Univerziteta u Beogradu Masinski fakultet

Edicija:

Mehanika fluid a i· Hidraulicne masine

Masil!1sid fakuilet Univerziteta UI Beogratch.n

Edicija:

Mehanika fluids i hidraulicne masine
@

Klasicna i uljna hidraulika. I izdanje, 1998. - ova Imjiga

Crnojevic C.
€&

Izabrcma poglavlja iz hidrodinamike. I izdanje, 1998.

Cantrak S.
~

Statika i kinematika fluida. II izdanje, 1998.

Saljnikov V.
®

Mehanika fluida = Teorrija i praksa. VI izdanje, 1998.

Cantrak S., Marjanovic P., Benisek M., Pavlovic M., CmojeviC C.
@I

Prirucnik za proracl.ln strujanja siisljivog flu ida. V izdanje, 1997.

Pavlovic D. M, Stefanovic Z.
<II

Tehnika merenja. I izdanje, 1996.

Benisek M., Nedeljkovic M., Kilibarda R., GerasimoviC D.
III

Dinamika jednodimenzijskih strujanja flu ida.

n izdanje, 1995.

Djordjevic V.
Iill

Pumpe i ventilaiori· problem!, resenja, teorija. I izdanje, 1992.

Protic Z. Nedeljkovic M.
Oktobarska Imgrada grada Beograda za najvrednije dostignuce 11 oblasti tehnickih nanka za 1992. godinu

Urednici edicije:
III !lI
flI

iD

Prof. Prof. Prof. Prof.

dr Zoran Protic dr VIadan Djordjevic, akademik SAND dr Miroslav Benisek dr Svetislav Cantrak

Kljucne reci:

mirovanje fluida,hidraulika, Uljlla hidraulika, jednodimenzijsko strujanje flnida, kolicina kretaoja, kavitacija

Sadri't{j Hidraulicki potpU110 hrapave cevi Hidraulicki hrapave cevi
2.1.5.1.5. 2.1.5.1.6.

III

135

136
136
139

Odredivanje koeficijenta trenja - Moody-ev dijabrram Odredivanje koeficijenta trenja iterativnim plltem Odredivanje koeficijenta trellja primenom racullara Koeficijellt trenja prj dozvucnom strujallju stisljivog fluida ..... . Odredivanje koeficijenta trenja pri neizotermskom strujanju Gubici na lokalnim otporima .................................................................. . ......................................... . Struktura strujanja u lokalnim otporima Gubitak energije na lokalnim otporima Uopstena Bordina formula Odredivanje koeficijellta Iokalnog otpora Mec111sobni uticaj lokalllih otpora Podela cevovoda ...... ;............................................... .. ............................................................................................ . ....................................................................... .

2.1.5.1.7.
2.1.5.1.8.

140

2.1.5.1.9.
2.1.5.2 2.1.5.2.l.
2.1.5.2.2.

141 142

2.1.5.2.3. 2.1.5.2.4. 2.1.5.2.5. 2.1.6.

142 142 145 146 148
152

2.1.7 ..
2.1.8. 2.1.9.

Ekvivalentni koeficijellti 9tpora cevne Jeonice Strujna mailiiw u cevovodu Sprezanje pumpi Hidraulicki proracun pros tog cevovoda povezivanjem grana .......................................... .. Karakteristike pumpe i ccvovocla, i sprega pump a - cevovod

153 153 154
155 156

2.1.10. 2.2.
2.2.1. 2.2.2. 2.2.3. 2.3.

158
158 Hidraulicka karakteristika prostog cevovoda sa rednim ....................................................................................... . ............................... ..

158
169 176
176
177

Merenje brzine primenom Prandtlove sonde Hidraulicki proracun sIozenih cevovoda

2.3.1.

......................................... ..

2.3.2.
2.4.

Hidraulicka karakteristika slozenog cevovoda sa hiclraulicki parale lnim granama ...................................................................................... .
K:avliiacnja ......................................................................................................... .

205
205

2.4.1. 2.4.2.
2.4.3.

Opste

0

kavitaciji

Hidrodinamicka kavitacija Kavitacijska erozija Kavitacija II pmnpama ................................................................................. .
otV@I."1e

206 209
213
i lIlagl.avlke .......... ..

2.4.4.
2.5.

Staciolllall"llll:lll isticalllja IkJl"O:Z male

2.5.1.
2.5.2.

Stacionarna isticallja kroz male Isticanje kroz naglavke

G"

Jre

............................................ ..

.............................................................................. .

218 ':18 220
226

2.6.

IV

Sam:ia/
Protok tecnosti kroz veliki otvor. Zapremina tecl10sti koja i~tekne kroz veliki otvor za VTeme l1jegovog otvarallja
KV3ziist:acioIDlllllrIDl3 isticauja IDlcsiisljivog fllunda

2.6.1. 2.7. 2.7.1. 2.7.2. 2.7.3.
3.

226 235 235 257 264

K.vazistaciollama isticallja teCl10sti pri punjel1ju iIi praZlljenju rezervoara razlicitih oblika ....................................................................... . K.vazistacionarno preticanje tecnosti u spojel1im sudovima Kvazistaciollarno isticanje pri tOlljellju iIi izranjanju sudova

lP'RlMENA ZAKONA 0 PROMENI KOLICINE KRETANJA
Zakon 0 promel1i koIiCine kretanja za geometrijski slozene strujlle prostore ................................................................................................. . Moment sila nastao promel1om kolicine kretanja Udarac mlaza u cvrstu pregradu ................... ..
271

3.1. 3.2. 3.3.
4.
4.1.

273 288

OSNOVE DUNE HI1IlRAUUKE
OSOmlID!3 razmatranja

nprimena lIJijne hidranllike

4.2. 4.3.
4.3.l.
4.3.1.1. 4.3.1.2.

Hidraulicki sistemi preo@sa 1mage OSI1@ve pll"OraCUln3 VRS

lednacine koje se koriste za stacionarni proracun rada UHS Bernulijeva jednaCina JednaCina kontinuiteta

4.3.1.3. 4.3.2. 4.3.2.1.
4.3.2.2.

J ednaCina kretanja
Opsta razmatranja

......................................................................................... . ................................................................................ . ........................................................................ .

Energetski bilans UHS

Promena temperature ulja Stepen lcorisllosti UHS
Razvodnid

4.3.2.3.
4.4.

............................................................................... .

Graficko prikaziv3Jrnjc uljno-l!1idll"anIicld.b komponcnata

4.5. 4.5.l.

Sila aktiviranja razvodnika Hidraulicke karakteristike razvodnika Preracunavanje hidraulicke karakteristike

4.5.2. 4.5.3.
4.6. 4.6.l.
4.6.2. 4.7. 4.7.1.

Pumpe i hiidromotolr'i
Pumpe Hidromotori

.............................................................................. ..

.................................................................................................................. ..

HiidJr'ocilindtJr'i ................................................................................................... ..

Brzinsko polje

11

hidrocilindru

4.7.2.

Polje pritiska 11 hidrocilindru

301 302 303 303 304 305 306 306 306 307 308 310 311 312 313 314 315 315 316 320 320 322
:.;,

Saddaj

V

4.7.3. 4.2.4. 4.7.5. 4.7.6. 4.7.6.l. 4.7.6.2. 4.7.7. 4.7.8.
4.7.9. 4.7.9.l. 4.7.9.2.

Faze kretanja Idipa Promeun hetne sHe hidrocilindra Siia trenja koja deluje na klip Strujanje kroz kruzne pro cepe Koncentrieni lcruzni procep Ekscel1tricni kruzni procep Dinamika hidrocilindra Hidraulicko kocenje kretanja Promeun He na izvijal1je ElasticuCl linija i kritieua sila izvijanja ................................................ . ................................ . Praktieni proraeuI1 hidrocilindra 11a izvijanje Literatura

323 324 325 329 329 332 333 336 340 340 343 361

VI

PREDGOVOR Polazni materijal-osnovu ove knjige cini dec koji je autor pisao u sklopu knjige Hidraulika-teonja, problemi, zadaci, autma S. Cantraka i C. Crnojevica, koja je bila u izdanju Gradjevinske knjige iz 1990. godine. Taj postojeCi telcst je preslldno uticao da koncepcija ove knjige uglavllom ostane ista kao i koncepcija kl1jige pretece, a to znaci da je posIe teorijskog uvoda neke oblasti dat odgovarajuCi broj primera. Prema tome, ova lmjiga istovremello predstavlja i lldzbenik iz dela teorije i zbirku resenih primera iz hidraulike i uljne hidraulike. VeCi deo rukopisa ove knjige bio je spreman za stampu jos 1993. godine, medjutim, sticajem razliCitih okolnosti stampanje ove kr~jige je odlozeno za neku drugu priliku. Ovo odlaganje mi je dalo dovoljno vremena, nadam se na racun poboljsanja kvaliteta, da se rukopis nakl1ad110 ddradi i dopuni sa novim poglavljima. U odnosu na pomenuto "prethodno" izdanje postojeCi teorijski delovi su uglavnom doradjeni, dok su neki potpuno preradjeni, a takodje su dodati i novi teorijski prilozi, a sa ciljem kompletiranja teorijskih znanja iz oblasti primenjene hidralllike. Odeljak 3. koji se odnosi na primenu zakona 0 promeni kolicine kretanja je pot-puno preradjen. Dodato je i novo poglavlje 4. Osnove uljne hidraulike, a sa namefOm da se OVOl11 knjigom, bar sto se primera tice, u potpunosti pokrije precJmet Hidraulika i pneumatika koji se slusa na trecoj godini studija Masinskog fakulteta u Beogradu. U sklopu lleke izlozene teorijske jedillice pojedine jednaCine i izrazi su zaokru.zeni a sa ciljem da se citoacu i vizueinim putel11 skrene pazllja 11a ono sto je vazno za pril11enu. " Treba napomenuti da je, izmecJju ostalog, autorov cilj bio da se da sto veCi broj primera, odnosllo problema, koji Sll u telcstu oznacelli sa problem iii P., a koji su dati posle oclgovarajuCih teorijskih osnova. Odabirdatih primera vrsen je taka da saddi spektar klasicnih primera iz oblasti mehanike fluicla, veti cleo originalnih zadataka koje je autor davao duzi niz godina 11a pismenim ispitima iz preeJmeta Hiclraulika i pneumatika i Mehanika fluida, kao ideo primera koji preclstavljaju stvarne illzcnjerske potrebe i problell1e. Pri izboru primera autor je nastojao da oni sto vernije odslikavaju realnu inzilljersku hidraulicku praksu. I pored toga, dat je i izvestau braj primera (zadaci radi zadataka) kojiill1aju veoma retku prill1enu, kao st-o su, 11a PI., slucajevi prisustva veceg broja medjusobno ne mesajuCih tecnosti u rezervoarima, iii neki primeri relativnog l11irovanja tecnosti, a Cija je svrha u korektnoj primeni teorijskih znanja na slozenim sillcajevima. Dati primeri II knjizi, a na osnovu dugogodisnjeg nastavl1o-pedagoskog iskustva, izlozeni Sll tako sto je jeclan broj primera i problema reSen detaljno, drugi je sa delil11icnim postupkom rd3vanja, dok je treCi clat samo sa zavrsnim fei3tnjem kako bi zainteresovani citaoci, kroz samostalan rad, l110gli da provere svoja stecena ZIlallJa. Ova knjiga je prvenstveno namenjena studentim<t masinskih fakulteta koji slusaju predmete: Hidraulika i pneul1latika, Hidromehanika i Mehanika fluida, iIi neki drugi precJll1et koji koristi znanja iz mehanike fluida, ali i inzinjerima i

Predgovor

VII

strucnjacima koji u svojoj praksi imaju potrebe za primenama mehanike fluida. S obzirom cia se teorijski cielovi, iii, pak,izvestan broj primera teorijskog karaktera, koji su dati u lrnjizi ugIavnom ocinose na iminjerski najceSee k6riseene oblasti mehanike fluida to znaci da se tim delovill1a sarno cielimicno pokrivaju potrebe predav<inja osnovnih Imrseva Mehanike fluid a, Hidromehanike i Hidraulike i pneumatike. Na kraju zelim c1a se zahvaiim sVcijoj supruzi Lji\jani koja je strp~jivo kompjuterski obradila i sioziia komplikovani tekst ove knjige i uradila veCinu slika. Zahvaljujem se dip. mas. inz. Nenadu Ivanovieu koji je uradio radnu verziju stika za odeljke 2.4-2.7. Zahvaljujem se kolegama i studentima koji su mi ukazali na stamparske greilke i nec1orecenosti u vee pomenutoj knjizi Hidral/lik:a koja mi je posluzila kao polazni materijal za nastajanje ove knjige. Posebnu zahvalnost dugujem recenzentima akademiku prof. dr. Vladanu Djordjevieu i prof. elf. Svetislavu Cantralru na datim sugestijama i savetima. Autom je potpuno jasno da su i pored ulozenog tnlda u toku pripreme, telmicke obrade i pregleda rukopisa lledorecenosti i stamparske greSke sastavni deo knjige. U tom smislu sve dobrOllamerne eita' ice ove knjige autor moli da ukazu na takva mesta. Svim korisnicima, a naroCito stlwentima, zelim uspdno elruzenje sa ovom knjigom, i nadam se ela ee njima za razumevanje llapisanog biti potrebllo mnogo manje vremena nego 8to je to meni bilo potrebno za pl'ipremu istog.
U Beogradu, 18. februara 1998.

Antol'

ugao. apsolutna temperatura .masa .modul elasticnosti .sila pritiska.vreme.maseni protok fluida . snaga .sila . temperatura . sila reakcije .Rejnoldsov broj . strujna energija po jedinici mase .koeficijent krlltosti opruge .ugao.teZina .ik .precnik . broj obrtaja .81 m / s 2 ) .poluprecnik.duzina.L m In n. y.specificni zapreminski protok .duzina .normala na povrsinu.zaprelIlll1a ..nap or.vremenski period.koordinata te:tista povrSine u odnosu na nivo slobodne povrsi tecnosti .brzina strujanja . polama koordinata .H 1 K I.duZina .moment inercije povrsine .pritisak .VIII SPISAK VAZNIjIH OZNAKA a A b c .visina .poluprecnik. Z y .povrSina poprecnog preseka .zaprel11inski protok .Dekartove koordinate . gasna konstanta. koeficijent korekcije koliCine kretanja F g G h. koeficijent korekcije kineticke energije . ubrzanje .rad .hidraulicki precn.ekvivalelltl1i koeficijent otpora cevne deonice . p p q r R Re T v v v w x.koeficijent hidralllicke lcarakteristike cevovoda .ubrzanje sile Zemljine tde (g = 9.

...ih oZltaica IX o LlP . koeficijent brzine .trenje . ..pumpa.....5% 300 404 17 .. klip . q> CO ..koeficijcnt trenja .. z.debljina zida. y.. 363 38.srednja vrednost .racva ...koeficijent lokalnog otpora - koeficijent adijabate A..usis .manometar..... apsolutna visilla hrapavosti ..zid .koeficijent protoka . sredllja vrednost ....tangencijalni-viskozni napon .teziste povrsine .. K .ugaona brzina Indeksi a . !J p cr 1... kriticno stanje .. knjige: Stranica UCeSce teorije Primera Slika Tabela .pad/porast pritiska t.Spiftlk I'tlzlli..koordillatni pravac Statisticki prika'l...normalni napon ..venti! .ugaona koordinata.gustina .pocetno stanJe .stallje atmosfere c k m o P R S T u v w x..krivina...

.

A udari mole kula na povrsinu ~A.. pocevsi od jednog granicnog odnosa M = Mg fluid postaje neprekidna sredina a odnos f:. za jednoatomne gasove. Pri proucavunju lnirovanja f1uida od posebnog illtLt'~sa su sledeCi pritisci: atmoJfor:J'k~ potpritiJ'aA.y.z. bilo da se f1uid nalazi u star~ll mirovanja ili kretanja.l. Odnos ovih L.1. ___ _~ veliCina M / M graficki je b) a) prikazan na s1.1. Ako fluid miruje.1. Ova povrs je u opstem slucaju zakrivljena.-I~1 .1. v-brzina translatornog kretanja i Ek = I11V 2 /2 -ldneticka ellergija translatornog kretanja mole kula. ! usled promene koliCine kretanja. MANOMETlU }L:Jl. Da bi se definisao pritisak posmatrace se povrS A koja je u kontaktll sa f111idom. Kako pritisak predstavlja veoma znacajnu veliCinu stallja to ce se II ovom Odeljkll njegovom proucavanju posvetiti vise paznje. s1.1.1a. .p i odbijaju se molekuli fluida.1. kao uostalom i na celokupnoj povrsini A. odllosno tada se f1uid ne moze smatrati neprekidnom sredinom. Ti !J. Medjutim. Prema ovoj teoriji. Na povrsinu M. Sa ove Slika 1. I p deluju silom M. 1z ovog rezultata lcoji daje kineticlca teorija gas ova sledi da je pritisak veliCina koja je posledica promene kolicine kretanja i proporcionalna je broju mole kula i njihovoj kinetickoj energiji tanslatornog lu-etanja. Ta lleravnomernost je vezana za nedovoljni broj molekula koji udaraju u povrsinu M.1. Prema tome.1 slike se uocava da pri malim povrsinama M OdllOS M / M ima neravnomerni karakter. PIf'R1l:isak Pritisak je jedTla od oSTlovmh ve/iana staTlja. a njen deo M je dovoljno mali i moze se smatrati ravnom povrSi.fak i Tlatpritifak Stt re/ativllipritisci imere J'e U odTloslt lla stallje atlllOJfore. tada se pritisak II njemu naziva staticki pritisak.t) koja predstavlja normalni napon u fluidu. Tlatpritisak i apso/utnipritisak.. I M~Mg . a ako stmji tada se osim statickog mogu definisati totalni i dinamicki pritisak. udaraju fl. pritisak se moze defillisati kao skalarna prostorno-vremellska veliCina p == p(x. . Pritisak fluida definise se i u kinetickoj teoriji gasova.1.16. Merna jedinica za pritisak je Paskal [Pa].1.p'/ M I_l_· postaje konstantan i naziva se pritiskom.Potpriti. POLJE PRITISKA.1. pritisak je odredjen izrazom: n 2 2 P =-mv =-nEk ' 3 3 pri cemu je n-broj molekula po jedillici Zapremllle. i koja je jednaka odnosu normalne sHe liP i povrsine M na koju deluje ta sila: ~P--=--h-·m--(-M-/-M--)-=-dP-/-~. m-masa molekula.

2 Folje pritiska. Kod nestisljivog fluida.1.2b. za specijalne namene. Tako na pr.Ojierov3 jiedllllacBlIllaJI Posmatrace se fluid gustine p = p(x. prikazan na sl. kao stisljivog fluida.1.max =: Pa' mada se ovo stanje u realnim tehnickim uslovima tesko moze ostvariti.. Potpritisak se oznacava sa PV' gde indeks /l potice od mernog instrument a .1. iz koje sledi da je: PV. za bilo koje stanje fluida. dok u laboratorijskim uslovima. Ostvareni natpritisci u stisljivom i nestisljivol11 fluidu su razlicitog reda velicine. dok za specijalne potrebe natpritisak u vazduhu moze da dostize vrednosti od par stotina bar-a. ostvaruju se natpritisci do 15000 bar. i menja se u veoma uskim grallicama.1.z) koji se nalazi u stanju mirovanja (s1.1. OSI!Jl(DVIIll3 jedm!cin3 hidrostatike . to vazi Pv ~ Pa' Ova relacija istovremeno govori o maksimalnom potpritisku.2) tada se razlika izmedju apsolutnog i atmosferskog pritiska naziva notpntiso/c. Natpritisak se oznacava sa Pm' gde indeks m potice od naziva mernog instrumenta . x te zato na njega deluje aj . j analizirace se njena ravnoteZa.vakummetra. natpritisci su mnogo veci. Slika 1. Ovaj fluidni delic izlozen je dejstvu zapremi.1. 1.1.2) tad a se razlika izmedju atmosferskog i apsolutnog pritiska naziva potpritirok. Atmosferski pritisak je obicno reda velicine oko 1000 mbar.2a).1. Kako se potpritisak meriod stanja atmosfere. primenjenog u pneumatici. meri se u odnosu na apsolutnu nulu pritiska. industrijski natpritisci su 6-8 bar. 1.1. lvIanometri Atmosforskipritiso/c je pritisak okolnog vazduha. mase dm =: pdV.PV ' dok se za fluid u stanju natpritiska (tacka B) apsolutni pritisak odredjuje kao PB = Pa + Pm' 1. Kod vazduha.z nske sile po jedinici mase F. ogranicena povrsinom A. Njegova vredllost je promenljiva i zavisi od atmosferskih prilika.1. Ako je fluid u stanju potpritiska (tacka A)apsolutni pritisak je PA =: Pa . Iz te fluidne mase izdvojice se proizvoljna kontrolna zapremina V.2 Ako je apsolutni pritisak u fluidu veti od atmosferskog (tacka B sa s1.1. u uljnoj hidraulici natpritisci za industrijske potrebe su do 700 bar.2. Ovaj pritisak oznacava se sa PC! iIi Pb' a meri se u odnosti na apsolutnu nulu pritiska. " Apsolutni pritisak.y.manometra. tako da se za odgovarajuce geografsko podrucje moze smatrati konstantnom veliCinom. Ako je apsolutni pritisak u fluidu manji od atmosferskog (tach A sa s1. Pri tomese postavlja pitanje: koje sile deluju na fluid u stanju mirovanja i kakav zakon promene pritiska one izazivaju? Da bi se nasao odgovor na ovo pitanje posmatrace se fluidni delic zapremine dV.

grad p )dV r-I =0. kao: Iv pFdV.dl) = (pF.1. Osim zapreminske sile na f1uidni delic deluje i povrsinska sila. Hid1l"osi:mticki z:mk@lIi rasp@dele pritisb. 1. sl. I I \ (1.2b). komponente rezultujuce .1.1. sto znaGi da u unutrasnjosti zaprernine fluidnog delica dV nema povrsinskih sila. dobija se skalarna jednaCina dp = (Vp.p dA . A koja posredstvom. iz koje se dalje dobija vektorska jednacina p-=F~=--gr--ad--p---I. 1.1. vrednost gradijenta pritiska (grad p == Vp) i kada se ona skalarno pomnozi sa elementom duzine vektora polozaja dl -= dx T +dy J +dz k. gde je z vertikalna koordinata.2) predstavlja skalarni oblik osnovne jednacine mirovanja fluid a koji se najceSce koristi za feSavanje prakticnih problema. Kada se u vektorskoj jednaCini (1.1.3. veze izmedll povrsinskog integrala dobija novi oblik: zapreminskog iv (pF . odnosno sila pritiska. zapremine dV.dl) . Identican zakljucak vazl i za celokupnu ullutraslljost kontrolne zapremine V. pri cemu su· Fx. presece nekom ravni na dva dela (v.1.3).1.2) I lednaGina (1. dobra poznate. Odavde sledi da povrSinske sile deluju sarno na kOlltrolnoj povrsini A (v. U ovim sHama (-pdA! =-pdA! iiI) zn. a s obzirom da je V proizvoljno izabrana zaprernina. (1.1. y i z. lvlanometri 3 elementarna zapreminskasila Fdm-= pFdV. Ako se f1uidni delic. S obzirom da je elementarna sila pritiska ip -= . Na osnovu ove sHe nalazi se rezultujuca zapreminska sila koja de1uje na celokufmu zapreminu fluid a V.1.1) zamene vrednosti rezultujuce zapreminske sile po jedinici mase F = F/ + FyJ + ~l~. Kada se ponovo spoje preseceni delovi f1uidnog delica sHe pritiska se uravnotezuju. to ce lljella rezultujuca vredllost biti pdA.grad p = 0. s1.1. sledi da mora biti zadovoljena jednakost pl. tada na povrsima preseka povrsine dA l deluju sile: -pdA] ipctA 1 koje su istog pravca i intenziteta.1) koja predstavlja osnovllil jednacinll mirovanja f1uida. Fy i Fz komponente sile. ali suprotnog smera. koja u razvijenom obliku glasi: Idp=p(Fxdx+Fydy+Fzdz)l. Ova jednacina se jos naziva i Ojlerovom jednacinom hidrostatike.Polje pritiska.2c).!-k minus potice od suprotnih smerova vektora sHe pritiska i orta spoljasnje llormale povrsine. u koordinatnom x. i ona fizicki izrazava ravnoteiu zapreminskih i povrsinskih sila koje deluju na fluid u stanju rnirovanja. t Iz jedllaCine ravnoteie sila koje delujulla kontrolnll zapreminu f111ida sledi jednakost: i v pFdV- f pdA=O. sist~mu Pri mirovanju fluid a u poIju sHe Zernljine teze(sl. Da bi ova jednacina bila zadovoljena.

4

Polje pritiska. Manometri

zapreminske sile po. jedinici mase imaju vrednosti:
.
"

F." == 0, J<-; == 0

i

~ =

-g. Sa

ovim vrednostima sile Ojlerova jednaCina se znacajno pojednostavljuje i glasi : dp=--pgdz. (1.1.3) Ova jednaCina predstavlja diferencijalni obIik osnovnog zakona hidrostatike, primenjenog na polje zapreminske sile Zernljine tde i vaii kako za nestisljiv (p = const) tako i za stisljiv fluid (p:;c const). Ako se dalje posmatra rnirovanje nestisljivog £luida iz jednaCine (1.1.3) se dobija Slika 1.1.3
P + pgz == const ,

(1.1.4)

a sto predstavlja hldrostatickizakon raspodele pritiska. Iz ovog zakona sledi da se pritisak u nestisljivom £luidu, koji rniruje, lineamo menja sa dubinorn tecnosti. Pri mirovanju tecnosti nije prakticno da je koordinata z usmerena vertikaIno na vise (kao u izrazu (1.1.4», vee vertikaIno na niZe. DakIe, prakticno je uzeti da se rast koordinate z pokIapa sa porastom dubine tecnosti . Ako se jos koordinata z veze za nivo tecnosti u rezervoaru, hidrostaticki zakon raspodele pritiska dobija oblik

1P = Po +pgz I·
Konstanta integracije Po ima vrednost: Po = Pa ako je nivo tecnosti otvoren prerna atniosferi, Po = Pa - Pv ako iznad nivoa tecnosti vlada potpritisak Pv ' ili Po = Pa + Pm ako iznad nivoa tecnosti vlada natpritisak Pm'
1.1.4. bobaliske
~

(1.1.5)

eJk:viplilitiisne pmnrsJi.

Izobarske (ekvipritisne) povrsi su one povrsi na kojima je pritisak konstantan (p = const.). Ove povrsi su rayne ili krive, sto zavisi od polja zapreminskih sila. Ako se posrnatra mirovanje tecnosti tada Vail osnovna jednaCina hidrostatike (1.1.1) iz koje se zakljucuje da je rezultl1jl1Civektor zapreminskih sila F uvek norrnalan na izobarske povrsi (pF == grad p), a. sto je graficki prikazano na sL1. 1.4a. Prerna tome zapreminska sila F diktira oblik izobarske povrsi. Ako

~"'~-VV"'lc...,.1'

(It?

-..- ..... .... ---------.~~-

--

/?

CJ

b)

c)

e)

Slilm 1.1.4
tecnost miruje u polju sile Zemljine teze tad a na svaki £luidni delie deluje konstantna zapreminska sila if, odakle sledi da izobarske povrsi moraju biti rayne horizontalne povrsi. Ovaj zakljucak sledi i iz hid~ostatickogzakona raspodele pritiska (1.1.5). Nairne, ako se posmatra ravan na dubini z = canst., tada iz (1.1.5) sledi i da je p = const", odnosno da je izobarska povrs myna horizontalna povr!; (v.

Palje pritiska. 1vIanometri

5

s1. 1.1.4b). Ukoliko je zapreminska sila F i dalje konstantna, ali nagnuta pod llekim uglom Uodnosu na horizontahi, sto predstavlja slucaj relativnog mirovanja tecllosti pri translatornom kretanjll, izobarske povrsi i dalje ostajll raYne, ali nagnllte pod izvesnim uglom u odnosu na horizontaiu (v. sLl.1.4c). Ako zapreminska sila nije vise konstantna vee promellijiva, na pro neka je linearna funkcija od radijus vektora polozaja fluidnog deliea a sto odgovara relativnom rnirovanju tecnosti pri rotaciji (v. s1.1.1.4d), tada izobarske povrsi dobijaju zakrivljeni oblik (obrtnog paraboloida). Detaljnije 0 slucajevima re1ativllog mirovanja tecnosti pri translaciji i rotaciji biee reCi u poglavljima 1.7 i 1.8. U slucaju da se ne radi 0 mirovanju vee 0 kretallju tecnosti, na fluid deluju i dinarnicke sile, sto dovodi do znatnog uslozavanja polja pritiska. Tako na pI. aka se posmatra nivo povrsine vade reke iii mora sa sLl.l.4e, tad a je sasvim jasno da· je oblik povrsine vode, a samim time i polje pritiska, veoma slozello. Konstantnost pritiska na izobarskoj povrsi moze da se iskoristi i za prakticnu primenu. Tako na pI. ako se na izobarskoj povrsi uoce dye tacke A i B (v. sLl.1.4a) tada vaii p A = PB' Ova jednakost pritisaka se naziva jednaCina hidrostaticke ravlloteze koristi se za prakticllu primenu u mnogim oblastima hidrostatike. 1.:LS. Nivo slobodnc povdB. tecnosti Ako se posmatra polje pritiska u fluidu koji miruje u polju sHe Zemljine teze i u sklopu njega specijalna izobarska povrS na kojoj je pritisak jednak atmosferskom (p = Pa = canst.) tad a se ta izobara nazlj1a mvo slobodlle povr,fi tecnosti Ova izobarska povrs pri resavanju prakticnih primera moze da ima znacajnu ulogu, zato joj treba posvetiti posebnu painju. Na hidraulickim senlama ovaj nivo se oznacava sa trouglom (\7). Postoje tri karakteristicna slucaja poloiaja nivoa slobodne povrsi tecnosti, ito: jedan kada je rezervoar otvoren prema atmosferi i dva slucaja zatvorenih rezervoara. Ako je sud (A) o/voren prema atmo.sftn; tada je nlvo tecnosti istovremeno i slobodna povrJ: Ako je sud (B)

Slika 1.1.5.1 zatvoren,i aka iznad nivoa tecnosti u sudu vlada potpritisak PV ' tad a se moze zarnisliti da se iz suda B izvuce pijezomctarska cevCica i tame gde se nivo tecnosti u njoj zaustavi taj nivo predstavlja nivo slobodne pnv:si. Knko II SUdli vlada potpritiJ'tlk; to ce nivo slobodne povrfi biti i.rpod nivoa tecnosti II J'lIdu na rastojanju x. Ovo rastajanje odreduje se iz jednacine hidrostaticke ravnoteie postavljene za

6

Polj"e pritiska. Manometri

izobarsku ravan I-I: P a = Pa - P v +pgx, i iznosi x = Pv/pg .Ako u sudu (C) iznad mvoa tecnosti vlada ndtpnlisal<; to ce Jzivo slobodne jJovr.fi tealOsti bitiiznad 1l.ivoa tealOstl It Sltdtt i t6 na rastojanju y = Pm / pg. Ovo rastojanje. odredeno je iz jednaCine hidrostaticke ravnoteze postavljene za izobarsim ravan II-II, a koja glasi: Pa + Pm = Pa + pgy. Polje pritiska na proizvoljnoj dubini Z odredeno je izrazom (1.1.5) koji se svodi na oblik P = Pi + pgz, gde Pi predstavlja apsolutni pritisak na nivou tecnosti u rezervoaru (i==A, B, C). Prema tome, pritisci Pi imaju vrednosti: P A = Pa ' PB == Pa - Pv i Pc = Pa + Pm' Graficki prikaz polja pritiska (p == Pi + pgz) dat je na 81.1.1.4 i naziva se dijagram hidrostatickih pritisaka. U praksi je veoma cest slucaj da se u rezervoaru nalaze dye iii vise tecnosti koje se ne meilaju. Tada je veoma vazno uoCiti da J'Vak:oj tealOstipripada njm 71lVO slobodne povr.fi tecnosti Da bi se pokazalo kako se dolazi do polja pritiska po visini u slucaju da u rezervoaru postoje dye tecnosti, gustina PI i Pz koje se ne mesaju, posmatrace se rezervoar sa sl.1.1.5.2.Postavljanjem jednaCina hidrostatickih ravnoteza za ravni I-I iII-II, koje glase:
Pd + Pm = Pa + PIgx

Pa + Pm + P!ghl == Pa + P2g)l,

dobijaju se rastojanja; X == Pm/ PIg i y = Pm/ P2g+hIPJ / P2' koja definisu polozaje nivoa slobodnih povrsi tecnosti gustina PI i P2 (tacke N1 i N z na dijagramu sa s1. 1.1.5.2). U rezervoaru postoje sledeCi karakteristicni pritisci, ito: PA = Pa + Pm pritisak na nivou tecnosti u rezervoaru; PB == Pa + Pm + P!gh1 - pritisak na povrsi razdvajanja tecnosti, i Pc == Pa + Pm + P1gh1 + pzghz - pritisak na dno rezervoara. NanoseCi pritiske u tackama A, i C dobija se dijagrall1 pritisaka prikazan na s1.1.1.5.2. Na ovom dijagramu prava AB, koja predstavlja polje hidrostatickih pritisaka u tecnosti gustine PI' sece izobaru P = Pa u tacki Nl koja se nalazi na nivou s16b6dhe pbvrsi tecnosti gustine Pl' Na istinacin dobija se tacka N 2 na nivou slobodne povrsitecnosti gustine P2' U tacki B koja leZi na povrsi pJ)'gh z .._Slika 1.1.5.2 . razdvajanja tecnosti prave AB i Be se seku, jer imaju razlicite nagibe. U ovoj tacici promena nagiba pravih izazvana je promenom gustine tecnosti, odnosno promenom polja pritiska. Primenom opisanog postupka lako se moze nacrtati dijagram hidrostatickih pritisaka za proizvoljan broj tecnosti, u rezelvoaru, po visini rezervoara, koje se ne meilaju.

B:

~

i

_

11..1.6. Pasolov zak@IDl

U rezervoaru miruje nestisljiv fluid gustine p. Upocetnom stanju mirovanja u kontrolnoj zapremini rezervoara V polje pritiska je odredjeno poznavanjem

Polje pritiska. Manometri

7

pritiska PA U nekoj tacki rezervoara. Neka se tacka A nalazi na istoj izobarskoj povrSi kao i klip precnika d. Na osnoVll ovog pritiska i hidrostatickog zakona raspodele pritiska moze se odrediti pritisak u nekoj drugoj proizVoljno izabranoj tacki B, ion iznosi: PB = PA +pgz. Ova funkcija je na dijagramu pritisaka (s1.1.1.6) prikazana pravom linijoID. Dejstvom sHe F na klip Stvara se poremecaj pritiska t,p A := 4F / d 2rr. koji narusava pocetno polje pritis1ca u rezervoaru. U novom stanju mirovanja pritisci u posmatranim tackama ce biti: P~ :::: PA +/)"PA P; :::: PE +/)"PB = P~ +pgz+ /)"PA' 1z ovih jednaCina se dobija jednakost: Slika 1.1.6 /)"p:::: APA :::: APE == const. koja predstavlja Paskalov zakon koji glasi: porenlecaj pritiska izazvan u jednoj tacki nestisljivog fluid a podjednako se prenosi na sve tacke kontrohle zapremine u kojoj se fluid nalazi. Graficka interpretacija ovog zakona prikazana je na s1.1.1.6. sa linijom koja je paralelna pocetnom rasporedu pritisaka po VISllll kontrolne zapremine. Paskalov zakon ima veliku primenu kod static.kih hidraulickih masina (presa, dizalica i td.).
1.1.7. PJrOIl":B1CllJl.IDI c!e'vn JPlod jJlHt'iitildwm

Kada se u cevi iIi sudu precnika d nalazi fluid pod konstantnim pritiskam P (sl.1.1.7a) tada usled povecanog pritiska moze doCi do pucanja cevi. Dakle, kada je sud izlozen povecanim pritiscima namece se osnovno pitanje kolika je debljina zida cevi pri kojoj ce biti bezbedan rad. U odredjivanju ove debljine ogleda se i proracun cevi pod pritiskom. Da bi se odgovorilo na ovo pitanje posmatrace se preseci cevi sa poprecnim (sl.1.1.7b) i uzduznim opterecenjem (sl.1.1.7c). U aba slucaja merodavni proracunski presek je izlozensilamapritiska 1;. i istezanja F; :::: cr~, pri cemu je cr dozvoljeni napon istezanja cevi, dok indeks i oznacava poprecno (i=l) iii poduzno (i=2) opterecenje. Kako su ove dye sile u ravnotezi to se 1Z jednaCine ravnoteZc 1; :::: crAi dobijaju proracunske debljine zida cevi za poprecno (s1. 1. 1. 7b)

°

I

\

P4--::::crdniS1

d~

~

6)

=1f0'

pd

L

I

8
~I

i POdUZIlO opterecenje (81. 1.1. 7c)

cr

2cr 12razi za odredjivanje debljina

~

°
2

=-'.

pd

a)

b)

c)

Slika 1.1.7

8

Palje pritiska. lvfanametri

0 1 i O nazivaju se Mariotovirn forrnulama, i iz njih je oCigledno da vail relacija 2 2 :::: 201' odnosno da je 2 > OJ.Prema tome, za pr6racundebljine zida cevi pod pritisk0111 merodavn~l je debljina 02 :::: pd 120. Konacno, kao rezultat proracuna treba usvojiti debljinu zida cevi 0> 8 2 ,

°

°

.Problem 1.1-1. MeJr<ellRje priUska U-cevima

Na mernim rnestirna Ai B za pritisak prikljucen je diferencijalni manometar u B b) B obliku U-cevi u kome je nasuta a) rnanometarska tecnost gustine Pm (s1. A A tH P.Ll-l.a) iIi Pmj (s1. P.l.l-1b). Na ~ p p p p osnovu pokazivanja manometra h odrediti razliku pritisaka izmedu x tacaka A i B u sledeCim slucajevima: h a) ako je radni fluid voda gustine I p:::: 1000 kg / m 3 , b) ako je radni fluid vazduh gustine Slilm P.l.l-1 P :::: 1,2 kg 1m3 . Poznati podaci su: Pm:::: 13600kg 1 m3 ,h=lOQmm, H:::: 2m. c) Odrediti razliku pritisaka izmedu tacaka A i B ako se umesto klasicne U-cevi (s1. P.l.l-la) kao rnanometar koristi obrnuta U-cev (sl. P.1.1-1b).
RESENJE' XOda su u pilallju d/fereJ'lcflalni maJtometri sa tec77ostima, tada je llajboIje jednacinu hldrostaticKe ravnoteze pOJ'taviliza ekvipJitisnu ravall u mallometarsKoj tecllost! Koja se pOKlapa sa don;iin lllvoom razdva;all;a radl10g i mal1ometarJ'Kog jltttda. U razmatranom primem, to je ravan I-I. lednacina hidrostaticke ravnoteie, koja kaie da je PI :::: canst. bez obzira sa koje strane ravnoteZIlog Ilivoa se ovaj pritisak racuna, glasi
PA +pgx= PE + pg(H +x-h)+Pmgh.

Iz ove jednaCine dobija se trazena razlika pritisaka

I

/),p::::

PA

-

PB

::::

(Pm - p) gh+ pgH

I

(1.1.5)

Dobijeni izraz predstavlja opsti izraz za odredivanje razlike pritisaka, pomocu diferencijalnog rnanometra napunjenog tecnoscu. Za slucaj da SU prikljucci A i B na iSto01 nivou (H:::: 0), razlika pritisaka na manometru bi bila:

I/),P :::: (Pm - p)gh I
a) Za slucaj da je racIni fluid voda, a manometarski ziva, razlika pritisaka ce biti: /),p:::: 31980,6Pa. b) Za slucaj da je radni fluid vazduh, tad a ce razlika pritisaka biti /),p:::: 13364Pa. Medutirn, ako se proanalizira odnos gustina radnog i manornetarskogfluida, sledi da je Pm » p. Ovo vazi za slucajeve kadaje manometar:iJ'jlul1jm te('11OSCU (zivom, vodom, uljem, alkoholom itd.), a radllljlwdje f!azduhzliileKi mugigas; pa ,re gu.i'ti/la radnogjlutda ;/loze zal1emrmii u odnosu na gustinu manometarske tecnosti.

PoUe pritiska. Manometri

9

Ako se u navedenom primeru zanemari gustina vazduha, samo u clanu sa pokazivanjem manometra, tada se dobija: l'.J.p = 13365Pa.Ako bi, pak s druge strane, prikljucci manometra bili nu manjim visinskim razlikama. (do desetak metara), tada bi se Clan pgH mogao zanemariti. U tom slucaju razlika pritisaka bi mogla, krajnje pojednostavljeno, da se sracuna kao: b.p"" Pmgh = 13342Pa. 1z dobijenih brojnih vrednosti za razliku pritisaka vidi se opravdanost zanemarivanja gustine vazduha (gas a) u odnosu na gl.lstinu manometarske tecnosti. Kada se radi 0 veCim visinskim razlikama izmedu mernih prikljucaka tada se Clan pgH ne sme zane mariti. c) 1denticnim postnpkom kao u delovima zadatka pod a) i b) dobija se izmerena razlika pritiska:
b.p= PA
~

Ps = (p-Pm])gh+pgH .

Ovo resenje ukazuje da kod manometra sa okrenutom U-cevi gustina manometarske tecnosti mora biti manja od gustine radne tecnosti (Pm] < p).
Problem 1.1-2. Odrediti pokazivanje manometra spojenog sa rezervoarima A i B

sa s1. P.1.1-2. Dati su podaci: p] = lOOOkgl m3 , P2 =1200kg I m 3 , h] = 1m, h2 = 4m, h3 = 2m, h4 = 2m, Pm = 1000Pa, Pv = 2000Pa.

P3

= 800kg/ m ,

3

l?ESENJE' Pokazivanje manometra se nalazi iz jednaCine hidrostaticke ravnoteie postavljene za donji nivo razdvajanja fluida u manometru. Pri postavljanju jednacine hidrostaticke ravnoteze vazi da je na ekvipritisnoj A povdi manometra I-I, PI = canst, bez h2 obzira da Ii se pritisak racuna sa leve iii desne strane ravni I-I u manometru. Do yiltiska PJ do/azi se na taj naCiiz., J-ro se "h-ene" od najvifeg nivoa tecnosti i sabiraJi.t se svi hldrostatickipritircipo visini na /coje se "nazlazi': PrimenjujuCi opisano pravilo SIiIca P.1.1-2 za ravan I-I, jednaCina hidrostaticke ravnoteie glasi P a +Pm + Plgh 1 + P2gh2 = Pa - Pv + P3gh3 + P4gh4 + Pmgh . 1z ove jednaCine sledi
v p] P2 h = Pm + P +- h] +- I12 -P3 f13 Pmg Pm Pm Pm'
3

B

h

-

P4

Pm

!14

= 199 mm

Problem 1.1-3. U sistemu spojenih sudova nalaze se tri tecnosti gustina:

p] = 800 kg 1m , Pz = 900 kg I m 3 , P3 =1000Icg 1m3 • Odrediti: a) visinu pokazivanja manometra, i b) poloZaj nivoa slobodne povdi tecnosti gustine P2' mereno od

10

PoUe pritiska. Manometri

b

mvoa razdvajanja tecnosti gustina PI i P2' Poznate veliCine su: Pv = SOOPu, h = 1m, hl = 2m, li2 1m, h3 = 3m, Pm = 13600 kg/m 3 .
.R.eSENJE:

a)
H

Sli1<a P.1.l-3

b)

Problem 1.1-4. MikromaUllometJri sa l!Il:!llgl!lll!lltim piijezomd;allI"slldm cevckama U slucajevima kada je razlika pritiska koju treba meriti mala primenom klasicne U-cevi dobijarno veoma main merenu visinu h, potrebnu za primenu izraza (1.1.5), a sto direktno utice na tacnost me: enja. Naginjanjem manometara ovog tipa dobijaju se tzv. mikromanometri. Sa lljima se povecava tacnost merenja a sto omogucava merenje i malih razlika pritiska. Po pravilu ovi mikromanornetri se koriste za gas kao radni fluid i vodu iIi alkohol kao manometarski fluid. Primena ovih rnikrornanornetara data je kroz dva sledeca primera. a) NaCi veZll izmedju pokazivanja h i razlike pritisaka koju meri mikrornanornetar sa s1. P.1.1-4. Merni prildjucci mikromanometra A i B se naIaze na istoj visiri'i. b) Pijezometarska cevCica mikromanornetra savijena je u obliku kruznog isecka, poluprecnika R (s1. P.1.1-4b). U polozaju prikazanom na siici mikromanometar je neopterecen. Povrsina poprecnog preseka suda je A o ' a cevCice a. Kada se na mestirna A i B prikljuce pritisci A PA i PB (PA>PB)' tada ce B mikromanometar imati pokazivanje l. NaCi zavisnost raziike /1 .......--=--=-...,.... --"---_._--"" pritisaka od pokazivanja p rnikromanometra. Poznate b) a) velicine su: A o ' n, fa ,R, Pm' Slika P.I.l-4
-~--,--

L--'-~";"'-

RESE.NIE:

a) lednaCina hidrostaticke ravnoteZe manometra daje:
6.p= PA - PB = (Pm - p)ghsina .

b) Prime nom jednacina hidrostaticke ravnoteze i jednakosti zapremina, dobija se
,l R a 6.p:= P1 - P2:= pg ( lc ~vso+TI .
a

J

Izmedu rezervoara A i B nalaze se dva redno povezana manometra koji su postavljeni 11a razliCitim visinama. Manometri su postavljem tako da kada je potpritisak u rezervoaru P'.Polje pritiska. postavljene za nivo 0-0 Po = Po . pri c. koje iznosi: 2 2 Pv .6 t I m3 ) i . 2-2 i 3-3 (vo sl. Kada se potpritisak u rezervoaru (I) (2) m (3) m poveca na Pv ' odrediti koliko je pokazivanje Pa manometra (1). 2-21 3-31 P2+pgx==P a -P v +pog(Ho -xI2)+P nr gx.1-6. Na osnovu poznavallja vrednosti svih gustina tecnosti (Pl = 800kg 1m3 . Iz sistema hidrostatickih jednaCina ravnoteze.emu su pritisci PI i P2 na gornjim povrsinama razdvajanja fluida fiktivno uvedem zbog lakseg pisanja jednacina hidrostaticke ravnoteie.1-5h). iobicno predstavlja dopunsku jednacinu iz koje se dobijaju veze izmedu nekih duzina. jednim svojim krajem otvoren je prema atmosferi i ima unutrasnji precnik D.U-5 visinu Ho' Ova visina dobija se iz jednaCine hidrostaticke ravnoteze. Nivo tecnosti u rezervoaru je konstaa) pp ntan. koristi se jednaCina jednakosti zaprerrrina nestisljivih fluida: YD n/4 = xd n/4 iz koje sledi x = y(D I d)2. Pm = 13. Po' RESEN.1-5.o mvoi manometarskih tecnosti u sva tfi manometra su isti. Poznate velicine su: Pvo' o"IW"ot U In '~p Pv ' d.fE: Da bi niva tecnosti u sva tri 0'" b) manometfa. P2 I OOOkg I m3. sa Pvo na Pv' tada ce donji nivoi razdvajanja flllida u manometrima biti: 1-1. Prvimanometar (1). bio isti. u pocetnom trenlltkll. Pl+pg(yI2+xI2)==P2+Pmgx. Druga dva manometra (2) i (3) medusobno su jednaka i imaju unutrasnji precnik cevi d. Pm' p. a drug a dva je isto i iznosi x. U rezervoaru se meri pritisak pomocu tri redno povezal1a manometra. P. dobija se pokazivanje prvog manometra. potrebno je ove manometre postaviti na Slika P.l. eliminacijom nepoznatih PI. pokazivanje prvog manometra je y.172 ix. Tom prilikom. JednaCina jednakosti zapremina nestisIjivog flliida (jednaCina zapreminskog bilans a) veoma cesta se koristi u hidrostatici.Pva + Pagho' 1 lznOSl: Ho = Pvo / pog· Kada se II vazdusnom prostoru rezervoara potpritisak poveca.Pvo Problem 1. lvianometri 11 Problem 1. potrebno je postaviti jednaCine hidrostaticke ravnoteze za sledece ekvipritisne povrsi: 1-11 Pa=Pl+pmgy. D. Za nalazenje dopunske veze izmedu nepoznatih velicina x i y. Za odredivanje pokazivanja prvog manometra.

PJH] + P2 H 2jg == 162650Pa. U pocetnom stanju mirovanja manometra klipovi u pOJacavaclma pritiska se nalaze na istom nivou. h) == O. h2 == O.1-7. do"" lOmm.Pigh + P2gh2 + Pmg( 1+ (~) l 2] Ii. _RESENfE- Pm "" pga . RESENfE- PA . PI' P2' Pm' hI' h2' a. Kada fluid gustine 3 P == 1000 kg / m miruje u cevi tada je ravnoteZui nivo manometra 0-0.1. Kada u rezervoaru nema natpritiska vazduha iznad tecnosti gustine PI (Pm == 0) tada su u oba diferencijalna manometra nivol tecnosti na ravnoteznoj visinj 0-0.1-8 .1-7.l-7 Problem 1. Odrediti razliku pritiska koju meri diferencijailli manometaL. P.l-6 ShIm P. H) "" 2m. Za ovaj polozaj odrediti korelacioni izraz Pm"" Pm (H).gm. Ovaj pad pritiska je mali. d. SIika P. z o :~]h Problem 1. Poznate veliCine su : P.1-8.1.Sm.1. te se zato u prikljucnimvodovimaugraduju pojacavaCi pritiska. D p H Slika P. Usled dejstva natpritiska Pm nivoi tecnosti u rezervoaru i u manometrima zauzimaju polozaje prikazane na s1.1.PB == Pm + PI' == [Pm (h) +h2)-p(h+h)). Uspostavljanjem strujanja kroz cev izmedu prikljucaka A iB ostvarice se pad pritiska f¥J. u kome se nalaze dye tecnosti koje se ne mesaju. D. spojen je sa dva redno povezana diferencijalna manometra razliCitih precnika d i D. H2 == 2m) odrediti razliku apsolutnih pritisaka izmedju prostora rezervoara A i B koji su ispunjeni vazduhom. Poznatipodaci su: D=100mm d == 2Smm. Rezervoar R. Manometar tada imapokazivanje h=100mm. Manometri merodavnih visina (11 == 1m. Pm == 13600kg/ m 3 .12 Polje pritiska.

te uvrStavanjem nadenih velicil1a: PI' . dobijeni izraz za razliku pritisaka se svodi na poznati izraz (p'rell1a P. potrebno je odrediti pritiske PI' i P2 'iza pojacavaca pritiska. c1irektno spojen na merna mesta OIl ima pokazivanje ho ' Kako je ovo pokazivanje veliko to se a prikljucllim vodovima Ulanometra ugraduju pretvaraCi pritiska. Pm' ho' d.Polje pritiska.1-Ut Kada se na prikljuccima zvonastog mikroll1anometra A i B spoje pritisci napajanja Pi i P2' tad a mikromanometar ima pokazivanje . Pr(lblem 1. .p = (Pm .1-9 Problem 1.1.P==(D) {Pm I .1-'9. Jednacina hidrostaticke ravnoteie manometra za ekvipritislll1 povrsinu I-I. te se iz tih razloga ovaj naGin pisanja jednaCine ne preporucuje.p)gh. Kako je povri3ina klipa ravna i poklapa se sa izobarskom povrsi. Odrediti pokazivanje manometra sa ugradenim pretvaracima pritiska. Ali. h Pm Stika P. d 2 re 1d n 2 " • I do 2 PI '+pgz == P2'+pg(z+2x-h)+ Pmgh .1.l.l-9.--. Postavljanjem jednacine hidrostaticke ravnoteie za ekvipritisnu povrsinu I-I . Kada je manometar prikazan na sl. koji odgovara razlici pritisaka na diferencijalnom manometm bez pretvaraca pritisaka. a dobija se iz o Jednakosh zapremma: -4-X=2-4h. D. moze se i direktno pisati. . Manometri 13 RESENJE: Da bi se mogla postaviti jednuCina hidrostaticke ravnoteZe rnanometra.l-S. PretvanlCi pritiska koriste se kada treba povecati iIi smanjiti ulazni pritisak. Iz jednacina nivnotde sHa koje deluju na klipove pojacavaca D2T[ d 2 T[ (PI + pgy) -4. U slucaju da je pretvarac istih c1ill1enzija (D / d 1).+ G == p'j 42 dobijaju se pritisci P'I = (PI + pgy)(D / d)2 +4G / d T[ Pomeranje klipa x je u direktnoj vezi sa pokazivanjem manometra 11. bez uvodenja medupritiska PI' i P2'.l. Poznate veliCine sa: p. . 1 lznosl: X==2(d) h.( d ) 2f D2 -1 .. a nivo povecanja ili umanjenja pritiska zavisi od odnosa precnika pretvaraca Did. P. to ce sila pritiska bid jednaka proizvodu pritiska i povrsine Idipa. tada treba mnogo vise paznje posvetiti korektnoll1 pisanju ove jednacine. --D - . dobija se: h =ho(d/D).) 6. G.P2' ix.l-I.4Pa .p J} pgh=625. RESENJE' KoristeCi metodologiju proracuna kao i u primeru P. dobija se razEka pritisaka d 2 -do LCd) /:o.

l. P. L A D[ D2 flp(c/-) = P2 . Ova promena poloiaja manometra omogucava merenje razlike pritisaka flp = P2 . manometarska tecnost ima sarno ulogu razdvajanja prostora koji su pod pritiskomgasa.Pl' Odtediti zavisnost razlike )ritisaka flp od ugla a koji definise poloiaj protiv-tega.14 Polje pritiska. Prema tome. . Manometri jI>:.P2 G Problem lL. dobija se razlika pritisaka flp= Pl . _.-:U.1-11a). B ---- RE'SENJE' Primenom jednaCina: ravnoteie sila. na rastojanju R. Ovaj sistem je obrtan oko horizonta1ne ose O. p D3 = 200111m. .l-lO manometra mi ptitiske gasa Pl i P2 (P2 > Pl) torusna cev sa protiv-tegom zauzima novi ravnoteZri polozaj koji je prikazan na sl. Na torusu.1. P. Poznati podaci su: Dl = 158mm.I-ll Dobijeno resenje pokazuje da merena razlika pritiska ne zavisi od gustine manomefarske tecnosti. Na osnoVll ovog pokazivanja odrediti razlikupritisaka kojil meri mikromanometar.Jl.l. -- hidrostaticke ravnoteZe i jednakosti zapremina. U torusnom manometru precnika D i unutrasnjeg precnika cevi d na1azi se tecnost gustine p.I.0 -v- H=50mm.5Pa. P = [(D2 / Dl)2 -l]pgH = 12.Pl :=: 8R Dd 2rc mgsina': Slika P. p =1000kg/ m3 . Prikljucenjem Slika P. D2 = 160111111. Komentarisati ulogl1 manometarske tecnosti na tad manometra. pricvrscen je protiv-teg mase m (s1.I-11b.

specificna zapremina. pri cemu su a i b koeficijenti koji uzimaju u obzirrealnostgasa.1 2. izmedu ove tri veliCine stanja.15 :1.j "'L1 .. 1./alctor reablOg gasa. m = pV . -·---~k¢r 4 _ 11 proracuni izvode se pomocu 3 jednaCine stanja realnog gasa ~ 2 pV= ZmRT -+ u kojoj je koeficijent Z funkcija od pritiska i temperature. p -gustina i T-apsolutna temperatura. najceSce se koriste prvi i treCioblik jednacine stanja idealnog gasa (1. aodreduju se eksperimentalnim putem za svald gas.3 0. ito: p-apsolutni pritisak. ~ I 1.. u uslovima veCih temperatura i nizih pritisaka mogu smatrati idealnim to se za njih jednacina stanja idealnog gas a moze pisati u jednom od sledeCih oblika: I pV = mRT -+ pv = RT -+ P = pRT I (1. Jedna od njih je i Van-der Waals-ova jednacina.2. Kako se neki stvarni gasovi. Za realne gasove postoji citav niz poluempirijskih jednaCina stanja.2.4 0.gasna konstanta (koja za vazduh ima vrednost R=287 J/lcgK). R ..2.2.--.2.2.1.zapremina koju ispunjava gas.2 0. odnosno Z = Z(p. Uticaj realnosti gasa posebno treba ~eti u obzir pri uslovima povecanog pritiska i snizene temperature.T).1 )._. Svako stanje gas a._. I-c-'.1. odreduju tri tennicke veliCine stanja. Izrazi (1. i naziva se . pod kojom se grubo receno podrazumeva primena vazduhapod pritiskom. iii koeficijent kompresibilnosti. pa i idealnog. U praksi se jednaCine tipa Van-der Waalsove rede koriste.2..1) pri cemu su: V .20. vazdllh.masa gasa.2. Svaka funkcionalna veza flp. v = 1/ p . Jellin3cina stanja reaiulIJ)g gasa Svi gasovi su u sustini realni gasovi.= \ 1 /' / ·--1. U pnellmatici. Jledmllcina sbll11lja ideain(]lg galla Pod idealim gasom podrazumeva se onaj gas kod koga se medjumolekularne sile mogll zanemariti.1)=0.2.8~ ~ 1.- 0.2. na pI.2):.5 TfT -O.1 0.1) predstavljaju jednu jednaCinll samo napisanu u razlicitim oblicima. koja glasi: 1 2· 3 P = I-bp (pRT-ap +abp-) . naziva se jednacinom . p .rtanja.20 MIROVANJE STISLJIVOG FLUIDA 1. Jednostavniji .0 2 ~ . Ovaj dijagram je dat za I p= ZpRT I ~ ~d 8:§ 0. Faktor realnog gasa .30_5 2 3 5 10 2030 50 p/PK Slika 1. Faktor realnog gasa se odreduje iz dijagrama sa s1.

-0- pi pn = const. p/P=COl1st. lcadanema olcoliriom ni rada sile trenja pV == const.2 .8 1.4 57.2) gde je n stepen politrope. dobija s.75D C.3 -8. Ukoliko se iz nekog razloga promeni neka od ovih velicina ana za sobom povlaci promenui ostalih veliCina stanja.T). ito: a) pri izotermskoj promeni stanja (T = const).15 0. odredene odnosima pip kiT I TIC' sa dijagrama s1. ZR Z P p TkPk 1 Ovako odredene veIiCine stanja date su u tabeli 1.8 P kg/m 3 a 2 b 30 c 2. 254.2-1. Odrediti stanje vazduha kao realnog gasa.2.2.e gustina vazduha: Cp. b) pri izentropskoj promeni stanja (n=K). Problem 1.95 bar 75.. kadaje 11==1 pV=const. . .50 0.b) pi Pie =30.2.3. Jedllll3CillJl3l pl"omellJle shmja Ako se u nekoj zapremini nalazi gas tada je njegovo termodinamicko stanje odredeno velicinama: p. TITle =2 . u odnosu na kriticno termodinamicko stanje (odredeno velicinama Pk i Tk)' pod kojim se podrazumevaono stanje kod koga nastaje direktni prelaz iz gasovite u tecnu fazu bez prethodne pojave magle.KY)T. politropskom promenom stanja koja se opisuje jednaCinom: l pV n ::= canst. U uslovima mirovanja iii kvazistacionarnog kretanja gasa nema sile trenja pa se izentropa svodi na . pri sledecim usiovima: a) pi Pie =2. se apsolutne vrednosti pritiska p == ~ Pie i temperature T == ~ ~C" Koriscenjem jednaCine stanja vazduha p p= ZRT = p::= ZpRT.7 693 110.c) P =100 bar. t=57. oCitavaju se koeficijenti kompresibilnosti Z::= Z(p. Sa aspekta pneumatike interesantno je kriticno stanje· vazduha. koje je odredenovelicinama: Pk = 37. Ove promene opisuju se jednacinom koja se zovejednaCina pTomene stanja. T!7k =1.65 Tabela 1. RE.2-1.5 1132. Ova jednaCina ima i dva specijalna oblika.4).74bar i tk ==-140. i odnosa redukovanih veliCina. K ill razmene topJote sa P / P == const. Iz istih odnosa dobijaju. V (iIi p) i T.2 100 DC -114.fENJE· Za redukovane usiove stanja vazduha.2-1..l (1.16 Mirovanje stisljivogjluida redukovane uslove. IC pri cemu je 1C stepen izentrope (za vazduh je K =1.2.8 D C.65 2. U opstem slucaju ove promene su veoma slozene i pri inZenjerskoj primeni aproksimiraju se tzv. Zadatak pod pi Pk TITle t - 1. date iii formirane.2 2 2.1.

Nakon dejstva sile F=500N. iIi P = Pa ."nja pV = const. . U pneumatskom cilindru moze da se krece.ja gasa U pneumatskom cilindru se nalazi vazduh pod pritiskom PI' koji ispunjava zapreminu VI' Usled dejstva sile na ldip vazduh upneumatskom cilindru menja stanje i u novom ravnoteznom polozaju je podpritiskom P2' Odrediti rad sabijanja vazduha.1. RESENJE' U proizvoljnom polozaju na klip deluje sila pritiska P = pA. dobija se pomeranje klipa [ x= 1-( P + Pm a 11] 0) t( Pa + Pm! a=109.5mm. i c) nacrtati proces up-Vi T-S dijagramu . bez trenja. Odrediti za koliko ce se spustiti klip. Pa =IOOOmbar.2-3. Dati podaci su: D=IOOmm.Mirovanje stisljivog fiuida 17 adijabatu. b) adijabatski. ako je promena stanja: a) izotermska. Problem 1. koji se odreduje kao P = P a + Pm u slucaju natpritiska. ako vazduh menja stanje: a) izoterrru. lC b) Izjednacine adijabatske promene stanja pV =const.Pmo Pa + Pm! a=144mm. klip ce zauzeti novi ravnotezni polozaj. a) Iz jednaCine izotermske promene st. napisane u oblilru (Pa + Pmo) dobija se pomeranje Idipa x= 2 D rr: _ 4 a- (Pa + Pm1) ~ 4 (a-x). Pm. klip teZine G= WON.2-2 RESENJE: Za pocetno i krajnje stanje ravnoteze vaie jednakosti sila: G= Po"" Pmo -4-' iz kojih se dobijaju natpritisci : 4G F+G = Pm !-44(F+G) D'71 . PrimenjujuCi.ki.. D 2rr: . a=400mm. b) politropska. na pr. napisane u obliku (Pa + Pmo)(D4 rr: a)lC 2 = (Pa + Pm1t D4 rr:(a-x) J 2 ]K . Kako je .Pv u slucaju potpritiska u zapremini gasa. U jednaCinama promene stanja sa P je oznacen opJ'o/utnipniisoic. jednacinu politropske promene stanja za dva stanja gasa oznacena sa "I" i "2" dobija se operativno upotrebljivi oblik ove jednaCine : P1 / P111 Problem JL2-2. koja pri elementarnom pomeranju za rastojanje dx daje rad BW =: Pdx= =: pAdx. Pmo = D2rr:' Pm] = D2rr: . Rad 5:lllbijal!l. = P2 / P2' n Stika P.

n=1 dV w==-f PI vn Vn =_1_. ').. r-. fA' n>lC / ' " ... c) Procesi sabijanja u p-V i T-S dijagramu prikazani su na s1. Osnovni razlog da se kompresori proub··~ju u sklopu ovog Odeljka. 2' /~.V ::= PIVI In -.....2.. KOMJ!l']['cslJiJri. 4-------------~----~ +-------------------~ VI S Slika P.5) I PI I v...2~3~1211}. VLr(~)n-I_1Jl..3) W::= .) promena pritiska je odredena izrazom p::= PI (VI I V)11 .2....4.2. .. J dV PIVI . rotacioni i centrifugalni kompresori. najceSce se koriste ldipru kompresori koji po pravilu za industrijske potrebe obezbedjuju pritiske od 6 do 8 bar. Kompresori su strujne masine koje sluze za poveeanje pritisne energije gasova. P..3) rad sabijanja biti v.. vazi pV == P1VI . U zavisnosti od naCina pretvaranja dovedene' energije u strujnu energiju razlikuju se klipru. a vrednost n ::= k adijabati.18 Mirovanje stisljivog jluida element zapremine dV == Adx to ce obavljeni rad biti oW:= pdV .2-3.. te ce prime nom izraza (1.~1C . Za primenu u pneumatici.... p ..L2-3 1.2'~ n<lC '-. jer se u toku procesa dobija.3) dobija (1.nst. 1 ) ~ n:~-=-------. Ako se u njega uvrsti n =: K dobiee se adijabatski rad sabijanja....2.v' pdV f 1 pri eemu je male minus posledica usvojene konvencije po kojoj je rad sabijanja kompresije negativan jer se u toku prQcesa troili.1I1 ...= P1VI In--V p' 2 1 VI P2 (1.2.:-jvanje stisljivog fluida jeste taj sto se osnovne veliCinestanja i rad kompresora dosta tacno mogu odrediti na asnovu kvazistacionamagproraeuna. 2 1 Izraz (1..5) definise opsti (politropski) rad sabi: anja gasa.. odnosno p:= Plfli IV..( .. Iz ovog izraza se dobija rad sabijanja vazduha: v (1.". dok je radsirenja· ekspaIJzije pozitivan.PI~lr(1l)~~!-lJl. a) Za izotermsku promenu stanja T::= canst.. S obzirom da su klipru kompresori interesantni za primenu u pneumatici toce u ovom Odeljku 0 njima biti vise reCi...2.2 . . r'I 71~~/JO. pa se integraljenjem izraza (1. Vrednost eksponenta n=l odgovara izotermi.2. n -1 V n-1 p t .4) b) Za politropsku promenu stanja (pV I1 = canst. pri cemu eksponent politrope uzima vrednosti l:s: n :S:oc..1.< 1C ~"" ~</ / P rconst..~/ n=(l) j ~ \=K n>1C n=ro P2 =cC:.. rv ::= - V. eime se obezbedjuje njihov transport iii spremnost da gas obavi neki koristan mehanicki rad.1 V - ? \ . gde je radni fluid vazduh.

piikazan je jedan jecinostepeni klipni kompresor koji se sastoji od Idipa koji moze da se krece u cilindru.razmenjena koliCina toplote.1. Pri kretanju klipa od SMT ka unutrasnjoj mrtvoj tacld UMT nastaje porast zapremine i smanjenje h pritiska. . ~ Vdp pri cemu su: m-masa gasa. . 3) kampresija i 4) patisldvanje.2) entalpije i JiP... Na osnovu izlozenog u P.I2 ==mc p (T2 -T. -7])+f pdV==H2 -HI +JiP.prvag zakona termadinamike. Klllzni proces idealnog kompresora.)-f ~ 2 p2 .4. PI 1. 2) usisavanje. Kretanjem klipa od UMT ka SMT zapaCinje proces smanjenja zapremine i porasta pritiska.2. gde su S .2-3 sledi da ce tehnicki rad sabijanja gasa biti: v Slika 1.4. Ovaj rad maze da se odredi primenam zakona 0 adrZanju energije .... i koja se naziva "stetna" zapremina.2.2 ==mcvO. Kompresija gasa koja se odvija izmedju pritisaka PI i P2 moze da bude po: izotermi 1-2. potreban za sabijanje vazduha.1. .4.:. usisnog i izduvnog ventila (UV i IV) i krivajnog mehanizma (KM) preko koga se kIipu saopstava dovedeni rad proizeden elektromotorom iIi motorom sa unutrasnjim sagorevanjem..1.. Pri radll kampresora veama je vaZno odrediti rad Slika 1. Hi == mc p7J (i == 1.. poIitropi 1-21 sa n <K iIi 1-2111 sa n > K. Nastavljanjem leretanja od SMT lea UMT zapoCinje isti kruzrp proces koji se sastoji od cetiri faze ito: 1) .1. U. iIi po izentropi 1. JPz Vdp ...obavljeni tehnicki rad.Miravanje stisljivogfluida 1. Izmedjll cela klipa u spoljasnjoj mrtvoj tacki SMT i ventila postoji jedna mala zapremina Vc ' koja je iz konstruktivnih razloga llvek prisutna. S = canst i ql_2 11 == 0. odnosno ekspanzija gasa. Pll"iindip ll"21da 19 N a s1.1.' ekspanzija...2.. U jednom trenutku sila potpritiska savladava silu opruge UV i on se otvara Cime zapoCinje proces usisavanja gasa.2.4.4... adnosno proces kompresije koji traje sve do otvaranja IV kada zapoclllJe izduvavanje leomprimovanog gasa. Rad idealnog Jkompll"esora Pod idealnim kompresoram podrazumeva se onaj kompresor kad koga nema stetne zapremine (Ve == 0).'/.2. 1.2.2.211 sa n = le. 12 == .2.4. == mcJ'i .2. koji traje sve do UMT' . UMT.entropija i qI_2 11 . po kame se razmenjena kaIiCina toplote trasi na promenll unutrasnje energije i obavljanje rada: Q12 ==U2 -U j +Yr. Kruzni proces idealnog kompresora II p-V dijagramu prikazan je na s1.1.unlltrasnja energija.

=eonst/ T 2 I) kompresora ovde se 2 / proces ekspanzije (kri. a sto moze dase ostvari uzastopnim sabijanjem gasa u vise cilindara..2. rad sabijanja gasa H~ . Da bi se ostvario sto manji rad kompresora treba teziti i da je proces kompresije izotermski (kriva 1-2) a ne izentropski (kriva 1-2') Cime se u radu vrsi uSteda kojaje na p-V dijagramu predstavlja povrSinu 12'2.4.12 = .>-" va 3-4) odvija uz .:. TeOJrijski lI. K. fP2 .. gde su A i h povrsina cilindra i hod klipa redosledno. Ovakvi kompresori nazivaju se /llJb'/epem: . 12 = -mcp(T~ -~) =- f h PI Vdp =---l P1V1 l(-) KP1 . Kod realnih kompresora definise se mdna zapremina Vi. 1.2.--l) .SPz V dp PI predsta- vljen srafiranom povrsinom to jednoznacno sledi da je tehnicki rad izotermske kompresije najmanji.4.:.2.2. tj. Slika 1. =n'PI P1 b) pri adijabatskom procesu (ql_2 I1 = 0) F~ .20 1v1irovanje stWjivogfluida a) pri izotermskom procesu f/ . .4. = Ah . Da hi rad sabijanja kompresora s v bio sto manji pozeljno je da se ekspanzija b) a) gasa odvija bez razmene koliCine toplote sa okoliIiom.Q34 = 0.:.4. koja zavisi od konstruktivnih karakteristika kompresora.3).3. Wt12 .JJ=---lP1r~ (-::.2. naroCito za potrebe transporta gas a gasovodima. Za razliku od idealnog p. "1 l K T2 c) pri po Ii tropsko m procesu n P2 (n-l)ln] n T2 1'~12 =--lP1V.2.-. /1P1 n1] r Kako je u p-V dijagramu na s1.'1.12 = WT=consl = H~.4. ~.4.1. 1.lC-) -1 =---1 pF1 C-. d·P=-P1 v:1 1 P2 .--1) . kao i relativna steina zapremina I> = Vc /Vh . Visestepenii k@mpnsoJri Ponekad postoji potreba za obezvedjivanje vecih pri::lsaka gasa.1.."ai!ll stvarn@g komp1l"esoJt"3 Kod stvarnih kompresora prisutna je stetna zapremina VC' Njeno prisustvo znacajno menja izgled kruznog procesa u p-V i T-S dijagramu (s1.//(: postepenu promenu preonst zapremine.K r P2 (K-1)/K . tj. Kruzni proces klipnog kompresora.min' a to je ujedno i teorijski najmanji rad sabijanja .

Tehnicki rad bilo kog stepena kompresora je: ~.4 ~/ ~~:.4.. prikazan i u T-S dijagramu sa sL1.l. Ocigledno je iz ovih relacija da ce zbog porasta pritiska pri kompresiji gasn porasti temperatura.. tada moze da se definise stepen porasta pritiska .'Y4~I~ /1..1// 2 .i i izentropska promena temperature gasa: T. takodje.1 0) P =p.4. ~/~~:~nst .2.i =.=1 -1] ' .ie til s> 1 1. .1 1.J.2 =..1 = 7.. 2.=-mcp(T2i-7. K" J K (K-l)IK -1].i / Pl.2)1 = 0 to se..na izlazu iz stupnja.. Cime se prakticno priblizavamo izotermskoj kompresiji jednog jednostepenog kompresora koji bi imao isti stepen kompresije kao i visestepeni. Kruzni proces visestepenog klipnog kompresora. cime se namece potreba za hladjenjem gas a izmedjn susednih stupnjeva.i / PI'. . i(= 1. = 7.Mirovcmje siiSljivogjluida 21 Na sl.J- ~/ / ! / // 2..4. prikazano na p-V dijagramu sa sl. z / ~~::-'< ... Ako se posmatra bilo koji stepen kOInpresora.z ) I pri cemu prvi indeks oznacava stanje: 1 . Hi stepen... p =const 7' T l .1 -IJ= -~ ](-1 P V t[TC (K-l)/K 11.l.4b./t'i:.i TC (lC-l)llC .Y.4.pv . a sto .. . .:.1 K-l'=l I. To medjuhladjenje je najbolje obaviti tako da temperatura gasa na ulazu u sledeCi srupanj bude 7.I)=---lPliVl' ( . 'T' - P2./ 2.l P2 .4c.2.1 / p/=const / p =const / s ----------~----~ b) V c) Slika 1. Kako se sabijanje u pojedinim stupnjevima vrsi bez razmene toplote (Ql.[C Pl..') (K-l)/K 1.z == 1.1.4.stepen kompresije TC i = " 2 '.l. == canst. na pr.:. = -~~~ '=1 t. . .na ulazu i 2 . a drugi indeks oznacava posmatrani stnpanj kompresora.' ) .i K [ pz I (lC-l)h: -l=---lPli~I[TC .2. == 7. a njegovim posredstvom se nalazi ukupan tehnicki rad visestepenog kompresora W t = ±'W.2.. )(K-l)IK - T.4a sematski je prikazan jedan visestepeni kompresor sa z cilindara.'-/'... " K" Pl.i ( P2.. . Kruzni proces visestepenog kompresora je. u radu dobija usteda u odnosu na jednostepeni kompresor koja je na p-V dijagramu prikazana srafiranom povrsinom..2.

J == 0.7) dobija se veoma jednostavna veza izmedju pojedinacnog i ukupnog stepena sabijanja J ompresora 'It j == V. Problem 1.i P2. Silu trenja zanemariti.2kJ.' PostavljajuCi uslov minimuma tehnickog rada dobija se veza izmedju pritisaka: PZ. koje je izazvano njenim dejstvom. P Q' P mo hi . dobija pri jednakim stepenima kompresije svih stnpnjeva.5 i c) adijabatska. D. . .. da vazi relacija == == PU+P J PI. tj.ir--. RE.7) UzimajuCi u obzir relacije (1. minimalan utrosak energije. Poznavanjem stepena sabijanja pojedinacnih stupnjeva dobija se i ukupan stepen sabijanja kompresora 'It ==. =ifP:/p: Problem 1.2. temperature i konstantnosti mase koja prolazi kroz sve stuplljeve (iii = canst ).6) Na osnovu ovog rezultata zakljucuje se da se kod visestepenih kompresora optimalan rad.]2 == -213kJ. pod dejstvom opruge krutosti c i natpritiska vazduha Pmo' Kada na klip deluje 8ila F. prikazanom na s1.1.i padovi pritisaka u hladnjacima mogu zanemariti. RESENJE Q == 12 Wr. U podnozju jednog solitera izmerene su sledece velicine: Pa = lOOOmbar i '\ == 20 o e.SENJE. tada klip ulazi u vazdusni prostor amortizera precnika D. i koristeci pretpostavku da se PZ..2... b) politropska. Problem 1.Pin": . a vazduh menja stanje izotermski.2.2-6.1.koriscena veul pJ--. precnika d. U pocetnom stanju ravnoteze klip pneumatskog amortizera. Tz == ~ (P2 / PI )(K-])/K = 489K.2. Jednostepeni klipni kompresor izotermski sabija m=lkg vazduha ad pocetnog stanja opisanog sa PI == Ibar i II = 20 0 C na P2 == 6bar. Odrediti rad sabijanja vazduha i razmenjenu koliCinu toplote. h.2-6 F(x) ==lc+(PQ r + Pmo ) D 2h-d 2 x JX d4 l Problem 1.. Poznate veliCine su: d. = 'It! == .Di RESENJE Slika P.' == TI'It • i=1 I (1.2-5.22 Mirovanje stisljivogjluida pri cemu jei zbog konstantnosti usisne. == pl. sa stepenol1l politrope 11=1.2-6.6) i (1. Odrediti stanje vazduha na vrhu I solitera.1.'It "'11: I. tj. ako je promena stanja: a) izotermska. P.i ov~ / OP2..2-4 odrediti rad sabijanja i temperatum na kraju procesa izentropske kompresije. Soliter je visole 100m.J~ 12 == -278. r ·.. == 11: z • (1.-L = p Z p]' 7tl11:2 . Za podatke iz zadatka P. NaCi korelacionu vezu izmedusile F i pomeranja klipa x.2-4. nalazi se u pocetnom stal1ju ravnoteze. c.i+1 ' koja daje optimalne vrednosti stepena kompresije 11:] == 11:2 == .2-7. .

388 mbar i to = 19.Mirovai7je stisljivog jluida 23 RESEN.2.33 mbar.l£ Koriscenjem OJ Ie rove jednacine za fluid u polju sile Zemljine tde (1.4 mbar.4. odnosno p = PIP/Pal' Uvrstavanjem gustine vazduha u jednacinu (1). te integraljenjcm u granicamaza z koordinatu od 0 do H.1.86 D e. p (1) Pal a) Za slucaj izotermske promene stanja (T == canst).02°e. i koriscenjem jednaCine stanja (1.1) odreduje se temperatura '£ == T. vaZi pip == canst.R 7.1). Pa2 Pal odakle sledi Pa == Pa exp(--R"') =988. .== -gH .0065°C/m.5. 2 I 'I gH Temperatura na vrhu solitera je tl == t2 == 2oDe.385 mbar i = I8. I n . = b) Politropska promena stanja odredena je odnosom P / pI! dobija promena gustine P == PI (p / P 1 ) 1/ Q canst. ( l .az. dobija se: P - Pal PI P Jdp P al == R7.. pri cemu konstanta ima vrednost a=O. c) Kod adijabatske promene stanjaje n=](=1. n-ll(Pa 1 r ] n -1 ==-gH. ~ 1. odakle se 1 11 • Sada.2. b) U troposferi (0 s z S 11 Ian) temperatura vazduha se menja po linearnom zakonu t == to .-. sledi Pa J dp == -gH.2.3). pa se iz izraza (2) i (3) dobija: Pa2 == 988. t2 = 988. Standardna atmosfera Stanje standardne atmosfere opisujese na sledeCinaCin: a) Na Divou mora (z=O) temperatura i pritisak imaju vrednosti: fo:= 15°C i Po = 1013. . Pal odakle se dobija promena pritiska sa visillom n -1 gH)n/Cn-ll Pa2 == Pa . ponavljajuCi postupak kao n-I ) u zadatku pod a) sledi P r-p= dp 1 ""n Pa2 R7. (-~::L/n-I)/n 2 I Pal (3) Uvrstavanjem brojnih vrednosti u izraze (2) i (3) dobija se: Pa . n (2) Iz jednaCine politropske promene stanja i jednaCine stanja (1.

U realnoj atmosferi zbog strujanja vazduha i klimatskih prolnena velicine stanja P. Pll == 22614 Pa i PIl == 0..226 kg! m3 • b) U troposferi temperatura vazduha se menja po linearnom zakonu t == to . --.9) za granicu troposfere <z~~H=11km) dobijaju se veliCine stanja: t\ I = -56. ( 1.33 mbar.-L_l . koji primenom jednacine stanja idealnog gas a daju gustinu vazduha Po == Pol R'Fa = 1. U Zemljinoj atmosferi postoje slojevi vazduha koji imaju razliCite karakteristike. Ovi slojevi se nazivaju: troposfera (O:S: z:S: 11 km). Medutim...2.2.5 . i zato sto se do ove visine ima oko 90% celokupne vazdusne mase Zemljine atmosfere..0065°Clm.2_9) Po 0 KoristeCi izraze (1.:. Iz tog razloga ovom delu standardne atmosfere treba posvetiti vise painje..-------=".1 km temperatura vazduha je konstantna i ima vrednost ts = -56.=(l--.2. definisani su standardni uslovi atmosfere (1919 god.:.2·-. jer se do tih visina obavljaju putnicki i vojni letovi aviona. narocito u avijaciji.24 Mirovanje stisljivogjluida c) U delu stratosfere 11 ~ z ~ 20.. koje predstavljaju pocetne vrednosti standarc1ne atmosfere za stratosferu. jer svakom kilometru porasta visine odgovara pad temperature za M == -6.5°C_ Po jednaCini stanja ovoj promeni temperature odgovara promena gustine p P p(z) = RT == R(To ..az) .3636 kg! m3 .Z::ff--+------i---""----iPI». ----. (1.2..SoC Z 20.-7-':.-.5°C.-z)aR 1 p a . p=p) daje zakon promene pritiska P a -=(l-y.5°C. odnosno Po = PHggh == 1013..az . piT su promen~jive i funkcije od vremena.------.-------.J------------ r koja nakon integraljenja u granicama od stanja na nivon mora (z=O.8) Po 0 F---------·-i---·---'. ------Z U osnovnu jednaCinu hi2l1'o- => dp == p g dz aR l~/a-z ' [kmJ -2. _ -56.-z) glaR .:::.-----32.S0C Primenom ovog zakona jednaCine stanja dohija se zakon promene gustine 15°C .3) dobija se diferencijalnajednaCina dp==-pgdz 47. a) Na nivott mora (z=0) usvojeno je da vladaju standardni uslovi za temperaturu to == 15°C i za pritisak h=760rnmHg.1. stratosfera (11 ~ z < 60 km).-----..3 . p = Po) do proizvoljnog stanja (z=z.) koji u potpunosti odreduju stall/e slandardne atmosjere. zbog potreba izvesnih proracuna.8) i (1. Zamenom ovako odredenog zakona promene gustine statike (1. pri cemu je brojna vrednost konstante a=0. jonosfera (60<z<750km) i egzosfera (z >750km)_ Za tehnicku primenu najinterasantnije su visine do 20km. sliIca 1.

0740 20 -56. Ove velicine date su u sledecoj tabeli. RESENfE: a) Mon-Blan: t=-16. 20 kll1 redosledno. Sa ove slilee se vidi da u sttatosferi postoje jos tti oblasti.2.1.2-9.1187 0. p= 0.2-10.51°C. RESENfE: Fonnalnim uvrstavanjell1 zadatih visina 11 izraze (1.2.5 0. PonavljajuCi slican postupak kao i u dell! pod b) dobijajli se zakoni promene pritiska i gustine L=. 5.Mirovanje stisljivogfluida 25 c) U lllZlm slojevima stratosfere (11 S. 18. p=554. p = 0. 8.13 ll1bar.5. Problem 1.1187 18 -56.8-10) dobijaju se veliCine koje definisu stal1je standardne atll1osfere.5 0. I u ovim oblastima zaleoni promene pritislea i gustine imaju oblile izraza (1.752 kg I m 3 • b) Mont-Everest: t=-42.8-10). 15.475 kg / m 3 .8869 0.5 0.6007 8 -37 0.10) Na sl.25°C. z [km] t [0C] pi Po pi Po 0 15 1 1 1 8.1 km) temperatura vazduha Je konstantna i ima vrednost ts = tll = -56. z ~ 20.L= ex Pll Ptt 1It Rgrs cz-m] .26 rnbar. .2. (1. velicine stanja vazduha 11 standardnoj atmosferi na visinama z = 1.9074 5 -17. 10.0539 0. s tom razlikom sto se izvesne konstante u njima menjaju.5 0. p=314.3366 15 -56.SOC.0740 0.2607 0. dat je graficki prikaz promene temperature i pritiska u troposferi i stratosferi.5329 0. Odrediti velicine stanja standardne atll10sfere na vrhovima planina Mon-Blan (4807m) i Mont-Everest (8848111).3511 0.5 0.0539 Problem 1.4285 10 -50 0.2. dye sa linearnom i jedna sa konstantnom raspodeloll1 temperature. Odrediti.

. U des nom dlindru nalazi se klip teiine G=15N.3. U polozaju prikazanom na s1.. u vazdusnom prostoru levog cilindra vlada natpritisak Pmo = lbai .3-2. iz koje se dobija: l' = (Pa ...3-1 Nakon dejstva sile F. P a' p. Poznate velieine su: G.5 bar.. a. Problem 1. P.3-1.-lL111111111111111111111111 'h ~G +' odreduje se pocetna vrednost potpritiska. . Cija je duzina u neopterecenom stanju b=250rnm. d 0 2 24017Pa.PV1)-4. Dati su podaci: D=200mm: d=lOOmm: do = 25 mm: a=200mm: h=lOOmm: p. D 2n D:n (Pa .26 Jl.a = (Pa . Vazduh u deSllom hidrauIicko-pneumatskom cilindru menja stanje izotennski. RESENfE: Pocetno stanje ravnoteie. ..l. D. HIDRO-PNEUMO-STATU<A Pod hidro-pneumo-statikom podrazumevaju se spregnuti problemi istovremenog mirovallja stisljivog i nestisljivog fluida.3-2. koji ddi ldip u ravnotezi Pvu = 4G I D 2n+ pgh. PrOblem 1.u hidraulicko-pneumatskom cilindru pomeri za z=50mm.. i opruge krutosti c=20N/cm.. h. sastoji se ad dva cilindra Ciji su teeni i vazdusni prostori spojeni.Pvo)-4. Na pocetku. Usled dejstva sile F klip se spusta a pri tome vazduh menja stanje izotermski.pvo)dn / 8.1. mogu se postaviti jednaCine: izoL::rmske promene stanja i ravnoteZe sila koje deluju na klip 2 J) n (-Pvi +pgh)-4-+ G + F ::::: O..3-1 potpritisak vazduha ddi ldip u ravnotezi. RESENJE: Iz jednaCine ravnoteze sila koje ::PVQ . koji se krece u cilindru bez trenja. a ldip . a 2a t opterecuju klip: (-Pvo + pgh)D n/4+G = 2 ° . osim zadatih velicina.2a Slilca P. Ako se natpritisak u levom dlindru poveca na Pmi == 0. odredeno je jos i sa natpritiskom ispod klipa Poi visinskom razlikom izmedu nivoa ho ' Iz jednaCine ravnoteie sila koje deluju na klip d n 2 2 'It po--=G+e(b-a)+PmJd -do )4 4 odreduje se natpritisak 2 4 d 2 _d0 PO =-2-[G+c(b-a)]+Pm 2 d 1T.. Odrediti silu kojom treba vuCi klip da bi se vazdusni prostor duplo povecao. P..1. Hidraulicno-pneumatski sistem prikazan na s1. odrediti silu koja moze da se savlada na klipnjaCi.:::: 900 kg/m3 i Pa == Ibar.

Eliminacijom iz ovih jednaCina. hidraulicko-pneumatski sistem zauo ! zimace polozaj prikazan na s1.2 = -63200 Pa. dobija se trazena sila F == PI r d2 l d re 4-[ G+c(b . iz jednacine ravnoteze sila koje deluju na klip. Na haju.8 N 22 re] . a drugim delom il tecnosti gustine P2' Kada se nivo tecnosti gustine PI dopunsld poveca za x=200mm.3-2b. odrediti za koliko ce se klip pomeriti. Po=Pm +pgho ' odreduje visinska razlika o .6mm.d o )7i == 228. Nakon povecanja natpritiska sa Pm na Pm . .Pm! -pgho + pg(h+z)(l+l)2) Cija Sil resenja PI. nepoznatih rastojanja x i y. OCigledno je da je reSenje kvadratne jednacine p] == 100839 Pa. postavljene za izobarsku ravan I-I: ho =(p o -P mo )/pg==1587.d - 2 4 rr. 4 2 x. Hidropneumostatika 27 b) Slika P. U tecnosti gustine PI nalazi se cilindar u kame moie da se krece ldip.1. + pgh(l +~: )Po} ~ 0 Pi" +lpa .I == +100839 Pa i P].3-2 dole se iz jednacine hidrostaticlee ravnoteze.l. Klip se jednim delom nalazi u tecnosti gustinep]. dobija se kvadratna jednacina JPl~[P"l + pgho ~ pgz(l + ~:) Jr.. Vazduh u cilindru menja stanje izotermski.3-3.a +z) + P 2 ml (d . Problem 1. Za ovaj polozaj sistema mogu se postaviti sledece jednaCine: hidrostaticke ravnotde za izobarslru ravan II-II Pml +pg(ho-x-Y)==PI' izoterrnske promene stanja i jednakosti zapremina D rr. P. y.

moze se postaviti jednaCina ravnoteZe sila koje opterecuju klip b) PmoA +G+[p]gH + pzg(h . 1J==lm.1. PI == 800 kg / m Pa = 1000 mbar. tada ce se klip kretati na dole. Za pocetno stanje mirovanja.vadratna jednaCina po Y. RESENJE. Cija BU fdenja Y1 == 131 m i Y2 = 5. h=O.precnika diD.3-3 iz koje se dobija natpritisak u vazdusnom prostoru. iz kojih ce se elimillacijom natpritiska Pm! dobiti k.Ao) == == P1gh] (A -Ao)+(p]gH + pzgh)A Slika P. Pri tome se pritisak u v~dusnom prostoru promeni na Pm' Za odredivanje pomerimja manjeg klipa koriste se: jednacina ravnoteze sila koje deluju navecildip 2 2 Pm a) b) Slika P. a.5m.3-3b.28 Hidropneumostatika In. Pmo ' Pa' p.y)j(A . Go' d. Za ovaj polozaj klipa postavljaju se jednacine ravnoteze sila Pm. P2 == 1000 kg / m 3 .Ao)+[Plg(H +x)+P2g(h-y)jA i jednaCina izotermske promene stanja (Pa + Pmo)Ab = (Pa + Pm1 )A(b - y).4m. a=O.3-4. uvode se povrsine klipova Ao=d n/4 i A=D n:!4. MSENl£: Zbog kraceg pisanja uvode se oznake za povrSine poprecnih preseka 2 2 A == D n / 4 i Ao == d n /4. Hidraulicko-pneumatski cilindar prikazan na slid sastoji se iz dva dela .1.3-4 .9 mm.Ao) = Plg(x+h1 . Posle povecanja mvoa tecnosti za visinu x klip ce zauzeti polozaj prikazan na sl. A +G+[Plg(H +x)+ P2g(h-a.Zbog jednostavnosti pisanja . d=50mm. 3 .5m. b=0. Usled dejstva sile Fmanji klip se spusti za Y a veCi za x rastojanje. a vazdiih u komori· menjace stanje izotennski. Podad: G. D.y)(A. Kada na manji klip deluje sila F. Proolem 1.a)j(A . Dati podaci su: D=200mm. F. Odrediti za koliko ce se spustiti manji klip naIcon zavrsetka dejstva sile F. Prema tome. h. H. Cija je brojna vrednost Pmo = 4441 Pa.v. G=30N.l h1 == 0. trazeno pomeranje klipa iznosi y= 5.9 mm. c. 1. Trenje zanemariti. LIT!. Ispod veceg klipa je komora u kojoj se nalazi vazduh pod natpritisicom Pmo i opruga krutosti c i zapremine 6.

112 If).3-5..+Pmo-pga(l+A 1-( _ ) Pa P mo Cije je resenje Pm = 5. a natpritisak vazduha ce se poveeati. aka je promena stanja: a) izotermska. jednaCine promene stanja i jednaCine zapreminskog bilansa. Nakon eliminacije velicina x o ' x uvodenjem konstantI: al . a=300rnm. klip ce se spustiti. FVo dobija se kvadratna jednacina a1y +a 2y-a 3 =0. c Ao pg a2 = F +(Pa + Pm)Ao . (Pa + Pmo)Vo :::: (Pa + pm)Cv'o . U prethadnim jedl1aCinama konstante predstavljaju A = d 2n / 4 i .4). (%JP mo 3 Pa =lOOOmbar. jednaCina jednakosti zapremina AoY = Ax. Problcm 1. G=200N. p=900kg/m.699 bar.3-5 Pm +lpa I --:4. b) adijabatska (K = 1. : . -11K] Pm= A.V. sile F=lOkN.pgA(Ao -. Dati podaci su: D=300mm.Ax) u kojoj je zaprernma Vo =aA-. Odrediti natpritisak u vazdusnom prostoru .620 bar. dabija se: a) za slucaj izoterrnske prornene stanja kvadratna jednacina za natpritisak 2 . na klip. Fl· . iIidropnewnostatika P+G ] Ao a +pg(h+H+x~y) A+G=:e(xo 29 [ +x)+PmA u kojoj je Xo staticka deformacija opruge kaja se adreduje iz ravnateie sila u pocetnom stanju mirovanja [Go I AD + pg(h+H)]A +G = exo + Pm A .15 bar.pa-p".POlO + pga(l+A) JPm -lpa(-:4+ Pmo)+(l+A) pgaPmoJ = 0 F A1 l I F . RESEN]D~' rrimenom: jednaCina hidrostaticke ravnoteze za izobarske ravni koje se poklapaju sa nivoima tecnosti u akurnulatoru. to ce kvauratna jednacina imati resenje Y = (-a 2 +Ja~ +4a1a3 ) (2a 1 koje pretstavlja porneranje manjeg klipa.:. i jednaCina izotermske promene stanja . PI/!' = pglf(Ao -A Va Ao c Ao pg If) .111 l Cije je pozitivno resenje Pm = 5. a z > 0 i a 3 > 0 . .1.111)[ .111 = D 2n! 4. Nakon dejstva. d=150rnrn. " d D Slilca P. a kaje je nadeno rnetodom proste iteracije. U vazdusnam prostoru hidraulicko-pneumatskog amartizera vlada natpritisak POlO = 0. a3 =~ . Kako su konstante a] <0 . i b) za slucaj adijabatske promene stallja jednaCina za pritisak F ..0.

12 bar. spojen je sa hidraulickopneumatskim pojacavacem pritiska. Vazduh menja stanje izotermski. Pa = 1020 mbar. n. F.30 Hidropneumostatika Problem 1. D. Odrediti za koliko se klip podigne.1.3-6. Odrediti pomeranje klipa ako je promeua stanja a) izotermska. Uvedene konstante su: A == D n /4 i Ao = d n / 4. 2 2 RESENJE: Uvodjenjem pritisaka Pmo == G / A 2 A = D n / 4 pomeranje klipa ce biti: a) pri izotermskoj promeni stanja F X=--+ P". Pa.~ {Pa[P~. p. U hidraulicko-pneumatskom cilindru moze da se krece klip bez trenja. Dati podaci: D=lOOmm.4 bar.+Pmo H pgA Pa + Pm ' b) pri politropskoj promeni stanja X= Pm == (F+G)/ A. d=40mm. p=900kg/m.~[Pm. l p Slika P.1. H p Pa RESENJE: Pomeranje klipa je X = P +p I Pj-Po " ho = 29. Poznate velicine su: G. h=120mm. H=lm.3-6 o i levadratnom jednaCinom P~ +{Pa . Problem 1.7mm.3-7. Rezervoar sa konstantnim nivoom ulja. ako natpritisak u rezervoaru iznad ulja naraste na Pm] = 0.2 bar. 3 ho =lOOmm.89 bar A r Gl Slika P. pri cemu je ~+lr l_(P +P nr mo pgA Pa + Pm )lfnJ H . sa stepenom politrope n.3-7 \ \ \ . Iznad ulja vlrida natpritisak Pmo == 0. H pri cemu su pritisci odredeni: izrazom Po == TLpmo +pg(2H -h)-/iJ= 1. b) politropska. G=50N. -~+ pg(2H -h)] + pghoPo} = 0 Cije je resenje Pj == 3. -~+ pg(2H -h-ho)]}Pl . H. Kada na lclip deluje sila F lclip se spusta.

D 2 =20mm. 4 h dobija se pritisak otvaranja ventila Pm C:. Zaptivanje klipa precnika D=200mm u vertikainom hidraulickom cilindru ostvaruje delovanje pritiska p=lOJ'vlPa na elasticnu manZetnu. D 3 =15mm. D=20mm. U normalnim uslovima rada ventil sigurnosti nije u funkciji. H=lm.4~1.1. p ::::0. ako je otvor za ispustanje vazduha na rastojanju a=4mm.1.. a proracunska duzina hidraulickog pritiskivanja manzetne na klip h=lOmm.Lp(D+28)n h::: 395. Medutim. D 1=21mm. h=O. Slika P. p= 890kgl m 3 • RESEJ\1]E: 1z jednaCine ravnoteZe sila koje deluju na kuglicu u ventilu sigurnosti d 2n .4-2.4-3 RESENJE: Venti! za ogranicenje pritiska. ako iz bilo kog razloga dode do prekomernog porasta pritiska venti! sigurnosti se otvara. montiran je diferencijalni ventil za ogranicenje pritiska. U ventilu sigurnosti nalazi se opruga krutosti c=10N/mm koja je dugacka u neopterecenorn staI1~u a=50rnrn i pri statickom opterecenju b = 40rnrn. Dati su podaci: d=10rnm.. sluzi za zastitu pneumatske (ili hidraulicke) instalacije od prekornernog porasta pritiska. Dati poclaci su: Pa=lbar.6N. a Slika P. SIlLlE PRITlI. tj. .006. Silu trenja zanemariti.H ::: 12. D 2 rc (Pm + pgH)-4-= c(a-b)+pgh-.41.Sile pritiska radnog fluida na hidraulic1ce i pneumatske komponente 31 ].1.7E: F = J. 4c(a-b) d 2n + P!5l (dY h . c=lON/mm.4-1 Problem 1. Odrediti: a) Staticku deformaciju opruge xo' b) Na koliki se pritisak ventil otvara. Oclrediti na korn se pritisku ventil sigurnosti otvara. Odrediti sHu trenja izmedu manietne i ldipa ako je koeficijent trenja Ill.SKA RADNOG FLUmA NA IDJJRAULICKE I ll"NlEUMATSKlE KOMIPONlENTlE Problem 1. RESEN.4··3. Na pneumatskoj instalaciji koja je pod apsolutnim pritiskom od p=llbar.5rn. ventil sigurnosti.82 bar I D ? ] Slika P. .4-2 Problem 1. Debljina manietne je 5=5mm.

Kada na klip levog HPC deluje sila F.1. Kada je klip levog HPC neapterecen (pocetno stanje mirovanja). Dati su podaci: d=80mm..P.4-4 sastoji se od dva hidraulicnopneumatska cilindra (HPC). s1. Gl = 200N. Kada se dostigne granicna vrednost pritiska (v. G 2 == ION.tada je opruga sabijena za vrednost Xo == lOmm.11 2 2 11 D]211 JZnosi xo==C. P(D2 -D3 )-Pa CD I -D3) 4==13.Pa ' 1 2 2 11 D. a=200mm.32 Sile pritiska radnogjluida na hidraulicke i pneumatske komponente ispusta vazduh u atmosferu. sl. a) Staticka deformacija opruge dobija se iz jednaCine ravnoteZe sila koje deluju na klip promenljivog preseka: CD2 -d )4 P +-4. tada se klip spustj za H==lQOmm. 2 2 re Dire D?re 2 2 re 1z ave jednaCine dabija se pritisak na kame ventil ispuSta vazduh iz sistema: PI == Pa + 4c(a+xo) CD] -D3 )11 2 2 = 11. c"" IN /cm.1. pri cemu su . P. ProD/em 1. P a = lOOOmbar.4-4a) odredeno je: natpritiscima Pmo i Pm]' koji se dobivaju iz jednaCinaravnotde sila koje deluju na klipove u HPC-ima. Sistem prikazan na sl. b=50mm.4-4. i iZllose: P mo == GIl A] i Pm] == (G 2 +cxo ) I A 2 .42mm I[ 2 2 2 2]11 b) Usled porasta radnog pritiska narusava se ravnotda sila koje deluju na klip.27 bar .1. == 500N. . p= 900kg/m 3 • a) b) Slika P. tad a jednacina ravnotde sila glasi: CD! -d )4 PI +-4-Pa == c(a+xo)+-4-Pa +(D3 -d )4 PI.4-3b). Vazduh u HPC-ima menja stanje izotermski? Trenje u HPC-ima zanemariti. D=lOOmm.Pa ==cxo +(D3 -d )4 P +-4. i na taj nacin stiti instalaciju od eventualnih ostecenja. Amortizacija kretanja klipa u HPC vdi se pomocu vazdusnih prostora oba HPC i opruge u desnam HPC.4-4 RESENfE: Pocetno ravnotezno stanje sistema (v.l.P. Odrediti kolika tada sila moze da se savlada na klipnjaci desnog HPC.

Nakon dejstva sile Fl (v.Sile pritiska radnog fluida na hidraulic7a! i pnewiwtske komponente 33 2 2 povrsine klipova Al ==D n/4 i A2 =d n/4. + G) I A1 .4-5 Trenje u cilindrima zanemariti.Pmo ) I CPa + P:o) Iz jednaCine zapreminskog bilansa tecnosti dobija se y == X All A 2 • Na osnovu ovih velicina. koji iznosi: Pm1 =Pmo-pg(x+h+y). Polozaj dat na s1. natpritisak se poveca na P:J!' dok se klip podigne za vrednost z. duzine a.1.IO' a nivo tecnosti se spusti za rastojanje X./E.4-4b) klip levog HPC se spusH za H. konacno.4-5) sastoji se ad dva hidrocilindra i hidro-pneumatskog akumulatora. odreduje se natpritisak u desnom HPC.Hod klipa precnika Dl je: h:= (A2x+ Ai ~31 pg F) I AI. 1z jednacine ravl10teze sila koje deluju na ldip levog HPC dobija se natpritisak P:1O == (F. na klipnjaci desnog HPC savladava se sila F 2 • Da bi se mogla odrediti ova sila. koji imaju precnike Di (i == 1.P. Pri svemu ovome. Odrediti koliko ce se tom prilikom pomeriti klip precnika Dl? Slika P. tada. Ove veliCine bice odredene redom. a vazduh u akumulatoru menja stanje izotermski. U sistemu se nalazi ulje gustine p.2. i jednaCine hidrostaticke ravnoteze tecnosti za ravan I-I. tad a se klipovi u cilindrima pomeraju. iz jednacine ravnoteZe sila. i visinska h==(Pmo-Pml)/pg. staticke deformacije Xo 1 zapremine fl. prethodno treba naCi sve veliCine koje definisu novo stanje ravnoteze. Primenom jednacine izotermske promene stanja vazduha u desnom HPC dobija se pomeranje Idipa * • I.1. pri cemn su povrsine = Di2n I 4 (i=1.1. Klip precnika D2 ima teZinu G. lednaCina izotermske promene stanja vazduha u levom HPC daje: X == H . koje deluju na ldip desnog HPC. Hidraulicko-pneumatski sistem (sl.a (P:o .V.1.2. natpritisak se poveca i irna vrednost P. Rastojanje x je jedno ad dvaresenja: . RESEN.4a5. dobija se trazena sila ProDlem 1. sLP.3).4-5 oddava dejstvo sile Fl' Kada na klip precnika D} dopunski deluje sila F. P. li desnorn HPC nivo ulja poraste za visinu y.3). U akumulatoru se nalazi opruga krutosti c.

4-6 sastoji se od dva hidrocilindra i hidraulicko-plleumatskog akurnulatora povrslna poprecl1ih preseka Ai (i = 1.za koliko se jedan klip spusti diugi se za toliko podigne. 160m·m.. bY I[ F+F. P.Fi -G = 0.P2 (AI .i. Sil1lii:onizacija kretal1ja je kada klipovi imaju ista p[ pomenirtja.i. Vazduh mellja . korne Je .2-2 _. TeZine klipova u hidrocililldrima su G1 i G2 • U vazdUSllom prostoru akumulatora visille fl.4-6 gde Stl konstante : b=Pa+pg(a-A) Pm =t(-b+~b2 +4c) Al +A2 +A3 A +A [ 2 A_ F[ +F2 + Pmo A[ + A2 .l.___ stallje izoterrnski.+ F+F. Problem lA-6. Ako se ova pomeranja oznace sa x tada se iz zapremirtskog bilansa D2 = (2 -D:. Ovaj sistem ima dva jednaka hidrocililldra precnika D[ = 200mm D3 = 120mm. AI) . .3). glase: p) (AI .A2 ) + P3 A3 . p Slilca P. F2 =O. JednaCilla ravnoteZe sila. I 2n \ \ njell uslov sinhronizaCije. A. Hidraulicko-pneumatsld sistem prikazan na sl.2.3).. U kojimasekrecu klipovi teZina G=800N. U sistemu se nalazi ulje gustine p.a hidraulic'ke i pneumatske komponente X1. odrediti natpritisak u vaZdUSllOm a V \7 prostoru akumulatora. vlada natpritisak Pmo ' Nakoll dejstva sila Fl i ~ F2 ~ F1 F2 . )c -xo+a-:--X.~4A:.4-7 ·· v'k (A 1.Nai:ine. Hidraulicki sistem prikazan na s1. G1 Pa • RESENJE: Trazeni natpritisak je Slika P.A) X= A3 x d0 bIJa preCl11 2 RESENJE: Zbog jednostavnijeg zapisa uvode se povrsine poprecnih preseka Ai = Di /4. ~ Pj ~ Fz ocirediti racini natpritisak Pl' u slede<Sim sluCcljevima: a) F[ = F2 =100kN.1.2.1. pn."(A2a-AV) by]2 F } a sto zavisi od zadatih brojnih vrednosti.4-7. .pg(A[+A2+A3) pg A[+Az+A3 ProDlem 1.±"\J (P a + . Kada Aa •klipove deluju sile Fl i F2 . lSpUD[ .P. koje deluju na klipove.A3 )..1. c -:xo+a--x.34 Sile pritiska radn.TII~G2 ~.i{ (p. ?)1I2 =. b) Fl == lOOkN.og fluida l1. . ({= 1. Atmosfersld pritisak je i!li.4-7 sluzi za sinnrollizaciju kretanja klipova u hidrocilindrima.

D=80 mm.a) Usled dejstva sile F. tom prilikom pritisak u hidrauliclcom delu sistema je P a u pneumatskom cilindru Pm' Sve novouvedene velicim: treba odrediti.Z!Cfs)2 h. 2 2 2 .H = CPa + Pm)-. b) PI = 25. a pri istim hodovima klipova? Smatrati da vazduh u pneumatskom cilindru menja stanje izotermski.G = O. 35 Sabiranjem ovih jednaCina.-(P -x).l.. Da bi se predmet stegao potrebno je klipove pomeriti za po hod h=40mm. dok seklip u pneumatskom cilindru pomeri za hod x. pri cemu je koeficijent trenja izmedu klipa i predmeta ~l=O. don Pa -4. U polozaju kao na s1. Sile viskoznog trenja zanemariti. Porast pritiska u sistemu omogllcava sila F koja delllje na haju krute poluge. dobija se izraz za radni n'atpritisak G F. klipovi u hidrocilindrima se pomere za po hod h. P a =lbar. Zatim. P.27 bar .1. klip u glavnom cilindru se pomeri za hody. H=150mm.13 bar .4-8 opruga krutosti c=50N/cm je neopterecena. Prvo. L_H__.l. Hidraulicka kleSta steiu predmet tdine G.Sile pritiska radnog fiuida na hidraulic'lce i pneutnatske komponente pi(A1 -A3 )+ P2 A3 -P3(A 1 -A2 ) -F2 . Problem 1. a vazduh u pneumatskom cilindm je d pod atmosferskim pritiskom. l=200mm.. koja uz pomocjednaCine slicnosti xli =ylb.2 RESENJE.4-8. Slika P. b) Kolikom silom treba delovati n~ haju poluge. 41t daje pomeranje klipa u pneumatskom cilindru: x=. na osnovu ovog pomeranja i jednaCine izotermske promene stanja Don . Dati su podaci: d=50mm. da bi se mogao stezati duplo tez} predmet. +F2 p]=T+2T' 2 2 Uvriltavanjem zadatih brojnih vrednosti u izraz za natpritisak PI' dobivaju se resenja: a) Pj ~ 50. a=500mm. na osnovu hodova klipova u hidrocilindrima. Do=50 mm.moze se postaviti jednaCina zapreminskog bilansa 2 d h = D/ y. a) Ako na haju poluge deluje sila F=250N.4-8 b=100 mm.-"'.. odrediti dokoje tdine predmeta hidraulicka klesta mogu da stew.

Jcoscx. . dobija se teZina predmeta f... Hidraulicko-pneumatski sistem (s1.1. c=lN/cm. i u njemu uvrstavajuCi umesto G novu teZinu 2G i umesto sile Fnovu silu Fl .t d G == 2Y. 3 G=50N. . Konacno. a vazduh u pneumatskom amortizeru menja stanje .tGd m4a' Problem 1. dobija se: Gb D 2 Don .n J== 2 b) KoristeCi nadjeno resenje iz dela zadatka pod a).1.4-9 pcidaci: d1=lOOmm.36 Sile pritiska radnogjluida na hidraulicKe i pneumatske komponente dobija senatpritisak u pneumatskom cilindru: Pm == PaX / (H . izotermski. Za savladavanje sile zavarivanja F na elektrodama (ldestima) pritisak .pD--b 1 =0. a=500mm.. Pci • Problem 1. If. Odrediti silu F koja izaziva spustanje " klipa precnika d l zahodx =50mm. i=200mm. L=400mm.(ex + Pm D2n n .l == 2JlP d 41t .dz =50mm.4-9.(D) llFa -(cx+ Pm-4-)11 26.6'1'l! ~recu horizontalno. Pa=lOOOmbar../ F ==-(-) +(cx+p -)-== 318 9N.. Smatrati da se pri pomeranju l):lipova drugog hidrocilindra i pneumatskog cilindra klipnjace W.9N. h=500mm.. 4)1. Pm == (Pa +Pmo ) 11C 3 a a-Ted.) L dl 2 X . 4 2 2 i jednaCine ravnoteZe sila koje deluju ria predmet G= 2FJ. U pocetnom stanju mirovanja opruga krutosti c je neopterecena. P. Dati su Slika P. p =900kg 1m.4-10. Na slici su prikazana klesta na aparatu za tackasto zavarivanje. .x). iz momentne jednacine (postavljene za obrtnu tacku poluge) [ Fa . D.(T) .4-9) se sastoji od dva hidrocilindra i pneumatskog amortizera. Sve sHe ttenja zane mariti. d 3 =50mm. Usled dejstva sile F klipovi se pomeraju. gde su: 4G I d2 2 Pmo = (T+ pgh)Y.

Sila staticke deformacije opruge je FeD' Poznate velicine SU: Pl' F.1. koji sa strane niskog pritiska Po =6bar ima pretnik Idipa Do =200mm. Za otvaranje i zatvaranje izlazne cevi izrezervoara koristi se konmmi zatvarac koji je povezan sa hidraulicko-pneumatskim cilindrom. Za zakivanje na klipu precnika D=100mm. Sile trenja i tezine zanemariti. . Trenje zanemariti. D 1. Do. p. U uredaju za zakivanje nalazi se hidraulicki pretvarac pritiska. Slika P.J. d. h. potrebnoje ostvariti silu F==106.85. d 1 . Za slucaj da je ukupni stepen korisnog dejstva hidraulickog cilindra zakivackog uredaja ).d == D0 D 1Jpollolln 4F = 38mm. RESENJE.Fa + (Fco +2c-h)b . c.4-11 Problem 1. a Problem l.4-12.96 i ukupni stepen korisnog dejstva hidropretvaraca ). Poznate velicine su: d. =0.SiZe pritiska radnog jluida na hidraulicke i pneuinatske komponente 37 komprimovanog vazduha iz mreze Pl se pojacava pneumatsko-hidraulickom pojacavacu pritiska: Hod elektroda pri tackastom zavarivanju je h~ Ocirediti odnos povrsina pneumatsko-hidraulickog pojacavaca pritiska da bi se na elektrodama ostvarila sila zavarivanja F. FeD' a.J. b.4-H.0=0. odrediti precnik II komore visokog pritiska hidropretvaraca. L. kao i protivpritisak u hidrocilindru zakivackog uredaja.· Al 4 [_ . Odrediti do kog ce natpritiska Pm konusni ventil zaptivati cevovod. Slilca P.4-10 RESENJE. d nIp . tezillu hidrocilindra i sile trenja. D. p.1. Zanemariti teZinu kldta. S druge strane ovaj cilindar je povezan sa pneumatsko-hidraulickim pojacavacem pritiska.1 kN. h. do.b ] A=-2-.

4-12 Problem 11.38 Sile pritiska radnog Jluida na hidraulicke i pneumatsk.e komponente RESENJE: TraZeni natpritisak iznad . sIuzi hidraulicka kocnica. Gustina ulja je p.41-13. glavnog hidraulickopneumatskog cilindra. SHe Slika P. obrtnog momenta M. tj.1.l. Odrediti sHu kojom treba delovati na krajn poluge da bi se kretanje dobosa zaustavilo. Hidranlicka kocnica se sastoji od: dva jednaka hidrocilindra precnika d k .nivoa tecnosti n rezervoaru je pg(Hd 2 -hD. x = Y -L ' dk 2 10 PIn -.4-13 tdine i viskoznog trenja zanemariti.J. p.. Vazduh (pocetne debljine sloja a) menja stanje izotermski.) p Slika P.a + pmo ) .. koja je obrtna oko tacke 0. 1 \ \ pri cemu su: Y = 28(-d) .1. za kojn je vezana opruga krutosti Co i staticke deformacije x o' Da bi se kretanje dobosa zaustavilo. na cijim krajevima se nalaze kocione obloge koje u kontaktu sa dobosem imaju koeficijent trenja ). u kome se nalazi opruga lautosti C i staticke deformacije Yo' a u pneumatskom delu cilindra vazduh pod natpritiskom Pmo.Pa' a-y . a sto se postiZe dejstvom sile F. precnika klipa d i precnika klipnjace do. potrebno je kocione obloge pomeriti za po hod 8.L (. i poluga dimenzija L i I + 10 . Za zaustavljanje obrtnog kretanja dobosa precnika D.

P= tpdA .u sa stiUjivim. Na osnovu iztaza (1.5.5. SiIa pritiska na ravnu pons koja je u Jlmntadd.2.1. deluje naravnu povrs p=-fpdA=-fit pd4n. A b) (1.na koju se zeli odtediti sila ptitiska.1.5.5. fluid om.3) Slilca 1.2a) iii potpritiskom Pv (sL1. Ovde se postavlja osnovno pitanje Icolika je sila pritiska koja deluje na ravnu povrs povrsine A? Da bi se nasao odgovor na ovo pitanje posmatrace se elementarna povrsina dA. kao i od toga koji je fluid (stisljiv iIi nestisljiv) u kontaktu sa ravnom pavrsi. Talco na pI'.1b). SJ[lLE PllllITISKA NA RAVNE POVRSI Posmatra se promenljivo polje pritiska sa 51.5. pri cemu znak minus potice od toga sto su vektori sile pritiska i orta spoljasnje normale povrsine ii uvek suprotnog smera.1 ravni R. 1. sl. Zbog veliCine ove povrsine moze se smatrati da na njoj vlada konstantan pritisak'fluida p. medusobnog polozaja izobarskih i rayne povrSi. koja je izlozena natpritisku Pm (s1.5.5. (15.2b). Aka se stisljiv fluid nalazi u nekoj konacnoj zapremini.1) dobija intenzitet sile pritiska U nekim slucajevima izraz za silu pritiska (1. DalcIe. te se rezultujuca sila pritiska moze odtediti kao P =PA (1.5. sila pritiska dP je usmerena 1<a povrsi a ort normale i1 od povrsi ka fluidu. veliCine povtsine koja je u kontaktu sa fluidoID.5.1 ) Vektori ii i P su kolinearni pa se iz izraza (1. AVO zapravo znaCi da se ravna povrs povrsine A. Prema tome elementarna sila pritiska koja deluje na ovu povrsinu ce biti dP ='-pdAn.2) bez obzira koji je fluid (stisljiv iii nestiSljiv) u kontaktu sa ravnom povrSinom. tadase zbog male gustine gasa moze smatrati da je u celoj zapremini popun]enojfluidom pritisak konstantan.1a koje je predstavljeno familijom izobarskih povrSi. ako izobarska i ravna povrs Ide u istoj ravni tad a je na celoj povrsiili A pritisak konstantan (v.5.5. Integraljenjem .2) moze se svesti na veoma jednostavan oblik. Zato ce se naCini odredivanja sile ptitiska koja deluje na ravan kada je ona u kontaktu sa stisljivim iii nestisljivim fluidom analizitati posebno.1.39 1. ave izobarske povrsi pro laze kroz povrSinu A koja lezi 1.1. uvek poklapa sa izobarskom povrsi bez obzira na mesto i polozaj tavne .5.1) i sprovedene analize zakljucuje Se da si1a ptitiska na ravnu povrs zavisi od: funkcije promene polja pritiska.ove elementame sile pritiska po povrSini dcbija se rezultujuca sila pritiska kojll.

zakljucuje se da se sile pritiska stisljivog fluida odreduju preko relativnih pritisaka ida deluju lea ravnoj povrSi u slucaju natpritiska: gasa (sl. Sila pritiska lila ravlIlu pons koja je u kOJmiaktu sa Jmestisljivim fluid om Neka ravna povrs povrsine A.5. U· cilju odredivanja sile pritislca posmatrace se elementarna povrsina dA.40 Site pritiska na ravne povrsi Stika 1. te ce zato na posmatranoj ravnoj pOVrSi polje pritiska biti neravnomeruo.1. tada se moze kOllstatovati da se u slucaju stisljivog fluida centar pritiska poklapa sa tezistem povrsine. PrimenjuJuCi ovaj izraz za obe strane rayne povrSi A.5.2.3. dobijaju se izrazi za odredivanje sila pritiska u slucaju natpritiska gasa u rezervoaru -f (1.Pv)A -f AllalizirajuCi izraze za sile pritiska (1. na koju deluje hidrostatickipritisak p:::: pgz.1. te ce tada elementarna sila pritiskabiti dP:::: pgzdA.5. Poznato je iz zakona hidrostaticke raspodele pritislea u nestisljivom mirnom fluidu da se pritisak linearno menja sa dubinom tecnosti.5. P=(Pa+Pm)A-paA povrsi u stisijivom fluidu.5. sila pritiska stisljivog fluid a deluje u teiistu ravne povrSi.3).4) (1. koju kvasi tecnost gustine p. Ovo za posledicu ima da se za odredivanje sile pritiska moze· koristiti izraz (1. Dakle. leii u" ravni nagnutoj pod uglom a u odnosu na horizontalu (sl.5.4-5) i dijagrame pritiska sa slike 1.5.5.2b).Zato sepostavlja pitanje kolika je rezua) ltujuca sila pritiska i gde je njena napadna tacka.5) i u slucaju potpritiska gasa u rezervoaru P= PaA-(Pa . Zbog ove neravnomernosti pojedini delovi raYne povrsi koji imaju ism povrSinu bice izlozeni dejstvima razlicitih elementarnih sila pritiska.5.2a) i ad rayne povrsi u sJucaju potpritiska gasa (sl. dobija se rezultujuca sila pritiska koja deluje na ravnu povrs . Integraljenjem ove sHe po pOVrS1l11 .3a). jer su obe u kontakm sa stisljivim fiuidom.1. Ako se uvede pojam em/aT pri/islca za tacku u kojoj deluje rezultujuca sila pritiska na raVnu povrs.2. 1.5.

rila pntirka norma!na na ravllt/ povrS na koju de!It!~ da ..1. je izbor ose proizvoljan to se za merodavnu moze uzeti.u e := 1 -A Ve f ~YjdA A => ~uc := 1S T) -A Ve (1. ali za proizvoljnu osu o-v. Na osnovu izlozenog zakljucuje se da leod ravnih povrsi tacku centra pritiska u odnosu na teiiste C odreduje rastojanje 6v c ako je povrs simetricna (sU..3b) u odnosu na osu koja prolazi laoz teiistetada je sa rastojanjem ~vc tacka centra pritiska jednoznacno odredena.5.3b).6) =zeA . Koriscenjem.7) V ~' pn cemu su: Ie moment inercije povri3ine A u odnosu na teiisnu osu (~) i vc najkrace rastojanje od mvoa slobodne povrsi tecnosti do tezista povrsi mereno po ravni u kojoj lezi ravna povrS (sLL5. Medutim.3c) tada postoji i horizontalna pomerenost tacke centra pritiska u odnosu na tdiste povrsine. (1.staticki moment povrsine.1.5. iIi rastojanja 6ve i t.5.5. Stajnerove teoreme: da je aksijalni moment inercije za proizvoljnu osu jednak zbiru sopstvenog momenta inercije za paralelnu tezisnu osu i polozajnog momenta inercije (iu = Ie +v. Aka je okvasena ravna povrssimetricna (v. dobija se rastojanje horizontalne pomerenosti tacke centra pritiska u odnosu na teiiste fl.vertikalno rastojanje od nivoa slobodne povrsi tecnosti do tezista okvasene povrsi i Pc = pgzehidrostaticki pritisak u teZistu povrsine. ako okvasena povrsina nema osu simetrije (v.re odreduje preko vredl'loJ'ti hldroJ'tatickogpritiska u teiistllpowii i da de!tije It tacki centrapritiJ'ka (D).5. Kako. to isti predznak maze iroati i rastojanje 6u c ~ O. sl.5.c). PonavljajuCi identican postupak kao i u prethodnom slucaju. tako da se dobija relacija PV D = t vdP -+ pgzeAvv = pgt zvdA .Ve => fl. dalje. dobija se polozaj dejstva sile pritiska u odnosu na teziste 1 2 _ Ie Vv =-A (veA+1e)=vc+t.11 (1.vc =-. Zaldjucujemo da je rezultujuca .1. Kako centrifugalni moment inercije moze imati vrednost I~T] ~ 0.3. na pr. Zc . osa o-u koja leZi u preseku rayne i slobodne povrSi.Site pritiska na ravne povrsi 41 pri cemu su: t I p =t pdA = zdA pgt zdA = pgze A = p'0] . sl. a sto zavisi od oblika povrsine A. Z iz koje posretstvom veze izmedu koordinata Vv A = v sincx (ze = ve sincx) sledi izraz =_l-S v2dA=~ VeA veA u kome je Iu moment inercije povrsineAu odnosu na osu "u".5. .u e ako je povrs nesimetricna (sl..8) pn cemu je 1ST) centrifugalni moment inercije uodnosu na teiisne ose. Da bi se odredio polozaj tacke centra pritiska koristi se Varinjonova teorema koja glasi: moment rezultujuce sile u odnosu na proizvoljnu osu jednak je sumi momenata njenih komponenata u odnosu na istu osu.A).3a).

1. Za neke karakteristicne oblike povrsi momenti inercije dati su u tabeli T.5. i c) iznad tecnosti u rezervoaru vlada potpritisak gasa.5. Ravna povrs povrsine A nagnuta je pod uglom a u odnosn na horizontalu. .5.1.1. U traZenim slucajevima graficki prikaz ovih rastojanja je dat na slici P.7) merodavno rastojanje za proracun centra pritiska rastojanje Vc = Zc \ sina. b) iznad tecnosti u rezervoaru vlada natpritisak gasa. I \ I Slib P. Nju levasi sarno sa jedne strane tecnost gustine po Graficki prikazati nivoe slobodnih povrsi tecnosti i rastojanja koja sumerodavna za proracun sile pritiska i tacke centra pritiska u sledeCim slucajevima: a) rezervoar je otvoren prema atmosferi.42 Sile pritiska na ravne povrsi Za odredivanje polozaja dejstva sile pritiska potrebno je poznavati moment inercije povrsine u cidnosu na tezisneose. Problem 105-1.ESENJE Prema izrazu (1.1.S-I. Oblik povrsi A ah Oblik povrsi A 12 -ah 1 2 1 -ah 2 ab7t Tabela 1.6) merodavna visina za odredivanje sHe pritiska je Z c' dok je prema izrazu (1.5-1 P.l.5.

2..+ Azcr ) . H=3m. cx=20°. odreduje se sila kojom treba vuCi uze F 1 r H .-z-+PM--2-+ ~ (H -Z+Azcr )-P2 (H -2+ Aze. i iznose: Azel leI h~ Ie2 .5..1. "2 F Slikil.) J= 24)2N .. PostavljajuCi jednaCine hidrostaticke ravnoteze za izobarske ravni koje prolaze kroz teiista C1 i Cz ' odreduju se koordinate tih teiista u odnosu na nivoe slobodnih povrSi tecnosti gustina Pj i Pz' koje su dateizrazima: Z c1 Pm =.h1 h1 .(H -h2 )L . Dati su podaci: 3 ' h] =lm. P. na s1.SiZe pritiska na ravne povrsi 43 ProNe"1f 105-20 Odtediti sHu F kojom treba vuCi uze dabi poceo cia se otvara pravougaoni vertikalni poklopac sirine L.2-3.) = P" I(H -h2 ) + PM I(H-.. =2m. PrimenjujuCi izraze (1. nacrtati dijagram pritisaka hidrostatickog po visini poldopaca.5. .4-6) za posmatrane rayne povrsine definisu se sledece sile: P" h1 ==(Pm+P1gz)h]L 117 'P2 =(-Pv+P2 g -Z)h2 L .Aze2 =C2 D z =~=-12· 1Zc1 Zc] ""2Zc2 Zc2 Konacno.2 +Azc. prime nom izraza (1. P1 =lOOOleg/m. P2 =800kg/m'. p" =lkPa.5. P" == p. postavljanjem momentne jednaCine za obrtnu tacku 0.. L=2m.1.5-2 RESENJE" Na osnovu recenog u Odeljkli 1.112 H . Pm =SlcPa.+ h1 P1g 2' Z e2 Pv h2 = ---+P2g 2' Sada se. koja glasi: _ h2 1 1 hI FcosaH +P2 (I1.7) dobivaju rastojanja dejstva 8ila pritisaka p" i P2 u odnosu na pripadajuca teZista. a zatim.h 1) + p" (H .5-2 su ucrtane sile pritiska i polozaji njihovog delovanja u odnosu na povrsine na koje se odnose. koji je cibrtan aka tacke 0. hi =Cj D1 =-A =-12 . PM == Pm(H -h1 )L . h2 l _ = HcoscxLP.

5-4 I x:y a h sina 6. Ovaj zakljucak ne vaii ako se nivo tecnosti spusH ispod gornje ivice ventila.6) dobija se sila pritiska koja deluje na trouglasti poklopac P = pgzeA = pg(H +'3hsma)Z-= 50567N.5-3. sl. Proplem 1.1. &e = ED = Ie lAze' to ce moment neophodan za odriavanje ventila zatvorenim biti Slika P. Slika P.3mm. 9.P. u odnosu na teziste p6vrsine.5. H=4m.5-3 Ovaj moment je ocigledno nezavisan od Z c' odnosno od poloiaja nivoa slobodne povrsi tecnosti u odriosu ria teiiste.44 Sile pritiska na ravne povrsi Proplem 1.5-5.1.1. b i H. DakIe. Ulaz u kana! je zatvoren ventilom obrtanim oko horizontalne ose koja prolazi kroz njegovo teiiste C (v. Pokazati da je moment za odriavanje ventila u zatvorenom polaiaju nezavisan ad visine vode od gornje ivice ventila do nivoa slobodne povrsine vode. p = lOOOkg I m 3 • RESENJE.5-4. Odrediti obrtni moment po jedinici duzine brane l(=lm) oko kriticne tacke O. Ix . obrtni moment zatvaranja ventila zavisi od faktora pg i ad geometrijskog oblika ventila. gustine p. Dati podaci su: a=60°. RESENJE: Kako su hidraulicka sila koja deluje na ventil i polozaj njenog dejstva odredeni izrazima P = pgzeA. Teska ravanska betonska brana dimenzija a.Vc = AVe = 6(3H +2hsinCt) = 37. a= 1m. U kosom zidu nagnutom pod uglom a nalazi se poklopac oblika pravougaonog trougla. koji kvasi tecnost gustine p.5-3). visiile h i sirine I.U c = AVe = 12(3H +2hsina) Problem 1.31mm . ah S obzirom da ttetirana ravna pOvTsina nema osu simetrije to ce polozaj tacke centra pritiska. U vertikalnom zidu hidraulicke brane nalazi se pravougaoni otvor. 2 . sa jedne i druge strane brane na visinama hI i h 2 • Sa donje strane brana je zasticena tako da se sila koja potice od podzerrmih voda moze zanemariti.1.Primenom izraza (1. h sina 2 / Slika P. gustine Pb' u kontaktu je sa vodom. koji predstavlja ulaz u horizontalni ispusni kanal.5-5 . Odrediti silu pritiska i polozaj njenog dejstva u odnosu na teziste rayne povrsi. h=2m. bid odreden sa dva rastojanja I 6.

Sile pritiska na ravne povrsi 45 J?ESENfE' Problem 1. koja sledi iz datog reSenja.S-6 pg-2-·--(bcosa---·-)+ Pbgb-g-tga sma 3 sma U zavisnosti od odnosa visine kvasenja h i geometrijske karakteristike brane 3b sinacosa. Pv d 2 sina (2+00 . moze da se okrece oko tacke O. . koja glasi: d 2n D 1 Don pgzc -4-(2+ ilVe ) = G (Dcosa+ a sina) + (Go . u odnosu na teZiste.p" -4-)(Dcosa + a sina) 2 2 dobija se trazeno rastojanje. a koji se ima aka kriticne obrtne tacke O. Iznad tecnosti u rezervoaru nalazi se vazduh pod pritiskom Pv' U rezelvoar se povremeno doyodi tecnost. H. Slilca P. Teska brana dimenzija: a. a.5-7.. pak.5-7 1z momentne jednacine postavljene za obrtnu tacku 0. Odrediti ukupni obrtni moment po jedinici !lirine brane (1= 1m) koji potice od sile pritiska i sile teZine. Posle koje visine h poklopac ce da se otvori? Poznate veliCine su: G. U toku povecanja nivoa tecnosti u rezervoaru potpritisak ostaje !constantan. to ce rastojanje. Homogeni cilindricni poklopac teZine G.1.5-6.p" J?ESENJE: Kako je teziste poklopca. Kada se rezelvoar dopunski napuni do visine h poklopac se otvara. Don 2 . / 2 Problem 1.-= 1vJ Problem 1.PV-4-)(Dcosa+asma)++--H -(D+ 4D)-2pgDd n pg 8 G.p. J?ESENJE: h2 h b 2 _a 2 . . Homogeni cilindricni poklopac tdine G koji moze da se okrece oko tacke 0 povezan je sa pneumatskim cilindrom. u odnosu na nivo slobodne povrsi.5-8.. pa tada nivo tecnosti u rezervoaru raste.+h+H+fsina. -. SIika P. koji se nalazi na strmoj ravni.d.1. koji se nalazi na zidu nagnutom pod ug10m a u odnosu na horizontalu. na kome deluje sila pritiska biti: J d2 . Poklopac zatvara kruzni otvor precnika d. gustine p. Poldopac zatvara kruzru otvor precnika d. na rastojanju zc=-~. da bude jednak nuli.a.Do..Go. moment sHe pritiska moze da ima pozitivnu ili negativnu vrednost. b i a napravljena je ad betona gustine Pb' Kosi zid brane samo sa jedne strane kvasi voda. do visine h. ili._ _ _----">. ilV = CD = _c_ = sma cAVe 16ze p L.D. koje iznosi: h= " .

koji su odredeni izrazima: Py hI Zol =. iz momentne jednaCine.5.12zcl sina..12z02 sin a. 2 21 I h2 I 03 h3 f"V __0_2__ 02 . Pm' RESEN. SIna./em 105-90 Pregrada OA sirine L obrtna je oko tacke O. P· == P3gz03h3L .. Prema s1. h3.LWeI) = . d.lR PonavljajuCi u potpunosti posrupak dat u primeru P.. p.lE· Koriscenjem jednacina hidrostatickih ravnotd<:1.5-9.PIg +T ' Z02 :::: - Pv PI 112 P2g +-. postavljenih za izobarske ravni koje prolaze kroz teiista C].P3'a.8Ga .za koji ce sila u uzehl imati ekstre:inne vrednosti. ' b..5.§i Pil:l F Odrediti ugao a.L ..5) i (1. +-2-'-.. Cz i C 3' dobijaju se polozaji teiista u odnosu na nivoe slobodnih povrSi tecnosti. I1 z . sma 1 . P.-111 +2 ' Py PI Pz 113 P g +-hl +-112 +-2 3 P3 P3 Polozaji dejstva sila pritisaka u odnosu na pripadajuce povrsine odredeni su izrazima: Z03 =- I f"V __0_1__ cl - h2 I I \.zc3 = A3z03 = 12z03 . sma. .D. 3 sma. P?:::: PZgzc2 -.. D. G. h.-L. postavljene za obrtnu tacku 0 h3 . ho DZn P" = Pv sina. = arcsm{ 2D(f + 1 ! ) [ .A 2Vc2 .6) definisu se sledece sile: hI 112 ~ :::: P]gzcl-·..· RESEN. A VcJ . PV' P].5-7 i koristeCi uslov zadatka of! ro == 0 dobija se vrednost ugla .LWcz)+F] (h3 sma. Pro/.L.. Odrediti natpritisak u pneumatskom cilindru koji drZi pregradu u ravnoteii i nacrtati dijagram pritisaka po visini pregrade. Poznate veliCine su: a. (-2 -b..1.46 Sile pritiska na ravne pov('.1.(D 2 +-~) ]} -2 1 Pm pg pgd n 2 za koju sila F ima ekstremne vrednosti.1 ana osnovu izraza (1.H. SIna ... Teiinu pregrade zanemariti. Poznate veliCine su: ho' h1' 112 . +-'-+-2-'-. d a.P2.z03 ) +P2 (113 Sill a. L PM = Pm-4Konacno. h2 · hI P...

.P2(t. Pv I. Izracunati potreban momenat M koji obezbedjuje dati polozaj zatvaraca.A.S-lO.PFublem l.2 Stika P.5-1O . Pm =O.7) dobivaju se rastojanjau odnosu na t6Zista PM = Pm 12 .ljene za obrtnu tacku 0.~Vc2)+ P3C-t+~VC3) = 148kNm. 3 P2 == lOOOkg / m 3 ..' P3 :::: 3000kg / m 3 . N2 i N3 oznaceni mvol slobodnih povrSi tecnosti gU8tina: PI. hI +112 ho Pv(h3 sma+-··--+--·-)+PM H sma 2.5. koji je obrtan oko tacke O.gzc. Konacno. RESENJE: Za povrsine Ai = [2 (i == 1. cl .? . koje levase tecnosti gustina Pi ' vertikalne koordinate teZista Ci U odnosu na nivoe slobodnih povrsi odredene 8U izrazima: Pm I. .2bar.z 3)+P)(h 3 sina+.'-[P3 (-2 -/:.2.3).V 3 sma + sinc. Ci : ~Vci = I~Z'I)sina na kojima deluju sire pritiska ~.I +-sma.2.Pv pz I .S-9.cl PIg 2 ' c2 .forena rezervoara medusobno 8U odvojena pregradnim zidom u kome se nalazi zatvarac sirine /. PI == 1OOOleg / m .z m D-nH c· 2 sma h h h +11 h D(h' 2 I A V) P (h' I 2 0)] + 'I 3 sma + sina + 2 sina . Dva zai:'. . a=45°.5. dobija se traienimoment lvf = PM 2 f- PI (t+Ml'cI).1.. Pz i P3' Slika P. Pv=O.bYc2)+ .S-9. Na ovom dijagramu Stl sa Nl.lbar. =---+. (i = 1.Sile pritiska na ravne povrsi .l. prema izrazima (1. KoristeCi izraz (1.5.1.6) su: ~ == p.L + 1 sina := 47 Na slici P. Dati su podaci: l=2m.Ll .4) i (1.3). iz momentne jednaCine posf. z =--+-sma z =---+-sma z. pzg 2 'c3 P3g P3 2 SHe pritiska koje opterecuju zatvarac.sma dobija se trazeni natpritisak koji je odreden izrazom: 4 h3 h P : = .2 prikazan je dijagram rasporeda pritisaka koji deluju na pregradu.

Poznate veliCine su: d. nalaze se dvapara vrata. Svaka poluvrata.lE: a) Trazeni obrtni momenti su: Ml (z) == pg a [h~ -(~ + Z)2] 2 4 .5-12. Pl .l. obrtna su oko vertikalnih osa 0-0. SvaIea poluvrata prevodnice spojen<i su sa hidrociliildrom. Pz . cije su dimenzije kEpa i klipnjace D=250mm i d==15Omm. Odrediti visinu fl. koju zatvara hOlnogeni poklopac teZine G.6m i pod uglom 0:=40°. Slika P. RESENJE: 46 H Pro/. po sredini vrata.5-11.48 Site pritiska na ravne povr§i Pro/. Aka bi neko nestnicnim radom pokusao otvoriti vrata prevodnice u najnepovoljnijem polozajll da li bi to magao? Uzeti da je protivpritisak u cilindru PD == 2bar . dok je visina donje vode h2 == 4m. sirine a=5.2m. c) Radni pritisak hidraulickog sistema koji sluzi za otvaranje i zatvaranje vrata je p=160bar. Visina gornje vade je hi == 8m. H. koji je nagnut pod uglom 0: i obrtan je oko ose O. poklopca. za proizvoljni polozaj llivoa vode utiprevodnici.lem 11.. . G./em 1. U vertikalnom ziehl nalazi se horizontalna spojna cev.1. i koji su za poluvrata zglobno spojenCt na rastojanju b==2. Na kanalskoj prevoduici sirine l:::10m.S-lI pritiska koji deluje na svaka poluvrata gornjih i donjih vrata prevodnice u funkciji ad trenutne visinske razlike spoljasnje (gornje ili donje) i unutrasnje vode. a) Odrediti zakon promel1e obrtnog momenta sile Slika P. precnika el. tecnosti gustine P2' pri kojoj ce zapoceti otvaranje .5-12 RESEN. b) Odrediti silu koja deluje 11a zaptivace. 0:.

.l. Poznate velicine su: h. R. (z) = I 2 ' (i=1.5-15. RESENJE: PonavljajuCi postupak izlozen u prime- ru P-1. Hidraulicki sklop prikazan na 31. U HPC-u ugradena je opruga krutosti c i ..6bG) Stika P.:..4>160bar) to u ovom slucaju nije moguce otvoriti vrata prevodnice.2). breeD -d-)sina. D-d Kako je ovaj pritisalcmnogo veci od instalisanog (p=609. h 2a _p c) Najnepovoyniji slucaj je kada je voda u prevodnici ili na nivou gornje ili na nivou donje vfde. a. h.Sile pritiska na ravne povrSi 49 pri cemu se indeks i= 1 odnosi na gornja. M j (0).5-13. H. Trenje klipova 0 zidove cilindra zane mariti. RESENJE: H = hL/l l pglh(h 2 - ~R2)+6aG lJ2)-1I2 p 2(pglR .5-14..5-14. G.:. l.:.:. pri tome uvrstavajuCi Pm" =0 i Pm =0. Dalde. F. teZine G. sil-ine I. Odrediti za koliko ce se spustiti manji klip nakon delovanja H sile F.. p... Pravougaoni poklopac dimenzija h i R.. dobice se izraz za pomeranje manjeg klipa: SlikaP.. ~~~~.. posle koje ce doCi do prelivanja vode preko pre grade.j~ Poznati su sledeCi podaci: Go' G..re [1-( ~)21r Problem 1. Za saviadavanje ovog obrtnog momenta potrebno je da u cilindru vlada pritisak 4Mj (0) D2 p= +PD =609. b. Ispod velikog klipa nalazi se opruga krutosti c.5-13 Problem :1. 2clMi (z) b) F.:.l. p. Kada na mali klippocne delovati sila F.. D.S-14 sastoji se od dva cilindra precnika diD.3-4.:.4bar. ima. c. u odnosu na obrtnu osu 0.l. d. teZiste odredeno rastojanjima a i b u odnosu na obrtnu horizontalnu osu O. 2? 2 2 Problem 1.:. Zatvarac sluZi za regulisanje nivoa tecnosti u rezervoaru. sila pritiska vode koja deluje na vrata prevodnice ddi ih u zatvorenom polozaju. tada se klipovi spustaju sve do h zauzimanja novog ravnotetnog poloZaja. Tada obrtni momenat ima maksimalnu vrednost. Odrediti visinu tecnosti u rezervoaru.:. Izmedu rezervoara A i B nalazi se hidraulicko-pneumatski cilindar (HPC) dvosmernog dejstva. ~ y= F( ~r {c( ~)2 + pg D. UopstavajuCi ovaj zaldjucak moze se kazati da kad god postoji visinska razlika nivoa spoljasnje i unutrasnje vode da ce postojati si1a pritiska koja deluje na vrata prevodnice tako da se uvek obezbeduje neophodno zaptivanje.:. P. a i=2 na donja vrata prevodnice.:..

a2 > 0). .50 Sile pritiska na ravne povrsi H II d --.. Kako su svi uvedeni o koeficijenti pozitivni (a o > 0. Poznate velicine su: Pa' Pm' P". H. te uvodenjem koeficijenata Al ca . xO' PI' P2 · .a j x+ a :=:: 0 . uz dopunski uslov a. h. 0 0 . a j > 0 . a2 == -A' .. a.1.Pm)Aj • = cX+(Pm - (Pa + Pma)AOa:=:: (Pa + Pm)Ao(a. Ao == A] .x). a2 dobija se kvadratna jednacina: a 2 x 2 Oba naelena resenja mogu biti pozitivna. Poklopac Au kosom zidu zatvara kruzni otvol' precnika d.A 2 .Uvodenjem povrsma poprecnih D'n d'n A preseka: A]:=:: -4-' A2 =4"". d. a) Odrediti siIu kojom treba delovati na Idip da bi sHa pritiska na poklopac Abila dvostruko veca od sile pritiska koja deluje 11a ovajpoklopac kada nema dejstva .5-15 1z jednaCine (1) dobija se natpritisak vazduha u pneumatskom delu cilindra: Pma== 1 [(Pm+PIgH)AI-CXO-(P2gh-py)A2]' o Nakon povecanja natpritiska u rezervoaru A sa Pm na Pml klip ce se pomeriti za rastojanje X a natpritisak u vazdusnom prostoru cilindra naraste na novi ravnotdni poloiaj klipa jednaCina ravrioteie sila (Pml + PIgH)A1 = c(xa +x)+ PmAO+(-Pv +pzgh)Az ' zajedno sa jednacinom (1) daje vezu izmedju pritisaka: Pmo)Ao' Koriscenjem ove veze. Silu trenja zanemariti. Za taj • (Pm] . dobijaju se sledeca resenja za pomeranje klipa: 1 XI2 (P m])=-2 (al±~Q~:":4a~a2)' .5-16. i jednaCine izotermske promene stanja . B staticke deformacije xo' Kada se u rezervoaru A promeni natpritisak na Pm] tada se klip u HPC pomed. NaCi vezu izmedu pomeranja klipa i 'natpritiska Pm] ako vazduh u pneumatskom delu cilindra menja stanje izotermski.Pm)jf. Problem 1. Iznad rezervoal'a nalazi se cilindar precnika D u kame moze da se krece klip teZine G. o 1 . P:.e. . jednaCina ravnoteie sila koje opterecuju klip u pocetnom stanju mirovanja glasi: (Pm + PIgH)A1 == eXa + PmoAO + (-py +P2gh )Az ' (1) Stika P.. a sto iavisi od konkretnih brojnih podataka." A C a o == (Pml . a l =-A + Pa + Pm +(Pml-Pm)T. > 4a Oa 2 koji daje realna resenja kvadratne jednaCine.RESENJE. D.

1.Sile pritiika na ravne povr§i 51 sile na Idip. 1m. u kome iznad nivoa tecnosti gustine Pl vlada potpritisak Pv' Ocrediti ukupnu silu pritiska koja deluje na zatvarac c.5·. G Pl' PZJ Pa . A =: J mogu se definisati sledece sile pritiska: ~ =: -[-Pv + Plg(l+t)jA. Pl =: lOOOlegl m p" =24525 Pa. b) Za leolileo ce se. ispunjen je tecnostima gustina Pz i P3 koje se ne mesaju.5-16 Problem 1. zatvoren je zatvaracem C oblika omotaca kvadratne piramide visine H i postavlje~l u rezervoar E.6m. h=O.1. = [Pmgh -P3gCt+ b )jA .Poznate veliCine su: a=1. b=0. h1. pre rna tome.5-17 RE'SENJE' Zbog jednostavnijeg pisanja uvodi se povrsil1a bocne strane piramide a a 2 + H2 . spustiti lelip aka vazduh menja stanje izotermski? Paznate velicine su. P.11. P4 =-[-Pv+Plg(l+ta)jA . Pz = 800kg/m\ P3::=: 1200kgl m 3 . Pz =: {PI". 3 . nakon dejstva sile. a. sl.2m.a.5-17a i b). 1=0.2m. Sud A kvadratnog poprecnog preseka stranice 2a.2m. c) Slika P.~+-[p2gta+ P3g(a+b)]}A . J RESEP/7E: L-J Slika P. i ugao a=arctg(a/. H=2.P. ObilazeCi ombtac piramide sa spoljasnje i unutrasnje strane zakljucuje se da tecnosti gustina Pl' P2i P3 kvase sedam karakteristicnih ravnih povrsina oblika trougla (v.1. do' D. Pm::=: 13600 kg 1m 3 . h2' el.f!).

sile pritiska: .6. 3 2 Ukupna sila pritiska je P = ~ Px + P: + p} = 440. i.z:. Odrediti ugao a. visine H. tako da rad koji je potrebno izvrsiti zaotvararijepoklopca ima ekstremne vrednosti. Odrediti. Problem.)-G.1. prvo. p= lOOOkg 1m • .z:. u odnosu na tezista Cj .5-18.z:. dok su sHe: P5 .1.5. da se celokupna povrsina zatvaraca C okvasena tecnoscu gustine P1 nalazi u potpritisku sto se da zakljuCiti prema polozaju slobodne povrsi.74kN. .(Pa .52 Sile pritiska na ravne povrsi Ps = {Pmg h -'-[Pzg1+P3g(a+b)1} 1 ' P =[Pmgh-P3g(~a+b)11 ' 6 P7 =-[-PV+P1g(l+a)jA. P6 i P7 nagnute poduglom a..=O. s G Au Problem. Zanemariti efekte izazvane isticanjem tecnosti. P3 i P4 nagnute su pod uglom a.. na s1. Kada na dno suda deluje sila F tada sud tone u tecnost gustine p a vazduh u njemu menja '~tanje izotermski. = O.. Nivo tecnosti u rezervoaru je konstantan. koji na kosom zidu zatvara pravougaoni otvor.S-lS pri cemu su natpritisci: pg8)2 +4[Pa (a +8) + Pmolpg . h=3m.iiTte A1 i A4 u poijupotprilljfca. u odnosu na vertikalni zpravac.7) na rastojanjima. trece. = 440.. i P4 deluju izTtad tdiSta zato .7). pri cemu posebno treba naglasiti da sile pritislca .z:. P. Treba napomenuti.pg(Ha -8)(1-A)' s .+pgH(As -A.flo su pOJIT. kolikom silom treba delovati na dna suda da bi onpotonuo. + P2 + P3 + P4 + 2(Ps + P6 + Pi)j sina. H RESElVJE: TraZenasila je: p F = PmA.z:. u odnosu na horizontalni pravac y.. Slika P. Pz = (-. 1. Cilindricni sud tezine G.P2 + P + P4 ) casa.pg8)} . 1.74kN Py = 0. debljine dna 0. . a=2m. b=lm.5-17a i b. Pm =t{~(Pa - Pmo = A . Ovaj zadatak moze i jednostavnije da se reM a a cemu ce biti vise reci u Odeljku 1. Poklopac tezine G=2000N. moze da se krece po vodicama sa koeficijentom trenja iJ. F2 . P4 i P7 deluju od raYne povrsi. drugo. Rezultujuce komponente sila pritiska su: Px = [. a silu pritiska koja deluje na poklopac odrediti na osnovu hidrostatickog zakona raspodele pritiska. te zato sile pritiska . ima povrsinu dna spolja As i unutra Au' Ispod sud a nalazi se stub vazduha visine a.t. odredena izrazom (1. Dati su podaci: 3 Pm =2kPa. sve sHe pritiska deluju u odgovarajuCim centrima pritiska D j (i = 1.5-19. .

x)b . Sila trenja iZllledu poklopca i yodice je: F). a polozaj njenog tezista u odnosu na nivo sIobodne povrsi odreden je izrazom zc(x) = Pm I pg+h+k(a-x)Sina. = 0. [I .S-19 RESENlE. Za vrednost ugla ~=180-a=94. P. Ovi izvodi su: oW 1 . t~O sma. Sila pritiska koja opterecuje trenutno okvasenu povdinu poklopca iznosi: P(x) = pgzc (x)A(x) = [Pm 1.1. 67° Iz jednaCine koju daje prvi izvod dobija se: { 6 G 2] ~L ?' a iz jednaCina drugog izvoda sledi da je za ovu vrednost ugla rad minimalan i on iznosi Wmin == 963J Ikg.flGcosa + G siri'a.J" .5-20.l(x) = fl[P(x)-Hcosa]..x) sina g ]ca .S-19b). --2 = iw -('6 flpgba 3 + Ga) sma + flGa cosa.x) Sina. I' .Lba +('6pgba +Ga) Sllla. Za odredivanje ekstrellla.l. fad je maksimalan i iznosi W == 11609 J I kg.· Trenutno okvasena povrsina je A (x) = (a-x)b (v.flGa cosa.Sile pritiska na ravne povrsi 53 b) Geosa. Naci rad otvaranja pravougaonog poklopca mase In. Stika P. fu == ('6 flpgba 3 + Ga) cosa + flGa Sllla. Rad otvaranja poklopca iznosi: fa 1 2 1 3".+ . P(x) G ' ' v . W == JOF(x)dx == 2(P m + pgh)f..( .31°..l (x) m~etu: + Gsina.) = -85. == arct . Nivo tecnosti u rezervaaru .pgh +k pg(a . potrebno je nati prvi i dtugi izvod funkcije rada pO uglu a. dok je vucna sila u F(x) = F).. aka se poklopac krece po vodicallla sa koeficijentom trenja fl. ' 1 • oa 1 pgba 1 a.. s1.x)b .~.. = {Pm + pgh + P2 (a .] (a . max Problem 1.

Pokretnu pregradu brane u proizvoljnom polozaju ravnoteZe drZe dva simetricno postavljena hidrocilindra. Stika P. voda se preliva preko brane.5-21 b) c) W = p= (i. G=2P kN. .a) F(a) = 4b~~n~ [pglh(H -ih sino. SmatrajuCi da po visini vode u kanalu vlada hidrostaticki zakon raspodele pritiska.90m. b t :J"'u'.Ponavljajuci postupak proracuna izlozen u primeru P. b=5m. c) Rad sile pritiska koji je potrebno uloziti da bi prelivanje vode preko brane prestalo. Efekte isticanja tecnosti zanemariti. definisanom uglom 0.1. b= 100m. m=lOkg. 1 =60°. U pocetnom polozaju ravnoteZe pre grade.4J. 1 ) + 2. Na kanalu se nalazi brana cija pokretna homogena pregrada.54 Sile pritiska na raYne povrSi je konstantan. Dati podaci su: a=500mm. Pri tome u protivpritisnom prostoru hidrocilindra vlada pritisak Pc =2bar.) +Gcosa] pri cemu su: a-ugao koji definise trenutni polozaj pregrade i ~ == arctg[ coso. p:::: lOOOkg 1m 3 .U}o. 17= 1m. t (D _d )n 4F(a 1 ) 2 2 +Pc D2 2 2 = D-d 34. 2 :::: pgl17 [H(a 2 - 2 0. d=100mm. (cosa 2 . I Slika P. te:line G.)]= 18.Sina)]. ProJJlem 1. D=200mm.l.5-20 RESENJE.1.5-19.22153J. sluzi za regulisanje nivoa. /=8m. Pm=lkPa. b) Pritisak u radnom prostoru hidrocilindra koji obezbeduje ravnoteZu pre grade u polozaju definisanom sa uglom 0.1. RRfENJE.5-21. 1-1-=0. 1 . Odrediti: a) Silu koja deluje na kIipnjacu svakog od hiclrocilindara. arcsin(H / h). dobija se rad otvaranja poklopca: W:::: I-I-g{m+t pab(h+ ~. Dati podaci su: h=2m.229bar. 0. H=1.cosal)j =.

55 1. SHe pll"itiska koje deil. koji je veoma jednostavall za prakticnu primenu./ + pJ + pi.zci :::: lc.lljlllllll3 lkJrivlllI p'lHl'rS Ako se posmatra kriva povrS A proizvoljnog oblika (81. na nivo slobodne pO)lr§z: .6.1. tj. dobija se komponenta element arne sile pritiska dPz :::: pdAz :::: pgzelA z • S obzirom da je dV::. Ova sila pritiska se moze napisati leao P=:: p.y) (i=x.3). to ce se njenom odredjivanju pristupiti na jednostavniji naCin. Vz je zapremina dobfjena projektovanjem hive povrJ? It vertikablOm pmvcu. tada na nju deluje sila pritiska p:::: .iIi. / AiZc.6. (i=x.2) Projektovanjem u vertikalnom pravcu elementarne sHe pritiska d~" koja deluje na elementarnu povrSinu ciA (s1. Projektovanjem krive povrSi u horizontalnim pravcima Ox i Oy.y) (1.1) (1.6.6.1).6.pclA . neld poklopac.-=-pg-=-=Vz-'I (1. 6.::zdA z elementarna zapremina koja ispunjava prostor od elementarne povrsi dA do nivoa slobodne povrsi tecnosti to ce rezultujuca sila pritiska u vertilcalnom pravcn biti: Pz :::: t pelA z z ::: pgt zelA z :::: pgt dV=:> z z r. i koja predstavlja.! na rastojanjima merenim od teZista povrilina .. i Pz njene komponente.6.1. SILE PRITJISKA NA K.. na pr. Px .6.cj-A-:""j'.1.1. S obzirom da je silu P U opstem slucaju teSKo t odrediti resavanjem integrala.1) koju kvasi sarno sa jedne strane tecnost gustine p.RIVE POVRSI I TELA KOlA SlE NALAZE U TECNOSTI 1. ~.5.6)): !rp-j-::::-pg-z-c-jA-j-=----P-m-. odredjivanjem njenih komponenata. 6. pri <semu su Slika 1.3) U izrazu (1. u odgovarajuCim koordinatnim ravnima dobijaju se rayne povrsi povrsina Ax iA y na koje deluju sile pritiska (odredene izrazom (1.

ve se ne uzimaju u obzir. (1.6~1 RESENJK Prj projektovanju poklopaca A i B u.ile zapremine Vs' Problem 1. s) to ce sila pritiska u proizvoljnom pravcu bid: p. P =[Pm +pg(h+1 ~)]± R n . s) .1).1. 1.6.6.Ii u vertzKalnom praVClt do .lbar. Dati su podaci: R=O.56 SiZe pritiska na krive povrsi Vertilcalnastla pnliska P prolazi hvz tdiNe zttpremine Vz • Na osnovu poznavanja z komponenata moze se odrediti i intenzitet rezultujuce sile pritiska P=~P. s Hm 8to se merodavl1e zapremzi'le odredtqu .s) .6.lel1e hive pow.~) JRl. s => Ips:::: pFFs I (1. pa se zato sHe pritiska na takvim povrsinama uravnotezav<lju i kao tak. Na osnovu napred recenog moze se odrediti sila pritiska koja deluje u proizvoljnoID pravcu odredenom jedinicnim vektorom s.+P}.4) U odnosu na horizontalne pravce (i=x.s)J A As z_ _ dA cos(k.6-1. 1=2m. Odrediti sile pritiska koje opterecuju cilindricni poklopac A sirine I.5) z U opstem slucaju napadne linije sila P ' P i P se ne seku u istoj x y z tacki sto za posledicu ima stvaranje momenta u odnosu na neku proizvoljno izabranu osu.y) uglovi pod kojima je nagnuta rezultujuca sila pritiska su: (Xi = arctg(P 11.3).ira/iranjem prostora od olcva.:+~.. Kako sa sl. na kojima deluju horizontalne sile pritiska.2m. =J pgzdAcos(ii. 2 P =[Pm + pg(h.fi teCitosti u pmizvo!inom pravcu So Napadna linfia ow Slfe pmlazi kroz tezi.s) = pgcos(k. 2 x1 x2 a koje su odredene primenom izraza (1. sl. (v. sledi da je dPs =dPn cos(H.6. horizontalnom pravcu dobice se rayne povrsi oblika pravougaonika povrsine A"I= Rl i polukruga povrsine Ax2 = R rc/2. (1.komponertta jedinicne stle koja deluje na btlo kLJii fluitlni debe i Vs . 3 Pm=O. Vertikalne sile pritiska odreduju se primenom izraza (1.6) pri cemu su: Fs = gcos(k. h=2m. Trebanapomenuti cia se pri projektovanju odgovarajuce povr8ine preklapaju.6.1.fi na nlvo slobodlle povr.P. p=lOOOkg/m • c) p A Slika P. i sferni poklopac B poluprecnika R.) .6.6-1b).zapremifla dobijena projektovanjem hive povr.1.

6-2 kvasi tecnost gustine PI' pa ce prema sl.P. T. dok se po1ozaj nivoa slobodne povrsi tecnosti gustine P2 odreduje iz jednaCine hidrostaticke ravnoteZe P2gx = 4F / d. moze da Se resi primenorn metode potiska (vidi Odeljak 1.2) za poklopac A-A i metode ravnotde tecnosti (vidi Odeljak 1. P. FA = ~21 + Pz2 == 17. l J dok sa donje strane povr!. h2 =2m.6·3. R=lm. takode. koje opterecujupoklopce A i B su: . lJ :::: P2g 12(D +dD+d )H+ ("2) n+--(x-H) .6-2b vertikalna si1a pritiska na taj deo hive povrsi biti: f D2 Pm· n n 2. Odrediti ukupnu silu prifiska koja opterecuje pregradni zid A-A sirine L. d. a =45°. Ps == Px I R +(P P x2 z2 - Pz) . 14 3 P =pg[ -R 21C+(h+-)R I.1. 1 4 d 2 l ~ :::: PIg (h+ P1g)-4-+12(D +dD+d )fJ +"23("2) n . H. Tezinu konusno-sfernog poklopca zanemariti. Nivo slobodne povrsi tecnosti gustine PJ na1azi sena rastojanju Pn/PJg u odnosu na nivo tecnosti u sudu.6-1c) ne uzimaju se u obzir.Da bi se odredile sHe pritiska koje deluju na vezu A-A.. h]=2m. kvasi tecnost gustine Pz a vertikalna si1a pritiska na taj deo povrsi je: P2 fn 2 z 2 d 3 D rr. P2 :::: lOOOkg / m 3 • . 23 z. P2 )fJ +d3l}.86kN. Odrediti silu F kojom treba delovati na ldip da bi veza A-A u pregradi P bila neopterecena.=4m. I ovaj zadatak veoma elegantno moze da se rdi primenom metoda ravnoteze tecnosti i potiska. potrebno je naCi polozaje nivoa slobodnih povrsi tecnosti. pv=3kPa.. 2 pg 43 -. vertikalne sile pritiska su: Pm] . Prema tome. P1 == 800kg / m 3 .1..(h+-)---R 31C 'P =pg--R 31C.l.P. Ovaj zadatak.2 . J 7 Rezultujuce si1e pritiska. ) 2 = 2504N.n.3) za poklopac B-B. Problem 1..0-2. 1)[(D2 +dD+d . do.n i iznosi X= 4F / pzgd.6. -R Pm 14 . Dati podaci su: ho=lm. Konusno-polusferni poklopac sa gomje strane Slika P. PjI Pz' RESENJE. l=lm. D. Poznate veliCine sU:P m ' h. Problem 1. jer definisusile koje se uravnotezuju. 2 Iz uslova zadatka p] I = 3 4 P2 dobija se izraz za sHu 2 F == (Pm +p1gh/~n + P2g(~ )2{H + ~ ell. 4 pg .Sile pritiska na krive povrsi 57 rtivoa s!obodrte povrsi Tom prilikom dvostruko srafirane zapremine (sl. ==pg [1 2 rr.6.

').1) i (1. smcx. PI::: {\. a=4 0 .. 3 Pm 1 2 . + Pz = 3 U.r • v ~ ·5· noo "7VV gl h=1m. b) do koje visine treba nasuti sa spoljasnje strane zidaA-B tecnost gustine P3 da bi zid u horizontalnom pravcu bio neopterecen.8kN 2 P2g P2 komponenta sHe pritiska.6-4.-Lcoscx. Pz = p] ( . pa ce rezultujuca sila pritiska biti: ?:::~ P.7kN. Zid A -B sirine L po visini kvase tri tecnosti. A Slika P. +P2 [ (--+-h])2RL+. . Ukupna sUa pritiska koja deluje na zid A-A je PA :::"Ii Px + Pz / 2 2 ::: 317. k g I rn 3 .p"hoL+ (. h3 h3 . P3 ::: 1000 kg 1m.8kN.6. I. .R-rcL ~ a+(-p.3) dobivaju se horizontalna hI .PI' + P1g2)h1 L+(-p" +P1gh l + P2g-Z)h2L == 206.leFIZ 1.6-3 Slika P. +(Pm + P]gh1 + P2gh2 + P3gT)h-jL = 278kN . dobijase traiena visina nasipanja . h 2 =2fll.6.-Lcosa =139.+P1gh1)IL=240.6-4 Prof. i vertikalna haL hI h1 P =-Pv-+(-Pv +P1g-Z )-.' == P3gx2 L 12.+ Z tgcx. h? Px ::: . koHlea je tad a rezultujuca vertilealna sila pritiska_ Dati podaci su.1..6_3) odreduju se horizontalna i vertikalna komponenta sHe pritisica. PI' P1 1 2 .. Odrediti: a) re:zultu- jucu silu pritiska koja opterecuje zid A-B. koje iznose: R h2 P" ::: PmhL + (Pm + P1gZ)RL + (Pm + Plghl+ PzgT)h2L + h3 . . b) Kada se sa spoljasnje strane zida A-B naspe tecnost gustine P3 do visine x tada 2 je horizontalna komponenta sile pritiska P. 1z uslova neopterecenosti zida u horizontalnom pravcu (Px ::: ?. ~g '~cx. L=jm. Pm =5JrJ'a_ REj"ENJE: a) Primenom izraza (1. /1 3 =lm.2kN.1) i (1.6.58 Sile pritiska na krive povrsi RESENJE: Primenom izraza (1. Pz = """k' m 3 .4N.11 ::: R = 1m.1.R +-4 R n)Lg+(P m + Plghl + P2gh2 + P3g-2 )-.

. Vertikalna sila pritiska (iIi sila potiska) koja deluje sa spoljasnje strane zida A-B....La.. H=O. '''1navisin"1T1a h -2m..6~5. Konacno.." -lnn01ra/1TI".Jh'.. Sa jedne strane zid kvase tecnosti gustina P1 == 1000kg/m i P? == 1200 kg / m 3 . 3 .L. 0::...sj. RESENJE. .78kN... 3... 1 2 x P y2 \ Iz jednaCine parabole y = x 2 . nalaze se dye cilindricne povrsi polu3 precnika R=lm..6~6.. 0'-"' O1. dobija se rezultujuca vertikalna sila pritiska P.. h -1m 1-'2 . PX2 = (P1g h1+ P2gT)h 2 B = 82. odreduju se granicne !coordinate u horizontainoll C=-~ll~ Slika P. i iznosi: Px == Px + Px = 14S. VVVJ. prema (1. Odrediti horizontalnu i vertikalnu silu pritiska tecnosti koje deluju na zid. U zidu A-A..n~ J-Il ..Pz == 6819N. .l..6-6 pravcu do kojih tecnosti kvase zid.4kN...Sile pritiska na krive povrSi 59 x == ~2Px/(P3gL) = 4347mm.Horizontalne sile pritiska koje deluju na zid. prema izrazu (1.. 'V AY I h2 dok je ukupna horizontalna sila jednaka njihovom zbiru. '~2 -~~ ~... Odrediti: a) Natpritisak koji treba da deluje iznad tecnosti gustine P3 da bi rezultujuca horizontalna sila pritiska na zid A-A bila jednaka nuli." == Pz' .. h=2m. A .... .. dok ga sa druge strane kvasi 3 tecnost gustine P3 == 800kg / m .. 2 Lv'-" AV~L..6. hi Problem Jl. Parabolicki zid definisan jednaCinom y = x .....6-S Problem 1.1.1)..Sm. ...... '''b' .6 .1. su: 1 2 PX1 ==2"P1gBh1 =62.... i b) Kolika je tad a rezultujuca vertikalna sila pritiska koja opterecuje ovaj pregradni zid? Dati podaci su: a=lm..3) iznosi: . sirine B=4m. sirine 1=4m.18kN. koja je usmerena vertikalno na gore.. H h a) b) Slika P.L '" V''JV .~ _Q(l(l1rlT/.1.. I1 h3 1 2 lJ Pz = P3l2" tgeL +(x-h3 ) tgeL +"4R n+(x-h1 -:-h2 -h3) Lg. kvase ~=xn~~j. a one iznosel1 == Jh1 +h2 i 1 2 =....6. • .l LA.

60

Sile pritiska na krive povrsi

Za odredivanje vertikalnih komponenata sila pritiska posmatraju se dikrencijalno mali elementi povrsina dA] idA 2 koji su okvaseni tecnqstima gustina PI i P2 na kojima vladaju hidrostaticki natpritisci: PI ::= Plg(h l + 112 - y) i P2::= P]ghl + P2g(h 2 - y). Primenom izraza (1.6.1) sile pritiska na krive povrsi su dP; = PidAi (v. sl.P.1.6-6), pri cemu indeks i ima vrednost 1 iii 2. Konacno, vertikalne komponente sile pritiska su:

~'I ==:J:~PIBdX==: Pl{Ch +h2)(lI- 12)-jU:- li)]B=25,03kN,
j

~'2 t P2 Bdx
::=

== [(PIghj

+ P2gh2)12 - P2g Ii ]B ::= 88,94kN,
::=

odnosno ukupna vertikalna sila pritiska je Py

PYI + ~'1 = 114kN.
2

PruD/enD 1.6-7. Zid definisan jednacinom y = ax 3 +bx +cx ima sirinu B=2m. Izuad vade vlada konstantan natpritisak P m =O,2bar. Odrediti rezultujucu silu pritiska koja deluje fla zid. Dati su podaci: l=lm, L=l,Sm, 0=1, b=2, c=3, 3 p= lOOOkg/ m .
2 RESENJE' UvodeCi visine: H::= a[3 +b1 +cl, i
3
'J

h==aL +bL-+cL-H, kaje se odreduju iz jednacine zida, i koristeCi postupak dat u primeru 1.6-6, dobivaju se komponente sile pritiska:

Px Py
SlikaP.1.6-7

=Pm(h+H)B+1pgH 2 B,

= Pm BL + pg[H - (4 13 +3[ 2 +2 /) Bl,
b

. a

c]

na osnovu kojih je rezultujuca sila pritiska

H

x

ProDlem 1.6-8. Na kanalu se nalazi homo gena obrtna pregrada .. brana, mase m=5t, sirine 1=10m, koja sluZi za regulisanje nivoa vode u kanalu. U poloZaju prikazanomna sl.P.1.6-8, u kanalu je maksimalna visina vode. U ovom polozaju pregradni zid ima oblik opisan jednaCinorn x = ky2. Pregradu drie u ravnoteii dva identicna, paralelno spojena, hidrocilindra. Odrediti: a) Horizontalnu i verfikalnu sHu pritiska koja opterecuje pregradu .

Stika P.1.6-8

Sile pritiska na krive povr,~i

61

b) Obrini moment u odnosu na horizontalnu obrtnu OSll x, a koji potice od dejstva . sile pritiska tecnosti. c) Polozaj dejstva vertikalne sile pritiska u odnosu na vertikalnu osuOy. d) Pritisak (PI) u radnom prostoru hidrocilindra koji branu drZi u ravnotezi, pri tome je vrednost protivpritiska P2 ==2bar. Silu trenja zane mariti. Dati podaci su: h=2m, H=4,2m, d=80mm, D=150mm, k=O,2.
RESENJE1 2 k

Py ="3 pglh' b) Obrtni moment vertikalne sile pritiska je
0

a)

P< =="2 pglh = 196,2kN; My ==
Xh

=52,32kN.

I xpg(h - y)ldx
0

==

1 10k 2 pglh 5 ,

tako da ukupni obrtni moment sila pritiska iznosi: h 1 3 22· Mp=Px.-:;+MY=30Pglh (5+3k 11 )=143,357kNm. c)
Xc

= My / Py =lokh =O,24rn
2

3

2

D2 d)
PI = Pz
D" -d
0

2

+.

n(D~

?

-d )Hcosa

2

kh 2 (kip +-2- mg ) = 19,12bar,

a 1.6.2. Sila potiska

= arctg[kl1 2 / (H -h)] = 19,98°.

Ako neko telo pliva u tecnosti gustine p tad a se vertikalna sila pritiska moze primenom izraza 1.6.3 odrediti u obliku:

P = pVg

(1.6.7)

pri cemu je V-zapremina potoplienog dela tela ako tela pliva na tecnosti (s1. 1.6.2.1a); Iii p zapreml;za tela, aka je tela zaronjeno u tecnosti (sI.1.6.2.1b). Sila pritiska (1.6.7) koja It vertikablOm praVClt delttje na telo, naziva se sila potiJi<a, iliArhimedova slla potiska. Ova slla ne zavisi od polia pritiska koje dada oko tell4 tj. ne zavisi od dubine na kojoj se tela nalazi. Na telo teiine G koje se nalazi u tecnosti deluje sila potiska P. Poredenjem ove dye sHe, zakljucuje se: da ako je G=P felo pliva I na tecnosti, iii u njoj 1ebdi; aka je G>P telo tone kroz tecnost; ili ako je G<P tela izranja iz tecnasti sve dok se ne postigne ravnoteza sila G=P. KoristeCi silu patiska citav niz problema znatno jednostavnije moze da se resi. Nairne, ako je kriva povrs (s1.1.6.2.2)

p

a)
Slil<a 1.6.2.1

b)

r-\7Q----.--..-z
."

\.

\J~

.,'

R

Slika 1.6.2.2

62

Sile pritiska na krive povrsi

okvasena sa tecnoscu gustine p, tada ,j'e moze ':zdvojiti karakterirtiCiza zapremina i nezavi,f/lo posmatratl l1.jena TllWloteza. Tom pnlikom izdvojena zupremina V ponaJa se lao da je telo te zapremlize zaronjeno It teCi-lOst. Tada na tela delujn: sila potiska

Po = pV g, normalna sila pritiska P na granicnu povrs A-A i sila reakcije veze N Prema tome, za izdvojenu zaprerninu vaz} ravnoteza sila:
IR=P/V+PVg!
Zbog uvodenja sile jJotiska, izlozeni postupak se moze nazvati metoda potiska.

R.

(1.6.8)

Pr.olllem il..6-9. Sud tdine G=lkN, oblika paralelopipeda stranica a=lm, b=2m i H=lm, pliva na vodi. Koliki (kvazistacionarni) Iad treba utrositi da bi se sud potopio?
l?Efhw7E: U pocetnoID stanju ravnoteze na sud deluje sila potiska Po = pgabho' pa se iz jednaCine ravnoteie sila Po = G do b~ia gaz suda ho = G! pgab. Kada na F(x), sud delui/;: promenljiva sila F(x) tad a sud v G tone. Pri tome, u proizvoljnom po.loZaju 5..1J.·_fr.;;fi~'.:"iM~,;-=-~x suda (v. sl.P.1.6-9b), na sud deluJe slla - =.t=- /""";{~~ po"':slra'~ "'~:t.';-;";,:'1?"'f'·):(Y; l.l ,,., ho I ;;%?,VA1".,.,;2',·'. v 0-l'i~JP:!;t:;2 P(x) = pV(x)g = pab(ho +x)g. ( P(x) Zataj proizvoljni polozaj vazi ravnotda !:I) sila P(x)=G+F(x), iz koje se dobija a) F(x)::: pgabx. Na kraju, na osnovu ove sile Slika P.1.6 ..9 dobija se rad potapanja: H-1'o I 2 W=0 F(x)dx ="2 pgab(H - ho) ::: 8835 J.
/i'/;%,."/' --

f

Pyo/PleJ'R 1.6~lO. Odrediti silu kOjOID treba delovati na konusno tela tezine G=400N da bi se ono potopilo. Dati su podaci:h]=200mm, h2 =300mm, h=lm,
d=500mm, PI = 800kg / m , P2 d
14----1 3
=:

900kg! m , P3 ::: lOOOkg / m . RESENJE: Qa, bi konusno telo potonulo potrebno je da sila F obezbedi polozaj tela prikazan na sl.P.1.6-10b. Tada je s geometrijske tacke gledista polozaj konusa odreden precnicima d] i. d 2 koji se nalaze it slicnosti trouglova d Cf2 d 1 · •• h Hc.:.(h +h2) H -hI' llznose:
1

3

.

3

a)

b)
Slilca P.1.6-10

dl

=~(H-hl), d2 =~[H-(hl+h2)1.

U tom nOVOID nivnotdnom polozaju na pojedine delove tela, a prema sl.P.1.6-10
2

deluju sledece sile potiska:
~ ::: PJV;g
=:

PJ U(d +ddJ+d] )hJg

11:

2

SiZe pritiska na krive povdi

63

P3 = P3V3g= P3 U(H -hI ·-h2 )g·

din

.

1z jednaCine ravnoteze sila za polozaj konusnog tela dat na sl.P.1.6-10b odreduje se sila kojom treba delovati da bi konusno tela potonulo, a ona iznosi: F", Pr +P2 + p., -G = 154,6N.
ProD/em 1.6-11. Cilindricni sud precnika Do napunjen je tecnoscu gustine p. Na tecnosti pliva plovak tezine G, koji se sastoji od dva cilindra precnika Did, i visina Hi h; i polusfere poluprecnika R. Kada na plovak deluje sila F plovak tone. Odrediti za koliko ce se klip spustiti nakon dejstva sile F. RESEN.!E: U pocetnom polozaju ravnoteie plovka (sl.P.1.6-11a) deluje sila potiska Po = pVog l;l kojoj je Vo potopljeni dec zapremine plovka, a pri tome vazi jednakost sila G = Po- Nakon ..... x F dejstva sile F plovak se spusti za tastojanje x (v. sl.P.1.6-11b). U tom novom ravnoteznom polo-h zaju na plovak deluje sila potiska:

P = P(Vo + f,V)g = Po + pg-4-(x+ y) Veza izmedu pomeranja x i y nalazi se iz jednacine zapreminskog bilansa xD 2n 14 = y(Dg - D2)1T./4,

D 2 7t

a)

b)

Slika p, 1.6-11

i glasi: y = xD2 1 (D; - D2). Kaleo za novo ravnoteZno stanje vaii jednakost sila F+G =P, to ce se iz ove jednacine dobiti pomeranje plovka: 4F D; _D2 x=-pgn D2 D2 .
o

PrOD/em 1.6-12. Sud S, tezine GI , ima povrsine poprecilih preseka unutra Au i spolja As' Sud je napunjen tecnoscu gustine Po, do visine H, il kojoj pliva cilindricni plovak povrsine preseka Ao i teiine Go' Sud S pliva u tecnosti gustine p. Kada se cilindricni plovak dodatno optereti tezinom G, odrediti za koliko se poveca nivo tecnosti u sudu i . H koliko sud utone u tecnost gustine p. RESENJE- Posle dodatnog opterecenja plovka sa teiinom G, nivo tecnosti u sudu se poveca za x = G/ PogAu' a sud S pri tome utone u tecnost gustine p za y = G/ pgAs .
p

I

\
\

As

G1

Slilm P.l.6.12

Problem 1l.6-13. Plovak konusno-cilindricno-sfemog oblika pliva na vodi. Nakon dejstva sile F plovak dodatno uroni u vodu, a pri tome ne potone. Odrediti za

64

Sile pritiska na krive povrsi

koliko se spustio plovak nakon dejstva sHe F. Poznate veliCine su: d, R, D, h, H, F, G, p. .
RESENJE- Nakon primene jednaCina ravnoteZe sila za

pocetni i krajnji polozaj mirovanja plovka, dobice se spustanje plovka:
x::=-- 312(-.---R --)+d -

H

D-d

I l

F +G

pgn

4 3

3

d h 4

2

3

p
_3

Slika P.1.6-13 Problem 1.6-14. Plovni objekat tezine G pliva na vodi. Dno plovnog objekta ima pravougaoni poprecni presek povrsine As' Na vrhu plovnog objekta nalazi se kruzni otvor precnika D i visine a. Da bi plovni objekat zaronio potrebno je povecati teZinu, a to se postiZe ubacivanjem vode u komo·ru K, koja ima povrsinu dna Au i visinu b. Pri punjenju komore vodom vazduh u komori menja stanje izotermski. Ako je natpritisak vazduha u komori na pocetku Pmo' odrediti koliki ce natpritisak vladati u komori kada plovni objekat zaroni.
D RESENJE- Kako je visina punjenja vodom

12(---R 3 _-)+d 3 pgn 3 4

G

4

d 2h

l J.

komoreK
1 D n G x=-( 4 H+--a--) Au "s 4 pg ,
2

to ce natpritisak u komori biti Pa x + Pmo b Pm= b-x As Treba napomenuti da je razmatrani problenl Stika P. i,6-14 sa krajnje pojednostavljenim modelom plovnog objekta, tj. podmornice. I pored toga opisani postupakzaronjavanja vaii i za realne modele podmornica. Pri izranjanju plovnogobjekta sila potiska treba da bude veca od sile tezine, sto se postize prainjenjem komore K.
Problem 1.6-l5. Predmet tezine G sastavljen je odcilindra precnika d i polusfere poluprecnika R. Predmet se jednim svojim delom nalazi u cilindricnom sudu precnika D, a drugim van suda u prostoru okolnogcatmosferskogpritiska Pa' U sudu, iznad tecnosti nalazi se stub vazduha visine apodnatpritiskom Pmo ' Kada na predmet deluje sila F tada predmet tone, a vatduh u cilindricnom sudu menja stanje adijabatski. Kolikom silom treba delovati napredmet da bi seon spustio za rastojanje x?
RESENJE' Pocetno stanje mirovanja predmeta moze da se, prema izlozenom u

Odeljku 1.6.2., razmatra uz pomoc sl.P.1.6-15b. Tada, na predmet tezine G deluje sila potiska Po = pVog i normalna sila pritiska PNo = Prnod2n / 4, i tada vaii jednacina ravl10tde sila:

Sile pritiska l1a krive povr§i

65

a)

b)

c)

Slika P.1.6·15 Po =: G+PNo . (1) Usled dejstva sile F, sistem ce zauzeti novi ravnoteini polozaj prikazan na s1. P.1.6-15c. Posle dejstva sile F, u odnosu na prvobitno ravnotezno stanje, nivo tecnosti u sudu ce se povecati za visinu y, a sto ce izazvati povecanje natpritiska na vrednost Pm' Primenom jednacina: zapreminskog bilansa adijabatske promene stanja
2 21t
IC

2 d rc 2 2 rc -4- x =(D -d )"4Y '

(Pa + Pmo )[(D -d )4'a] =: (Pa + Pm)[(D -d )4'(a- y)] , odreduju se visina porasta nivoa i novi natpritisak
d
2

2

21t

IC

Pm == (Pa + Pmo)(-y) - Pa • a2

a

1C

U razmatranom - novom ravnoteznom polozaju, prema Odeljku 1.6.2., na predmet deluju sila potiska P PN
d
2
=:

pVg =: pg[Vo + d
y.

4

1t

(x+y)], i normalna sila pritiska

=:

Pm -4-' pa tada vazl Jednacma ravnoteze sIla P =: F + G + PN , iz koje se uz
D2 d 21t
2)--'

1t

y.

y.

pomoe jednaCine (1) dobija sila
F==(Pm-Pmo+pgx
D -d
2

4

2r

Problem l.6-16. Gustinomer se sastoji ad sfere poluprecnika R i cilindricne cevcice poluprecnika r .. Pri baZdarenju gustinomer se prvo stavi u vodu, gustine Po' i tada ima pokazivanje 110 = 0, pri cemu je 110 brojpodeoka merrie skale (sl.P.1.6-16); a zatim se stavi u drugu baZdarnu tecnost, gustine P1' kada ima pokazivanje 111, Kada se gustinomer stavi u tecnost nepoznate gustine na skali se ocitava 11 podeoka. Kolika je merena gustina tecnosti?

Po

RESENJE' U toku baZdarenja i merenja sila potiska je:

Slika P.1.6-16

66

Sile pritiska na krive povrsi

Po == Po gVo == PI g(Vo + 171 LlV) == pg(Vo +11i1V)
gcle su Vo zapremina istisnute tecnosti kacla je gusti~omer u vodi i LlV zapremina koja odgovara jednom podeoku. Eliminisanjem iz prethodnih izraza zapremina Vo i L::.V dobija se merena gustina:

P POl fll +~( E.9.. -1)]. PI
==
/1 1

Problem 1.6-17. LeteCi balon mase In nalazi se na visini z gde je gustina vazduha r. U balonu nalazi se gas gustine Pg (p > Pg)' Kolika zapremina balona mora biti ispunjena gasom da bi se on nalazio u stanju ravnoteZe? RESENJE: Princip leta balona zasnivan je na ravnotezi sile teZine i sile potiska mg == (p- Pg )gV iz koje se dobija potrebna zapremina balona
V=inl(p-P g )·

Slika P.l.6-l7 ProDlem 1.6-1S. Konusni zatvarac je povezan pomocu krute poluge, obrtne oko tacke 0, sa pneumatskim cilindrom, a cilindar, pale, sa vazdusnim prostorom iznad ulja. Zatvarac je napravljen od materijala gustine natpritiska u sudu konusni zatvarae zaptivati. Masu poluge i klipa zanemariti. Dati su podaci: D=lOOmm, D]=100mm, a=200mm,
Pm
1,\

= 7800kg 1m3 • Do kog ce

b=150mm, H=O,5m, h=O,lm, P== 880kg/m . RESEN1E: Preenik zatvaraca na mestu zaptivanja je d=D/2. Sile koje opterecuju pOlUgll (v. sl.Pl.6-18b) su: teZina zaptivaca : 2 I D 1l '1 .. G ==P Vmg=Pm3-4- 2hg, Sla pntlsk a
m

3

a)

pneumo-cilindra PM == PmD;n I 4, sila potiska i normalna sHa pritiska koje deluju na zambljeni konus: 2 2 n Po == pVg== p(D +dD+d )12hg ,

b)

PN ==[Pm+pg(h+H) ]4'
1z momentne jednacine za taeku 0: PMb==(PN +G-·Po)a, dobija se:

d2n

SIiIca P,1.6-18

Pm

S;

pga 2 [ -+Hd 2 --:s(D 2 -2d+dD) == 11769Pa. 4G h 2 . 2 bD1 -ad npg

J'

.

Sile pritiska na krive povrsi PruDlem 1.6-19. U hidraulicnom-pneumatskom uredaju nalazi se klip koji sluzi za pokretanje ventila, i opruga krutosti c=lON/cm koja ima staticku deformaciju a=20mm. Odrediti: a) natpritisak Pmo' koji ddi ventil u polotajl1 prikazanom na slici P.1.6-19, i b) natpritisak vazduha neposredno pre otvaranja ventila. Nivo ulja u uredajl1 je konstantan. Sile viskoznog trenja na pokretnim povrsinama klipa i ventila zanemariti. Dati podaci su: H=O,lm, h=20mm, b=5mm, D j =40mm,
D=30mm, d=lOmm, d j =5mm, G=lON, p= 900kg/m .
3

67

RESEN.fE

Slika P.1.6-19 a) P rno == TC(D/-d 2 )
b) Pm=
n(Di -d ) \
24 2

{G+ca+pg~[ (d 2 -dJz)H -1CD2 +Dd -2d 2 ) J} =2S470Pa,

iG+c(a+b)+pg%[(d2-dt)(H-b)-fCD2+dD-2dzll=29712Pa.

PmD/em 1.6-20. ZatvaraCi ohlib konusa i polusfere nalaze se na poluzi,. koja je obrtna oko tacke O. ZatvaraCi su napravljeni od celika gustine Pm == 7800kg / m3 • Odrediti posle kog natpritiska Pm zatvaraci nece zaptivati. Masu po luge zanemariti. Dati su podaci: d=SOrrun, R=SOmm, D=2d,
h=SOmm, H=O,Sm, c=R/3, Ro=3/2R, H o=1,2m, a=300mm, b=lOOmm, P v =500Pa,

P == lOOOkg / m3 .
RESEN.fE
1 Pm ;::: R2'TC

Slika P.1.6-20
2 2 d 'TC D nh 'TC 2 . 2 1 (-P v + pgHo )-4-+ Pmg-6-- pg i2(D +dD+d )h

{ar bl

J+

2 3 2 3 2 } +"3 pgR 'TC- Pmg("3 R +Roc)'TC - pgH== 5249 Pa.

PruD/em 1.6-21. Konusni zatvarac, koji je napravljen od materijala gustine 3 Pj = 7800kg / m , ima zadatak da propusti ulje u cevovod pri porastunatpritiska iznad ulja. Pokretanje zatvaraca bmogucava pnel1matski cilindar precnika Dj = 50mm. U pneumatskom cilindru nalazi se opruga krutosti c=lON/mm, koja je prethodno sabijena za vrednost a=lOmm. Posle kog natpritiska zatvarac l1ece zaptivati cevovod? Konusni zatvarac i pneumatski cilindar povezaru su krutom polugom, koja je obrtna oko tacke O. Trenje u pneumatskom cilil1dru zanemariti. Dati su podaci: D=lOOrrun, d=SOmm, hj =120mm, 1i=60mm, H=O,Sm, L=O,2m,

\
\

I=O,3m, p == 900kg / m3 •

68

SiZe pritiska na krive povrsi RESENJE- Horizontalni konusni . zatvarac koji je jednim svojim delom u tecnosti gustine p. a dnigim u cevi pIecnika d,· moze da se izdvojeno posmatra (v. sl.P.1.6-21b), tada se prema 1.6.2. formira zapremina zarubljenog konusa na koju deluju sila potiska

D

~ifll··········-·-·-·a)
b)

Pz := pVg:= p~ (D 2 +dD+d 2 )hg;

i normalna sila pritiska PN := pgzcd2rc 14, Slika P.1.6-21 pri cemu je zc:= H +Pm 1 pg. Osim ovih sila pritiska na polugu deluju i sledece
sile: teZina konusnog zatvaraca G:= p,Fmg:= P;"g~21l hj' sila pritiska pl1eumatskog cilindra PM
".

2

:=

PmDj2rc 14, i sila u opruzi Fo := ca. Uvodenjem rastojanja:
Xc

polozaJ3 tezlsta zarublJenog konusa sile pritiska
flzc

y . y .

:= 4"

h D2+2dD+3d 2 D +dD+d-

2

1 , 1 polozaJa

v'

deJstva normalne

:= A~

I

c

=

j~Z , momentna jednaCina za tacku 0 glasi:
c

2

(PM - Fo)/ + Pzx c - G

4 - P" (L -I:!.zc) o.
:=

hI

.

Konacno, iz ove momentne jednaCine, dobija se traieni natpritisak:

Pm 2

4

(Djl-d L)n

2

2

hj . dl l . lFol+GT-PzXc+pg(HL-·16)J= 1,66bar.

r

Problem 1.6-22. U kosom pregradnom ziduizmedu dva rezervoara nalazi se zatvarac oblika polulopte. ledna pJegova stralla okyasella je tecnOsCll gustine PZ' a druga izlozena polju konstantl1og pritiska. Od:rediti pokazival1je h manometra, za slucaj da.sila istezanja veze A-A iZIlosi R j :=20kN. NaCi silu koja u tom sIucaju vezu A-A opterecuje na smicanje. Dati su podaci: hj=1,2m, lii=2,2m, R=0,4m, pv=8kPa, ((.=30°, Pj

= 900kg/m 3 ,

P2:= lOOOkg/m 3 , Pm =13600kg/m

3

.

b)

h
a)

Slika P.1.6-22

RESEN./E: Na OSIlOVU pokazivanja maIlometra, zakljucuje se da sa unutrasDje strane poklopca A-A vlada potpritisak, koji prema 1.1.5. iznosi PVG =Pmgh. Ovaj problem je n,!.jlakse reSiti primenom metode potiska, izlozene u Odeljku i.6.2.Prema ovoj metodi treba zapremil1u . poluiopte izdvojiti (v. sl.P.l.6-22b). Tada na izdvojel1u zapremil1u deluju:

Sile pritiska na krive povrsi

69

- sila potiska Po::: Pz Vog == 3" P2 gR n, . - nonnalna sila pritiska PN == (-P v + P1gh1 + P2gh2 )R n, - sila potpritiska Pv == PvoR2n , - i sila reakcije veze R== R; + Rs' Na vezu A -A deluje sila istezanja R; == PN + Pv - Po coscx, iz koje se dobija pokazi1 vanje manometra h::: 2 (R; + Po coscx- P )::: 134mm. N PmgR n Takode, na vezu A -A deluje i sila smicanja, koja izn08i Rs == Po sincx == 657 ,5N.
Problem 1.6-23. U rezervoaru se nalazi voda, a iznad nje vlada natpritisak Pm= 1,23bar. Na rezervoaru je montiran ventil 8igurnosti. Sediste ventila kruZnog oblika, poluprecnika r-=15mm, zatvara metalna kugla poluprecnika R=20mm. Sa gornje strane kugle nalazi se opruga krutosti c=lOON!cm, koja je staticki deformisana za rastojanje t1 x=lcm. Odrediti visinu vode u rezervoaru posle koje ce se ventil sigurnosti otvoriti. Gustina materijala od koga je kugla napravljena je Pm == 7800kg / m3 •
2

2

3

h

p
Slilca P.l.6-23

RESENJEh'2

pgr n

c~ +~Pmr_E.[3+(~)2J_Pm
-' P
6
I

pg

=2,035m, gdeje b=R-JR 2 -r 2 "

Problem 1.6-24. Konusni zatvarac u kosom zidu nagnutom pod uglom cx=4S0 u odnosu na horizontalu zaptiva otvor precnika d=lOOmm. Zatvarac se, s druge strane, naslanja na oprugu krutosti c=50N/cm, koja ima staticku deformaciju Xo =2cm. Odrediti posle kog natpritiska zatvarac nece zaptivati otvor. Dati podaci su: D==200mm, H=200mm, h=100mm, h1=lm,
h2 =2m,P1 =lOOOkglm
3 ,

Pz :::1200kglm3,

Pm ===7800kgl nz 3, pv=lkPa. RESENJE- Uvodenjem ~ila: D 2 nH d 2n G=Pmg12' R,= P1 U(H-h)g,
P2

nh = P212(D Z +dD+d 2 )g,

PN

===

(-Pv +P2ghZ)4--' Fe == CXo;

d 2n

.

dobija se:

Slika P.l.6-24

70

Sile pritiska na krive povrsi

1.6.3. Metoda Jr3VIII.oteze tec[U<[J)sti

U nekim slucajeyima, kada je kriva povrs slozenog oblika (v. sU.6.3a), rezultujuca sila pritiska na krivu povrs moze da se odredi primenom relativno jednostavnog postupka. Naime, ako tecnost gustine p kvasi krivu povrs A sa "unutrasnje" strane tada se uvodenjem jedne iii vise zamisljenih presecnih povrsi formira zapremina V ispunjena tecnoscu (s1.1. 6.3b) koja je ogranicena kontrolnom povrsinom Av ' Cija ce se ravnoteza posmatrati (sl.1.6.3c). Uvedene presecne povrSl mogu biti proizvoljnog r__ _-'.-_:/ oblika. Medutim, kako je na ovim povrSlma, prema datom polju A ,p i· ./ pritiska, potrebno nati sile pritiska '\Si to je najpogodnije da su one oblika i'b \ ravnih. povrsi, jer se na takvim povrsima primenom izraza (1.5.6) sile pritiska jednostavno odreduju. b) a) Pri izdvajanju zapremine V (sl. Slika 1.6.3. 1.6.3t) na presecnoj povrsi (iIi presecnim povrsinama) uvode se dye normame sil" pritiska P (ili odgovarajuCi N braj parova sila pritiska) istog intenziteta ali suprotnog smera. Koriscenjem ovih sila i Ojlerove jednaCine (1.1.1) dobija se sila pritiska koja deluje na krivu povrs:

·' 10 iJi
~.=._.

P=-tpdA =PN +fAv pdA::: P + tgradpdV:= P + pgdV:= P + pV g:= P +6 N N N N
Na osnovu sprovedene analize zakljucuje se d~ je sila pritiska na kriVll povEs P jednaka vektorskom zbiru sile tezine fluic1a G u izdvojenoj zaprenuni V i sile pritiska na presecenoj povrMni PN' S obzirom da je sila pritiska na krivu povrs u izlozenom postupku dobijena iz ravnoteze sila koje deluju na izdvojenu zaprerrJnu tecnosti ova metoda se maze nazvati llteioda rav.1tote:fe~ tec.nosti Pri koriscenju.ove metode veoma je vazan izbor presecnih ravnih povrSi. Nairne, njih treba birati tako cia je zaprerninu V sto jednostavnije oc1rediti, bez obzira na broj presecnih povrsi. Treba napornenuti c1a se, ponekad, problemi ovogtipa uspesno mogu resiti i primenom pravila za odredivanje sila pritiska za proizvoljni pravac, a o cemu je bilo govora u Odeljku 1.6.1. Ako se pri formiranju zapremine V uvede veCi broj ravnih povrsi Ai' i neka je njihov broj i=m, tada P prec1stavlja rezultujucu silu pritiska sa svih uvedenih N preseka, taka da se sila pritiska na laivoj povrsi moze oc1rediti kao:
til

t

P=G+PN=pVg+LPmcA;iij.
1'=1
t

(1.6.9)

Ukoliko se u fonniranoj zapremini V, sa istim brojem presecnih povrsi A;, nalazi veCi braj tecl10sti razliCitih gustina Pi V=1,2, ... ,n) tacJa se sila pritiska na krivu povrs (1.6.9) svodi na oblik:
. n m

P=G+ P = CLpFJ)g+ ; = 1 ' LfimcAJi; , N )=1

(1.6.10)

Sile pritiska na krive povrsi

71

u kome su zapremine ~. delovi zapremine V ispunjeni tecnostima gustina Pi' Problem 1.2-25. Izmedu vertikaJnog i kosog zida rezervoara nalazi se cilindricni poklopac, poluprecnika R i sirine I. ~=v,*====l Odrediti intenzitet sile pritiska koja opterecuje poklopac, ako je on oblika: a) poklopca A (isprekidana linija sa sl.P.1.6-25a), b) poklopca B (puna linija). a) b) c) Dati podaci su: H=2m, 1=2m, 3 Slika P.1.6-25 R=lm, ex.=45°, P = lOOOkg / m .
RESENJE- RastavljajuCi veze pokolopaca A i B po vertikalnoj i kosoj ravni, nagnutoj pod uglom ex., formiraju se dye zapremine: V; = (n / 2 +a)lR 2 12 i
V2 = (3n 12 -a)IR 2 12. Zapremina VI je zapremina tela, te se zato na nju maze

primeniti metoda potiska, Odeljak 1.6.2., primenom koje na potopljeno telo deluje sila potiska Po = pf;;g. Zapremina V2 je ispunjena tecnoscu, teZine G = pV2 g, i na nju se primenjuje metoda ravnoteZe tecnosti, Odeljak 1.6.3. Na ravnim povrSinama po kojimje izvrseno rastavljanje veze deluju dye normalne sile pritiska:
PN ]

= pg(H - ~)Rl

;

PN2

= pg(H + ~ sina)RI.

KoristeCi izraze za rezultujuce sile pritiska dobijaju se resenja: a) b)

PA Ps

= J(PNI + PN2 sina)2 +(Po - PN2 cosa)2 = 62810N , = J(PNI + PN2 sina)2 +(G+ PN2 cosa)2 = 94446N.

Problem 1.6-26. ReSiti primer 1.6-1. primenom metoda potiska i ravnoteze tecnosti. RESENJEa) Za poklopac A-A primenjuje se metoda potiska. Uvodenjem dye rayne presecne povrsine, na kojima deluju normalne sile pritiska

p,,.
a)
b)

PNl=[Pm+pg(h-~)JRl;

PN2 =(Pm+pgh)RI,
VA
:=

formira se zapremina cilindricnog tela

i

Slika P.l.6-26

R 2nl, na kojn deluje sila potiska

Po == pVAg· Rezultujuca sila pritiska koja deluje na poklopacA-A iznosi:

PA == ~ +(Po + PN2 )2 = 17,86kN. b) Pri rastavljanju veze B-B, formira se zapremina tecnosti VB G = pVBg, na koju deluju i dye normalne sile pritiska
PN3 . [ 4R = Pm + pg(h+3';)

\
I

= R 3 n,

teZine

J1

-zR n;

2

PN4

tako da ce sila pritiska na sferni poklopac biti:

=(Pm + pgh)-ZR 2n; PE =JP~3 + (G-· PN4 )2 = 2504N.

1

72

Sile pritiska na krive povrsi JProiJlem 1.6-27 •. Rditi primer 1.5-17. primenom metoda ravnotde tecnosti i

potiska.
RES.6NJE: Zbog jednostavnijeg pisanja

uvode se zapremine piramide
a)
b)

Vp =t(2a)2 H,VI =Vp

'

V2 =V3 =Vp 12.

Slika P.1.6-27 IZQvajanjem zapremine piramide sa strane tecnosti gustine PI dobija se iapremina VI (v. sl.P.1.6-27b) na koju deluju silekoje se odredjuju primenom metode ravnoteze 'tecnosti, i glase:

P.<I

==[-Pv+Plg(l+a)j(2a)2, PYI =PIVIg·

Izdvajanjem zapremine pir<).mide sa strail(~ okvasenih povrsi tecnostima gustina P2 i P3' dobivaju se zapremine V2 i V3 (sl.P.1.6-27a), na koje prema metodi potiska deluju sile: 2 P.<2 =[Pmgh -'P2gi-P3g(a+b)]2a , PY2 == P2 V2g,

L~<3 ==[Pmgh - (P3gi+ b)] 2a 2,

PV3

== P}"3g·

Dakle, ukupna horizontalna sila pritiska je Px == Px2 + P.d - P."l. = 440,74kN , dole je ukupna vertikalna si1a pritiska
. P,

= PYI -

PV2

-

PV3

=[PI -

~ (P2 + i?3) ] Vpg = O.
== 440,74kN.
.

Prema tome, ukupna sila pritisica je !'=

Problem 1.6-28. Rezervoar oblika zarubljenog konusa, .nalazi se na kosom zidu

.

Jp} + P.}.

nagnutom pod uglom ex,=45° prema horizontali., Pritisak u rezervoaru meri se zivinim manometrom, cije je pokazivanje a=300mm. Odrediti sHe. koje opterecuju zavrtnjeve A-A na istezanje i smicanje. Tezinu rezervoara' zanemariti. Dati su 3 . po daCl: d=O,5m, D=lm, h=lm, b=O;5m, P = lOOOkg 1 ro-', Pm = 13600kg/ ill . Napomena: Zadatak resiti projektovanjem hive povrsi u proizvoljnom pravcu i metodom ravnoteze tecnosti.
?

a)

b)

c)

Stika P.1.6-28 1?ESENJE- Postavljanjem jednaCine hidrostaticke ravnoteZe za manometat dobija se natpritisak u tacki M koji iznosi: Pm == Pmga:'" pgb. Zadatak ce se resavati

Site pritiska na krive povrSi

73

projektovanjem krive povrSi zarubljenog konusa u pravcima: i- istezanja i ssmicanja. U ovim pravcima komponente rezultujuce sile po jedinici mase koje deluju na fluidne delice (vo sI.Po1.6-28d) su: F; = gcosex. i Fs = g since Zapremine koje su merodavne za odredivanje sila pritiska, prema Odeljku 1.6.1. prikazane su srafurama na sl.P.1.6-28b i c. Medutim, odbacivanjem dvostruko srafiranih delova, jer se sile pritiska na njima uravnotezavaju, dobivaju se nove merodavne Vs' Dakle, prema izrazu (1.6.6) definisu se sledece sile zapremine: V;', V/, pritiska:
Pi
I

2 2 f/'F d I d n = P i i =... = Prn-4-' P; = pV;F; = ti2(D 2 +dD+d 2 )h---h lJgcosex., 4
1[
II ,

1[

p,. = pVsF;. == P~ (D 2 +dD+d 2 )hgsinex..
Prema tome, traZene sile istezanja i smicanja veze A -A su: Ri == P;'- P;"= 5079,7N, Rs = Ps =3178N. Ovaj primer, takode, veoma lako, moze da se resi metodom ravnotde tecnosti datom u Odeljku 1.6.3. Prema ovoj metodi, potrebno je posmatrati ravnoteZu tecnosti koja se nalazi u zarubljenom konusu. Tada se definisu sila te:line tecnosti G=

P;2 (D

2

+dD+d 2 )hg, i normalna sila pritiska PN := (Pm + pghcosex.) d:n koja

deluje na rastavljenu vezu A-A. Na osnovu ovih sila odreduju se reakcije veze: Ri := PN -Gcosex., Rs =Gsinex..
Problem 1.6-29. Sferno-konusni zatvarac obrtan oko horizontalne ose 0 zaptiva otvor u pregradnom zidu. Odrediti ukupnu silu pritiska koja deluje na zatvarac. Dati su podaci: R=500mm, r=300mm, h=lm, H=2m, ex.=45 0, Pm=2kPa, pv=2kPa,
p]

= lOOOkg / m3 ,

P2

= 800kg / m3 .

RESENJE: Zbog jednostavnijeg pisanja uvode se duzine a = ~ R2 - r2 i b=R-a. Da bi se problem resia izdvojice se zapremina zatvaraca (v. sl.P.1.6-29b) i analizirace se sile pritiska koje opterecuju H tu zapreminu. Sa strane tecnosti gustine p]' formira se zapremina leonusa, koju primenom metode ravnoteze tecnosti opteb) a) recuju sile Slika P.1.6-29
G:= p]V]g:= p] -3-ag , PNl
r n
2
:=

(Pm + p]gh)r n.

2

Sa strane tecnosti gustine P2 formira se zapremina zarubljene sfere, na koju se primenjuje metoda potiska. Prema tome na oyu zapreminu deluju sile:

Vj=2Rnl.P N2 . iIi kosom i vertikalnom.P. h2 =lm. N1 odnosno rezultuJ'uca sila pritiska P -= (p2 + p2)112 x y = 40l9N. zidu nalazi se cilindricni poklopac.J~vl)cosctl = 12643N . PN2 = P2gh2 A . gde je Vk -zapremina kalote. a sa druge strane jedna iii dye tecnosti raz!icitih gustina.P ) eosex. Cilindricni pregradni zid kvase sa jedne strane jedna tecnost. Odrediti intenzitet rezultuju6e sile pritiska na cilindricni pregradni poklopac. Dati podaci su: 3 3 3 h 1=2m. Pz = (?'V2 . Tom prilikom na izdvojene cilindricnezapremine deluju povrsinske i zaprerninske sile.6-30.v3=-4-1. lllOgU tako da se resenja a) napisati kao: 2 P= {[CPN2-PN1)sincx] +[G2-POI+(PN2-PNI)COSCX] 2}1/2 =13. treba koristiti metode ravnoteZe tecnosti i potiska.V4='4Rcxl. prikazane na sLP.1 REJENJE' Pri rdavanju sva cedri postavljena problema. = 377N. Prublem 1.PN3 ) Sin aj +[G3 +G2 . poluprecIuka R=O. U pregradnom kosom.5m i sirine 1= 2m.PN1 )SillCX + PZ2 .6-30. Slika P.2kN.V2=2R (n-cx)l.2bar.74 Sile pritiska na krive povrsi 2 PN2 =(-Pv+P2gH )r n. P3 =lOOOkg/m . Pm=O.6-30. cx=45°.6-30 2 b) c) d) Slika P.1. 2' 2)112 . P2 =900kg/m .POI +(PN3 +PNZ .1. I b) P = \[(PHi PNl = Plghl A .G = 4001N.6-30a-d. Na OSllOVU ovih sila pritiska odreduju se komponente rezultujuce sile pritiska: Px -= (PN2 . koja se odreduje izrazom Vk -= (3r2+b 2 )nb 16.A=2RI. 4 3 Pz2 =P2V2g=P2(3R n-Vk)g. POI = PIVjg.1. G2 = P2Vjg· .1.1. Giji je polozaj prikazan na sl. Radi kraceg zapisa ovih sila uvode se oznake za merodavne proracunske povdine i zaprernine 1 2 1 2 • R 2n 1 2 a=RI. PI =800kg/m .

REfENJE. PN2 POI = pzg(h2 .6-31. P03 == P3 V3g· Problem 1.PN3 ) cosaJ }112 '" 23806. Konusno-polusferni zatvarac A-Asa spoljne strane kvasi tecnost gustine PI a sa unutrasnje tecnost.gustine PZ' U polozaju prikazanoID na sLP.PN22 ) smaJ2 + [G2 - 2 Pm =Plg(hl . Slilm P. PNl == (Pm + p]g"2)a .P03 + (PN22 . r.6-31 1 \ I . . G2 = P2 V4g. P == P2g( h-R .631 zatvarac je neopterecen. G. G3 = pFzg· 2 d) P == {rPNI .1.~ sina)a. G] = pJ/3g . PN3 =:= (P2gh2 +P3g~ sina)a.6N c) P".~)a . R 2 2 sllla)a. R. = Plr~g. d.(PM-PN 2 )COsaft = 24731.R A = F (2r I d) 2. G2 = P2 (V2 +V3 )g. G3 == P3 V2g· POI . P02 = P2 VZg.SN PM = Pma. Usled dejstva sile F. a poldopac A-A ce biti opterecen. Odrediti silu koja OVOID prilikom deluje na zatvarac A-A. na klip teiine G.Site pritiska na krive povrsi 75 PNI = PlghlA. Poznate veliCine su: h.1. POI = Pl V3g . if. F. polje pritiska 11 tecnosti gustine Pz ce se promeniti. PN3 == (Plgh l + P3g~ sina)a . PN21 =[ Pm + pzg(h 2 - ~) Ja . N2 PN3 =(P2gh2 + P3g"2)a R .PN3 + (PM -PN2 )sina]z +[Gl -P02 -P03 .PN21 + (PN3 . PN22 ==[ Pm + pzg(h 2 + ~ sina) Ja. {[ Pm .

2) sledi da je polje pritiska promenljivo n svim Slika 1. Nairne.7.7.fi. iz .7. Posle dobijanja konstante integracije C polje pritislca je potpuno odredeno.1) Na fiuidni de lie. Osnovna jednaCina mirovanja fluida Ojlerova jednaCina (1. jednostavno.1. ne moze ni govoriti jer u tom slucaju fluid struji.1. ako· se u jednaCinu (1.7. S druge strane.1) dobija se polje apsolutnog pritiska p= p(Fxx+Fyy+Fzz)+C . sa s1. i ono je linea17lo promenljivo sa koordinatama x .1).7.< Ovaj koordinatni sistem moze se. vazi i za relativno mirovanje fluida i ona u skalarnom obliku glasi: (1. P®lje pdtiska i .@g milrmr21Irnja flhlllida.7.1). Ukoliko ubrzanje a nije konstantno. Ojlerove jednaCine (1.1 pravcima. ali u slucajevima kada se veze za: nivo slobodne povrsi.1xll jedIrnaciJllal rciaUvIDI.1.Y K-C Fx Fy (1.4) Iz (1.76 1. izuzev u pravcu koji je normalan na sHu F (povrs p=const.3) u kome se konstanta integracije C odreduje iz granicnog uslova poznavanja pritiska u nekoj tacki fluidnog prostora u usvojenom koordinatnom sistemu OXYz. se moze iskoristiti za definisanje izobarskih povrsi. rezultujuca zapreminska sila po jedinici mase je: F =if + ( -5) = FJ + FyJ + F'J = const.1) napisane u vektorskom obliku: pF = grad p (1. izobarske povdi Ako se u rezervoaru (v. dobice se jednacine izobarskih povrSi: z=PF. konstantu C je najlakse odrediti. pri cemu su F".x-F.3) stavi p=K=const. vee promenljivo. Fy i F z komponente sileo Kaleo je rezultujuca zapreminska sila konstantna to je po(ie sila koje c1eluje na fluid hornogeno. a koriseeni fizicko-matematicki model strujanja je sasvim drugaCiji nego onaj koji vazi za mirovanje fluida. Integraljenjem jednacine (1.7. tada se 0 relativnom mirovanju.7.4) sledi da su izobare ravne povr.7.-F. vezati bilo gde.7. Osrmo'lfIDI.7. na koji deluje sila teiine po jedinici mase g. . koje su u odnosu na horizontalu nagnute pod uglovima . RELA'fIVNO MIROVANJE 'fECNOS'fll PRI TRANSlLACUI 1. u principu. Nadjeno polje pritiska. 1. Dakle. pri relativnom mirovanju izazvanom konstantnim ubrzanjem ii deluje inercijalna sila po jedinici mase -a.1) nalazi fluid gustine p i aka se rezervoar kreee konstantnim translatornim ubrzanjem = tada fluid u odnasu na a a/ +ayJ +aJ rezervoar relativno miruje. (1.7.7. s1. nivo tecnosti u rezervoam iii neku drugu karakteristicnu izobarsku POVIS. y i z.

z).hidrostaticki pritisak u tezistu okvasene povrsi. (i=x.P.z) (1. + p) + Pz2 odnosu na horizontalu odredeni uglovima (Xi . predstavljeno izrazom (1. i s/obodna povr.y. b) c) Slika 1. z Fx Prema tome.=pV.=PF.Relativno mirovanje teenosti pri traJ7siaciji 77 a == arctg(p) . (1. / P). Od obIika za silu pritiska (1. b) U slucaju kada tecnost basi hivlt povrs (s1.2b) tad a se kompbnente sile pritiska odreduju kao lj=tpdA.!im~ a njena jednaCina se dobija iz (1.2a).7.verti!caIno rastojanje ad tezistaokvasene povrSl do nivoa slobodne povrsi tecnosti.oje deJluju lIll. odreduje se I rezultujuca sila pritiska P == ~ P.y.5.5) Kao sto je ovaj izraz za silu pritiska bilo moguce pojednostaviti za primenu u Odeljcima 1. Sila pritiska koja deluje na bilo kakvu ravnu iii krivu povrS A maze se odrediti. a 0 cemu ce biti vise reci kroz primenu u slucajevima ravnih i krivih povrsi.7. SHe pritiisl!!:. z): Prime nom .7.7.5) na oblik (1.7.6.6).! (sl.l.7. i za slucaj relativnog mirovanja tecnosti pri translaciji. koji su u == arctg(p.7.7.. para/e/na sa osta/im izobarskim povr.1). a) U sIucaju kada je okJlasena ra/lna POJlr.! tecnosti je rtn'na pow§.7. i pravci njenog dejstva. to ce i ovde biti moguce. dobivajll projektova~em krive povrsi. moguce je preCi sarno zato sto je polje pritiska p=p(x.1. u koordinatnim pravcima.fAidA. (i=x. i 1. sila pritiska se odreduje prime nom jednog ad izraza P = JA pdA == p~zcA = PeA (' . i z.a I!!:. linearno promenljivo sa koordinatama x. 7.7) gde se zapremine V. na nivo slobodne powsi. i P e . y.ll! lraVlIllC i krive povdi. primenom opsteg izraza (1.6) pn cemu su: z c . y.2.5. Na osnovu komponenata P.2.4) za K = Pa' 1. !coji glasi: (1.7~3).

dok je komponenta rezultujuce zapreminske sile po jedinici mase F~ = F cos(F. s). u s-pravcu. U tim slucajevima moguce je primeniti ili metodu ravnoteZe tecnosti (Odeljak 1.2.3. nije jednostavno odrediti.9) u potpunosti definise silu pritiska koja deluje na krivu povrs (sl. prime nom izraza N (1.7. Naime. a) b) Slika 1.7.2).6.2) i veze izmedu povrilinskog i zapreminskog integrala. kao sto je prikazano na sl. ~ razloga jednostavnosti zapisa uvodi se komponenta . Medutim. sl.7) moze se odrediti komponenta stle pritis!ca !coja dehije Ita hivlt povr.6. na nivo slobodne povrsi tesnosti.9) Izraz (1. za takav proizvoljan oblik tesko je naCi polje pritiska na povrsi.7. Zato se.7) sile pritiska je moguce odrediti za bilo kakav oblik krive povrsi: Ali. a) Metoda ravnote:fe tecnostt: Kada neku krivu povrs kvasi tecnost.7. integral u tom izrazu ponekad nije lako reSiti. jer kriva povrs maze bitiproizvoljnog oblika. y. s). Tom prilikom. moze izdvojiti i II njoj posmatrati ravnoteZa tecnosti. Odredivalllje sna ]!llJriUska teclllostii )lUll kri:wce JllovrlH meto«iama ravllllo1i:eze teCllll(])sti i poUska Ponekad sile pritiska na krive povrsi.3a). dobija se sila pritiska P"" - f pdA f piii + P I grad pdV + P JpFdV + P A = N A = V N = N V ( 1. prolazi kroz teZista zapremina Vi (i=x.3) iii metodu potiska (Odeljak 1.prtlVCt~ 1. ttproizvo(.7.3.zapremina dobijena projektovanjem krive povdi.6). kao Ps = pVsFs (1.7. na pI. Medutim. Sada se formirana zapremina V. postupkom izlozenim u Odeljku 1.7.5).8) gde je Vs . a kao drugo.7.1. Napadna linija sila p. Ravne povrsi se uvode zato §to se na takvoj povrsi najlakse odreduje sila P . Z.1..1.78 Relativl10 mirovanje tecnosti pri translaciji izraza (1. koriscenjem izraza (1.3a.7.7.7.7.ilOm.f odredenom ortom normale S (v.7. koriscenjem Ojlerove jednaCine (1. u cilju odredivanja sile pritiska.7.2c).koju ispunjava tecnost. kriva povrs zatvara ravnom povrsi i na taj nacin se dobija zatvorena kontura koja ogranicava zapreminu V. tada sila pritiska moze da se odredi primenom izraza (1. u nekim slucajevima odredivanje merodavne zapremine Vi i nije tako lak posao.

sl.3b).9) moze da se napise u sledecem 0 b liku P::::G+F.7-1 .n :::: 0.Problem 1.9). /=lm.:: -P.6. 7.7.7.Sm.10) se svodi na izraz (1. Pm=1480Pa. pa ce u usvojenom koordinatnom sistemu vezanom za F'~" F A Zc. koja se razlaze na komponente: P :::: G+ F. Sud cilindricnog oblika (sl.P. F. jed ina razlika biee u smeru sile P .1.7. je F = g.7-1a) kreee se translatorno konstantnim ubrzanjem a:::: 4.6.1l =: -pV5 .translatornog kretanja.5m/ S2 Odrediti sile pritiska koje optereeuju poklopce A. Tom prilikom. P = lOOOkg/ m 3 • RESENJE Rezultujuea zapreminska sila po jedinici rnase. koja je sada usmerena lea nivo~ slobodne povrsi tecnosti.3b). jednacilla (1. B i C. Dakle. D=lOOmm. b=O. Prema tome. tada se postupak opisan u Odeljku 1.sila inercije.1. H=lm. Dati podaci su: d=SOOrnm.10) Ova jednaCina izraiava ravnoteiu sila koje deluju na izdvojenu fluidnu zaprerninu V Treba naglasiti da je rezultujuca sila pritiska P jedllaka sili reakcije veze R=.1l' F F gde je G:::: pflg tezina tecnosti i F.7. glasi: .7.B P A B Slika P. 13=60°. a njen pravac napadne linije prolazi kroz teziste zapremine V.5.1. koja deluje na bilo koji fluidni delle. Ona je. jednacina ravnoteie sila. jednacina (1. U koliko je lleka kriva povrs okvasena taka da se pri rastavljanju veze dobija zapremina Vkoja nije ispunjena tecnoscu (v. Za slucaj mirovanja fluida ii:::: 0. takode.Relativno mirovanje teci10sti pri translaciji 79 rezultujuce sile pritiska P :::: pVF.3a u potpunosti moze ponoviti. i F predstavlja opftu (Arhiinedo/Ju) stlu potiska za slucaj jednoliko ubrzallog . b) hfetoda potiska. Ova sila potiska definisanaje izrazom -PF =: -pr.1.7).n+PN=-R (1. Na kraju treba napomenuti da napadna linija sila pritiska PF prolazi ktoz teiiste zapremille Vi ona je normalna na izobarske povrsi. tj. normalna na izobare. h=lOOmrn. a=45°.l. i za slucaj mirovanja (5 =0) svodi se na silu potiska (1.fr:::: -pV(g -5). koje deluju na izdvojenu zapreminu (sl.7.

PE == (p.Pa ) x_ -b AE b-Ji ={pm - x=O z=(H+d/2+h) AC =[Pm + p(g-asina.80 Relativno mirovanje tea10sti pri Irans!acUi nivo tecnosti u sudu projekcije sile biti: Fx =-acosa. Z= . Fy = 0.treba odrediti odgovarajuee geometrijske parametre. Za primenu ovih izraza potrebno je poznavati polozaj nivoa sIobodne povrSi tecnosti. to se sile pritiska na njima mogu odrediti primenom izraza (1. Uvrstavanjem ovih komponeilti sile F u Ojlerovu jednaCinu (1. dok se 8ila P moze odrediti prim~nom izraza B (1.1).7.)zl· (1) S obzirom da su povrsille poklopca A.4).asina.)H]}-2 2 Slnl-' TC =1478N. . sile pritiska su: 2 PA == (p.1. Zato ce se.7). Ova jednacina sledi iz polja pritiska. tj. 1z ovog obIika jednaCine slobodne povrsi tecnosti dolazi se do veoma vaznog zakljuiSka: da je nivo slobodne povrsi tecnosti. .8). u koordillatnom pocetku (x=z=O. tada se nivoi slobodnih povrsi nalaze na rastojanjima Pm / pg iIi Pv / pg. koji glasi: Pm Fx x (2) z == plFzl + IFil .7. primenjene za teZiste poklopca B. Iz uslova poznavanja pritiska na nivon tecnosti u sudu..)x=-I AA z=-Ji = {Pm + p[alcosa. iz jednaCine za polje pritiska (1)..P.-(g-dsina.iznosi Fx y == arctg. Prema tome. podignut za rastojanje zm == Pm / plFJ Ako bi usudu iznad nivoa teiSnosti vladao potpritisak P v' tada bi Divo slobodne povrsi tecnosti bio ispod nivoa tecnosti u sudu na rastojanju Zv == Pv / ~FJ U slucaju da je IFzl == g. Prvo. Fz g-asma. koja su detaljno opisana u Odeljcima 1. uodnosu na nivo tecnosti u sudu.+(g-asina. liZ pOlloe (1. ~ p(g -a sina. koji se odreduje iz jednacine (2).== arctg acosa == 25 6°. Fz = -g+asina.' Drugo.n == 81. maze da se napi~e u kracem obliku. P = Pa + Pm)' dobija se konstanta illtegracije C = Pa + Pm' pa ce polje pritiska biti P.5a i b. d p[abcosa. ~A . kada se ~uvrsti P = P a ' i glasi: Pm a cosa. Ovaj zadatak moze se resiti drugaCije . . sile pritiska: P i Pc mogu se A odrediti primenom izraza (1.)(H +f+h) ] D.7. dobija se p = -p[acosa. odreduje se vertikalno rastojanje I I . odredenog jednacinom (1)..)z] +C. Pre nego se pre de na odredivanje sila pritiska.x+(g-asina.6).x+(g. ugao nagiba izmadu horizontale i izobarskih povrsi.)H]} d 4TC == 2217N. kao prvo.razom (1).P" = Pm .p[acosa. Ova jedn3cin3. B i C rayne povrsi. Nairne.7.) g-a sma.. u kojima su natpritisci u teiistima povrsina odredeni if. odrediti jednaCina slobodne povrsi tecnosti.9N.7.

a) ugao u odnosu na horizontalu pod kojimje nagnut benzin. d .P. D2rr. kao i silu koja opterecuje dno suda. Problem 1.e je R=600m. Dati su podaci: 3 L=2m.y)]. d2rr.7. na osnovu kojeg se.1.) H]BL == 16220N. cx=30°.6) dobija se sila pritiska na dno suda F == g .4) dobija se ugao pod kojim je nagnuta tecnost u odnosu na horizontalu.1. Iznad benzina vlada atmosferski pritisak. napunjen do visine h. kao trece. H=lm. Na kraju.:~ F 1478N U prethodnim izrazima za sile pritiska koriscene Su apsolutne vrednosti za komponente rezultujuce zapreminslee sile.7-2. Nivo slobodne povrsi tecnosti prikazan nasl. Radijus krivip.ii. Konacno. Dati su podaci: a=lm. Pm . h=O. Problem 1.7. b=1. p= 1000kg/m .2m. IFBI =gcos~+asin(~-cx) = IFxlsin~+IFzlcos~. Odrediti ugao u odnosu na horizontalu pod kojim je nagnuta tecnost pri translaciji. a ona iznosi B Zc = p(g-asinti) .8) odreduje sila = pVBIFBI = P llcl sI= 4~. potrebno je odrediti komponentu rezultujuce zapreminslee sile po jedinici mase u pravcu dejstva sHe P .7-3. p =7S0kgl m 3 • . Pm = 800Pa.Cnosti pri translaciji 81 acoscx b H' g-asincx + .P. b) silu pritiska koja opterecuje dno autocisterne. Odrediti.lm. krece se translatorno konstantnim ubrzanjem a == Sml S2. zato sto su sile pritiska ucrtane na sl.7-1 suprotnog smera od pozitivno orijentisanih OSa x i z.Relativl10 mirovanje te.7. Pro- P = [Pm + p(g. Autocisterna se krece konstantnom brzinom v==70km!h u krivini ciji je nagib definisan uglom cx=2°. primenom izraza (1.7) odreduju se sile pritislea PA Pc = PV:4 IFxl= P-4-(l+b+ t~)aCoscx=2217N. Prizmaticni sud sirine B=lm. koji iznosi acoscx .7. i prime nom jednacine (1. odreduje rastojanje 11c =Zc [cos ~ + sin ~tg(~ . U autocisterni koja ima povrsinu poprecnog preseka oblika elipse: nitlazise benZin.9N PH . ~ = arctg(----·-:--) == 30 60 • Pnmenom izraza g-aSl11cx ' (1.a sin ()(. RESENJE: Rezultujuca zapreminska sila po jedinici mase je jektovanjem ove sile na horizontalni i na vertikalni pravac.7-3 odnosi se na stanje mirovanja na horizontalnom delu puta. Z = pVc I~ I= P-4-(zm +H +2+ h)(g-asmcx) =81. dole se sa izrazom (1.

LP a gI ./em 1.( g b) -a. i krece se translatorno konstantnim ubrzanjem a pod uglom cx. . gRlv -sincx. sirine L. a) Iz jednacine tipa (1.. Vazduh u komorama menja stanje izotermski. 1z uslova zadatka. to ce se smatrati da je an = const .7-5. Iznad nivoa vade desne komore je vazduh pod natpritiskom Pm' a iznad nivoa leve komore vlada potpritisak Pv ' U pregra Ji P.:::ina. Odrediti ubrzanje a.82 Relativno mirovanje teenosti pri translaciji RESENJE: Kako se autocisterna nalazi u krivini to ce na fluidne delice delovati inercijalna sila po jedinici mase an = v 2 / R. 21 aJ Slika P.. napunjen jedvema tecnostima gustina PI =::800kg/m3 i P2 =lOOOkgim 3 . tako da voda moze da pretice iz komore u leomom. tako da pritisci u vazdusnim prostorima obe komore h budu isti. = 30492N." .. +b J Pv +(Pa + Pm) h'. Pro/.. Slika P.7-3 Nadena resenja vaze i za vagon-cisterne koje imaju poprecni presek ablika elipse.4) sledi cosa B= arctg 2 3. Problem 1. 1 RESENJE. nalazi se procep. nska sila po jedinici mase F=:: g. podeljen je pregradom P na dye jednake komore. Rezervoar se krece konstantnim translatornim .. stranica 21=4m. a ' % i '. .6) dobija se sila pritiska na dna auto-cisterne P = pg(h + a)abn coscx. L.b 2h(Pm + Pv ) 1 pd cemu je b == (P m+ Pv ) / pg. ). I. == g. ... Poznate veliCine su: h. b) Primenom izraza (1..1...7. . Rezervoar R.Fy = 0 i F.1.. a x o A B potom odrediti sHu pritiska koja ~ ga opt~recuje.=45° prema horizontali.7-4. H.Traieno ubrzanje je p H a=TI" ..7-5 RESENJE: Rezultujuca zapremi-..a ima komponente Fx == ~c()scx.. Sud oblika kocke. pri dnu.68°.7. da je slohodna povrs normalna na poklopac AB .azi otvor. Odrediti ubrzanje tako da slobodna povrs bude upravna na poklopac suda AB. S obzirom da je radijus krivine mnogo veti od poprecnih dimenzija autocisterne.horizontalnim R ubrzanjem a.:. koje se nemesaju. na kome se na rastojanju 112 na).

horizontalna komponenta sile je Fx = g / tga. U usvojenom koordinatnom sistemu./ D -"""-". Polja pritisaka u posrnatranim tecnostima odredena su izrazima: P -. _~·:>//'li11---~- ~i'~ 1 ~-p. Sud se krece kOllstantllim horizontalllim . d+b. dobivaju se· . ::: Dakle.... Prizmaticni sud. Pozllate veliCine su: h..7-6. jednaCina za apsolutni pritisak (1.Relativno mirovanje teenosti pri transIaciji 83 (Fz ::: 0) dobija se a::: g / sina.PI)(g-asina)(h +d +b)}2bB . ::: (p- Pa)~~oAI =0. Odrediti sile pfitiska koje opterecuju poklopce A-A i B-B kada poyrs razdvajanja tecnosti prolazi kroz tacku D..7-5. KoristeCi sHean postupak resavanja kao u primeru 1.. PI' P2' +z v -I h d -_-___p~~~-~~~~~~~~~A "~F. Prema tome.Pa)~~IA2::: (PI +P2) t:a /3 = 141... krece se konstantnim translatornirn ubrzanjem a koje je u odnosu na horizontalu nagnuto pod uglom a.Problem 1.7. P2 ::: (p.::.Lx. d... P1.7"7a) precnika D=200rnrn i visille H=300mm na poklopcu A ima pijezometarsku cevCicu postavljenu na rastojanju R=80mm od ose i u kojoj je voda napulljella do visille h=lOOmm..A oft-A Slika P..· PE . PI (g-asina)(h+.-----.. I tga a . sirine B. vezanom za mali otvor..3) ima oblik: p(i) ::: Pigx I tga+Ci . 2 ProD/em 1.. a. Odrediti sile . (p_ P /2) gl+p g(X_l)J_l.::. .... odreduju se sile pritiska: (p_ p )(1)::: a :::[p . b. I 2 2 2 tga KoristeCi ova polja pritiska i izraze (1. U sudu se nalaze dye tecnosti gustilla PI i P2' koje se ne mesaju. rezultujuca sila pritiska na poklopacAB je P AB P2 . dobijaju se izrazi za sile: PA = PAl +PA2 . P.. I..3N .trallsJatornim ubrzanjem a::: 2ml S2.\ ~~ .L7-6 RESENJE: Analiza sila koje deluju na poklopceA-A i B-B prikazana jena s1.' IE a) " - ~ <10_---3- VIe x b) :}>::..7. a.(P2 -. Zatvoreni ciJindrielli sud (s1. B. PAl::: PI[ alcosa+(g-aSilla)(h+f-b)]cd -b)B ..=-:::---- g -. p::: p a + PIgI12tga).- PAl~A ' . .P2 )g/ I 2tga..7-7.-)(d+b)B .1.6). gde i=l oznacava tecnost gustine PI' a i=2 tecnost gustine P2' Koristeci uslove za pritisak u koordinatnom pocetku (x=O. ' b ". PA2 ::: {P2 [/acosa+(g -asina)(h +d)].76b. p::: Pa) i na razdelnoj poyrsi tecnosti (x=II2.konstante integracije CI ::: p a i C2 = Pa + (PI .

pre rna kojem ce kornponente sHe pritiska na poldopac B biti 11 4 D 3 D21[ l PBz == PVBz Fz = plZ3(T) rt+T(H+h+zo) Jg. potrebno je odrediti zapremine nastale projektovanjem hive povrsi poklopca E na nivo slobodne p0\rrsi tecnosti u vertikalnom i horizontalnom praveu.1. z=-(zo+h) iIi primenom izraza (1. ako poklopae Bpredstavlja donji dec sfere i ako predstavlja gornji dec sfere. u slucaju da on predstavlja donji deo sfere(v. =-g.6) i iznosi: .z 0 =: aR / g koje definise polozaj usvojenog koordinatnog sistema u odnosu na pijezometarsku eevCieu.7). iz kojeg se (za P=P a ) dobija jednacina slobodne povrsi tecnosti z == . To projektovcmje je prikazano na s1. iz koga se dobija identican izraz za silu . Ovde treba napomenuti da je zaprernina polusfere VBx dobijenaposle odbaeivanja dvostruko srafiranih zapremina u horizontalnorn praveu.P.84 Relativno mirovanje teenosti pri translaciji pritiska koje deluju na poklopce A iE. II PBx == pVBx Fx 14 D2 I I= P23(T) n:a .7-7 RESENJE: SHe pritiska na poklopee A i E.X a / g.7-7b). odnosno iz nje rastojanje . u jednacinu (1.7.1. UvdtavajuCi komponente rezultujuce zapreminske sile Fx = -a. P. Za primenu zapreminske metode. 2 / AA == pg(zo +h). z x a) b) G c) Slika P. tj.1. mogu biti odredene na razlicite nacine. integraleCi je. PA • Sila pritiska na poldopae B. Zato ce se odrediti polje.7. pritiska i jednaCina slobodne povrsi tecnosti u koordinatnom sistemu vezanom za nivo slobodne povrsi i za osu simetrije suda. sl.7. . i koristeCi u koordinatnom pocetku (x=z=O) gramem uslov P = Pa' dOblJa se polje pritiska P-Pa=-p(ax+gz). izraza (1.D.7. Fy ==0 i F.77b.8N . u ovom slucaju. Sila pritiska na poklopae A moze biti odredjena primenom izraza (1. n: 4 = 35. .7). jer Se na tim .1). odredice se zapreminskom (opstom) metodom i metodom ravnoteZe tecnosti.

1. Prema ovoj metodi. odnosno jednacina ravnoteie sila (1. RE:SENJE' a) Slika P. P. ~=45°. primenom ravnoteze tecnosti. U slucaju da poklopac B predstavlja gornji deo sfere (v. jednaCinom ravnoteie sila (1.73g b) Problem 1. s1. Odrediti sHe pritiska koje opterecuju cilindricni poklopac A-A i ravni a.~ I sila P.7-8. sila pritiska na poklopac B iznosi: . a) Odrediti sile istezanJa i smicanja zavrtanjske veze A-A. uopstenom zaprerninskom metodom .) = 2.1.7·9. Dakle.7-7c) izdvaja se zapremina polusfere V na !coju se primenjuje metoda potiska.=J(pVa)2+(PN -pVg)2 =107. ali ovde taj izraz vise nema svrhe primenjivati. Rezultujuca sila pritiska koja deluje na poldopac 15 je P~ = + = 148.7. Fs := := pR 2 n { P.' +(g + a sina)h +j R[ acos(~ -a) + gSin~l}:= 1858.7.11).9N. koji je napunjen vodom. a = geos ~ / sin(~-cx.7. ProDlem 1.27m / S2 koje je postavljeno pod uglom a=30° U odnosu na horizontalu. moze da se odredi. krece se konstantnim translatornim ubizanjem nagnutim pod uglom a u odnosu na horizontalu.izraz (1. pritiska PN = P D41t (H +h +zo)g. F Prema tome. Pri tome tezinu polusfernog dna zanemariti.7).9N .l. df··~ se 81·1e: tezme G=pv g . sila pritiska na poklopac B iznosi p.10). Primenom ravnoteie tecnosti. b) Koliko treba da bude ubrzanje a da bi sila smicanja zavrtnjeva A -A bila jednaka nuli? Dati podaci su: Pm := 2kPa. T/ ••• T V = 23 T TC. norma In·l a e lillSU 1 a S1 !Pix pi. 2 P~ =J +(PN +G)2 =148. kao i P~. oblika eliptickog cilindra. Ova sila moze da 8e odredi i primenom ravnoteie tecnosti. Rezervoar prizmaticno cilindricnog oblika.1lleTCIJe Fin = pya7 .7-8 F.7N . na polusferu deluje normalna sila Pzv i sila potiska P =-pVF=-pV(g-a)=-pVgk+pVaf. zatvara polusferno dno poluprecnika R=200mm.9N F. ~pR3n[geos~-aSin(~-a)l = l02N.7-9 . Slika P. Ovaj sud. Sud napunjen vodom krece se konsta- ntnim translatornim ubrzanjem a = 3. h=lm. izdvaja se zapremina 14(D)3 ~.c71Osti pri translaciji 85 delovima sile pritiska uravnoteiavaju.Relativno mirovanje te. tj.

7-1.: .7-1. kreee se kOl1stantl1im translatornim ubrzanjem nagnutim u odnosu na horizontalu pod uglom ex. a = 3m/::P. gde su: PN = p[adcosex+(g +a sinex)(h +Rsin~)12RI sin~ .7-11 .7-10 VA . Tom priikom izdvajaju se zapremine: Stika P. c . 1=250mm. U kOSOill zidu snda. i d) polusfernim poklopcem C. RESENJE: Pri resavanju zadatka treba koristiti metode ravnotde tecnosti i potiska (Odeljak 1.15N . Dati podaci su: h=200mm.=30°.6N.12 sin~' f. R=lOOmm.3).B = {[PH - Pc . ex. ~=45°. b=lOOmm.c == {[ Pc + pVc(g.79N . p= lOOOkgim3 • RESENJE: PA := J(~v + pVacoscxi +CpV)2 (g+a sinal ::=: 156. PVB(gcos~ +a sin(13. iz primera 1. d 3.__ --__Fj~" : 'll)g a . ravni poklopci A. Odrediti intenzitete sila pritiska koje deluju na nove poklopce.)] + (pVcacosex)Z }:= 83.7-10. sirine B.• Sud napunjen tecnoscu gustine p. = {CPA -pvAacosex)2+[pVAcg-asinex)j2r/2 =2124N.()(._ _ _ _ 71:_ d3 / D3 11: ___ a) b) PAl = {CPA + pVAacosex)2 +[PVA (g-asinex)1 PA2 f/2 := 2331N. PH = p[-abcosex.7.86 Relativno mirovanje teCnosti pri translacij'i poklopac B-B..a sin()(. p PVg Odrediti sile istezanja i b) a) smicanja zavrtanjske Slika P. c) poluelipsoidnim poklopcem B. v:= (71:.1.»)]Z + [pVB(gsin~. b) polusfernim poklopcem A2.1.~ + sin~cos~)R2l . i A -nagnutoill pod uglom ~ I I u odnosu na horizontaI I In. nalazi se pravougaoni : "-----'<c-------'* otvor koji je zatvoren I I"""f----'-_ poklopcem dvostrukog polucilindricnog oblika.12' VB . Ako se na cilindricnom rezervoaru. Problem 1.~' :::'--~.12 ' na Cijim ravnim presecnim povrsinama deluju normalne sile pritiska PA . Problem 1.+(g+asinex)(h +Rsin~)12Rlsin~::: 89. Primenom opisanog postupka dobijaju se resenja: 2 ___ I.a cos(~ _a»)]2f/Z ::: 1258N 2 c) d) PR. PB iIi Pc' koje su vee odredene n primeru 1. d=200mm. B i C zamene sa: a) polusfernim poklopcem AI.1-U.

G.-.. RESENJE: RastavljajuCi vezu A-A po ravnoj povrsi A-A formiraju se dye zapremine polusfernog oblika Vo i V.Vo)[gsin~ . Za vreme kretanja sud a tecnosti gustina PI i P2 ne kvase go rnj i poklopac suda. U sudu oblika kvadra.p(V -Vo)[gcos~+asin«x.r cos~) +(g+asina)(h -rsin~)l2rB. Pri ovakvom kretanju suda odrediti sile istezanja i smicanja zavrtanjske veze A-A. d. Sud se krece translatorno konstantnim ubrzanjem a.1. ~) p.+~)].7-12. I. R. TeZinu poklopca zanemariti. koje je nagnuto pod uglom a u odnosu nu horizontalu.7-13. :::t=. nalazi se pregrada B-C koja sud deli na dye komore. c. po kojoj na OVil zapreminu deluju dye komponente sile potiska pVog i pVoa. R. B. sirine B. Na zapreminu tecnosti V == R 2 nB / 2 primenjuje se metoda ravnoteze tecnosti. RESENJE: TraZene sile istezanja i smicanja zavrtnjevaA-A su: . Poznate velicine su: h. a. B) p. h. R. inercije pVa i normalna sila pritiska PN2 == p[-acosa(l+Rcos~)+(g+asina)(h+Rsin~)l2RB. i sila smicanja Fs == p(V . koje je u odnosu na horizontalu nagnuto pod uglom a. Sud se krece translatorno konstantnim ubrzanjem a=2g . i normalna sila pritiska PN1 == p[-acosa(l. b. Odrediti ugao a taka da rezultujuca sila pritiska koja deluje na cilindricni poklopac A-A. ~. Na zapreminu Vo == r 2 nB / 2 primenjuje se metoda potiska. Problem 1. Pm) Pm' 1 2 Slika P.7-13 Pp P2' a. I. koji je nagnut pod uglom ~. H.1. -T1 1 1 1 h 1 1 1 I I I I" . koji je zutvoren (po celoj Slflm suda) polucilindricnim poklopcem A -A.7-12 RESENJE: Problem 1. projektovanjem navedenih sila u merodavnim pravcima dobijajll se: sila istezanja F.acos(a+ ~)l ' koje opterecuju zavrtanjsku vezu A-A. a. (I=h). == PN1 +PN2 .Relativno mirovanje tecnosti prj translaciji 87 veze A-A. r. Na oyu zapreminu tecnosti deluju sile: tdine pVg. -.. Poznate velicine su: a. bude jednaka nulL Poznate veliCine su: I. nalazi se pravougaoni otvor. h. koje su napunjene tecnostima gustina Pl i P2' U kosom delu pregradnog zida.~ Slika P. sirine I.

= {Pm. = {Pm +P2[-acosa(c/2+d)+(g-asina)HJ}2RI.p2)[gsin~ -acos(~-a)l ± R2nl.88 Relativno mirovanje teenosti pri translaciji F.:= P N1 -PN2 +(PI-P2)[gcos~+asin(~-a)1±R2nl+GCOS~ .G sin~ . +Pl[acosa(bI2-d)+(g-asina)hl}2RI. Ps ~ (PI . 2 pri cemu su sile: PNl PN2 .

imaju vrednosti: .8.1.3) i ona predstavljafomtlijl( obrfluh paraboloida. za p=K=const. aIm se posmatra polje pritiska na cilindricnim povrsima koje su opisane sa r=const.K ro 2 ? 2· l 1 z=--l--+-2 (x-+y )-(a x+ayY)J r g+~ P . Pofije pdti51ka n b.YO)2]q. polje pritiska je linearno.1).2).7. neka se rezervoar istovrerneno kreee translatorno konstantnirn ubrzanjern 5 == a)" +a) +aJ i neka seokreee oko vertikalne ose konstantnom ugaonorn brzinom ill.2) vise n(je lineamoJ vee je nelinearno. dobija se jednaCina izobarskih povrsi C .8.8.zo)' a njihove koordinate se odredjuju iz jednaCine (1.. Tada. Slika 1.8.7.8. Fz = -(g+a z ) • Njihovim uvrstavanjern u jednaCinu relativnog rnirovanja (1.Ki:lko rezultl(juC-a zapreminska sda F n(je /Cons/aI/flIt? to polje pritislca (1.8. koja i za slucaj rotacije vazl. Nairne. inercije prenosnog translatornog kretanja -5 i obrtanja yJ.3). x (1.1).3) opste jednacine familije obrtnih paraboloida: z-zo == [(x-x o)2 -(y.S.. opisanog jednaCinom (1. dobija se polje apsolutnog pritiska P=P [ --:r(x +y )-(axx+ayy)-(g+az)zj+C ro2 2 2 l (1.1.:o1l»ar51ke povdi Razrnatraee se opsti slucaj relativnog mirovanja tecnosti u odnosu na rezervoar. Temena obrtnih paraboloida Ide u tackama T(xo. r (1.1.1) Komponente ove sile su: Fx ==ro 2 x-ax' Fy =ro 2 y-a y . RELATIVNO MlROVANJE TECNOSTI FR! ROTACIJI IJtl.2) u kome se konstanta integracije C odredjuje iz uslova poznavanja pritiska u nekoj taCld fluidnog prostora.. opisanog jednaCinorn (1.8.89 1.Yo. na fluidni delle (v. pa ee rezultujuca zaprerninska sila po jedinici mase biti: . . 1z polja pritiska (1.4). koji se nalazi na rastojadeluju zaprerninske site po nju odredenom radijus vektororn polozaja r == xi + jedinici mase: tdine g. sl..F == g-a+ro 2. Medutirn. (j/F. pa za takvo polje pritiska vazi sve onosto je vee receno za slucaj mirovanja.8. i za slucaj relativnog mirovanja pri translaciji.

+ .8. Z : = .2) i izobarskih povrsi (1.8.1. obrtni paraboloidi. 1z jednaeine (1. Ako se polamo . U nekim specijalnim slueajevima.2.7) a) p b) c) Slika 1.8. Kada se ovaj rezervoar okreee konstantnom ugaonom brzinom co tecnost zauzima polozaj prikazan na s1.2a.4) imaju najprostije moguce oblike. 1.8.6) 1z ove jednaCine.8.8..7) ujedno ce biti i jednacina bilo kog obrtnog paraboloida (izobarske povrsi) kod koga je koordinatni sistem vezan u njegovom temenu.8.)'IJlI!lIjenog tecl!lIoscu P:=pl-2 (x 2 +/)-gzJ+ C ' Ico 2 l C-K co 2 ? 2 Posmatra se cilindricni rezervoar polupreenika R (sl. NajeesCi slueajevi. ona je detaljno proueavana u Odeljku 1.2a) .8.8.8. ako je ree 0 relativnom mirovanju fluid a sarno pri rotaciji. tada je := 0. koji glase: a z:=--+-(x-+y).8. pri \ \ . dalje. ali sada imaju temena na osi rotacije. odnosno zbogpromen(iivDstirezultujuce zapreminske sile F.8. ujedno. relativnog mirovanja fluid a su iIi eista translacija iIi Cista rotacija.gzY· (1.8. takode.1.5) 2 pg 2g Dobijena jednaeina je. Interesantno je.8. i jednaCina bilo koje izobarske povdi kod koje je koordinatni sistem z-r vezan za teme obrtnog paiaboloida.cilindricni koordinatni sistem r-z vde za osu rotacije na nivou slobodne povdi teenosti.4) pg 2g Izobarske povrsi su. R@tadja oko vertiblne ®se dHni!lJricl!lIog rezervoara l!lIall.8. ito: co 2r2 C-K co 2 r2 p= p(---gz)+C.5) odreduje konstanta integracije C:= p a' te se polje Az piitiska svodi na oblik CO 2r2 . koji je u stanju nrirovanja napunjen teenoscu gustine p do visine H..90 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji Treba napomenuti da je do zakriv(ienja izobarshlz povrJi doJlo zbognehomogenog po(/a pritiska. jednaCine polja pritiska (1.1.2. Ovde se postavlja pitanje kako se menja potje pritiska i kakav je izgled izobarskih povrsi? Odgovor na ova pitanje ce se naCi koriseenjem vee date analize iz Odeljka 1.3) imaju jednostavnije oblike. (1. jednaCine (1. Medutim. koji tretiraju osnosimetriene probleme u odnosu na osu rotacije. FO.7) zakljueuje se da je 'slobodna povrS tecnosti oblika obrtnog paraboloida. tada se primenoID granicnog uslova 1"=0.7. lednacina (1. interesantni za telmicku primenu. p:= Pa' iz jednacine (1.._ 'P-P a == p ( T . razmotdti za koliko se.. (1. Kada je ree 0 translaciji. za p:: P a' dobija se jednaCina slobodne povdi co 2r2 z:= 2"g" (1.

pri rotaciji tecnasti.3. kaja deluje na bila kakvu ravnu iii krivu povrs.z. dak je drugi deo promenljiv Clan p(j) 2r 2 12..9) KoristeCijednacinu obrtnogparaboloida (b) zazid rezervoara 171 +/:12 =(j)2R2 12g i uvodeCi vertikalnu koordinatu z * = h) + h2 . koordinata r je r=R=eonst. to ce avaj izraz biti napisan u jednostavnijem obliku R x z v b) c) Slika 1.8.- 1.1. k~ja se meri od nivoa slobodne povrsi tecnosti po visini zida rezervoara. pri rotaciji u cilindricnom sudu.8. (1. sl. kao p.1.8.2b). R nh1 =2R n(h1 +h2) ~ h) =h2 =~ (1. traze vertikalne sile pritiska.Relativno mirovanje tecnosti pri rotaciji 91 rotaciji sud a. (1. . Ako se posmatra zid rezervoara. maze biti odredena primenom izraza (1.1. Koristeci jednacine slobodne povdi. Jedan deo hidrostatickog pritiska predstavlja konstantnu velicinu kaja se ima na osi rotacije P = pg(H -h1 ). za toliko se na osi rotacije spusti nivo tecnosti. . sta je identican zakljucak sa omm koji daje hidrostaticki zakon raspodele pritiska u mirnom fluidu (1. pritisak linearno menja sa visinom tecnasti. podigne nivo tecnosti (visina h2 ) i za koliko se spusH teme obrtnog paraboloida (visina h)..5).@. Ovdese maze izvesti opsti zakljucak da se na svim cilindricnim pavrsima (r=eonst.10) sledi da je na cilindricnoj ravni zida pritisak Iinearno promenljiv sa dubinom tecnosti (v.3.4).2c). Kako se. SUe p1l"itJiska na 1l"2Vnle li kJrive povrsi Sila pritiska. i zapreminskog bilansa tecnosti pre i u toku rotacije sledi (j)2R2 2 1 2 (j)2R2 h1 +h2 =~.8. jednacirta (1. na pro na zidu i dnu rezervoara. Na dnu rezervoara kao ravm normainoj na osu rotacije hldrostaticki pdtisak je promenljiV (v.10) Iz jednaCine (1.8.8.gz) .9) daje zakon promene pritiska P-Pa=pg(h1+h2-Z)=pgz*. sto za posledicu ima da polje pritiska zavisi sarno od koordinate z. sl.8.8) Dobijeno reSenje je interesantno jer kaZe da za koliko se podigne nivo tecnosti na zidu. Na dalje ce se razmatriti palje pritiska na nekim karakteristicnim vertikalnim i horizontalnirn pavrsima.7. Ovaj pritisak se sastoji ad dva dela. najceSce.Pa = p((j)2R2 /2'. i on izrazava uticaj rotacije tecnosti.).8.8.

5) tada je potrebno raspolagati sa poljem pritiska opisanim izrazom (1.7.Pri obrtanju suda.1. Sf ProDlem 1.1. Ako se sila pritiska trazi primenom izraza (1.8. 1=500mm. na nivo slobodl1e povrSi tec'lzost/ (sl.11) potrebno raspolagati sa nivoom slobodne povrsi i sa svim onim sto ga odreduje. dok je za primenu izraza (1.8.8-1 RESENJE. Odrediti sile pritiska koje deluju na poklopce: A-A.2).92 Relativno mirovanje tecnosti pri rotaciji (1. presek D-D j) Poklopac c-c g) Slika P. Fy =(02 y i Fz =::-g u jednaCinu . B-B i C-C. potrebno je poznavati zapreminu nastalu obrtanjem povrsine Aa oko vertikalne ose (sl.8. pa obrtanjem nastala zapremina iznosi Va = 2nrcAo' NajcesCi sastavni deo zapremine VOl koja definise silu pritiska jeste cilindricna zapremina ispod obrtnog paraboloida (v. sl.3c).8. d= 100mm. p == lOOOkg / m 3 • • Vy c) presek D·D e) p.3a). Cilindricni sud (sLP. It vertikaillom proVelt.8-1ct) na poklopcu A-A ima na rastojanju R=lOOmm ekscentricno postavljenu pijezometarsku cevCicu. od tdista povrsine do ose rotacije.-.3b).1. Ova zapremina se odreduje kao 4 (02 fRoZ (0 21CR 1 2 V= zdA==. Dati pedaci su: D=400mm.8. H=300mm.1• UvrstavajuCi projekcije zapreminske sHe: Fx =::ro 2 x.11) u kome je VOl zapremina nas/ala projek/ovalljern krive pOVl". Sud se okrece konstantnim brojem obrta n=200o/min. U takvim slucajevima nalazi se rastojanje re . radi lakSeg odredivanja zapremine VOl ili nekih njenih delova.1. (1.S-1.-=-R TIff. ugaona brzina iznosi (0 =mc/30= 20.8. U nekim slucajevima.r2rndr=-.8.12) A 2g a ·4g 2 Iz dobijenog rezultata se zakljucuje da su zapremine ispod i iznad obrtnog paraboloida jednake i da imaju vrednost polovine zapremine odgovarajuceg cilindra. i ako predstavlja deo rayne povrsi. u kojoj se nalazi tecnost do visine h=200mm.1.liA. b=50mm. ako poklopac C-C predstavlja deo cilindricne povrsi.94s.

Kada poklopac C-C predstavlja dec cilindricne povrsi (v. za P = P a' dobija se jednaCina slobodne povrsi tecnosti.7. sustinski.1. i element povrsine dA = 2rndr koji vazi sarno za osnosimetricne povrsi (v.5) raspored pritiska (1).gz] +C Konstallta illtegracije C odreduje se iz uslova poznavanja pritiska (p =Pa) U koordinatnom pocetlru (x=y=z=O) .. Sila pritiska koja deluje na poklopac B-B (sLP.2N . odredena primenom izraza (1./ S druge strane. lcoje se odreduje iz jednacine (2) i iznosi ovom drugom metodom iznosi: Zo 2 =co 2 D2 18g.Pa )z=-Ch-a+!1) -4-= P T(T+ b ) + g(h-a+H) I 2 2 J4= 128.1.1. prema kome sledi: :J _ _ D lB-pVBrog-p 3(2) 3 rc+ D4 rc (l+h-a)+2 D4 rc D rc . koje u potpu110sti definise polozaj koordinatnog sistema. prema kome je PA = (p.5. dobija se polje pritiska p = p[CX2 + i)co 2 12.5).7. . koja glasi Z 2 2 = 2g (X + y co 2 2 2 ) .7. Uvrstavajuci u izraz (1.4rog == p[~(h-a) +2~zoJg .a).P. 1 D 2 rc [2 2 1 J2 Zo g-1302. y=O) dobija rastojanje a == co 2 R2 12g. prema kojima je d rc [co D.7. gde je VAro zaprernina prikazana srafurom na sl.1':. (2) a iz koje se za uslov poznavanja koordinata na nivou slobodne povrsi tecnosti u pijezometarskoj cevcici (x=R. i to za z = -(h . i to na dva nacina.~ . takode.1.Pa == p[(x + i)co 12. (1) 1z jednaCine (1). sLP.Prema tome..P.8-1c). te se za odredivanje sile pritiska mogu primeniti izrazi (1. polje pritiska odredeno jednaCinom (1). za ovaj sJucaj. i ona iznosi C =p a' Dakle.6).1. ova sila pritiska moze biti odfedel1a i primenom izraza (1. 2 ld rc Pc = (p. Najpre ce se odrediti sila pritiska na poldopac A-A. Za primenu ovog izraza potrebno je poznavati rastojanje Zo (vo sLP. sl.je lineamo i homogeno na cilindricnoj povrsi sa rc = canst. sto predstavlja. dobija se sila pritiska D/2 CO2 co 2 D2 D 2 rc PA == 0 p[T r2 +g(h-a)]2rndr==p[ 16g: +g(h-a)]-4-=522.8.8-1j).P. polje apsolutnog pritiska odredeno je jednaCinom p. Si1a pritiska na ..11).8-1e) tada je poJama koordinata ovog poklopca rc = D 12 +b = const. kod kojih je polama koordinata 1'2 == X2 + y2.8-1b. Dakle. sl.itiJ*a na njemu ?leli?leamo (i nehomogeno).4 = PV. Kako je u t odnosu na osu rotacije poklopac A-A osnosimetrican to ce se podil1tegralne veliCine napisati u polamo-cilindricnim koordinatama.Relativno mirovanje' tec710sti pri rotacifi 93 (1. tada je polie p.2) iii (1.Pa)dA. Pry! l1aCin je primenom izraza (1.1. 2 Ako poldopac C-C predstavlja deo rayne povrSi (v.11).gz] . razliCit slucaj od predhodnog karla je poklopac bic cleo cilindricne povrsi.9N. f .8-1d) bice.8-Ib).8.1).8N. P. sila pritiska odredena .

i b) poklopac sa sl. UYI 0'1 (3) a sto.' (j}d 2 d 2 1[ postO]l dopunskl clan P-U-4-' koji je posledica razliCitih polja pritiska u . P. Zl =Tjsincp.l.jpogodnije za primenu. Da bi se odredila ova sila vI'si se transformacija koordinatnog sistema.8. za I' = d3 12. koje je . 2 . u ovom slucaju. Za primenu ovog izraza. Dati podaci su: d l = lOOmm.8-2c. ISg.P.ie a= Q) 2 d. U novouvedenim polarno-cilindricnim koordinatama element povrSine je dA = «yj dz) == a:i1"&P dYldcp =Y1drjdcp .Zl)' vezane za teziste poJrJopca C-C (v. az.7.Pa = p[T(X1 +T+ b).P. prvou Dekartove koordinate (xl 'YI . Problem 1.. dobija serastojan. i sledi sa sl. h=50mm.8-lf Konacno. v razrnatranim slucajevima.94 Relativl10 mirovmz/e teCiwsti pri rotaci/i poklopac C-C. i u njemu polje pritiska (3) za Xl == 0.8-1b i f).l. najpogodniji oblik polja pritiska co 2 D ? co 2 2 7 " p.8. sl. d 3 =400mm. d 2 =300mrn. .7.P.=odTjdcp=g"2 { D d l (T+ b ) +16J+g(h-a+H) } =130N. za primenu. aZI &r)"&P . 2 Ovde treba napornenuti da je za resavanje integrala koriscena trigol1ometrijska relacija COs 2 cp== (1 + cos2cp) 12. Yj ==TjCOSCP.5).11) potrebno je poznavati slobodnu pOVrs tecnosti.CP)' Kako izmedu ovih koordinata postoje veze X==Xj +~ +b" Y==YI' Z==Zj"-(h-a+H). koristeCi izraz (l. Iz jednaCine slobodne povrsi. Centrifugalni kalup za livenje ali. Y1. a zatim i iz novouvedenih ortogonalnih koordinata prelazi se na polarno-cilindricne (X 1.8-2a.g11 S111CP+ g(h-a+H)l.5).l. polje pritiska odredeno jednaCil10m (1) nijena. koja je odredena jednacinom Z =0)21'2 12g .8-2. Kalup se okrece konstantnim brojem obrta n=100o/min. dobija se sila pritiska " 'dl2 Pc = J 0 I 2n co 2 [ 0 (p-Pa )".z jednacine (1) dobija. uostalom.lminijurna na sredini poldopca ima mali otvO! za sipanje tecnog rnetala (veza sa atinosferom). Odrediti silu pritiska koja deluje na: a) poklopac sa s1. dobijenoll1 iz (1.1. bice odredjel1a primenom izraza (1.47s-1 • Za odredivanje sile pritiska primenom izraza (1. to se i.+TTj COS-cP. PoredeCi izraze za sile Po: i p~' sledi da u sili P. p= 2700kgl m 3 • \ \ c) \ RESEfilfE: a) Sud se okreeSe konstantnom ugaonorn brzinorn co = me 130 = 1O.3).

h=200mm. koje su na medusoh bnom rastojanju R=80mm. na rastojanju R=75mrll.z 2 2 )-U(D +dD+d )H+~ g:=447N. Odrediti: a) stranicu kvadrata b.P.6N. tako da sile pritiska koje deluju na kruzni i kvadratni poklopac budu iste.8-3 . H=200mm. oblika zarubljenog konusa visine H=200mm. Cilindricni sud precnika D=200mm i sud kvadratnog poprecnog preseka.a Jg::=593. Problem 1.8-5.p.8-4.apunjen tecnoscu gustine p. Kada se sud okrece konstantnom ugaonom brzinom ro = lOs· J . Uvodenjem poluprecnika torusa R := (d 2 . ] := 364. odrediti silu pritiska koja deluje na poklopac suda. Na poklopcu suda.1.IE: 2 I" Dn 2 d2 2 4 roR 2 n 22 Dnro 2] .1. sl.Relativno mirovanje tecnosti pri rotaciji 95 potrebno za odredivanje merodavne. Dati podaci su: D=400mm. I" 2 b) Sila pritiska na poklopac kalupa je Jrld3ro n 2 2 p:= pg4 16g +16(d2 -d1 ) 2 (d z +d1 )-(d3 -d2 )h I" it 2 . P=pl-4-CH+h. Odrediti onu ugac)llu brzinu kojom ciliridricni sud.1. koje treba postaviti pijezometarsku cevCicu da sila pritiska na kvadratni pciklopac bude jednaka nuli.' Problem 1. pri ro =lOs· 1 . Dati podaci su: D=400mm. treba da se okrece da bi sila " .8-3. nalaze se dye pijezometarske cevcice unutrasnjih precnika d 1=4mm i d z=6mm.1E· ro =JL Ig(D2 H _IR3 -ahl) D2'1i 4 3 =12 6s· 1 ' Slika P.srafirane zapremine VOl (v. p=lOOOkg/m3 • Slika P.d1 ) 14 .kruzni poklopac biti jednaka nuli. 1=150mm. pritiska na poklopac u stanju obrtanja konstantnom ugaonom brzinom.u kojoj je Vcida do visine h=lOOmm.8-2b). -d1 )n 1 din l P::=pVOl g=pl2n(T+ R )"2 R n+ 4 h+"2-4. . b) onu ugaonu brzinu pri kojoj ce sila pritiska na . istovremeno se krece konstantnim ubrzanjem a:= 3ml S2 i okrece se konstantnom ugaonom brzinom ro. R=50mm. ! ' .8-4 RESEN. sila pritiska iznosi dJ 1 2 (d. h=lOOtnm. a=lOOmm. stranice b. d] +d2 g g Problem 1. d=200mm. Na poklopcu suda nalazi se pijezometarska cevCica. RESEN. bila duplo veca od sile pritiska na isH poklopac u stanju mirovanja. c) one rastojanje R o' pri roo == 50s· 1 i b=177mm na.5N.

za x=R i y=O.1. je D 2n 1 Po = pVro(a+g):=: P-4-(h-H +2 zo )(a+g).8-5b)~ Sila pritiska na kruzpJ.7. takode.7E: a) Pri zadatom kretanju suda.P. iznosi Pk = 4Jo f'b/2 Jo(p.11). i koriscenjem uslova p = p a za x=y=z=O. Fy = yO) 2 iF. rastojanje H =0)2 R2 /2(a+ g) koje definise polozaj koordinatnog sistema u odnosu.ni poklopac. dobija se polje pritiska a) c) 2 P-Pa=PT(X +y)-p(a+g)z 0) 2 2 (1) iz koga.Pa)z=_(h_Hldxdy= pb Pk . koja glasi: 0)2(X2+y2) . za P = P a' sledi jednaCina slobodne povrsi.8-5c). Po = b4+Lr12hca+g)_6R2]b2_12Po =0. Kada se cilindricnisudoktecenovom ugaonom brzinom O)j tada je sila pritiska na kruz.96 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji RESEN. komponente rezultujuce zapremiIliike sHe su: F: = xO) 2. dobija se . i rastojanje Zo = 0)2 D2 /8(a+g)koje je potrebno zaodredivanje sile pritiska (v~ sLP ~1. da je nova sila pritiska jednaka nuli. (3) Sila pritisica lcoja deluje na kvadratni poklopac. u lcoji se zamenjuje polje pritiska (1) za z=-(h-H). prirotaciji suda.5). l J (4) Uslov zadatka.:=: -( a + g). 0)2 PO) 2 Cije je realno i pozitivno resenje b=l77mm. To ce prouzrokovati dejstvo potpritislca na sredisnjem inatpritiska na udaljenijem delu poklopca (v. bila jednaka nuli potrebno je da obrtni paraboloid slobodne povrsi sece polclopac. Iz uslova zadatka.1). 7. odredena izrazom (3). (2) z= 2(g+a) 1z jednacine (2) dobija se.pokiopac. na zadati nivo tecnosti u pijezometarskoj cevCici. primenom izraza (1.sl. b) Da bi sila pritiska na nelci poklopac. Njihovim uvrstavanjein u jednaCinu (1. daje jednacinu ibl2 2[0)2 neb -6R )+(a+g)h 2 2 . prema (1~8.

8W-D C) 1zraz (4) za silu pritiska vazi i kada se sud okrece.Relativno mirovanje lecnosti pri rotaciji 97 (i)] =4 ~ (g+a)h . P. visine H=400mm.S-7 PF'fIDlem 1. ugaonom brzinom 00 0. PB = P~-4-( fD 2TCco 2D2 16g +h)-abh l J. RESENJE: Koriscenjern jednacine izobarskih Ir . I povrsl (1 S 3) . D.8-8 . 1z stanja mirovanja sud poCinje da se okrece konstantnom ugaonom brzinom 00 . pri rotaciji. izraza (1.8. Poznate velicine su: a. bude duplo veca od sile pritiska vazduha iz stanja mirovanja. RESENJE: Sila pritiska na poklopac suda u stanju mirovanja (s1.1.S-8.8-6. Odrediti sile pritiska koje pri rotacijideluju na poklopceA i B. Odrediti ugaonu brzinu (j) tako da sila pritiska fluida na poklopac.. 1:1 8R -D Slika P.C 2 z=:co r2 12(g+a). dobija se Ro = 2(g+a)h 2 (Do +6 :::::79mm.l.Sm napunjena tecnost gustine p.oJa za so b0 d nu povrs Ima 0 b]'l ~. (i). napunjen je vodom do visine h=300mm.. Odrediti ugaonu brzinu pri kojoj ce konusni poklopac biti :___L . i uslova zadatka P=O. _] '? 2 == 64s .S-6 ProD/em 1. dobija se ugaona brzina (g+a)r:!}H/3+ h ) _ -I co=4 2 ! 2 -S. od ose rotacije. Cilindricni sud precnika D=400rnm. Slika P.8-Sa) iznosi p a) b) Kada se sud okrece konstantnom ugaonom brzinom CO tada je polozaj Po = Pm D 2TC I 4. ima otvorenu pijezometarsku cevCicu postavljenu na rastojanju R=lm od ose rotacije.Sm. nalazi na rastojanju Ro' KoristeCi uslov PI< = 0. v' v • a . Iznad vode se nalazi vazduh koji je pod natpritiskom Pm == SOOPa...l.8-7. kada se h pijezometarska cevCica. Konusni sud.h neopterecen. 11.. 11. . RESENJE: 1 PA =: 2 2 2 24 pco ab(a +b ) ..l. novozadatom. b. Slika P. Konusni sud istovremeno se okrece konstantnom ugaonom brzinom co i krece vertikalno nagore ubrzanjem a = Sm/ S2. u kojoj je do visine h=O.91s . p. b2 ProD/em 1.11) za sracunavanje sile pritiska P na konusni ornotac. precnika D=lm i visine H=O.

1• Ovim resenjima odgovaraju vrednosti precnika d j =306mm i d 2 =748mm. D pD cIJa su resenja: 00] == 17s-] i 00 2 ::: 2.5).' Uvrstavanjem komponenata rezultujuce zapreminske sile (Fr =roo 2 .8-9 Problem 1. trazeno resenje za ugaonu brzinu 00::: 17s-1 .1. nalazi maliotvor za vezu sa atmosferom.Pa)z=b2rndr::: [Pm . u kojem se koristi jednaCina polja pritiska (1) za z=b.8-10) klip uravnotezi ddi potpritisak koji vlada u vazdusnom prostoru iznad klipa.1). Na kraju. Iznad ulja se luilazi klip tezine G=20N u kome se. slede geometrijske i b= Doo JH-h .1. \ I Slika P.2 g koje definisu polozaj nivoa tecnosti u sudu. dobija se sila pritiska tecnosti na poklopac suda d2 ::: 4D .1 . Sud se okrece konstanhi. precnika D==600mm. I-I p 1 D RESENJE: Uvodenjem veliCina d = D~r--l-_-J-:-l--=_'-~=~g==. te je.1. za P == Pa + Pm' dobija se jednacina izobarske POvrSl nivoa tecnosti u sudu z == oo 2 r2 / 2g . Pri rotaciji suda natpritisak vazduha ostaje konstantan. koristeci uslov zadatka: P + PM ::: 2Po.8-10.pneumatskom cilindru moze da se krece klip bez trenja. )](D -d 2 2 2 )4' 1t Pri rotaciji.83s. zapremina vazduha ostaje konstantna. na sredini. U hidraulicko .- Problem 1.Jg(H-h) 00 P == dl2 (p.7. osim sile pritiska P. Na osnovu izraza (1.8-9.98 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji tecnosti u sudu prikazan na s1. na poklopac deluje i sila pritiska PM == Pmd2n /4. P. Nairne. napunjen je uljem gustine 3 p == 900kg / m do visine H=300mm. U stanju mirovanja (sl. Kolikom sHorn pri rotaciji treba delovati na Idip da bi slobodna povrs ulja dodirivala dno suda.omugaonom brzinom 00 = 15s. dakle.8-8b. i jednacine zapreminskog bilansa vazduha velicine D:7t (H -h)::: t~b. to se ovo resenje odbacuje.=.PrimenomjednaiSine izobarske povrsi za l'=d/2 i z=b.P.7. . Kada se cilindar okrece konstantnom • .Jg(H-h)oo+4[pg(H-h)-Pm ] =0 .) biti Pm == const. Kakoje d 2 >D. i koriscenjem uslova za pritisak P = Pa + Pm' za r==z==O. Fz ::: -g) u jednacinu (1. dobija se polje pritiska (1) 1z jednacine (1). Cilindricni sud. pa ce pre rna politropskoj promeni stanja (p V n == const.pgb+ j DI2 16 (D poo2 2 +d. dobija se kvadratna jednaCina oo 2 _ 8 .

a glasi H z == co 2 r2 / 2g. koja sledi iz (1.8-12b. u cilindar ustrujava okolni vazduh. napunjen je uljem gustine p do visine h i slojem vazduha debljine a (h>a).~6 l--g-) 2D2 h 8g CO 2 D2 4G ) (2aD2)11 Pm == (Pa + D2 1t 11 ud2 .1. RESENJE: Kada se sud okrece konstantnom ugaoncim brzinom. Pri rotaciji vazduh tnenja stanje politropski sa stepenom politrope n. tada kroz otvor u klipu. dobivaju se L~ . Zapremine tecno- Stika P. p == 1000kg / m3 RESENJE Uvodenjem potpritiska PI' =40 I (D 2 . U cilindricnom sudu. Dati su podaci: D=200mm.5). G=lOON. h=lOOmm.-)=393s-I .8-10 1.Pa . Pa RESENJE Rezultujuca sila pritiska je p =lP16(D r (02 2 2 1 2 2 1t d21C +d ) + Pm .pgHJD .· Promena staDja vazduha je izotermska.P. nalazi se tecnostgustine p == lOOOkg/ m3 nasuta do visine H=184mm.8-12.8-l2 . Sud poCinje da se ohece hmstantnom ugaonom brzinom co.8.Re/ativ170 miroval1jetecnosti pri rotaciji 99 ugaonom brzinom. tada je polozaj tecnosti u sudu prikazan na Bl. d=50mm. D D pn ' f! Slika P. i visine b == h PI' / Pa ' te resavanjem kvadratne jednacine: co 2 -~fibb 01+ 16gb _ 64G =0 D D2 pnD4 ' h Pa H dobija se ugaona brzina 4 CL 2 co==-(vgb+.1. Hidraulicko-pneumatski cilindar. pri kojojce slobodna povrS tecnosti dodirivati dna sud a i silu pritiska koja deluje na dno suda.. koji zatvara cilindar. Slika P. ali tako da vazduh dodiruje dno ciEndra.'~~~~~ I pri cemn sn h H=_co-(l. U toku rotacije ne dolazi do prosipanja tecnosti iz suda..1.d 2 )1t. Odtediti ugaonu brzinu.. p" == Ibar . ~<te- risticna rastojanja: h1 == co 2 d. Odrediti sHu pritiska koja deluje na Idip.l. /8g i ~ I a) b) 112 == 0/ d.13. 1znad vazduha nalazi se klip teiine G. tako da slobodna povrsdodiruje dno sud a. a -t--f':. izmedu spoljasnjeg i unutrasnjeg cilindra precnika d 2 =200mm i d j =lOOmm.d )'4+ Pm-4-= G. ptecnika D. Odrediti onu ugaonu brzinu pri kojoj ce u vazdusnom prostoru cilindra vladati atmosferski pritisak. 1z jednaCine slobodne povrsi tecnosti.S-II Prublem 1.8. / 8g.

I d I' I a) b) c) ml~ ?~ RESENJE: a) Iz jednacine ravnotde sila. jer tecnost prostrujava kroz otvore u medjuzidu iz manjeg cilindra u veei. VO) =2(4 h2 --4. Slika P.L • "'. Ciji je pocetak u odnosu na pocetni polozaj klipa odreden visinom b. pri tome eliminisuCi veliCinu b.1. na kojima obrtni paraboloid sIobodne povrSi sece cilindre..l. (f) 2 = 4 JgH led. V usvojenom koordinatnom sistemu.1 • Sila pritiska koja deluje na dno suda u pocetnom stanju mirovanja je Po =:: pVog =:: 42. koje deluju na klip u pocetnom polozaju mirovanja (sl. Kako je Vo = Vffi . d 2 rc P =:: pVrog =:: p-4-(a+b+h r 12)g. 2 · 2 rc 1 d. pri rotaciji cilindra. Tom prilikom klip u manjem cilindru se spusta. dobija se hod spustanja klipa . jednaCina nivoa slobodne povrSi je z =:: co 2r2 I 2g.a). za koliko se spusti klip u manjem cilindru u odnosu na pocetno stanje nlvnotde klipa. Da bi se zadatak rdio uvodi se polarno-cilindricni koordinatni sistem.5). na tecnosti gustine p.h b) ako se na njoj nalazi prstenasti klip tdine H "1 . tankih zidova.11) dobija se sila pritiska koja deluje na klip .(H + 11) .15. Kada se cilindri okreeu konstantriom ugaonom brzinom tada se klip u unutrasnjem cilindru spusti za hod a (sl.8.1.h =:: -4. Odrediti.SN.8~13.L8~13b). U cilindru precnika D==200mm nalazi se manji cilindar. a u toku rotacije P =:: pVrog. u slucaju da je tecnost izmedu ciIindara: AZ ! a) otvorena prema at. i uslov ravnotde sila P=G. pocinju okretati konstantnim ugaonim brzinama co =:: lOS-I.8.8. Ona daje visine hI =:: co 2d 2 /8g i h2 =:: co 2 D2 18g..h1 )' Zato sto tecnost ne istice iz suda. precnika d=100mm. prema (1.4 h1 ).4 (a + b) + 2 (-4-h2. i .H.) su .1. Iz izraza (1.100 Relativl10 mirovanje teenosti pri rotaciji sti u pocetnom stanju mirovanja (Va) i u toku rotacije (V".P. U cilindru manjeg precnika. '10 r mosferi (s1.8-13a) odreduje se velicina 2 h == 4G I (pgd rc). Cilindri se iz pocetnih stanja mirovanja.(H + b) . pdkazanih na sLP.8-13a i c.n dt rc Va = (d 2 -d] )-. moze se koristiti uslov jednakosti zapremina Va =VO) iz kojeg sledi 24s. r-z. +d1 ) =:: ProDlem 1.. to sledi da je i Po =:: Pro' i to bez obzira na vrednost ugaone brzine co.8-13 KoristeCi jednakost zapremina tecnosti pre i u toku rotacije D 2 rc d 2 rc D 2 rc d 2n · 1 D 2 rc d 2 rc -4.-4. nalazi se klip tezine G.''-'j" Go (cU• 1 •8 1~ ~ \ ".

8-14b). KaIco je nn razdelnoj povrsi polje pritiska u potpunosti odredeno jednacinom (1). tacla obe tecnosti kvase poklopac Ger je h2 > hI)' a) b) Polozaj tecnosti prikazan na s1.P. z=O) dobija najjednostavlliji oblik konstante C! = Cz.Refativno mirovanje tecnosti pri rotaciji 10 1 19rnrn. do. 2 lla pro za tecnost gustine PI' koja glasi povrsi z = nJ2 . napunjen dvema tecnostirna gustina PI i P2' okrece se oko svoje vertikaine ose konstantnom ugaonorn brzinom oo. r==dl2. /z. 2 2 D4 1t h1 == t 2· d 41l (h1 + 112 ) i jednaCine razdeine . pa ce polje pritiska u fluidu gustine PI biti odredello jedllaCinom . i iznose: 00== ~(h1+h2)~glhl ' d==D~2hl/(hl+h2) Polje pritiska u fluidu koji relativno miruje pri rotaciji odredeno je jednaCinom (1.8. z=h) klipa P = P a +4F 1 dgn. Ove velicine odreduju se iz jedllakosti zapremina tecnosti pre i u toku obrtallja.1. Problem 1.g(z-h)] . dobija se hoel klipa a = (D .8-14b.d )(f} /16g == 2 2 2 a == ~g (D _d 2 2 ) == 19mm. takvom da razdelna povrs h D tecnosti dodiruje dno suda h2 r (sl. to se zn koordinate tacke O(r=O. P. koristi se uslov poznavanja pritiska u tacki B (r=DI2.8-14. posle cega sledi doTe pa ce polje pritiska u fluidu gustine P2 biti odredeno jednaCillom C2 == Pa 4F +-2-- P2 (-8-.5).gh).hl' h 2 .Pa == -2-+ P2[T(r -4). na koji za vreme obrtanja deluje siia F. Zatvoreni cilindricni sud precnika D. Poznate veliCine su: D. b) Ponavijanjem postupka iz dela zaelatka pod a). F. gde indeks i==l predstavlja tecnost gustine PI' a i==2 tecnost gustine P2' Za odredivanje konstante integracije C2 . Mali oivor na omotacu zatvara se klipom precnika do. oo 2D2 P2 . Pl' P2' 111 <h 2 • RESENJE. Kako su u sudu prisutne dye razliCite tecnosti. Kada se sud okrece konstantnom ugaonom brzinom ill. Odrediti sHu pritiska na poklopac suda u slucaju da granicna povrs tecnosti koje se ne mesaju dodiruje dno suda.1.2). don 4F 00 2 2 D2 (1) Za odredivanje konstnnte illtegracije C1 koristi se usIov jednakosti pritisaka u tecnostima gustina PI i P2 11a njihovoj razdelnoj povrSi. odreden je ugaonom brzinom 00 i precnikom d na kome povrs razdvajanja fluida sece poldopac suda. to ce se dobiti dva razliCita polja pritiska: Pi = Pi (oo 2r2 12 -gz)+Ci (i=1. u kojoj se uVrStavaju koordinate tacke z == (hI + h2 ) .

5). Veza izmedu starih (x. i H= ~a 2 + h 2 • U novousvojenom koordinatnom sistemu za laake trougla.4).Pa)Yr=odA =8 lal/Cx) PT Xl2 . dobija se polje pritiska P. odnosno linije koje ogranicavaju povrSinu. osnove oblika kvadrata 2a .7. .7. 2a (a= lOOmm). Sud oblika piramide visine h=500rnn1. vaZl funkcionalna zavisnost: I(x]) = H(l.-8.dr= d.H (a 2 +~)Zl +(H) 2z]2 + A 00 \ I g Treba napomenuti da se sila pritiska P maze odtediti i na nesto jednostavniji naCin.8-15. dobija se sila pritiska P= I co2[ 2 gh a ff (p.P2 (-. dxldz] = -3 pga (2h +-. fDI2 dlZ (PZ-Pa)z=h t +hz 2nr. u kome je polje pritiska odredeno jednacinom (1) i/ili jednacinom (2). y.. =h I H. =a I H. za Yl = 0. Y = a+ Yl COScx. to primenom izraza (1. RESENJE: Koriscenjem jednaCine (1.8.l.2 . i uslova poznavanja pritiska (p = P a ) u pocetku koordinatnog sistema.+z] coscx. a zatim primenjujuci izraz (1.8-15b).102 Relativno mirovanje te610sti pri rotacij'i 2 2 2 4F co CO D2 PI .+ PI (2 r . ProIJlem 1. pri rotaciji suda sa konstantnom ugaonom brzinom CD = 1O~-1.8..gz].P. kako se iz jednaCine (1) dobija jednacina slobodne povrsi z = ~. 22ghl.Pa =. dobivaju se sHe pritiska koje deluju na poldopac sud a ~ = (2) J d/2 0 {4F r(j}d l CD D 1d n (PI-Pa)z=ht +I'J. Zato se uvodi novi koordinatni sis tern koji je vezan za jednu od osnovica bocnih trouglastih povrsina (sl.gh) doTe Na kraju. tj.11) sledi CD .Zl) glasi X =xl.P.dr= dg1C -p(uj(D +d )+g(hl+hz-h)J CD -d )"4' 4F r (02 2 2 l} 2 2 1C Sabiranjem ovih sila dobija se rezultujuca sila pritiska koja deluje na poklopac suda P = PI + P2 . co 2 2 Z (1) Za odredivanje sile pritiska" koja deluJe na omotac piramide. 4 2 co 2 a 2 +a +-2JSlllcx.IN. u polje pritiska (1). napunjen je vodom.gz) .8-15b). UvrstavajuCi vezu izmedu koordinata (2). coscx. Odrediti silu pritiska koja.Pa = p[T(X + y ). polje pritiska odredeno jednacinom (1) nije najpogodnije.1. i =-h+ 11 sincx.1. Nairne. (x2+l).-zl sin a . vezanog za vrh piramide (sl.5). Na vrhu piramide nalazi se mali otvor za vezu sa atmosferom.n +PIl16-gChl +h Z )j+P2(gh---)J-4-' 8 { 2 2 2 2 P2= . (2) Slika P. 2nr. opterecuje omotac pitamide.-) = 144.8-15 pri cemu su: sincx. z) i novih koordinata (Xl 'YI . primenom izraza (1.xI/a). na cetiri trougaone povrsine.

8. pn odredivanju sile P.8. Sud sa 81.8-17 Problem 1. R. p.1.S-lSd).8.8-15 dobija se si1a pritiska D)212gh 2 2 J.8-18a) olcrece se konstantnom ugaonoill brzinom co.P..8-17.Relativno mirovanje tec710sti pri rotaciji 103 P =: pV(Og =0 p(2a) 2 1 h--.8~18a) i koriscenjem jednaCine (1.-- ~ co a) c) d) e) Stika P. Ro. dobija se polje pritiska (1) .RESENIE: a) Usvajanjem pravouglog koordinatnogsistema (Xl' Yl' Zl) u ternenu obrtnog paraboloida . h. 2 2 (2h+--) (Da 2 g . D)..(2a) h+4 .4).S-IS . 2 2 Problem 1. Odrediti sHu pritiska koja c1eluje na ekscentricno postavljenu (u odnosu na osu rotacije) povrsinu oblika: a) elipse (sl.P. Stika P.1E: Ponavljanjem postupka datog u primeru 1. P.. Poznate veliCine su: G.P. Ct. R.P.J l 2·1"i zdxdyJg= -3 pga 4 a .S-1Se).8-16 1Z stanja mirovanja pocinje da se okrece konstantnom ugaonom brzinom (D. Odrediti silu pritiska koja deluje n3 poklopac A-A. napunjen je vodom i okrece se oko vertikalne ose konstantnom ugaonom brzinom (D =: lOS-I. PF'rubiem U~·16. p. Odrediti silu pritiska koja pri rotaciji suda deluje na pravougaoni poldopacA-A. RESENJE: KoristeCi potpuno identican postupale opisan u zadatleu 1. Horizontalni cilindricni sud. .1. i d) kruga (sl. b. . b.1. pcluprecnika R=lOOmm i duiine 2a=400mm.' .1.slobodne povrSi(sl.l. RESEN.1. dobija se trazena sila pritiska 2 P=P[o.8-18..) J. c. c) trougla (sl. 2 2 2 l FA == pabTL (D2 +R -1' + 12 (a +b cos Ct.. Cilindricni sud (sl..8-16 Slika lP. b) pravougaonilea (sl.P.l. (D. 18b). r. Poznate veliCine su: G. (~ 2 +a )+gR]R n=:97.1.6N.1.p. 17.8-18c). Na osi suda nalazi se mali otvorza vezu sa atmosferom. 00 .1.P.

u odnosu na pocetno stanje rnirovanja. 2 3 3] b (b 2 2)} +pghab. iznosi p= = 2 Pa)z=O ay ay If (p. P = P~4l3' (c+a)3(3a-c)+c +-S--a Ro + pghT' P == pa n [(R -Rg +a 12) ro 12+ghj . sila pritiska na ekscentricno postavljenu povrsinu. kao na pr. (x. posredstvom veza izmedu koordinata (2) i (3).Pa)z=odxdy= flaf(p-7 1 : ~~I drdcp= 0 ar lf271 f00 (p-A Pa)z=oabrdrd<p= pabn {ro2 [2 T 1 a. D. Zl =z-(h-d).l.8-18b). Hidrocilindri su postavljeni na medllsobnom rastojanju a. u odnosu na osu rotacije.P.S-19.7. p. dobija se polje pritiska 2 P. i glasi 2 2 2 Problem 1. y=brsin(p (3) prelazi 1).5) i polja pritiska (4) (za =0).gz}. . tada ce klip zauzimati novi ravnoteini poloiaj. posredstvom relacija Xl =R+x. ro P=PT (c+a) -c 3'+ab 12-Ro 2{[ = P-4-[gh + 16 (D D27i. Poloiaj tecnosti u cilindrima. prime nom izraza (1. Odrediti za koliko se podigne klipu desnomhidrocllindru. G.104 Relativno mirovanje tec110Sti pri rotaciji i jednaCina slobodne povrsi Zl = ~.P.p 2 2 ] } R -Ro +'4(a +b ) + gh 2 (5) Na osnOVLl izraza (5). polamo . Hidraulicki sistem se sastoji od-2l'vahidrocilindra precnika diD.).' 2 b 2 2} ab b ro J1 [ 4 j a 2 7. iIi ako je u pitanju knizna povrs poklopca precnika D (a=b=DI2. 1z jednaCine slobodne povrsi tecno- sti. Prvo.1. dobija se rastojanje d=ro 2Rgl2g koje odreduje ' poloiaj koordinatnog sistema u odnosu na nivo tecnosti u pijezometarskoj cevcici.8-19. Kako oblik polja pritiska (1) nije pogodan za direktno integraljenje to ce se izvrsiti dvostruka transformacija koordinata. a. Levi cilindar otvoren je prema atmoSferi. + y.8Ro )] . Kada se sistem okrece konstantnom ugaonom brzinom ro. prikaian je na sl.cilindricne koordinate. mog'll se dobiti i izrazi za sile pritiska za nelee jednostavnije slucajeve. pri rotaciji. Poznate velicine S11: d.. Iz jednacine (1). Za odredivanje sHe pritiska polje pritiska (1) treba integraliti po povrsini oblika elipse.Pa = P { 0)2 [R2 +2aRcoscp+ a 2r2 cos 2 cp+b 2r2 sin 2 <pj + g(h . u stanju rnirovanja. ro. (4) Konacno. R=O) sila pritiska je P b) c) . (2) a zatim se posredstvom parametarskih jednacina elipse x=arcoscp. 2 d) ReSenje sledi iz izraza (5). dok se udesnom na tecnostinalazi klip tezine G. ro 2 2 . prelazi se u novi ortogonalni koordinatni sistem vezan u preseku osa simetrije elipse (sl.d) . YI =y. za: Xl =-R O YI =0 i Zl =d. za a=b.: ako sud miruje (ro=O) sila pritiska koja deluje na povrilinu elipse iznosi P = pghabn.

a preostala tecnost u rezervoaru zauzima polozaj prikazan na sl. D +d g 2 2 Problem 1. (r) 4 5 6g I . D..(r) dz)r 3dr =-PO) 2 nR 4H -0)2R2) (.8-21.2 m)+h] 8a +D -d pD'IT d 16g 2 2 2 Problem 1. Kineticka energija elementarno male mase fluida je Stika P. Sistem prikazan na sl. Rezervoar poCinje da se okrece konstantnom ugaonom brzinom co. i napunjen je tecnoscu gustine p iznad koje se nalaze klipovi masa m i lv!.8-20 RESENJE H= d co 2 2 2 2 2 16 (8a + D . RESENJE: m= { 4 D2 }1/2 [--2-(M .tecl1osti pri rotaciji 105 D p co~ ~ '/"'·"1"% ~------~~ a ( Slika P. .-0 I. gde je co 2 R2 12g = h. R RESENfE Kada se rezervoar okrece konstantnom ugaonom brzinom. pri cemu ce.1.. poluprecnika R i visine H. Dakle. Hidraulicki sistem se okrece.1. m. zauzimati polozaj definisan visinskom razlikom h. M. Izracunati koji deo tecnosti.P. II (r). Poznate velicine su: d.Relativno mirovanje . u stanju mirovanja ceo je napunjen tecnoscu gustine p. Odrediti omi ugaonu brzinu m pri kojoj ce klipovi u cilindrima.8-21 U usvojenom koordinatnom sistemu mogu se definisati jednaCine povrsi koje ogranicavaju fluiclnu zapreminu. cije je osno rastojanje a.a. p. obrtni paraboloid slobodne povrsi da sece povrs konusa.l. ostaje u rezervoaru.8-21. Pri tome deo tecnosti iz rezervoara istekne prospe se. oko vertikalne ose cilindra precnika d. ito: konusa 2 z = H(l-r / R) =. h. U opstem slucaju.8-20. tada deo tecnosti istekne iz njega. Otvoreni konusni rezervoar. i obrtnog paraboloida z =(R .. kineticka energija preostale koliCine tecnosti iznosi E K dE K 1 ="2 (rm) 2 pdV = PC!) 2 'ITr 3drdz . Odrediti onu ugaonu brzinu pri kojoj tecnost u rezervoaru ima maksimalnu kineticku energiju. konstantnom ugaonom brzinom co. od prvobitne koliCine. 1 = PO) 2 'IT).1.8-20 sastoji se od dva hidraulicka cilindra precnika diD.d ).2)0)2/ 2g = 12 (r).[R ( Jf.P.

delie.108 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji g(R) = 9.r cos q>.dV=:-! pFdV=:.! p(g-a+0)2. J?ESENJE: S obzirom da se Zemlja okrece oko svoje cl.1). prema (1. Prime nom ovog uslova iz jednacine (a) se ~obija jednacina slobadne povrsi 0)2 goRh . na proizvoljnoiza.8.1. pri cemu je radi jednostavnosti zapisa uvedena oznaka go =: g(R).p.2(R +h)3 cas <p =0 . a p=-f pdA=-! grad.4.:)dV. i koriseenjem veza izmedju Dekartovih i polarnih koordinata x = r cosq> i y = r sinq> . Slika P.:. dobija se diferencijalna jednaCina dp p =: [-g(r) +0)2r cos 2 <p] dr . taka da zakon promene ubrzanja glasi: g(r) = go (R 1r)2. Za opisani naCin kretanja suda..deluje sila pritiska na okvasenu povrsinu A (s1. p 0 0 r 2 =R.. SHe koje delnjn os telo koje tile mdazi u fiuidn koji lrellativno milt'nje Razmatrace se slucaj kada se neld sud istovremeno lade konstantnim ubrzanjem i okrece aka vertikalne ose konstantnom ugaonam brzinom CD. koje se nalazi u tecnosti. 2go 1. 2 Kako je R »h to jednacina slabodne povrsi maze da se napise u obliku: 0)2 R2 2 h(q» = --cos cp...-a+0)2. i neka se tom prilikom u tecnosti nalazi tela zapremi'ne V i gustine Pm (sl. p = Pa' dobija se hidrostaticko polje pritiska u okeanu P-Pa R2 0)2' 2 2 .+ . Na tela zapremine V. r(n / 2) ReSavanjem ave diferencijalne jednacine i primenom granicnog uslova h(re / 2) =0. b) jednaCinu slobodne povrsi okeana i c) dubinu vode na ekvatoru.81ml S2. deluje rezultujuca zapreminska sila po jedinici mase F=:g.8....1.g R+g . A v V v .1.8.= . Odrediti: a) polje hidrostatickog pritiska u okeanu. s' 0) ose za jedan dan to je njena ugaona brzina 0) = 2re 184600. 8 Aa) koj a a granicava zapremimi V iiznosi '.8-24 a) Iz Ojlerove jednaCine dplp=:Fxdx+Fydy. u kojoj su Fx=x0)2_g(r)cosq> i Fy = -gsincp .bran fluidni. Iz l1slova poznavanja ubrzanja g(R) odredjuje se konstanta a = g(R) R2 = go R2 .. (a) b) Na praizvaljnaj geografskoj sirini nivo slobodne povrsi (p = p a) definisan je radijusom r(<p)=R+h(q».4a).

Sve sile kojedeluju na telo prikazane su na sl. na tela gustine Pm deluje "::::::~~'i. RE'SENJE:.25b. (1.I----"--.q.25a.13) Izraz (1.~.1.8. G=: PmVg sila teiine.8. Ceo sistem se krece niz strmu ravan konstantnim ubrzanjem.14) . za slucaj da je p ::::60°. toee sila pritiska koja deluje na telo biti p = -pVeg -a +ro2r::). a sto je Slika P.13) definise !z potopljenu zapreminu tela V.gsiu()(. kod problema separacije.). Najpre ce se odrediti ubrzanje a koje dovodi kuglicu u posmatrani polozaj sa sl. 1.:~~~::::::::!f..14) vaZi. rc . Prublem 1. Za dva ortogonalna pravca SiT) mogu se postaviti jednaCine ravnoteze sila t F" COs(P-()(.1. Odrediti silu pritisIca koja deluje na z zadnju sU'anu suda AB.8.8.8-2S prikazano na sl. iz jednacine ravnoteie sila koje cleluju na telo. .1. ()(.Relativno mirovanje teihosti pri rotaciji 109 Kaleo je ~ == t trdV vektor polozaja tezista C zapremine V usmeren po uop. gde su: p == . nalazi se homogena sfera poluprecnika R igustine Pm koja je priCvrScena uzetom za sud. /" -.a) sila pritiska.8. koja ispunjava prizmaticni sud sa sl.8.~ .}== (Pm .8. Dati su podaci: p=1000kg/m3 .4b. U tecnosti gustine p.). Dalde. 1=300mm..8-25. R=50mm.P.4b). Konacna.PV (g .4.ftenu Arhimedovu siill potiJ'Ka koja deluje na najkracem rastojanjll od ose rotacije do tdista C (sl.. tada jednaCina (1.8.8.1. U tom cilju analiziraju se siie koje deluju b) na zapreminu sfere V == R3n.:/ . UIcoliko je posmatrana tela slobodno. dobija se reakcija veze (1.8-25a.1. leao na pI. Na potopljeno tela deluju jos i sile: tezine PmVg. masena sila Fm == PmV(g-a+ro2r.."? (j) . i inercijske sHe prenosnog translatornog kretanja -PmVa i obrtnog kretanja Pm Vro2 r::. Pm == 7800kg/m\ b=lm.=45°.P. h=lOOmm.J b) p m Va 0 a) Siika 1. s tim sto je R== O. -PmVa sila inercije i FlI sila u uzetu.p)V(a .

dobija Se polje pritiska p.7. Sustine 3 Pm == 7800kg! m .-~::.x-(g-asina.8-26 . I.-:.. = 1. dobija se trazena sila pritiska PAB == (p. PrOb.1. :D .20m.=60° odrediti minimalnu visinu suda H pri kojoj ne dolazi do prosipanja tecnosti.+(g-asina.6/. precnika D. 2 = 6508 N. Karla se sud okrece konstantnim brojem obrtaja Q) tada se me.. i primenom jednacine (1.. pomocu koga je moguce vuei kocku.. vuee sHorn F ali taka da kocka zauzima horizontalni polozaj. Poznate velicine su: a.:. koja je uzetom dmine 1=60mm pricvrscena za osovinu suda. Odrediti sHu koja opterecuje oslonac 0 u ovom polozaju kocke. 'C7 -~ .. primenom izraza (1. direktno stede iz jednaCine (1.. RESENJE- H p D Slika P.g.8-26.::~-~. g:::: 8. U cilindricnom sudu. Cilindricni sud precnika D=500mm napunjen je vodom do visine h=1m.8-25a) za nivo slobodne povrsi tecnosti u pijezometarskoj cevCici.Pa == p[acosa. LS-27 .:r. Konacno. napunjenom tecnoscu gustine p nalazi se kocka. Problem 1. VezujuCi koordinatni sistem z -x (sl. inace.) . i Fz == a sinex.P. D.7. vezano u taeki A..1. 1z ovih jednaCina dobija se 2 a = (1 + tga. napravljena od mat~rijala gustine Pm koja visi 0 tanko uze zanemarljive mase vezano za obrtnu tacku O.80m! s fl..Pa)z=-(h+b/2) ·b x=b-/ 2 :::: pl a(b -l)cosa. stranice a. .8-27. translatorno ubrzanje ~~. u kojoj se uvrstavaju komponente rezultujuce zapreminske sile Fx == a cosa.8.=-::--.)(h+%) Jb . U tecnosti se nalazi .110 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji koje. P.{em 1. h H Slika P. tgj-' cosa. Ceo sistem se okrece konstantnom ugaonom brzinom Q) oka vertikalne ase.14). H.)z]. D2 RESENJE: H =h + 16(l +R) sin a.. U tacki A kocke vezano je drugo me. Za slucaj da je a. -<I homo gena sfera poluprecnika R=30mm i .. Pm' Q)..1).

.

.

Navedene podele su osnovne podeJe strujanja. ali bez velikog zalazenja u detalje. njene promene zanemarljive. Svakodnevno smo svedoci nekog procesa strujanja a da toga nismo ni svesni. Karakteristicna prinudna strujanja su strujanja u cevovodnim sistemima: vodovodima. helikoptera. kompresorom i s1. TEORIJSKE OSNOVlE JEDNODIMENZIJSKIH NESTISLJMH STRUJANJA 2. automobila i s1.ailija ittlZutrtlsnja. strujanja vazduha u ventilacionim sistemima itd. Nestisljfva strujanja su ona strujanja kod kojih gustina fluida ostaje konstantna. kretanje broda. DalcIe. raketa i s1.. ledno posmatrano strujanje . pritisaka ili potencijalnih energija. podmomica i s1. Tako na pro svakodilevno koristimo vodu sa cesme vodovodne mreZe. prirodna strujanja vazduha oko gradevinskih i fabrickih objekata. Pod prinudnim strujanjima podrazumevaju se ona strujanja koja su izazvana nekom prinudom . kretanju vazdusnih masa u atmosferi).III 2.). parovodima.1. Prirodna strujanja su ona strujanja koja su izazvana dejstvom prirodnih sila koje su posledica razlike temperatura. itd. Pod stisljivim strujanjima se podrazumevaju ona strujanja kod kojih je gustina fluida promenljiva. brodova. iIi kretanjem tela kroz fluid (let aviona. 0 ovim strujnim reZimima bice vise ieCiu narednill1 poglavljima. iii. U zavisnosti od karaktera izvora strujne. Prema prostoru u kame ge obavlja strujanja se dele na spol. Mehanika fluid a se deli na vise oblasti. Sva ta kretanja: vode. kamiona. posmatramo kretanje vode u reci. vazduhovodima. vazduha i drugih tecTIosti i gasova nazivaju se strujanje jlmda.1. Da bi fluid mogao da struji mora da postoji izvor energije koji proizvodi strujanje. Unutrasnjastrujanja SU ona koja se odvijaju u prostorima ogranicenim cvrstim povrsinama.1. gasovodima.tj. peCima. naftovodima itd. Tipicni predstavnici prirodnih strujanja su: strujanja vode u rekama. . morima i okeanima. ventilatorom.ilisu. Prema rezimu sa kojim fluid struji strujanja se dele na: !tlmlizam~ prelazna i turbttlelZlna. strujanja gasa u gasovodima.ii1a. Nauka koja se bavi proucavanjem mirovanja i kretanja fluida naziva se mehal7lka jltttda. Spoljasnja strujanja su ona koja se imaju kada fluid struji oko nekog tela. kao na pro strujanja u vodovodima.) i vozila (autoIDobila. dovodjenjem energije fluidu sa nekom strujnom masinom (pumpom. pak. strujanja vazduha u prostorijama koje se ventilira:ju iii klimatizuju. naftovodima. strujanja vazduha oko letilica itd~ .kao na pI.). a sio je u direktnoj vezi sa vrstom strujanja.energije strujanja se dele na prirodna iprtizttdna. Nestisljiva strujanja su na pro strujanja vode u vodovodima. strujanja vazduha u atmosferi itd. za jltttdkoji se nalazi u staT/ju betanja kaze se da stnij~ a tajproces se naziva strtija17/e. strujanja gasova u strujnim aparatima: raketnim motorima.). stu se podrazumeva pod pOJinom strujatlje i podele strtijal'~ja.St31 joe stJrllJ!janje? P~ll\rlleie stJrllljanja. iIi smo izlozeni vetru (tj. Strujanja se dele i na nestdfjivtl i J'/tfl. vozova i sl. Zato ce ovde biti nabrojane osnovne podele strujanja. Ova podela je izvrsena prema raz}icitojfiiickojsustini kojom se ovi rezimi tumace.). toplovodima. itd. Ovoj grupi strujanja pripadaju: strujanja vazduha oko letilica (aviona. cildonima itd. mozda. gasovodima itd. strujanja vode oko plovnih objekata (camaca. U ovom poglavlju bice objasnjeno.

Zbog toga postoji potreba za njihovim pojednostavljivanjem.viskozno i neviskozno strujanje. Svaka od osnovnih grupa strujanja moze se dalje delhi prema izvesnim kriterijumima koji preciznije odreduju tip strujanja. I pored svih slicnosti i razlika sva ova strujanja se opisuju istim jednaCinama: kretanja (Navije-Stoksa). ali veoma korisne. M> 1). Jedn3ciine koje oplisujllJ stJr'ujanje lIllestRSljivog fl!lIJida U opStem slucaju strujanje je trodimenzijsko. . predstavlja jedan od osnovnih interesa i potreba u inzenjerskoj primeni i praksi? Odgovor na ovo pitanje je . odnosno prilagodavanjem. ada se u njemu fluid nekoristi zaobavljanje nekog radnog zadatka. podmazivanje i s1. Zato se problemi strujanja u cevima svrstavaju u grupu jednodimenzijskih strujanja. 2. Tako na pro u zavisnosti od vrednos#Mahovog broja stisljiva strujac nja se dele na: dozvucna (subsonicna. dvodimenzijsko (2D) iii trodimenzijsko (3D) strujanje. . Osim ove podele moguce je stiSljiva strujanja razvrstati na: izoterrnska. Za ID strujanja osnovni . a to je pravac koji se poklapa sa osom svalee pojedinacne cevi.stacionarno iIi nestacionarno strujanje. strujanje gasa u gasovodima je prihudno.relativno jednostavan jer su to jednodimenzijska staciollama sITujall/a. leao na pro transport fluid a iii transport energije fluidom.112 Teorijske OS/1ove ID strujonja istovremeno pripada svakoj od navedenih grupa. izentropska i realna. OCigledllo je da postoji dosta razlicitih vrsta strujanja. kontinuiteta i energije. teSkpje zamisliti neki energetski sistem. grejanje.· adijabatska.strujanje Njutnovskih i nenjutnovskih fluid a. M < 1). unutrasnje.. . U cevovodimapostoji jedan dominant an pravac strujanja.izotermsko i neizotermsko strujanje. Nairne. stisljivo turbulentno strujanje. zavisno od razmatranog problema. aosnovne strujne velicme brzina i pritisak su funkcije od koordinata i vremena.jednodimenzijsko (lD). te ce se zato u ovom Poglavlju posebna painja posvetiti lD modelu strujanja. a sto zavisi od karaktera proucavanog problema. U svim ovim slucajevima koriste se cevni sistemi . ito: . Ovde se moze postaviti pitanje: koja od oblasti mehanike fluida. . za dalji matematicki tretman. okolozvucna (transonicna. hladenje.2. svode na razliCite fizickomatematicke modele. iii koja grupa strujnih problema. tako na pr. itd. M ~ 1) i nadzvucna (supersoniCna.1. Ovo za posledicu ima da se opste jednacine koje opisuju strujanje.y.t) i . Kako SU u opstem slucaju ove jednacine veoma kompIikovane to ih je u punom obliku veoma tesko i nezahvalno resavati. Odavde sledi da su podele strujanja na razliCite grupe "veStacke". leako analiticki tako i numericki. postrojenje iii masinu. Svako od navedenih osnovnihtipova strujanja moze se dalje razvrstati u podgrupe. jer grupisu probleme strujanja na grupe slicnih fizicko-matematickih modela. odnosno 11 =v(x.cevovodi kroz koje fluid struji.opsti sistem parcijalnih diferencijalnih jednaCina koje opisuJu strujanje i>vodi se na jednostavne diferencijalne iii algebarske forme koje su lako primeuljive u svakodnevnoj inZenjerskoj praksi.z. Zbog slozenosti realnih strujno-tehnickih problema svaka od osnovnih grupa strujanja je predmet posebnih naucnih iii inZenjerskih istrazivanja.

Postoje dva re.1. V)v = ar+grad(T)+ 2co xv:= F -pgradp+ v Av . Primena stati- stike nad strujnim velicinama omogucava da se kod turbulentnog strujanja haos .4) OV. trodimeTlzijJ'ko stntjonje kod kogo J've J'trlljne velicine (brzina. i jednaCinom kontinuiteta (2..1) i (2.zima strujanja: larninomi i tllrbulentm: Granica . Kod laminarnog strujanja dominantne su viskozne sile u fluidu. 1.Y. neuredjenr:. Razlog tome je nepoznavanje svih reJevclntnih falctora koji uticu na karakteristike i strukturu ovog strujanja. 'Xi Ov j Ov j 1 oj. t).opste prihvacena definicija turbulentnog strujanja. ili po koordinatnim pravcima x.ali istowemellO II tom . jer to zahteva primenu slozenih matematickih metoda. Navije-Stoksovim 'ednacinama J5i= F -pgradp+ vAv Dv ~ 1 _ (2. utvrdjuje se na osnovu Rejnoldsovog broja koji predstavlja odnos inercijalnih i viskoznih sila.1.1.. Konkretna resenja ovog sistema diferencijalnih jednaCina za neke iole slozenije slucajeve je tdko nati. Ovaj sistem od cetiri nelinearne parcijalne diferencijalne jednacine resava se uz pomoc pacetnih i granicnih uslova. U sistemu diferencijalnih jednaCina (2.2) nepoznate su tri komponente brzine v x' Vy i V z i pritisak p.1b) (2. sto za posledicu ima da se strujanje odvija u slojevima. koja se naziva preloznrt oblost strujanja.1 a) koje je korisno napisati i U obliku ail _ _ ail v2 '_ 1 _ ar+(v.rtic'ke /rednosti J'/ll/z stnij-n.Ox +v-2 . Za strujanje stisljivog fluida ove jednaCine imaju slozeniji oblik. Posledica ovoga je slab prenos toplote i mase pri laminarnom strujanju. tempemturo i pnliJ'ok) imo}u slucojnikaro/cter It proJ'toru i V!tIJienUj .1. y i z. 2 i 3.. at+via=~-..h veliCillO.1. tj. Jos uvek u literaturi ne postoji tacna . strujanje se opisuje jednaCinama kretanja.1. u kome su Vi i 11 j komponente brzine.1. A-Laplasov operator i w=Irotv ugaona brzina fluidnog delica. Ako se posmaira laminarno strujanje u kanalima iii cevima sa paralelnim ziddvima.1. pri cen1U indeksi i i j imaju vrednosti 1. a pri koriscenju ovih indeksa za jednu vrednost indeksaj indeks i ima vrednosti 1.1.2) bice napisan u tenzorskom obliku . Jedna ad moguCih definiCija turbulentnog strujanja jeste: turbulentno stmjoi(je je haoticno..znaCi da se ano odvija pri manjim vrednostima Rejnoldsovog broja. sto.Teorijske osnove ID strujanja p 113 = p(x.1)-(2.<osu se m{{f{lt dejiniJ'oti sremzje . j 0\ Oxi P (2.1) DIDt je materijalni izvod. Aka je fluid nestisljiv (p =const). lzesktcirmomo. / OXi = 0 .rtotl.bolje receno oblast izmedju njih.2) U jednacini (2.z. Zbog kraceg zapisa sistem diferencijalnih'jednacina (2. Na osnovu ove kratke analize maze se zakljuciti da je laminarno strujanje slojevito strujanje kod koga se fluidni deliti ne mesaju sa okolnim fluidnim deliCima. tada strujnice u njima zbog relativno male brzine strujanja ostaju paralelne.3) (2. 2 i 3. gllJ1ina.

U jednacinama (2.1. +v. Zbog haoticnosti kretanja kod turbulentnog strujanja izmedju susednih fluidnih delica dolazi do razmene mase sto za posledicu ima bolju sveukupmi razmenu mase i energije.7) . Fj =~.2. Vi = V. pri cemu zapis brzine izgleda kao na s1. p = p+p'.dakle. Za korektno odredivanje vrednosti srednje brzine po vremenu u posmatranoj tacki strujnog prostora potrebno je da jevreme merenja T sto "duze". jasno je vidljivo VZ I).. koja za neke veliCine a=a+a' i b=b +b' (a.1. da je turbulentno strujanje sa mnogo slozenijom strukturom odlaminarnog.rtrlijtll?ja. pri tome koristeCi pravila osrednjavarija. Kod turbulentnog strujanja do trenutne brzine strujanja u nekoj tacki sfrujnog prostora moze se doCi eksperimentalnim putem. 8al8xi =8al8xi ' dobijaju se: Rejnoldsove jednaCine.) t W". ab=ab+a'b'.1.srednja blzina po wemenu tj. S druge strane. merenjem brzine pomocu anemometra sa usija~ mm vlaknom s1. da se nad njim moze primeniti odgovarajuCi matematicki aparat. -. -8 +Vi "-.2a. +~(y "-. pa su samim tim i problemi turbulentnog strujanja mnogo slozeniji za resavanje.1. + I J: (2. polje stvarnih brzina (velicina) razlaze (po Rejnoldsu) nq.b=v. U svakom sfucaju vreme merenja ne igra presudnu ulogu.proizvoljnoj tacki Vy J ~ strujnog polja sa izrazito nestacionarnim karaktev v(t) rom.3) vi je trenutna brzina . -viv. tj.2b..-.5) pri cemu je Vj . polje srednjih i polje pulzacionih-fluktuacionih brzina (veliCina) posredstvom relacije P j I )) (2. Osrednjavanjem svih strujmh veliciIla. 2. Ova dugotrajnost merenja je reda veliCine sekunde iIi nekoliko sekundi. J P U-'-j U-'-i u-'-i J (2. vidi se da brzina pulzira oko t=O b) t=T neke srednje vrednosti.1.1.a=a .1. prosecna brzina a v~ je fluktuaciona komponenta brzine. S druge strane.1. a dobijeni rezultati biee veoma lako primenljivi i za laminarna strujanja.1. na pr. I) v(t) da je brzina u posmatraVx )0 ~ ~ noj ."-.p.D strujanja moze smatra·ti "uredjenim". 1z dijagrama brzina.p.2. a sto zavisi od karakteristika koriseene merne opreme. =F. Moze se kazati. kod turbulentnog strujanja. turbulentno strujanje se moze posmatiati i kao strujimje kod koga postoji jasna struktuma hfjerarhfja vrtloga.fske osnove 1. a+b=a+b . Zato se.114 Teori. vee broj mernih tacaka koji omogueava dobru statistiku. napisane u tenzorskom obliku OV j _ OV i 1 op aov] -. u duhu relacije (2.5) vi = vi +V~.1.6) te njihovim uvrstavanjem u Navije-Stoksove jednacine (2. to ce se u ovom Odeljku analizirati turbulentna strujanja.3) i jednaCinu kontinuiteta (2.4).T) glase: . a) Slika 2. Kako je turbulentno strujanje mnogo cesce od laminarnog.

Zato se u cilju zatvaranja sistema Rejnolelsovih jednaCina uvoele pretpostavke za turbulentne napone. Znacima navoda za Rejnoldsove napone zeli da se skrene paZnja na to da oni ne poticu oel clana Navije-Stoksovih jednaCina sa naponima vee od inercijalnih clanova. ocigledno. ) P Oxf e Ox.3a. povrSine A.1. definitivni odgovor na ovo pitanje se jos uvek ne nazire.. ipak. Sa ovom pretpostavkom Rejl1oldsove jednaCine za l1estisljivo strujanje fluid a glase: 2 J aVj _ m j _ 1 a]5 . (2. po visini preseka. == av.1. odnosno uvodjenjem ekvivalel1tnog koeficijenta kinematske viskoznosti Vo == v + VI' one se svode na oblik 2 &Vj _ &Vj 1 8j5.7). 2:1. a za nestisljivo turbulentna strujanja sistem Rejnoldsovih jednaCina (2.) .v} predstavlja tenzor Rejnoldsovih ili turbulentnih "napona". Sis tern Rejnoldsovih jednacina nije zatvoren sistem jednaCina. tj. vee je to veliCina koja je povezana sa karakteristikama strujanja. Jedan od najpoznatijih ll10dela za turbulentne napone jeste algebarski model Boussinesq-a koji je zasnovan na analogiji sa viskoznim naponima. P j Ox.3a. SrreoJ!llja brzinl:1 Posmatraee se presek 1-1 sa s1. a 0 cemu ovde neee bid reCi. 'i ax. kao sto je to rnolekularna viskoznost.9a) 'X.1. 2. 8= Fj --a. Bez obzira 0 kom se strujallju radilo laminarnom iii turbulentnom.1. .' + .-=F. jer su turbulentni naponi v.v~ nepoznati. izmerile brzine strujanja tada bi raspored brzina izgledao leao lla s1. ali.1.9b) o at 1 Ox.2 . Ovi "naponi" se fizicki turn ace kao prenos kolicine kretanja na nivou fluktuacionog kretanja.7) v..3. j pri cemu je koeficijent proporcionalnosti VI " koeficijent turbulentne viskoznosti i on nije karakteristika fluida.1. jer i za ovu velicinu treba koristiti odgovarajuce pretpostavke.• (2. 1) Ox Ox. Dopunski clan u jednacinama (2. aVj -+v.3). posebno kod dvodirrienzijsldh i trodiinenzijskih strujnih problema. U tu svrhu postoje mnogi modeli za odredjivanje ovih clanova. Na kraju treba napomenuti da se za nestisljivo laminarna strujanja koristi sistem Navije-Stoksovih jednaCina (2. 2.8) Rejnoldsove jednaCilie fizicki ne predstavljaju "nove" jednaCine vee sarno oblik Navije-Stoksovih jednacina prilagoden turbulentnorn strujanju. parcijalnih diferencijalnih jednacina je tesko resavati.---+v-·.1.-+(1'+ VI ) . == 0 . . i on je." Uvodjenjem turbulentne viskoznosti VI problem nije resen. neravnomeran. a Vj 8[+v. ua su naponi Iinearno srazmerni sa brzinom deformisanja &V &Vi -v'v' == VI ( . Ako se u bilo kom narednom trenutku izmeri profil brzilla po .. (2. koji se nalazi u turbulentnoj fluidnoj struji.1. Jeon3cina imntlimlitda. Kada bi se u jednom trenutku.Teorijske osnove ID strujanja 115 i jednaCina kontinuiteta divf. pomenute sisteme.

ne moze raditi sa takvim poljem brzina. Kod laminamog strujanja ne postoji polje vremenski osrednjenih brzina.:= vsrA == const.l i vsrX .J [kgf s] (2.1.1.1. tada bi svakom merenju v v odgovarao drugaciji . pa se zato sa polja vremenski osrednjenih brzina (kod laminarnog strujanja sa polja stvarnih brzina) s1.1.7) i (2. Na kraju treba naglasiti da jednaCina kontinuiteta po svojoj fizickoj sustini predstavlja zakon 0 odrZanju mase. zbog njihove slozenosti. srednje brzine strujanja posmatranih preseka.' [m3 Is]. ovakav postupak odredivanja protoka je dugotrajan. tad a jednacina kontinuiteta glasi V:= vsr. preseku. 2.If. Zato se posredstvom izraza (2.8) turbulentno strujanje. koje je dato na s1.1.11) moze se definisati srednja blZlna po preseku ito kao: zamisljena konstanta brzina po preseku koja pomnozena sa povrsinom poprecnog preseka A daje isti protok kao i stvarno polje brzina~ Uvodenjem srednje brzine strujanja izraz za protok (2. Medutim. Ukoliko je profil brzina v poznat. vee sarno polje stvarnih brzina.116 Teorijske OSl1ove ID strujanja visini preseka. . a na osnovu "dugotrajnih" merenja brzina u karakteristicnim tackama po visini preseka. Jasno je da se u nekom b) c) a) bilo kom strujnom Stika 2. Sada se za jednu strujnu cev moze napisati. a on je odredjen izrazom Ir--r.ednaCina kontlnuiteta nesti.4) u potpunosti opisuje laminarno a sistem (2. 2. 2.1.1.1.f!jivog sirujanja jlttlda.5)..11) sr A A A A A A To' .1. zbog pros tome i vremenske slozenosti.BeJ!"lullRiijev:!ll.1. pri cemu su vsr.1. Medutim.jA 1 := vsr . tada jednacina kontinuiteta glasi: II. osim u nekim jednostavnijim slucajevima.1. ~ pVsrA =const.2.1:3) i (2. jednaciinll! Sistem parcijalnih diferencijalnih jednacina (2.:B. Elllergijska jedoaciJll3 .13) pd eemu je liz maseni protok fluida... za operativnu imenjersku primenu.3b.3c) posredstvom izraza t- If V dA := .3b prelazi napofje srednje blzlne (s1. Na osnovu izraza (2.zA2 .1.2.1._=[> oscilatorni karakter =V sr "'f> profila brzina. koja glasi V ~ liT (2. ovi sistemi jednacina .dA := . Obieno se zeli znati koliki je zapreminski protok fluidne struje kroz neki strujni presek... a p srednja gustiria fluid a upreseku.vet) dt] dA := V }(2.10) se svodi na V == vsrA. prelazi na pofie vremenslci osrednjemh brzina (s1.3b).12) Ako se u nekoj strujnoj cevi ID toka posmatraju dva preseka povrsina Aj i A 2 .3. tada se analiticki iii numericki moze nae! zapreminski protok fluida. Ako je fluid stiff/iv.4.If [ .--:-:= v dA--'j.

). Ovakvo strujanje se naziva jednotizine11zjil'!co J'lmjatlje. pa se promene u druga dva pravca mogu zanemariti.1./ z Zl Zemljine teze potencijal je U = -gz.' ~2 sila. kod cevi.4.1.1) izmec1ju proizvoljno izabranih preseka 1-1 i 2-2 sledi energijska ..2. kada postoji jedan dominantan pravac . pri cemu je o z vertikalna koardinata uperena navise.1 Na dalje se polazi od Navije-Stoksove.1.. MnozeCi skalarno avu jednaCinu sa elementom dliZine strujnice Jf (s1.15a) se dobija Bernulijev integral OjIerove jednacine .4. .---::. UCiuimo nekoliko pretpostavki 0 strujanju koje se analizira: 1) posmatra se stacionaruo (a / at = 0 ). Radi kraeeg zapisa uvodi se veliCina w v if njihov skalarui proizvod v v e=--U+ -:=-+gz+ . u Navije-Stoksovim jednacinama nema Clanova koji potieu od tangencijalnih napona (v /':. dakIe. Nairne.:= potencijal F = grad [J.2. na pI.Teorijske osnove ID strujanja 117 uisu pogodui za upotrebu. Tada se uajvaznije promene strujnih velicina odigravaju u pravcu glavnog strujanja s. Iz tog razloga u ovom Odeljku jednodimenzijskim strujanjima biee posveeena znacajna paznja. U tehnickoj praksi Za ovu klasu strujanja postoji veoma veliki interes. To je moguee uraditi. i.4.7 r . jednaCine kretanja (2.fluld llevir!cozal1. iz koje posle integraljenja duz strujnice (s1.dl = O.Bernulijeva jednaciha za strujnicu e l -e2:=~ v/':. tj. Zato ih je potrebuo svesti ua jeduostavuije oblike iIi uprostiti da bi se mogli resavati "jeduostavniji" strujno-tehuicki problemi.glawli jJravac J'trujanja. dl . aka je . Prema tome sledi da je -1 grad p = grad <1)= grad f~.2.v ·Jf . sto znaCi da je p = pCp). 2 p 2 kaja predstavlja strtijnu . koji se poklapa sa osom cevi. Strujanja u cevima su najcesea unutrasnja strujanja i mogu se tretirati kao jednodimenzijska.1. dl == de. .:-~ ~~ p p ~v s 4) Posmatra se strujanje u polju konzervativnih/~> .11 ·dl.1) i primenjujuCi prethadne pretpostavke dabija se jednaCina za rad sila grad(v2/2-U dp/ p).if +2wx v·dl == v /':.ii .4. i tada se clan u NavijeStoksovim jednacinama <1). s~caj kada zapreminska sila ima 8~.1. tj.15a) moze se analizirati jedan specijalni slucaj.15a) fdp 2 fdp \ \ Posredstvam jednaCine (2.p . Kako je skalarni proizvoc1 grad e . U avom slucaju iz (2. (2. (2. to se iz (2. 3) Fluid se smart a barotropnim.grad p moze napisati u obliku gradijenta neke funkcije <1)= a sto je zadovoljeno za Jdp / p.mehtlntc!cu e!lergjju.17 == 0). Ovaj pravac je oznacen sa s na s1. 2) nestisljivo strujanje (p = const.t-f 2 U ovoj jednacini zbog artoganalnosti vektara x i je ill x v.14) \ .1.1b) u kojaj svaki Clan predstavlja neku jedinicnu silu. Za strujanje u polju sile .1.1. SHka 2.1.14) dabij a c1iferencijalna jednacina de:= v t:..1.1. cime se one svode na Ojlerove jednaCine.

Prema tome i primena Bernulijeve jedlla.15b) svodi na oblik: J V P V P 2 v L1v·dl _I_+-L+gz =_2_+_+ gz +' J . 15c) pn cemu su vI' v2.e2 d~ =dm ~ VeS~~.1. dt predstavlja jednacinu bilansa energije za strujno vlakno.15) nije prihvatljiva za primenu u cevirria gde je jednodimenzijski karakter strujanja.4. P .1.16) resavaju se taka da se sa stvarne kiileticke energije prelazi mi kineticku energiju odredjenu preko srednjih vrednosti. ana njoj je jednodimenzijsld karakter strujanja. a Zl iZ2 visinske razlike ad referentnog nivoa 0-0. a dobijena jednaeina u// Z.strujnice.1.15b) Na dalje ce se analizirati 'slucaj viskoznog. fd koji vaii za nestisljivo i stisljivo strujanje fluida. S obzirom da Bernulijeva jednaCina vaii za strujnicu to ona u obliku (2. .PI i P2 vremenski osrednjene vrednosti brzina i pritisaka u taekama Ai B preseka 1-1 i 2-2.1.1.2 P 12 P 2 Ie -2- -2- (2. t (v21 +PI+gzI)pV. i leoji hze da jestrujna energija dui ./// //. proizvoljno izabranog. Cine je ogranieena na jednodimenzijska strujanja. do tezista taeakaA i B. te prema Slika 2. .1.1. Strogo uzevsi bilo koji od oblika jednaeine (2.2 tome vaznest jednaCine (2..1.4.= const.15) vaii za strujnicu.2. mnozi sa elementom masenog protoka dm = pdV := PVI dA 1 = PV2 dA 2 .dAI=t (V22 +P2+gZ2)pv2ciAz+t(~veL1~dl)d}h. upravo. Ako se podje ad Rejnoldsove jednaeine (2. prvo. pri cemu s l e d i : ' .dl I (2. P P I 2 -2 - -2 - (2. realne strujne cevi (s1. Nairne. nestisljivog strujanja. e =2 U + .118 Teorijske oSl1ove ID strujanja 2 p v -. prosiriti sa strujnice na strujnu cev.2) ogranio mz. e1 dn..1.// z/ .1.zz /z / /.9) i sprovedu iste matematieke operacije dobija se energijska jednaCina za strujnicu sa vremenski osrednjenim velieinama . Za nestisljivo strujanje se zbog konstantnosti gustine dobija vredriost integrala d P/ p = P/ p.1.15) se. ~ -e2 = Ive L1~ .16) Integrali u prvim clanovirna sa leve i desne strane jednaCine (2. a i u celom strujnom prostoru (ako je co = 0).1. / / /. . i to na sledeCi nacin . Cime se njena vainost prosiruje na strujno vlakno. a zatim se integrali po popreenom preseku eime se vaznost jednaeine energetskog bilansa prosiruje na strujnu cev.15) treba. pri neviskoznom strujanju fluida konstantna. pa Se jednaeina (2. U tu svrhu jednaCina (2. 0 cavaju fluidni prostor.

s!1 maseni protok fottda.vkeMk' f vsr. (k== 1.A k Ak Koefieijent neravnomernosti kineticke energije iskljucivo zavisi od rasporeda brzina u posmatranom preseku i on je. A Vsr..vdZ .L3a).3 . za bilo koji presek strujne eevi k. v '( -3 sr. koeficijenti a k mogu teorijski tacno da se odrede. kratko. 2-m 119 f f (k .vkefA Ie )'-2-mk =:a lc .058 (a~l) za razvijeni turbulentni i a=2 za razvijeni Iaminarni profil brzilla u eevima kruznog poprecnog preseka (v.1. a njihovo resenje glasi Pk ).k k Ak Tom prilikom pravi se grdka koja se obuhvata koeficijentom akkoji se naziva kocjicijent nel'ClVllomemosti iii popl'Clvni koeficijrmt kineticke enelgije (Koriolisov koeficijent). f (-+gzk ) Pd'/'k P ~ =: (Psr. treba potsetiti. a l -Vsr.4a i 2. odredjuje izrazom: 1 -3 (2. Integrali drugog i treceg clana sa obe strane znalm jednakosti jednacine (2. Medutim. k . odeljke 2. Ova jednacina je u literaturi poznatakao uopstena Bemt/li/eva jedllaezna. dobija se jedilaCina a12+p+gzl =a22+p+gZ2 + I veL'.Teorijske osnove 1D strujanja 2 2 vie3 1 v . --+gzc ) mk P k.energija.17) a" = .1.5.sto istovremeno zllaci da tako dobfjena jednaeziza vaz! za i. za proizvoljno izabralli strujlli presek llepozllat. iz ove jednacine izostavljajuCi indeks "sr" u Clanovima sa srednjimbrzillama i pritiseima. -+--' pIp 2 I 2 2 Izmedju preseka 1-1 i 2-2 vazi jednaCina kontilluiteta /il == rill == Jil 2 =: COl1st~ pa se iz ( 2 2 prethodlle jednaCine eIiminise maseni protok.1.1. da se skalarnim mnozenjem sae16mentnom strujnice dobio Tad. a Zc je vertikafuorastojanje .2) i nadeno je na osnovu vaznosti hidrostatic1cog zakolla raspodele pritislcce u strujnom preseku (p I p+ gZI == const. P -2'dA k =--A. Ovde se.16) odredice se zbirno. odrZanju energije svedell na jedinicu mase fluida. 2 VI PI 2 V2 P2 " 'f' =-- (2.geodezijska visik lla od referelltnog llivoa do tezista povrsine preseka k.1. i vazi da je 8v I ax = 0 gde je x poduzna koordillata. a po svojoj fizickoj sllstilli predstavlja zakon 0. a takvi profili brzilla se nazivaju razvij{mim. tj... i to izraZene prekostruJne energije po jediniei mase. PSI' 2 • A =-dl.18) koja predstavlja energijslcu jedllaCinu.da se krellulo od jednaCine kretanja. dobija se jednaCina . Ti razvijeni profili brzina su logaritamski kod turbulentnog i paraboIicki kod laminarnog strujanjai koeficijenti neravnomernosti kineticke energije imaju vrednosti: a=1. u nekim slucajevima kada se u nizstrujnim preseeima profili brzina ne menjaju.= 12) . Dalje./c je srednji>S'tnijm~statlckipritisak u preseku k.k .k .1. i da se IIInozelljern sa masenim protokorn dobila snaga. Ovaj koefieijent se.k.l PSI' I +gzc )Inl =: ( a 2 -Vsr '2 +-'-+gzc )" n~+ (f Ve LlV )/11. dakle. zbog ne poznavanja profila brzina. Na osnovu resenja integrala iz (2.L16).sr. Prema . i indekse "e" u clanovima sa visinskim razlikama.S.. .). U dobijenom resenju Psr.

koji glase: 2 VI PI 2 V2 CL l2g +-pgH] =CL 2 "2g+r.3 kod koje presek nizstrujno raste. dok clan sa integralom ptedstavlja gubitke strujne energije na putu od preseka 1-1 do preseka 2-2. kineticica. jet prema . Koji je medusoblli odnos pojedinih energetskih udela u· strujnoj ellergiji svakog nizstrujnog preseka. Konacllo. ) (2.1. .1.1. a zbog povecanja koordinate z potencijama energija strujeraste. U ovom primeru zbbg nizstrujnog povecanja poprecnog preseka kineticka energija.1. ito: CL k v. eksplicitno ne moze odrediti jet se ne poznaje raspored brzina u poduznom pravcu.1.potencijalna energija strujnog preseka (k=1.19) i on po svojoj fizickoj sustini predstavlja tad sila izazvanih viskoznim i turbulelltnim llaponima na putn izmedu posmatranih preseka.1.20a) (2.k Vk Pk (k=1.20) je najceSce u upotrebi. Oblik Bernulijeve jednacille (2.20c) primenjena na krivolinijskoj strujnoj ceviprbmenljivdg pteseka sa sl.18) ima svoj fizicki smisao energije. pritisne i potencijaille energije 2 e k =-p-=CLkT+p+gZk' Pt.g+Z2 +hg P2 [m]. Osim Qvog oblika u primeni su jos dva potpuno ravnopravna oblika. /2 -.20) postaje: e] = ez + Yg Za objaslljenje nizstrujlle promene strujlle ellergije kotistice se jednacina (2. u opstemslucaju. ObIik Bernulijeve jed~aCine (2.1. z3visi od geometrije strujlle cevi u kojoj se odvija strujallje.3 je jasno da jeu svakom nizstrujl10m preseku strujna energija manja za "gubitak" energije kojise ima izllledu dva posmatralla strujna pteseka.20b) pri cemu gubitak strujne energije Yg ima oblik: hg = Yg / g i naziva se izgubljena visilla.1.1. Pojam gu~itka ellergije mora se shvatiti USIOVllO.1.20b) je veoma prakticall za primenu. ttlcttpna strttjna energija nekog strujllOg preseka je jednaka zbiru kineticke. oCigledno je da se u nizstrujnim ptesecima odigrava ttansformacijajedllog u drugi oblik ellergije. dobija se energijska jednacina u obliku (2.4.2. (2. Pk / p -pritisna i gz k .1.. Dahle.20) /coja vaZi za stTlijnu cev i operativna je za prakticnu primenu. iIi flp = pYg = pghg i naziva se pad pritiska. struje se smalljuje.. svaki Clan jednaCine (2. Nairne.1. Ovaj clan se. Sa sliIce 2.20c) tako da jedllaCina (2. Radi kraceg zapisa ovaj clan se oZllacava sa (2. 2.120 Teorijske osnove 1D strujanja tome. u opstem slucaju. .4.2). lla pro u uljlloj hidraulicL BernuIijeva jednacina moze da se napise i u jedllom skracenom obliku.

." .:::flYe(~V'. Ovde je razlika strujnih energija izmedu dva strujna preseka (L'. Tu jednostavnost primene narusava Clan Yg . koji posredstvom izraza za turbulentne napone (v. Odeljak 2.1.20d) je veoma retIeo primenljiva..1. Ako se pri nekom procesu strujanja gubici strujne energije mogu zanemariti (Yg "" 0).i7ydY+L'. i uglavnom se koristi kod problema spoljasnjih strujanja.ll. pa je kineticka energija tih preseka jednaka null. tada se fluid koji struji smatra neviskoznim. pri izvodenju Bernulijeve jednacine dobijen je izraz (2. u principu. ~ a]T+r.4.3.2) glasi: ~ = fzYe L'.-+gz] =a 2 T+ 2 VI v2 2 p +gz P2 2' (2. vaii za strujnu cev kod koje postoji jedan glavni pravac stnijanja.1. PosmatrajuCi bilo koji od oblika Bernulijeve jednaCine (2. t.lU.1. U realnim uslovima strujanja jednaCina (2.I. . --1--1' pzlp a2 vil2 x procesa disipacije prelazi u toplotu.viz)=~ Ve&~ dx.1. ukazati za sta vtdi i /cada mo. Gubid strujue cnergije \ \ U Odeljku 2.e2 = Yg) nazvana gubit/com stlUjne enellJije i ona posredstvom e ----c"""'-UJ. tada treba upravo takve preseke birati za referentne i za njih postavljati Bernulijevu jednaCinu. p] e]=e2 = canst.20) moze Se zaldjuCiti da je ona "relativno" jednostavna za primenu.20d) a sto nije nista drugo do Bernulijev integral Ojlerove jednaCine za nestisljivo strujanje t1uida.j. pak.1. Pri izboru preseka za koje se postavlja Bernulijeva jednaCina treba bitiobazriv.1. a 0 cemu ce vise reCi biti u narednom Odeljku.-_+_ Yg . a to su samo preseci sa razvijenim profilima brzina. ili preseci koji se nalaze na konstantnoj geodezijskoj visini i u kojima nivoi tecnosti mimju. moze da se postavi za bilo koja dva strujna preseka nekog jednodimenzijskog strujanja. U suprotnom.ll!f-.1.WJ. ako se ne znaju koeficijenti neravnomemosti.I.1. jer izabrani stmjni preseci treba da imaju poznate koeficijente neravnomernosti. otezan naGin odredivanja strujnih gubitaka. Na kraju treba. tada je primena Bemulijeve jednaCine jedino mOgUca ako se oni eksperimentalllim putem odrede. U slucajevima kada se kineticka energija nekog strujnog preseka moze zane mariti.ze da J'e pn"meni Bemuliieva jednacina. sarna po sebi jedl. a Bernulijeva jednaCina se svodi na oblik Slika 2.19) za gubitke energije na putu izmedu dva stmjna preseka. Bernulijeva jednacina.4.. (2.0-dl . jos jednom._ _ C1 ___---r-.l. 2.---.aka Huli.1. Dak1e.cdx+L'.e = el .21) . Ox. iIi je. energija se ne moze "izgubiti" vec sarno moze preCi u drugi oblik. Zato korektno odredivanje strujnih gubitaka zasluzuje posebnu painju.1 : : " ..U.Teorijske qsnave IDstrujanja 121 zakonu 0 oddanju energije. .5.

preselea A i tangencijalni na povrsini omotaca dA =Odl. f r .5.1.. Nairne. (2. kao i Cinjenicu da je pri nepromenjenom protoku Yg = canst" dobija se gubitak energije po jedinici mase (2. odnosno tenzor.3). jednaki nuli i ostajesamo integral po omotacu-ziciu strujne cevi Ao ' tj.122 Tearijske asnove ID strujanja 1z razloga jednostavnosti pisanja uvodi se oznaka za viskozne i turbulentne napone 't jj _:::: PVeau. komponenata napona 't j = 'txxnx +'t Jy l1y + 1: zz n z = 'tjjnj gde je nj (i=I. Za daljirad prakticno je uvesti vektor.1. gde je i1 vektor spoljasllje normale na povrsinu Ac' Integral po kontrolnoj povrsini Ae rastavlja se na tri integrala. Element strujne cevi definisan je duiinom dl.21a) ce se pomnozitisa elementom mase pdf. Na njegovu kontrolnu povrsinu deluju normalni naponi na povrsinama protocnog Slika 2.:: . a zatim integraliti po zapremini V. = pVe elcvivalentni koeficijent dinamicke viskoznosti.1.21a) maze se napisati u neSto jednostavnijern obliku pogodnom za prirnenu.j --)0 't w)' gde je 0 obim preseka povrSine A. tj zida cevi ('t. za simetricllo razvijeno stmjanje. A'tjn Ac J pA ciAe . posrnatrajmo jednu strujnu cev sa s1.1. pri cemu su illtegrali po povrsinama Al i A2 .3) jedinicni vektar pravca xj .2.2. ::: 'leOUj /OXp gde jeT].= vp . • r 't.f. I (i=1.21b) Za primenu ovog izraza potrebno je poznavati geometriju strujne cevi i tangencijalne napone na zidu cevi. U cilju dalje analize izraz (2. a zatim povdillSkog integrala..1.21a) 1 Izraz za gubitak energije (2. dobija se Yg ::::.1.1.5. pri cemu sledi tl~ pdV = ~ (t ~: dV)dl.2. g 1m f pox.21) svodi na Y:::: --"dx. Sada se izraz (2. 1 KoristeCi tom prilikom vezu izmedu povrsinskogi zapreminskog integrala.22) .21a) pri tome ga transformisuci na obHk zapreminskog. / ax. duzine I koja je ogranicena kontrolnom povrsinom Ae = AI + A2 + Ao' gde su Al i A2 povdine protocnih poprecnih preseka 1-1 i 2-2 i An s --C> povrsina omotaca.1.dV = A PI --dA e = Ad1V't. povrSinom poprecnog preseka A i zapreminam dV=Adl.v dt I fl. v. (2.1. VracajuCi se sada izrazu (2.

ili krace gttbici uJ'ied tnm/a. i gubici usled trenja . koristeCi izraze: Vajsbaha IYi. Prerna tome. ad najveCih . odnosno da kada god dode. pa ceo izraz predstavlja rad sda prottzrokol. Takode je jasno da. tj. Zakljucuje se da su gubici direktna posledica gradijenta brzine.1. zbog gradijenta brzine. Na nekirn lokalnim otporirna rnakrovrtlozi se i ne stvaraju a gubitak energije je izazvan promenom poprecnog preseka iii prornenorn pravca strujanja..?()zmin i turbuientllim llaponima na putn izrnedu dva strujna preseka sveden na jedinicu rnase. i\ko nizstrujno vise nerna geornetrijskih prepreka na koje nailazi fluidna struja. kod turbulentnog strujanja moze se govoriti 0 strujanju na llivou rnakrovrtloga i strujanju na nivou rnikrovrtloga. Naponi llov! ax. objasnjavaju prisustvorn napona u fluidu. ventili i s1.oznaka 11. Ova rnesta se u cevovodu nalaze na poznatirn lokacijama (krivine. to izrazi (2. v. rnedudejstva fluida i cvrste granice zida. Strujni gubici se. Dakle. Strujanje na nivou rnikrovrtloga se odriava u svirn nizstrujnirn presecima sa razvijenirn profilirna brzina.1. Strujanje na nivou makrovrtloga odvija se na onirn rnestirna u cevovodu gde postoje usiovi za njihovo stvaranje. Nairne.Teorijske oSl1ove ID strujanja 123 Na osnovu izraza (2. ito: gubici na lokalnirn otporirna .22) dolazi se do sustinskog objasnjenja 0 poreklu strujnih gubitaka.rnikrovrtloga. odnosno kada su vece neravnornernosti u profilirna brzina. I := (2. do prornene u profilu brzina stvaraju se uslovi za nastajanje strujnih gubitaka.amlz vis.23) . upravo. u izrazu (2. pa se zbog toga kaze da je turbulentno strujanje sa jasno utvrdenom hijerarhijskorn strukturom vrtIoga.rnakrovrtloga do najrnanjih . Da bi se. S druge strane. zbog prisustva gradijenta brzine prosecnog strujanja.srvaraju.1. ukoliko su gradijenti brzina veCi. Na nekorn rnestu gde je slozen geornetrijski oblik strujne cevi (na pro krivina). rnogli odrediti strujni gubici koriste se eksperirnentalne ili poluempirijske rnetode. su posledica viskoznosti fluida..22) '(ijclA predstavlja ukupnu silu "trenja" izazva- t nu viskoznim i turbulentnirn naponirna. turbulentni naponi pv/8iJ ! ax.rnikrovrtloga. pa se gubici energije na takvirn mestima llazivaju iokail1i gubici energije. Tako stvoreni makrovrtlog putujuCi niz struju raspada se sve do najsitnijih vrtloga .1. Torn prilikorn obe grupe gubitaka sracunavaju se kao velicine koje su proporcionalnc kinetickoj energiji odredenoj sa srednjom brzinorn strujanja. Prema tome.1.oznaka· fA' IrnajuCi u vidu da poduzni profili brzina nisupoznati. usled cega u fluidnoj struji postoji gradijent brzine prosecnog strujanja av I ax. a to su mesta sa slozenorn geornetrijom strujne cevi.).22) za odredivanje strujnih gubitaka irnaju sallIo teorijski znacaj. zakljucuje se da kod turbulentnog strujanja postoje i vrtlozi razliCitih veliCina. iz bilo kog razloga. zato se gubici na takvim delovima nazivaju gubicirna na pravolinijskirn deonicarna. stvara se rnakrovrtlog koji oduzirna energiju od prosecnog strujanja. se generisu . strujanje na nivou milaovrtloga se kao takvo odrZava. postoje dye gl1lpe gubitaka.21) i (2. tada su i intenzivniji gubici energije. ipak. a to su preseci strujne cevi koji se nalaze u pravolinijskirn delovima cevovoda. dakIe. i.

5. .-"'C.. dobija se pad pritiska izmedu strujnih preseka 1-1 i2-2 Ol· Ap == PI . ' -.1.24) za odredivanje gubitka usled trerija. tada u presecima 1-1 i 2-2 deluju sile pritiska r.srednja brzina prvog nizstrujnog preseka.~-. - '''''~'t''---. Darsijeva formula U ovom Odeljku bite izlozen nacin odredivanja pada pritiska u pravolinijskim delovima cevovoda.hidraulicki radijus i DfI-hidraulicki precnik.27) 'tw = Cf '2 pv pri cemu je Cf faktor proporcionalnosti.1. (2.''..-_."._".P2 == 'tw A .1. 4RH 2 Dw 2 ' ~ ~ ~I~ ~ faktor trenja.~...posmatrace se jedna pravolinijska deonica cevovoda konstantnog i proizvoljnog oblika poprecnog preseka (v.1..\ ~~~: o~:r~~..koeficijent lokalnog otpora.YI. .. i Darsija 1 v2 I v2 y: = = A . . odrediti kao N Yg M N 2 M /.1. Posmatrace se samo jedan deo strujne cevi izmedu preseka F 1 i 2-2 koji 1 _ Lb.C"'-".1).duzina cevi.. izmedu dva strujna preseka za koje se postavlja Bernulijeva jednaCina.'-..1. odnosno gubitka usled trenja.. kroz koju fluid struji srednjom brzinom v..-.i 1=1 + '" L. da je to velicina proporcionaIna kinetickoj energiji strujnog preseka odredeno' sa sredn'ombrz.-.v .' . 4RH 2 DH 2 (2. -"".-. (2. 1z jednacine ravnoteze ovih sil~ PIA .1..koeficijent trenja..J Dh J=1 j (2.1 Za odredivanje tangencijalnog napona na zidu cevi koristi se pretposta'vka. koja se potvrdjuje dimenzijskom analizom. Glllbici lllslcd trcnja 2. J=1 } == '" D~j Vi 1=1 2+ '" L.1._- .28) . ".27) u (2... Zamenom izraza (2. I .2. "..124 Teorijske osnove ID stnljanja za odredivanje strujnog gubitka na lokalnom otporu.1.= A ..5.fi'F·!I_.5.1..26) dobija se pad pritiska I v2 I v2 Ap == p A . -~-""."".5....broj pravolinijskih deonica.== pA. -C"'.""'.P2 A -'twOl= 0...1.' -_.2 se nalaze na meduL3- 9--' ~_Pl_.1.' A.:js~n:~ jne cevi izdvoji i posmatra njegova ravnoteza.".. == PIA i P2 = P2A. v2 J "2' == '" L. Kako u cevovodu ima vise i lokalnih otpora i pravolinijskih deonica. povrsine preseka A i obima preseka 0..1..1. pri potpuno razvijenom laminarnom iii turbulentnom strujanju. ~ ~w ""....25) gde je N .s1. U tu svrhu .. .1. 2. a na zidu cevi sila otpora trenja Fw == 't waf.9.-_.l:nom strujanja . RfI . pri cemu su: A .1. a.-"". 1 i (2...A j ....' """.broj lokalnih otpora i Ai ... u kome je S .. to ce se ukupni strujni otpor.26) Slika 2.YA.

1.6enje koe[idjenta trenja.··-'·-m. pri tome imajuCi u vidu da se naponi na zidu sastoje ad viskozne i turbulentne komponente. Aka se posmatra specijalni slucaj oblika poprecnog preseka.to/mulu koja SlllZi za odredivanje pada pritiska II pravolinijskim delovima cevovoda.31) Re. vee same kroz deo preseka povrSineA tada velicina 0 predstavlja obim okvasenog dela cevi (ili kanala). lFizicb tuma. srednje brzine po preseku.151. koji je inace najcesce u primeni. pv 8 av -. pravolinijskih deonica itd.T . posvetiti vise painje. cia je koeficijel1t trenja veliCina koja zavisi od Rejnoldsovog broja (Re) i relativne hrapavosti zida cevi (BId). d '" ! karakteristika strujnog prostora (precnik cevi. kao sto su: fizicke karakteristike Huida (viskoznost). one je prisutno i kod: krivina. pv 6* r I \ \ . (01-::--1.1. Izraz (2.> caj nije oCigledan iz izraza (2.5. A=4 Cf = . Zato ce se ovom koeficijentu.1.. te se tada opsta formula Darsija svodi na obHk IJ. / 4.1. prakticno.ftelZu Da. 81 d) (2..:sijeFlt . gradijenta brzine prosecnog strujunja.29) g P d 2 d 2 Primena ovog izraza svodi se. racvi. dok u pravolinijskim Slilca 2. uy iz koje sledi da je koeficijent trenja bezdimenzijska veliCina koja zavisi od rnnogih veliiSinu. u narednim Odeljcima. ventila. -13 hrapavosti zidova i s1.Tearijske asnove ID strujanja 125 hidraulicki radijus i DH =4RH = ~ hidraulicki (ekvivalentni) precnik cevi.1.p= PA-::::? (2.0 == drr..1.= 4Cf koeficijent trenja. RH == 2. S obzirom 'V f da Sil tangencijalni naponi na zidu prisutni na svim zidovima koji ogranicavaju strujni prostor dl2 to za posledicu ima da je trenje prisutno na svim cvrstim granicarna strujnog prostora.. dimenzijskblllanaJizoID. U sillcaju da fluid ne struji kroz ceo presek cevi (iIi kanala). dobija se relacija za koeficijent trenja (2130) .1.2) a ciji uti~ A V r--'.) hidraulicki precnik ima vrednost DH == d = 4Rfj.l. odnosno: A=: ACRe.--pvxVy)y=O 81:".30).p I v2 I v2 Y =:-==A-/j.-.jnoldsov broj Re = vd I v je bezdimenzijska velicina koja predstavlja odnos inercijalnih i viskoznih sila u fluidu i sluzi za odredivanje reZima strujanja.2 delovima cevovoda ono je jedini gubitak strujne energije.2 = . Dahle. u kame je t. . a to je kruzni oblik cevi unutrasnjeg precnika d (A == d 2 rr. Pokazuje se.1.2. 1 !.27). na pr. ~ KoristeCi izraz (2.5. na pravilno odredivanje koeficijenta trenja A.2 (J-l-.sI. i leao takav on ima znacajan uticaj l1a koeficijent trenja. Zato se strujanjeu pravolinijskim delovilIl~ cevovoda izdvaja u posebnu grupu problema.28) predstavlja uop. (v. 2.>i turbulentnih napona na zidu i od geometrijskih '. Kod lokalnih otpora trenje na zidovima predstavlja sarno deo UkUpllOg gubitka energije.1.

dobijaju se jednacine: 1 8p 8 2 v 18v 0:= ---+ vC-+--) (2. sto znaci da se u svakom nizstrujnom preseku ima isH prom brzina.5. te zato brzina nije funkcija poduzne koordinate x.2.) stacionarno (of ot = 0) laminarno strujanje u cevi kruznog poprecnog preseka. U zavisnosti od nacina odredivanja tangencijalnih napona na zidu strujnog prostora. trecu grupu reSenja Cine rezultati dobijeni primenom raznih eksperimentalnih metoda.1.32) pax or2 r or O=oplor ovlox=O (2.1.1.1.1. eliptickog i nekih drugih oblika poprecnog preseka. Ovo za posledicu ima da se parcijalni izvodi iz jednacine (2. vee je samo funkcija od poprecne koordinater (v=v(r)).32) mogu zameriiti obicnim.34). 1. te sledi .3) i jednaCine kontinuiteta.34) Iz jednaCine (2.3a.8 f d) .3. 1. b) A:= A(Re.1. poluempirijska i eksperimentalna.33) sledi da pritisak nije funkcija od poprecnekoordinate r. te se zato izraz (2.hidraulicki hrapave cevi. Treba napomenuti da jedna te ista cev moze da pripada svakoj od ovih grupa.1.33. 1. 2.5. sto se zakljucuje iz jednacine kontinuiteta (2. odnosno da je p=p(x). U opstem slucaju strujanja fluida kroz cevi tangencijalni naponi na zidu nisu poznati.3 a (2. i c) A:= A(8 f d) .1.hidraulicke glatke cevi. U egzaktna reSenja za koeficijenat trenja svrstavajuse sve one formule koje su dobijene iz tacnih reSenja Navije-Stoksovih jednacina.1. cevi se dele na: a) A:= ACRe) . kao i da se promenljive p i v mogu razdvojiti. koje se ima izmedu preseka 1-1 i 2-2 sa s1.fnog poprecnogpreSI!KO Posmatraee se nestisljivo (p=const.30) uvek ne moze direktno primeniti. Ovu grupu Cine resenja za koeficijent trenja laminarnih strujanja u cevima kruznog. a sto zavisi od rdima strujanja u njoj. 1. S druge stTane strujartje je razvijeno. U poluempirijske izraze za koeficijent trenja svrstavaju se svi oni izrazi koji su dobijeni koriseenjem poluempirijskih modela turbulencije. napisanih u polarno-cilindricnim koordinatama.5.hidraulicki potpuno hrapave cevi. resenja za koeficijent trenja mogu biti: egzaktna. Konacno. Ako se ovi preseci nalaze dovoljno daleko od lokalnih otpora I strujanje ee biti razvijeno I~--------------~------~----~ jednodimenzijsko (v = v x' vr := v<p = 0) i osnosimetriCllO (8/ 8<p = 0).126 Teorijske osnove ID strujanja U zavisnosti od medusobnog odnosa uticaja Rejnoldsovog broja i relativne hrapavosti. KoefidjclIllt trellja mmtraSnjih iaminarnih str1lJ!janja 0) Lominorno strojonjc 0 cevimo Kro. Prime nom ovlh pretpostavki iz sistema Navije-Stoksovih jednacina Slika 2.

1 v(r)2rndr =-v 2 max' 1 fll3 a.p I I. == vs2Rlv 64 r:--64l => ~.35) Kako je p=p(x) a v=v(r) to leva i desna strana jednaCine (2.- I R2rc fR 0 .1.Teorijslce oshove 1D strujanja dp d 2v dx == 11( dr2 127 +. P == PI i x=l.. 1z druge od diferencijalnih jednacina (2.1.P2 ova konstanta se odreduje iz dela diferencijalne jednaGine (2.36) dobija se .38) pokazuje da se viskozni naponi linearno rnenJaJu sa prornenorn koordinate r.p:= PI .1. /. sto znaCi da se pri larrunarnorn strujanju u cevima sve kruzne cevi ponasaju kao hidraulicki glatke. vidi se da koeficijent trenja zavisi sarno od RejnoldsovOgbioja.) stacionarno (3/ at =0) jednodimenzijsko (v x = V.3-4) svodi na oblik . Na osnovu zakona promene brzine (2.1. '=-11-=--1' dr R2 (2.35) moraju biti jednake istoj konstanti. dvldr=O i 2) r=R.35) dobija se opste resenje za brzinsko polje C v(r) =. 1 dv 1d dv (2.S.1.38) Izraz (2. v=O odreduju konstante integracije CI = i C2 == L'R2 1411.1. Iz dobijenog resenja za A.30) dobija se izraz za koeficijent trenja larninarnogstrujanja-u cevima knrlDOg poprecnog preseka: . dr (I' dr):= -C .1..::::-v·(r)2rndr=2 3 R 2rcv s 0 korekcioni koeficijenti koliCine kretanja i kineticke energije [ 3 =1 2 -2 R rcv s fv R 0 2 4 (r)2rrcdr=. 3' ' i zakon raspodele viskoZllih napona u preseku dv 411 v . tada se Opsti sistem diferencijalnih jednaCina (2.35) dpldt=-C i granicnih uslova za pritisak: x=0.1.pR2 /4111 maksimalna brzina u preseku.) Loul-inorno slrnjonje izmed'n porolelnih ploeu Ako se posmatra nestisljivo (p=const.l. dole se maksimalna vrednost nalazi na zidu cevi = 411V8 IR.1. 'w 81: w A.ptlrtlboliCki zakon promene brzine u poprecnom preseku ° v(r)::::~(R -r I:!.CIlnr + Cz (2.411 1"2 -I.1. .1.36) iz koga se primenom granicnih uslova: 1) 1"=0.p 2 2 )==vmax[l-(:R) I" 2 1 (2. koja se ima na osi cevi (r=O). Ako je problem odredjen razlikom pritisaka I:!.1.1. VY = v z == 0) laminarno strujanje izmedu dugackih paralelnih ploca (s1. dr) == 11.= pv. Oni imaju rninimalnu vrednost u osi kanala '0:::: 0.1.37) u kome je vmax = I:!. (2.37) odreduju se: srednja brzina strujanja u preseku V s :::: .3b). koje se nalaze na medusobnorn rastojanju 2b. 2. Zamenom ovih konstanti u jednaGinu (2.Rejnoldsov broj.39) u kome je Re == vs2R / V= vsD Iv . P == P2' i ima vrednost C == I:!. Zamenom napona 1: w u relaciju (2.

1.1.40) dobija obicna diferencijalna jednaCina dp dZv dx "" Y] dr 2 = -c .128 Teorijske osnove ID strujanja lop 0 " O=---+Vp OX c3y2 ' 2 (2. primenjujuCi jednaCinll ravnoteZe sila koje deluju izmedu preseka 1-1 i 2-2 i Darsijevu formulu.fb z 2bvs v (y)dy=- 2 -b 5 dv 1 ·fb 3 u = _ · v (y)dy 3 2bvs -b 3Y] v s i viskozni napon na zidu rayne ploce 'tw = -Y](dy)y=±b :::: -b.1. Izraz (2. v = V max ' dv/dy=O..: 2b) zakljucuje se da je koeficijent trenja kod krliZnih cevi za 8/3 putaveci od koeficijenta trenja laminamog strujanja izmedu paralelnih ploca .1. Konacno..40) o= Op / oy. Cime se iz (2.) 2] .41) dobijaju se: srednja brzina u preseku "s = 2b 1 fb 6 -b v(y)dy::: 3' vmax ' 35 ' 2 koeficijenti neravnomernosti brzinskog polja 1 /3=--. dobija se izraz za koeficijent trenja laminarnog strujanja izmedu paralelnih ploca 4'tw 24 ').41 ) Cb /2y].42) pd istoj karakteristicnoj dimenziji strujnog prostora (D:.l2.p I I) i brzinsko polje u obliku V(Y)=-2y]y +C1y+C2 2 C 2 • Koriscenjem navedenih granicnih uslova odrvdjujll se konstante C2 ::: C1 = 0 (2. II 2 kome je vmax = tlpb 12Y]1 brzina u osi kanala.2 =: Re ' (2.Rejnoldsov broj.39) i (2. PoredeCi izraze (2..P=Pj-Pz=p}"Jf2b..5 . Primenom izraza (2.1.1.41) pokazllje da i za laminarno strujanje izmedu paralelnih plota vazi parabolicki zakon raspodele brzina.1. cijim se resavanjem dobija linearno polje pritiska p(x) =PI -!J. Slika 2.p' x / I (C:::!J. iz istih razloga kao i kod kruznog preseka. prelazi se sa parcijalnih na obicne izvode. v=O. 2) y=±b . !J. koje glase (pj-P2)2b·l='t w 21·1 .v.42) pv" u kome je Re = 2bvs Iv .::: .1.1.3b I u ovom slucaju.. posle cega se dobija resenje za brzillsko polje tlp 2 Y V(Y)=2y]I( b 2 -y)=v max [1 -(-. OV / ox = 0 koji se rdava koriscenjem granicnih uslova 1) y=O.1.

-vivalentni i precnik Oblik preseka cevi Paralelne ploce Geometrijski prikaz Izraz za koeficijent trenja (Re = V de I v) A=Re ' 24 :::I[~:'::::: 4b 2vb Re=-V Krug ® .600 1.. . . dolazi do izraza za koeficijent trenja.5.504 1.20 0..818 1.r 8ab 3(a+b).1.. takode...10 0. u nekim slucajevima. za cevi najcesce neokruglih geometrijskih oblika dati su u tabeli 2.Teorijske asnove ID strujanja 129 c) Laminarno strojanje 0 ccpima razliififog o/Jlil:n U paragrafima a) i b)ovog Odeljka dobijenisu teorijskitacni izrazi za koeficijent trenja laminarnog strujanja u cevima kruznog poprecnog preseka (izraz (2.667 1.1. Koeficijent trenja okruglih i neokruglih cevi. a '~ ..3. tacnim resavanjem Navije-Stoksovih jednaCina.2".-' (j) 2(a-b) Elipsa fJ2P: i:s '0' aL""J a a' ~ alf \.~ .. == 160 3Re I A=J2 Re . }\leo cev nije kruznog vee nekog drugacijeg oblika poprecilOg preseka.1...1.. Re=v Re 3a 2 _b 2 Krnzni procep a.'I:.-1: a.. I NII// N . Ravnostrani trollgao Kvadrat 3 J3 a a . Re=vDH I v 2 2 vb A = 64 a +b . ~ 2a l+alb A=:Re b 0 0.1. 'c II. tada se.'! d A=~ Re A= 64 (1-n)2 Re 1+n2 +(1-n 2 )/lnn ..39» i izmedu paralelnih ploca (izraz (2...25 0..50 2 1.1..5. Tom prilikom dobija se struktura izraza za koeficijent trenja A= A IRe. Izraz za koeficijente trenja. .". de =4RH Ek. pri laminarnom strujanju.r//. A alb A de / a Pravougaonik D ~ {. pri cemu je koeficijent A funkcija od oblika povrsine poprecnog preseka.42».333 96 85 76 73 69 62 \ Tabela 2.3. ..33 0. n =bl a .

v~2 i v~v~ odgovarajuCi turbulentni naponi.1. Iz jednaCine (2.43) prrr r r" 1 ap v a av 1 a -.1.46) r Izraz (2.1.5.1.47) u kome su 'tv == l1av / dy . Odredlv311Rje IlmeficijclIRta tJrcmIja tllllll"lh>ulclllltllRog strmjamja m cevima Posmatrace se razvijeno.PVr + P -.41.2 0=---8 ---8 (rv )+-V.1.46) pokazuje da u poprecnom preseku pritisak zavisi od fluktuacionih karakteristika brzinskog polja.1.1. da je v =vCr).turbulentna komponenta napona i 't == 'tv +'tt-ukupni tangencijalni napon u nekojposmatranoj tacki preseka. .-[ r('l1--pv v ) ] = -d [('t +'t )l I d (n).9). dok su V~2 .. svodi se na oblik: lap 18 -.43) dobija se novi oblik -(p+pv' )=-(v' -v') ar a- 2" r 12" 2" 'P r r iz koga se integraljenjem u granicama od r do R (p = Pw' v~2 promene pritiska u poprecnom preseku = 0) dobija zakon (2. osnosimetricno (a / acp = 0). pritome imajuCi u vidu da je v =vCr) dobija se novi oblik ove jednacine r p (x.1.-.44).1. t. koje je prikazano na s1.43-44) v je srednja brzina po vremenu. =-dx rdr "dr rx rdr v t rdr (2. vr == v'I' == 0) turbulentno strujanje u kruznoj cevi precnika D=2R. nestisijivo (p=const. 0= ---+--(r-)--___:(rv v) pax rarBr rar rx (2. Iz ovog izraza sledi daje na zidu cevi (r=R) pritisak funkcija samo od poduzne koordinate pex) = Pw(x).1.47) dobija se zakon raspodele ukupnog napona u poprecnom preseku .1.1.r) == Pw . Zarnenarn ove diferencijalne veze u jednacinu (2.2.1.1.1.-.1. 'tt == -pv~v~ . napisan u polarno-cilindricnomkoordinatnom sisternu. stacionarno (a/at = 0).45) slegi da brzina v ne zavisi od koardinate x.= .4. te zato vati dpw / dx = ap / ax.130 Teorijske osnove ID strujanja 2. Za ovako I X -Il> Slika 2.4 definisani problem sis tern diferencijalnih jednaCina kontinuiteta (2. Integraljenjem jednacine (2. (t) dr vr dpw 1 d cfV -.5. 1 -r .2 -v'I' .z fR (--." (2.1. jednodimenzijsko (vx = V.).1.j. Nakan transforrnacije jednaCine (2.8) i Rejnoldsa (2.2 1-.1.viskozna komponenta napona.45) U Rejnoldsovim jednacinama (2.5.44) av / ax = 0 (2.

turbu!entno jezgro u kome su dominantlli turbulentni naponi (Ot »1:"). i 3) 0'" 0t .1.2.5.1.50) koji vazi za turbulentno strujanje zakljucuje se da se tallgencijalni naponi u preseku kruzne cevi menjaju po linearnom zakonu. Ova pote§koca prernoscava se po!uempti-tj:rkom teorijomturbulentnog strujanja. dobija se relacija .1.48) dy .50) pokazuje da se tangenCijalni napon u preselm linearno menja sa koordinatom r. Na ovorn dijagramu u zavisnosti od medusobnog odnosa viskozne i turbulentne komponente napona razlikuju se tri oblasti. na osnovu koje se odreduje tangencijalni napon kao 1: = pv*2 .. Na dalje ce se razmatrati dva posebna slucaja turbulentnog strujanja u cevima i to kada se one h-etiraju leao hidraulicki·glatke i hidraulicki hrapave.1. ledna od osnovnih veliCina poluempirijske teorije turbulentnog strujanja je brzina trenja v*. (2.r ~= Izraz (2.1.=8(v*lvB )2. Za turbulentno strujanje u cevima ne postoji tacna teorijslco rdenje 113 osnovu kojega bi se odredili naponi u preselru.49) 2 x tako da se konacno dobija zakon raspodele napona u poprecnom preseku 1:=rr.52) koja moze da posluzi za odredivanje koeficijenta trenja turbulentnog strujanja u cevima.(0) = 0. kod turbulentnog strujanja ukupni napon se sastoji od viskozne i turbulentne komponente.v!skoznipodsloju korne su dominantni viskozni naponi (1:" »o[) .1.1. ito: 1) 1:"'1:.prelama ob!aJ'i u kojoj su viskozni i turbulentni naponi istog reda veliCine.1. za r=R.1.50) Md:rsulliclld gIatkim cevima Za odredivanje odnosa brzina v *Iv s u hidraulicki glatkirn cevima maze se koristiti a) uruverzalni turbulentni profil brzina . Medutim.Teorijske osnove ID strujanja 131 dV 1 dpw (2. U izrazu (2. TuuriHlllleJ!lltlmO 5ltrujaJ!llje 1m "y +"[ "w "w =~ R' (2.d R .pv'v' = .. sledi i vrednost napona na zidu cevi 1 dpw' "w =. (2. dok je njegova maksimalna vrednost na zidu cevi o(R) = ow' Na osnovu izraza (2.\. i da napon ima minim aInu vrednost na osi cevi .1. Ucesca viskozne i turbulentne kornponente napona u ukupnorn tangenc~ialnorn naponu prikaiana su na dijagramu sa s1.38) koji vaZi za laminarno strujanje i (2. 2. 2) 1: t ~ 1:" . sto strukturu turbulentnog strujanja 6ni znatno slozenijom od laminarne.28.48 i 51).30).1. r x 2dx· iz koga.1.52) sa VB oznacena je srednjabrzina strujanja u preseku.1.4U.. ili (2.51) Koriscenjem izraza (2.. a samirn tbn i koeficijent trenja. (2..S. pod kojom se podrazurneva upotreba pojednostavljenog modeia turbulentnog strujanja u kome se neki koeficijenti odreduju na osnovu eksperirnentalnih rezultata..1.1.4.

1.1.10 6 9 10.74 5 5.2.53-56).5.105 8 9.51ny+ + 5.71 1.1. n-eksponent stepenog zakona i C(n). koji zavise od izbora merodavnog razvijenog profila brzina. Univerzalni turbulentni profil poprecnom preseku.5.55) (2. 0) Blozijusopo formulo Razvijel1i turbulentni profil brzina u hidraulicki glatkim cevima opisuje se stepenim zakonom (2.4).4.1.1.5 b) stepeni profil brzina pri cemu su: v+ == v I v * .1. odredene su na osnovu eksperimel1talnih rezultata brojnih istrazivaca. U slucaju turbulentnog strujanja u hidraulicki glatkim cevima univerzalni turbulel1tl1i profil brzina opisal1 fUl1kcijama (2. 10 prelazna oblast (5 <y+ < 30) i .1.5 .. 5<y+ <30 30<y+ (2.10000 viskoznih i turbulentnih napona u Slika 2.54) (2. Ekspol1ent stepenog zakol1a n i koeficijent C(n) zavise od Rejnoldsovog broja. 30 Graficki prikaz funkcija (2.5356) dat je na s1. izmedu ovih zona.+ -3. logaritarnslea oblast (y + > 30). Granice brzina.1.56) :*==c(n)(V:Y )l/n.1. L4.53-55) veoma dobro moze da se aproksimira stepenim zakonom (2. y + == v * y I v .5.bezdimenzijska brzina. zone su u direktnoj vezi sa vee datim· odnosima izmedu 10 100 1000 l.1.1.510.5 == 2. 5.1.6 3. 5 o Ie Re n C(n) 10 7 8.1.1.10 6 Tabela 2.l. 1. Za dobijanje ovihforrnula koriste se stepeni zakon (Blazijusova formula) i logaritamski zakon (Pral1dtlova formula) za razvijel1e turbulentne profile brzina.57) koji se nakon primene za osu cevi . 1.132 Teorijske osnove ID strujanja 0<y+<5 v+ == J 11. (2. Kod 25 univerzalnog turbulentnog profila 20 brzina postoje tri zone ito: + V 15 viskozni podsloj (0 < y + < 5) .1.56) lS.koeficijent stepenog zakona koji zavisi od eksponenta n.7510gy'. leao i konstante u funkcijama (2.3.2.5 Za odredivanje koeficijenta trenja hidraulicki glatkih cevi mogu se koristiti dva razlicita pristupa. Ova zavisnost utvrdena je eksperimel1talno i data je u tabeli T.1.S.bezdimenzijska koordinata.2.2.53) (2. Kao rezultat odgovarajuCih proracuna dobijaju se formule Blazijusa i Prandtla za odredivanje koeficijenta trenja.56). y-koordinata koja se meri od zida cevi (s1.+5. Uticaj Rejnoldsovog 10 broja na eksponent stepenogzakcina~ 11.

Zato je izvrsena korekcija koeficijenta C(n) na vrednost C(7)=8.. Primenom profila brzina (2.1.1.1.62) sledi izraz za koeficijellt trenja Ie =:: 0. T.5.30521 Re l/4 • Dobijeni izraz za koeficijent trenja nesto malo odstupa od eksperimentalnih rezultata Blazijusa.63) koja vazi za turbulentllo strujanje u hidraulicki glatkim cevima u intervalu Rejnoldsovih brojeva 4000 <Re< 10 5 • Za posmatranu vrednost eksponenta stepenog zakona 11=7. i v m brzina u osi cevi.58).!1!. Dobijene vrednosti za koeficijente ~ i ex upucuju na zakljucak da se kod razvijenog turbulentnog strujanja u cevima moze smatrati da je ~::::.1. i izraze (2.1.62) u kojoj je Re == 2Rv s I v Rejnoldsov broj. ~ =:: 49 =:: 1.5).60-61). Poredjenjem vrednosti koeficijenata ~ i a za stmjanje u cevima pri razvijenom laminarnom ( B= 4/3 i ex.R) rdr =V11l 2n2 (n+l)(2n+l) .. 1 i ex::::.02 . = 2. (2. (2.2.1. respektivno.3a) i razvijenom turbulelltnomstrujanju (~::d i ex::::. na 11=10 a sto vaZi za visoke vrednosti Rejnoldsovog broja (v.1.61) R 2 7CV. na pI. (2. (2.59) odreduju se: srednja brzinastrujanja u preseku Vs =:: R 2n 1 fR 0 .snove ID strujanja 133 y=R.)n+l ( _ _ )n+l Ie -? n+ 1 .1.5 n=7 i C(7)=8. Sa ovom vrednoscu izraz (2.1. dobijajuse vrednosti ~ = 1.1. dobijaju se karakteristike razvijenog turbulelltnog profila brzina Vs 49 50 43200_ =:: 60 . a=-1-1v32rndr= (n+l)\2n+l)3 ..52) i (2.60) sledi formula za koeficijent trenja _=:: V ... 1) zakljucuje se da je razvijeni turbulentni profil brzine ravnomerniji od laminarnog.1. ex =:: 40817 == 1. 0 4n2(n+2) V* Vs . iz izraza (2.058 (2. odeljak 21.1.1. \ \ . Ako se za vrednost eksponenta stepenog zakolla uzme vrednost iz tabele T.03 cime turbulentni profil brzina postaje ravnomemiji. 0 4n4(n+3)(2n+3) PrimenjujuCi odnos brzina Vs en Re dobijen iz relacije (2.74.01 i ex =:: 1.1.56.60) i koeficijenti neravnomernosti brzinskog polja ~=-/-1v22rndr= (n+I)(2n+l)2 R 'ltV.1..2:1. 2vm v·2rndr =:: R2 fR 0 r lin (1.1.64) vm Povecavanjem vrednosti eksponenta 11.1. tada iz (2.62) se svodi na Blazijusovu formulu IIe=0.lL 2 -L (.59) u kome su: y i r koordinate merene od zida i ose cevi. V==Vm => V': v = CC n )(7)1/n *R .3164/Rell41 (2.Teorijske o.- n+5 [ (n + 1)(2n + 1) J "/(n+l) 2 C(n)n 2 --"'-Re 2/ (n+l) .58) svodi na oblik: (2.

nakon koje se dobija izraz "* = 21og(Re~) -0.n Iv2r7tdr=2tCvm +Av*lnz)(l-z)dz= 2{Vm(Z.65) pri cemu sU A=2.5.66) dobija se oblik logaritamskog zakona + vm-v R R (1 67 ) vm-v + =--=A·ln-=A1log2..sova formula iina prakticnu prednost u odnosu na Prandtlovu formulu. )+Av*[z(lnz-l).(8/ D) ). Iz (2.1. Zamenom brojnih vrednosti univerzalnih konstanti sledi formula za koeficijent tienja l =.65) za osu cevi y=R.5 univerzalne konstante.70) Na osnovu eksperimentalnih rezultata Prandtl je izvrsio korekciju brojnih konstanti u formuli (2. Cija je vainost do vrednosti RejnoIdsovog broja Re < 3. v=v m => v:=Aln(Rv*/v)+B. Al =5. 2.8 I D» i hidraulicki potpuno hrapave (Ie::: ). (2. u domenu svoje vainosti Blaziju.52.j81og(Re-vA. R primenom kojeg se dobija srednja brzina u preselru V=V rn y Vs = R.1.1. Primenom zakona (2.1..03291og(Re-li:) -0.11.71) za koeficijent trenja hidraulicki glatkih cevi.71). Za jednu datu' vredllost Rejnoldsovog broja Blazijusova formula (2. primenom Prandtlove formule (2.z.66 i 68) dobija se izraz za koeficijent trenja 1 Al r. Tmllm.10 6 .67) sledi zakon promene brzine u poprecnom preseku +Av*ln-=vrn +Av*lnz·.8 . dole se do koeficijenta trenja.68) Konacno. . dolazi posrupkom iteracije.. koji se naziva univerza!ni zakon trenja u hidrau!icki g!atkim eel/inla.4. kaleo je vee receno u Odeljku 2.9112 .1.hmtno stD.75 i B=5.4.1. ProyultlolJ'n/ormllllo Za opisivanje razvijenogturbulentnog profila brzina koristi se logaritamski zakon (2.1. (2.)+ jg [ B-A 1 log(4v2)-I A ] .1.1.70).1.2."Uljanje Ul hidr8Uliickiibl1"apavJim..63) direktno daje vrednostkoeficijentatrenja. (2.z.!ton henjn u liJidroulicld gIn/kim cepimn. =vrn-IAv*=vm-3. primenjujuCi izraze (2. (lnz-i)]}[ Vs Kako je limzi lnz = 0 (j=1. cevi se dele na hidraulicki hrapave (A = A(Re. 2.1. z=ylR . (2.. Zato.1.5. v* y y koji se naziva zakon de/ieila brzine.134 Teorijske osnove ID strujanja 11) lIniDlerzolni zo.1 c 3 -Ii: = . cevlima U zavisnosti od uticaja Rejl1oldsovog broja i hrapavosti cevi na koeficijel1t trenja. to se izraz za srednju brzinu strujanja svodi na oblik: z~o .1.1.2).5.75v* 3 (2.2.55) v+=Aln/+B=A1log/+B.1.

65)moze cla se napiSe i u obliku v+ = Ajlog)/ +B = Ajlogt+B-AjlOg(/ .1.8 Prema eksperimentalnim rezuJog 8'· ltatima Nikuradzea zavisnost Slil<a 2.f'l ." ---If-+._'f--. Zavisnost leoeficijenta koeficijenta C(o+ ) ad veJicine C(8+ )prema eksperimentima Nikuradzea 8+ prileazana je na s1.1.72) u kame je 0+ '" 8v * !)I karakteristika hrapavosti.1.5. UvrstavajuCi U ovaj zakon brojne vrednosti univerzalnih konstanti dobija se Karmanova formula + 1.2 0.--.~l{R/).5<0+ <70 hidrauliCld hrapave cevi.73) 9 _ _ _ ~.1. 2 a zatim karisteCi izraze (2.1.1.2.. Uvodenjem koeficijenta zavisnog ad hrapavosti cevi 11rr C(o+) = B-Ajlog8+ = B-Aln8+ 10 --f-.1..CW) 8 ~ l c~ I ]6°'. Sa ove slike se uocava da veliCina 8+ moze da se iskoristi leao kriterijum za odredivanje vrste cevi.4 2.1.4. taka da se logaritamsld za1con (2.138.5.50 F' "~f"\" 'P'>""'T"" garitamskog zakana za strujal1je 7.Tearijske asnove ID strujanja 0) Hirtlroltliifldpotpltf8o Imopove cep! 135 Logaritamski zakon brzine (2.2 log ~ )-2 =2Iog 3.1.8+ > 70 hidraulicki potpuno hrapave c e v i .74) svodi na konacan oblik v+ =Ajlog(y/8)+C.8+ <5 hidraulicki glatke cevi.77) .0 2.75. PrimenjujuCi izraz (2.1.5. Na osnovu eksperimentalnih rezultata Nikuraclzea vrednost konstante 1.679)-2.2.1.679 je korigovana na 1.4 0. v=v m A) =5.2.68) dobija se formula za koeficijent trenja ~.----Ie = (2Iog ~ + 1.I~~~~~~~ ~urm.1.52) i (2.1. .=[islOg~+ Jg(c-f A )T Ie = (2Iog ~ (2.<\'.74)""2 = (1.75) R --+ vm=v*(A)log''5+C). 4. taka da se dobija Karman-Nikuradzeova formula za koeficijent trenja . -~- C=8.!!8liFrCEpJ GEVI I HRAPAVE CEVI : (2.74.1..II---i-I u hidraulicki hrapavim cevima v+ = A]logt +C(8+) = Alnt+C(8+) 6 5 ~~~T:rr'ir=~~~C.8 1..2 1.76) koja predstavlja univerza/ni zalcon Irenja II hidrau/iclcipolpuno /zrapaVlin cevinza.1.74) 3.st2%~ '.~ld (2. i to kao: . i .75) za osu cevi y=R.-~-f----+-f---f-+-1 (2. (2. .1. Za turbulentno strujanje u hldraulicki potpuno hrapavim cevima vrednost koeficijenta C(8+) je 8.°k~ -f--f--I---il---il---i clobija se oblik univerzalnog 10.1.5.6 2. (2..

prvi je.1.2. i zbog toga mu pri upotrebi treba dati prednost.1. Za razliku od izraza (2. izraz Altsula je veoma jednostavan za primenu. Nakon sistematizacije eksperimentalnih rezultata Nikuradze je dobio (1933.4. pri tome obuhvatajuci oba relevantna uticaja Colbrook.2.1.1.78) Medusobno slaganje formula Karman-Nikuradzea i Sifrinsona je veoma dobro i za uobicajene relativne hrapavosti cevi krece se u granicama od nekoliko procenata. Sa live slike se uocava da porastom uticaja hrapavosti (L\vt < L\v.L\v+ .2.) profil brzina postaje neravnomerniji. koji imaju medusobno slaganje u granicama 2+3%.63) za hidraulicki glatke cevi.80). . Odredivanje koefidjenta trenja .11(5/ d) 114 • (2. II) . Ali.1.80) r. U opstem slucaju turbulentnog strujanja tl cevima u obzir treba uzeti uticaje promene Rejnoldsovog broja i hrapavosti.5.0 .Hidraolicki krapape' elf/pi Kod cevi kod kojih je hrapavost cevi veoma izraZena logaritamski zakon raspodele brzina (2. .5. Re~A a izraz AltSula ima oblik .1. treba korigovati sa jednom funkcijom od hrapavosti L1v+ = L1V + (0+). jer vaii za vestacke hrapavosti cevi.1. taka dobijeni dijagram nije operativan za primenu. god.1.136 TeoriJske osnove ID strujanja koja vazi za hidraulicki potpuno hrapave cevi.vestackim hrapavostima cevi.v+ (2. dok se u slucaju potpuno hrapaVih cevi (11 Re ~ 0) svodi na Sifrinsonov izraz (2. koje je ostvarivao nan-. Ali.1.78).Moody-ev dijagram U cilju odredivanja koeficijenta trenja. ipak. koji vazi za hidraulicki glatke cevi.81) Izrazi Kolbruka i AliSula daju dobre rezultate. On je vrsio eksperimente Sa razlicitim . Gime uticaj hrapavosti na koeficijent trenja postaje veoma izraZen. Sa ovom korekcijom dobija se opsti oblik y+ 5 70 univerzalnog logaritarnskog profila brzina Stika 2.1. IzrazColbrook-a glasi 1 8 2.1. v+ = A Iny+ + B .) veoma slozeni dijagram zavisnosti A:':=A(Re. najvaznije serije eksperimenata izvrSio Nikuradze.2.51 (2. Izraz Altsula se.1.> d +Re 11(~ ~)1I4 /\. zato ovaj izraz nije operativan za primenu.79) Profil brzina kod hrapavih cevi U ticaj fur iCcije hrapavosti L\v+ na izglt:d profila brzina prikazan ja na s1. za slucaj da se relativna hrapavost cevi moze zanemariti (6/ d ~ 0) svodi na Blazijusov izraz (2. a zatim i Altsul su dosli do izraza za koeficijent trenja hidraulicki hra avih cevi.1. .::=-= -21og(3 71d +~) VA . 2. Koristeci razvijeni turbulentni profil brzina.65).8/d). Za odredivanje koeficijenta trenja hidraulicki potpuno hrapavih cevi moze se koristiti i izraz Sifrinsona A= 0.5.5. (2.?~njem na cev zrnaca pesk? T~zliCite veliCine. do koeficijenta trenja primenom izraza Kolbruka dolazi se iterativnim putem.1.2.4.

.39) je u podrucju Rejnoldsovih brojeva Re:o. Vee je receno da se. U tehnickoj praksi laminamo strujanje ostvaruje se pri strujanju veoma viskoznih tecnosti: naite.. ®-hidraulicki hrapave cevi i ~-oblast potpuno hrapavih cevi. Re k = 2320..~~~:....5.. Gl . i ~ .71d + 2.001 0.l.kriticna vrednost Rejnoldsovog broja pri kojoj laminarno strujanje prelazi u turbulentno..'...2.... Vaznost izraza (2..'.1..02 -"'-.005 0.... s1.~.71).5..01 0.1.~". Oblasti CD-Iaminarna.02 ~~~+i.oblast hidraulicki glatkih cevi ..1....j~"..\.-Re.~~ 6/d=O.1. iIi obrnuto.. ito: CD . ulja i s1.~:.i.77) i Kolbruka (2....1 0...:..80) konstruisao dijagram . koristeCi Nikuradzeovu ideju. ."".oblast hidraulicki hrapavih cevi ...... <Il .09 0. ..prelazna oblast.. koeficijent trenja pri laminarnom strujanju kroz cevi kruznog poprecnog preseka moze odrediti izrazom Poazeja A..(Re) ...'4.<Il-prelazna...'. ® ..08 0.4.1. =64 / Re..".5.03 0..oblast hidraulicki potpuno hrapavih cevi Ie = A.1.04 6/d=0.00001 10 4 Re 106 10 7 108 Slika 2..07 0..03 ~"''!-~~~_''''''~-i+-i.1.112 _L :: :::+:::::Ii:::..01 0..."'..0002 0.5...".~+--... Iz tih razlogaMoody je.F-'..015 -----.l. Prandtla (2. = .008 0. koja se jos naziva i kvadratna oblast. koji ima veoma siroku primenu za odredivanje koeficijenta trenja.~~..i'".."". kerozina..""". Karman-Nikuradzea (2....0001 0....'7r-... = ...... I ' ' ...l. Gl-hidraulicki glatke cevi."-'+'...'.... gde je Re k . a na osnovu formula Puazeja (2...63)..*....-i.04 ..'''4' 0. Zato ce se objasnjenju ovog dijagrama posvetiti vise paZnje.002 0.51 ) tl2_ -..l..."....~~ 6/d=O.e==E~====m:=::±±m 6/d=O..39)..:...". Detaljnom analizom dijagrama pokazalo se da na njemu ima pet karakteristicnih oblasti..! 6/d=O..' _1_ =-21og( .1..""~ o/d=0..009 0.. 0.'.1.:..l.".06 0...''~~~~~~~...(Re.0005 0..1........ Blazijusa (2.... leao i da ova oblast predstavlja oblast hidraulicki glatkih cevi..-~eF+..(o / d).....Teorijske osnove ID strujanja 137 te bi vrednosti iz njega trebalo preracunavati za hrapavosti industrijskih cevi... b) Frelazna oblast .'. Moody-ev dijagram . ~.."".-'-".o / d) ."'..oblast laminarnog strujanja..zavisnosti ko~fiGijenta t~enja od Rejnoldsovog broja i relativne hrapavosti.....05 3.i.. a) Ob/as! lami?lamog sITu/an/a Oblast laminamog strujanja na dijagramu prikazana je pravom linijom CD....05 0...

koristiti izraze za koeficijente trenja koji su dobijeni eksperimentalnim ispitivanjem takvih cevovoda.5. Ova oblast (zona CD· sa dijagrama) je nestabilna. Za koeficijent trenjaukVadratnoj oblasti vaZe izrazi Karman-Nikuradzea (2. U tu svrhu se definise srednja apsolutna hrapavost cevi lcoja zavisi od: materijala cevi. u podrucju vredIiosti Rejnoldsovih brojeva od 2320 < Re < 4000. tj. date su u tabeli T.1.za strujanje nafte izraz Lange-a: A == 0.1.81) ili Sifrinsona (2. da ne bi doslo do greske u proracunu treba. takoae. jer je pad pritiska u njoj (vidi izraz (2. za najcesce primenjeIie cevi.o/ d).02 +1. e) Potpuno ItTl2pave cevi U oblasti ® sa dijagrama uocava se da je A= A(O I d). Koeficijent trenja hidraulicki hrapavih cevi odreduje se izrazom Kolbruka (2.1.o I d). Tako na pro koristi se A = O. iIi izrazom Altsula (2. kada se radio dugackim cevovodima.1I3 . Zato se cevikojeradeu ovimrezimima nazivaju potpuno hrapave cevi. U oblasti hidraulicki hrapavih cevi.80). () Hidrauliclciglatke cevi U oblasti hidraulicki glatkih cevi (kriva C) sa dijagrama) viskozni podsloj pokriva sve neravnine na zidu cevi.5. i u njoj koeficijent trenja zavisi same od Rejnoldsovog broja A= A(Re). za odredivanje koeficijenta trenja postoji izraz Zajcenka A = 0. Njene vrednosti. odnosno zavisi sarno od hrapavosti cevi.63) iii izrazom Prandtla (2. Ipak.81).0941d. koji vazi u celokupnoj prelaznoj oblasti. te su i eksperimentalna merenja u njoj nepouzdana. Ova oblast se prostire od krive Ql . dakle.1.1.138 Teorijske osnove ID str:ujanja Prelazna oblast predstavlja oblast prelaska laminarnog u turbulentno strujanje. S ~druge strane.).1. se uocava da je za jednu vrednost relativne hrapavosti old koeficijent trenja nepromenljiv (A=const.0025 VRe" . da koeficijent trenja ne zavisi od Rejnoldsovog broja. zona @) sa dijagrama.71).hidraulicki glatkih cevi do krive a-a ena dijagramu aproksimativno povucena) koja predstavlja granicu dvostruke zavisnosti A= A(Re.28» kvadratna funkcija od srednje brzine strujanja.78). U nekim specijalnim slucajevima.77). pase zato za ovu oblast kaie da je kvadratna oblast. Iz tih razloga rdim rada u ovoj oblasti se izbegava. Kvadratnoj oblasti odgovaraju uslovi strujanja sa visokim vrednostima Rejnoldsovih brojeva kodkojih lcoeficijent trenja zavisi samo od relativne hrapavosti old.1. A= A(Re.1..2.7/ JRe . iIi obrnuto. naCinaobradei stanja zidova cevi u eksploatacijskim uslovima. koeficijent trenja zavisi od Rejnoldsovog broja i od relativne hrapavosti. tj. ipalc. Altsula (2.1. d) Htdrauhcki hmpave cevi Hidraulicki hrapave cevi 8U one kod kojih viskozni podsloj ne pokriva neravnine na zidu. Ta zavisnost je data Blazijusovim izrazom (2. Za korektno odredivanje koeficijenta trenja trebaznati koja je hrapavost cevi o kroz koju se odvija strujanje.za gasovode izraz Weymouth-a: .1.

nije poznata. vee se do njihdolazi primenom numerickih metoda. do koeficijenta trenja nije laka dati.= f(A) iIi za brzinu v=j{v). to njihova eksplicitlla reilenja ne postoje.21.15 0.8 3+9 1+3 0.15 0. jer on zavisi od brzine strujanja koja. tako da Se mogu sastaviti funkcij<e za koeficijent trenja 11.3+1 1+2.6.1.5+4 0.60 celicne varene upotrebljavane .05+0. 2.25+1 0.1.mestimicno zardale . 0 [nun] 0. Najjednostavnija metoda koja Se za ave potrebe koristi je metoda proste iteracije.3+0.5.1+0.6. izmedu ovih veliCina postoji funkcionalna zavisnost.2 0.05 0. Kako su u opstem slucaju ove funkcije slazene.0015 0.5 0. vodovodi) nove (1/2 " do 41 nove nove bitumenizirane livene upotrebljavane-mestimicno zardale sa korodirani~nezdima ociscene posle duge upotrebe fino obradene drvene obicne neobradene izglacane betonskc od azbestnog cementa grubo obradene u drvenoj 2£lati neobradene nove upotrebljavane - Tabela 2.1.5 1+1.15 1+1. mesing.Teorijske osnove ID strujanja 139 VRSTA CEVI -MATERIJAL vucene (bakar.4 do 3 0.1 0. st31do) celicne vllcene STANJE zrDA CEVI glatke nove ciscene posle duze upotrebe zardale sa jakom korozijom i rdom nove bitumenizirane upotrebljavane .Apsolutna hrapavostcevi.1-5.1.5 1.15+0. takode.5.3+1.1 0. Sdruge --~ strane i brzina strujallja zavisi od gubitka usled trenja. Prema tome. ciji je algoritam proracuna dat na s1.jednoliko lako zardale posle dugogodisnje upotrebe Ijace z. Medutim. u opstem slucaju.ardale j 31m zardale i korodirane pocinkovane (gasovodi.5.5 0.5 2+4 0.05+1 0. Ovaj postupalc iteracije uzastopnih priblizenja za odredivanje . Odredivanje koeficijenta trenja iteraiivnim putem Pri proracunll cevovoda potrebno je poznavti vrednost koeficijenta trenja.03 0.

Ovo s toga sto su to uobicajene vrednosti brzine strujanja tecnosti u dobro projektovanim hidraulickim sistemima.5.02.03054 2.l.d.02 0.01705 0. Kada se problem opisuje veCim brojem jednaCina tada je pozeljno izvrsiti linearizaciju sistema jednaCina elme se· njegovo resavanje znaeaJno pojednostavljuje.vanja sistema jednacina po brzinama stmjanja za pocetne vrednosti brzina tr"ba zadati vrednost iz intervala v=1-3rnJs.71) 000 Re=120 000 (2.03132 0.1.71d )r 2 Rezultati proracuna sa uzastopnim iterativnim vrednostima dati su u tabeIi.1. Clanovi uz kineticku energiju u Bernulijevim jednacinarna su kvadratne funkcije a koefieijenti trenja nelinearne funkeije ad brzina. so. Medutim.02 0.01263 0.01316 0.1.01732 0. pojedinacnog sracunavanja koefieijenta trenja. to ee u opStem slucaju dobijeni sistern jednacina biti nelinearan i nehomogen.1.02.7) koji je baziran na teo:rijskom izlaga~ju saddanom u Odeljcima 2.5. rezim strujanja (laminarni iIi turbulentni).2.51 8 og Re. odnosno v=f(vJ. sa tacnoScu [> ::no-5 . za vrednosti Rejnoldsovog broja Re=120000 i Re=500000.03113 A=0. Ovaj nelinearni sistem jednacina treba reSiti. po brzinama strujanja.01736 0.02 0.elllom racIlmar3 U uslovima proracuna slozenih cevovoda koeficijente trenja veoma cesto treba sracunavati sto znatno poveeava obim pesia.01733 A=O. pri cemu se za resavanje moze korisl:iti· i iterativni postupak. t.1. Pmblem 2.140 Teorijske osnove ID strujanja koeficijenta trenja vazi sarno bela se irna jedna funkcionalna zavisnost A=j(A).ta trenja pl"im.1.D3058 0.01315 0.S.1.01316 A=0.1. Za brzo utvrdivanje cIa Ii je cev hidraulicki glatka ili . U opstern slucaju. Odrediv31llje k@eficijelll. njegovo odredjivanje tretirati racunskom masinolIl. leao sto su: broj jednaCina. odnosno formirati sistem od k=m+n jednaCina u kojima je Ie nepoznatih brzina (iIi protoka).02 0.80) A = [21og(Re·J?:) .1.03054 0.01321 0. postaviti n Bernulijevih jedriaCina i m jednaCina kontinuiteta.4. geometrija eevovoda i . A=0. Re=500000 Re=120 000 Re=500 A ="4 1 [I (2. U postupku iterativnog res:.1. Hi neka druga numericka metoda. Kako su jednacine kontinuiteta linearne funkcije od brzina.1.Ji: + 3.71) i Kolbruka (2. RESENJE: Formule Prandtla i Kolbruka napisane u obliku pogodnom za iteraeiju glase: Colbrook ---Prandtl 2.80) odrediti koeficijent trenja za cev precnika d=lOOmm i apsolutne hrapavosti o=O. Iteraciju zapoceti sa vrednoscu Ao = 0.O. a i potrebno.5.3-6.'u 2. KoristeCi formule Prandtla (2. vee se do njega dolazi prirnenorn numericke analize.01733 0.Sr2 . kod slozenog cevovoda sa ustaljenirn strujanjem moguee je. Koji postupak reSavanja treba koristiti zavisi od mnago faktora kaji uticu na slozenost sistema nelinearnih jednacina.Ako se iteracija obavlja po koefieijentima trenja korisno je za pocetnu vrednost uzeti Ao= 0. U tu svrhu sastavice se algoritam (81.Smm.03113 0. na pr.7.. Pomenuti nelinearni sistem jednaCina nerna eksplicitno resenje.1. izlozenog u Odeljh.1. Zato je po~eljno..

(' v.Teorijske osnove ID strujanja 141 hrapava.1. .--'--------'-----=::-.~l [Hidr~l hrapaye I c~ I. S.. I I '-------r------' ~~ I ( k+ ~J 1141 r-:~.5. 8. Za odredivanje koeficijenta trenja stisljivih strujal1ja gasapostoje. kriterijum hidraulicke hrapavosti zida cevi dat u Odeljku 2.. _ 1'~e<500/k..transfomrise se na'l1ovi oblik koji glasi: Re < 40d ! 8 .5.---. iIi deo programa za odredivanje strujnih gubitaka hidraulickih sistema. Algoritam za izratunavanje koeficijenta t~enja.7.--<?--. metode koje tretiraju: izotermsko. KoristeCi ovaj algodtam veoma je jednostavno napisati program u nekom raspolozivom programskom jeziku. v. Detaljna analiz~ovih metoda sprovodi se u sklopu dela mehanike fluida koji se naziva clinamiKa gaJ'ova..hidraulicki glatke cevi. " L. + / _ L '_ _.----.-.-. adijabatsko. Ovako izraien kriterijum utvrdivanja hidrau!ickog kvaliteta zidacevi jednostavan je za primenu i kao takav koristi se u algoritmu za odredivanje koeficijenta trel1ja.._-<'iA-Aol<-.1. )-----~=:>-----. strujanje sa razmenom topiote i realno strujanje.-'-~______J Slilca 2.<. Treba napomenuti da ovaj algoritam moze da predstavlja zasebnu celinu..hidraulicki potpuno hrapave cevi..-+--'_. 40d /0 < Re < 500d /0 . r:=~--.~Il ~ .1A2.hidraulicki hrapave cevi.-. izrazen visinom 8+ . i Re > 500d 18 . potpuno rHidra~~cki I .:i=--:-_< r----------~:Re>4000\ 83 ::=::=E:Re>2320> 1 .-\ llt~ld cD ..~---~AI. u sldopu dinamike gasova. d. 'I hrapave ceVI I' "11.1. A 0 r---------~. Umesto analize rezultata dobijerrih navedenim metodama ovdece sed~ti nesto pojednostavljena metoda proracuna zasnovana na formuli Voronina kod koje se odredivanje koeficijenta stisljivog strujanja bazira na pozhavanju koeficijenta trenja .

47 . odreduje pribliZnim izrazom Kutateladz. slavine. (2. l@kalirnnllllll otpoll"ima Na onim mestima u cevovodu gde dolazi. Pri neizotermskom strujanju gasova koeficijent trenja SI:.14 .1. v-brzina strujanja i c:= .82) pri cemu je M=v/c . do nizstrujnih promena u profilima brzina nastaju lokalni gubici energije.8.84) koji vati u domenu 2.2.2. asamim tim nastaje promena kolicine kretanja.Mahov broj.10 4 < Rc < 4. usisi.1. racve i s1.1. Ta mesta u cevovodu su sa slozenom geometrijom.83) pri cemu su: Ao .1.2. koja se ima u pravolinijskoj deonici cevovoda. sto je propraceno znacajnim promenama u profilirnabrzina. suzenja. cak. Struktulra strujanja I!lI. 2.: krivine.5 gde je T·· temperatura fluida i Tz - (2./KRT .1.2%.5. Odreiltiv3nje llmdidjenlta trlE!nja pri lIlleizotermskom stll"l!lI. V uslovima stmjanja tecnosti sa promenljivom temperaturom postoji vise metoda Zel odredjivanje koeficijenta trenja. Promena profila brzina ulokalnom otporu nastaje zbog promene brzine iii po pravcu iIi po intenzitetu. lz izraza (2. (2.koeficijent trenja izotermskog strujanja. sto je osnovni razlog nastanka gubitka energije.1. dimenzije strujnog prostora.1. prosirenja.~a A:=A o(TJ'F.1. Za objasnjenje strukture strujanja u lokalnim otponma posmatrace se jedan od oSllovnih lokalnih otpora . Ova formula glasi A::: An(l+ K.)o.brzina zvuka. i koeficijenti dinamicke viskoznosti llz za temperaturu zida i 111 za srednju temperaturu tecnosti. bilo da su dozvucna iii nadzVllcna. koja jeprikazana na s1:2.1 M 2 )-0. Pri nailasku ovalcvog strujnog polja na krivillU doCi ce do znatnih .jall!jl!ll..85) temperatura zida. OVde ce biti reci sarno 0 nekim ad tih mogucnosti.5. naide na ovakva mesta u cevovodtl ana se poremeti-deformise. Za odredivanje koeficijenta trenja pri neizoterrnskom turbulentnom strujanju tecnosti u hidralllicki glatlcim cevima moze se upbtrebitiizraz AltSula A:= [1.5. 2. iz bilo kog razloga. U krivinu (presek 1-1) ulazi fluidna struja koja je karakterisana razvijellim profilom brzina.krivina. Gubki llia lokah:URIllIll otJ!lloJr'Rma 2. Kada razvijena ±1uidna stmja.1.VIcoliko se radi 0 stisljivim strujanjima sa veCim vrednostima Mahovog broja. za uticaj trenja na strujanje treba konsultovati literaturu iz dinarnike jednodimenzijsih strujanja gasova..1. (2.64r 2 .1.5·] 05 i 0. ventili.82) sledi da za vrednosti Mahovog broja do 0.V nekim slucajevima zbog te neravnomernosti stvaraju se makrovrtlozi koji mogu imati. leao na pr.821og(ReJllJrll ) -1. Po jednoj od tih metoda koeficijent tienja moze da se odredi leao A = Ao (l1 z /11 1 )°.83 < 11z /111 < 2.1. V opstem slucaju ti novonastaIi profili brzina su neravnomerni i OStlO nesimetricni.1.6 greska koja se pravi ako se stisljivost fluid a zanemari ne prelazi 3.5.142 Teorijske osnove ID strufanfa nestisljivog strujanja (An) pd istim vrednostima Rejnoldsovog broja i mapavosti cevi.9.5.

' Posmatrajmo zapreminu 6V ispunjenu fluid om koja je ogranicena kontrolnom povrsinom M i koja se krece brzinom v po zakrivljenoj strujnici eiji je radijus krivine R (s1.Prisustvo razdelne povrsi D znatno remeti strujni prostor zdrave struje. uz zanemarivanje viskoznosti. s tim sto je dominantniji uticaj intenziteta vrtlozenja. Na oVil zapreminu deluje inercijalna-centrifugalna sila ~" = tv P ~ dV.f1uida porast brzine utiee na poraste pritiska.1. taka da ona predstavlja jednu nestabilnu povrs. kako veliCinom tako i intenzitetom vrtlozenja. promene brzine su dominantnije sto ukupno dovodi do porasta pritiska. 2.1.2.1.5. oCigledno je da je struktura strujanja slozena. Ova zona ima veoma veIila uticaj na vrednost lokalnog otpora.2.1.. ka spoljasnjem zidu krivine. KoristeCi ovaj izraz sledi da u krivini ublizini spoljasnjeg zida rast radijusa R utiee na smanjenje pritiska. ali zbog ubrzanja . Ovu i onako slozenn . i to: KG -konvergentna oblast u kojoj dolazi do suzenja fluidne struje i DO . 8p v2 6F:" == M sledi relacija &=PR' koja upucuJe na zakljueak da se pri kretanju fluidnog delica po zakrivljenoj strujnici efekat sile inercije uravnotezava sa efektOln gradijertta pritiska u pravcu normale. Iz jednaCine ravnoteze sila.5. Nairne.Teorijske osnove ID strujanja 143 poremecaja u profilima brzina koji su prikazani u presecima 2-4. Povrs D koja deli ove dye zone maze da se nazove razdelna povrs. pri nailaskll na krivinu fluidna struja nece moei da prati geometriju strujnog prostora. pa se u njoj mogu definisati dye oblasti. Medjutim.1a). tj.2. Posmatraj:nci poduzne profile brzina sa 81.divergentna oblast u kojoj se fluidna struja siri. ito: B-zona zdrave struje i C-vrtlozna zona. pa ce 4 p -..1. Vrtlozna zona C je zona u kojoj postoji povratno strujanje (v.5.1.2.1.1. Osnovni razlog poremecaja profilabrzina jeste geometrija strujnog prostora. Kroz OVil povrs dolazi do razmene energije i mase izrnedu zdrave i vrtlozne zone. s 4 vlpl ~ Pre~k2-2 a) -~~~.~ Trenje! Krivina i J _ _ _~~L~ok=·a=ln~io~tp~or~~ Trenje __ ~ S b) Slika 2.1b. Samim tim stvorice se dye zone.1. koja utiee na kretanje fluidnih delica u pravcu normale ii.1 Struktura strujanja II krivini. Na posmatranu zapreminufluida deluje i sila pritiska M==tpctA==f"vgradpdV=f"v ~~iiAdV. UopstavajuCi ovaj zakljucak za spoljasnji i unutrasnji zid krivine sledi da na spoljasnjem zidu pritisak raste a naunutrasnjem opada. zato na nekom mestu (tacka A) nastati tzv. profil brzina u preseku 4-4).2. a sto je graficki prikazano na s1. inercijsko odlepljivanje struje.2.5.

B' iIi B'''zavisi ad odnosa protoka V. ako je izbor mernih· preseka drugaciji. Zavisno od intenziteta razmene energije ova povrs moze da ima veoma slozen nestacionarni learakter. Stmktura stmjanja u racvi. sa protocima r~ i r72 . ulazi fluidna struja sa razvijenim profilom brzina. upueuje na izuzetno.5. merenja se komplikuju jer treba odrediti koeficijente neravnonernosti. i ri"2 i od geometrije racve.2. Ta slozena strukhlfa stmjanja odrZava se nizstmjno sve do preseka 5-5. 1. Za ovako definisanu Stika 2.2) u koju. sekundal7llh stmjanja (v. Podela ulazne fluidne stmje na dva deia odvija se po razdelnoj povrsi A-B. Ti merni preseci moraju biti sa razvijenirn profilima brzina (kod krivine preseci 1-1 i 5-5). racvu vati jednaeina kontinuiteta Vo = Ii. Tako na pr. cak. a to je jedino moguee na osnovu eksperimentalnih rezultata merenj 1 profila brzina u mernim presecima. jer se u njima znaju koeficijenti neravnomernosti kineticke energije (CXJ::il za turbulentno i 0. 1. nairne.144 Teorijske osnove ID strujanja stmktum stmjanja jos vise uslozava prisustvo tzv.2. protokom Vo' u racvi se ona deli na dYe. vee i od geometrije cevovoda koji se nastavljaju na grane 1 i 2.2. Za analizu struleture strujanja u racvi posmatraee se razvijeno ulazno strujanje u preseku 0-0 leoje se nailaskom na raevu deformise u pravcima 1 i2. u kame se po novo formira polje sa razvijenirn profilom brzina. U protivnom. Pri tome treba imati u vidu da je sekundarno strujanje upareno. Ova cinjenica ima veoma veliki prakticni znacaj pri eksperimentalnom odredivanju gubitka energije u lokalnorn otporu. Sa uslozaval1jem geometrije lokall1og otpora uslozava se i struktura strujanja. Ako se zaustavna taclea nalazi u tacki B' iIi E" tada se U okolini taeke B formira jedan vrtlog. eirne se i ~ strujanje u racvi znatno usloV 2 z~l.Va. Slaganjem uzdtiznog . Kroz ovu povrs dolazi do razmene energije izmedu dela ±1uidne strujekoji nastavlja kretanje lea grani 1 i dela koji skreee lea grani 2. Ove defcirmacije strujnog polja izraZene fiU kroz transformacije profila brzina svedo postizanja razvijeilih profila brzina u nizstrujnim presecima 1-1 i 2-2.5. PoIozajzaustavne tacke B. 1-1 i 2-2 izazvane su geometrijom racve. pa ee i vihorno stmjanje da se javi u paru.glavnog i popreenog . svi poremecaji stmjllog pol/a izmedu ulaznog (presek 1-1) i izlaznog (preseka 5-5) razvijellog profi/a brzina pnpisl~jtt J-e pnsttstvtt lokalnog otpora. kod jedne racve (s1. i u jednostavnoj geometriji krivine.==2 za larninarno strujanje). radi se 0 izbom mernih preseka.2. Sve promene strujnog polja nastale izmedu razvijenih profila brzina 0-0.sekundarnog strujanja dobija se rezultujuee vihorno strujanje.1. Prema tome. slozenu stmktum stmjanja. Razdelna povrs se zavrsava zaustavnom tackom B. +V2 • Koji je medusohni odnos protolea Vj i V2 ne zavisi same od geometrUe racve. Sve ovo.1. popreeni presek 2-2) koja nastaju zbog dejstva centrifugalnih sila koje utieu na pokretljivost fluid nih deliea u popreenom pravcu. Pri m .

krivil1a.86) se dobija izraz za pad pritiska na lokalnom otporu 2 (2.:. I presecima 1-1 i 2-2. 2.brzina strujanja opada a pritisak raste. (2./ ..p.2.5. (i=:T.1.2...1. dok kod veCih odnosa ptotoka ova vttlozna zona se ne fotmira.1. GlIl!bitak elll!ergije na iollmJl1im otpol"imlll Za definisanjegubitka energije na lokalnom otporu posrnatracese jedan lokalni otpor promenljivog preseka sa sL2. Uvodenjem totalnih pritisaka strujnih preseka kao -(> f - '11. Odavde se. Medutim.86) .. 1 u kojima su VI i 1'2 srednje brzine strujanja u _ ' I . Fluidna sttuja koja skrece u granu 2 u tacki C se inercijski odvaja od zida. moze cia iroa vise razliCitih tehnickih resenja. U presecirna (a-a i b-b) nizstmjno od raeve zbog zakrivljenosti strujnica javljaju se inercijske sile koje dovode do pojave sekundarnih strujanja. Kada je god moguce ovaj zahtev treba realizovati. zakljucuje cia geometrija lokalnog otpora ima presudnu ulogu na izgled strukture stmjanja.2 koji se nalazi izmedu preseka II i 2-2 i kod koga je visinska razlika izmedju preseka mala tako da se potencijalna energija s~ru~e ll1~~e zanem~riti. Izmedu ovih ---~F preseka vaze Jednacme BernuliJa ~ -' . VeliCina i intenzitet ove vrtlozne zone zavise od odnosa protoka r~ IV2 i od ugla ~.2.5.. Kada je ree 0 geometriji lokalnog otpora treba napomenuti da jedan lokalni otpor.2) iz Bernulijeve jednaCine (2.23). .1.1.2. Ova smanjenje brzine na ulasku u granu 1 maze dovesti do stvaranja jednog makrovrtloga (VI). cime se formira vrtlofna zona V2.' -I V =vIAr =v2 A2 . 11 mnogim slucajevima zbog raspolozivog strujnog prostora kroz koji treba provuCi cevovod nije mogtlce ostvariti povoljnu geometriju lokalnog otpora.Teorijske osnove ID strujmy'a 145 prolasku iz grane 0 u granu 1 stmjni presek (kroz koji protice f)-I) se povecava. Zato treba teziti aerodinamickirn oblicima povrSina lokalnog otpora koje daju rnanje deformacije strujnog polja. kod manjih vrednosti ovog odriosa doCi ce do stvaranja vrtlozne zone V1.p je gl. na pr. h{a _. dalje. sto dovodi do· toga da . Od tih razliCitih mogucnosti treba izabrati ono tehnicko resenje koje daje manji gubitak strujne energije.-=~ PI + pal vl 12 = 2 P2 i kontinuiteta + pa 2 v~ 12+ D.---. odnosno sto manju vrednost koeficijenta lokalnog otpora.87) .1. PoredeCi strukture strujanja u krivini i racvi zakljucuje se da je zbog slozenosti strujne geornetrije racve struktura strujanja u njoj slozenija.1. na 10k alnom otporu kO]1 se 0 re· uJe pnmenom formule Vajsbaha (2.2.i . a sto zavisi od odnosa protoka VI IV2 • Nairne. d d' .lbitak (pad) pritiska I AI Sl'1 2 5 .~P /2""'-7-.VI I. a D.2 zbira statickog (Pi) i dinamickog pritiska (pa j v j2 /2) POi = Pi + pa j vj /2 . a samim tim i na vrednost gubitka energije. a samirn tim i manji gubitak strujne energije.

Tako na pr.1.2. ako· kod nekog lokalnog otpora postoji potreba za definisanjem koeficijenta S1' a sto posebno treba naglasiti. Ako je geometrija lokalnog otpora sIo:. Pod naglim . definisu se dva pada pritisica /:"POl=PSOlV(/2.88) A2 ·2 Koristeci izraz (2.1 i 0.1.3. dobija (2. Da bi se poznavali koeficijenti korekcije za merodavne strujne preseke II i 2-2 treba izabrati preseke u kojima se irnaju razvijeni profili brzina.2. gubitak energije na lokalnorn otporu s1.2 . 2./2. alise tada. Nairne. za jedan te isti lokalni otpor. rnoze da se definise sa srednjorn brzinorn VI iii srednjorn izlaznom-nizstrujnom brzinorn v 2 • Samirn tim rndgu se definisati. a v 2 srednja brzma prvog nizJ'trtqizog.87) rnoze se definisati pad pritiska na lokalnorn otporu l e a o . 2 kod koga je merodavna nizstrUjiza brzina v 2 • Ali ipak. dva koeficijenta lokalnog otpora S1 i S2 koji su sa merodavnirn brzinama vI i v2' Medutirn.~ena i u njoj dolazi do mesanja iIi razdvajanja fluidne struje tada se za svaki moguCi strujni tok definise odgovarajuCi gubitak strujne energije.od razlike totalnih pritisaka oduzirna ueesce trenja koje se irna izmedu posmatranih strujnih preseka. za raevu s1.1.89) sledi i vrednost koeficijenta lO~. UIIJlPStellllllll BOll"lIiillllllll fOll"IDlIdllll Jedan od lokalnih otpora kod kojeg se koeficijent lokalnog otpora moze odrediti teorijskom analizom jeste slueaj nagIog prosirenja.P2' protok V i koeficijent korekcije cx. razlika totalnih pritisaka izrnedu dva strujna preseka.I(T) -cx. tad a iz izraza (2. Iz ovog izraza sledi opsta relacija za odredjivanje koeficijenta lokalnog otpora 2 2A22 A22 S2=-2(POI-P02)=-p(PI-P2)(V) +cx.5. tada se liZ koriscenje uslova jednakosti gubitka energije na lokalnom otporu SIV~ 12 = (2 veza izrnedu razliCito definisanih koeficijenata lokalnih otpora S2 =1.2. pri cemu su SOl i S02 koeficijenti 10Icainih otpora pri prolaslcu i skretanju fluidne struje.2. PV2 (2.89) I Alco se poznaju: razlika statiekih pritisaka PI . sa 2.146 Teorijske osnove ID strujanja u korne je S2 koeficijent lokalnog otpora. pn"primen~ kod fokafmh otpora dejiizife J'e samo ko¢'ciient 1. da ne bi doNo do zabune.1(~) =Sl(Y) 2 1 VI 2 vi 12. U tim slueajevima presek 2-2 se postavlja dovoljno daleko od lokalnog otpora.1.2. respektivno.2. Ponekad nije rnoguce pravilno odrediti rastojanje od lokalnog otpora do prvog nizstrujnog razvijenog profila brzina (presek 2-2). /:"P02=PS02 V .alnog otpora.1.1.5. preseka. Karla je ree 0 gubitlcu energije na lokalnorh otporu tada je veorna bitno znati koja je brzina rnerodavna za proracungubitka.1.1. S obzirorn da je razliku statiekih pritisaka i protokrelativno jednostavno meriti to se koeficijent lokalnog otpora uglavnorn odreduje primenom eksperimentalnih metoda.2.5.

2) poznati. Posle izvesnog rastojanja l od u1aznog preseka 1-1 fluidna struja se stabilizuje (presek 2-2) i po novo ima Slika 2.2 VI A2 2 .1.1.5.) V1 2 v2 -2B1-+2~2 -()(.93) koji predstavija opstu Bordinu formulu za odredivanje koeficijenta Iokalnog otpora naglog prosirenja.90-92) dobija izraz C.3.P2 A 2 + p~r(~1V1 - ~2 v 2 ) + mgsin y.2. i dmgo da formula vazi za proizvoljne oblike povrSinapoprecnih preseka A1 i A 2 • Za konkretnu primenu opste formule (2. Ve1icina vrtlozne zone zavisi od stepena sirenja poprecnog preseka A2! AI' kao i od reZima strujanja.1. Pri ulasku fluidne struje u naglo prosirenje razvijeni profil brzina (presek 1-1) dolazi do inercijskog odvajanja i formiranja vrtlozne zone VZ.3. ==()(. U ovim presecima su razvijelli profili brzina u kojima su korekcioni koeficijenti cx. zato je potrebno posebno razmatrati slucajeve laminamog 1 turbulentnog strujanja.Teorijske osnove ID strujanja 147 prosnenjem se podrazumeva cev kad koje se naglo sa povrsine Al pre1azi na vecu povrsinu poprecnog preseka A 2 .2. R == PIAl . a C. KoristeCi pretpostavku da se deo sile reakcije koji potice od trenja zbog malog rastojanja izmedju preseka II i 2-2 moze zanemariti. kod kojih je stepen prosirenja preseka A2 ! A1 == (D 2 ! Dj)2. gde je ii jedinicni vektor poduzne ose. Brojne vrednosti ovih koeficijenata zavise od rezima strujanja.) Ii" == v1 A1 == v 2 A2 .91) i promene koliCine kretanja primenjene za pravac strujanja fluida (detaljl1ija analiza promene kolicine kretanja data je u Odeljku 3. a sto je prikazano na sl.2.90) kontinuiteta (2.93) izabrace se kruzni poprecni preseci cevi precnika DI i D 2 . (2.i i ~i (i=1. v2 2 v2 2 (2.1.1. U kontrolnoj zapremini izmedu preseka 1-1 i 2-2 nalazi se masa fluid a m == pV == pA 2 1.A1) ii.1. a) Laminamo snujanje .2 == cx. Izmedu strujnih preseka 1-1 i 2-2 vaie jednacine Bernulija PI+pa 1 T+pglsmY=P2+pa 2 T+pC.1 ( . koefi~ijent lokalnog otpora (za referentnu brzinu v 2 ). Naglo prosirenje karakteristike razvijenog strujanja. Sada se 1Z sistema jednaCina (2. Ova formula pokazuje da' koeficijent lokalnog otpora naglog prosirenja ne~avisi od ugla nagiba y pod kojim se nalazi naglo prosirenje.1. sledi da rezultujuca sila reakcije deluje na povrsinu naglog prosirenja u preseku 1'·1' i iznosi R== .5.1 (-A) -2B 1-A +2~2 -cx.P1 CA2 .1.T' vj 2 .92) pri cemu su ~j i ~2 korekcioni koeficijenti kolicine kretanja. A2 v2 1 1 (2.

1.5..)2 =(1 _ _ 2)2. Prime110m izraza (2.=1. Altsul je funkcionalnu zavis110st (2.95b) U praksi se veoma cesto l1ailazina specijalni slucaj naglog prosirenja kada cev ulazi u rezervoar. izuzetno. (2. iz opste Bordine for-mule (2.93) dobija koeficijent lokalnog otpora l1aglog prosirenja pri turbulentnom strujanju v A S=Cl-.za turbulentno strujanje. Ako se usvoje vrednosti ovih koeficijenata Pi ".93). Zata se u avom specijalnom slucaju.4.88) i (2.l./e Korekcioni koeficijenti razvijenog turbulentnog strujanja u cevima kruznog preseka imaju vrednosti P.1.64»).96) pri cemu indeks i oZl1acava broj uticajnih geometrijskih veliCi11a.za laminarno strujanje.95a) v2 A) U ovom slucaju gubitak strujne energije se svodi na 1 . .za laminarno strujanje sa malim Re brojem. koeficijent lokalnog otpora defiruse sa prvom uzvod11om brzi110m (iJ.laminarnog strujanja u cevima kruznog poprecnog presekaodredeni su u Odeljku 2.1. Ocigiedl1o je da kod laminarnog strujanja koeficijent lokalnog btpora zavisi i od geometrije i . vazi da je povrsina poprecnog preseka rezervoara mnogo veea od povrsine paprecnog preseka cevi (A2 > > A 1 ). i imaju. ako se sa A] i A z oznace poprecru preseci cevi i rezervoara.1.p == PSI V [ /2 ). U ovom slucaju. 2. Y =S v 22 /2 ="2 (v) -v2)2. B.i.1. tada se iz izraza (2. sledi izraz za koeficijent lokalnog otpora naglog prosirenja pri laminarnom strujanju 2 VI vI 2 A2 A2 ~=-(3--1)(--1)=-3(3-4 -l)(-A -1). AVO za pasledicu ima da je brzina u poprecnom preseku rezervaara nmogo manja ad brzine u preseku cevi (V2 «vI)' ili je pak v2 '" o.i =2 U""1.1. c) Nagloprofire7tJ'e pn' ulas/at cevi u rezervoar (2.1.1. Sa ovim vrednostima. (2. koja iznasi .opsta zavisnost . tj.058 (i=1.3. gde su.1.02 i a i =1.5.1. vrednosti f3 i =4/3 i CJ.1.94) 3 v2 v2 -'·1 1 b) TurbuleTttllo strujtHl. Cis 0 veliCine koje zavise ad geometrije lokalnog otpora. (2. A.96) prikazao 11a sledeCi naCin A / Re \ \ \ .a i ". - S= 1 B / Re n za Iaminarno stmjanje sa veCim Re brojem.93) odreduje se vred110st ovog koeficijenta lokalnog atpora.2) (prema izrazu (2. OdrlE«iiv3llllje befkijellllti::a loJkalnog @tPOIra U opstem slucaju kaeficijent lakalnog otpara zavisi ad geometrije i Rejnoldsovog broja. So + C / Re ...1.148 Teorijske osnove 1D strujanja Korekcioni koeficijenti razvijenog .2.1.2).

.. do kojeg se dolazi primenom eksperimentalnih metoda. Krivina ttt. prakticno.5.. zato se ovo podmcje naziva kvadra/na ob/as! zavis/1(wikoeji'cijetzta loka!nog otpora.505+ O. kod naglog prosirenja). a do kojih se doslo primenom: teorijskih. = 0. tako dakoeficijent lokalnog otpora zavisi samo od geometrije.003360:. ~ V2.1.Teorijske osi1ove ID strujanja 149 od Re-broja.. =0. 1.-1)2 1 A Borda Teorijsko resenje .303sina+ O. U tabeli T. (Matthew) 24scgmcnta Krivina od cevnih segmenata Naglo prosirenje .96).. date su vrednosti koeficijenata lokalnih otpora. -1 coso:.. Ao -pOI'rSina olvora A-povrsina preseka USls sa ~.2.226sin' ct °0°0°0°0°0%° 000000 00000 000000 oooo~o~ 0 ooog.6 5-6 segmenata I Vr ~ -'j='C> .131+0.. dok je kod turbulentnih strujanja uticaj Re broja zanemarljiv. vati puna zavisnost (2. == (1. (.- ~A.. a \ Usis ~1J7 \~ '-"i~' .. \ > I(~- ~~.. Naziv Skica Karakteristiena velicina Izraz . znaci poznavati vrednosti koeficijenta lokalnog otpora.(li)' Kako je kod razvijenog turbulentnog strujanja C.)O.- 13 ".:" +(1.61111) 1 2 uSlsnom olvoru Krivina u obIiku luka ".163(R)' ]90 ~ Ao d 2 C. r Spajanje pod uglom . za neke karakteristicne slucajeve geometrije lokalnog otpora koje su najcesce kod cevnih vodova. iIi u redim slucajevima primenom teorijskih metoda (kao na pr. to stmjni gubitak prema izrazu (2.08 Napomena Autor Usis sa ostrom ivicom Usis sa oblom ivicom Usis nagnut pod uglom a "3 (. n =(d / D)2 C.a[O] i. ~ ! .. == (Sino:.. poluempirijskih iIi eksperimentalnih metoda. [46] arO] S=0. =0. .=cj -.5 C. tj.()08a O•75 c. tj. + coso:.4.0..1 ~ "" ".0: dl R= 1.1. = (.0 "'" const.-: -~ J . d 35 a s=[O.~-- R-radijus krivine d-precnik cevi a-ugao n=A=(15) .vrednost C. == 0.~.707 _11)2 n" resetkorn " vaZi za male debljijne! Blenda na 1--- @jEj --~~-. =(. -=r c.2.1.87) zavisi samo od kvadrata brzine.P" A..~ . . Odrediti gubitak strujne energije na lokalnom otporu.

I: ~ C. 1:I-n AltSul D2 > DI 12 Ideljeik uslov na Blenda I 1 D 1"1 1 -..vrednost 'A 112 -1 11-1 2 ' t..57+ ° 043 -1) .707.. ~!-- ~ 1..0368 b == 28. 40° s= 1 (tg<x)0.. 1 (1_-) n2 20n°.45 b == 106..22 c == -133. D ::> D[mm] !J c . ···t.ukupna povrsina otvora A.3 c == 813.. d s==a+-+-+-D DJD D<400mm JD Venti! sa kosim sedistem & D [mm] D<400mm b .33 Zasun ~ .56 2 2 +(1--) 2 Re (1..LIdeJiCiI1 Konfuzor 1--. : Al 1 .75 Re A." n Re = vodo > 10' o v (n=AoIA) 120 1+I(1+sina) 50 ( 1. 1 ~h--D7e 1 Ii ) H=hID d Re> 10 4 Venti! 6 .<x_ A2 Al n = A2 S- -Ssin(<x/2) S== (1-1 I n)2 sin <x Naglo suzenje <X < 30° -i---·_·_·¥ I .povrsina preseka aooao 1 .=a+bHlnH+cln H+H 2 Re> 10 4 a == -103... ~ S== 2'(1.72 b==-136.28 d = 103. : s==(l+ 0.33 Laminarno strujanje -.n)2 ~ otvoru . A2 n=T I 1 Ideljeik D2 < DI 12 2 S== ( 2 1 0.= lJ Zatvarac ~-.45 a = 10.-11)....n sinal Re 1-11 sina I I ~d~Y~ f I I D 17=d 1:.::.150 Teorijske osnove ID strujanja Naziv Skica Karakteristiena velieina Izraz .2 c==-14. == (O.7 a == 0.---:> 1 I :S:>i I n = (D) d . ~ A.10°.{ .=-'-a-'-2-+(--) sma 8sm"2 n n Napomena Autor Difuzor 1 EJ3J:~ -v n=Al A2 Al A21 <x.707 )2(1_1)2 "h-17 n Resetka za umirenje struje Klapna I-~~ °ooooo~ooooo 0000 000000 Ao .1 d=-1l55...0323'0.-~~L I : a S '" 0..Jl-n + ~~'b°o~o.. C.. c S=a+-+-lnD D JD .35.i"j .

49·10.1)+0.~.6+0..0.p.812 + 0.10 0.3::J(Aol_q -1) vI Levin I':..r/o C. 0.Teorijske Qsnove lD strujanja 151 Naziv Skica Karakteristiena velieina Izraz .~~ . 1 A] + Levin = A3 q=V2 1V3 r A.'.~~}" .iT (/=1. .135) (I-q) = AI = A2 .64 90 1.25 60 90 0 0.452q+O.-+0.~ -J < 0..36 It. 0.z. Vl~ V Sl =_1-2 (O. 0995.Pi = PC:.i-2T(I-q)-+C.14 (71) .. ~z=l+l(. .20.40 0.. 'ft.7 -0..-.04 I 0. 7.045." .vrednost Napomena Autor a" 3.11 A. V3'~> I':.35 0. .~..047..~:t ~ di '~p . = PC:.94 1. -if.02..' a..2TqcoS<x+I-C o q 0 a[C] C v' VJr-%~~ a.78.8!. A .17 0.958 2' q q2 = (Crnojevic) -" "10 AI _ A] 1 2 1. a 1. h 0.dJ 60 0. I.~\~~ . VO~ . . "1.10 0 C2 0 C] 0. q +C. Al A .41 1. A.25 0..Il. ..125 < d < 0. 0.10 .1.25 h ~ = 0. m. a[O} a < 65 0 I.'-2)(1-q) -B A.:.2) S.10-7 d=6.05 0 0 0 0 0 0 ° 0 0 0..33 C2 0 C1 0 0 0.~_ V.- I '15 I 30 I 45 I 0..:'-.] RiO. .~.. Racve (razdelne) Ao VO~~ "'1" v'l'\j A2 r \ .15 (IY d ~ %.. Racve (sabirne) A2/ A3 a[O] 15 30 45 B C] 1. A.10-8 c = 2. t. ~r1L-liIh Ii! '--t--/ 8'1 d.74 1...16 I 0. Az I I Tallcv 0../.:..1 < ? .'::~ I 0.10 b" 1. F /'"..1 <d<0.An AI ?L~_I:! -'I -J = 0.14 0.10-8 Ventil r ..10.50 .10 0..155(*)2 peeurka i sediste ventila ravni (Bach) pecurka i sediste ventila konusni (Bach) pecurka i sediste ventila konusni (Bach) Ao ~''l:/r~ d.6 Kuglasta slavina e ! .2 ..'(A.2) 1.0.14 0.30 0.25 0 C2 0 0 0 0.. f..~.10-4 f = -4. 2 I A2 =(7) 2. 7q 2_ 0..10-6 g = 5.00 0 ..14 0 C2 0 0 0 0 C] 0.20 ° 0 0. = 0...)z-B./.46. =1+A.4 I.1 2 q-- d d 2 s= 2.iT (i=1.1<d<0.79.-'~.55+4(%.00 A2 -~" A.I AI " '\ <.-~~~:..25 h . ~~~~~. = a+ba+ca 2 +da 3 + +ea 4 + laS +ga 6 e" 1.

vaie samo za ltJ'am(/ene lokalne otpore. a to su ani lokalni otpori kod kojih je ulazna fluidna struja sa razvijenirn profilom brzina i kod kojih se izlazna fluidna struja stabilizuje do razvijenog profila brzina.: izmedu lokalnih otpora..S. odnosno metodom superpozicije.2. Cime se struktura strujanja u njemu zllatno menja u odnosu na slucaj potpUDO usamijenoglakaillog otpora.4. sledeCi lokalni otpor.]=6 R "-~'>- r -='i d - S= 1.:LS. -.'. pri veCirn Rejnoldsovim brojevima. /-. Ovakvo jednostavno sabiranje lokalnih otpora dopusteno je sarno onda kada predhodni lokalni otpor nema uticaja no. Za to je potre1'ino da minimalno rastojanje izmedu lokalnih Raspored Ugao otporo. . 2. posmatraju dva lokalna otpora sa medusobllim uticajem.25).30 od kombinacije posmatranih lokalnih otpora. Aka postaji medusobni uticaj . Mledusobruli utic:mj !okaRnih ot~fi)ra Koeficijenti lokalnih otpora odreduju se. \ . uglavnom. ~ 45~ \ I .. bude Lu = ~. a sto zavisi 3. Ako su u cevovodu prisutne pravolinijske deomce i usamljeni lokalni otpod tada se do ukupnog otpora dolazi primenom izraza (2. 2.d ~500 d[mml Tabela 2. se porerneceno strujanje izazvano prisustvom prvog lokalnog otpora stabilizuje pre !lego fluidna struja naide na sledeCi lokalni otpor. prostim sabiranjem otpora. Na kraju treba napomenuti da vrednosti iii izrazi za koeficijente lokalnih otpora u tabeli 2. Ova pojava I meousobni uticaj lokalnih otpora naziva se lilteljerenc!/a lokalnihotpora. t.1.}. Eksperimentalna istrazivanja Sil pokazala 1. Vrednosti koeficijenata lokalnih otpora za neke karakteristicne geometije lokalnih otpora. medusobniuticaj lokalnih otpora maze se zanemariti aka je Lu =(20-50)d. pri cemu je S krivina koeficijent posmatranog loko.5.2.152 Teorijske oSl1ove ID strujanja Naziv Skica Karakteristicna velicina Izraz . U tabeli sa Aje oznacen koeficijent trenja. dnog lokalnog otpora ne razvijena I brzinsko palje nal1azi na sledeCi otpor. za slucajeve usamljenog otpora. dakIe. 0.2. d / Ie.lnog otpora.1.koji imaju koeficijente lokalnih otpora ~l i S2' tada Tabela 2.5.1.52.h iz pretho.00 do.82 ex.6+ 500 d 50::.4. -:-::.vrednost Napomena Autor Kompenzator 1-- jfl )! ' . 90° .56 Ako se. a to ce biti kado.1.5.' I~~ -. To su oni otpori kad kojih je ulazno i izlazno strujanje razvijeno.

gasovodi.3 d )T ' 3 .2b ) i prstenasti (s1.1) podrazumeva se onaj cevovod koji ima jednu strujnu cev konstantnog (s1. mogu da se podele na proste i slozene.1.2. Pod pros'ftin cevovodom (s1. postepeno suzenja inaglog prosirenja.2. Dakle.2. u kojoj su lokalni otpori: lcrivina. 2.. U bilo· kojoj prostoj deonici moze postojati veci broj cevi tazlicitih precnika. date su vrednosti rezuItujuCih koeficijenata lokalnih otpora za neke karakteristicne slucajeve povezivanja krivina. 13 vi gde je Vi srednja brzina strujanja deonice i=1.2.2. a samim tim i toliko .L25). koja se nalazi izmedu preselea A-A i B-B.6.2d. slozeni cevovod je sastavljen od zbira prostih deonica iIi prostih cevovoda.2a). cevol'odom (sI.)2 ·.1.7.1.6.1.. kao sto su: vodovodi. odnosno ~1+2 = S]+2 (Re.a) iii promenljivog (sI./' c) SHb 2.1.5. koji mogu biti sa razliCitom: geometrijom.2.1. jasno je da zapis postaje duzi. Ako u slozenom cevnom sistemu postoji rnnogo prostih deonica.7. oj _ _ _ _"'-==1>-""- bJ r:==r-=.vivalentni llmefkijenti OtP0ll"3 cevne de@uice Posmatrace se jedna prosta deonica slozenog cevnog sistema s1.2. odnosno izlozenog u Odeljleu 2.1. ==i> .1.1..2.1. leao i pravolinijslce deonice cevovoda precnika d i i duzina Ii (i=1. 1(.6.2.I ~)T+(~+A.2c).2. Ek.1. dobija se gubitak strujne energije izrhedu presekaA-A i B-B YgA-B = (~VI +~kl +A.izrazloga jednostavnijeg zapisa llvodi ekvivalentni koeftcfient otpora cevne deonice. odnosno glavnih pravaca strujanja.2.1.6. Jl.2) podrazumevaju se oni cevovodi kod kojih postoji vise strujnih cevi. V3 -v2 . medllsobne udaljenosti otpora i precnika cevi.1. d). Slika 2. konstrukcijom. dva ventila.6.6.1. duzinom. Svi ovi cevni sistemi prema geometriji.3). +(~k2 +Sv2 +A. U tabeIi 2.2.. I.3. ugradenom armaturom i s1. FodeRa cev@voda U savremenoj strujnoj tehnici susrece se veoma veHki broj cevnih sistema razliCite namene. Treba napomenuti da se u svakom slozenom cevovodu mogu uociti deonice koje su sastavljene od jedne strujne cevi. 2. Prema tome. naftovodi. 6. Ova zavisnost je u punom obliku prisutna kod strujanja sa velikim Re brojem. Prime nom izraza(2.6. Siozeni cevovodi mogu biti sa: hidraulicki paraleinim granama (s1. razgranati (s1.1b) poprecnogpreseka.1. i aleo se pri pisanju energijske jednaCine prolazi sa glavnim pravcem strujanja.)T+2 II vt 12 v. Zato se. Pod slozemin.6. dok je kod strujanja sa malim Re brojem znatno slabija. vazduhovodi itd.Teorijske osnove ID strujanja 153 zavisno od uslova strujanja u njima i medusobnog rasporeda llkllpni lokalni otpor ~ 1+2 moze biti manji iIi veti ad aritmetickog zbira ~I +~ 2' RezuItujuCi koeficijent Iokalnog otpora zavisi od: uslova strujanja (Re broja). hoz veCi broj prostih deonica.6. toplovodi.5. to gil oni cevovodi kod leojih postoji jedno iii vise mesta gde se cevovod grana.5. bez obzira na namenu.

1. vee da predstavlja zbir lokalnih i usputnih otpora u posmatranoj deonici.2.1. Strujna masina cevovodll.1.1. koja tecnost obogaeuje energijom.2.1. u opstem slucaju.1. brzil1a vI za cevovod sa s1.=1 .ll Za stvaranje strujne energije koriste se strujne masine: za.1. koji u sebi obuhvata i strujne otpore i geometriju ceVl1e deonice. II. ==[> b) sa s1. II 12 AI 2 AI. Tada se uvodi koeficijettt htdraulicke karaktens'Iilce cevne deoJZice Kr == Cr / 2A.~ . Al 2 13 Al 2 C=<-:'v +Sk +A. iIi = Jeri') . 1~1 .broj lokalnih otpora.7a. )=1 f A ] ] gde su: n .. (2. nazivaju se hidraliliCke Karakteri. u obliku n Ar m I Ar (2.1.7a uvodeCi povrsine VI poprecnih preseka cevi Ai ::: d? 1t / 4 Stika 2.3 -d )(-A ) 111 22 32 233 1z dobijenog izraza za ekvivalentl1i koeficijent otpora proste deonice cevovoda sledi da ovaj koeficijel1t ne predstavlja nista sustinski novo.2. Ako se u cevovodu nalaz'i pumpa (s1. gubitak u deonici iznosi Yg.100) i (2. In . se zeli postiei.. I -d +(S +A 2 -d )(-A) +(-A --A) +(~k.J .r = Cr 2" ' 2 Vr (2. izraz (2.1.8a).1. dobija se ekvivalel1tni koeficijent otporil __ .rtilce cevo/loda.2. i za nju se definise ekvivalentni koeficijel1t otpora proste cevne deonice. Izraz za ekvivalentni koeficijent otpora moze da se napise.1.. Ponekadje gubitakenergije bolje predstaviti kao funkciju protoka a ne brzine. ~ + I~i .98) Cr =Ls'(A )2+L:)} C )2. tada Bernulijeva jednaCina postavljena za preseke 1-1 i 2-2 glasi .7.101) bilo da su izraZene u obliku Yg I1p g = Jel). tecnosti pumpe. sredivanjem izraza za gubitak Yg A-B . za brzinu v r (za primer sa s1.. l1a pI. a za gasove vel1tilatori iIi kompresori sto zavisi od nivoa pritiska koji.99) Odredivanjem ekvivalentnog koeficijenta deonice Cr .98) se svodi na obUk Cr ::: A.7 indeks je r=l).8.100) cime se zapis gubitaka znatno pojednostavio. (2.broj pravolinijskih deoruca razliCitog precnika i Ar je povrsina poprecnog preseka u kome je referentna brzina vr' Za slucaj proste deomce cevovoda duzine ! i precnika d.Il 2.101) Zavisnosti (2. sa kojim se strujni gubitakdeonice predstavlja leao li: == Kr V 2 !.154 Teorijske osnove ID strujanja razliCitih srednjih brzina strujanja. Za cevovod L~_-:B--<o L::. U takvim slucajevilna neka od tih srednjih brzina bira· se za meroa) davnu.1.1. +~v +A. (i=1.3).2.

102) koja je potrebna za pogon strujne masine.1.2.104) . Ove funkcidnalne zavisnosti glase: Yp:=: f (V). Yp = f (V). Energija koju fluid "primi" od strujne masine Slika 2. i protoka kroz ovu vrstu strujnih masina dobija se snaga (2. Ova veliCina nastala u turbini generatorom se pretvara u elektrienu energiju. Na osnovu napora pumpe Yp ' iIi porasta pritiska /:"p. aka je nastala u hidromotoru ona sluzi za savladavanje obrtnih momenata (na pro na valjcima.step en korisnosti strujne masine.1. VeliCina Yr sa aspekta strujanja predstavlja strujni gubitak.I-'-'­ pumpe. Bernulijeva jednaCina za nivoe 1-1 i 2-2 glasi -+gH=-+Y. Na osnovu velicine Yr .8. ako se na osnovu raspolozive strujne energije fluida u strujnoj masini energija pretvara u koristan mehanicki rad.1.'9.s1. Ako se u obzir uzmu svi gubici energije van strujne masine i definise se ukupni stepen korisnosti l1 p' tada se dobija snaga pY/ /:"pV P=--=:-l1p l1p (2.). P = f (V) i '1 :=: 11(V) .'ka .cew-ovod Pod karakteristikom pumpe podrazumeva se funkcionalna zavisnost izmedu: napora. iIi pada pritiska /:"p:=: pYr .protok.103) p:::: pYr T/11t :=: /:"P Vl1t I I pri cemu je 11t . g b) pri cemu je Yp [J I kg] - H H jedinicni rad pumpe .1.1. tj.8b). dok. 2. ne retko. i kod pumpi i kod ventilatora. moze biti izrazena i porastom pritiska fluida pri prolasku kroz strujnu masinu /:"P = pYp' Ovaj drugi nacin predstavljanja uCinka strujne masine koristi se. kao na pro kod turbina iIi hidromotora (v.1.9a. snage iIi stepena korisnosti od protoka.1.korisna J'naga pumpe PH:::: pY/' = /:"pV. i spregapumpa . odreduje se hidrau!ic. +Y r PI p Pz p g pri eemu je Yr jedinicni napor turbine iIi hidrornotora. ali sa aspekta preostalog dela sistema to je Cisti dobitak energije. S druge strane. i protoka ~/. koja se obieno predstavlja u obliku (2. Kaliaktel'"istike pllllmpe ii cevlllvoda.rad po jedinici mase iIi napor I ~~. 2. hidrauIiekim testerama i 81. Graficka interpretacija hidraulickih karakteristika pumpe prikazana je na s1. Za primenu pumpi posebno VaZllU ulogu ima hidraulicka karakteristika napor .Teorijskeosnove ID strujanja PI p P2 p a) 155 Yp+-=-+gH+Y. a dobivajuse na osnovu ekspetimentalnih ispitivanja pumpi.

'(mje pump! Kod redne sprege pumpi s1.10.9b.1.1b) napori u tackama A i B se sabiraju. I Pumpe mogu da se sprefu redno i paralelno.10. Ako su redno spregnute dye purnpe koje irnaju karakteristike napora YpI i Yp2 ' tada ce rezultujuCinapor redno spregnutih pumpi biti ~+2 == YpI +Yp2 ' ili izrazeno preko pritisakaAp1+2 = t3p p l +!J. a) Redl10 povezi.Ova promena otpora u cevovodu veoma lako maze da se ostvari na pr. kod redne prege pUl7'P!pr%k ostaje kOllstantan (1/ == canst. pomoc1."t'!z3nje p1lllmpi. b i c zavisni od geometrijskih i kinematskih parametara pumpe. S druge strane purnpa se spreze sa cevovodorn pa ce napor purnpe prerna trasi cevovoda.101). pri radu pumpe.156 Teorijske osnove ID strujanja y a) b) oj '0 Slika 2. karakteristiku cevovoda: Z.). Prema tome.s1.2. i kao sto 1Z jednacine sledi to je kvadratna zavisnost od protoka Yp::: A + Kr/2.l ventila. Ponavljanjem ovog \ \ .1.1. biti Y P 0:: P2 .1.2.1.1.tacka C.P p2 ' Pri redno spregnutim pumpama za jednu vrednost protoka (v. poveCavanjem otpora u cevovodu (v.s1. dok se ukupni napor povecavasto predstavlja osnovnu svrhu redne sprege. pri cemu je veliCina . Graficka interpretacija hidraulicke karakteristike cevovoda prikazana je na s1. a njihove vrednosti odreduju se eksperimentalnim putem.1. = (pz . to je u svakom trenutku.2. primenom Bernulijeve jednacine za nivoe 1-1 i 2-2 uz koriscenje izraza (2. time se dobija rezultujuCi napor . Pri radu purnpe treba voditi racuna da radna tacka RT lezi u okolini maksimalnog stepena korisnosti pumpe.A ::: (pz . KoristeCi jednoznacnu hidrauiicku vezu izmedu pumpe i cevovoda dolazi se do zakljucka da jedan ad naCina regulisanja protoka pumpe moie biti i promena hidraulicke karakteristike cevovoda.2.PI) / p+ gH zavisna od pritisaka na referentnirn nivoima i od geodezijske visine izmedu nivoa. prakticno.1. SplI.1.9. Tacka na dijagramu sL2. Kako postoji sprega izmedu pumpe i cevovoda.105) predstavlja.1a kolicinatecnosti koja pro de kroz jednu pumpu proci ce i kroz drugu pumpu.9c gde se seku"krive hidraulickih karakteristika pumpe i cevovoda naziva se radna taCka (tacka RI).PI + gH + KV2 P (2. pri cemu su koeficijenti: a.105) Desna strana jednacine (2.9d) smanjuje se protok pumpe i obnmto. ispunjen uslov Yp = Ye .1O.PI) / p+ gH +KV2.1. Nairne. 2.

1.1.2a.1 b) b) Stika 2.Teorijske osnove ID strujanja 157 postupka.2b dobija se ako se pri is/om rtaporu (Yp == canst.2.10.10. Slika 2.1.10.2 b) PaTalellta sprega pumpi Kod paralelne sprege dye pumpe s1. RezultU:juca karakteristika paralelno spregnutih pumpi s1.1. Ponavljanjem ovog postuplca za celo podrucje cada pumpi dobija se rezultujuca karakteristika paralalno spregnutih pumpi Yp1 +2 ' .2. dobija se rezultujuca karakteristika spregnutih purnpi Ypi + 2 • v ~--~------+--~ V=const.) protoci iz tacaka C i D saberu (V = V +V2 ) pri cemu se dobija l tacka E hidraulicke karakteristike paralelno spregllutih pumpi. za celo podrucje rada purnpi. koje rade sa naporima Yp1 i Yp2 ' zato sto su u tackarna A i B isti pritisci vazi jednakost Ypl =Yp2 • S drugestrane ukupan protok paralelno spregnutih pumpi je V =V1 + T/2 • Ovo prakticno znaGi cia se paralelna sprega pumpi koristi za poveca:nje protoka.10.

Za strujanje u redno povezanim granama vazi zbir padova pritisaka .158 2.2. 2. Prema tome.1 koji spaja rezervoare A i B u kojima iznad nivoa tecnosti vladaju pritisci PI i Pz. PRORACUN PROSTIH CEVOVODA.2. odnosno to su oni cevovodi kod kojih postoji sarno jed an glavni pravac strujanja. .1. odredivanje precnika cevovoda !coji omogucava projeletovani protok i odredivanje katakteristika strujne masine za zadati protok i geometriju cevovoda. povrsine poprecnog preseka Ai' srednja brzina strujanja Vi daje protok Vi' dole ce koeficijent hidraulicke karakteristike biti Ki == pCi I (2Ai2).2.2. U i-toj deonici.=1"'. PROlFJIU BRZINA 2. za koji se postavlja.ll"sadicka karakteristiika JPlll"ostog cevovilllda sa It'e<<li. Kod prostih cevovoda mogu se reSavati tri grupe problema."~ r. Izmedu nivoa tecnosti H 1-1 i 2-2 u rezervoarima A i B moze da se .l+.2. 2 gde je m broj nizstrujnih promena preseka.P2 )/('A.1. iZg(H + PI .-+ L. a suma lokalnih otpora i .pravac a-a (oznacen L~~12!@2iBl8 2 strelicama).i~i)P p d i=1 Z iz koje se adredjuje brzina strujanja .2.+ gH == -+('A. Kod prostih cevovoda sa promenljivim povrsinama poprecnih preseka.2.a U Odeljku 2.1 . Hiidr31l1lickli prorra.IDIim JPlovezivaIDIjem grama V == 2 2 d 1f. ito: odredivanje protoka kroz zadatu geometriju cevovoda.2. pilt'ost@g cevovo«li.cllm. u prostom cevovodu duzine I i precnika d. V == d 1f. vaZi i jednacina kontinuiteta V == Ii. Koji od ovih zadataka treba reSavati zavisi od projektnih zahteva.m prostlit cevovoda.5 receno je da se pod prostim cevovodima podrazumevaju oni cevovodi kad kojih postoji.2. posmatrace se prosti cevovod prikazan na 81. koeficijent trenja ce biti 'A.2. = V =".odnosno protok tecnosti I:7=I S 4 4 V pg d £"'. .edna slTU/na cev /constallinog ilipromen(jivogpopreCitog prese/ca. Hi«li.2. Posle uspostavljanja stacionarnog strujanja sa srednjom brzinom v.. Posmatra se prosti cevovad sa s1.1 i1 kojem su otpori dati sa ekvivalentnim koeficijentima otpora deonica Cj (i=1.n). osim Bernulijeve jednacine..uoCi sarno jed an glavni pravac strujanja .Vm = const. Bernulijeva jednaCina PI P2 I ~ v2 Slika 2. ove dve jed'tacine sluze za hldrm£iich'proraCi.) U cilju odredivanja hidraulicke karakteristike prostog cevovoda Sa n redno povezanih grana.

. Odrediti protok vode ako su ugradeni lokalni otpori: usis sa ostrom ivicom.20). Pm=9810Pa.' u kojima su Ke -ekvivalentni koeficijellt hidraulieke karakteristike i Cel -ekvivalentni koeficijent otpora cevnog sistema odreden za j-tu deonicu.02. zasun otvoren na hi d 3 = 0.2.2.25).2.PrO/'Clc. 1)=lOm.1.1m prOJ'llh cevovoda. Opisani postupak u potpunosti vazi i za prosti cevovod sa n redno povezanihdeonica.) sabiraju se padovi pritisaka u tackama a. U ovoj jednacini nisu poznati strujni gubici.2.2. te koriscenjem jednaCina (2...5 Krivine Kl i K2 nalaze se na rastcijanju 9 /8· d 3' Dati podaci su: d 1=40mm.H=2m. '2=20m.1) i (2.1 n Slika 2. 2 2 .2 Predstavljanjem ukupnog pada pritiska u jednom od oblika: i1p = pCejV j 12 = K. =const.) 2 (2. KoristeCi tabelu T. krivina sa odnosom R = 4d J .2) i jednaeina kontinuiteta v= VI = V =. d 2 =60mm. = V. b i c. kuglasta sIavina postavljenapoduglom cx.1.=30°. odrediti koeficijenti lokalnih otpora prema karakteristicnim podacima iz teksta zadatka. Zato ce se.1) (2.2.2-1. za jedan protok (V = canst.2.=1 C.Da bi se odredio protok vode potrebno je koristiti Bernulijevll jednacinu (2. a u njoj su nepoznatevrednosti lokalnih otpora.=1 2 = LK// . (:4.2. prvo. RESENJE.zliza 6p 159 V=const.2. Profili b. Slilca 2. a zatim se koriste zavisnosti(2.2.2.7c=0.1. pa se zato koristi jednaCina (2. s tim sto se tom prilikom graficki obim posla znatno povecava. d 3 =50mm.4 za usamljene Iokalne .2.2). suZenje pod uglom cx.=1 ' (2.S.2.2 n v2 i - n i1p= Li1Pi i=I = LPCj . eime se dobija pad pritiska i1pd = i1p a + i1Pb + i1p c u taeki d koja lezi na ekvivalentnoj krivoj cevovoda. Do ekvivalentne hidraulieke karakteristike dolazi se na sledeCi naCin: prvo se u i1p . Voda struji od rezervoara A ka rezervoaru B kroz prosti cevovod promenljivog poprecnog preseka.2.V .2. 13=30m.=10°. Ponavljanjem ovog postupka za celokupno podrueje protoka dobija se ekvivalentna kriva cevovoda (kriva K e) sa rednim povezivanjem deonica. Problem 2.. tj. Medutim.2.1) i (2.3) Grafieka interpretacija hidraulicke karakteristike prostog cevovoda sa tri redno povezane deonice prikazana je na sI.2) dobivaju se ekvivalentne karakteristike prostog cevovoda sa rednim povezivanjem _ Ke = i=I Ki ~ Cej ~ Aj = .2.V dijagramu ucrtaju pojedinacne hive K.

2. koja glasi ( . koja struji larninarno.~.2.4 •. .suzenje i C._·J\··f~·:'" _~.4831/s.O'II =0..005 . . kada su poznate vrednosti strujnih otpora pristupa se postavljanju Bernulijeve jednaCine. a drugi put na C. a) Odrediti snagu pumpe. +(. Voda se istovremeno vraca iz rezervoara B u rezervoar A kroz povratni vod duzine l.\Su = 2g(H + Pm / pg) .2-1 za nivoe 1-1 i 2-2..s=0. . )2 '-. ..I\:A::::::..2-2.= V 2 --==V 3 -3. mere se pritisci pomocu instrumenata VI i MI koji se nalaze na visinamahc ==0.e (d] 1d 3 ) • Konacno.5).rtih cellolloda..35 .:::. d] +[(d ) -1] +«(." '" " Kako su u Bernulijevoj jednacininepoznate tri brzine to dye od njih treba eliminisati.975-.k =0.29 kuglastu slavinu.160 ProraCtlit pro. I 2: ( . Slika P. --_.5 . __d 2 7C 27C d 2 7C j ~'.. ..7m od zida cevi. neposredno ispred i iza pumpe.• 'yg. Problem 2.y +A d +1)(d ) " z z 2 3 3 sa kojom protok vode iznosi V=2. promeni jedanput na C.. b) Ako ugradena pumpa ima karakteristiku. d )(d ) +«(.k". .P m c. Yi-Vj! .rV3:'= "\J. " .k +A. Nivoi tecnosti u rezervoarima su konstantni." =0. Projilibrzina H otpore dobivaju se vrednosti: C.k =3...zasun ventila. . C. Sada.2...30 . C..l. I .za usis. Vj V. \ I ... Kod prostih cevovoda to je lako moguce jer vazi jednacina kontinuiteta d2 . 2 lZ kOJe sledl veza lzmedu brzma: IVZi= XI-(d j I d 2 ) 1 '.l =10. Yp=a .5m i hD=0. m I] d] z z 'z d] 4 13 d 1 4 =~..10-4 m2 Is.+(SS/l+Sk'+2 +Sv+lc d3 +'~~"2 koristeCi uspostavljene veze izmedu brzina i Bernulijevu jednaCinu.=V j . \ '-'''. .' -L ~L Ii.. Odrediti pritiske koje pokazuju vakumetar VI i manometar ML d) Ako se otpor (. c) U tackama C i D. ~ 1/~iV3 P +gH (~lt+Ss+lcd/ 2 + 2 ~(Sk+~d222.su +(. C. redosledno. '.-L . Koliki tada treba da budu koeficijenti otpora ventila va da bi nivoi tecnosti u rezervoarima bili konstantni? e) Aka se u sistemu nalazi tecnost kinematicke vislcoznosti v == 5. . +(" +A.bV2.2 =20 odrediti protok tecnosti i nacrtati nove hidraulicke kanikteristike cevovoda. dobija se brzina strujanja .v =2. I 2 I '<2-· >·. Pumpa transportuje vodu od rezervoaraA ka rezervoaru B. odrediti kolika je tada potrebna snaga pumpe? f) Nacrtati dijagramhidrostatickih pritisaka za prosti cevovod izmedu rezervoara A i B.132 krivinu.za krivine Kl i K2 koje 1+2 SU u interferenci (tabela 2.5. Duzina usisne cevi je Le =4m. . kao i C. nacrtati hidraulicku karakteristiku cevovoda (bez povratnog cevovoda) i naCi radnu tacku.

+21. shodno izrazu (2. Profili brzina 161 k ::0. p (3) (4) .1. L=20m.02. RESEN. D=60mm. p p d 2 tada se dobija brzina strujanja u povratnom vodu Va == . treba paznavati brzinu stnijal1ja.45Jlkg.243 ~ . shodno kojoj je protak V=4.5.Ic =0. (.V 11l p == 476 W.u +I. (. Ako se uoce nivoi tecnosti u reze010arima 11 iE.=15. ~ fI ~v '" v a a) 2 3 4 5 6 V[Vs] b) Slika P. SYO =17.ProraCttl2 pros/fit ceJlOvoda. Da hi se odredio protok. Sli =0. i izmedu njih . Pv =lKPa. (. d=50mm. Na osnovu ove brzine i jednaCine kontinuiteta vad 2 n I 4 == VD2yC 14. S druge strane.fE a) Za odredivanje snage pumpe korist se izraz (2. odrediti patok i napor pumpe. YO +Al+l)::~.+A D +1)2 2 (2) dobija se napor pumpe Yp =86.k +S ... dobija se brzina st~ujanja u potisnom vodu: V == va Cd I D)2 == 1.+(S 11 +(.za povratl1u cev postavi Bernulijeva jednaCina 1--211 Pm +gh==-£L. koja vazi i za rezervoar A i za rezervoar B. b=698308.102).102) odreduje se snaga pumpe p == pYj.1. H=lm. Konacno.~+l) == 2. (1) 2g(h+ Pmp~PY )/(. h=5m. zato ce se prvo adrediti brzil1a strujanja. 1=4m. iz Bernulijeve jednaCine postavljene za nivoe 1-1 i 2-2 P" Pm -p-+Yp == L v p+ gh+(Su +2(. 1-1 i 2-2. Ali.5.2.558ml s. da bi se on uspesno primel1io treba.405 lis. A=0. b) 1z Bernulijeve jednacine (2) sledi hidraulicka karakteristika cevovoda Yc == A +BV2 u kojaj su kanstante Pm+Pv h A= +g. II p =80%. prethodna.5. a=lOO.vo +A.Y =2.2.2-2 Dati podaci su: P m=lKPa.

Na istom dijagramu je. a koje su vee odredene u zadatku pod a). 2' ' (i:.Yo' Za odredjivanje ovog J otpora ventila koristi se Bernulijeva jednaCina za preseke 2-2 i 1-1 . P. prema jednacini (3) predstavi u obliku 1".155 lIs.2) brzina strujanja ce biti Vi' Ova brzina se odreduje iz Bernulijeve jednaCine postav1jene za nivoe 1-1 i 2-2 -p+~~i =-p+g + '-:lu +2c. i kada se umesto S uvrsti novi otpor ~i (B]=1511478.7081/5 i 1 T)-2 =4. u kame je koeficijent Bi odreden izrazom. iznosi v ::: 1 b( D:7t) 2 a-(gh+~) ::: {1. B 2 =2136918). sto se maze iskoristiti za regulisanje protoka iii napora u instalacijama.2.:: L ) V. a _hri. Ap = pYp =:: PD .v+ 2'-:lk +'-:li +1.162 Proraam prostlh (x/JO/loda." = A + BJ/2.i+l) (i:.pc' Koristeci dalje jednaCinu hidrostaticke ravnoteZe PD::: Pa + PMI + pghD' dobija se pokazivanje manometra PM1 :::Ap-PV1 +pg(hc -hD )=74977Pa. tad a graficki prikaz ove zavisnosti izgleda kao na dijagramu sa sl.2.Pvl + pghc' dobija pokazivanje vakummetra p Ie 2 Pvl = Pv +pg(he -H)+2:(S" +~v +1. (4). +l)v p p '-:lu '-:lv D 2' i jednacine hidrostaticke ravnoteZe Pc:.vo mora da ima novu vrednost C.4b.470 ~ ~ +H~u +2~v +2Sk +Si +J\.2.2.665 ll. Da bi se nivoi tecnosti u rezervoarima odrzavali konstantnil1l treba da je zadovoljen uslov r~ ::: ~rOi' pa prema tome izmedju brzina trebada postoji veza voi ::: Vi (D / d)2 .:: Pa . D +1)v ::: 9511Pa.Sa dijagrama je oCigledno: da manjim otporima u cevovodu odgovaraju veci protoci i manji naporl. D +1 i 2 PI' Pm h (r r r r :. Ako se nova karakteristika cevavada. to ce porast totalnog pritiska u pumpi biti jednak porastu statickog pritiska. kojoj odgovaraju vrednosti: V=4.2-2h.45J/kg. c) Primenom Bernulijeve jednaCine za preseke 1-1 i C Pa-Pv +gH= Pc +V +1" +A. S druge strane da bi se ostvarile ove brzine strujanja u povratnoj deonici otpor ventila t. takode. d) Kada se otpor u cevovodu ~ promeni na Si (i=1.:: 2) Sa ovim brzinama strujanja dobivaju se novi protocivode koji imose V =4. i obrnuto. ucrtana karakteristika pumpe 1'1" U preseku krive karakteristike pumpe 1'p i karakteristike cevovoda Yc dobija se radna tacka RT. Kako su precnici usisnog i potisnog cevovoda isti (Dc'" DD = D). Profili b/zina Graficld prikaz zavisnosti (3) dat je na dijagramu sa 81.405 lIs i Yp = 86.:: 1) koja nakon uvrstavanja napora pumpe Yp.

vo+Ad+ 1)(. .7).s. zamenom kojeg se iz jednaCine (1) dobija kvadratna jednaCina za brzinu d P cije je pozitivno reSenje vo=1.Proracun prostih cevovoda. u iz koje se posredstvom jednaCine (1) dobija -+gI7=--+(C. v. .2-2c . Profili brztila 163 Pm i Pv p p .u++ Ad+ 1)= 1970 (i = 2) I .-) -(C.Pi (Su+Svo+1)vo +64.+C.Pj == PAX j / D ·v /2.2..52 J/kg sa kojom snaga pumpe iznosi P=472 W.B) /':.339m1s. 2 b. f) Radi kraceg zapisa pojedinacnih lokalnih otponi sa sl. va. (i == u. e) U slucaju da je strujanje u cevima laminarno koeficijent trenja se odreduje primenom izraza (2. +C. Sa ovom brzinom dobija se brzina strujanja i koeficijent trenja u cevi precnika D: v=0.2.voi =(C..573.vo-2(gH+ m 2 2 vI P + p..1. (j=1.k..P..-+1)d' 2 2 1 V 2 I {14.P3 Slika P.930mls i A=64IRe=0. Zamenom veliCina v i A u jednacinu (1) dobija se napor pmnpe Yp =143.2-2c uvode se oznake za padove pritisaka /':.29). ~ I Voi +". ')=0 = PSi V2 /2.68 (i = 1) C..

5mm. L=3km. Do nivoa visine usisnog otvora cevi hidrostaticki pritisak se povecava na vrednost . L v2 I \ I b) Za nove celicne cevi iz T. jer je promena pritiska linearna funkcija od duzine cevne deonice. P. Za ave cevi snaga turbine iznosi P=7S3. Od ove vrednosti na dalje potisnim cevovodom pritisak opada zbog lokalnih (2!:ih.55). Od ove vrednosti na ulazu u uSlSni cevovod pa do tacke C.1m prostlh cevovoda.0218. Snaga turbine.1. a) Za betonske cevi iz tabele 2. 11r = 70%. Dakle. Koristeci napred vee receno na s1. v= 1.441. Raspored pritiska po duzini bilo kog lokaInog otpora zavisi od geometrije lokalnog otpora i odreduje se eksperimentalno. krivine.1.5. i !:iPB) i usputnih (!:iPj. oCigledno je da se smanjivanjem visine neravnina smanjuje koeficijent trenja Cime se korisna snaga turbine povecava.1..5 sledi visina neravnina 6=O.2-3 Yr ::: gH -l. Iz akumulacionog jezera 1200 I/s vode protice kroz turbinu.1.Xj. Dati podaci su: D=lm. koja je na ulazu u pumpu. RESENJR Na osnovu protoka dobija se brzina strujanja v = 4]/ / D 2 n::: 1.05mm sa kojomje A. ventila. redosledno.. . i naglog prosirenja. zbog lokalnih otpora usisa (l1p. sa kojom jekoeficijent trenja A. Zbir duzina ovih deonica daje ukupnu duzinu cevovoda L::: ~~:.2-2c nacrtan je raspored relativnih (u odnosu na stanje atmosfere) hidrostatickih pritisaka po duzini cevovoda.06.Pv . LahIne otpore racunati kao 10% od gubitaka usled trenja.!:ipc.164 Prorar:.4 kW. H=lOOm. Na nivou tecnosti u rezervoaru A vlada apsolutni pritisak Pa . j=3. prema izrazu (2. je :P~ pMTr 11r.Pv ' odnosno relativni pritisak .1.=O.2.5.81).528m/ s.1. pri tome pretvarajuCi strujnu energiju u koristan mehanicki rad.Ol09.7 kW.7) otpora. Za razliku od lokalnih otpora raspored pritiska kod pravolinijskih deonica je veoma jednostavno nacrtati.flpy.106 • Iz Bernulijeve jednaCine postavljene za nivoe tecnosti u akumulacijama dobija seizraz za napor turbine H Slilca P. otpora i. Profili brzilta pri cemu su !:iPi gubici pritiska na lokaInim otporima: usisa. . sa kojom je Rejnoldsov broj Re =vD / v::: 1. dok su I1p j gubici usled trenja na pravolinijskim deonicama izmedu lokalnih otpora.=0.10-6 m 2 Is.n D 2" u kome se koeficijent trenja odreduje primenom izraza (2.2-3.5 se dobija srednjavisina neravnina 6=1.J i ventila (l1pJ i otpora trenja (!:ip] + !:iP2)' pritisak opada na vrednost pc. Odrediti snagu 1:'urbine akc je ugradeni cevovod: a) betonski neobraden i b) od novih celicnih varenih cevi.. .2. . da bi na nivou tecnosti u rezervoaru B imao relativnu vrednost Pm' ProDlem 2. pa ce snaga turbine biti P=788. Na samom izlazu iz pumpe vlada pritisak PD koji predstavlja maksimalnu vrednost hidrostatickog pritiska u hidraulickoj instalaciji.2. Zbog dovodenja energije pumpi pritisak u njoj raste za !:ip.Py + pgH.

= v j d 2 n I 4 =62. l·fl.0054+0..21 O.2A. c) preenik cevovoda da bi se projektovalli protok ostvario bez pumpe. I v b) Slika P.2-4 RESENJE: a) Iz Bernulijeve jednaCine postavljene za mvoe teenosti u akumulacijskim jezerima.:: 2.1. au njemu se nalazi pumpa karakteristika datih u zadatlru pod d) odrediti koliki ce tada biti protok vode kroz cevovod i u dijagramti f-V ucrtati novu radnu tackn.TT ' (1) pri cemu su.55ml s . Sa ovim naporom snaga pumpe iznosi P=63. koja glasi I v2 fp =-gH + 1. b=38703. 1'lp'=70%. V[m3 lsD.manjom brzinom vI koja ce..3 J/kg. 1 2gHd 1 ::.koeficijent trenja odreden datim izrazom. koji va.396/Reo. U istom dijagramu ucrtati i radne tacke pod b) i c). dobija se resenje za brzinu strujanja v == .1. Grad B na nadmorskoj visini od 50m snabdeva se vodom za pice iz akumulacionog jezera A koje se nalazi na nadmorskoj visini od 150m. Lokalni otpori iznose 20% od gubitaka na trenje.2-4. Potrebe grada su V =80 lis vode.2. dobija se napor pumpe yp =552.:: a -b V2 . Odrediti: a) snagu pumpe koju je potrebno ugraditi u cevovod precnika d=200mm. . pa ce tada voda strujati sa novom .4. . e) Ako cevovod ima preenik cevi iz zadatka pod c).zi za Re<2·10 6 • Dati podaci su: 1=6km. v = 10-6 m2 Is.5.3 ' koje je nadeno numeriekom metodom proste iteracije opisanom u Odeljlm 2. 12 kW. Y~ Iy =552 J/kg. b) Kada nestane elektricne energije napor pumpe je l~ =0.3. Pro}ili brzina 165 Problem 2. Koeficijent trenja odredivati primenom obrasca A=0.-.81/ s..H .396/(v]d /v)O. d) ako je pumpa koja se llalazi u cevovodu (u zadatku pod a» sa karakteristikom Yp ::. Ako je . (a=800Jlkg.:: 1997m/s 1.0131 .Fromcun prost!!1 eel/ol/oda.=0.0054+0. u dijagramu f_rr ucrtati radnu taeku pumpe. dati novi koeficijent· trenja AI' Ako se ove veliCine uvrste u jednaclllU (1).. H=lOOm .brzina strujanja koja odgovara projektovanom protoku i 11. Sa ovom brzinom novi protok iznosi V. v = 4V I d 2 n ::.visinska razlika izmedu nivoa tecnosti u akumulacijama. b) protok kroz cevovod u slueaju llestanka elektrielle ellergije.

Profili baina pump a dugotrajno van pogona.22-5 nivoi vode u rezervaarima su konstantni.osi na lllestu preseka sa krivOlll YO" i l1joj adgovara pratok VI =62. napor pumpe Yp =61.P.5.3 ·[1 D. 1'2 -Lb +'2"-5 A. u slucaju nestanka elektricne energije.6 I . 2 ' U ovom slueaju iz Bernulijeve jednaCine (1). pri cemu je konstanta K = 0.k =0. Kao resenje za precnik D treba usvojiti prvi veCi standardni preenik cevi.5. SV4=4.)2. = 10m. Svl =2. 14 =20m.8 1/s. := a . koristi se kriva Ye • S obzirom da je y" = Yp == 0. niti ima eksploatacijskih troskova kroz utrosak elektricne energije. e) KoristeCi Bernulijevu jedl1aCinu Yp . Sv3=3. D P3 =60. u kojoj je Yp =0 jer nema pumpe u cevovodu.asom dobija se cevovoda opisuje krivom radna tacka kojoj odgovara projektaval1i protok od V =80 lJs. koja ima rdel1je V3 =97.vi 12 i izraz za Y.b r732 dobija se jednaCina za protok 0.3 JJkg. nadeno metodom iteracije. karakteristilm pumpe YP. tada ce gubici biti manji. 13=5m.166 Proraam prostliz cevOIJoda. . r/2. c) Ako ugradeni cevovod ima precnik D tada ce brzin.396 (:~ Y'3 .. 11. dobivaju se: protok V =39 1/s. d 3=125mm. Dati su podaci: d 1=150mm. d 2 =lOOmm.2~5. U svakom slucaju pozeljnije je resel1je bez pumpe. 1.0054+0. =5kPa. to sledi da se radna tacka nalazi na i/' .t.=0.CTi"). i 11. strujanjakroz cevovod i koeflcijent trenja biti v2 == 4liT / D 2 rr. Prublem 2. a njegova brojna vrednost odredjena je primenorn metode proste iteracije.2-4b.(V3)JV3 rr. sa iIi bez pumpe. U hidraulickoj instalaciji prikazanoj na sl. P v =2kPa. h=2m. =30m. Na kraju.61/ d .=0. (4/ d 2rr. tada se u preseku krivih Yo i Yp dobija radna tacka RT kojoj odgovaraju parametri V =80 1/s i Yp =552.3 JJkg i trosice sl1agu := a+ gH I 9.DO.3] == 219mm. y[ 0. Za odredivanje radne tacke. pogodnija.02. dobija se preenik cevovoda D = 5~~: (4. d) 1z jednaCine (1) sledi da je karakteristika cevo~oda Yo == -gH + K A.45 J/kg i snaga pumpe P=2997 W. aka je ugradeni cevovod veceg precnika. d 4 =100mm.Postavljanjem cetiri Bernulijeve jednaCine i dye jednaCine kontinuiteta. bez obzira da Ii Se radi 0 nestanku elektricne energije iIi 0 kvaru. pa se karakteristika Na mestu preseka ove hive sa V.2.. . Kada se u isti dijagram ucrta kriva karakteristike pumpe.5. tada treba pristupiti restrikciji potrosnje vode. Ekonomskom analizom treba utvrditi koja je varijanta.. Grafickiprikaz ove zavisnosti dat je na dijagramu sa sLP. Pri ovom protoku vode pumpa ce raditi u radl10j tacki RT3 sa l1aparom YPj ==432. SV2 =5. == -gH +1.471/s. 'I '2 RESENIE. Tl p =80%. 1.2A..197 kW. Odrediti snagu ugradene pumpe. jer tada nema mogucnosti kvarova pokretnih delova.

2-5 Problem 2. Na asnovu pokazivanja manometara odrediti koeficijent lokalnog otpora ventila va i snagu ugradene pumpe.5.m /S. Sa ovom vrednoscu brzine Rejnoldsov broj iznosi Re=79884. i pokazivanja drugog diferencijalnog manornetra . Strujanje je turbulentno u hidraulicld glatkirn cevima. ~u=Sk=0.--------------------~~------------~------~ 2 2 k k 11 k V u p.63) opravdana jer je Re < 10 5 . Cirne se potvrduje da je primena izraza (2.1..607g-' . Pm = 13600kg/m .3164TC--)gh p 2 D Pm . L. i to koristeCi uslov jednakosti razlike pritisaka dobijene iz Bernulijeve jednaCine postavljene za preseke 1-1 i 2-2 i pokazivanja diferencijalnog manarnetra. v= 1.2-6.D k 3 3 6 2 k.8rnm. Na instalaciji napunjenoj vodom izvrsen je eksperiment u kome se pomocu diferencijalnih manometara sa zivom mere padovi pritisaka.vodo. Pro/iii blZino 167 Slika P.ProraCltll prostlh cevO.1.Prvo ce se odrediti brzina strujanja. L=25m.p J417 m =1.63) za odredivanje koeficijenta trenja. ho=lOOrnm. p=lOOOkg/rn .2. to se uvrstavanjem istog u razliku f':..l1 p =80%.2. "2 2 Kako za hidraulicki glatke cevi vaii Blazijusov izraz (2.p)gh + pgl.=O.006·10. D=50mrn. Na osnovu jednakosti pada pritisaka izmedu preseka 3-3 i 4~4.Pl_2 = I v pgJ + pA. lo=5m.2-6 RESEN/E. H=2m. D = (Pm .Pl_2 dobija brzina strujanja v= [ Q. i koji glasi f':.v k 4 4 VO 10 3 3 k Slika P. pa ce koeficijent trenja irnati vrednosti A. Sv=2. Dati podaci su: /=3m.O 188. h=1l.

D + 1)2= 53. a istovremeno trenjem povlaciu prostoru izmedju sebe i Slika P.0 Slika P. povrsine poprecnog preseka A tu = 23. Za zadate geometrije tunela i voza definisu se hidraulicki precnici tunela i prostora izmedju voza i tunela Dtu ==O=5.1. Koeficijenti lokalnih otpora su: na lokomotivi SI == 0.11(8/ D )O.168 .102) daje snagu pumpe P=212 W.P.2-7 RESENJE: Ulaskom voza u tunel stvara se poremecaj pritiska Cija je propagacija tipicno nestacionarni proces. /::"P3-4 =p(Svo+A'D)2=(Pm~p)gho' dobija se. .o /'. vrednost koeficljenta lokalnog otpora ventila r '-ovo = 2gho Pm . povrSine poprecnog preseka Ay = 8. dobija se napor pumpe 2 L v Yp = gH +(Su +2sv +8i.15 ina ulazu vazduha u tunel C.2. vaZi izraz (2.075m .. Profili brzina . tu Kretanjem ispred sebe voz potiskuje vazduh protokom vv~ (sl. sto s~arastrujanje vazduha kroz tunel. Voz duzine 1=100m. 10 v 2 .?romclIn prostih cevovoda.24m i hrapavosti zidova 8 =5mm (podaci vaze za Patchway tunel u Engleskoj).1).82m krece sebrzinom Vv =34.ProDlem 2. Daljim kretanjem voza kroz tunel potiskuje se vazduh ispred i usisava vazduh iza voza.2-7.Ov. Koeficijent trenja u prostoru izmedju voza i tunela je 11.7m/s.06.25 = 0.P _ A~ = 7 69 v2 P D" Konacno. Za turbulentno strujanjeu tunelu.78) koji daje koeficijent trenja Atu == 0. kroz tunel duzine L=1l40m.1. koji se smatra hidraulicki potpuno hrapavom cevi.0195. SmatrajuCi da kretanje voza kroz tunel izaziva stacionarno nestisljivo strujanje odrediti srednje brzine strujanja vazduha u prostoru izmedju voza i tunela i u tunelu. veoma dobru.145.2-7..u == 0.14m2 .5.k +Svo +11.. aproksimaciju za brzinu strujanja. primenom BernulijevGl jednaCine za preseke 0-0 i 5-5. eksperimentalnim putem odredena. obinla 0tu =18. dok se tunel sa strujnog aspekta tretira kao hidraulicki potpuno hrapava cev.13m.2. AtuOtuL.7 J Ikg.2m2 i obima Oy =9.1 . I pored efekata nestacionarnosti model stacionarnog I-D strujanja daje prvu.0 = 0. iza voza SI == 0.4 1.1 Av .2. tu 4A tu Do == 0 +0 tu 4(Atu -Ay) y ==2. koji shodno izrazu (2.2-7.

Ovu razliku pritisaka je veOUla jednostavno meriti. dovoljno. voza i prostora izmedju voza i tunela ne pro laze iste kolicine vazduha. ! my 2+mo 2= (Sll +lc tu D+1)Tmtu +(S/ +C. Jedna od metoda koja se u tu svrhu maze koristiti jeste primena Prandtlove sonde (s1.u +lc tu D +/ '[A Vy + (1. UzimajuCi u obzir da je A tu = Ay + A o ' i uvodeCi karakteristicni geometrijski odnos A =Ay / A tu ' jednacina kontinuiteta se svodi na oblik v tu =Avy+(l-A)vo' (a) S obzirom da kroz karakteristicne preseke tune la.A)vol 3 1) o ill Avy 3 =0 . Kada se ova sonda postavi u praveu strujanja.2.3). posredstvom koje iz relaeije (a) sledi srednja brzina strujanja u tunelu vtu = 13. Elirninisanjem brzine jednacina (a) i (b) dobija se kubna jednacina (C.2.3.A)vo3 + (C. i= 1 Slika 2.Prorac7lm p!Vstlh cevovocia. rupiea koja se nalazi njenom vrhu meri zaustavni (totalni) pritisak PI' dok rupice koje se nalaze na zidusonde. .4) V ~> koji ustvari predstavlja kineticku energiju struje koja se u zaustavnoj tacki sonde (v=O) transforrnisala u pritisnu energiju. daleko od vrha.v. Ova sonda se sastoji od dye koneentricne eevi na kojima postoje dye grupe rupiea. 0 · vtuA tu ='i}v~ +voAo . 7J. v. 12 trosi na savladavanje strujnih gubitaka u tunelu. tu 0 pri cemu su maseni protoCi !hj = pAivi (i=o. odnosno v~ L -/ v~.3.1)(l. Cijimse numerickim resavanjem dobija brzina Vo = 1. to direktna primena Bernulijeve jednacine nije moguca.498ml s. redosledno. Profili blzina 169 tunela kolicinu vazduha v0tako da J'ednaCina kontinuiteta gIasi: A.2.91m/ s. odnosno protoka fluida.2..1 +lc o 7J)2 mo ' (b) .v). 2. Merenje brzine pll"imenom PrandUove sonde Veoma cesto u inzenjerskoj i istrazivackoj praksi javlja se potreba za merenjem brzine. Merenje brzine Prandtlovom sondom . dole je fts pokazivanje manometra. .p)ghs' pri cemu su P!li i p gustine manometarske tecnosti i radnog fiuida.t +S1 +lc o v tu 1Z I L. Zato se koristi jednaCina energetskog bilansa. na pro primenoll1 diferencijahlog manometra kao I1p == (Pm . po kojoj se raspoloziva (kineticka) energija stvorena kretanjem voza lizyv~ 12+li1ov.2. mere staticki pritisak P s ' Razlika totalnog i statickog pritiska naziva se dinamicki pritisak na I1p == Pt - Ps == v PT' 2 (2.tu.

..8) dok se srednja brzina strujanja odreduje kao srednja aritmeticka vrednost Vs 1 ==-Lv 2n j=1 2n } = . iii.9) a protok fluid a iznosi V == v sd 2 n ! 4.a pravca koji prolaze kroz poprecni presek. konstantne protocne karakteristilce. U suprotnom potrebno je meriti u dva ortogonaln. tako da je srednju brzinu moguce odrediti kao srednju aritmeticku vrednost izmerenih vrednosti brzina.6) Za odredivanje protoka.2g(-1!!.j .6) treba resiti numericki.n memi krug na kome je postavljena sonda. Profili b. Za odredivanje protoka fluida potrebno je poznavati ne sarno jednu brzinu. najcesce se bira n=5 cime se ukupno ima 10 mernih tacaka u strujnom preseku. (f=1...2.. jedna 11a rastojanju a i ! d..2.2.J l~2n .5) m ..2n) .= ~ 2g(--1)h P . . . vee vise vrednosti brzina izmerenih u razlicitim tackama memog preseka.3) na rastojanjima merenim od zida cevi (2. . ali.2.2. izvrsene su dye serije eksperimenata: a) U prvoj seriji eksperimenata izvrseno je bazdarenje ulazne mlaznice.2. Ako je merni presek dovoljno daleko od lokalnih otpora i u njemu se ima razvijeni profil brzina tada je dovoljno izvrsiti merenja sarno 11 jednom pravcu provlacenjem sonde kroz poprecni presek (kao na s1.2. U svakoj od memih tacaka brzina strujanja se odreduje izrazom (2. / d. Za izbegavanje ovih poteskoca mnogi propisi za merenje protoka fluida definisu polozaj postavljanja sonde. pak./h.2. 'to je ukupan broj mernih tacaka 2n. f vdA ==2n1 vrdr = v -4.5) v} == ~2g(Pm / p-l) ~hs. }=1 . merenjem brZine u deset tacaka kruznog preseka primenom Pral1dtlove sonde. ipak. Kako na svakom krugu ima po dye meme tacke. P . . time se odreduje profil brzina u preseku. (2.cl)L.. Problem 2.2. srednje brzine strujanja v s ' u opstem slucaju..2. kao I1P Pm v= ..3).. sto znatno uslozava proceduru odredivanja protoka. Za utvrdivanje karakteristike ventilatora. kruZnog ulaznog ONora precnika d=200nun i kvadratnog izlaznog otvora stranice a=170mm.zina IzjednaeavajuCi izmerenu razliku pritisaka sa dinamickim pritiskom (2.2. 2n p . KoristeCi tako definisani profil brzina odreduje se protok fluid a kroz krliZni poprecni presek cevi kao V == P¥ (2. Tako na pr. a i=l.7) pri cemu je n ukupan broj mernih krugova. Polozaj mernih tacaka odreden je normom .. (2.4) odreduje se brzina strujanjau tacki u kojoj je sonda postavljena.2. a druga simetricno od ose cevi na rastojanju I-a.2-8.. za kruzne poprecne preseke cevi propis VDI 2044 precizira polozaje rnernih tacaka na koncentricnim krugovima (s1.170 Proraam prosllh cevovocla. d~ A 0 s (2.. Broj memih krugova moze biti proizvoljno izabran. integral u izrazu (2..

9 4 19.8 10 0.8 9 2. Profili b.3 74 6 11. a) .idarenje mlaznice Baidariti neki uredaj za merenje znaci vIsitiporedenje pokazivanja etalon instrument a i instrurnenta Cija se karakteristika odreduje.3).5 93. Stanje atmosfere odredeno je izmerenim velicinama P a =998 mbar ita = 20°e. Ova: gustina je ujedno i gustina vazduha u bila kom strujnam preseku.2 81.7E KoristeCi izmerena stanje atmosfere i jednaCinu stanja (1.Ba. hm Na osnovu datih rezultata merenja nacrtati karakteristiku ventilatora (dijagram r/ -l:1p).2.7 100 mm mm I:1h Tabela 2.2. Pod etalon instrumentorn podrazumeva se instrument vece klase od bazdarenog instrumenta.4 21.5- 7 7. Na osnovu ovih merenja odrediti bazdareni koeficijent mlaznice.zln(l 171 VDI2044 (Odeljak 2.4 53. Za merenje pritisaka korisceni su Betz-ovi mikromanometri napunjeni vodom (Pm :=: 1000kg/ m3 ).. U datam primeru etalon instrument je Prandtlova sonda a bazdareni instrument je mlaznica. (---71--l \'A.6 88.1) odreduje se gustina vazduha p:= Pa I RT.7 66 5 15.1 8 4.4 97. d Slika P.2mm izmereila su i pokazivanja manometra spojenog sa Prandtlovom sondom koja su data u tabeli 1. i - '1 44.2. Pri navedenim strujnim uslovima vazduh se ponasa kao nestisljiv fluid..2-8 RESEN. = 1. Protok vazduha moze da se odredi primenom mlaznice pod uslovam . b) U drugoj seriji merenja izvrsena su istovremena merenja padova pritisaka na (izbazdarenoj) rnlaznici i na ventilatoru (pri konstantnom broju obrtaja) koji su dati u tabeli 2. zato stase vazduh pri datim uslovima strujanja panas a kaa nestisljiv fluid.2027kg/ rn3 .Pri tezimu strujanja u kome je izmereni pad pritiska na mlaznici hm =1l.FromClIl't prostilt celJolloda.1 2 34 40 3 26.

2.10) U OVOID izrazu S je koeficijent lokalnog otpora mlaznice a K je protQcna karakteristika (iIi bazdarni koeficijent) mlaznice. podrazumeva se funkcionalna zavisnost t'lp = t'lp(V).9.2. Kako je staticki porast pritiska .Jh..1. Izlozeni princip bazdarenja mlaznice vazi i za bazdarenje blende i Venturijeve cevi.172 PromCi!?l prostih cevovoda. K= d:n ~r-~-(-Pp-m --1-) . Na kraju treba naglasiti da kada je neki od ovih meraca izbaidaren tada se protok £Iuida odreduje samo na osnovu jednog ocitavanja (veliCina h m ). Prandtlovom sondom. tj. 2 2 i jednacine kontinuiteta v l A 1 =v 2 A 2 . p. =P2 - PI +2'(v 2 -VI) p 22 =P2 - . Protok vazduha se odreduje etalon IDetodom. kao lokalnog otpora.10) dobija se koeficijent bazdarenja mlaznice K =V / K =5.6016 m3 / s.1t == v. Da bi se na osnovu eksperimenata odredio porast pritiska u ventilatoru treba meriti staticku razlilcu pritisaka i protok.15 m/ s.9) i iznosi Vs = 10 2g(--1) P l~m i=IO 1=1 1. dalde i ventilatora.2.1.684 m 3 /smll2 Ako karakteristika mernog instrumenta zavisi od protoka tad a je potrebno izvrsiti odgovarajuea bazdarenja u celokupnom predvidenom mernom opsegu. ? • P 4V 2 pri cemu radna formula za odredivanje protoka glasi: IV KK I. b) Hidl'tlu/icka karakteristika venti/atom Kako je vee receno u Odeljku 2. (2. Sa OVOID brzinom protok vazduha ee biti V = vsd 2 n / 4 == 0.10) sledi da treba meriti protok kroz mlaznicu i pad pritiska na njoj (veliCina h m ). Do protoka kroz mlaznicu dolazi se izjednacavanjem pada pritiska na njoj.81) sa izmerenim padom pritiska na mlaznici APm = PST=2"S(-d ) = (Pm-p)gh m . gde su povrsine AI =d n/4 i A2 =a dobija se izraz za porast pritisne energije u ventilatoru t'lp== P02 . pod karakteristikom strujne masine. Upravo zato mlaznica mora da se bazdari. S obzirom da se ptf merenju sonda postavlja po propisima utvrdenim mernim tackama to se srednja brzina strujanja odreduje izrflzom (2. 2 . A2 ·:i V. == 19.2. Primenom Bernulijeve jednacine za razvijene strujne pres eke ispred (1-1) i iza (2-2) ventilatora np+P1+pv1 /2==P2+Pv 2 /2. Profi!i blz/na da se poznajenjena protocna karakteristika. dalje izraz (2. KoristeCi.2 PI+2'[l-(T) ](T) 1 2 Iz ovog izraza sledi da je porast pritiska u ventilatoru jednak razlici totalnih pritisaka iza i ispred ventilatora. odredenog izrazom Vajsbaha (2.POI 2 2 . Da bi se odredio bazdarni koeficijent mlaznice iz izraza (2.. sto je neuporedivo bde od merenja protoka Prandtlovom sondom. ili da je jednak zbiru staticke i dinamicke razlike pritisaka.

2785 0.p Pa Tabela 3. to ce porasf pritiska u ventilatoru biti adreden izrazom P K2 40 2 2 l 1.3.6 0.2-8.(-2-) 1m ' 6p. a protok izrazom (2.p)g6h +-2 a d 1C Na asnovu izmerenih veliCina 6h i 11m datih u tabeli T.::.4 935.8 1.p)g6h. gde su Vo brzina strujanja .P. pri cemu je Yl.0482 09236 0.2 1.1 Karakteristika ventilatora. zadati linearni profil brzina opislfje se funkcijom v = Vo (1. Odrediti protok. 5 i - 1 1.-1---1----1 0.2.2.::.10). pri cemu je a=rlR odnos poluprecnika.se'lzrazom (2.0 0. (Pm . a h = R .2 0.17) i iznosi a= -1-fR v 3 27t d = 27 (1+a)2(l+4a).6 890.)71 ). r YY 2 (1+a)2 Koeficijent korekcije kineticke energije odreduje.2.4956 0.2 966.PI.y2)rc.7979 0.Y.2. Kroz kruznu cev poluprecnika j~ krece se klip poluprecnika r brzinom vo' Kretanje klipa stvara linearni profil btzina u procepu izmedu klipa i zida cevi.0 1.-1-fRv2211: d =1(1+a)(1+3a). Av.2-S.2. koja se meri od zida klipa.3 Prolliem 2. V 1.a)R Vo 2 11: .::. 800 ~ <l r -4l 1 "" 600 .6 3 622.1E: Uvodenjem koordinate y koja se meri od ose cevi i koordinate Yj = Y . Yj I h bezdimenzijska koordinata. IzrazavajuCi protok kao proizvod srednje brzine v s i povrsine poprecnog preseka procepa A = (R 2 .r je visina procepa.6 2 513. (Pm .4) i iznosi ~.2-9 3 l+a' Koeficijent korekcije koliCine kretanja odreduje se primenom izraza (3.7032 779.8 ° 6 7 8 9 10 6(J16 0.9 982.2-9.RESEN. r ~ J r v2rcydy =-3 (1 + 2a)(1. adreduju se parast pritiska u ventilatoru i pratok.6 4 717. dobija se srednja brzina strujanja Va 1+2a v ---s - SlUm P. . KoristeCi parove podataka /1p V nacrtana je karakteristika ventilatora prikazana na sl.2-Ut Kroz kanal sirine I i visine h struji veda pri cemu je profil brzilla u poprecnom preseku opisan funkcijom v = Vo (y I hY.1. a njihave brojne vrednasti nalaze se u tabeli 1'. a +nrrrl-rrr$rr 0.4 0.3813 0.::. Av: r Y Y ]0 (1+2a)3 Pmll/em 2.4 V [m 3/s] Slika P.-.1..1978 365. srednju brzinu i korekcione koeficijente koliCine kretanja i kineticke energije . Ovaj prom brzina daje protok V = J A velA = . Profi!t' blzina 173 odreden izrazom P2 .1546 838.2 m3 Is /j.Froracun proJ'tlh cevovoda.

174

Proracall pTOJtth ceJloJloda. Profili brzliza
na slobodnoj povrsini i n odgovarajuci eksponent. Odrediti pl'otok, srednju brzinu i korekcioni koeficijent kinetieke energije za opisano strujanje. NaCi brojne vrednosti trazenih velicina za podatke 1=3111, h=3m, 11=112. Vo = 2m! s.

RES.l;J\(/E
Slika P.2.2-10 Brojne velieine su: v~ = 16m 3 1S,

v=-11+1
Vm

.

va I h

v =~ m 11 + 1

(n

a. = 371 + 1

+ 1)3

= 1,33m! s

i CI. = 1,35.

Problem 2.2-11. U kruznoj cevi poluprecnika R fluid struji turbulentno sa potpuno razvijenim profilom brzina opisanim stepenim zakonom (2.1.59).

Odrediti srednju brzinu i koeficijente korekcije.

RESENJE Ovaj problem je vee tretiran u Odeljku 2.1.S. 1.4. la, te je zato srednja brzina odredena izrazom (2.1.60) a koeficijenti korekcije izrazima (2.1.61).
Pro/JIem 2.2-12. Odrediti hidraulieki preenik strujnog preseka oblika: a) kruzne cevi, b) cevi oblika elipse, c) kruznog prstena, d) razmenjivaea toplote sa n cevi, e) pravougaonog kanala, f) trouglastog kanala, g) pravougaonog otvorenog kanala i
h) trouglastog otvorenog kanala.

@
:
a)

0;0' a my:.~.. t=r:~J: -- ~~ "R - ·g(~O- dl--i-o-I b/:\~lh _--+--)
:
b)

a a@dDI
~ :O~Q
<I) c)

;

llil
a
Il)

!:)~~Ji
g) h)

e)

Slika P.2.2-12 RESENJE KoristeCi definiciju hidraulickog preemka datu u Odeljlru 2.1.5.1.1
d h =4AIO,

za zadate geometrije poprecnog preseka cevi i kanala sledi:
2

a)
b)

d =4 D n/4 =D h Dn '
d :4~: 4ab, h n(a+b) a+b

c) f)

d "

=4--..EL:
2(a+b)
ail

2ab , a+b

C) d)

(D -d d h =' 4 (D+d)n
2 2

2

2

H
:=

D-d,
}1(

g)

2 = 2ah a+2b a+2b' ab d h = 4 a+2b'

d =4
Ii

d
h

1Dl 712...1!. D2 = 4---L.::'__ = _4_

/2
h)

(D+nd)n

D+nd'

.~ d h =4 2b

=-;;"

ah

Prolllem

2.2~13. U zatvorenom rezervoaru nalazi se teenost viskoznosti Tj=5.1O-3 Pas. U njemu se okreee tanki klip preenika D=lOOmm, ugaonom
0):=

brzinom

Is'), preko osovine precnika d=20mm. Procepi ispod i iznad klipa,

ProraCti!1 prostllt eevoj/oda. Frofili b,zina

175

debljine 15 = 5mm, su takvi da se pri rotaciji formira linearni profil brzina. Odrediti obrtni moment kojim tecnCist II tokll rotacije deluje na klip.
RESEN.lE:

III

11111
D

corpt 4 4 iv! = 328 (2D -d )

= 1,962·10-

5

Nm.

Prikazani uredjaj je ustvari obrtni viskozimetar Slika P.2.2.l3 koji na osnovu merenja obrtnog momenta i ugaone brzine daje dinamicku viskoznost ispitivanog fluida.

176

2.3. PRORACUN SLOZENlH CEVOVODA
2.3.1. HiallJr:aIlllUckll prol!":acmll sR@zcIIlill:i. cev@vo«l!a

Pod slozenim cevovodima podrazumevaju se oni cevovodi kod kojih ima bar jedno mesto gde se cevovod grana - deli iIi spaja. Prema tome, fwd siozem!z cevm'oda postOji' vde ,ftrujmiz cevi a samim tim i vise glavnih pravaca strujanja odnosno gIavnih strujl1ih tokova. Najjedl10stavniji slucaj slozenog cevovoda je cevovod sa tri deonice prikazan na s1.2.3.1, koji povezuje tri rezervoara oznacena sa A, B i C. Neka iznad nivoa tecnosti u rezervoarima vladaju kOl1stantni pritisci P1' P2 i P3' Nco gU nivoi tecnosti u rezervoarima (1-1,2-2 i 3-3) konstantni tada su kineticke energije tih pre;;eka jednake nuli. Posle uspostavljanja stacionarnog strujnog toka ad rezervoara A ka rezervoarima B i C srednje brzine strujanja u cevnim deonicama ce biti Vi' a ukupni ekvivalentni otpori cevnih deonica Ci (i=1,2,3), Postujuci izlozeno u Odeljku (2.1.4), izmedu nivoa tecnosti u rezervoarima mogu da se uoce dva razliCita strujna toka, ito: strujni tok a-a (oznacen strelicama) koji SIika 2.3.1 spaja nivoe tecnosti u rezervoarima A i B, i strujni tok b-b (oznacen punom-tankom linijom) koji spaja nivoe tecnosti u rezervoarima A i 'c. Za hidraulicki proracun razmatranog slozenog cevovoda mogu se postaviti dye Bernulijeve jednaCine za preseke 1-2 i 1-3, koje glase: 2 2 p] P2 V] v (2.3.1), -+gh=-+C]-2 +C2 - 2 ' 2 P p (2.3.1 )" Ovde se za razliku od prostih cevovoda gubici za jedan strujni tok dele na dye grupe gubitaka, ili vise grupa zavisno od slozenosti posmatranog strujnog toka, koji se odreduju sa razlicitim merodavnim kinetickim energijama. Nairne, svakom ad udela kineticke energije v; 12 (i=1,2,3) u jednacinama (2.3.1) odgovaraju razliCiti maseni protoci fluid a rhi' sto zapravo slozeni cevovod Cini sustinski drugacijim od prostog cevovoda. Pri proracunu slozenih cevovoda, 11a mestima grananja cevovoda, postavljaju se jednaCine kontinuiteta. Za posmatrani cevovod sa tri deonice jednacina kontinuiteta se primenjuje za racvu R, i glasi
3

)/'1

= j=2 ) =V2 +V3 LV

.

(2.3.2)

Na osnovu izlozenog za hidraulicki proracun slozenogcevovoda sa tIi grane, zakljucuje se da se htdraulic!ci promcun VI;!i primenom Bernuiijevzh jednacina i jednaCiize !continutleta. UopstavajuCi ovaj zakljucak na slozeni cevovod sa n

ProraCUl1 slo.iemlz ceJloJloda

177

deonica, zakljucuje se da se hidraulicki proracun sloienog cevovoda vrSl primenom odgovaraju6eg broja Bermilijevih i jednaCina kontinuiteta. 1z takvog sistema jednacina odreduju se nepoznate velicine: pritisci, precnici cevi, brzine stujanja iIi protoci, a sto zavisi od razmatranog slucaja sloienog cevovoda.
2.3.2. Hid:raUlHclka Jlrnll"alklte:riistilka sI®zeJ[mg cev®'I!®da sa lIddrmdiiclkii Jll!araleiJrltim graoam;m

Posmatrace se slozeni cevovod sa n hidraulicki paralelnih deonica, koji je prikazan na s1.2.3.2.1, i u kome u svakoj deonici, povrsine Ai' odgovaraju ekvivalentni otpori Ci (i=l"."n). U Hoj deonici srednje brzine strujanja Vi' odnosno

Ll PA-B =const

Slika 2,3,2.1

Slilm 2.3.2.2

protoka Vi' koeficijent ekvivalentne hidraulicke karakteristike je Ki = pCi I (2A;). U cevovodu prikazanom na s1.2.3.2.1 uocavajuse dye karakteristicne tacke A i B, Tacka A je zajednicka polazna tacka za sve cevi (i=l" ... ,n), te je zato pritisalc u njoj PA zajednicki za sve deonice. S druge strane u tacki B zavsavaju se sve deonice, te je zato na kraju svih deonica pritisak isti i iznosi PS' PosrnatrajuCi jednu proizvoljno izabranu deonicu pad pritiska u njoj odreden je izrazorn I1p = PA - Ps. Ovaj pad pritiska se ima i u bilo kojoj drugoj deonici bez 0 bzira na geornetriju i broj lokalnihotpora u njoj. Dakle, izrnedu tacaka A i B vaii jednakost padova pritisaka . PA - PB = I1p = I1Pl =.,,= I1Pi =,,,= A.Pn = const. (2.3.3) Deonice sloienog cevovoda koje ispunjavaju uslov (2.3.3) nazivaju se hidraulicki paralell1e grane. Iz izraza (2.3.3), za bilo koje dye grane i ij, dohija se jednakost
pCi

-t =
V,
n
j

2

2 ~

pCf 2 '

(2.3.4)

iz koje sledi veza izrnedu brzina jednaCina kontinuiteta

Vi

= V j ~ Cf

I Ci . S druge strane, za racve A i B vaii
u ..

Va =vaAa =

b V Ai =vfbAi~Cj IC 1=1 .=1
~va'

i

(2.3.5)

\
I

iz koje se, na osnovu poznatog ukupnog protoka, maze odrediti brzina u bilo kojoj hidraulickiparalelnoj grani kao
V·=

(2.3.6)

]

b7=IAj-..jC;, I Ci

Ako se pad pritiska izmedu tacakaA i B izrazi preko ekvivalentnih karakteristika

178

Fromcun slozemh cevovod{l
2
Vj

2
Va

I1p ~ pC} T= pCe 2

=K Va

.2

i ako se iskoristi izraz (2.3.6) dobice se ekvivalentne hidraulicke karakteristike slozenog cevovoda sa hidraulicki paralelno povezanim granama C
e

=

(-'--'i=l

,\,n ---L _1_ 2 Ao .[c;)

].

K

e

= ("'\'~= 1 fK:l )-2 -'--'1 K.
I

(2.3.7)

sa kojima se slozeni cevovod sa n hidraulicki paraleino spojenih grana moze tretirati kao prosti cevovod sa jednim - ekvivalentnim otporom. Graficka interpretacija ekvivalentne hidraulicke karakteristike paralelno spojenih grana prikazana je na s1.2.3.2.2, za slucaj sa tri paralelne grane. U dijagramu I1p - V , prvo se ucrtavaju pojedinacne karakteristike Ki' a zatim se za crtanje ekvivaIentne hive cevovoda koriste izrazi (2.3.3) i (2.3.5). Nairne, pri jednom padu pritiska (l1p=const.) pojedinacni protoci u tackama a, b i c se sabiraju, Gime se dobija protok Vd = Va + Vb + Vc u tacki d koja leii 11<1 ekvivalentnoj krivoj cevovoda. Ponavljanjem ovog po stupka za celokupno podrucje padova pritisaka, dobija se elevivalentna kriva cevovoda Ke' Opisani postupak, u potpunosti, vail i za slozeni cevovod sa n hidraulicki paralelnih grana, s tim sto se graficki obim posla znatno uvecava.
ProD/em 2.3-1. Data su tri rezervoara A, B i C, napunjena vodom, koji su spojeni siozenim cevovodom. a) Odrediti protok vode u svim deonicama slozenog cevovoda ako se strujanje odvija od rezervoara A ka rezervoarima B i C. b) Dati graficku interpretaciju odredivanja ukupnog protoka tecnosti aka Se strujanje u deonici "2" odvija lea i iz rezervoara B, kao i u slucaju da je V2 =0. Dati su podaci: h=lm, Jf=2m, lJ =lOm, '2 =5m, 13 =10m, d 1=lOOmm, d 2 =60mm,
d 3 =80mm,

Su =0.5, Sk =0,5,

SVI =3, Sv2=2, Sv3=3, SR2=O,5, SR3=0,1, A.=O,02.
y y

ll,dl,fi.
VI I

0,
V2

I

tii~
R3 R

I I

I
V3

k
~.;:>

R2

aj

k

.......
~

Q) /

--~,
b)

Lvl=tsJ:
c)
d)

Slika P.2.3-l

RESEN/P a) U slucaju strujanja tecnosti od rezervoara A prema rezervoarima B postavIjaju Se Bernulijeve jednaCine: za preseke 1-1 i 2-2

C,

~.'

ProraatlZ s/ozemlz eel/ol/oda

179

gh= (~II +SVI +Sk +71. ell )2+(SR2 +Sv2 +71. el +1)2

.

1.

" vC

~

" vi

z

i za preseke 1-1 i 3-3
2
'l . V l

gH=(SI/+SVl+Sk+A.-)-2 +(SR3+Sv3+Sk+A.- +1)-2' 1 l ~l G~ Zbog krateg zapisa prethodne dye jednaeine bite napisane u oblicima Z 2 gh = K1Vt + K2V} , gH = Kl';r; + Ki3 pri eemll koeficijellti hidralllieke karakteristike, shodno (2.1.101), iznose 8 I[ 8. 12 Kl = 42" (SII +SV[ +Sk +A.-) ; K2 = 42" (SR2 +SV2 +A.- +1) ; l d el l 1t G'l d 2 1t "2

l3

2
V3

(1)

d'3 d3 1t KoristeCi jednaCine (1), jedllaeinu kontinuiteta Vl = V2 + V3 i eliminacijom protoka V2 i V3 dobija se jednaGina za ukupni protok

8 ~ K3 = 42"CS R3 +S03 +Sk +A.- +1).

Kl Kl )2 4K~]. 4 [( Kl Kl It K + T+T [(l+T+K - K23 Vl -2g l+ K2K . 2 3 23 3

r
3

H)

2 Kl -KK(h+H)Vl+g
2 3

J .2 2[(y + H )2 -KK J=0, h 41tH y
2 3 2

Gije je pozitivno resellje, koje zadovoljava jednaCinu kontilluiteta, Vl =12,20 lis. Sa ovim protokom, iz jednaCina (1), preostala dva protoka imaju brojne vrednosti V2 =2,82 Us i V3=9,38 lis. b) Osim analitickog resenja, u zadatku pod a), do resenja za protok moze se doCi i grafo-analitiekom metodom koristeCi hidraulicke karakteristike cevovoda. Uvodenjem visinskih razlika lti _ R , od raeve R do nivoa teenosti u rezervoarima i-I (1=1,2,3), energija u raevi za slueaj strujanja teenosti ka rezervoaru B moze se odrediti na jedal1 od tri naGina
YR =ghl_R-KlV,: =gh2_R+K2V2=gh'3~R+K3V3'
." '? . .'

2

Kada se svaka od ovih zuvisnosti nacrta na dijagramu prikazanom na s1. P.2.3-1h dobivaju se tri krive CD, CD i @, pri eemu je ocigledno da visinske razlike h1_ R i nisu toliko bitne jer se za merodavne, na kraju, ipak, pojavljuju samo visinske razlike izmedu nivoa teenosti u rezelvoarima h iIi. Da bi se odredila radna tacica cevnog sistema hive (f) i @ treba sabrati. Sabiranje se obavlja tako cia se pri jednom naporu (Y=const) sabiraju protoci V(2+3) = V(2) +V(3)' Ponavljanjem ovog postupka za celolmpno podrucje napom dobija se rezultujuca - ekvivalentna kriva (2+3), u cijem se preseku Sa krivom CD nalazi tacka kojoj odgovara protok VI ==12,2 lis. U slucaju da se strujanje odvija od rezervoara A i B lea rezervoaru C, tada u odnosu na prethodni slueaj brzina u deonici CD menja smer, pa se energija u [(levi odreduje kao . . ., * .? . ') YR = ght- R - KJVl- = ghz_R - K2V2 = gh3_R + K3V3 -, -

180

Prolllc"im slo.femlt cevovoda

pri cemu je koeficijent hidraulicke karakteristike K; == (,,, +<;'v2 +'Alz / dz )- 8/ (di1C2). I ovde se, prvo, ucrtavaju (v. sl.P.2.3-1c) pojedinacne krive CD, Q) i Gl, a zatim se krive CD i <D sabiraju; pri cemu se za jedan napor (Y=const) sabiraju protoci [/(1+2) == [~l) +[/(2)' i na taj nacin, ponavljanjem postupka za celokupno podrucje napora, dobija se elcvivalentna kriva (1 + 2). U preseku krive Gl sa elcvivalentnom krivom (1 +2) dobija se radna tacka. Na kraju, u slucaju da je V? =0, energija u racvije
YR == gh l _ R
-KIV;~
-7

:=:

gh2_ R

:=:

gh 3_R +KF3 .

'2

Ponavljanjem, vee opisanog, grafickog postuplca u preseku krivih CD i Gl dobija se radna tacka (v. 81. P.2.3-1d).
ProD/em 2.3-2. U prikazanoj instalaciji sa sl.P.2.3-2 lokalni otpori mogu da se

odrede kao 10% od gubitaka na trenje. Odrediti ukl.lpni protok tecnosti, ako je strujanje a) turbulentno l.l hidral.llicki glatkim cevima (v= 1,06.10-6 m 2 Is), b) lal11inarno ( v = 4.10-5 m2 Is). Dati su podaci: 'a =10m, 11 = 12 =20m, d a=60mm, d l ==SOmm, d 2 ==40mm, h==l,Sm_

t
h

RESENJE- Kako su u ovom zadatku nepoznate tti brzine, to za resavanje problema treba postaviti tri jednacine. Te jednaCine su:

Vo '1 2 gh = 1,1 (/-"0 712+/"'1712)'
?

10

V1

o

(1)

I

2 I2 V 2 II v 1 2 p·l,l'A 1 712 = p-l,U 2 712 I 2

'

(2)

Va=ri;+T/2'

(3)

pri cemu su: (1)- Bernulijeva jednaCina, (2) Slika P.2.3-2 jednaCina hidraulicki paralelnih grana, koja je postavljena shodno iziazu (2.3.4), i (3) jednaCina kontinuiteta. Sistel11 jednaCina (1)-(3) resava se eliminacijom brzina VI i v 2 , i to tako sto se, prvo, iz jednaCine (2) dobije veza izmedu brzilla VI i v 2 • Zatim se koristi jednacilla (3) iz koje sled! veza izmedu Vo i v J uvrstavanjel11 koje se iz jednaCine (1) dobija brzina Voa) Za turbulentno strujanje u hidraulicki g1atkim cevima za koeficijente trenja vazi izraz (2.1.63), uvrstavanjem kojih u sistem jedna~ina (1 )-(3) se dobija brzina
S,7S g h[ 10 II ( . ]7/4 v = - - --+-o { vO,25 d~/4 d I5/4 d(+d;(*_)417(~~)517

d~

T1 )417.
J
.

m =1661,. s'

odnosno ptotok Va =4,71/s. b) Za laminarno strujanje koeficijenti trenja se odredujll izrazom (2.1.39) cijom se pril11enom II sistemu (1)-(3) dobija resenje za brzinu

.. 11=20m.-. d z =45mm.21 ... i jednaCine kontinuiteta Va = 3ft] .1..5m. d 3 =60mm.5. 2 . /..R2 =0. \ =2.V3 = . d~ ..Proracun slozemh cevovoda 181 v - 0- odnosno za protok tecnosti 170 =2. koje glase gh] =Cov~ 12+Cj 12. V2 2 v2 2gh3 Vo 2 13 I. odredjuju brzina strujanja vo=~ ..d= 3. 1.6. do=lOOmm. 1.. I. Ij =/2 =5m. dobivaju se vredllosti koeficijenata lokalnih otpora ventila 2gh2 Vo 2 Iz Sv2 = ..2 v.u=0.i vrednosti brzina: v] =1..CO(-) .. RESENJE' Najpre se shodno izrazu (2. Odrediti koeficijente lokalnih otpora ventila V2 i V3 tako da protoci ka rezervoarima A. iz Bernulijevih jednaCina postavljenih za preselce 0-0 i i-i (i=2..3 o a zatim se iz Bernulijeve jednacine za preseke 0-0 i 1-1 gh1 = Cov.2. 1 1/0 11 --l-+-( gh 35.. I..2 . "3 "0+ R3 VO RI R3 V2 k V3 ~2ghj Co +9 C l Cd) 1 1 do 4 V2~ vI VI =2..R2=0.329 mls. sk...515m/s. 1. h2~5m. Konacno.3-3. Nivoi tecnosti u rezervoarima su =2m. d 1 = 40mm.2 .v3 = 2.3-4. B i C budu isti.99) uvode ekvivalentni koeficijenti otpora deonica 0 i 1 10 Co = I.vo=2..310 mis. d j =80mm. Slika P..R3=1.3-3 v 2 =1. 3 1.711 mls i V3 =2.=0. 2 d 1 d12+di~(~~)2 ]2 J 1112 -0969m ~ J -. 12+C1V~ 12. Dati podaci su: d=50mm. I... 13=40m. ProlJlem 2.5.(SR2 +/. v = 60mm Is. SRl=I.=0.R3 +I..u +1. Odrediti: a) visinsku razliku izmedu nivoa ulja u rezervoarima da bi protok kroz slozeni cevovod bio V=3 lis.. I=lm..02. takode.2. h 3=8m..2v d~ . b) precllik cevi d 3 da biprotok kroz prosti cevovod. I. Ulje struji iz rezervoara A ka rezervoaru B kroz slozeni i prosti cevovod.d+ 1) =16.74 lis.. I. 1 =1.. 12 =30m.6.5.2.5. iznosio V.=6.06. Dati podaci su: h 1 d 2 =70mm.... konstantni.k=0. V3 3 3 ProlJlem 2.=0.Co(.3).1'1=3. au kojima su C j ekvivalentni koeficijenti deonica.]=3..Rl = I. lo=4m. 1z jednaCine V..-) (I. l. r s' I. 1. = 172 = V} = Va I 3 kontinuiteta slede brojne 3 ~~'i.1'0 +/.k + 7vd+ 1) = 9..

12 == 9m.=0.v1 = 2. d=50mm.. ~v2 == 3. Odrediti ukupan protok tecnostikroz slozeni cevovod prikazan na sl. [3 = 10m.3. v 1 • Za odredivanje ove brzine koristi se jednaCina hidraulicki paralelnih grana -" (C1 +A 1 71)2= (C2 +11.3.d v k R1 't V R2 i 3 . te da vazi izraz (2..39). 3 71+ 1)2' 3 V3 13 2 V3 u kojoj su koeficijent trenja 71. Pretpostavimo da je i u ostalim '7 deonicama slozenog cevovoda strujanje laminarno.2. 1:.528m/ s daje Re = vd /v= 1273 < 2320..110 i 71.. Na kraju iz Bernulijeve jednacine. -I:~' Dalje. pa primenom obrasca (2. . time je potvrdena opravdanost upotrebe izraza (2. daje vrednost brzine v 2 == 1.5. d2 d 3 = 25mm.v3 = 4.3·5.1 =0. 195m1s.2. ~k = = 0. u cilju kraceg zapisa uvode se konstante II tl I. ~R3 = 0.39) slede vrednosti 11. [1 == 10m.02. I:. Ova brzina. Cime je potvrdena ispravnost pretpostavke laminarnosti strujan:ja i U ovim cevima.071. ~R2 = 0."1 ~t Pre nego se pristupi odredivanju visinske razlike h treba naCi jednu od brzina v 1 iIi v 2 . = 30mm. -- .1. ~R dl 0.3-4 2 1 2 2 +2C2(-2) d2 dd1 2 vJV l j d 4 2 6412v d 2 l -lC2 (z) v +-2-(T) vJ=O " d2 2 r Cije je pozitivno resenje v J =0.R2 +~v2 +~k +l.1. ~Rl = 0.6.1. P. ha osnoVll kojega se zaldjucuje da je u pocetnoj deonici slozenog cevovoda strujanje laminarno.39) dobija kvadratna jednaCina 1 2 j SIika P.1.39) koji daje vrednost koeficijenta trenja A.7.7V2 . +(.-S. PrOD/em 2.3.v3 +71. dobija se trazena visina h == Co 2g +(Cj +A"l V 2/2 I VI " 71.9mm~ ghrc Posle provere rezima strujanja (Re 3 =1637<2320) zakljucuje se cia je i u ovoj cevi strujanje laminarno. C1 =~Rl +~V1 +~k +1. I:.628m_ b) Iz Bernulijeve jednacine postavljene za prosti cevovod gh == «(. L=5m. 2 71)2' 1.2 =0. a zatim one daju Re I =584 i Re 2 =896. prvo. 1 . 2 I1 V1 2 I 2 V2 2 rj r d 4l r64l v 641 v d l-C1 -C2(T) JV1 +l~+-2-(d) z dt dz 1 iz koje se posredstvom jednacine kontinuiteta 7 == V + r 2 i izraza (2. Dati su podaci: H=2m.rc. = 40mm." == 0. napisane tako da svaki Clan ima dimenziju duzine. postavljene za nivoe tecnosti u rezervoarima. 1=5m.d 1 1 k [2.875m1s.71. h I C2 =(.050. dobija se precnik d 3 = 4 --2(~" +~V3 +-V-.) 2g = 1.182 ProraCtm slozemh cevovoda 2 RESENfE a) Prema zadatom protoku brzina strujanja v = 41/ / d rc = 1.3 == 64/ Re 3 i brzina cevi 8ri" 2 16/3 vrc = 4r/ / d. na pr.d3 V3 'I pr Co =~u +~v +A d .-+ 1) = 38.6.d v1 II .=64/Re=0.

Proracl!il. u kome su precnici deonica d i i ekvivalentni koeficijenti otpora Ci (i=1. i koriscenjem izraza (2. d 3 = 50mm. dobija se protok tecnosti fi':.. d4 ':. nalazi ekvivalentni koeficijent K I_ 3 = ( I l l i=l Ii: )-2. C7 =4. P 7 t i __: 1]) H .: 40mm.. b) Nacrtati ekvivalentnu hidraulicku karakteristiku cevovoda. d2. 4· r L.: ~ gH / Ke := 3.7). uvode koeficijenti hidraulickih karakteristika deonica 183 VI lJ. d z :.':L+~R.: 40mm. (+)2. ~=~===~J R2 a) b) Slika P. Cs =6. posredstvom izraza (2. Zato se..7) i (2.. 3 1. J H j Id' ~~ )2 (- 'n 12. d6 =70mm.. d l = 50mm. najpre.2. za redno povezane grane nalazi se ekvivalentni koeficijent hidraulicke karakteristike cevnog sistema: Ke = K + K I _ 3 == 1702131. d s = 60mm.dl. PrOblem 2. t. 2 a zatim se za hidraulicki paralelne grane (1).V2 .3) za sprezanje hidraulicki para1edj ~ lnih i rednih grana. (2)i (3). iz Bernulijeve jecinaCine gH:.VI+A~)~ I SlikaP.3-6.2.p t.1 4 2.3. C4 =5.39511 s. i na laaju. 1'. .3). C!:::: 9. +). dobija se ekvivalentni koeficijenthidraulicke karakteristike . 12 K2 =2(-2-) (SR2 +2Sv2 +A d ~n ). Konacno.2.. d7 = lOOmm. a) Odrediti ukupni protok vode.: K.2. Voda struji od rezervoara Rl lea rezervoaru R2 kroz slozeni cevQvod.. Dati su podaci: H=4m.<' (~" +2~. .3.7). K: ±( t.. k 3 > =2(d 2n) (SRl+2Sk+(.J'/oielllh cevoFoda RESEN.IE' Ovaj zada:tak bice resen preko hidraulickekarakteristike cevovoda. A '" """ k J.3-6 RESENJE' a) Uvodenjem koeficijenata hidraulickih karakteristika deonica - Ki = . C6 =7.3-5 K 3 = 2 {-2~n :.A k Rl k. a zatim u tom dijagramu ucrtati radnu tacru.. C2 =4. primenom izraza (2. C3 =9.~ 1).R3 + ""k 2 A 13 ) r +""v3 + d.

+ 1. hidraulicki paraleIne grane (1) i (2).3~7.5.V ucrtati pojedinaene hive (i) U=1. ~(/k+ k)-2+ K6 ' sa kojim pIotok kroz cevovod iznosi V=:.2.P1 + ilps + t:. iz koje se dobija brzina . C.3-7a sa proracunom se hece od deonice (3). Nakon toga paraleIne grane A i B se zamenjuju ek-vivalentnom (A +B).b>O). odnosno (6). C.7). ~v3 = 2. 10 = 10m.vi V3 = I Vc'u +1.P. 'd) T+ «(..4. Zatim se ove hive sabiraju sa svojim rednim granama (5). P. .2. ]. i 2. (a.P7 = pK. Kako je nivo tecnosti u rezervoaru B konstantan to vazi jednaCina kontinuiteta 7 V. Prvi naCin je postavljanjem Yp = gH +(C. II =5m.3. =25mm.. prvo.l = 2. Dakle.2. Dati podaci su: h =5m.3-6b.)-'2+Ks 1. Kako je sa sl. a) Odrediti snagu ugradene pumpe.R2 =1.u +2C. 12 = 30m. SV2 = 9. Prublem 2. ]-2 .R\+(. ~u := 0. d2 = 40rnrn.. Kako za ostvarivanje strujanja sImi sarno potencijaIna energija (pgH) to je ilp = 0 sto znaci da se radna tach R T nalazi na V osi. = 13 .p . upravo.44 I Is. a sto je prikazano na sl.'d+1)T o 1 10 Va 2 '1 2 VI (1) .025. zamenjuju se ekvivalentnim deonicama (1 +2) odnosno (3+4).5. d 1 = 32rnrn. 'tlp =80%.2. + 1 3 l .2. C.7 ~(k+ fi.V7 =: 0.pumpa ako je karakteristika pumpe data izrazom Yp =a-bV?'. Prema tome.127 rnl s.k + A. u OdeljCima 2. to se za crtanje ekvivalentne karakteristike koriste postupci opisani.k = 0.2.2 2m.6.5. =0.184 Froracun slozenih cevovoda K • =: K +( .v3 + 'A. kao i (3) i (4).j gH IKe = 14.vl +A. b) Nacrtati hidraulicku karakteristiku slozenog cevovoda i radnu tacku sprege cevovod . pri cemu se nivo tecnosti u rezervoaru B odriava konstantnim isticanjem vode kroz presti cevovod (3)..o= 2. H =: .P. A.847 m/s. b) Za cItanje hidraulicke karakteristike potrebno je. I. od tih deonica. d 3 RESENJE' a) Kada u cevnom sistemu postoje nezavisni presti delovi cevovoda tada proracun treba zapoceti. u dijagrarriu t:. Do brzine v maze se doCi na 1 2 "dva" nacina. redno spregnute grane (A +B) i (7) se sabiraju time se dobija ek-vivalentna kriva hidraulicke karakteristike K •.vo +1.!3 / d3 + 1) 12. 13 = 8m.v3 + 'A. iz koje sledi v = v3 (d ! d )2 := 1.3-6a oeigledno da su pojedine deonice tedno iIi paralelno spregnute. do = 50mm.5.. za koju se postavlja Bernulijeva jednaCina: gH = (~u +l. za cevovod sa s1. Za nivoe tecnosti u rezervoarima Rl i R2 vaii Bernulijeva jednaCina pgH = t:..j2gH 1. . SRI := 0. cime se dobivaju hive A i B..k +(.2. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A u rezervoare B i C.V7 iz koje se dobija jednaCina karakteristike cevovoda '2 ilp =-pgH + pK. konacno. c.

i za koje jednaCina (2. Nakon odredivanja napora i protoka.P. 1«!/---=:--I~iJ ilo I b) Slika P." +/.RI +1. do napora pumpe moze se doCi i primenom Bernulijeve jednacine za za/voreno sinrjno kolo. I 2 u kojoj su hR_ 1 i hR..Kada se raspolaZe sa podacima 0 brzinama tada se pristupa odredivanju napora purnpe. (2." +2l.3.do'A.k +l.vl +A. a sustinski isti..3-7a uocava se zatvoreno strujno kolo. 3 a) ~V2 V . Do napora pumpe dolazi se iz Bernulijeve jednacine (1) iIi (2). pa vazi jednakost V~ YR = gh R_I + (1. Nairne.. energija u racvi je ista i za granu (1) i za granu (2)._ _ _ I~ h lQ.3-7 Za cevovod sa sl...A.8) a koja govori da je u za/vorenom sirtljnom kolu naporp"mpe jednak gubicima Ygzk ' 1 1 4 VI [IA..3.u +1. k V2 gH gh L-~~_ _ _ _'~.1.2. i iz koje se dobija rnalopre nadeno reilenje za brzinu v 2 • Sa brzinama vI i v 2 ...2.d2 ..h so dab. u kojem su deoIDce (0).8) ima oblik 2 I 2 2 Ia Va 1 VI '3 V3 Yp = (I.zk .194 ms / '2 lSR2+ S k+ S1'2+A. b) Da bi se doslo do hidraulicke karakteristike najpre u dijagramu sa s1.866 m/ s. iz koje sledi brojna vrednost· Yp = 44. (1) i (3)... +1 .. nacin.13 J /kg.102) iznosi P=202 W...A. Zatim se hive (1) i (2) \ I .:" 4 [(i.." + A d +1) 'i + 2g(h + H) ])112 = 2. y k H V3 ===u III 0 ~V3 vo Rl R2 k i2 . koja glasi Yp = Yg.ProraClm jlozemlz cevovoda 185 ~:z Ji.k +lvd)T+(I..2 +A +1)2 d 71 'I v..9b treba ucrtati pojedinacne karakteristike (i) (i=0.1'3 +A d +l)T d1 o 3 odakle se dobija resenje za napor pumpe Yp = 44.. snaga pumpe shodno izrazu (2..3.RI +I. 1 S druge strane do ove brzine dolazi se na nesto drugaCiji. -<11-----"-----<. liZ pomoe jednaCine kontinuiteta Vo = Vj +V2' dobija se brzina strujanja va =VI (dl / d o )2 +V2 (d 2 / d O )2 = 1.R2 +I..k +1.1'1 +Sk +A )2= -ghR_2 + (I.2)._ _~..2 visinske razlike od racve do nivoa 1-1 iIi 2-2. +1)T+(l.1..vo +I. S druge strane. +i.2.13 J /kg. d .

1O. kojima odgovara ukupni protok Ti"o' Potom se iz presecne tacke na krivoj (1 + 2) povuce horizontala (Y=const). RESENJE' 1z Bernulijeve jednacine za nivoe tecnosti u rezervoarima B i C.3164T vT.k -0..4. (.186 Proraclin s/ozemh eevovoda sabiraju.V1 + A. h == 10m.u +(. Strujanje u cevima je turbulentno u hidraulicki glatldm cevima.63) daje koeficijent trenja A.v] == 1. to == 4m.R2 +(. == 1469. pa se tako dobivaju dye nove presecne tacke. jednaCinu kontinuiteta VI == V3 dobija se brzina V 1 = V3 Cd3 / el])2 == 1..3. .] d+1)T+ ((. (. S' 3 iz kojeg se. dok se nivoi vode u rezervoarima B i C odrZavaju konstantnim stalnim' proticanj. KoristeCi. time se dobija kriva (1 +2). +(.V2 +A.RI +I.7S. Da bi se to utvrdilo prvo se iz radne tacke povuce vertikala ( V = const) .0212. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A u rezervoare B i C.em vode kroz njih.6. Posle toga krive (0) i (1 +2) se sabiraju po pravilima redne sprege. dobija se jednacina za brzinu l1/2 2g(h + Pm / pg) m '. d+1)T= ((. p= 1000kg / m 3 . ('k==0. Kada se raspolaze sa polozajem radne tacke tada je interesantno znati sta kojoj deonici pripada. taka da se pri jednom naporu sabirajll protoci. Za odreaivanje brzine strujanja V 2 koristi se uslov hidraulicke paralelnosti grane (2) i redllog zbira grana (1) i (3) 2 2 I 2 12 V2 '1 VI .R2 == 0. Cime se dobivaju dye presecne tacke.5.v3 == 4. Sa ovom brzinom iz jednaCine kontiuuiteta Vo =: V.'V3 3 13 V .v3 +Sk +A.. == ISm.. metodom proste iteracije dolazi do brzine v2 =2.5.. '2 '3 6 d 2 == SOmm. H = 10m. a nakon toga struji ka potrosacu P. jedna na krivoj (0) a druga na krivoj (1+2).1. H 2 d 3 == 40mm.vo == 2.V2 == 3. /1 == Sm. Nivo vode u rezervoaru A je konstantan. 3 ' V3 ((. Dati K su podaci: h = 1m. ~u==0.160m/ s koja shodno izrazu (2.1. (. posle uvrstavanja izraza (2. Problem 2. +V2 dobija se brzina Vo == VI (d] /d O )2 +V2 (d2 / d O )2 == 1.177~.. (.2. Slika P. +1+0.] =0. TJ p == 0. voda se vraca iz rezervoara B u rezervoar C. (.63) za koeficijente trenja. ina taj nacin se dobija ekvivalentna hidraulicka karakteristika cevovoda-kriva Yc ' U preseku karakteristika pumpe Yp i cevovoda Yc nalazi se radna tacka RT. koje sada Ide na krivima (1) i (2)... (..25 ..m /s. za rezervoar B. r.v3 +(.1. v==1.3-8. kojima odgovaraju protoci Ti] i V2 . d 1 == 4Smm. do == 80mm.32).RI == 0. Pm == 5kPa.3 d+ 1)T 2 ! l J (. ~uo==l..3-8 I V 3 == Cije je brojno resenje naaenO metodom proste iteracije.06.. Odrediti snagu pumpe. i posredstvom izraza za koeficijent trenja (2.7. Istovremeno.072 m/s.

D.5.8. i d) snagu pumpe.2.8. V= 1. SV[=l.. l3 = 1m... SR2=0. iz iz1'aza (2.5.7. V4 S" =0. Sk =0.3. Problem 2. hz = 1. I. "z =2m.1. Sa ovako odredenim protokoll1 brzina strujanja kroz cev 12nos1 2 V3 =4K. Slika P. Odrediti snagu pumpe i koeficijent h lokamog otpora ventila V2. 11p =0. Da bi se blenda uspeSno koristila za merenje protoka ona treba da bude izbazdarena.845 m/s."4'=4. l =8m. 1Q-6 m 2 3 .1. d) = 25mm.4m.3 W. Pumpa transportuje vodu iz rezervoa1'a A ka 1'ezervoa1'ima B i C.[ = 1. Odrediti: a) koeficijel1t lokalnog otpo1'a blende~ b) koeficijent Jokalnog otpora velltila V3 da bi Hivo tecllosti u rezervoaru C bio kOl1stantan.~==MF=~.02. da se zna koeficijent njene karakteristike K. tj.2.Jh I d rc = 1. d l =80mm. u 71. A.2. Pm =13600kg/m p=1000kg/m RESEN.BleltdCl . Sv =2. c) precnik cevi d 5' da bi nivo tecnosti 11 rezervoaru bio konstantan. SV2=12.5. i[ =4m.Jh.3-9.06. Sk=O.3-9 RESENJE: P=156. d 1 =40mm. SV2 =·0.pa ce tada na osnovu pokazivanja manometra h protok flllida biti odreden izrazom V = K.)+(Suo+ 2 SvO+A. d3 =50mm. " k. Problem 2.Proracu/t slozemh cevovoda 187 koja shodl1o iz1'azu (2.0183.5.3. Ri R2 Vi 14 =6m.2m.160 IRe 0. Dati podaci su: hl =2m. "t'i:~·.015 m 3 Is m l12 i pokazivallje ma110metra h=121mm zivinog stuba.ie lokall'll 01]701' ko.8. d 4 =50mm. 1[ =12m. SRl=1.=0. Koeficijent trenja racunati primenom formule '}. l2 =5111. SV[ =2.3-10 .0 =0. Dati z podaci su: h. Konacno.o-d )-2 +(SR2+~V2+A.=0. 12 =10m.2-d +1)-2-= 110. k'. 15 =3m. 1.102). 1..3-10. S. d4 =50mm.." = 0. U grani (2) slozenog cevovoda p1'otok vode se meri pomocu blende koja ima karakteristikll K = 0. l4 =2m. Is.52. SV4=3. v v k SV3=4.63) daje 71.g '0 '2 sa kojim se. d z = 36mm.1E: 3 . 13 =12m. d 2 =60mm. SR3=O. dobija snaga pumpe P=874 W. SRz=0.182. Pri radll pumpe mvoi tecl10sti u rezervoarima su konstantni. iz Bernulijeve jednacine postavljene za nivoe tecnosti 11 rezervoarima A i C dobija se napor pumpe 2 2 1 ' Vo " '0 lz . D=60mm. Tl p =O.ii sluti za menmje jJ/V/olea fluicia.vz J Yp =g(H-h. a) . SJika P."5".

8. Nivoi vade u svim rezervoarima su konstantni.12a vod (1) sluzi za regulaciju protoka i naziva se optocni vod. H = 4m..~R2 = 0. d l = d 2 = d 3 = 200mm. = 10m.5.jednacina (2. '2 '3 SR2 = 0. dobivaju se trazena resenja Sv4 = 66.p) gh.5. Svl = 5.2. Dati su podaci: h =2m. = 5m. Napornena: U delovima zadatka pod b) i c) koristiti numericku metodu proste iteracije.3. SV3 = 3. SRI == 0. Za posmatrani cevovod postavljaju se Bernulijeve jednaCine: za nivoe 0-1 '3 . Svl = 1. SV2 :::: 13.9) b) SV3 = 1. (2.77 RESENJE KoristeCi jednacine: Bernulija.01 m3 / sm l!2 i pokazivanje zivinog manometra h=40mm. U slozenom cevovodu.63). v=S·10-4 m2 Is).3. Svo := 2.8).pm . PI' == 15.P m :::: (Pm . do = 300mm.5. d) P=950.5.6. Sk == 0. Sv3 == 4.74 . u grani (3).3.p:::: !J.3-11 pumpe (2. to se iz nje dobija koeficijent 16kalnog otpora blende ":JB r = 2gh Pm . Tecnost struji kroz zatvorena strujna kola. meri se protok vode pornocu blende Cija je karakteristika K == 0. ds = 75mm. = 10m.188 ProraculI slozenih eel/ovoda Pad pritiska na blendi kao lokainorn otporu je !J. d 3 = 50mm. kontinuiteta hidraulicke paralelnosti grana (2.5kPa. kao i izraze za: koeficijent trenja (2. . koeficijent lokalnog otpora blende (2.P == 8 79 . II = 5m.U cevoyodu prikazanom na s1. ako je strujanje: a) turbulentno u hidraulicki hrapavim cevima. Sll = 0. Odrediti koeficijente lokalnih otpora ventila V4 i V2 i snagu pumpe.9) snagll P=321 W. 14 = 4m. Sv5 = 2. 10 == 2m. b) laminarno (p=8S0kg/m 3 . SRI =0. 1 "" 10m. RESENJE.1. P.3.34 . 15 == 10m. II = 3m.3-U. Dati su podaci: d l == 75mm.4 W.8. d 2 =40mm. Slika P. Sk =0. c) d s =65mm. Pm == IkPa.3-12.m 6 2 / s. 11p = 0. V= 10. v = 10-6 m2 / s). d 4 :::: 50mm.3) i za zatvoreno strujno kolo .3. Problem 2. 2 YJ p =80%. Problem 2. Kako vaii jednakost !J. S" == 0. c) Resiti zadatke pod a) i b) primenom hicIraulickih karakteristika i Iiacrtati ekvivalentnu hidraulicku karakteristiku zatvorenog slozenog cevovoda.3.p:::: PS B v£ /2.5. Cija je relativna hrapavost 10-3 (p = 1000kg / m3 .5.1. S druge strane ova razlika pritisaka semed pomocu diferendjalnog manonietra i ana iznosi !J. Odrediti snagu ugradene pumpe. 2 V3 P .102).2.

1.d 1 0 '" RJIe R2 vo .25.81) dobivaju vrednosti A] = 0.R2 +I:. to se izjednacine (3) dobija Yp = 39.0 == 0.39) to ce se njegovim uvr..(1O-3+ 68V .2.81) dobija 11.d 3 u = V3 Ie V3 l It frv 2 Ie ~ Vl1l.k +1'2 T+ 1)2+(I:. 2 2 2 i za zatvoreno kolo ° kao i dye jednaCine kontinuiteta '0 Vo II v1 Yp = (Su +2svo +11..-1= VO II 1"F ).0..stavanjem ujednaciuu (1) dobiti kvadratna jednacina \ I . dobijeno prostom iteracijom. Vo =r~ +V2 (4) I" - " "I [2.l. '"u .11(10 +-d2 -. a) """ i le.102)sledi vreduost P=7960W..I p. 3 (/3 +l2)1 d 2 +2 = 2716 m -3 G8v I 0'25 '1 " s' SRI +Sk +Svl +0.-)' -.0 d)T+(SR1 +SIe +Svl +A. se jednacina za brzinu .RI +I:.9 J / kg." +/:.259ml s. Kako iz jednaCine (4) sledi v 2 =V3 to se shodno izrazu (2. b) Kako za laminarno strujanje za odredivanje koeficijenta trenja vazi izraz (2.1.r+l 1 1 1 cije je brojno resenje.1.fiih .. ' I = 2 ' 366 m ' s +r +1+OU..-1.I 'd+ l)T ' 1 2 2 (3) V2 =V3 .81) za koeficijent trenja u jednaCinu (1) dobijp.0202 i 71.1. Kako seprimeuom izraza (2.d 2 [3.1 +11.1."v3 ' " I e ' d Y3" d3 cije je brojno resenje nadeno metodom proste iteracije. takode.3-12 a) Uvrstavanjem izraza (2.2 =11.020.do . iz izraza (2.k +1:.v3 +A3 T+ 1)2 (2 I 2 3 ..v b)~ ~ c) Slilm P.ProraCliIl dozemh cevovoda 189 za hidraulicki paralelne grane II V1 2 V2 13 V3 ) (I:." +1:.3 ==0.0202. Konacno.1 T+ 1)2 = (I:. Zamenom nadenih velicina u jednaCinu (2) dobija se jednacimi v 3 = r +r VI == V3 • ~R2 +2sle +su +Sv3 +11..)0.Sa ovombrzinom iz jednacine (4) sledi V o = VI (d 1 1d O)2 +v2 (d2 1dO )2 = 2.

3.8 3065 3 3551. U preseku ove dye karakteristike nalazi se radna tacka cevovoda oznacena sa R T.3 J /kg.3-12a ima elcvivalentnu hidraulicku semu prikazanu na s1.3-12 ° 1 3852 4136. Na ovom dijagramu naznacena je i karakteristika pumpe.4 Ke 1546 1899.3-12b.9 Yp [J I kg] P [W] 39.2. drugo.081. kroz rezervoar B.3 5091. Kako iz jednaCine kontinuiteta (4) sledi 1'2 = V3 to se uvrstavanjem ove relacijeu jednaCinu (2) dobija lcvadratna jednacina 2 I] V 12 + 13 2 (~R1 +Sk +~v] + l)v] +64.775 m/ s.3-13. i konacno redne deoniee Ko i K123 zamenjuju se ekvivalentnom karakteristikom cevovoda Ke' Prime nom izraza (2. Konacno. Sa ovim koeficijentima hidraulickih karakteristika cevovod sa sl. P. turbulentno 463.0506.2.976m/ s. 11.7 2 1524. U tom cilju. karakteristike. pa ce se shodno izrazu (2. prvo.3 7960 6710 Graficki prikaz dobijanja ekvivalentne hidraulicke.VI .99) i (2.3).3-12c.1. +l 2 +-) sa kojim napor pumpe iznosi Yp = KeVa2. U cevi precnika d=50mm. Cije je pozitivno resenje VI = 2.2. (i=O.102) daje snagu pumpe P=6719 W.1 = 0. ugradena je.3) i (2. Dati Sll podaci: . iz jednacine (3) dobija se napor pumpe Yp = 42. prema potrosacll P.0577 i 11.01242m / sm1l2 koja je povezana sa diferencijalnim manometrom u·· kome je ziva.2 i 2. Prcitok kroz instalaciju regulise se pomocll optocnog voda V2).)-2 K e =K0 . OCigledno je da u cevovodu postoje redne i paralelne sprege izmedu nekih deonica. P.3.3-13 pumpa.1.2. se redne deonice K2 i K3 zamenjuju jednom K 23 .2.190 Promcun s/ozemlt cevovoda Cije je pozitivno resenje V3 = 1.7) dobija se ekvivalentni koeficijellt slozenog cevovoda (1 1 .101) dobivaju se koeficijenti hidraulickih karakteristika pojedinih deonica K. koji shodno izrazu (2. pri cemu su koriscenapravila crtanja opisana u Odeljcima 2.2.2. d] "3 °.6 laminarno 488.:rt p' Rezultati proracuna dati su u sledecoj tabeli .1. Problem 2. Sa poznatim brzinama v] i v 2 iz jednacine kontinuiteta (4) dobija se va = 2. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A. (grana sa ventilom Odrediti snagu koju trosi Slika P.2. P.112 m/ s. pa ce snaga pumpe biti P = pYpVo /. koja vodi ka potrosacu P.9 42. Zato ce se sa pojedinacnih karakteristika preCi na ekvivalentnu hidraulicku karakteristiku. dat je na dijagramu sa sl.39) dobiti: leo = 0.2.8 Tabela P.(~R2 +2~k +~u +~v3 +A3 -1-+2)v3 = 2 . e) KoristeCi izraze (2.jK +K3 JK.1. blend a karakteristike 3 K =O.2 = 0.1. paralelne deonice K 23 i K1 se zamenjuju ekvivalentnom K 123 .

d 1 == 80mm. a zatim koristeCi Bemulijeve jednaCine za nivoe tecnosti u rezervoarima A i B i za zatvoreno strujno kola (deonice "1" i "2"). Sk =0.3 = 10. p= 1000kg/ m 3 • Slilca P. RESENJE" Odredivanjem protoka blende. dobija se protok n~ 2 8 K2 ==~(<'. =0. <'.lE" Radi kraceg zapisa llvesce se koeficijenti hidraulickih karakteristika cevnih deonica 8 fa 8 /1 Ko ==~(<'..5. h SkI = 0. It == 2m.3-14 oclrediti: a) snagu ugradene pumpe. dobija se snaga ugradene pumpe P==308 W. d2 == 50mm. Svl == SV2 == 1.5. to == 4m. 13 ==8m. Su =0. SRO =0.5. TJ p == 0.z4(SR +Skl +<'. . SV2 == 2.5. S2 = 9. dobija protok 2 1Z =V5 (1+~K1 / K2 +~K1! K3 )-1 =8..vj +Sl +/l-'d+ 1) .5..-.7. odrediti. Pv == 800Pa. H == 1m.- Kako vaii i drugi uslov hidraulicke paralelnosti K4V42 =K1V. SR2 = 0.-+1) . A. IIp == 0.02.. d 2 == 60mm... Sk =0.. 1z Bernulijeve jednacine postavljene za nivoe 1-1 i 0-0.5.R +Sv2 +1.61/ s. ==6m.v4 +11. 12 == 3m. '2 Vs == Jgh / Ks = 18.. do == 65mm.v3 +S3+A. d 4 = 60rrun.u +2Svo +11.1 = 4.v5 +A. Sv3 == 2. pIVO.3-14 RESEN. Su ==0. d l ==80nun.8.. koja glasi gh = Kl52 . n d4 4 n d5 c5 Da bi se odrediIa snaga pumpe potrebno je poznavati protok i napar pumpe.-. do == 120mm.R +Sk +l. SR = 1.-) . h =100mm. r. SR1 == 1. ds =lOOmm.2.7. to == 12m. /"2 ·2 . Za zatvareni cevni sistem sa 81. '4 'I Is == 10m.11.8. zato ce se ave veliCine. 3 8 14 8 Is K4 =~(<'. K5 == -2:4(l. kao i odgovarajuce jednaCine kantinuiteta.3-14. k vs 12 =6m.. d3 == 80mm.2 +11. n~ a n~ I 8 .28115. =K2V2 =K3 V 2 2 3 VTj Zatim se· iz uslova hidraulicke paralelnosti deanica K/. Sv5 == 10. n~ . 13 K3 =---z4(SR +Skl +<'.75. upravo tim redam.5.025.= 2. to se njega dobija pratok kroz optoeni vad V4 = "K1V1 +KsV5 I.u +Sk +<'. P..Fromcun slozenih cev'Ovoda 191 Pm == 3kPa.-+1). SVI = 1...= 0.-.351/5. ProDlem 2. == 8m..3. Kj =--.K4 =7. <'.-+1). Svo .2 + K5V52.T+ 1) . Dati su u podaci: h==4m. i b) napor pumpe posreclstvom ekvivalentnog koeficijenta hidralllicke karakteristike slozenag cevnog sistema. SV4 == 11..2.2 i jednacine kontinuiteta V5 == VI + V +V3 .-.5.

3-16 vodase llalazi na tri nlvoa.3. Nivoi vode na svim etazama su konstalltni.2. + Kl'4 2 ::: 74J Ikg. hI ::: 1= 15m.192 Fromcun slozemh cevovoda Konacno.V02 = 74 J I kg. Potrebe u rezervoaru C su ri" = 2. Odrediti snagu pumpe koja obezbeduje projektovani pratok.. ProDlem 2. 'a .T)T+(SR +2C.1E Prema projektovanom protoku brzina u cevi ka rezervoaru C iznosi v =4T/ I d 2 n ::: 1. shodno izrazu (2. Sk::: 0.. 12m.vl =4. v k'---~--~----~----~ VI R V2 Slika P. h2 1= ::: Sm.VI + A~) _ RESEN.R + 2C. 'Il p =80%. 2 Su = 0.=0.5. '2 2 cije je realno resenje Vj = 1. U potisllom cevovodu na dmini = 5m meri se pad pritiska pomocll diferencijalnog manometra sa zivom..3-15 I Yp = ghj + (C.. koje glase v~ 2 + (C. kada je ree 0 protacima. dobija se napor pumpe: }~::: Ki'. Nivoi vode u svim rezervoarima su konstantni.v = 1. d + 1)2" ' p i jednacine kontinuiteta V2 2 2 2 v ' (1) (2) Vo =Ii. P.54) snaga pumpe 1znosi P=2393 W.5. Na kraju.7) za paralelno povezivanje cevnih deonica dobija se ekvivalentni koeficijent hidrauli6ke karakteristike K. Dati su f=' ~=~~r-=I"'·T~v""d..5. t. I Is.d")V 1 r -L 2 g(hz -h )+(Su +Sk +Sv2 +/cd)V lJ= 0..4 1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno strujno kolo. iz jednaeine kantinuiteta primenjene za raeYU dobija se protak kroz pumpu f/o ::: V5 +V = 25. 10m. b) karakteristiku blende koju treba ugraditi u cevovod umesto meraca pada pritiska na duzini 10 da bi pIotok i pokazivallje bili isti."~+L~+[K'+(k+ k+ Sa kojim napor pumpe iznosi Yp klTT d10497 = K.2. podaci: d = 40mm. dobija se kvadratna jednacilla 1 11 -/2 2 12 (Sv1-Sv2 +/. b) Primenom izraza (2. +V2 .. t." 1z Bernulijevih jednaCina za nivoe 1-0 i 20.:38m.88 1I s. sa kojimje snaga pumpe P=299W. U rezervoaru sa s1.592 m! s.-d-)V 1 +2v(Su +Sk +Sv2 +/.1.75 J Ikg.y +1.Y2 =3. Potom se iz jednacine (1) dobija napor pumpe Yp = 119. Odrediti: a)snagu ugradene pumpe.CA~I=0v" 11 1 1-." +s/c +C.'fi==:!=. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A i B u rezervoar C.v + A~ + 1) v I 2 1 2 2 Y = gh2 +(Su +t.3-16.2.==tI h2 1 ::: 1O. t.3) za redno i (2.3-15.245 ml s. ProDlem 2. u kome sn deonice (0) i (4).k +Sv2 +A. Pumpa prebacuje vodu iz dva donja u gornji deo rezervoara.02. SR:=: 1. 1.

Pv = SOOPa. d 3 == 40mm" d 4 == 30mm.. Dati su podaci: p =: lOOOkg / m 3 . Dati su podaci: D=50mm. ukupan protok isticuCih miazeva je Ii-a = (n + l)V. ~R =0. Pm == 13600kg I m3 .1'0.7 .3-17 ).. d. iiznosi h.3-18. ~u' ~k' Svo' ~v' Sin. ('.7. 12 = 8m. v RESENJEa) P=1916 W. d 2 == 45mm. ~R = 1.2.014m /sm 3 1l2 v ..2.02.3-16 .. b) c) K=O. Fontana ima n+l mlazeva visine /Z.4 .8.F-~~~~~k V1 =4..5. Slika P. d == dl ==dz ==40rtun.. Tip =80%. Odrediti: a) koeficijente lokalnih otpota svih nventila.5m. Ie C. Hi (g) u IH" vo Ie (D VI V2 cD 1.3-17. h2 == 6m. d = 50mm. - - - I" a "' Ie 1 D P== lOOOkgim J . dok je .:\~11 = 5m.5. sa kojom procI.5. Poznate veliCine su: do. U grani precnika D meri se protok pomocn blende Cija je karakteristika K = 10-2 m3 / sm 1/2. 12 = Sm. Ll~ RESENfE: Sv2 = 58. S1'4 == 13. I == 15m. ~v =1.)k tecnosti iz jednog mlaza iznosi r/ = vd. Tip.k =0.n /4.Ventil u prvoj cevi ima koeficijent lokaJn()g otpora ~1'o.O .65!/s. b) snagu pumpe. H. ~1'3 =15. a potom odrediti snagu pUll1pe. r t ~ r Jh P I' --. Da bi svi mlazevi imali iste visine treba podesiti otpore preostalih n ventila. 1.. Pm == 13600lcg/m3. ~R1 =0.02. ~-----. I \ \ odredjuje brzina isticanja mlaza v = ~2gh . Lo' h. --.-l.5. L. 1. A=0. D.k. ~"l =2. Tip = 0. I )'h ~I -SR2=0. P=450W. Prema jednacini kontinuiteta ovajprotok claje brzinu u cevi Vi = v( do / d) 2. hi == Sm.6. '4 = 5m. ~u == 0.Prora(Yun J'iozelulz eel/ovoda 193 c) protok vode od srednjeg ka donjem nivou kada pnmpa nije u pogonu.\. Blenda je povezana sa zivinim manometrom Cije je pokazivanje h=125rnm.2. Odrediti koeficijente lokalnih otpora ventila V2 i V4 tako da nivoi vode u rezervoarima budu konstantni. H2 == 4m. to ce protoci u' n+ 1 cevi bi ti isti. 13 = 10m..2 = 3. 1±"'=-==-~t1 .--~~~~~~-:J-h2 = O.Problem 2. v 2 /2"" gh . 11 == 2m. I =15m. A == 0. LV3 Slika P. (. Pm I d Ie = 4kPa. Prema tome. h1 =1m. ~______ .~R' Sr' ". do == 60mm.5. d1 == 40mm.Problem 2. RESENJE" Najpre se iz Bemulijeve jednaCine za preseke 1~ 1 i 2~2.v1 =4.5. Voda istice izcevi kroz mlaznike izlaznog precnika do."2 . ~1'-2. fo == 10m. Pmo == lkPa. H1 == 3m. p. h = 120rnm. Kako je visina svih mlazeva ista. Ie . Pumpa transportuje vodu iz rezervoara B i C u rezervoar A.

.9).102) daje snagu pumpe.j)V.. 60.05m3 /sm1/2 i koja je pove:<.2..2.3-19..2.8..-f0. 20.i'&""lm".2 d dabija se koeficijent lakalnog otpora ventila S.::==~ '·. 15.!!. (i=1.=150.:0.1.. dobija se napor pumpe Yp=gH+(s.ana sa manometrom koji ima pokazivanje h=lOOmm.:%""!. (i=1.. Sa koeficijentam C1 obuhvacenjei lokalnL otpor blende.j).~ R r Vn R Slika P.""'''.. ..''''. 10.""J&"""f}"":%""<{". 100../!-:-7=%ib94"".l@""*"":im"':!?h:d·~m~""?%i!""'.+2Sv+2Sk+AD)(D2n) La 4Vo 2[ (SR+Svo+ A-... 100. 70. 100.====~===::::~======:.t.2 v 1 V v2 ~ L· v~ (SR +Svo +A-. b) 1z Bemulijeve jednacine za preseke 0-1.--iXl-~ vt k V U :=". i on daje brzinu Vj = (11+1. Slozeni cevovod ima 9 deonica precnika d t ..n. 70. PrOD/em 2. p=1000kg/m 3 . C. l1p = 0.1)2+(Sm +l)"2=(SR +SVi +A )2+(Sm +1)"2+ f. 12.3-18 protok u bilo kojoj magistralnoj deonici Vf =Vo - jV = (n + 1. =?M"". d.d.. 1·······1 · · ' · l · · · i ' i 1 TiTlT'rnCI 2 ·········\9):~ ~ .?' Da bi se poznavali koeficijenti otpora svih ventila indeksu i treba dati vredp." = Svo . 10.. '% vo 7' vt tit I. u kojima su otpod dati ekvivalentnim koeficijentima otpora C. 8... a) 1z uslova hidraulicke paralelnosti O-te i i-te deoruce I V .2" . 15."". 100.%n".. Odrediti· smigu ugradene pumpe. +A D)(D)4 L(n + 1. Dati Sll podaci: H=)Om. ...j)(d o I d)2V.. ~ V2 rd ====. ___ =1::=== tit if: f- VI ~ vi ~~ . "~"""i'#""i<'~"". 5.{"."j).1)(7) 2+Sm+ 1J"2' I do v 2 koji shodno izrazu (2.9).. RRfENJE: Protok izmeren blendolU .):5.. 120 mm.194 ProraCit1Z slozenih cevovoda h .osti i=1. 2 ~ IiL-.""»fi%""'~""')lm.(S.. J=I L d.J(Sr +A D)T 2 .=5.. U deonici precnika d l H meri se pratak pomocu blende cija je karakteristika K = 0.

9..EN.3-21.43 (1/s) 2 ' .102) snaga pumpe iznositi P==2197 W.5.3) i (2.6 Problem 2. Koeficijenti. . . 1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno strujno kola Ap == K. i koriscenjem izraza (2.80. U deonicama zatvorenog hidraulickog sistema poznati su precnici cevi d j i ek:vivalentni koeficijenti otpora Ci (i=1. .. 80. + JK.211/s.2. 80. . 20. 62.2. 40.7). + 3 + (1 I 1 1)_2 Pa JK: + .2.2. 30. Odrediti ukupni protok tecnosti gustine p = 900 kg 1m 3 ako je porast pritiska u pumpi Ap =72 kPa.7) dobija se ekvivalentni koeficijent 2 hidraulicke karakteristike cevovoda K." +{ k+[ K. {j-f. i primenom izraza (2.Uvodenjem koeficijenata hidraulicke katakteristike K j = 8pCj I (d j n)2 (1=1. C.3=20. 100 mm. 27. RESENJR a) Kako je za zatvoreni hidraullcki sistem ek:vivalentni koeficijent hidraulicke karakteristike K (1 1 )-2 K e = ..3-21 Slika P. rb-+ rb-}-2 +C rb-+ rh-.-+ k +K.1.9)..3. Podaci: di=lOO.3) i (2. .v'.Froraatrl slo:ienih cevovoc/a 195 iznosi r~ = K Jh = 15.81/ s. 70.5.431-10'.-=lO.7). RES.3-20 Problem 2. pa ce shodno izrazu (2. .78..3.[K.. "K6 "Kg "K9 1z Bernulijeve jednacine za nivoe 0-1 dobija se napor pumpe Yp = gH + K. + JK. 220 1/ s..)~2=52248. r)-=JApIKe =17.!E.5. Strujanje 11 cevima je turbulentno u levadnitIloj oblasti atpora. 7. K.7.[K.JK: +. 10.2. 13.r/2 dobija se protok b) Slika P. Ukupni zapreminskiprotok vodeu sistemu je V". =2. Uvodenjem koeficijenata hidraulicke karakteristike K j = 8Cj 1dtn2 (i==1.2 = 111. . = 13. 60.6 J I kg. 10. .. i b)· nacrtati· ekYivalentnu hidrauliclru karakteristiku. r fT +K.41 Pa/(l/s)2 i=1. U jednom zatvorenom hidraulickom sistemu razni potrosaCi su redno i paralelno povezani. a) Odrediti ukupan pad pri tiska zatvorenog hidraulickog sistema. hidraulickih karakteristika pojedinih deoruca su K j =20.7) dobija se koeficijent ekvivalentne hidraulicke karakteristike Ke=Kl+{ rb-+[K2 +( rb-r'2+K7rI/2+ "l} K 3 "l/K4 "'>.23./K5 .

0.21/8. 28.2. a koji ima jedan od oblika Ii V i 8p li'2 I1Pi = PA. I1p.5 bar.2.3). i n dj 2 .3-22 RE£ENJE Kako se lokalni gubici zanemaruju to u pojedinim deonicama treba uzeti samo gubitke usled trenja koji se odredjuju primenom Darsijevog izraza (2.26). n dj 4 pMN . Na mestima grananja i spajanja cevi kao i ostale lokalne gubitke zanemariti.2) Kod paralelne sprege (s1. pravila crtallja opisana u Odeljcima 2. P.2.3-22b) vazi uslov (2. i~l n i=1 d.n).2. i 2.035. 15m. 12. p.3-21b. . L=95m.1CV)] .2. Zadate velicine su: d p Ii' Ai U=1.2.3..24a) vaZi uslov V. (1) a) Za larninarno strujanje koeficijent trenja odredujese primenom izraza (2. dobija se dijagram hidraulicke karakteristike dat na sL P. r'.1. a) Stika P . v. -d -2 == .3-22. a. . . == canst pa ce ukupni pad pritiska izmedu tacaka MiN biti 11 128pv " n Ii I1PMN == LI1Pi = . ~ == 128pv Tt.2. C'[__..L M ~ _l _dl_~. . Odrediti zavisnost pada pritisaka izmedu tacaka MiN od protoka ako je strujanje u svakoj cevi: a) laminarno. Ai=0. P.04. = canst. c) Izracullati korisnu snagu pumpe ako je n=3 i ako su dati podaci: d i =25.3).l) Kod redne sprege (s1.2. Frob/enD 2. A=0. b) turbulentllo u hidraulicki potpuno hrapavim cevima. U jednom zatvorellom hidraulickom sistemu n cevi precnika d i i duzine Ii povezane su: 1) redno.196 Proracun slozemlz cevovoda to ce ukupni pad pritiska iznositi I1p == K/ 2 == 6.'=8. za piikazani cevovod sa s1. b) KoristeCi.3.5 V. V= 0. P. I1Pi ==-n-d 4 ~ • (2) ! a.3.V L ~ . D=50mm. 30mm. 1z ovog uslova i iz jednacine (2) dobija se protok kroz i-tu deonicu ..39): 'Ai = 64/Re i = 16/[f~ I (d.2 Ai .2.2.03. Ii =10. 0.. V_'_/-4"~_p_' M N __ L_'2]_'d_:--. V. 2) paralelno. iCijom se zamenOffi u jednacinu (1) dobija linearna zavisnost pada pritiska od protoka 128pv Ii . Zapreminski protok V tecnosti gustine p i kinematske viskoznosti v isti je u oba slucaja povezivanja cevi. tj.032 (i=1.3-21a..1. p= 985kg/m 3 .n·lO6 nl / s.

Gubitke u raevama RO i R zanemariti. odrediti koeficijente lokalnih otpora ugradenih ventila VI i V tako da se ostvare zeljeni protoci V. Ukupan pad pritiska u zatvorenom hidraulickom kolu je L 1 4)/ " /). 'sledi . koja trosi P=7.=1 L.P== /). i 2 ==)OOm.-s • .15.995m/s .v=4(V1 + Ti2 ) I D rc = 1. a rade obe pumpe. b. D 2(D2n)~ . d== 80mm. D=200mm. odnosno od protoka. kW za ProDlem 2.2) Za paralelnu spregu se iz jednacine (1) dobija protok /).5.75. . SkI ~ 0.5 kW.768m/s . Pumpa Pi je radna a P2 rezervna. kroz bilo koju deonicu. 11 == 10m.2 7t V= S.v2 := 4V2 / D rc = 1.PMN == L. S obzirom da radi sarno jedna pumpa to vaZi jednacina kontinuiteta V =:: Va iz leoje sledi v == vO' 1z Bernulijeve jednacine za preseke 0-1. i V • 2 b) Kada se zatvori ventil VI. U instalaciji se nalaze dye paralelno spregnute pumpe./). d) 2 (L.2. Sv == 1. Vod (1) sluzi za stvaranje sekundarnog strujanja koje sprecava talozenje prljavstina na dno rezervoara R.l) Posredstvom jednaCine (1) dobija se ukupni pad pritiska za rednu spregu 8p '2f. n . Sekondarno strujanje se ostvaruje protokom kondenzata Vj == Sf Is.PMN::: 7t 197 LV. korisna snaga pumpe P == /). S" == 0.3-23.=1 n V n d' b) Pri turbulentnom strujanju u hidraulicki potpuno hrapavim cevi~a koeficijent trenja nije funkcija ad Re-broja. I.n g" 2 . Smatrati da snaga pumpe ostajekonstantna.=l ?ell)) c) Nakon provere reZima strujanja sledi da je Re = Dn v 4~ D == 226969 sto odgovara turbulentnom rdimu strujanja pa zadati podaci vail.P. a zatim se iz jednacine kontinuiteta 8p /).03. SR2 = 0.5.s/ozenih /eJloJloda cijom zamenom u jednaCinu kontinuiteta V == 128pv /). pa zato vazi puna kvadratna zavisnost (1). leoja glasi .Proracun.~1 Ii. a)Kada radi sarno jedna pumpa. odredjuje pad pritisaka V ".3 kW za paralelnu spregu. b. Dati su podaci: Pm::: O. gustine p == 1000kg 1m3 . Postrojenje prikazano sa s1.27. za koliko se tad a poveca protole transportovane tecnosti lea deponiji. Konacno.3-23 sluzi zatransport i r z = 200 m3 I h kondenzata.pV ima brojne vrednosti: P==41.PMN +pA. od rezervoara R do deponije D. A. Sk =:: 0. i P=5. samo za deo zadatka pod b).. . SRI =1. H == 2m. REfENJE' a) Na osnovu zadatih protoka dobivaju se brzine: 2 2 z Vj =4Vj Id rc=O.928 m/s. =-2 V L/A.=IT J • ~ V. = 0.PMN = . I=:: 5m.=1 d.lbar.25. P.4 rednu.

P..v2 +1.roblem 2.]1 (T~ +V2 )a =22%.D.Ie Deponija k k I.Ie I. da bi se ostvarili zeljeni 1 protoci V. g Yp ] =: 790 J (kg.1. H=20m.3-24.=: 0 . pa zato vazi jednaCina kontinuiteta r? =: 2Vo' Kada se u Bernulijevu jednacinu (1) uvrsti napor pumpe Yp = Pl1 pPIjo' Clanovi sa brzinama pretvore u Clanove sa protocima. K = 20 :g (f)2. Dve pumpe (s1. .zs-+ 1+4(2~k] +2~v+6.3-24a) su paral~IIlospregnute i transportuju tecnost iz rezervoara A u rezervaor B..D. ~ + 1) v~ 2 I 2 V (1) (~u +2Sk +2~kl +2~v +A D)2+(~RI +~vl +A"d+ 1 )2' dobija se koeficijent lokalnog otpora Sv] =:1. jet su grane sa pumpama identicne..2.-p. Visinska razlika izmedu nivoa tecnosti u rezervoarima je H. +2Sk +1.D.1.Ie k frv Slika P. DakIe.198 PrortlGun s/ozemh cevovoda lz -fabrikc - . leao i zatvaranjem vel1tila VI Cime je r~ =0. dole je u gIavnojcevnojdeonici gubitak Yc K2 = KV 2 . U cevrum deonicama u kojima se nalaze pumpe stujni gubici su dati izrazima 1~] =: Kl'j2 i Yg2 = K2V22 .D) V + gHV --..0:<\ u . su dati podaci: K] = 10 d ({)2 .20.. . povecanje protoka u slucaju pod b) U odnosu na slucaj pod a) iZllosi [Vb + (V. i na kraju iskoristi veza f/o =: V 12.102) dobija se koeficijent lokalnog otpora ventiia ~v2 =: 1. ~ I~ fr R2 V2 Iz. P.65.2) koeficijenti hidraulickih karakteristika. ~) l~ +(2SkJ +2sv +1. Dakle.. dobija se kubna jednaCina 8 [ 2/+12 1 1 ] ' 3 ' 2Pl1p D 4 rc 2 ~u +3~k +~V2 +A----. = gH +(s. Cije je pozitivllO reilenje V = 73. pri cemu su veliCine Ki (1'=-. U ovom slucaju protok u raevi RO se deli na dye jednake koliCine. i r 2 instalaciju treba uregulisati tako da se na ventilima dobiju otpori Sv] odnosno ~V2 .3-23 Yp + P. +V2 ). b) Povecanje protoka ostvaruje se ukljucivanjem i rezervne pumpe. 1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno strujno kolo 2 1 2 • 31 V' I VI Ip =: posle zamene napora pump~ izrazom b) l +(SRZ +Sk +t. Yp2 =760 J / kg. Yp ~ =: Pl1 p / pT/o koji sledi iz (2.2.81/ s =: 266 m3 / h. a) Odrediti l~kupan protok tecnosti ako =15 ~g ({)2..

:: Yg2 . d) Yp1 > Yp2 ' Ygl == Yg2 == 0. Ygl == Yg2 == 0.3-24 a) Dve paralelno spregnute pumpe.2 .s!. (1) Eliminacijom protoka Ttl i V iz sistema jednaciIla (1)..)V 4 +[ZAB+4Ki(Kz -K1)(Yp1 -YpZ )] V 2 +B=O. V=V.3-24a) treba cia bude ista za obastrujna putall ko. c) ako su obe pumpe istih karakteristika a moze da se zanemari sarno gubitak Yg2 .iima se nalaze pumpe PI i P2 i ona iZllosi (2) .Proracu/'l s/o. koje glase: .2 . Karakteristikeparalelnospregnutih pumpi: b) Ypl == Yp2 .zel'tih cevOJ/oda 199 Nacrtati hidraulicku karakteristiku sprege pumpe-cevovod i ucrtati radne tacke spregnutih pumpi i svake ponaosob u sledeCim slucajevima: b) ako su obe pumpe istih karakteristika.:: Yg2 . .2 . Bez obzira kakve Sli karakteristike paralelno spregnutih pumpi i odgovatajuCih cevovoda.B= K (gH-Yp1)-(K2-Kj)(1PI-YPZ) ' 1 1 2 dobija se jednacina cetvrtog stepena CA z -4Kj K. Ypl =gH+K1Vl +KV .. . y y+ b) y a) A +-------'---'----4-_ d) V Slika P. energija u raevi R (v. Yp2 =gH+K2V2 +KV . +V2 . gl e) ako su pumpe razliCitih karakteristika (Ypl > Yp2 ) a gubici Yg1 i Yg2 se ne mogu zanemariti. RESENJE a) leclnaCine koje definisu problem su: dye Brenulijeve jednacine (postavljene za Ilivoe tecnosti u rezervoarima ALB) i jednajedriacina kontinuiteta. a gubici Ygl i Yg2 ll10gu cia se zanemare.2.K l ) . Strujanje je turbulentno' u hiclraulicki potpuno hrapavim cevima. 2 2 (K 2 .2. A="K(K2 -K 1 ) +K2 +KIKz ..2 .'. e) Yp1 > Ypi'Ygl . c) Yp1 == Yp2 ' Yg1 . . cije reSenje y" =5 lis zaclovoljava sistem jednaCina (1). P. d) ako su pumpe razliCitih (nejednakih) karakteristika (Ypl > Yp2 ) a zanemaruju se gubici Y i Yg2 . pri tome livodeCi konstante 2 K .

iz tacke na Y-osi. dobija se radna tacka RT. Prema tome. dobija se energija u racvi YR =. koji se nalaze na medusobnoj visinskoj razlici hR _ B .i u odgovarajuCim cevnim deonicama ne mogu zanemariti. pa se tako dobija rezultujuCi protok Vc = VA + VB u tacki C. Povlacenjem. Redukcija hidraulicke karakteristike se VIS! taka da se pri jednom protoku od napora Yp1 oduzima gubitak YgP Cime se dobija veliCina Yp1 * = YpJ . treba koristiti energiju u racvi.B +Yc • (4) Dakle. ali ovog puta za potisni deo cevovoda. b) Kada se paralelno spregnu dye pumpe jednakih karakteristika i kada se gubici u vodovima do racve mogu zanell1ariti rezultujuca hidraulicka karakteristika paralelno spregnutih pumpi se dobija sabiranjem protoka pumpi pri jednom konstantnom naporu. iz radne tacke. i u preseku sa krivom Yp1 *' tacka D. takode. ali da se glibi<. Da bi se odredile radne tacke pojedinih<pumpi. P. c) U slucaju da su pumpe jednakih karakteristika.r.1.10b. treba ucrtati krivu Yc ' koja predstavlja hidraulicku karakteristiku cevovoda. objasnjen u Odeljku 2. Ove tacke se medu sobompoklapaju (RTl=RT2) zato sto su pumpe jednakih karakteristika a u vodovima do raeve gubici se zanemaruju. iz radne tacke treba povuCi horizontalu Y=const. koja predstav!ja merge/ski tldeo pumpe PI It ra(vi R Na ovaj nacin.isprekidana linija Yp1 ' Sada se koriscenjem izraza (2) i (3) pri jednom napom sabiraju protoci iz tacaka A i B. koja leZi na rezultujucoj krivoj paralelno spregnutih pumpi Yp1 *+2' U preseku la. koja se nalazi na rastojanju gh R _ B . Sa s1.ivih Yp1 "+2 i . treba redukovati hidraulicku karakteristiku pUll1pe Pl.HSoj hidraulickoj karakteristici paralelno spregnutih pUll1pi YpJ + 2 ' Kada se ova 'rriva spregne sa hidraulickom karakteristikom cevovoda Yc dobija se radna tacka RT. Postavljanjem Bernulijeve jednaCine za preseke racve R i nivoa tecnosti u rezervoaru E.ghR.3-24b protoke iz tacke Atreba sabrati. za slucaj sa s1.2. Pavlacenjem vertikale (V = const) iz tacke D dabija se u presek:u sa krivQmYp1 radna tacka pumpe RTl.200 ProraCYll s/ozemh cevovoda S druge strane u racvi treba da je zadovoljena i jednacina kontinuiteta V=v"j+V2 • (3) lednacine (2) i (3) su osnovne jednacine koje se koriste za crtanje hidraulickih karakteristika paralelno spregnutih pumpi. Konkretno. 2 ?~'Jtoci . dobija se redukovana hidraulicka karakteristika pumpe Pl.YgJ .0 i Yg2 = O.2.2.3-24c prikazaIi je sIucaj kada je: Yg1 *. linije Y'. ponavijanjell1 postupka za celokupno podrucjeprotoka.'const u preseku sa krivima Yp1i 1'~2 dobijaju se radne tacke RTI i RT2 pojedinih pumpi. Cime se dobijaju: upreseku sa krivom Y 2 radna p tacka RT2 pumpe P2. P. P.. prvo.. Ovaj postupak je. Da bi se nacrtala hidraulicka karakteristika cevovoda. Tako na pro nasI. donekle. pa se tako dobija protok 2VA u tacki E koja lezi na rezultuj.3-24c je ocigledna da radnim tachE'·]' pmnpi odgovaraju razliciti r~ i V • . tada treba dobiti redukovalze karakterisfike pumpi.

m !s.2). a1 =408. = a.Smm.3-24d).1. Cevovodi su od celicnih varenih cevi sa stanjem zidova posle duzeupotrebe.2. preseka sa . p=1000kg!m . a grad B V == 500 II s 2 vode. b2 == 20000. d2 == 600mm. LakaIne otpore racunati kao 10% od gubitaka na trenje. prvo se iz RI povlaCi horizontala (Y=COl1st). 11 3 = lOIan. s tim sto je tada uputnije umesto hidraulieke karakteristike tipa Y == Jeri") koristiti njen oblik /:lp == Jeri"). ProDlem 2. b) Koliko paralelno spregnutih pumpi treba ugraditi u pumpnim stanicama PSl i PS2 umesto pumpi P1 i P2 ako se raspolaie pumpama koje imaju H karakteristike YpI.. '2:= 6 SIan. a) Odrediti potrebnu snagu za pogon pumpi. P.06·1O:.S. e) U opstem slucaju paralelno spregnute pumpe mogu biti sa razlicitim naporima. P.2. 2 = 3787. Grad A ima potrebe T~ == 800 II s.3-2S sluzi za snabdevanje dva grad a vodom za pice.1.v=1. bl 1= 20km.3-25. REfENJE a) Za eelicne varene cevi koje se duzivremenski period nalaze u upotrebi iz tabele T. -b. a 2 == 1636. cime se dobija rezultujuca kriva hidraulieke karakteristike YW+2* koja se lomi utacki A. hrapavosti zida cevi 1) == O. a povlacenjem iz nje horizontale Y=const i u preseku sa krivima Yp1 i Yp2 dobivaju se radne taeke pojedinih pumpi RTl i RI2.2. tada se koriscenjemizraza(2) i (3) dobija rezultujuca hidraulicka karakteristika spregnutih pumpi -kriva Yp1 + 2 (sl. c) Ako I J J je pumpno postrojenje PS2 u kvaru a u PSi ugradene pumpe iz zadatka pod b) odrediti koliki je tada protok lea gradu A. d1 := 800mm. na pI.menja nagib zato sto su hidraulicke karakteristike pumpi razlieite. U preseku krivih Yp1+2 i Ya dobija se radna tacka RI. d = 1m.S se dobija vrednost apsolutne . Podaci: h == SOm. krivima Yp1 i Yp2 eime se odreduju radne taekepumpi RTl i RT2. na pro Yp1 > Yp2 ' a neka postoje i gubici Yg1 i Yg2 • Ovom prilikom prvo se po postupku opisanom u zadatku pod c) dobijaju redukovane karakteristike pumpi Ypj * i Yp2 " Zatim se redukovane krive paralelno sprezu.d) Kada se pumpe razliCitih karakteristika paraleIno sprezu. H == 100m. Cevni sistem prikazan na s1. Prema projektnim protocima slede vredIlostibrzina sttujanja . Opisani postupak za pumpe u potpunosti vaii i za paralelno sprezanje ventilatora. Ovom prilikom u tacki A kriva Yp 1+2 se "lomi" . U preseku krivih Yp1 *+2* i Ya dobija se radna taeka RI~ Za odredivanje radnih tacaka pojedinih pumpi.5.V2 (i=1. a zatim se iz presecnih tacaka B i C na redukovanim krivima povlaee vertikale do. neka je J~l > Yp2 ida se zanemaruju gubici Yg1 i Yg2 . d) Za slucaj pod c) odrediti broj pumpi koje treba da rade da bi ka gradu A imali projektni protok.

b/T2 i uvodeCi koeficijent hidra1. ..1 u pumpnim stanicama PSi ugradene pumpe sa hidraulickim karakteristikama Ypi == a. tada odredeni broj pumpi iz PSl treba isldjuciti. ill 4Ti"z ill v =_.08 bar i· b. Prema tome ukupna instalisana snaga iznosi P =P 1+P2 = 1398.4 bar.:.202 Froracun s/ozemlz cevovoda 4 . koje glase: Yp1 + gh = 1. n a l +gh b] +Kn 2 = 10431/ s .2).:. sledi . b) Probleme snabdevanja vodom nije dobro resavati ugradnjom sarno jedne pumpe. d) Ako potrehe grada A. sledi pratok ri.78). =10431 I s vode. nakon zamene protoka Til = 800 II s.1 se ugradnjom vise paralelno spregnutih pumpi.1 J Ikg i }'~2 = 1436. Ako s1. a tada za odredjivanje koeficijenata trenja vaii izraz (2. _ill 4 V . Shodno izrazu (2.PI = 3. zamenom koeficijenata trenja izrazom \ = 0.4 kW..11(15 / d.102) dobivaju se snage pumpi P I =500. ..1.1mpnoj stanlei PSI treba da ostvari protok V =Va / n. ReI = 1201l69.1 leI I va .o do + 1\. v =-=17682 o en: ] 12 2 ' s·' I c/2 n: ' S' 2 d 2n: S' ' 1 koje daju: Reo = 1561520.1. koji PSI transportuje prema gradu A. v =-=1592.1.1 leo 7fT + 1. =) . au razmatranom slucaju i iz razloga zato sto je snaga jedne pumpe suvise· velika. ? I va ? 'I v]72. -bJi"2 (i=1. . Jdgn:· 0 .H o dT+ 1. iz bila kograzloga van pogona (V2 = 0). (V +V )=166). Q 2 . Ovi problemi u vodosnabdevanju resavaj1.1. Za resavanje ovog zadatka koriste se dye Bernulijeve jednacine. Izjednacine (1). (i=0.1. tada iz jednaCine (1) zamenorn hidrauIicke karakteristike pumpe izrazom Yp1 = a l ... . ._ Y .Rez = 1000974.7 leW. a u PS2 protok V =V.~ aj bl _Y pI =8 m = V2. u slucaju pod c) nisu za protokom od V. )025 .1licke karakteristike eevovoda K =1! f o ~ !LCdO)4lC·_4_)2 2 Ll\.2) tad a svaka od pumpi u p1. sa kojima porasti pritiska u pumpama iznose b...~. 1m pri cemu su n i m brojevi ugradenih pumpi.5. Sa ovim vrednostima Rebroja i sa podacima 15 i d.lle2 TT 2 V 2 (1) 2 Iz ovih jednaCina. sledi da je strujanje u hidraulicki potpuno hrapavim cevima.1 d] d1 .5 J Ikg.. ? I I 2 Ypl +Yp2 = gfJ +1.6kW i P2 = 898. a shodno algoritmu 2.b2_ .P2 == 14. p2 c) Kada su pumpe iz pumpne stanke PS2.7. slede vrednosti za napore pumpi Ypl = 308.. Zamenom ovih protaka u izraze za hidraulicke karakteristike pumpi slede brojevi ugradenih pumpi u pumpnim stanieama n = Va .

Rezervoar A je veliki.6kW.RI = 1.3-27 Problem 2. 2 RESENJE Iz Bernulijevih jednacina P /!.8. Kako je novoodredeni broj radnih pumpi 2 < H] < 3.h2 ::: 10m.69 bar i /!.8.2. Interesantno bi bilo razmotriti kolild utrosak energije pri radu tri.V3 = 4. Odrediti protok vode lea rezervoaru C. Ovde treba napomenuti da dobijena resenja vaze sarno ako ena pr.P2 == 1. dok se nivoi vode u rezervoarima B i C odrZavaju konstantnim stalnim proticanjem vode kroz njih. v = 0.. Odrediti snagu koja je potrebna za pogon pumpi.R2 == 0. Pumpe Pi i P2 transportuju vodu iz rezervoaraA u rezervoare B i C.10. hz = 3m. Istovremeno voda se vraca iz B u C i struji iz C ka potrosacu P sa protokom V = 3. Shodno izrazu (2.p] = 4. c.m Is.8.236 bar transportuju vodu iz rezervoara A i B pre rna rezervoaru C. Rezervoari imaju konstantne nivoe vode.4 W. d 2 ::: 80mm. i jednacine kontinuiteta V == VI + V2 ' sledi veza .06. u ovom slucaju. VI PI VI '-------~R~2~~I~~-'k RI V2 P2 V2 Slika P.2 A.T+ 1.2 "'7fT /!.3-26 Slika P. (.3-27. C. 10 = 100rn. do = 100mm. 12 == 90m.7kW.0. Lokalne otpore racunati kao 20% odgubitaka na trenje. Pumpe Pi i P2.4. koje imaju poraste pritiska /!.7f2' 2 (1) u kojima se za odredivanje leoeficijenta trenja koristi izraz (2. moguca je znacajna usteda elektricne energije. Smatrati da je.63).k = 0. to povremerio treba da rade dye pumpe (V] ==724 lis). 6 2 RESENJE: Posle odredivanja pojedinacnih snaga pumpi sledi ~ == 170 W P2 = 67. llP] = ll p2 = 0.2.2 12 v.511 s.5.. a povremeno tri pumpe (VI =870I/s).3-26. C. Podaci: h] = 5m.106 cm2 ! s.2 "']---ct. l z = 10m.102) s1edi Ib==97. odnosno 1(S)==447.P2 -p-= ghz +1. I] = 6m. strujanje u svim deonicama kroz hidraulickiglatkecevi. p= 1000kg! m3 .4.v] = 1. a koliki pri radu svih os am pumpi. 13 == 10m. Strujanje je turbulentno u hidraulicki glatkim cevima.v2 = 2. d l ::: 50mm. Prema tome. V= 1. IIp] = ll p2 = 0. I v "'2 d T+ 1.1. dye) pumpe mogu da "izbace" vodu do mesta racvanja cevovoda. C.p] II v~ I v2 =gh] +1. pa je nivo vode u njemu konstantan. 10 = 4m.. II ::: 150m.43.Proracttli sfozenih cevovoda 203 nl =V] In] I(G]+gh-KV1z ) =:2.1. Problem 2. C.4 W pa ce ukupna snaga biti P == p] + P2 = 237.. Podaci: hI =40m.

CI =10.~ (-j-)5/4 (-j-)2 vI d {d + (-}-)2L l~ d II (d~ )5/4 vt4 -l 4l7P/4 }417 = 1. Pumpa trallsportuje vodu iz rezervoara A ka rezervoarima B i C.204 Proracun s/ozemh cellovoda (2) /:lp d B::::.. i posredstvom koga se iz jednaCine (2) dobija brzina va:::: 1. A=0. SlI =0. H:::: 5m. b) snagu ugradene pumpe. Cs = 45. d. . 100mm (i=1.3 . 50. hI :::: 30m. 150. Voda se. . . Nivoi vode u svim rezervoarima odd:avaju se konstantnim stalnim proticalljem vode kroz rezervoare. kaskadno vraca u rezerVaar A.8 imaju precnike di iel0tivalentne koeficijente otpora Ci • Nivoi vade u svim rezervoarima su konstantIli. C4 =10. 80. iz ovih rezervaara. Cs =8. 200 mm (i=1. .60.29.80. C6 =20. RESENJE: a) C3 = 3. C2 =50. U pojedinim deonicama precnika d i otpori su dati sa ekvivalelltnim koeficijentima otpora ~ (i=1.8.7.3-28 Slika P. 100.50. 100.8). Sic =0.3-29 Problem 2. Pv = 981OPa..2. = 200. p = 1000 kg/ m\ TIp :::: 0.. odnosno trazeni protok liro = 8..5.351ml s d Jl J J cije je brojno resenje dobijeno numericld. Podaci d.3. C i D. 112 :::: 20m. CI = 5. voda se povratnim cevima.60.. C3 = 65. Odrediti: a) ekvivalentni koeficijent otpara deonice (3). Cs :::: 9. Pajedine deonice slozenog cevovoda i=1.. TIp =0. Podaci: I:::: 5m. i b) snagu ugi:idene ptlmpe. . . b) P = 5877 W... iz rezervoara C i B. Pm = 19620Pa. C7 :::: 40. Odrediti: a) ekvivalentne koeficijente otpora deonica (4) i (5).02. Problem 2. .7 . C6 :::: 35. b) P = 7029 W.2.3-29. h = 2m. a p I II l[ J S/4 sledi jednaCina vI ={ B . Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A u rezervoare B. vraca u rezervoar A. ..--I_gh _1_.6'. . C2 = 10.3-28. =100. Slika P. d = lOUmm.017ml s. Istovremeno.6). h3 = 10m. Sv =2. 150. RESENlE: a) C4 = 42.0 II s.

rasta i kondenzacije parnih mehurova. Isparavanje tecnosti vrsi se. Kavitacija je u hidrosistemima nepozeljna pojava. termodinamickih. Opste @ k:a!vitadji U tecnosti koja struji moze da nastane pojava leoja se naziva kavitacija. pri lokalnom ubrzanju tecnosti brzina strujanja raste sto je propraeeno smanjenjem pritiska. iIi na njoj. tj. samo se burna isparavanje tecnosti naziva kljucanje:Sa aspekta proucavanja kavitacije interesantno je kljucanje na ruiim temp~raturaina. pa zato dolazi do njihove kondenzacije. i obrnuto. Zavisnost pritiska kljueanja vode. i on zavisi od mnogo faldora. na svim temperaturama. lokalni otpod. Najmanja dimenzija mehura. ito: polja pritiska. te je otuda. !cao najceSce koriscenogradnog fiuida. Kada pri strujanju tecnosti.. Razlog tome je sto kavitacija predstavlja veoma slozenu pojavu i to sa aspekta hidraulickih. sifoni turbina. koje se naziva "hladno kljucanje". i to tako: sto je veei pritisak veea je i temperatura kljucanja. vibracijama. hernijskih i elektricnih procesa koji se tom prilikom odigravaju.2.Mvti'acijska erozija. temperature data je u tabeli 2. Medutim. VeliCina mehurica je razliCita i zavisi od pritiska. eime se stvara plodno tlo za nastajanje kavitacije.1. kavitacija i dobiia ime. na predlogFruda. erozijom materijala.zina. formiraee se prvi mehuriCi pare koji predstavljaju pocetak kavitacije. Pritisak kljucanja teenosti zavisi od temperature. Pojava kavitacije je poznata jos s Inaja XIX veka. U uslovima stalnog nastajanja pare proces kavitacije se intenzjfikuje a takva kavitacija naziva se razvijenom. Smanjenje pritiska moze biti prouzrokovano prekomernim padom pritiska ili lokalnim ubrzanjem struje teenosti. pumpe. Pri leavitaciji formira se parni mehur ili kaverna. vrste fiuida. polja bJ. koji se nalazeu obUku mehurica.4. Pod kavitacijom se podrazumeva nestacionarni proces stvaranja.4. Stvoreni mehurovi pare bivaju nosf:ni strujom tecnosti. dolazi do osteeenja materijalaatase pojava naziva. U tecnosti postoje nerastvoreru gasovi. kada dostize vrednost pritiska isparavanja na datoj' temperaturi tecnosti. Ako se kondenzacija zavrsava blizu cvrste granice. opstrujavana tela i s1. ali takvog da pritisak dostigne vrednost pritiska isparavanja na odredenoj temperaturi tecnosti. ali i pored toga svi fenomeru vezani za ovu' pojavu nisu dovoljno razjasnjeni. Kavitacija pocinje kada pritisak tecnosti ima kriticnu vrednost. povrsinskih napona. Mesta u hidrosistemima na kojima se javlja kavitacija su: usisru cevovodi. Nairne. temperature teenosti. Kada oni dodu u polje povecanog pritiska prestaju uslovi za opstanakmehurova pare. Formiranje prvih mehurova pare predstavlja poeetni stadijum kavitacije. jer je praeena: sumom. koja je reda . KAVI'll'AC][JA 2. od.1. u veeoj ili manjoj meri. iz bilo kojih razloga. poveeanjem gubitaka energije itd. dode do smanjenja pritiska. . sadrzaja nerastvorenih gasova i vremena prolaza tecnosti kroz zonu kavitacije. rezima strujanja.4.

2. na. .2... Za objasnjenje pojave hidrodinamicke kavitacije koristice se struktura strujanja u zasunu prikazanom na s1. L.4.4. U kajoj je 1. tach A predstavlja· pocetak procesa isparaStika 2.krajnji pritisak i CLkoeficijent nerastvorljivosti gasa u tecnosti.4.89 0. Kolicina nerastvorenih gasova u tecnosti odreduje se kao: (2.206 Kavitacija velicine IflID..2. P2 . 1111)1111)111. a akc je ana nastala samo isparavanjem tecnosti tada se kavitacija naziva pama.~~~~:P::. Ako je centru kavitacije prethodio gasni mehur tada se kavitacija naziva ga. 1z Bernulijeve jednaCine za preseke 1-1 i 2-2 2 2 V v2 l P1 + PT = P2 + PT + Ap ..i. Vrednosti koeficijenta nerastvorenih gasova koji se nalaze u vodi date Stl u tabeli 2.ll-. Zbog lokalnog ubrzanja strnje pritisak maze da opada do Pmin (koji se ima pri vmax)' a za otpocinjanje procesa kavitacije potrebno je da bude ispunjen • PK~r~.. Hidrodinamiclk.a kaviblc~ja Pod hidrodinamickom kavitacijom podrazumeva Se kavitacija stvorena snizavanjem pritiska tecnosti.~r):~e:.4.1..4..~j~ja~ec~ast~eza~~! JWlillIlill..2.::t~:n!:::~ j:~~.02 Tabela 2..1) pri cemu su: Vt .2.v II 1111i1 rnr I AP zano.031 0..2 Mehur u tecnosti moze biti: gasni. Na kraju treba napomenuti da hidrauticki naCin izazivanja kavitacije nije jedini. zavisi ad stisljivQsti gasa.01 5 0. Aka· je to smanjenje pritiska takvo da se u jednom trenutku dostigne vrednost pritiska kljucanja Pic I BiIIIIIIIIII!111111 ~ (tacka A sa dijagrama) tecnost pocil1je da isparava. vazduh CL 0.~rx ~~e. ~~T! ~. ~Je .1.zapremina tecnosti.· diJo agr·amima· sa s1.4..2.2. Dakle.1 vanja. 204.. Pl c pocetni pritisalc. To smanjenje pritiska maze biti izazvano prekomernim padom pritiska iii lokalnim ubrzanjem struje tecnosti. parni iIi meSoviti.p pad pritiska na suzenju tecnost ' Dvofazni tok v1 turbulentnom strujanju isparavanje biti intenzivnije.. vee da postoji i akusticna kavitacija koja je izazvana zvucnim talasima. ·1 Homogena! 2 .. a samim tim i procesa kavitacije.. ~~~.ma. S obzirom da .1 ~I'-c------. Smatra se da ovi nerastvoreni gasovi predstavljaju zacetnike-centre kavitacije.---.

Hidrodinamicka kavitacija moze biti: mehutasta.4. ~ jednog ventila dobijeni rezultati su 500 +---j--j--+i. Jifehura.2. postifu se pri veCim priguserijima. 700 cak.8 lokalnog otpora koje odgovaraju 100 -'--. povrsinska i vrtlozna.min' pri kojoj dolazi do naglih promena koeficijenta. Mehurovi pare noseni strujoln tecnosti nizstrujno se uveeavaju.2) a naziva se Ojlerov broj' iIi kavltac!i:r/ci bro/ U izrazu (2. Time -ce se narusiti neprekidnost tecnosti i formirace se dvofazni tok. kako teorijskih tako i eksperimentalnih.---1==::1==. dotle da nastaje i potpuno 600 zagusenje stmjnog toka. za P2 == Pk i glasi: (2. bezkavitacijskom reZimu rada lokalnog noD 1500 1100 300 500 700 900 otpora. Zbog prisustva mehurova u poprecnom preseku protoeni presek teenosti se smanjuje. iIi zbog opadanja pritiska.rta kavitacija je ona koja nastaje u oblastima snizenog pritiska a tom prilikom celokupna oblast snizenog pritiska "nijeispunjena mehurovima. Na dijagramu se uocavaju oblasti konstantnog koeficijenta 1=0.do minimalne vrednosti Kk.Sa ll1esta nastajimja najveCi broj nastalih parnih mehurova bice odnesen nizstrujno.kaverna.Pk == f.2.--_.2. iIi zbog meausobnog spajanja.I---'-L-. Smanjenje kavitacijskog broja odvija se.--L-.4._-'--. Ovaj broj se veoma lako dobija.p predstavlja karakteristicni pad pritiska u kome je Pk pritisak kljucanja tecnosti. Tako na pI. . kao regulacijskih organa. a ill karakteristicnu brzinu strujanja. pri daljem smanjenju kavitacijskog broja (K < K k ) proces kavitacije se intenzifikuje. Kada je ventil vise otvoren koeficijent lokalnog otpora je manji pa se tada kavitacijski rdim rada teze ostvamje.2 smatra se da je nastupila kavitacija. pri elcsperimentalnoll1 ispitivanju ".lokalnog otpora i do naglog povecanja pada pritiska koje je propraceno smanjenjemprotoka.4. pri procesill1a kavitacije koristi se bezdimenzijski braj koji predstavlja odnos sila pritiska i inercije.2) Pl . Od broja mehurova u fluidnoj stmji zavisice koliko je smanjenje protocnog preseka i kolike ce bid promene strujnih veliCina. prikazani na dijagramu sa s1.4. Nakon toga.. DakIe.--'_.2 a odnose se na razliCite temperature 400 radne tecnosti i za razlieite polozaje otvorenosti ventila (bezdimenzijska 300 ve1iCina I). Pri proll1eni vrednosti K koeficijenta lokalnog otpora za b-2% Slika 2. Za analizu dobijenih rezultata. stvorice se parni cep . . iz vee napisane Bernulijeve jednacine. h· U vrtloznoj zoni ~ _neposredno iza lokalnog otpora. ako je kavitacija razvijena. a kavitacijski broj Kk pri kojem je nasrupila ova promenanaziva se kriticnim. kavitadjski fdimi radaventila.Kavitacifa 207 uslov Pmin :s.-L-. Promene strujnih velieina idu.

Ta hrapavost potite od tehnoloskog procesa obrade povrsine. 2.analizu procesa kavitacije mehurovi se smatraju l11alim sferama ispunjenim pat·om (iii parom i gasom).4d).4.4c). rast .ina kavitacija nastaje u vrtlozrum oblastima iza opstrujavanog tela iii prolaskom struje laoz lokalne otpore. Pri detaljnijim analizama ip I \ \ . za kolikotoliko jednostavniju . mm dostiZevrednost Pk" Tada mehuricu d)~ !Pmin max nerastvorenih gasova..4 hidrodinamicke sile nadvladaju povrsinske sile prianjanja mehura za cvrstu povrsi~u mellur se otkida sa povrsine (s1.2. f/rtlo. Zbog dejstva hidrodinamicke sile mehur koji raste (s1. ali i od uslova eksploatacije. Stvoreni mehurovi u tecnosti su razlicite veliCine ioblika.2.4...2. u ostalom l11ehuricu pare 11a zidu.2.. U proceJ'U kavitacije postoje ITt' jaze: stvaranje mehurovil.2.4.2. KavitaciJski rnehur ce pnro nastati u centrima vrtloga.3a) odnosi se na stvaranje mehurova na povrsini tela. Postoje dva madela uz pomoc kojih se objaslljava stvaranje celltara kavitacije.4b) defotrnis(.2. jer SD u..4.4..4. zapoCinje novi ciIdus stvaranja mehura. U odgovarajucem preseku na te1u (s1.nastajanje melmrova i kaverDi ima meharuzam koji se zasniva na prisustvu nerastvorellih gasova u tecnosti.2. isparavClllja tecnosti. Osim ova dva naCina formiranja cel1tara isparavanja tecnosti treba naglasiti da parDi mehur moze cia nastane i u centrima vrtIoga.mehurova i nestajanje mehurova.2.rast mehura..3b) takode se zasniva na prisustvu nerastvorenih gasova u tecnosti. koji se nalazi na zidu raste zapremma na racun isparavanja tecnosti. smeru ..2.3 Tada se na povrsini mehura desava proces isparavanja elme paro-gasni mehur raste.4. MehuriCi nerastvorenih ----------. svaka povrsina je u vecoj i1i manjoj meri hrapava.2. se i izdufuje u -----. Pr/la jaza kavitacije .2. a) ~ Na 81. Drugi model (s1.4 prikazan je proces stvaranja mehura na cvrstoj povrsini --eoi "iivotni put" parnog mehura pri -l\\>c) opstrujavanju tela.2. U trenutlrn kada Slika 2. Taj proces stvaranja mehurova nastavlja se sve doleIe postoje uslovi oddavanja laiticnog pritiska Pk" Otkidanjem parnog mehura sa zida zapocinje clruga jaza "zivota" .2. njima pritisci najmanji. Slika 2.208 Kavitacija Povrsins/ca kavitacija se odnosi na tacno odredenu povrsinu koja u zavisnosti od oblika opstrujavanog tela maze biti ti ablilcu: pojasa. Prvi model (s1. Naime.4.4. Medutim. Na mestu sa koga se otldnuo l11ehur (s1.. prstena iIi mrlje.4a) pritisak tR .2. U tim mikrol1eravninama nalaze Se zarobljeni sicusm mehuriCi gasova koji 11 uslovima delovanja lcriticllog :==-==-==-==-==-==-==-==-==-: pritiska U okolnoj tecnosti predstavljaju centre ----------. .strujanja.. gasova noseni strujom tecnosti dolaze u zonu b) a) gde pritisak ima vrednost pritiska isparavanja. a zavisno od polja pritiska moze nastati i u drugim delovima vrtloga.

a taj praces se naziva kavitacijska erozija.3. dahle. U principu glavna borba protiv kavitacije odigrava se na hidrodinamickom polju. u cvrstu . Zato je u hidrosistemima oJ'novno ne dozvoliti opadanje prdiska do !critiCize vrednosk Medutim.brzilla zvuka. tada pri udant lcapi u cvtstu povrsinu nastctje udarna erozija.Kako je . proces identican kavitacijskoj eroziji. U strujnim sistemima i masinama erozija povrsinanastaje zbog kavitacije u hidraulicnim sistemima iIi zbog udara kapi u parno-turbinskim postrojenjima. Kavit21djslka ~Jrozija Pod !cavdad/skom erozijom podrazumeva se plVces rtlZa!"tlT{/a POVr. Tom prilikom leap se deformise i ima oblik prikazall na s1. kavitacijska erozija nastaje na OHom delu povrsine materijala koja je dugotrajno izlozena procesu kondenzacije mehurova. Pri kOlldenzaciji mehura zapremina parne faze se trenutno smanjuje. ako se u pari nalaze kapi vode.metalnu povrsillll. Ako se sa R oZl1aci poluprecnik sfernog mehura.gUstina tecnosti ie . Svi mehurovi koji se kondenzuju ne ucestvuju u razaranju povrsine. Usled toga na mestima kolapsa mehura naJ'Iqju lokaltzi hidro-udadpropTtlceni !taglli-n lokabui!t poras/om prdiska.4. tad a je ta povrsina izlozena dejstvu velike sile na maloj povrSini.odnosi povdinski sIoj materijala. J aSIlO je. Naime. Kod dugotrajnag procesa kondenzacije mehurova na cvrstoj povrsini ona ce biti ostecena. kroz uticaj na pritisak. Od trellutka kada se u tecllosti postigne pritisak P > h. jer je pritisak taj koji dovodi do nastanka kavitacijskih mehurova. Otkinuti mehur struja tecnosti nosi nizstrujno. ili blizu nje. brzinom w.3.. tj.lTeca /aza. da je kavitacija nepozeljna pojava u hidrosistemima i da se protiv nje treba boriti svim raspolozivim sredstvima. Kako se kOlldenzacija mehura obavlja trellutllo to se obicno kaze da je meltar tScezao iIi da je doziveo kolaps.ftilSkog slo/a Tlla/erYLlla!cojlje izlozen kavitacyz: Preciznije.2. 2. kada dolazi do rasta pritiska (nailaska struje dvofaznog toka na pumpu iIi aa geometriju u kojoj se presek siri) nastaje proces smanjellja parnog mehura. Upravo iz tog razloga proces erozije bice objasnjen uz pomoc eksperimentalnih rezultata postignutih u oblasti udarne erozije. i pored toga. a u tu zapreminu velikom brzinom ustrujava tecnost.Kavitacija 209 kavitacije uzima se u obzir i odstupanje stvarnog mehura od idealizovanog sfernog kroz tzv.ako sezna da na nekim opstntjavanim povrSinama moze doCi do kavitacije tada se erozija materija ne maze spreCiti ali se moze ublaziti odgovarajuCim postupcima povrsinske zastite materijala. Tada pritisaic raste (priblizno) do vrednosti p =: pew. uslovi za opstallak parne faze prestaju. tadace nizstrujll0 R da se menja. upravo po uslovima koje namece pritisak (ptRt i obrnuto pt Rt). pri cemu su: P. Aka se kondenzacija mehura zavrsava na cvrstoj povrsini. vee samo oni koji iscezavaju na njoj iIi blizu nje. i tada llastaje kondenzacija mehura . s obzirom da se pri kavitacijskoj eroziji ullistava . faktor oblik mehura. u parovodima u kojima para struji velikombi:zillom. Rast parnog mehura odvija se do trellutka postizanja minimalnog pritiska Pmin' i tada je poluprecnik maksimalan i iznosi BOla. Posmatrace se udar kapi vode.1b. pa ce sila pritiska koja deluje na metamu p()v~~inu biti P =: pr 2 rc.' Posle ovog stanja.4.

---I a 10 20 30 ogranicenoj tackama ABD. asamim tim i malcsimabtim ptbitkom mas-e. +l-'t---+---+-_.kojima sua. koja se naziva lizlcubacioni period propracena je promenama naponskog stanja povrsinskog sloja i ona predstavlja "pripremu" za proces erozije.4. i kavitaciji sarno je pitallje vremena kada ce nastupiti razaranje povrsinskog sIoja.3. Za brzinu erozije nekog materijala mogu se upotrebiti vremenski periodi 12 iIi t3' Tada su visine t slojeva erozije u ovimperiodima: 1 = at+IE2 2 ~~------~--------~ i 13 = bt + IE3 . Zbog toga se u povrsins!<om sloju desava kontinualni proces promene naponskog stanja i slabljenja medukristalnih veza. tj. gotovo trenutno.1a) jasno uocljivo da je rast pritiska veoma veliki. Mehanizam erozijskog razaranja povrsinskog sloja prikazan na s1. 500 sa oscilograma pritiska (s1. b i odsecci na osi fE2 i IE3 konstante koje zavise ad vrste Slika 2.4.1 Clrne medukristalne veze metala na nekim delovima slabe a na nekirn ojacavaju. Prva faza. dovodi do razaranja povrsinskog sloja. Mvitactj"slcoj (iii udamoJ) eroztji mjedal1 matertjill.pri razvijenoj 400 -tt--y--f-----r---I p (bar) 300 - 2. bez obzira ntll'ljegov leva/ltel i mehanicka svoJ"stv~ duzi wemenslci period ne moze odoletl: Dakle.3.IE' sastoji se od tri faze.to ce cvrsta povrsina biti opterecena velikOll1 silom na izuzetno maloj 200 -11---1-"--+---1 povrsini. pri cemu je gubitak mase materijala prikazan kroz visinu erozijskog sloja .3. jer je u njoj veoma mali gubitak mase. Pri uslovima razvijene udarne erozije (kavitacije) impulsi pritiska su veoma veliki i desavaju se u vremenu t = Rw / 2c 2 . povdinskim razaranjem materijala. gotovo trenutan. U t (IlS) ovoj zapremini dolazi do a) b) promene naponskog stanja Slika 2. na primer' kodcelika. ta povrsina metala biva "bombardovana" impulsima sile P.u . ali je i dalje proces intenzivall. u cilju zastite povrsinskog sIoja vIsi se. katodna . Zato ee se udar kapi osetiti u povrsinskom sloju ZONA UI1CAJA lJTIARA materijala. Opisani proces nastajanja udarne erozije potpuno je identic an sa procesom kavitacijske erozije.4. Treea faza okarakterisana je' smanjenjem brzine eroziie. Proces kavitacijske erozije propraeen je. sto dovodi do odlamanja povrsinskih delica metala. Ipak.4.2.-'---r--.210 Kavitacija 600 "::'--.2.. tacnije u zapremini a 'Q---.2 materijala. starn razlikom sto je kod kavitacijske erozije impuls sile pritiska izazvan kondenzacijom parnog mehura. dakle. tj. Druga faza je propracena maksimalnombrzillom erozije.3.--='--'~.

.

212 Kavitacija iz jednaCine (1) sledi (2) Pritisak gasa u pocetnom stanju ravnoteZe mehura odreduje se. . pa je zato ovaj proces izrazito nestacionaran. Kontaktl1a povrsina izmedu mehura i rayne povrsine je krug poluprecnika r. 0 \1/(311-1) (4) PK == Pp +T(3n -1) 3n-p R a gO 0 Vrednosti koje daju izrazi (3) i (4) mogu se nazvati i kriticnim. Ovde treba napomenuti da za vrednosti funkcije f > 0 mehur raste. Naime.4-2 Problem 2.62.1=0.2.4-3. u tecnosti gustine P koja je pod pritiskom p. P. shodno pravilima 1Z Odeljka 1.Po)Vg . pritiska. upravo. ' (3) koji za vrednost minimuma funkcije if-=O) daje pritisak 20 1 ( 2. potiska. Sferni mehur. iz jednacine (2).sledi jednaCina ravnoteze 2 (p. posredstvom veze sine = r I R. i iznosi Pgo == Po . poluprecnika R.2. Kontakt mehura i povrsi ostvamje se preko kruznepovrsinepoluprecnika Ro' Pri opstrujavanju tecnoscu mehur se U poduzl1om pravcu deformise osnosimetricno.Pp +201 Ro' Iz uslova minimuma funkcijeJ. smanjuje. RESENJE: VdeCi analizu sHa koje deluju na mehur (sl. Sve eve sHe su promenljive zato sto se u tolm vremena dimenzije mehura menjaju. dobija se poluprecnik R . Odrediti zapreminu gasl10g mehura ako je gustina gas a u njemu Po' Poznate velicine su: R.R (311 PgoRo)'. II. == Ro ip == Po.4-2b). 8f loR == 0. Za kvazistacionarnu ravnotezu sila koje . pri stvarnom kretanju paro-gasnog mehura na njega deluju sledece sile: teZlne. Kad stvarnog procesa kretanja i msta paro-gasnog mehura kvazistacionarni model ravnoteze si1a nije potpun. jet je tada: ." K 2 0 0\. Na ravnoj povrsini. nalazi se na idealno glatkoj povrsi. nalazi se gasni mehur sfernog oblika ciji je poluprecnik R. Problem 204m2. jer je za njihJ = O.deluju na mehur moze se postaviti i jednaCina za vertikalni pravac a sto ovde nema potrebe raditi. dobija ° \ 1 b) Slika P. I~ p.izotermske i n =1( adijabatske. Po' 0. Ovom prilikom u detaljniju analizu ovih sila se nece ulaziti. a za f < 0 se j . Za specijalne slucajeve promene stanja: 1'1=1 . inercije.pr n_ 2rn0sin8 = iz koje se. iz izraza (3) i (4) lako bi se dobila odgovarajuca resenja. a na njoj je povrsinski napon 0. viskoznog otpora i povrslnskih napona.

u .na prednjoj i zadnjoj ivici mehura. sin8dcp =2RnO' 8 ~8z sinElo(cos8z .4-3 povrSine tecnost .. pa ce povrsinski naponi u horizontalnom i vertikalnom pravcu biti: 0'" =0" cos8· coscp i O'y =0" sine.cos8])... simetricni oblik prikazan· na sl.P.cnosti postize u presecima gde tecnost ulazi u kolo. U tom polozaju ugao nagiba kontaktne Slika P.81' 8 2 . . RESENJE: Poluprecnik kruzne povrsine. a deluju u horizontalnom i vertikalnom pravcu. Poznate velicine su: R.-. Ukupna sila koja potice od povrsinskih napona jeP~ = ~ P..4-3.4. 213 -----. + p}.(e] . PovrSinski napon izmedu zida i mehura je 0'.Kavitacija Proizvoljni polozaj mehura odreden je uglovima nagiba8 1 i 8 2 .. usisna vis ina (visinska razlika izmedu nivoa tecnosti u rezervoaru i usisnog otvora pumpe) je velika. .. 8 0 .mehur odreduje se kao: 8 = 8] . Odrediti sile koje deluju na mehur u horizontaillom i vertikalnom pravcu a koje poticu od povrsinskih napona. jer je u tim presecima pritisakminimalan. otpori u usisnom cevovodu su veliki. eventualno zbog prelaznih procesa u hidrosistemu (hidroudara). Dakle.s e cos <p Ro = Rsin8 0 • Zbog opstrujavanja gasnog mehura sferni oblik se deformise i ima. osno__..pritisak isparavanja te. na kojoj se ostvaruje kontakt mehura i povrsi je IT c~.2. Obicno se kriticni pritisak . s:n O'yRodcp = 2RoO' s. sile koje poticu od povrSinskih napona..8 2 )cp In. su ==: -- P" r ~-~ = pC5"Rodcp = 2RoO' fn cos8 cosep dep = 2RoO' fn cas(S] ---n-cp)' coscp dcp 0 0 2 2 =2RoO' foL cose] COS(--n-cp)+sin81 sin(--n-cp) j"coscpdcp ar e] -e 8] -e 1 = 2RnO' e -8 (8] -8z ) -n 1 / 2 sin8 0 • (sin8] + sin8 z). Py = 1 2. . eventualno zbog prelaznih reZima rada pumpe.. <p proizvoljnom trenutku vremena. 0'.. Kavitacija 11 pumpama Kavitacija leao pojava prisutna je i u pumpama i ona u njima nastaje zbog smanjenja pritiska u usisnom vodu kada pritisakopadne dokriticne vrednosti.4. Pumpa ce raditi u kavitacijskom reZimu zbog jednog od sledecih razloga: .2.

2.4.--c--<. U jednaCini (1) sa I:lp g oznacen je ukupan pad pritiska u usisnom cevovodu.214 Km'itacija iii. pa da pumpa irna siguran bezkavitacijski fdim rada..4) J 2g pg' S obzirom da je kavitacijski rezim rada pumpe nepozeljan.4.4a. nije dovoljno da sarno bude zadovoljen uslov Hk > H pa da pumpa pouzdano radio Zato se uvodi pojam kavitac(j:fke rezelYe pumpe (visina 1:1 h) koja predstavlja visinu na koju pumpu treba postaviti u odnosu na visirm postavljanja pumpe sa kavitacijskirn rezimom.4. sve karakteristike pumpe (s1.1.3) Kada raste visina postavljanja pumpe pritisak opada. za vrednost pritiska P1 == Pk' i iznosi: 2 I:l'Pg vI a ---o(2. U tu svrhu analizirace se polozaj ugraaene pumpe prikazane na sl. Za odredivanje ove visinske razlike postavlja se Bernulijeva jednaCina.4.' oznacen sa N.3).. Za ovaj polozaj pumpe postavlja se BernuIijeva jednacina. Zato ce se OVOln llticaju posvetiti vise paznje.2AAc). 12g pg v. U polozaju kada je visina postavljanja pumpe Hie (polozaj K na slici) pritisak dostize vrednost pritiska isparavanja tecnosti Pic' Gime zapoCinje proces kavitacije pumpe. koja glasi 0 0 .. tose pri postavljanju pumpe mora voditi racuna da bude zadovoljen uslov Hk > H. dobija se iz jednaCine (2. i to naglo.-»1 I I 11- ffi-t -----<>-j P rL_W_-! .25). za preseke ulaza u pumpu(1-1) i kolo (K-K).4. pg pg . Uticaj visine postavljanja pumpe na pojedine clanove energijske jednaCine (1) prikazan je na s1. Kriticna visina postavljanja pumpe. Pa PI I:lP g -=-+H+a . za nivo tecnosti u rezervoaru (0-0) i ulazni otvor pumpe (1-1).o'-:"-:--O-: I IY /1ll'~ 1 I I I ·1 I ' -J!-o-:. Na pojavu kavitacije u pumpama presudni uticaj imausisna visina.4 posmatrati "normalni" polozaj ugradene pumpe.! li kr b) a) c.:) Slika 2. jer se pri njemu menjaju. Meautim.PI v~ I:lPg H==---a\--pg 2g pg 0 (2. koji se odrednje primenom izraza (2.+ .I _:~_:_:-:-:{ bez~.av!tacijski reZlml racia I "-r. 11-2% '1 .2.--:~ 1"""'-/. Frvo ce se H 1p I 11 i FA !=--. pri kojoj dolazi do kavitacije.4. (1) u kojoj je svaki clan dimenzije visine. ako su neki od uticaja spregnuti.4. 1z jednaCine (1) dobija se visina postavljanja (u odnosu na nivo tecnosti u rezervoaru) pumpe Pa . a koji odgovara bezkavitacijskom rezimu pumpe. pale.

Daljim povecanjem usisne visine pumpe kavitacija je tolilco intenzivna da dovodi do nagle promene hidraulickih karakteristika.L+ M .kavitacijski._4_. Ako pumpa radi duffi vremenskiperiod u !cavitacijsJcom re. tada sesmatra da je kavitacija potpuno razvijena. Proces kavitacijskog i bezkavitacijskog reZima rada pumpe prikazan je na dijagramu sa sl. Kako oscilacije pritiska zavise od vremena.4c.L-i~iz_n_o_s_i_ _ _-. (2.4.6) DakIe. (2. uvodi se pojam dopu.ftene visine postav(janja pumpe (polozaj D na slici). snaga i stepen korisnosti).4. Amplitude ovih oscilacija pritiska $uvece ako je pritisak manji i ako su kavitacijski mehurovi veci.5) pg 2g Kavitacijska rezerva pumpe odreduje se eksperimentalnim putem i predstavlja veoma vaznu hidraulicku karakteristiku pumpe. PI = PJ (t) i P2 =P2 (t).zim14 J'lgurno ce doCi do razaranja materijala i do ostecenja pltmpe. to sledi izraz za kavitacijsku rezervu pumpe 2 ll+a ::i.=. Glavru teren borbe protiv kavitacije . to se potvrdujeda kavitacija predstavlja nestacionarnu pojavu.(protok. ali osrednjavanjem po vremenu one imaju sinusni oblik.--. napor.3) i (2r-.4. za ostvarivanje bezkavitacijskog reZima rada pumpe potrebno je pumpu postaviti na visini H s H dop ' Ukoliko pumpa. koja se dobija iz izraza (2. i zato bi proizvodaci pumpi u svojim katalozima obavezno trebali da daju ovu karakteristilru. Kada dode do promene ovih lcarakteristika za 1-2%(presek II).. a s druge strane.5.4. a ne presek ulaznog otvora pumpe.2. !J. radi u kavitacijskom reZimu.h =. Postojanje ovakvih oscilacijapritiska u pumpi uricu na pojavu suma i vibracija pumpe. koja se uobicajenom terminologijom koja vazi za pumpeozhacava sa NPSH (Net Positive Suction Head). Oscilacije pritiska u vremenu su stohastickog karaktera. Pri bezkavitadjskom· re~i:inu rada prolIlena visine postavljanja pumpe ne utice na hidraulicke karakteristikepumpe. 1z razloga sigurnog obezbedivanja bezkavitacijskog reZilIla rada. Ova konstantnostvaz~ do preseka 1. Zatokavitacijski reZimrada treba izbegavati i protiv kavitacije se treba boriti.Kavitacija 2 2 215 pg 12g pg Ie 2g Ovde treba napomenuti da je presek ulaza u kolo pumpe (K~K)merodavan za pojavukavitacije u pumpi. Daljim povecanjem visine usisavanja pumpe zapocinje procesJeclvitacije koji na pocetku nije toliko intenzivan. te se zato karakter hidraulickihkarakteristika malo menja.. jer jePIe <Pl' S obzirom da se kineticka energijastruje preseka K-K moze zanerrmriti (?1) u odnosu na kineticku energiju struje ulaznog otvora 1-1.Pk +a :!. .Pk +a j ::i. tj.rezim rada pumpe dovodi do erozije kola i drugih delova pumpe koji su izlozeni udarnim pojavama izazvanim kolapsom mehurova. PI .. iz bilo kog razloga. tad a postaje znacajne oscilacije ulaznog (pJ i izlaznog (P2) pritiska pumpe~ Oscilacijeulaznog pritiska su dominantne i one se u prigusenom obiiku prenose na izlazni pritisak.

d n iz koje slede rdenja: a) za potpritisak II rezervoaru \ \ \ . Kavitacijska rezerva pumpe jet.--'-"-+gH=-+-(s +S +s +A-+l)(-..llacijone armature..2.4-4. protokom V..4 . a) Odrediti potpritisak Pv ' koji treba da vlada iznad vode u rezervoaru.za t:= 20°C.. /"=0. Odraditi dopustenu visinutlsisavanja pumpe ako se usisava voda temperature: a) to == 20°C i b) t == 80°C.02. d. za zadate temperature. H. I..:. .4-5. Koeficijent temperaturskogsirenja vode je ~ == 4. t==80°C. da bi se ostvario kavitacijski fdim rada pumpe. su Pk20 == 2337 Pa i Pkso == 47360 Pa.13 m! s.r. v d .6) dobija se dopustena visina usisavanja Pa .:c...1. .Pv Pk 1 .70m. ProlJ/en8 2.. k -1. Borba protiv kavitaCije na terentl smanjenja pada pritiska ima oJ'novna pravila ito su u tlsisnom vodu ugradivati stc manje lokalnih otpora i potpuno izbegavati ugradnju regl.V' ~k' A. odnosno da za vece temperature tecnosti pumpa mora biti potopljena.9.Pk. 0 b) Rezervoar je otvor~nprenia atmosferi Pv "" 0 . Pumpa usisava vodu iz rezervoara.d.. ' _-11-_-".. Na osnovu dobijenih rezultata sledi da temperatura tecnosti ima presudnu ulogu na visinu usisavanja pumpe.k+/vd)T== ~761mm. Odrediti V~ V protok kroz pllmpupii kome ce pllmpa raditi u k kavitacijskom rezimll.. l. .4. Pumpa usisava V == 20 11 s vode.10-4 °e l • Dati su podaci: d == 150mm.4.' - RESENJE Prema zadatom protoku brzina strujanja u usisnom cevovodu iznosi: v == 4V I d 2 1C == 1. c) Rezervoar je otvofen prema atmosferi. Konacno. primenom izraza (2. Su' (. prema tabeli 2.5.4-4 Gustina vode na temperaturi od 80°C iznosi: 3 Pso == P20 / [1 + ~(t . za Hdap= Pig L\h-CSu+(. RESENJE: U kavitacijskom Jeiimu rada u presekll (1-1) ispred pumpe postize se vrednost pritiska kljucanja vode Pk' Za ovaj rezim rada. za preseke 0-0 i 1-1.h == 6m. P a> Pk' p.to)] == 972 kg / m • Pritisci kljucanja vode.A tHdoP 1==3m'~u==3. pri cemll je visina usisavanja H. Slika P.k=0.:.A Poznate velicine su: V. I v 2 {3.216 Kavitacija pumpi je pravilni izbor visine usisavanja i smanjenje usisnih gubitaka. Problem 2. 0 usisnoj visini vee je dostareceno. 1 4V 2 . Slika 2. vazi Bernulijeva jednacina Pa .4.2 -) (1) P P 2 uk..5. P20==998kg/m\ Pa==lOOOmbar. P Odrediti pri kojoj se Vtednosti koeficijenta lokalnog u otpora ventila u pumpi javljakavitacija.

Koeficijent lokalnog l.Pic +pgH)( 4V) -(Su +Slc +/c"d+ 1) .5.. h=lm. d=50mm. Poznate velicine su: d.02.032 ... A Ax [ RESENJK = (~/ A)2 2 (Pa-Pk) . Sk = 0. Su =0'. Su' Sic' • hkr RESENJE' Protoci kroz cevovod su: a) za turbulentno strujanje ~~------------2gH .@%%~~ A :_______ \!!/~'. Izmedu rezervoara A i B nalazi se hidraulicka natega (prosti cevovod).. ~ odnos povrsma A / Ax pn kome ce doCi do kavitacije ventila.2. . ako je protok vode ~ "" 4 II s.Pk kR - pg Problem 2. Dati podaci V· 2 =_==== =:=::= . 4~ ~ b) za koeficijent lokalnog otpora ventila 2 d rc 2 I . d 2 rc V=4 Su+S. gde je prema tabeli 2.~ p ~ b:::/. Odrediti protok kroz nategu i kriticnu visinu hkr da natega radi u bezkavitacijskom rezimu.~ .5. u sledeCim slucajevima: a) strujanje je turbulentno sa konstantnim koeficijentom trenja /c. ~.~:-.1 za t=20°C pritisak kljucanja Pk .(Su +Sk+ Ad) J1I3 = 3. laoz koji struji tecnost gustine p i viskoznosti v.. u i/i I?< ~.Pa ..%m%mdmi%i.+A(/J+12)ld+l' b) za laminarno strujanje . =¢o --.u +Slc +S" +/c"d+ 1)(d 2 ' 7/ 2 . t=20°C.4. Svlc =p(Pa . Odrediti .4-7 = lbar. A.4-6 11 f 32(/ J + 12 )v d2 + Kriticna visina. C) za protok kroz pumpu . za oba rezima. 11' 12 . d 2 rc 1 V = 4 Su +Sk + H Slika P. V. je h . .4-6.d.+A"d+ 1) Pro/Jlcm 2. 1 P gh = 2337 Pa.Kavitacija 217 PI' =Pa+ pgH -Pic -'2({. ~ . d 2rc '2------------------------1--V=T p(Pa-Pk+pgH)/(Su+s.4-'1. gde je \ =.'O. i b) strujanje je larninarno. I~ ~ ~ V- \Ax su: P a Slika P.+s.mi%i. ~ Pa' Pk' p. I =lOm. A =d rc /4 povrsina poprecnog preseka cevi a Ax povrsina trenutnog otvora ventila. otpora ovog ventila menja se po h1---""k-~""':'-'--~<f-'-(iDH){I-zakonu sex) = A I Ax.2. Pumpa usisava vodu iz rezervoara kroz usism cevovod u kome se nalazi venti! v. p .A.

ako je profil brzina po visini otvora promenljiv. . bez obzira na veliCinu. a 8to zavisi od mesta gde se otvor nalazi. . .5.P2 karakteristiena razlika pritisaka.5. + 1 ..:t{cije koji predstavlja odnos maksimalno suZene povrsine (presek K-K) i povrsine otvora kroz koju se vrsi isticanje.lIlja klioz malle o1l:vore Pod malim atvarom podrazllll1eva se. . /:1P. P2 v 2 gde je r.'edtm Ie lsti o/vor moze biti imali i Felt/a. .5...p:::: PI . Staciionsr1ll3 istic:!ll.1 koji se l1alazi u vertikalnom zidu.koeficijent lokalnog otpora suzenjamlaza definisan sa prvom nizstrujnom brzinom v i u kojoj je koeficijent lleravnomernosti a.Jr. Za otvor kruznog poprecnog preseka koeficijent kontrakcijeje \1'= Ak I A = (d k I d)2 = 0.smanjenje protocnog preseka naziva se /contra/cq/a. Ocigledno je da se izraz za teorijsku brzinu isticanja veoma lakoInoze dobiti 1Z izraza (2. postavljene za presek 1-1 i A kontrahovani presek K-K.2g(H + .v =-1 . pak. dobija se brzina strujanja u kontrahovanom preseku P1 . ..··v·2g(H +-) .· ab. Ovde treba napomenuti da prva interesovanja za istiCanje kroz male otvore poticu od Toricelija koji je. U tu svrhu pasmatra se kruzlli otvar sa s1. odnosno nepromenljivoscu karakteristienih nivoa teenosti u rezervoarirna. presudnu ulogu ima profil brzina.. struja nece moei da prati geometrijll otvora vee ce se protoeni presek suzavati. takav otvor kad koga je brzina strujanja u preseku konsal1tna.218 2050 STACIONAlRNA ISnCANJA KROZ MAlLE OTVORE I NAGlLAVKE U ovom Odeljku razmatrace se stacionamo isticanje. na dubini Hod nivoa teenosti u rezervoaru A iznad kojeg vlada pritisak P1' Nakon otvaranja malog otvora nastupice isticanje tecIlosti u prostor pod pritiskom P2' Pri isticanju kroz mali otvO! ostrih ivica.1.J2gH za teorijskubrzinu isticanja.koja glasi: Slika2. pg .. Kod avihotvora osnavni problem je odrediti protok fluida.. Ako je profil brzina po poprecnom preseku otvora uniforman. 2. a opisllje se koeficijentom kontrq.1.5.1. i suprotno... dalde. 1z Bernulijeve jedhacine. takvi otvori se nazivajumalim. a to je one kod koga je protok konstantan.+l)T' PI .64. Ovu podelu treba uslovno shvatiti jer. zbog dejstva: inercijskih sila. J (2.5.1) pn cemu je cp:::: 1/ brzinski koeficijerit.P2· . pg. Nairne. k == 1.1) za slucaj da su rezervoari otvoreni (PI:::: P2 :::: Pa) i da je gubitak strujlle energije If+l - . odnosno naCin odredivanja protoka.2.. . Ova suzenje . izveo izraz v T :::: . iii. tada je ree 0 velikim otvorima.) = cp.. Otvori kroz koje se vrsi isticanje dele se na male i velike. postoji promena brzine ali takva da je mala iIi zanemarljiva.1 p+gH=-p+Cr. po analogiji sa brzinom slobodnog pada tela sa visine H.. Ta konstantnost protoka ostvaruje se vrernenskorn nepromenljivoscu polja pritiska.

odnosno da je tecnost savrSena.k:i koeficijent ima vrednost cP= 0. U izrazu (2. Mnozenjern brzine v sa povrilinom Ak dobija se izraz za pratok V::: v Ak = \jJcpA 1r-2g-C-H-+-b. odnosno v 1 cp----(2. Koeficijent kontrakcije predstavlja. tj. tada do izraiaja dolaziuticajcvrstih granica.S/aeionama is/ieanja KrOZ male oil/ore i naglavke 219 zanemarljiv (.5.-P-):::!J.. a presek maksimalne kontrakcije K-K (s1.2. Za male lanzne otvore koeficijent kontrakcije ima vrednost 1JI::::0.96+0. tada je isticanje neometano.2) u kome je !J.jC.1. i s1.1) nalazi sena rastojanju 1=d12 od otvora. 2 Pri isticanju.1) sa cP je oznacen brzinski koeficijent.=0. za l-~ male kruZne otvore ostrih ivica. Pri isticanju kroz male otvore ostrih ivica. ako je u pitanju kruZni otvor precnikad i aka se otvor nalazi na rastojanjima veCim od 3d i od dnai od zida tada je kontrakcija potpuna. Ova promena deformacija mlaza. Ova velicina zavisi odmnogih faktora.4) .97..+1 i u sebi obuhvata hidraulicke gubitke nastale pri isticanju. moze dosta dObroda se sracuna primenom Kirhofovog obrasca IJI =n / (n + 2) =0.62.A i2g (H + tJ. koeficijent protoka.5. polozaj otvora u odnosu na nivo slobodne povrsi i U odnosu na bocne zidove rezervoara. dolazi do znacajnih deformacija oblika protocnog preseka Slika 2. koji predstavlja odnos stvarne i teorijske brzine isticanja. tada se mlaz deformise kao sto je prikazano ria s1. odnos povrsina kontrahovanog preseka i preseka otvora.5.1. ako je isticanje kroz kvadratni otvor. Koefieijent protolea predstavfja proizvod koefteijenata kontrakefie i brzinskog koejic!jent~ oc/nosno predstavfia odnos stvamog i teorfiskog proto/ca. iIi. 1. Nairne. Ako se otvor nalazi dovoljno daleko i pd nivoa tecnosti i ad zidova rezerv()ara. posle preseka K-K. Na pr. ako se radi 0 pravougaonom otvow dimenzija a x b tada potpuna kontrakcija nastaje ako se otvor nalazi na veCim rastojanjima od 3a od dnai 3b od bocnog zida.::: ~ =-i-~::: IJICP I (2..3) i po svojoj fizickoj sustini ima vrednost 0::. I!J. naziva se inverzija mlaza. .=0.2 mlaza.611. Medutim.5.99. u odnosu na osnovni presek otvora.v T . Kontrakcija moze biti potpuna i nepotpun~ a 8to zavisi ad polozaja otvora u odnosu na nivo slobodne povrsi i u odnosu na bocne zidove i dno rezervoara. kako je vee receno.5. pa se takva kontrakcija naziva potpunom. pa je tada koeficijent protoka !J. i to veoma brzo. pa se isticuCi mlaz u potpunosti ne defotniise.64. zato se 'takVa kontrakcija naziva nepotpunom. Koeficijent kontrakcije.1.2.5..p ) ~ pg ~ pg (2. a najuticajniji su: oblik i veliCina otvora.5. pri velikim Re-brojevima brzins.. viskoznost tecnosti. I!::. ako je otvor blizu dna iIi bocnih zidova rezervoara. a obicno se uzima cp=0.2.

a naroCito u bocnim clelovima preseka 2-2·. za Re> lOs koeficijenti: cp.5..220 Stacionama isticanja hvz male o/vore i nag/aI-lee Kod kruZnog otvorainverzni mlaz imaoblik elipse.:-. kontrakcije i protoka ima Rebroj.-+(~ ? 2 Sp .d Naglavci su kratke cevi koje sluie za povecanje koeficijenta protoka. neprekidnost mlaza se narusava i nastaje kapljicasto strujanje. trece.5.kat viskoznosti je toliko izrazen da prakticno nema kontrakcije mlaza (\!f =1). 4 (~u (2.-.v2/2+C. Slika 2.2.0.-+1)p p 2 p D 2' u kojoj su koeficijenti lokalnih otpora ~ .j1 i).. pri Re :::l 300 koeficijent protoka ima 10' 10' 10' 10' maksimalnu vrednost koja iznosi ~l 10' Re 10' =0.3.. a samim tim i protoka.3 l. zbog dejstva inercijskih sila.696. ...5. shodno kojima slediprotbk . 2.5) . precnika D..postepenog suzenja i Pa Pa r v~ -+gH=-h. sa 81. Kad malih otvora 05trih ivica 1.l su prakticno konstantni. za male kruzne otvore 08trih iviea. Povecanje protoka prim~nom naglavka moze se tumaciti na sledeCi nacin: pri ulasku fluidne struje u cev nastaje kontrakcija struje.2 kroz koju se vrsi isticanje. dIugo.. i.-dominantan uticaj na koeficijente: brzine. koja u· preseku K-K ispunjava kruznu povrsmu precnika d.pv. Analizom dijagrama dolazi se do sledeCih zakljucaka: prvo.5)povezani relacijom ~uv. za veoma male vtednosti Re-broja (Re< 25) efe. :: :::==:===~f--_~-~NTmI-r~~.1..1. D 2n V = J-l--J2gH .. 1 . Za objasnjenje rada naglavka posmatrace se cev. Karakter promene ovih koeficijenata. u funkeiji od Re-broja (po Altsulu) prikazan je na dijagramu sa 0.. Kada se mlaz dovoljno udalji od otvora..2 strbje i zida cevi formira vrtlozna zona u kojoj vlada potpritisak Pv Cijim se dejstvom povecava protok.=vID2n 14 i izraz za koeficijent kontrakcije \!flc == (d / D)2. 12 koja izrazava jedl1akost odgovarajuCih gubitaka prosirenja koji su sa koeficijentom lokalnog otporausisa strujne energije. Za odredivanje protoka koristice se: BemulijevajednaCiria za preseke 0-0 i f ..5 -h~-+--·---!--+s1. jednaCina kontinuiteta vd 2n 14 =.0.5. i tad a se u prostoru izmedu kontrahovane povrsine Slika 2. 12 =C.. I VI +11.5.postepenog \ \ .

. ovo s toga sto se tada u potpunosti formirala vrtloZna zona . a(O) J. definisano za izlazni presek..' ...787 0.5...:~. ~. ~~ .6) \jf" Kod cilindricnih naglavaka najvece povecanje protoka ostvaruje se naglavcima duzine lID=3+4. /':C.l.796 0.. Ako se u OVOID ia:azu zanemari trenje.=:: .3 25.743 0.896 0. . 0.~ '~ . Naglavci se konstruktivno izvode kao: cilindricni (spoljasnji i unutrasnji).-.··· ---. Problem 2.5. Tabela 2. 2 3 4 5 6 10 13. <p 13.2).66 20 57 0. Za koUke ce se povecati koefidjent protoka.778 0. p .. Daljim smanjenjem duzine naglavka ( 1/ D ~ 0) koeficijent protoka uzima vrednost j.I )-1/2 1-L= (-Z-+c....947 0.799 0. P.937 0.809 0. kOllUSni (konvergentni iIi divergentni) i zaobljeni..5. a istovremeno je fluidna struja ispunila ceo izlazni presek cevi. koja odgovara malim otvorima ostrih ivica..764 0.. Tecnost istice kroz mali otvor ostrih ivica keji ima koeficijent protoka J..06.62.-.892 0..p +"" D +1 ..883 0. odnosno zbog ne dovrsenog formiranja vrtlozne zone.idZa (2. r (2..719 . ~ .5.2. i ako se koeficijent lokalnog otpora I.. Za neke od njih vrednosti koeficijenata protoka date su u tabeli 2.-.815 0. *J-l.873 0.620 10 20 30 40 50 60 0.782 0. .761 0.6)...747 0.731 0.. ako se umesto malog otvora ugradi spoljasnji cilindricni naglavak optirilalne duzine (I/ D =3+4). :::::::: J-l... koeficijent protoka smanjuje. NAGLAVCI CILINDRICNI -·-·~'~D"'=::::: KONUSNI .947 0. . .5.725 0. koeficijent protoka se odreduje primenom i:l.L.946 0._:::::: ::::::.: lid 1.Staciol1ama isticaJljtl !croz male olvore il1aglavke 221 U izrazu za protok koeficijent protoka predstavlja veliCinu .62. Podaci: ~=O.475 0. Vrednosu koeflCljenata protoka zanaglavke razlicltlh konstruktlvnih izvodenja.~8 .64.938 0.66 8.l. '. C ..97 0.909 0.""..799 0..f'. /' ZAOBLJENI ~.7 30 36 45 0.33 10 a(O) J-l....~.450 0.4 16.98 0. jer je naglavak kratak.zona potpritiska... odredi Bordinom formulom.L_.. ~ /". tada se dobija koeficijent protoka naglavka . \jfk = 0. RESENJE: Za slucaj isticanja kroz cilindricni naglavak precnika D (v~ s1. \ ~.2.2...l.33 16. .o = 0.. Ako je duzina naglavka manja od optimalne (1ID<3+4) tada se zbog potpunog ne ispunjavanja protocnog preseka fluidom.5~1....97 O.920 0.857 5 8 0...908 0.* a(O) J.L=0. /I=:::: J-l..66 3+4 5 6..925 0.

Od~editi maksimalne visine nalivanja vode u rezervoaru.81 za optimalni odnos 1/ D = 3'. poznate velicine su: <p:.4%.06.2. Problem 2. Sa dijagrama sledi da koeficijent protoka ima maksimalnu vrednost J. do kojeg ce koeficijent protoka naglavka biti veCi od koeficijenta protoka malog otvora ostrih ivica (iJ.64.60 t.5.5-3. Pa == I bar..65 0.l-l1o) /1100= 33. RESENJE Iz Bernulijeve jednacine.-~'='+:~-::"" 20 30 ---50 40 l .2.P. Podaci: ~=0.=0. Pri isticanju vode kroz cilinciricpj naglavak sa s1.5-2. koja odgovara malim otvorima. dobija se visina nalivanja vode u rezervoaru H Pa -Pk == pg (~+1)<p2 -\l{' . RESENJ£: Za cilindricni naglavak sa s1. 4.2. D A Lf.l==l2"+(1--. jer trenje ponistava ucinak naglavka. Preko ovog .l=0.=-1-2 +l+(1--)"JS== 57 .222 S/acionama is/icanja kroz male o/pore i nagla)Jke I ~ r f.o == 0. u qdnosu na nivo horizontalne ose naglavka.5-2.2. Do tog odnosa graficki prikazati zavisnost koeficijenta protoka naglavka u funkciji od odnosa 1/ D. KoristeCi izraz (2.2. Odrediti maksimalni odnos II D cilindricnog naglavka sa s1. Dalcie.2. koja glasi: 2 Pa Pk .62. dobija se graficka zavisnost prikazana na dijagramu sa sl. a samim tim i protoka.02.~~-T-.lo \V'c '11 pri kome su protoci kroz naglavak i mali otvor ostrih ivica isti. teorijsku i realnu.82.70 -j'.2. 2.5. U rezervoaru se nalazi voda temperature 20°C. do odnosa l/ D=57 ima smiJ¥a kOT/stiti cilindricni naglmJak.Ciji je pritisi.64. to se iz izraza (1) dobija maksimalna teorijska vrednost visine nalivanja .2 koeficijent protoka odreden je izrazom (2.5-2 dlls -l-z IJl Problem 2. dobija se odnbs 60 0.6) za razlicite odnose naglavka 1/ D. za vrednost 1/ D=57 koeficijenti protoka naglavka i malog otvora su isti.62 o 10 Mali otvOI -'-". 2 '1/1e (1) Kako je minimalna vrednost pritiska Pk == 0.v -+gH::::-+(s+1)-2' . Povecanje koeficijenta protoka.827. i.lo == 0.6).--+--+--""''<k----I----I0.tk kljucanja Pk = 2337Pa. \{lle == 0.·-)2+ 1 \{lk '+'k 1 l-I/2 J ~O.5. iznosi (f. postavljeneza preseke 0-0 i1-1 sa s1.75 +--+-""".""1-0.5. liD Slika P. pa prema tome cilindricni naglavak ima efekta koristiti sarno do ovog odnosa.maksimalnog odnosa nema efekta koristiti naglavak.~ ~r-.5. ~:::: 0. A= 0. drugo. '+'k :::: 0. i izraza \jIk = 2 VI == <p~2gH (d / D)2 .06.5.2. Ako se u ovaj izraz uvrsti vrednost koeficijenta protoka f.62). p p uz koriscenje jednacine kontinuiteta vd n / 4 ==vjlin /4. koji odgovara apsolutnom vakuumu..

77 m.5-S k . V2 RESEN.5. pa ce zato nivo vode u rezervoaru A da se spusti za visinu x. SV2 11\ == 3. Aka se otvor nalazi na rastajanjima H=lm i h=lm od nivaa slabodne povrsi teenosti i od dna rezervaara. .SA Problem 2. Ovom pritisku. respektivno. Su==O. odrediti domet mlaza .P. Smatrati da je napor pumpe +--1.d I 2 i z = h dobija se domet mlaza D== %+2CP. transportovana pumpom. Sic == 0. koji se od ivice otvora nalazi na rastojanju d/2. Dati podaci su: Al == 2 m . Nakon otvaranja ovih ventila voda istiee iz rezervoara A u rezervoar B. iz jednaeina kretanja po xi z pravcu slede jednacine: x == vi i z == gt 2 12 .U preseku maksimalne kontrakcije K-K.2. d==40mm. ° . a pri toj vrednosti pritiska tecllost intenzivno isparava eime zapoCinje proces kavitacije.4Sm. Medutim.2.fE. Dakle.Jiih == 1945mm. A2 == 4 m . brzina strujanja je v == cp~2gH. S H j =3m.5-5 ventili VI i V2 su zatvoreni. Ispod ove vrednosti pritisak nece opadati. H 2 ==lOm. iz kojih '7 se eliminacijom vremena dobija jednaCina trajektorije mlaza v x 2 g x 2 x z==-(-) = . koji ima brzinski koeficijent cp=O.2. Iz Bernulijevih jednacina Slika P. Prema tome. U polozaju prikazanom na sl. S obzirom da se radi 0 slobodnom mlazu to se kretanje fluidnih delica maze opisati dinamickim jednaCinama koje vaze za horizontalni hitac.2 v 4cp2 H ' h koja vazi u x-z koordinatnom sistemu vezanom za presek K-K.fE. 1==5m. jer pri smanjenju pritiskaprvo se postize piitisak kljucanja Pk == 2337 Pa (za t=20°C). vraca u rezervoar A. pOJ'/e ove /liJ'ine nema efekta poveeavati viJ'inu na!ivanj~ /erplVfok klVZ nag/a/lak neee moCi da J'e poveea.RESEN.2.-":"'. Odrediti za koliko ce se spustiti nivo vade u rezervoaru A u odnosu na nivo u njemu u pocetnom HI stanju mirovanja.Stacionama iJ'tieall/il Ic7vz male otvol'e i naglavke 223 H == 13.. dakle. SVI == 2. h D==50mm. vrednost pritiska Pk == ne moze da se postigne. A= 0.5-5.5~4.5. S1il<a P. Yp ==175J/kg. istovremena se voda.97. Uvrstavanjem koordinata x:= D . S== 0. h=2m.'_-1 2 2 H2 konstantan. Iz rezervoara istiee voda kroz mali otvor ostrih ivica precnika d=10mm.02.Problem 2.Posle otvaranja ventila VI i V2 pocetna Yp V2 ravnoteia vode u rezervoarima ce da se narusi. odgovara visilla nalivallja tecnosti H = 13. a u rezervoaru B da se poveca za visinu y. L==lOm.

2. +V. I J. a pri tome temperatura .03. A== 0.V1 + A~+ If1!2 == 0. slede 2 jednaCine Slika 2. L d .11-1-(1:. Su =0.471.2) definisn".koliko tecnosti dotice u rezervoar tollko iz njega i istice U~l == ~72)' i jednacinu zapreminskog bilansa tecnosti A1x == A 2 y. nalazi Se sabijeni vazduh temperature t_ Iznad klipa vlada atmosferski pritisak.5-6 cija su resenja h2 == .. dobija se visina J.-lGfli == 3194mm . ] v 22 T dobivaju se protoci vode Vi = f-l1 ~.5~7. i fi"o = V . I == 1m. . _ d n Yp 4VI2g(-i.5.551 2 koeficijent protoka naglavka i a == d n 14 povrsina popreclJ. Sy == 1. 1+.== V. U stacionarnim uslovima isticanja odrediti protoke kroz naglavke_ Dati su podaci: d == 50mm. == J. teZineG.56 Us.1 . KoristeCi uslove stacionamog istiCanja: ~).V2+ An)(D-) +s+2Sk+A'd+ 1 _ 1 d 4 _ .' 2g 2 V L v~ 2 J.-lo == 0.Hz .-l1 2 Yp ] x== [ (~L2) (H1+h)-I-Hz-g- /I Ai f-l1 /LA2 +(~) 2 J==lm. Nakononiatanja malog otvora precnika d vazduh poCinje da istice u atmosferu.5. ' 2 1 . KoristeCi uslov stacionarnog strujanja .)2 . ' J. RES-ENJ£: Shodno izrazu (2. U rezervoar A stalno dotice V = 20 11 s vode_ Rezervoari A i B spojeni su malim otvorom ostrih ivica i prazne Se kroz identicne naglavke.l ) Jh: +.og 'preseka.[h.1(1:. Problem 2..h2 ) .62.5-6.224 Stacionarna iJ'll~'allja b-oz Inale o/vore i nag/avlce h V1 g(h+H1 -X) =(Su +SV1 +A"d-+ 1)T . 1-'0 if 1-'0 Ove visine daju protoke: V.-l z =[ (Su +2SV2 +2Sk -I-A D)(D)4 +s +2Sk +A Ci+ 1 J- 1/Z == 0...se tri zapreminska protoka: r:.-lG fii . == paJ2gh1 pri cemu su: ' V2 = J-la. V2 == ~L2 . J.J2g(h+H1 -x) d 2J( .441/ s i V2 = 8.y) 2 u kojima su koeficijenti protoka P'l == (su +t.)2 -I.-l==(Sl/+Sy-l-7v-!i+l)-1I2==0. = 11. l Problem 2. [ 2 Yp =g(H2 -y)+ (Su+ 2Sk+ 2C.J2gHz Va =: J-l oaJ2g(h1 . Ispod klipa pneumo-cilindra. \ \ h1 == 5713mm.326.

H. 2 SlikaP. h. pa je zato vazduh nesti51jiv. otvara ventil V i ulje kroz cevi-kanaIe izbdene u Idipu i klipnjaCi pocinje strujati laminarno. 5to data isticanje cini stacionarnim. U polozaju prikazanom na slici na ldip hidrocilindra. zbog povecanja pritiska. Pa' REfENIE U toku isticanja vazduh je pod kanstantnim Pm == 4G I D2'IT == canst. p.)'IT. Trenje klipa i klipnjace 0 zidove cilindra zanemariti.5-8.zauzme no' i ravnoteini polozaj. pocinje delovati sila F konstantnog intenziteta.JR(273+t) (D)2~Pa+Pm d.2. t. Poznate veliCine su: D. d.Sk'Sv' REfEN.L Pm .2) iznosi Ii" == J. t. dobija se vreme za koje ce klip da zauzme novi ravnoteini polozaj: natpritiskam T==~ == V fl J. v. Tada se u klipu. S".).fE: Trazeno vreme je T == D -zDg (H _h)A[JC32~1)2 +2ACE. Do. G. iz jednaCine stacionarnog isticanja V == VI'. Gustina vazduha je p == (p a + Pm) I R(273 + t).2. F. d.5-8 . Kako je t=const.Stacionama ift/call/a kroz male otvore i naglavke 225 vazduha se ne menja. Odrediti vreme za koje ce kIt) G F pod dejstvom sile F da se spusti . p=4(F+G)/(D -D.1. d. Pratok vazduha shadno izrazu (2. R. Slika P. fl. Konacno.5-7 Problem 2. Poznate veliCine su: G. J. D. teiine G.1.1d 2 'IT /4· ~2 Pm I p. Odrediti vreme za koje ce se klip zaustaviti. to je i p=const. d H pri cerou su: A==Su+sk+Sv+1 .5.+ gH) _ Z d d P 32~tJ-l.

4) .6. := fJ.6. leoji se nalazi na dubini Vo a) b) z U odnosu na nivo slobodne SliIm 2. a graficka interpretacija ave zavisnosti prikazana je na sL2. (2. prema izrazu (2.6.3) Dalje.6.2) je f"2 i-.j2gzx(z)dz.6.otvara brzinom Vo. (2. Protok hoz trellutno otvorenu povrsinu velikog otvora. ima brzinu povrsinu dA:= \jlx(z)dz. Zapremilllla teclIlll{])s1i:li koja iistekne kll"o:ll veRiki ohm" :Ila vreme Imjegovog otv:ar.6.1 povrSi tecnosti. s1. 11 kojoj je z vertikalna koordinata od elementa povrsine do nivoa slobodne povrsi tecnosti. x(z) dz . po visini otvora.7) i diferencijalni izraz za brzinupoklopca va := dy I dt. Za odredivanje protoka hoz veliki otvor potrebno je poznavati funkcionalnu zavisnost x(z). (2. S obzirom da je profil brzina po visini promenljiv./ii "1 Ovde treba napomenuti da je koeficijent protoka ispred znaka integrala. tada je interesantno znati koliCinu tecnosti koja istekne hoz veliki otvor za vreme njegovog otvaranja poklopcem koji se krece . koristeCi diferencijalnu jednacinu isticanja dV = r7dt (0 kojoj ce biti vi'se govora u Odeljku 2. opisuje se funkcianalnom zavisnoscu v:= cp.1b) odredenom koordinatom y. x(z) dz. to se protok hoz otvor ne moze odrediti izrazorn (2. ISUCANJE 1'ECNOSTli KROZ VELIKE OTVORE 2.6.6. (2~6.1a. PlC'ot@k tecJnosti kroz vellikn otVO>ll".2.=const.6. po koordinati z.2). Zato se veliki otvor deli na veliki broj malih pravougaonih otvora. jer je pretpostavljeno da je po visini otvora fJ.5.J2i fhh+Y .226 2. Proizvoljno 12abrani mali otvor sirine x(z) i visine dz. U slucaju da je pre isticanja veHlei otvor zatvoren. Ova zavisnost za konkretan veliki otvor odreduje se iz jednaCine konture leoja oivicava veliki otvor.. dobija se ukupni protok hoz veHlei otvor (. jer je promena ovog koeficijenta po visini otvora zariemarljiva. Promena brzine.U tn svrhu posmatrace se poklopac u proizvoljnom polozaju otvorenosti (v.lmja Pod velildm otvorom podrazumeva se onaj otvor kroz koji tecnost istice i kod koga je profil brzina promenljiv po visini otvora.1) Nakon integraljenja. jer on vazi za male otvore.]. protok hoz elementarnn v=qJ·bgz povrSinu je d~' := V· dA := fJ.2) V(y) := ~L. dobija se zapremina tecnosti V:= S -V(y)dy o Vo H 1 . Prema tome.r. Ova pretpostavlea je potpuno opravdana.j2gz.

. Zamenom hinomnilrtedova u izraz (3) sledi izraz za protok V = flab" 2ghe .I2[1-~(2.6-:10 Tecnost gustine p istice kroz veliki pravougaoni otvor sirine b i visine a.u 96 he (4) Iz izraza (4) sledi da je uvek Ii' < r:'M' odnosno da jeprotok kroz otvoikada se on tretira velikim manji od protoka kada se on smatra malim.l-. posredstvom geomehijskih veza izmedu visina..6-1.E.1 a e . . a sto je i normaino.. .. moze da se napise u nesto drugacijemobliku. .(./2 (1 + (he _f)3/2 2~c )3/2 = h. ... Problem 2. i kada se protok odreduje izrazom (2)..C b) Kolika se greska pravi ako se protok kraz velilei otvor odreduje leao protok kroz mali otvor.pa sledi " . . iz kojeg se._-.3"~'."'Jl.visina od tetista pravougaonog otvora do mvoa slobodne povrSi tecnosti. .lStical?ie tecnostikroz /leilke O/vOTe 227 koja istelme za vreme otvaranja velikog otvora poklopcem.1 pr'avougaonog otvora x(z)=b=const dobija se protok kroz veliki otvor Ii' -3t-"-'V.a 12 . .:-h~ =========/~I=' tecnostL J . zavisi od dubine na kojoj se otvor nalazi. 2 a) Odrediti protok kroz veliki otvor. (3) Izraze u malim zagradama moguce je razviti u binorn~r red. am· . Isti postupak se koristi i za odredivanje kolicine tecnosti kojaistekne kroz vdiki otvor za vreme njegovog zatvaranja...6. )~~(2~ )2+'48(~~. tada se pravi odredena greska koja ce OVOID prilikom biti odredena. shodno izrazu (2). V. . ll. c lc ".3'+. (he +f)3/2 = h.I2[I+i(2~e )+~{2~Ql2_}8(~ic.lg 2 _ h1 ) • -2. C'" .. Za . Greska koja se pravi kada se veliki otvOt smatra rna lim. dobija veza izmedu protokakroz veliki i mali otvor . od odnosa he / a. a ne tacnim (1). Gornja i donja ivica velikog atvora nalaze se v na visinama hj i h2 u odnosu na nivo slobodne povrsi =.lbJ2i[Che+I)3/2_Chc-I)312] .12(1- 2~ )312=h. tj.. ->!II b . .. c pri cemu se razvoj u red ogranicio na cetiri clana. _ . Ako se protok kroz veliki otvorodreduje pribliZnim izrazom (2).:).daje veti protok. h ~(h3/2 3/2 (1) b) Kada se pravougaoni otvor smatra maliin tada se protok odreduje izrazom (2.' J = 11.i to fi'={J.jer je a/2he < 1.2). Izraz za protok (1).. RESENlE: a) Zamenom u izraz (2.... jet je prafil brzina kod malog otvora ravnomeran po visini i ziito .-)2. ~r 96 (/1) 2J-.5.!-:::: 1_.2. . koji se svodi na obHk (2) u kome je he = hJ + a 12 = 112 . '1 -+_.2) sirine Slika P.

Odrediti protok kroz veliki otvor ako je on oblika:a) pravougaonika.6-2.97 0.6-1. H 15 5 _1.[. uvrstiti zavisnost x(z) i nakon toga pristupiti resavanju integrala. a) Za pravougaoni otvor je x(z)=b=const. Dakle. RES. d) kruga. koji je nacrtan uz pornoe jednacine (4). za navedene velike otvare. Problem 2. (2) c) KoristeCi vezu iZllledu promenljivih x=(h+H-z)b/H.dz:= 2j. H.96 0. Poznate veliCine su.2). b.5 2.fT~'J~fi~·M~"~·-·~-~"~-af~~ ::~f:{~Ji(~r a) b) c) d) e) f) Slika 2. e) elipse if) ako je protocna povrsina smestena izmedu dva kruzna luka i slobodne pavrsine. lSj.l.z)2 / b2 + (x / 2)2 / a 2 = 1 sledi protok (4) V = 64 j. pa je protok V = J.l~v'2i[~(h+H)5/2 +1.lbv'2i[ (h + H)3/2 .5 0. .dobija se protok 3/2 V = 2j.6. kada je greslea 1 %. dobija se protok V == 64 C R 5/2 .)VJE: Protak kraz veliki otvor odreden je integralom (2. i (1) b) 1z slicnostitrouglova (z -h). U vertikalnom zidu nalazi se veliki otvor kroz koji istice tecnost. c) trougla sa vrhomokrenutim lea dole. h5/2 ' 3 . a. tada je odnos he / a =1.2.2 vizuelnu interpretaciju greske posluziee dijagram sa sl.h 3/2 ]. Sa dijagrama je jasno uocljivo da je pri odnosu he / a =1/2 najveea greska i ona iznosi (VM . Dalje.021.5 l~ hda 3.V) IT/M = 4. r IS f) (5) (6) . j.2%.2. fiif:+ H 2 (z-h). (3) d) Posredstvom jednaCine kruga CR _Z)2 +(x / 2)2 = R2.228 .99 J 1/ 0.2. vee pri mabin odnOSlma he / a veli/ci otvor se moze smatrati /cao ma4 a protok kroz otvor se moze odredivati izrazom (2).P.I:!.0 1.I H == x / b sledi x = (z-h)b / H. R.6-2.l"l/g e) KoristeCi jednaCinu elipse (b . b) trougla sa vrhom okrenutim prema gore.Islicanje tecnosli !croz velilce oNore 1.l ~ fii[ich+H)5/2 + 15 h 5/2 -~Ch+ H)3/2 ]. U ovaj izraz treba..lQb3/2 "g.0 Slika P.0 Greska I a~~h I "} 2.00 0.(h+H)h ] .l ~.95 / ~--1 1. h.6-1.paje pIotok V == j.

1/2i ki [(2z-b)v'z(z-b) -b 2 InC-Jz-b +.6-2). prema izrazu (1) iz zadatka (2. [ ~(b + Hi/2 + 15 b 5/2 -%(b + If) 3/2 ]..£~.6-2c i iznosi 2 b) c) Slilm 2. Problem 2. ~fb+H b vzx(z)dz=).trouglaste koja je ista za sva tri velika otvora i gornje koja je za svaki otvor razliCita. b) trougla i c) parabolicke povrSine. pri proizvoljnom odnosu fJ/R. h =5m i ).kticanje tecnosti hvz ve!ike oNore 229 U delovima zadatka d) i e) sa x je oznacena ukupna sirina odgovarajuceg malog otvora.j2g[ (H +b)3/2 _b 3/2 j. to ce ukupni protok kroz veliki otvor biti V = Vi + V . = ~w. prema izrazu (3) iz zadatka (2.o~£i::~~~]n~. iznosi 2 Vi == 2~L fJ2g( 15 (b +h +H)5/2 +~(b + If) 5/2 - tCb+h + H)(b+ H)3/2 ].l == 0.1 . PoZ'nate velicine su: a. ako se protok kroz veliki kruzni otvor odredujekao protok kroz mali kruzni otvor. jer je Ti" == Vj +Ti"2' a) Protok kroz pravougaoni otvor.2) dobija se protok kroz veliki ot-vor oblika parabole V2 ==).6-4.v'2gH[C 2H +b)v'fJ(b+H)-b21n(~1+ ~ +J¥")]. P. .2.!~=~ -).6. ·-.62. pri cemu su koordinate z i x oznacene na s1.Jz)ll:+H =~ . KoristeCi oyu jednaCinuiizraz (2.Jij r ~ a ·fb+H ~ . Problem 2.6-4. Protok kroz povrsinu donjeg otvora je isti za sva tri velika otvora i. Odrediti protok kroz veliki otvor..6-3c. ako se on sastojiod trougla i: a) pravougaonika.. Teenost istiee kroz vertikalni veliki kruZniotvor poluprecnika R.6-3 ]/2 === 2).1. b) Kolika se greska pravi. koji se nalazi na visini h ad mvoa slobodne povrsi teenosti.kroz donji i V2 . iznosi r/2 H h X! . a) t b) Protok kroz trouglastu povrsinu.6-3. a) Odrediti protok kroz veliki kruzni otvor za sledece podatke: R =1m. bvzCz~b)dz ==).-1.2).~~~~. c) JednaCina parabolickog otvora glasi: z = b + Hx 2 I a 2 .1v 2g. RESEN1E: S obzirom da se povrsina velikog otvora sastoji od dye povrSine: donje . b.1 .kroz gornji deo povrsine. x Slika P.6. H.1V 2g . h..t~-:::--=:=:~~=:-~~:~:c::r kroz veliki otvor. ). pri cemu su protoci 2 Vi . odreduje se identicnim postupkom kao i u zadatku 2.2.

z) .' = fJ.8:Z COSZ cpsin2 cp) dcp '2 r. b) Za kvalitetnu ocenu greSke. Kako je y / H :< 1 to se ova funkcija moze razviti u binomni red ~ Y 1/2 1Y 1 Y 2 3 y 3 ] -yH-y=vH(l-H) r. pa ce protok kToz veliki otvor (1) biti Kako integral u izrazu (1) nema eksplicitno reilenje.fii 1= 20. koja se pravi kada se veliki otvor smatra malim. J° 3R.1. u kojoj je Zi = ik. P.. = 2fJ. razvojem funkcije ~ H .:. (i=0.5.[ +.. . i primenom Simpsonove metode za numericko resavanje integral a dobija se resenje integrala 1= S h h+2R f(z)dz~3 YO+4(YI +Y3+"'+Y2n-l)+2(Y2 +Y4+··'+Y2n-Z)+Yz n =3. 2n).Oi"e RESENfE: Protok kroz diferencijalno malu povrSinu kruznog otvora sa s1.. i smena promenljivihy = H . iz jednacine (3) sledi veza izmeduprotoka kroz veliki i mali kruzni otvor .230 lSlicallje lecllosli/croz wilke oiJ.:..~2gz 2xdz. pri tome ce se usvojiti korak integracije k=0.2) koji vazi za mali otvor tada je protok ~VJ = 1l~2gH R 2 n. =vH l-ZH-g(H) -48(H) r.y u red. Veza izmedu koordinata x iz nalazi se iz jednaCine kruga x 2 + (R +h .SR[ 1.2. sa kojima se izraz (1) svodi na oblik V=2fJ.:. Prema tome.-:-. pa se reila~anjernilltegra. (Zi -h)(2R +h-zi ).J2i e R ..)2 ] 32 H (3) Ako se protok odreduje po izrazu (2.~2gH R 2 n[1 ~(B. R 1 ...v2gH = .h)(2R + h. (sin 2 cp.Y 2dy /2 H-gCH) -R Z 2~L~2gH R2 f.la (2)dol::iija V"" 2fJ. integral u izrazu (1) trebaelegantnije reSiti.1 je dr/ = fJ. moze resiti.Z)2 = R2. uVeSce se i nova smena y= Rcoscp. r. U cilju kraceg zapisa uvocli se koordinata tezista kruznog otvora H=h+R. to ce se njegovo resenje potraiiti numericki. priblizno.2~ coscpsin2 cp.812 k[ 1 sa kojim protok kroz veliki kruzni otvor iznosi V = 2fJ.-. a samlin tim broj koraka je 2n=2R / k.v2gH R 2[ 2cp -4"sm2cp-.8H2 (8.2H 3sm cp..64...z. (2) Jasno je cla kada osnovni integral u izrazu (1) nenia eksplicitno resenje d? ga nema ni integral u izrazu (2)... i glasi x = ~(z . <:p 1 .jH-yJR 2 _y 2 dy.2 r.94 m3 / s.1.. Integral u izrazu (2) se ipak.32 sm4cp) lin 1 1.ly 1 Y 3J vR . Nalazenjem vrednosti podintegralne funkcije Y i = f(zi) = Jz. Pre konacnog resavanje integrala zadd3ce se same tri CIana binomnog reda.. pa zato numericko reSavanje ne dolazi u obzir.

Odredjti pri kojoj visini h vodenog toka na pregradi ce protok biti maksimalan. = 60° prema horizontali.."" 0.. nagnutom pod uglom ex.2.!J2gH R 2rc. tako se iovde 0. umesto nepoznatih veliCina ~ i Ao brzinski koeficijentcp = [~+ 1.96 +---I---+----+------t----1 zakljucuje da je protok kroz kruzni. U vodotoku se nalazi brana ..... 0.1 otvor koji se tretira kao mali veti od protoka kroz otvor koji se tretira kao HIR veliki.1 .6.1 %. V= ProDlem 2.6-4.. dobija se izraz za srednju brzinu strujanja na vocloslivu . Prema tome./ .-4-----1 Kao i pri analizi dobijenog rezultata za . pri kojoj protok ima maksimalnu vrednost.+ ..2. Veliki pravougaoni otvor u kosom zidll. Izraz (4) ima graficki prikaz dat na s1.-__-H '" gresku kod pravougaonog otvora u . duzine b.v == cp J2g(I{ .. te uvodeci Slika 2... Prema tome. Visinska razlika izmedu nivoa slobodne povdi vode. zaldjucuje se (sHeno kao i kod velikih pravougaonih otvora) da se cak i pri malim odnosima HIR veliki humi otvormozesmatratimalim i tad a se protok odreduje leao ri'M = J. a to iz razloga razlike u profilima SHka P..(A lAo) 2 r 1/2..6dpreliva koeficijentprotoka se.+ . osim koeficijenta brzine i kontrakcije.. DalcIe.2. koja se pravi kada se veliki kruzni ot\Jor smatra malim. a to iz razloga primene sto jednostavnijeg izraza za protok.2 (izraz (4».j .6-4.98 + I ' .2 brzina. preko koje se voda sliva. otvara se poldopcemkoji se laece konstantnom .6-5.istjeanje tecnostih'Oz vdike otvore 231 (4) 0. za razliku od prethodnih zadataka.t . Problem 2. ispred brane. 3"\13 pri cemu je ovde In = 2cp /313 koeficijent protoka~. sto je ranije vee objasnjeno.siroka vodoslivna pregrada.95 ... Pri odnosu HIRo=l.606. obuhvata u sebi i greSku koja se pravi kada se protok racuna prime nom pojednostavljenih izraza.. Najveca grdka se pravi kada je odnos HlRo=l i ona iznosi 3.Koristeci. protok preko pre grade je V = cpbh J2g(H -:--h). jednaCine Bernulija i kontinuiteta (vA == voAo).J(. P. U ovomslucaju koeficijent protoka. dobija se visina na prelivu h =2H/3. sa koje je jasno uoCljivo kolika je grdka za proizvoljni odnos HIR ..j .6-5.0' 0.. a potom odrediti i koeficijent H protoka ako je poznat brzinski koeficijent cp. za preseke ispred vodosliva i na samom vodoslivu.768 greska je 1%.99 -1----.. PrimenjujuCi uslov ekstrema ah =0. protok na prelivu je av / 2c cpbH J2gH = mbfrJ2gfI . nesto drugacije definise..97 zadatku 2. i zida pre grade je H. RESENJE. h) .:.

UvrstavajuCi izraz a) ~) x = (z .. U vertikalnom zidu nalazi se trougaoni otvor koji se ofvara poklopcem cija je brzina Vo = 1 em! s. 3/? 2 Pm 5/2 Pm . b h+ ~~I +asi~a.l (H + h) 7/2 . Pm =2 kPa. +(a-x)sina.. U izraz (2. dobijen iz odgovarajuce Slika P. a potom sve to u izraz (2.6. +(a-x)sino. u proizvoljnom trenutku vremena.Iz dZ] dy Vo 0 h fl = 4J-lfii .k~ea~~ su podaci: H=2m.!!... 5/2 V =-3 .7m3 • ~ (H · hvo 35 105 15 b) KoristeCi potpuno identican postupak leao i u zadatleu pod a) dobija se zapremina .-.4m 3 • Prolliem 2.3)..) Vo sma.. RESENJE..b Pm .H) aIh.6.5m. H7!2 +~ H 5/2 ] = 170. ]3/2 l J ZamenjujuCi ovaj protok u izraz (2. b'= 1m.6. pg pg r l} = J 57. dobija se zapreminavode koja istekne kroz veliki trougaoni otvor za vreme njegovog otvaranja V =. f . = 90°) = 58.Iz dz = r.4) dobija se zapremina vode 2 fl b. S obzirom da je element trenutno otvorene pravougaone povrSine dA = b .j2g { Pm .6-7b). Odrediti zapreminu vode koja istekne kroz H h " Vo -:?_--=--- .(H-+asma. fiifH+y (z.. to ce trenutni protok.232 lSticanje tec"ilosti kroz veltke otvore brzinom vo..r--= ::~:a~~~~ naak~ol:ei ~O!O~~~e.3111 3 1z dobijenog rdenja za isteklu zapreminu vode u slucaju da je zid vertikalan (a.b + h)5/2 + -±.H).2. pg 2 {I Slika P. biti . Vex) = J-lfii-·sma. Dati su padaci: a =2m.6. poIozaj poklopca odreden je koordinatom x. J-l= 0. P2. =-3 ~hI2g-. h+ p p.1.[ h+ p p. h=i.) -a+-5-·-LC-+h)-C-+h+asma. = 20cm! s.(-+h+asma.62. dz ! sina.. pg sma. Odrediti zapreminu vode koja istekne kroz veliki otvor za vreme njegovog otvaranja. RESENJE':~)Polozaj trellUtne citvorenosti poklopea odreden je koordinatom y (s1..Pri otvaranju velikog pravougaonog otvora.6-6 . shodno iznizu (2.6-7. h =3m.. fh[J-lE. = 90°) dobija se zapremina V(a..2. a=im.3).) 3/2 sma.[..4).6-7 slicnosti trouglova.. .

l.]..3). b) romba. Dati podaci su: a=1m.6. 7/2 8 7/2] 3 V=2).6-8.. b) Pri kretanju poidopca s leva na desno treIlutno otvorena povrsina velileog otvora ima oblik trapeza.istieanje teellosti !croz ve/ike otllore 233 r.-:: a [ 1 5/2 hN .)2~llOS +h) ~[(H Vo h 7/2 _ +~(H V = 2 f2i (E. H.3) i (2.l H7/2]_1. . Zato se ova povrSina deli na dYe.a di.(H +h -i.Jz dZ}-. h=1m.. PozIlate ve1icinesu: a. b. odrediti zapreminu vode koja istekne kroz veliki otvor za vreme njegovog otvaranja.hCH +h)5/2 +h)3/2} =: 12. +l~S H7I2[ 1 +(%)2 ] +125 [ (~)2 -1]H(H+h)S/2 } =: 27. prikazan na sLP.. trenutno otvorenu povrsinu otvora.. Za h .:. hH 5/2 +~(!!-i(H +h)3/2 + ). za vreme njegovog otvaranja. pri njegovom kretanju s ZI desna na levo.l Va h 105 a IS· 6 a· .)] i y=*i. a potom se shodno izrazu (2. aka se poklopac kre6e: a) s desna na leva i b) s leva na desno.6.2. ako je velilei otvor oblika: a) pravougaonika.1 2). 6 2 .2. l = 0 . c) troug1a i d) trapeza.6-9 . [z.. a tecIlost istice iz rezervoara..6(b) Vo • 8b odreden je koordinatom y.7m. h.l'l/2g !tvo 10S(8H+lSh)(H+h) --3-(H+h) -lOSH =363. Kada se poklopac kre6e konstantnom brzinom Vo =SOmm/ s. i kroz njih se nadu trenutni protod primenom izraza (2. Odrediti zapreminu tecnosti leoja iste1me kroz veHlei otvor.J..4). b) vaie re1acije izmedu promenljivih a) Slika P.45 m . i to trougla i pravougaonika. cobija se zapremina V = r-l{~LJ2i fh+H-t.6-8 x=*[z-CH+h-i.6.1m3 . -c----·----·-------f RESENJE: a) Trenutni po1ozaj H I poklopca. 'C7 ..6. Pri kretanju poklopca konstantnom brzinom Vo velilei otvor se otvara. ) . U vertikalnom zidu nalazi se trougaoni veliki otvor koji zatvara poklopac.6-9.2. 3 ProD/em 2. vo' a H a H h h a) b) c) d) Slilw P. h+H o Vo .)2lf ~[3-S('~'lJ(H +h) 7/2 +1. U vertika1nom zidu na1azi se veHki otvor koji je zatvoren poklopcem.4) dobija =: fii (E. posredstvom slicnosti trouglova.. PrOD/em 2.. ). 15 6 . H=1m. ============= Uvrstavanjem ovih veza u izraze (2.

kroz trougao za vreme otvaranja pravougaonika. 15 Vo h 2 . Ove zapremine su: v:I = ~ 1J.i5 V = 3 " "i:"g b [CH+h)3/2 _[-J3/2].lstieanje teCizostibvz /Je!ike o/vore RESENJE' Za odredivanje zaprernine tecnosti koja istekne kroz veliki otvOT za vreme kretanja poklopca. za sva cetiri slucaja..{3(H +h)7/2 +711H 5/2 -7 H(H +11)5/2 +4H7/2} .1. sprovodenjem kojeg se dobivaju zapremine: 2" ~g a) V = E-_rV_L.kroz trougao za vreme njegovog otvaranja. V2 . h Vo d) Ukupna zapremina koj a istekne kroz veliki otvOt je V = VI + V2 + V3 . pri cemu su istekle zapremine: VI .i5[CH +11)312 .. i one iznose VI 1~ ~l~ Cf)2{t[C[-J+h)7/21-hH5/2-th2H3/2}.[-J3/2]. b) V = ~111~ {i[CH +h)5/2 _H5/2]_hH3/2} 1 3 Vo . c) Ukupna zapremina koja istekne kroz veliki otvor je V = r~ +V2 +V3' pri cemn su: VI .6..J2i b { 105 CH +h+b) 7/2 -15CH +h+b)(H +h) 512 a 8 2 Vo -tCH +h+b)(H +h) 3/2 b +%CH +h)5/2 + ~S CH +h)7/2}. V = 3 2 15 fl. preko velikog otvora. V2 .<kroz pravougaonik za vreme njegovog otvaranja i V3 . koristi se.fii ab {3(H +h)5/2 +2H512 -SH(H +h)3/2} .zaprernina tecnosti koja istekne kroz gomji deo trougla za vreme njegovog otvaranja.234 . 105 Vo h V2 = 2 fJ. i V3 .zapremina koja istekne kroz donji den trougla za vreme njegovog otvaranja.zapremina koja istekne kroz gomji den trougla (visine h osnove a) za vreme otvaranja donjeg dela povrsine. 2 Vo 1 r-VL. postupak dat u Odeljku 2. 2 V 3 =_iyfii ab[CH+h)5/2_ H 5/2_1 hH 3/2J.fii !!:.

KvazistacioIDial:'na istkallllja itecJm@stft pJri pillllljeJmju iii pr3zJmjenju l'eZelt"V@dl!I'dl! radicliUh @Miks Nestacionarno isticanje nastaje ako se iJ'tictmje vr. kao sto je to slucaj pri punjenju i prainjenju rezervoara fluidom. A(z) je povrsina poprecnog preseka rezervoarariamonutnom. a znak minus je zbog smanjenja koordinate z u toku praznjenja (odnosno dz<O). koje izaziva vremensku promenu brzine strujanja. V(z)je ukupni trenutni protok tecnosti kroz cevovod i Vo je dotok tecnosti. za izvesnu klasu problema. nastace istovremeno punjenje rezervoara protokom Jio i p_raznjenje promenljivim protokom rj(z). U opstem slucaju.7.2. Iz Bernulijeve.235 2. nivou tecnosti.1. odnosno protoka.fi It prislIJ'tvu promenljivog pof/a pritiska. U pocetnom trenutku vremena (t=O). nakon otvaranja ventiIa VO i V.2. Da bi se odredilo ovo vreme posmatrace se rezervoar sa s1.7. Ovo za posledicu ima da se za opisivanje strujanja mogu lcoristiti jednacine jednodimenzijskog stacionarnog strujanja . Vu(z) je ukupni protok tecnosti kroz trenutnu povrsinu A(z). NajceSce se pri kvazistacionarnom (nestacionarnom) isticanju tecnosti zeU znati vreme punjenja ili praZnjenja rezervoara.7.1) 1""""'1 u kojoj su: dV = -A(z)dz elementarna promena zapremine tecnosti u rezervoaru. Ova koordinata moze da se bira proizvoljno.7.7.jednaCine Bernulija i kontinlliteta.1 (2-2) gde se vrs} isticanje. U daljem tekstu razmatrace se sIucaj praZujenja rezervoara sa 81.1 (V(z) >r7o) od visine h2 do visine hj' Tada za kvhzistacionarrio isticanje vazi diferencijalna jednaCina d-V-=-rj-u (-z)-dt-=-[V-·(-z)---Vo-l~dt"""" (2. u toku kvazistacionarnog isticanja pritisci iznad nivoa tecnosti II rezervoarima Pj i P2 zavise od koordinate z. stvarne " trenutne promene brzine strujanja su male sto dovodi do toga da se u laatkom vremenskom intervalu stvarno nestacionarno strujanje moze smatrati stacionarnim. Kod tecnosti koje se nalaze u rezervoarima kvazistacionarno isticanje nastaje zbog promenljivosti nivoa tecnosti koje je izazvano punjenjem iIi praznjenjem rezervoara.1 proizvoljnog oblika i promenljive povrsine A(z) po visini rezervoara.7. Od odnosa protoka Vo i V(z) zavisi da Ii se rezervoar prazni (VO <V(z»). KVAZliSTACIONARNA ISTICANJA NESTISLJIVOG FLUIDA 2. postavljeni zadatak se najlakSe resava ako z predstavlja visinskll razliku izmedu trenutnog nivoa tecnosti u rezervoaru (1-1) i nivoa SIika 2. Ovako nastao model strujanja naziva se kvazlstaciol1amo J'trujal1je. Medjutim. jednaCine postavljene za preseke 1-1 i 2-2. iIi se Va puni (Jio>V(z)). koja glasi: . medlltim.

Koejicijm/ protoka (iii koeji"cije/'Zt iJ'ticanja) govori 0 gubicima eJZergije i izrazava ko!t!co je s/Jlamiprotok man]l od teorijskog.1. .7. i posle integraljenja ove diferencijalne jednacine dobija se vreme praznjenja rezervoara T = r. dolazi J'e uvek primenom energijskih (Bemu1ijevzlz)!ednacina l/etilZaCina kontlizuite/a.236 Kvazistacionarna isticanja PI .+ .. po svojoj fizickoj sustini koe£icijentprotoka mora da bude manji od jedan (fJ. d rc PI .7.u +Sk +Sv +A. iz prostora pod pritiskom PI u prosto! pod pritiskom P2 (pz < PI) protok fluida se odredllje izrazom Ir/=fJ. koji za posmatrani prosti cevovod iznosi fJ.(z) .y2g 4 fil.= (I.procep povrsine poprecnog preseka A i koeficijeilta protoka fJ. Koriscenjem diferencijalne jednaCine isticanja (2. u principll.Pz V(z) = fJ.7..00 koejicijenta pr%ka.2) sa fJ.V =Ke.7.-4-~2g(z+--.1) i izraza za protok (2. z+ PI-Pi pg A(z) dz (2.AJ%cPI-Pz) j. h I ~. kroz mali otvor . dok rdim strujanja veoma malo utice . kojiimaju veti broj cevnih deonica..7..V • ·2 Poredenjem protoka koji se dobija iz ove Bernulijeve jednaCine i protoka po izrazu (2.+ g z + .100) i (2.1 od visine hI do visineh 2 ..2.-)--p 2 P 2 '-.2) sledi veza izmedu koeficijenta protoka i ekvivalentnih veliCina koeficijenta otpora i koeficijenta karakteristike cevovoda .7.7.101). +(r +r +r +A.1.2) U jednaCini (2.stujanja bez gllbitaka energije. i mnozenjem sa povrSinom 'd 2 rc /4. koji se smatra nestisljivim fluidom.. Ako se isticanje vrsi kroz slozene cevovode. glasi: Z 2 g( z + PI pgP2 ) = 1. jer je povrsina poprecnog preseka trenutnog nivoa tecnosti po pravilu mnogo veca od povrsine poprecnog preseka cevi kroz koju se vrsi praznjenje. "'v zanemarivanjem brzine VI u odnosu na brzinu V z (z).J" 'ok d 2 ' 2? . U slucaju kada istice gas gustine p.3) Opisani postupak u potpllnosti vazi i za punjenje rezervoara sa s1. ! v. VI Pz vi(z) .2).:f.Ld 2 rc. Ce. oznacen je koeficijent protoka. s tim sto diferencijaina jednaCina isticallja ima oblik dV = A(z)dz = [VO -V(z)] dt.. prema izrazima (2. tada je svrsishodno koristiti ekvivalentlli koeficijent otpora cevovoda Ce iIi ekvivalentnu karakteristiku cevovoda Ke' U tom slucaju Bernulijeva jednaCina za nivoe 1-1 i 2-2. dobija se ukupni protok tecnosti kroz cevovod .<1) zato sto su gubici u cevovodll uvek prislltni. NajveCi uticaj na koeficijent protoka ima geometrija cevovoda i ugradene armature.-g-) 2 I (2. Teorijski protok je protok ideaIizovanog strujanja .~+1)-1/2.= .

. P. d 4 :::: 40mm.J2gH.2.7-1 poznati su precnici cevi d i i ekviva1entni koeficijenti otpora c i (i=1.4) U izrazu (2..2. c 7 =4..7... C3 "2 = C4 "2 .7-1.7).. c6 =7. d 7 =lOOrnm.. . RESENJE: Zbog lakSeg pisanja. d s:::: 60mm. /2. V5 + f/6 :::: V7 . Poznate velicine su: d j = 50mm. . koeficijent 7 protoka odreden je izrazom 1 \ jednaCina kantinuiteta V3 :::: V6 = ri 4 + V5 i r~ = V~ == v. 12 +c7v. V3 + V4 :::: V6 .c 2 =4.7.7-1a.2.Kvazistacionan1a/titicCmja 237 CI L~=A~' 1.: : c2 "2 2 VI . . P. dobija se brzina \/7' koja pomnozena povrsinom poprecnog preseka A7 daje ukupan pratok tecnosti V :::: fl7A7~2gH. te eliminisanjem brzina VI (i=1.6). d 3=50mm. i Bernulijeve jednaCine gH=c1v{ 12+c2vi 12+c7 v. .7) za odgovarajuce brzine strujanja.. .7-1 i Bernulijeve jednaCine gH= Cj V12 12 +csv. c 3 =9. SlikaP. (2. +V. d 6:::: 70mm.289. C1 2. b) na s1.4) A je povrsina onog poprecnog preseka cevi zakoji je odredena vrednost koeficijenta Ke' Problem 2. 12. . te odredivanjem brzine v 7 ' dobija se ukupan protok tecnosti r/7 = fl7A7 . Odrediti koeficijentprotoka cevovoda prikazanog: a) na s1. pri cemu. c 5 =6. c 4 = 5..7-1b. . U cevovodima prikazanim na slici P.ie koeficijentprotoka fl7 =[C1 +C2 (A 2 ~jaA3)2 +C7(~:)2 T/2 =0. 2 2 ~ 2 Vs C1 "2+cs"2 = C3 "2+ C6 2 V3 jednaCina kontinuiteta Til + V 2 :::: a) b) Vs . U izrazu za pratok. d 2 = 40mm. a) Postavljanjem jednaCina za hidraulicld paralelne grane v~ V~ v. v.2. uvode se oznake Ai = di2 rc 14 za povrsine poprecnih preseka cevi i Vi (i=1. c j = 9.

J2Ke • Problem 2. iJ.238 Kvazistacionarna isticanja gde je konstanta . I. . pa se mogu definisati sledeCi koeficijenti protoka z ~ 2 Z Z 1 1 d 1 +d2 iI~ 2 .7-2.-:: Z 2 -1l=[c+c1 C 1 Z . d . Cilindrieni rezervoar prazm se kraz nesimetricni slozeni cevovod. z RESENJE: a) Kada su u pitanju slozeni cevovodi.SR2 A. 2 C l ra: d d . H" SIl. b) vreme praznjenj a rezervoara.:+Fs) +K6 (I ll/2 1 lI/2}-2 +K7' b) f l r lJ-1/21-Z J +K7' koeficijent protoka ce bid iJ. c) vreme prainjenja rezervoara ako je on sa gornje strane zatvoren i ako na njemu ima mali otvor precllika do i koeficijenta protoka iJ. .. Naime.o. 2 '2 I koje su karakteristike pojedinih deonica slozellog cevovoda.7) a potom i ekvivalentne karakteristike cevnog sistema: ~ CZ / C3 +C4 ( . 11' '2' h.. C2 =SR2 +Sv2 +Sk +AT+ 1 . Stika P. U razmatrallorn primeru postoje tri razliCite deomce.+ K 3 +(JK.7.2.ff) +dz 5. .7 == 1/ A.SR1..4). odnosno koeficijent protoka. s tiin sto se za svaku referentnu 2 brzinu u slozellom cevovodu moze definisati brzinski koeficijent.2 (i=1.S"J>S"2. uvodenjem karakteristika Ki = ci /2A.t:k'~v. ~ +d dZ 2 -1 11. 2 ) +c 2 J 2.. Odrediti: a) ukupan promenljivi protok isticuce tecnosti. a= A4 + AS V C4 / C5 U oba razmatrana slucaja koeficijent protoka znatno jednostavnije moze da se odredi primenom izraza (2.2 gZ=C-+C 2 12' 2 22 i jednaCine kOlltinuiteta za raevu V = VI + V . tada je zbog kraceg pisallja pozeljllo uvesti konstallte I c=s. odnosno tri razliCite referentne brzine. d II cI =SRI +Svl +Sk +A. III =[c( Z ) +cll 2 'f-Lz =[c( .Po' p. . d.-) +C6 (y) 6 J a) Ke =ll ( k + kr2 +Ks J +l Ck+ K)-2 +K6 J 1 1 1 -2 K e =K1 +lJK. do.. -1 .o' kroz koji ustrujava vazduh gustine PO" Paznate su sledece veliCille: D. Do koeficijenta protoka dolazi se iz Bernulijevih jednacina V 1 gz:=c-+c . --'--A3----------"-2·------:::C A3 2 r-."d+ 1 .7-2 2 v2 v2 v 2 dZ 1 .+Sv+A. dl' d 2 ..

V2 1 = fL2 -4-~2g(z-ho)' h =0.:.. se ima u cevi kroz koju protice celokupna masa tecnosti. s obzirom da su zaprerninski pratoci tecnosti i vazduha jednaki (Vo : : : Vez)) dobice se promena potpritiska Pv = fez). slede izrazi za protoke .)1j. A::::: 0.5m. J.! I 4-j2gz ...=. d::::: 50mm.(..5..2. h:::: 2m.456. +T72 := =(!-tA + fl2d. t=O ~_=. sledi diferencijal Posle integraljenja dobija se vreme prainjenja rezervoara fld v2g vz fld v2g c) Pri spustanju nivoa tecnosti u oslobodenu zapreminu rezervoara vladace potpritisak Pv' Tom prilikom vazduh ustrujava u rezervoar protokom T= D2 2 ~ h fh+H dz 1= D2 2 ~(vh+H r. d 2n H u kojima su koeficijenti protoka flI::::: t=T h u Vl z ~1..1. postavljenih za nivoe 0-1 i 0-2. Cilindricni rezervoar se prazni kroz dye cevi razlicitih duzina.02. 7~3. VI::::: d 2n .2 r h-h 0 I\.Kvazistacionarnaisticanja 239 Ukupan 2 trenutni protok tecnosti je V::::: J.1t dz..7. H::::: 1 m.-j2gz .d~)2 .v = 1 + Ad + 1 1 +~ fL2 J "'u r +".." +I..7-3 Iz zadatog uslova jednakosti koeficijenata protoka(fLi =fL2)' dobijaselcoe£icijent lokalnog otpora ventila I. I. P flo do .. oCigledno je da je zbog kraceg pisanja prakticnije raditi sa ukupnim protokom koji. ho ::::: 0. ponavljajuCi postupak dat u zadatku pod b).v2 =: 1. Va : : : flo din J:0 P v • Istovremeno se rezervoar prazni sa protokom tecnosti V(z) = fl ~2g(Z. -vh). iIi V::::: V.. Iz dobijenihizraza za ukupni protok.=.. b) Iz diferencijalne jednaCine iSticanja dV:= Vdt ::::: vremena dt ::::: D.--...=_=_=_=_~_ t=t 0 dz D RESENJE: a) Iz Bernulijevih jednacina. Podaci: D:= 1m.fu(J:.:.-d-+ 1 -'-----'1~--_1t_---t--"-> a ~fI SHkaP. I.Jh+H-Jh)..u = 0. koja kada se uvrsti u izraz za protok tecnosti daje jednoznacnu zavisnost ove velicine od koordinate z... Odrediti: a) koeficijent lokalnog otpora ventila v2tako da koeficijenti protoka oba cevovoda budu jednaki.1 + AhO / d = 2..\= 2.! d:1t -j2gz. Konacno. ..).. dobija se izraz za vreme praznjenja d:" T::::: fld 22D2 fii 1+.5.. Problem 2.. b) vreme prainjenja rezervoara..

R3 +i. RESENJE. I c =(.Jz ~)d _ }J..y'(.Jz+Jz-ho ~ 2D2f2i [(h+H)3/2 _h 3/2 -(h+H -ho )3/2 +(h-h o )3/2] fl]d ho 2g = 66.-~.k + Iv-j-. 2Ai v K ] <JK .5 s.2. h.z.21[ .y + Iv d c] H ----:--15--.Uvodenjem koeficijenata . /2:::: pczvi 12= pC3v~ /2.240 Kvazistacionarna isticanja b) Primenom diferencijalne jednacine praznjenja rezervoara .'('ri(i=1.3). dobija se diferencijal vremena dt =_ ~2 fljd f2i . te koriscenjem .v] +(.=lc+c j ( Aj + Az cj I c2 ~ + A3 ~)2J' c Ic J 3 . iz Bernulijeve jednaCine postavljene za z nivoe 0-1. jednakosti padova pritisaka u hidraulicki paralelnim granamapc] v.Y3 +(. Koeficijent protoka posmatranogslozenog cevovoda moze veoma jednostavno dase odredi i preko koeficijenata hidraulickih karakteristika cevnih deonica kao 1 K =:::~.0 z- dz .= AJ2K • .2.lp('y.(z=1..?--". Su.. Tt---t'-=-"t'-ot.. i jednacine kontinuiteta V =::: Ii.·=~~. . fl.2. Integraljenjem diferencijala vremena. D 2 n' dV = (Vj +V2 )dt = --4-dz.1.7-4.Jz +Jz-ho dz. + V + V3 .k +lvd+ 1 3 2 ceVl A = 4 ' i povdina poprecnih preseka • d 21[ A d. a koja glasi gz = cv 2 /2 +c]v. Cilindricni rezervoar u koji doticekonstantan protok fio prazni se kroz nesimetrican slozeni cevovod../em 2. Pl"o/. Iv. 0 (=0" III Vo r<= V .. (i=0..fljd2J2i h = racionaljenjem podintegralne funkcije D2 fh+H(. d.(. D.+ 1. dobija se vreme pratnjenja rezervoara TD2 fh+H . dobija se koeficijent protoka r }J.jd2hoJ2i h z.3)... z d z '2 . C =(. l-ln .R2 +(. a.3) .'~ 13 c3 =t.y2 +lv +1. I. /2. i =-4.k'v'O' p. odnosno ukupni protok kroz slozeni cevovod V(z) = fiAJ2gz. Ke =::: Ko +( + ~ + ~ )-2 => }J.~ t=T - dz A ' I ] =SRJ +(.Odrediti vre:rhe za koje se rezervoar isprazni do visine koja je za rastojanje a veca od ravnoteZnog nivoa vode u rezervoaru.U +(.jK3 k- 2 e . Poznate veliCine su: d.

A . Odrediti vreme za koje ce v se sud isprazniti do visine a=lOmm·vece od ravl1oteznog L. pri tome uvodeci koeficijent protoka 1 J-L=~======================~== ] dl 4 .:- Fa = ~('\IH+h-vHo+a+vHoln ~ r-r.. dobija se ravnoteina visina teenosti u rezervoaru 1 4V H =_(_0_)2 o 2g fUl 2 n Iz diferencijalne jednaCine isticanja (2. Za vreme prainjenja u sud dotice kOl1stantan protok 170 =6 lis./ii.J h + H . .2. Sk = 0. L1 == 1m.- ~ JH+h -.-.-)' f-ld 'l/ 2 g "Ho +a -vHo 2 2D2 r::-. d] = 50mm.5.=:. odnosno kada je kolicina tecnosti kojadotice rezervoar jednaka koliCini tecilosti koja iz njega istiee. Cilindricni sud se prazni kroz simetricni slozeni cevovod..r +.J[i.d. Iz dobijenog izraza za vreme za koje se rezervoar isprazni do visine koja je"za a veca ad ravnoteZnog nivoa tecnosti u rezervoaru sledi zakljucak da: kada a-+O.5. nivo tecnosti u rezervoaru se asimptbtski priblizava ravnoteznom nivou. koja glasi: " D2n [V(z) -Voldt:= dV = --4-dz. RESENJE. tada T-+00. dobija se diferencijal vremena odnosno integralni izraz T := _ Uvodenjem smene x = D2 f1d2 J2i fh+H Ho+a Fz .==-=:. -:.7-4.. Sr =0. I r LI 4(er) (Su +Sk +Sv +Aa)+c. H == 2m.:>.[ii. i integraljenjem dobija se vreme T= f-ld 2 2D2 J2i f.3.' dz Fz -.. tj.02.. tadaje Ho = 0.7-5 0.==-=_~_==-=:.k nivoa tecnosti u sudu. u i vazi za slucaj praznJenja sa istovremenim doticanjem tecnosti..:.1). d = 40mm. Svl == 2.d.~ rr== -= J2i Problem 2. Sv = 3. I Vo T == J-Ld 2 (. A= 0.397.A h \ I Sllka P. sledi resenje za sluCaj potpunog prainjenja rezervoara (a =/1) 2 2D li\. pa iz dobijenog izraza za vreme T.lh).Ponavljajuci sliean postupak kao u zadatku P. Podaci: L == 2m. h = 2m.Kvazistacionarna isticanja 241 1z uslova jednakosti protoka pri stacionarnom isticanju 170 == V(z == Ho).1 +Aer+ 1 I D H I V k L.7-5.7.Jii. VI Su = 0.2. Ako se rezervoar prazni bez doticanja tecnosti(Vo =0).h-ffo (l + )dx JHo+a-ffo X rr. D= 1m.

J ll trazeno vreme praznjenja rezervoara je . J 1Ho+li.7-7.-:. dobija se trazeno vreme punjenja T= 20 l-ld -y2g . v[ v~ preseke 0-2: ":+ gz = c12 +c22 .JH.[if.· Prime nom Bernulijeve jednacine za p .-.2. eiji je napor dat izrazom Yp == Av 2 + B.-JHo -a 'I .. H.-)= 3683.2. P.-. a. H u hi V v b) u cevovodu nema pumpe.ln.d nfii g te sprovodeCi postupak kao u zadatku P.7-7 . 2Ji"i [ Jh+H-JHo-a-. Za vreme praznjenja rezervoara natpritisak p". .. Ho. prazni se kroz nesimetricni slozeni cevovod. 21g ( f.2. h. . iznad nivoa teenosti ostaje konstantan. i ravnoteznog polozaja u rezervoaru Slilca P.7-6 Ho 4v'" B' = (__0.. !-ld 2g .----:::V g 2 (l' . D.Jh+ii -. l-ld1 'l/2g 'lja+Ho -"Ho Problem 2. A. Cilindricno konusni rezervoar.. ho'p"" p. Rezervoar koji je na pocetku napunjen vodom do visine H istovremeno se puni Konstantnim protokom ~ro i prazni kroz prosti cevovod. .5). 2D2 '~ ~ r.. RESENJE. o RESENJE..1 4d~o ) 2.h+H+li 'J" 'g b) Resenje ovog dela zadatka dobija se kada se u nadeno resenje zadatka pod a). Pojedine grane slozenog cevovoda il .[if. 7 ~6.= (~11 +~k +2~v +)v}+1-2A)-1/2.7-4.Jh+ii).aju ekvivalentne koeficijente otpora ci i povrsine poprecnih preseka cevi Ai' Odrediti vreme praznjenja rezervoara.. Poznate velieine su: V ' h. prikazan na s1.. I.~r. fH. 2 p. ~ Fo~ -~Ho -a+~ .2.242 Kvazistacionarna isticanja i ravnotdni nivo tecnosti H 0 == .h+H 2D2 ProDlem 2. konscenJem ov J' • Slika P..7 -7 ._)2 -:. Odrediti vreme za koje se rezervoar napuni do visine a manje ad ravnoteZnog polozaja.· a) Uvodenjem koeficijenata protoka fJ.-Vh+H+~-1jHo-a+·f-1}Ho+f·ln .5 s. H. Poznate velicille su: Cp Ai' (i=1. " 1 =~(-vh+H -'JHo +a +"Ho In ~ r. D. aka a) je 11 cevovodu ugradena pumpa.2. uvrstiA=O i B=O. pa sledi T== . d. .

·. dobija se poluprecnik x = (y . o. Ukupno vreme praznjenja cilindricno . period vazi diferencijalna jednacina isticanja 2 dV2 == V(y )dt z = .d2 .A (y)dy. dobija se diferencijal vremena dt = _ l DZrr. pri cemu je povrsina A(y) = x rr.llAlV2g _.). )2 J2i JY+~.Otpori u cevovodu dati su ekvivalentnim koeficijentima otpora cj · (i=O.2).l. H. Iz slicnosti trouglova: . Pro/. d oA.2 == Y~ho . r.ho) D 12h . pa ce diferencijal vremena biti dt . c._ Z - vremenski D 1C 2 4WI lh Z ( .... -Jho+h+~.1. Y .:- J 1z diferencijalne jednaCine praznjenja cilindricnog dela rezervoara .KvazistaciOnarna isticanja 243 jednaCine kontinuiteta ~ = V + V3 +V + ~. Pm p g .konusnog rezervoara jeT == 7J + T2 ..lAlJ2i Jz+Pm pg CIJlm se integraljenjem u granicama od hO+ h + H do ho + h.. .l1h. Konusni rezervoar se istovremeno prazni kroz nesimetrican slozeni cevovod i puni konstantnim protokom Vo. ./em 2. J 0 pg .. Odrediti vreme za koje se konusni rezervoar isprazni do visine koja je za M veca od ravnoteine. 2 elirninacijom brzina v2 +V S ' dobija se ukupni protok tecnosti ~ = Il J AJ ~2g(z+ Pm I pg).cl'c2 ' Vo. h.:- r.JdU 'II U = D2rr.7-8.:- r. Af lJ/2 ( A2 +A3 v~ +A4 V~ +A5 V~)2 cJ c. pri cemu je koeficijent protoka odreden iznizom r III == lCl + C2 . 4J. o pg .'.p. DZrr. 4f. Uvodenjem smene U = Y+ Pm I pg i integraljenjem dobija se vreme prafujenja konusnog dela rezervoara Tz = D2~ ho+h+fm/pg[u3/2 _ 2(h + Pm)Fu +(h + Pm)2 4 WIl V 2g h Pm 0+ pg o p g .[Ch 5 0 +h+Pm)S/2_Ch +Pm)SI2J_1Ch +Pm)[Ch +h+ Pm )3/2_ pg 0 pg . dobija vreme praznjenja cilindricnog dela rezervoara 7J Za drugi = D2rr. Poznate veliCine su:R. dz . 0pg -~h +PmJ}.ho d y. pg -Ch +Pm)3/2 \Ch o pg J 0 +Pm)2[~h pg 0 +h+. CO.~(Jrho-+-h-+-H-+-~-. d~ = T'Idt l = --4-dz. 4WIlh2 J2i {1. jednakosti padova pritisaka u 2 4 hidraulicki paralelnim granama 2/ 2/ 2 2 C V 2 2=C 3V 3 2==C4 V 4 /2=c svs /2.

.. P.2.7-9a)..7-9b). 0.: cT+ V 2 i jednacine kontinuiteta V..A==~R~l--. dz z h L r --. {co +(c +l{ dg/(d~ +di ~~~::) J 1 r l12 Problem 2.2.jV~2l-_ I. 0... 12 == 4m. .. Dati su podaci: R = 1m..fii. 1. . Su =.=D=.4./'.2.D..fii.. i. a) ".: V + V . 2.A--"..: 80nun. ~=.C. Otvaranjem ventila voda istice.Z2.7-8 +(Ho -h)(SHo -h)(a-b)+JH. dobija se trazeno vreme T= ~d5J2i H 8 (Ji)2ll1. 0.: 100mm."'.7-9 koriscenjem Bernulijevih jednacina 2 2 V v1 gz =. d.5. CT+cl 2" v2 c2 T 2 gz. I.7-4 i P.lntJ ' HO=(fldt/ig)!..2:7-9 su u pocetnom trenutku vremena napunjeni vadom.(a 5 _b 5 )+ sJH. SY2 =... k R2 b) SliIca P.025...3.(H _h)2 u kome su koriScene konstante definisane izrazima a=. h. 11 == 1m. Odrediti vremena prainjenja: a) sfernog rezervoara (s1.d). .. SR2 =..Yl =.l Slika P. Sk == 0.7-9a).. b) cilindricnog rezervoara sirine B (s1.:~M+Ho -.6.. zatim eliminabijom brzina v1 i v2 dabija se 1 2 kaeficijent protaka .. Sv =..fii:Ca 2 _b 2 )+ .. (a 4 _b4)+ 5 4 +~(SHo -h)(a 3 -b 3 )+(5Ho -3h). h == 3m. P. i c) cilindricnog rezervoara sirine B (s1....u "". Rezervoari prikazani na s1.7-7. 3.==1.2. V VI ---:?1?'" .7-9.Jh+H-.. P.. D.244 Kvazistacionama isticanja RESENJE' Saglasno postupcima· !eSavanja sprovedenim u zadadma P. =. B == 4m..: Sm.. A." Rl ll'd).. SR1 = 0. b. P.2.2.k===l~V:3===t'R~2:..2..

398 .. I c) Kako je povrsina poprecnog preseka A(z) =2rB.. Medutim.::- A(z) r dz rev 2g "z (1) u kome je povrsina A(z) razliCita za sva tri navedena slucaja.7-9a. . ~.Jh +2R . dobija se vreme praZnjenja cilindricnog rezervoara T == 16 3 !ill 2 reJ2g B (2R)3/2 = 10895 s. dobija se izraz r:= ~2(R+h)z_Z2 -(2R+h)h (2) uz pomoe koga moze biti odredena povrsinuA(z). d z. .. dobija se diferencijal vremena dt = !ill 2 r. Koordinata r dobija se iz izraza (2) za h=O.z dz.2. dt := . pa ee vreme praznjenja cilindricnog rezervoara biti "z \ \ f.Kvazistacionarna isticanja 245 J. pa seiz (1) posredstvom izraza (2)dobija 4 2(R+h)z-z2 -(2R+h)h d -.J.lz z . 1 dt=2 ~.J2g h z Kako se integral ne moze resiti u zatvorenom oblikifto ee se njegovom resavanju pristupiti numerickom analizom. Prime nom Pitagorine teoreme. b) PovrSina poprecnog preseka na trenutnom nivou tecnosti u rezervoaru je A(z)==2rB. V proizvoljnom trenutku vremena ukupni protok odreden je izrazom 4 r /2 == 0.. to iz izraza (1) sledi: 8B I 0 ..2R .L = [C+C I ('~)4 /(l+. Uvrstavanjem povrsine A(z) u izraz (1). J. a) Povrsina poprecnog preseka na trenutnom Iiivou tecnosti u rezervoaru je A(z) := r 2 re. Iz diferencijalne jednaCine praznjenja rezervoara: dV = Vd( = -A(z)dz. . ova povrsina u svim slucajevima zavisi od promenljive koordinate r..LD\/Zi Integraljenjem ovog izraza u granicama od h+ 2R do h dobija se vreme praZnjenja sfernog rezervoara T:= J. za srafirani trougao sa s1...L D4 re ~2gi.LD rev2g . i iznosi r==~z(2R-z).[h+2R)5/2 _h 5/2 ]_ 3 5 -(2R +h)h(. 2 V = J.::. Uvodenjem podiiltegralne funkcije y(z) =j[2(R+h)z-Z2 -(2R+h)h] / z T- _ BB 2 ~ h+SR~2(R+h)Z_Z2 "-(2R+h)h .LD re. dobija se diferencijal vremena 8B ~ dt == 2 r. P. !ill rev 2g Integraljenjem ovog diferencijala vremena u granicama od 2R do 0.Jh)}:= 152s. Ovaj koeficijent protoka je isti za sva tri dela zadatka.LD2J2g 8 {1(R+h)[Ch+2R)3/2 _h 3/2 ]_1. . a koordinata: r odredena izrazom (2). .JCl / C )2 2 .2(R+h)z-z--(2R+h)h r dz .

. c. . +l)T' D vt ~= {c.1 korak integracije. D == 50mm..k == 0.. a a b) kada u cevovodu nema pumpe. i c) kada je isticanje kroz prost cevovod prikazan isprekidanom I h l Yp( v 21- .d:--:)~"Xl---<=L=.y :::: 1. L==3m. A. c.metode trapeza..7806 f &=0.i!ik"""'·"""~z l.. ~+l) odnosno ukupni protok . 1 Dati su po aCI: == 2m. RESENJE: Primenom Bernulijeve jednacirte Slika P. -h(2a+h) a .7-10 _ _ 1 v 2 (V_V j )2 . &) vrednost podintegralne funkcije za i=O.3.5m..7-10.n.D=.11 +Sk +Sy +)c~+[ 1_(~)2 T +(~)4(2Sk+A. Odrediti vreme praznjenja cisterne u sledeCim slucajevima: b a) kada se u cevovodu nalazi pump a konstantnog napora Yp = 981J / kg. dobija se resenje integrala h+2R Yo + Y n 1=R y(z)dz = &(--2-+ Yl + Y2 +"'+YI1 -1) = 0. (1) a) Vreme praznjenja rezervoara je . . duzine B=6m. Iz jednacine elipse sledi: (E )2 +[Z-(ah+aJ2 b - = 1 ::::::> ' X b I ..'d)T+ 2 +(2S k +A. . V == r 12 = 0..l nehma pumpe..02. trazeno vreme praznjenja cilindricne cist~rne je SlJ pn cemn Y. = --v2z(a+h)'-z2. fill n-v 2g 2 8B Problem 2.=0.2. 11=20 broj polja integraljenja.A=9i'/k k 1 k v - linij~m. pri cemu je A (z)=2xB. i jednaCine kontinuiteta V == V.5. pa ce diferencijal vremena biti dt = . Cisterna koja ima povrSinu poprecnog preseka oblika elipse.+Sk+(v+A.J2i 8bB 2(a+h)z-z2 -h(2a+h) ---'---"------'-'--'.dz z+Yp / g '.246 Kvazistacionarna isticanja i koriscenjem jedne od najjednostavnijih metoda numericke integracije . =R .486... 1==2m. ~-4-~2g(z + Yp / g). b==1..l. ~d2n. Nakon otvaranja ventila V cisterna poCinje da se prazni kroz prikazani presti cevovod. odreduje se koeficij~nt protoka ------------'<::==1""'". Konacno.i T= 2 1 =451s. S" = 0.. napunjena je vodom za pice. a == m. d 2n Diferencijalna jednacina isticanja glasi dV = Vdt == -A(z)dz. . d==40mm. = f (z.. au njdem.. L Yp+gz==Cc.

G 2 a + A. R. Poznate su sledece velicine: h.d2 . .. S".u +t. tada posredstvolU (1) sledi: T== !-lad rr. / . +V2 ..2. lo. i ima vrednost TSbB IIi+2a 2 r. NaCi izraze za vremena prainjenja rezervoara.-. z+ p g posn~dstvom b) Kada u cevovodu nema pumpe (Yp == 0).T+ 1 .RI +Svl +2t.2. cj =t. a) !• a '"I b) k VI RI R2 V2 k ff?""' Slika P.OVG S toga 8to je tada brzina strujanja veca. z-1017.Sk. jednacine kontinuiteta Va == Ii. slede izrazi za koeficijent protoka .Sr' A. . z p g .. 247 2(a+h)z-z -h(20+11) d -'-. a isticanje je na nivou izlaznog otvora iz rezervoara (h=O). 1 i koriscenjem Bernulijeve jednacine za preseke O~L gz == Co v~ /2 + cj vf 12.SvO.] + 1 . pri cemu je integral numericki odreden metodom trapeza. ali pri razliCitim uslovima isticanja.a.]. P.. pri cemu je integral numericki resen metodom trapeza i ima vrednost 1=0. Rezervoari se prazne kroz nesimetricni slozeni cevovod.c2 =SR2 +Sv2+2Sk . kao i da ugradnja pumpe smanjuje vreme prainjenja cisterne. .-.lj.vo +A..7-11 RESENJE: Uvodenjem konstanti: ~ ~ Co ==t. c) U posmatranom cevovodu nema pumpe (Yp == 0). Problem 2. jedna- kostj padova pritisaka u hidrauliCld paralelnimgranama cj v.9056.Sv2. +y.7-11. Rezervoari prikazani na s1..12=:c2 v. 2g a ~bJzgf\/2(a+h)-Z dz== 332 f1d rr. moze se zakljuciti da je vreme isticanja manje ako je izlazni presek cevi na nizem nivou .k +A. tada se prainjenja cisterne T == (1) dobija vreme ~Lad ~bB n/ii fh+2 a h V /2(a+h)-z h(2a+l1) dz == 6026s.4s.l2' do. Poredenjem dobijenih rezultata za vremena praznjenja iste cisterne.KvazjstaCionarna isticanja 2 .d1 . 12. g B~~ 12547s.7-11 sastoje se od dye polusfere i jednog cilindra.lJ29 . z .Svl.h !-lad rt"\l2g 1 == fh+2a h 2(a+h)z-z2-h(2a+h) d Y / z = 0.

2g i perioda praznjenja donje polusfere 13 "" 1 8 3/2 ]_-5 [Ch+R)5/2 _h 5/2 ]_h(11 + 2R)( . Prema tome ukupno vreme praznjenja rezervoara je T == :r. .R+E. R.. .Jh +R +a)} . Poznate veliCine 8U: D.vremenski period praZl~enja cilindricno-prstenastog dela rezervoara... dbbija se vreme isticanja T= 32 Ro[iC(!:. dobija se koeficijent protoka 11=1/ Irl-(r--+-2-r--+-r--+-A-L-)+-r----~r--+-r--+--A-!Q-+~-+--1 r V4 "'R "'k ':0 v d "'u "'k ':oRJ d . u kojoj je povrsina A(z)::: r 27t + 2ar. ito: perioda prainjenja gornje polusfere 8 :r.do.:.. + T2 + T3 • ProDlem 2. a) Primenom diferencijalne jednacine isticanja dV::: v~dt ::: .C. perioda praznjenja cilindricl10g dela T. S". Dl'D2 .. vremenski period praznjenja kOllusno-prstenastog dela rezervoara i T3 vremenski period prainjenja konusnog dela rezervoara.SRl. pri cemu su: :z. Sva tri vremenska perioda bite odredena pomenutim redom.10 .Ch +R)[ (h +R)3/2 _h t-td'o .Jz(2R-z). d) cilindricno-polusferno-konusnog. 1. 5 TC 3 J-ldgJi b) 'heme pIainjenja sastoji se od tri vremenska perioda. ::: - J-l~~2g' 2 r.2.vl. 1. Primenom jednaCine kontinuiteta ri" ::: 2V. Odrediti vremena praznjenja rezervoara prikazanih na slid: a) cilindricno-konusnog. ~ldo .".A. P. ~)12rI2 i protok V(z) ::: J-l d!7r ~2gz " Dobijeni iZIazi za koeficijent protoka i pIotok vaze i za zadatak pod a) i pod b). . a.A(z)dz.Ay7E: a) Ulrnpno vreme praznjenja rezervoara sa s1.2g 3 ..Jh+R+a -. RESE.{t(h+R+a)[Ch+2R+a)312 . i e) cllii1dricI1o~polusfernog.. i Bernulijeve jednacine za nivoe 0-1 .c.Jh+R). {co +c1 [dg l(d12 +d..12a je T = ~ + T2 + T3 . h.JIHR -Jh)} 2 ~ {2:. p. 10 + 11 v2 1 gz = (~u +~k +SRl +A-d-+l)T+(SR +2Sk +~v +A"d)T ' v. Fz Posle integraljellja u granicama ad 2R do 0.7.).(h+ R+a)3121-~[Ch+2R+a)512~ -(h +R +a)5/2]_[R2 . b) cilindricno-konusnog.Sk'~R. = 8R 2 -2 r.248 KVClzistacionarna isticanja J-l=. b. sledi: dt= ~ldoTC[ii ~4 z(2R-z)TC+2aJzC2R-z) dz.::-::C. . H. d.7-12. a polupIecnik r (dobijen iz Pitagorine teoreme r2 = R2 _(Z-R)2) iznosi r::: ..Ch+R+a)2jCJh +2R +a . c) cilindricno-konusno-polusfernog.

:.A b) H H R k h I..[iiJi· Posle integraljenja u granicama od h+b+a+H do h+b+a.d.71 ~2gy .. D2 -Dj _ dz dt . I.A a) k R RIb x !y a ={> VI V k il.Jh+b +a).j - V(z) - fld2. O+b odreduju se poluprecnici kruznih preseka rj :::: ~ [y-(h+b)] .. .rj 2 )rc.d.d.-.J1Hb+a+H -.1.. dobija se D2 _ D2 --r---- I. -~ v J" c) d) e) Stika P ...do.1..d.d.. d 2rc r.A V ==C> v VI k lo.. k v v lo.... r2 :::: 2(~~b)(Y-h).Kvazistacionarna Isticanja 249 1=0 A H dy a =:C> z h l.2. = 2 fld \ .. ----"----.. V(z) = fl4v2gz. uvrstavanjem poluprecnika r1 i .. h I.2g ~ (. Iz slictlOsti trouglova _rl__ y-Ch+b) D j 12 a ~_y-h \ I D2 12 --. i uvodenjem konstanti Primenom diferencijalne jednaCine isticanja: -A(y)dy:::: V(y)dt2' u kojoj je protok V(y) = fl a..---: _ Za prvi vremenski period diferencijal vremena je 2 2 dV. _ U drugom vremenskom periodu trenutna povrsina poprecnog preseka u rezervoaru je promenljiva i iznosi A(y) = (r22 . I.:7 v l..=:::.d.d. R ~ '~>. r2 . 7-12 odnosno protok .A II l.

.250 Kvazistacionarna isticanja dobija Se 2 ..R +A.x Integraljenjem po x koordinati u granieama od h+b do /1. )2rll2 Ukupno vreme praznjenja rezervoara je T = 7. fl = lI.Ch +b)3/2] + CC. + T2 .~+l) .. pri cemu je vreme prainjenja cilindricno-konusnog dela rezervoara ... 3/2 to ce difereneijal vremena biti 2 I /1 -2/1.. a vreme praznjenja konusnog deja rezervoani...J x[ca +h + H)512 .J/1 +b -Jh)}. leao jednacine kontinuiteta za racVll.JC:.R +A.C~) 2 (a + h) 2 a + h + II . pri cemu je iz odgovarajuce slicnosti trouglova dobijen poluprecnik r3 = 2(~~b) (x-h). 3 Vex) . + Tz' pri cemu je vreme praznjenja cilindricno-konusnog dela 2 D l ~ ID 1. .trenutni nivo tecnosti u rezervoaru i izlazne preseke eevi lcroz koje fluid istice u atmosieru. sledi dt =-~dx= A( ) D. U trecem vremenskom periodu trenutna povrSina poprecnog preseka konusnog dela rezervoara je ACx) = I{re.~+Cc.Jh +b +a .v+A.d~ +l)/(C.. = f1d2 f2i ~ D.Ja+h fld2 Jiih 2 5 3 .+-c.(a+ h)312]}..u+C.~: + 1 ) ( 1 2 d0 d~ +d2~(c. dobija se koeficijent protoka fl=[C. 3 fld 2 Jii(a+b)2 5 3 b) Uknpno vreme praznjenja je T = 7.x+ I)dx.v + ia I d + L e) Postavljanjem Bernulijevih jednacina za proizvoljni . {'!'[(h+b)5/2 _h 5/2 ]_lh[Ch+b)312 _h 3/2 ]+h2(. U lzrazima za navedene vremenslce periode koeficijel1t protolca je 12 = -Fa)}. S obzirom da je protok Vex) = fl cI:rr ~2gx.. T = 2D.Jlab)}. "Iii 2 Cx ~ld~ 2g(a+b) . 2Di {1[(a+h)5/2 _a5I2l_~a[(a+h)3/2_a3/2J +a 2 C. T= 2 f"+b+aAy-By+C d = 8 {iL[Ch+b+a5/2fld 2Jii h+b Y fld 2 Jii 5 ) 4 JY -(h +b)5/2]_ ~ [Ch+b +a)3/2 .Ca +h)5/2] +t Ca +h)ci )2[ (a +h + H)3/2 .R+A.5( Ii ) 2 X Jf JC.. a + h) .

-. koji se nalaze u simetricnim granama slozenog cevovoda se otvaraju.J h +R -. +/c.JIHH)h .-: {[Rg _R2 +(h+Ro ~o<J2g +R)21(~h+Ra +R -~h+Ro F -~Ch+Ro +R)[Ch+Ro +R)3/2 -Ch+Ro)3!21+~[(h+Ro +R)5!2 ~(h+Ro)5!2]}. vreme praznjenja konusnog dela rezervoara. ·Posle isteka vremena T ventili EMV su potpuno otvoreni.Jh)} 7. a vreme praznjenja dela rezervoara T2 = ~5 ~ {t(h+R)[(h+R)3!2 _h3/2]_~[(h+ R)5!2 . . a voda poCinje da istice u atmosferu.. = "A2 2 J-'Uo V Lg ~ {[Di .Ch+H)5!2]} vreme praznjenja cilindricno-polusfernog dela rezervoara.v1+Sk+A.(R +h)3/2]}. = d) Ukupno vreme praznjenja je T = 1.Jh+R+ H -.v+/c-}+[(f)2-1j2+C/c.J H +h -Jh)} 3· .7-13. I ]J Vreme praznjenja cilindricno-polusfernog dela rezervoara je 7.+ T2 • Problem 2. +S +/c..h5/2 ]-h(2R +h)(. dobija se koeficijent protoka fl. )2[ (R + h + H)3/2 .. =8r.. a vreme praZnjenja polusfernog dela rezervoara h +Ro)[C h +Ro)3/2 ... Cilindricni sud precnika Do rtapunjen je vodom..L+l)(-2.•..(1) = k I [2.t+ 1 r l" I d ( 1:.h3/2 1-i[ch +Ral/2 -h5/2]-hCh+2Ro)(Jh+Ro T2 = J1do~ {iC -Jh)} pa ce ukupno vreme praznjenja rezervoara biti: T == 7. o . U toku otvaral~a ventilakoeficijent lokalnog otpora ventila se menja po zakonu 1:. -(R+ h)5/2] +t(R +h)(~. +1:.:(~ )2(h +R)2](.JL+(1:. U odredenom trenutku elektromotorniventili Ell/tv. +/c. + T2 . pri cemu su ~2~ [(~)2 _R2 +(h+H +R)2 }.Jh+R) -ic~ )2[(h+R+H)5/2 . i koeficijent protoka 1l=1I C.L+l _'l1l2 .k+C.u+1:.R -~(h+H +R)[(h+H +R)3/2 _(h+H)3!2] T = 2 +1[ (h+ H +R)5/2 .R+1:. 0 e) Postavljanjem Bernulijeve jednaCine zaproizvoljni .Jr-+-H+. Pretpostaviti da se na pocetku otvaranja ventila EMV trenutno uspostavi turbulentni rezim strujanja u svim deonicama slozenog cevovoda i da . +1:. koriscenjem jednakosti padova pritisaka u hidraulicki paralelnim granama i jednacine kontinuiteta za racVll. do R v k d d 1:. +1:.trenutni nivo tecnosti u rezervoaru i jedan od izlaznih preseka cevi.K vazistacionarna isticanja 251 1.)4 1+ R v k d.= 1:. a simetricni slozeni cevovod je zatvoren. Odrediti kolika kolicina vode istekne iz suda za vreme otvatanja ventila.0 +1)Cf)4. 2D2 fUl2 H2 J2i {I[CH +h)5/2 _h 5 5/2 ]_lh[(H+h)3/2 _h 3/2 ]+h 2C.

E: Vreme otvaranja ventilaje "lie ~ { a2V2g {1.2d 2 -.t)dt = --1-dz. .fii-Fz cije reSenje. If.J dV = 2V(z. Do. za t.1e /~ Slika P. Iz jednaCine isticanj a t) .Jcp +k -5) = c d 2~ (. nakon integraljenja u granicama. D 2 1t posle razdvajanja promenljivih dobija se diferencija'na jednacina 2 t dt Do iz '/ct 2 +k =. 1e.Jh+ H -. k.Jh+2R-t. Pri otvaranju EMV voda istice u atmosferu. i za z. Kada je sfemi rezervoar pun tada je elektromotorni ventil (EMV') zatvoren. a koeficijent lokalnog otpora ventila se menja po zakonu ~(t) = k / t 2 • Nakon atvaranja ventila nivo vade u rezervoaru spustio seza .Ch+2R-a)5/2]8~ 3 5 -h(h+2R)(. dobija se protok vode kroz jednu od sime2 tricnih grana V(z. T. L v~ 1 v2 gz = (Su +A.7-14. h.~. dobija se visina opadanja nivoa za vreme otvaranja ventila I ]2 /C"cT2+k-5) . RESENJ. cDo pa ce kolicina vade koja istekne 1Z rezervoara za vreme otvaranja ventila biti V = hoD. a. R.(1. D)T+(~R +Sk +~+A. k. pri cemu je konstanta c = ~u + Ich I d + 1. d. h.2.'Jt / 4.[Ch+2R)5J2 .J"r'~k' RESENJ. od h+H do h+H-ho' glasi: lC. I. Poznate su sledece velicine: D. Odrediti koliko jevreme otvaranja ventila? Poznate velicine su: d. .Jh+H- 2J2i u h EMV d.252 Kvazistacionarna isticanja H EMV koeficijent trenja ima konstantnu vrednost.od 0 do T.7-14 T= ProD/em 2.(h+R)[ (h+ 2R)312 _ (h+2R_a)3J2] _1.Jk _k}1/2.) d r 2 J2i}2 8cg. L.Jh+H -ho )· 2g I d Iz ovog resenja.E: Koriscenjem Bernulijeve jednacine postavljene za nivoe 0-1 . ho=h+H-l. ~ u' A. t) = d 41t .Jh+2R-.d+ l)T h i c jednaCine kontinuiteta za racvu Vo = 2Vl' i uvodenjem konstante = 4( ~) \~u + A ~) +~R +~k + Ie ~ + 1./2 gz / c + ~ C .

dobija se diferencijal vremena dl == - l:~. cija se stiilljivost zanernaruje. dijafragma potpuno otvori.15.KvazistaCionarna isticanja 253 Problem 2. U nekom trenutku vremena dijafragma poCinje da se otvara tako da se povrsina otvora menja linearno sa vrernenorn.2. kroz mali otvor na poklopcu suda. Dijafragrna se potpuno otvori. h.7-16a) i b) cilindricnokonusnog rezervoara (sLP. cija je povrsina aI' i koeficijent protoka Ill' Pri tome je zaprerninski protok vazduha.P. dobija se vrerne praZnjenja sfernog rezervoara . i uvrstavanjem veze r2 == 2Ch+R)z_Z2 -h(h+2R).2. d rcg VC z)==128vl z . Integraljenjem u granicarna od h+2R do h.2.7-16 RESENJE: a) 1z Bernulijeve jednacine postavljene za nivoe O~l: gz == ?v~T' uVrStavanjem koeficijenta trenja za laminarno strujanje A== 64v / vd. jednak zapreminskorn protoku vode. D z Ii b) Slika P.Pri praZujenju suda okolni vazduh ustrujavau sud.P.l[ 2(/1 + R) - .7-15 aO . T RESENJE Problem 2. odreduje se protok ulja . Poznate velicine su: R.A.7 - h(h. dobijene iz Pitagorine teoreme za srafirani trougao. H 0.2. I.Pa. u kome ulje struji laminarno. Odrediti vreme praznjenja: a) sfern)g (sl.7-16. 4 2 Iz dobijenog izraza sledi da je protok linearna funkcija od koordinate z. d.2R) ] dz. 7-16b). Na dnu rezervoara povrSine A i vi sine Ii napunjenog vodom nalazi se mali otvor koeficijenta protoka Il i povrsine ao' koji je zatvoren dijafragmom. Odrediti visinu tecnosti u sudu u trenutku kada se . Sve lokalne ::>tpore i kineticku energiju struje zanemari ti. Prime- nom diferencijalne jednaCine isticanja dV == V(z)dt== ~r2rcdz.H. D. H.7. Rezervoar se prazni kroz prrlst cevovod. u trenutku T.al' Pl. Poznate veliCine su: Slika P.\1.

-Jz-h)dz== 2 D [(h+H)3/2_ h 3/2_ H 3/2] =2935s. i to: vremena praznjenja cilindricnog dela 32v/D2 h+Ho+H ~ = d 4 g In I1+ H 0 ' i vremena praznjenja konusnog dela . i cl) polusfernim dnom.fii h 3 fld2hfli . (z) +V2 (Z)]dt1 == --4.~L = 0. 5"+H h dz -Jz-h fJ.62. . 1 7 . fld 2h. h = 1m. D21f. b) cilindricnim dnom.5m.• = D2.7-17 RESENJE: a) Vreme prainjenja sastoji se od dva vremenska periocla.2. T= 12~vl[2R(h+R)_h(h+2R).254 Kvazistacionarna isticanja d fJ . . dobija se T..2.d2. Dati su podaci: D = 1m. 32vlD 2 1 2 2 h+Ho T2 = 4 2 (-2 Ho -hIio +h 1n-.4m.7.5m.17. . d = 20mm. ' . P. h d gHo pa ce ukupno vreme praznjenja rezervoara biti T = T1 + T2 . R = 0. Problem 2.J2g +1. sledi: 2 · T:= 2 DJh+H(1. ito: prvog periocla koji se oclnosi na praznjenje cilindricnog dela rezervoara kroz dva otvora na razliCitim visinama sa protocima . Posle racionaljenja poclintegralne funkcije.dz .7-17) sa: a) poluelipsoidnim dnom. h b) Vreme prainjenja cilindricno-konusnog rezervoara sastoji se od dva vremena. d 2n · · [V. (z):= fl4~2g(z-h) i drugog vremenskog periocla koji se odnosi na praznjenje cilindricnopoluelipsoidnog dela rezervoara kroz jedan otvor sa protokom 4 Primenom diferellcijalne jedllaCine isticanja za prvi vremenski period V2 (y) = fl--J2gy . H = 0. Ro == 0.) . t~O a) b) c) d) Slika P. d 2 rc V. c) konusnim dnom.lnh+2RJ. NaCi vremena praznjenja cilindricnih rezervoara (s1.

Wi 2g Ukupno vreme praznjenja rezervoara T = 7.po' fl. p. +T2 ::: 1143.7-18 b) . + T2 = 1182 s.7-JlJt U fiksnom hidraulicko-pneumatskom cilindru moze da se krece klip teiine G.2.s. C. Ukupno vreme praznjenja rezervoara je T::: 7. tada vazduh istice u atmosferu. Kada se u klipu otvoti ventil koeficijenta protoka fli povrsine pOpteCllog preseka a. Poznate veliCille su: D. Problem 2. i menja se po zakonu 2 2 A(y):::D rc/4-r rc: 1z jednacine elipse: (rIR)2+(ylh)2::: 1. Cilindar je jednim svojim krajem potopljen u tecnost gustine p. "h = 888. Tz =15 fld 2 Tz = 2 2 /ii pa je ukupno vreme praznjenja rezervoara T =7.Pmo' RESEN1E: Pocetno stanje 0 ravnoteze odtedeno je sa dye veliCille.J2i Sh[ (4) 0 2 -R 2 R 2 2JdY +(/i) y 2 JY::: 5 (5D -16R fld2 Iii 2 2 ) r. pri cemu je A = DZrc 14. b) Prvi vremenski period je isti kao i u zadatku pod a). Sa gornje strane klipa nalazi se opruga krutosti c. c) Prvi vremenski period je isti kao i u zadatku pod a). dok je drugi vremenski period /'Jii(D -4R )Jh =655.5 s.H. d) SprovodeCi postupalc proracuna vremena praznjenja rezervoara kao i u zadatku pod a). koja se dobija iz jednacine tavnoteZe sila G + cXo = PmOA.G) Ie. promenljiva ._2 D [(H+R)3/2_ R 3/2_ H 3/2]-3555 1-3fld 2R oJii 0 0 . Odrediti vr~me spuStanja klipa do nivoa slobodlle povrsi tecnosti. 2 z 16 Z In"'- - T=7. + T2 ::: 948. ito: staticlcom deformacijom opruge. i iznosi Xo = (PmOA . G.. a drugim je otvoten premaatmosferi.4s. dobija se 2 '[.5s. 1z diferencijalne jednacine isticanja: -A(y)dy::: V(y)dt2' nakon integraljenja dobija se 4 T2 ::: fld 2 D . poluprecnik r je odreden izrazom r2:::(Rlh)2(h 2 _y2).65. a.KvazistaCionarna isficanja 255 U drugom vremenskom periodu povrSina poprecnog presekana visini trenutnog nivoa tecnosti u rezervoaru je· . dok je drugi vremenski period: 14 D2 Jh =849.. U ptoizvoljnom a) Slika P.5s. Tz = fl d2 Jii(D -SRo )v Ro=2)7. i visinskom razlilcom izmedu nivoa tecnosti h = P rnO / pg.15. +Tz =613s .

IInc vPmo cx r- !p. Problem 2. uVrStavanjem izraza za protok i integraljenjem dobijene diferencijalne jednaCine. 1 J h d2 . V d T h (2) V a) Kada se za laminarno strujanje u izraz (1) uvrsti· koeficijent trenja A= 641 Re = My I vd . 3/7 3!7] T=3 C d) 0. a zatim njegovim integraljenjem.3164 V~T(l+ pgA) CB+h+H) -CB+h) .~ Precnik cevi kroz koju se vrsi . 1z diferencijalne jedna- f dr:' == ( D)2 1MH dz. . Kineticku energiju struje i sve lokalne otpore zanemariti. dobija se 7 D 2[ 2 (d d C J-417[ .32» u izraz (1)./ Vz -VPmo ."IIPmo -c(H-h0 )IAj • .sledi izraz za trazeno vreme T-~ Vl H-I". h. c. Koriscenjem diferencijalne jednaCine isticanja Adx == f/dt. <J- c 1=0 I=t -=::: =- G RESENJE: Postavljanjem jednacine ravnotete sila za proizvoljni polozaj klipa pA = G+c[zo -(h +H -z)].7~18b).256 Kvazistacionarna isticanja trenutku vremena (s1.nata vrednost ekvivalentIlOg koeficijenta hidraulicke karakteristike Ke ~ . dobija se brzina strujanja v. dobice se izraz za brzinu strujanja v.2. l. Hidrocilindar se prazni kroz dugacki prosti cevovod pod dejstvom sile teZine kEpa G i sile opruge. dobija se proizvod ----2 d c AV == 2gT(1+ pgA)(B+z) Stika P. P. Zamenom novodobijenog izraza za brzinu v u izraz (2) i njegovim integraljenjem.1.[ c. odrediti iz· jednaCine ravnoteZe sila G+c(XO-x)=PmA. i iznosi Pm==PmO-cxIA. doblja se T= 32ylD In B+h+H 4 d g(1+ P. Uvrstavanjem brzine v u izraz (2).7-19 pri cemu su konstante A (1) c+p Cine isticanja dV == Vdt.7-19.7-20. ProIJlem 2.W~2Pm 1 po. H. G. Poznate veliCine su: d.2.A) B+h 2 b) Uvrstavanjem koeficijenta Blazijusovog trenja (izraz (2. protok vazduha je V = J. prazni se kroz cevovod za koji je po:z. gA . Opruga krutosti c ima staticku deformaciju ZOo Odrediti vreme praznjenja hidrocilindra ako je trenje u cevi: a) laminarno i b) Blazijusovo. dobija se vreme praznjenja cilindra T == =-4- D2n i B= G+c(zo -h-1-l) . FP:fD - r- lin dx _ 2A2 I _ IA . D. IIII -D H Zo z t=T i Bernulijeve jednaCine za trenutni nivo ispod klipa i izlazni presek cevi l v2 p+pgz== PA <r-==9 ~ V(z) d. Promenljivi natpritisak vazduha moze Se .zo' Y. Rezervoar Vlsme h i slozenog oblika povrsine poprecno g preseka.

Zamenom ove jednaCine u izraz (1) sledi: T= 1 fla.Kvazistacionarnaisficanja 257 prainjenje je d.La..w.z J. .7.: se polarne koordinate r i cp (x=rcoscp i y==rsincp)..LaJ2i· fii 3/2 b) Iz jednaCina povrSi F j i F2 dobija se kvadratna jednaCina y2 +2y.. 2 z .l == 1/ aJ2Ke 2 u kome je a = d n/4 .J2ii 0 Sef frdrdcp)~·== __1_f.J2i 04(:c) .lz -15z == 0.['6z koja predstavlja jednacinu presecne hive izmedu povrSi F j i F2 • Kako se jednacine povrsi }<~ i F2 mogu napisati u oblicima y == ~ 15z .3). dobija se izraz za vreme praznjenja (1) -J z a) Zbog jednostavllosti resavanja integrala uvod\.lz fdf h .2) tada je protok tecnosti na osnovu Bernulijeve jednaCine za trenutne nivoe tecnosti u rezervoarima odreden izrazom .J2i 0 f A~) dz= h 1 dxdy)!£. llfu '.Jz. cije je resenje y = 3.Jz to njihovom zamenom u izraz (1) sledi T== 1 ~J[2f.7.l[f(l+sincp)2d(p]..4) koeficijent protoka je f..z o. Kada se vrsi kvazistacionarno preticanje tei<:')0sti uspojenirn sudbvima (.lz) _ zx 2 = 0 b) izmedu povrsi Fj : x 2 + / == 15z F2 : x == 2y-Jz..-). x x3 dz21 D ' . ako tecnost ispunjava zapreminu: a) opisanu funkcijom: (x 2 + y2 )(x 2 + y2 _ 2Y.fzdz2/J.a. Koriste6i izaz (2.z"'.lG 2g .7.povrsina poprecnog preseka cevi.7.)h • S "JlSz 6.. T= 1 J.rJ r == 3 ..J.z J.. sa kojima se dobijajednaCina kardioide r==J.7-20 ' RESENJE..2. k 2 0 H + 2.J2i('\I6 +lSarcslll...2.2.. 1.Jz J. 2 3/2 +15zarcslll r::-::.Lafii 0 2 == 1 1 1 271: IS' nh [cp-2coscp+")(CP--2 sin2cp)] . .Prema izrazu (2.(l+sincp).. 2g 0 0 .fzdz== 0 0 h 271 r d h 271 0 . i imajuCi u vidu da je povrsina poprecnog preseka rezervoara na trenutnom nivou promenljiva.znstadoIDl3Ir'IDlO pril'!ticaIDlje teclll®sii UIl spojenim sUIldovima Pod preticanjem se podrazumeva strujanje fluida izrnedjuspojenih sud ova. Odl'editi vreme praznjenja rezervoara. KVaJ!.y/ a) b) Slika P.-:12.x 2 i y == xi 12.J6z(~lSZ-X2.la2g 1[-2 (xJlsz-X x~)dxlJd:-== ~La 2g 0 0 . avo resenje daje jednaCinu x ==..

'..... Po == 1....7. H = 2m.... te se na osnovu (2.6) ProDlem 2. A] == 1 m .....2 Konacrio..7-21 RESENJE: Otvaranjem ventila V sud A se prazni. voda pretice iz suda A u sud 13. b) Siika P.. 4 pg pn cemu su: !-l koeficijent protoka cevovoda kroz koji se obavlja preticanje.I2g I "r A (z)+A 2 ijz+ Pl~t (z) j J Aj(z)Az(z) • dz . " .. " V a) A AI u A2 B . 1= Sm.. avo. Dati su podaci: d = 50mm..7.. ........ ~~~~do.7-21.. jer u vazdusnom prostoru suda A vlada potpritisakp"...2S8 Kvazistacionarna isticanja . p] i P2 apsolutni pritisci koji u opstem slucaju zavise od koordinate z..02.7. == 0. i glasi z == z] .5...7. 2. Su =0.Odrediti vreme za koje se nivoi 2 vode izjedllace. a diferencijali zapremina od koordinata z] i zz.... !-lo = 0.. dz o Slika 2. (2...7.7.". Nakon otvarallja ventila. do = 2mm. a tom prililcom U oslobodjeni prostor suda A ustrujava olcolni vazduh protokom Ti'o. h T = 24 r.~P]-P1 V(z) = W-·· 2g(z+--") ..7.!-ld 7f..... Ta veza sledi sa s1.1) primenjena za slucaj preticanja glasi V(z)dl == -A] (z)dz] == Az (z)dz z .. d27f.....2. ustrujavallje je mogllee... (2.. A2 == 2 m 2 .....5) i njenim integraljelljem u granicama od hT do ho dobija se vreme zauzimanja llovOg ravnotdnog poIozaja .5) dobija dz] == A 2 dz / (A] + A 2 )...5) Kako protok zavisi od koordinate z. Sv == 2.. to ove dye koordinate treba izraziti u funkciji od z.....62. Diferencijalna jednacina isticanja (2. ".... "" ... Sudovi A i 13 spojeni su sa cevi precnika d.. " " . primenom diferencijaine jednaCine (2... ..A..d... 2.....2kg/ m 3 .Z2' odnosno u diferencijalnom obliku dz = dz] -dz 2 . " . "".......... ....... Z rastojanje izmedu trenutnih nivoa i.. Postavljanjem . A..... pri tome vazduh ustrujava u sud A kroz mali otvor precnika do koji se nalazi na poklopcu suda.Po H l. .

glasi: -A] dZ j == A2 dz 2 =V(z) dt.7. u kome je koeficijent protoka fl:: (su +sv + A:~+ 1) -]12 := .2.--- T AA a d ] 2 A] +A z fiV(z) J-.-4-v2g(z.5. h:= 1m.d2 Problem 2. Sv] := 2. Dati su podaci: A1 = 1m2. A:::.Jlj =7588s.U poeetnorn trenutkll razlika izmedu nivoa vode u sudovima je h = 1m.. dobija se . 2 .-----.· a) Postavljanjem Bernulijevih jednaCina za nivoe 0-1.03. treba naCi vezu izmedu koordinata z]. dobija se vreme izjednaeavanja nivoa . I Diferencijalna jednaeina prainjenja rezervoara A. V ==f. S druge strane protok vazduha je Va = flo (dgrc 14) J2 Pv 1 Po' S obzirom da u vodom oslobodenu zapreminu sud a A ustrujava vazduh. RESENJE. 3.Kvazistacionarna isticanjtl Bernulijeve jednaeine za nivoe teenosti u sudovimaA i B u proizvoljnom trenutku vremena dobija se izraz za protok vode V = IJ. slede protoci V. Sk := 0.7-22.Pv I pg) . a) Odrediti vreme izjednacavanja nivoa. dobija se traZena veza izmedu koordinata dz] = A/Az dz. I:=: 2m. d rc I 2 0. Sudovi A i B spojeni su cevima.4264._Z-= flod~rcJ2i (A] ] 2 +A 8 AA PO+(~)2 . Zz i z. Zamenom ove veze u diferen. Da bi se ova diferencijalna jednaCina reilila. KoristeCi geometrijsku vezu izrnedu koordinata z=z]-ZZ' i jednakost zaprernina: -Ajdz] ==A zdz 2 .==fl1a]~2gz pri cemu su koeficijenti protoka . I+L(flo d2O )2 Po fld Uvrstavanjem nadene veze u izraz za protok vade. a 0 cernu je vee bilo reci u Odeljku 2. Istovrememin otvaranjem ventila VI i V2 voda pretice iz suda A u sud B.1J2gp. 2) ··fl d 2 . Sv2 :::.cijaA lnu jednacinu praZnjenja rezervoara A i integraljenjem novodobijene diferencijalne jednacine.7. b) U slucaju da je venti! V2 zatvoren odrediti preenik cevi Do'u granisa ventilom VI.p iJ.5. d~rc V(z):= flo-.5). d = 25mm. . A2 :=: 2m2.)2 2 fld 4 vZ. 0. Sll == 0. D =50mm. L == 5m.Lz a2 J2gz. CP Po 1 l+L(ilo d. to zapreminski protoci vode i vazduha moraju biti isti (V = Vo)' Iz ove jednakasti sledi veza pg Pv = 2 z. odnosno punjenja rezervoara B prema (2. tako da vreme izjednaeavanja nivoa bude duplokrace sa novim precnikom spojne cevi.

H A II A lU ""'~ ~v~ V / tC\ L:7"'LA'/. = D5n 12.. rezetvaarima izjednace." +SVl+1)DO] = 68./.4mm gde je brojna vrednost nadena metodom numerickeiteracije.d j . Iii (AI +A A1A2. pri cemu je a.d+ 1)- =0. p.2. i b) vreme za koje se nivai vade u \7.8 s.: I ] =_ ___ - j dZ2 A 11 AI .~ =(Su +S1'] +/c ~o +1)-1/2 i fl. " a) Jk L 2 =Jij /«A .Svl' /C. _ -_ _ _ w _ _ _ _ . I./.5). s".do.::.7-22 b) Nakon zatvaranja ventila V2.d. Na osnovu'izr~a (1).A vl A2 k V2 LD. Kada se ova veza uvrsti u diferencijalnu jednaCinu preticanja vode posle integraljenja sledi T= A]A2 J~= ~ +V2 Aj +A2 h v 2 AjA2 (illaj +il2a2)1ii (A 1 +A2 ) fh..a. H. (1) Brojna vrednost iznosi: T = 342. A\ koeficijenta protoka .ntila poCinje isticanje tecnosti iz rezervoara A i B.7-23 voV . i geometrijske relacije Z = Zj . Diferencijalna jednaCina preticanja prema (2. glasi: CV. A.343. ....(Al~~12) dz. +V2 )dt = -Ajdz j =A2 dz 2 • lz jednakosti zapremina-Aldz j = Azdzz . ~ )_1 Z2 b) Slika P.fh 2) . = 0.. Koristeci uslov zadatka [*=TI2 dobija se novi precnik cevi Do =V4(F]d 2 +F2D2)2[/cl+«(.zz' sledi veza izmedu koordinata dz z =. dobija se novo vreme izjednacavanja nivoa T* = fl. Odrediti: a) napor pumpe.260 Kvazistacionarna isticanja I j/2 il2 =(Su +2~k +S1'2 +/c D+1) FI =(Su +SVI +/c.1) odnosno (2. 11 -r'~:-~~~I: '1:1'__ '''-----------B Zj ::. Poznate veliCine su: A]> A2 ' Eo. i povecanjem precnika cevi sa d na Do. \1 d.417. d.7-23..-.. L. Problem 2..tako da protok vode za vreme isticanja iz rezervoara B bude konstantan. novi koeficijenti protoka iznose fl. dok su povrsine poprecnih preseka a j = d 2 rc / 4 i a 2 == D 2 rc /4.~ 1.J>.7...7. I. "L. L -1/2 =0. Istovremenim otvaranjem svih ve..Sv. h I". P B It A2 Ho RESENJE Nakon uvodenja: povdina:p()precnih preseka ___ Slika 2.s1'o.

/2' H.(. fll a 1J2i .2.vo +A:~+l.. Odrediti vremeza koje ce klip da se pomeri za hod h. Ova pomeranje Slika P.c. Poznate velicine su: F.v.[jj +k).d 2..krecu klipovi tetine G1 i Gz spojeni su slozenim cevovodom prikazanim na sLP2.7-25. = Ih I=T 1=0 RESENJE. ·-D o '-'-'.R2. To punjenje akumulatora uljem prouzrokuje pomeranje klipa.c. b) T==~_l-(JH -/ii. Diferencijalna jednaCina punjenja akumulatora glasi.RPC. i Illi1. Aodx = Vex) dt. U hidraulickom akumulatoru nalazi se opruga krutosti c.7-241. A A pri cemu su konstante A :::: D 2 n /4. dobija se protok ulja .. fl . Nakon otvaranja ventila V naCi vreme zauzimanja novog ravnoteil1og polozaja. xo' p.-1-+1 ' i konstante k = ~o :0 Fa. fl= ~(. / 4 i 11= pv . c.dinamicka viskoznost. d 41f..A2 . Do. C FAo ' .::: ~C. 261 flo == ~c.sane trenutnim polozajima klipova F c(xo +x) --"'D-r~· ===-==i=+==== I v2 +PA d2 o zamenjivanjem koeficijenta trenja za laminarno strujanje A=64/Re. 1 floa o 2 gde je z trenutna visinska razlika izmedu nivoa vade u rezervoarima i . Problem 2.vl'C.Ij.u 1 1 1 1 +c. Hidraulicni cilindar i hidniulicni akuinulator spojeni su sa cevi precnika d i duzine l.7-24 opisuje x koordinata. I. Hidro-cilindri u kojima mogu dase.U+C.· Usled dejstva sile F na ::==-=~==== klip hidrocilindra.7-25. -k. Poznate veliGine su: dA.vZ. \ I . h. resenja se mogu napisati u sledeCimoblicima: '-) ) a) Yp==(flja )Ho-z]'g.Kvazis(acioncwlw lsticanja .[if.. D. Zanemariti kineticku energiju struje i sve lokalne otpore. A j . nastace strujanje .Vl +A*+l.A. postavljene za preseke opi. + k Problem 2. Ao:::: D~1f. V(z) = 128 11 1 Ao (cA -xo-x). Integraljenjem po x u granicama od 0 do H:::: hA I Ao' gde je H hodklipa hidro-akumulatora koji sledi iz jednakosti zapremina h A = H Ao' dobija se trazeno vreme I 128A~ 111 (FAo /cA)":"'xo T= d4nc In(FAolcA)-Xo":"h{AIAo ). koja je prethodno sabijena za xo' Kada na ldip hidro-cilindra deluje sila F=const tada ulje kroz cev struji laminarno. d.0Zenjem sa d 2 n 14.u+2tv +)'. Gl'Gz' l. Iz Bernulijeve jednaCine.ln .Sk'(. v. ulja kroz spojnu cev i punjenje akumulatora uljem.

~u . Poznate veliCine su: GI'G2 . Cilindri su medusobno razdvojeni pregradom u kojojse nalazi mali otvor povrsine a i koeficijenta protoka fl..2. REfENJE' TraZeno vreme je .sv..ho.S' R.fJ.7-26 klipovi u hldrocilindrima pod dejstvom sile F miruju.7-27nalazi se u stanju mirovanja. C.F.E:SENfE· ~= 1 S" +Sk +sv +A~~+(I.Sk . U tom polozpju je klip HC2 iznad klipa HC].2.7-26 Slika P.2. Po prestanku dejstva sile F l1astaje preticanje iz HC] u HC]. P.7-27 Problem 2.262 Kvazistacionarna isticanja RESENJE' Vreme zauzimanja novog ravnoteZnog poloZaja je 8 AA l'G G ~ld gde je koeficijent protoka T= 2 TC. Odrediti vreme za koje ce klipovi pod dejstvom sile F zauzeti novi ravnoteZni polozaj.a.D. da se beeu bez trenja.2. tad a ce nastati preticanje ulja iz manjeg u veti cilindar.[ii Al + A2 ] 2 H+-(-I __ 2) pg Al A2 SHka P. u cilindrima precnika D. Poznate velicine su: Do. P.+Sk +A.7-27. Odrediti vreme zauzimanja novog ravnoteznog polozaja.l]. Problem 2. Kada na gornji klip deluje sila F.7-26.A. p.2.G.Dl'D2 .Go. U polozaju prikazanom na s1.7-25 Slika P.d2 .Ho. p. i Do. Klipovi mogu.l2' F. Sa donje strane veceg cilindra nalazi se opruga krutosti c.d].~: +1)(~~)2 . Hidraulicki amortizer prikazan na sl.

s".Sk . Napomena: Tecnosti se ne mesaju.AO)h _) F ] pgA .rc / 4 i A = D 2rc /4.KvazistaCionarna isticanja 263. .:. tj.2). tada je natpritisak u njemu PmO =0.2.7-28a).2. A A a povrsine klipova su Ao = D.2 i 1-1 (koji se nalaze u tecnosti gustine P2)' koja glasi . I (1) Iz jednacine zaprerninskog biIansa A2h2 = Ajx+AZ(x+z) dobija se veza izmedu koordinata A .o (x+hr ). T= 1-W. Odrediti vreme uspostavljanja novog ravnoteznog stanja u sistemu. Ao pgA(l-----'L)+c----'L . Tada ce u proizvoljnom trenutku vremeria polozaj sistema biti kao na s1.1E: Stika P. definitivno.A -. PosIe otvaranja ventila V poCinje preticanje tecnosti lz otvorenog rezervoara B u zatvoreni rezervoar A.pgA· ' pri cemu hod manjeg klipa iznosi A 1 h= A A ·F. u kome natpritisak u prostoru iznad tecnosti raste linearno sa trenutnom visinom nivoa tecnosti.7-28b.2.~O) 2Ao 1 [JL-(l+_C_. Kada je rezervoar A prazan. Pm = Pmo) dobija se konstanta k = Pmo / hI' pa ce. Poznate veliCine su: Ai . pri koriscenju zaprerninskog bilansa. odnosno Pm =k(x+hl)' Koristeci pocetne uslove (x=O. Zapremine tecnosti u cevi. U toku punjenja rezervoara A. PmO' Su . Dva velika rezervoara A i B (s1. x= A 2A (h 2 -z). P. hI = 0.7-28 Otvaranjem ventiIa V nastace pretisanje tecnostigustine P2 iz rezervoara B ka rezervoaru A. P.J2i (1 + P. sa konstantnim povrsinama poprecnih preseka Al i A z ' spojena su sa cevi promenljivog poprecnog preseka i napunjena su tecnostima gustiUa PI i P2 do visina hI i h2 . natpritisak biti odreden izrazom Pm = P.hi' dp \. Problem 2. pgA A . mogu da se zanemare. 2 a) k v RESEN. 1+ Z (2) Iz Bernulijeve jednaCine postavljene za preseke 2.7-28. natpritisak iznad tecnosti menja se linearno sa visinom tecnosti u njemu.zi' (i=I.

d. za kraj~ie ravnotezno stanje.k +A1 Ci+1)(d) 2] ] 1 dobi6e se izraz za pratok tecnosti V(z):::: f.2.(d) ] +(sv +l.l7vaz-b . Kvazistac[(J>narlfRO isticanje prn tOllljenju iii iZlI":ll1njsnjn s1lI. to izmedu ovih koordinata treba naCi vezu. uvodenjem kanstanti 2 A a == 1+ PmO 2 b =llhl + Pmo (h1 + . I _ '2 V. jednaCine zapreminskog bilansa A2h2 == Alh + A2H .- Primenom.264 Kvazistacionarna isticanja . i koeficijenta protoka 12 d2 2 2 11 d2 4}-]/2 f.PIgh] . P2g(A1 + A2 ) P2 P2gh1 A1 + A2 .1) ima oblik A(y)dy == V(z)dt.. 1 2. Za razmatrani slucaj diferencijalna jednaCina (2. i izraza (1) u kome se uvrstava x:::: h + h]> dobice se visinska razlika A] +A2 P2gh2 .3. iz diferencijalne jednacine preticanja A 1dx:::: V(z)dt.la~2gz.: f.Pmo H-h==h2 . iIi visinska razlika izmedu nivoa slobodnih povrsi tecnosti u sudu ivan njega za slucaj podvodnog preticanja (s1.. A2 ho ).-= (Aj+A2)lld21t 2g +A A] A? - 4 8 2 )llad 2 1t 2 2 h2 fii[~ah.3) tone puneCi se kroz mali otvor povrsine a i koeficijenta protoka 1-1-.3b).7. P2gZ=:Pm+PIghl+P2l(l.2.--. Kako protok zavisi od koordinate z. a diferencijal zapremine od koordinate y koja govori 0 trenutnoj napunjenosti sucla. uz koris6enje diferencijahlOg oblika veze (2). gde je z visinska razlika izmedu nivoa slobodne povrsi okolne tecnosti i mvoa otvera kroz koji se vrili punjenje suda (s1.-b-. A2 PmO lh1 +P2g(1+il] IA 2 ) Konacna.7. dobija se vreme zauzimanja novog ravl1otdl1og polozaja T=dz Iii Hf-h <Jaz-b (AA]A2 r---.1t .7.u+S.7.2.2) vazi izraz za protok ~/(z):::.«li@va Kada atvoreni sud tdine G (s1.7.ja(H-h)-bl 2g L.31a). tada na osnovu (2. .7. .\:+A2d2)T+ (v 2 - VI )2 2· +(Sv+S!c+AI~+1)2J 'I v{ l uz koris6enje: veze izmedu brzina v]:::: (d 2 I d l )2V2 dobijene iz odgovarajuce jednaCine kontinuiteta (~ :::: V ) i izraza (2) i (3).l== { Su +Sk +AT+[l.

trenutna zapremina tecnosti u sudu i V lY. fL. tdine G. pri cemu je koordinata z trenutna visinska razlika izmedu nivoa slobodne povdi tecnosti i nivoa otvoraA. Radi jednostavnosti crtanja to se moze uraditii tako lito se na slici sud fiksira a menjaju se polozaji nivoa tecnosti. p. ako je sud ablika: a) konusa. G..---h = 3 12G (!!.) \ \ f z"}"" (h o +z)2 () . Ta veza sledi iz uslova kvazistacionarne hidrodinarnicke ravnoteze sila 1 2 1 d 2n . o pgr:: D a) 1 d5 n . x=Zh Y · Iz diferencijalne jednaCine punjenja suda A(x)dy '.7. h.fii. G+pg"3 x n y = pg"3-4-(z+ho). a./r.7-29.z) .z) (2.. l?ESENJE: Iz slicnosti trouglova D I h ::: do I ho = d / (z + ho ) ::: 2x / y.J2gz..7. b) prizme sirine B. ~(x) y (2) u kome je pratok V(z) = lla.. (3) Sada se lako iz izraza (2) i diferencijalnog oblika izraza (3) dobija vreme tonjenja konusnog suda x2 rc 1C D T= Y)Jfl. i korscenjem veza (1) dobija oblik /::: CZ+ho)3 -h. Sud tankih zidova. B. d=h(z+h o ).Kvazistacionarna isticanja 265 Ta jednoznacna veza se dobija iz jedl1ac'il1e kvazistaticke ramotde sIf4 koja za proizvoljni vremenski trenutak glasi G+pgV(y)::: pgV(y. .29* treba naCi dopunsku vezu izmedu koordinata.2.J2". Kada se na mestu A koje se nalazi na nivou slobodne povrsi probusi otvor povrsine poprecnog preseka a i koeficijenta protoka fL sud tone. b) Za reSavanje integrala (2) Slika P. 1C D 2 ~ 2 4 2 dZ=lOafLJ2i(r.-)2 .V(z)dt.) "h-ho (4ho +Ihho +h ) * U slucajevima izranjanja i/ili tonjenja sudova veoma cesto je potrebno nacrtati sud u viSe uzastopnih polozaja. U trenutku kada je sud potonuo nivo vode u sudu je ispod nivoa otvora A. Sve napred receno vaZi i za sudove kaji izranjaju iz tecnosti. J. slede veze D D ID (1) do =hho . Odrediti vreme tanjenja. a) Gaz suda u pocetnom D trenutku ravnoteZe adreduje se iz llslova jednakosti sila: G = pg3"-4-hO' 1 posredstvom h veze (1) iznosi . (stabilno) pliva na vodi. Problem 2.zapremina koja odreduje silu potiska. dobija se izraz T= JV(z) dy .dY ::: 2a fJ.7) gde su: V(y) . Poznate velicine su: D.

3). T2 . a. sud tone. Poznate veliCine su: Do. D1 ' D2 ' D3. G.:-z~(2ho+h)vh-ho' p.a~2gz3 dt3 .266 Kvazistacionarna isticanja b) 1z uslova hidrostaticke ravnoteie sila u pocetnom .Azdx 3 == fl.25) + pgA2 (5 + x3 . Ove veze sledeiz jednaCina levazistacionarnih hidrodinamickih ravnoteza sila G+pgA1 x1 ::: pgAo(5+X1 +Z1) .3). Odrediti vreme za koje ce sud potonuti.7-30 RESENJE: Radi kraceg pisanja u toku izrade zadatka uvesce se oznake za povrsine poprecnih preseka Ai ::: Di21( / 4 (i=O.ah"\l2g II-rho -----y=-dz Z 2 3 0 'liZ DB r. i T3 . Gaz suda u pocetnom stanju ravnotde dobija se iz jednakosti sila G::: pgAoho.B' Dopunska veza izmedu koordinata dobija se iz uslova kvazistacionarne hidrodinamicke ravnoteze sila 1 1 G+pg2"2xBy= pg2"dB(z+ho ) i posredstvom izraza (1) ima obhk (4) Vreme tonjenja suda prizmaticnog oblika dobija se iz izraza (2) u kome treba uvrstiti diferencijalni obHk izraza (4). Otvaranjem malog otvora na dnu suda povdine poprecnog preseka a i koeficijenta protoka fl. dx dx Za resavanje ovih diferencijalnih jednaCina. h1 ' h2.1. p.trenutku vremena G::: pgtdoBho.7-30. do potpunog potapanja suda. za koje se sarno dec unutrasnjeg prostora cilindra precnika D].a~2gz2 dtz .. i glase: . P. i iznosi / ::: (z+h O )2 -h~ T= y 2xBdy DB ho + r. dobija se gaz suda ho::: ~P~C. G + pgA1 (h1 .2.vremena tOIljenja do spoljne ivice dela suda precnika Do. G+pgA 1x 2 = pgAOhJ +pgA3(5+x2 +Z2 -hI) .vremena punjenja dela cilindra precnika D2 . fl.7~30b-d. i koriscenjemveze (1).redosledno.2. i iznosi ho ::: G /pgAo' Vreme tonjenja suda sastoji se od tri vremenska perioda. potrebno je naci ~eze izmedu koordinata xii Z i' (j=1. 8.vremena punjenja preostalog dela cilindra precnika D1 napuni. Cilindricni sud tezine G promenljivog popl'ecnog preseka po visini pliva na vodi. a) fl·a b) c) d) Slika P..hJ + 5) == pgAOhl + pgA3 (8 + x 3+ Z3 .h1 ) koje su postavljene za polozaje sa s1.::-::: r:::-f p.2.av 2 gh Problem 2. a.a~2gz1 dt 1 ' A1 2 ::: fl. Diferencijalne jednaCine punjenjiisudau pojedinim vremenskim periodima glase A 1 1 ::: fl.2.av2gz p. ito: ~ .

A ) (. dobivaju se granice integraCije A A A A -A A H I = AOho-(Ao-l)hj-8.atmosferskim pritiskom.A hj -(T.. A Ii A.As .Sk' sv.Au) As pgAs SlikaP.Ulfii (A -A 3 2 A2 A3 2 .::.d.2...?H.. o 3 3 3 Ao Al A2 Ao· f2(A I -A2 ) l A3 -A2 z3 =Tho +(T-T-T+ 1)h l A +lJo.Su.7-32 .}.A1 A3 Aj .1-32.h 2 Al A3 r.r.~·--=.°A I hl -(2-:i-.:. Prizmaticni sud teZine G..p..7. Voda se ubacuje pomocu pumpe.A ) (""Ii H2 -" H1 ).la'li Lg j 3 ~:::: J.xI -0 Z2 =Tho A. Z2 :::: H2 ' x 2 = hj .. J. H 3 ::::T ho.'. H.~= r. §~ ~~ Au .:Z--=--. Poznate su L d h sledece veliCine: G. pri punjenju rezervoara. Plovni objekat .Au. k pod konstantnim . dliZine B..~ ) ('\IH2 ~'.1)5. naCi vreme zauzimanja novog 13 ~ H ravnoteznog polozaja. ~ Au ~p RESENJE: x "" x .g 0 I }. koristeCi granicne uslove na krajevima pojedinih vremenskih period a Zj = HI' Xj =h j -H j -5./ h1) . h. sto se postize ubacivanjem vode u rezervoar A.\u. G RESENJE: Traieno vreme iznosi SlikaP. H z = AOho. L.. 2 2 2 2 Ao Uvrstavanjem diferencijalnih veza izmedu koordinata Xii z j u diferencijalne jednaCine punjenja suda.:. Z3:::: H3 . koja radi sa konstantnim naporom Yp' Smatrati da je.7.A.Kvazistqcionarnaisticanja Ao -A Ao Ao -A3 Al -A3 ho --A-. B. X 3 • 3 3 3 3 267 ZI :::: -l 3 3 Iz ovih veza.Ul.ld nJ2i (As . Yp. Date Sil sledece veliCine: G.5.H.----·~ ~ ~ precnika d.o. X3 =hl +h2 -H3 -8.podmornica oblika prizme.:::: r. d.A s' p. te njihovim integraljenjem sledi: 2 AoA1 r.w 8 T= 2 II S (1-_u)H+8---. Da bi podmornica zaronila potrel:?noje povecati tezinu. Unutrasnja povrSina dna suda je All a ' spoljasnja As' Kada se na dnu suda probusi otvor G. Naci vreme za koje ce podmornica zaroniti. I I 3 3 3 Ao . r~1f'Zl'Z<'2iz=Z<'2iz===z:m vazduh u rezervoaru A.2.1)h2 -(2T.28.31 Pro/Hem 2. ~~..-:-2 (A . 8 A A ~ A G As d.l./H3)' Ukupno vreme tonjenja suda je T:::: 1\ +T2 +T3 • Problem 2.1-. hI -0+ A x2 . napunjenje vodom do visine Hi pliva na vodi. tezine G.1)8.-:-2 (A. A./ ho . pliva na vodi. }.

.d 2 n...~ =(a -28)(b -20).+lpg AAo JpgA -8 . Prazan plovni objekat tezine G=500kN (duzine L=10m. G Yp pri cemu je koeficijent protoka ~l= (Sli +2sv +2Sk +lvfi-+l)-1/2.. ://. . '/h . Debljina svih zidova je ista i iznosi 0= lOOmm... Vreme potapanja plovnog objekta sastoji se od dva vremena.. b. U unutrasnjosti plovnog objekta nalazi se komora napunjena vazduhom koji je pod atmosferskim pritiskom Pa' Debljina svih zidova je o. Nakon toga plovni objekat tone.268 Kvazistacionarna isticanja T= 2As ~ Yp . pri tome pravi otvore precnika d=lOOmm i koeficijenta protoka Il""O. G lid ~ .7-34. r:.5m od nivoa vode.. na dubini h=O. xI cemu su konstante A=ab Stika P. dobija se iz jednaCine hidrostaticke ravnoteze G = pgBLho' i iznosi: 110 = pg~L = 1274mm. ito: r. H.P a • RESENJEa) Vreme zauzimanja novog ravnote±nog polozajaje !~ ..vremena podvodnog preticfmja.I. k.2. o P 0 A G ProD/em 2.av2g g --+--11-8) pgAs g . dimenzija a x b x H pliva na vodi. d. T= Q.'I///.51__ Ii H B Slika P. p.62.. Ovim redom odrediCe se pomenuta vremena. NaCi vreme za kojece plovni objekat da potone. . U jednom trenutku projektil probija sarno dno plovnog objekta. U jednom trenutku. _. II pocetnom trenutku. a natpritisak u komori menja se linearno sa visinom vode u komori (Pm = k· x)..I.7-33 b) =-A H--gA . ProDlem 2. sirine B=4m i visine H=4m) pliva na vodi. Plovni objekat tezine G.vremena isticanja vode u atmosferu i T.2. RESENJE. jer u komoru ustrujava voda. . 8. pri tome na dnu pravi otvor precnika d i koeficijenta protoka Il. j.--(H +-'-h-8 j.I.7-34 . b) do koje visine komora treba da se napuni vodom da bi plovni objekat potonuo? Poznate velicine su: a. projektil po gada plovni objekat probijajuCi ga sa obe strarte.Ipri Ao Ao 8 j. '/ .. G.J2i .Gaz plovnog objekta.k.7-33. Odrediti: a) vreme zauzimanja novog ravnote±nog polozaja plovnog objekta.

(2) Iz jednaCine hidrodinamicke ravnoteze sila u toku tonjenja G+pgCB-28)CL-25)y= pgBL(z+ho -h). Uvrstavanjem izraza (5) i diferencijalnog oblika. jzraza (6) u diferencijalnu jednacinu (4).26) (3) Z"" BL y+h. fld :Bfi-gCfh: -Jh) =657.d 2nfii 5(B+L-25) ("hI --V h2) =947. nakon cijeg integraljenja sledi Ii = fld n 2g . Veza izmedu koordinata x i y. i diferencijalnog oblika izraza (3) u diferencijalnu jednacinu (2).Bfi-g " d.28)(L .15 Ukupno vreme tonjenja plovnog objekta je T = r. dobija se iz jednacine hidrodinamicke ravnoteze sila . Diferencijalna jednacina podvodnog preticanja glasi dV = 2f/2 dt 2 ::: (B . + 7. (6") I Gornja granica integracije h2 sledi iz jednacine (6). J n 2g h '" pri cemu je gornja granica integracije h1 dobijena iz jedllacine(3) kada se uvrsti z=h 1 i y = ho -h-5.z.48. \ \ . sledi veza izmedu koordinata: (B . T2 = f1.25)(L ..(B-25)(L-25) (H -ho ) == 972mm.. Prvi vremenski period dobija se uvrstavanjem izraza (1).5 s == 26min4Ss.-V2 = 1-l--'\I2gx .28)y x -ho _ _s:_ U = pgBL(x + y +5) i glasi BL-(B-25)(L--'25) BL y. d 2n (1) pri cemu je koordinata z visinska razlika vode van plovnog objekta i nivoa otvora.28)(L .Kvazis(acionarna isticanja Protok vode kroz jedan otvor je V= 269 . (5) 4 U izrazu (5) koordinata x predstavlja visinsku razliku izmedu nivoa slobodnih povdina van i unutar plovnog objekta.:.28)dy (4) pri cemu je protok . d 2n r. G:: pg(B ..28)(L . h2 ::: If -5.-r. kada se u nju uvrsti da je x=h 2 i y = If -0-h 2 i ima vrednost BL . hl= BL (ho-h-5)+h=1l27mm. i njenim integraljenjem u granicama ad h1 do h2' dabija sci BL (B-28)(L-20) r.. = 1604. fl4~2gz . Diferencijalna jednaCina tonjenja glasi dV = 2Vdt j = (B-20)(L-25)dy.25) . odnosno CB .

l.l. napuni u unutrasnjosti plovnog objekta do nivoa prvog otvora. a i koeficijenta protoka j.a .l..7-35 prave otvore sarno u jednom bocnom zidu plovnog objekta.GJ2iCH -h) pri cernu je konstanta All G · b = . p. Projektili RErENJE' Vreme punjenja plovnog objekta do nivoa prvog otvora je T=2 As [(b+H_h)312_H312_b312+h312j. h..-~-.!. %~ "~ t fl. Au.H -8)+h . a.. fl.G i H.270 Kvazistacionarna isticanja Problem 2. pri tome praveCi dye rupe povrSine . 3 J.A s ' j. NaCi vreme za koje ce voda da se. 8. ~ ------~~J h H ~ Au ~ 7/. Poznate veliCine su: G.a..7-35.( . Plovni objekat pliva na vodi.= 8 t Slika P. As pgAs .2. H. U jednom trenutku plovni objekat pogadaju dva projektila na dubinama h t--.

.

.

]1. U tu svrhu posmatra se slozeni stmjni prostor s1.1 koji predstavlja.1b).. == dAi vidt. siozelllie Jedan od najvaznijih tehnickih problema u primenjenoj mehanici fluid a je odredivanje sile reakcije koja je nastalausled proticanja fluida kroz neki strujni prostor.3.3.] = pv j tn Ovde treba napomenuti da se smerovi ortova normala iii i. a sa j bilo !coji izlazni prese!c.=pdV.1 Za analizu treba tloeit! !contro!nu zapremintt V ispttnjenu . na pr. _I> I>~\ v.ka. Ovaj presek se nakon promene vremena za dt pomeri u poloiaj i'-i ' koji se u odhosll na prethodni nalazi na rastojanju vidt i tom prilikom opise zapreminu dV. Za slozenusttujnu geometriju sa s1. posmatrace se bilo koji ulazni presek i-i (s1. racvu sa n ulaznih i In izlaznih strujnih preseka. Zalkon 0 pll"omeni k®HCilDle Ikll"le1!:alllja stll"ujllle ]!»Jl"Ost<!H'e Za! geometll"ijslki.=n R '0 i-I j-j Slika 3. kontrolnu zapreminu.271 30 PlIUMENA ZAKONA 0 PROMENI KOLICJ!NE KRETANJA 3. U ovom Odeljku bice izvedena jednaCina koliCine kretanja za slozene strujne prostore i za stacionarno strujanje fluida. ii] poklapaju sa smerovima brzina Vi i Vi' S obzirom da ima n ulazrrihi promena koliCine kretanja stacionamog strujanja biti In I \ I izlaznih preseka. Da bi se definisala koliCina kretanj~. u ovom slucaju.1) pri cemu je iii art normale povrsi Ai' Na osnovu izr~a (3. to ce . a) \:=1 K t Vj =1 b) c) 1'v1.f/tttdom u kojoj se odigrava promena !coliCine kretanja. u trenutku t.oi svepovrsine Ai e ulaznih i A] .dt iii (3. odnosno kontrolnu zapreminu Ii: Dakle. ogranicavaju sve cvrste povrsi slozenog strujnog prostora.izlaznih preseka. pri cemu je sa indd. . dKi = dmi~ =pvidt dAivi = PVi2~lA.1a uocava se zatvorena kontura K koja obuhvata siozeni strujni prostor.som i oznacen bilo koji ulazni.1)dobija se i element kolicine kretanja ~V 2dA· i d·.. Kako je koliCina kretanja vektor koji je jednak proizvodu mase (dm.)i veictorabrzine to ce element kolicine kretanja biti: .j" ('1\.3. Za nalazenje sile reakcije na raspolaganju stoji poznati zakonmehanike 0 promeni koliCine kretanja.

U mehanici fluid a taj tip integrala seresava na sledeCi naCin: t v~dA=v.sila reakcije iIi sila otpora fluida i G . R .1.2 dA. a 1 ~K =-2-V A s.za turbulentno strujanje (Odeljak 2.4).272 KoliCilla kretallja m n m 2 n dK= LdK -LdK.L" P j=1 U - ~ f Aj V dA j ii j J 2 - '=1 . kbefiCijent neravnomernosti koliCine kretanja predstavlja korekciju koja se pravi pri prelasku sa stvarnog profila brzina na srednju brzinu po preseku.aCine kontinuiteta m1 = pTfI = pvAI .3) treba resiti integral sa kvadratom brzine.2) Prema opstem zakonu mehanike 0 promeni kolicine kretanja izvod kolicine kretallja pO vrel7leJZlt daje glami vektor JPoijizih slia.+P~iV. 8. m Put = LPiAini ~l ~z == - J~ Lp A ji1j" j ZnaIe minus u izrazu za silu pritisIea ~z potice ad toga sto su ove sile suprotnih smerova od smerova odgovarajuCih ortova normala.4. rh1 · J\ pvA J' == pV.1.J . (3. ~z . iii = PUI + P.j) gde je vs. Kod razvijenih profila brzina ovaj koeficijent je poznat.z .5) = LCPi A i +~imivi)i1i . jednaCina (3.1. Pritisci Pi i P j su relativni pritisci i imaju vrednosti + Pm za stanje natpritiska iii -P v za stanje potpritiska u preseku. n 1=1 . Konacno.·:::.1 i izostavljat~em n indeksa "s" za srednju brzinu. i iznosi: ~ = 1. koriscenjem izraza (3.5.11». U jednacini (3.. iIi Busineskov koeficijent.4) predstavlja koeficijent neravnomernosti kolicine lc. j=1 J '=1 j=1 J J J .R + G (3.rezultujuca sila pritiska ulaznih preseka. Dakle. (3. .02 .. J=! L(p j+P~ jv~)Aj ii j +pV g m (3. n·-Lv.kAk-2_1_t v~ dA=~kv. S. == p(Lv dA.5.o eksperimentaJnjm odredivanjem profila brzina u preseku.LCPjA j J=1 +~jm/j)i1j +pV g .k A" k ' k ' Ck=i.=1 .. salp.k k f Ak Vk 2 dA . jedn. .1.2)Ai iii /=1. tada se do koeficijenta neravnomernosti moze doCi.1) i ~=4/3 .za laminarno strujanje u cevima krliZnog poprecnog preseka (Odeljak 2.kAk vs. Koeficijent neravnomernosti kolicine kretanja je odnos izmedu stvarne kolicine kretanja odredene sa realnim profilom brzina ikolicine kretanja odredene sa srednjom brzinom po preseku.retanja.L" P ~ f· Ai V.\iAi ii.3) kome su: PUI .)dt.rezultujuca sila pritiska izlaznih preseIea. Rezultujuce sile pritiska koje deluju na ulaznim povrsinama Ai' odnosno izlaznim A) iznose n .sila tdine fluida koji se nalazi u kontrolnoj zapremini.3). Prime nom ovog zakona lZ jednaCine (3. oblik: FR = . Ukoliko profil brzina nije razvijen.3) ~se svodi na oblik m R = L(P.1.k srednja brzina po preseku (shodno izrazu (2.2) sledi integralni.

l <"':) t."dnacina (3. a koji glasi: moment izazvall promenom kolicine kretanja U odnosu na neku nepokretnu tacku jednak je zbiru momenata svih sila u odnosu na istu nepokretnu tacku. smerovima sreCb'l/llz brzlna it tim preseczma. Jc.. Primenom zakona 0 promelli koliCine kretanja dobija se sila otpora fluida R. odnosno zbir totalnog i dinamickog pritiska.... odnos~o Rveze :::: -R. jer se njena pninena sllodi samo lia projektOVall/e ortova nonna!a u!aznih i izlazmh prese!ca !coji se poklapaju so. Za prirnenu zakona 0 promeni koliCine kretanja potrebno je poznavati pritiske i brzille u svim presecima. koja su u odnosu na tacku oodredena vektorima polozaja ~ i ~.3. VeliCine u zagradama jednacine (3. U I ovim presecima deluju sile pritiska / dinamicke sile: I M fo .5)predstavljaju zbir statickog pritiska i dvostruke vrednosti dinarnickog pritiska. (3.7) . p. koja je u opstem slucaju odredena izrazom (3. Ova sila u odnosu na nelru karakteristicnu tacku. koriste Bernulijeve jednaCine i jednacine kontilluiteta.. u R odnosu na tacku 0.. a za to se. m (3..5). na proizvoljno izabranu tacku 0. tad a je ta sila reakcije veze istog pravca i illtenziteta kao i sila otpora f1uida ali suprotllog smera.. Osim ovihsiia nakontrolnu zapreminu V deluju sila tdine pV g i sila reakcije R. . dobija se rezultujuci moment sHe reakcije /I M = Rx ~ = LCPi + PPiVi2)AJi> ~ j=] j=l LCPj + PP jV~)Ajj1j x ~ + pV g x rg . nalazi izmedu ulaznog preseka i-i i i z l a z n o g .. Usled promene koliCine kretanja u nekoj geometriji u kojoj se odvija strujanje nastaje sila reakcije. stvara moment.V" g '. a sto je ustvari OSllOVlli interes proracuna. koji je prikazau na sl..zr.3. ! r .2 tezistima preseka.. . .. ~+~imiVi Pj+~jmjVj' M oYJO Napadne tacke dejstva ovih sila nalaze se u Slika 3.Koli(tila !cretanja 273 koji predstavlja opsti oblik zakona 0 promeni kolicine kretanja primenjenog na proizvoljnu kontrolnu zapreminu slozenog strujnog prostora. Za odredivanje momenta rezultujuce sile reakcije u OdllOSU . Ako se zeli odrediti sila sa kojom fluid deluje na cvrste povrsine koje ogranicavaju kontrolnu zapreminu. iii osu. Cije su napadne tacke dejstva odredene vektorima polozaja Fa i F . redosledno. preseka j-}. Nalazeci momente navedenih sila.2.. a koji je prikazan na s1. posmatrace P': B)mJ 1j se opsti slucaj slozene strujne geometrije sa n V I ulaza i In izlaza. Radi jednostavnijeg prikaza sa ove slike se izdvaja deo kontrolne zapremine koji se i . C.1a.6) Ovde se ustvari radi 0 primeni na neku masu fluida Ul mehamci dobra poznatog za/cona 0 momentu leoliCine !cretanja. pale. ~j . .5)je krajnje jednostavna za primenu.

d 2rr. Kroz cevovod protice V == 40 II s vode. tada obrtni moment !vIoz daje snagu P == MozO)' (3.5).=0. aka se izmedu njih nalazi: a) postepeno suzenje (~==0.8 (st P. tada se za savladavanje obrtnog momenta !vIoz mora uloziti snaga P (na pro prime nom elektromotora). .k =0.45 (sl: P. a) Najpre se iz jednaCine kontinuiteta odreduju brzine strujanja v d == 5.k =0. za jedan ulaz i jedan izlaz dohija se trazena sila reakcije D2rr.. Odrediti silu reakcije tecnosti kaja deluje na krivinu.. Zanemariti tezinu tecnosti u krivini i visinsku razliku izmedu preseka 1-1 i 2-2. jednaCine (3. tj. Pro"lem 3-2.+1I==Of + :~~:~P)~Ol~~~~:/"~~omm.Ako se posmatrana zapremina u kojoj se odigravaprbmena koliCine kretanja. Odrediti sile otpora koje nastaju usIed proticanja vode izmedu prirubuica 1-1 i 2-2.P. a znaIe minus ukazuje da je ona suprotnog smera odsmera strujanja. I. 14 == vDD 2 n /4 b) Ponavljanjem postupka iz zadatka pod a) dobija:se sila otpora R=-2579N. koja je u odnosu na horizontalu nagnuta pod uglom a. medutim. ako su dati podaci: d] == 100mm.27m/ S. R == P]-4-. V == vddzrr.05) i b) postepeno prosirenje (1. d z=dJ . na pr. Preseci 1-1 i 2-2 su sa razvijenim profilima brzina.3~2b) c) a=90°. d 2 =d p I.3{sl. Tdinu vode izmedu prirubnica . == 0. d 2 =80mm. P.8) Ukoliko je obrtna kontrolna zapreminau radnim kolima pumpi i ventilatora.3-2a) b) a==45°. generatorom) transfarrmsati u drugi oblik energije. Ovi preseci su sa razvijenim profilima brzina.05 i Pm] == 20kPa.09m lsi v D = 1.. ~k =0.. Problem 3-1. d 2 =80mm. . .2('" + l)v d == 87193 a.3-2a aka u preseku I-lvlada patpritisak Pvl ==20kPa.P2T+pV(v D -va) =2304N.25). Izmedu prirubuica 1 i 2 nalazi se krivina.6 (st P. koja se moze (na pr. ako se pasmatra turbina tad a abrtni moment Moe daje korisnu snagu P. okrece oko ose Oz ugaonom brzinom 0).. Kroz krivinu protice V == 151/ s vode.274 Kolieino hetonjo a sto nije nista drugo do jedan oblik zakolla 0 promelli momenta koliCine kretanja. i to u sledeCim slucajevima: a) a=75°.3-1 Pz == PI +2VD . I. Sk=0. Primenam zakona 0 odrzanju koliCine kretanja.3-2c) d) a=180°. a potom se iz Bernulijeve jednaCine za preseke 1-1 i 2-2 odreduje pritisak P2 P r 2 P Slika P.3-2d) e) za krivinu sa 81. 1d I D" 200mm.

koje daju rezuItujucu silu otpora R =~R. iIi ponavljalljem postupka datog u Odeljku 2. protokomV.. Pmo = 1 bar. U horizontalnu racvu dotice Va = 2501/ s vode.. D2 = 300mm.Koli6ilO kretonjo 27S 2 ' D ' -..5). koje stoje u odnosu 2:1.3-2 RESENJE. -' .2 = 0.)A1111 -(P2 + PV. dobijaju se sledece vrednosti za silu otpora a) R=249. Ponavljanjem opisallog posmpka u svim zadatim prime. (. RESENJE.5.Uvodenjem povrsina poprecnih preseka cevi Ai = di2 n / 4 (i=I. Dati podaci su: Do = SOOmm. za jedan ulaz i jedan izlaz.' :--:-'.. dobija se pad pritiska pri turbulentnomstnijanju kroz naglo prosirenje P 2 t-p = 2(V1 -v 2 ) = I p[ . ~i = 1 (i=0.tho.2). = . odreduju brzine strujanja 2 . Problem 3-3. a iz racve isticu kolicine vode. pri cemu su brzine strujanja Vi = 4V / d?n \ \ Problem 3-4.1.4 N.)A2i12 i njenim projektovanjem na koordinatne pravce x i y.5). )A2 cos (ii1 . + R~ .k)V( -(l+(. kroz naglo prosirellje ulaznog precnika d 1 i izlaznog precnikad 2 .2) i koriscenjem jednacina kontinuiteta i Bernulija za preseke 1-1 i 2-2.6 N.Yz2 ' (i=1. d) R=360 N. i veze izmedu protoka Ti1 = 2V2.(P2 + pv.Primenom jednaCine (3. Koriscenjem jednaCine (3. V''._. Izracunati silu reakcije koja deluje na racvu. dobijaju se komponente Rx = (P1 + pvt )A 1 ..3. koja u vektorskom obliku glasi: +~[(l-(.ii2 ). dobijaju se brzine Vi = 4V / di2 n (i=1. Ry = -(P2 + pv. D1 = 400mm. .\ 1 =:>I .2.• '.U lllaznompreseku naglog prosirenja cevi je razvijeno turbulelltno strujallje. kroz cevi precnika D1 i D2 .dma..1.-.2) ipritisak u preseku 2-2 P2 = PI U zadacima a)-d) pritisak P2 e) potpritisak P'l.Pv 2' Isto vazi i za presek 1-1. )A 2 sin (111.3.rrvo se iz jednacine kontinuiteta Vo == VI +f7 .Odrediti pad pritiska koji je nastao proticanjem fluid a kroz naglo prosirenje.1 = 0. b) R=131. Nestisljiv fluid gustine p struji turbulen.112 ) .2). = 60°. 2]2 2 1.)vi]· predstavlja natpritisak P2 = +Pm 2' au zadatku pod R= (P1 + pv. e) R=165N . ex. RESENJE.7.(d 2 / dj). c) R=258 N.1 dj d) a) b) c) Slika P. . (. .

d J = 30mm. d 2 ::: 30mm. i:= 2. = 7174N.179 mis. a zatim'se iz BernulijevihjednaCina dobijaju natpritisci Pm. +R. odnosno ukupna sila otpora R::: JR.kojaje postavljena. koja ima pokazivanje h= 16ID11i.a z = 300mm. 2 b2 Stika P.k2'" 0. pod uglom ~ = arc tg CRy / Rx) = -59. P. = 60°. r = P mu +'2Vo -'2(Sj +l)Vj:::: DO2 n _ Primenom zakona dva izlaza - 0 {99667pa. Dati su podad: do = 50mm.3-4b. promene koliCine kretanja.24. a j ::: 400mm. i=l.6. SI = 0. Ry = -(P m2 + PV2 )-4-sma. i = 2. prorneni kotiCine kretanja. n 2 1. Ski = 0.8. i:::: 0. kl 1. Iz horizontalne racve voda istice u atmosferu.50 • Do sile otpora moze se doCi i grafickim prikazom vektorske jednacine (1) a sto je uCinjeno na 81. U preseku 0·0 meri 1. bl = 50mm. S2::: 0.326mis.cevi sa ziv()m.' Odrediti silu otpora tecnosti i obrtni moment koji su nastali.15. u odnosu se staticki pritisak pomocu U .273 mis.5). Dj :::: 40mm.12. 99629Pa.3-5 . 'trenje zanemariti. za jedan ulaz i p 2 P 2 R = (Pmo +PVO)-4. i = 1. jednaCina (3. PrOD/em 3-5.3-4 4V 1. usled. b2 = lOOmm. 2 D{n . na X osu. l 1. S= 0.276 Kollcina kretanja o a) b) Slika P.:= --6184N.no -(Pm) +PVj )-4-nj -(P m2 +pv2)-4-n2 2 2 D2 n _ 1 2 2 D2 n _ (1) dobijaju se komponente sile otpora 2 D2 n D2 2 DO n 2 J 2? n Rx :::(Pmo +PVo )-4--(Pm1 +PVj )-4--( Pmi +PV2)4cosu=3637N. Vi= D21 = {ll. a.~ ==300 . C.

3-4 odreduje se nkupna sila otpora tecnosti R. a. Trenje u racvi zanemariti_ Poznate velicine su: f.8. d 3 = 30rnm.OSN dok jednacina (3. D z = SOmm. ProDleOt . / Aj (i=1.3-6 == arctgl r (h -I.12. d l = 40mm.3-7 .1.736m/ s.021m! s i 112 ::= I. p. pri cemu je Aj = dj2 4 . Ovaj pritisak u zadatojgeometriji racve daje brzinu strujanja U ulaznom preseku racve Vo = 1. )A 2 2 sin ~ .3). SR3 == 0. B. 1:. SRl =0. Problem 3-6. Voda istice iz cevovoda u atmost"em kroz mlaznice na krajevima cevi. Protok vade se meri pomocu blende.3). na osnovu zadatih protoka.1. D1 = 80mm. 0::: REfENJE: Najpre ce se na osnovu pokazivanja manometra spojenog sa blendom i prime nom jednacine kontinniteta rio == K. d i (i==1.5. a potom se koriscenjem odgovarajuCih Bernulijevih jednaCina i Stika P.KoliCina Icrelanja 277 RESENJE Na osnovu pokazivanja manometra odredllje se pritisak u preselru 0-0 Pm ::= (Pm .p)gh::= 1977.2 == 0. nastala usled promene koliCine kretanja. Potom se iz Bernulijevih jednaCina za preseke 1-3 i 2-3 odreduju natpritisci PI i P2' Ponavljanjem slicnog po stupka kao u zadatku P. U horizontalnu racvu doticu kotieine r~ i liz a iz nje istiee koliCina V~.2. Cija jekarakteristika K =.rc / 4 odrediti· brzina strujanja n dolaznoj cevi Vo = 2. Odrediti silu reakcije veze 0-0.R' P3 • . ima minimalnu vrednost. Odrediti ugao y' tako da ukupna sila otpora tecIlosti. Smatrati da je cevovod kratak. RESENJE Prvo se. Ciji izvod oR ! 8y ::= 0 daje ugao y Slika P.2).3-7. l pri cemu su maseru protoci Ihj = pVj dj 2 rc! 4 (i==0.3 = 0.7) daje traieni moment M =mv 1(a 1 sina+b l cosa)-lf~v2 Ca 2 sin~ +b2 cos~)::= O. H=40mrn. 1:. pa da sezato gubici lisled trenja mogu zanemariti.1.R2 =0.[jj = voD.567Nm. odredujll brzine strujanja Vi = Ii. ~ =15°.2.O. d2 == 2Smm.7Pa. D3 = SOmm.353rn / s i brzine strujanja u izlaznim presecimavi = 2.292m/ s. c. a 30°. 1:.5) dobija se sila otpora R = {Cm2V2 cos~-lhl VI cosa)2 + (Pmdgn: /4 -f-liJovo + riliv i sina+ ri12112 sin ~)2 }1/2 = 11. Dati su podaci: Do = 100mm. Iz jednaCine (3.09m ! s.(PI + pv~ )AI sina l .pv.~.povrsina rc! poprecnog preseka cevi.1 =0. 2· (P2 +PV2 )A z COS~+(PI +PVJ )Aj cosa J' 5/2 pri kome ova sila ima minimalnu vrednost.4. c.

Izmedu prirubnica 1-1 i 2-2 izmeren je pad pritiska.\ ~m == 0. kao i teZinu vode u toj zapremini. 2 Don _ '\' 2 d j n _ R = (Pmo + pVo )-4-no . +V2 +V3 dobivaju natpritisak Pmo = 28009Pa i brzine u izlaznim presecima v1 = 7 . RESENJE. koje daju silu otpora R == (R. 2 d2 2 2 d] n . l~l dobijaju se komponente sile otpora tecnosti 2 d2 d2 2 D on 2 1n 2 2n Rx :=: (PmO + pVo )-4-. +R~)1I2 == 177.4 ni .18 N i Rv =: 6.8. Bernulija i kolicine kretanja. i jedmi'Cina: kontinuiteta. profil brzina U preseku 1-1 Slika P. ~ D == lOmm.COS CX. .3-S. (. od rezervoara A prema rezervoaru B.= 30°.8N.301til S. N aime. Dati podaci su: d:= 5mm.3-9 .3-S Prolilem 3-9.!-'PVj . Zbog razvoja laminarnog strujanja u cevi gubitak lisled trenja uvecati za koeficijent n. Iz zakona o promeni kolicine hetanja 2 ~ 3 . dole jeu krajnjem preseku cevi (2-2) razvijen .~ =60°. .+PV2 4Sm~+pV3 -4-:=11.. ~R = 0.38m! s i V3 == 7. sa razliCitim profilima brzilla. Odrediti sile koje opterecuju vezu 1-1 naistezanje i smicanje.parabolicki profil brzina.4N. Problem 3-8. ali je suprotnog smera. pri cemu srednji vertikalni mlaz ima visinu h=1274mm. .278 Koliaila kretanja jednaCine kontinuiteta Vo::: V.Na samom pocdku treba napomenuti dasu preseci 1-1 i 2-2.istog pravca i intenziteta kao i sila R.PV1 -4. Fontana ima pet izlaznih mlazeva istih protoka. v2 =7 . Masa cevi je m. cx. visin ike razlike izmedu preseka A-A i izlaznih preseka mlazeva. Zanemariti trenje u cevima.41 N.36rn! s. Odrediti horizontalnu i vertikalnu silu koje opterecuju vezuA-A nastalu usJed promene kolicin~ kretanja. koji odgovaraju priru!:pickim vezama cevi. i on iznosi /::. p.. Smerovi ovih sila ucrtani su na s1. Trazena sila reakcije veze 0-0 je . leroz cev precnika d i duzine t. . P.8 N. Do =20mm.. P = lOOOleg! m 3 • REfENJE' Prime nom izraza v = J2gh za brzinu isticanja mlaza. dobivaju se horizontalna i vertikalna sila koje opterecujuvezu A-A a koje imaju brojne vrednosti RH == 0. 2 d3 n Ry =-pV] -4-smcx.~\\\.I Stika P.5. Ulje gustine p i kinematske viskozIlosti v struji Iaminarno. 2 27t . U pocetnom preseku cevi (1-1) profil brzina je uniforman.PV2 4cos~ == 177.

a.3-lOa) 0-0.39).1. Ri =Rx 4 a njihovi smerovi dejstva su ucrtani na s1.P2) to s6 iz Bernulijeve jednaCine P1 v P2 v Iv -+0.brzina u presecima:l-1. ProD/em 3·10. 4 Projektovanjem sile R na koordinatne pravce x i y dobijaju se komponente'sile d 2n ~ d 2n _ d 2 rc - otpora tecnosti Rx = (Ap-"3 Pv 1 2 d 2 rc )-4. 2 2 d d P Ovde treba napomenuti da se gubitak usled trenja ne moze odrediti kao 2 A·11 d ·v 12. Prema tome.2 V 1 = P-h v = ''1 -r ro TC _f( n . -+nA-P 12 P 22 d2' 2 2 2 posle zamene koeficijenta trenja izrazom (2. R . Ispod oboela je disk. i za njih primenjuje jednacina kontinuiteta V = voro2n = v2rnh = v1 2Rnh. Pri isticanju vode strujarije izmedju diska i oboda je radijalno. 1-1 ix-x. mase V = 0 priljubljen uz obod.1 = 1. to je gubitak usled trenja veti nego kod potpunog razvijenog laminarnog strujanja. dobija kvadratna jednaCinaza brzinu eije je pozitivno resenje v = _ 32nlv + (32nlv)2 + 2!J. ri Ii R '/0 = . -=:-+0.5). U tu svrhu se uocavaju tri preseka (s1.P--+P(P1-P 2 )V"-4-]i -PTg1 k .2 = 2 i ~2 == 4/3 (v.p . Kako je ovde ree 0 razvoju laminarnog strujanja (v. iz koje slede veze izmedjlibrzina . P.zine i pritiske. a pri zadatomprotoku V se nalazi na rastojanju h. m. Ispoel eliska je pricvrscenaopruga~rutosti c. profile .koja pri protoku ri = 0 ima statieku eleformaciju a.4 i 3. Voda istice protokom Ii iz vertikalne cevi poluprecnika roo Na izlazu iz cevi nalazi se koaksijalni obod poluprecnika R.5.parabolieki profil brzina.p == P1 . Oelrediti krutost opruge koja pri elatom protoku ddi disk na rastojanju h. jednaCina (3.08d Re.1.m. odnosno sile koje opterecuju vezu 1-1 na istezanje ismicrinJe d 2n . P.1): S obzirom da je pad pritiska izmedu preseka 1-1 i 2-2 poznat (!J. Zato se ovaj gubitak racuna leao da je strujanje potpuno razvijeno. ~1 = 1. p. jer ovaj izraz vazi sarno za razvijeno laminarno strujanje. Odeljke 2. ali se On uvecava sa koeficijentom n koji ima vrednost od 2 do 2. za razmatrani slucaj glasi R=[!J.Kolic~ita !creta17ja 279 je uniforman. jer se strujanje u cevi razvija od unifornmog do razvijenog parabolickog profila brzina i to na duzini 1 = O. a u preseku 2-2 razvijen . i-i i 22). koji je pri protoku RESEN1E: Najpre treba odrediti odgovarajuce b. 0. koeficijenti neravnomernosti kinetieke energije i koliCine kretanja imaju vrednosti: 0." Rs == (p--1 + m)g . /1. Zakon 0 promeni koliCine kretanja.3-9.. Poznate veliCine su: ro' V. Ry (Pn = PTg1.

Na slici je prikazan fluidicki logicki element "ILl".P1 . l Kako za disk (s1. V. je '2 r 2 PV I 2r 11:dr = Pvoro 11:+-Pa = Po +P = Pva ro 11:+ pv ro 411:h 2 2 lln--ro R ro (1-2 R2 1 ? )J .3-11 bna oblast strujne tehnike koja se koristi u sistemima prenosa informacija i upravljackih signala. kod koga se ulazni mlaz vazduha (UV') protoka V upravlja pomocu vodova A i B. tako da iz logicke komponente postoji sarno jedan izlazni rnlaz C iii D.IE: Fluidika je pose- A ULAZ A 0 0 1 1 ~ B 0 1 0 c . a. Odrediti sile otpora vazduha koje opterecuju fluidicku komponentu.P2 (P2 > P1)' 1. 1i. h. PrOD/em 3-11.. a sastoji se od komponenata izazvanih konstantnim (Pvo) i promenljivim (p. kod qtketa i projektila. Svi kanali kroz koje struji vazduh supravougaonog oblika visine h. dakIe.) poljem potpritiska. u medicini.r/2' Po . P. PoznateveliCine su: a.. b.3-10 Ukupna siia pritiska koja deluje na disk. tj. za vojne i civilne potrebe.Pd ) / (a + h) . p.Pv ' kao i da se isticanje vrsi u atmosferu (P1 = Pa ) tada se dobijaju odgovarajuCi potpritisci a) Pvo = 2(vo -v1 ) P 2 P 2 2 . pri tome smatrati da je strujanje vazduha nestisljivo. RESEN.3-10b) vazi jednaCina ravnoteZe sila Pa + c(a +h) = mg to sledi da je potrebna krutost opruge c = (mg . R2 r fR b) SIiIca P.D=C b) B IZLAZ ILI C 1 1 0 D 0 0 1 0 1 1 TABLICA ISTINITOSTI Slika P. koja je prikazana na s1. P. Po = Pa . d.Pvo i p:= Pa . Pv c(a+h) =2 v1 (7.3-11a (a . Primenjuje se: u avionskoj tehnici.. u kojima su protoci vazduha V2 iii.1). ledna od osnovnih fluidickih logickih komponenti je komponenta "ILl"..280 Kolieino hdanjo 1z Bernulijevih jednaCina za preseke 0-1 i O-x " strujne 1~ v Po Vo P V P1 V -+-:=-+-:=-+1 p 2 p 2 P 2' 2 2· 2 i kada se uzme u obzir da su pritisci Po i P manji od atmosferskog. kod digitalnihracunara i 1i sistemima automatizacije.

u kojoj vlada temperatura t=20°C. a ne nikako oba istovremeno. postavljene za ulazni i izlazni mlaz. R.. po Bulovoj algebd. iIi.5). pri projektovanju digitalnih racunara iIi upravljackih sistema. sledi P=Po+2Vo-(~+1)v p[ 2 2] .3-11a) iIi centralno . ako se zeIi dobiti broj 13. Rx. kornbinovano. pa se zato i naziva bistabilni element.~ Problem 3-12.na mestu ostre ivice "0". pak. Ova cinjenica se moze iskoristiti na pI. je osnovno svojstvo koje se koristi pri radu fluidickih komponenti.KoliCiila Icretallja 281 sematski na s1. iii. avo svojstvo prijanjanja mlaza uz cvrsti zid . Primenom zakona 0 promeni koliCine kretanja.PJ +p(v. P. +V2 2 va :=: bd' vJ = hd' v2 = hd' v =. koja ce se opisati dogadajima izlaznog mlaza C ili D. jednaCina (3. Brzine strujanja su J/o VJ V Va +V. pri projektovanju fluidicke komponente "ILl" treba voditi racuna cia se kao izlazna velicina pojavi sarno jedan mlaz C iIi D. koji se ugraduju u izlaznim kanalima (vodovi "0" sa 81. predstavljaju dogadaje "lazan" iIi "tacan". a sto zavisi ad odnosa protoka i pritisaka u upravljackim vodovima A i B. U fluidickim komponentama obavezno treba da postoje vodovi za ozraCivanje. tabelu sa s1. U jednoj fabrickoj prostoriji.3-11). pale. Zato je u zidu ugraden aksijalni ventilator koji ova isparenja izbacuje u atmosferu.. Tako na pr. Element "ILI" moze da ostvari dva stabilna stanja. predstavlja sigman dogadaj. tada bi trebalo da postoje cetiri logicke komponente "ILl" koje bi imale odgovarajuce izlazne signale koje im diktira binarni zapis broja. taj ulazni mlaz vazduha iz komponente moze da istice kroz jedan od dva izlazna otvora C ili D.Koanda efekat. Ovi dogadaji Sil kornplementarni. U logickoj komponenti "ILl" mogu da se ostvare dva stabilna stanja. sa binamim brojevirna 0 Hi 1. pa dogadaj E = C + D = C + C. usled prerade radnog materijala nastaju isparenja. 2 Ry = (Po + pv~ )bd . kada daminira upravljacki mlaz A. Princip rada je sledeCi: vazdtih pod pritiskom dolazi u komponentu kroz ulazni vod UV. Da se isparenja nebi prenosila u susedne radne prostorije u njoj treba obezbediti potpritisak od 5mmvodenog . koji u binarnom sistemu ima zapis 1101. -v~)lhd-(p+pv2)adCoscx. Da bi se ova tabela istinitosti ostvarila. Sile otpora koje deluju na fluidicku komponentu su istog intenziteta.(p + pv )ad sina.. Tako na pI. ad 1z Bernulijeve jednaCine. Dogadaji C i D mogu se poistovetiti sa upravljackim signaIima "iskljuceno" i "ukljuceno".= 3 m3 / s vazduha. pa se za komponentu "IU" moze napraviti tabela istinitosti (v. Da bi se odredila 8ila otpora nastala lisled skretanja ulaznog mlaza treba odrediti odgovarajuce brzine i izlazrn pritisak. P. u logickom smislu. Za odvodenje ovih isparenja iz prostorije treba obezbediti ri. tad a ce ulazni mlaz da priane uz zid desnog izlaznog kanala. pa vaZi C = D. slede leompollente sile otpora vazduha =[P2 . leao i sile i Ry ' ali Sil suprotnog smera. Izlazni mlazevi ..dogadaji C iii C = D.3-Ub). P.

tj.Kad raketnog motora postoji sarno jedan karakteristicni presek koji je na izlazu motora i kroz koji protice maseni pratok izduvnih gasova IiH rilo' S obzirom da gasovi isticu u atmosferu dejstvo sHe pritiska izostaje tako da se iz . silu kojom on ucestvuje u 1110 kretanju aviona. ()drediti silu reakcije mlaznog motora. Za vertikalno uzletanje aviona maseM=6t koriste se dva raketna motora protoka vazduha In = 50 kg lsi protoka goriva .49kg / s. Avion leti u uslovima koji odgovaraju standardnoj atmosferi na visini od z=5000m brzinom od vJ = 280m/ s. Izduvni gasovi iz motora isticu vertikalno na dole brzinom v=600mls.5) eliminisu sile pritiska jer atmosferski pritisak vlada kako u uiaznom. Pa = I bar . Ovde treba napomenuti da se iz jednacine (3.736Slcgl m 3 • Sa OVOID d gustinom vazduha i brzinom leta aviona vJ dobija se ulazni maseni protok vazduha u motor ml .282 Ko/ic"ina kretanja stuba (Pv = 49.+4P~2[ 1-(-) v 4 d 2n D 2 2J =4026N " Slika P.• 3 m Problem 3·13." Pl vld~1I: / 4 == 40.1) i iznosi kg P=(Pa-Pv)IRT=1. Turboreaktivni motor samo u pravcu ose motora. taka i u izlaznom preseku motora. Odrediti silu reakcije kojom ventilator deluje na zid.5) dobija sila reakcije R = rn 2 v2 -lnlv 1 = (m J +mO)v2 -m J VI = 13377N.05Pa). cijim sago:evanjem na izlazu iz motom izduvni gasovi isticu brzinom od v2 =: 600ml s. Odrediti ubrzanjesa kojim avion vertikalno uzlece.9. gustina vazduha iznosi Pl == 0. Nadena sila reakcije turboreaktivnog motora predstavlja za avian aktivnu silu kojom motor ucestvuje u njegovomletu. RESEN.3-12 pri cemu je gustina vazduha odredena izrazom (1. Dati podaci su: D==500mm. 7kg / s goriva.2.Ina = 1 kg Is. prema Odeljku 1. U turboreaktivni motor dovodi se rno = 0. d=400mm.2. Kompresor Komora za Turbina sagorevanje Promena koliCine kretanja odvija se Slika P.188. RESENJE. Na krilima aviona nalaze se turboreaktivni mlazni motori ulaznog precnika d J == 500mm. Problem 3-14.3-13. te se zato iz jednacine (3.7E: Trazena sila reakcije je D n -d R==p . RESENJE: U uslovima standardne atmosfere na visini od z=5000m.

3-14 Pro/.3-15 Nakon potpunog sagorevanja goriva u nekom stupnju raketa odbacuje taj stupanj cime se smanjuje masa rakete i postize njeno dodatno ubrzanje. pri tome silu otpora vazduha zanemariti.lE· Pre lansiranja ukupna mas a rakete je In =: Ink + In) + 1n2 + 1713 toku rada nekog stupnja rakete maseni protok goriva je rhgi ::: . Kolicifta kretanja 283 jednacine promene kolicine kretanja (3.3) (1) pri cemu je znak minus zbog smanjenja mase goriva.4 8.2. RESEN. step en rakete ukupna masa masa gonva i mj [t] Ingi[t] 1 161 147. odnosno I) ::: 210. rhg2 ::: 206kgl s i mg3 ·:= 17kg/ s. uzletanju J\. odnosno sile potiska Ri = -RZi := lilgill (3) koja ima brojnu vrednost R):= 2450kN.71 s.35 s. mgt =: 209 .2t.: : : .7l gi . 12 := 168 s i 13 ::: 482. Odrediti koUke sile potiska rakete se ostvaruju u pojedinim stupnjevima.2 Tabela T. 3-15. ti (2) a) Zakon 0 promeni koliCine kretanja raketnog mbtora daje silu reakcije.39~. a) Brzina gasova sagorevanja l1a izlazu raketnog motora je u:= 3500m/ s.3-15 .6 34.. Integraljenjem izraza (1) dobija se zakon promene mase goriva stupI~a koji je u radu t Ingi(t):=mgi(l -).2 t ukupne mase pojedinih stupnjeva i goriva u njima date u tabeli T. Iz izraza (1) dobijaju se vremena sagorevanja pojediI1ih stupnjeva tj ::: mgj /.J g dobija se vertikalno ubrzanje sa kojim avion uzlece a= ~f(n1+}iJO)v-g:=0. b) Pri vertikalnom letu odrediti koliku brzinu i na kojoj visini ima raketa neposredno pre odbacivanja prvog stupnja.[ a = 2R .5) dobija sila reaktije isticuceg rnlaza R ::: (ril + rilo)v. dt ti ding. b) Iz izraza (2) sledi da se masa goriva pri kretanju menja sto znaCi da se kretanje rakete mora tretirati kao SIika P. R 2 := 721kN i R3 := 59. s Slilm P. Iz jedriacine kretanja aviona u vertikalnorn pravcu pri '-"-.5kN.jl.potisak rakete.lem 3-15..5 2 37...2 3 9. Pri sagoreval1ju goriva u pojedinim stupnjevima rakete ostvaruju se konstantni maseni protoci mg) := 700kg / s. Jedna trostepena raketa (Ariane) ima masu kapsule Ink ::: 1. U (i = 1.: = const. Sila reakcije R j koja se dobija isticanjem gasova sagorevanja je sila koja obezbeduje let .

ima reSenje In v=v o -gt+uln () Ina +mg] t Ova brzina rakete (v = dz / dt) daje zakon kretanja utl [ t t t] .u sledeCim slucajevima: a) cisterna rniruje.284 Kolicina hetan/a kretanje tela promenljive mase. vazduh je razreden a njegova gustina je mala. t=O.(m-Ingl-)lnCIn-m gl -)-mlnln+mgl - gt 2 Zj ==-2+ut{1+Cmg1 -1) In (1--.7t. Problem 3-16. koja uz koriseenje pocetnih uslova z=O. u kojoj se nalaze lokalni otpori usisa t. Masa rakete u prvoj fazi leta je mCt) == mo +mg] (t) pri cemu je Ino == m-Ing] == 61. Ina z(t) == --2 +(vo +ulnm)t+-. mg! t1 t1 t] 1z ovih resenja dobijaju se brzina i polozaj rakete neposredno pre odbacivanja njenog prvog stupnja mg1 v1 ==-gt1 +uln(1+-)=2206.2.--:) = 143. Ovim zanemarivanjem koriscenjem izraza (3) i (4) jednaCina kretanja (5) se svodi na jednacinu ding] Ct) dv = .Rv + R z (5) pn cemu je Rv = A C w pet) v (t) / 2 sila otpora vazduha u kojoj je C w koeficijent otpora rakete. h u koja definise trenutni Divo vode u cisterni. u i ventila Sv' Odrediti sHu reakcije isticueeg mlaza u funkciji 9d visine h i.u Ino +lng1 (t) . lcao i sto je dato u postavci problema.23km..12) dok pri veCim visinama. Ova analiza omogucava da se u prvoj aproksimaciji kretanja. Neposredno posle lansiranja kada je brzina mala raketa se kreee kroz gusee slojeve atmosfere (poglavlje 1.. sila otpora vazduha moze zanemariti. .gdt . kada je brzina velika.5m/s. i b) cisterna se kreee Slika P. v = Vo = 0.3-16 konstantnombrzinom U . U autocisterni je voda koja istice kroz krtatku cev precnika d. vee i zbog toga sto je ubrzanje Zemljine teze promenljivo sa visinom po zakonu g(z) = go (R+Z)2 ' pri cemu je R=6368 km poluprecnik Zemlje i go = 9.81m/ 8 2 • Jasno je da pri tacnijim proracunima ove efekte. kao i silu otpora. tieba uzeti u obzir. gt~ r In Ingl ] Dobijena resenja nisu sarno prve aproksimacije zbog zanemarivanja sile otpora vazduha. lednaCina kretanja rakete glasi (4) mCt) dt 2 dv ::= -mg .

trenutni protok vode odreden je izrazom . snagu koja omogucava kretanje glisera.gde su:A == d 2n 14 povrsina poprecnog preseka i f. Po v v Nalazenjem izvoda oytlo(ulv)=O.J2gh.l == 11 ~~u +~v + 1 koefieijent protoka. R == pV(v-U). i on tada ima vrednost ytm~ =. Ovako odredeni protok i brzina isticanja vaze za oba dela zadatka.u)2 .1 7 7 b) pri cell1u je zbog kretanja kamiona v. 16/27 = 0.41N.593.z:. Hidro-gliser se pokrece aksiji:tinim ventilatorom bez kuCiilta pri cemu elisa iza ventilatora stvara horizontalni mla~vazduha precnika d=lm koji ima apsolntnu brzinu strujanja v=45m1s.::--~.':" " maksimalni stepen korisnosti.3-17 prikazana na s1. 5ada se inoze odrediti i stepen yt=B.1.1/3 stepen korisnosti maksimalan. Okolna . pa n OVOID slucaju jednacina (3.).. = R u .ha i. atmosfera je definisana veliCil1ama stanja Pa ta Pa = Ibar i ta == 30°C.· Primenom zakona 0 promeni koliCine kretanja za pravac kretanja glisera dobija se sila reakcije R=pV(v-u)=812. .U relativna brzina isticanja vode. Problem 3-17.ka P. Odrediti silu reakcije mlaza vazdu. dobija sedade priodnosu u/v=.5) daje izraz za silu reakcije: a) R==pVv=2Pghcp-d-n. Karakteristicne brzine na ulazn i izlazu kontrolne zaprell1ine sU V-I. RESENJE. Mlaz udara u lopaticu koja se nalazi na kolicima i pri tome ih pokrece brzinoll1 u. ·. USled isticanja vode promena kolicine kretanja odvija se samo u horizontalnom pravcn.=4(1-!i. snaga Po korisnosti sistema = Inv 2 12 = pAv 3 12.. a brzina isticanja odrednja je izrazom v == <]) . tj. Ovar~az vazduhaizaiiva kretanje glisera brzinom u=54 kmlh.i==.3.3-17 b. Kroz rnlaz vode uloze se kineticka energija. Primenom zakona 0 promeni kolicine kretanja za pravae kretanja dobija se sila reakcije koja gura kolica R = 2 P A (v ...J2gh .l A. pa ce korisna snaga biti .7.· Posmatra se kontrolna zapremina u kojoj se odigrava proa) b) mena kolicine kretanja a koja je Slika P.P.. Odrediti pri kOI11 odnosu brzina u/v prikazani sistem ce imati v <. S1). S obzirom da u izlaznom preseku eevi nema kontrakcije ll11aza to je koeficijent protoka brojno jednak koeficijentu brzine (w=<])).~8.. Kroz fiksnu mlaznicu povrsine A istice horizontalni rnlaz vode brzinom v..!!./.Kolicina krelanja 285 RESENJE Prema izlozenom u Odeljku 2. V = f. Prolllem 3-18. . RESENJE.

Odrediti obrtni moment ~egnerovog kola. Problem 3·Jl. ZanemarujuCi silu trenja i kontrakciju mlaza odrediti silu reakcije koja deluje po jedinici sirille brane. Segnerovo kolo se sastoji od dye radijaine cevi na cijim se krajevima nalaze mlaznice izlazl10g precnika d."" . kroz koju dolazi primarni fluid (velikom) brzinom v]. a) u cevi za mesanje ako je ona kratka i trenje u njoj se moze zanemariti.25ml s. RESEN. Odrediti porast-promenu pritiska.P. i b) u ejektoru (cev za mesanje i difuzor). Ovom ptilikom se trosi snaga P == R V = 12187 W ... n. Ukupni prC'tok tecnosti je rj. iste gustine.. cevi za mdanje i difuzora...1 U == . Poznate veliCine su: p. V. U mlaznici se nalazi cev preenika d l . D. . => v If =-ol-Slika P-3..3-21 se sastoji od: mlaznice. Ispod ravanske betonslcebrane vrsi se ispust vode..~.lE: Traieni obrtni moment je j\. koji dolazi kroz rnIazmcu precnika d2 = d3 brzinom v2 .lm.-. d. U kanalu pravougaonog preseka dubine H==2m struji voda srednjom brzinom 11 == O. Ejektor . v Problem 3-20. tj.3-20 2 v su ' 2V. pri tome je dubina isticuceg mlaza h==O.9. njegov transport. Mlaz primarnog fiuida istice u cev precnika d 3 i pri tome povIaei sekundarni fluid.19 h R pg 2 2.------ 3 Stika P.149kg/m3 gustina vazduha i V=(v-u)d 2n/4 zapreminski protok relativnog stmjanja vazduha.~~ - d3 ·V3 . Smatrati da u izlaznom preseku mlaza primarnog fluida on povlaCi sekundarni Cev za mesanje ~'"<> -. Prolaskom primarnog fluida· kroz ulaznu mlaznicu brzina strujanja raste a pritisak opada sto omogucava usisavanje sekundarnog fiuida. Ko10 se okrece konstantnimbrojem obrta n 1~1 e/min)..~- '~~~5-------------~~'l ~ ----\. Slika P.l/ ·D == pV (v-u).1- ".' 2 H N P'£SEN.286 Kolicrincz kretczll/a pri cemu su p==p"IRT=1.lE: T==T(If -h ) +pHv (1-h) == 17196 m .--=(> ---.3-21. d rc 60 Problem 3-21. nnD pn. Ejektor prikazan na sl. cemu brzme v == -2. koje su na medusobnom rastojanju D.

U posmatranom sillcaju primami i sekundami fluid su iste gustine. A2 . sto znaci da je sila reakcije R:=O.96. jer U ovom slucaju ih nema) izvrsena su odgovarajuca merenja sa vazduhom gustine P == 1. B == 1. RESEN7£ Radi jednostavnijeg pisanja uvode se oznake za povrsinepoprecnih preseka Ai == di rc / 4 U=1.2kg 1m3 • Merenjem ulaznog profila brzin.058 i 0B :::: 1. U cevi za mesanje izmedu preseka 2-2 i 3-30digrava se promena kolicine kretanja. Ovo izdvajanje se vrsi stvaranjem vihomog strujanja uciklonu.P3 A 3 + pViA1 + pv2.4).3.(d) J(v1 -V 2 ) 3· 3 R::::. koeficijenti nera~Il6~erl1osti brzinskog poJja jednaki jedinici.-d j i da BU II ovom. U dlju odredivanja koeficijenta lokalnog otpora ciklona za rad bez cestica (izlazna cev C za cestice je zatvorena. . a) Primenom jednacina (b) i (c) dobija se porast pritiska u cevi za mesanje dj 2 d1 2 2 6P3j == P3 . koja je postavljena prema horizohtalipbduglomex.P3viA3 .32 i ex.d j )rc /4. A2 ·::: A3 -.. Pj (Aj +A2 ). ~ 2 2 Medlltim. U izJ. Za ejdctor vaZi jednaCina kontinuiteta pjvjA j +P2V2AZ 0= P3v3A3 == P4V4A4' (a) u kojoj su gustine: Pj primarnog fluid a. Koeficijent lokalnog otpora difuzorajes. A == 1.sekundamog fluida i P3 i P4 mesavine fluida.Al == (d. 7 b) Izmedu preseka 3-3 i 4-4 difuzora vaZi Bemulijevajednacina P3 + /2 == P4 + p(s+1)v~/2 Primenom ave jednacine i jednaCina (b) i (c) dobijase porast pritiska u ejektam P d3 4 z 6P==P4-Pj== 6P3j+i[1-(C.aznom preseku B ciklona profil brzinaje turbulentnipotpuno razvijeni (ex. 1z ciklona izlazi kruzna cev precnika d=300mm. Ciklon sluzi za izdvajanje cvrstih cesticamaterijala 1Z struje fluida. aJijusviu1drugim merodavnim poprecnim presecima ejektora.Pj == p(y) [1. gustine Pj i P2 ne moraju biti iste. Ciklon prikazan na sl. zbogdejstva inercijalnih sila krecu ka zidu ciklonaa samim tim i izdvajaju iz fluida.5) glasi: (c) Kako je cev za mesanje fluid a hatka to se trenje u njoj moze zanemariti.P. ? 2 . U tom slucaju raeli se 0 transportu sekundarnog fluida (iIi cvrstog materijala) gustinepz primarnim fluidom (obicno vodom iIi vazduhom) gustine Pj' Zbog ove mogucnosti ejektori su nasli primenll II transportu: brasna vazduhom. sljake vodorn. P2 . Izmerene vrednosti uIaznog i izlaznog .KoliCiniJ/cretanja 287 fluid kroz prstenasti presek visine d 2 -.+1)(y) 4 pvi h ' gdejebrzina v3=(VjAj+v2A2)/A3' ProD/col 3-22. tecnostigasom itd.a u presekll A uJvraeno je da je srednja brzina strujanja v A == 15m/ s i da su koiekcioni koeficijenti' 0A == 1. te se zato jednaCina koritinuiteta (a) svodi na oblik ~~+~~o=~~==~~. a sila reakcije dobijena iz jednaCine (3.= 15°. Gime se cestice.3-22 ima pravougaoDu ulaznu cev dimenzija a=200mm i b=300mm.02).

634.3. b) JednaCina promene koliCine laetanja cilclona glasi R = (PB + P~BVB)AB . pod uglovima y 2 i y 3 u odnosu na osu mlaza. koje daju rezultujucu siIu reakcije ciklona R '" (R.3-22.3.75N. j .732ml s...:\ a iz rije izlazi kolicinama kretanja Jn 2 P2 v2 i m3~3v3' Na povrsini koja ogranicava kantrolnu zapreminu vlada pritisak . SWca P. RESENJE: a) Primenom jednaCine kontinuiteta za ulaznu i izlaznu cev ciklona dobija se brzina 2 VB = V A 4ab I d 1[ = 12. Udarac mlaza u tela Uvodenjem kontrolne zapremine Veon izmedu preseka ::'. Na osnovu ovih merenja odrediti: a) koeficijent Iokalnog otpora cilclona koji radi sa cistim vazduhom. Iz Bernulijeve jednacine za iste preseke dobija se koeficijent lokalnog otpora ciklona 2 2 d 1[ 2 A .... c) Slika 3. + R~) 112 = 12. Udlall":!llc mlaza Ull cvntu pregll"adu Posmatrace se mlaz fluida (s1. Mlazevi se u presecima 2-2 i 3-3 odvajaju od tela.•.3b) zakljucuje se da fluid u nju ulazi koliCinom kretanja riljp j. tako da udarac mlaza deluje izmedu ovih preseka odgovarajucom silom R na telo .. =(PB +p~Bv~)d27t/4-(PA +p~Av~)abcosu=5.98N. 3..3a) koji istice kroz izlazni presek jedne mlaznice i udara u cvrstu pregradu pod uglom yl ' Tom prilikom ako se analizira ravanski problem mlaz se deli na dva dela. i b) rezultujucu sHu realccije ciklona nastalu usled promene lcolicine kretanja.3.(p A + PP II V A)AA' 2 2 - Projektovanjem ave jednaCine na horizontalni vertikalni pravacdobijaju se komponente sile R"..3.288 KoliCtita kretonja potpritiska su PA :::: 400Pa i PB =500Pa..2 i 3 (s1. Ciklon Ry 2 = (P A + PP A VA )ab sinu = Il.53N. S=-2 (PA -PB)+u A (-4 b) pVB a -u B =0..

te se zato otpori umlazu zanemaruju. V2/vl::::1/·J~12+1 Rx :::: ni2~2 v 2 cos(y j +y 2) +1i13~3 V3 cos(y 3 -'y 1) - mPl VI cosYI' l Ry :::: I:i1zP2 v 2 sin(y I +y 2):.E'NJE: Slika P.12:::: 0. 1.2 i 1. te se zato Odllosi izmedu brzina svode l1a obUk v3 /v l =1/JS13+ 1 .Yj) . projektovanjem jednacine (3. odnosno sila kojom fluid deluje na telo R=-Rf =In2~2v2 +1i13~3ii3 -J:ill~]vl.' a) lednaCina promene kolicine kretanja u mlazu (3..3) koeficijenti korekcije kinetickih energija preseka. (3.L]VI :::: 2(a l +~12~V2 :::: 2(a 2 +(13)V 3 ' 1 2 1 2 1 2 u kojima su a j (i = 1.5) ciobija se sila otponi fluida R (s1. pak.KoliCiilah'danja 289 okoline u koju mlazistice.. Posle udarca u nepomicnu plocu mlaz se deli na dva dela..ni 3 P v3 sin(y 3 ..nil PI VI siny I' 3 odnosno intenzitet rezultujuce sile R :::: (R. + R:) 112. 2 i 3 moze se pretpostaviti da su korekcioni koeficijenti a j '= 1 (:=. (3. dimenzija a x b (b » a).2.::::V~ V2 'fa:- ~=V~· v3 fa:- Za posmatrane preseke 1. a ~12 i S13 koeficijenti lokalnih otpora pojedil1ih delova mlaza.9) Za odredivanje sile R potrebno je poznavati vrednosti brzina v 2 i v 3 ' odnosno u kom se odnosu mlaz deli pri udarcu u cvrstu pregradu.::< 1). Problem 3-23.3' i b) ako je fluid u mlazu savrsen.je postavljena pod uglom y :::: arctg(Rx I Ry) u odnosu na horizontalu.9).3b).3-23 . ~j . U tu svrhu koriste se Bernulijeve jednacine 2(. te se zato na njoj dejstvo sila pritiska eliminise.13:::: 0) tad a su brzine strujanja u posmatranim presecima medusobno jednake (v] :::: v 2 :::: v 3 ). nakon odredivanja merodavnih brzina strujanja.10) Ako se.. strujanje u mlazu tretira kao strujanje savrSenog fluida (1. primelljena na posmatrani mlaz glasi R=pV3V3+PV2i72-pri. koja . Konacno.VI· Projektovanjem ove sile 11a pravac l10rmalan na plocu dobija se sila reakcije RES. Odrediti sHu reakcije i odl1oS kojim se mlaz deli u sledeCim slucajevima:" a) ako su koeficijenti lokalnih otpora delova mlazakojiskrecu /.. 1z ove jednacil1e slede odl1osi brzina -.9) dobijaju se komponente sile . Mlaz tecnosti gustine p istice kroz mlazllicu.. Nakon f primene jednacine promene kolicine kretanja (3.3. protokom r~ i ndara u ravnn plocu nagnutu poci uglo~ a u odnosu na horizontalu.

2+1+JS3+1 SU == S3 = 0. te odnosi protoka 2 Sila kojom mlaz deluje na ploeu je odredena istim izrazom kao u zadatku pod a) R = pVjVj sin a. dabija se sila reakcije R:= pVv(l+cosa.y . == 0 "dobija se da je za vrednost ugla a.3-24 R == pT/v . pri kome ce sila reakcije imati maksimainu vrednost.~~J~L ~ ".casa. Iz uslova oR / oa.).JC:. i udara u ravnu vertikalnu plocu.2 - ~c. 1z mlaznice precnika d istice mlaz vode protoka V. Ravanski horizontalni miaz vade istice iz mlaznice protokom V.290 Kolicina Icretanja dok se projektovanjem na poduzni pravac ploce dobija relacija Ry := PV3V3 - pV2 v2 - p~~ Vj cosa. Odrediti brzinu kojom voda treba da istiee iz mlaznice da bi ploca zauzela polozaj odreden UglOID a. 12.. Silu trenja u osloncu zanemariti. 2 V. I \ \ RESENJ£: Ponavljanjem identienog postupka kao reakcije mlaza u zadatku P. o promeni kolicine kretanja u mlazu.. == ~S2+1+~S3+1 b) U slucaju strujanja savdenog fluid a vazi r-~2 ~ := V 2 .- V3 _ 1+ cosa. pri cemu je brzina isticanja mlaza Vj := V I ab.9). pri eemu je brzina isticanja v = 4V 1d 2 n. jednacina (3. . v~ 12:= (1+s 2 )vi 12 == (1+S3)v. v.) T/3 _ K. Pru!Jlem 3-25.3-25 Pru!Jlem 3-26. odnosno brzinom v. Odrediti silu reakcije i ugao a. ~ :'~' ~=::::::> Pru!Jlem 3-24. Primenom ove relacije i jednacina Bemulija i kontinuiteta V..+icasa. " RESENJ£: Slika P.+i(l-~cosa.=O sila maksimalna i ona tada iznosi Slika P. Odrediti silu kojam mlaz deluje na pioeu. Voda istice 1Z mlaznice precnika d=lOmm i udara u homogenu obrtnu ravnu plocu. == O.+iCl+JC:.. := Ti"z +V3' dobijaju se traZeni odnosi protoka V.=300. mase m=lOkg i duzine l=400mm.) T~ <. 1.3-23 dbbija se sila . na rastojanju h==200mm od obrtnog oslonca ploce. Nakon urlarca mlaza u simetrienu nepokretnu Iopaticu mlaz se deli na dva del a koji napustaju lopaticu pod uglom Ct.

== 30°. R = PO-4-+m (Vo -vcoscx.3-26 Problem 3-27. Na sredini lopatice nalazi se kruzni otvor precnika d = 20mm kroz koji voda istice u pravcu ose osnovnog mlaza.h == 4.3-28 .) = 1463. a oprugaje tada staticld deformisana za Xo == 5mm.5 N v 1t. 2 291 Koriscenjem momentne jednaCine za obrtnutaeku 0 Rh I cosa.92m 1s dok iz Bernulijeve jednaCine Po + pv~ 12= pv 2 12 sledi brzina strujallja kojom se ulje odvaja od diska v = (vo + 2 Po / p)1/2 = 36.. ') ') Slika P. Miaz vode udara u fiksnu ovalnu lopaticu sa koje voda odlazi pod uglom a.94ml s. v= 2 == 24. RESENIE: Najpre se odreduju merodavne brzine strujanja. RESENJE: R = P4v"(D" -d-)(l+2cosa. Za diskje vezana opruga krutosti c=lO N/mm.3-27 Pro/. preenika D==20mm. Zanemaiiti gubitke strujne energije i silu trenja u ldistu. Ulje gustine p == 900kg 1m 3 istiee iz cevi (ventila).. Iz jedllaCine kontinuiteta se dobija brzina strujanja na izlazu iz cevi Vo = 41h / pD 2 n == 15. Konacno iz jednacine ravnoteze sila koje Slika P. pod pritiskom Po == Sbar protokom .5kg Is. Zanemarujuci lokalne gubitke energije i kontrakciju mlaza odrediti silu kojom mlaz deluje na lopaticu. -mgiSina == 0 dobija se brzina isticanja 2mglsina. Prime nom jednacine promene koliCine kretanja (3.Ko!icina!rretalijCt · d n R == pVvcosa == P-4-V2 cosa./em 3-28. Kada kroz venti! nema protoka ulja pecurka se l1aslanja na sediste.99ml S pd nh Slika P.5) dobija Se sila kOjOID mlaz deluje na disk D n. ) . Odrediti silu F kojom treba delovati na klipnjacu da hi se disk nalazio na rastojanju h=5mm oel seeliSta ventila. Iz kruzne mlaznice precnika D = 80mm istice voda brzinom v == 6 m/ s. pri tome nastaje osnosimetrican mlaz koji napusta disk (peeurku ventila precnika d=24mm) pod uglom od a=600.. 2 Sila R je ustvari sila nastala usled promellljivog polja pritiska ulja na disku.

899° i b) B=20. RESEN. Pl1'o/. • Za zadate padatke se dabija: a) B=10. PrimenjujuCi jednacon Cinu promene kolicine kretanja (3.6) dobija se sila reakcije u medulopaticnom prostoru pv. p P2 RESEN. Resetka zapremina V . dobija razlika pritisaka ispred iza ~v resetke -~~~~_-.1E: B= arccas[ casa + ~ Slika P. brzinom VI postavljenom pod uglorn C<.6N. z i tangencijalne komponente brzina V ly =: Vj sinal ' v 2l' = v2 sina 2 • Koriscenjem jednacine kontinuiteta dhv lx =dhv2x ' dobija se jednakost aksijalnih brzina v lx =: v 2x ' dok se lz Bemulijeve jednaCine PI +pv.. Odrediti intenzitet i pravac dejstva sile reakcije koja deluje na jednu lopaticu.292 KoliCil1a h-etanja deluju na disk i klipnjacu odreduje se trazena sila./em 3-J@.PI'" P(2 -V 2 VI V ly 2y Promena koliCine kretanja odvija se u me<iulopaticnom prostaru. Fluid gustine p dotice u ravansku nepomicnu resetku. te zato sila R predstavlja silu kojom . 1z ravanske rnlaznice istice mlaz nestisljivog fluida gustine p koji jednim delom udara u cvrstu pregradu postavljenu pod uglom a a drugim delom skrece pod uglom B. te se zato kao merodavna namece kontralna Slika P.v 2 )/2 A V2Y P2 . /2 =: P2 + /2. visine h i medulopaticnog rastojanja d.l a lz nje istice brzinom v2 postavljenom pod uglom a 2 • Oba brzinska polja su unifonnna. F = R-c(xo +11) = 45. R =: P2A2 - hAl +m(v2 -VI)' Kaleo posmatrana kontrolna zapremina obuhvatai gornji i donji deo lopatice.3-30.1E: Radi jednostavnijeg zapisa uvode se oznake za aksijalne Vlx =: VI casal ' v2x = v 2 casa.53°.3-29 (casa -1) J- C<. 2)/2·= P(2 . Kolika je brojna vrednost avog ugla ako je a=45° i a) V31T72 =: 112 i b) ~T3 / V = I? Gubitke lokalne energije i 2 tezinu fluida zane mariti. PnolJlem 3-29. to ona ustvari obuhvata celu jednu lopaticu. Ovom prilikom rnlaz se deli na zapreminske protoke ~ i Ti2 · Odrediti ugao Bpod leajim skrece fluidna struja.

" vnL.a) S obzirom da se kolo okrece konstantnom ugaonom brzinom ill = me / 30.sano K geometrijskim velicinama: precnikom. Protok tecnosti. to na ulaznom i izlaznom precniku kolapostoje obimske . Projektoval1jem na aksijalni i tal1gencijalni pravac dobijaju se komponente Rx = (P2 . uvodenjem srednje brzine i njenih komponenata v rn =(vj +v2 )/2 -:::::.prenosne komponente brzine u = co r.) = (P2 . kroz kolo je V . Kolo radijalne pumpe. Do istog rezultata se dolazi ako se za kontrolnu zapreminu izabere zapI"emina V~on.)dh 12.=Vjx=v2x. Ova sila deluje pod uglom Rx v my y = arctg.= arctg(-.Pl)dh+ln(v 2x -v 1. V. gustine p.Pl)dh = p(v~v -vL. Naime. Ry = In (v 2y -v1y ) =pd hv1x (1'2y -v 1y ).y. posredstvom kojih sledi rezultujuca sila reakcije R="'I}Rx+Ry =pdh(v2y -V1y I 2 2 r V1y +V2\' )lC 2 ' ) 2 +Vj~~J 0 l l/2 Dobijeni izraz za silu reakcije moze da se napise i u jednostavnijem obliku. Kolo centrifugalne pumpe okrece se konstantnim brojem obrta nCo/min). RESENJE. Vmy=(vly+v2y)/2.. zatim kako i fluid kroz kolo struji relativnim-tangencijalnim na 10patiCe brzinama Wi' to ce . i c) maksimalni napor pumpe..r-R -=-p-d-h-(-'v. b1 i Bl ina izlazu iz kola D2 .)-vrn-:=-p-h-r-v-m-'I ' 2y 1 pri cemu je (3.koja obuhvata iopaticu i po polovinu meciulopaticnog prostora Sa gomje i donje strane lopatice. na ulazu u kola D1. Kolo je defini.-).'=V~1X+V. .11) r = (v 2y -v 1y )h cirkulacija oko profila. Ry mx odalde se zakljucuje da je ona normalna na pravac brzine v m" Problem 3~Jl. b) teorijski napor pumpe. u kojima su ri = Dj 12 poluprecnici kola. dobija se konacan izraz za silu reakcije .3-31. sirinom i uglom lopatica.· /(o/icilltz !cretan/a 293 fluid deluje na lopaticu. koji kolo moze da ostvari. . v. n !Ii Stika P.---V-)-. b2 i ~2' redosledno" Odrediti: a) moment na vratilu pumpe.

14) JednaCina (3.I i (J(. (3. a zatim se posredstvom k jednakosti Vir = W ir i W ir / Wi" = tgBi odreduju obirnske komponente relativne brzine Will:::: Vir / tg~i.(v2 -i\)+P2 -~. .12) dobio bi se novi izraz za moment. dobija se teorijski napor kola centrifugalne pumpe r---------------------D------------~ Y k =V 2u u z -v]u u ] ==u 2 (V zu -v]u -5-)= 2 0) (1 2V 2u -livlu) (3. pa ce tad a i teorijski napar imati maksimalnu vrednost koja iznosi Yk..I pri cemu su rnornenti sila pritisaka ~ x r. a) Odrediti snagu koju je potrebno dovesti kolupumpe da bi protok vode bio V=20Ils. ProbleM 3-32. i na kraju iz projekcija brzina na obimski pravac Slede obimske komponente apsolutne brzine Ii'. jednaki nuli. Moment ove sile. u odnosu na osu rotacije je if == (pVkV2 + Pz ) x.max = v 2u U2 .5° i ~z == 22°.2) obimske komponente apsolutne brzine. Ovde treba napomenuti da je protok kroz kolo v" veti od protoka tecnosti hoz pumpu Ii' za kolicinu Ll~T koja struji kroz pracep izmedu kola i spirale pumpe. c) Ako je v lu :::: 0.< V iu ==U i -Will =U i 2~nb. Voda struji kroz kolo pumpe Cija je geometrija definisana: precnicima D] =100mm i D z = 300mm. a to ce biti ako je ugao izmedubrzina u i VI <X. Smatrati da su gubiCi protoka izmedu kola i kuCista pumpe zanemarljivi..] :::: 90°..::2 -v] x ~) . sirinama hI =40mrn i bz = 10mm.. b) Iz izraza za snagu kola Pk == 1\.5) sila otpora tecnosti koja deluje na lopatice je R== pli'.(p/ikV] +~)x ~ = pVk (Vz x./0) == P rikyk . U skalarnom obliku moment se moze napisati kao 1M:::: pVk (V 2u i ' -v]l/i) I. b) Odrediti uglove apsolutnog strujanja <X. jer su vektori ~ kolinearni. i uglovima lopatica ~]::::: 23. Da bi se odredile ove dye brzine. Shodno jednaCini (3.2).13) Konacno.2' pad kojima voda dotice i istice iz kola. Kolo pumpe se okrece konstantnim brojem obrta n=14500/min. (3.14) se naziva Ojlerova jednaCina i predstavlja osnovnu jednaCinu pri proucavanju turbomasina. iz jednacina kontinuiteta V == vir 2ri 1Cb p k odrediti radijalne komponente brzine Vir:::: V ! 21. a sto se ovde nece sprovesti.2).294 KoliC/ita kretanja apsolutne brzine na ulazu / izlazu kola biti Vi :::: iii + ii\ (i=1. prvo ce se. I . zamenom ovih brzina u izraz (3. .12) pri cemu Stl brzine Vi" (i=1. I \.::2 .tgBi (i=1.1Cbi . tada l moment ima maksimalnu vrednost M max = pVk V zul2.

.3-32..8W. D4 := 410rnm i 63 := b4 = 10mrn.64Nm.777m/ s. Kako bi se izbeglo dopunsko skretanje struje zakolo se projektuje tako da je izlazni ugao struje izkola (:1. d) Nacrtati strujnicu apsolutnog strujanja kroz kolo i zakolo.524rni s...dobijaju se uglovi apsolutnog ulaznog i izlaznog strujanja kola (:1.13).1 daje obirnske brzine 1.:. Slika P. b) Koriscenjern trouglova brzina.) daje obimsku brzinu na ulazuuzakolo 1I3u := v2u D2 / D3 == 16. Zakolo irna dirnenzijeD3 ==310mm.932m/ s.. c) Za dobro projektovano zakolo treba da bude (:1.'·: .04° .905°) jer se tada izbegava dodatno skretanje struje.054mi s . dok se iz jednacine kontinuiteta za kolo dobijaju radijalne kornponente brzine VII' == V I Dl1tb 1 == 1. Konacno. v 2u == U 2 -v 2r ! tg13 2 . Uslov konstantnosti vihora (rvu = canst. Koriscenjem ovih brzina i uglova lopatica ~] i ~2 koristrursu se truoglovi brzina na ulazu u kolo i izlazu iz kola.592m/ s .905°.3-32.': '. . odnosno izraza (3.. slede obirnske kornpohenteapsolutnihbrzina v1u = u1 -VII' / tg13 1 == 3..1 == arctg(v1r / V Iu ) = 22. RESENJE a) Ugaona brzina obrtanja kola ro = I7TC / 30 == 151. Io!k4~dkretallja 295 KOLa ZAKOLC)'. == roD2 /2:= 22..3 == 6. iz zadatka pod a).553m/ s.2 == arctg(v2r / 1I2u ) =6.2= (:I.::: 17... v4r == V I D4 1tb4 == 1...lzmedu kola i zakola strujanje se odvija sa konstantnim vihorom.. odnosno hidraulicka snaga pumpe P == Mro == 7385. i e) odrediti porast pritiska u pumpi ako je ona sa i bez zakola. v 2r =V I Di1tb2 =2.12) dobija se obrtni mornent kola M = pV(v2uD2 -v]uDl)/2= 48.:::~."::. Radijalna pumpa sa zakoloin c) Iza kola je ugradeno fiksno zako10 koje sluzi za usporavanje struje.959ml s. 1z ovihtrouglova brzina.592m/s . : .122rnls.8s. '··'L. uVrStavanjem obirnskih komponenata btzina u jednaCiilU (3. .. Odrediti momentkoji deluje na zako10.:.3(U razrnatranom slueaju (:1.12 u1 = roDl /2 == 7. (:1.2 isti kao i ulazni ugao lopatica zakola.. a sto je prikazano na sLP.. dok se iz jednaCine kontinuiteta za zakolo dobijaju radijalne brzine v3r = ~T / D3 1Cb3 == 2.

2kg/ m3 • Kolo ventilatora ima ul1utrasnji i spoljasnji precnik D" = 100mm i Di. pIVO. a zatim i apsolutne vrednosti brzina I 2 2 V3 = 1. Za razmatrani slucaj izraz (3. Kalco su vektori sila pritiska P i P normalni na vektore polozaja r3 i 14 to su 4 3 rnomenti ovih sila jednaki nuli.P.330ml s.P3 == p(v~ .6929bar. . snaguventilatora.v~) / 2 == 1. koja je prikazana na sl. fluidna struja u kolo pumpe ulazi pod ugiom a j a 12 njega 1z1azi pod uglom a 2 • Pod ovim uglom (a 2 ==( 3 ) fluidna struja ulazi u zakoio da bi iz njega izasla pod ugloma 4 • e) rorast pritiska 11 kolu pumpe se dobija iz hidrauHcke snage kola i on iznosi /'o"Pk == PIT.3916bar.j V 3r +V311 = 17. . a odreduje se iz Bemulijeve jednaCine i iznosi /'o"Pz == P4 . d) KOl'isteCi uglove apsolutnih brzina (Xi (i=1.P +m(v4 -v3 )· 4 3 Moment sile reakcije zakola u odnosu na osu zakola je Mz == (P4 +n'lV4 ) x r:. (3.3.92Nrn. Ukoliko zakolo ne bi bilo fiksno moment Uk bi okretao zakolo u smeru suprotnom od smera okretanja kola. == 3.08ml S V4 == I 2 2 1/V4r +V411 == 3.4) erta se strujnica apsolutnog strujanja. Aksijalni ventilator se okrece konstantnim brojem obrta n=1450o/min i pri tome transportuje vazduh gustine p == 1. Ovaj porastpritiska je isti za kolo pumpe sa ili bez zaIcola. Jz ovih trouglova brzina odl'eduje se. a) Nacrtati trouglove ulaznih i izlaznih brzina i odrediti ulazni ugao lopatice tako da protok kroz ventilator bude V:: 1m3 1s. koji su prikazanina sl.0845bar. Porast pritiska u pumpi sa zakolom je /'o"P = /'o"p/c + /'o"P z = 5.15) za moment koji deluje na zakolo je istog oblika kao 12raz (3.296 KolicilllZ h-el'anjlZ Koriscenjern nadenih lcomponenata brzina i uglova lopatica zakola konstruisu se .(p] + Iin!3) x r. U zakolu se odvija promena koliCine kretanja. trouglovi ulaznih iizlaznihbrzina.P. Dalcie.674ml S.12) za moment koji opterecuje kolo pumpe. Porast pritiska u zakolu odvija se iskljucivo na racun transformacije kineticke energije struje. :: 300mrn. tako da jednaCina (3. Problem 3-33.15) Izraz (3.2.3-32. tako da se momentna jednacilla svodi na konacan oblik Us = lil(V4u D4 -v3"D3 ) 12 . obimska komponenta bl'zine v 411 = V4r 1tga 4 .6).licku.3-32. daje siTu reakcije Rz = P ..' == 3.15) daje moment Uk =-38. i izlazni ugao lopatice ~2 = 70°. b) Odrediti obrtlli moment kola i hidrau.

. b) Analiza sila koje optereeuju ko10 aksijalnogventilat~rai pri promeni kolicine kretanja. Pri crtanju ulaznog trougla brzina koriscen je uslov da ne postoji pred-rotacija struje..799m/s.3-33.915m/ s.Kolicina hetan/a 297 .16) dobija vrednost momenta M=O.°.84 S-1 ? Aksijalne (protocne)' komponente apsolutne brzine odreduju se iz jednacine kontinuiteta i iznose . Obimske brzine kQla na posmatranom precniku su u=u l :::tl 2 =roD l /2=7. te je zato (Xl::: 90°. 22· Vlx = V2x = 4V / reeDs . Meridijanski I presek =- Slika P. jer u svim meridijanskim presecima profil brzina ima isti karakter. .16) Kaleo je za razmatrani meridijanski presek r::: rl ::: r 2 = Du /2. i glasi (3. BirajuCi meridijanski presek na precniku Dl mogu se nacrtati trouglovi brzina prikazani na sl. to se iz jednaCine (3.12) za moment pTOmene koliCinekretanja moze primeniti i za aksijalne turbomasine.3-29 i P. je identicna sa vee datom analizom sila uprilIlerima P. tako da se izraz (3.lOSNm. pri cemu je ugaona brzina (j) = mr / 30 = 151.5.)::: 15.3-32.P.3-33.D. Ovaj uslov daje obimsku komponentu apsolutne brzine vl " == O.592m/s.. dok se obirnska komponenta apsolutne brzine naizlazu iz kola odreduje iz trougla brzina i ima vrednost v2u = tlz -v2x / tg~2::: I. Aksijalni ventilator i houglovi brzina RESENJE' a) Kaleo lopatice nisu vitopere to one u svakom meridijanskom preseku odredenom poluprecnikom r imaju isti izgled. Zato je sasvim svejedno koji ce se poluprecnik r izabrati kaomerodavni ia razmatranje. sakojom se odredllje hidraulicka . Koristeci trougao brzina na ulazu u kolo dobija se trazeni ugao Iopatice ~l ::: arctg(v lx / til) ::: 64. odnosno da fluidna struja dotice normalno u kolo.

832. . 0:. V:. je Va =.RESEN.39W..p:. Odrediti: a) sHe istezanja zavrtnjeva u vezama A-A i B-B. Ovaj rezultat upucuje na zakljucak da se u aksijalnim ventilatorima ostvaruje veoina mali porast pritiska. Problem 3-34. Koeficijent lokalnog otpora mlaza pri strujanju preko lopatice je S=O. P / V = pmr(v 2u -vIII) = pu(v2u -v lu )' (3.3-34a je horizontalno. (3.39Pa. Ukupni protok vade.2. Precnik mlaznice na izlazu je Pri isticanju mlaza postoji lcontrakcija mlaza ciji je koeficijent kontrakcije \v =0.3-34. Prema tome. . kroz cev precnika Do:. b) Slika P. 1200mm i turbinu. kola turbine 51. Zatim se iz odgovarajuCih Bernulijevih jednaCina dobijaju pritisci aa mestima prirubnickih vezaA iB \ \ . Sm>Sk.SI. Cetvoromlazna PeltoIiova turbina odreduju se brzine strujanja v:::: 4V / d 2n iVa'" 4Tjo I D 2n. Cetvoromlazna vertikalna peItonovska turbina precnika kola DK =.' a potom ill sracunati za vrednost ugla y=O .:.:.lE: Na samom pocetlcu treba napomenuti da je vertikalna peltonovska turbina dobila naziv po vertikalnom palozaju vratila kola.:. b) snagu i stepen korisnosti kola turbine za proizvoljni ugao y. P. ako su poznate velicine: D.:.16.16.. 175mm. Na 05novu zadatog protoka kroz mlaznicu.p =. 2 m3 / s po jednom izlaznom mlazu.17) Izraz (3. odnosno d:. okrece se konstantnim brojem obrta n=500o/min.8m3 / s.1910mm. Na osnovu sprovedene analize moze se odrediti i porast pritiska u kolu kao b. Za analizirani aksijalni ventilator se dobija b.17) predstavlja Ojlerovu jednacinu za aksijalne turbomasine. CI.Mm =.298 Kolicina !cretallja snaga ventilatora P=.

.. D n pri eelllu su sile pntlska PA = PA -4- Ps = Ps -4-' Dakle. Sa lopatice voda istice relativnom brzinom w 2. b) Poslllatrace se isticanje vode iz mlaznice na kraju. koja je u opstem slucaju u odnosu na obirnski pravac postavljena pod uglom y. trazene sile istezanja zavrtanjskih veza A -A i B-B su RAi = RAXcosa-R ily sina RBi =Rsx sinB-RBy cosB . to ce preenik suzenog mlaza biti j :::: = 160rnm. a sto ovde zbog obima posla nije sprovedeno. dj n cosy R == pV(Wj +W2 cosy) = P-4-(1+ .: 4V / d 2 n.~ = PssinB-PA cosa+pVvo(sinB-cosa)..Jc. iz jednacine (1) se dobija sila reakcije 2 . izraz (3.5). S obzirom da se kolo okrece konstantnim brojem obrta. i za nju se koristi zakon (3.0V brzina strujanja kroz ovaj presek iznositi Vi = 4V I d(n = 99. Snaga kola.3-2.5). D21( . iIi u nekoj drugoj prirubniekoj vezi. KoristeCi vezu izmedu relativnih brzina w 2 == wI /.+1 Ova sila je za vrednost ugla y==O maksimalna i 1znos1 R=189. RAy = -[pJiT(v +1'0 sina) + PA sinal. + 1.. koja sledi iz odgovarajuce Bernulijeve jednaeine. Cirne bi sveukupna korisna sila bila manja.Kolicina hda17ja 299 KoristeCi zakon 0 promeni koliCine kretanja. Da bi se ovi neieljeni efekti izbegli lopatice peltonovskih turbina se prave sa uglom y ~ 15°. Ovaj rezultat ima sarno teorijski znacaj. P. obimska brzina lopatica biti 11 = Dk nl7 /60:.86MW Stepen korisl1osti je odnos korisne i ulazl1e snage.3-34b). C.: 50m / s. RBy = PA sina. tada:bi isticuCi mlaz na susednoj lopatici izazvao znacajnu sHu otpora. pa ce apsolutna d d. Kako postoji kontrakcija mIaza.TTYJ == 37. odnosno llletodologiju opisanll u primeru P.J)(V j -u)v j . jer u realnim uslovirna ugao lopatice y=Oo dao bi maksirnalnu lokahlU vredllost sile.B+pVvoCsina 2 cosB). Pre rna tome sledi da ce voda lopatici doticati relativnorn brzinom Wj =Vj-u. u kojoj se odvija promena kolicine kretanja. iznosi Dk 1· . Voda iz rnlaznice istiee brzinom v:. '. dobijaju se kbmponente sila reakcije R Ax = (pVvo + PA ) cosa. P == 4RTw =15 RD. izlazne cevi. Zato se uocava kontrolna zapremina Vkon (s1. to c. za y=O.47m/ s. bilo koje od eetiri. kao i razmena energije izmedu mlaza vade i lopatice.Ps cos.3kN.i ilIlU vrednost n. U prostoru u kome je voda u kontaktu sa lopaticom odvija se promena koliCine kretanja. medjutim. koji daje sHu reakcije mlaza kojadeluje na lopaticu (1) pn cernu su n~ i ortovi normala izlaznih mlazeva sa lopatice. Na sliean naein nasIe bi se i odgovarajuce sile II vezi C-C.. RB.

2 +1 pV-~ 2 "'1 Jr.300 Ko!ici11. "'1 "1 . dakle ima realno maksimalnu vrednost 0.9 . Medutim. .0.a kretal'1/a 11 =Pk = P'1i Ru _= 2(1+ cosy )(l-:'!'!"')~= 0. Dobijena vrednost stepena korisnosti je maksimalna vrednost koja bi se kolom mogia ostvariti. zbog neravnomemosti dejstva mlaza na lopaticu Oer se ena okrece) i gubitka usled okretanja kola u vazduhu.91. stvami koeficijent korisnog dejstva je manji za 4-5%. .956.

.

\ I .

velika brzina reagovanja..301 4. Medjutim. kao sto su: na alatniIn masinama: presama. kocnice tockova i s1. II teskoj industriji .. pogon tockova. rudarskim i gradjevinskim masinama: bagerima. dizalice.. na makazama za secenje lima. presama i td. sistemi komande leta (pagan predkrilca i zakrilca). inzenjerijskhn masinama i 51. a za funkcije prenosa snage i upravljanja. Dams je tesko zamisliti neku oblast tehnike a da se u njo] ne koriste UHS-i kao nezavisni sistemi. U UHS-u strujna energija tluida. mogucnost dobrog upravljanja i dr. tenkovima. ako je radni fluid ulje tada se obieno misIi na posebnu oblast hidraulike koja se naziva u(. odnosno problemi koji Stl tretirani u sklopu Odeljka 2.. regulaciju nivoavode na prelivima i sl. i u drugim tehnickim sistemima prenosa snage iupravljanja. Primena DH je toliko siraka da je veoma tesko nabrojati sve oblasti primene. laka transformacija strujne u mehanicku energiju. Na osnovu ovih prednosti i osobina UR moze . na specijalnim vozilima i td. mali smeStajni prostor.. transportnim masinama (pogon vitia i s1. na dizalicama. Ova Cinjenica Cini primenu uljne hidraulike veoma sirakom.a to su: jednostavan pre nos energije ad njenog izvora do mesta koriscenja.). U uslovima razvoja i primelle savremene tehnike i telmologije UH zauzima veoma znacajno mesto. rob 0tima i td. prikolicama (za njihova prainjenje) i td. ali ce se zato dati neke glavne oblasti primena. koja je po pravilu zasnovana na pritisnoj energiji radnog fiuiua. na brodovima: pogon i podesavanje kormila.:tno kretanje i obrnuto. poljoprivrednim masinama: traktorima (za podizanje radnog orudja).'. ostvarivanje velikih sila i momenata sa malim pobudama. strugovima. na drumskim i sinskim vozilima: koboni i upravljacki sistemi. pri cemu se vISi savladavanje sile pri translatornom kretanju.sistemima za livenje pod pritiskom. se transformise u neki koristan mehaniCki rad. br Isilicama. ili u sldopu nadgradnje drugih tehnickih sistema u . iIi II sistemima upravljanja iii Ii regulacije. rendisaljkama. Ovakvu dobru primenljivost URS-a omogucile gU neke njene prednosti u odnosu na adekvatne mehanicke i elektricne sisteme. jednostavna trans. kombajnima (pogon radnih tockova i dobosa).ita hidraulika (UH). liftovi i td. za vojne potrebe: upravljanjem oruzjima na avionima. OSNOVNA RAZMATRANJA Jr PRIMENA DUNE mIlRAULllJKE Kada se kaze hidraulika obicno se pod time podrazumeva strujanje vode kao radnog fiuida.J:::rmacija translatornog u.. sto se ni ovde nece roku-savati. Uljno-hidraulicki sistemi (UHS) prvenstveno se primenjuje u sistemima prenosa snage.zelezarama i valjaonicama za pogon valjackih linija i valjaekih stanova.. brodovima. u hidroenergetici (na pro kod regulacije rada turbina) i hldrotehnici (za pogon vrata recnih i kanalskih prevodnica. dizalice.. laka zastita ad preopterecenja. na avionima: pogon stajne noge pri uzletanju i sletanju. buldozerima.). iIi momenta pri obrtnom kretanju. kojima primena VH prakticno predstavlja simbol modernizacije. utovarivaCima i s1.1. . u livnicama .

Dakle. cevi. Kao sto se vee mogio primetiti UHS-i imaju svoju primenljivost. kod lose odrZavanih URS-a curenje ulja utiee na zagadivanje radne sredine. 4. a to je deo koji pripada i nazivu ave oblasti tj. zakljucuje da izvrsni organi predstavljaju vezu hidraulickog i mehaniekog sistema. hidraulici. do mesta gde se ta energija pretvara u koristan mehanicki'Tad. Ovi nedostaci DHS-a se ne mogu izbeCi. a s druge zahteva veoma Cisto ulje . elektricnih i elektronskih sistema. Zato se bez puno objasnjenja moze kazati da su DHS-i veoma slozeni i odgovorni sistemi eiji se princip rada zasniva na hidraulici. medjutim.a ujedno i izvor energije za Slika 4. automatizacije. kod dobro projektovanih i konstruktivno resenih sistema ani se mogu svesti na minimum. Izmedju izvora energije i izvrsnih organa postoji eitav niz elemenata za vezu (cevi. Svi t i l sastavni delovi UHS-a: pumpe. A. praktieno.4. a sto ee biti uCinjeno u ovoj knjizi. dakle. a sto su modema masinogradnja i industrija '<leoma dobropratile. iIi ako 1r ~'~~ se vrSi obrtno kretanje tada se oni nazivaju hidro-motorima (HM).302 Osnove uljne hidraulike se veoma laka zaldjuCiti da DR-a omogueava izradu koncepcijski novih masina i pogona. koji omogucavajufunkcionisanje DRS-a. nazivaju se Komponentama .) i upravljanje.2. deomebanickog sistema za koji je iZvrsniorganpovezan. DRS prenosa snage. IDDRAULICKI SISTIEMI lP'RENOSA SNAGE Osnovni zadatak UHS-a je da izvrsi prenos energije od njenog izvora. ovde se radi a multidisciplinarnoj oblasti. a da se nadgradnja ovih sistema obavlja kroz primenu znanja iz mehanike. te je zato njihovom proueavanju nuzno posvetiti vise paZllje. U ovoj knjizi bice reei sarno 0 onom delu UB.2). kao sto su: relativno mali stepen korisnosti. Ovde se. koji je po pravilu pumpa. UHS-i imaju i znaeajnih nedostataka. u svim oblastima tehnike gde obavljaju vise ili manje vazne telmicke zadatke. Ta transformacija strujne energije u mehanieku obavlja se u UH komponentama (UHK) koje se nazivaju lzvrSn/OIgam: Na njima'se u zavisnosti od telmiekog zadatka kojeg treba obaviti savladava sila ili obttni moment (51. koji predstavlja OSllOVU fUl1kcionisanja UH komponenti i sistema. odnosno DRS-ima.izvrsni organ predstavlja gubitak energije nosene fluido1n. primenjene komponente zahtevaju visok stepen kvaliteta abrade povrsina a sto s jedne strane poveeava njihovu cenu. i td. Sa energetskog aspekta jedan . zbog '/elikog gubitka energije u komponentama DHS-a veoma su izrazeni problemi zagrevanja ulja.ko se na <l==izVrsnom organu vrsi translatoF rnO kretanje tada se oni nazivaju hidro-cilindrima (He).odnosno prisustvo dobrih filtera.2. zbog visokih pritisaka uIja veoma su prisutni problemi zaptivanja. izvrsni organi i td. creva i td.

Dakle. UHS-i se mogu deliti po razliCitim kriterijumima. Jednacine koje se koriste za 8tac:iionarnii proraeulD rada UHS Za proracun stacionarnog rada UHS-a koriste.1. creva.. kontinuiteta i kretanja. i Sarno u izuzetnimslllcajevimamoie da se izvrsi njena 1inearizacija kada se dobija Ap = KV. kriyine. . dole selcod UHS~a sa vise izvsnih organa postavlja odgovarajuei broj Bernulijevih jednacina i jednaCina kontinuiteta. . Pasivne komponente su one komponente koje aktivno ne ucestvuju u prenosu snage a neophodne su za njihovo funkcionisanje. kako ia staeionarni. sarno leada je opravdana. tako i za nestacionaran rad UHS-a je metoda zasnovana na primeni Laplasovih .tadase iove promene moraju uzeti u obzir u odgovarajuCim jed~aCinama.hidrocilindri i hidromotori. Ipak. Primera ovih sistema ima mnogo. Prema broju izvrSnih organa UHS-i se dele na sisteme sa jednim i sisteme sa vise izvrilnih organa. koji opisuje ponasanje URS-a. l\:1atematicke metode koje se koriste za resavanje sistema jedllaCin~. Kod sistema sa jednim izvrSnimorganolllkoristi se po jedna jednaCina Be rnulij a. ova podela je interesantna sa aspekta proracuna. Komponente za vezu su cevi. Linearizacija pojedinih funkcijasistema jedilacina. potrebna je radi njegovoglakseg resavanja. Ove komponente dele se na a1ctivne. Aktivne 1componente UHS-a su: . Ova razlika nije sustinske prirode.hidraulic1ci razvodnici i ventili koji sIuze za upravljanje radom UHS-a. Ovde ee biti reci same 0 podeli prema broju izvrsnih organa. pri cemu je· K koeficijent proporcionalnosti. jer je ova podela ekvivalentna podeli u klasicnoj hidraulici na proste i slozene cevovode. a odnosi se na broj jednacina leoje treba resavati. i one sIuze za transport fluida pod pritiskom izmedju aktivnih komponenata..pumpe (koje predstavljaju izvore energije). pri cemu sprega izmedju jednaCina dolazi po brzinama. koji sIuze za transformaciju energije.3. tipa Ap =XV.izvrsni organi . To su: rezervoari sa uIjem. Jedna od najcesee primenjivanihmetoda. Sistemi sa jednim izvrsnim organom su oni UHS-i kod kojih je prisutan sarno hidrocilindar iIi hidromotor. pasivne i komponente za vezu. pritiscimai pomeranjima. Ovako dobijeni sistem jednaCina predstavlja spregnuti sistemjednacina. . Proracun UHS-a se razlikuje kod sistema sa jednim i vise izvrSnih organa.3.Ako se pri kretanju UHK njihove karakteristike menjaju iVaZida je . OSNOVE PRORACUNA UHS 4. su razlicite. sisterni hladjenja i preciscavanja ulja i s1. vee formalne. sieklasicne jednaCinehidraulike Bernulijeva jednaCina i jednacina kontinuiteta i jednacine mehanike GednaCine kretanja). sistemi sa vise izvrilnih organa su mnogobrojniji a njihov proracun je mnogoslozeniji od onog kojeg treba obaviti kod sistema sa jednim izvrilnim organom. U· opstem slucaju ova zavisnost je nelinearna. Ovde ee se navesti same dva primer a ito: hidraulicke prese kod koje He obavlja translatorno kretanje i hidraulicke testere kod koje HM obavlja obrtno kretanje.Ap = f(V).OSl10ve ulJnehidraulike 303 UHS-a. racve i s1. leao i po jedna jednacina kretanja za svakupokretnu UHK. 4 .

koja je u UHSima od 20 do 400 bar.1 Bernulijeva jednaCina glasi: . I. s druge strane ako hi se koristili koeficijenti lokalnih otpora om bi za UHK imali veoma velike brojne vrednosti.3. uzece se primer razvijenog laminarnog strujanja ulja (p= 900kg/m3 ) sa brzinom od 2m 1S. S obzirom da je u UHS-ima radni fluid ulje pod visokim pritiskom i da se ono pri prolasku kroz UHK zagreva to ce u opstem slucajli gustina ulja biti p = pep. energiju pritiska moze zane mariti.k:ineticka uodnosu na. predstavljen preko koeficijenta lokalnog otpora i racuna se I \ I . . Veoma slicna analiza vccli i za potencijalnu energiju geodezijski pritisak pgzl_2' koja se veoma cesto moze zaneliJariii u odnosu na pritisnu energiju.3. .304 Osnove uUne hidraulike transformacija. Da bi se ovo zanemarivanje opravdalo.1lo BlfR·lllluiijevlaI jOOllllliMHllllMi Izmedju Bemulijeve jednaCine koriscene u Odeljku 2. a ako se one zanemaruju to ce se posebnonagiasiti. u UH se radi sa visokim pritiscima.3. cia se ulje smatra nestisljivim fluidom. T). Ovo dolazi zbog razloga sto s jedne strane proizvodjaCi UHK daju njihove karakteristike u funkciji prHiska i. U jednacini (4. j ::::: 2 (~i ::::: 4/3) i za razvijeno turbulentno strujanje (Xi ~ 1 (~i ~ 1).3.1. (i::= 1.dinamicki pritisak PCJ.1 i za strujnicu koja povezuje preseke 1-1 i 2-2 Slika 4.3.2). moze da se odtedi kineticka energija posmatranog strujnog preseka. kao lokalnim otporiina. to jednoznacno sledi da se . te se zato. uziinati i kineticka i potecijalna energija. Medjutim.1) popravni koeficijenti (Xl i (X2 imaju vrednosti za razvijeno laminarno strujanje CJ.3. kineticka energija strujnog pteseka u odnosu na energiju pritiska moze zanemariti. racvama i sl. 4. veoma cesto. dole je na klasicnim lokalnim otporima: krivinama.1) i koja vazi za sIuCaj kada se radni fluid smatra nestisljivim fluidom (p = const.1i.radi korektnosti. Treba sarno napomenuti cia je pri radu sa UHS-ima veoma prakticno 2 raditi sa pritiskom. Da bi u ovom slucaju jednacina (4.r (4. U ovoj knjizi ce se u zadacima. pad pritiska u UHS~usastoji se od pada ptitiska na lokalnim otporima i lisled trenja. Poznavanjem koeficijenata CJ. a ne sa velicinom Y [J/kg]. i ovcle nema nikakve razlike. u UH Bernulijeva jednaCina se pise tako Up da svaki njen clan ima dimenziju pritiska.). Kod slozenih UHS sa veCim brojem izvrsnih organa i komponenti za rdavanje je potrebno koristiti rmmericke metode. Ako se ova dobijena vrednost poredi sa redom velicinep:ritiska.4. gubitak je predstavljen sa padom pritiska. a sto daje kineticku energiju . Kao i u klasicnoj hidraulici. Tako na pro za slucaj jednog dela UHS-a sa s1..1) vazila potrebno je da se efekti stisljivosti ulja mogu zanemariti i da je temperatura ulja konstantna iIi priblizno konstantna.v 2 12 = 3600Pa. ti. Na UHK. d Dakle..1. / " Ie.

..Vz "'" Tt+ E Vdp elt' (4. Frvo. Ovi efekti se uzimaju U obzir pri prelaznim (4.(Re). V+dV oblik p+dp V: _ V = dV + V dp Slika 4. U nastavku ovog paragrafa ce se potraziti odgovor pod leojim uslovima vaze jednaCine kontinuiteta (4.Za proracun pada pritiska usledtrenja koristi se..63) za turbulentno strujanje Ie=0. dV VI . sto znaci da ce Rejnoldsov broj biti relativl10 mali. oblik jednaCine kontinuiteta (4. U UHS-ima se po pravilu koristi ulje koje ima relativno veliku vrednost koeficijenta visleoznosti. dok ce turbulentni rdim strujanja biti veOma retIeo prisutan u UH instalacijama. I drugo.1..3. . dat i u naslovu Oddjka4.1. tada se moraju uzeti u obzir efekti .=64/Re .4) se.2) Ako se.4. uglavIlom. (4000<Re<105).39): A.3).3. u"i.m ~li~--m!1 mb 1 .3. ). Razlika izmedju ovih masenih pratoka je posledica promene mase u kontrolnoj zapremini.3.1.2 1 Z dt p dt ' koji se koriscenjem modula stisljivosti fluida E = pdpldp svodi na \ .3164/Re I/4 .2..V2 12 (v.1. i da ce skora uvek rezim strujanja biti laminaran. oCigledno. a sto znaCi da se njihova zaprenllna menja (Clan dV I elt).4. svodi na oblik (V.1...1 jednacina kontinuiteta giasi: (4.4) se ovde ne daje radi tog zakljuclea. i Blazijusovim izrazom (2..Osnm.3. pa jednaCina kontinuiteta glasi.5. . tada za svaku racYU vaii jednaCina kontinuiteta i=l 2>.3.stisljivosti fluida jer je p = pep) (clan V / E· dp 1dt). i~· /' Kako je masa m = pV to jednacina kontinuiteta dobija '. Odelj-ak 2. = liz)· Medjutim. .2. 0 sistemu sa vise izvrsnih organa.29). =LV .-': ::m1 -mZ =Tt· i' . JednaCina k-«mtiIDIuiteta Za slucaj stacionarnog nestisljivog strujanja lcroz URS sa s1.1).2) i (4.3) pri cemu n oznacava broj ulaznih am izlaznih zapreminskih pratoka.1. vecda bi se ukazalo na neke efelete koje treba uzeti u obzir pri ne~t'Lcicinarnostimakoje sejav1j'1}'l U UHS-ima.3.3.2) . calc. tj.4) U slucaju stacionarnog strujanja jednacina (4. sa s1. zato Sto je uljellUHKicevima pod visokim pritiscima. koeficijel1t trel1ja se odredjuje za laminarno strujanje u cevima izrazom (2. 4. dm .U'"u . . j=I) n m (4.3. to se zidovi cevi i URK ponasaju elasticno. sa ulaznim Ihl = prj l i izlaznim 1h z == pij 2 masenim protok fluida.3.e uljne hidraulike 305 primenom izraza i:1PI = pC. Darsijeva fontmla izraz (2. koji je. Prema tome.3.1.3.3.1. pale. (Re=vDlv<2320) .3. kao i Mo se vidi iz jednaCine (4.2. fadi 0 slozenom URS-u. U UHS-ima sve cevi se.1. ponasaju kao hidraulicki glatke cevi kod kojih je Ie = A. U tu svrhu posmatra se UHK zapremine V.

3. pri staeionarnom radu DRS-a ovih efekata nema.3. Zato se ovde oni nece ni resavati.306 Osnove tlljne hidraulike procesima . calc i jednodimenzijski. . pricemuse u obzir moraju uzeti i promelle f:. . Prema drugom Njutnovom zakonu.7) 4.6) svode na jednostavne oblike: N l:F.translatorno iii obrtno. Problemi ovog tipa. u tenzorskom obliku.2. j~dnacinu energije Dr a aT ·Ovi _ pcvm =PQ+8x (ka:)-pax+CV' (4.3.6) pri eemu su x i cp merodavna linijska i luena koordinata. koji nastaju.hidralllickim lldarima. t kojoj su: T-temperatura fluida.1. Ova polja. jednaCina kretanja komponente koje VISe translatnorno kretanje glasi: In x:::: i~l IF. tako da jednaCine kontinuiteta (4.3.3. Encrgdski lbiRans UHS 4\. tada se dinamicke jednaCine (4. pri naglim otvaranjima i zatvaranjima razvodnika.~J ' Xj UX 'Xi OX j k viskozna disipaeija.6) su napisane u skaiarnom oblilm jet se po pravilu one postavljaju za ose translaeije iIi rotaeije UHIC Vkoliko se radi 0 jednolikom kretanju He-a (x == canst -+ x == 0 ).4) vaze.'1lstil1e i viskoznosti od temperature.1..5) i (4. D / Dt = 0/ ot +VjO / oXj-materij alni izvod i OV. odnosno velieine: brzina. (4. J-moment inercije mase. Da bi se ove veze bolje uoCile napisimo.3" JellillllaChl!l!2 krrelbllillJljOffi Koji se oblik jednaeine kretanja koristi pri proracunu zavisi od toga kalevo kretanje vrsi UHK . iIi 0 rotaciji HM-a konstantnom ugaonom brzinom «p == ()) =::-const -+ ip = 0). ate veze do laze iz jednacinakretaIija i energije. N (4.3.3»za pravae i . Cv -speeificna toplota fluida.8) I 1 .5) dole se ona za ohrtno kretanje svodi na obIik N J <P = IJVf. pritisak i temperatura su medjusobno spregnuta. sHe koje deluju na komponente u translaeiji i M j momenti koji deluju na komponente u rotaeiji i i =N je njihov ukupni broj. i=1 (4. kontinuiteta i energije. Ono sto je ovde interesantllo kazati jeste da je pri strujanju zagrejanih fluida problem odredjen strujnim(brzina i pritisak) i temperaturskim poljem.3. Yjr Ovi oV j 2 Ovk l2 U c))==Tija-=2l(""-+a)--38ij. na pr.3.2.1.5) i (4.3. q-razmenjena kolicina toplote.. 41. iIi se oni zanemaruju. su slozeni i njihova analiza ne predstavlja interes· ove knjige.=1 =::0 i=l LMi =0.3.3) i (4.3. Opsta r3zmatrallljOffi U opstem slucaju strujanje fluida promenljive temperature opisano je jednacinama Navije~Stoksa. dole su F.3. JednaCina kretanja fluida UednaCil1a (2.koji se tretiraju pri dinamiekom ponasanju UHS-a. . k-koefieijent toploprovodljivosti fluida.3. J ednacine (4. Medjutim.

' t ij Ox.5).3.a i tom prilikom se zagreva na osnovu hidraulickih gubitaka sria.3. ·) .2. Promena temperature uija U toku rada ulje prolazi kroz pumpe. sto za posledicu ima da je i promena temperature fluida zanemarljivo mala (primer: za vodu na 20 D e. To je i osnovili razlog da se u klasicnoj hidraulici strujanje fluida smatra izotermskim.. rada:. valjanje tople-usijane metalne trake. Dakle. i po temperaturi koja se u jednacini (4. bstaledelove . ] ] Ov j a Ovj (4.la.Uklasicnojhidtaulici /:..Vj -a.Osnove uljne hidraulike 307 pomnozena sa brzinom Vi se svodi na oblik D p Dt (y) == pF.2. UHK i. medjujtim.Na samom pOCtku rada temperatura ulja raste. pr. Osim navedenog izvora toplote koji· senalit2..10) krije krozviskoznost i gustinu.geM kojisetraIlSformisu u toplotu. 41.10) Sada se jasno vidi da su jednacine (4.p V . pazato 0 ovoj pojavi pri projektovanju UHS-a treba obavezno voditi racuna. i ona se pretv'lra u toplotu 1'M--::::-Q~=-rh-c-/)"-T-. gde je pad pritiska /)"p iprotok V. Ti izvori toplote su diktirani samim tehnoloskim procesomukome se nalazi UHS.UHS-. /)"T==6.ili. od temperature· koja je jednaka teperaturi okoline...10) spregnute po brzinama i pritisku. Ono sto je ovde vaino uociti to je clanviskozne disipacije 'tij Ovj IOx j koji se javlja u obe jednacine. Medjuti:in..od njegovog pustanja urad padO prestanka.:(pv j ) 1 V. 1 ako je na slici .11) pri cemu su c-specificna toplota fluida (za najceSce koriscena ulja ima vrednost c"'" 1880J IkgK) i iJ. RESENJE: M=3.2. sto i nije tako retko.3. paragraf 2.3.-~--/)"-T-"'=~/)..024K).04K.T porast temperature fluida. sve do postizanja maksimalne vrednosti Tmax' sIA. c = 4183 J / kgK i za pad pritiska na lakalnom otporu /)"p = Ibar dobija se /)"T:::: 0.p je malo. ulje se zagreva. na pr.koClaviona u ogranicenom smestajnom prostoru zbog prisustva niketnih· motora iii zbog aerodinamickog zagrevanja spoljnjih povrsina.8) i (4. Na jednom lokalnom otporu.iusamOIlrUHS~u. Ulje (p =880kg 1m3 . izgubljena snaga je /)"p == iJ. Odl:editi izgubljenu hidraulicku snagu i porast temperature ulja. zbog prisusva spoljnj~gizvora toploteplizudelova UHS-a. . U jednaCini kretanjaovaj clan potice od viskoznosti i vezan je za hidraulicke gubitke (v. Pro/J/em 4-1. a + P-&~+ ax.5kW . .1. c == 1880J / kgK) protice kroz HMprotokom od 211 I min pri tome praveCi pad pritiska od 100 bar .-. Proces zagrevanjaulja trajeza celo vreme rada UHS-a .3. doku jednacini enegrije on predstavlja jedan "izvor" toplote.3. dolazi se do veoma vainog zakljucka da se hldraulicki gttbici enegnje procesom viskozne disipacfje' pretvaraju tt toplotu.p-I-p--'c1 (4.c u .. u UH padovipritisl~a su veliki sto za posledicu ima zagrevanje ulja u UHS~u. (v.3. na. odnosno uticu na porast temperature radnog fluida. iIi na pravolinijskoj deonici.

. tj. Pu = PK +M .max .ure ulja raste i temperatura URK.3. Stepen Ilmrisl!lloslti nBS Snaga koja je ulozena u UHS (P.308 OSl1ove uljne hidraulike promena temperature ulja prikazana glatkom a maksimalna· pravom linijom. Da bi se u ovom slucaju ogranicila temperatura uljanaTs.2..mavl-""*-~=:':"'... I r_alni rad URS-a T max .. veceg curenja ulja iz UHS-a.. Uz prisustvo hladnjaka toplotna ravnotda se postize jednaCinom M=Q o +QR' 4.?o"'wc r.3.3. Promena temperature ulja u UHS-u jan rad u UHS-ima maksimalna temperatura ulja se ogranicava u intervalu od..3. odnosno povre·menog rada izvrsnihorgana.. Prekomerni rast temperature ulja se postize kada jesnaga gubitaka veca od razmenjene !colicine toplote sa okolinom (M > Qo)' tada je maksimalna temperatura ulja Tmax veca od maksimalno dozvoljene temperature' ulja u UHS-u f. porastom temperat... Temperatura se u UHS-u ogranicava jer dovodi do Citavog niza ndeljenih efekatao Nairne. Kod specijalnih DRS-a. Osim ovih ndeljenih efekata porastom temperature moze se narusiti hemijskastabilnost ulja sto dovodi do oksidacije ulja. porastom temperature viskoznost ulja opada 8to dovodi do smanjenja sposbnosti podmazivanja. AT /-"'=::":==='---1 b) f---~r'~ '~".3. temperatura ulja se ogranicava na 80°C.2. leao sto su UHS-i na avionima. u realnim uslovima rada zbog ukljucenja iIi iskljucenja razvodnika.. Tom prilikom jedan deo toplote se akllmulise ( Qa) U navedenim elementima UHS-a.. a zbog temperaturske zapreminske dilatacije u zazorima moze doCi do ostecenja UHK. postizanjem temperature Tmax uspostavljena je toplotna ravnoteZa. a drugi se predaje oleolini (Q~) preko svih povi'Sina URS-a.max' sL4.1b.':==--l. lolcalnih otpora kroz koje ulje struji. b.max' Za pouzdan i dugotraa) :Z. ulje.2. temperatura ulja se i vremenski menja. koja se manifestujeizdvajanjem taloga u obliku smole.) deli se na korisnu (PK ) i gubitke (M). a sto znaCi da je snaga gubitaka jednaka koliCine tbplote leoja se odaje oleolini (M::: Qo)' Tada je maksimalna temperatura ulja u UHS-u Tmax manja od maksimalno dozvoljene temperature ulja f.12) . cevi. koji na cVfstim povrSinama stvara tanku tvrdu' skramu koja moze ostetiti zaptivne elemente.inaxpotrebno je ugraditi razmenjivac toplote koji hladi ulje odvodjenjem suvisne koliCine toplote QR' a koji se po pravilu nalazi u slopu rezervoara za. (4. kod vojnih nadzvucnih aviona kod kojih je izrazeno priSllStvo zagrevanja ulja zbog spolja8nje toplote nastale usled aerodinamickog zagrevanja koriste Se sinteticka ulja sa dozvoljenom temperaturom do 300°C. ~.50 do 60°C.P=Qo ~ -r--~------------ To -f--+-------------+------=-zagrevanje! hladjenje j +-~------------~------------~ t zagrevanje prestanak rada URS-a Slika 4. Pri stabilnom radu UHS-a.1. Na pocetku. iIi..

. (M=I+J+K+N) (4. ulrupna korisna snaga je J . J-hidrmotora.=] .Osndve uljne hidraulike 309 prema tome.3. +liPk +Mc +Mm . stepen korisnosti VHS-a bo odnos korisnei ulozene snage je PK I1P l1Hs=p=l-p. 4.2.=1. v ·x 11Pc. zbog zazora u pumparna. 4. Fnvn + I.r. == L. trenju i UHK.17) i ovako odredjeni u sebi sadde i hidraulicke i meharucke gubitke.3.VHK Ulozena snaga u UHS je snaga na ulaznim vratilima pumpi Pu = '2: j~] ] Mj(i)j . Pri projektovailju UHS-a jedan od vaznihzadataka jeste da se postigne 8to yeti stepen korlsnosti. Gubici usled curenjaulja su dvostruko nepozeljni. HM-imai UHK deo ulja izlazi-curi iz UHS-a (sl.3.15) U UHS-ima stepen korisnosti se obicno krece oko 70 do 75%.3.lokalnim otporima.snage na UHK su dominantan clan. Korisne snage su one kojima se na izvrsnim organima obavljaju radovi.3.16) pri cemu su njegovi sastavni delovi.g1ase: 2 ~ v2 ~ /.3. N n=1 PK = I.18) . 11P). curenju i mehanicki gubicL· Gllbici smige u pllthpama su: 1 Mp = L(l-l1 p • j=1 ) Mj (i)j . ""'1 Ne sarno u sklopu ova tri gubitka snage nego uopste u UHS-u gubici. ion iznosi: LlV=LLl~ =V1 -V2 i=1 M .2 (fl).13) 11 u V daljem tekstu bite izlozen naCin odredjivanja pojedinih snaga koje uticu na l1Hs' V tu svrhu posmatra se VHS sa s1.14) pri cemu su M j obrtni mamenti stvoreni pogonskim masinama (elektromatorima iIi dizel motorima) i (fli odgovarajuce ugaone brzine.3. ito: na HC-ima savladavaju se sile Fn brzinama VII i na HM-ima momenti !vI) ugaonim brzinama Stika 4. UHK. (4. .3. redosledno. d2m. gubici na: pumpama.3. HC-irna.2. u uobicaj~flimoznakama. == L. To se postne smanjivanjem gubitaka energije.3. (4. Hidraulicki gubici na lokalnim otporima.2).M/u j j=1 (4. Dakle.2. +11P).19) .. (4.2 koji ima I-pumpi.Aj I1PK =L. trenju. .. Prvo. (4. Ukupni gubitak snage u UHS-ll je liP = I1Pp +11Pc.1PkVk . (4. Nhidrocilindara i K . dok kodlose projektovanih sistema moze da bude znatno manji.j 2mj .

23) preko svih povdina UHS-a A.2. Da bi se to izbeglo uvederi je jedinstveni graficki naCin prikazivanja UH i pneumatskih komponenata kroz medjunarodne standarde ISO 1219 (International Organization for Standardization) i CETOP RP 41 (Comite Europeen de Transmissions Oleo-hydraulique et Pneumatique).4. (QR) na porast temperature ulja. kao i nerazumljivost rada UHS-a.3. +N. HM-a UHK i pumpi. Ukoliko ovakav cevni sistem he postoji ova koilCina ulja.3. Dodatna slozenost. ( t1'-t2 ") . (4.3.=1 (M =1 +J+K+N+N.3.). Gubici snage se viskoznom disipacijom pretvaraju u toplotu.2. zato se u rezervoaru za ulje ugradjuje razmenjivac toplote kojioduzima koliCinu topote QR == kR AR I1TR ' (4. .25) %S~J>F.3. 11'F..3.3. Graficki ..3.4. pri cemu su kroz izraz (4.. a u nasoj zemlji . usled curenja nastaje i gubitak snage !vI M C == j=l e. (4.) .3. .3.P.prikaz ukupnih energetskih Stika 4.3.2.17) na pumpama vee uzeti u obzir. (4.4.20) Mehanicki gubici snage Mm javljaju se na pokretnim povdinama HC~a. pri cemu je toplota razmenjena sa okolinom M (4.22) Q a = Lk. koeficijentima provodjenja toplote ki' i merodavnim temperaturskim razlikama 11'F.vazi Qo == I::J. AR -rashladna povrsina i .310 Osnove uljne hidraulike Pozeljno je ovu kolicinu ulja sa sistemom za drenazu vratiti u rezervoar.I C. a s druge mora biti dosuta u rezervoar. 4. da'.3. s jedne strane zagadjuje okolinu.26) 2 je srednja logaritamska temperatura u kojo] su oznake prema 81.3. deo na razmenu toplote sa okolinom (Q~) ideo. pri stabilnom radu UHS-a toploti gubici su: Q=Qa+QR .l. tj. GRAF][CKO PRIKAZIVANJE ULJNO-HlDRAPLICKm KOMPONENATA Hidraulicke seme slozenih sistema mogu biti veoma komplikovane. Ll1pl1V . u najveeem broju slucajeva avo je tesko ostvarljivo. odnosno: (4. dok je kolicina toplote koja utice na porast temperature ulja u rezervoaru QR ==mc(Tz --7. maze se uneti kroz individualni nacin prikazivanja UHK. Energetski bilans UHS zbivanja u UHS-u dat je na 81.A.24) Pozeljno je u UHS-u da se svi gubici snage kro:z. Medjutim.2. toplotu odaju okolini.21) Kasnije.([2 '-tl ") I1TR == In[(tl '-t ") / (t2 '-tl " ) ] ' (4. ina pocetku rada dec toplote se trosi na akulisanje toplote u svim komponentama UHS-a (Qa).v" pri cemu su kR-koeficijent provodjenja toplote. Drugo.

_ . razvodnik ventil sigurnosti.. nepovratni ventil.Osnove uljne hidraulike 311 njima odgovaraju standardi JUS N1. Treba napomenuti da svi standardi predstavljaju vazece dogovore i praviia 0 nekim tehniekim pitanjima.od~k ·I.. ·. Razvodnici imaju visepriklju~aka... Ovde se necedavatidetalji ovih standarda. C!) -¢>- tJ Primenom navedenih simbola i UHK veoma lako Se mogu dobiti slozene UHK kao i tumaCiti rad i funkcionisanje siozenih UHS-a. Linije upravljacke linije.:IE.5. . treba napomenutida ventil sigurnosti stupa u funkciju sarno ako je iz bilo kog razloga doslo do prekomernog pcirasta pritiska.1 . omogueavaju lako razumevarije rada hidrauliekih (i pneumatskih) instalacija.~se obicno oznacava sa dva broja.cevni vodovi. Osnovni simboli su: cevi .. gde moznacava . na pro min. pri· eemu se prikljueak ulja pod pritiskom.t~. HM jednosmernog dejstva. te je lako moguce da se navedeni standardi iz nekog razloga promene ida unekom drugom vremenu budu nosili neke nove brojeve.Radi boljeg razllmevanja na hidrauliekim shemama rada UHS-a. 4. C. dok se pcikljuook u powatnoj geaui.. Strelice smerovi strujanja. obieno je to vod koji doIazi cd pumpe. _ ! . --. B. Simboli koji opisuju funkciju su: Trouglovi II> smer strujanja u hidrauliekim komponentama.002-007. Pravougaonici filteri o DO] r-.·. [> smer strujanja u pneumatsldm komponentama. linija koja obuhvata neku celinu predstavljaju UHK sa obrtnim kretanjem. Razvodmk .. c..oznaeava sa P. predstavljajurazvodnike i ventile. t I. Krugovi pumpe (kompresori) i hidromotori.5= [fJ]Z] hidrocilindar. 0. dvosmerna pumpa. koja obi~oo vom)a A~ B rez. V . HM dvosmernog dejstva. jer zainteresovani Citaoci veoma lako mogu doCi donjih." prigusnice. l '" moguenost regulacije.~ ·1 J sa IZVrsmm orgamma oznacavaJu se sa A.erv~a~u. vee ee se dati sarno njihovi osnovni principi koji.p R Slika 4.. ozna~ava sa R: Pr~kljucci koji spajaju :t:<lZ\'.- ~ @ ~ jednosmerna pumpa.. Koriscenjem navedenih simbola lako se dobijaju ("izvedeni") simboli UHK: t {..5.Sanjima se vrsi izbor smera kretanja izvrilnog organa. RAZVODNICI Razvodnici su UHK koje prikljucak ulja pod pritiskom spajaju sa jednim iIi vise cevododa koji vode ka i od izvrsnih orgima.

Tako na pro razvodnik 4/3 sa s1. Tom prilikom moguCi polozaji su P-A.5. koristio za upravljanje radom He.4.rO d) [pJ e) ~j) Slika 4. SHa. avo je razvodnik 4/3.4 NaCini aktiviranja razvodnika F=mx+R+P. R ".4.5.4. na pr. tj.1. Iz kontrohle zaprernine V1 istice fluid brzinom v. j od P-R kada HC miruje sto se naziva neutralnim polozajem razvodnika. i pod uglom ct. 4..4. u kojima X 01 i x 02 oznacavaju stafickedeformacije opruga. dok u kontrolnu zaprerninu V2 dotiCe fluid brzinom v 2 i pod uglom ct.5. sile u oprugama su Fcl = Cl (XOI + x) i Fe2 = c1 (X 02 . Ovaj razvodnik bi se. Ako postoje.+Fcl-Fc2 +P."snja il"lllzvo«llnika Ako se razvodnik iz stanja mirovanja :leU prernestiti u neki novi polozaj tada treba obezbediti silu aktiviranja F. (4. &to oznacava radni hod klipa.2.4. Ovaj nedostatak je uspesno resen sa razvodnikom sa klipom. P sila neuravnoteienih pritisaka i R sila reakcije.3.3 Razvodnik sa translatornim telom Slika 4.5. tvrmr I){ gJ p b) \={] ~. P-B (AR) i l1eutrall1i polozaj.5. Sto oznacava povratni hod.5.3. aktivill.312 Osnove uljne hidraulike broj prikljucaja a n btoj polozaja. Razvodnik 4/3 sa obrtnirn telom prikazan je na s1. Stika 4. prema tome on irna iste funkcije kao i razvodnici prethodno analizirani.4a.S. a polozaji su mu P~A (B-R). i za uobicajena konstruktivna izvodjenja ima vrednost ct '" 69°. tadallije struji ad B-R.5. od P-B i AR. Do ove sile se dolazi lZ jednacine kretanja pokretnog dela razvodnika koja glasi: A a) X '11> rrrrM~B.5.2 Razvodnik sa obrtnim telom Jedan razvodnik sa klipol11 prikazanje na s1.klipom.. od protivpritisnog prostora HC ka rezervoaru. Shematski prikaz ovog razvodnika dat je na s1. Da bi razvodnik obavio svoju fllnkciju on konstruktivno moze biti izveden sa obrtnim telom i sa translatornim telom .1) u kojoj je m x sila inercije. U cilju odredjivanja sile reakcije R nastale promenom kolicine kretanja posmatraju se kontrolne zaprernine Vi i V2 sa s1.1 ima 4 prikljucka i 3 polozaja.5. zatim. Ako se ovirn tipom razvodnika zeli A~~ postiCi veCi broj poloZaja tada su konstruktivna resenja veoma slozena. Vrednost ugla ct zavisi od konstrukcije zazora u razvodiku i od trenutnog polozaja klipa u razvodniku. Primenom za kontrolne zapremine VI i V2 zakona 0 . F~ sila trenja Fel i ~2 sile opruga.x).

sila aktivirarija je F I::: R.3. pneumatsko (s1. dakle. (4. U HC kreee se ldip sa dvostranom klipnjacom brzinom vp =O.5. NaCin aktiviranja.9 N. Primenom izraza (4.4. R :::: pV v2 coso: .4j). Kod dobro uravnoteienih razvodnika. 1 x2 2 Prema tome. u njima veIikipadovi priiisaka.5bar.3) proti(Se ulje.4. Odrediti silu hidraulicleog otpora ulja koja deluje na ldip razvodnilea.5.5).:~=lr/. pri tome je ugao pod kojim ulje kroz nzvodnik struji 0:=69°. Padovi pritisaka u granama P. (4.PPA := I1PBR := 35bar. Razvodnici su. za jedan polozaj klipa koji jedefinisan sa konstantnim procepom x=const. D=lOOmm. Hidraulicke iuJ. sto znaGi da su. gustine p:::: 850kg 1m 3 .4. 0:=69°./2A-. Kroz hidraulicki razvodnik 4/3 (s1. HC je spojen sa razvodnikom (4/3) sa klipom u kome su padovi pritisaka I1p::: /}. to se brzine strujanja u procepima razvodnika mogu odrediti kao Vj :::: J211pj I p (i=1. Ovaj izraz vaii pod uslovom da su ulazno-izlazni smerovi strujanja u komorama razvodnilea leao na s1.4. /2. pri tome pretpostavljajuCi da su pritisci u njima leonstantni i zahemaru]uCi sile tezine.5. komande y i z sa sIA. vee se koristi oblik preleo protoka ·2 ? I1p::::aV . a=pc.5. RXI :::: pV1V coso: . i to f~ :::: 25I! min lea izvrsnom org.Vl +r/2V 2 ) coso: .Vj cosO: j .-fA i B--»R sul1Pl == 3bar i I1P2:::: 1. Medjutim.2.' dobijaju se sile reakcije .3) .v 1+V2 v2 ) coso: :::: 12. Odrediti silu leojom ulje deluje na klipove.5.2) Ukoliko leroz razvodnik istovremeno imamo n razlicitih protoka fluida sila reakcije se odredjuje kao R:::: P2. po pravilu. relativno male mase. RESENJE: S obzirom da su dati padovi pritisaka u vodovima P-+A i B--»R . v. Iokalni otpod te se zato na njima pad pritiska.4.5.3.5Ad).riu i f/2 :::: 20ll min od izvdnog organa. Problem 4-2.5. Zbog velikih prigusenjakojasu prisutna u razvodnicima gubitak strujne energije se pretvara u toplotu sto se maIlifestujeporastom temperature radnog fluida.jednacina (3. ukupna sila realecije koja deluje na klip razvodnika je R:::: R"l +R"2 :::: PCV.15m I s. RESENJE: 4. a koje moze da bude mihanicko sa rucicom (sIA. prikazani su na shemama sa bocnih strana. Dati podaci su: d==25mm. elektromagnetno (s1. ovajoblik za pad pritiska se retko upotrebljava. odredjuje kao !1p = pc.5Ae) i hidraulicko (sIA.3.4.5. U odnosu na vrednost sile F vrsi Se izbor sile aktiviranja: razvodnika.2) dobija se ukupna sila reakcije Rx :::: Rxl +RX2 :::: pCV.5.Osnove uljnehidraulike 313 promeni kolicine kretanja .. Problem 4-3.raktcristike razvodllllika Razvodnici su UHK u kojima se strujanje obavlja u maIim kanalima i/ili u procepima. odnosno znacajni gubici energije. sa s1.4c). p = 900kg/ m3 .5Ab) ill sa papucicom (s1.2).5.

.5) i (4..5.P2 na.5.314 Osnove uljne hidraulike AB B-R u kame je a koeficijent hidraulicke karakteristike i A-R A merodavnapovrsina poprecnog preseka.3). razlike pritiska primenom jednakosti padova pritiska na UHK kao lokalnom otporu i pada pritiska na ekvivalentnoj pravoIinijskoj deonici cevovoda.5. P-A i B-R. temperatura ulja menja.6) gde je n koeficijent koji zavisi od vrste ulja. vaZi relacija v(t) == va (to Itr . kao sto je vee receno.. sto znaci da ce svakom od SIika 4. na pt.P1 := f (V). U razvodniku istovremeno ima vise strujnih tokova. Dakle. Zavisnosti ovog tipa se najcesee koriste kada se razvodnikom obavlja i neka funkcija regulacije.4.5. sto dovodi do promene hidraulicke karakteristike razvodnika koja postaje !:"p == J(x. URS ne radi sa projektovanom temperaturom. ili. postavlja se pitanje koliki je tom prilikom pad pritiska na UHK? Ovde je osnovni problem.3. Treba napomenuti da ako se polozaj klipa u razvodniku menja tada se menja i velicina ulazno-izlaznog procepa x (sI.5. Ove krive se za 8vaki razvodnik odredjuju eksperimentalo.erisltike Hidraulicka karakteristika.4.pla:=flAJ2!:"p/p. PJieJr3cmmavanje .Uizrazima (4.v). ako se pd konstantnom protoku na jednoj temperaturi ulja t1 poznaje pad pritiska !:. (4. temperaturi ulja t2 ? koja Iezi na sasvim drugoj hidrauIickoj karakteristici. iIi se.5 moguCih strujnih tokova odgovarati njegova kriva hidraulicke karakteristike (81.P1' a sto odgovara jednoj tacki na ltrivoj hidraulicke karakteristike !:. !:"p:= Jeri). T = PiA.5.gustina i viskoznost se menjaju.L = 11 ~ koeficijent protoka razvodnika.Pi = PiS. pak.5). Pri promeni temperature karakteristike ulja . !:.· (iT' 2 Vi .4) u kome je f. razvodnika. Podaci koji se u literaturi nalaze za jednu UHK obicno vaze za jednu temperaturu ulja i to onu Sa kojom je vrseno ispitivanje.5. dove see do promene pada pritiska u UHK.. pak. dok se Idnematska viskoznost u intervalu od lO-lOODC moze odrediti kao: (4. pri istom zapreminskom protoku. Medjutim.5.Mdll":al1lllicke karak!l.. dakle. Gllstina se menja kao: (4. 4. na pr. predstavlja funkcionalnu zavisnost pad a pritiska od protoka.5. I 2 Vi (i=1.5) pri cemu je ~ koeficijent temperaturskog sirenja. iz njega za poznato !:"p dobija protok V:=J!:. tj.2) . Ovde ee biti reCi 0 odredjivanju nove.6) sa indeksom 0 oznacene su referentne vrednosti na temperaturi to' Temperaturska promena veliCina P i v.. ako se u samom prbcesu ispitivanja UHK. koliki ce biti pad pritiska !:.

5. Uljno-hidraulicke pumpe. ==A. Najcesce primenjivani tipovi pumpi su zupcaste (s1.7) Re a == 0. na tempe~ raturi ulja od t2 == 55°C ako je strujanje a) laminarno i b) turbulentno u hidraulicki glatkim cevima? RESENlE: Direktnom primenom izraza (4.1. b == 1 -laminamo strujanje A=-b (4. UHS-i se nalaze na fiksnim i mobilnim masinama. 4.6.to) t] nb /1p2=I1Pq+P(t2. Na referentnoj temperaturi to == 15°C kara- kteristike ulja su: Po == 900kg / m 3 .Osnove uljne hidraulike 315 iz koje sledi 1/ d == St. I1P2 == 8.44bar .9) dobija se: a) I1P2 = 5. Problem 4-4. U c) Stika 4. Kada je rec 0 pumpama koje se.lobija se pad pritiska u.1a).6.4.9) koji sluzi za preracunavanje pada pritiska sa jedne na drugu temperaturu. pri istom zapreminskom protoku.235bar . / Ie.6.elSrivalentnoj cevi ' a {a 11 .6.1.5. krilne (s1. Yo = 32mm2 / s. ReZimi strujanja u URS-usu takvi dase cevi ponasaju kao hidraulicki glatke.po pravilu.5.6. odalde se zakljucuje da se St i Ai na isti naCin menjaju sa temperaturom.-) ) O/ (4. lP'uIDpe Pumpe su strujne maSllle koje Se koriste za transformaciju mehanicke u strujnu energiju.1b) j klipno-aksijalne (s1. == const. Pl l d 2 2 en) ± 2-b l+~(tt-to)(ti) PoYol ~ nb 1/ 2 6 -- d5-n' (4.4.=Ep..1c).5-7) <. Kroz hidraulicki razvodnik struji ulje temperatute t] = 40°C i tom prilikom pad pritiska je I1p] = lObar.6.0007K] i n=2. lP'UMlP'E I IDDROMOTOJ!.4.3164. Iz ovog rdenja sledi da porastom temperature pad pritiska opada. Koliki je pad pritiska na ovom razvodniku..t i. kako bi ono kasnije bilo sposobno da obavi neki tehnicki zadatak.5. b == 114 -turbulentno strujanje Koriscenjem Darsijeve formule i izraza (4.8) Prilllenom relacije (4. a pumpe koje su u njima polcrecu se.5.8) za dye razliCite temperature dobija se izraz 1+ ~(t] . .lwriste uUHS-ima tada je njihov prvenstveni zadatak da povecaju pritisak ulju. P== O. pa se zato koeficijent trenja odredjuje na sledeCi naCin == 1.5.l v. elektromotorima na fiksnim i dizel motorima na mobilnim masinama.U: 4.

Odrediti potrebnu snagu pumpe za pagon UHS-a.8+0. prema tome ~ V rasoloziva hidraulicka snaga je /!:.5mi s. IHllilr®m@torll Hidromotori su izvrsni organi sa obrtnim kretanjem u kojima se raspoloziva strujna energija pretvara u koristan mehanicki rad. s1. ugaonom t>p brzinom w.6.98).:::o.909.2) 0. slicno iIi identicno leao i zupcaste putnpe (s1.i"'zn:.:. /::.4) gde je q (JitJ°) specificni protok. a 0 cemu ovde nece biti reCi~ Porastpritiska u pumpi t.6.6.s:. i odredjuje se kao !r/=qn.7cm3 /0.6... Probleol 4~5. Stvarni protok koji pumpa potiskuje je t manji od teorijskog zbog postajanja kolicine tecnosti M/ koja cirlmlise sarno kroz pumpu.pV'ln :. n broj abrta vratila i llvp zapreminslei stepen korisnosti (l1vp = 0. HM se leonstruktivno najcesce izvode sa zupcastim parom.:. Dizalica irna dobos precnilea D=im koja podize teret mase m=4000kg brzillom Vo =0. ~04J (4. Izmedju korisne i hidraulicke snage HM vazi relacija M C • P = !!:.1) gde je llvp zaprerninski stepen korisnosti pumpe koji ima vrednost od 0.316 Osnove uljne hidraulike sklopu jednog tipa pumpi nailazi se na razlicita konstruktivna resenja. za. Snaga potrebna za pogan pumpe.6.p V.8 do 0.6.8 do 0.1a). Za pogon dizalice koristi se zatvoreno hidra. Kroz 1-IM.98 IIp :----' pri cemu su: 'lp stepen korisnosti pumpe koji za zupcaste pumpe ima vrednost od MC0 (4. protice radni fluid protokol11 V koji ima p~d pritiska t1p.9. Ova snaga se koristi za ~ savladavanje abrtnog momenta A1 brojem obrta 17. Mw (4.ulicko kolo u kome se nalaze pumpa i HM.. (4.6. dok se kod klipruh taj zadatak obavlja kretanjem klipova.2..pV P =--:.6.9. n obrtaja. ll v I-1 "" 1 i llHM = 0.2.p obav~ia se obrtanjem zupcastog para kod zupcastih i krilaca kod krilnih pumpi. tj. krilne pumpe se karakterisu specificnim protokom q.. stepen korisriosti DHS-a i UkUplli stepen korisno- .9. 4. mehanickih i zaprerninskih gubitaka i krece se u intervalu ad 0. Izmedju dobosa i HMnalazi se reduktor koji ima prenosni odnos i:= 1/ 100 (i =nd /17 HM ) i stepenakorisnosti llR = 0.3) Slika 4. Za ovaj tip HM protok se odredjuje leao I I .4. cija vrednost zavisi od konstrukcije HM. Sa aspekta proracuila DHS-a zupcaste i.2 gde je llH stepen korisnosti...::i_:--_ _.4. M' moment koji se saopStava pumpi obrtanjem pogonskog vratila i co je njegova ugaona brzina. radnom zapreminom za jedan obrtaj koji se obicno izrazava u lit/a. ana osnovu cega se.8 do 0. HM ima sledece karakteristike: q = 66'. dobija teorijski zapreminski protak kroz pumpu V = q 11.] a sto'zavisi od tipa i konstrukcije pumpe. tj.

2N 1ill i pad pritiska .652 ml s. pa ce njegova snaga biti Pd = lvIdUJd == mgvo =19.-'" p UHS~a i dizalice su: P==-1l-=30. pokrece zupcastu ~ p [ . llHs =-p=69.=C> V RESEN. Pd = \ \ pumpu (q p == 65cm obezbedjuje 3 / 0 . dabija se obrtni moment MHM = 196.l/d. I. . Na ovom vratilu se savladava moment M d = mgD 12. PHM :::: Pd IllR == 21.I M . HM je povezan sa strujanje generatorom koji za proizvodnju elektricne struje uobicajene frekvencije zahteva broj obrta nHM == 1800 o/min.974kW . .9).4-5 Vo ::::UJ d DI2 odredjuje se broj obrta izlaznog vratila dobosa I1d = 60vo I Drc:::: 9. Iz Bernulijeve jednacine za zatvoreno strujno kolo dobija se porast pritiska u pumpi .1p r.2bar.1PHM+pA.d za dobos dizalice.O~mo\Je uljne hidraulike 2 317 sti dizalice. KoristeCi karakteristike reduktora dobija se broj obrta i snaga HM-a I1HM = -.584kW .Problem 4-6. Elisa no ~ preko reduktora. Iz izraza za snagu HM-a . 2 Konacno.10.4-6 . Vetrenjaca koja sluzi za proizvodnju elektricne energijeima UHS prenosa snageu kome su ugradjeni pumpa i HM. v=2.v /2=212.1p::::.2841. 11=p=ll[-[slln =63.1Pm. Odrediti snagu koju HM preda generatoru.d <=. Ostali podaci su: /=15m.4 m 2 /s) kroz cevovod (l==25m. p=880kg/m 3 .95 i IIp ulja = 0. Zapreminski protok HM-a ri' = q I1HM /llvH :::: 70/ / min daje brzinu strujanja u1ja u cevovodu v:::: 4V / d n = 1.36%. IIp =0. Pribrzini vetra od va = 40 km 1h elisa vetrenjace se okrece sa no = 36°/min i pri tome na svom vratilu proizvodi snagu Po = 60 kW.62kW .55°/min. llvP :::: 0.68% . Na osnovu brzine dizanja Slika P.95 i 11H = 0.91. specificni protok koji HM treba da iri1a :' .38bar.1PHM = 205. koji ima prenosni odnos i = 1160 i ]I~ stepen korisnosti 11R = 0.4°1 min I nd .iTllHM ' UJ HM =nHMn 130 ..d=30mm. d=50mm) i HM (llvH =0.= 1050.8.4 m /s. snaga pumpe i stepeni korisnosti . I. v==2. Na osnovu vrednosti Rejnoldsovog broja Re = vd / v = 225 zakljucuje se da je u cevovodu laminarno strujanje i da je koeficijent trenja A:::: 64/ Re :::: 0. 2 PHM = NfHMUJ HM :::: .fE: Najpre se odredjuju podaci za mehanicki sistem.82) koja <F=> Vo (p = 900kg/ m 3 .210. tj. Slika P.

98 i 11m =0.10-4 m 2 Is. Pri brzini valjanja od v 0 =' 5inl s silareakcijekoja delllje po obimu valjaka je R1 ::: 9 .PR ::: 2 bar ..96.6kW. 'l"jvH :: 0. Sa ovim reZlmom pumpa u cevovodu ostvaruje srednju brzinu strujanja ulja 2 v = 4V I d 7( = 1.164kW .98 i llH =0. savladavaju obrtne momente Ml == 40Nm i M z =: 30Nm. b.7Sbar 2 sa kojim se dobija snaga koju HM preda generatoru PHM ::: APHIvl.:':: 641 Re = 0.p.132 ml s sa kojom se dobija laminarno strujal1je (Re = 283) sa koeficijel1tom trenja A. snagu pumpnog agregata i stepen korisnosti UHS. pri tome ostvarujuCi obrtni moment MirM :::: PHM I co Hlv[ == 213. koja se akrece sa I1p :::: 1450 o /min. Ostali podaci: b. Y) == P HM I Po == 66.38l1min .Pf = 0..9°/min .9 cm 3 /°. PI' = ll~ :::54. step en korisnosti UHS-a i vetrenjaee od elise do generatora.08Nm (CO H l-1 :::: 11H!\iJt 130) . P = 8753 W . qp = 20cm 3 /0.PHM ::: b. stepeni sigurnosti UHS-a i vetrenjace do generator a iznose 11HS == PHM I Pp = 73. np =j=2160 0 /min .v 12 == 200.395cm 10 P llHM l1p 3 • Konacno. Na ovom valjku se savladava moment M2 ==3840Nm.97 i YJp =: 0. RE'SEJV7E: Pri zadatim uslovima pumpa radi u reZimu sa no pi'.9.98 i llHl ::: 0.56% .pA·lI d.4-7 ProDlem 4-8. 11HS = 76.p = PpY)p rv =201. Za namotavanje trake koristi se valjak Ciji je precnik D2 ::: 1.95.6cm3 1° . Zanemaliti lokalne otpore llsisa.-llvp11 vH ==70. U UHS-n nalaze se dva identicna HM-a koji imaju karakterjstike 3 qH '" 30cm /0. 11vl ::: 0.'11 HM == 40. d==20mm. v = 3 .3 bar. Odrediti brojeve abrta HM-a.2261.9 i koji. b) pad pritiska na prigusnici b.96% 111 =112 Slika P.PPR koji omogucava zeljeno krtetanje . RErEN7E: = 918.318 Osnove uljne hidraulike pri datim uslovima. llv2 :::: 0. Problem 4-7. V=q p l1 pll vp =133. HM-e pokrece pumpa karakteristika YJvp = 0. I:!.94% . 1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno struj110 kolo dobija se pad pritiska na HM-u f. S obzirom da ista koliCina fluida prolazi kroz pumpu i HM to se jz jednai5ine kontinuiteta V = qHMI1HM IllvH = q P I1p llvp dobija specifieni protok HM-a qHM =q -.4 bar .4 m i koji je pogonjen HM-om sa karakteristikama q2 '" 1440. krivina i racvL Odrediti: a) sl1agu pumpnog agregata.SkN. /==20m. p = 850kg 1m3 . V ~Ijanje alunUl1ijumske tralce obavlja se sa dva radna valjka precnika Dl =: 800mm koji su pogol1jeni sa dva identicna HM-a karakteristika ql :::: 1238. Za pogon valjaka valjaclcog stana koristi se UHS sa HM-imll.

1Tlvi ~p Vm == 150.Pt7 + f. == Pm/VmTlm --» I'lPH1 == 198.61kW.03 . RESEN. (~==6m. V == lOO. 4 bar .4°1 min .8bar . f. Is ==5m.v~/ 2. 17 =8m. dobija se potrebni porast pritiska pumpe f. na osnovu cijih vrednosti se konstatuje da je u UHS~iIstnijanje larhinarno.p = API1 +I'lPnv +2f. . .'do ==40mm. d.. Pri opterecenjima HM-a ]vl1 == R)D1 12== 3800Nm i M2 dobijaju se snage P[ii = M.2. p=800kg/m I'lPR1 ::= 3 . I'lPnv = 0.. Slika PA-8 Sa ovim brzinama dobijaju se Rejnoldsovi brojeviu karakteristicrrim deonicama ReI ::= 2133 . (i=1.Pn ==0.. H2 Koriscenje!iJ..PR1 +I'lPm +¥[2 + I'lPLl --l.. A6:::: 0.Pil1 = 207. Res == 1601 .PIU == 1bar.. i oni daju gubitke usled trenja f. R2 6..I'lPtG + f.. l2=5m.. Is =4m.03 .. A2 == 0.08 . i koeficijenti trenja (A j ::= 64/Re j ) ukarakteristicnim granama iznose: 1v1 = 0.9ll min.. 110 ==4in..S. VR ==2m/s . f.2) jz kojih se odredjuju padovi pritisaka I'lp. koji daju pro toke ulja kroz HM-e: V.~o =: 2Vs ' r ~j2 == v3 ::= J:.If I d f .P1.333ml s . Ostale poznate veliCine su: D=80mm.33m/s.97 bar . . 1]1 == 10m..3bar.65bar odnosno snaga pumpnog agregata P == I'lpV1 l'llp ==154.Pf2 ==0.06 . Re 6 = 2134 .T4 == Vs == VH2 ' T~ :::: V == V +T/6 == Tis +r~o ll 2 dobijaju se brzine strujanja: v j ==4VldJn . v2==v3=v4=vs=1.1 bar .sa deanicama 1-6-7-8-9-1011...f = PA f ..2bar. 112 ==68..==60mm..OJ.(j=1.p v6=v7=v9=v10=1.P t8 +I'lPI9 + tlptlo + f. jednaCina kontinuiteta r Vs :::: vH1 ' V6 == V7 ::= r)-9 ==J:. 11 ==2m. f.As == 0. 19 ==8m. '6' ==4m. v==0. .11) VI = Vl! = 1.. RC 2 == 1064 . 13==6m.IQ--4 m2 Is..1E: Na asnovu zadate brzine i dimenzija valjaka valjanja adredjuju se brbjevi abrta HM-a D i Ttl1i vo=~ ~-? 111 = 119.Osnove uljne hidraulike 319 HM-a za namotavanje i c) stepen korisnosti hidraulickog sistema. = q/I.779m/s. a) 1z Bernulijeve jednacine za zatvoreno strujno kolo.21°/min.27llmin . tlPH2 = 170.

1. jeona u koju se dovodi ulje i naziva se radni prostor.f¥J 12 . i He dvosmernog dejstva.f¥J 15 ~ f¥Jtll = 33.U inzenjerskoj praksi najcesce se koristi HC-i dvosmernog dejstva.1b). i to sa proracunskog a ne sa konstruktivnog aspekta.7. Ako se posmatra jedan HC dvosmernog dejstva (sl.4. time se dobija korisna energija P= Fvp . Prerna nameni HC-i se dele na: HC jednosmernog dejstva. Veoma su retki UHS-i koji ne sadrZe HC kao izvdni organ. protiv-pritisni prostor iz radnog hoda postaje radni prostor u povratnom hodu (s1. ali tada mora postojati i odgovarajuCi zupCasti par. kod kojih se radni hod obavlja . Pri toj transformaciji savladava se radna sila F brzinom v p (indeks Pse koristi od engleske (francuske) reCi piston koja znaCi Idip).4.4.7.4. dobija se pad pritiska na prigusnici I':.82 bar c) llHS = (2Ml co l + M 2 co 2 ) / p = 79.7c) i dvostranom klipnjacom(s1. .b).2 I':. i V2 menjaju uloge.1) Hidrocilindri se ponekad koriste i za pretvaranje pravolinijskog u obrtno kretanje.dejstvom sile pritiska a povratni silom opruge (s1.320 Osnove uljne hidraulike b) Iz Bernulijeve jednacine za strujnicu koja prolazi kroz deonice 1-2-3-4-5-11. IDDROCllLINDllU Hidrocilindri su izvrsni organi koji sluze za transformacije strujne u mehanicku energiju.f¥Jt3 . kod kojih se i radni i povratni hod obavljaju silama pritislea (sL4. OCigledno je.f¥J'1 . Zbog vaznosti HC-a Uovom odeljku ce se njihovom proucavanju posvetiti vise paznje. Hidrocilindri.ll. Prema broju kijpnjacaHC-i se dele na HC sa jednostranom (sL4.7b) tada se uocavaju dye karakteristicne zapremine VI i V2 • Zapremina V.7a) iIi silom teiine .f¥J'4 . Ova promena leontrolne zapremine Cini da je strujanje u HC-u nestacionarno. Osnovne podele hldrocilindara su pre rna nameni iprema broju klipnjaca. da se radni prostorveZe za veCi a protivpritisni prostor za manji pritisak u leomorama cilindta. Bwzillllslko polje llll Ihidrm:Himll.4. (4.f¥J JI .pR 2.7.18% .f¥J f2 . dakle."llll Pri procesu izvlacellja-klipnjace iz HC-a zapremina ispunjena uljem se menja.7. 4. tj. (s1. dole se iz zapremine V2 odvodi ulje i ona se naziva protivpritisni prostor. S obzirom da lelip vri3i radni i povratni hod to pri povratnom hodu zapremineV.7d).f¥J H2 .PPR '"= f¥J. G c) Slilca 4.7. 4.7c i d).f¥J"v .

4. s1. dakle. uglavnom. Sa oveslikejasno je uo~ljivo da je nestacionarnost strujanja u cilindru direktno povezana sa trenutilim polozajem kUpa u cilindru. Daljim kretanjem Idipa.2. koja. U pocetnim trenucima kretanja Idipa iza naglog prosirenja (Odeljak 2.5 mm/s [20] dobijeni primenom laserske metode merenja.definisu.4. odnosno povecanja kontrolne zaprernine. Brzinsko polje radnog fluida u radnom i protiv-pritisnom prostoru manifestuje se kretanjem klipa brzinom Vp.1.7.1.7.2a).7J.5.2. Moze se kazati da je u opstem slucaju strujanje u HC-u trodimenzijsko i nestacionarno.1. 4. veoma slozeno za analizu. Na ovoj slici prikazan je slucaj kada su cilindar i ulazni otvor za ulje saosni. Osim navedenih elemenata.1.1. kao i eventualno nesimetrican polozaj ulaznog (izlaznog) prikljucka za ulje.l Slika. Nestacionamoststrujanja u HC ad trenutnog polozaja klipa.1. u odnosu na polozaj prikazan nasL4.2b).7. Na osnovu ove brzine. da bi se ukazalo na mogucu strukturu strujanja u HC-ima. 4.1. Zato ce se ovde.1 Vizualizacija strujanja u HC primenom lasera pri brzini klipa od 8. Takva geometrija.1.7. to sledi da je struktura strujanja u HC-u veoma slozena.1. struktura strujanja uHC-u zavisi i od pocetnog polozaja klipa i od njegove brzine kretanja.4. Dalji rezultati vizualizacije strujanja mogu da se prikafu preko strujnih slika datih na s1. predstavlja naglo proSirenje. doCi ce do forrniranja viSe vrtloznih zona (sl. koristiti rezultati vizualizacije strujanja prikazani na s1. Medjutim.7.OsnoVe uljne hidraulike 321 Kada se jos uzme u obzir i eventualna geometrijska slozenost kontrolne zapremine.1.la) \ I .se karakteristicni protoci ulja (v.2d.. sa strujnog aspekta.3) forrnira se jedna vrtlozna zona (sL4. dolazi od konstruktivnih razloga. zbog daljeg kretanja klipa. a koji su V. a njihov ukupan broj zavisi vp t a) t b) t c) d) I Slika 4.7. vrtlozna struktura u kontrolnoj zapremini HC-a postaje joil slozenija. Na ovoj slici zatvorene strujnicepredstavljaju vrtloge.7.

u radnom prostoru pritisak raste.7.2.4. definisan periodom t]. Slieno kao i kod radne i protiv-pritisne zapremine.2.1a.7. asto moze da izazove V'ibracije mehanickih sklopova i sistema koji su povezani sa HC-om.. da ce karakteristicni pritisci radriog fluicla u HC-u biti furikcije od vremena. Cijim dejstvom se savladavaju sve ostaJe sile koje deluju na HC.1a prikazanaje promena pritiska u radnom i protiv-pritisnom prostoru HC-a. odnosno sa brzinom kretanja klipa. b) Na s1. koje se uocavaju na s1. Ostale rieravnomernosti pritiska.4. Korektno a) poznavanje pritisaka PI (ili P2) je veoma vazno jer je aktivna sila pritiska p] (iIi P2 ) ta koja obavlja korisno x dejstvo. Nasamom pocetICu kretanja Slika 4.1. 1z tog razloga analizi polja pritiska u HC-u ee se posvetiti vise paZnje. dok se stacionarnim rezirnima rada one ne uzimaju U obzir.2. (4. dakle.:.radna . 0 ovim ppjavama treba voditi racuna pri dinamickoj analizi rada DHS-a. moze da bUde.7.F" ' pritiska: .7. Polje pritiska u HC-u daje sile PI -::. trenutan iIi postepen.2) 1z ovih izraza sledi da je brzina klipa ujedno i srednja brzina strujanja radnog fluidau komorama cilindra. V2 =: 2 2 n CD -d )4'v p .2. tako i ovde radna i protiv-pritisna sila pritiska menJaJu . Ako su navedene pojave izraZene tada one rezuItiraju nestacionarnim dejstvom sile pritiska... lP'oRje pritisika U lhIidrocilillldlf'u Strujno polje u karakteristienim pros to rima HC-a definisano je sa poljima brzina i pritisaka. nestacionarriost radne sile i dr.7.aktivna sila pritiska.. a sto zavisi od brzine ukljuCivanja razvodnika.3) 4 pri eemu su ~ . .. Sa ove slike se uoeava --<>-f. Moze se zakljuciti.1.svoje uloge pri radnom i povratnom hodu. U Odeljku 4. 4..322 Osnove uljne hidraulike . vee je reeeno da je btzinsko polje povezano sa protokom.Vp V] =: . su posledica: ukljuCivanjai iskljucivanja razvodnika u drugim hidraulickim kolima. i P2 sila protiv-pritiska. prestanak rada drugih izvrsnih organa.7. neravnomernosti rada pumpe..f----=---_-<--"'-_ (x) nestacionarnost pritiska pri kretanju klipa. D 2n -4. Taj pocetni porast ptitiska. zbog> aktiviranja razvodnika. klipa.. D 2n 2 n 2 ~ =: Pl-.. P2 == P2 (D -d )4 ' (4. tj p] = p] (t) i Pz =: pz (t).7. nestacionarnosti strujnpgpolja u komorama HC-a.

i iznose: a1 "' (PI .4) odredjuju se iz uslova: p] (0) := p].P2) / t].l t Slika 4. .4.tj. Faze kretanja itlipa Na s1. p] (T) ::: Pl. p(t) Xi \ P1. koji se karaktelise porastom pritiska. b) radni hod.O) / tl .1a.3. Na pocetku pIVe faze klip mimje (x == 0) a pritisciu radnom i protiv-pritisnom prostom su p] 0 i P2 o. Za ovakvo kretanje klipa dobijaju se zakoTl promene brzinei hoda klipa .. promene pritiska i brzine ldipa nisu skbkovite vee postepene.2.OSl101'e uljne hidraulike 323 Stvarna polja pritiska u komorama He-a.7. a konstante a i i bi (i= 1. iIi period usporavanja klipa· (t3 ). UldjuCivanjem razvodnikauzapreminf VI pritisak raste. u kome je pritisak prakticno konstantan. odnosl1.O . U pojedinim fazama kretanja klipa.72.o- P2 _~~~~!~__~t2~____ ~si4 ~--~----------~--~ .7.1 T )t 3 Prethodna analiza je ukazaia na siozenost polja pritiska u komorama HC-a.2.~. i P2 ~ canst. i ako vreme ukljuCivanja razvodnika moze biti veoma kratko.. zbog efekata stisIjivosti tecnosti.P1) / t3 bl == P!. O P2 e ) == ho . iIi periodubrzanja klipa (t]). tad a sledi da su karakteristicni pritisci konstantni (p] ~ canst. Medjutim. ako Se mogu zanemariti promene pritiska u periodima t] i t 3 .PZ. Na rastojanju x::: ']' prestankom ubrzalija:klipa. P2 ~ canst. i c) zavrsni.7. a 8to je propraeeno pocetkom kretanja Idipa.1 ) / t3 ' bz == PI.azt+~2·i / l s t] + t z t I +t2 stsT U ovim furikcijama T::: t] + t2 + t3 je ukupno vreme kretanja klipa. a sto rezultira dejstvom' konstantnih silapritiska ~ "" canst.t2 i t 3 .4. kao i promenu pritiska u HC-u prikaza:qu na s1.7. P2 (1') ::: hI .7.1 - PI) t ' 3 T b3 == Pz.1 + (P2 - PZ.Pl. i koje glase: a1t + b1 .2.l .2.4. imaju nestacionarni karakter. definisu se sledeee faze kretanja klipa: a) pocetni period. oznacenim sa tl . ona mogu veoma dobro da se aproksimiraju linearnim i konstantnim· funkcijama koje su prikazane na sl.~I S t . postizanjem ravnomerne brzine kretanja klipa v p pIVa faza je zavrsena. KoristeCi ovaj dijagram.1b prikazan je dijagram promene brzine kretanjaklipa.2.O ' PI (tl):= P1 (t1 + t 2 )== PI' . b4 ::: PZ.1a. Vreme ubrzanja klipa zavisi od brzine ukljucenja razv6c1mka.Duziria trajanjaove faze odredjuje se na taj nacin 8to se smatra da se u njoj radi ojednoIikoubrzanom kretanju. ' a3 == -(P2.) . 1 - (PI.2. koja su prikazana na s1.~nj~govim ubrzanjem. a4 == -(P2 .O . oznacenperiodom t2 . 4. 4.3.2. a2 == (pu .o . Teorijskiposmatrano trenutnim uldjucenjem razvodnika pritisak bi porastaona PI a brzina: klipa na v p' Medjutim. pzU])::: P2(t1 +t2 )::: Pz . 0s t S 'I PI (t):= canst '. a sto je cest slucaj u inienjerskoj praksi.

kretanje neoptereeenog m klipa. i ovde se smatra da se radi a jednako usporenom kretanju.4. t=tl+t2+t3=Kt·hlvp.) a sto utice na ravnomernost kretanja ldipa. TreCi vremenski period.8) pri cemu konstanta Kt =1+(1] +13)/h.6) Unekim slucajevima.5) Dmgi vremenski period. kod gradjevinskih i mdarskih masina. DaIde. a sto je propraceno porastom pritiska u radnom i opadanjem pritiska u protiv-pritisnom prostoru. rendisaljke.4). (4.324 Osnove uljne hidraulike a]==dvldt => v(t)==a]t => x==a]t2/2. . Pri povratnom hodu klipa uloge radne i protiv-pritisne zapreminese menjaju.7.5-7). a prethodno sprovedeni proracun vazi. na osnovu cega se odredjuje usporenje klipa i duzina trajanja treee faze a3=v~/2/3 t3=2l3/vP' (4. (4. tj. trenja i tdine) i omogueava pokretanje klipa. U ovom slucaju treba poznavati zakon promene radne sile F:. kretahje bez dejstva radne sileo Da bi se definisala ova sila posmatraee se primer kada je.7. pri realnom kretanju.7. tako da je vreme trajanja ove faze t2 == 2/2 Ivp .7) Pri radnom hodu klip predje put h == I] + 12 + 13 za vreme . oznacen sa t 3 . tj. primenom uslova na kraju kretanja klipa x(t])== II i V(tl) == v p dobija se ubrzanje klipa i duzina trajanja prve faze a] :.: 2/1 / v p • (4. Konacno.4) pri cemu su za resavanje jednacine kretanja koriseeni pocetni uslovi x(O) == 0 i v(O) == O. Kao i u prvoj fazi.: F(t) iIi F = F(x) i rdavanjem jednaCine kretanja dobiti duzinu trajanja dmge faze. 4. klipa postoji faktor gubitka vremena (ll + 1 ) I h koji zavisi od efekata pri 3 ubrzavanju i usporavanju klipa. Na pocetkU prve faze kreianja klip se kreee jednako ubrzano sa ubrzanjem a j =v~ ! 2/1' pa jednacina kretanja ldipa Slika 4.7. (4. He vezan sa radnim stolom t=O x jedne alatne masine (s1.7. Daicie. u uzem srnismu. U njemu brzina klipa opada. radna sila nije konstantna.. U najveeem braju slucajeva primene HC-a radna sila je konstantna (F::>J canst.7.4. Pror3. podrazumeva se minimalna vrednost aktivne sile pritiska koja svojim dejstvom savladava sve ostale sile.: v~ I 2/] t] :. (protiv-pritiska. kretanje bez prve i treee faze.7..7..4. ukazuje za koliko je vreme radnog hoda duze pri realnom kretanju Idipa u odnosu na idealizovano kretanje klipa.7. kao na pr. je period neposredno pre zaustavljanja klipa. odredjena iz izraza (4. oznacen sa i 2 . to je sila koja omogueava.clJIn ikretne sHe HC Pod kretnom sHorn He-a. na pr. odnosi se na savladavanje radne sile F.

dobija se: a) b) 4. strujni prostor izmedjuklip~icilindra je koncentricni prsten visine h = R2 -R (sI.7.FT3 . za primer sa s1. stoIa i klipa sa klipnjacom). kao uostalomveCinaprocepa u vp j \ I UH. zapoCinje kretanje uz prisustvo radne sile F. Sila trcJIlIja koja trllellUlj~ Slika P.OSl1ove uljne hidraulike 325 glasi: ·m ~~ =ma I = 11 . S obzirom da je radni pritisak PI veCi od protivpritiska P2 (PI> P2' iii ponekad PI» P2) to ce se usled razlike pritisak I'1p = PI . pod punim opterecenjem. dodaje se sila tezine i sila opruge i s1.5.1a). Na hidraulickoj dizalici ugradjen je vertikalni He.7.P2 kroz procep uspostaviti (laminarno) strujanje protokom T7p . dakIe. Proo/em 4-9. horizontalnog iIi vertikalnog.7. dobija aktivna sila pritiska: 11 = m(al + g f) + F + Pz +FTJ +FT2+FT3 U zavisnosti od sistema u kome je ugradjen He i njegovog polaZaja. u kojoj je m masa pokretnih delova (radnog predmeta. mase pokretnih delova m i precnika klipnjace d.. pri cemu je f koeficijent suvog i ~ koeficijent viskoznog trenja.7.aktivna sila pritiska 11 =m(al +gf)+P2 +FTJ +FT2 +FT3' (4. a protiv-pritisak je P2' RESENJE: Primenjuju6i postupak dat u Odeljku 4.7. pak.1h). ali ipak dovoljno veliki da se uljellnjenm smatra neprekidnom sredinom.d 2 )TC /4 je sila protivpritiska.FTJ - Fn . Odrediti radni pritisak koji omogucava a) dizanje i b) spustanje tereta.4.4.5. 4. He ima funkciju dizanja i spustanja mase}vi. Od stanja mirovanja pa do postizanja konstantne brzine kretanja v p klip predje put I pri tome se on jednoliko ubrzava.7. i sila trenja FT3 moze biti sila suvog FT3 = f mg iIi viskoznog FT3 = ~v p trenja.4. I~ = PID2TC / 4 je aktivna sila pritiska. tada se iz diferencijalne jednaCine kretanja.9) Ako klip.4. P2 = P2 (D 2 . koje se na klipu manifestuje sHorn . 1z prethodne jednaCine dobija se kretna .5. u izrazu za kretnu sHu eventualno se koriguje smerovi sila. precnika D. Ovaj procep. DakIe. jeste mali.P2 . FTl i FT2 su sile viskoznog trenja na pokretnim delovima He. Sila trenja pokretnih delova HC-a je FT .4-9 JIlI:at kHp j U He poluprecnika R2 = D2 /2 krece se klip poluprecnika RI = D /2 brzinom = x (s1.

7. v(RI)=v p .5..7. nakon cega sledi: dp ld Bv -=:TI--(r-)=-K. a desna funkcija od r.13) dobija se resenje za polje pritislea p(x)=-Kx+C => p(x)=Pj-t. r~R2' v(R 2 )=O' 1z prve diferencijalne jednaCine (4.l3) reSava se uz koriscenje granicnihuslova x = 0. pa su zato komponente brzine v r =0.12) 1z jednacine kontinuiteta (4.15) = t. (4.7.l3) dx "rar or Kaleo je leva stranajednaCine (4.1. Iz druge od jednaCina (4. Dakle. Na dalje ce se analizirati stacionarno strujanje..5.14) r=R j . to one moraju biti jednake istoj konstanti K (kao i u Odeljlru 2. p i v zavise od razliCitih koordinata to se moze sa parcijalnih preCi na obicni diferencijale. sto predstavlja tacno reSenje Navije~Stoksovih jednacina. p(O) = PI .7. avo znaCi da je strujanje osnosimetricno.7.14) i iznose C = p. v <p == 0 i vx =: V • Ako se uzme bilo koji presek defi- nisan sa koordinatom cp dobice se ista strujna slika.p/l..l3) funkcija od x. (4.7.7. i zanemariti zapreminske sile u fluidu.326 Osnove uljne hidraulike b} Slilm 4.3). (4.1.p pri cemu su konstante C i K odredjeni iz granicnih uslova (4. odnosno da je v == vCr).7. tj. i ujedno izvrsiti razdvajanje promenljivih u jednacini kretanja (4.. to ce se strujanje analizirati u polarno-cilindricnom koordinatnom sistemu r.11).1 viskoznog trenja F)J.10) 2 ap a v 1 av 0= --+11(-2 +--) .7. K x l .' U ovom paragrafu ce se pokazati da se moze naCi tacan izraz za silu trenja.7. odnosno da je izvod bilo koje velicine f po koordinati <p jednak nuli (af / acp == 0).l3) dobija se resenje za brzinsko polje . P(l)=P2 (4. cp i x . (4. (4.12) sledi da pritisak ne zavisi od radijalne koordinate r. Diferencijalna jednacina (4. 1z jednacine kretar~ia (4.7.10) sledi da brzina strujanja u procepu ne zavisi od podllzne koordinate x. OCigledno je da se strujanje u procepu odvija samo u pravcu ose x. Ova analiza dovodi do toga da se jednaCine kontinuiteta i Navije-Stoksa svode na oblik: av / ax == 0 . X = I .7. Kako se strujanje odvija u procepu koji se nalazi izmedju dva koncentricna kruga.da je p = p(x).7.7.11) ax ar rar O=opIBr.7.

20) koji u realnim konstrukcijama HC-a ima vrednost 0. = -2-(~1..7. (2 InR2 I R1 ·-1) .99.AVp) .7.22) . (4. R2 .R2 . odakle se dobija brzina klipa vp = Vi .7.p 2 2 2 2 2 1 6.llnn +~(2+ 2 D.pR [ r 2 1- n r] 2 .LR1 +-1-(R2 -R1 )J 4 11 4 11 nn nn nn gde je n = R1 I R2 • Posredstvom ovih konstanti brzinsko polje se svodi na oblik 1 v(r)=--l-In---.(-R) -l+-?-ln. nn R2 411 l I n.(R 2 -R1 )J ' C2 =--1-v P + .t (4. 1 2.98 do 0. R z IR1 -1] R 2 InR] 2 2 (4.18') Protok flVp predstavlja gubitak ulaznog protoka ulja u cilindar.7.17) In- R1 In- R1 Kako se ovaj protok moze odrediti i preko srednje brzine strujanja u procepu D..19) D7 t . .' I I K 2 2 l InR z K I 2 InRI z 2 l C1 =-1-lv p .J. to se moze definisati zapreminski stepen korisnosti HC-a llv = V. 2Y]7tl FTj ='C w 2R17tl == RJ 7t 21llR I R] -lflp+ InR2/ R] vp. (4.OS/10ve uljne hidraulike 327 .p-+-~-V-p--'I ' (4.. S obzirom da se teorijska brzina kretanja klipa dobija pri protoku AVp = 0 i iznosi v P. 2 1 2 rc6. pri cemu su konstante integracije v(r) = ..t :::: r/~ I R]27t.+C Inr+C K ? 411.21) posredstvolll koga se dobija sila viskoznog trellja klipa 2 R2 I R] -1 .MTp RI7t 2 4 .r .Vp =2rc v(r)rdr=rcvp(~-R1)+811I(R2-Rd(R2+R1-~)' Rl r ( 4. lI 2 ·l z Uvodjenjem koeficijellata 2 a = R1 J( R2IR]-1 . 2 2 ~ == lllR2 IR 1 2117t1 ' sila trenja (4.7.Inn R1 Ovaj profil brzina daje protok ulja kroz pracep ' vp r 2 D.. . -AVp =~ VI V p. Koriscenjem brzinskog polja (4.Vp = rc(R. 7.21) dobija oblik: )r-F-. /1 2 -1 l llm ) J' (4..7.-..7.16) R R2 .R2 .l-=-a-D.R~)v m' to sledi da je ta srednja brzina strujanja u procepu 1 1 [ vm=vp---p.R 2In~ R1 (~)2_1 R] 1 ApR1 [(RZ)2 +1 +-8-1 R 11 1 Z ..7.16) odredjuje se tangencijalni napon na zidu klipa: 'C w dv 11 I v p =11(dr)r=R1 =-R. Prema tome protolc koji definise brzinu kretanja klipa je Vp = Vi .flVp .p R]2 .

7.24)' sledi da je izraz (4.7.> strujanje izrnedju klipa· i cilindra s1I 4.24)" pojednostavljeni izraz (4..7.==. Prirnenom ovog profila brzina dobija se tangehcijalni napon na zidu klipa "w == 11 (dv ! dy) y=o = Tt v p ! h .23) koji vazi sarno pod uslovorn da je razlika pritisaka . sto znaCi da uticaj razlike .1. Iz izraza (4. kada se .328 Osnove uIjne hidraulike iz koga jednoznacno sledi da je sila viskoznog trenja klipa linearno srazmerna razlici pritisaka i brzini kretanja klipa. koje jasno govore 0 pojedinim udelirna sile trenja. pak. tj. Izraz za viskoznu silu (4. razvijanjem funkcije InR2 I R1 u Tejlorov red.7. sledi da je priblizna vrednost sile viskoznog trenja F.2~.vp . U tu svrhu se posrnatra . da se klip '. Ako se koeficijent ex napise u bezdimenzijskol1l obliku ex Ri I R( -1 R2n = 21nR2 I RI I 1> 0. tj.I] Vp - _ Ttl D]n h vp' (4. 11 I D]n ="w 2R]n I == --h. Rz ~ R] (Rz > RI ).-.7. (4. iIi.1.p = O. "" InR=LCR-ltlnR" n=1 (R=R 2 IR j >1/2).5._.1) I R =h I R2 '" h I RI . DakJe. pritiska poveeava silu otpora trenja.24)" i naem dobijanja izraza (4.22) dobija se klasicno koriseeni izraz za viskoznu sHu trenja . i pri tome se zadrZavajuCi na prvom Clanu reda. In R '" (R .. a sto najceSee u UHK nije slucaj.Ieee kroz sredinu konstantnog pritiska a sto daje .22) i da yazi pod uslovima aa je u procepu linearni profil brzina. Medjutim. FI] == ~x = ~vp = InR2 I R1 211nl vp .-.7. Nairne.24)" Ovaj izraz se veoma cesto koristi za proracunviskozne sile trenja u UHK.p moze zanemariti. i da je merodavna razlika pritisaka zanemarljiva. to sledi da ee on za svako R2 I RI > 1 biti pozitivan.7.1. .23) moze da se napise i u nesto izmenjenom obliku.7. Tada koeficijenti ex i ~ irnaju vrednosti ex ~ 0 i ~ ~ co. zakljucuje se da je uticaj viskoznosti na silu trenja dvojak i obuhvata dejstvo razlike pritisaka i uticaj brzine kretanja klipa. odnosno viskozna sila. otpora: F I] ._.7. poredeei izraz (4.-.7.p mala (slueaj veCih procepa).pri cemu se smatra da je strujanje izazvano sarno kretanjern klipa i da je tom prilikom profil brzina u procepu linearan v == v pY / h. Interesantno je razmotriti i specijalni sIucaj procepa kada je on veorna mali. a sto je za veliCinu procepa u UHK prihvatljivo.24)' Do ovog izraza se dolazi i na drugaciji naCl11._. (4.

20 +--+-+.[mml.. lcoji se nalazeizmedju nepokretnih delova. tj zazori. procepi izmedju klipa i cilindra He-a.25) "m = A AV(y)dA =3 Rz +R1 .20f.:. i s1. gde je R = R2 / R Zadavanjem visineprocepa intervalu h = R2 -R =[O. Sila trenja koja deluje na klip.IQ-3 Pas pod radnim pritiskom P1 = 1O.5. jedna ploca pokretna. Kroz cilindar se krece. 2 Rj D. 40 1S 30 10 .l. Odrediti pri korn poluprecniku cilindra delovi sHe trenja kUpa koji poticu od viskoznosti i pritiska ce biti isti? RESENJE' Razlika pritiska II cilil1dru koja izaziva strujanje je /1p = lOMPa.7.p FI] (v p) = InR v p .4MPa.7. klipa i kuCistarazvodnika.00004.Premageometriji koJase formira procepi mogu biti ravanski .7.002rnm.:'I = ( 21nR -1)R1-nD.1.geometrijskom obliku mogu biti koncentricni i ekscentricni kruzni prsten.5. izmedju pokretnih i nepokretnih delova.t nalazi se ulje viskoznosti 11=5.p) "~(Vp)' sl. .6. StlrUljanje kroz kirUlzne procepe U Uffi( postoje procepi. pri kame su udeli viskoznosti i razlike pritiska na silu trenja isti.Rp je ustvari detaljno analiziran kroz Odeljak 4..4~l0 FTJ (D.1. U UHK najcesce se susrecu zazori koji omogucavaju funkcionisanje komponente. ili.l. i procepi izmedju cilindricnih povrsi.5. pale.00 R. Koncenil:ricni.22). dok je za vece procepe dominantan uticaj razlike pritisk9-' 1z uslova FTJ (D.p iz koje se uumericki nalazi rdenje R = 1. brzinom vp =O. u prikaz funkcija Slilm P. 4.. 4. J Problem 4-10."'+---4 -+\--1. koje daje R2 = 50. visine h =R2 . FA-IO.MPa i protiv-priti.7.7. Sa ove slike se uocava da je za manje procepe dorninanran uticaj viskoznosti.3b). Graficki prikazati udeo viskoznosti i razlike pritisaka na ukupnu silu trel1ja.>kom P2 = O.1.4.izmedju nepokretruh paraleltdh ploca (Odeljak 2..ID..7.'(~p)+FTJ(vp) . iIi je pak. prema (4."£-+---+-1 pri cernu su: O-!~~~l--". koji imajufllukciju podmazivanja ili kroz njih imamo gllbitak-curenje ulja. kao sto SU. j IF . a to su procepi izmedju cilindricnih povrSi. U HC-u s14. odnosno h = 2J.) = 0. maze da se napise u obliku FI] = j''.m} dobija se graficki FI] (/1p) j .Osnove uljne hidraulike 329 U slucaju linearnog profiIa brzina izmedju klipa i tela cilindra srednja brzina stmjanja fluida u procepu je 1 vp ~ +2R1 (4. klip poluprecnika R1 =50mrn i duzine l=50mm...6.p) = FYI (V p) dobija se jednaCina -2 211lvp R -21nR -(1+-. na pr. uuzni pr®ceI) \ \ I' Koncentricni kruzni procep izmedju klipa poluprecnika Rj i cilindra poluprecnika R 2 .2 ? 21'ptl 50. a po svom.lm/s.

64 (l-n) z = R fen) . eR eh pn cemu je Rejnaldsov broj definisan Re R =vmRH Iv definisan u odnosu na hidraulicki radijus (R H ::: DH / 4 = h 12) i Re h = Vmh / v u odnosu na visimi procepa.4.999] funcija J(n) ima vrednosi J(n)=[l. Sa ovom vrednoscu funkcije fin) izraz za koeficijent trenja (4. ponekad se tretira koriscenjern resenja za strujanje izmedju paralelnih ploca (s1.29) koristimo za odredjivanje koeficijenta trenja. fen) ~:d. 3 (4.P. Sasvim je svejedno koji od oblika izraza (4.17) se svocle na oblike: Slika 4.n ) lInn e u kame je Re =vmDH / v Rejnoldsov broj.1) koji se ima izmedju nepokretnih cilindricnih povrsi (v p == 0).15) i dalje vaze.7.7. Ipak.28) se svodi na oblik 48 A.1\2 _D4 2 Z + Inn)' 1. b) Slika PA-ll . Resenje za brzinsko polje (4.4~ lla). u literaturi se najcesce koristi obliIc Ie =24/ Re R' U slucaju kada vazi izraz (4.16) ipolje pritiska (4. KoristeCi upravo ta resenja ovde ce se analizirati specijalni slucaj koncentricnog krucnog prstena (s1.7. JiJco s~. slucaj kada je strujanje izazvano. srednja brzina i protok kroz koncentricni prstenasti pracep odredjeni su izrazima: Ie= R 64 2 2 Vm == tlp 12Tj1 h 2 .P. == 2Q.1 • 2 2 vm =--~ (1+n tlpR.samo razlikom pritisaka.28) e 1+ n + (1.n 2 pri cemu je n = R] / Rz karakteristicni geometrijski odnos procepa.330 Osnove uljne hidraulike Tom prilikom je analizirano strujanje u procepu izmedju tela cilindra i pokretnog klipa.5]. Jasno je da se tom aproksimaCijOlll u proracunu pravi odgovarajuca greska.6. V=1211th.7. 1. dirnenzija RI ' R2 i h (s1.27) tlVp = V m (R2 -RI )n = tlp 811' (1-n )(l+n ·11.::: R24 ::: R .9. 2 811l 1-n 2 +--) Inn (4.7.26) daje razlilru pritisaka u procepu iz koje.5 == 3/2.30. Relacija (4.7.U.7. DH =2(R2 -RI ) = 211 hiclraulicki precnik procepa i fen) :::(1-n)2/[1+l1z +(1-n 2 )llnn] funkcija od geometrijskog parametra procepa. posle poredjenja sa opstom Darsijevom formulom tlp = pie ·11 DH .4997.26) (4. (4. U ovom slucaju srednja brzina strujanja (4.6. . (4.31) pri cemu je precnik d =(D 2 + D] ) / 2 '=: Rz + RI .18) i protok (4. tlpdrr.7.7.7. Za procepe koji se susreeu u UH parametar n je reela veliCine jedinice..7. tj.29) Re . ali ipak manji ad jedan (0<n<1). U literaturi iz UR kruzni koncentricni procep. Problem 4.7. sled! izraz za koeficijent trenja v.7. za n uzmu vreclnosti 11=[0.7. /2.7. dakJe. 0.29).4-lIb).

4. Silu trenja koja deluje na klip sa kIipnjacom zanemariti. nd 4 2 )(1+11 +~) 2 1-n 2 . :::t:..28) u kojoj je koeficijent trenja odredjen izrazom (4. . moze se zaklj!lCiti da se primenomizraza za koeficijent trenja Aa pravi gruba proracuns. U HC precnika d 2 dotice ulje. Ovaj postuimk je vee sproveden u Odeljku 4.P128YjI(l-n . visk6znosti Yj. Kroz HC kreee se klip precnika d l duzine I. RESENJE.· . Dakle. Odrediti brzinu klipa.7..d'+l)T ' u kojoj je koeficijent trenja A2 ::: 641 Re 2 .7. Radni i protiv-pritisni prostor HC-a .p = t:.Rl)::: 2h. Za proracun koeficijenta trenja kod koncentricnog kruinog prstana merodavan je hidraulicki precnik D H ::: 2(R 2 . Uz pomoe ove veliCine dobija se aproksimativna vrednost koeficijenta trenja Aa = 48/Re. Slika P.Kada se vrSi aproksimacija stmjanja u kruznom koncentricnom procepu strujanjem izmedju paralelnih ploca. te se zato on ne preporucuje za odredjivanje koeficijenta trenja u kruinom koncentricnom procepu..Pn' Strujanje u procepu i cevi je larninamo. n= 1 2 ' 1+n +(l-n )Ilnn Za male vrednosti parametra n vrednostfunkcije f (~ 1) ::: 3 12 daje odnos koeficijenata trenja AI Aa ::: 2.28)..28) za stvarni koeficijent trenja u kruznom prstenastorn procepu dobija se odnos koeficijenata trenja (1-n)2 -±f() ( RIR) 2 2 . odredjujeserazlika pritisaka t:. RESENJE: Kao prvo iz jednacine .6 ion daje protok . Sk' t:. n=dl ld2 • Protok kroz zaobilazllu cev odredjuje se iz Bernulijeve jednacine 2 I v2 t:.P= 4F In(d( -d.... koeficijent trenja je odredjen izrazom (2. A A 4 a 3 ProD/em 4~12. sa klipnjacom precnika do brzinom v p i pri tome savladava radnu sili F.ka greska. Ova razlika pritisaka ostvamje strujanje u procepuprotokom VI i u obilaznoj cevi protokom )/2' Protok kroz procep odredjuje· se it Darsijeve formule ·(2.Osn6ve uljne hidraulike 331 Odrediti koliki je odnos koeficijenata trenja tacnog i aproksimativnog postupka? Dobijeni odnos komentarisati.) . 12 ravnoteze sila koje optereeuju ldip sa klipnjacom. Primenom izraza (4.1.1.. uz zanemarivanje sile trenja. i iznosi . pri cemu je Re = VDH Iv.3 n. II.Pp + p(Su +2Sk +A..p p i t:.Pn + t:. Sil spojeni preko koncentricnog prstena izmedju klipa i cilindra i sa obilaznorn cevi precnika d i duzine L u kojoj se nalaze otpori: S".42) Aa :::24/Re h ' pri cemu je Re" :::vhlv Rejnoldsov broj. konstantnim protokorn V.7.

p-I::. Odrediti moment trenja kojim ulje deluje na osovinu i snagu trenja.lPas .7W.p kroz eIcscentricni Stika 4. obrtni moment i snaga trenja iznose: M<= Rdi'w J ..7.k+1) .6.7.RESENJE: Linearni p ofiI brzina u procepu v = Rwf" Slika P. Prema tome visina procepa je odredjena relacijom h«p) = R2 -R1 -escos<p= a-ecos<p .4-13 u kome su OJ = 2mc (n[o/s]) ugaona brzina i y koordinata koja se meri od zida ldaja. u tacki A.P=lv1w= h Za zadate brojne vrednosti ove velicine iznose:M=1. izmedju linija koje prolaze kroz teiista klipa i cilindra. Problem 4-13.4. 321~ c=l::. u kome rotacija osovine stvara linearni profiI brzina.6.Pn-App' Konacno iz jednacine kontinuiteta za khpa v p He V = V. Posmatra se nepokretni klip.. n )karakteristicna g. • '" 2 2 b=y . Dati.32) pri cemu je a = R2 -1~1 -= R2 (l. gde je a ugau. Konacno. .~ = 7T2~lnD3 TC3~l112 D3 2h . . 1':'1. precnika D1 = 2R1 i duiine t.7.2). S obzirom da je maksinialna yrednosttrigonometrijske funkcije (sina. 1=100mm..028Nm i P=107.u+2C.R1 cosa-ecoscp . podaci su: D=50mm. +ri 2 + vp odredjuje se brzina = 4(V .Vj -V2 ) / (d 1 -do )71:. e Pod dejstvom razlike pritisalca /).2 procep ostvaruje se· protok fluid a. Strujni prostor kliznog leZaja predstavlja koncentricni kruzni prsten visine h i duzine I. odnosno osovina.)max = e / Rl' ikako je e« RI'.lmm. n=10000/s. h h=O. ~=O. daje viskozni napon na zidu osovina 1: w = T\(dv / dy)y=". koji kroz elementarnu ------ . koja se nalazi u cilindru precnika D2 = 2R 2 • U slucajukada se ose simetrije klipa i osovine nalaze na medjusobom ekscentricnom rastojanju e tada strujni prostor izmedju njih predstavlja ekscentricni kruini prsten(s1. to sledi da je sina. odnosno eosa.~metri­ jska velicina i 11 = Rl / Rz. ~ 0. odredjenim uglom cp. (4.332 Osnove uUne hidraulike pri cemu su konstante: p a="2(C.. Elementarna sila trenja je dFw = 1:) R dcp u kojoj je cp ugao. lznosi h(cp) = Rz . Osovina precnika D=2R okrece se brojem obrta n u kliznom lezaju u kome se nalazi ulje viskoznosti ~. Visina procepa na proizvoljnom ugaonom polozaju.:.

7.ekscentriciteta (e = 0) funkcija (4. .7.37) Odredjivanjem.7. Veoma cesto se u literaturi iz UH. . iz izraza (4.7.7.7.35) ima vrednost f(O) = (1 +11) 12.f.7.7. zanemarivanje ovog CIana nije opravdano. koje su prisutne u mehanickorn sistemu koji polcrece .37) pada pritiska i poredeCi ga sa. dalje.11) hidraulicki precnik procepa. 3 (4.R12 )n..34) odredjuje srednja brziria strujanja kroz ekscentripni procep 11 R2 (1 3 vm = :11/ l=:~ 48 1+11 f(e). . sto znaCi da se u ovom pojednostavljenom slucaju protok odredjuje kao: v= . sto znaCi da je srednja brzina strujanja kroz ovu elementarnu povrsinu odredjena izrazom (4.prornenljivih sila.7. U specijalnom slucaju kada nema .38) 1 u kome je Re = v mDH / v Rejnoldsov broj i DH = 2(R2 . Protok kroz procep odredjen preko srednje brziue iznosi rj = v m (R. vrednost funkcije 1(0)= 1 ne dozvoljava da se iz (4. pa se primeuom izraza (4.Osnove uljl1ehidraulike 333 povdinu dA= h(R z -h 12)d<p iznosi: (4.34) .. pri cemu je funkcija 3_ a 3_ 4 f( -) = 1+2"e 2 . a sto je prakticno slucaj u literaturi iz UH.7. U tu svrhu se posmatra He kod koga je dejstvo svih spoljnih sila.33) dobija se protok kroz koncenrticni prstenasti procep: dV =vdA =vh(Rz -h 12)d<p . Clan uz a 12Rz izostavlja. _ f.7.2R (1 + 3.36) o posledicama pomenutog zanemarivauja bice vise reCi na krajl! ovog paragrafa.7.z +ge ) . e e 2 U (4.7. Prema tome.R1 ) = 2R2 (1. v. dobija se izraz za koeficijent trenja .38) dobije resenje za koeficijent trenja koncentricnog kruznogprocepa. (4.."'·f / Df[ .33) Da bi se primenom izraza (4. I1pDzna 12111 3 (l+2"e): 3_ 2 (4. Dinamika hidrocmndra \ I Pod dinamikom HC-a podrazumeva se kretanjeklipa i klipnjace HC pod dejstvom stvarnih ..(0) = 96/ Re koji vaZi za koncentricni kruzni procep.7. Za odredjivanje ove f~nkcije koristi se pretpostavka da se protok kroz elementarnu povrsinu dll moze odrediti kao protok kroz odgovarajucu elementarnu povrSinu koncentricnog prstena visine h. Sa ovom pretpostavkom.= Re fee) .. iz izraza (4. 4..35) kojoj je e = e 1a relativni ekscentricitet protepa. opstom Darsijevom formulom I1p = p.·izraz(4. 12.pD2na 2)d<p12111 fCe) . u fuukciji fCe) .729)..30).33) mogao odrediti protok potrebno je poznavati funkciju v = v(<p). Ovde treba napomenuti da ako se u funkciju f (e) vrsi izosta'lljahje clana liZ a / 2R2 .p V- zr 12 11/ h (R 3 0 11 2 - _. stoclaje koeficijent trenja 1.7.. (4.

move uljne hidraulike HC..-2 _ r [31 m := 0.rradjevinskih masina kada je njena promena izazvana. leoja daje korene Ij 0 i 1'2 == -[31 In. U horizontalnom HC-u prikazanom na s1. a F112 sila viskoznog trenja izmecljll kliplljace i kuCista cilindra. medjutim. zamenjeno dejstvom jedne spoljnje sile F(t) ~g=~-'-1I>- X F(t).Pa)+~2x.39) Sile trenja u HC-u odredjuju se primenom F. tj.7. Za partikularno rdenje vaH vee receno u sklopu analize jednaCine (4. . +Cz exp( -f3t / m).eksponenti aJ i a2 predstavljaju korene karaleteristicne jednaCine r 2 '1-28r+oo 2 =O. odnosno da obile partikularnog resenja zavisi od oblika funkcije F(t).7.Pa) x+~ x= P(t)-F(t) (4. Prema drugom Njutnovom zakonu jednaCina kretanja pokretnih delova HC glasi: mx = ~ (t).7. a sto direktno utice na oblik homogenog resenja. Na osnovu izgleda learakteristicne jednacine . 2 (pz .7.1(PI.P2 (t)-Flll-~2 -F(t) izraza (4.334 G.' u kome je 13 = 131 + 132 ukupni koeficijent viskoznog trenja i pet) = ~ (t). F112 =a 2 (pz .. dok se partikularno reSenje xp(t) tek moze naCi na osnovu poznavanja funlecija pet) i F(t).7.40) x"U) == C.7. Ova sila moze imati konstantnu vrednost.40) je sila koja potice od polja pritiska. sledi da je resenje homogenog dela diferencijalne jednacine (4.) III x(t) = xh(t)+Xp(t)== C1 e + Cze azt +xp(t) .!2. na pr. a12 =-8±. leao s~o je to slucaj kod rudarskih i !.~l sila viskoznog trenja izmedju klipa i cilindra. imaginarni iIi dvostruki.. l (PI .7. promenom sastava isleopavanog tla. pri cemu je }.P2(t) -ct.P2) '-ct.41). i iznose: (4. . pak. Zamenom ovih sila u (4.41) =0 Konstante integracije C1 i C2 odredjuju se iz pocetnih uslova. ukome su konstantni pritisci PI i P2 ' klip poCinje da se kreCi iz stanja mirovanja: Odrediti zakon promene brzine i zakon kretanja klipa ako se u tokukretanja savladava a) konsta- .39) diferencijalna jednacina kretanja se svodi na oblik: m m. Ukoliko u skolpu HC-a.'· Kod stacionarnog strujnog rezima sledi da je P = const. ili. Ovi leorelli mogudabudu realm.f3t1m + xp(t) .22).40) svodi na oblik m a njeno rdenje moze da se napise leao x+28 x+oo 2 x == P(t)-F(t) ' ajt (28 =oI m' 00 2 =.ll =ct.J82 -oo 2 . Pro~ltI!m 4-14. Koeficijenti .P2)+~IX.. Ova sila predstavlja radlttt Slltt He-a.4. (4.7.7. tada se diferencijalna jednacina kretanja (4. veoma cesto ona je promenljiva. pa opste resenje diferencijaIne jednaCine moze da se napiSe u oblik:u: x(t) =C1 +C2e. u sklopu mehanickog sistema postoji opruga cije dejstvo se izraiava silom Fc "" ex. ".7.

sledi da je l(t) == (P . m b) Kada se radna sila menja po zakonu F(t)== aexp(bt) funkcija l(t) ima oblik I(t) = P / m+aexp(bt) / In. NaCi X zakon kretanja klipa ako je sila opruge veca od sile viskozllOg trenja. p2 (e-~tlm_l+~t).F) / p.F) / p2.bK) e -f3tlm_bKebt .F) / m == const. Primenom pocetnih uslova x(O) = x(O) = 0 iz (b) se dobijaju konstante: C2 == -CI == m( P . Trazenjem partikularnog resenja diferencijalne jednacine (a) u obliku x(t) = At + Bexp(bt) dobijaju se konstante P A=j a' .7.f3t1m -K it ... x + m x == I() . In.diferencijalne jednaCine (a) dobija se konstanta C == (P . P p2 .-.ProDlem 4-15. ) P F(t) t x(t) = C. . + C2e-~tlm + xp (t) ... zamenom nadjenih konstanti u (b) i potom njegovim diferenciranjem dobijaju se zakon promene brzine i zakon kretanja klipa XU)== P-F (l_e-~t!m) p x(t)== m(P-F) ... savladavajuCi radnu silu F = const. D. PI' (XI' (X2' ~1' ~.Osnove zilj'ne hidraulike 335 ntna radna sila (F=const. P .) i b) ako je raqna sila opisana zakonom F(t) == a exp(bt). dobijase diferencijalna jednacina kretanja klipa: . b. RESENJE ZaddavajuCi iste oznake kao i u Odeljku 4. x(t) == m (p -bK) e. p. Konacno. U protivpritisnom prostoru HC-aprecnika D nalazi se opruga krutosti c koja je u pocetnom stanju mirovanjasabijena zarastojanje xo' Ukljucivalljem razvodllika u komorama HC-a vladajukonstantniprIHsciPI i P2 (PI> P2) klip poCinje da se krece pri tome . -!l>- x O PI' P2' ' (X. p. m' P CI =-7+(T. iz (b) slede trazeni zakoni xU) == ~ .. m. Poznate velicine su: D.. Zadovoljavanjem.--.(~ . p p + P I+K(l+ inb)_ mP. P=const. -B==K= b(p+mb)' Zadovoljavanjem pocetnih uslova x(O) = x(O) == 0 odtedjuju se konstante: mP mb . d. p. a. C. za ovaj oblik partikularnog resenja.. t Cije je opste resenje: (/() ==. RESENJE Diferencijalna jednacina kretanja pokretnih delova cilindra glasi: SlikaPA-15 .. Poznate velicine su d. (a) (b) a) Za slucaj konstantne radne sile.1)K . pa se partikularno rdenje diferencijalne jednaCine (a) trcdi u obliku x p (t) == Ct. Konacno. C2 ==p'(j-'-bK) .7.

1). na pro mikroprekidaCima za ogranieavanje hoda. ux+co zx= C0' x+ 2'" pri cemu su konstante: 28= Jl m ' co 2 =:- c m' UzimajuCi u obzir uslov zadatka da je sila otpora veca ad sile viskoznog trenja (co > 8) dobijaju se koreni karakteristicne jednacine r2+28r+co 2 =0 =>r . tako da je udar klipa 0 tela cilindra veorna moguca pojava. Cime se postiZe deIirrricno ublaZavanje udara (kriva b)ilinjegovo potpuno izbegavanje (kriva c). Koriscenjem pocetnih uslova kretanja xeO) == x(O) == 0 odredjuju se konstante C1 == -8 Co / qco 2 i Cz == -Co / co 2 . D 2n 2 271: -..-4-. kao na pro kod rueno upravljanih URS-a. pokretnih delova mase In. mx = P1 -.7.4. . [1 -01 ( -smqt+cosqt.8.2b) i poddiljivim prigusenjem(slA..8. nepozeljno 11. to opste rese'lje diferencijalne jednaCine kretanja glasi: z Bt xp(t) = e.Px-c(x-xo ).8. Hidraulieko kocenje se postize ugradnjom :.4. dilkie. Veoma je eest sIucaj u UHS-u da nema uredjaja za ogranieenje kretanja.-e )] xU ) =. hidraulickimkoeenjem..2).7.1 fazi zaustavljanja Idipa. Za pouzdan rad HC-a treba teiiti zaustavljanju ldipa bez udara na kraju trece faze kretanja.2c).eC1 sinqt+Cz COSljt)+Co /co . .Bt eCl sinqt+C2 cosqt) .2a).F Ona moze da se napise u obliku: .7. UHS-u. tj.. iIiudarom klipa 0 tela cilindra (kriva a sa s1.1 (Odeljak 4.(P1 . Kalea je partilcularno reSenje xp (t) == Co I co 2 . iIi C 1 i Czodgovarajuce konstante integracije. sto je.e r2t =e.dgusnice koja stupa u funk6j" '. pri cemu su ct i C. Ovaj tip kocenja zasnovan je na porastu vislcozne sile trenje il trec()j fazi kretanja.82 »).7.8. Co . Na kraju radnog hocla kretanje klipa prestaje (tree a faza kretanjaklipa) aktiviranjem razvoclnika. 'Ako se iz bilo kojih razloga zaustavljanje klipa. vrsi udarom klipa 0 tela cilindra tada maze doCi do osteeenja cilindra.z=-8±iq.4. promenljivim (s1.Pz CD -d )4-cx. (q=Je co2 . HidrallllIicko itocenje kril!taJrnja Osnovni zadatak HC-a je da dejstvom aktivne' sile pritiska ~ u toku radnog hada savlada neku radnu silu F brzinom v p' Tom prilikom dijagram promene brzine klipa ima izgled prikazan na s1. a sto moze da se ostvari tzv.pz). tako da se trazeni zalcon lcretanja svodi na oblilc 8 .8.7.7. co" q 4.7.. l Sa ovim korenima resenje homogenog dela diferencijaJne jednacine kretanja je: xh(t) =: Cte'it +C.336 Osnove uljne hidraulike .8. NajeesCi tip prigusnica jesa konstantnim (sIA. To je razlog da se u zavrSnoj fazi kretanja klipa njegaY9kretanje llSp()raVa.

24).y=h . sto znaci da se uticaj razlike pritiska na dopunsku silu trenja moze zane mariti.otde dobija se merodavna razlika pritisaka I1p(x) =. P2 = const. Medjutim.dl )! 2 i trenutne duzine x. dy It Zamenom ovih napona u prethodnu jednaCinu nivn.42) gde je F~ (0) sila trenja na pokretnim povrSinama. eime se fonnira koncentricni kruzrti procep visine h = (el 2 .8. keji se svodi na oblik tiFf] (x) ~ l = -h-x x .7. Tjd 7t.p(x)(d2 -dl )4"=1: wAnx+1: W2 d 21CX .7. sto znaCi da su naponi na zidovima kontrolne zapremine 1: wI - -1: w2 - .P22 nije toliko znacajna. 2 2 n i3. jer je njegova vrednosfdiktirana padom pritiska u povratnoj grani UHS-a.fazi kocenja klip prigusnice precnika d l ulazi 11 cilindar precnika d2 .. dopunska sila trenja je odredjena izrazom (4.7. h 2Tj (4. na prigusnicu deluje dopunska sjla trenja M (x).·U treeoj fazi .8.7.4.P = P2l . dok je pritisak Pn = canst. takodje. dVTjX -Tj(-) y=O. Karakteristicne dimenzije klipa.7..2a). Dakle. . Zbog promenljivosti pritiska P2l (x)...43) Kretanje klipa u fazi koeenja opisallo je diferencijalnom jednacinom .7.. gde se koorciinata y meri od zida cilindra. Ova razlika pritiska se odredjuje iz ravnoteze sila koje deluju na kontrolnu zapreminu procepa .Osnove uljne hidraulike 337 a) b) Slika 4.F'l (x) u sebi vee sadrZipretpostavku 0 linearnom profilu brzina u procepu v(y) =x y ! h. poznavati rrierodavnu razliku pritisaka. u posmatranom slucaju merodavna razlika pritisaka /:. pri cemu su tangencijalni napon 1: wl na klipu pri~lsnice i 1: w2 na zidu cilindra. koja se odredjuje izrazorn (4. Za dalji proracun potrebno je. Idipnjace i prigusnice defenisane su precnicima D.doA id2 • U drugoj fazi kretanja klipa radi se 0 stacionarnom rezimu rada sa Pl = canst.2 X . Izraz za dopunsku silu trenja i3. vp =const. . ova razlika pritiska je fuJikcija od kordinate x. U ovom proizvoljnom polozaju.2 Na dalje ee se detaljno analizirati sarno slucaj hidraulickog kocenja primenom prignsnice konstantnog preseka (s1. tako da jednaCina ravnoteze sila koje deluju na pokretne mase glasi: 2 2 n D n PleD -do)4"=F-~(0)+P2-4-' 2 (4.22).

4 0.P2t<D _d j 2 2 2 )*_ P22+' d 2 1C (4.]. 0.48) i (4. 1... (4.7. njenim se reSavanjem dobija promena brzine klipa v(x)=v p -Kx 2 /2. Ako se kod hidraulickog kocenja kretanja klipa sa prigusnicom konstantnog poprecnog preseka (Odeljak 4.47) S obzirom da je brzina klipa vex) = dx / dt .-. Smatrati da je srednja brzina strujanja u procepu jednaka .8.4.7.7. i izraza za AF'1 ex) i Ap(x).7.3...7.99/.2 0.Ap(D _dj2)~ koja koriscenjem pretpostavke daje P~/x) slabopromenljivo u odnosu na F.45) u kome je konstanta 2 ll 1C dj D2 . pokazuje da x -»/ za t~2Kvp -» 00.47) dobija zakon kretanja klipa u toku hidraulickog kocenja x/l=(e/~2KVp _1)/(/~2Kvp +1).8) pad pritiska u procepu racuna po laminarnom modelu strujanja koji vaii za koncentricni prstenasti procep (Odeljak 4. tj.1).0 .30 postize se vrednost x = 0.44) i (4. da vazi F" (x) "" F" (0).44) Iz jednaCina (4.42) dobija se diferencijalna jednaCina mx = F'1 (0) -F~ (x) .0 0. tako da se u ovom slucaju brzina klipa.svodi na v(x)/vp=1"7(x/t)2.48). to se posle integraljenja izraza (4.7.46) Postavljanjem uslova da brzina klipa na kraju hoda prigusenja bude jednaka nuli.0 = 5.8. izraz (4...~(x). dijagrama sa s1. a ne po realnom modelu sa pokretnim !clipom.7. tj.0 0. Analiza jednacine (4.3 PrOblem 4-16.7.--"! 0. vee pri t~2Kv p 1. m h 2h2 2mh2 Kada se diferencijalna jednacina (4..0 ~"0. a 1 2 3 4 5 6 I (2 KV/'2 Slika 4.2 0. dobija konacan oblik x = -K xx. dobija se duzina prigusnice I = ~2v p / K pri kojoj se to ostvaruje.8 - 'fi ~ 0.7.8 1.4 0.46). (4.2 0. (4.7.8 0..7.45) napise u obliku dX= -Kxdx. (4.7.4. Sa ove slike se jasno vidi da je ugradnjom prigusnice odgovarajuCih dimenzija moguce potpuno izbeCi pojavu udara klipa na kraju njegovogkretanja.6 ..6 0.338 Osnove uljne hidraulike mx = Pj (D 2 -dg)*-F-~(x)-M~(x).7.4 0.d j ll 1C 2 K=-(-+ )=--(D +d j d 2 ) .111..0 -t-r-r--r-'-r-r:-rc.6.8. .7.7. odrediti kolika se greska pravi u proracunu.7.l (0).7. brzini klipa. Medjutim.47) dat je na s1.48) Graficki prikaz dobijenih rezultata (4.3.-=-~c------.6 0.

poznavalljem 2 protoka ~ i V bice poznat i ukupni protok.OSl1ove uij"ne hidraulike 339 RESENJE Zakoni kretanja klipa (4.v+1)v7 +-0 v 2 -?xx=O.+V2' pri cemu je r~ protok kroz koncentriclli pracep.7.7.v. Pri hidraulickom kocenju kretanja klipa sa promenljivim prigusenjem (s1.4. U ovom kanalu nalazi se dOPUllSki prigusni ventiI.47) i (4. I1Po(x)=:P21(X)-P22=PA. Primenom modela strujanja sa l1epokretnim cilindricnim zidovima.7. sarno je pitanje kolika je konstanta K u njima.7.7.l.25) i ona daje protok ~ =v1(d.7. Darsijeva formula daje potrebnu razliku pritisaka x v2 12Yj .strujanjekrozkoncentricni 2 procep linearnim profilom brzina srednja brzina stnijanja je odredjena izrazom (4.d 1 ) 12 i x = v p brzina klipa. .. Za. koji ima koeficijent lokalnog otpor~ C.2 xx DH . 12.-2 = . h u kojoj je A=96/Re koeficijent trel1ja (izraz (4." +C. Poredjenjem ovog pada pritiska sa feSenjem (4. Ukupni protok na izIazu iz HC-a je If =V.sledi relacija K d+d 2 -2d 2 _ 0 =6 2 1 K D2 +d1d 2 koja upucuje na gresku koja se pravi koriscelljem modela koji ima kOllstalltu Ko' Problem 4-17.-d12)*=x~(d2+2dl)(d2-dl)' Razlika pritisaka je odredjena izrazoIll (4.p. Ova veoma velika razlika u padu pritiska delom lezi u pretpostavci da je brzilla strujanja u procepu jednaka brzini klipa. dok kroz dopunski kanal precllika el i duzine ! struji laminarno. a drugim i vaznijim delom u koriscenju modela strujanja izmedju nepokretnih zidova.". Poznate veliCine su.d" h- . 7. Poredjenjem ove sa konstalltom K iz Odeljka 4.d2 . Iz Bernulijeve jedllaCine za strujanje kroz kanall1p(x) == p(c.8.v' Odrediti ukupan protok ulja na izlazu iz . Razlika pritisaka I1p o primenjella u postupku datom u Odeljku 4.u'C.HC-a u funkciji trenutriog pol~'zaja.43) dobija se I1po = 611p.7. d 1.8.v' RESENJE.7.29). Re=vDHlv Rejnoldsov broj i DH hidraulicki precnik.C. a V protok kroz dopunskikanal.8.d.2d j2 )./ "~.+C.7. .43) I1p(x) = 2r]:i" 1112 u kojem je h == (el 2 .25). jer je ona ustvari odredjena izrazom (4.48)vaZe.Yj..v +'AJ I d +l)v. u kojoj je A=:64/Re. dobija se kvadratna jednacina 2 64v 4v. (C. daje konstantu Ko =: m 311h~ (D 2 +d. :~ prigusllice.2c) klip prigusllice precnika d l ulazi U cililldar precnika d 2 • Tom prilikom kroz koncelltriclli prstenasti procep struji ulje sa linearnim profilom brzina. DakIe. Efekte razlike pritiska lla silu trenja klipa zanemariti.

4.49) Slika 4. a da je maksimalna pri potpuno izvucenoj klipnjaci.4.1. 4. to sledi da je sa aspekta opterecenja ovaj polozaJ najnepovoljniji.7.h:b~w4kriticne a) b) (4.t. ali ida je veoma slozena funkcija od ove koordinate. Pror:!llclIlll!ll He lIRa izvijallJj!!'! Pri kretanju klipa kroz cilindar ukupna duzina cilindm i izvucenog deJa klipnjace se menja. dok su unutrasnja vlakna (b-b) skracena i imaju duzinu U~ . pri cemu je faktor umanjenja v ustvari koeficijent sigurnosti cija se vrednost usvaja u funkciji uloge He u sistemu. Zato je pri proracunu HC-a obavezIlo izvrSiti njegovu proveru na izvijanje. Izmedju vlitkana promenljive duzine nalazi se i jedna linija cija se duzina ne SEka 4.9b.vaznosti kriticne sile na rad He-a naCinu njenog odredjivanja posvetice se vise painje. . kliznim Idajem iIi ukljdtenjem.dz.4. daIje. aka je sila F dovoijno velika JoCi ce do savijanja. Tada se HC staticki moze prikazati kao ukljestena konzala F (a1.9.7.9.9.7.7 .340 Osn01'e u/jne hidraulike cije pozitivna rei3enje . odnosno izvijanja HC-a (s1. v2 :::: S" +<.'-//.J. i da je na kraju kretanja klipnjace duzina HC-a maksimalna (s1.y+l 1 [ daje protok ]/2 = v2 d 2 rc /4.liniju e-e spoljasnja vlaknil (a~a) su izduzena i imaju duzinu dz + t. Jasno je da je ta duzina minimalna pri potpuno uvucenoj klipnjaCi.zglobom. Nairne. El:asticlIU3 RilIRija i biticlIUOlll siila izvijanja a) Posmatra se slucaj kada je doslo do izvijanja He sL4.7.dz.7. Kada se uzme u obzir da se pri izvlacenju klipnjace savladava neka F>FK radna sila F. Posmatranjem. odnosu . i to i tako da je maksimalna sila sa kojom radi He manja od i .9a). Dakle pri proracunu He-a na izvijanje osnovni problem je odrediti kriticnu sHu. i 1/2 vidi se da je ukupni kvazistacionarni pratok jednoznacno odredjen sa trenutnim polozajem prigusnice x.9.J.7.Zbog. na osu .7. Sila F pri kojoj dolazi do izvijanja naziva se hiti61a ./. Ova sila zavisi od konstrukcije HC i naCina njegovog povezivanja sa mehanickim delom sistema .1. uvelib) canog elementa konzole visine dz. Po resenjima za pro toke Til.91). U.fila i oznacava se sa FK • Pri I 2e> radu He-a pojava izvijanja je nepozeljna jer moze da dove de do deformacija i 10Illova. uocava se da je on savijen i da je njegov radijus krivine R. 4.1a).1.9.

P 0 :::: 6/':.:::: 641 Re. 2 2 n.v' Odrediti ukupan protok ulja na izlazu iz He-a u funkciji trenutnbg pol~zaj't/=­ prigusnice. mh Poredjenjem ove sa konstantom K 1Z Odeljka 4.7.Zastrujanjekrazkoncentricni pracep linearnim profilom brzina srednja brzinastrujanja je odrecljena izrazom (4.-2 = . 2 i ona daje protok V! :::: v1 (d 2 -d1 )"4:::: X3(d z +2d1)(dz -dj ) . RESEN. u kojoj je A. Dalcie. Re=vDHlv Rejnoldsov broj i DH hidraulicki precnik. .7. Ova veoma velika razlika u paclu pritiska clelom lezi u pretpostavci cia je brzilla strujallja u procepu jednaka brzini klipa.u'c. Efekte razlike pritiska na silu trenja klipa zanemariti. ."" 6---:---"-----'K D2 +d1d 2 koja upucuje na gresku koja se pravi koriscenjem moclela koji ima konstantu Ko' Problem 4-17.P o primenjena u postupku datom u Odeljku 4.. daje konstantu Ko:::: 3Tj~ (D 2 + d.d. koji ima koeficijent lokalnog otpor~ C.48). poznavanjem 2 protoka V. Darsijeva formula daje potrebnu razliku pritisaka 2 x v 12'1. /':.43) clobija se /':. Razlika pritisaka /':. .25) X d 2 +2d1 v 1 ::: 3 d +d] ..8. 7.2c) klip prigusnice precnika d1 ulazi u cilindar precnika d2 • Tom prilikom kroz koncentricni prstenasti procep struji ulje sa linearnim profilom brzina.v + All d + 1) vi 12. sarno je pitanjekolika je konstanta K u njima.47) i (4.4.25). i )/2 bice poznat i ukupni pratok. a V protok kroz dopunski kanaI. jer je ona ustvari odredjena izrazom (4.p.2 xx DH h u kojoj je A:::: 96/Re koeficijent trenja (izraz (4. .8.7.p(x) :::: pC C.v..).p.7.Po(x)==P21(X)-P22=pA.7. Poredjenjem ovog pada pritiska sa resenjem (4.Osnove uljne hidraulike 339 RESENJE: Zakoni kretanja klipa (4..C.d 1) 12 i :i:::::: v p brzil1a klipa.7.·sledi relacija Ko D2 +di-2d.7. dobija se kvadratna jednacina .7.7E: Ukupni protok na izlazu iz HC-a je fi"='V1 +fi"2' pd cemu je ~~ protok kroz koncentricni procep.l.'1." + C.n : • Razlika pritisaka je odredjel1a izrazom (4. Poznate velicine su: d p d2 .jJ(x)::: 211:( 1/t 2 u kojem je h ::: (d 2 . U ovom kanalu nalazi se dopunski prigusni ventil. dok kroz clopunski kanal precnika d i duzine I struji laminarno. 1z Bernulijeve jednaCine za strujanje kroz kanal /':.vaze. Primenom modela strujanja sa nepokretnim cilindricnim zidovima. a clrugim ivaznijim delom u koriscenju modela strujanja izmedju nepokretnih zidova.v' .8.29).7.2d..43)f:. Pri hidraulickom kocenju kretanja klipa sa promenljivim prigusenjem (s1.

7.9.. Zato je pri proracunu He-a obavezno izvrSiti njegovu proveru na izvijanje.i. sigurnosti cija se vrednost usvaja u funkciji uloge He u sistemu.7.1a). kliznim leZajem iii uldjestenjem. i da je na kraju kretanja klipnjace duzina He-a maksimalna (s1. uocava se da je on savijen i da je njegov radijus krivine R. Izmedju vlakana promenljive duzine nalazi se i jedna linija r3ija se duzina ne Slika 4. dalje.dz .Zbogvaznosti kriticne sile na rad He-a naCinu njenog odredjivanja posvetice se vise painje.7.49) pn cemu je faktor umanjenja v ustvari koeficijent Slika 4.t:. a da je maksimalna pri potpuno izvucenoj klipnjaCi.1. 32v 1 C.4. to sledi da je sa aspekta opterecenja ovaj polazaj najnepovoljniji.7. Nairne.7.y+llv( d 2 )-+f1 xx (C. . Ova sila zavisi od konstrukcije He i nacina njegovog povezivanja samehanickim delom sistema .1.4.dz. . Ehllstliclln:!ll lillnija .y+l). Tada se HC staticki moze prikazati kao ukljeiltena konzola F (a1.u+C. Po resenjima za pro toke )11 i r/2 vidi se da je ukupni 2 kvazistacionarni protok jednoznacno odredjel1 sa trenutnim polozajem prigusnice x.1. Posmatnmjem.9a). i to taka da je maksimalna sila sa kojom radi HC manja od kriticne a) b) I Fmax = FKlv I.9.4.91). PrOll'3Cllllll He na izv~jaJ!ijje Pri kretanju klipa kroz cilindar ukupna duzina cilindm i izvucenog dela klipnjace se menja. Pri -t> radu He-a pojava izvijanja je nepozeljna jer moze da dove de do deformacija i lomova.9.zglobom. odnosno izvijanja He-a (s1. SUa F pri kojoj dolazi do izvijanja naziva se h:iticFltl stla i oznacava se sa FK.liniju e-e spoljasnja vlakna (a~a) su izduzena i irnaju duzinu dz +t:.. ali i da je veoma slozena funkcija od ove koordinate.9.7. dok su unutnlsnja vlakna (b-b) skracena i imaju duzinu (Ai. iklritiClll3 sUa ib/:vijallllja a) Posmatra se slucaj kadaje doslo do izvijanja He sl.4. Kada se uzme u obzir da se pri izvlacenju klipnjace savladava neka F>FK radna sila F. Dakle pri proracunu He-a na izvijanje osnovni problem je odrediti kriticnu sHu. 4.9b. aIm je sila F dovoljno velika loci ce do savijanja. (4. Uodnosu na osu .1. Jasno je da je ta dliZina miniinalna pri potpuno uvucenoj klipnjaCi.340 Osno·ve uljne hidraulike cije pozitivno resenje v2 := 1 r 32v ~ 4v .9.7.d 2 2 r J daje protok V = v 2 d 7( /4.+C. uvelib) canog elementa kOIlZole visinedz. 4.

Y. -2d1 ). a drugim i vaznijim delom u koriscenju modela strujanja izmedju nepokretnih zidova.P o = 6/:"p. poznavanjem protoka V.7. Dakle. dok kroz dopunski kanal precnika d i duzine I struji Iaminarno.7.'~(el + ?d···(l2 ~ 1) c d) 1 • Razlika pritisaka je odredjena izrazom (4.4.OSl1ove u!jne hidraulike 339 RESENJE Zakoni kretanja kEpa (4.x 3 2 1 4.v' Odrediti ukupan plotok ulja na izlazu iz HC-a u funkciji trenutriog polozaja __ . (r +r +1)1' Z +-v 2 --xx=O '?u '?v d2 h2 · . protok kroz koncentricni procep. Poredjenjem ove sa konstantom K 1Z Odeljka 4.7. Ova veoma velika razlika u padu pritiska delom leZi u pretpostavci da je brzina strujanja u procepu jednaka brzini klipa.7. ~~ .. daje konstantu Ko = 3'l~ (D 2 +d. Pri hidraulickom kocenju kretanja klipa sa promenljivim priguse- njem (s1. Poznate velicine su: d p d z .8. samo je pitanje kolika je konstanta K u njima. C.47) i (4.d2)~. Primenom modela strujanja sa nepokretnim cilindricnim zidovima.48) vaze.8. u kojoj je'A = 64.25). prigusnice.. koji ima koeficijent lokalnog otpor"!.8.y 4. U ovom kanalu nalazi se dopunski prigusni ventil. x el z +2d1 v1 = 3 d 2 +d 1 ' i ona daje protok · V1 VI z (d 2 . Razlika pritisaka /:. i V2 bice poznat i ukupni protok. IRe. C..P o primenjena u mh 2 postupku datom u Odeljku 4.29). p. Y. 1z Bernulijeve jednaCine za strujanje kroz kanal /:"p(x) = p(Su +Sv + 'AI / d + l)v~ /2. Za strujanje krozkoncentricni procep linearnim profilom brzina srednja brzinastrujanja je odredjena izrazom rj =V1 + Tt2 .7.7.2c) klip prigllsnice precnika d1 ulazi u cilindar precnika d z . /:"Po(X)=PZ1(X)-P22=P'A 2= h2 xx DH II kojoj je 'A = 96/ Rc koeficijent trenja (izraz (4..v' RESENfE Ukupni protok na izlazu iz HC-a je pri cerim je V. a Vz protok kroz dopunskikanal.7..43) /:"p(x) = 211x/ h 2 u kojem je h := (d 2 -el1 ) /2 i x = v p brzina klipa.d.sledi relacija K _0 -6 K - DZ+d 2 _2d 2 2 1 D2 +d d 1 2 koja upucuje na gresku koja se pravi koriscenjem modela koji ima konstantu Ko' Pro/JIcm 4-17. Efekte razlike pritiska na silu trenja klipa zanemariti.l. dobija se kvadratna jednacina z 64."'-' . 11. jer je ona ustvari odredjena izrazom (4.43) dobija se /:. Darsijeva formula daje potrebnu razliku pritisaka x v 2 1211. Re = vDf{ I v Rejnoldsov broj i Df{ hidraulicki precnik Poredjenjem ovog pada pritiska sa resenjem (4.7.'" C. ..7. Tom prilikom kroz koncentricni prstenasti procep struji ulje sa linearnim profilom brzina. .

4. dok su unutrasnja vlakna (b-b) skracena i imaju duzinu (It -Ildz.7.1.l(-·)r +-2 xx(~u +~y + 1) .. Kada se uzme u obzir da se pri izvlacenju klipnjace savladava neka F>FK radna sila F. U odnosu na OSU . krivine R.4.4." + C. i da je na kraju kretanja klipnjace duzina He-a maksimalna (s1. kliznim leiajem ili ukljeStenjem~ Zbog vaznosti kriticne sile na rad He-a nacinu njenog odredjivanja posvetice se vise paZnje.7. uvelib) canog elementa kOllZole visine dz.ije pozitivno reSenje v? .9b.move uljne hidraulike c.1 ..9. 32v 1 = c. Izmedju vlakana promenljive duzine nalazi se i jedna linija Cija se duzina ne Slika 4. Sila F pri kojoj dolazi do izvijanja naziva se kriti6ztl .7.49) Slika 4. a da je maksimalna pri potpuno izvucenoj klipnjaCi. 4.90).zglobom.7.liniju e-e spoljasnja vlakna (a~a) su izduzena i imaju duzinu dz+lldz. Pri kretanju kUpa kroz cilindar ukupna duzina cilindm i izvucenog dela klipnjace se menja. Po feSenjima za pro toke r~ i f/2 vidi se da je ukupni 2 kvazistacionarni protok jednoznacno odredjell sa trenutnim polozajem prigusnice x. Tada se He staticki moze prikazati kao ukljestena· konzola F (a1. aIm je sila F dovoljna velika!oCi ce do savijanja.7.? .7. to sledi da je sa aspekta opterecenja ovaj polozaj najnepovoljniji. 1 I r 32v? 4\1 . Jasno je da je ta duzina minimalna pri potpuno uvucenoj klipnjaCi. Ova sila zavisi od konstrukcije He i naCina njegovog povezivanja sa mehanickim delom sistema .1a).y + ll. Nairne.7.1.340 G. Zato je pri proracullu He-a obavezno izvditi njegovlI proveru na izvijanje. i to taka da je maksimalna sila sa kojom radi He manja ad hiticne a) b) (4.Elasticna Hl!Ilija i klriticllll11 siRa inijanja a) Posmatra I>e slucaj kada je doslo do izvijanja He s1. pri cemu je faktar umanjenja v ustvari koeficijent sigurnosti cija se vrednost usvaja u funkeiji uloge He u sistemu..9. odno8no izvijanja He-a (81.ftia i oznacava se sa FIc' Pri radu He-a pojava izvijanja je nepozeljna jer moze da dovede do deformacija i lomova.9.4. . uocava se da je on savijen i da je njegov radijus . dalje.9.91). DakIe pri proracunu He-a na izvijanje osnovni problem je odrediti kriticnu sHu. Posmatranjem. '" V d'" h d'" J daje protok V = v2 d 2 n 14.. . ali i da je veoma slozena funkcija od ove koordinate.

(4. 2 n 2 Za n=l i za minimalni presek koji ima po visi:iliHC~a. (4.7.50) R A· R' u kome su E-modul elasticnosti i Ix-moment inercije povrsine poprecnog preseka.7.y).Osnove uljne hidraulike menja.. .52) Rdenje ove diferencijalne jednaCine zavisi od nacma pncvrscavanja krajeva cilindra i Idipnjace za mehanieki sistem.50) dobija jednaCina elasticne linije y"_ M (1+ y'2 )3/2 =: E E Ix M=. Kako je radijus krivine odredjen diferencijalnom jednacinom: R:::: (1 +y'2 )3/2 I y". i slicnosti trouglova f>dz I dz =y I R =£. a sto za posledicu ima da je clan y'2 mala velicimi.9:2) moment na proizvoljnom rastojanju z.53) U ovom slucaju jednacina elasticne linije glasi: . a) Klipnjaca slobodna . Postavljanjem momentne jednaCine za osux .2.7.a. . (4.7.> F=E1:~(2n-l) (21)' .7.4. to se iz jednaCine (4. A 341 primenom Hukovog zakona dobija se izraz za moment: 0' z = £ E. odnosno od tipa osionca koji mogu da budu kIizni iii zglobni i ukljestenja.7.dA. s1. '. M=h·O'.7. dobija se kriticna sila izvijanja se F _ K - 1(2E Imin 4[2 (4. je JvJ=F(yo .y 2 dA=-_· J 0. dok granieni uslov y(l) :::: Yo daje resenje za koeficijent k:. To je linija e-e i ona se naziva e/asticna lini.ciftizdar tiki/estell U ovom slucaju (v. llizeg reda U odnosu na ostale clanove diferencijalne jednaCine (4. ) :::.::(2n-l)2i' n (n=1.51) Elx U tehnickoj praksi se ne dozvoljavaju ugibi koji su 'veCi od 2% od ukupne duzine. a to je poprecni presek 2 kHpnjace A =: d n 14 koji daje vrednost momenta illercije Ix:::: Jmin:::: d 4 n I 64. Zanemarivanjem ovog Clana diferencijalna jednaeina elasticne linije ima obHk: IY"=MIElxl.. Sa ovim momentom jednacina elasticne linije dobija obHk: y"+k Y-= k yo 2 2 k 2 = F I Elx ' y koji ima opste resenje y(z) -= Cl cos(kz) + C2 sin(kz) + Yo 1z granienih uslova yeO) = 0 i y'(O) = 0 dobijaju se konstante C1 :::: Yo i C2 -= 0.51). izazvan silom F.

9. Kaleo je u ovom slucaju ldizni oslonac opterecen i horizontalnom silom Fo to je moment koji deluje na Y rastojanju M=-Fy-Fo(l-z).4a) tada HC predstavija gredu sa slike 4.7. FK = Z2 * c) Klipnjaca zglobno vezana .57) a) b) Slika 4.9. C2 = Y max' Konacno.7..56) z4 ..cilindar ukl/dten Kada je cilindar vezan prednjom iIi zadnjom prirubnicolll a ldipnjaca zglobno oslonjena (s1.7. ~~'-::"'////(.3a).. koji opterecuje bilo koji presek je M = .9. Z rc E I min (4.:::J 2 (n / /)2 1 ono omogucava izracunavanje kriticne sile leao: y . U ovom slucaju moment. . za n == 1 i z=li2 dobija se da ona ima vrednost maksimalnog ugiba. '~?. Cije je opste resenje: yet) = C1 cos(kz) +C2 sin(kz) Koriscenjem granicnih uslova yeO) =y(l) =0. ima vrednost kl=4.7.9.9. svodi diferencijalnu jednaCinu elastiF cne linije (4.52) dobija se diferencijalna jednaCina elasticne linije y"+k Y=-Jik (l-z).342 Osnove uljne hidraulike (4.4.7. dakIe. ).7.4.7. Konstanta C2 nije odredjena. Uvtstavanjem ovog momenta u (4.4b. Ova resenje maze da·· se napise U obliku k 2 = 2. tada se HC staticki predstavlja kao greda (sl. (4.4.4934097. (4. prouzrokovan silom F..?. dobijaju se konstante C1 = 0. b) a) jednacina elasticne Iinije i izraz za kriticnu silu Slika 4.7..54) b) K/ipnjac0 i cilindar zglobno OSIOllj(!ili Kada su cilindar i klipnjaca zglobno vezani sa mehanickim sistemom (sI. numerickinadjen.7.3b).F y.7..3.4.W//'-- Preostali granicni us16v y(l) =0 daje transcedentnu jednaCinu kl = tgkl. dobijaju oblike: 2 . C2 0 i k = nn / I . (n =1.klsinkz). .) .7.046rc 2 / [2 .55) y(Z)=YmaxSlfl(n.7. medjutim. ciji prvi koren.9. koja zadovoljavanjem granicnih uslova y' (0) = 0 i yeO) F 2 Fa 2 = 0 ima resenje: FoZ z 1 y(z)=F(T-l+coskz.52) na oblik: y"=+k 2 y=O .2.

Ovom prilikon na HC. proizvoljni presek grede M = Mo .9.9. osim sile F.58 /1= 1 i koeficijent k kri ticna sila = 2nn / l F K iz koga se za dobija a) b) y 4n2Elmin = ---::--"-"". tj.y. 'W~~.7..izrazi (4.2. RezimirajuCi izlozeno 12 prethodnog Odeljka moze se konstatovati da poredjenjem dobijenih resenja za kriticne sile izvijanja .7.7..7.61) U izrazu (4.cija Ir Ir redukovana duzina 21 1/2 je vrednost data u tabell 4. AF t '.61) I min je moment inercije povrSine klipnjace.7.OsnG've uljne hidraulike 343 d) KltjJl?!aca i a!indaruk!.59) vidi se da se kriticna sila moze napisati u jedinstvenom obliku: FK 2 7t E 1min =--2- (4.6. deluje i moment M o ' ~F F tako da je karakteristicni moment koji opterecuje.9. ito: 1) 41 r ld>50=:. .eJtelli U slucaju da su cilindar i klipnjaea za ostale elemente veza:rii prirubnicama (s1.60) Sematski prikaz oslanjanja u kome je HC~a.7. izbor koeficijentasigurnosti u funkciji karakteristicnog geometrijskog odnosa 4lr / d .53).. () 4.55). iIi 1min == (d. prema (4..Fy.5b).57) i (4.7. Redukovane duzine HC Fmax = 7t 2 E I min vIr 2 (4.49) je Tabela 4. (4.9.7..7.. minimalnog poprecnog preseka. Ovde ce se navesti jedna preporuka za..7. Koriseenjem granicnih uslova: I yeO) = y(l) = y'(O) = y'U) = 0 .v=5 ..9.2.4..5a) tada He predstavlja gredu obostrano ukljestenu (slA7.7..v=3+4 .W dobija se jednacina elasticne linije A10 y(z) = F(l-coskz).7..dt)71: / 64ako je klipnjaca napravljena od cevi spoljasnjeg precnika d2 i unutrasnjeg precnika d1 " Vee je receno da je v koeficijent sigurnosti Cija usvojena vrednost zavisi ododgovorncisti zadatka kojeg obavlja He.7.5. Ako je ldipnjaca napravljena od cevi tada se za d uzima spoljasnji precnik Cd = d 2 )· .2 (4.. koji se odredjuje kao 1min = d 4 "n 164 kada je ceo poprecni presek ispunjen materijalom. 2) 4Irld<50=:.59) Slika 4. (4. Sa ovako odredjenom kriticnom silom maksimalna sila koja sme opterertiti ldipnjacu.

To kretanje izaziva HC (D=40mm.7.1.344 Osnove uljne hidraulike Problem 4-Jl. zanemariti. d) Kolika je brzina povratnog hoda ldipa? . Na radnom stolu rendisaljke mase 1110 = 419.4 kg nalazi se predmet. Cije je resenje d 2 =93.3mm.4-19b. Do =20mm) (1"""/0 h. kao i kineticku energiju fluidne struje. == . Ukupnu silu trenja racunati kao 10% od sile tezine.91 i u slucaju kada se vratilo pumpe okrece konstanUllID brojem obrta n=1450° Inl~. takodje.P.l( iznosi d = 'V641 min!"J( = 69.-'''-'----''mm Ere2 . a) U toku radnog hoda savladava se sila rezanja R =3kN brzillom vp = IOem! s. RESENJE: a) 1z jednaCine ravnoteie sila koje deluju na klip i uvodjenjem faktora f= 1. mase In =600 kg. Odrediti: a) precnik eilindra ako je radni pritisak p=5bar. koji se obradjuje.61) za maksimalno opterecenje klipnjace FmB]{ == / g(m+nU dobija se moment inereije povrsine 4/ 2v rg(m+mo) I . Radni sto se kre. tako da se za odredjivanje spoljasnjeg precnika dobija jednacina d~ -(d2 -28)4 -641 min In =0. ako je llvp:::: 0.1 koji uzima u obzir i sile trenja dabija se precnik Idipa = 267. tom prilikom uzeti vrednost stepena sigurnosti v= 5.D = 4/ g(m+mo) U slucaju da je klipnjaca napravljena od punog poprecnog preseka njen precni. b) Koliki je stepen korisnosti sistema? c) Kolika je radna zapremilla pumpe po jednom obrtu?.4l1lIl} .. moment inereije preseka je 1m in == (d~ -d:)re/64. zanemariti. Masa platforme i klipa sa klipnjacom je /no == 1000leg.i. = 0. b) precnik klipnjace ako je ona napravljena od punog preseka celika (E == 2· 1011 Pa) i ako je napravljena od cevi deljine zida 8 = 4mm. ~. spoljasnjeg precnika d 2 i unutrasnjeg Slika PA-iS precnika d] =d2 -28. Za klipnjacu napravljenu od eevi debljine 8. Primenom izraza (4. Promenu mase radnog pJ:"edmeta u toku obrade.~ Odrediti snagu pumpe potrebnu za pogon UHS-a.8."J dvosmernog dejstva sa jednostrukom klipnjacom. Naizmellicno kretanje radnog stoIa obezbedjuje razvodnik cija je hidraulicka karakteristika data na dijagramu sa sl. Problem 4-19. U jednom servisu HCse koristi kao auto-dizaliea koja treba da podigne do visine/=2m automobil mase m=1600kg. pre b) S abzirom da je eilindar ukljesten a klipnjaca slobadna to je redukovana duzina HC-a Ir = 2/.1.ce preko podloge 1 koja ima koeficijent trellja J. Sve lokalne otpore osim razvodnika i filtera.7mm.

d <2320 -+ !C1 64 ~('-12) A1=0.= pv. Prime nom Bernulijeve jednaCil1e za preseke 0-0 i 1-1 dobija se porast pritiska u pumpi: .-D )=V . H=lm.' i .=0. Ostale poznate velicirie. 7. A.0. Nacrtati clijagram promene brzil1e klipa u toku jeclnog cildl)~.15bar. Izvrsiti proracun HC-a na izvijanje (v=3. p=865kg/m3 .3 Pas..2m." odredjuje se racini pritisak Pl = 33.'.4-19b RE1ENfE: a) U slucajevima bda je poznato kretanje i opterecel1je izvrsnog organa. i a potom. za preseke 2-2 i 0-0. E=HOllpa).2 m/ s u povratnom vodu. IIp=0. Zane mariti sileviskoznog trenja i smatrati da su vremena ubrzanja i kocenja klipa ista.5. .Pf =51842Pa . V 1 =V P --=V 1 D 2 1C 4 d 2 1C 4 V • 2 =V 1C 2 2 d 1C -(D .54l / min i)/2 =.j) Pogonslci HC je ukljeilten na-p'.dnjoj prirubnici a klipnjaca je zglobno vezana. kao drugo. su: d'. odredjlljeprotiv-pritisaku HC-u P2 =-pgH+PA2cr2-"*6. Sada septimenom Bermilijeve jednacine za povratni vod. od jednaCine ravnotde sila koje delujuna Idip .2836. koje dajukoeficijente trenja: Re.P1 = 0. tada se proracun URS-a upravo pocinje od izvrsnog organa. odredjuju se zapreminski protoci v\ =. dalje. 5. kao prvo.220bar.1!. PolazeCi.1Q. p4 0 2 4 2 iz kojih se.~yt-D. koji odgovara duzini preclmeta.65 I! min pomocu kOj1h se 1Z dijagrama hiclraulicke karakteristike razvodnika dobijaju paclovi pritisaka 6. o 1 234567 'VJ(l/min) Slika P. dok je maksimalni hod !cEpa. Na osnovu brzil1e kretanja klipa postavljaju se jednaCine kontinuiteta: Slika P. D 1C 2 1C F -R +~lg (l7l0 +l7l) = PI-4-.lbar.4-19a . L=1.6m/s u vodu pod visokim pritiskom i V 2 =1.. OSl1ove ulj'ne hidraulike 345 e) Odreditivremena radnog i povratnog hocla.45 bar i /}P2 =0..PZ (D' 2 -Do )-4' 1 Z IV? '>".l0 mm.2127. 1=2m. m Tj=46.8.J ("'. ". kao sto je i dato u ovom primeru..Pf=O. '=Re 1'] . tj.:. odredjuju brzine strujanja v1=1..

9W.p= PI +pg Ii +!J.7 Lv S obzirom da je zadovoljen uslov Fmax > F=4kN .I) Za ukljesteni cilindar i zglobno vezanu klipnjacu redukovana duzina je Ir =0. (D 2 . 3 c) Radna zapremina pumpe je q == r~ / nllvp == 5. to u toku rada HC-a ne dolazi do izvijanja.2 2F I Slika P. vir 64·0.+m) .346 Osnove uljne hidraulike .226bar v? .7 L tako da je maksimaIno dozvoljena sila n2 EImin n 3D. 1z zakona kretanja. 12 Radni hod Povratni hod (m+l7lo )vp . Graficki prikaz kretaI~a klipa u radnom i povratnbm h6du dat je na sl.PI +PA I "dT==33. ukupna vremena radnog i povratnog hod a. h p == 521. Kako je shematski i prikazano na sLP.P.6N. uz zanemarivanje sila viskoznog trenja. 2 v· leao i duzine na kojima se obavljaju ova kretanja: (m+mo)v~ '] 21'. .48<%. d) Kako se kolo pumpe okrece konstantnim brojem obrta to je protok kroz pumpu i dalje r/I .33cm/s . u kojima su radne sHe: F" ==R+J.2). su: t2 ::::t21 H22+123 =2/ 21 +(L-2/2)lv.4-19c. e) U toku ubrzanja (kocenja) kretanja klipa uradnom i povratnom hodu.4-19c tl =tll +t12 H)3=2tll +(L-211)/vp =12.pr~ b) I1s =57. koji daje snagu pumpe p== !J. ~ 25.D.lg(mo+m) ~=J.03s Konacno. '21 p: 135. I !J.06mm .5ms (m+mo)v.714 cm /° . vaii jednaCina kretanja (m+mo)x== pocetnim uslovima xeD) == x(O) = daje zakone kretanja ° F.145 . koriscenjem uslovax(tll) ==11) x(tll) =v p' x(t21 )==12 i X(t 21 ) == dobijaju se vremena ubrzanja pri radnom'ipovratnom hodu tIl v v.)=13.=9.9ms.)n 14.4-19a promena kretanja klipa ostvaruje se elektromagnetnim aktiviranjem razvodnika primenommikro-prekidaca. koja sa F x(t) == (m+'m ) o /2 F x(t):= Cm+'ino) t 2 (i=1.27mm 9. =V pD2 I(D 2 -D. . ] 1. (m+mo)v p 1'. uz koriscenje uslova zadatka tll =t13 i t21 =t23 .. tako da se za brzinu povratnog hoda dobija v.lg(mo. a on je u povratnom hodu jednak r/I == v.E Fmax 2 2 2 6277.

Do == 20mm).PB-R = 0.v p2 i F2 " One ee. v2]} =596W.12 ·10-4 bar I (11 min)2).47·10-4 m2 !s. 2 2 1 t J ' p=~ F+(D -DO)41I':"PPA+f':.4-20 .k+A. l=2m) uljno-hldraulickog razvodllika (I':"PP-A =f':. 13 =3m.MPa i l1p == 85%.85). upravo.= D k k Ie 1-.U+8C. koji imaju zapreminski stepell kOriSllosti l1v = 98 % i masa pokretnih delova m1 = 150 kg i' m2 == 200 kg. ostale lokahle otpore i sUu trellja HC-a zallemariti.4bar) i razvodllik Cija je hldraulicka karakteristika data izrazom f':. !Y.53%~ Problem 4-21. -E-':::-'-:::'-~-~'-~'-'€~~~~S:::f:::I+'<.5.5 m.28ml s llHs :::: 80.PBR+I':"Pj+P(C.5.a+2)T vp { 41 . Kineticku energiju struje i silu viskozllOg trellja HC-a zallemariti. I] =1. v = 1.2. Do:::: 80mm).55 bar) filtera (I':"Pj = 0.Pj2 =O. v=0. i povratnom hodu savladava se radlla sila F=12kN brzinom v p =4cm/s.Osnove uljne hidraulike 347 Problem 4~20. C.Pj] = O.5m.5bar. Ostale poznate veliCine su: H=lm.4-21 stepen korisllosti je definisan izrazom d 2n l1fIS = (FlV p1 +F2v p2 )/(6. V= 104 2 1 =4m. == 100kN i F2 brzinama vp1 == Semi s i v p2 ' Osim HC-a u UHS-u su ugradjelli: pumpa koja ima porast pritiska 6p == lO. 4 l5 ==1.k =0.1 bar ).m· H Slika P. p=905kg!m3. . Na HC-ima se savladavaju sile F.0.tim iedomibitiod~edjelle" .u == 0. U UHS-u llalaze se dva vertikaiIJa redno povezana HC-a istih dimenzija (D=160mm.4-21 IIp Da bi llfIS bilo odredjeno izrazom (a). UHSse sastoji od: HC-a dvosmernog dejstva sadvostrukom klipnjacom (D=60nun. 12 == 4 m.pV]-4-)· (a) SlikaP. u odnosu:riazadate velicine.:-"'--'1 ~p v' F I.d Odrediti sllagu pumpe i stepell kOriSllOsti UHS-a.uo == 1. p=900kg!m3. Na klipnjaci HC-a pri radllom. RE'SENJE" Za UHS prikazan na sl. <. Kineticku i potencijalnu ellergiju fluidne struje.Qstali poznati podaci su: d=25mm. C. pumpe (l1 p = 0. filteri (!Y.p == a )/2 (a == 8. spojnog cevoyoda (d=10 nun.P.' m ! s. ~ftN. Odrediti stepen korisllosti UHS-a. potrebno je joil pozllavati i velicine v].uo+C.

55/ / min koji posredstvom hidraulicke karakteristike razvodnika daje pad pritiska u vodu P"A ~P1 = a· VIZ = 3.2 dT= 55.bija .348 Osnove ulj'ne hidraulike U UHS-u se definisu protoci u spojnim cevima .3) protoci izazvani kretanjem klipa . (i=1.V p] Cd) = 1.1 . odredjuje se brzina strujanja i koeficijent trenja v pl D 2 64 v = .578 m/ s => Re z = 394.0811 min koji daje u grani B-R razvodnika ~P2 '" a . treca nepoznata velicina. z \ \ . i protok V3 = 35.8 -+ 11. . Bernulijevih jednacina za preseke O-a i d-O . 1 llv d ' 1 Re 1 a potom i zapreminski protok V.4-21. 1z jednaCine kontinuiteta VI =Vp1 .p P .076 bar.1 -d-T = 91. (j=1. .9995 bar. 11 +/2 v? PJ.5 -+ A =-=01225 ' .2.t. kada je ree 0 jedn<.P.3 -d-T = 1.75cm/s.? . iz jednacine V3 =V.~Vl =Vpl I llv .2 = L\p /2 + ~P2 + PA. odre9juje se iz jednaeine ravnoteie sila koje deluju na klip He:.2 =PZ.)4' (j=1. Konacno. VPj=vpj-4-' ?? n Vpj =v p /D--D. = 61. v 3 =v z [I-11 v(n) =1. D 2n [4+/5 v.2149. I iz jednaCine ravtoze sila Hel PZl 4 z '3 V2 PI.191m/s => Rc 3 =297.Vp j .) =209m/s => ReI =522.P1 .2) i (zapreminski) gubici protoka u HC-ima ~Vj = Vj .t. i iz Bernulijeve jednaCineza preseke b-c = (D z -Do)n (P11-4--~ -m1g) = 55.?:z se do.L\p/1 .PA. d 2n VI = Vi -4.. duzine [3' izmedju HC-a V2 = V.701 bar .94 bar P2.( . Do 2 .2 + L\f.2) gde su vrednosti indeksa i i j prikazane na sl. kao prvo.PA. D2 n .1 = ~P .1 +L\V1 =Vp2 /11v ' dobija se brzina u spojnoj cevi D z' Vz = v 1 . Definitivno. Karakteristieni pritisci u HC-ima odredjuju se iz.tCinama kontinuiteta.vl '" 0. sila F2 . 1z jednaCine kontinuiteta za spojnu cev.235 bar .45 -+ A] = 0. .16225 i brzina kretanja klipa He 2 vpz =V 2 11 v (dl D)2 =37. 3 =0.017 bar .

i klipnjace i cilindra h = 2 !-lm. .carakteristika razvodnika data je na dijagramu sa s1. sve lokalne otpore osim "zadatih. Kineticku i F .2 -4--P2. HC-a (D= 1OOmm iDa = 56 mm) koji sluze za sinfu6:cizaciju podizanja platforme na kojoj se savladava sila F = 7 kN brzino:ril.: . F2 =P].0 V lL 10 ~ 1~ V (llmin) 20 25 30 • Slik~. veoma jedn6stavno. p = 800kg / m 3.25 em/ s. 2 '2 -.. Ukupna sila viskoznog trenja u HC-ima je F. Da bi se obezbedila sinhronizacija kretanja platforme u UHS-u su ugradjena cetiri redno povezana HC-a. izrazenog silom F = 50 kN.ne hidraulike 349 D 2n 2 2 n .3W . Problem 4-22. klipova i klipnjaca je G = 10 kN. 10 =2 in.0 3 . paralelno povezana. b) Ako je veliCina zazora izmedju klipa i cilindra. I) = 2 m. 1] == 3 m. v p L":.'~p =5cmJs. iz izraza (a) dobija llHs = 74. P. koja se krece brzinom vp = 4.4-23b. Poznate velicine su: d o =20 mm. =3 m. i gubitke 11 spojnim cevima. a) ZanemarujuCi sileviskoznogtrenja na HCima odrediti snagu pumpnog agregata i stepen korisnosti sistema. Osim HC-a u UHS-u su ugradjeni: pumpa (T]p = 89%). kao i kineticku i potencijalnu energiju struje.4~21 dobijase P = 3000.5 /. Hidraulicka J.5 "'. U. Tom prilikom zanemariti sve lokalne otpore osim razvodnika i Jiltera. ..83 %.Pf =O.m2g = 106. odreditLsilu viskoznog trenja u HC~ima: Dobijeni rezultat komentarisati. D . Ukupna tezina platforme.62 %. (/ poteneijalnu energiju stmje. U UHS-u nalaze se dva jednaka vertikalna.~ 2.-Do )4.Osnove ui. tezine G = 9 kN. zanemafiti. a .091kN . koristi se hidraulicka platforma. Odreditisnagu pumpe i stepen korisnosti UHS-a. lljIs == 70. razvodnik cija je karakteristika -data na dijagramu.lbar) i venti! sigurnosti (kojije u toku normalnog rada platforme zatvoren).4-22b RESENJE: PonavljajuCipostUpke opisane primerima P.0 0. V = 60 mm / s. ""--11 Slika P. dimenzija D=100mm i Do = 50mm. ( ' '5/3 = 2 m. Ostale poznate velicine su: d=16mm. Sada se. ' q e 2.d=16mm.4~19ai P. filtera (t.2 CD . Za podizanje kontinualnog tereta.] = lkN .0 /1 '\:~ ~ 1.>* 0.4-22a Problem 4-23.5 1. duzina klipova Ip = 100 mm i d~ina procepa izmedju klipnjace i cilindra 1=50mm.

l4=2m.5 ~ 0. 11 p ·'. 2 . 3 L\pj=0. p=900kg/m . sa kojom se dobija l1fIS = Fv p / P =72.6 m2 /s REfENJE: a) Postupak rdavanja ovog zadatka je slican sa postupkom izlozenim u primeru PA19a.0678 . Karakteristicni protoci kroz razvodnik v't = vid.&~ ~ 2.n.4 . odnosl1o snaga pumpe P=5488 W.5 . 1z Bernulijeve jednaCine za preseke 2-0 dobija se protiv-pritisak P2 = L\p B-R + t'lp j + t'lPt. iIi onog iz primera PA-21.35[1 min posrecJstvoll1 cJijagrama sa sl. G/I l3=3m.2 =55.4 = 2.n.0 o 10 20 30 40 50 p2 V (Umin) . v4=2v3(~)2=1..5m/s o v2 =vpC~)2 =1.5m.5 ~ "'" V.(i=1.1581 == 0.2.17 bar .l +t'lPt. posredstvolll kojih se dobijaju koeficijenti trenja (izraz(2. 2 n.1085 0.953m/s . = 0.6 Re 3 =404. s tom razlikom 3. . odnosno padovi pritiska usled trenja: "'i "'2 "'3= "'4 t'lPti=p·'A.lildi·v7"12 .88 %.350 Osnove ul. d l =d4 ==do ' d 2 =d3 =d.P.0 V 0. Slika PA-23a DalcIe.0988 .0 // '2 2.7 Re 4 =647.5 bar.5 // 3.. a iz jednaCine ravnoteze sila koje deluju na platformu D2n.5 . Slika PA-23b sto hiraulicki paralelna veza izmedju cilindara cini da se ovde radi 0 slozenom cevovodu. Re z .0 f 0.42 bar." 85 %.=589.716m/S d koje daju Rejnoldsove brojeve: Rei =943. D'2_D2 v3 =v P .3 + t'lPt.139»: = 0.90 bar .--=-2-o:<.3. (a) F+G=2[Pi-4--P2 CD -Dohf] odredjuje se pritisak Pl = 51.#~ <l 1.3bar.4-23b daju pacJove pritisaka L\PP_A = 3 bar t'lPb_R = 1. / 4 = 32. 1.jne hidraulike Iz=2. Sada se iz Bemulijeve jedl1aCine za preseke 01 odredjuje potrebni porast pritiska u pumpi t'lp= Pi +t'lPP_A +t'lPt. ponavljajuCi i ovde pomenute posmpke iz odgovarajuCih jednaCil1a kontinuiteta se dobijaju brzine strujanja: Vi =2V2C%)2 =2.=1.4) . / 4 = 47. v=53·10.34m/s.1l1 min i V4 = v"d.

4bar). PrODlem 4-24. 2(FT].Osnove uljne hidraulike 351 1\1.F. rnasa pokretnih delova m1 =. 10.2. njeno zanemarivanje opravdano. R 'If.14 N. 2 a2 =:.J =:.Pj2 =0.f:. ajA]Ji + f\vp (i=l.2) =:. He l i HC2 su vertikalni. f:.5bar.lp InR I R 2 .1Q. R + h . HC-i se nalaze u slozenorn UHS-u u korne su ugradjeni: razvodnici hidraulicke karakteristike f:. dimenzija Di I Do.2 izrnedju klipnjace i tela 'cilindra. QR . Odrediti vrednosti tih prigusenja.R2 =:. U odnosu na ostale sHe iz jednaCine (a) ova sila je nizeg reda veliCine te je zato. brzinarna v p. (i=l. Ovi. R.P fl =O. i ! P2 ~~~~~. 1'0 'If. 3). prigusnice i purnpni agregat (l1 p Fl 11 ::: 85%). 2 pvn I Brojne vrednosti ovih sila su: 39.04 N i Fll .Pl = PJ .500 kg i m2 ::: 400 kg.4-24 a) Da bi se u radnorn hodll obavilo zeljeno ktetanje poitebno je podesiti prigusnice Pl i P2 na odgovarajuce padove pritisaka.53 N i one daju ukupnu sHu viskoznog trer~a u HC-irna Fll =:. b) Odrediti hidraulicke karakteristike pumpnog agregata. F2 pI ~ 6. dok je He 3 horizontalan. Za istovrerneno savladavanje sila .P2 ' R = 2 D . 2) odredjuju se sile trenja izmedju klipa i cilindra i ~. 2.~~ Stika P. filteri (f:.j =:.4 bar/(l/rnin)2). 2pv'lf. 'i2 II'} -1 (2 in' I -1) '2 1'0 P2 ::: 1nrz I 1'0 F~.1 + FT].. PI . 99. =:.22) F~. pri cemu su: 2 a 1 =:.1 b) KoristeCi izraz (4~7. I R2 -1 (2 InR I R 2 1). u ovorn slucaju.J =:.i koriste se hidro- cilindri He.p=-aV 2 (a::: 9.

Zanemariti: trenje u cevima i HC-ima.352 Osnove uljne hidraulike c) Ako se pri prolaskl. Poznavanjem ovog protoka dobija se Slika P.Vp1 +F2vP2 +F. D3 = 250mm). RES. kao i kineticku i potencijalnu energiju struje. Tlvp = 0.p = 114.97 i TIp = 0. D2 = 130mm. c) Na osnovu vrednosti stepena korisnosti UHS-a TIffs =(F. odredjuje se ukupna snaga gubitaka UHS-a koja se pretvara u toplohl Q=M=(l-TlffS)P=7825W.p/J = O. b) V == 121. v p1 =5cml s. osim na UHK.7 Q = 5477 W. F3 = 130kN . P = 27. preda okolini a 70% akumulise u rezervoaru.225kW . U UHS-u prese nalazi se pumpa karakteristika 6p= 160bar. v p3 =8cml s.16bar . DOl = 50mm.4-25 i pad pritiska u razvodnilm t:. V. D02 == 50mm. U1cupna maim klipa i alata za presovanje je m=200kg. 2 .26 % . t:.P P2 ==5.409bar. D3 = 125mm.p /2 = O. 2 . odrediti koliCinu toplote koju treba odvesti ulju sa rashladnim sistemom koji se nalazi u sklopu rezervoara.6bar .l ulja kroz UHS 30% snage gubitaka.11 I min. sve Iokalne otpore osim na UHK. b) stepen korisnosti URS-a. i usled trenja zbog kratkih duzina cevnih deonica. R ProD/em 4-25.1111 min . leao izvrshi organ. Zanema- riti gubitke na lokalnim otporima.Sbar). q = 150m 3/°. RESENJE: I \ 1 a) Prema zadatim karakteristikama zUpCaste pumpe odredjuje se protok ~ = q /1 Tlvp = 21. =vp(D3 -D J )nI4+vpD]nI4==vpD 3 nI4 . Poznate veliCine su: D1 = 80mm.9.S· 10-3 bar / (II min)2) i filteri (t:.783bar.65bar . t:. kroz razmenu toplote. U hidraulickoj presi. DO} == 70mm. D2 == 100mm. 2 Ukupna sila viskoznog trenja HC-a je FTJ = 2 kN.ElVJE: a) t:. t:. razvodnik sa kvadratnom hidrauliCkom karakteristikorn (a = 8.P P1 =21. kao i 1cineticlm i potencijahm energiju strllje. F2 == 65kN. 2 2 . F1 == 50kN. n == 1450 o /min. v p2 = lOcml s. S obzirom da je zadato da se 70% ove toplote uljem dovodi u rezervoar to ce kolicina toplote koju treba odvesti rashladnim sistemom biti Q = 0.Pl == a r J2 == 3.vp3)1 P ==71. Odrediti: a) radne karakteristi1ce prese (silu i brzinu presovanja). i c)brzinu povratnog hoda. nalazi se HC koji radi boljeg vodjenja ima dva radna prostora CD1 = 100mm. dok se iz jednacine kontinuiteta za radni prostor HC-a .

di.3.391/ mm. 1z jednacine konti- Duiteta za povratni vod odredjuje se protok . b) c) llfIs = Fv pi Cl:1pV. Kretanje klipova izaziva ulmpnusilu trenja FT] = 3 kN. b) Orediti hidraulicke karakteristike koje treba da ima prigusnica da bi se sa ugradjenom pumpom realizovalo zeljeno kretanje piese. osim u UHK.trenja.28.4 blar). mm. Konacno. Pri dimenzionisqnjucevi voditiracuna da su standardne dimenzije unutrasnjih precnika cevi: 7. a zatim se dobijaju proracu- nski precnici cevi di. lY)p) Din 22n 22n _ = 86. tj. 2m! s potrebno je da se u odnosll na protacul1skiprecnik llsvoji prva veca standardna vrednost.pr < di' Brojne vredn()sti· k6je se dobijaju ovim postupkom su: . Radi dobrog vodjenja alata pri presovanju koriste se tri HC-a. D3 D F=::PI-4-+ P2 C 3 -D j )/f-P3 C -D2)/f-mg-~ =7. '2 ::::: 1 m.16./(D32 -D2 )n=9.pr II =: ~4r~ I vn . Koliki je gubitak snage u prigusnom vodu? c) Odrediti silu presovanja.62 bar . Da hi bio zadovoljen uslov za brzinu stnrjanja cevima v:::. Na hidraulickoj presi brzina kretanja alata. p =: 900 kg.3 1112 1 s. i iznose: PI =: P2 =:: I:1P-I:1PI -l:1p113 = 155. llv = 20 cm 3 /°. a zatim i pad pritiska u odgovarajucoj grani razvodnika I:1P2 =:: aT/22 =: 2. Za odredjivanje radne sile HC-a potrebno je poznavati i pritiske u radnom i protivpritisDom prostoru HC-a.10:-:. U UHS-u se koriste sIedece UHK: pump a (l:1p = 160 bar . IIp = 0.34. a) Dimenzionisati precnike di spojnih cevi (i=I. '3 == 6 m. tako da maksimalna brzina strujanja u njima bude v:::.Masa kHpova i pokretnog dela alata za presovanje je m =: 650 kg. .2. P3 =I:1pz +I:1PIZ =:: 2.10-3 bar / (l / min)2). v p :::: 7.D ol =: 180 rom. d) Koliki je stepen korisnosti UHS-a? Sve lokalne otpore. 2 m/ s. prigusni ventil i ventil sigurnosti. i kineticku i potencijalnu energiju struje zanemariti. 6pf2 0.im3 . filteri (l:1pII = 0. 0-2 i 3-0.95. Ostale poznate velicine su: 'I = 5 m. q n =: 1800 °/min.514 bar. iz jednaCine ravnoteZe sila koje deluju naldip dobija se sila presovanja 2 . brzina presovanja.12.2. 2. RESENJE a) Na osnovu zadatog kretanja izvdnog()tgana veoma jednostavno se odredjuju protoci T~ u cevnim deonicama i==l.05 % • . pogonjenog HC-ima. D2 =: 200 mm. a oni se dobijaju iz Bernulijevih jednacina za preseke 01.~6 mml s. razvodnik sa kvadratnom hidraulickom karakteristikom (a =: 3.. 2 2 .0. 3.4).8 bar. V2 =:: vpCD3 -D2 )n/4:::: 15. =: =0. Problem 4-26. 2 vp=::4V.4.22.915kN.014bar. U cevnim deonicama 0.82mm/s. je v p =: 5 mm! s. v =t2 . 4 i 5 zanemariti i glibitke usled .Osnove uljne hidraulike 353 odredjuje brzina klipa. nepovratni ventil (6Pnv = 2 bar).. tj.86). dimenzija DI =: 250 mm.

1 d) Tjl!S == 2 2 =: 1. koji zadovoljava radnihod.P3(D j -DO!)4. ovo nije merodavna vrednost jer u povratnom hodu kroz OVil cev protice koliCina Ii. /:..5W. DRS testere se sastoji od dva dela .Tjv = 0. kada je potpuno otvoren. V3 =vp (Dj-D o1 )1r.P ·qnTlv ITjp) = 81./4 . U stopu DHS-a koji pogoni kruznu testeru ugradjen je venti} V cija je prevashodna namena za start HM-a:. dobijen precnik cevi d 3 * =: 12 mm. V4 2 7.67rnrn => d 3*= 12I1LTJl => d 3 =: 22mm =: == V pD j 1C/4 2 14.p . .1.'p=(/:.5 m pokrece HM (q '" 0.87 mm => d l == 22mm .067bar .734 bar .'P p )Vs=166.95. nalazi se na radnom stolu mase ln2 =: 1000 kg koji klizi preko podloge sa koeficijentom trenja !l = 0. Ovde treba napomenuti da je proracunorn..722MN . a avo kretanje omogucava HC dimenzija D =: 80 mm i Do == 40 mm.jednog koji pokrece kruznu testeru i drugog koji pokrece radni sto.92)..4-26 VI == vpCDI +2Di)1C / 4 == 33.pr == lOmm => 12.'Pnv+/:. Prolilem 4-27.09 l/min 0 ~ d 3. Hidraulicka testera sluzi za secenje kamena. =: V p D2 1CI 4 =: 9.pr =8. TIl! = 0.4-19a i P.P3=: 0. ? .4-21 dobijaju se karakteristicni pritisci u HC-irna PI=: 155.4311mm =: =: 2 ' ~ dl =: 12mm . /:. d 2 .mg -F./:. c) Ponavljanjem slicnog postupka kao i u primerimaP. te pre rna tome i ovaj precnik treba da bude d 3 =: d l • b) )/5 == q nTjv - forI =: 0.Pp = /:.pr == 18. Medjutirn. Kruznu testeru precnika Dr == 2. ali moze da se koristi i za regulisanje broja obitaja HM-a.6241 I min .. .6942bar.n ~ dJ.P nv = 158bar. Fv pi (/:.581/ mi. mase m1 =: 5000 kg. P2 =: 154. Tom prilikom testera ostvaruje silu rezanja R=120Npostavljenu pod uglom a == 20° U odnosu na vertikalu.2 % . Kameni biok koji se obradjuje.pr d4 =: 16mm.5mm => V2 .2l1° . lednacina ravnoteze sila za pokretne de love izvrsnih organa daje sHu presovanja D I 1C D2 'It 2 2 1t F=: Pl-4-+ 2pz -4-.354 Osnove u!jne hidraulike Slika P.731 I mm ~ d 4 .

d]:.:: 200 a/min.:: 1. Koliki pad pritiska i protok treba da se ostvate na ventilu da bi se ovaj rdim rada realizovao? c) Deo UHS-a koji sluzi za pogon tadnog stoIa tteba da obezbedi brzinu radnog hoda vp :. '] = 2 m.83) koja je potrebna za pogon ovog dela UHS-a.161 imin. oni sumedusobno povezani preko opterecenja izvrsnih organa koji sen~lazellnjill1a. L=lm. 15 = 1. U ovom delu UHS-a ugradjen je razvodnik Ciji je koeficijent hidraulicke karakteristike a = 0. medutim. kiheticku i potencijalnu energijll struje. ilpr = 0. d L/ Slika P. b) Zbog promena parametara rezanja (dubina i posmak. 10 = 2 m.:: 48.----. Zanemariti sve Ioka1ne otpore osim na UHK.:: 150Nm. = 3 m.JT= 28592 Pa ( . Odrediti hidraulicke karakteristike pumpe (Tip2 = 0. '3 I. Ostale poinate veliCine su: 1=9m.4-27 RESENJE: a) Dva dela UHS-a su naizgled nezavisni.savladava seobrtnimoment M== RDT 12:.5m. dok sila rezanja i dalje ostaje ista) potrebno je promeniti broj obrtaja na 11] :. Hidromotorom kroz koji protice V:.vd Iv ' V == . Brzinom strujanja·· kroz cevovod 4V / d 1t:.:: 12 mm.:: 0. 14 = 1 m.66 bar .:: 2 mml s i da u povratnom hodll duzinu h=2m predje za t=30s.489 ml S ostvaruje se laminarni rdim srujanja sa kojim je pad pritiska llsled trenja 2 I+L v A.:: qnlTiv:':: 63. a sto se postiZe otvatanjem ventila V.4 Wi pad pritiska ilPHM = P IVTiH :. 2 . d = 30 mm. i silu viskoznog trenja He-a.s m2 Is.Osnove uljne hidraulike 355 a) U slucaju kada se na testeri ostvaruje maksimalni broj obrtaja 11 = 300 °/min (a ventil V je zatvoren) odrediti snagu zupeaste pumpe (TiP] :. i tom prilikom se dobija sn~ga PH = MilTCI30=4712.22 bar I (l / min)2.5 bar. v=6·1O. . 3 p=900kg/m . .81) potrebne za pogon radnog stoIa i pad pritiska na· prigusnici kojom se regulise brzina radnog hoda.-~) ilPt :.:: pA.

dole zbog konstantnosti sile rezanja pad pritiska IlPHM i dalje ostaje isti.95.2579. YIn = 0..495 m! s sa kojom se dobije koefieijent trenja laminamog strujanja A.08l 1 min. a) Odrediti radne parametre pumpe.452 f! min. b) U novom rezimu rada HM-a zbog promene broja obrtaja menja se protek i iznosi v. HM (q = O.' 4 = 0.67 em! s ..05l! min ulja. S obzirom da je T/. Prj povratnom hodu zahteva se brzina kretanja V. iz Bernulijeve jednaCine za zatvoreno strujno kola.446 bar.j d2 (1=1. Kroz grimu za regulisanje protoka protice Ti"v = Ti" '.< 2320 vid -+ A. > V to je za izbor pumpe 2 Ii. I -+ !. i pad pritiska na prigusnici /lp p = PI + AP12 . ApT~ IYI p 2 =507.'s = 111 q ! YIv = 42. v = 0. 11v ~ 1) koji se okrece sa 11 == 400 °1 min ima zadatak savladavanja obrtnog momenta M = 75 Nm. Problem 4-28. dobija se pad pritislea na ventilu /lpv Lv 0 Vv .. Karakteristicni pritisei HC-a su Sada se iz odgovarajuCih Bernulijevih jednacina dobija porast pritiska u pumpi IIp= P1 + API +APn +AP12:= 16. Ii v i 2 .Vs = 21. dok kroz povratnli grann UHS-a tada protice V3 :. radnog 2 - stoIa v. 1d i2 n ( i=1.+J.: r)4 = vP (D 2 . sto za posledicu ima ugradnju regulacione grane 5 u kojoj je protok Vs = Vj .9 W.2 e) Na HC-u se savladava radna sila F = -Reos<X. i razvodnik Cija je hidraulicka karakteristika data na dijagramu.48 II min. Vs := 2. dok HC CD = lOOmm.158 bar ..L[Cn.22 ml s .iPi:= pA. Vi i koje daju koeficijente trenja.T/2 :.APtS = 11..80 bar.89 eml s.67 em/ s koja daje protok ulja (D Dg) 1t 14= 15. i := 64 Re.356 Osnove uljne hidraulike Porast pritiska u pumpi je /lp= IlPHM +Ilp[ +t. V3 = V 4 = 6. .. . i b'~zine merodavan protok strujanja = 4V. U UHS-u se nalaze clva redno povezana izvrsna organa HM i HC. v 2 =8.. .: 14. Do = 50mm) ima zadatak savladavanja sile F = 10 kN.111 ! min. = T/.5) koje imaju brojne vrednosti V 1 :=: 2. brzinom Vv = 0. = Ap-(Ilp[ + pA. odnosilo padove pritisaka usled trenja Rei =-.357 bar -+ p=.2 = 409 Pa. '.pV hl p1 = 6270.Pl =49.ll/o. Na osnovu protoka ulja odreduju se padovi pritiska u razvodniku API:= aT~2 = 4. 2 I .dT+p)cVdT) =48.. tako da ce potrebna snaga pumpe biti P = t..5W . AP3 = ar:.603/1 min. Konacno. . +mz)g+Rsinaj = 5777 N..548 bar.13 ml s . b) Koliki je stepen korisnosti UHS-a? \ 1 .D~) n 14 =0.5). U toku radnog hoda radnom prostoru HC-a je potreban protok nlja 1/2 = v p D 2 n. = h! t =6. = v.

3 • / b) c) llHs==(Fvp+Mm)/p:=67. Y HS =: Prop/em 4-29. DQ == 50 mm).96.5 0.1 Fk / F:= 15. l1v =0. kineticku i poteneijalnu energiju struje. 14 =15m. Odrediti kriticnu silu izvijanja i stepen sigurnosti HC-a na izvijanje. 13 = 10m.5 m2 Is. a maksimalna duzina izmedu oslonaca je I == 2m.Ostale poznate veliCine su: d = 20mm (za sve eevi).Osnove uljne hidraulike 357 e) Cilindar i klipnjaca HC-a (E=2.85% . Radni parametri purnpe su u novorn rezimu isti sa parametrima iz prethodnog dela problema. Fk == 158. i~p == 70..9) i HC (D == 100 mm.5 1. Za upravJjanje nidom izvrsnim organima koriste se dva ista razvodnika Ciji je koeficijent hidraulicke karakteristike a:= 1. a) U slucaju kada rade oba izvrsna organa a HM. ~'p .5 -- ! 3. sve lokalne otpore osim mi UHK i sHu viskoznog trenja HC-a zanemariti. 12 =15m. U UHS-u nalaze se u paralelnojsprezi HM (q == 48 em 1°.9 .5 W.97 kN . 11 =5m.4-28b RESENJE' a) Ii' == 40 II min .. P = 5881.IO-3 bar / (ll min22.0 0. v=5·1O.0 1.2. odrediti moment i broj obrtaja.58 bar . Zanemariti sve lokalne otpore.0 3.8. Is ==lOm./' . F n:. v p =85mm/s. ~~-j .0 2. f). IIp =0.5 bar.r 2. Kineticku i potencijalnu energiju struje.98.<-y /-<f~ V / / / / ._.4-28a SIika P.. llH =: 0. 101lpa) su za preostaIe delove sistema zglobno vezani.seokrece sa n = 1000 °1 min i savIadava obrtni moment M == 100 Nm.0 c . (0=41. Odrediti hidraulicke karakteristike pumpe i silu koja moze da se savladava na klipnjaci HC-a koja se krecebrzinom vp = lOem/s. sa kojima radi HM. kao i silu viskoznog trenja HC-a.1. sa b) Kada Se razvodnik koji upravija radom HC-a stavi u neutralni poloZaj i time zaustavi protok ulja kroz granu 2.Pf = 0.. p=900kg/m3. .5 ..~ 10 20 30 40 50 V (//min) Slilca P.:r::i~~b<}= _ 4.

'lo==3m. Fl F2 11Hl ='llH2 =0. == 80 kN i Fz =48 kN istom brzinom v p == 51iliil/4. /:!"P = 151. 11 == 4m.5bar. U UHS-u se nalaze dva vertikalna hidrocilindra (Dl == 100 mm. Da bi se izvdila sinhronizacija kretanja izvrSuih organa koriste se 'dva direktno spregnuta hidromotora ('llvl = 11v2 == 0.95) a translatorno sa dva direktno spojena HC~a (D = 60 mID. IZ == 1m.bi· se zadovoljila sinhronizacija kretanja.HM-om (q= 60 em3/0 . /:!"Pf2 ==0. 1 =10m.2 em3.995 bar .29 Nm . koja sluzi zafinu obradu unutrasnjeg zida cilindricnih cevi. 12=5m. 13 == 10m. 14=lOm. 'llH ::: 0. 4 5 m1 =80kg. n =522. Do = 40 rum). 1 =2m. Zanemariti sve lokame otpore osim na UHK.4-30 ProDlem 4-31.0042 bar / (l / min)2. 19=='lm. 'llHS = 65. 11v == 0.98. amasa ovih pokretnih delova je m=lOOkg. ostvaruje se slozeno kretanje alatakoje sesastojiodobrtnog i translatornog kretanja. Ostale poznate velicine su: d = 20 mln(za sve cevi).946 kW. kineticku i potencijalnu energiju struje i sHe viskoznog .85. ProDlem 4·30. /:!"Pt = 0.83. 'llp =0.9. Na masini za poliranje.I2l! min . RESENJE: a) V.} ---' m -s- 2 RESENJE. SpecifiCni protok HMl je ql :::: 44. -4 m 2 I s.5 bar. l1 ""'5m. n::::: 1942.95). .8lkN. == 97 . DOl::::: 50 mm. Da bi se ostvarilo zeljeno . snaga pumpe i stepen korisnosti UHS-a? Koeficijent hidraulicke karakteristike razvodnika je a == 0.. p==900kg/m. '0:::: 1m. 'llp =0. . 16=lm. /:!"Ptl = Ibar. Koliki je broj obrtaja HM-a. D2 :::: 80 mm. Do2 ::::: 40 mm) koji savladavajti sHe . b) M =92.93 %. trenja na HC-ima. Obrtno kretanje se realii~je . F::::: 1I2. Slika P. p==900kg/m 3 . 1112 =60kg. Odrediti specificni protok HM2 da .358 Osnove uljne hidraulike Ostale poznate veliCine su: d == 30 mm(za sve cevi). 10 \1= 4 '. 3 -5 . Preko jednog krutog nosaca vrsi se prenos translatornog kretanja sa HC-a na HM i na alat za poliranje.2911 min. '5=lm. Direktna veza HC-a se koristi zbog dobrog vodjenja illata. dok se direktna veza radnog i protiv-pritisnog prostora HC-a koristi za povecanje brzine translatornog kretanja alata.4°/min .5 °/min. 13=2m.· q2 = 28. P = 9707 W. P = 28.F.17'=12m.o. Pri poliranju alat se okrece sa brojemobrta n i translira brzinom v p savladavajuCi obrtni moment M i aksijahlU silu F. v=5·10 .. l8=12m.

Osnove uljne hidraulike . U funkciji od izbora parametara poliranja (veliCine: 11. Odrediti hidraulicke 900 b 15 170 65 parametre prigusnih ventic 20 70 1000 200 la i ventila sigurnosti i 1200 I' stepen korisnostiUHS-a za d 200 80 20 parametrepoliranja date u e 20 220 1200 80 tabeli PA-3tL Bve lokalne Tabela P . prigusni ventili PI i P2 i ventil sigurnosti Vs. Takodje zane mariti kineticku i potencijalnu energiju struje i trenje u UHS-u.5 bar). dok je pad pritiska na HM-u 8. fi3 VH~ P 2 Y yV2 t-V ~ t-Vvs ~ Slika P. Vp == 251/ min. razvodnik ciji je koeficijent hidraulicke karakteristike a == 5.5 140 60 800 vs. Sa protokom ulja VI pad pritiska na razvodniku je 6pR =aVj2.4 .4-31 kretanje u UHS-u su ugradjeni: pumpa (Ilp =120 bat.10-3 bar / (l/ min)2 . Karakteristicni . v p' M i F) potrebno je izvrsiti reglilisanje 'fada n[o/ min] M[Nm] F[N] Rezim vp[cm/s] UHS-a na ventilima PI. D 2 1C • 2 2 1C • q 11 VI == V2 -V3 ' L\V == VI -VH ' ilVvs == Vp -Vj . V3==v p CD -Do)"4 'VH=='ilv· Iz jednacina kontinuiteta za odgovarajuce racve u UHS-u dobijaju Se protoc! kroz ventile PI.Pf{ ="Mro 1VH'ilH' pri cemu je ro = 111C 130 ugaona brzina.1 otpore osim na UHK zanemariti. P2 i a 12. II p == 0. redosledno: . b.4-31. P2 i vs. PI YV2 <l=Vi Y~ VI =C> Vpt m DO . RESENJE: Protoci radnog fluida kroz HC-e i HM su: V2 ==V p . filteri (Ilp /1 == 0..~V/''l'/kY/% 359 PI.81).3 bar.p/2 == 0.

V lImin 0.140 11.7 119.08 % 15.P-(Pl + /':"pR + /':"pjl) .930 119.823 72.360 Osnove uy'ne hidraulike pritisci u HC-ima odredjuju se iz Bernulijeve jednaCine za povratni vod.93 26.7 119.7 b c d e Tabela P.103 23.816 31.4-31. 6. VI Rezim a c.Vvs tlPPI 6P P2 /:.99 31.575 13.349 77. i iznose:' P2=/':"pR+/':"pH+6.583 0. Sada se iz odgovarajucih Bemulijevih jednacina dobijaju padovi pritisaka na prigusnim ventilima i ventilu sigumosti: /':"pPI = C. a sto je posledica velikih prigusenja na regulacionim ventilima.pvs = 6. /':"pP2 = /':"pH + Pj2 . Tr.7 119. 9.876 88. odnosno iz jednacine ravnoteze sila zapokretni sklop.448 2.08 15.87 20.p .690 9.azene proracunske vrednosti za zadatih pet rezima poliranja date suu tabeli P.448 1 185 C.03 33.579 2.785 11.220 9220 9220 37.PyS TlHs bar 15.7 119.930 88.4-31.31 15.6Pfl ' S obzirom da je snaga pumpe data (P = 6pVp / Tl p ) to sledi da je stepen korisnosti UHS-a TlHS = (Fv p + Mill) / P.425 11.2.2 Na osnovu dobijenih rezultata proracuna sledi da je stepen korisnosti UHS-a mali.08 15.pj2' p\=P2+(mg+F)4/Dgn.140 66.75 \ \ I .

3.. U lWCOCHble ciJlaHu. A. K.razl'odmci . 'tle6aeBcKH.II.. 4. turbomachines. 3. ]J. aapOOW-laMllKa. Mecaniqu. angew. lliB:qrgIGIM. 1990. vlocKBa. / . 17. OS/lOl'ihidraulike ipnel/Illtltike. 5IHbllnH.f"emjJIVNemi iz mehamke jllada sa iZ)lodlil1aiz teor[ie.!J. 1978.x.R.. B. 11. MocKBa.eT aJI.rn.!J.. Ciipa60 /.. lOT. E. Toulouse. 1987. .. Tome U. 10.bHOII ZUOpaBJlllKe. C. Mecanique experim.U'-IeClfUX coiipoiThuMeHllJ7. B.0:. 16. C. 3. n. Statique et dyn. ''Hldl'vcilimln'''u knjici "Hidraulilro t].lJ/ 8 MeciJiHblx zUOpaSJl. Cousteix J.5ipomeHKo. Masinski fakultet. Beograd.. ilOP. 2. Cantrak. Crnojevic c. n.A.c. OMO. FUOpaBJllllW U CTPO:HH3. 8. 3Hepnm.H.CEPAD.H. AJIhTllYJIb. u lmjizi "Ridraulika .e des flu ides. Ka8uiTtaLl/. Hidl'tltllilro. ArporrpoMI13.r..Elektrohidraulika". Crnojevic C. Cal1trak S. teoriia.. 1990. pp. 11 gp.361 LITERATURA 1. 13. Comolet R.meumatilct! Ila ala/mill 54-85.ergy loss in the T-bran. Kavitacija. Bnru. Crnojevic. 7.. 5..C.liUlf ilo zuopa6. 1981. Hidrattlika .. ASkovic. jJlVb!em~ zadaci Gradjevi)'l~ka knjiga 1990..fintlma~ stl'. 15.Gradjevinska klljiga. Knen.X:. T 564"T 567.H. Crnojevic.. Beograd. TIOIIOB. ABepllH. Candel S.. Petkovic Z.aT" MocKEa.. i dr. Caktrak S.. ZAMM Z. OMO. Aerodinamiqlle. A. 1987.Felt/la. B.. OMO.. Meclr:69(1988) 6. C60PHUK 3aOa<(.. KaJIMhIKOBa. iio .. L 1984.H. MASSON.... Dyn.chs. 12. 13-19.(UIKe. 1982. Crnojevic c. Cmojevic. Re.entale des flu ides.Ci"l1ojevic c. 1986. Bellisek M.aT. 14. MeTaJIJlypnm.BH.. PmK.. MarjanovitP.amique desfluides reels.C. 9.amlque desfluides non visqueu. Ap3YMaRoB. Turbulence et couchelimite. Math..A. C. Fluidl1a tehnika N°l. Beograd. Beograd. 1989.. 1987. 3. EOJIbllaKOE. S.C. C.uu. 1986. MexaHlllfll JICllc)KociTtli U za3a. ASkovic R. )KHBOTOBCKHH..ecTBeHcKI.. MnHaeB. 1984. BORDAS. Kompreson.A. 6. Theoretical and experimental determinationcoefficients of en.!J.. 1989.H..<I>. EYTaeB.!J. ma. A. Hacocbl MocKBa. Tome J.. Pavlovic M. Paris.Kavitacija . Beograd 1986. Paris. HBaROB. MaIIIllHocTpoeHne.a llKOJIa.AWUlUHOaupouiTieJl.

dwater wave~·.Duric. BbICma5I IIlKonu. MOClma. 1991. B. Hajdin G. 1-10 (1992)..L. JIeHHHrpag. MocKBa.MbcKBa. . A.H. Bm:o. 24. MocKBa. r. Cy. TUopoMcxaHL1Ka u ia306aR owwMLlKa .. Faisandier I. 40.JICUOKocLuutliaaa. Laboratories Miami. 1975. .Beograd. 3HeproH3gaT. .n."Gradjevinska knjiga.M. 1969. ITOlulu:jaHCKnll JI. 25. 21. Fukui K.M. 3HeproaToMII3p... K.. KHCeJIeB n. jed/'tominerlz[iJ'hh J'tlUjtllijO Jllllda.C60PflUK 3aOa t t.PlenurriPress. IT. B.. 1980. Theory and problems offluid dynamics. <pag.1987. Krsmanovie. to hydrodynaniicsan. EM:o. JIeHIIHrpag.M.el-lWl YeJleMemTt(L"'(.. 39. r. 1986. l1p. MocKBa. KpHB'IemW. OCflOBbl Mex. 1987...P. Bm:o. Ji:6yxqJa3l-lble LTteT. 1983. 1970.MaUluHbl.aT.afluKil Jlcuc)Kociflu. v. 197L 34. CTpeMaH.a llKona. TuopoMexaHuKa. Loh. Hughes. Brighton.aT.eJlbqIIK. 19. V.. Experimentsin Fluids 13. 32. Bordas.... Mehaute.<P. fl. NaucIia knjiga.c. L L 30. 1969. 1982.lUlKa. weil/l0::mep'ieiflU'teCK02o 06pooY6oBaHLIJl.IiI.. I(rreB. r. qyraeB. B.C. Circuits hydrauliques-une approcMinergetique. 36. 29.. 26.f. Dillamiku.M.M coilpoiuU6. KOHCTaHTHHOB. CTpollH3p. Cupa6o 1HllK ilo xuCJpa6. Schaums outline series. Zbliica zadataka iz mehamkefluida. rpaOOBCKnH.. JIoOaqeB... MocKBa. KneB. KYTenoB. Gradjevinska knjiga.eB.E. I1BaHoB. B.DOrdevic.. P. Beograd.eeB.F. Saljnikov. 37..TuOpa6JlwCa..362 Literatura 18.HaYKu. ro. CnollIIH.lVL.ASkovie. IA. MocKBa. An introduction. 31.1tU leCKU. 35. 1968.51. 33. 1986.i l .E. R. Lj.. Fluid dynamically caused cycle-to-cycle variations in piston-draven pipe expansion flows. Djordjevie V..1teflURM. 1988. McGraw . 1983.o.T. 1989.F. 22. Durst F. 20. Florida. M.A.r. 1983.ocTpoeHIIe. MallHHocTpoeHIIe. Paris.. nlOpa6JlllKa.. A. MIIHaeB. CI>eg5IeBCKIf0:.Hill.. Kapemru. Labonville R.'fpbill1:3p..MocKBa.r. TUopOOUllaMU1(a u {ueUJl006MeH i7pu fiapooopaaoBaHuu. BOWrKYHcKHH" 51. '.K..O:YHqeBcKnll.o.B. M. 1962.Paris. T. Lumbroso H.. Mecanismes oleo-hydrauliques.. HaCOCbl Ll HaCOCflble CtUllfl~lILli.. .. 38. HacocbI HHaCOCHble CTaHIJ.aT. MexaflllK~ .. 1986.1lU'teCKue . H. K. TeXI-lLllleCKaR 'iuopoMeXaI-lLlKa. A. W.P.HH.3HeproaToMH3p. 23. lO. Beograd.. Mehanikafluida. 27. Sasie. TUOpa6.. ¢liJIillllIOB.. New York. Modern Developments in Gas Dynami~s.11. Bordas.r.MocKBa" 1987. New York. and Pelieira IC. Problemes resolus de mecaniquedesjZuides.O. TUOpaB.aT. " 28. 1987. 3HeprH5I. MaIIlIIHoCTpoeHIIe.Editionde l'Ecole polythnique de Montreal.O:e:i1~I.aIIIKona.

M. ee. 1979.. Gradevinska knjiga.B.5IeBC:rrn:H. Gand. Dover publications.J. Ward . 45. IIaBJIeHKo. Cy.c.. POlI<):J. 1980.. 50. 1982. Ouziaux R. Saljnikov V. Obradovic N. 199146..o.. B. B. JIeHImrpaA. r. 43.. CTpoHH3. A... Beograd.f!.: P/ehanika/lttida.temal Fluid Flow.o. CaMOIrJIOBR'l. 363 Obradovic. Clarendon Press.oc'TpoeHHe.aT.. 1986. reJ'feI1J"t4 teorija. l.M. Zadar. 55. TuopoMexaHUlca.o. B. CaMo:i!llloBwI. 1976. MocKBa. 44.o.. 1980.MUKa 6eHL71wlJltJ.K.. M.B.. 58... 1973.ecTBeHcKHH. TUOpaBJ1. Beograd.. AM¢HJIOX:Ii~Il. Fluid mechanicsfor hydraulic engineers. 1989. McGraw-Hill.o. 1977. TaJIHeB. MamI1HOCTpOeHHe. BOHTKYHCKHH. Sasic. MaSinski fakultet.ides.o.f. 5LM. 1979. Rouse H. 1979. Ct5opHUlC3aOa'-l Lio 2uopoaapoMexaHuKe MaliIHHocTpoeHlIe. M&anique des fluides appliquee. 1980. Cy. Mecaniqll.. Paris. Pa6I1HOBII'I E. Gradjevinska knjiga. <DaAAeeB. Pro tic. 53. 54. 56. Gradevinska knjiga.uLl. JIeHIDITpap.es desjlll.... Z.occTpoeHHe. MOCKBa. Edition Vyncke. . In. 1988. C. MocKBa. Elcspertirlel'!tablo odredivallje ko¢cijenata lokalmlz otpom h'iwita Ilapmv(jemlz od cevmlz segmenata. PUl1lpe i Fentilatod . Boundery layer theory. JIerurnrpap... PelTier J. 1978.UKa.literatura 41. . 42.. BORDAS. 47. New York.epa. He. 1986.uida. AapOOUHa. Crnojevic.ProblemZ. RB. ¢e. 48.. 57. 52. OOLOBbl Mexm-lUKU JlCllOKOcUiu.ocTpbelille.. Beograd.movi tllrbol1laSlila...M. MocKBa.R cyooczTipOlnTieJle~l. Statika i kinematika. 49. Cyp.c. 1969. 3aoawluK UO 2LlopoMexaHuKe OJ1.B. Tuopoa3poMe---cm-lUKa. Ka6wTimiUJl. JIeHHHrpa... Patemoster C. CYAocTpoemre. O. r.eeB.o. Voronjec K.. XVII JKTPM. K.N. Protic. 51.H.Smith. HHTYCOB.. 1O. Oxford. Nedeljkovic M. B-42. Beograd. Z. Schlichting H.. 1O. 1980. 30noToB.PaA.

.] .8) a) Hidraulika ID =: 65041932 \ \ . izd.elF' .Beograd: Masinski fakultet Univerziteta. [361-363]. ."odna biblioteka Sribije. . 363 str.(Edicija Mehanika fluida i hidraulicne masine) I Tiraz 500.6(075. Cvetlw Klasicna i uljna hidraulika / Cvetko Crnojevic. Beograd 532/533 (075.[1.8) CRNOJEVIC.Kategorizadja [J puiMRkadji Nal. 1998 (Beograd: Zavod za graficku tehniku Tehnolosko-metalurskog fakulteta). .lTafija: str. 24 cm.Biblioi. ISBN 86-7083-317-4 621.IX. prikazi . : graf.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful