx.4 0. brzini klipa. (4. Analiza jednacine (4.6 0.99/.. 0.4. (4.47) dobija zakon kretanja klipa u toku hidraulickog kocenja x/l=(e/~2KVp _1)/(/~2Kvp +1)..45) u kome je konstanta 2 ll 1C dj D2 . pokazuje da x -»/ za t~2Kvp -» 00. a 1 2 3 4 5 6 I (2 KV/'2 Slika 4.0 0.7.7. Sa ove slike se jasno vidi da je ugradnjom prigusnice odgovarajuCih dimenzija moguce potpuno izbeCi pojavu udara klipa na kraju njegovogkretanja..0 . Smatrati da je srednja brzina strujanja u procepu jednaka .46) Postavljanjem uslova da brzina klipa na kraju hoda prigusenja bude jednaka nuli. a ne po realnom modelu sa pokretnim !clipom.7.6. (4.4.7.7.8.7.7.44) i (4.].0 -t-r-r--r-'-r-r:-rc.7.8 1.338 Osnove uljne hidraulike mx = Pj (D 2 -dg)*-F-~(x)-M~(x).48) Graficki prikaz dobijenih rezultata (4. odrediti kolika se greska pravi u proracunu.2 0.Ap(D _dj2)~ koja koriscenjem pretpostavke daje P~/x) slabopromenljivo u odnosu na F.--"! 0.7. njenim se reSavanjem dobija promena brzine klipa v(x)=v p -Kx 2 /2.l (0). vee pri t~2Kv p 1.-=-~c------.111.6 0.7.48)..8. to se posle integraljenja izraza (4.svodi na v(x)/vp=1"7(x/t)2.44) Iz jednaCina (4.4 0.1). dobija se duzina prigusnice I = ~2v p / K pri kojoj se to ostvaruje.0 ~"0.8 - 'fi ~ 0. izraz (4.8) pad pritiska u procepu racuna po laminarnom modelu strujanja koji vaii za koncentricni prstenasti procep (Odeljak 4. tako da se u ovom slucaju brzina klipa.48) i (4.7.46).2 0..0 = 5.7.3. . (4.

Pri hidraulickom kocenju kretanja klipa sa promenljivim prigusenjem (s1.25).8. Ukupni protok na izIazu iz HC-a je If =V.7. dobija se kvadratna jednacina 2 64v 4v. a V protok kroz dopunskikanal. Efekte razlike pritiska lla silu trenja klipa zanemariti.29).p. (C.2 xx DH . Poredjenjem ovog pada pritiska sa feSenjem (4.7. Ova veoma velika razlika u padu pritiska delom lezi u pretpostavci da je brzilla strujanja u procepu jednaka brzini klipa. ." +C. Iz Bernulijeve jedllaCine za strujanje kroz kanall1p(x) == p(c.48)vaZe. poznavalljem 2 protoka ~ i V bice poznat i ukupni protok.v' RESENJE. koji ima koeficijent lokalnog otpor~ C. Poredjenjem ove sa konstalltom K iz Odeljka 4.sledi relacija K d+d 2 -2d 2 _ 0 =6 2 1 K D2 +d1d 2 koja upucuje na gresku koja se pravi koriscelljem modela koji ima kOllstalltu Ko' Problem 4-17. jer je ona ustvari odredjena izrazom (4.8.25) i ona daje protok ~ =v1(d. Primenom modela strujanja sa l1epokretnim cilindricnim zidovima. sarno je pitanje kolika je konstanta K u njima.C. U ovom kanalu nalazi se dOPUllSki prigusni ventiI.strujanjekrozkoncentricni 2 procep linearnim profilom brzina srednja brzina stnijanja je odredjena izrazom (4. :~ prigusllice.7. 12.".d. Darsijeva formula daje potrebnu razliku pritisaka x v2 12Yj . DakIe. Poznate veliCine su.d 1 ) 12 i x = v p brzina klipa. .43) I1p(x) = 2r]:i" 1112 u kojem je h == (el 2 . h u kojoj je A=96/Re koeficijent trel1ja (izraz (4.2c) klip prigusllice precnika d l ulazi U cililldar precnika d 2 • Tom prilikom kroz koncelltriclli prstenasti procep struji ulje sa linearnim profilom brzina.+V2' pri cemu je r~ protok kroz koncentriclli pracep.v.+C. d 1.8.u'C..OSl1ove uij"ne hidraulike 339 RESENJE Zakoni kretanja klipa (4.7. I1Po(x)=:P21(X)-P22=PA. u kojoj je A=:64/Re. Re=vDHlv Rejnoldsov broj i DH hidraulicki precnik. daje konstantu Ko =: m 311h~ (D 2 +d.2d j2 ).-2 = .4. Razlika pritisaka I1p o primenjella u postupku datom u Odeljku 4.43) dobija se I1po = 611p.Yj.7./ "~.d" h- .v+1)v7 +-0 v 2 -?xx=O. a drugim i vaznijim delom u koriscenju modela strujanja izmedju nepokretnih zidova. Za.7.d2 .v' Odrediti ukupan protok ulja na izlazu iz . dok kroz dopunski kanal precllika el i duzine ! struji laminarno.7.l.HC-a u funkciji trenutriog pol~'zaja.7.-d12)*=x~(d2+2dl)(d2-dl)' Razlika pritisaka je odredjena izrazoIll (4.v +'AJ I d +l)v.7.47) i (4.. 7.

49) Slika 4. Dakle pri proracunu He-a na izvijanje osnovni problem je odrediti kriticnu sHu.t.fila i oznacava se sa FK • Pri I 2e> radu He-a pojava izvijanja je nepozeljna jer moze da dove de do deformacija i 10Illova. aka je sila F dovoijno velika JoCi ce do savijanja. v2 :::: S" +<.J. Zato je pri proracunu HC-a obavezIlo izvrSiti njegovu proveru na izvijanje.9.7. odnosu .340 Osn01'e u/jne hidraulike cije pozitivna rei3enje . kliznim Idajem iIi ukljdtenjem. 4.1.Zbog. pri cemu je faktor umanjenja v ustvari koeficijent sigurnosti cija se vrednost usvaja u funkciji uloge He u sistemu. Kada se uzme u obzir da se pri izvlacenju klipnjace savladava neka F>FK radna sila F.7.9.h:b~w4kriticne a) b) (4. El:asticlIU3 RilIRija i biticlIUOlll siila izvijanja a) Posmatra se slucaj kada je doslo do izvijanja He sL4.4. Nairne.91). i da je na kraju kretanja klipnjace duzina HC-a maksimalna (s1.7.9a). uvelib) canog elementa konzole visine dz. U.9.9b.dz. to sledi da je sa aspekta opterecenja ovaj polozaJ najnepovoljniji. a da je maksimalna pri potpuno izvucenoj klipnjaci. Pror:!llclIlll!ll He lIRa izvijallJj!!'! Pri kretanju klipa kroz cilindar ukupna duzina cilindm i izvucenog deJa klipnjace se menja. Ova sila zavisi od konstrukcije HC i naCina njegovog povezivanja sa mehanickim delom sistema . daIje.zglobom.4.7.1.y+l 1 [ daje protok ]/2 = v2 d 2 rc /4.dz.4. dok su unutrasnja vlakna (b-b) skracena i imaju duzinu U~ .7.1a). Po resenjima za pro toke Til.vaznosti kriticne sile na rad He-a naCinu njenog odredjivanja posvetice se vise painje. i 1/2 vidi se da je ukupni kvazistacionarni pratok jednoznacno odredjen sa trenutnim polozajem prigusnice x.9. na osu .9.7 .1.7. Sila F pri kojoj dolazi do izvijanja naziva se hiti61a . . Jasno je da je ta duzina minimalna pri potpuno uvucenoj klipnjaCi.7. 4. odnosno izvijanja HC-a (s1. ali ida je veoma slozena funkcija od ove koordinate./.'-//.J. Posmatranjem. i to i tako da je maksimalna sila sa kojom radi He manja od i . Tada se HC staticki moze prikazati kao ukljestena konzala F (a1.liniju e-e spoljasnja vlaknil (a~a) su izduzena i imaju duzinu dz + t. Izmedju vlitkana promenljive duzine nalazi se i jedna linija cija se duzina ne SEka 4. uocava se da je on savijen i da je njegov radijus krivine R.

" + C..n : • Razlika pritisaka je odredjel1a izrazom (4.29).p. dobija se kvadratna jednacina . /':. mh Poredjenjem ove sa konstantom K 1Z Odeljka 4.7.7. .Zastrujanjekrazkoncentricni pracep linearnim profilom brzina srednja brzinastrujanja je odrecljena izrazom (4.2 xx DH h u kojoj je A:::: 96/Re koeficijent trenja (izraz (4.25) X d 2 +2d1 v 1 ::: 3 d +d] .v' Odrediti ukupan protok ulja na izlazu iz He-a u funkciji trenutnbg pol~zaj't/=­ prigusnice.48).·sledi relacija Ko D2 +di-2d.. .8.7E: Ukupni protok na izlazu iz HC-a je fi"='V1 +fi"2' pd cemu je ~~ protok kroz koncentricni procep.2c) klip prigusnice precnika d1 ulazi u cilindar precnika d2 • Tom prilikom kroz koncentricni prstenasti procep struji ulje sa linearnim profilom brzina. Pri hidraulickom kocenju kretanja klipa sa promenljivim prigusenjem (s1. jer je ona ustvari odredjena izrazom (4. Razlika pritisaka /':.8.d 1) 12 i :i:::::: v p brzil1a klipa.v' .Osnove uljne hidraulike 339 RESENJE: Zakoni kretanja klipa (4. Re=vDHlv Rejnoldsov broj i DH hidraulicki precnik.7.:::: 641 Re. i )/2 bice poznat i ukupni pratok. 2 i ona daje protok V! :::: v1 (d 2 -d1 )"4:::: X3(d z +2d1)(dz -dj ) . U ovom kanalu nalazi se dopunski prigusni ventil. Dalcie.4. Poredjenjem ovog pada pritiska sa resenjem (4.. Primenom modela strujanja sa nepokretnim cilindricnim zidovima. Darsijeva formula daje potrebnu razliku pritisaka 2 x v 12'1.l.'1. u kojoj je A.Po(x)==P21(X)-P22=pA.7.u'c. 1z Bernulijeve jednaCine za strujanje kroz kanal /':.P o primenjena u postupku datom u Odeljku 4. daje konstantu Ko:::: 3Tj~ (D 2 + d. RESEN. .p.43)f:.. sarno je pitanjekolika je konstanta K u njima. 2 2 n.7. dok kroz clopunski kanal precnika d i duzine I struji laminarno.25).7. a V protok kroz dopunski kanaI.p(x) :::: pC C.v. 7.v + All d + 1) vi 12. Ova veoma velika razlika u paclu pritiska clelom lezi u pretpostavci cia je brzilla strujallja u procepu jednaka brzini klipa.2d. Poznate velicine su: d p d2 . Efekte razlike pritiska na silu trenja klipa zanemariti.-2 = ..8. a clrugim ivaznijim delom u koriscenju modela strujanja izmedju nepokretnih zidova."" 6---:---"-----'K D2 +d1d 2 koja upucuje na gresku koja se pravi koriscenjem moclela koji ima konstantu Ko' Problem 4-17. . poznavanjem 2 protoka V.jJ(x)::: 211:( 1/t 2 u kojem je h ::: (d 2 . koji ima koeficijent lokalnog otpor~ C.).43) clobija se /':.7.vaze.47) i (4.d.C.P 0 :::: 6/':.7.7.

9.1.dz. Izmedju vlakana promenljive duzine nalazi se i jedna linija r3ija se duzina ne Slika 4. SUa F pri kojoj dolazi do izvijanja naziva se h:iticFltl stla i oznacava se sa FK. Po resenjima za pro toke )11 i r/2 vidi se da je ukupni 2 kvazistacionarni protok jednoznacno odredjel1 sa trenutnim polozajem prigusnice x.. iklritiClll3 sUa ib/:vijallllja a) Posmatra se slucaj kadaje doslo do izvijanja He sl.7.7.Zbogvaznosti kriticne sile na rad He-a naCinu njenog odredjivanja posvetice se vise painje. kliznim leZajem iii uldjestenjem.9.9.7. Nairne.7.7. i da je na kraju kretanja klipnjace duzina He-a maksimalna (s1. Kada se uzme u obzir da se pri izvlacenju klipnjace savladava neka F>FK radna sila F.i.7.t:. Ova sila zavisi od konstrukcije He i nacina njegovog povezivanja samehanickim delom sistema .9. . Posmatnmjem.49) pn cemu je faktor umanjenja v ustvari koeficijent Slika 4.u+C. Pri -t> radu He-a pojava izvijanja je nepozeljna jer moze da dove de do deformacija i lomova. ali i da je veoma slozena funkcija od ove koordinate.340 Osno·ve uljne hidraulike cije pozitivno resenje v2 := 1 r 32v ~ 4v . dok su unutnlsnja vlakna (b-b) skracena i imaju duzinu (Ai. Jasno je da je ta dliZina miniinalna pri potpuno uvucenoj klipnjaCi. dalje. uvelib) canog elementa kOIlZole visinedz. Tada se HC staticki moze prikazati kao ukljeiltena konzola F (a1.1. Ehllstliclln:!ll lillnija .liniju e-e spoljasnja vlakna (a~a) su izduzena i irnaju duzinu dz +t:.dz .d 2 2 r J daje protok V = v 2 d 7( /4. Zato je pri proracunu He-a obavezno izvrSiti njegovu proveru na izvijanje.4. 32v 1 C. aIm je sila F dovoljno velika loci ce do savijanja. a da je maksimalna pri potpuno izvucenoj klipnjaCi. .91). Dakle pri proracunu He-a na izvijanje osnovni problem je odrediti kriticnu sHu.4. odnosno izvijanja He-a (s1.9b. PrOll'3Cllllll He na izv~jaJ!ijje Pri kretanju klipa kroz cilindar ukupna duzina cilindm i izvucenog dela klipnjace se menja..y+llv( d 2 )-+f1 xx (C.4. 4.+C.9a). Uodnosu na osu .zglobom. 4.1. (4.y+l).9.4. sigurnosti cija se vrednost usvaja u funkciji uloge He u sistemu.1a). uocava se da je on savijen i da je njegov radijus krivine R.1. i to taka da je maksimalna sila sa kojom radi HC manja od kriticne a) b) I Fmax = FKlv I.7. to sledi da je sa aspekta opterecenja ovaj polazaj najnepovoljniji.

Y. Efekte razlike pritiska na silu trenja klipa zanemariti. U ovom kanalu nalazi se dopunski prigusni ventil. a Vz protok kroz dopunskikanal. koji ima koeficijent lokalnog otpor"!. ~~ . Poredjenjem ove sa konstantom K 1Z Odeljka 4.x 3 2 1 4. Pri hidraulickom kocenju kretanja klipa sa promenljivim priguse- njem (s1. C..47) i (4. dobija se kvadratna jednacina z 64. Za strujanje krozkoncentricni procep linearnim profilom brzina srednja brzinastrujanja je odredjena izrazom rj =V1 + Tt2 . Poznate velicine su: d p d z .43) /:"p(x) = 211x/ h 2 u kojem je h := (d 2 -el1 ) /2 i x = v p brzina klipa. Razlika pritisaka /:. IRe. jer je ona ustvari odredjena izrazom (4.25). .Y... protok kroz koncentricni procep.4. /:"Po(X)=PZ1(X)-P22=P'A 2= h2 xx DH II kojoj je 'A = 96/ Rc koeficijent trenja (izraz (4.7. 1z Bernulijeve jednaCine za strujanje kroz kanal /:"p(x) = p(Su +Sv + 'AI / d + l)v~ /2.sledi relacija K _0 -6 K - DZ+d 2 _2d 2 2 1 D2 +d d 1 2 koja upucuje na gresku koja se pravi koriscenjem modela koji ima konstantu Ko' Pro/JIcm 4-17. i V2 bice poznat i ukupni protok.7. prigusnice.2c) klip prigllsnice precnika d1 ulazi u cilindar precnika d z .7.8.7.8. samo je pitanje kolika je konstanta K u njima. Ova veoma velika razlika u padu pritiska delom leZi u pretpostavci da je brzina strujanja u procepu jednaka brzini klipa.7."'-' . daje konstantu Ko = 3'l~ (D 2 +d. Tom prilikom kroz koncentricni prstenasti procep struji ulje sa linearnim profilom brzina. x el z +2d1 v1 = 3 d 2 +d 1 ' i ona daje protok · V1 VI z (d 2 . (r +r +1)1' Z +-v 2 --xx=O '?u '?v d2 h2 · .29).'~(el + ?d···(l2 ~ 1) c d) 1 • Razlika pritisaka je odredjena izrazom (4.y 4.d2)~. u kojoj je'A = 64. Primenom modela strujanja sa nepokretnim cilindricnim zidovima. p.8. C.l.7.7. dok kroz dopunski kanal precnika d i duzine I struji Iaminarno. Re = vDf{ I v Rejnoldsov broj i Df{ hidraulicki precnik Poredjenjem ovog pada pritiska sa resenjem (4. .v' RESENfE Ukupni protok na izlazu iz HC-a je pri cerim je V...P o primenjena u mh 2 postupku datom u Odeljku 4.'" C.48) vaze. -2d1 ). Darsijeva formula daje potrebnu razliku pritisaka x v 2 1211. Dakle.. 11.d.7.v' Odrediti ukupan plotok ulja na izlazu iz HC-a u funkciji trenutriog polozaja __ .43) dobija se /:. poznavanjem protoka V. a drugim i vaznijim delom u koriscenju modela strujanja izmedju nepokretnih zidova.OSl1ove u!jne hidraulike 339 RESENJE Zakoni kretanja kEpa (4.7.P o = 6/:"p.

aIm je sila F dovoljna velika!oCi ce do savijanja. Zato je pri proracullu He-a obavezno izvditi njegovlI proveru na izvijanje.Elasticna Hl!Ilija i klriticllll11 siRa inijanja a) Posmatra I>e slucaj kada je doslo do izvijanja He s1.9.4.9.? .9.4. DakIe pri proracunu He-a na izvijanje osnovni problem je odrediti kriticnu sHu.49) Slika 4." + C.7. to sledi da je sa aspekta opterecenja ovaj polozaj najnepovoljniji.7. 1 I r 32v? 4\1 .ije pozitivno reSenje v? ..zglobom.. ali i da je veoma slozena funkcija od ove koordinate. Po feSenjima za pro toke r~ i f/2 vidi se da je ukupni 2 kvazistacionarni protok jednoznacno odredjell sa trenutnim polozajem prigusnice x. .1 .y + ll.7. Izmedju vlakana promenljive duzine nalazi se i jedna linija Cija se duzina ne Slika 4. i to taka da je maksimalna sila sa kojom radi He manja ad hiticne a) b) (4. Posmatranjem.7.4.4. a da je maksimalna pri potpuno izvucenoj klipnjaCi. '" V d'" h d'" J daje protok V = v2 d 2 n 14.9b.90). uocava se da je on savijen i da je njegov radijus . .7.. Pri kretanju kUpa kroz cilindar ukupna duzina cilindm i izvucenog dela klipnjace se menja.7. Tada se He staticki moze prikazati kao ukljestena· konzola F (a1. U odnosu na OSU . uvelib) canog elementa kOllZole visine dz. Ova sila zavisi od konstrukcije He i naCina njegovog povezivanja sa mehanickim delom sistema .340 G. dalje.liniju e-e spoljasnja vlakna (a~a) su izduzena i imaju duzinu dz+lldz..7. Kada se uzme u obzir da se pri izvlacenju klipnjace savladava neka F>FK radna sila F. pri cemu je faktar umanjenja v ustvari koeficijent sigurnosti cija se vrednost usvaja u funkeiji uloge He u sistemu. 4. kliznim leiajem ili ukljeStenjem~ Zbog vaznosti kriticne sile na rad He-a nacinu njenog odredjivanja posvetice se vise paZnje. Jasno je da je ta duzina minimalna pri potpuno uvucenoj klipnjaCi.9. Nairne.ftia i oznacava se sa FIc' Pri radu He-a pojava izvijanja je nepozeljna jer moze da dovede do deformacija i lomova. Sila F pri kojoj dolazi do izvijanja naziva se kriti6ztl .1a). odno8no izvijanja He-a (81.91). 32v 1 = c.l(-·)r +-2 xx(~u +~y + 1) .move uljne hidraulike c.1. krivine R.1. i da je na kraju kretanja klipnjace duzina He-a maksimalna (s1. dok su unutrasnja vlakna (b-b) skracena i imaju duzinu (It -Ildz.

2.52) Rdenje ove diferencijalne jednaCine zavisi od nacma pncvrscavanja krajeva cilindra i Idipnjace za mehanieki sistem.7. dobija se kriticna sila izvijanja se F _ K - 1(2E Imin 4[2 (4.> F=E1:~(2n-l) (21)' . .7. a) Klipnjaca slobodna . '.y). to se iz jednaCine (4. je JvJ=F(yo . Kako je radijus krivine odredjen diferencijalnom jednacinom: R:::: (1 +y'2 )3/2 I y".7. (4. (4.50) dobija jednaCina elasticne linije y"_ M (1+ y'2 )3/2 =: E E Ix M=. To je linija e-e i ona se naziva e/asticna lini..7. s1. Zanemarivanjem ovog Clana diferencijalna jednaeina elasticne linije ima obHk: IY"=MIElxl. ) :::. 2 n 2 Za n=l i za minimalni presek koji ima po visi:iliHC~a. Sa ovim momentom jednacina elasticne linije dobija obHk: y"+k Y-= k yo 2 2 k 2 = F I Elx ' y koji ima opste resenje y(z) -= Cl cos(kz) + C2 sin(kz) + Yo 1z granienih uslova yeO) = 0 i y'(O) = 0 dobijaju se konstante C1 :::: Yo i C2 -= 0.::(2n-l)2i' n (n=1. A 341 primenom Hukovog zakona dobija se izraz za moment: 0' z = £ E. M=h·O'.9:2) moment na proizvoljnom rastojanju z. llizeg reda U odnosu na ostale clanove diferencijalne jednaCine (4.dA. i slicnosti trouglova f>dz I dz =y I R =£. .51). dok granieni uslov y(l) :::: Yo daje resenje za koeficijent k:.ciftizdar tiki/estell U ovom slucaju (v.4. odnosno od tipa osionca koji mogu da budu kIizni iii zglobni i ukljestenja. a sto za posledicu ima da je clan y'2 mala velicimi. a to je poprecni presek 2 kHpnjace A =: d n 14 koji daje vrednost momenta illercije Ix:::: Jmin:::: d 4 n I 64.Osnove uljne hidraulike menja.7. Postavljanjem momentne jednaCine za osux .7. (4.53) U ovom slucaju jednacina elasticne linije glasi: ..51) Elx U tehnickoj praksi se ne dozvoljavaju ugibi koji su 'veCi od 2% od ukupne duzine.7.y 2 dA=-_· J 0. izazvan silom F.50) R A· R' u kome su E-modul elasticnosti i Ix-moment inercije povrsine poprecnog preseka.a.

7. '~?.57) a) b) Slika 4.F y.7.3. ).7.7. za n == 1 i z=li2 dobija se da ona ima vrednost maksimalnog ugiba. ~~'-::"'////(. (n =1. Uvtstavanjem ovog momenta u (4.342 Osnove uljne hidraulike (4.3b)..7.55) y(Z)=YmaxSlfl(n. Kaleo je u ovom slucaju ldizni oslonac opterecen i horizontalnom silom Fo to je moment koji deluje na Y rastojanju M=-Fy-Fo(l-z). medjutim.. FK = Z2 * c) Klipnjaca zglobno vezana .9.) .klsinkz).7..54) b) K/ipnjac0 i cilindar zglobno OSIOllj(!ili Kada su cilindar i klipnjaca zglobno vezani sa mehanickim sistemom (sI.7.52) dobija se diferencijalna jednaCina elasticne linije y"+k Y=-Jik (l-z).:::J 2 (n / /)2 1 ono omogucava izracunavanje kriticne sile leao: y . dobijaju oblike: 2 . numerickinadjen. Konstanta C2 nije odredjena.56) z4 . ciji prvi koren. U ovom slucaju moment. prouzrokovan silom F.4934097. b) a) jednacina elasticne Iinije i izraz za kriticnu silu Slika 4. Ova resenje maze da·· se napise U obliku k 2 = 2.cilindar ukl/dten Kada je cilindar vezan prednjom iIi zadnjom prirubnicolll a ldipnjaca zglobno oslonjena (s1. C2 0 i k = nn / I .2. tada se HC staticki predstavlja kao greda (sl. koja zadovoljavanjem granicnih uslova y' (0) = 0 i yeO) F 2 Fa 2 = 0 ima resenje: FoZ z 1 y(z)=F(T-l+coskz.W//'-- Preostali granicni us16v y(l) =0 daje transcedentnu jednaCinu kl = tgkl. Z rc E I min (4..7. C2 = Y max' Konacno..9.3a). dakIe.4a) tada HC predstavija gredu sa slike 4.7.4.?.7.9. koji opterecuje bilo koji presek je M = . . svodi diferencijalnu jednaCinu elastiF cne linije (4.4b.52) na oblik: y"=+k 2 y=O . .4.7.4..7.9. (4.4. dobijaju se konstante C1 = 0. ima vrednost kl=4. Cije je opste resenje: yet) = C1 cos(kz) +C2 sin(kz) Koriscenjem granicnih uslova yeO) =y(l) =0. (4.9.046rc 2 / [2 .9.

AF t '.7. Koriseenjem granicnih uslova: I yeO) = y(l) = y'(O) = y'U) = 0 ..9.5..55).2 (4.v=3+4 .7.7.2. proizvoljni presek grede M = Mo .7.9.7. Sa ovako odredjenom kriticnom silom maksimalna sila koja sme opterertiti ldipnjacu.cija Ir Ir redukovana duzina 21 1/2 je vrednost data u tabell 4.dt)71: / 64ako je klipnjaca napravljena od cevi spoljasnjeg precnika d2 i unutrasnjeg precnika d1 " Vee je receno da je v koeficijent sigurnosti Cija usvojena vrednost zavisi ododgovorncisti zadatka kojeg obavlja He..2.Fy. iIi 1min == (d.5a) tada He predstavlja gredu obostrano ukljestenu (slA7. Ovde ce se navesti jedna preporuka za. 2) 4Irld<50=:.7.59) vidi se da se kriticna sila moze napisati u jedinstvenom obliku: FK 2 7t E 1min =--2- (4. izbor koeficijentasigurnosti u funkciji karakteristicnog geometrijskog odnosa 4lr / d ..9. tj.7.izrazi (4.W dobija se jednacina elasticne linije A10 y(z) = F(l-coskz).9.4. Redukovane duzine HC Fmax = 7t 2 E I min vIr 2 (4. . prema (4.7.7...49) je Tabela 4. ito: 1) 41 r ld>50=:. (4. osim sile F. 'W~~.7.61) I min je moment inercije povrSine klipnjace.6.y.53).. Ovom prilikon na HC. deluje i moment M o ' ~F F tako da je karakteristicni moment koji opterecuje.. () 4.eJtelli U slucaju da su cilindar i klipnjaea za ostale elemente veza:rii prirubnicama (s1..7.OsnG've uljne hidraulike 343 d) KltjJl?!aca i a!indaruk!. Ako je ldipnjaca napravljena od cevi tada se za d uzima spoljasnji precnik Cd = d 2 )· .58 /1= 1 i koeficijent k kri ticna sila = 2nn / l F K iz koga se za dobija a) b) y 4n2Elmin = ---::--"-"".7.60) Sematski prikaz oslanjanja u kome je HC~a.59) Slika 4.7. (4.. minimalnog poprecnog preseka..v=5 .57) i (4.5b). RezimirajuCi izlozeno 12 prethodnog Odeljka moze se konstatovati da poredjenjem dobijenih resenja za kriticne sile izvijanja . koji se odredjuje kao 1min = d 4 "n 164 kada je ceo poprecni presek ispunjen materijalom.61) U izrazu (4..9.

ako je llvp:::: 0. a) U toku radnog hoda savladava se sila rezanja R =3kN brzillom vp = IOem! s.-'''-'----''mm Ere2 . U jednom servisu HCse koristi kao auto-dizaliea koja treba da podigne do visine/=2m automobil mase m=1600kg. Ukupnu silu trenja racunati kao 10% od sile tezine.91 i u slucaju kada se vratilo pumpe okrece konstanUllID brojem obrta n=1450° Inl~. Odrediti: a) precnik eilindra ako je radni pritisak p=5bar.~ Odrediti snagu pumpe potrebnu za pogon UHS-a. mase In =600 kg.344 Osnove uljne hidraulike Problem 4-Jl. moment inereije preseka je 1m in == (d~ -d:)re/64. ~. koji se obradjuje. Za klipnjacu napravljenu od eevi debljine 8. d) Kolika je brzina povratnog hoda ldipa? .1. b) Koliki je stepen korisnosti sistema? c) Kolika je radna zapremilla pumpe po jednom obrtu?.61) za maksimalno opterecenje klipnjace FmB]{ == / g(m+nU dobija se moment inereije povrsine 4/ 2v rg(m+mo) I . RESENJE: a) 1z jednaCine ravnoteie sila koje deluju na klip i uvodjenjem faktora f= 1.4-19b. Na radnom stolu rendisaljke mase 1110 = 419. tom prilikom uzeti vrednost stepena sigurnosti v= 5. pre b) S abzirom da je eilindar ukljesten a klipnjaca slobadna to je redukovana duzina HC-a Ir = 2/. == . = 0. Do =20mm) (1"""/0 h. zanemariti. kao i kineticku energiju fluidne struje.4 kg nalazi se predmet.P. Problem 4-19. Primenom izraza (4. Promenu mase radnog pJ:"edmeta u toku obrade.7. takodje.1 koji uzima u obzir i sile trenja dabija se precnik Idipa = 267."J dvosmernog dejstva sa jednostrukom klipnjacom. Naizmellicno kretanje radnog stoIa obezbedjuje razvodnik cija je hidraulicka karakteristika data na dijagramu sa sl. Cije je resenje d 2 =93.i. spoljasnjeg precnika d 2 i unutrasnjeg Slika PA-iS precnika d] =d2 -28. To kretanje izaziva HC (D=40mm.. Sve lokalne otpore osim razvodnika i filtera. tako da se za odredjivanje spoljasnjeg precnika dobija jednacina d~ -(d2 -28)4 -641 min In =0.7mm.1. b) precnik klipnjace ako je ona napravljena od punog preseka celika (E == 2· 1011 Pa) i ako je napravljena od cevi deljine zida 8 = 4mm.D = 4/ g(m+mo) U slucaju da je klipnjaca napravljena od punog poprecnog preseka njen precni. Masa platforme i klipa sa klipnjacom je /no == 1000leg.ce preko podloge 1 koja ima koeficijent trellja J.l( iznosi d = 'V641 min!"J( = 69.8.3mm. zanemariti.4l1lIl} . Radni sto se kre.

J ("'.' i .j) Pogonslci HC je ukljeilten na-p'.d <2320 -+ !C1 64 ~('-12) A1=0.Pf =51842Pa . i a potom.l0 mm.. dalje.8. 7. koje dajukoeficijente trenja: Re. tj. Zane mariti sileviskoznog trenja i smatrati da su vremena ubrzanja i kocenja klipa ista. Prime nom Bernulijeve jednaCil1e za preseke 0-0 i 1-1 dobija se porast pritiska u pumpi: . kao sto je i dato u ovom primeru.45 bar i /}P2 =0. 5. Na osnovu brzil1e kretanja klipa postavljaju se jednaCine kontinuiteta: Slika P.1!. su: d'.2127.0. Izvrsiti proracun HC-a na izvijanje (v=3. od jednaCine ravnotde sila koje delujuna Idip . za preseke 2-2 i 0-0.lbar.=0.P1 = 0. IIp=0.220bar. kao drugo. koji odgovara duzini preclmeta.6m/s u vodu pod visokim pritiskom i V 2 =1.5. ." odredjuje se racini pritisak Pl = 33.2836. A.54l / min i)/2 =.'. odredjlljeprotiv-pritisaku HC-u P2 =-pgH+PA2cr2-"*6. H=lm.= pv. D 1C 2 1C F -R +~lg (l7l0 +l7l) = PI-4-.2 m/ s u povratnom vodu.Pf=O. odredjuju se zapreminski protoci v\ =. p4 0 2 4 2 iz kojih se. 1=2m. L=1. E=HOllpa). kao prvo. o 1 234567 'VJ(l/min) Slika P. odredjuju brzine strujanja v1=1.1Q.dnjoj prirubnici a klipnjaca je zglobno vezana... Ostale poznate velicirie.-D )=V . ". OSl1ove ulj'ne hidraulike 345 e) Odreditivremena radnog i povratnog hocla.2m.3 Pas..15bar. m Tj=46.~yt-D. p=865kg/m3 .4-19a . '=Re 1'] . V 1 =V P --=V 1 D 2 1C 4 d 2 1C 4 V • 2 =V 1C 2 2 d 1C -(D .. tada se proracun URS-a upravo pocinje od izvrsnog organa. Nacrtati clijagram promene brzil1e klipa u toku jeclnog cildl)~.:.65 I! min pomocu kOj1h se 1Z dijagrama hiclraulicke karakteristike razvodnika dobijaju paclovi pritisaka 6. Sada septimenom Bermilijeve jednacine za povratni vod.4-19b RE1ENfE: a) U slucajevima bda je poznato kretanje i opterecel1je izvrsnog organa.PZ (D' 2 -Do )-4' 1 Z IV? '>". dok je maksimalni hod !cEpa. PolazeCi.

27mm 9.lg(mo. to u toku rada HC-a ne dolazi do izvijanja. . '21 p: 135.2 2F I Slika P.+m) .33cm/s . uz koriscenje uslova zadatka tll =t13 i t21 =t23 .lg(mo+m) ~=J.D.6N. 2 v· leao i duzine na kojima se obavljaju ova kretanja: (m+mo)v~ '] 21'. 12 Radni hod Povratni hod (m+l7lo )vp .145 .E Fmax 2 2 2 6277.9ms.48<%. d) Kako se kolo pumpe okrece konstantnim brojem obrta to je protok kroz pumpu i dalje r/I . vaii jednaCina kretanja (m+mo)x== pocetnim uslovima xeD) == x(O) = daje zakone kretanja ° F.03s Konacno.06mm .4-19c tl =tll +t12 H)3=2tll +(L-211)/vp =12. .I) Za ukljesteni cilindar i zglobno vezanu klipnjacu redukovana duzina je Ir =0. tako da se za brzinu povratnog hoda dobija v. u kojima su radne sHe: F" ==R+J. ~ 25.p= PI +pg Ii +!J. Kako je shematski i prikazano na sLP. (D 2 .714 cm /° .pr~ b) I1s =57.5ms (m+mo)v. koriscenjem uslovax(tll) ==11) x(tll) =v p' x(t21 )==12 i X(t 21 ) == dobijaju se vremena ubrzanja pri radnom'ipovratnom hodu tIl v v.)n 14. =V pD2 I(D 2 -D.. (m+mo)v p 1'.346 Osnove uljne hidraulike . 3 c) Radna zapremina pumpe je q == r~ / nllvp == 5. koja sa F x(t) == (m+'m ) o /2 F x(t):= Cm+'ino) t 2 (i=1. Graficki prikaz kretaI~a klipa u radnom i povratnbm h6du dat je na sl. koji daje snagu pumpe p== !J.9W.7 Lv S obzirom da je zadovoljen uslov Fmax > F=4kN .PI +PA I "dT==33.2).)=13. I !J.226bar v? .P. uz zanemarivanje sila viskoznog trenja. su: t2 ::::t21 H22+123 =2/ 21 +(L-2/2)lv. e) U toku ubrzanja (kocenja) kretanja klipa uradnom i povratnom hodu. 1z zakona kretanja.4-19a promena kretanja klipa ostvaruje se elektromagnetnim aktiviranjem razvodnika primenommikro-prekidaca.=9. a on je u povratnom hodu jednak r/I == v. h p == 521.4-19c. ukupna vremena radnog i povratnog hod a. vir 64·0.7 L tako da je maksimaIno dozvoljena sila n2 EImin n 3D. ] 1.

Kineticku i potencijalnu ellergiju fluidne struje. Na HC-ima se savladavaju sile F.p == a )/2 (a == 8. !Y.a+2)T vp { 41 .k =0. C.U+8C.= D k k Ie 1-.m· H Slika P.Osnove uljne hidraulike 347 Problem 4~20. filteri (!Y. i povratnom hodu savladava se radlla sila F=12kN brzinom v p =4cm/s.uo == 1.5bar. 4 l5 ==1. -E-':::-'-:::'-~-~'-~'-'€~~~~S:::f:::I+'<.PBR+I':"Pj+P(C.P. I] =1.PB-R = 0.1 bar ).u == 0.pV]-4-)· (a) SlikaP.uo+C. RE'SENJE" Za UHS prikazan na sl. C.tim iedomibitiod~edjelle" . Na klipnjaci HC-a pri radllom. U UHS-u llalaze se dva vertikaiIJa redno povezana HC-a istih dimenzija (D=160mm.4-20 . UHSse sastoji od: HC-a dvosmernog dejstva sadvostrukom klipnjacom (D=60nun. koji imaju zapreminski stepell kOriSllosti l1v = 98 % i masa pokretnih delova m1 = 150 kg i' m2 == 200 kg.' m ! s. <. 2 2 1 t J ' p=~ F+(D -DO)41I':"PPA+f':.4-21 IIp Da bi llfIS bilo odredjeno izrazom (a).v p2 i F2 " One ee. V= 104 2 1 =4m. upravo. .Qstali poznati podaci su: d=25mm. pumpe (l1 p = 0. u odnosu:riazadate velicine.5 m. p=900kg!m3.:-"'--'1 ~p v' F I. Ostale poznate veliCine su: H=lm. Odrediti stepen korisllosti UHS-a.Pj2 =O.5. v2]} =596W. Kineticku energiju struje i silu viskozllOg trellja HC-a zallemariti. 12 == 4 m.28ml s llHs :::: 80.4-21 stepen korisllosti je definisan izrazom d 2n l1fIS = (FlV p1 +F2v p2 )/(6.53%~ Problem 4-21. v=0. 13 =3m. v = 1.Pj] = O.47·10-4 m2 !s. ~ftN. p=905kg!m3. spojnog cevoyoda (d=10 nun.d Odrediti sllagu pumpe i stepell kOriSllOsti UHS-a. l=2m) uljno-hldraulickog razvodllika (I':"PP-A =f':. potrebno je joil pozllavati i velicine v].4bar) i razvodllik Cija je hldraulicka karakteristika data izrazom f':. Do == 20mm).85).k+A. ostale lokahle otpore i sUu trellja HC-a zallemariti. == 100kN i F2 brzinama vp1 == Semi s i v p2 ' Osim HC-a u UHS-u su ugradjelli: pumpa koja ima porast pritiska 6p == lO.55 bar) filtera (I':"Pj = 0.2.12 ·10-4 bar I (11 min)2).MPa i l1p == 85%.5m. Do:::: 80mm).0.5.

i protok V3 = 35. D 2n [4+/5 v.4-21. Konacno.tCinama kontinuiteta.2 + L\f. Bernulijevih jednacina za preseke O-a i d-O . . treca nepoznata velicina.017 bar . odre9juje se iz jednaeine ravnoteie sila koje deluju na klip He:.1 +L\V1 =Vp2 /11v ' dobija se brzina u spojnoj cevi D z' Vz = v 1 .PA. Karakteristieni pritisci u HC-ima odredjuju se iz.P1 . = 61. (j=1.45 -+ A] = 0.2 =PZ.9995 bar. D2 n .2) i (zapreminski) gubici protoka u HC-ima ~Vj = Vj .t.Vp j .2.V p] Cd) = 1.P. iz jednacine V3 =V. 3 =0.16225 i brzina kretanja klipa He 2 vpz =V 2 11 v (dl D)2 =37. kada je ree 0 jedn<.8 -+ 11. i iz Bernulijeve jednaCineza preseke b-c = (D z -Do)n (P11-4--~ -m1g) = 55. I iz jednaCine ravtoze sila Hel PZl 4 z '3 V2 PI.~Vl =Vpl I llv . .3 -d-T = 1.vl '" 0.. 1 llv d ' 1 Re 1 a potom i zapreminski protok V.bija .p P .348 Osnove ulj'ne hidraulike U UHS-u se definisu protoci u spojnim cevima . kao prvo.) =209m/s => ReI =522.076 bar. duzine [3' izmedju HC-a V2 = V.75cm/s.701 bar .t.PA. 1z jednaCine kontinuiteta VI =Vp1 . .1 -d-T = 91.1 = ~P .? . 1z jednaCine kontinuiteta za spojnu cev. odredjuje se brzina strujanja i koeficijent trenja v pl D 2 64 v = .55/ / min koji posredstvom hidraulicke karakteristike razvodnika daje pad pritiska u vodu P"A ~P1 = a· VIZ = 3.5 -+ A =-=01225 ' . VPj=vpj-4-' ?? n Vpj =v p /D--D.1 .?:z se do.2) gde su vrednosti indeksa i i j prikazane na sl. 11 +/2 v? PJ.235 bar .3) protoci izazvani kretanjem klipa .2149.L\p/1 .0811 min koji daje u grani B-R razvodnika ~P2 '" a . sila F2 . (i=1.578 m/ s => Re z = 394.191m/s => Rc 3 =297.94 bar P2. Do 2 . Definitivno.2 dT= 55. d 2n VI = Vi -4. v 3 =v z [I-11 v(n) =1.( .)4' (j=1. z \ \ .2 = L\p /2 + ~P2 + PA.

p = 800kg / m 3. filtera (t.ne hidraulike 349 D 2n 2 2 n . ""--11 Slika P. v p L":. paralelno povezana.>* 0. (/ poteneijalnu energiju stmje. P. lljIs == 70. kao i kineticku i potencijalnu energiju struje.carakteristika razvodnika data je na dijagramu sa s1. V = 60 mm / s. Sada se. odreditLsilu viskoznog trenja u HC~ima: Dobijeni rezultat komentarisati. sve lokalne otpore osim "zadatih. Za podizanje kontinualnog tereta.d=16mm.4~19ai P. 2 '2 -. Ostale poznate velicine su: d=16mm.83 %. a) ZanemarujuCi sileviskoznogtrenja na HCima odrediti snagu pumpnog agregata i stepen korisnosti sistema.3W .2 -4--P2.] = lkN .0 0. izrazenog silom F = 50 kN. a . Poznate velicine su: d o =20 mm.4-22b RESENJE: PonavljajuCipostUpke opisane primerima P. duzina klipova Ip = 100 mm i d~ina procepa izmedju klipnjace i cilindra 1=50mm. tezine G = 9 kN.Pf =O. .0 3 . Odreditisnagu pumpe i stepen korisnosti UHS-a. Ukupna tezina platforme. dimenzija D=100mm i Do = 50mm.-Do )4. =3 m. ' q e 2.: .4-22a Problem 4-23. Kineticku i F . koristi se hidraulicka platforma. Tom prilikom zanemariti sve lokalne otpore osim razvodnika i Jiltera. U UHS-u nalaze se dva jednaka vertikalna. koja se krece brzinom vp = 4.Osnove ui. HC-a (D= 1OOmm iDa = 56 mm) koji sluze za sinfu6:cizaciju podizanja platforme na kojoj se savladava sila F = 7 kN brzino:ril.lbar) i venti! sigurnosti (kojije u toku normalnog rada platforme zatvoren).5 1. .5 /. Ukupna sila viskoznog trenja u HC-ima je F. klipova i klipnjaca je G = 10 kN.. b) Ako je veliCina zazora izmedju klipa i cilindra.62 %.091kN .m2g = 106. D . i klipnjace i cilindra h = 2 !-lm.0 /1 '\:~ ~ 1.5 "'. I) = 2 m.0 V lL 10 ~ 1~ V (llmin) 20 25 30 • Slik~. zanemafiti. ( ' '5/3 = 2 m. 10 =2 in.~ 2.2 CD .4~21 dobijase P = 3000. Osim HC-a u UHS-u su ugradjeni: pumpa (T]p = 89%). Da bi se obezbedila sinhronizacija kretanja platforme u UHS-u su ugradjena cetiri redno povezana HC-a. 1] == 3 m. veoma jedn6stavno. Hidraulicka J. U.. Problem 4-22. razvodnik cija je karakteristika -data na dijagramu.4-23b.25 em/ s. iz izraza (a) dobija llHs = 74.'~p =5cmJs. i gubitke 11 spojnim cevima. F2 =P].

6 Re 3 =404.. d l =d4 ==do ' d 2 =d3 =d.3 + t'lPt.n.0 // '2 2. ponavljajuCi i ovde pomenute posmpke iz odgovarajuCih jednaCil1a kontinuiteta se dobijaju brzine strujanja: Vi =2V2C%)2 =2. v=53·10. v4=2v3(~)2=1..#~ <l 1.4 = 2.350 Osnove ul.716m/S d koje daju Rejnoldsove brojeve: Rei =943. Slika PA-23b sto hiraulicki paralelna veza izmedju cilindara cini da se ovde radi 0 slozenom cevovodu. (a) F+G=2[Pi-4--P2 CD -Dohf] odredjuje se pritisak Pl = 51.1l1 min i V4 = v"d. odnosl1o snaga pumpe P=5488 W.&~ ~ 2.1581 == 0.5m.88 %. / 4 = 47. . Re z . posredstvolll kojih se dobijaju koeficijenti trenja (izraz(2. 2 n. Karakteristicni protoci kroz razvodnik v't = vid.35[1 min posrecJstvoll1 cJijagrama sa sl. s tom razlikom 3.3.6 m2 /s REfENJE: a) Postupak rdavanja ovog zadatka je slican sa postupkom izlozenim u primeru PA19a." 85 %. 1.0988 .(i=1.n. 1z Bernulijeve jednaCine za preseke 2-0 dobija se protiv-pritisak P2 = L\p B-R + t'lp j + t'lPt.5m/s o v2 =vpC~)2 =1.953m/s .4-23b daju pacJove pritisaka L\PP_A = 3 bar t'lPb_R = 1. Sada se iz Bemulijeve jedl1aCine za preseke 01 odredjuje potrebni porast pritiska u pumpi t'lp= Pi +t'lPP_A +t'lPt.=1.3bar. / 4 = 32.4) .0 V 0.P. p=900kg/m . 11 p ·'. sa kojom se dobija l1fIS = Fv p / P =72.jne hidraulike Iz=2.5 .5 ~ "'" V.2 =55.0 f 0.--=-2-o:<.7 Re 4 =647.1085 0.=589.34m/s. odnosno padovi pritiska usled trenja: "'i "'2 "'3= "'4 t'lPti=p·'A.lildi·v7"12 .5 . l4=2m.l +t'lPt. Slika PA-23a DalcIe.42 bar.5 // 3. 3 L\pj=0.5 ~ 0.2.139»: = 0.5 bar.0678 . = 0.17 bar . 2 .4 . iIi onog iz primera PA-21. G/I l3=3m. a iz jednaCine ravnoteze sila koje deluju na platformu D2n.0 o 10 20 30 40 50 p2 V (Umin) . D'2_D2 v3 =v P .90 bar .

99.i koriste se hidro- cilindri He. =:.14 N. 1'0 'If. PI .1 + FT]. dimenzija Di I Do. R 'If.f:. u ovorn slucaju.2 izrnedju klipnjace i tela 'cilindra. 3).Osnove uljne hidraulike 351 1\1. 10. filteri (f:. HC-i se nalaze u slozenorn UHS-u u korne su ugradjeni: razvodnici hidraulicke karakteristike f:. njeno zanemarivanje opravdano. Odrediti vrednosti tih prigusenja. 2) odredjuju se sile trenja izmedju klipa i cilindra i ~. f:.1Q.Pl = PJ . PrODlem 4-24.4-24 a) Da bi se u radnorn hodll obavilo zeljeno ktetanje poitebno je podesiti prigusnice Pl i P2 na odgovarajuce padove pritisaka. pri cemu su: 2 a 1 =:.1 b) KoristeCi izraz (4~7. 2(FT]. 2pv'lf.lp InR I R 2 .. 2 a2 =:. F2 pI ~ 6.22) F~.04 N i Fll .P fl =O.5bar.500 kg i m2 ::: 400 kg. Za istovrerneno savladavanje sila .J =:. Ovi.Pj2 =0.p=-aV 2 (a::: 9.R2 =:. brzinarna v p. I R2 -1 (2 InR I R 2 1).P2 ' R = 2 D . R + h .4 bar/(l/rnin)2).2.J =:. prigusnice i purnpni agregat (l1 p Fl 11 ::: 85%). rnasa pokretnih delova m1 =. U odnosu na ostale sHe iz jednaCine (a) ova sila je nizeg reda veliCine te je zato.2) =:. ajA]Ji + f\vp (i=l. R.~~ Stika P. b) Odrediti hidraulicke karakteristike pumpnog agregata.53 N i one daju ukupnu sHu viskoznog trer~a u HC-irna Fll =:. 2. i ! P2 ~~~~~.j =:. He l i HC2 su vertikalni.4bar). 2 pvn I Brojne vrednosti ovih sila su: 39. dok je He 3 horizontalan. 'i2 II'} -1 (2 in' I -1) '2 1'0 P2 ::: 1nrz I 1'0 F~.F. (i=l. QR .

F2 == 65kN. v p1 =5cml s. U1cupna maim klipa i alata za presovanje je m=200kg.4-25 i pad pritiska u razvodnilm t:. odredjuje se ukupna snaga gubitaka UHS-a koja se pretvara u toplohl Q=M=(l-TlffS)P=7825W.P P1 =21. 2 . U hidraulickoj presi.16bar . t:. Zanema- riti gubitke na lokalnim otporima. leao izvrshi organ.S· 10-3 bar / (II min)2) i filteri (t:. kao i 1cineticlm i potencijahm energiju strllje. t:. dok se iz jednacine kontinuiteta za radni prostor HC-a . 2 Ukupna sila viskoznog trenja HC-a je FTJ = 2 kN. Poznate veliCine su: D1 = 80mm. b) stepen korisnosti URS-a. kao i kineticku i potencijalnu energiju struje.352 Osnove uljne hidraulike c) Ako se pri prolaskl. Poznavanjem ovog protoka dobija se Slika P. Odrediti: a) radne karakteristi1ce prese (silu i brzinu presovanja).p = 114.Pl == a r J2 == 3.l ulja kroz UHS 30% snage gubitaka. RES. P = 27. v p3 =8cml s.P P2 ==5.ElVJE: a) t:.65bar . V. D2 = 130mm.783bar. sve Iokalne otpore osim na UHK. RESENJE: I \ 1 a) Prema zadatim karakteristikama zUpCaste pumpe odredjuje se protok ~ = q /1 Tlvp = 21. F1 == 50kN.p/J = O. D2 == 100mm.Vp1 +F2vP2 +F. 2 .9. D3 = 250mm). Tlvp = 0.225kW . F3 = 130kN . nalazi se HC koji radi boljeg vodjenja ima dva radna prostora CD1 = 100mm. i usled trenja zbog kratkih duzina cevnih deonica. t:.7 Q = 5477 W.6bar . U UHS-u prese nalazi se pumpa karakteristika 6p= 160bar.Sbar).p /2 = O. DO} == 70mm.1111 min . S obzirom da je zadato da se 70% ove toplote uljem dovodi u rezervoar to ce kolicina toplote koju treba odvesti rashladnim sistemom biti Q = 0.409bar. 2 2 . D02 == 50mm. v p2 = lOcml s. =vp(D3 -D J )nI4+vpD]nI4==vpD 3 nI4 . n == 1450 o /min. q = 150m 3/°. razvodnik sa kvadratnom hidrauliCkom karakteristikorn (a = 8. odrediti koliCinu toplote koju treba odvesti ulju sa rashladnim sistemom koji se nalazi u sklopu rezervoara. osim na UHK. c) Na osnovu vrednosti stepena korisnosti UHS-a TIffs =(F.11 I min. b) V == 121. i c)brzinu povratnog hoda. D3 = 125mm.26 % .vp3)1 P ==71. preda okolini a 70% akumulise u rezervoaru.97 i TIp = 0. kroz razmenu toplote. DOl = 50mm. R ProD/em 4-25. Zanemariti: trenje u cevima i HC-ima.

1z jednacine konti- Duiteta za povratni vod odredjuje se protok . lY)p) Din 22n 22n _ = 86.trenja. . prigusni ventil i ventil sigurnosti.0. U cevnim deonicama 0.2. 4 i 5 zanemariti i glibitke usled . a zatim se dobijaju proracu- nski precnici cevi di.8 bar.22. brzina presovanja.10:-:. di. d) Koliki je stepen korisnosti UHS-a? Sve lokalne otpore. q n =: 1800 °/min. b) c) llfIs = Fv pi Cl:1pV. p =: 900 kg. RESENJE a) Na osnovu zadatog kretanja izvdnog()tgana veoma jednostavno se odredjuju protoci T~ u cevnim deonicama i==l.4 blar). IIp = 0.28. filteri (l:1pII = 0. P3 =I:1pz +I:1PIZ =:: 2. 2 vp=::4V. osim u UHK.16. 0-2 i 3-0.391/ mm./(D32 -D2 )n=9.Osnove uljne hidraulike 353 odredjuje brzina klipa.~6 mml s. D3 D F=::PI-4-+ P2 C 3 -D j )/f-P3 C -D2)/f-mg-~ =7. llv = 20 cm 3 /°. v p :::: 7. Problem 4-26. a zatim i pad pritiska u odgovarajucoj grani razvodnika I:1P2 =:: aT/22 =: 2.014bar. Ostale poznate velicine su: 'I = 5 m.3.4. a oni se dobijaju iz Bernulijevih jednacina za preseke 01.82mm/s. Pri dimenzionisqnjucevi voditiracuna da su standardne dimenzije unutrasnjih precnika cevi: 7. pogonjenog HC-ima. tako da maksimalna brzina strujanja u njima bude v:::. '3 == 6 m. tj.im3 . je v p =: 5 mm! s. 2m! s potrebno je da se u odnosll na protacul1skiprecnik llsvoji prva veca standardna vrednost. V2 =:: vpCD3 -D2 )n/4:::: 15.34. b) Orediti hidraulicke karakteristike koje treba da ima prigusnica da bi se sa ugradjenom pumpom realizovalo zeljeno kretanje piese.pr < di' Brojne vredn()sti· k6je se dobijaju ovim postupkom su: . U UHS-u se koriste sIedece UHK: pump a (l:1p = 160 bar . tj.86).pr II =: ~4r~ I vn . '2 ::::: 1 m. 2. Da hi bio zadovoljen uslov za brzinu stnrjanja cevima v:::.514 bar. mm. v =t2 .95.3 1112 1 s.4).12.10-3 bar / (l / min)2).. Na hidraulickoj presi brzina kretanja alata.Masa kHpova i pokretnog dela alata za presovanje je m =: 650 kg. Radi dobrog vodjenja alata pri presovanju koriste se tri HC-a. 6pf2 0. razvodnik sa kvadratnom hidraulickom karakteristikom (a =: 3. 2 2 .D ol =: 180 rom. a) Dimenzionisati precnike di spojnih cevi (i=I. Konacno. 3.2.915kN. i kineticku i potencijalnu energiju struje zanemariti. dimenzija DI =: 250 mm.62 bar . i iznose: PI =: P2 =:: I:1P-I:1PI -l:1p113 = 155. nepovratni ventil (6Pnv = 2 bar). =: =0. Za odredjivanje radne sile HC-a potrebno je poznavati i pritiske u radnom i protivpritisDom prostoru HC-a. Kretanje klipova izaziva ulmpnusilu trenja FT] = 3 kN. D2 =: 200 mm. 2 m/ s. Koliki je gubitak snage u prigusnom vodu? c) Odrediti silu presovanja. iz jednaCine ravnoteZe sila koje deluju naldip dobija se sila presovanja 2 .05 % • ..

067bar . Medjutirn.pr d4 =: 16mm.pr == lOmm => 12. Ovde treba napomenuti da je proracunorn. a avo kretanje omogucava HC dimenzija D =: 80 mm i Do == 40 mm.731 I mm ~ d 4 . Prolilem 4-27.6942bar. dobijen precnik cevi d 3 * =: 12 mm.jednog koji pokrece kruznu testeru i drugog koji pokrece radni sto. Fv pi (/:.4-26 VI == vpCDI +2Di)1C / 4 == 33.Pp = /:.09 l/min 0 ~ d 3. .581/ mi.P nv = 158bar.. V3 =vp (Dj-D o1 )1r.P ·qnTlv ITjp) = 81. V4 2 7. mase m1 =: 5000 kg.95.pr =8. kada je potpuno otvoren.5W. Tom prilikom testera ostvaruje silu rezanja R=120Npostavljenu pod uglom a == 20° U odnosu na vertikalu.Tjv = 0.pr == 18. P2 =: 154.722MN .'Pnv+/:.92).P3(D j -DO!)4. TIl! = 0.'p=(/:.5mm => V2 .6241 I min . Kruznu testeru precnika Dr == 2.'P p )Vs=166. . koji zadovoljava radnihod. ? ./4 .2l1° . nalazi se na radnom stolu mase ln2 =: 1000 kg koji klizi preko podloge sa koeficijentom trenja !l = 0. DRS testere se sastoji od dva dela ./:.5 m pokrece HM (q '" 0. lednacina ravnoteze sila za pokretne de love izvrsnih organa daje sHu presovanja D I 1C D2 'It 2 2 1t F=: Pl-4-+ 2pz -4-. d 2 .. te pre rna tome i ovaj precnik treba da bude d 3 =: d l • b) )/5 == q nTjv - forI =: 0.4-21 dobijaju se karakteristicni pritisci u HC-irna PI=: 155.mg -F.4-19a i P.n ~ dJ. Hidraulicka testera sluzi za secenje kamena. Kameni biok koji se obradjuje.734 bar . ali moze da se koristi i za regulisanje broja obitaja HM-a. U stopu DHS-a koji pogoni kruznu testeru ugradjen je venti} V cija je prevashodna namena za start HM-a:.354 Osnove u!jne hidraulike Slika P.. /:.1.1 d) Tjl!S == 2 2 =: 1.4311mm =: =: 2 ' ~ dl =: 12mm .p .. c) Ponavljanjem slicnog postupka kao i u primerimaP.67rnrn => d 3*= 12I1LTJl => d 3 =: 22mm =: == V pD j 1C/4 2 14. =: V p D2 1CI 4 =: 9. ovo nije merodavna vrednost jer u povratnom hodu kroz OVil cev protice koliCina Ii. /:.P3=: 0.2 % .87 mm => d l == 22mm .

Koliki pad pritiska i protok treba da se ostvate na ventilu da bi se ovaj rdim rada realizovao? c) Deo UHS-a koji sluzi za pogon tadnog stoIa tteba da obezbedi brzinu radnog hoda vp :. 2 .----.:: 12 mm.vd Iv ' V == . oni sumedusobno povezani preko opterecenja izvrsnih organa koji sen~lazellnjill1a.JT= 28592 Pa ( . 14 = 1 m.:: 48.-~) ilPt :. '] = 2 m.:: 200 a/min. Brzinom strujanja·· kroz cevovod 4V / d 1t:.Osnove uljne hidraulike 355 a) U slucaju kada se na testeri ostvaruje maksimalni broj obrtaja 11 = 300 °/min (a ventil V je zatvoren) odrediti snagu zupeaste pumpe (TiP] :.:: 2 mml s i da u povratnom hodll duzinu h=2m predje za t=30s.:: pA. 15 = 1.:: 150Nm. kiheticku i potencijalnu energijll struje. Odrediti hidraulicke karakteristike pumpe (Tip2 = 0.66 bar . ilpr = 0. a sto se postiZe otvatanjem ventila V. dok sila rezanja i dalje ostaje ista) potrebno je promeniti broj obrtaja na 11] :. medutim.81) potrebne za pogon radnog stoIa i pad pritiska na· prigusnici kojom se regulise brzina radnog hoda. Hidromotorom kroz koji protice V:.22 bar I (l / min)2. d]:. d = 30 mm. b) Zbog promena parametara rezanja (dubina i posmak. .5m. 10 = 2 m.s m2 Is.4-27 RESENJE: a) Dva dela UHS-a su naizgled nezavisni. Ostale poinate veliCine su: 1=9m. .5 bar. v=6·1O.161 imin.489 ml S ostvaruje se laminarni rdim srujanja sa kojim je pad pritiska llsled trenja 2 I+L v A.:: qnlTiv:':: 63. '3 I.83) koja je potrebna za pogon ovog dela UHS-a. i tom prilikom se dobija sn~ga PH = MilTCI30=4712. i silu viskoznog trenja He-a.:: 0.:: 1. = 3 m. L=lm. 3 p=900kg/m . Zanemariti sve Ioka1ne otpore osim na UHK. U ovom delu UHS-a ugradjen je razvodnik Ciji je koeficijent hidraulicke karakteristike a = 0.4 Wi pad pritiska ilPHM = P IVTiH :. d L/ Slika P.savladava seobrtnimoment M== RDT 12:.

dok HC CD = lOOmm. '. 2 I . tako da ce potrebna snaga pumpe biti P = t. dole zbog konstantnosti sile rezanja pad pritiska IlPHM i dalje ostaje isti.APtS = 11. i := 64 Re. = Ap-(Ilp[ + pA.2 = 409 Pa.: r)4 = vP (D 2 . odnosilo padove pritisaka usled trenja Rei =-.< 2320 vid -+ A. .452 f! min. .' 4 = 0.. YIn = 0.357 bar -+ p=.'s = 111 q ! YIv = 42.5) koje imaju brojne vrednosti V 1 :=: 2. Ii v i 2 .08l 1 min.111 ! min.95.5).22 ml s . Konacno. ApT~ IYI p 2 =507..+J.. I -+ !.2 e) Na HC-u se savladava radna sila F = -Reos<X..67 em! s .Vs = 21. 11v ~ 1) koji se okrece sa 11 == 400 °1 min ima zadatak savladavanja obrtnog momenta M = 75 Nm. +mz)g+Rsinaj = 5777 N. iz Bernulijeve jednaCine za zatvoreno strujno kola.446 bar.. dok kroz povratnli grann UHS-a tada protice V3 :. Do = 50mm) ima zadatak savladavanja sile F = 10 kN.05l! min ulja.ll/o. AP3 = ar:. v = 0.48 II min. i pad pritiska na prigusnici /lp p = PI + AP12 ..: 14. b) U novom rezimu rada HM-a zbog promene broja obrtaja menja se protek i iznosi v.158 bar . Vi i koje daju koeficijente trenja.2579.89 eml s. radnog 2 - stoIa v.. i b'~zine merodavan protok strujanja = 4V. Vs := 2.13 ml s .5W . 1d i2 n ( i=1. = T/. U UHS-u se nalaze clva redno povezana izvrsna organa HM i HC. Na osnovu protoka ulja odreduju se padovi pritiska u razvodniku API:= aT~2 = 4. v 2 =8. i razvodnik Cija je hidraulicka karakteristika data na dijagramu.j d2 (1=1.356 Osnove uljne hidraulike Porast pritiska u pumpi je /lp= IlPHM +Ilp[ +t. HM (q = O.548 bar.. sto za posledicu ima ugradnju regulacione grane 5 u kojoj je protok Vs = Vj .9 W. Problem 4-28. U toku radnog hoda radnom prostoru HC-a je potreban protok nlja 1/2 = v p D 2 n.T/2 :. > V to je za izbor pumpe 2 Ii. Prj povratnom hodu zahteva se brzina kretanja V. Karakteristicni pritisei HC-a su Sada se iz odgovarajuCih Bernulijevih jednacina dobija porast pritiska u pumpi IIp= P1 + API +APn +AP12:= 16.495 m! s sa kojom se dobije koefieijent trenja laminamog strujanja A.603/1 min.Pl =49. dobija se pad pritislea na ventilu /lpv Lv 0 Vv .dT+p)cVdT) =48.80 bar. V3 = V 4 = 6. = h! t =6. = v. .67 em/ s koja daje protok ulja (D Dg) 1t 14= 15. brzinom Vv = 0.L[Cn. S obzirom da je T/.. Kroz grimu za regulisanje protoka protice Ti"v = Ti" '.pV hl p1 = 6270. b) Koliki je stepen korisnosti UHS-a? \ 1 .. a) Odrediti radne parametre pumpe.D~) n 14 =0. .iPi:= pA.

Fk == 158. kineticku i poteneijalnu energiju struje.5 -- ! 3. llH =: 0.0 3.5 W.5 .9 .4-28a SIika P.5 1..5 m2 Is.. Zanemariti sve lokalne otpore.Pf = 0.58 bar .0 c . Radni parametri purnpe su u novorn rezimu isti sa parametrima iz prethodnog dela problema. 11 =5m. v=5·1O. a maksimalna duzina izmedu oslonaca je I == 2m. 13 = 10m. U UHS-u nalaze se u paralelnojsprezi HM (q == 48 em 1°.85% .. Odrediti kriticnu silu izvijanja i stepen sigurnosti HC-a na izvijanje. Kineticku i potencijalnu energiju struje. sa kojima radi HM. 3 • / b) c) llHs==(Fvp+Mm)/p:=67./' .r 2.. f). l1v =0. v p =85mm/s.9) i HC (D == 100 mm.5 bar. (0=41.~ 10 20 30 40 50 V (//min) Slilca P..96.<-y /-<f~ V / / / / . Za upravJjanje nidom izvrsnim organima koriste se dva ista razvodnika Ciji je koeficijent hidraulicke karakteristike a:= 1.8. DQ == 50 mm). p=900kg/m3. sve lokalne otpore osim mi UHK i sHu viskoznog trenja HC-a zanemariti. Is ==lOm. Y HS =: Prop/em 4-29._.seokrece sa n = 1000 °1 min i savIadava obrtni moment M == 100 Nm. ~'p . a) U slucaju kada rade oba izvrsna organa a HM.98. 14 =15m.IO-3 bar / (ll min22. . IIp =0. odrediti moment i broj obrtaja. ~~-j . sa b) Kada Se razvodnik koji upravija radom HC-a stavi u neutralni poloZaj i time zaustavi protok ulja kroz granu 2. 12 =15m. i~p == 70.5 0.2. kao i silu viskoznog trenja HC-a.4-28b RESENJE' a) Ii' == 40 II min .:r::i~~b<}= _ 4.97 kN . 101lpa) su za preostaIe delove sistema zglobno vezani. P = 5881.0 0.0 1. F n:. Odrediti hidraulicke karakteristike pumpe i silu koja moze da se savladava na klipnjaci HC-a koja se krecebrzinom vp = lOem/s.1.0 2.1 Fk / F:= 15.Ostale poznate veliCine su: d = 20mm (za sve eevi).Osnove uljne hidraulike 357 e) Cilindar i klipnjaca HC-a (E=2.

/:!"Ptl = Ibar.85. == 80 kN i Fz =48 kN istom brzinom v p == 51iliil/4.I2l! min . D2 :::: 80 mm.HM-om (q= 60 em3/0 . 16=lm. 13 == 10m.. P = 9707 W. SpecifiCni protok HMl je ql :::: 44. Odrediti specificni protok HM2 da .· q2 = 28. Na masini za poliranje. F::::: 1I2. Preko jednog krutog nosaca vrsi se prenos translatornog kretanja sa HC-a na HM i na alat za poliranje. -4 m 2 I s. kineticku i potencijalnu energiju struje i sHe viskoznog . l1 ""'5m.83. /:!"Pf2 ==0. n::::: 1942. l8=12m. b) M =92. ostvaruje se slozeno kretanje alatakoje sesastojiodobrtnog i translatornog kretanja. koja sluzi zafinu obradu unutrasnjeg zida cilindricnih cevi. Da bi se izvdila sinhronizacija kretanja izvrSuih organa koriste se 'dva direktno spregnuta hidromotora ('llvl = 11v2 == 0. 'llH ::: 0. Slika P. dok se direktna veza radnog i protiv-pritisnog prostora HC-a koristi za povecanje brzine translatornog kretanja alata.5 bar.2911 min. P = 28. 1 =10m.95). Do2 ::::: 40 mm) koji savladavajti sHe . n =522.95) a translatorno sa dva direktno spojena HC~a (D = 60 mID.358 Osnove uljne hidraulike Ostale poznate veliCine su: d == 30 mm(za sve cevi). 'lo==3m.} ---' m -s- 2 RESENJE. 'llHS = 65. p==900kg/m 3 .o.2 em3. . snaga pumpe i stepen korisnosti UHS-a? Koeficijent hidraulicke karakteristike razvodnika je a == 0. trenja na HC-ima.0042 bar / (l / min)2. Pri poliranju alat se okrece sa brojemobrta n i translira brzinom v p savladavajuCi obrtni moment M i aksijahlU silu F.29 Nm . 1112 =60kg. 'llp =0. /:!"P = 151. 11 == 4m.bi· se zadovoljila sinhronizacija kretanja. v=5·10 .17'=12m. 13=2m. IZ == 1m.946 kW. '5=lm. 11v == 0. amasa ovih pokretnih delova je m=lOOkg. 10 \1= 4 '. 'llp =0. ProDlem 4·30.4-30 ProDlem 4-31. '0:::: 1m. Obrtno kretanje se realii~je . Direktna veza HC-a se koristi zbog dobrog vodjenja illata.995 bar . p==900kg/m. /:!"Pt = 0. U UHS-u se nalaze dva vertikalna hidrocilindra (Dl == 100 mm. 19=='lm. Fl F2 11Hl ='llH2 =0. DOl::::: 50 mm. Do = 40 rum). Ostale poznate velicine su: d = 20 mln(za sve cevi).98. .8lkN.F. == 97 . 4 5 m1 =80kg.93 %. Da bi se ostvarilo zeljeno .9..4°/min .5bar. Koliki je broj obrtaja HM-a. RESENJE: a) V. 12=5m. 14=lOm. 1 =2m.5 °/min. 3 -5 . Zanemariti sve lokame otpore osim na UHK.

P2 i vs. PI YV2 <l=Vi Y~ VI =C> Vpt m DO .Osnove uljne hidraulike .Pf{ ="Mro 1VH'ilH' pri cemu je ro = 111C 130 ugaona brzina. P2 i a 12.4-31.10-3 bar / (l/ min)2 . Vp == 251/ min.p/2 == 0. prigusni ventili PI i P2 i ventil sigurnosti Vs. U funkciji od izbora parametara poliranja (veliCine: 11. II p == 0. Takodje zane mariti kineticku i potencijalnu energiju struje i trenje u UHS-u. razvodnik ciji je koeficijent hidraulicke karakteristike a == 5.4-31 kretanje u UHS-u su ugradjeni: pumpa (Ilp =120 bat.3 bar. filteri (Ilp /1 == 0.4 . b. Odrediti hidraulicke 900 b 15 170 65 parametre prigusnih ventic 20 70 1000 200 la i ventila sigurnosti i 1200 I' stepen korisnostiUHS-a za d 200 80 20 parametrepoliranja date u e 20 220 1200 80 tabeli PA-3tL Bve lokalne Tabela P .81).~V/''l'/kY/% 359 PI. v p' M i F) potrebno je izvrsiti reglilisanje 'fada n[o/ min] M[Nm] F[N] Rezim vp[cm/s] UHS-a na ventilima PI.5 140 60 800 vs. Sa protokom ulja VI pad pritiska na razvodniku je 6pR =aVj2.1 otpore osim na UHK zanemariti..5 bar). redosledno: . D 2 1C • 2 2 1C • q 11 VI == V2 -V3 ' L\V == VI -VH ' ilVvs == Vp -Vj . Karakteristicni . fi3 VH~ P 2 Y yV2 t-V ~ t-Vvs ~ Slika P. RESENJE: Protoci radnog fluida kroz HC-e i HM su: V2 ==V p . dok je pad pritiska na HM-u 8. V3==v p CD -Do)"4 'VH=='ilv· Iz jednacina kontinuiteta za odgovarajuce racve u UHS-u dobijaju Se protoc! kroz ventile PI.

930 88.PyS TlHs bar 15. Sada se iz odgovarajucih Bemulijevih jednacina dobijaju padovi pritisaka na prigusnim ventilima i ventilu sigumosti: /':"pPI = C. i iznose:' P2=/':"pR+/':"pH+6. a sto je posledica velikih prigusenja na regulacionim ventilima.876 88.p .690 9. 9.448 1 185 C.75 \ \ I .93 26.583 0.7 119.pvs = 6.6Pfl ' S obzirom da je snaga pumpe data (P = 6pVp / Tl p ) to sledi da je stepen korisnosti UHS-a TlHS = (Fv p + Mill) / P.140 11.2 Na osnovu dobijenih rezultata proracuna sledi da je stepen korisnosti UHS-a mali.azene proracunske vrednosti za zadatih pet rezima poliranja date suu tabeli P. VI Rezim a c.220 9220 9220 37.08 15.930 119.7 119.816 31.08 15.7 b c d e Tabela P.7 119.425 11.360 Osnove uy'ne hidraulike pritisci u HC-ima odredjuju se iz Bernulijeve jednaCine za povratni vod.785 11.P-(Pl + /':"pR + /':"pjl) .pj2' p\=P2+(mg+F)4/Dgn.Vvs tlPPI 6P P2 /:. Tr.349 77. odnosno iz jednacine ravnoteze sila zapokretni sklop.103 23.V lImin 0.4-31.08 % 15.4-31.140 66.2. /':"pP2 = /':"pH + Pj2 .7 119.87 20.03 33.99 31.31 15.579 2.575 13. 6.823 72.448 2.

Cmojevic. Bellisek M.. C. Tome U.. 1981.II.bHOII ZUOpaBJlllKe.. 1982. MeTaJIJlypnm. Beograd. / . Crnojevic c.r. Beograd. B. U lWCOCHble ciJlaHu.. Hidl'tltllilro.BH. 'tle6aeBcKH. Meclr:69(1988) 6. Pavlovic M.rn.!J. Paris.. 12. 1986. 1990. A. Beograd.. ma.5ipomeHKo. 5.ergy loss in the T-bran. HBaROB. EOJIbllaKOE. Petkovic Z. OMO. 3Hepnm.chs. OMO.. A. 11 gp. ASkovic R. aapOOW-laMllKa.aT. Statique et dyn. vlocKBa. MocKBa. n.3. Masinski fakultet. Beograd. Cal1trak S. Turbulence et couchelimite. ilOP. 17. i dr.fintlma~ stl'.Felt/la. E. Knen. C.uu. EYTaeB.A. 9.C. MarjanovitP. ABepllH..0:. FUOpaBJllllW U CTPO:HH3. 8.aT" MocKEa. MexaHlllfll JICllc)KociTtli U za3a. turbomachines. 1986. 11. Crnojevic. Paris. A. Kavitacija. ''Hldl'vcilimln'''u knjici "Hidraulilro t].Gradjevinska klljiga.. Crnojevic c.. Hidrattlika . Cantrak.. 10.361 LITERATURA 1. Hacocbl MocKBa. Ciipa60 /. ASkovic. lOT.c. . 1990. S.R.ecTBeHcKI. jJlVb!em~ zadaci Gradjevi)'l~ka knjiga 1990.H.Kavitacija . Bnru. 4.f"emjJIVNemi iz mehamke jllada sa iZ)lodlil1aiz teor[ie.entale des flu ides. n. C60PHUK 3aOa<(..U'-IeClfUX coiipoiThuMeHllJ7. 1989. KaJIMhIKOBa. 1987. Math. OS/lOl'ihidraulike ipnel/Illtltike.. 7. L 1984. 1989.C. Mecanique experim. Beograd 1986.AWUlUHOaupouiTieJl..meumatilct! Ila ala/mill 54-85.. MaIIIllHocTpoeHne.. K. 1987.e des flu ides. Ap3YMaRoB. 2. Comolet R.CEPAD. 13.lJ/ 8 MeciJiHblx zUOpaSJl..!J. iio . 1987. AJIhTllYJIb. 13-19. pp.X:. Kompreson. Fluidl1a tehnika N°l. TIOIIOB. 14..a llKOJIa. Candel S. Re..!J. ]J. Ka8uiTtaLl/. u lmjizi "Ridraulika . ArporrpoMI13. angew.liUlf ilo zuopa6. lliB:qrgIGIM.amlque desfluides non visqueu. C..H.Ci"l1ojevic c. 5IHbllnH. T 564"T 567. 6. teoriia.Elektrohidraulika"...H. )KHBOTOBCKHH.. MASSON.!J. MnHaeB. Crnojevic C.razl'odmci . 3. Toulouse. Aerodinamiqlle... PmK.eT aJI. Mecaniqu.x.. Caktrak S. Tome J.A. Cousteix J.. BORDAS. Theoretical and experimental determinationcoefficients of en..(UIKe. 15. Dyn... 1984. ZAMM Z. OMO.H.. B.. C. 3.H. 3. 16.amique desfluides reels.C. 1978. B.. Crnojevic.A.<I>.

3HeproH3gaT. KOHCTaHTHHOB.DOrdevic. TUOpa6. Faisandier I. K. 37. 25. Modern Developments in Gas Dynami~s. T. New York.eJlbqIIK. 3HeprH5I. Lj. McGraw ....O:e:i1~I. qyraeB. 1987.aT. Krsmanovie. H. 39.A.lVL."Gradjevinska knjiga. Saljnikov.. Labonville R. Florida. Zbliica zadataka iz mehamkefluida. R. 1969. IT.lUlKa.1987. Cupa6o 1HllK ilo xuCJpa6. A. KneB.ocTpoeHIIe. A.3HeproaToMH3p. Bordas. B.Beograd. 3HeproaToMII3p. IA. 35. Problemes resolus de mecaniquedesjZuides. '.C60PflUK 3aOa t t. MocKBa.. 1962.. 31. 1986. 1988.O. KHCeJIeB n. r.T.r.'fpbill1:3p.PlenurriPress. 1983.E.aT. r.MbcKBa. NaucIia knjiga. Loh.eB.F. ¢liJIillllIOB.aT. 20. Lumbroso H.. Bordas. CTpollH3p. <pag.. r. TUopoMcxaHL1Ka u ia306aR owwMLlKa . 1980.<P.. B. I1BaHoB. Dillamiku. Brighton. MaIIlIIHoCTpoeHIIe. EM:o. JIeHHHrpag. ro. 32. 26.1lU'teCKue . New York. MocKBa.JICUOKocLuutliaaa. CnollIIH. KYTenoB. 1987. Fluid dynamically caused cycle-to-cycle variations in piston-draven pipe expansion flows. 1983. 1983..MocKBa" 1987. 1970.. BOWrKYHcKHH" 51. " 28..MaUluHbl. MOClma.ASkovie..F. HaCOCbl Ll HaCOCflble CtUllfl~lILli. M.C. 22. W. 23. Schaums outline series. 36. L L 30. Hajdin G.. 1989. Experimentsin Fluids 13.M.dwater wave~·. M. TUopOOUllaMU1(a u {ueUJl006MeH i7pu fiapooopaaoBaHuu.E. Fukui K.. MIIHaeB.H. Laboratories Miami. . MexaflllK~ .11..n.r. v.. JIeHIIHrpag. Sasie. CTpeMaH. MocKBa. Bm:o.afluKil Jlcuc)Kociflu.el-lWl YeJleMemTt(L"'(...MocKBa. . 1982. 1968.O:YHqeBcKnll. HacocbI HHaCOCHble CTaHIJ. JIoOaqeB.. I(rreB... Hughes.c. MallHHocTpoeHIIe.aT. rpaOOBCKnH...K. weil/l0::mep'ieiflU'teCK02o 06pooY6oBaHLIJl..HH. Durst F. 1-10 (1992). K. ITOlulu:jaHCKnll JI. Mehanikafluida. V. Cy. 40. BbICma5I IIlKonu. 24..IiI. Beograd. Djordjevie V.aIIIKona. Mehaute. TuopoMexaHuKa. Beograd.M. MocKBa.. B. 33.. l1p.M coilpoiuU6. 38.HaYKu. MocKBa.o. Kapemru.. jed/'tominerlz[iJ'hh J'tlUjtllijO Jllllda. 1986. nlOpa6JlllKa. P. 21.1tU leCKU. Paris.M. An introduction.Editionde l'Ecole polythnique de Montreal.o. KpHB'IemW.Paris. 197L 34... 29..TuOpa6JlwCa...B. Circuits hydrauliques-une approcMinergetique..P.362 Literatura 18. and Pelieira IC. Gradjevinska knjiga. 27. OCflOBbl Mex. TUOpaB. Mecanismes oleo-hydrauliques. to hydrodynaniicsan.Hill.a llKona. Ji:6yxqJa3l-lble LTteT. 1991.r. lO. 1986.Duric. 1969.i l . 1975. B.f. CI>eg5IeBCKIf0:. . A.51. 19..1teflURM. . fl.eeB. Bm:o.P.M.L. TeXI-lLllleCKaR 'iuopoMeXaI-lLlKa. Theory and problems offluid dynamics.

oc'TpoeHHe. 57.ocTpbelille. Pro tic. RB. 1O. ¢e. TUOpaBJ1.. BOHTKYHCKHH.. JIerurnrpap.H. OOLOBbl Mexm-lUKU JlCllOKOcUiu. 47. Zadar. Crnojevic.o. 49. Schlichting H. Ct5opHUlC3aOa'-l Lio 2uopoaapoMexaHuKe MaliIHHocTpoeHlIe. 56... MocKBa. Voronjec K. 53.movi tllrbol1laSlila. 30noToB. POlI<):J. MocKBa. Gradevinska knjiga.f. HHTYCOB. 1976.o.. 55.c.o. JIeHImrpaA. r. CaMOIrJIOBR'l. JIeHIDITpap. In. Z. McGraw-Hill. Saljnikov V. Clarendon Press.aT. Dover publications. XVII JKTPM. .UKa.. He. 1979. 1986.. M.N.M. Beograd. Elcspertirlel'!tablo odredivallje ko¢cijenata lokalmlz otpom h'iwita Ilapmv(jemlz od cevmlz segmenata.o.o. Gradjevinska knjiga. 54. 1979. Pa6I1HOBII'I E. .. 1980. 52..temal Fluid Flow. C.. Ka6wTimiUJl. TaJIHeB.. Cy...uida. Beograd. AM¢HJIOX:Ii~Il... 1979. M&anique des fluides appliquee. B-42. reJ'feI1J"t4 teorija. IIaBJIeHKo. K.. Ouziaux R. CYAocTpoemre.. Nedeljkovic M.B.R cyooczTipOlnTieJle~l.. PelTier J.ecTBeHcKHH. 48.occTpoeHHe. CTpoHH3. JIeHHHrpa. MocKBa. Statika i kinematika. 1978. Oxford. l... Gradevinska knjiga. r.5IeBC:rrn:H. Paris.. Cy. MaSinski fakultet. B. 199146. Mecaniqll. Rouse H. Z. B. Patemoster C. Gand. 5LM. Boundery layer theory. 363 Obradovic.J. BORDAS. MamI1HOCTpOeHHe. 1980.uLl. Obradovic N. A. 1989.. 58. 45.. AapOOUHa. Fluid mechanicsfor hydraulic engineers.literatura 41.B. MOCKBa.K. 1986. Sasic. M.. TuopoMexaHUlca. 43.ides.MUKa 6eHL71wlJltJ.. 44.B.epa.: P/ehanika/lttida.PaA. B. Tuopoa3poMe---cm-lUKa. 1980. 51.. Edition Vyncke.o. Cyp.Smith. CaMo:i!llloBwI. ee. O. Ward .. New York.. 42.M. 3aoawluK UO 2LlopoMexaHuKe OJ1. 1980. Beograd..c. 1O. 1977. 1973. 1982.ProblemZ. 50. Beograd. PUl1lpe i Fentilatod .es desjlll.f!. Protic.eeB. 1969.. <DaAAeeB.. 1988.o.

Biblioi. prikazi .[1. . ISBN 86-7083-317-4 621. . Beograd 532/533 (075.lTafija: str.IX. izd.elF' .8) a) Hidraulika ID =: 65041932 \ \ . 24 cm. Cvetlw Klasicna i uljna hidraulika / Cvetko Crnojevic.Beograd: Masinski fakultet Univerziteta. 1998 (Beograd: Zavod za graficku tehniku Tehnolosko-metalurskog fakulteta). [361-363]. 363 str. : graf.(Edicija Mehanika fluida i hidraulicne masine) I Tiraz 500.8) CRNOJEVIC.Kategorizadja [J puiMRkadji Nal."odna biblioteka Sribije.6(075. . .] .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful