Univerziteta u Beogradu Masinski fakultet

Edicija:

Mehanika fluid a i· Hidraulicne masine

Masil!1sid fakuilet Univerziteta UI Beogratch.n

Edicija:

Mehanika fluids i hidraulicne masine
@

Klasicna i uljna hidraulika. I izdanje, 1998. - ova Imjiga

Crnojevic C.
€&

Izabrcma poglavlja iz hidrodinamike. I izdanje, 1998.

Cantrak S.
~

Statika i kinematika fluida. II izdanje, 1998.

Saljnikov V.
®

Mehanika fluida = Teorrija i praksa. VI izdanje, 1998.

Cantrak S., Marjanovic P., Benisek M., Pavlovic M., CmojeviC C.
@I

Prirucnik za proracl.ln strujanja siisljivog flu ida. V izdanje, 1997.

Pavlovic D. M, Stefanovic Z.
<II

Tehnika merenja. I izdanje, 1996.

Benisek M., Nedeljkovic M., Kilibarda R., GerasimoviC D.
III

Dinamika jednodimenzijskih strujanja flu ida.

n izdanje, 1995.

Djordjevic V.
Iill

Pumpe i ventilaiori· problem!, resenja, teorija. I izdanje, 1992.

Protic Z. Nedeljkovic M.
Oktobarska Imgrada grada Beograda za najvrednije dostignuce 11 oblasti tehnickih nanka za 1992. godinu

Urednici edicije:
III !lI
flI

iD

Prof. Prof. Prof. Prof.

dr Zoran Protic dr VIadan Djordjevic, akademik SAND dr Miroslav Benisek dr Svetislav Cantrak

Kljucne reci:

mirovanje fluida,hidraulika, Uljlla hidraulika, jednodimenzijsko strujanje flnida, kolicina kretaoja, kavitacija

Sadri't{j Hidraulicki potpU110 hrapave cevi Hidraulicki hrapave cevi
2.1.5.1.5. 2.1.5.1.6.

III

135

136
136
139

Odredivanje koeficijenta trenja - Moody-ev dijabrram Odredivanje koeficijenta trenja iterativnim plltem Odredivanje koeficijenta trellja primenom racullara Koeficijellt trenja prj dozvucnom strujallju stisljivog fluida ..... . Odredivanje koeficijenta trenja pri neizotermskom strujanju Gubici na lokalnim otporima .................................................................. . ......................................... . Struktura strujanja u lokalnim otporima Gubitak energije na lokalnim otporima Uopstena Bordina formula Odredivanje koeficijellta Iokalnog otpora Mec111sobni uticaj lokalllih otpora Podela cevovoda ...... ;............................................... .. ............................................................................................ . ....................................................................... .

2.1.5.1.7.
2.1.5.1.8.

140

2.1.5.1.9.
2.1.5.2 2.1.5.2.l.
2.1.5.2.2.

141 142

2.1.5.2.3. 2.1.5.2.4. 2.1.5.2.5. 2.1.6.

142 142 145 146 148
152

2.1.7 ..
2.1.8. 2.1.9.

Ekvivalentni koeficijellti 9tpora cevne Jeonice Strujna mailiiw u cevovodu Sprezanje pumpi Hidraulicki proracun pros tog cevovoda povezivanjem grana .......................................... .. Karakteristike pumpe i ccvovocla, i sprega pump a - cevovod

153 153 154
155 156

2.1.10. 2.2.
2.2.1. 2.2.2. 2.2.3. 2.3.

158
158 Hidraulicka karakteristika prostog cevovoda sa rednim ....................................................................................... . ............................... ..

158
169 176
176
177

Merenje brzine primenom Prandtlove sonde Hidraulicki proracun sIozenih cevovoda

2.3.1.

......................................... ..

2.3.2.
2.4.

Hidraulicka karakteristika slozenog cevovoda sa hiclraulicki parale lnim granama ...................................................................................... .
K:avliiacnja ......................................................................................................... .

205
205

2.4.1. 2.4.2.
2.4.3.

Opste

0

kavitaciji

Hidrodinamicka kavitacija Kavitacijska erozija Kavitacija II pmnpama ................................................................................. .
otV@I."1e

206 209
213
i lIlagl.avlke .......... ..

2.4.4.
2.5.

Staciolllall"llll:lll isticalllja IkJl"O:Z male

2.5.1.
2.5.2.

Stacionarna isticallja kroz male Isticanje kroz naglavke

G"

Jre

............................................ ..

.............................................................................. .

218 ':18 220
226

2.6.

IV

Sam:ia/
Protok tecnosti kroz veliki otvor. Zapremina tecl10sti koja i~tekne kroz veliki otvor za VTeme l1jegovog otvarallja
KV3ziist:acioIDlllllrIDl3 isticauja IDlcsiisljivog fllunda

2.6.1. 2.7. 2.7.1. 2.7.2. 2.7.3.
3.

226 235 235 257 264

K.vazistaciollama isticallja teCl10sti pri punjel1ju iIi praZlljenju rezervoara razlicitih oblika ....................................................................... . K.vazistacionarno preticanje tecnosti u spojel1im sudovima Kvazistaciollarno isticanje pri tOlljellju iIi izranjanju sudova

lP'RlMENA ZAKONA 0 PROMENI KOLICINE KRETANJA
Zakon 0 promel1i koIiCine kretanja za geometrijski slozene strujlle prostore ................................................................................................. . Moment sila nastao promel1om kolicine kretanja Udarac mlaza u cvrstu pregradu ................... ..
271

3.1. 3.2. 3.3.
4.
4.1.

273 288

OSNOVE DUNE HI1IlRAUUKE
OSOmlID!3 razmatranja

nprimena lIJijne hidranllike

4.2. 4.3.
4.3.l.
4.3.1.1. 4.3.1.2.

Hidraulicki sistemi preo@sa 1mage OSI1@ve pll"OraCUln3 VRS

lednacine koje se koriste za stacionarni proracun rada UHS Bernulijeva jednaCina JednaCina kontinuiteta

4.3.1.3. 4.3.2. 4.3.2.1.
4.3.2.2.

J ednaCina kretanja
Opsta razmatranja

......................................................................................... . ................................................................................ . ........................................................................ .

Energetski bilans UHS

Promena temperature ulja Stepen lcorisllosti UHS
Razvodnid

4.3.2.3.
4.4.

............................................................................... .

Graficko prikaziv3Jrnjc uljno-l!1idll"anIicld.b komponcnata

4.5. 4.5.l.

Sila aktiviranja razvodnika Hidraulicke karakteristike razvodnika Preracunavanje hidraulicke karakteristike

4.5.2. 4.5.3.
4.6. 4.6.l.
4.6.2. 4.7. 4.7.1.

Pumpe i hiidromotolr'i
Pumpe Hidromotori

.............................................................................. ..

.................................................................................................................. ..

HiidJr'ocilindtJr'i ................................................................................................... ..

Brzinsko polje

11

hidrocilindru

4.7.2.

Polje pritiska 11 hidrocilindru

301 302 303 303 304 305 306 306 306 307 308 310 311 312 313 314 315 315 316 320 320 322
:.;,

Saddaj

V

4.7.3. 4.2.4. 4.7.5. 4.7.6. 4.7.6.l. 4.7.6.2. 4.7.7. 4.7.8.
4.7.9. 4.7.9.l. 4.7.9.2.

Faze kretanja Idipa Promeun hetne sHe hidrocilindra Siia trenja koja deluje na klip Strujanje kroz kruzne pro cepe Koncentrieni lcruzni procep Ekscel1tricni kruzni procep Dinamika hidrocilindra Hidraulicko kocenje kretanja Promeun He na izvijal1je ElasticuCl linija i kritieua sila izvijanja ................................................ . ................................ . Praktieni proraeuI1 hidrocilindra 11a izvijanje Literatura

323 324 325 329 329 332 333 336 340 340 343 361

VI

PREDGOVOR Polazni materijal-osnovu ove knjige cini dec koji je autor pisao u sklopu knjige Hidraulika-teonja, problemi, zadaci, autma S. Cantraka i C. Crnojevica, koja je bila u izdanju Gradjevinske knjige iz 1990. godine. Taj postojeCi telcst je preslldno uticao da koncepcija ove knjige uglavllom ostane ista kao i koncepcija kl1jige pretece, a to znaci da je posIe teorijskog uvoda neke oblasti dat odgovarajuCi broj primera. Prema tome, ova lmjiga istovremello predstavlja i lldzbenik iz dela teorije i zbirku resenih primera iz hidraulike i uljne hidraulike. VeCi deo rukopisa ove knjige bio je spreman za stampu jos 1993. godine, medjutim, sticajem razliCitih okolnosti stampanje ove kr~jige je odlozeno za neku drugu priliku. Ovo odlaganje mi je dalo dovoljno vremena, nadam se na racun poboljsanja kvaliteta, da se rukopis nakl1ad110 ddradi i dopuni sa novim poglavljima. U odnosu na pomenuto "prethodno" izdanje postojeCi teorijski delovi su uglavnom doradjeni, dok su neki potpuno preradjeni, a takodje su dodati i novi teorijski prilozi, a sa ciljem kompletiranja teorijskih znanja iz oblasti primenjene hidralllike. Odeljak 3. koji se odnosi na primenu zakona 0 promeni kolicine kretanja je pot-puno preradjen. Dodato je i novo poglavlje 4. Osnove uljne hidraulike, a sa namefOm da se OVOl11 knjigom, bar sto se primera tice, u potpunosti pokrije precJmet Hidraulika i pneumatika koji se slusa na trecoj godini studija Masinskog fakulteta u Beogradu. U sklopu lleke izlozene teorijske jedillice pojedine jednaCine i izrazi su zaokru.zeni a sa ciljem da se citoacu i vizueinim putel11 skrene pazllja 11a ono sto je vazno za pril11enu. " Treba napomenuti da je, izmecJju ostalog, autorov cilj bio da se da sto veCi broj primera, odnosllo problema, koji Sll u telcstu oznacelli sa problem iii P., a koji su dati posle oclgovarajuCih teorijskih osnova. Odabirdatih primera vrsen je taka da saddi spektar klasicnih primera iz oblasti mehanike fluicla, veti cleo originalnih zadataka koje je autor davao duzi niz godina 11a pismenim ispitima iz preeJmeta Hiclraulika i pneumatika i Mehanika fluida, kao ideo primera koji preclstavljaju stvarne illzcnjerske potrebe i problell1e. Pri izboru primera autor je nastojao da oni sto vernije odslikavaju realnu inzilljersku hidraulicku praksu. I pored toga, dat je i izvestau braj primera (zadaci radi zadataka) kojiill1aju veoma retku prill1enu, kao st-o su, 11a PI., slucajevi prisustva veceg broja medjusobno ne mesajuCih tecnosti u rezervoarima, iii neki primeri relativnog l11irovanja tecnosti, a Cija je svrha u korektnoj primeni teorijskih znanja na slozenim sillcajevima. Dati primeri II knjizi, a na osnovu dugogodisnjeg nastavl1o-pedagoskog iskustva, izlozeni Sll tako sto je jeclan broj primera i problema reSen detaljno, drugi je sa delil11icnim postupkom rd3vanja, dok je treCi clat samo sa zavrsnim fei3tnjem kako bi zainteresovani citaoci, kroz samostalan rad, l110gli da provere svoja stecena ZIlallJa. Ova knjiga je prvenstveno namenjena studentim<t masinskih fakulteta koji slusaju predmete: Hidraulika i pneul1latika, Hidromehanika i Mehanika fluida, iIi neki drugi precJll1et koji koristi znanja iz mehanike fluida, ali i inzinjerima i

Predgovor

VII

strucnjacima koji u svojoj praksi imaju potrebe za primenama mehanike fluida. S obzirom cia se teorijski cielovi, iii, pak,izvestan broj primera teorijskog karaktera, koji su dati u lrnjizi ugIavnom ocinose na iminjerski najceSee k6riseene oblasti mehanike fluida to znaci da se tim delovill1a sarno cielimicno pokrivaju potrebe predav<inja osnovnih Imrseva Mehanike fluid a, Hidromehanike i Hidraulike i pneumatike. Na kraju zelim c1a se zahvaiim sVcijoj supruzi Lji\jani koja je strp~jivo kompjuterski obradila i sioziia komplikovani tekst ove knjige i uradila veCinu slika. Zahvaljujem se dip. mas. inz. Nenadu Ivanovieu koji je uradio radnu verziju stika za odeljke 2.4-2.7. Zahvaljujem se kolegama i studentima koji su mi ukazali na stamparske greilke i nec1orecenosti u vee pomenutoj knjizi Hidral/lik:a koja mi je posluzila kao polazni materijal za nastajanje ove knjige. Posebnu zahvalnost dugujem recenzentima akademiku prof. dr. Vladanu Djordjevieu i prof. elf. Svetislavu Cantralru na datim sugestijama i savetima. Autom je potpuno jasno da su i pored ulozenog tnlda u toku pripreme, telmicke obrade i pregleda rukopisa lledorecenosti i stamparske greSke sastavni deo knjige. U tom smislu sve dobrOllamerne eita' ice ove knjige autor moli da ukazu na takva mesta. Svim korisnicima, a naroCito stlwentima, zelim uspdno elruzenje sa ovom knjigom, i nadam se ela ee njima za razumevanje llapisanog biti potrebllo mnogo manje vremena nego 8to je to meni bilo potrebno za pl'ipremu istog.
U Beogradu, 18. februara 1998.

Antol'

vreme.Rejnoldsov broj .maseni protok fluida .L m In n.rad .ekvivalelltl1i koeficijent otpora cevne deonice . sila reakcije .koeficijent krlltosti opruge .ik . Z y .povrSina poprecnog preseka . apsolutna temperatura .koordinata te:tista povrSine u odnosu na nivo slobodne povrsi tecnosti .moment inercije povrsine .teZina .hidraulicki precn.nap or.duzina.VIII SPISAK VAZNIjIH OZNAKA a A b c .koeficijent hidralllicke lcarakteristike cevovoda .visina .Dekartove koordinate .H 1 K I. snaga .ugao. koeficijent korekcije kineticke energije . ubrzanje . p p q r R Re T v v v w x. polama koordinata .specificni zapreminski protok . broj obrtaja .poluprecnik.brzina strujanja .81 m / s 2 ) .masa .normala na povrsinu.sila pritiska.modul elasticnosti .. gasna konstanta.zaprelIlll1a .precnik .ubrzanje sile Zemljine tde (g = 9.duZina . temperatura . y.zaprel11inski protok . koeficijent korekcije koliCine kretanja F g G h.ugao.pritisak .sila .vremenski period. strujna energija po jedinici mase .duzina .poluprecnik.

... apsolutna visilla hrapavosti . z..teziste povrsine . sredllja vrednost .. K . !J p cr 1..pocetno stanJe .ugaona koordinata..koeficijent lokalnog otpora - koeficijent adijabate A.manometar.koeficijent protoka ..venti! .krivina.debljina zida.tangencijalni-viskozni napon .normalni napon .ugaona brzina Indeksi a ..trenje ..racva ..usis ...ih oZltaica IX o LlP . 363 38.5% 300 404 17 ..Spiftlk I'tlzlli.pumpa..gustina .. klip .... kriticno stanje ..srednja vrednost ..... y..... q> CO ..zid ...pad/porast pritiska t... koeficijent brzine . .koeficijcnt trenja .. knjige: Stranica UCeSce teorije Primera Slika Tabela .stallje atmosfere c k m o P R S T u v w x.koordillatni pravac Statisticki prika'l.

.

! usled promene koliCine kretanja. pritisak je odredjen izrazom: n 2 2 P =-mv =-nEk ' 3 3 pri cemu je n-broj molekula po jedillici Zapremllle.fak i Tlatpritifak Stt re/ativllipritisci imere J'e U odTloslt lla stallje atlllOJfore.1. Ova povrs je u opstem slucaju zakrivljena.l. udaraju fl.1. a ako stmji tada se osim statickog mogu definisati totalni i dinamicki pritisak..p i odbijaju se molekuli fluida. Na povrsinu M. Odnos ovih L. I p deluju silom M.1. Merna jedinica za pritisak je Paskal [Pa]. i koja je jednaka odnosu normalne sHe liP i povrsine M na koju deluje ta sila: ~P--=--h-·m--(-M-/-M--)-=-dP-/-~. Sa ove Slika 1. Medjutim. za jednoatomne gasove. . MANOMETlU }L:Jl.1. Pri proucavunju lnirovanja f1uida od posebnog illtLt'~sa su sledeCi pritisci: atmoJfor:J'k~ potpritiJ'aA. odllosno tada se f1uid ne moze smatrati neprekidnom sredinom.1.p'/ M I_l_· postaje konstantan i naziva se pritiskom. Tlatpritisak i apso/utnipritisak.1.1.1. m-masa molekula.t) koja predstavlja normalni napon u fluidu.y. Prema tome..16. tada se pritisak II njemu naziva staticki pritisak. bilo da se f1uid nalazi u star~ll mirovanja ili kretanja.1a. .z. ___ _~ veliCina M / M graficki je b) a) prikazan na s1. Pritisak fluida definise se i u kinetickoj teoriji gasova. pocevsi od jednog granicnog odnosa M = Mg fluid postaje neprekidna sredina a odnos f:. Prema ovoj teoriji. Ta lleravnomernost je vezana za nedovoljni broj molekula koji udaraju u povrsinu M. Kako pritisak predstavlja veoma znacajnu veliCinu stallja to ce se II ovom Odeljkll njegovom proucavanju posvetiti vise paznje. kao uostalom i na celokupnoj povrsini A. I M~Mg . a njen deo M je dovoljno mali i moze se smatrati ravnom povrSi. pritisak se moze defillisati kao skalarna prostorno-vremellska veliCina p == p(x. 1z ovog rezultata lcoji daje kineticlca teorija gas ova sledi da je pritisak veliCina koja je posledica promene kolicine kretanja i proporcionalna je broju mole kula i njihovoj kinetickoj energiji tanslatornog lu-etanja. PIf'R1l:isak Pritisak je jedTla od oSTlovmh ve/iana staTlja. Da bi se definisao pritisak posmatrace se povrS A koja je u kontaktll sa f111idom.1 slike se uocava da pri malim povrsinama M OdllOS M / M ima neravnomerni karakter. v-brzina translatornog kretanja i Ek = I11V 2 /2 -ldneticka ellergija translatornog kretanja mole kula.-I~1 . Ti !J.1.A udari mole kula na povrsinu ~A.Potpriti.1. POLJE PRITISKA. s1. Ako fluid miruje.

1.1.2) tad a se razlika izmedju atmosferskog i apsolutnog pritiska naziva potpritirok. OSI!Jl(DVIIll3 jedm!cin3 hidrostatike . to vazi Pv ~ Pa' Ova relacija istovremeno govori o maksimalnom potpritisku. mase dm =: pdV. Kako se potpritisak meriod stanja atmosfere. tako da se za odgovarajuce geografsko podrucje moze smatrati konstantnom veliCinom. " Apsolutni pritisak. dok za specijalne potrebe natpritisak u vazduhu moze da dostize vrednosti od par stotina bar-a.2b. natpritisci su mnogo veci.2a). lvIanometri Atmosforskipritiso/c je pritisak okolnog vazduha. Ako je fluid u stanju potpritiska (tacka A)apsolutni pritisak je PA =: Pa .. i menja se u veoma uskim grallicama.1. Kod nestisljivog fluida.1.2.2) tada se razlika izmedju apsolutnog i atmosferskog pritiska naziva notpntiso/c.1. industrijski natpritisci su 6-8 bar.PV ' dok se za fluid u stanju natpritiska (tacka B) apsolutni pritisak odredjuje kao PB = Pa + Pm' 1. dok u laboratorijskim uslovima.z) koji se nalazi u stanju mirovanja (s1. j analizirace se njena ravnoteZa. Tako na pr. Ostvareni natpritisci u stisljivom i nestisljivol11 fluidu su razlicitog reda velicine. Slika 1. Ovaj fluidni delic izlozen je dejstvu zapremi. iz koje sledi da je: PV. Ovaj pritisak oznacava se sa PC! iIi Pb' a meri se u odnosti na apsolutnu nulu pritiska. Potpritisak se oznacava sa PV' gde indeks /l potice od mernog instrument a . za bilo koje stanje fluida. Iz te fluidne mase izdvojice se proizvoljna kontrolna zapremina V. Pri tomese postavlja pitanje: koje sile deluju na fluid u stanju mirovanja i kakav zakon promene pritiska one izazivaju? Da bi se nasao odgovor na ovo pitanje posmatrace se fluidni delic zapremine dV. u uljnoj hidraulici natpritisci za industrijske potrebe su do 700 bar.2 Ako je apsolutni pritisak u fluidu veti od atmosferskog (tacka B sa s1. 1. prikazan na sl.Ojierov3 jiedllllacBlIllaJI Posmatrace se fluid gustine p = p(x.max =: Pa' mada se ovo stanje u realnim tehnickim uslovima tesko moze ostvariti.1.1. Ako je apsolutni pritisak u fluidu manji od atmosferskog (tach A sa s1.manometra. ogranicena povrsinom A.1.1. ostvaruju se natpritisci do 15000 bar. meri se u odnosu na apsolutnu nulu pritiska.1.z nske sile po jedinici mase F. Kod vazduha. Njegova vredllost je promenljiva i zavisi od atmosferskih prilika. x te zato na njega deluje aj . Natpritisak se oznacava sa Pm' gde indeks m potice od naziva mernog instrumenta .vakummetra. primenjenog u pneumatici. 1.2 Folje pritiska. za specijalne namene. kao stisljivog fluida. Atmosferski pritisak je obicno reda velicine oko 1000 mbar.1.y.

U ovim sHama (-pdA! =-pdA! iiI) zn. dobra poznate. Da bi ova jednacina bila zadovoljena. t Iz jedllaCine ravnoteie sila koje delujulla kontrolnll zapreminu f111ida sledi jednakost: i v pFdV- f pdA=O. 1. sledi da mora biti zadovoljena jednakost pl.grad p = 0. to ce lljella rezultujuca vredllost biti pdA.dl) . koja u razvijenom obliku glasi: Idp=p(Fxdx+Fydy+Fzdz)l.1.2c). I I \ (1. sl. presece nekom ravni na dva dela (v. vrednost gradijenta pritiska (grad p == Vp) i kada se ona skalarno pomnozi sa elementom duzine vektora polozaja dl -= dx T +dy J +dz k.2) I lednaGina (1. Osim zapreminske sile na f1uidni delic deluje i povrsinska sila. y i z.1.2b). Kada se u vektorskoj jednaCini (1.3). Na osnovu ove sHe nalazi se rezultujuca zapreminska sila koja de1uje na celokufmu zapreminu fluid a V.1. A koja posredstvom. (1. i ona fizicki izrazava ravnoteiu zapreminskih i povrsinskih sila koje deluju na fluid u stanju rnirovanja. zapremine dV.grad p )dV r-I =0.2) predstavlja skalarni oblik osnovne jednacine mirovanja fluid a koji se najceSce koristi za feSavanje prakticnih problema. Hid1l"osi:mticki z:mk@lIi rasp@dele pritisb.1.1. veze izmedll povrsinskog integrala dobija novi oblik: zapreminskog iv (pF . s1.1. gde je z vertikalna koordinata. Fy i Fz komponente sile. ali suprotnog smera. komponente rezultujuce . sist~mu Pri mirovanju fluid a u poIju sHe Zernljine teze(sl.1) zamene vrednosti rezultujuce zapreminske sile po jedinici mase F = F/ + FyJ + ~l~. u koordinatnom x. Odavde sledi da povrSinske sile deluju sarno na kOlltrolnoj povrsini A (v. iz koje se dalje dobija vektorska jednacina p-=F~=--gr--ad--p---I.p dA . pri cemu su· Fx.dl) = (pF.1.1. Ova jednacina se jos naziva i Ojlerovom jednacinom hidrostatike.!-k minus potice od suprotnih smerova vektora sHe pritiska i orta spoljasnje llormale povrsine. S obzirom da je elementarna sila pritiska ip -= . Kada se ponovo spoje preseceni delovi f1uidnog delica sHe pritiska se uravnotezuju. Identican zakljucak vazl i za celokupnu ullutraslljost kontrolne zapremine V.1) koja predstavlja osnovllil jednacinll mirovanja f1uida. odnosno sila pritiska. tada na povrsima preseka povrsine dA l deluju sile: -pdA] ipctA 1 koje su istog pravca i intenziteta. sto znaGi da u unutrasnjosti zaprernine fluidnog delica dV nema povrsinskih sila. dobija se skalarna jednaCina dp = (Vp. lvlanometri 3 elementarna zapreminskasila Fdm-= pFdV. a s obzirom da je V proizvoljno izabrana zaprernina. kao: Iv pFdV.Polje pritiska.1.3. 1.1. Ako se f1uidni delic.

4

Polje pritiska. Manometri

zapreminske sile po. jedinici mase imaju vrednosti:
.
"

F." == 0, J<-; == 0

i

~ =

-g. Sa

ovim vrednostima sile Ojlerova jednaCina se znacajno pojednostavljuje i glasi : dp=--pgdz. (1.1.3) Ova jednaCina predstavlja diferencijalni obIik osnovnog zakona hidrostatike, primenjenog na polje zapreminske sile Zernljine tde i vaii kako za nestisljiv (p = const) tako i za stisljiv fluid (p:;c const). Ako se dalje posmatra rnirovanje nestisljivog £luida iz jednaCine (1.1.3) se dobija Slika 1.1.3
P + pgz == const ,

(1.1.4)

a sto predstavlja hldrostatickizakon raspodele pritiska. Iz ovog zakona sledi da se pritisak u nestisljivom £luidu, koji rniruje, lineamo menja sa dubinorn tecnosti. Pri mirovanju tecnosti nije prakticno da je koordinata z usmerena vertikaIno na vise (kao u izrazu (1.1.4», vee vertikaIno na niZe. DakIe, prakticno je uzeti da se rast koordinate z pokIapa sa porastom dubine tecnosti . Ako se jos koordinata z veze za nivo tecnosti u rezervoaru, hidrostaticki zakon raspodele pritiska dobija oblik

1P = Po +pgz I·
Konstanta integracije Po ima vrednost: Po = Pa ako je nivo tecnosti otvoren prerna atniosferi, Po = Pa - Pv ako iznad nivoa tecnosti vlada potpritisak Pv ' ili Po = Pa + Pm ako iznad nivoa tecnosti vlada natpritisak Pm'
1.1.4. bobaliske
~

(1.1.5)

eJk:viplilitiisne pmnrsJi.

Izobarske (ekvipritisne) povrsi su one povrsi na kojima je pritisak konstantan (p = const.). Ove povrsi su rayne ili krive, sto zavisi od polja zapreminskih sila. Ako se posrnatra mirovanje tecnosti tada Vail osnovna jednaCina hidrostatike (1.1.1) iz koje se zakljucuje da je rezultl1jl1Civektor zapreminskih sila F uvek norrnalan na izobarske povrsi (pF == grad p), a. sto je graficki prikazano na sL1. 1.4a. Prerna tome zapreminska sila F diktira oblik izobarske povrsi. Ako

~"'~-VV"'lc...,.1'

(It?

-..- ..... .... ---------.~~-

--

/?

CJ

b)

c)

e)

Slilm 1.1.4
tecnost miruje u polju sile Zemljine teze tad a na svaki £luidni delie deluje konstantna zapreminska sila if, odakle sledi da izobarske povrsi moraju biti rayne horizontalne povrsi. Ovaj zakljucak sledi i iz hid~ostatickogzakona raspodele pritiska (1.1.5). Nairne, ako se posmatra ravan na dubini z = canst., tada iz (1.1.5) sledi i da je p = const", odnosno da je izobarska povrs myna horizontalna povr!; (v.

Palje pritiska. 1vIanometri

5

s1. 1.1.4b). Ukoliko je zapreminska sila F i dalje konstantna, ali nagnuta pod llekim uglom Uodnosu na horizontahi, sto predstavlja slucaj relativnog mirovanja tecllosti pri translatornom kretanjll, izobarske povrsi i dalje ostajll raYne, ali nagnllte pod izvesnim uglom u odnosu na horizontaiu (v. sLl.1.4c). Ako zapreminska sila nije vise konstantna vee promellijiva, na pro neka je linearna funkcija od radijus vektora polozaja fluidnog deliea a sto odgovara relativnom rnirovanju tecnosti pri rotaciji (v. s1.1.1.4d), tada izobarske povrsi dobijaju zakrivljeni oblik (obrtnog paraboloida). Detaljnije 0 slucajevima re1ativllog mirovanja tecnosti pri translaciji i rotaciji biee reCi u poglavljima 1.7 i 1.8. U slucaju da se ne radi 0 mirovanju vee 0 kretallju tecnosti, na fluid deluju i dinarnicke sile, sto dovodi do znatnog uslozavanja polja pritiska. Tako na pI. aka se posmatra nivo povrsine vade reke iii mora sa sLl.l.4e, tad a je sasvim jasno da· je oblik povrsine vode, a samim time i polje pritiska, veoma slozello. Konstantnost pritiska na izobarskoj povrsi moze da se iskoristi i za prakticnu primenu. Tako na pI. ako se na izobarskoj povrsi uoce dye tacke A i B (v. sLl.1.4a) tada vaii p A = PB' Ova jednakost pritisaka se naziva jednaCina hidrostaticke ravlloteze koristi se za prakticllu primenu u mnogim oblastima hidrostatike. 1.:LS. Nivo slobodnc povdB. tecnosti Ako se posmatra polje pritiska u fluidu koji miruje u polju sHe Zemljine teze i u sklopu njega specijalna izobarska povrS na kojoj je pritisak jednak atmosferskom (p = Pa = canst.) tad a se ta izobara nazlj1a mvo slobodlle povr,fi tecnosti Ova izobarska povrs pri resavanju prakticnih primera moze da ima znacajnu ulogu, zato joj treba posvetiti posebnu painju. Na hidraulickim senlama ovaj nivo se oznacava sa trouglom (\7). Postoje tri karakteristicna slucaja poloiaja nivoa slobodne povrsi tecnosti, ito: jedan kada je rezervoar otvoren prema atmosferi i dva slucaja zatvorenih rezervoara. Ako je sud (A) o/voren prema atmo.sftn; tada je nlvo tecnosti istovremeno i slobodna povrJ: Ako je sud (B)

Slika 1.1.5.1 zatvoren,i aka iznad nivoa tecnosti u sudu vlada potpritisak PV ' tad a se moze zarnisliti da se iz suda B izvuce pijezomctarska cevCica i tame gde se nivo tecnosti u njoj zaustavi taj nivo predstavlja nivo slobodne pnv:si. Knko II SUdli vlada potpritiJ'tlk; to ce nivo slobodne povrfi biti i.rpod nivoa tecnosti II J'lIdu na rastojanju x. Ovo rastajanje odreduje se iz jednacine hidrostaticke ravnoteie postavljene za

6

Polj"e pritiska. Manometri

izobarsku ravan I-I: P a = Pa - P v +pgx, i iznosi x = Pv/pg .Ako u sudu (C) iznad mvoa tecnosti vlada ndtpnlisal<; to ce Jzivo slobodne jJovr.fi tealOsti bitiiznad 1l.ivoa tealOstl It Sltdtt i t6 na rastojanju y = Pm / pg. Ovo rastojanje. odredeno je iz jednaCine hidrostaticke ravnoteze postavljene za izobarsim ravan II-II, a koja glasi: Pa + Pm = Pa + pgy. Polje pritiska na proizvoljnoj dubini Z odredeno je izrazom (1.1.5) koji se svodi na oblik P = Pi + pgz, gde Pi predstavlja apsolutni pritisak na nivou tecnosti u rezervoaru (i==A, B, C). Prema tome, pritisci Pi imaju vrednosti: P A = Pa ' PB == Pa - Pv i Pc = Pa + Pm' Graficki prikaz polja pritiska (p == Pi + pgz) dat je na 81.1.1.4 i naziva se dijagram hidrostatickih pritisaka. U praksi je veoma cest slucaj da se u rezervoaru nalaze dye iii vise tecnosti koje se ne meilaju. Tada je veoma vazno uoCiti da J'Vak:oj tealOstipripada njm 71lVO slobodne povr.fi tecnosti Da bi se pokazalo kako se dolazi do polja pritiska po visini u slucaju da u rezervoaru postoje dye tecnosti, gustina PI i Pz koje se ne mesaju, posmatrace se rezervoar sa sl.1.1.5.2.Postavljanjem jednaCina hidrostatickih ravnoteza za ravni I-I iII-II, koje glase:
Pd + Pm = Pa + PIgx

Pa + Pm + P!ghl == Pa + P2g)l,

dobijaju se rastojanja; X == Pm/ PIg i y = Pm/ P2g+hIPJ / P2' koja definisu polozaje nivoa slobodnih povrsi tecnosti gustina PI i P2 (tacke N1 i N z na dijagramu sa s1. 1.1.5.2). U rezervoaru postoje sledeCi karakteristicni pritisci, ito: PA = Pa + Pm pritisak na nivou tecnosti u rezervoaru; PB == Pa + Pm + P!gh1 - pritisak na povrsi razdvajanja tecnosti, i Pc == Pa + Pm + P1gh1 + pzghz - pritisak na dno rezervoara. NanoseCi pritiske u tackama A, i C dobija se dijagrall1 pritisaka prikazan na s1.1.1.5.2. Na ovom dijagramu prava AB, koja predstavlja polje hidrostatickih pritisaka u tecnosti gustine PI' sece izobaru P = Pa u tacki Nl koja se nalazi na nivou s16b6dhe pbvrsi tecnosti gustine Pl' Na istinacin dobija se tacka N 2 na nivou slobodne povrsitecnosti gustine P2' U tacki B koja leZi na povrsi pJ)'gh z .._Slika 1.1.5.2 . razdvajanja tecnosti prave AB i Be se seku, jer imaju razlicite nagibe. U ovoj tacici promena nagiba pravih izazvana je promenom gustine tecnosti, odnosno promenom polja pritiska. Primenom opisanog postupka lako se moze nacrtati dijagram hidrostatickih pritisaka za proizvoljan broj tecnosti, u rezelvoaru, po visini rezervoara, koje se ne meilaju.

B:

~

i

_

11..1.6. Pasolov zak@IDl

U rezervoaru miruje nestisljiv fluid gustine p. Upocetnom stanju mirovanja u kontrolnoj zapremini rezervoara V polje pritiska je odredjeno poznavanjem

Polje pritiska. Manometri

7

pritiska PA U nekoj tacki rezervoara. Neka se tacka A nalazi na istoj izobarskoj povrSi kao i klip precnika d. Na osnoVll ovog pritiska i hidrostatickog zakona raspodele pritiska moze se odrediti pritisak u nekoj drugoj proizVoljno izabranoj tacki B, ion iznosi: PB = PA +pgz. Ova funkcija je na dijagramu pritisaka (s1.1.1.6) prikazana pravom linijoID. Dejstvom sHe F na klip Stvara se poremecaj pritiska t,p A := 4F / d 2rr. koji narusava pocetno polje pritis1ca u rezervoaru. U novom stanju mirovanja pritisci u posmatranim tackama ce biti: P~ :::: PA +/)"PA P; :::: PE +/)"PB = P~ +pgz+ /)"PA' 1z ovih jednaCina se dobija jednakost: Slika 1.1.6 /)"p:::: APA :::: APE == const. koja predstavlja Paskalov zakon koji glasi: porenlecaj pritiska izazvan u jednoj tacki nestisljivog fluid a podjednako se prenosi na sve tacke kontrohle zapremine u kojoj se fluid nalazi. Graficka interpretacija ovog zakona prikazana je na s1.1.1.6. sa linijom koja je paralelna pocetnom rasporedu pritisaka po VISllll kontrolne zapremine. Paskalov zakon ima veliku primenu kod static.kih hidraulickih masina (presa, dizalica i td.).
1.1.7. PJrOIl":B1CllJl.IDI c!e'vn JPlod jJlHt'iitildwm

Kada se u cevi iIi sudu precnika d nalazi fluid pod konstantnim pritiskam P (sl.1.1.7a) tada usled povecanog pritiska moze doCi do pucanja cevi. Dakle, kada je sud izlozen povecanim pritiscima namece se osnovno pitanje kolika je debljina zida cevi pri kojoj ce biti bezbedan rad. U odredjivanju ove debljine ogleda se i proracun cevi pod pritiskom. Da bi se odgovorilo na ovo pitanje posmatrace se preseci cevi sa poprecnim (sl.1.1.7b) i uzduznim opterecenjem (sl.1.1.7c). U aba slucaja merodavni proracunski presek je izlozensilamapritiska 1;. i istezanja F; :::: cr~, pri cemu je cr dozvoljeni napon istezanja cevi, dok indeks i oznacava poprecno (i=l) iii poduzno (i=2) opterecenje. Kako su ove dye sile u ravnotezi to se 1Z jednaCine ravnoteZc 1; :::: crAi dobijaju proracunske debljine zida cevi za poprecno (s1. 1. 1. 7b)

°

I

\

P4--::::crdniS1

d~

~

6)

=1f0'

pd

L

I

8
~I

i POdUZIlO opterecenje (81. 1.1. 7c)

cr

2cr 12razi za odredjivanje debljina

~

°
2

=-'.

pd

a)

b)

c)

Slika 1.1.7

8

Palje pritiska. lvfanametri

0 1 i O nazivaju se Mariotovirn forrnulama, i iz njih je oCigledno da vail relacija 2 2 :::: 201' odnosno da je 2 > OJ.Prema tome, za pr6racundebljine zida cevi pod pritisk0111 merodavn~l je debljina 02 :::: pd 120. Konacno, kao rezultat proracuna treba usvojiti debljinu zida cevi 0> 8 2 ,

°

°

.Problem 1.1-1. MeJr<ellRje priUska U-cevima

Na mernim rnestirna Ai B za pritisak prikljucen je diferencijalni manometar u B b) B obliku U-cevi u kome je nasuta a) rnanometarska tecnost gustine Pm (s1. A A tH P.Ll-l.a) iIi Pmj (s1. P.l.l-1b). Na ~ p p p p osnovu pokazivanja manometra h odrediti razliku pritisaka izmedu x tacaka A i B u sledeCim slucajevima: h a) ako je radni fluid voda gustine I p:::: 1000 kg / m 3 , b) ako je radni fluid vazduh gustine Slilm P.l.l-1 P :::: 1,2 kg 1m3 . Poznati podaci su: Pm:::: 13600kg 1 m3 ,h=lOQmm, H:::: 2m. c) Odrediti razliku pritisaka izmedu tacaka A i B ako se umesto klasicne U-cevi (s1. P.l.l-la) kao rnanometar koristi obrnuta U-cev (sl. P.1.1-1b).
RESENJE' XOda su u pilallju d/fereJ'lcflalni maJtometri sa tec77ostima, tada je llajboIje jednacinu hldrostaticKe ravnoteze pOJ'taviliza ekvipJitisnu ravall u mallometarsKoj tecllost! Koja se pOKlapa sa don;iin lllvoom razdva;all;a radl10g i mal1ometarJ'Kog jltttda. U razmatranom primem, to je ravan I-I. lednacina hidrostaticke ravnoteie, koja kaie da je PI :::: canst. bez obzira sa koje strane ravnoteZIlog Ilivoa se ovaj pritisak racuna, glasi
PA +pgx= PE + pg(H +x-h)+Pmgh.

Iz ove jednaCine dobija se trazena razlika pritisaka

I

/),p::::

PA

-

PB

::::

(Pm - p) gh+ pgH

I

(1.1.5)

Dobijeni izraz predstavlja opsti izraz za odredivanje razlike pritisaka, pomocu diferencijalnog rnanometra napunjenog tecnoscu. Za slucaj da SU prikljucci A i B na iSto01 nivou (H:::: 0), razlika pritisaka na manometru bi bila:

I/),P :::: (Pm - p)gh I
a) Za slucaj da je racIni fluid voda, a manometarski ziva, razlika pritisaka ce biti: /),p:::: 31980,6Pa. b) Za slucaj da je radni fluid vazduh, tad a ce razlika pritisaka biti /),p:::: 13364Pa. Medutirn, ako se proanalizira odnos gustina radnog i manornetarskogfluida, sledi da je Pm » p. Ovo vazi za slucajeve kadaje manometar:iJ'jlul1jm te('11OSCU (zivom, vodom, uljem, alkoholom itd.), a radllljlwdje f!azduhzliileKi mugigas; pa ,re gu.i'ti/la radnogjlutda ;/loze zal1emrmii u odnosu na gustinu manometarske tecnosti.

PoUe pritiska. Manometri

9

Ako se u navedenom primeru zanemari gustina vazduha, samo u clanu sa pokazivanjem manometra, tada se dobija: l'.J.p = 13365Pa.Ako bi, pak s druge strane, prikljucci manometra bili nu manjim visinskim razlikama. (do desetak metara), tada bi se Clan pgH mogao zanemariti. U tom slucaju razlika pritisaka bi mogla, krajnje pojednostavljeno, da se sracuna kao: b.p"" Pmgh = 13342Pa. 1z dobijenih brojnih vrednosti za razliku pritisaka vidi se opravdanost zanemarivanja gustine vazduha (gas a) u odnosu na gl.lstinu manometarske tecnosti. Kada se radi 0 veCim visinskim razlikama izmedu mernih prikljucaka tada se Clan pgH ne sme zane mariti. c) 1denticnim postnpkom kao u delovima zadatka pod a) i b) dobija se izmerena razlika pritiska:
b.p= PA
~

Ps = (p-Pm])gh+pgH .

Ovo resenje ukazuje da kod manometra sa okrenutom U-cevi gustina manometarske tecnosti mora biti manja od gustine radne tecnosti (Pm] < p).
Problem 1.1-2. Odrediti pokazivanje manometra spojenog sa rezervoarima A i B

sa s1. P.1.1-2. Dati su podaci: p] = lOOOkgl m3 , P2 =1200kg I m 3 , h] = 1m, h2 = 4m, h3 = 2m, h4 = 2m, Pm = 1000Pa, Pv = 2000Pa.

P3

= 800kg/ m ,

3

l?ESENJE' Pokazivanje manometra se nalazi iz jednaCine hidrostaticke ravnoteie postavljene za donji nivo razdvajanja fluida u manometru. Pri postavljanju jednacine hidrostaticke ravnoteze vazi da je na ekvipritisnoj A povdi manometra I-I, PI = canst, bez h2 obzira da Ii se pritisak racuna sa leve iii desne strane ravni I-I u manometru. Do yiltiska PJ do/azi se na taj naCiiz., J-ro se "h-ene" od najvifeg nivoa tecnosti i sabiraJi.t se svi hldrostatickipritircipo visini na /coje se "nazlazi': PrimenjujuCi opisano pravilo SIiIca P.1.1-2 za ravan I-I, jednaCina hidrostaticke ravnoteie glasi P a +Pm + Plgh 1 + P2gh2 = Pa - Pv + P3gh3 + P4gh4 + Pmgh . 1z ove jednaCine sledi
v p] P2 h = Pm + P +- h] +- I12 -P3 f13 Pmg Pm Pm Pm'
3

B

h

-

P4

Pm

!14

= 199 mm

Problem 1.1-3. U sistemu spojenih sudova nalaze se tri tecnosti gustina:

p] = 800 kg 1m , Pz = 900 kg I m 3 , P3 =1000Icg 1m3 • Odrediti: a) visinu pokazivanja manometra, i b) poloZaj nivoa slobodne povdi tecnosti gustine P2' mereno od

10

PoUe pritiska. Manometri

b

mvoa razdvajanja tecnosti gustina PI i P2' Poznate veliCine su: Pv = SOOPu, h = 1m, hl = 2m, li2 1m, h3 = 3m, Pm = 13600 kg/m 3 .
.R.eSENJE:

a)
H

Sli1<a P.1.l-3

b)

Problem 1.1-4. MikromaUllometJri sa l!Il:!llgl!lll!lltim piijezomd;allI"slldm cevckama U slucajevima kada je razlika pritiska koju treba meriti mala primenom klasicne U-cevi dobijarno veoma main merenu visinu h, potrebnu za primenu izraza (1.1.5), a sto direktno utice na tacnost me: enja. Naginjanjem manometara ovog tipa dobijaju se tzv. mikromanometri. Sa lljima se povecava tacnost merenja a sto omogucava merenje i malih razlika pritiska. Po pravilu ovi mikromanornetri se koriste za gas kao radni fluid i vodu iIi alkohol kao manometarski fluid. Primena ovih rnikrornanornetara data je kroz dva sledeca primera. a) NaCi veZll izmedju pokazivanja h i razlike pritisaka koju meri mikrornanornetar sa s1. P.1.1-4. Merni prildjucci mikromanometra A i B se naIaze na istoj visiri'i. b) Pijezometarska cevCica mikromanornetra savijena je u obliku kruznog isecka, poluprecnika R (s1. P.1.1-4b). U polozaju prikazanom na siici mikromanometar je neopterecen. Povrsina poprecnog preseka suda je A o ' a cevCice a. Kada se na mestirna A i B prikljuce pritisci A PA i PB (PA>PB)' tada ce B mikromanometar imati pokazivanje l. NaCi zavisnost raziike /1 .......--=--=-...,.... --"---_._--"" pritisaka od pokazivanja p rnikromanometra. Poznate b) a) velicine su: A o ' n, fa ,R, Pm' Slika P.I.l-4
-~--,--

L--'-~";"'-

RESE.NIE:

a) lednaCina hidrostaticke ravnoteZe manometra daje:
6.p= PA - PB = (Pm - p)ghsina .

b) Prime nom jednacina hidrostaticke ravnoteze i jednakosti zapremina, dobija se
,l R a 6.p:= P1 - P2:= pg ( lc ~vso+TI .
a

J

jednim svojim krajem otvoren je prema atmosferi i ima unutrasnji precnik D. potrebno je postaviti jednaCine hidrostaticke ravnoteze za sledece ekvipritisne povrsi: 1-11 Pa=Pl+pmgy.l. Po' RESEN.U-5 visinu Ho' Ova visina dobija se iz jednaCine hidrostaticke ravnoteze. potrebno je ove manometre postaviti na Slika P. Nivo tecnosti u rezervoaru je konstaa) pp ntan. Za odredivanje pokazivanja prvog manometra.o mvoi manometarskih tecnosti u sva tfi manometra su isti. Izmedu rezervoara A i B nalaze se dva redno povezana manometra koji su postavljeni 11a razliCitim visinama. Pm = 13. 2-2 i 3-3 (vo sl. Druga dva manometra (2) i (3) medusobno su jednaka i imaju unutrasnji precnik cevi d. Poznate velicine su: Pvo' o"IW"ot U In '~p Pv ' d. D.fE: Da bi niva tecnosti u sva tri 0'" b) manometfa. pri c. u pocetnom trenlltkll. U rezervoaru se meri pritisak pomocu tri redno povezal1a manometra. Iz sistema hidrostatickih jednaCina ravnoteze. P. dobija se pokazivanje prvog manometra. koristi se jednaCina jednakosti zaprerrrina nestisljivih fluida: YD n/4 = xd n/4 iz koje sledi x = y(D I d)2. 2-21 3-31 P2+pgx==P a -P v +pog(Ho -xI2)+P nr gx. Tom prilikom. P2 I OOOkg I m3. a drug a dva je isto i iznosi x. koje iznosi: 2 2 Pv .Polje pritiska. Prvimanometar (1). lvianometri 11 Problem 1. Pm' p. Na osnovu poznavallja vrednosti svih gustina tecnosti (Pl = 800kg 1m3 . iobicno predstavlja dopunsku jednacinu iz koje se dobijaju veze izmedu nekih duzina.6 t I m3 ) i . Pl+pg(yI2+xI2)==P2+Pmgx.emu su pritisci PI i P2 na gornjim povrsinama razdvajanja fluida fiktivno uvedem zbog lakseg pisanja jednacina hidrostaticke ravnoteie.1-6. postavljene za nivo 0-0 Po = Po . Kada se potpritisak u rezervoaru (I) (2) m (3) m poveca na Pv ' odrediti koliko je pokazivanje Pa manometra (1).172 ix. JednaCina jednakosti zapremina nestisIjivog flliida (jednaCina zapreminskog bilans a) veoma cesta se koristi u hidrostatici.1-5.Pva + Pagho' 1 lznOSl: Ho = Pvo / pog· Kada se II vazdusnom prostoru rezervoara potpritisak poveca. sa Pvo na Pv' tada ce donji nivoi razdvajanja flllida u manometrima biti: 1-1. bio isti. eliminacijom nepoznatih PI. Za nalazenje dopunske veze izmedu nepoznatih velicina x i y.Pvo Problem 1. Manometri su postavljem tako da kada je potpritisak u rezervoaru P'. pokazivanje prvog manometra je y.1-5h).

H2 == 2m) odrediti razliku apsolutnih pritisaka izmedju prostora rezervoara A i B koji su ispunjeni vazduhom. do"" lOmm.PJH] + P2 H 2jg == 162650Pa.1. u kome se nalaze dye tecnosti koje se ne mesaju. Poznate veliCine su : P. Uspostavljanjem strujanja kroz cev izmedu prikljucaka A iB ostvarice se pad pritiska f¥J. _RESENfE- Pm "" pga . te se zato u prikljucnimvodovimaugraduju pojacavaCi pritiska.1. Kada fluid gustine 3 P == 1000 kg / m miruje u cevi tada je ravnoteZui nivo manometra 0-0. z o :~]h Problem 1. Kada u rezervoaru nema natpritiska vazduha iznad tecnosti gustine PI (Pm == 0) tada su u oba diferencijalna manometra nivol tecnosti na ravnoteznoj visinj 0-0.1. D. H) "" 2m. Rezervoar R. Manometar tada imapokazivanje h=100mm.1-7. Ovaj pad pritiska je mali.1.Pigh + P2gh2 + Pmg( 1+ (~) l 2] Ii. spojen je sa dva redno povezana diferencijalna manometra razliCitih precnika d i D. Odrediti razliku pritiska koju meri diferencijailli manometaL.gm. D p H Slika P.12 Polje pritiska. P. Manometri merodavnih visina (11 == 1m. U pocetnom stanju mirovanja manometra klipovi u pOJacavaclma pritiska se nalaze na istom nivou. Usled dejstva natpritiska Pm nivoi tecnosti u rezervoaru i u manometrima zauzimaju polozaje prikazane na s1.Sm. Poznatipodaci su: D=100mm d == 2Smm.1-8 .l-6 ShIm P. h) == O. Pm == 13600kg/ m 3 . Za ovaj polozaj odrediti korelacioni izraz Pm"" Pm (H). h2 == O.l-7 Problem 1. d. RESENfE- PA .1-7. PI' P2' Pm' hI' h2' a.1-8.PB == Pm + PI' == [Pm (h) +h2)-p(h+h)). SIika P.

1-9 Problem 1.p = (Pm .1. Jednacina hidrostaticke ravnoteie manometra za ekvipritislll1 povrsinu I-I. PretvanlCi pritiska koriste se kada treba povecati iIi smanjiti ulazni pritisak.Polje pritiska.P2' ix. Ali. D. Pm' ho' d. . dobija se: h =ho(d/D). Odrediti pokazivanje manometra sa ugradenim pretvaracima pritiska. U slucaju da je pretvarac istih c1ill1enzija (D / d 1). P.l-S.--. Kako je povri3ina klipa ravna i poklapa se sa izobarskom povrsi.p)gh. moze se i direktno pisati..4Pa . bez uvodenja medupritiska PI' i P2'. to ce sila pritiska bid jednaka proizvodu pritiska i povrsine Idipa.) 6. Iz jednacina nivnotde sHa koje deluju na klipove pojacavaca D2T[ d 2 T[ (PI + pgy) -4. . 1 lznosl: X==2(d) h.l. G. Poznate veliCine sa: p. Kada je manometar prikazan na sl.P==(D) {Pm I . a nivo povecanja ili umanjenja pritiska zavisi od odnosa precnika pretvaraca Did. koji odgovara razlici pritisaka na diferencijalnom manometm bez pretvaraca pritisaka. dobijeni izraz za razliku pritisaka se svodi na poznati izraz (p'rell1a P. dobija se razEka pritisaka d 2 -do LCd) /:o. te uvrStavanjem nadenih velicil1a: PI' . --D - . d 2 re 1d n 2 " • I do 2 PI '+pgz == P2'+pg(z+2x-h)+ Pmgh . a dobija se iz o Jednakosh zapremma: -4-X=2-4h.l.p J} pgh=625. c1irektno spojen na merna mesta OIl ima pokazivanje ho ' Kako je ovo pokazivanje veliko to se a prikljucllim vodovima Ulanometra ugraduju pretvaraCi pritiska. RESENJE' KoristeCi metodologiju proracuna kao i u primeru P. tada treba mnogo vise paznje posvetiti korektnoll1 pisanju ove jednacine.( d ) 2f D2 -1 . Pr(lblem 1. h Pm Stika P.+ G == p'j 42 dobijaju se pritisci P'I = (PI + pgy)(D / d)2 +4G / d T[ Pomeranje klipa x je u direktnoj vezi sa pokazivanjem manometra 11.1. Manometri 13 RESENJE: Da bi se mogla postaviti jednuCina hidrostaticke ravnoteZe rnanometra. potrebno je odrediti pritiske PI' i P2 'iza pojacavaca pritiska. Postavljanjem jednacine hidrostaticke ravnoteie za ekvipritisnu povrsinu I-I .1-Ut Kada se na prikljuccima zvonastog mikroll1anometra A i B spoje pritisci napajanja Pi i P2' tad a mikromanometar ima pokazivanje . .l-9.1-'9.l-I. te se iz tih razloga ovaj naGin pisanja jednaCine ne preporucuje.

Ovaj sistem je obrtan oko horizonta1ne ose O. Prikljucenjem Slika P.1.-:U. p D3 = 200111m. p =1000kg/ m3 . Komentarisati ulogl1 manometarske tecnosti na tad manometra.I.l. na rastojanju R. P. D2 = 160111111.l. .I-ll Dobijeno resenje pokazuje da merena razlika pritiska ne zavisi od gustine manomefarske tecnosti. Poznati podaci su: Dl = 158mm.Jl.1-11a). .P2 G Problem lL. manometarska tecnost ima sarno ulogu razdvajanja prostora koji su pod pritiskomgasa.Pl' Odtediti zavisnost razlike )ritisaka flp od ugla a koji definise poloiaj protiv-tega.5Pa.14 Polje pritiska. -- hidrostaticke ravnoteZe i jednakosti zapremina.I-11b.0 -v- H=50mm. Prema tome. P. Ova promena poloiaja manometra omogucava merenje razlike pritisaka flp = P2 .Pl :=: 8R Dd 2rc mgsina': Slika P. B ---- RE'SENJE' Primenom jednaCina: ravnoteie sila. P = [(D2 / Dl)2 -l]pgH = 12. dobija se razlika pritisaka flp= Pl . Na torusu. _.l-lO manometra mi ptitiske gasa Pl i P2 (P2 > Pl) torusna cev sa protiv-tegom zauzima novi ravnoteZri polozaj koji je prikazan na sl. U torusnom manometru precnika D i unutrasnjeg precnika cevi d na1azi se tecnost gustine p. Na osnoVll ovog pokazivanja odrediti razlikupritisaka kojil meri mikromanometar. Manometri jI>:. pricvrscen je protiv-teg mase m (s1. L A D[ D2 flp(c/-) = P2 .

0 2 ~ . pa i idealnog.2.1)=0. Kako se neki stvarni gasovi.5 TfT -O.--.j "'L1 . na pI. koja glasi: 1 2· 3 P = I-bp (pRT-ap +abp-) . Svako stanje gas a..3 0.1) predstavljaju jednu jednaCinll samo napisanu u razlicitim oblicima. -·---~k¢r 4 _ 11 proracuni izvode se pomocu 3 jednaCine stanja realnog gasa ~ 2 pV= ZmRT -+ u kojoj je koeficijent Z funkcija od pritiska i temperature.1 2. m = pV .2. ~ I 1. R ._./alctor reablOg gasa.2.- 0. v = 1/ p .. Faktor realnog gasa .2. Jedna od njih je i Van-der Waals-ova jednacina.2 0. 1. odnosno Z = Z(p.specificna zapremina. p . iii koeficijent kompresibilnosti. U pnellmatici. U praksi se jednaCine tipa Van-der Waalsove rede koriste.masa gasa.= \ 1 /' / ·--1.4 0.30_5 2 3 5 10 2030 50 p/PK Slika 1.15 :1. i naziva se . Izrazi (1.. aodreduju se eksperimentalnim putem za svald gas. Za realne gasove postoji citav niz poluempirijskih jednaCina stanja. p -gustina i T-apsolutna temperatura.2.20 MIROVANJE STISLJIVOG FLUIDA 1. odreduju tri tennicke veliCine stanja. Jednostavniji .2.8~ ~ 1. pod kojom se grubo receno podrazumeva primena vazduhapod pritiskom.2.zapremina koju ispunjava gas. Jledmllcina sbll11lja ideain(]lg galla Pod idealim gasom podrazumeva se onaj gas kod koga se medjumolekularne sile mogll zanemariti. ito: p-apsolutni pritisak.2):. pri cemu su a i b koeficijenti koji uzimaju u obzirrealnostgasa.2.. Jellin3cina stanja reaiulIJ)g gasa Svi gasovi su u sustini realni gasovi.T).rtanja.1 ). Ovaj dijagram je dat za I p= ZpRT I ~ ~d 8:§ 0. vazdllh. Svaka funkcionalna veza flp.1) pri cemu su: V . naziva se jednacinom .20. Faktor realnog gasa se odreduje iz dijagrama sa s1. najceSce se koriste prvi i treCioblik jednacine stanja idealnog gasa (1._. izmedu ove tri veliCine stanja.1.2.2.gasna konstanta (koja za vazduh ima vrednost R=287 J/lcgK). I-c-'.1. Uticaj realnosti gasa posebno treba ~eti u obzir pri uslovima povecanog pritiska i snizene temperature.1 0. u uslovima veCih temperatura i nizih pritisaka mogu smatrati idealnim to se za njih jednacina stanja idealnog gas a moze pisati u jednom od sledeCih oblika: I pV = mRT -+ pv = RT -+ P = pRT I (1.

KY)T.1. odredene odnosima pip kiT I TIC' sa dijagrama s1.74bar i tk ==-140. t=57.2 . kadaje 11==1 pV=const.50 0.8 1.e gustina vazduha: Cp.65 Tabela 1.95 bar 75. -0- pi pn = const. politropskom promenom stanja koja se opisuje jednaCinom: l pV n ::= canst.2-1.3. ito: a) pri izotermskoj promeni stanja (T = const).b) pi Pie =30. V (iIi p) i T.16 Mirovanje stisljivogjluida redukovane uslove.2. koje je odredenovelicinama: Pk = 37. date iii formirane.2-1. b) pri izentropskoj promeni stanja (n=K).2 100 DC -114.. RE. Odrediti stanje vazduha kao realnog gasa.2 2 2.c) P =100 bar.65 2. Ukoliko se iz nekog razloga promeni neka od ovih velicina ana za sobom povlaci promenui ostalih veliCina stanja.8 D C. K ill razmene topJote sa P / P == const. ZR Z P p TkPk 1 Ovako odredene veIiCine stanja date su u tabeli 1. se apsolutne vrednosti pritiska p == ~ Pie i temperature T == ~ ~C" Koriscenjem jednaCine stanja vazduha p p= ZRT = p::= ZpRT. T!7k =1. dobija s.fENJE· Za redukovane usiove stanja vazduha.2. 254. i odnosa redukovanih veliCina.8 P kg/m 3 a 2 b 30 c 2.3 -8.75D C.2. . Ove promene opisuju se jednacinom koja se zovejednaCina pTomene stanja.2) gde je n stepen politrope. oCitavaju se koeficijenti kompresibilnosti Z::= Z(p.5 1132.2-1.. Sa aspekta pneumatike interesantno je kriticno stanje· vazduha. u odnosu na kriticno termodinamicko stanje (odredeno velicinama Pk i Tk)' pod kojim se podrazumevaono stanje kod koga nastaje direktni prelaz iz gasovite u tecnu fazu bez prethodne pojave magle.T). lcadanema olcoliriom ni rada sile trenja pV == const. Problem 1. U opstem slucaju ove promene su veoma slozene i pri inZenjerskoj primeni aproksimiraju se tzv. TITle =2 . Ova jednaCina ima i dva specijalna oblika. U uslovima mirovanja iii kvazistacionarnog kretanja gasa nema sile trenja pa se izentropa svodi na . Zadatak pod pi Pk TITle t - 1. IC pri cemu je 1C stepen izentrope (za vazduh je K =1.7 693 110.4 57. p/P=COl1st. Iz istih odnosa dobijaju.l (1. . Jedllll3CillJl3l pl"omellJle shmja Ako se u nekoj zapremini nalazi gas tada je njegovo termodinamicko stanje odredeno velicinama: p.4).2.15 0. pri sledecim usiovima: a) pi Pie =2.

"nja pV = const. dobija se pomeranje klipa [ x= 1-( P + Pm a 11] 0) t( Pa + Pm! a=109. Dati podaci su: D=IOOmm. Nakon dejstva sile F=500N. iIi P = Pa . ako vazduh menja stanje: a) izoterrru. bez trenja. Kako je . napisane u obliku (Pa + Pmo)(D4 rr: a)lC 2 = (Pa + Pm1t D4 rr:(a-x) J 2 ]K . Problem 1. Odrediti za koliko ce se spustiti klip. D 2rr: . Pm.Mirovanje stisljivog fiuida 17 adijabatu.Pmo Pa + Pm! a=144mm. U pneumatskom cilindru moze da se krece. . a) Iz jednaCine izotermske promene st.2-3. Rad 5:lllbijal!l. a=400mm. jednacinu politropske promene stanja za dva stanja gasa oznacena sa "I" i "2" dobija se operativno upotrebljivi oblik ove jednaCine : P1 / P111 Problem JL2-2. b) politropska.ki. klip teZine G= WON.5mm.2-2 RESENJE: Za pocetno i krajnje stanje ravnoteze vaie jednakosti sila: G= Po"" Pmo -4-' iz kojih se dobijaju natpritisci : 4G F+G = Pm !-44(F+G) D'71 . koji se odreduje kao P = P a + Pm u slucaju natpritiska. Pa =IOOOmbar. ako je promena stanja: a) izotermska. i c) nacrtati proces up-Vi T-S dijagramu . Pmo = D2rr:' Pm] = D2rr: . na pr.. klip ce zauzeti novi ravnotezni polozaj.1. PrimenjujuCi. koja pri elementarnom pomeranju za rastojanje dx daje rad BW =: Pdx= =: pAdx.Pv u slucaju potpritiska u zapremini gasa. U jednaCinama promene stanja sa P je oznacen opJ'o/utnipniisoic. RESENJE' U proizvoljnom polozaju na klip deluje sila pritiska P = pA. napisane u oblilru (Pa + Pmo) dobija se pomeranje Idipa x= 2 D rr: _ 4 a- (Pa + Pm1) ~ 4 (a-x). = P2 / P2' n Stika P.ja gasa U pneumatskom cilindru se nalazi vazduh pod pritiskom PI' koji ispunjava zapreminu VI' Usled dejstva sile na ldip vazduh upneumatskom cilindru menja stanje i u novom ravnoteznom polozaju je podpritiskom P2' Odrediti rad sabijanja vazduha. b) adijabatski. lC b) Izjednacine adijabatske promene stanja pV =const.

2. n=1 dV w==-f PI vn Vn =_1_.2.3) W::= ..18 Mirovanje stisljivog jluida element zapremine dV == Adx to ce obavljeni rad biti oW:= pdV . jer se u toku procesa dobija.. U zavisnosti od naCina pretvaranja dovedene' energije u strujnu energiju razlikuju se klipru.2. c) Procesi sabijanja u p-V i T-S dijagramu prikazani su na s1...L2-3 1..PI~lr(1l)~~!-lJl. odnosno p:= Plfli IV.4.. KOMJ!l']['cslJiJri..... VLr(~)n-I_1Jl. .. p . ')..) promena pritiska je odredena izrazom p::= PI (VI I V)11 .. te ce prime nom izraza (1.< 1C ~"" ~</ / P rconst.. dok je radsirenja· ekspaIJzije pozitivan.1I1 .1..1 V - ? \ .. r'I 71~~/JO. gde je radni fluid vazduh.. Ako se u njega uvrsti n =: K dobiee se adijabatski rad sabijanja.. pri cemu eksponent politrope uzima vrednosti l:s: n :S:oc... S obzirom da su klipru kompresori interesantni za primenu u pneumatici toce u ovom Odeljku 0 njima biti vise reCi.2 .5) definise opsti (politropski) rad sabi: anja gasa.~1C . a vrednost n ::= k adijabati.( .. Za primenu u pneumatici.nst..v' pdV f 1 pri eemu je male minus posledica usvojene konvencije po kojoj je rad sabijanja kompresije negativan jer se u toku prQcesa troili.".4) b) Za politropsku promenu stanja (pV I1 = canst. Iz ovog izraza se dobija rad sabijanja vazduha: v (1. rv ::= - V. 2 1 Izraz (1. fA' n>lC / ' " .2-3.2.V ::= PIVI In -.. n -1 V n-1 p t .5) I PI I v..3) rad sabijanja biti v. pa se integraljenjem izraza (1. 4-------------~----~ +-------------------~ VI S Slika P.. Vrednost eksponenta n=l odgovara izotermi. Kompresori su strujne masine koje sluze za poveeanje pritisne energije gasova. najceSce se koriste ldipru kompresori koji po pravilu za industrijske potrebe obezbedjuju pritiske od 6 do 8 bar. a) Za izotermsku promenu stanja T::= canst... r-.2. eime se obezbedjuje njihov transport iii spremnost da gas obavi neki koristan mehanicki rad..2~3~1211}... Osnovni razlog da se kompresori proub··~ju u sklopu ovog Odeljka.3) dobija (1.2.= P1VI In--V p' 2 1 VI P2 (1..2'~ n<lC '-. 1 ) ~ n:~-=-------..2. P. J dV PIVI .... .~/ n=(l) j ~ \=K n>1C n=ro P2 =cC:. rotacioni i centrifugalni kompresori. 2' /~.. vazi pV == P1VI .:-jvanje stisljivog fluida jeste taj sto se osnovne veliCinestanja i rad kompresora dosta tacno mogu odrediti na asnovu kvazistacionamagproraeuna..

4. odnosno ekspanzija gasa.. S = canst i ql_2 11 == 0. . Na osnovu izlozenog u P. 1. 12 == ...2 ==mcvO.unlltrasnja energija.. gde su S . Izmedjll cela klipa u spoljasnjoj mrtvoj tacki SMT i ventila postoji jedna mala zapremina Vc ' koja je iz konstruktivnih razloga llvek prisutna.razmenjena koliCina toplote.entropija i qI_2 11 .4. Pll"iindip ll"21da 19 N a s1. Klllzni proces idealnog kompresora.2) entalpije i JiP. adnosno proces kompresije koji traje sve do otvaranja IV kada zapoclllJe izduvavanje leomprimovanog gasa.' ekspanzija.211 sa n = le.. Rad idealnog Jkompll"esora Pod idealnim kompresoram podrazumeva se onaj kompresor kad koga nema stetne zapremine (Ve == 0).:.'/. Nastavljanjem leretanja od SMT lea UMT zapoCinje isti kruzrp proces koji se sastoji od cetiri faze ito: 1) .2-3 sledi da ce tehnicki rad sabijanja gasa biti: v Slika 1.2. iIi po izentropi 1.. poIitropi 1-21 sa n <K iIi 1-2111 sa n > K. U jednom trenutku sila potpritiska savladava silu opruge UV i on se otvara Cime zapoCinje proces usisavanja gasa. PI 1. -7])+f pdV==H2 -HI +JiP.prvag zakona termadinamike.... Ovaj rad maze da se odredi primenam zakona 0 adrZanju energije .4.... usisnog i izduvnog ventila (UV i IV) i krivajnog mehanizma (KM) preko koga se kIipu saopstava dovedeni rad proizeden elektromotorom iIi motorom sa unutrasnjim sagorevanjem.I2 ==mc p (T2 -T.1..4.2.2. Pri radll kampresora veama je vaZno odrediti rad Slika 1.4. koji traje sve do UMT' .Miravanje stisljivogfluida 1. 3) kampresija i 4) patisldvanje. i koja se naziva "stetna" zapremina. potreban za sabijanje vazduha.2. 2) usisavanje.. .4.2. JPz Vdp .2. ~ Vdp pri cemu su: m-masa gasa. Kruzni proces idealnog kompresora II p-V dijagramu prikazan je na s1.1.2.2. == mcJ'i . Hi == mc p7J (i == 1. UMT. Kretanjem klipa od UMT ka SMT zapaCinje proces smanjenja zapremine i porasta pritiska.2. Pri kretanju klipa od SMT ka unutrasnjoj mrtvoj tacld UMT nastaje porast zapremine i smanjenje h pritiska.1. U.obavljeni tehnicki rad.1.1. piikazan je jedan jecinostepeni klipni kompresor koji se sastoji od Idipa koji moze da se krece u cilindru. po kame se razmenjena kaIiCina toplote trasi na promenll unutrasnje energije i obavljanje rada: Q12 ==U2 -U j +Yr. Kompresija gasa koja se odvija izmedju pritisaka PI i P2 moze da bude po: izotermi 1-2.)-f ~ 2 p2 .1.. .

2. tj.2. 1. K.20 1v1irovanje stWjivogfluida a) pri izotermskom procesu f/ .4.4. gde su A i h povrsina cilindra i hod klipa redosledno.SPz V dp PI predsta- vljen srafiranom povrsinom to jednoznacno sledi da je tehnicki rad izotermske kompresije najmanji.3.min' a to je ujedno i teorijski najmanji rad sabijanja .. Ovakvi kompresori nazivaju se /llJb'/epem: .1. Visestepenii k@mpnsoJri Ponekad postoji potreba za obezvedjivanje vecih pri::lsaka gasa. TeOJrijski lI. = Ah .12 = . Kod realnih kompresora definise se mdna zapremina Vi. d·P=-P1 v:1 1 P2 .4. /1P1 n1] r Kako je u p-V dijagramu na s1. Kruzni proces klipnog kompresora.:. Da hi rad sabijanja kompresora s v bio sto manji pozeljno je da se ekspanzija b) a) gasa odvija bez razmene koliCine toplote sa okoliIiom.4. kao i relativna steina zapremina I> = Vc /Vh .-. 12 = -mcp(T~ -~) =- f h PI Vdp =---l P1V1 l(-) KP1 . Wt12 ..4. Da bi se ostvario sto manji rad kompresora treba teziti i da je proces kompresije izotermski (kriva 1-2) a ne izentropski (kriva 1-2') Cime se u radu vrsi uSteda kojaje na p-V dijagramu predstavlja povrSinu 12'2.12 = WT=consl = H~. Slika 1.3).:."ai!ll stvarn@g komp1l"esoJt"3 Kod stvarnih kompresora prisutna je stetna zapremina VC' Njeno prisustvo znacajno menja izgled kruznog procesa u p-V i T-S dijagramu (s1.4. ~.--l) ..--1) . 1. .'1. Za razliku od idealnog p. =eonst/ T 2 I) kompresora ovde se 2 / proces ekspanzije (kri. fP2 .>-" va 3-4) odvija uz .JJ=---lP1r~ (-::.K r P2 (K-1)/K .//(: postepenu promenu preonst zapremine. tj.:.2.2. a sto moze dase ostvari uzastopnim sabijanjem gasa u vise cilindara. =n'PI P1 b) pri adijabatskom procesu (ql_2 I1 = 0) F~ .1.Q34 = 0. rad sabijanja gasa H~ . "1 l K T2 c) pri po Ii tropsko m procesu n P2 (n-l)ln] n T2 1'~12 =--lP1V.2. koja zavisi od konstruktivnih karakteristika kompresora.lC-) -1 =---1 pF1 C-.2. naroCito za potrebe transporta gas a gasovodima.

2.[C Pl.. To medjuhladjenje je najbolje obaviti tako da temperatura gasa na ulazu u sledeCi srupanj bude 7.i / PI'.4 ~/ ~~:.1 -IJ= -~ ](-1 P V t[TC (K-l)/K 11.l.z ) I pri cemu prvi indeks oznacava stanje: 1 .ie til s> 1 1.4b.i / Pl. Ako se posmatra bilo koji stepen kOInpresora.. . Kako se sabijanje u pojedinim stupnjevima vrsi bez razmene toplote (Ql..z == 1.' ) ..Y./t'i:.l P2 . Tehnicki rad bilo kog stepena kompresora je: ~. = -~~~ '=1 t. tada moze da se definise stepen porasta pritiska .=1 -1] ' .4.2..') (K-l)/K 1.4c. Cime se prakticno priblizavamo izotermskoj kompresiji jednog jednostepenog kompresora koji bi imao isti stepen kompresije kao i visestepeni. == canst.J- ~/ / ! / // 2.pv . p =const 7' T l . .. K" J K (K-l)IK -1].1.. Kruzni proces visestepenog kompresora je.i =. .. )(K-l)IK - T..4.1// 2 .:..I)=---lPliVl' ( . a sto . i(= 1.na izlazu iz stupnja..2. . .i i izentropska promena temperature gasa: T. prikazano na p-V dijagramu sa sl.i ( P2. z / ~~::-'< .2.2 =. na pr. == 7.4.. a njegovim posredstvom se nalazi ukupan tehnicki rad visestepenog kompresora W t = ±'W..i K [ pz I (lC-l)h: -l=---lPli~I[TC . a drugi indeks oznacava posmatrani stnpanj kompresora. prikazan i u T-S dijagramu sa sL1. cime se namece potreba za hladjenjem gas a izmedjn susednih stupnjeva.l.'-/'..4a sematski je prikazan jedan visestepeni kompresor sa z cilindara. u radu dobija usteda u odnosu na jednostepeni kompresor koja je na p-V dijagramu prikazana srafiranom povrsinom.1 / p/=const / p =const / s ----------~----~ b) V c) Slika 1.=-mcp(T2i-7. 2..Mirovcmje siiSljivogjluida 21 Na sl./ 2. .J. ~/~~:~nst .1 K-l'=l I. . Hi stepen. takodje.1 = 7.l. = 7.4.4..2.stepen kompresije TC i = " 2 '..1 0) P =p.. " K" Pl. 'T' - P2.i TC (lC-l)llC .'Y4~I~ /1. Ocigledno je iz ovih relacija da ce zbog porasta pritiska pri kompresiji gasn porasti temperatura.na ulazu i 2 .1 1.. Kruzni proces visestepenog klipnog kompresora.2)1 = 0 to se.:.

Problem 1. minimalan utrosak energije.2-4 odrediti rad sabijanja i temperatum na kraju procesa izentropske kompresije.2-6..i ov~ / OP2.2. RESENJE Q == 12 Wr.i+1 ' koja daje optimalne vrednosti stepena kompresije 11:] == 11:2 == ..]2 == -213kJ. D.Pin": . temperature i konstantnosti mase koja prolazi kroz sve stuplljeve (iii = canst ).2. tada klip ulazi u vazdusni prostor amortizera precnika D. i koristeci pretpostavku da se PZ. RE. Soliter je visole 100m. =ifP:/p: Problem 1. precnika d. koje je izazvano njenim dejstvom. U pocetnom stanju ravnoteze klip pneumatskog amortizera.. pod dejstvom opruge krutosti c i natpritiska vazduha Pmo' Kada na klip deluje 8ila F. Za podatke iz zadatka P. dobija pri jednakim stepenima kompresije svih stnpnjeva. Poznate veliCine su: d. Poznavanjem stepena sabijanja pojedinacnih stupnjeva dobija se i ukupan stepen sabijanja kompresora 'It ==.2.2-6 F(x) ==lc+(PQ r + Pmo ) D 2h-d 2 x JX d4 l Problem 1. tj..2.2-5. tj.22 Mirovanje stisljivogjluida pri cemu jei zbog konstantnosti usisne. h..7) UzimajuCi u obzir relacije (1. Odrediti stanje vazduha na vrhu I solitera. b) politropska.2-6.ir--.2-7.koriscena veul pJ--. c. ako je promena stanja: a) izotermska.2-4. nalazi se u pocetnom stal1ju ravnoteze.i P2.7) dobija se veoma jednostavna veza izmedju pojedinacnog i ukupnog stepena sabijanja J ompresora 'It j == V. == 11: z • (1. = 'It! == .1. .'It "'11: I.' == TI'It • i=1 I (1. P.i padovi pritisaka u hladnjacima mogu zanemariti. sa stepenol1l politrope 11=1. .-L = p Z p]' 7tl11:2 . Odrediti rad sabijanja vazduha i razmenjenu koliCinu toplote. NaCi korelacionu vezu izmedusile F i pomeranja klipa x.J~ 12 == -278. Jednostepeni klipni kompresor izotermski sabija m=lkg vazduha ad pocetnog stanja opisanog sa PI == Ibar i II = 20 0 C na P2 == 6bar. Tz == ~ (P2 / PI )(K-])/K = 489K. Problem 1.1.' PostavljajuCi uslov minimuma tehnickog rada dobija se veza izmedju pritisaka: PZ. U podnozju jednog solitera izmerene su sledece velicine: Pa = lOOOmbar i '\ == 20 o e. Silu trenja zanemariti.6) i (1. P Q' P mo hi .J == 0.. .5 i c) adijabatska.. da vazi relacija == == PU+P J PI. == pl.SENJE.6) Na osnovu ovog rezultata zakljucuje se da se kod visestepenih kompresora optimalan rad. prikazanom na s1.1.2kJ. r ·.Di RESENJE Slika P. a vazduh menja stanje izotermski.

== -gH .2.385 mbar i = I8.4 mbar. Standardna atmosfera Stanje standardne atmosfere opisujese na sledeCinaCin: a) Na Divou mora (z=O) temperatura i pritisak imaju vrednosti: fo:= 15°C i Po = 1013. 2 I 'I gH Temperatura na vrhu solitera je tl == t2 == 2oDe. pri cemu konstanta ima vrednost a=O. odakle se 1 11 • Sada. odnosno p = PIP/Pal' Uvrstavanjem gustine vazduha u jednacinu (1). ~ 1.Mirovai7je stisljivog jluida 23 RESEN. pa se iz izraza (2) i (3) dobija: Pa2 == 988. n-ll(Pa 1 r ] n -1 ==-gH.. I n . c) Kod adijabatske promene stanjaje n=](=1. dobija se: P - Pal PI P Jdp P al == R7.86 D e. n (2) Iz jednaCine politropske promene stanja i jednaCine stanja (1.2.2. Pal odakle se dobija promena pritiska sa visillom n -1 gH)n/Cn-ll Pa2 == Pa .1). = b) Politropska promena stanja odredena je odnosom P / pI! dobija promena gustine P == PI (p / P 1 ) 1/ Q canst.33 mbar. b) U troposferi (0 s z S 11 Ian) temperatura vazduha se menja po linearnom zakonu t == to .R 7.388 mbar i to = 19.3). vaZi pip == canst.0065°C/m. p (1) Pal a) Za slucaj izotermske promene stanja (T == canst). Pa2 Pal odakle sledi Pa == Pa exp(--R"') =988.-. sledi Pa J dp == -gH.1.5.4. ponavljajuCi postupak kao n-I ) u zadatku pod a) sledi P r-p= dp 1 ""n Pa2 R7.l£ Koriscenjem OJ Ie rove jednacine za fluid u polju sile Zemljine tde (1. .02°e. t2 = 988. i koriscenjem jednaCine stanja (1.1) odreduje se temperatura '£ == T.az. te integraljenjcm u granicamaza z koordinatu od 0 do H. ( l . . (-~::L/n-I)/n 2 I Pal (3) Uvrstavanjem brojnih vrednosti u izraze (2) i (3) dobija se: Pa .

2·-.1 km temperatura vazduha je konstantna i ima vrednost ts = -56.:.. jer se do tih visina obavljaju putnicki i vojni letovi aviona.-------=". Iz tog razloga ovom delu standardne atmosfere treba posvetiti vise painje. Zamenom ovako odredenog zakona promene gustine statike (1. sliIca 1. U realnoj atmosferi zbog strujanja vazduha i klimatskih prolnena velicine stanja P. koje predstavljaju pocetne vrednosti standarc1ne atmosfere za stratosferu.2. a) Na nivott mora (z=0) usvojeno je da vladaju standardni uslovi za temperaturu to == 15°C i za pritisak h=760rnmHg.2..-z) glaR . pri cemu je brojna vrednost konstante a=0. U Zemljinoj atmosferi postoje slojevi vazduha koji imaju razliCite karakteristike.az) .:::. --.0065°Clm.5°C_ Po jednaCini stanja ovoj promeni temperature odgovara promena gustine p P p(z) = RT == R(To . odnosno Po = PHggh == 1013. ( 1. _ -56..-. Ovi slojevi se nazivaju: troposfera (O:S: z:S: 11 km). piT su promen~jive i funkcije od vremena. Pll == 22614 Pa i PIl == 0. p=p) daje zakon promene pritiska P a -=(l-y.2_9) Po 0 KoristeCi izraze (1.5 .9) za granicu troposfere <z~~H=11km) dobijaju se veliCine stanja: t\ I = -56..------.8) Po 0 F---------·-i---·---'.=(l--.Z::ff--+------i---""----iPI»..) koji u potpunosti odreduju stall/e slandardne atmosjere.5°C.5°C. narocito u avijaciji. koji primenom jednacine stanja idealnog gas a daju gustinu vazduha Po == Pol R'Fa = 1.-----. jer svakom kilometru porasta visine odgovara pad temperature za M == -6..1.az .S0C Primenom ovog zakona jednaCine stanja dohija se zakon promene gustine 15°C .226 kg! m3 • b) U troposferi temperatura vazduha se menja po linearnom zakonu t == to .-7-':. i zato sto se do ove visine ima oko 90% celokupne vazdusne mase Zemljine atmosfere. ------Z U osnovnu jednaCinu hi2l1'o- => dp == p g dz aR l~/a-z ' [kmJ -2.. p = Po) do proizvoljnog stanja (z=z..2.2. stratosfera (11 ~ z < 60 km).3) dobija se diferencijalnajednaCina dp==-pgdz 47.33 mbar.:.-z)aR 1 p a ..24 Mirovanje stisljivogjluida c) U delu stratosfere 11 ~ z ~ 20. Medutim..-----32. definisani su standardni uslovi atmosfere (1919 god. ----.8) i (1. (1. zbog potreba izvesnih proracuna. jonosfera (60<z<750km) i egzosfera (z >750km)_ Za tehnicku primenu najinterasantnije su visine do 20km.3636 kg! m3 .SoC Z 20.3 .-------.J------------ r koja nakon integraljenja u granicama od stanja na nivon mora (z=O.-L_l .

5 0.8-10) dobijaju se veliCine koje definisu stal1je standardne atll1osfere.0740 20 -56. PonavljajuCi slican postupak kao i u dell! pod b) dobijajli se zakoni promene pritiska i gustine L=.5329 0.0539 0. p=554. p= 0. 8.26 rnbar.2. 20 kll1 redosledno. Sa ove slilee se vidi da u sttatosferi postoje jos tti oblasti. Odrediti velicine stanja standardne atll10sfere na vrhovima planina Mon-Blan (4807m) i Mont-Everest (8848111).13 ll1bar.2.6007 8 -37 0.1187 0.25°C.3366 15 -56. 15.0740 0.2. Ove velicine date su u sledecoj tabeli. velicine stanja vazduha 11 standardnoj atmosferi na visinama z = 1. dat je graficki prikaz promene temperature i pritiska u troposferi i stratosferi.9074 5 -17.2-9. 18. RESENfE: Fonnalnim uvrstavanjell1 zadatih visina 11 izraze (1.2.2-10. s tom razlikom sto se izvesne konstante u njima menjaju. z [km] t [0C] pi Po pi Po 0 15 1 1 1 8.5 0.51°C.SOC.1 km) temperatura vazduha Je konstantna i ima vrednost ts = tll = -56. RESENfE: a) Mon-Blan: t=-16.3511 0.5.0539 Problem 1. 5. p = 0.10) Na sl. z ~ 20.1187 18 -56. Odrediti.L= ex Pll Ptt 1It Rgrs cz-m] . . (1.1.8869 0.752 kg I m 3 • b) Mont-Everest: t=-42.2607 0.8-10). 10. I u ovim oblastima zaleoni promene pritislea i gustine imaju oblile izraza (1. Problem 1. p=314.5 0.Mirovanje stisljivogfluida 25 c) U lllZlm slojevima stratosfere (11 S.5 0.475 kg / m 3 .4285 10 -50 0.5 0. dye sa linearnom i jedna sa konstantnom raspodeloll1 temperature.

. a. h. D 2n D:n (Pa . Ako se natpritisak u levom dlindru poveca na Pmi == 0.. . a 2a t opterecuju klip: (-Pvo + pgh)D n/4+G = 2 ° . Hidraulicno-pneumatski sistem prikazan na s1.1. d 0 2 24017Pa. P. Dati su podaci: D=200mm: d=lOOmm: do = 25 mm: a=200mm: h=lOOmm: p.pvo)dn / 8.a = (Pa ... sastoji se ad dva cilindra Ciji su teeni i vazdusni prostori spojeni. u vazdusnom prostoru levog cilindra vlada natpritisak Pmo = lbai .u hidraulicko-pneumatskom cilindru pomeri za z=50mm.PV1)-4. odrediti silu koja moze da se savlada na klipnjaCi. mogu se postaviti jednaCine: izoL::rmske promene stanja i ravnoteZe sila koje deluju na klip 2 J) n (-Pvi +pgh)-4-+ G + F ::::: O. Usled dejstva sile F klip se spusta a pri tome vazduh menja stanje izotermski. Vazduh u deSllom hidrauIicko-pneumatskom cilindru menja stanje izotennski. HIDRO-PNEUMO-STATU<A Pod hidro-pneumo-statikom podrazumevaju se spregnuti problemi istovremenog mirovallja stisljivog i nestisljivog fluida. RESENJE: Iz jednaCine ravnoteze sila koje ::PVQ . odredeno je jos i sa natpritiskom ispod klipa Poi visinskom razlikom izmedu nivoa ho ' Iz jednaCine ravnoteie sila koje deluju na klip d n 2 2 'It po--=G+e(b-a)+PmJd -do )4 4 odreduje se natpritisak 2 4 d 2 _d0 PO =-2-[G+c(b-a)]+Pm 2 d 1T.3.:::: 900 kg/m3 i Pa == Ibar.. Na pocetku. .2a Slilca P.l.3-1 potpritisak vazduha ddi ldip u ravnotezi. Odrediti silu kojom treba vuCi klip da bi se vazdusni prostor duplo povecao. RESENfE: Pocetno stanje ravnoteie. koji se krece u cilindru bez trenja..3-1. P. D.. Problem 1.3-2.26 Jl..3-2. koji ddi ldip u ravnotezi Pvu = 4G I D 2n+ pgh. U des nom dlindru nalazi se klip teiine G=15N.-lL111111111111111111111111 'h ~G +' odreduje se pocetna vrednost potpritiska..1. Cija je duzina u neopterecenom stanju b=250rnm. PrOblem 1. U polozaju prikazanom na s1. a ldip .. i opruge krutosti c=20N/cm.Pvo)-4.3-1 Nakon dejstva sile F.. osim zadatih velicina. P a' p.5 bar. iz koje se dobija: l' = (Pa . Poznate velieine su: G.

Po=Pm +pgho ' odreduje visinska razlika o . dobija se trazena sila F == PI r d2 l d re 4-[ G+c(b . OCigledno je da je reSenje kvadratne jednacine p] == 100839 Pa. Problem 1.1.8 N 22 re] . hidraulicko-pneumatski sistem zauo ! zimace polozaj prikazan na s1. Vazduh u cilindru menja stanje izotermski. Eliminacijom iz ovih jednaCina.I == +100839 Pa i P].Pm! -pgho + pg(h+z)(l+l)2) Cija Sil resenja PI.d - 2 4 rr. Hidropneumostatika 27 b) Slika P.. 4 2 x. a drugim delom il tecnosti gustine P2' Kada se nivo tecnosti gustine PI dopunsld poveca za x=200mm. P.3-2 dole se iz jednacine hidrostaticlee ravnoteze. nepoznatih rastojanja x i y. Klip se jednim delom nalazi u tecnosti gustinep].d o )7i == 228.l. Na haju.3-2b. postavljene za izobarsku ravan I-I: ho =(p o -P mo )/pg==1587.a +z) + P 2 ml (d .2 = -63200 Pa. odrediti za koliko ce se klip pomeriti. y. U tecnosti gustine PI nalazi se cilindar u kame moie da se krece ldip.3-3. . Nakon povecanja natpritiska sa Pm na Pm . iz jednacine ravnoteze sila koje deluju na klip. Za ovaj polozaj sistema mogu se postaviti sledece jednaCine: hidrostaticke ravnotde za izobarslru ravan II-II Pml +pg(ho-x-Y)==PI' izoterrnske promene stanja i jednakosti zapremina D rr. + pgh(l +~: )Po} ~ 0 Pi" +lpa .6mm. dobija se kvadratna jednacina JPl~[P"l + pgho ~ pgz(l + ~:) Jr.

Cija je brojna vrednost Pmo = 4441 Pa.9 mm.y)(A.Ao)+[Plg(H +x)+P2g(h-y)jA i jednaCina izotermske promene stanja (Pa + Pmo)Ab = (Pa + Pm1 )A(b - y).a)j(A . D. Odrediti za koliko ce se spustiti manji klip naIcon zavrsetka dejstva sile F.4m. 1. LIT!. Dati podaci su: D=200mm. Cija BU fdenja Y1 == 131 m i Y2 = 5.y)j(A . Prema tome.5m.precnika diD. a=O. Proolem 1. tada ce se klip kretati na dole. G=30N. a vazdiih u komori· menjace stanje izotennski.1. Ispod veceg klipa je komora u kojoj se nalazi vazduh pod natpritisicom Pmo i opruga krutosti c i zapremine 6. 1J==lm. b=0.9 mm. uvode se povrsine klipova Ao=d n/4 i A=D n:!4.3-4. Podad: G. Za ovaj polozaj klipa postavljaju se jednacine ravnoteze sila Pm. Pri tome se pritisak u v~dusnom prostoru promeni na Pm' Za odredivanje pomerimja manjeg klipa koriste se: jednacina ravnoteze sila koje deluju navecildip 2 2 Pm a) b) Slika P. h=O.1. H. iz kojih ce se elimillacijom natpritiska Pm! dobiti k.3-4 . Go' d. 3 .Ao) == == P1gh] (A -Ao)+(p]gH + pzgh)A Slika P. F. RESENJE. Za pocetno stanje mirovanja.28 Hidropneumostatika In. A +G+[Plg(H +x)+ P2g(h-a. Pmo ' Pa' p. d=50mm. MSENl£: Zbog kraceg pisanja uvode se oznake za povrSine poprecnih preseka 2 2 A == D n / 4 i Ao == d n /4.3-3b.l h1 == 0.Ao) = Plg(x+h1 . a.Zbog jednostavnosti pisanja . P2 == 1000 kg / m 3 . trazeno pomeranje klipa iznosi y= 5. moze se postaviti jednaCina ravnoteZe sila koje opterecuju klip b) PmoA +G+[p]gH + pzg(h . Trenje zanemariti.vadratna jednaCina po Y. Hidraulicko-pneumatski cilindar prikazan na slid sastoji se iz dva dela .3-3 iz koje se dobija natpritisak u vazdusnom prostoru. Usled dejstva sile Fmanji klip se spusti za Y a veCi za x rastojanje. PI == 800 kg / m Pa = 1000 mbar. c.5m. Kada na manji klip deluje sila F. h. Posle povecanja mvoa tecnosti za visinu x klip ce zauzeti polozaj prikazan na sl.v.

620 bar. aka je promena stanja: a) izotermska.0. Problcm 1.V. na klip. a3 =~ . iIidropnewnostatika P+G ] Ao a +pg(h+H+x~y) A+G=:e(xo 29 [ +x)+PmA u kojoj je Xo staticka deformacija opruge kaja se adreduje iz ravnateie sila u pocetnom stanju mirovanja [Go I AD + pg(h+H)]A +G = exo + Pm A . to ce kvauratna jednacina imati resenje Y = (-a 2 +Ja~ +4a1a3 ) (2a 1 koje pretstavlja porneranje manjeg klipa.3-5 Pm +lpa I --:4. c Ao pg a2 = F +(Pa + Pm)Ao . a kaje je nadeno rnetodom proste iteracije.111 = D 2n! 4..15 bar. (Pa + Pmo)Vo :::: (Pa + pm)Cv'o . i jednaCina izotermske promene stanja .111 l Cije je pozitivno resenje Pm = 5. Kako su konstante a] <0 . a=300rnm. jednaCina jednakosti zapremina AoY = Ax.pa-p"..699 bar. PI/!' = pglf(Ao -A Va Ao c Ao pg If) .3-5. b) adijabatska (K = 1. : . . a z > 0 i a 3 > 0 .:.1. i b) za slucaj adijabatske promene stallja jednaCina za pritisak F . " d D Slilca P. (%JP mo 3 Pa =lOOOmbar.Ax) u kojoj je zaprernma Vo =aA-.POlO + pga(l+A) JPm -lpa(-:4+ Pmo)+(l+A) pgaPmoJ = 0 F A1 l I F . jednaCine promene stanja i jednaCine zapreminskog bilansa. d=150rnrn.4).pgA(Ao -. a natpritisak vazduha ce se poveeati. FVo dobija se kvadratna jednacina a1y +a 2y-a 3 =0.112 If).111)[ . klip ce se spustiti. Nakon eliminacije velicina x o ' x uvodenjem konstantI: al . Nakon dejstva. dabija se: a) za slucaj izoterrnske prornene stanja kvadratna jednacina za natpritisak 2 . RESEN]D~' rrimenom: jednaCina hidrostaticke ravnoteze za izobarske ravni koje se poklapaju sa nivoima tecnosti u akurnulatoru. Odrediti natpritisak u vazdusnom prostoru .+Pmo-pga(l+A 1-( _ ) Pa P mo Cije je resenje Pm = 5. Dati podaci su: D=300mm. sile F=lOkN. U vazdusnam prostoru hidraulicko-pneumatskog amartizera vlada natpritisak POlO = 0. -11K] Pm= A. G=200N. Fl· . p=900kg/m. U prethadnim jedl1aCinama konstante predstavljaju A = d 2n / 4 i .

3-6 o i levadratnom jednaCinom P~ +{Pa . Odrediti za koliko se klip podigne. Iznad ulja vlrida natpritisak Pmo == 0. Uvedene konstante su: A == D n /4 i Ao = d n / 4. n. F.89 bar A r Gl Slika P. Kada na lclip deluje sila F lclip se spusta. H p Pa RESENJE: Pomeranje klipa je X = P +p I Pj-Po " ho = 29. p. Problem 1.1. h=120mm.1. D.4 bar. Pa. -~+ pg(2H -h)] + pghoPo} = 0 Cije je resenje Pj == 3. l p Slika P.+Pmo H pgA Pa + Pm ' b) pri politropskoj promeni stanja X= Pm == (F+G)/ A.3-6. 2 2 RESENJE: Uvodjenjem pritisaka Pmo == G / A 2 A = D n / 4 pomeranje klipa ce biti: a) pri izotermskoj promeni stanja F X=--+ P". -~+ pg(2H -h-ho)]}Pl .3-7.~[Pm. d=40mm. pri cemu je ~+lr l_(P +P nr mo pgA Pa + Pm )lfnJ H . H=lm. G=50N. ako natpritisak u rezervoaru iznad ulja naraste na Pm] = 0. Odrediti pomeranje klipa ako je promeua stanja a) izotermska.3-7 \ \ \ .7mm. b) politropska. H. Rezervoar sa konstantnim nivoom ulja. Pa = 1020 mbar. p=900kg/m. 3 ho =lOOmm.2 bar. Poznate velicine su: G. H pri cemu su pritisci odredeni: izrazom Po == TLpmo +pg(2H -h)-/iJ= 1. spojen je sa hidraulickopneumatskim pojacavacem pritiska.~ {Pa[P~.12 bar. U hidraulicko-pneumatskom cilindru moze da se krece klip bez trenja. Vazduh menja stanje izotermski.30 Hidropneumostatika Problem 1. Dati podaci: D=lOOmm. sa stepenom politrope n.

4··3.7E: F = J. Dati poclaci su: Pa=lbar. Debljina manietne je 5=5mm. RESEN. p ::::0. sluzi za zastitu pneumatske (ili hidraulicke) instalacije od prekornernog porasta pritiska. D 2 rc (Pm + pgH)-4-= c(a-b)+pgh-.Sile pritiska radnog fluida na hidraulic1ce i pneumatske komponente 31 ]. a Slika P. tj..H ::: 12. D 3 =15mm.82 bar I D ? ] Slika P.41.1. montiran je diferencijalni ventil za ogranicenje pritiska.4-3 RESENJE: Venti! za ogranicenje pritiska. H=lm. h=O.4-2 Problem 1.4-2. 4c(a-b) d 2n + P!5l (dY h .SKA RADNOG FLUmA NA IDJJRAULICKE I ll"NlEUMATSKlE KOMIPONlENTlE Problem 1. Oclrediti na korn se pritisku ventil sigurnosti otvara. Odrediti sHu trenja izmedu manietne i ldipa ako je koeficijent trenja Ill..Lp(D+28)n h::: 395. ventil sigurnosti. p= 890kgl m 3 • RESEJ\1]E: 1z jednaCine ravnoteZe sila koje deluju na kuglicu u ventilu sigurnosti d 2n . ako iz bilo kog razloga dode do prekomernog porasta pritiska venti! sigurnosti se otvara. 4 h dobija se pritisak otvaranja ventila Pm C:.006. Dati su podaci: d=10rnm. . U ventilu sigurnosti nalazi se opruga krutosti c=10N/mm koja je dugacka u neopterecenorn staI1~u a=50rnrn i pri statickom opterecenju b = 40rnrn. Zaptivanje klipa precnika D=200mm u vertikainom hidraulickom cilindru ostvaruje delovanje pritiska p=lOJ'vlPa na elasticnu manZetnu.4-1 Problem 1. . D 2 =20mm. c=lON/mm. Odrediti: a) Staticku deformaciju opruge xo' b) Na koliki se pritisak ventil otvara. SIlLlE PRITlI. U normalnim uslovima rada ventil sigurnosti nije u funkciji. Na pneumatskoj instalaciji koja je pod apsolutnim pritiskom od p=llbar. Slika P. D=20mm. Medutim.6N.5rn. D 1=21mm.1.1. a proracunska duzina hidraulickog pritiskivanja manzetne na klip h=lOmm. Silu trenja zanemariti. ako je otvor za ispustanje vazduha na rastojanju a=4mm.4~1.

P. tad a jednacina ravnotde sila glasi: CD! -d )4 PI +-4-Pa == c(a+xo)+-4-Pa +(D3 -d )4 PI.32 Sile pritiska radnogjluida na hidraulicke i pneumatske komponente ispusta vazduh u atmosferu.P. b=50mm.l.tada je opruga sabijena za vrednost Xo == lOmm. P a = lOOOmbar.1. i na taj nacin stiti instalaciju od eventualnih ostecenja. i iZllose: P mo == GIl A] i Pm] == (G 2 +cxo ) I A 2 .11 2 2 11 D]211 JZnosi xo==C. a=200mm. P(D2 -D3 )-Pa CD I -D3) 4==13. tada se klip spustj za H==lQOmm. Kada na klip levog HPC deluje sila F.4-4 RESENfE: Pocetno ravnotezno stanje sistema (v.P. 2 2 re Dire D?re 2 2 re 1z ave jednaCine dabija se pritisak na kame ventil ispuSta vazduh iz sistema: PI == Pa + 4c(a+xo) CD] -D3 )11 2 2 = 11.4-4 sastoji se od dva hidraulicnopneumatska cilindra (HPC).1. Kada se dostigne granicna vrednost pritiska (v.Pa ==cxo +(D3 -d )4 P +-4. s1. . c"" IN /cm. G 2 == ION. Vazduh u HPC-ima menja stanje izotermski? Trenje u HPC-ima zanemariti. Dati su podaci: d=80mm.42mm I[ 2 2 2 2]11 b) Usled porasta radnog pritiska narusava se ravnotda sila koje deluju na klip. Amortizacija kretanja klipa u HPC vdi se pomocu vazdusnih prostora oba HPC i opruge u desnam HPC. a) Staticka deformacija opruge dobija se iz jednaCine ravnoteZe sila koje deluju na klip promenljivog preseka: CD2 -d )4 P +-4. Gl = 200N. Sistem prikazan na sl.Pa ' 1 2 2 11 D. pri cemu su . ProD/em 1. p= 900kg/m 3 • a) b) Slika P.1. D=lOOmm. Kada je klip levog HPC neapterecen (pocetno stanje mirovanja).27 bar . == 500N.. sl.4-4.4-4a) odredeno je: natpritiscima Pmo i Pm]' koji se dobivaju iz jednaCinaravnotde sila koje deluju na klipove u HPC-ima.4-3b). Odrediti kolika tada sila moze da se savlada na klipnjaci desnog HPC.

Klip precnika D2 ima teZinu G.3). dobija se trazena sila ProDlem 1.Pmo ) I CPa + P:o) Iz jednaCine zapreminskog bilansa tecnosti dobija se y == X All A 2 • Na osnovu ovih velicina.4-5 Trenje u cilindrima zanemariti.1. Nakon dejstva sile Fl (v. i jednaCine hidrostaticke ravnoteze tecnosti za ravan I-I. Pri svemu ovome. li desnorn HPC nivo ulja poraste za visinu y.3). Primenom jednacine izotermske promene stanja vazduha u desnom HPC dobija se pomeranje Idipa * • I. Rastojanje x je jedno ad dvaresenja: . duzine a. sLP. tada. koje deluju na ldip desnog HPC. natpritisak se poveca na P:J!' dok se klip podigne za vrednost z. a vazduh u akumulatoru menja stanje izotermski. i visinska h==(Pmo-Pml)/pg. + G) I A1 . natpritisak se poveca i irna vrednost P.2. koji imaju precnike Di (i == 1.Sile pritiska radnog fluida na hidraulic7a! i pnewiwtske komponente 33 2 2 povrsine klipova Al ==D n/4 i A2 =d n/4. 1z jednacine ravl10teze sila koje deluju na ldip levog HPC dobija se natpritisak P:1O == (F. RESEN.4-4b) klip levog HPC se spusH za H. Odrediti koliko ce se tom prilikom pomeriti klip precnika Dl? Slika P. lednaCina izotermske promene stanja vazduha u levom HPC daje: X == H .1. P. Hidraulicko-pneumatski sistem (sl. tad a se klipovi u cilindrima pomeraju. U akumulatoru se nalazi opruga krutosti c.a (P:o . na klipnjaci desnog HPC savladava se sila F 2 • Da bi se mogla odrediti ova sila.1. U sistemu se nalazi ulje gustine p.Hod klipa precnika Dl je: h:= (A2x+ Ai ~31 pg F) I AI.1. pri cemn su povrsine = Di2n I 4 (i=1. konacno.V. koji iznosi: Pm1 =Pmo-pg(x+h+y).4-5 oddava dejstvo sile Fl' Kada na klip precnika D} dopunski deluje sila F. prethodno treba naCi sve veliCine koje definisu novo stanje ravnoteze.4a5.2. staticke deformacije Xo 1 zapremine fl. odreduje se natpritisak u desnom HPC. Polozaj dat na s1. iz jednacine ravnoteZe sila./E.P.IO' a nivo tecnosti se spusti za rastojanje X. Ove veliCine bice odredene redom.4-5) sastoji se ad dva hidrocilindra i hidro-pneumatskog akumulatora.

odrediti natpritisak u vaZdUSllOm a V \7 prostoru akumulatora.Fi -G = 0. p Slilca P. pn. )c -xo+a-:--X... Kada Aa •klipove deluju sile Fl i F2 .i.2. glase: p) (AI .±"\J (P a + .~4A:.A2 ) + P3 A3 .pg(A[+A2+A3) pg A[+Az+A3 ProDlem 1.___ stallje izoterrnski.3). Ovaj sistem ima dva jednaka hidrocililldra precnika D[ = 200mm D3 = 120mm. . Problem lA-6.4-6 gde Stl konstante : b=Pa+pg(a-A) Pm =t(-b+~b2 +4c) Al +A2 +A3 A +A [ 2 A_ F[ +F2 + Pmo A[ + A2 .l. Hidraulicki sistem prikazan na s1.34 Sile pritiska radn.i{ (p. F2 =O.+ F+F. ?)1I2 =.4-6 sastoji se od dva hidrocilindra i hidraulicko-plleumatskog akurnulatora povrslna poprecl1ih preseka Ai (i = 1. b) Fl == lOOkN. c -:xo+a--x.A3 ).A) X= A3 x d0 bIJa preCl11 2 RESENJE: Zbog jednostavnijeg zapisa uvode se povrsine poprecnih preseka Ai = Di /4. . TeZine klipova u hidrocililldrima su G1 i G2 • U vazdUSllom prostoru akumulatora visille fl.1. ~ Pj ~ Fz ocirediti racini natpritisak Pl' u slede<Sim sluCcljevima: a) F[ = F2 =100kN.og fluida l1. P.a hidraulic'ke i pneumatske komponente X1.P.Nai:ine.4-7 ·· v'k (A 1. . I 2n \ \ njell uslov sinhronizaCije.1. vlada natpritisak Pmo ' Nakoll dejstva sila Fl i ~ F2 ~ F1 F2 . lSpUD[ . Sil1lii:onizacija kretal1ja je kada klipovi imaju ista p[ pomenirtja.4-7.2."(A2a-AV) by]2 F } a sto zavisi od zadatih brojnih vrednosti. Atmosfersld pritisak je i!li.1. JednaCilla ravnoteZe sila.4-7 sluzi za sinnrollizaciju kretanja klipova u hidrocilindrima. koje deluju na klipove. U kojimasekrecu klipovi teZina G=800N.3). bY I[ F+F. 160m·m. U sistemu se nalazi ulje gustine p. A.. Hidraulicko-pneumatsld sistem prikazan na sl. AI) .TII~G2 ~.i.za koliko se jedan klip spusti diugi se za toliko podigne. Vazduh mellja .P2 (AI . Ako se ova pomeranja oznace sa x tada se iz zapremirtskog bilansa D2 = (2 -D:.2-2 _. G1 Pa • RESENJE: Trazeni natpritisak je Slika P. ({= 1. korne Je .

G = O.-"'. H=150mm. Slika P. a vazduh u pneumatskom cilindm je d pod atmosferskim pritiskom. l=200mm. b) PI = 25. Da bi se predmet stegao potrebno je klipove pomeriti za po hod h=40mm. tom prilikom pritisak u hidrauliclcom delu sistema je P a u pneumatskom cilindru Pm' Sve novouvedene velicim: treba odrediti. U polozaju kao na s1. na osnovu ovog pomeranja i jednaCine izotermske promene stanja Don . Do=50 mm.-(P -x). klip u glavnom cilindru se pomeri za hody.a) Usled dejstva sile F. dobija se izraz za radni n'atpritisak G F.l. da bi se mogao stezati duplo tez} predmet.. pri cemu je koeficijent trenja izmedu klipa i predmeta ~l=O. a) Ako na haju poluge deluje sila F=250N. 41t daje pomeranje klipa u pneumatskom cilindru: x=. b) Kolikom silom treba delovati n~ haju poluge. Dati su podaci: d=50mm.Sile pritiska radnog fiuida na hidraulic'lce i pneutnatske komponente pi(A1 -A3 )+ P2 A3 -P3(A 1 -A2 ) -F2 .27 bar . Porast pritiska u sistemu omogllcava sila F koja delllje na haju krute poluge. Sile viskoznog trenja zanemariti.4-8. Problem 1. klipovi u hidrocilindrima se pomere za po hod h. D=80 mm. na osnovu hodova klipova u hidrocilindrima.1..4-8 b=100 mm.l. don Pa -4. a=500mm.4-8 opruga krutosti c=50N/cm je neopterecena. L_H__. Zatim. +F2 p]=T+2T' 2 2 Uvriltavanjem zadatih brojnih vrednosti u izraz za natpritisak PI' dobivaju se resenja: a) Pj ~ 50. dok seklip u pneumatskom cilindru pomeri za hod x.moze se postaviti jednaCina zapreminskog bilansa 2 d h = D/ y.. odrediti dokoje tdine predmeta hidraulicka klesta mogu da stew.13 bar . a pri istim hodovima klipova? Smatrati da vazduh u pneumatskom cilindru menja stanje izotermski. P a =lbar. 35 Sabiranjem ovih jednaCina.Z!Cfs)2 h. 2 2 2 . P. koja uz pomocjednaCine slicnosti xli =ylb. Hidraulicka kleSta steiu predmet tdine G.2 RESENJE. Prvo.H = CPa + Pm)-.

izotermski.) L dl 2 X . Odrediti silu F koja izaziva spustanje " klipa precnika d l zahodx =50mm. c=lN/cm. . Usled dejstva sile F klipovi se pomeraju. D. i u njemu uvrstavajuCi umesto G novu teZinu 2G i umesto sile Fnovu silu Fl .4-9 pcidaci: d1=lOOmm.pD--b 1 =0. dobija se: Gb D 2 Don . U pocetnom stanju mirovanja opruga krutosti c je neopterecena../ F ==-(-) +(cx+p -)-== 318 9N. . p =900kg 1m. i=200mm. dobija se teZina predmeta f. Za savladavanje sile zavarivanja F na elektrodama (ldestima) pritisak .6'1'l! ~recu horizontalno..x).tGd m4a' Problem 1..36 Sile pritiska radnogjluida na hidraulicKe i pneumatske komponente dobija senatpritisak u pneumatskom cilindru: Pm == PaX / (H . 4 2 2 i jednaCine ravnoteZe sila koje deluju ria predmet G= 2FJ. L=400mm. If.9N.l == 2JlP d 41t . Konacno. Sve sHe ttenja zane mariti. d 3 =50mm.1. Dati su Slika P. Pa=lOOOmbar.(T) .dz =50mm.4-9) se sastoji od dva hidrocilindra i pneumatskog amortizera.. . gde su: 4G I d2 2 Pmo = (T+ pgh)Y. Pci • Problem 1. a vazduh u pneumatskom amortizeru menja stanje . Smatrati da se pri pomeranju l):lipova drugog hidrocilindra i pneumatskog cilindra klipnjace W.(ex + Pm D2n n . a=500mm.4-10. Na slici su prikazana klesta na aparatu za tackasto zavarivanje.4-9..t d G == 2Y. Hidraulicko-pneumatski sistem (s1. h=500mm. P.. Jcoscx. 3 G=50N. iz momentne jednacine (postavljene za obrtnu tacku poluge) [ Fa .1.(D) llFa -(cx+ Pm-4-)11 26. Pm == (Pa +Pmo ) 11C 3 a a-Ted. 4)1.n J== 2 b) KoristeCi nadjeno resenje iz dela zadatka pod a).

Zanemariti teZinu kldta. h.4-12. do. h. p. b. S druge strane ovaj cilindar je povezan sa pneumatsko-hidraulickim pojacavacem pritiska. U uredaju za zakivanje nalazi se hidraulicki pretvarac pritiska.1.85. L.b ] A=-2-. Poznate velicine su: d. Sila staticke deformacije opruge je FeD' Poznate velicine SU: Pl' F. Do. a Problem l. Za slucaj da je ukupni stepen korisnog dejstva hidraulickog cilindra zakivackog uredaja ). Odrediti do kog ce natpritiska Pm konusni ventil zaptivati cevovod.1 kN. odrediti precnik II komore visokog pritiska hidropretvaraca. tezillu hidrocilindra i sile trenja. D 1. kao i protivpritisak u hidrocilindru zakivackog uredaja. Trenje zanemariti. d.d == D0 D 1Jpollolln 4F = 38mm.4-H.4-10 RESENJE.96 i ukupni stepen korisnog dejstva hidropretvaraca ). Za otvaranje i zatvaranje izlazne cevi izrezervoara koristi se konmmi zatvarac koji je povezan sa hidraulicko-pneumatskim cilindrom.· Al 4 [_ .1. =0. d nIp . koji sa strane niskog pritiska Po =6bar ima pretnik Idipa Do =200mm.J. Za zakivanje na klipu precnika D=100mm. Slilca P. . Sile trenja i tezine zanemariti. Slika P. RESENJE.SiZe pritiska radnog jluida na hidraulicke i pneuinatske komponente 37 komprimovanog vazduha iz mreze Pl se pojacava pneumatsko-hidraulickom pojacavacu pritiska: Hod elektroda pri tackastom zavarivanju je h~ Ocirediti odnos povrsina pneumatsko-hidraulickog pojacavaca pritiska da bi se na elektrodama ostvarila sila zavarivanja F. potrebnoje ostvariti silu F==106. c. d 1 .4-11 Problem 1.J. FeD' a. p.0=0. D.Fa + (Fco +2c-h)b .

1. 1 \ \ pri cemu su: Y = 28(-d) .l.e komponente RESENJE: TraZeni natpritisak iznad .J.41-13. Hidranlicka kocnica se sastoji od: dva jednaka hidrocilindra precnika d k . koja je obrtna oko tacke 0.1. tj. za kojn je vezana opruga krutosti Co i staticke deformacije x o' Da bi se kretanje dobosa zaustavilo. glavnog hidraulickopneumatskog cilindra. precnika klipa d i precnika klipnjace do.a + pmo ) . Gustina ulja je p. Vazduh (pocetne debljine sloja a) menja stanje izotermski.38 Sile pritiska radnog Jluida na hidraulicke i pneumatsk.Pa' a-y . i poluga dimenzija L i I + 10 . a sto se postiZe dejstvom sile F. sIuzi hidraulicka kocnica. Odrediti sHu kojom treba delovati na krajn poluge da bi se kretanje dobosa zaustavilo.. u kome se nalazi opruga lautosti C i staticke deformacije Yo' a u pneumatskom delu cilindra vazduh pod natpritiskom Pmo..4-13 tdine i viskoznog trenja zanemariti. na cijim krajevima se nalaze kocione obloge koje u kontaktu sa dobosem imaju koeficijent trenja ). p.L (. potrebno je kocione obloge pomeriti za po hod 8. obrtnog momenta M. Za zaustavljanje obrtnog kretanja dobosa precnika D. x = Y -L ' dk 2 10 PIn -.4-12 Problem 11.nivoa tecnosti n rezervoaru je pg(Hd 2 -hD. SHe Slika P.) p Slika P.

2) moze se svesti na veoma jednostavan oblik.5. te se rezultujuca sila pritiska moze odtediti kao P =PA (1. Zato ce se naCini odredivanja sile ptitiska koja deluje na ravan kada je ona u kontaktu sa stisljivim iii nestisljivim fluidom analizitati posebno. Ovde se postavlja osnovno pitanje Icolika je sila pritiska koja deluje na ravnu povrs povrsine A? Da bi se nasao odgovor na ovo pitanje posmatrace se elementarna povrsina dA. medusobnog polozaja izobarskih i rayne povrSi.na koju se zeli odtediti sila ptitiska. tadase zbog male gustine gasa moze smatrati da je u celoj zapremini popun]enojfluidom pritisak konstantan.ove elementame sile pritiska po povrSini dcbija se rezultujuca sila pritiska kojll.1. fluid om. 1. Zbog veliCine ove povrsine moze se smatrati da na njoj vlada konstantan pritisak'fluida p.1 ) Vektori ii i P su kolinearni pa se iz izraza (1.2) bez obzira koji je fluid (stisljiv iii nestiSljiv) u kontaktu sa ravnom povrSinom.1a koje je predstavljeno familijom izobarskih povrSi.u sa stiUjivim.1) dobija intenzitet sile pritiska U nekim slucajevima izraz za silu pritiska (1.3) Slilca 1.5.5.5. sl. Integraljenjem . (15.1.5. Prema tome elementarna sila pritiska koja deluje na ovu povrsinu ce biti dP ='-pdAn.2. Na osnovu iztaza (1. veliCine povtsine koja je u kontaktu sa fluidoID.5.2b). ako izobarska i ravna povrs Ide u istoj ravni tad a je na celoj povrsiili A pritisak konstantan (v.5. uvek poklapa sa izobarskom povrsi bez obzira na mesto i polozaj tavne .5. SJ[lLE PllllITISKA NA RAVNE POVRSI Posmatra se promenljivo polje pritiska sa 51.1) i sprovedene analize zakljucuje Se da si1a ptitiska na ravnu povrs zavisi od: funkcije promene polja pritiska. deluje naravnu povrs p=-fpdA=-fit pd4n.39 1. Aka se stisljiv fluid nalazi u nekoj konacnoj zapremini. koja je izlozena natpritisku Pm (s1. P= tpdA . AVO zapravo znaCi da se ravna povrs povrsine A.5. pri cemu znak minus potice od toga sto su vektori sile pritiska i orta spoljasnje normale povrsine ii uvek suprotnog smera.5.5.2a) iii potpritiskom Pv (sL1. A b) (1.1.5.1. sila pritiska dP je usmerena 1<a povrsi a ort normale i1 od povrsi ka fluidu. Talco na pI'.1b). SiIa pritiska na ravnu pons koja je u Jlmntadd. ave izobarske povrsi pro laze kroz povrSinu A koja lezi 1. kao i od toga koji je fluid (stisljiv iIi nestisljiv) u kontaktu sa ravnom pavrsi.1 ravni R. DalcIe.

4) (1.5.1.3). te ce zato na posmatranoj ravnoj pOVrSi polje pritiska biti neravnomeruo.Pv)A -f AllalizirajuCi izraze za sile pritiska (1. zakljucuje se da se sile pritiska stisljivog fluida odreduju preko relativnih pritisaka ida deluju lea ravnoj povrSi u slucaju natpritiska: gasa (sl. P=(Pa+Pm)A-paA povrsi u stisijivom fluidu. sila pritiska stisljivog fluid a deluje u teiistu ravne povrSi.5.4-5) i dijagrame pritiska sa slike 1. U· cilju odredivanja sile pritislca posmatrace se elementarna povrsina dA. tada se moze kOllstatovati da se u slucaju stisljivog fluida centar pritiska poklapa sa tezistem povrsine.1. Dakle.5. dobija se rezultujuca sila pritiska koja deluje na ravnu povrs . Ovo za posledicu ima da se za odredivanje sile pritiska moze· koristiti izraz (1.1.5) i u slucaju potpritiska gasa u rezervoaru P= PaA-(Pa . 1.5.3.40 Site pritiska na ravne povrsi Stika 1. jer su obe u kontakm sa stisljivim fiuidom. PrimenjuJuCi ovaj izraz za obe strane rayne povrSi A.2a) i ad rayne povrsi u sJucaju potpritiska gasa (sl.Zato sepostavlja pitanje kolika je rezua) ltujuca sila pritiska i gde je njena napadna tacka. na koju deluje hidrostatickipritisak p:::: pgz.5.2b).3a).5. Ako se uvede pojam em/aT pri/islca za tacku u kojoj deluje rezultujuca sila pritiska na raVnu povrs. Integraljenjem ove sHe po pOVrS1l11 .5.5. Zbog ove neravnomernosti pojedini delovi raYne povrsi koji imaju ism povrSinu bice izlozeni dejstvima razlicitih elementarnih sila pritiska. koju kvasi tecnost gustine p. Sila pritiska lila ravlIlu pons koja je u kOJmiaktu sa Jmestisljivim fluid om Neka ravna povrs povrsine A.5. Poznato je iz zakona hidrostaticke raspodele pritislea u nestisljivom mirnom fluidu da se pritisak linearno menja sa dubinom tecnosti. leii u" ravni nagnutoj pod uglom a u odnosu na horizontalu (sl. te ce tada elementarna sila pritiskabiti dP:::: pgzdA.5.2. dobijaju se izrazi za odredivanje sila pritiska u slucaju natpritiska gasa u rezervoaru -f (1.2.

1.c).3b). Koriscenjem. iIi rastojanja 6ve i t. . a sto zavisi od oblika povrsine A.5. Kako centrifugalni moment inercije moze imati vrednost I~T] ~ 0.rila pntirka norma!na na ravllt/ povrS na koju de!It!~ da . Aka je okvasena ravna povrssimetricna (v.5. Na osnovu izlozenog zakljucuje se da leod ravnih povrsi tacku centra pritiska u odnosu na teiiste C odreduje rastojanje 6v c ako je povrs simetricna (sU. tako da se dobija relacija PV D = t vdP -+ pgzeAvv = pgt zvdA .Ve => fl.5.8) pn cemu je 1ST) centrifugalni moment inercije uodnosu na teiisne ose..6) =zeA . osa o-u koja leZi u preseku rayne i slobodne povrSi..5.1.vc =-.5.3a). dobija se rastojanje horizontalne pomerenosti tacke centra pritiska u odnosu na teiiste fl. Zaldjucujemo da je rezultujuca . Kako..5. Zc . na pr.5. sl. dalje.Site pritiska na ravne povrsi 41 pri cemu su: t I p =t pdA = zdA pgt zdA = pgze A = p'0] . ako okvasena povrsina nema osu simetrije (v. je izbor ose proizvoljan to se za merodavnu moze uzeti. Stajnerove teoreme: da je aksijalni moment inercije za proizvoljnu osu jednak zbiru sopstvenog momenta inercije za paralelnu tezisnu osu i polozajnog momenta inercije (iu = Ie +v.11 (1.7) V ~' pn cemu su: Ie moment inercije povri3ine A u odnosu na teiisnu osu (~) i vc najkrace rastojanje od mvoa slobodne povrsi tecnosti do tezista povrsi mereno po ravni u kojoj lezi ravna povrS (sLL5.A). (1.1.staticki moment povrsine. Medutim. sl. ali za proizvoljnu osu o-v. Z iz koje posretstvom veze izmedu koordinata Vv A = v sincx (ze = ve sincx) sledi izraz =_l-S v2dA=~ VeA veA u kome je Iu moment inercije povrsineAu odnosu na osu "u". Da bi se odredio polozaj tacke centra pritiska koristi se Varinjonova teorema koja glasi: moment rezultujuce sile u odnosu na proizvoljnu osu jednak je sumi momenata njenih komponenata u odnosu na istu osu.3b) u odnosu na osu koja prolazi laoz teiistetada je sa rastojanjem ~vc tacka centra pritiska jednoznacno odredena.3.3c) tada postoji i horizontalna pomerenost tacke centra pritiska u odnosu na tdiste povrsine.u e := 1 -A Ve f ~YjdA A => ~uc := 1S T) -A Ve (1.u e ako je povrs nesimetricna (sl. PonavljajuCi identican postupak kao i u prethodnom slucaju. to isti predznak maze iroati i rastojanje 6u c ~ O. dobija se polozaj dejstva sile pritiska u odnosu na teziste 1 2 _ Ie Vv =-A (veA+1e)=vc+t.vertikalno rastojanje od nivoa slobodne povrsi tecnosti do tezista okvasene povrsi i Pc = pgzehidrostaticki pritisak u teZistu povrsine.re odreduje preko vredl'loJ'ti hldroJ'tatickogpritiska u teiistllpowii i da de!tije It tacki centrapritiJ'ka (D).

U traZenim slucajevima graficki prikaz ovih rastojanja je dat na slici P.5-1 P. b) iznad tecnosti u rezervoaru vlada natpritisak gasa. Oblik povrsi A ah Oblik povrsi A 12 -ah 1 2 1 -ah 2 ab7t Tabela 1. Problem 105-1.5. Ravna povrs povrsine A nagnuta je pod uglom a u odnosn na horizontalu. Nju levasi sarno sa jedne strane tecnost gustine po Graficki prikazati nivoe slobodnih povrsi tecnosti i rastojanja koja sumerodavna za proracun sile pritiska i tacke centra pritiska u sledeCim slucajevima: a) rezervoar je otvoren prema atmosferi.1.1.1.6) merodavna visina za odredivanje sHe pritiska je Z c' dok je prema izrazu (1.ESENJE Prema izrazu (1.1.5. i c) iznad tecnosti u rezervoaru vlada potpritisak gasa.5. .7) merodavno rastojanje za proracun centra pritiska rastojanje Vc = Zc \ sina.S-I.42 Sile pritiska na ravne povrsi Za odredivanje polozaja dejstva sile pritiska potrebno je poznavati moment inercije povrsine u cidnosu na tezisneose.5. I \ I Slib P. Za neke karakteristicne oblike povrsi momenti inercije dati su u tabeli T.l.

koja glasi: _ h2 1 1 hI FcosaH +P2 (I1.5-2 su ucrtane sile pritiska i polozaji njihovog delovanja u odnosu na povrsine na koje se odnose.+ Azcr ) . prime nom izraza (1.. "2 F Slikil.-z-+PM--2-+ ~ (H -Z+Azcr )-P2 (H -2+ Aze.2-3.) J= 24)2N .5-2 RESENJE" Na osnovu recenog u Odeljkli 1.SiZe pritiska na ravne povrsi 43 ProNe"1f 105-20 Odtediti sHu F kojom treba vuCi uze dabi poceo cia se otvara pravougaoni vertikalni poklopac sirine L..5.Aze2 =C2 D z =~=-12· 1Zc1 Zc] ""2Zc2 Zc2 Konacno. h2 l _ = HcoscxLP. cx=20°. Pm =SlcPa. . p" =lkPa.7) dobivaju rastojanja dejstva 8ila pritisaka p" i P2 u odnosu na pripadajuca teZista..1.4-6) za posmatrane rayne povrsine definisu se sledece sile: P" h1 ==(Pm+P1gz)h]L 117 'P2 =(-Pv+P2 g -Z)h2 L . hi =Cj D1 =-A =-12 . L=2m.(H -h2 )L .5.. H=3m. a zatim. na s1. P. Dati su podaci: 3 ' h] =lm. P1 =lOOOleg/m.5. PrimenjujuCi izraze (1.112 H . koji je cibrtan aka tacke 0.2 +Azc.) = P" I(H -h2 ) + PM I(H-.. nacrtati dijagram pritisaka hidrostatickog po visini poldopaca. =2m.h 1) + p" (H . P2 =800kg/m'. odreduje se sila kojom treba vuCi uze F 1 r H .+ h1 P1g 2' Z e2 Pv h2 = ---+P2g 2' Sada se. P" == p. postavljanjem momentne jednaCine za obrtnu tacku 0. PM == Pm(H -h1 )L .2.1. i iznose: Azel leI h~ Ie2 . PostavljajuCi jednaCine hidrostaticke ravnoteze za izobarske ravni koje prolaze kroz teiista C1 i Cz ' odreduju se koordinate tih teiista u odnosu na nivoe slobodnih povrSi tecnosti gustina Pj i Pz' koje su dateizrazima: Z c1 Pm =.h1 h1 .

sa jedne i druge strane brane na visinama hI i h 2 • Sa donje strane brana je zasticena tako da se sila koja potice od podzerrmih voda moze zanemariti. Proplem 1. Pokazati da je moment za odriavanje ventila u zatvorenom polaiaju nezavisan ad visine vode od gornje ivice ventila do nivoa slobodne povrsine vode. sl.1. b i H. obrtni moment zatvaranja ventila zavisi od faktora pg i ad geometrijskog oblika ventila. Odrediti obrtni moment po jedinici duzine brane l(=lm) oko kriticne tacke O. gustine p.5-4. Dati podaci su: a=60°.5-3 Ovaj moment je ocigledno nezavisan od Z c' odnosno od poloiaja nivoa slobodne povrsi tecnosti u odriosu ria teiiste.6) dobija se sila pritiska koja deluje na trouglasti poklopac P = pgzeA = pg(H +'3hsma)Z-= 50567N.5. visiile h i sirine I. Slika P.1. koji kvasi tecnost gustine p. ah S obzirom da ttetirana ravna pOvTsina nema osu simetrije to ce polozaj tacke centra pritiska. &e = ED = Ie lAze' to ce moment neophodan za odriavanje ventila zatvorenim biti Slika P.5-5.44 Sile pritiska na ravne povrsi Proplem 1. Ovaj zakljucak ne vaii ako se nivo tecnosti spusH ispod gornje ivice ventila. H=4m. U vertikalnom zidu hidraulicke brane nalazi se pravougaoni otvor.3mm.Vc = AVe = 6(3H +2hsinCt) = 37. u odnosu na teziste p6vrsine. 2 . koji predstavlja ulaz u horizontalni ispusni kanal. p = lOOOkg I m 3 • RESENJE.5-3.5-5 . 9.U c = AVe = 12(3H +2hsina) Problem 1.1. h sina 2 / Slika P. Teska ravanska betonska brana dimenzija a. gustine Pb' u kontaktu je sa vodom. Odrediti silu pritiska i polozaj njenog dejstva u odnosu na teziste rayne povrsi. DakIe. Ulaz u kana! je zatvoren ventilom obrtanim oko horizontalne ose koja prolazi kroz njegovo teiiste C (v.5-4 I x:y a h sina 6.31mm .1.P. h=2m.Primenom izraza (1. a= 1m. U kosom zidu nagnutom pod uglom a nalazi se poklopac oblika pravougaonog trougla. bid odreden sa dva rastojanja I 6. Ix .5-3). RESENJE: Kako su hidraulicka sila koja deluje na ventil i polozaj njenog dejstva odredeni izrazima P = pgzeA.

-.1.5-7 1z momentne jednacine postavljene za obrtnu tacku 0. U toku povecanja nivoa tecnosti u rezervoaru potpritisak ostaje !constantan. gustine p. Poldopac zatvara kruzru otvor precnika d.5-6. u odnosu na nivo slobodne povrsi. koje iznosi: h= " . to ce rastojanje. koja glasi: d 2n D 1 Don pgzc -4-(2+ ilVe ) = G (Dcosa+ a sina) + (Go .PV-4-)(Dcosa+asma)++--H -(D+ 4D)-2pgDd n pg 8 G.. Poklopac zatvara kruzni otvor precnika d.D. J?ESENJE: h2 h b 2 _a 2 .Go.-= 1vJ Problem 1.5-8. / 2 Problem 1. SIika P.1. pak. b i a napravljena je ad betona gustine Pb' Kosi zid brane samo sa jedne strane kvasi voda. koja sledi iz datog reSenja. koji se nalazi na strmoj ravni. Posle koje visine h poklopac ce da se otvori? Poznate veliCine su: G. na kome deluje sila pritiska biti: J d2 . ili. Homogeni cilindricni poklopac tdine G koji moze da se okrece oko tacke 0 povezan je sa pneumatskim cilindrom. do visine h. koji se nalazi na zidu nagnutom pod ug10m a u odnosu na horizontalu. Odrediti ukupni obrtni moment po jedinici !lirine brane (1= 1m) koji potice od sile pritiska i sile teZine. Don 2 . u odnosu na teZiste.5-7.p" -4-)(Dcosa + a sina) 2 2 dobija se trazeno rastojanje.d.S-6 pg-2-·--(bcosa---·-)+ Pbgb-g-tga sma 3 sma U zavisnosti od odnosa visine kvasenja h i geometrijske karakteristike brane 3b sinacosa. .a. moze da se okrece oko tacke O. a koji se ima aka kriticne obrtne tacke O. Kada se rezelvoar dopunski napuni do visine h poklopac se otvara. a. . Homogeni cilindricni poklopac teZine G.Do..p. Pv d 2 sina (2+00 . ilV = CD = _c_ = sma cAVe 16ze p L. da bude jednak nuli. pa tada nivo tecnosti u rezervoaru raste. na rastojanju zc=-~.p" J?ESENJE: Kako je teziste poklopca. Slilca P._ _ _----">. H. Teska brana dimenzija: a..Sile pritiska na ravne povrsi 45 J?ESENfE' Problem 1. Iznad tecnosti u rezervoaru nalazi se vazduh pod pritiskom Pv' U rezelvoar se povremeno doyodi tecnost. moment sHe pritiska moze da ima pozitivnu ili negativnu vrednost.+h+H+fsina.

(-2 -b. = arcsm{ 2D(f + 1 ! ) [ .5) i (1.P3'a. d.. koji su odredeni izrazima: Py hI Zol =.5-9.· RESEN. D.. . G. SIna . +-'-+-2-'-.za koji ce sila u uzehl imati ekstre:inne vrednosti.12zcl sina.. L PM = Pm-4Konacno. I1 z .z03 ) +P2 (113 Sill a..1..PIg +T ' Z02 :::: - Pv PI 112 P2g +-. Cz i C 3' dobijaju se polozaji teiista u odnosu na nivoe slobodnih povrSi tecnosti. SIna.P2. Poznate veliCine su: a./em 105-90 Pregrada OA sirine L obrtna je oko tacke O. h. P?:::: PZgzc2 -.(D 2 +-~) ]} -2 1 Pm pg pgd n 2 za koju sila F ima ekstremne vrednosti.. p.L.5. Pm' RESEN. A VcJ .6) definisu se sledece sile: hI 112 ~ :::: P]gzcl-·. PV' P].. ' b.A 2Vc2 .46 Sile pritiska na ravne pov('.D. postavljenih za izobarske ravni koje prolaze kroz teiista C]. P. Pro/. P· == P3gz03h3L ... Odrediti natpritisak u pneumatskom cilindru koji drZi pregradu u ravnoteii i nacrtati dijagram pritisaka po visini pregrade.LWcz)+F] (h3 sma. d a.lR PonavljajuCi u potpunosti posrupak dat u primeru P. ho DZn P" = Pv sina. 2 21 I h2 I 03 h3 f"V __0_2__ 02 . 3 sma. h2 · hI P..zc3 = A3z03 = 12z03 . iz momentne jednaCine.-L.lE· Koriscenjem jednacina hidrostatickih ravnotd<:1. postavljene za obrtnu tacku 0 h3 . sma.LWeI) = . sma 1 . h3..1 ana osnovu izraza (1.8Ga . Poznate veliCine su: ho' h1' 112 .5-7 i koristeCi uslov zadatka of! ro == 0 dobija se vrednost ugla ..L .1.5.12z02 sin a. Teiinu pregrade zanemariti..§i Pil:l F Odrediti ugao a. Prema s1.H. +-2-'-.-111 +2 ' Py PI Pz 113 P g +-hl +-112 +-2 3 P3 P3 Polozaji dejstva sila pritisaka u odnosu na pripadajuce povrsine odredeni su izrazima: Z03 =- I f"V __0_1__ cl - h2 I I \..

KoristeCi izraz (1.ljene za obrtnu tacku 0.1.S-9. Pm =O. koje levase tecnosti gustina Pi ' vertikalne koordinate teZista Ci U odnosu na nivoe slobodnih povrsi odredene 8U izrazima: Pm I.. Dva zai:'.forena rezervoara medusobno 8U odvojena pregradnim zidom u kome se nalazi zatvarac sirine /.Sile pritiska na ravne povrsi .lbar.V 3 sma + sinc.6) su: ~ == p.Ll . Pv I. Konacno.A.2 prikazan je dijagram rasporeda pritisaka koji deluju na pregradu.? .cl PIg 2 ' c2 . Dati su podaci: l=2m.4) i (1. Pv=O.bYc2)+ .~Vc2)+ P3C-t+~VC3) = 148kNm.S-lO. 3 P2 == lOOOkg / m 3 . pzg 2 'c3 P3g P3 2 SHe pritiska koje opterecuju zatvarac. =---+.3).S-9.l.5-1O .5.Pv pz I .2bar.PFublem l. prema izrazima (1. iz momentne jednaCine posf. N2 i N3 oznaceni mvol slobodnih povrSi tecnosti gU8tina: PI.' P3 :::: 3000kg / m 3 .1.z 3)+P)(h 3 sina+. Na ovom dijagramu Stl sa Nl. hI +112 ho Pv(h3 sma+-··--+--·-)+PM H sma 2. Pz i P3' Slika P.L + 1 sina := 47 Na slici P.z m D-nH c· 2 sma h h h +11 h D(h' 2 I A V) P (h' I 2 0)] + 'I 3 sma + sina + 2 sina . koji je obrtan oko tacke O. (i = 1. a=45°.sma dobija se trazeni natpritisak koji je odreden izrazom: 4 h3 h P : = . dobija se traienimoment lvf = PM 2 f- PI (t+Ml'cI). .2. Izracunati potreban momenat M koji obezbedjuje dati polozaj zatvaraca..I +-sma. Ci : ~Vci = I~Z'I)sina na kojima deluju sire pritiska ~. cl . .gzc.'-[P3 (-2 -/:.P2(t.5.2 Stika P.5. PI == 1OOOleg / m . RESENJE: Za povrsine Ai = [2 (i == 1.3).2. z =--+-sma z =---+-sma z.7) dobivaju se rastojanjau odnosu na t6Zista PM = Pm 12 . .

6m i pod uglom 0:=40°. koju zatvara hOlnogeni poklopac teZine G. i koji su za poluvrata zglobno spojenCt na rastojanju b==2. Visina gornje vade je hi == 8m. obrtna su oko vertikalnih osa 0-0. b) Odrediti silu koja deluje 11a zaptivace. Slika P. nalaze se dvapara vrata. c) Radni pritisak hidraulickog sistema koji sluzi za otvaranje i zatvaranje vrata je p=160bar. H.5-11. sirine a=5. poklopca. dok je visina donje vode h2 == 4m. Pl .S-lI pritiska koji deluje na svaka poluvrata gornjih i donjih vrata prevodnice u funkciji ad trenutne visinske razlike spoljasnje (gornje ili donje) i unutrasnje vode. a) Odrediti zakon promel1e obrtnog momenta sile Slika P.5-12 RESEN./em 1. Na kanalskoj prevoduici sirine l:::10m. precnika el.. po sredini vrata. Poznate veliCine su: d.lE: a) Trazeni obrtni momenti su: Ml (z) == pg a [h~ -(~ + Z)2] 2 4 .l. Odrediti visinu fl. tecnosti gustine P2' pri kojoj ce zapoceti otvaranje . SvaIea poluvrata prevodnice spojen<i su sa hidrociliildrom. G. Svaka poluvrata. Aka bi neko nestnicnim radom pokusao otvoriti vrata prevodnice u najnepovoljnijem polozajll da li bi to magao? Uzeti da je protivpritisak u cilindru PD == 2bar . za proizvoljni polozaj llivoa vode utiprevodnici.2m. 0:. RESENJE: 46 H Pro/.1. koji je nagnut pod uglom 0: i obrtan je oko ose O. .48 Site pritiska na ravne povr§i Pro/.lem 11. U vertikalnom ziehl nalazi se horizontalna spojna cev. Pz .5-12. cije su dimenzije kEpa i klipnjace D=250mm i d==15Omm.

u odnosu na obrtnu osu 0. p.:.. ~~~~. posle koje ce doCi do prelivanja vode preko pre grade.. R. D.3-4. p.:. h 2a _p c) Najnepovoyniji slucaj je kada je voda u prevodnici ili na nivou gornje ili na nivou donje vfde.2).Sile pritiska na ravne povrSi 49 pri cemu se indeks i= 1 odnosi na gornja.:. F. Ispod velikog klipa nalazi se opruga krutosti c. sil-ine I.4bar.l. d.:. (z) = I 2 ' (i=1.. sila pritiska vode koja deluje na vrata prevodnice ddi ih u zatvorenom polozaju. h.:. pri tome uvrstavajuCi Pm" =0 i Pm =0. G. 2clMi (z) b) F. RESENJE: PonavljajuCi postupak izlozen u prime- ru P-1..6bG) Stika P. Kada na mali klippocne delovati sila F.5-13. Dalde. teZiste odredeno rastojanjima a i b u odnosu na obrtnu horizontalnu osu O.4>160bar) to u ovom slucaju nije moguce otvoriti vrata prevodnice.:. P.5-13 Problem :1. Hidraulicki sklop prikazan na 31. tada se klipovi spustaju sve do h zauzimanja novog ravnotetnog poloZaja.. a i=2 na donja vrata prevodnice. RESENJE: H = hL/l l pglh(h 2 - ~R2)+6aG lJ2)-1I2 p 2(pglR .5-15. UopstavajuCi ovaj zaldjucak moze se kazati da kad god postoji visinska razlika nivoa spoljasnje i unutrasnje vode da ce postojati si1a pritiska koja deluje na vrata prevodnice tako da se uvek obezbeduje neophodno zaptivanje. Odrediti za koliko ce se spustiti manji klip nakon delovanja H sile F.re [1-( ~)21r Problem 1. c.. Tada obrtni momenat ima maksimalnu vrednost. 2? 2 2 Problem 1. Zatvarac sluZi za regulisanje nivoa tecnosti u rezervoaru.5-14. ima. a. Pravougaoni poklopac dimenzija h i R.j~ Poznati su sledeCi podaci: Go' G. b..l. teZine G. D-d Kako je ovaj pritisalcmnogo veci od instalisanog (p=609. Odrediti visinu tecnosti u rezervoaru..:.. M j (0).:. Za saviadavanje ovog obrtnog momenta potrebno je da u cilindru vlada pritisak 4Mj (0) D2 p= +PD =609.. U HPC-u ugradena je opruga krutosti c i . Poznate velicine su: h..l. Trenje klipova 0 zidove cilindra zane mariti.5-14. dobice se izraz za pomeranje manjeg klipa: SlikaP. breeD -d-)sina. ~ y= F( ~r {c( ~)2 + pg D. Izmedu rezervoara A i B nalazi se hidraulicko-pneumatski cilindar (HPC) dvosmernog dejstva..S-14 sastoji se od dva cilindra precnika diD.:..:. l. H.

h. a l =-A + Pa + Pm +(Pml-Pm)T.5-16. Problem 1. . a sto iavisi od konkretnih brojnih podataka.. a2 == -A' . 0 0 . Ao == A] . a) Odrediti siIu kojom treba delovati na Idip da bi sHa pritiska na poklopac Abila dvostruko veca od sile pritiska koja deluje 11a ovajpoklopac kada nema dejstva . B staticke deformacije xo' Kada se u rezervoaru A promeni natpritisak na Pm] tada se klip u HPC pomed. D. te uvodenjem koeficijenata Al ca ." A C a o == (Pml .e. P:. Poznate velicine su: Pa' Pm' P".Pm)jf.a2 > 0).. H. a. .A 2 . Poklopac Au kosom zidu zatvara kruzni otvol' precnika d. uz dopunski uslov a. xO' PI' P2 · .Uvodenjem povrsma poprecnih D'n d'n A preseka: A]:=:: -4-' A2 =4"". a j > 0 . Silu trenja zanemariti.1. dobijaju se sledeca resenja za pomeranje klipa: 1 XI2 (P m])=-2 (al±~Q~:":4a~a2)' . d.x). Kako su svi uvedeni o koeficijenti pozitivni (a o > 0.50 Sile pritiska na ravne povrsi H II d --. jednaCina ravnoteie sila koje opterecuju klip u pocetnom stanju mirovanja glasi: (Pm + PIgH)A1 == eXa + PmoAO + (-py +P2gh )Az ' (1) Stika P. Za taj • (Pm] . i jednaCine izotermske promene stanja .5-15 1z jednaCine (1) dobija se natpritisak vazduha u pneumatskom delu cilindra: Pma== 1 [(Pm+PIgH)AI-CXO-(P2gh-py)A2]' o Nakon povecanja natpritiska u rezervoaru A sa Pm na Pml klip ce se pomeriti za rastojanje X a natpritisak u vazdusnom prostoru cilindra naraste na novi ravnotdni poloiaj klipa jednaCina ravrioteie sila (Pml + PIgH)A1 = c(xa +x)+ PmAO+(-Pv +pzgh)Az ' zajedno sa jednacinom (1) daje vezu izmedju pritisaka: Pmo)Ao' Koriscenjem ove veze. Iznad rezervoal'a nalazi se cilindar precnika D u kame moze da se krece klip teZine G. o 1 . NaCi vezu izmedu pomeranja klipa i 'natpritiska Pm] ako vazduh u pneumatskom delu cilindra menja stanje izotermski.RESENJE. > 4a Oa 2 koji daje realna resenja kvadratne jednaCine.a j x+ a :=:: 0 . a2 dobija se kvadratna jednacina: a 2 x 2 Oba naelena resenja mogu biti pozitivna..Pm)Aj • = cX+(Pm - (Pa + Pma)AOa:=:: (Pa + Pm)Ao(a.

do' D. h2' el. Pm::=: 13600 kg 1m 3 . b) Za leolileo ce se. J RESEP/7E: L-J Slika P.6m.5-17 RE'SENJE' Zbog jednostavnijeg pisanja uvodi se povrsil1a bocne strane piramide a a 2 + H2 .P. c) Slika P. pre rna tome.5·. zatvoren je zatvaracem C oblika omotaca kvadratne piramide visine H i postavlje~l u rezervoar E. ispunjen je tecnostima gustina Pz i P3 koje se ne mesaju.f!). ObilazeCi ombtac piramide sa spoljasnje i unutrasnje strane zakljucuje se da tecnosti gustina Pl' P2i P3 kvase sedam karakteristicnih ravnih povrsina oblika trougla (v. nakon dejstva sile. Sud A kvadratnog poprecnog preseka stranice 2a.2m. b=0.Poznate veliCine su: a=1. u kome iznad nivoa tecnosti gustine Pl vlada potpritisak Pv' Ocrediti ukupnu silu pritiska koja deluje na zatvarac c. P. spustiti lelip aka vazduh menja stanje izotermski? Paznate velicine su. P4 =-[-Pv+Plg(l+ta)jA . sl.~+-[p2gta+ P3g(a+b)]}A . Pz =: {PI". i ugao a=arctg(a/.5-17a i b).2m. = [Pmgh -P3gCt+ b )jA .Sile pritiika na ravne povr§i 51 sile na Idip.2m. h=O.1. G Pl' PZJ Pa .11. h1.5-16 Problem 1.a. A =: J mogu se definisati sledece sile pritiska: ~ =: -[-Pv + Plg(l+t)jA. 3 . Pl =: lOOOlegl m p" =24525 Pa. H=2. Pz = 800kg/m\ P3::=: 1200kgl m 3 .1. 1m. a. 1=0.1.

1.flo su pOJIT. P6 i P7 nagnute poduglom a. debljine dna 0.z:.z:. moze da se krece po vodicama sa koeficijentom trenja iJ.z:. sile pritiska: .5-18. Slika P. Ovaj zadatak moze i jednostavnije da se reM a a cemu ce biti vise reci u Odeljku 1.+pgH(As -A. prvo.=O. Pz = (-. + P2 + P3 + P4 + 2(Ps + P6 + Pi)j sina.5-17a i b. b=lm.pg8)} . u odnosu na horizontalni pravac y. ima povrsinu dna spolja As i unutra Au' Ispod sud a nalazi se stub vazduha visine a. 1.5-19.iiTte A1 i A4 u poijupotprilljfca.6. na s1.74kN Py = 0. u odnosu na vertikalni zpravac. P4 i P7 deluju od raYne povrsi. te zato sile pritiska .5. a=2m. . trece. dok su sHe: P5 .. H RESElVJE: TraZenasila je: p F = PmA. . Nivo tecnosti u rezervoaru je konstantan. visine H.52 Sile pritiska na ravne povrsi Ps = {Pmg h -'-[Pzg1+P3g(a+b)1} 1 ' P =[Pmgh-P3g(~a+b)11 ' 6 P7 =-[-PV+P1g(l+a)jA..7). h=3m.z:. s G Au Problem. 3 2 Ukupna sila pritiska je P = ~ Px + P: + p} = 440. 1. .74kN. Zanemariti efekte izazvane isticanjem tecnosti. i..(Pa . Rezultujuce komponente sila pritiska su: Px = [.P2 + P + P4 ) casa. i P4 deluju izTtad tdiSta zato .t. Odrediti ugao a. Odrediti. Pm =t{~(Pa - Pmo = A . Treba napomenuti. u odnosu na tezista Cj .7) na rastojanjima. Poklopac tezine G=2000N. odredena izrazom (1. P3 i P4 nagnute su pod uglom a..)-G. P. Kada na dno suda deluje sila F tada sud tone u tecnost gustine p a vazduh u njemu menja '~tanje izotermski.z:. = O. koji na kosom zidu zatvara pravougaoni otvor. a silu pritiska koja deluje na poklopac odrediti na osnovu hidrostatickog zakona raspodele pritiska. Problem. drugo.1. pri cemu posebno treba naglasiti da sile pritislca . = 440.. Cilindricni sud tezine G. p= lOOOkg 1m • . sve sHe pritiska deluju u odgovarajuCim centrima pritiska D j (i = 1. kolikom silom treba delovati na dna suda da bi onpotonuo. F2 . tako da rad koji je potrebno izvrsiti zaotvararijepoklopca ima ekstremne vrednosti. Dati su podaci: 3 Pm =2kPa. da se celokupna povrsina zatvaraca C okvasena tecnoscu gustine P1 nalazi u potpritisku sto se da zakljuCiti prema polozaju slobodne povrsi.S-lS pri cemu su natpritisci: pg8)2 +4[Pa (a +8) + Pmolpg .pg(Ha -8)(1-A)' s .

~.. t~O sma. s1.Sile pritiska na ravne povrsi 53 b) Geosa.flGcosa + G siri'a.. --2 = iw -('6 flpgba 3 + Ga) sma + flGa cosa. potrebno je nati prvi i dtugi izvod funkcije rada pO uglu a. W == JOF(x)dx == 2(P m + pgh)f. fu == ('6 flpgba 3 + Ga) cosa + flGa Sllla.l (x) m~etu: + Gsina.S-19b). Za vrednost ugla ~=180-a=94.pgh +k pg(a .5-20. Sila trenja iZllledu poklopca i yodice je: F).. P..x)b . == arct . Ovi izvodi su: oW 1 . I' . ' 1 • oa 1 pgba 1 a. dok je vucna sila u F(x) = F). fad je maksimalan i iznosi W == 11609 J I kg. Nivo tecnosti u rezervaaru . Stika P. Naci rad otvaranja pravougaonog poklopca mase In.( . Sila pritiska koja opterecuje trenutno okvasenu povdinu poklopca iznosi: P(x) = pgzc (x)A(x) = [Pm 1.x) sina g ]ca . Za odredivanje ekstrellla. max Problem 1.l(x) = fl[P(x)-Hcosa]. a polozaj njenog tezista u odnosu na nivo sIobodne povrsi odreden je izrazom zc(x) = Pm I pg+h+k(a-x)Sina.1.S-19 RESENlE.x)b . [I .31°..x) Sina. aka se poklopac krece po vodicallla sa koeficijentom trenja fl.l.) = -85. Rad otvaranja poklopca iznosi: fa 1 2 1 3". P(x) G ' ' v .+ . 67° Iz jednaCine koju daje prvi izvod dobija se: { 6 G 2] ~L ?' a iz jednaCina drugog izvoda sledi da je za ovu vrednost ugla rad minimalan i on iznosi Wmin == 963J Ikg.J" .flGa cosa.· Trenutno okvasena povrsina je A (x) = (a-x)b (v. = {Pm + pgh + P2 (a . = 0.Lba +('6pgba +Ga) Sllla..] (a .

Ponavljajuci postupak proracuna izlozen u primeru P.1.5-21 b) c) W = p= (i. te:line G. 0. Odrediti: a) Silu koja deluje na kIipnjacu svakog od hiclrocilindara.4J. b) Pritisak u radnom prostoru hidrocilindra koji obezbeduje ravnoteZu pre grade u polozaju definisanom sa uglom 0.5-20 RESENJE. 1 ) + 2. voda se preliva preko brane. /=8m. d=100mm.1. Dati podaci su: h=2m. b= 100m.cosal)j =. 17= 1m. 1 .90m. m=lOkg.a) F(a) = 4b~~n~ [pglh(H -ih sino. G=2P kN.U}o. 1-1-=0.Sina)]. b=5m. Na kanalu se nalazi brana cija pokretna homogena pregrada. U pocetnom polozaju ravnoteZe pre grade. arcsin(H / h).229bar.)]= 18.54 Sile pritiska na raYne povrSi je konstantan.l. definisanom uglom 0. 1 =60°. 2 :::: pgl17 [H(a 2 - 2 0. Efekte isticanja tecnosti zanemariti. H=1.5-19.) +Gcosa] pri cemu su: a-ugao koji definise trenutni polozaj pregrade i ~ == arctg[ coso. Pri tome u protivpritisnom prostoru hidrocilindra vlada pritisak Pc =2bar. ProJJlem 1. (cosa 2 . Dati podaci su: a=500mm. Stika P. D=200mm. .5-21. RRfENJE. c) Rad sile pritiska koji je potrebno uloziti da bi prelivanje vode preko brane prestalo.1. dobija se rad otvaranja poklopca: W:::: I-I-g{m+t pab(h+ ~. sluzi za regulisanje nivoa. Pm=lkPa. t (D _d )n 4F(a 1 ) 2 2 +Pc D2 2 2 = D-d 34. SmatrajuCi da po visini vode u kanalu vlada hidrostaticki zakon raspodele pritiska. Pokretnu pregradu brane u proizvoljnom polozaju ravnoteZe drZe dva simetricno postavljena hidrocilindra. p:::: lOOOkg 1m 3 . b t :J"'u'. I Slika P.22153J.

6. S obzirom da je silu P U opstem slucaju teSKo t odrediti resavanjem integrala. Ova sila pritiska se moze napisati leao P=:: p.3)./ + pJ + pi.1.-=-pg-=-=Vz-'I (1.1. Px . u odgovarajuCim koordinatnim ravnima dobijaju se rayne povrsi povrsina Ax iA y na koje deluju sile pritiska (odredene izrazom (1.6. i Pz njene komponente.6. ~. tada na nju deluje sila pritiska p:::: . Vz je zapremina dobfjena projektovanjem hive povrJ? It vertikablOm pmvcu.2) Projektovanjem u vertikalnom pravcu elementarne sHe pritiska d~" koja deluje na elementarnu povrSinu ciA (s1. na pr.6.1) koju kvasi sarno sa jedne strane tecnost gustine p.5.cj-A-:""j'. na nivo slobodne pO)lr§z: .::zdA z elementarna zapremina koja ispunjava prostor od elementarne povrsi dA do nivoa slobodne povrsi tecnosti to ce rezultujuca sila pritiska u vertilcalnom pravcn biti: Pz :::: t pelA z z ::: pgt zelA z :::: pgt dV=:> z z r.55 1.zci :::: lc. odredjivanjem njenih komponenata. SHe pll"itiska koje deil..1). SILE PRITJISKA NA K.y) (1. / AiZc.. 6.y) (i=x.6)): !rp-j-::::-pg-z-c-jA-j-=----P-m-. to ce se njenom odredjivanju pristupiti na jednostavniji naCin.6.6. pri <semu su Slika 1. 6. koji je veoma jednostavall za prakticnu primenu.1. (i=x. neld poklopac.1.6. tj.3) U izrazu (1.! na rastojanjima merenim od teZista povrilina . dobija se komponenta element arne sile pritiska dPz :::: pdAz :::: pgzelA z • S obzirom da je dV::. i koja predstavlja.iIi.RIVE POVRSI I TELA KOlA SlE NALAZE U TECNOSTI 1.1) (1.pclA . Projektovanjem krive povrSi u horizontalnim pravcima Ox i Oy.lljlllllll3 lkJrivlllI p'lHl'rS Ako se posmatra kriva povrS A proizvoljnog oblika (81.

P. horizontalnom pravcu dobice se rayne povrsi oblika pravougaonika povrsine A"I= Rl i polukruga povrsine Ax2 = R rc/2. pa se zato sHe pritiska na takvim povrsinama uravnotezav<lju i kao tak. i sferni poklopac B poluprecnika R.+P}.6. P =[Pm +pg(h+1 ~)]± R n . (v. na kojima deluju horizontalne sile pritiska.lel1e hive pow.1. s) to ce sila pritiska u proizvoljnom pravcu bid: p.) . 2 x1 x2 a koje su odredene primenom izraza (1.5) z U opstem slucaju napadne linije sila P ' P i P se ne seku u istoj x y z tacki sto za posledicu ima stvaranje momenta u odnosu na neku proizvoljno izabranu osu.6. Na osnovu napred recenog moze se odrediti sila pritiska koja deluje u proizvoljnoID pravcu odredenom jedinicnim vektorom s.6-1b).4) U odnosu na horizontalne pravce (i=x.s) .:+~.fi na nlvo slobodlle povr.komponertta jedinicne stle koja deluje na btlo kLJii fluitlni debe i Vs .zapremifla dobijena projektovanjem hive povr. 3 Pm=O. p=lOOOkg/m • c) p A Slika P. =J pgzdAcos(ii.6) pri cemu su: Fs = gcos(k. (1.s)J A As z_ _ dA cos(k.56 SiZe pritiska na krive povrsi Vertilcalnastla pnliska P prolazi hvz tdiNe zttpremine Vz • Na osnovu poznavanja z komponenata moze se odrediti i intenzitet rezultujuce sile pritiska P=~P.3).6.1. Odrediti sile pritiska koje opterecuju cilindricni poklopac A sirine I.ile zapremine Vs' Problem 1. 1. sledi da je dPs =dPn cos(H. Dati su podaci: R=O. s) .ve se ne uzimaju u obzir. s => Ips:::: pFFs I (1. (1.ira/iranjem prostora od olcva. h=2m. 1=2m.6-1.1.6~1 RESENJK Prj projektovanju poklopaca A i B u.fi teCitosti u pmizvo!inom pravcu So Napadna linfia ow Slfe pmlazi kroz tezi.lbar.1).Ii u vertzKalnom praVClt do .6. Vertikalne sile pritiska odreduju se primenom izraza (1. 2 P =[Pm + pg(h. s Hm 8to se merodavl1e zapremzi'le odredtqu . Trebanapomenuti cia se pri projektovanju odgovarajuce povr8ine preklapaju.~) JRl.s) = pgcos(k.6.6. Kako sa sl. sl..2m.y) uglovi pod kojima je nagnuta rezultujuca sila pritiska su: (Xi = arctg(P 11.

dok se po1ozaj nivoa slobodne povrsi tecnosti gustine P2 odreduje iz jednaCine hidrostaticke ravnoteZe P2gx = 4F / d. I ovaj zadatak veoma elegantno moze da se rdi primenom metoda ravnoteze tecnosti i potiska.3) za poklopac B-B. PjI Pz' RESENJE.6-2b vertikalna si1a pritiska na taj deo hive povrsi biti: f D2 Pm· n n 2. Prema tome. J 7 Rezultujuce si1e pritiska..6·3.6.2 .1. d.Da bi se odredile sHe pritiska koje deluju na vezu A-A. T. moze da Se resi primenorn metode potiska (vidi Odeljak 1. P. Konusno-polusferni poklopac sa gomje strane Slika P. Ps == Px I R +(P P x2 z2 - Pz) . Odrediti silu F kojom treba delovati na ldip da bi veza A-A u pregradi P bila neopterecena. R=lm. lJ :::: P2g 12(D +dD+d )H+ ("2) n+--(x-H) . Tezinu konusno-sfernog poklopca zanemariti. H.. l J dok sa donje strane povr!. Nivo slobodne povrsi tecnosti gustine PJ na1azi sena rastojanju Pn/PJg u odnosu na nivo tecnosti u sudu. P2 )fJ +d3l}. pv=3kPa. jer definisusile koje se uravnotezuju.n. Problem 1. 23 z. -R Pm 14 . l=lm.86kN. do. vertikalne sile pritiska su: Pm] . takode. Problem 1. 1)[(D2 +dD+d .=4m.6-2 kvasi tecnost gustine PI' pa ce prema sl.l. Dati podaci su: ho=lm.2) za poklopac A-A i metode ravnotde tecnosti (vidi Odeljak 1..1.6. Ovaj zadatak. Odrediti ukupnu silu prifiska koja opterecuje pregradni zid A-A sirine L.(h+-)---R 31C 'P =pg--R 31C. 1 4 d 2 l ~ :::: PIg (h+ P1g)-4-+12(D +dD+d )fJ +"23("2) n .P. kvasi tecnost gustine Pz a vertikalna si1a pritiska na taj deo povrsi je: P2 fn 2 z 2 d 3 D rr. h2 =2m. D. 4 pg . 14 3 P =pg[ -R 21C+(h+-)R I. 2 Iz uslova zadatka p] I = 3 4 P2 dobija se izraz za sHu 2 F == (Pm +p1gh/~n + P2g(~ )2{H + ~ ell.0-2. h]=2m.. P1 == 800kg / m 3 . 2 pg 43 -.Sile pritiska na krive povrsi 57 rtivoa s!obodrte povrsi Tom prilikom dvostruko srafirane zapremine (sl.n i iznosi X= 4F / pzgd.6-1c) ne uzimaju se u obzir. P2 :::: lOOOkg / m 3 • . FA = ~21 + Pz2 == 17. Poznate veliCine sU:P m ' h. koje opterecujupoklopce A i B su: .P. a =45°. ==pg [1 2 rr. ) 2 = 2504N. potrebno je naCi polozaje nivoa slobodnih povrsi tecnosti.

i vertikalna haL hI h1 P =-Pv-+(-Pv +P1g-Z )-. h 2 =2fll. 3 Pm 1 2 . L=jm.3) dobivaju se horizontalna hI .6_3) odreduju se horizontalna i vertikalna komponenta sHe pritisica. .2kN. .6.p"hoL+ (.6-4 Prof...7kN. koje iznose: R h2 P" ::: PmhL + (Pm + P1gZ)RL + (Pm + Plghl+ PzgT)h2L + h3 . A Slika P. Pz = """k' m 3 . ~g '~cx.. Ukupna sUa pritiska koja deluje na zid A-A je PA :::"Ii Px + Pz / 2 2 ::: 317.-Lcoscx.PI' + P1g2)h1 L+(-p" +P1gh l + P2g-Z)h2L == 206.8kN 2 P2g P2 komponenta sHe pritiska.R-rcL ~ a+(-p.11 ::: R = 1m. koHlea je tad a rezultujuca vertilealna sila pritiska_ Dati podaci su.r • v ~ ·5· noo "7VV gl h=1m. P3 ::: 1000 kg 1m. Odrediti: a) re:zultu- jucu silu pritiska koja opterecuje zid A-B.8kN. . b) do koje visine treba nasuti sa spoljasnje strane zidaA-B tecnost gustine P3 da bi zid u horizontalnom pravcu bio neopterecen. b) Kada se sa spoljasnje strane zida A-B naspe tecnost gustine P3 do visine x tada 2 je horizontalna komponenta sile pritiska P. k g I rn 3 .+P1gh1)IL=240.4N. h? Px ::: .1) i (1.6-3 Slika P.-Lcosa =139. +P2 [ (--+-h])2RL+.6-4.6.R +-4 R n)Lg+(P m + Plghl + P2gh2 + P3g-2 )-. dobijase traiena visina nasipanja .').58 Sile pritiska na krive povrsi RESENJE: Primenom izraza (1. + Pz = 3 U. PI' P1 1 2 .leFIZ 1. Zid A -B sirine L po visini kvase tri tecnosti. I.1. a=4 0 . PI::: {\.+ Z tgcx.6. h3 h3 .' == P3gx2 L 12. +(Pm + P]gh1 + P2gh2 + P3gT)h-jL = 278kN . 1z uslova neopterecenosti zida u horizontalnom pravcu (Px ::: ?. pa ce rezultujuca sila pritiska biti: ?:::~ P. Pz = p] ( .1) i (1.1. Pm =5JrJ'a_ REj"ENJE: a) Primenom izraza (1. smcx. /1 3 =lm.

. .l LA.. U zidu A-A.. sirine B=4m... 2 Lv'-" AV~L.L.~ _Q(l(l1rlT/..Sile pritiska na krive povrSi 59 x == ~2Px/(P3gL) = 4347mm.. Odrediti horizontalnu i vertikalnu silu pritiska tecnosti koje deluju na zid..6.. h -1m 1-'2 .L '" V''JV ....sj. RESENJE. 3 . 'V AY I h2 dok je ukupna horizontalna sila jednaka njihovom zbiru.. koja je usmerena vertikalno na gore. . nalaze se dye cilindricne povrsi polu3 precnika R=lm. h=2m.6~5.Jh'.18kN.6-6 pravcu do kojih tecnosti kvase zid. i b) Kolika je tad a rezultujuca vertikalna sila pritiska koja opterecuje ovaj pregradni zid? Dati podaci su: a=lm.. • . odreduju se granicne !coordinate u horizontainoll C=-~ll~ Slika P.Sm. Vertikalna sila pritiska (iIi sila potiska) koja deluje sa spoljasnje strane zida A-B. prema (1." == Pz' ... kvase ~=xn~~j. Parabolicki zid definisan jednaCinom y = x .. H=O.La.. dok ga sa druge strane kvasi 3 tecnost gustine P3 == 800kg / m .1. dobija se rezultujuca vertikalna sila pritiska P....1.4kN. '''b' ... 3. prema izrazu (1.. Odrediti: a) Natpritisak koji treba da deluje iznad tecnosti gustine P3 da bi rezultujuca horizontalna sila pritiska na zid A-A bila jednaka nuli. H h a) b) Slika P.Pz == 6819N.l.. i iznosi: Px == Px + Px = 14S. A ... 1 2 x P y2 \ Iz jednaCine parabole y = x 2 ... hi Problem Jl.. '~2 -~~ ~.. .n~ J-Il .6~6.6 ... 0'-"' O1. 0::.78kN. PX2 = (P1g h1+ P2gT)h 2 B = 82. su: 1 2 PX1 ==2"P1gBh1 =62. ...... Konacno...3) iznosi: ..6.1.1)... a one iznosel1 == Jh1 +h2 i 1 2 =. I1 h3 1 2 lJ Pz = P3l2" tgeL +(x-h3 ) tgeL +"4R n+(x-h1 -:-h2 -h3) Lg.Horizontalne sile pritiska koje deluju na zid. sirine 1=4m.6-S Problem 1....... '''1navisin"1T1a h -2m. Sa jedne strane zid kvase tecnosti gustina P1 == 1000kg/m i P? == 1200 kg / m 3 . VVVJ.." -lnn01ra/1TI"..

60

Sile pritiska na krive povrsi

Za odredivanje vertikalnih komponenata sila pritiska posmatraju se dikrencijalno mali elementi povrsina dA] idA 2 koji su okvaseni tecnqstima gustina PI i P2 na kojima vladaju hidrostaticki natpritisci: PI ::= Plg(h l + 112 - y) i P2::= P]ghl + P2g(h 2 - y). Primenom izraza (1.6.1) sile pritiska na krive povrsi su dP; = PidAi (v. sl.P.1.6-6), pri cemu indeks i ima vrednost 1 iii 2. Konacno, vertikalne komponente sile pritiska su:

~'I ==:J:~PIBdX==: Pl{Ch +h2)(lI- 12)-jU:- li)]B=25,03kN,
j

~'2 t P2 Bdx
::=

== [(PIghj

+ P2gh2)12 - P2g Ii ]B ::= 88,94kN,
::=

odnosno ukupna vertikalna sila pritiska je Py

PYI + ~'1 = 114kN.
2

PruD/enD 1.6-7. Zid definisan jednacinom y = ax 3 +bx +cx ima sirinu B=2m. Izuad vade vlada konstantan natpritisak P m =O,2bar. Odrediti rezultujucu silu pritiska koja deluje fla zid. Dati su podaci: l=lm, L=l,Sm, 0=1, b=2, c=3, 3 p= lOOOkg/ m .
2 RESENJE' UvodeCi visine: H::= a[3 +b1 +cl, i
3
'J

h==aL +bL-+cL-H, kaje se odreduju iz jednacine zida, i koristeCi postupak dat u primeru 1.6-6, dobivaju se komponente sile pritiska:

Px Py
SlikaP.1.6-7

=Pm(h+H)B+1pgH 2 B,

= Pm BL + pg[H - (4 13 +3[ 2 +2 /) Bl,
b

. a

c]

na osnovu kojih je rezultujuca sila pritiska

H

x

ProDlem 1.6-8. Na kanalu se nalazi homo gena obrtna pregrada .. brana, mase m=5t, sirine 1=10m, koja sluZi za regulisanje nivoa vode u kanalu. U poloZaju prikazanomna sl.P.1.6-8, u kanalu je maksimalna visina vode. U ovom polozaju pregradni zid ima oblik opisan jednaCinorn x = ky2. Pregradu drie u ravnoteii dva identicna, paralelno spojena, hidrocilindra. Odrediti: a) Horizontalnu i verfikalnu sHu pritiska koja opterecuje pregradu .

Stika P.1.6-8

Sile pritiska na krive povr,~i

61

b) Obrini moment u odnosu na horizontalnu obrtnu OSll x, a koji potice od dejstva . sile pritiska tecnosti. c) Polozaj dejstva vertikalne sile pritiska u odnosu na vertikalnu osuOy. d) Pritisak (PI) u radnom prostoru hidrocilindra koji branu drZi u ravnotezi, pri tome je vrednost protivpritiska P2 ==2bar. Silu trenja zane mariti. Dati podaci su: h=2m, H=4,2m, d=80mm, D=150mm, k=O,2.
RESENJE1 2 k

Py ="3 pglh' b) Obrtni moment vertikalne sile pritiska je
0

a)

P< =="2 pglh = 196,2kN; My ==
Xh

=52,32kN.

I xpg(h - y)ldx
0

==

1 10k 2 pglh 5 ,

tako da ukupni obrtni moment sila pritiska iznosi: h 1 3 22· Mp=Px.-:;+MY=30Pglh (5+3k 11 )=143,357kNm. c)
Xc

= My / Py =lokh =O,24rn
2

3

2

D2 d)
PI = Pz
D" -d
0

2

+.

n(D~

?

-d )Hcosa

2

kh 2 (kip +-2- mg ) = 19,12bar,

a 1.6.2. Sila potiska

= arctg[kl1 2 / (H -h)] = 19,98°.

Ako neko telo pliva u tecnosti gustine p tad a se vertikalna sila pritiska moze primenom izraza 1.6.3 odrediti u obliku:

P = pVg

(1.6.7)

pri cemu je V-zapremina potoplienog dela tela ako tela pliva na tecnosti (s1. 1.6.2.1a); Iii p zapreml;za tela, aka je tela zaronjeno u tecnosti (sI.1.6.2.1b). Sila pritiska (1.6.7) koja It vertikablOm praVClt delttje na telo, naziva se sila potiJi<a, iliArhimedova slla potiska. Ova slla ne zavisi od polia pritiska koje dada oko tell4 tj. ne zavisi od dubine na kojoj se tela nalazi. Na telo teiine G koje se nalazi u tecnosti deluje sila potiska P. Poredenjem ove dye sHe, zakljucuje se: da ako je G=P felo pliva I na tecnosti, iii u njoj 1ebdi; aka je G>P telo tone kroz tecnost; ili ako je G<P tela izranja iz tecnasti sve dok se ne postigne ravnoteza sila G=P. KoristeCi silu patiska citav niz problema znatno jednostavnije moze da se resi. Nairne, ako je kriva povrs (s1.1.6.2.2)

p

a)
Slil<a 1.6.2.1

b)

r-\7Q----.--..-z
."

\.

\J~

.,'

R

Slika 1.6.2.2

62

Sile pritiska na krive povrsi

okvasena sa tecnoscu gustine p, tada ,j'e moze ':zdvojiti karakterirtiCiza zapremina i nezavi,f/lo posmatratl l1.jena TllWloteza. Tom pnlikom izdvojena zupremina V ponaJa se lao da je telo te zapremlize zaronjeno It teCi-lOst. Tada na tela delujn: sila potiska

Po = pV g, normalna sila pritiska P na granicnu povrs A-A i sila reakcije veze N Prema tome, za izdvojenu zaprerninu vaz} ravnoteza sila:
IR=P/V+PVg!
Zbog uvodenja sile jJotiska, izlozeni postupak se moze nazvati metoda potiska.

R.

(1.6.8)

Pr.olllem il..6-9. Sud tdine G=lkN, oblika paralelopipeda stranica a=lm, b=2m i H=lm, pliva na vodi. Koliki (kvazistacionarni) Iad treba utrositi da bi se sud potopio?
l?Efhw7E: U pocetnoID stanju ravnoteze na sud deluje sila potiska Po = pgabho' pa se iz jednaCine ravnoteie sila Po = G do b~ia gaz suda ho = G! pgab. Kada na F(x), sud delui/;: promenljiva sila F(x) tad a sud v G tone. Pri tome, u proizvoljnom po.loZaju 5..1J.·_fr.;;fi~'.:"iM~,;-=-~x suda (v. sl.P.1.6-9b), na sud deluJe slla - =.t=- /""";{~~ po"':slra'~ "'~:t.';-;";,:'1?"'f'·):(Y; l.l ,,., ho I ;;%?,VA1".,.,;2',·'. v 0-l'i~JP:!;t:;2 P(x) = pV(x)g = pab(ho +x)g. ( P(x) Zataj proizvoljni polozaj vazi ravnotda !:I) sila P(x)=G+F(x), iz koje se dobija a) F(x)::: pgabx. Na kraju, na osnovu ove sile Slika P.1.6 ..9 dobija se rad potapanja: H-1'o I 2 W=0 F(x)dx ="2 pgab(H - ho) ::: 8835 J.
/i'/;%,."/' --

f

Pyo/PleJ'R 1.6~lO. Odrediti silu kOjOID treba delovati na konusno tela tezine G=400N da bi se ono potopilo. Dati su podaci:h]=200mm, h2 =300mm, h=lm,
d=500mm, PI = 800kg / m , P2 d
14----1 3
=:

900kg! m , P3 ::: lOOOkg / m . RESENJE: Qa, bi konusno telo potonulo potrebno je da sila F obezbedi polozaj tela prikazan na sl.P.1.6-10b. Tada je s geometrijske tacke gledista polozaj konusa odreden precnicima d] i. d 2 koji se nalaze it slicnosti trouglova d Cf2 d 1 · •• h Hc.:.(h +h2) H -hI' llznose:
1

3

.

3

a)

b)
Slilca P.1.6-10

dl

=~(H-hl), d2 =~[H-(hl+h2)1.

U tom nOVOID nivnotdnom polozaju na pojedine delove tela, a prema sl.P.1.6-10
2

deluju sledece sile potiska:
~ ::: PJV;g
=:

PJ U(d +ddJ+d] )hJg

11:

2

SiZe pritiska na krive povdi

63

P3 = P3V3g= P3 U(H -hI ·-h2 )g·

din

.

1z jednaCine ravnoteze sila za polozaj konusnog tela dat na sl.P.1.6-10b odreduje se sila kojom treba delovati da bi konusno tela potonulo, a ona iznosi: F", Pr +P2 + p., -G = 154,6N.
ProD/em 1.6-11. Cilindricni sud precnika Do napunjen je tecnoscu gustine p. Na tecnosti pliva plovak tezine G, koji se sastoji od dva cilindra precnika Did, i visina Hi h; i polusfere poluprecnika R. Kada na plovak deluje sila F plovak tone. Odrediti za koliko ce se klip spustiti nakon dejstva sile F. RESEN.!E: U pocetnom polozaju ravnoteie plovka (sl.P.1.6-11a) deluje sila potiska Po = pVog l;l kojoj je Vo potopljeni dec zapremine plovka, a pri tome vazi jednakost sila G = Po- Nakon ..... x F dejstva sile F plovak se spusti za tastojanje x (v. sl.P.1.6-11b). U tom novom ravnoteznom polo-h zaju na plovak deluje sila potiska:

P = P(Vo + f,V)g = Po + pg-4-(x+ y) Veza izmedu pomeranja x i y nalazi se iz jednacine zapreminskog bilansa xD 2n 14 = y(Dg - D2)1T./4,

D 2 7t

a)

b)

Slika p, 1.6-11

i glasi: y = xD2 1 (D; - D2). Kaleo za novo ravnoteZno stanje vaii jednakost sila F+G =P, to ce se iz ove jednacine dobiti pomeranje plovka: 4F D; _D2 x=-pgn D2 D2 .
o

PrOD/em 1.6-12. Sud S, tezine GI , ima povrsine poprecilih preseka unutra Au i spolja As' Sud je napunjen tecnoscu gustine Po, do visine H, il kojoj pliva cilindricni plovak povrsine preseka Ao i teiine Go' Sud S pliva u tecnosti gustine p. Kada se cilindricni plovak dodatno optereti tezinom G, odrediti za koliko se poveca nivo tecnosti u sudu i . H koliko sud utone u tecnost gustine p. RESENJE- Posle dodatnog opterecenja plovka sa teiinom G, nivo tecnosti u sudu se poveca za x = G/ PogAu' a sud S pri tome utone u tecnost gustine p za y = G/ pgAs .
p

I

\
\

As

G1

Slilm P.l.6.12

Problem 1l.6-13. Plovak konusno-cilindricno-sfemog oblika pliva na vodi. Nakon dejstva sile F plovak dodatno uroni u vodu, a pri tome ne potone. Odrediti za

64

Sile pritiska na krive povrsi

koliko se spustio plovak nakon dejstva sHe F. Poznate veliCine su: d, R, D, h, H, F, G, p. .
RESENJE- Nakon primene jednaCina ravnoteZe sila za

pocetni i krajnji polozaj mirovanja plovka, dobice se spustanje plovka:
x::=-- 312(-.---R --)+d -

H

D-d

I l

F +G

pgn

4 3

3

d h 4

2

3

p
_3

Slika P.1.6-13 Problem 1.6-14. Plovni objekat tezine G pliva na vodi. Dno plovnog objekta ima pravougaoni poprecni presek povrsine As' Na vrhu plovnog objekta nalazi se kruzni otvor precnika D i visine a. Da bi plovni objekat zaronio potrebno je povecati teZinu, a to se postiZe ubacivanjem vode u komo·ru K, koja ima povrsinu dna Au i visinu b. Pri punjenju komore vodom vazduh u komori menja stanje izotermski. Ako je natpritisak vazduha u komori na pocetku Pmo' odrediti koliki ce natpritisak vladati u komori kada plovni objekat zaroni.
D RESENJE- Kako je visina punjenja vodom

12(---R 3 _-)+d 3 pgn 3 4

G

4

d 2h

l J.

komoreK
1 D n G x=-( 4 H+--a--) Au "s 4 pg ,
2

to ce natpritisak u komori biti Pa x + Pmo b Pm= b-x As Treba napomenuti da je razmatrani problenl Stika P. i,6-14 sa krajnje pojednostavljenim modelom plovnog objekta, tj. podmornice. I pored toga opisani postupakzaronjavanja vaii i za realne modele podmornica. Pri izranjanju plovnogobjekta sila potiska treba da bude veca od sile tezine, sto se postize prainjenjem komore K.
Problem 1.6-l5. Predmet tezine G sastavljen je odcilindra precnika d i polusfere poluprecnika R. Predmet se jednim svojim delom nalazi u cilindricnom sudu precnika D, a drugim van suda u prostoru okolnogcatmosferskogpritiska Pa' U sudu, iznad tecnosti nalazi se stub vazduha visine apodnatpritiskom Pmo ' Kada na predmet deluje sila F tada predmet tone, a vatduh u cilindricnom sudu menja stanje adijabatski. Kolikom silom treba delovati napredmet da bi seon spustio za rastojanje x?
RESENJE' Pocetno stanje mirovanja predmeta moze da se, prema izlozenom u

Odeljku 1.6.2., razmatra uz pomoc sl.P.1.6-15b. Tada, na predmet tezine G deluje sila potiska Po = pVog i normalna sila pritiska PNo = Prnod2n / 4, i tada vaii jednacina ravl10tde sila:

Sile pritiska l1a krive povr§i

65

a)

b)

c)

Slika P.1.6·15 Po =: G+PNo . (1) Usled dejstva sile F, sistem ce zauzeti novi ravnoteini polozaj prikazan na s1. P.1.6-15c. Posle dejstva sile F, u odnosu na prvobitno ravnotezno stanje, nivo tecnosti u sudu ce se povecati za visinu y, a sto ce izazvati povecanje natpritiska na vrednost Pm' Primenom jednacina: zapreminskog bilansa adijabatske promene stanja
2 21t
IC

2 d rc 2 2 rc -4- x =(D -d )"4Y '

(Pa + Pmo )[(D -d )4'a] =: (Pa + Pm)[(D -d )4'(a- y)] , odreduju se visina porasta nivoa i novi natpritisak
d
2

2

21t

IC

Pm == (Pa + Pmo)(-y) - Pa • a2

a

1C

U razmatranom - novom ravnoteznom polozaju, prema Odeljku 1.6.2., na predmet deluju sila potiska P PN
d
2
=:

pVg =: pg[Vo + d
y.

4

1t

(x+y)], i normalna sila pritiska

=:

Pm -4-' pa tada vazl Jednacma ravnoteze sIla P =: F + G + PN , iz koje se uz
D2 d 21t
2)--'

1t

y.

y.

pomoe jednaCine (1) dobija sila
F==(Pm-Pmo+pgx
D -d
2

4

2r

Problem l.6-16. Gustinomer se sastoji ad sfere poluprecnika R i cilindricne cevcice poluprecnika r .. Pri baZdarenju gustinomer se prvo stavi u vodu, gustine Po' i tada ima pokazivanje 110 = 0, pri cemu je 110 brojpodeoka merrie skale (sl.P.1.6-16); a zatim se stavi u drugu baZdarnu tecnost, gustine P1' kada ima pokazivanje 111, Kada se gustinomer stavi u tecnost nepoznate gustine na skali se ocitava 11 podeoka. Kolika je merena gustina tecnosti?

Po

RESENJE' U toku baZdarenja i merenja sila potiska je:

Slika P.1.6-16

66

Sile pritiska na krive povrsi

Po == Po gVo == PI g(Vo + 171 LlV) == pg(Vo +11i1V)
gcle su Vo zapremina istisnute tecnosti kacla je gusti~omer u vodi i LlV zapremina koja odgovara jednom podeoku. Eliminisanjem iz prethodnih izraza zapremina Vo i L::.V dobija se merena gustina:

P POl fll +~( E.9.. -1)]. PI
==
/1 1

Problem 1.6-17. LeteCi balon mase In nalazi se na visini z gde je gustina vazduha r. U balonu nalazi se gas gustine Pg (p > Pg)' Kolika zapremina balona mora biti ispunjena gasom da bi se on nalazio u stanju ravnoteZe? RESENJE: Princip leta balona zasnivan je na ravnotezi sile teZine i sile potiska mg == (p- Pg )gV iz koje se dobija potrebna zapremina balona
V=inl(p-P g )·

Slika P.l.6-l7 ProDlem 1.6-1S. Konusni zatvarac je povezan pomocu krute poluge, obrtne oko tacke 0, sa pneumatskim cilindrom, a cilindar, pale, sa vazdusnim prostorom iznad ulja. Zatvarac je napravljen od materijala gustine natpritiska u sudu konusni zatvarae zaptivati. Masu poluge i klipa zanemariti. Dati su podaci: D=lOOmm, D]=100mm, a=200mm,
Pm
1,\

= 7800kg 1m3 • Do kog ce

b=150mm, H=O,5m, h=O,lm, P== 880kg/m . RESEN1E: Preenik zatvaraca na mestu zaptivanja je d=D/2. Sile koje opterecuju pOlUgll (v. sl.Pl.6-18b) su: teZina zaptivaca : 2 I D 1l '1 .. G ==P Vmg=Pm3-4- 2hg, Sla pntlsk a
m

3

a)

pneumo-cilindra PM == PmD;n I 4, sila potiska i normalna sHa pritiska koje deluju na zambljeni konus: 2 2 n Po == pVg== p(D +dD+d )12hg ,

b)

PN ==[Pm+pg(h+H) ]4'
1z momentne jednacine za taeku 0: PMb==(PN +G-·Po)a, dobija se:

d2n

SIiIca P,1.6-18

Pm

S;

pga 2 [ -+Hd 2 --:s(D 2 -2d+dD) == 11769Pa. 4G h 2 . 2 bD1 -ad npg

J'

.

Sile pritiska na krive povrsi PruDlem 1.6-19. U hidraulicnom-pneumatskom uredaju nalazi se klip koji sluzi za pokretanje ventila, i opruga krutosti c=lON/cm koja ima staticku deformaciju a=20mm. Odrediti: a) natpritisak Pmo' koji ddi ventil u polotajl1 prikazanom na slici P.1.6-19, i b) natpritisak vazduha neposredno pre otvaranja ventila. Nivo ulja u uredajl1 je konstantan. Sile viskoznog trenja na pokretnim povrsinama klipa i ventila zanemariti. Dati podaci su: H=O,lm, h=20mm, b=5mm, D j =40mm,
D=30mm, d=lOmm, d j =5mm, G=lON, p= 900kg/m .
3

67

RESEN.fE

Slika P.1.6-19 a) P rno == TC(D/-d 2 )
b) Pm=
n(Di -d ) \
24 2

{G+ca+pg~[ (d 2 -dJz)H -1CD2 +Dd -2d 2 ) J} =2S470Pa,

iG+c(a+b)+pg%[(d2-dt)(H-b)-fCD2+dD-2dzll=29712Pa.

PmD/em 1.6-20. ZatvaraCi ohlib konusa i polusfere nalaze se na poluzi,. koja je obrtna oko tacke O. ZatvaraCi su napravljeni od celika gustine Pm == 7800kg / m3 • Odrediti posle kog natpritiska Pm zatvaraci nece zaptivati. Masu po luge zanemariti. Dati su podaci: d=SOrrun, R=SOmm, D=2d,
h=SOmm, H=O,Sm, c=R/3, Ro=3/2R, H o=1,2m, a=300mm, b=lOOmm, P v =500Pa,

P == lOOOkg / m3 .
RESEN.fE
1 Pm ;::: R2'TC

Slika P.1.6-20
2 2 d 'TC D nh 'TC 2 . 2 1 (-P v + pgHo )-4-+ Pmg-6-- pg i2(D +dD+d )h

{ar bl

J+

2 3 2 3 2 } +"3 pgR 'TC- Pmg("3 R +Roc)'TC - pgH== 5249 Pa.

PruD/em 1.6-21. Konusni zatvarac, koji je napravljen od materijala gustine 3 Pj = 7800kg / m , ima zadatak da propusti ulje u cevovod pri porastunatpritiska iznad ulja. Pokretanje zatvaraca bmogucava pnel1matski cilindar precnika Dj = 50mm. U pneumatskom cilindru nalazi se opruga krutosti c=lON/mm, koja je prethodno sabijena za vrednost a=lOmm. Posle kog natpritiska zatvarac l1ece zaptivati cevovod? Konusni zatvarac i pneumatski cilindar povezaru su krutom polugom, koja je obrtna oko tacke O. Trenje u pneumatskom cilil1dru zanemariti. Dati su podaci: D=lOOrrun, d=SOmm, hj =120mm, 1i=60mm, H=O,Sm, L=O,2m,

\
\

I=O,3m, p == 900kg / m3 •

68

SiZe pritiska na krive povrsi RESENJE- Horizontalni konusni . zatvarac koji je jednim svojim delom u tecnosti gustine p. a dnigim u cevi pIecnika d,· moze da se izdvojeno posmatra (v. sl.P.1.6-21b), tada se prema 1.6.2. formira zapremina zarubljenog konusa na koju deluju sila potiska

D

~ifll··········-·-·-·a)
b)

Pz := pVg:= p~ (D 2 +dD+d 2 )hg;

i normalna sila pritiska PN := pgzcd2rc 14, Slika P.1.6-21 pri cemu je zc:= H +Pm 1 pg. Osim ovih sila pritiska na polugu deluju i sledece
sile: teZina konusnog zatvaraca G:= p,Fmg:= P;"g~21l hj' sila pritiska pl1eumatskog cilindra PM
".

2

:=

PmDj2rc 14, i sila u opruzi Fo := ca. Uvodenjem rastojanja:
Xc

polozaJ3 tezlsta zarublJenog konusa sile pritiska
flzc

y . y .

:= 4"

h D2+2dD+3d 2 D +dD+d-

2

1 , 1 polozaJa

v'

deJstva normalne

:= A~

I

c

=

j~Z , momentna jednaCina za tacku 0 glasi:
c

2

(PM - Fo)/ + Pzx c - G

4 - P" (L -I:!.zc) o.
:=

hI

.

Konacno, iz ove momentne jednaCine, dobija se traieni natpritisak:

Pm 2

4

(Djl-d L)n

2

2

hj . dl l . lFol+GT-PzXc+pg(HL-·16)J= 1,66bar.

r

Problem 1.6-22. U kosom pregradnom ziduizmedu dva rezervoara nalazi se zatvarac oblika polulopte. ledna pJegova stralla okyasella je tecnOsCll gustine PZ' a druga izlozena polju konstantl1og pritiska. Od:rediti pokazival1je h manometra, za slucaj da.sila istezanja veze A-A iZIlosi R j :=20kN. NaCi silu koja u tom sIucaju vezu A-A opterecuje na smicanje. Dati su podaci: hj=1,2m, lii=2,2m, R=0,4m, pv=8kPa, ((.=30°, Pj

= 900kg/m 3 ,

P2:= lOOOkg/m 3 , Pm =13600kg/m

3

.

b)

h
a)

Slika P.1.6-22

RESEN./E: Na OSIlOVU pokazivanja maIlometra, zakljucuje se da sa unutrasDje strane poklopca A-A vlada potpritisak, koji prema 1.1.5. iznosi PVG =Pmgh. Ovaj problem je n,!.jlakse reSiti primenom metode potiska, izlozene u Odeljku i.6.2.Prema ovoj metodi treba zapremil1u . poluiopte izdvojiti (v. sl.P.l.6-22b). Tada na izdvojel1u zapremil1u deluju:

Sile pritiska na krive povrsi

69

- sila potiska Po::: Pz Vog == 3" P2 gR n, . - nonnalna sila pritiska PN == (-P v + P1gh1 + P2gh2 )R n, - sila potpritiska Pv == PvoR2n , - i sila reakcije veze R== R; + Rs' Na vezu A -A deluje sila istezanja R; == PN + Pv - Po coscx, iz koje se dobija pokazi1 vanje manometra h::: 2 (R; + Po coscx- P )::: 134mm. N PmgR n Takode, na vezu A -A deluje i sila smicanja, koja izn08i Rs == Po sincx == 657 ,5N.
Problem 1.6-23. U rezervoaru se nalazi voda, a iznad nje vlada natpritisak Pm= 1,23bar. Na rezervoaru je montiran ventil 8igurnosti. Sediste ventila kruZnog oblika, poluprecnika r-=15mm, zatvara metalna kugla poluprecnika R=20mm. Sa gornje strane kugle nalazi se opruga krutosti c=lOON!cm, koja je staticki deformisana za rastojanje t1 x=lcm. Odrediti visinu vode u rezervoaru posle koje ce se ventil sigurnosti otvoriti. Gustina materijala od koga je kugla napravljena je Pm == 7800kg / m3 •
2

2

3

h

p
Slilca P.l.6-23

RESENJEh'2

pgr n

c~ +~Pmr_E.[3+(~)2J_Pm
-' P
6
I

pg

=2,035m, gdeje b=R-JR 2 -r 2 "

Problem 1.6-24. Konusni zatvarac u kosom zidu nagnutom pod uglom cx=4S0 u odnosu na horizontalu zaptiva otvor precnika d=lOOmm. Zatvarac se, s druge strane, naslanja na oprugu krutosti c=50N/cm, koja ima staticku deformaciju Xo =2cm. Odrediti posle kog natpritiska zatvarac nece zaptivati otvor. Dati podaci su: D==200mm, H=200mm, h=100mm, h1=lm,
h2 =2m,P1 =lOOOkglm
3 ,

Pz :::1200kglm3,

Pm ===7800kgl nz 3, pv=lkPa. RESENJE- Uvodenjem ~ila: D 2 nH d 2n G=Pmg12' R,= P1 U(H-h)g,
P2

nh = P212(D Z +dD+d 2 )g,

PN

===

(-Pv +P2ghZ)4--' Fe == CXo;

d 2n

.

dobija se:

Slika P.l.6-24

70

Sile pritiska na krive povrsi

1.6.3. Metoda Jr3VIII.oteze tec[U<[J)sti

U nekim slucajeyima, kada je kriva povrs slozenog oblika (v. sU.6.3a), rezultujuca sila pritiska na krivu povrs moze da se odredi primenom relativno jednostavnog postupka. Naime, ako tecnost gustine p kvasi krivu povrs A sa "unutrasnje" strane tada se uvodenjem jedne iii vise zamisljenih presecnih povrsi formira zapremina V ispunjena tecnoscu (s1.1. 6.3b) koja je ogranicena kontrolnom povrsinom Av ' Cija ce se ravnoteza posmatrati (sl.1.6.3c). Uvedene presecne povrSl mogu biti proizvoljnog r__ _-'.-_:/ oblika. Medutim, kako je na ovim povrSlma, prema datom polju A ,p i· ./ pritiska, potrebno nati sile pritiska '\Si to je najpogodnije da su one oblika i'b \ ravnih. povrsi, jer se na takvim povrsima primenom izraza (1.5.6) sile pritiska jednostavno odreduju. b) a) Pri izdvajanju zapremine V (sl. Slika 1.6.3. 1.6.3t) na presecnoj povrsi (iIi presecnim povrsinama) uvode se dye normame sil" pritiska P (ili odgovarajuCi N braj parova sila pritiska) istog intenziteta ali suprotnog smera. Koriscenjem ovih sila i Ojlerove jednaCine (1.1.1) dobija se sila pritiska koja deluje na krivu povrs:

·' 10 iJi
~.=._.

P=-tpdA =PN +fAv pdA::: P + tgradpdV:= P + pgdV:= P + pV g:= P +6 N N N N
Na osnovu sprovedene analize zakljucuje se d~ je sila pritiska na kriVll povEs P jednaka vektorskom zbiru sile tezine fluic1a G u izdvojenoj zaprenuni V i sile pritiska na presecenoj povrMni PN' S obzirom da je sila pritiska na krivu povrs u izlozenom postupku dobijena iz ravnoteze sila koje deluju na izdvojenu zaprerrJnu tecnosti ova metoda se maze nazvati llteioda rav.1tote:fe~ tec.nosti Pri koriscenju.ove metode veoma je vazan izbor presecnih ravnih povrSi. Nairne, njih treba birati tako cia je zaprerninu V sto jednostavnije oc1rediti, bez obzira na broj presecnih povrsi. Treba napornenuti c1a se, ponekad, problemi ovogtipa uspesno mogu resiti i primenom pravila za odredivanje sila pritiska za proizvoljni pravac, a o cemu je bilo govora u Odeljku 1.6.1. Ako se pri formiranju zapremine V uvede veCi broj ravnih povrsi Ai' i neka je njihov broj i=m, tada P prec1stavlja rezultujucu silu pritiska sa svih uvedenih N preseka, taka da se sila pritiska na laivoj povrsi moze oc1rediti kao:
til

t

P=G+PN=pVg+LPmcA;iij.
1'=1
t

(1.6.9)

Ukoliko se u fonniranoj zapremini V, sa istim brojem presecnih povrsi A;, nalazi veCi braj tecl10sti razliCitih gustina Pi V=1,2, ... ,n) tacJa se sila pritiska na krivu povrs (1.6.9) svodi na oblik:
. n m

P=G+ P = CLpFJ)g+ ; = 1 ' LfimcAJi; , N )=1

(1.6.10)

Sile pritiska na krive povrsi

71

u kome su zapremine ~. delovi zapremine V ispunjeni tecnostima gustina Pi' Problem 1.2-25. Izmedu vertikaJnog i kosog zida rezervoara nalazi se cilindricni poklopac, poluprecnika R i sirine I. ~=v,*====l Odrediti intenzitet sile pritiska koja opterecuje poklopac, ako je on oblika: a) poklopca A (isprekidana linija sa sl.P.1.6-25a), b) poklopca B (puna linija). a) b) c) Dati podaci su: H=2m, 1=2m, 3 Slika P.1.6-25 R=lm, ex.=45°, P = lOOOkg / m .
RESENJE- RastavljajuCi veze pokolopaca A i B po vertikalnoj i kosoj ravni, nagnutoj pod uglom ex., formiraju se dye zapremine: V; = (n / 2 +a)lR 2 12 i
V2 = (3n 12 -a)IR 2 12. Zapremina VI je zapremina tela, te se zato na nju maze

primeniti metoda potiska, Odeljak 1.6.2., primenom koje na potopljeno telo deluje sila potiska Po = pf;;g. Zapremina V2 je ispunjena tecnoscu, teZine G = pV2 g, i na nju se primenjuje metoda ravnoteZe tecnosti, Odeljak 1.6.3. Na ravnim povrSinama po kojimje izvrseno rastavljanje veze deluju dye normalne sile pritiska:
PN ]

= pg(H - ~)Rl

;

PN2

= pg(H + ~ sina)RI.

KoristeCi izraze za rezultujuce sile pritiska dobijaju se resenja: a) b)

PA Ps

= J(PNI + PN2 sina)2 +(Po - PN2 cosa)2 = 62810N , = J(PNI + PN2 sina)2 +(G+ PN2 cosa)2 = 94446N.

Problem 1.6-26. ReSiti primer 1.6-1. primenom metoda potiska i ravnoteze tecnosti. RESENJEa) Za poklopac A-A primenjuje se metoda potiska. Uvodenjem dye rayne presecne povrsine, na kojima deluju normalne sile pritiska

p,,.
a)
b)

PNl=[Pm+pg(h-~)JRl;

PN2 =(Pm+pgh)RI,
VA
:=

formira se zapremina cilindricnog tela

i

Slika P.l.6-26

R 2nl, na kojn deluje sila potiska

Po == pVAg· Rezultujuca sila pritiska koja deluje na poklopacA-A iznosi:

PA == ~ +(Po + PN2 )2 = 17,86kN. b) Pri rastavljanju veze B-B, formira se zapremina tecnosti VB G = pVBg, na koju deluju i dye normalne sile pritiska
PN3 . [ 4R = Pm + pg(h+3';)

\
I

= R 3 n,

teZine

J1

-zR n;

2

PN4

tako da ce sila pritiska na sferni poklopac biti:

=(Pm + pgh)-ZR 2n; PE =JP~3 + (G-· PN4 )2 = 2504N.

1

72

Sile pritiska na krive povrsi JProiJlem 1.6-27 •. Rditi primer 1.5-17. primenom metoda ravnotde tecnosti i

potiska.
RES.6NJE: Zbog jednostavnijeg pisanja

uvode se zapremine piramide
a)
b)

Vp =t(2a)2 H,VI =Vp

'

V2 =V3 =Vp 12.

Slika P.1.6-27 IZQvajanjem zapremine piramide sa strane tecnosti gustine PI dobija se iapremina VI (v. sl.P.1.6-27b) na koju deluju silekoje se odredjuju primenom metode ravnoteze 'tecnosti, i glase:

P.<I

==[-Pv+Plg(l+a)j(2a)2, PYI =PIVIg·

Izdvajanjem zapremine pir<).mide sa strail(~ okvasenih povrsi tecnostima gustina P2 i P3' dobivaju se zapremine V2 i V3 (sl.P.1.6-27a), na koje prema metodi potiska deluju sile: 2 P.<2 =[Pmgh -'P2gi-P3g(a+b)]2a , PY2 == P2 V2g,

L~<3 ==[Pmgh - (P3gi+ b)] 2a 2,

PV3

== P}"3g·

Dakle, ukupna horizontalna sila pritiska je Px == Px2 + P.d - P."l. = 440,74kN , dole je ukupna vertikalna si1a pritiska
. P,

= PYI -

PV2

-

PV3

=[PI -

~ (P2 + i?3) ] Vpg = O.
== 440,74kN.
.

Prema tome, ukupna sila pritisica je !'=

Problem 1.6-28. Rezervoar oblika zarubljenog konusa, .nalazi se na kosom zidu

.

Jp} + P.}.

nagnutom pod uglom ex,=45° prema horizontali., Pritisak u rezervoaru meri se zivinim manometrom, cije je pokazivanje a=300mm. Odrediti sHe. koje opterecuju zavrtnjeve A-A na istezanje i smicanje. Tezinu rezervoara' zanemariti. Dati su 3 . po daCl: d=O,5m, D=lm, h=lm, b=O;5m, P = lOOOkg 1 ro-', Pm = 13600kg/ ill . Napomena: Zadatak resiti projektovanjem hive povrsi u proizvoljnom pravcu i metodom ravnoteze tecnosti.
?

a)

b)

c)

Stika P.1.6-28 1?ESENJE- Postavljanjem jednaCine hidrostaticke ravnoteZe za manometat dobija se natpritisak u tacki M koji iznosi: Pm == Pmga:'" pgb. Zadatak ce se resavati

Site pritiska na krive povrSi

73

projektovanjem krive povrSi zarubljenog konusa u pravcima: i- istezanja i ssmicanja. U ovim pravcima komponente rezultujuce sile po jedinici mase koje deluju na fluidne delice (vo sI.Po1.6-28d) su: F; = gcosex. i Fs = g since Zapremine koje su merodavne za odredivanje sila pritiska, prema Odeljku 1.6.1. prikazane su srafurama na sl.P.1.6-28b i c. Medutim, odbacivanjem dvostruko srafiranih delova, jer se sile pritiska na njima uravnotezavaju, dobivaju se nove merodavne Vs' Dakle, prema izrazu (1.6.6) definisu se sledece sile zapremine: V;', V/, pritiska:
Pi
I

2 2 f/'F d I d n = P i i =... = Prn-4-' P; = pV;F; = ti2(D 2 +dD+d 2 )h---h lJgcosex., 4
1[
II ,

1[

p,. = pVsF;. == P~ (D 2 +dD+d 2 )hgsinex..
Prema tome, traZene sile istezanja i smicanja veze A -A su: Ri == P;'- P;"= 5079,7N, Rs = Ps =3178N. Ovaj primer, takode, veoma lako, moze da se resi metodom ravnotde tecnosti datom u Odeljku 1.6.3. Prema ovoj metodi, potrebno je posmatrati ravnoteZu tecnosti koja se nalazi u zarubljenom konusu. Tada se definisu sila te:line tecnosti G=

P;2 (D

2

+dD+d 2 )hg, i normalna sila pritiska PN := (Pm + pghcosex.) d:n koja

deluje na rastavljenu vezu A-A. Na osnovu ovih sila odreduju se reakcije veze: Ri := PN -Gcosex., Rs =Gsinex..
Problem 1.6-29. Sferno-konusni zatvarac obrtan oko horizontalne ose 0 zaptiva otvor u pregradnom zidu. Odrediti ukupnu silu pritiska koja deluje na zatvarac. Dati su podaci: R=500mm, r=300mm, h=lm, H=2m, ex.=45 0, Pm=2kPa, pv=2kPa,
p]

= lOOOkg / m3 ,

P2

= 800kg / m3 .

RESENJE: Zbog jednostavnijeg pisanja uvode se duzine a = ~ R2 - r2 i b=R-a. Da bi se problem resia izdvojice se zapremina zatvaraca (v. sl.P.1.6-29b) i analizirace se sile pritiska koje opterecuju H tu zapreminu. Sa strane tecnosti gustine p]' formira se zapremina leonusa, koju primenom metode ravnoteze tecnosti opteb) a) recuju sile Slika P.1.6-29
G:= p]V]g:= p] -3-ag , PNl
r n
2
:=

(Pm + p]gh)r n.

2

Sa strane tecnosti gustine P2 formira se zapremina zarubljene sfere, na koju se primenjuje metoda potiska. Prema tome na oyu zapreminu deluju sile:

6-30 2 b) c) d) Slika P.A=2RI. PI =800kg/m .V2=2R (n-cx)l.1.V4='4Rcxl.6-30. koja se odreduje izrazom Vk -= (3r2+b 2 )nb 16. poluprecIuka R=O.P N2 . Slika P.POI +(PN3 +PNZ . iIi kosom i vertikalnom. Vj=2Rnl. cx=45°. Giji je polozaj prikazan na sl. treba koristiti metode ravnoteZe tecnosti i potiska. = 377N. Tom prilikom na izdvojene cilindricnezapremine deluju povrsinske i zaprerninske sile. Odrediti intenzitet rezultuju6e sile pritiska na cilindricni pregradni poklopac. Dati podaci su: 3 3 3 h 1=2m. Na OSllOVU ovih sila pritiska odreduju se komponente rezultujuce sile pritiska: Px -= (PN2 .P.1.v3=-4-1.1 REJENJE' Pri rdavanju sva cedri postavljena problema. 4 3 Pz2 =P2V2g=P2(3R n-Vk)g. zidu nalazi se cilindricni poklopac. 2' 2)112 . Prublem 1.6-30.74 Sile pritiska na krive povrsi 2 PN2 =(-Pv+P2gH )r n. h2 =lm.J~vl)cosctl = 12643N . P3 =lOOOkg/m .6-30a-d.1.1.2kN. Pz = (?'V2 . G2 = P2Vjg· . prikazane na sLP. POI = PIVjg. a sa druge strane jedna iii dye tecnosti raz!icitih gustina.6-30. PN2 = P2gh2 A . U pregradnom kosom.PN3 ) Sin aj +[G3 +G2 .1.P ) eosex. Pm=O.5m i sirine 1= 2m. I b) P = \[(PHi PNl = Plghl A .2bar. P2 =900kg/m . N1 odnosno rezultuJ'uca sila pritiska P -= (p2 + p2)112 x y = 40l9N. Cilindricni pregradni zid kvase sa jedne strane jedna tecnost.PN1 )SillCX + PZ2 .G = 4001N. lllOgU tako da se resenja a) napisati kao: 2 P= {[CPN2-PN1)sincx] +[G2-POI+(PN2-PNI)COSCX] 2}1/2 =13. Radi kraceg zapisa ovih sila uvode se oznake za merodavne proracunske povdine i zaprernine 1 2 1 2 • R 2n 1 2 a=RI. gde je Vk -zapremina kalote.

na klip teiine G. G. Slilm P. G2 = P2 V4g.PN3 ) cosaJ }112 '" 23806. PN3 == (Plgh l + P3g~ sina)a . PN22 ==[ Pm + pzg(h 2 + ~ sina) Ja. R 2 2 sllla)a. PN3 =:= (P2gh2 +P3g~ sina)a.1. G] = pJ/3g . N2 PN3 =(P2gh2 + P3g"2)a R . G2 = P2 (V2 +V3 )g. d. = Plr~g. P == P2g( h-R .SN PM = Pma.PN3 + (PM -PN2 )sina]z +[Gl -P02 -P03 .631 zatvarac je neopterecen.6-31 1 \ I . Poznate veliCine su: h. G3 == P3 V2g· POI .PN22 ) smaJ2 + [G2 - 2 Pm =Plg(hl . polje pritiska 11 tecnosti gustine Pz ce se promeniti. P02 = P2 VZg.gustine PZ' U polozaju prikazanoID na sLP.6-31. G3 = pFzg· 2 d) P == {rPNI . POI = Pl V3g . PNl == (Pm + p]g"2)a .R A = F (2r I d) 2.(PM-PN 2 )COsaft = 24731.PN21 + (PN3 . r. P03 == P3 V3g· Problem 1.6N c) P". Konusno-polusferni zatvarac A-Asa spoljne strane kvasi tecnost gustine PI a sa unutrasnje tecnost. REfENJE.1. R. a poldopac A-A ce biti opterecen. Usled dejstva sile F. PN21 =[ Pm + pzg(h 2 - ~) Ja .P03 + (PN22 . if.~ sina)a. {[ Pm . .Site pritiska na krive povrsi 75 PNI = PlghlA. F. Odrediti silu koja OVOID prilikom deluje na zatvarac A-A.~)a . PN2 POI = pzg(h2 .

Ukoliko ubrzanje a nije konstantno.4) Iz (1. Posle dobijanja konstante integracije C polje pritislca je potpuno odredeno. se moze iskoristiti za definisanje izobarskih povrsi. Fy i F z komponente sileo Kaleo je rezultujuca zapreminska sila konstantna to je po(ie sila koje c1eluje na fluid hornogeno.7.7. pri cemu su F". P®lje pdtiska i . Dakle. tada se 0 relativnom mirovanju.7.< Ovaj koordinatni sistem moze se. Osnovna jednaCina mirovanja fluida Ojlerova jednaCina (1.7. ali u slucajevima kada se veze za: nivo slobodne povrsi.fi.3) u kome se konstanta integracije C odreduje iz granicnog uslova poznavanja pritiska u nekoj tacki fluidnog prostora u usvojenom koordinatnom sistemu OXYz. izuzev u pravcu koji je normalan na sHu F (povrs p=const. Ojlerove jednaCine (1.1). vezati bilo gde. nivo tecnosti u rezervoam iii neku drugu karakteristicnu izobarsku POVIS. rezultujuca zapreminska sila po jedinici mase je: F =if + ( -5) = FJ + FyJ + F'J = const. u principu. ako· se u jednaCinu (1.1. . Integraljenjem jednacine (1.7.2) sledi da je polje pritiska promenljivo n svim Slika 1. Osrmo'lfIDI.7.7.1.1 pravcima. izobarske povdi Ako se u rezervoaru (v. Nairne. koje su u odnosu na horizontalu nagnute pod uglovima .1) nalazi fluid gustine p i aka se rezervoar kreee konstantnim translatornim ubrzanjem = tada fluid u odnasu na a a/ +ayJ +aJ rezervoar relativno miruje. S druge strane.1) Na fiuidni de lie.-F.7.3) stavi p=K=const.4) sledi da su izobare ravne povr. pri relativnom mirovanju izazvanom konstantnim ubrzanjem ii deluje inercijalna sila po jedinici mase -a. iz . Nadjeno polje pritiska.1) napisane u vektorskom obliku: pF = grad p (1. vazi i za relativno mirovanje fluida i ona u skalarnom obliku glasi: (1.76 1. vee promenljivo.7.1). ne moze ni govoriti jer u tom slucaju fluid struji.1xll jedIrnaciJllal rciaUvIDI. RELA'fIVNO MIROVANJE 'fECNOS'fll PRI TRANSlLACUI 1. s1. sa s1.1. a koriseeni fizicko-matematicki model strujanja je sasvim drugaCiji nego onaj koji vazi za mirovanje fluida.7. 1. (1.7. dobice se jednacine izobarskih povrSi: z=PF.1) dobija se polje apsolutnog pritiska p= p(Fxx+Fyy+Fzz)+C . y i z.7.Y K-C Fx Fy (1.x-F.7. konstantu C je najlakse odrediti. jednostavno. i ono je linea17lo promenljivo sa koordinatama x . na koji deluje sila teiine po jedinici mase g.@g milrmr21Irnja flhlllida.

hidrostaticki pritisak u tezistu okvasene povrsi.!im~ a njena jednaCina se dobija iz (1.7.6).7~3). linearno promenljivo sa koordinatama x. primenom opsteg izraza (1.z).1.ll! lraVlIllC i krive povdi.y.7.5) na oblik (1. a 0 cemu ce biti vise reci kroz primenu u slucajevima ravnih i krivih povrsi. i P e . Na osnovu komponenata P. to ce i ovde biti moguce. i z.7.oje deJluju lIll. Sila pritiska koja deluje na bilo kakvu ravnu iii krivu povrS A maze se odrediti.5. SHe pritiisl!!:. i s/obodna povr.y. z Fx Prema tome. + p) + Pz2 odnosu na horizontalu odredeni uglovima (Xi .2.Relativno mirovanje teenosti pri traJ7siaciji 77 a == arctg(p) .z) (1. / P).7.7) gde se zapremine V. a) U sIucaju kada je okJlasena ra/lna POJlr. sila pritiska se odreduje prime nom jednog ad izraza P = JA pdA == p~zcA = PeA (' .verti!caIno rastojanje ad tezistaokvasene povrSl do nivoa slobodne povrsi tecnosti.l.6. 7. i 1. dobivajll projektova~em krive povrsi. (i=x. !coji glasi: (1.5.2. y. para/e/na sa osta/im izobarskim povr.1). i za slucaj relativnog mirovanja tecnosti pri translaciji. moguce je preCi sarno zato sto je polje pritiska p=p(x.7. u koordinatnim pravcima. Od obIika za silu pritiska (1.fAidA.! (sl. (i=x.a I!!:..7. b) U slucaju kada tecnost basi hivlt povrs (s1. (1.=PF.7. y. predstavljeno izrazom (1. b) c) Slika 1.4) za K = Pa' 1.6) pn cemu su: z c .! tecnosti je rtn'na pow§.7. na nivo slobodne powsi.2a). i pravci njenog dejstva. koji su u == arctg(p.P. odreduje se I rezultujuca sila pritiska P == ~ P. z): Prime nom .7.5) Kao sto je ovaj izraz za silu pritiska bilo moguce pojednostaviti za primenu u Odeljcima 1.2b) tad a se kompbnente sile pritiska odreduju kao lj=tpdA.=pV.

moze izdvojiti i II njoj posmatrati ravnoteZa tecnosti. Sada se formirana zapremina V. kao sto je prikazano na sl. s). u s-pravcu. Z.7.koju ispunjava tecnost.7) moze se odrediti komponenta stle pritis!ca !coja dehije Ita hivlt povr. integral u tom izrazu ponekad nije lako reSiti.2.1. Napadna linija sila p. prime nom izraza N (1.7.7) sile pritiska je moguce odrediti za bilo kakav oblik krive povrsi: Ali. a) b) Slika 1. prolazi kroz teZista zapremina Vi (i=x.6).1.78 Relativl10 mirovanje tecnosti pri translaciji izraza (1. U tim slucajevima moguce je primeniti ili metodu ravnoteZe tecnosti (Odeljak 1. Zato se.7.7.7. ttproizvo(.7.2) i veze izmedu povrilinskog i zapreminskog integrala.7.2c).7. dok je komponenta rezultujuce zapreminske sile po jedinici mase F~ = F cos(F. kriva povrs zatvara ravnom povrsi i na taj nacin se dobija zatvorena kontura koja ogranicava zapreminu V. s).ilOm. a) Metoda ravnote:fe tecnostt: Kada neku krivu povrs kvasi tecnost.2). koriscenjem izraza (1.f odredenom ortom normale S (v.7. Odredivalllje sna ]!llJriUska teclllostii )lUll kri:wce JllovrlH meto«iama ravllllo1i:eze teCllll(])sti i poUska Ponekad sile pritiska na krive povrsi. tada sila pritiska moze da se odredi primenom izraza (1.1.8) gde je Vs .3a). nije jednostavno odrediti.6.7. a kao drugo.5).7. y. Naime. Medutim. Medutim. Tom prilikom. u cilju odredivanja sile pritiska. na nivo slobodne povrsi tesnosti..7. sl.prtlVCt~ 1. u nekim slucajevima odredivanje merodavne zapremine Vi i nije tako lak posao.zapremina dobijena projektovanjem krive povdi. dobija se sila pritiska P"" - f pdA f piii + P I grad pdV + P JpFdV + P A = N A = V N = N V ( 1.9) Izraz (1. postupkom izlozenim u Odeljku 1. kao Ps = pVsFs (1.6. na pI.3. koriscenjem Ojlerove jednaCine (1.3) iii metodu potiska (Odeljak 1.7.7.9) u potpunosti definise silu pritiska koja deluje na krivu povrs (sl. jer kriva povrs maze bitiproizvoljnog oblika.3a. Ravne povrsi se uvode zato §to se na takvoj povrsi najlakse odreduje sila P .3. za takav proizvoljan oblik tesko je naCi polje pritiska na povrsi. ~ razloga jednostavnosti zapisa uvodi se komponenta .

7. je F = g. 7. P = lOOOkg/ m 3 • RESENJE Rezultujuea zapreminska sila po jedinici rnase. b=O. Pm=1480Pa.B P A B Slika P.6.3a u potpunosti moze ponoviti. pa ce u usvojenom koordinatnom sistemu vezanom za F'~" F A Zc.1l =: -pV5 . jed ina razlika biee u smeru sile P .7.6.Relativno mirovanje teci10sti pri translaciji 79 rezultujuce sile pritiska P :::: pVF.translatornog kretanja.1.1l' F F gde je G:::: pflg tezina tecnosti i F.7. jednacina ravnoteie sila. 13=60°. jednacina (1. Prema tome.P. i F predstavlja opftu (Arhiinedo/Ju) stlu potiska za slucaj jednoliko ubrzallog . a=45°. Sud cilindricnog oblika (sl.3b).7.n+PN=-R (1.7).1. Ova sila potiska definisanaje izrazom -PF =: -pr.1.Sm.7-1 . koja je sada usmerena lea nivo~ slobodne povrsi tecnosti.3b). Dakle. U koliko je lleka kriva povrs okvasena taka da se pri rastavljanju veze dobija zapremina Vkoja nije ispunjena tecnoscu (v. sl. koja deluje na bilo koji fluidni delle.5m/ S2 Odrediti sile pritiska koje optereeuju poklopce A. h=lOOmrn.sila inercije. koje deluju na izdvojenu zapreminu (sl. Za slucaj mirovanja fluida ii:::: 0. i za slucaj mirovanja (5 =0) svodi se na silu potiska (1. /=lm.fr:::: -pV(g -5).7. jednacilla (1.10) Ova jednaCina izraiava ravnoteiu sila koje deluju na izdvojenu fluidnu zaprerninu V Treba naglasiti da je rezultujuca sila pritiska P jedllaka sili reakcije veze R=. B i C.5. normalna na izobare.10) se svodi na izraz (1. a njen pravac napadne linije prolazi kroz teziste zapremine V. tj. F. Na kraju treba napomenuti da napadna linija sila pritiska PF prolazi ktoz teiiste zapremille Vi ona je normalna na izobarske povrsi.9) moze da se napise u sledecem 0 b liku P::::G+F. takode. H=lm.Problem 1. tada se postupak opisan u Odeljku 1.1. Ona je.7-1a) kreee se translatorno konstantnim ubrzanjem a:::: 4. koja se razlaze na komponente: P :::: G+ F.n :::: 0.:: -P.7. Tom prilikom. Dati podaci su: d=SOOrnm. D=lOOmm.9).l. b) hfetoda potiska. glasi: .

' Drugo.6).7.. kao prvo. odredenog jednacinom (1). Fz = -g+asina.-(g-dsina.+(g-asina.1). maze da se napi~e u kracem obliku.5a i b.9N. . Zato ce se. Uvrstavanjem ovih komponeilti sile F u Ojlerovu jednaCinu (1..7.Pa ) x_ -b AE b-Ji ={pm - x=O z=(H+d/2+h) AC =[Pm + p(g-asina. Z= .1.8).7.== arctg acosa == 25 6°.7. u kojima su natpritisci u teiistima povrsina odredeni if. dobija se p = -p[acosa. tj. odreduje se vertikalno rastojanje I I . koji glasi: Pm Fx x (2) z == plFzl + IFil . PE == (p. odrediti jednaCina slobodne povrsi tecnosti.x+(g-asina. u koordillatnom pocetku (x=z=O.)H]}-2 2 Slnl-' TC =1478N. sile pritiska: P i Pc mogu se A odrediti primenom izraza (1. iz jednaCine za polje pritiska (1).iznosi Fx y == arctg.. .)(H +f+h) ] D. koja su detaljno opisana u Odeljcima 1. Nairne. sile pritiska su: 2 PA == (p.4).treba odrediti odgovarajuee geometrijske parametre.7). liZ pOlloe (1. P = Pa + Pm)' dobija se konstanta illtegracije C = Pa + Pm' pa ce polje pritiska biti P.x+(g.P" = Pm . Fz g-asma.P. . Za primenu ovih izraza potrebno je poznavati polozaj nivoa sIobodne povrSi tecnosti. tada se nivoi slobodnih povrsi nalaze na rastojanjima Pm / pg iIi Pv / pg.. koji se odreduje iz jednacine (2).)z] +C. ~A . primenjene za teZiste poklopca B.)H]} d 4TC == 2217N. Ova jedn3cin3. Fy = 0. uodnosu na nivo tecnosti u sudu. Pre nego se pre de na odredivanje sila pritiska. to se sile pritiska na njima mogu odrediti primenom izraza (1.80 Relativno mirovanje tea10sti pri Irans!acUi nivo tecnosti u sudu projekcije sile biti: Fx =-acosa. Prvo.n == 81.7. Prema tome. B i C rayne povrsi. Iz uslova poznavanja pritiska na nivon tecnosti u sudu.)zl· (1) S obzirom da su povrsille poklopca A. d p[abcosa. ugao nagiba izmadu horizontale i izobarskih povrsi.asina. kada se ~uvrsti P = P a ' i glasi: Pm a cosa. Ovaj zadatak moze se resiti drugaCije . 1z ovog obIika jednaCine slobodne povrsi tecnosti dolazi se do veoma vaznog zakljuiSka: da je nivo slobodne povrsi tecnosti. Ova jednacina sledi iz polja pritiska.p[acosa. ~ p(g -a sina.razom (1). podignut za rastojanje zm == Pm / plFJ Ako bi usudu iznad nivoa teiSnosti vladao potpritisak P v' tada bi Divo slobodne povrsi tecnosti bio ispod nivoa tecnosti u sudu na rastojanju Zv == Pv / ~FJ U slucaju da je IFzl == g. dok se 8ila P moze odrediti prim~nom izraza B (1.) g-a sma.)x=-I AA z=-Ji = {Pm + p[alcosa.

e je R=600m. Pm = 800Pa. napunjen do visine h. U autocisterni koja ima povrsinu poprecnog preseka oblika elipse: nitlazise benZin.2m.P. Iznad benzina vlada atmosferski pritisak. Z = pVc I~ I= P-4-(zm +H +2+ h)(g-asmcx) =81. Odrediti ugao u odnosu na horizontalu pod kojim je nagnuta tecnost pri translaciji. D2rr.7. a) ugao u odnosu na horizontalu pod kojimje nagnut benzin.7-3.7-2.) H]BL == 16220N.8) odreduje sila = pVBIFBI = P llcl sI= 4~. i prime nom jednacine (1. Nivo slobodne povrsi tecnosti prikazan nasl. Pm . p= 1000kg/m .6) dobija se sila pritiska na dno suda F == g . cx=30°. kao trece. p =7S0kgl m 3 • .1. h=O. ~ = arctg(----·-:--) == 30 60 • Pnmenom izraza g-aSl11cx ' (1.7-3 odnosi se na stanje mirovanja na horizontalnom delu puta. Autocisterna se krece konstantnom brzinom v==70km!h u krivini ciji je nagib definisan uglom cx=2°.7. dole se sa izrazom (1.7) odreduju se sile pritislea PA Pc = PV:4 IFxl= P-4-(l+b+ t~)aCoscx=2217N. potrebno je odrediti komponentu rezultujuce zapreminslee sile po jedinici mase u pravcu dejstva sHe P . krece se translatorno konstantnim ubrzanjem a == Sml S2.4) dobija se ugao pod kojim je nagnuta tecnost u odnosu na horizontalu. b) silu pritiska koja opterecuje dno autocisterne. Odrediti. H=lm.:~ F 1478N U prethodnim izrazima za sile pritiska koriscene Su apsolutne vrednosti za komponente rezultujuce zapreminslee sile. kao i silu koja opterecuje dno suda. Problem 1. b=1.1. Konacno. Radijus krivip. Prizmaticni sud sirine B=lm. primenom izraza (1. Dati su podaci: a=lm.lm. RESENJE: Rezultujuca zapreminska sila po jedinici mase je jektovanjem ove sile na horizontalni i na vertikalni pravac.7-1 suprotnog smera od pozitivno orijentisanih OSa x i z. IFBI =gcos~+asin(~-cx) = IFxlsin~+IFzlcos~. zato sto su sile pritiska ucrtane na sl.a sin ()(.7.Relativl10 mirovanje te. Pro- P = [Pm + p(g.9N PH .ii. a ona iznosi B Zc = p(g-asinti) . d2rr. koji iznosi acoscx .Cnosti pri translaciji 81 acoscx b H' g-asincx + . Dati su podaci: 3 L=2m. Problem 1. d . Na kraju.P.7.y)]. odreduje rastojanje 11c =Zc [cos ~ + sin ~tg(~ . na osnovu kojeg se.

Problem 1. sirine L. tako da voda moze da pretice iz komore u leomom. a) Iz jednacine tipa (1. Poznate veliCine su: h... a ' % i '. nalazi se procep. pri dnu.1. +b J Pv +(Pa + Pm) h'. Odrediti ubrzanje tako da slobodna povrs bude upravna na poklopac suda AB.7-4. LP a gI ." . Slika P. napunjen jedvema tecnostima gustina PI =::800kg/m3 i P2 =lOOOkgim 3 .7-3 Nadena resenja vaze i za vagon-cisterne koje imaju poprecni presek ablika elipse.Fy = 0 i F./em 1. tako da pritisci u vazdusnim prostorima obe komore h budu isti. a x o A B potom odrediti sHu pritiska koja ~ ga opt~recuje. == g. .1. 1 RESENJE.. Rezervoar se krece konstantnim translatornim . na kome se na rastojanju 112 na). . .. to ce se smatrati da je an = const ..:.. L.68°.7-5..82 Relativno mirovanje teenosti pri translaciji RESENJE: Kako se autocisterna nalazi u krivini to ce na fluidne delice delovati inercijalna sila po jedinici mase an = v 2 / R. Iznad nivoa vade desne komore je vazduh pod natpritiskom Pm' a iznad nivoa leve komore vlada potpritisak Pv ' U pregra Ji P. S obzirom da je radijus krivine mnogo veti od poprecnih dimenzija autocisterne.=45° prema horizontali. b) Primenom izraza (1..:::ina. nska sila po jedinici mase F=:: g. Sud oblika kocke. Vazduh u komorama menja stanje izotermski.. da je slohodna povrs normalna na poklopac AB ..7.7-5 RESENJE: Rezultujuca zapremi-. stranica 21=4m.Traieno ubrzanje je p H a=TI" .( g b) -a. .azi otvor. koje se nemesaju. Rezervoar R.a ima komponente Fx == ~c()scx.6) dobija se sila pritiska na dna auto-cisterne P = pg(h + a)abn coscx..b 2h(Pm + Pv ) 1 pd cemu je b == (P m+ Pv ) / pg. ).7. gRlv -sincx. i krece se translatorno konstantnim ubrzanjem a pod uglom cx.horizontalnim R ubrzanjem a. podeljen je pregradom P na dye jednake komore.. H. Odrediti ubrzanje a. Pro/..4) sledi cosa B= arctg 2 3. = 30492N. I. 1z uslova zadatka.. 21 aJ Slika P.

. krece se konstantnim translatornirn ubrzanjem a koje je u odnosu na horizontalu nagnuto pod uglom a.7.::..7. P. PI' P2' +z v -I h d -_-___p~~~-~~~~~~~~~A "~F. horizontalna komponenta sile je Fx = g / tga. PA2 ::: {P2 [/acosa+(g -asina)(h +d)]. ::: (p- Pa)~~oAI =0.76b../ D -"""-".6).Lx. 2 ProD/em 1.7-6. P2 ::: (p. . jednaCina za apsolutni pritisak (1.3) ima oblik: p(i) ::: Pigx I tga+Ci .konstante integracije CI ::: p a i C2 = Pa + (PI . odreduju se sile pritiska: (p_ p )(1)::: a :::[p . PAl::: PI[ alcosa+(g-aSilla)(h+f-b)]cd -b)B ..L7-6 RESENJE: Analiza sila koje deluju na poklopceA-A i B-B prikazana jena s1. U sudu se nalaze dye tecnosti gustilla PI i P2' koje se ne mesaju. gde i=l oznacava tecnost gustine PI' a i=2 tecnost gustine P2' Koristeci uslove za pritisak u koordinatnom pocetku (x=O... b. a. _~·:>//'li11---~- ~i'~ 1 ~-p.-)(d+b)B ..trallsJatornim ubrzanjem a::: 2ml S2.' IE a) " - ~ <10_---3- VIe x b) :}>::.7-7.\ ~~ . d. p::: p a + PIgI12tga). dobijaju se izrazi za sile: PA = PAl +PA2 . sirine B.. vezanom za mali otvor.. a.Relativno mirovanje teenosti pri transIaciji 83 (Fz ::: 0) dobija se a::: g / sina. d+b. Zatvoreni ciJindrielli sud (s1. B..7"7a) precnika D=200rnrn i visille H=300mm na poklopcu A ima pijezometarsku cevCicu postavljenu na rastojanju R=80mm od ose i u kojoj je voda napulljella do visille h=lOOmm.7-5. . P1... I 2 2 2 tga KoristeCi ova polja pritiska i izraze (1.- PAl~A ' . I tga a .. U usvojenom koordinatnom sistemu.-----. ::: Dakle. dobivaju se· . ' b ". (p_ P /2) gl+p g(X_l)J_l. Polja pritisaka u posrnatranim tecnostima odredena su izrazima: P -. KoristeCi sHean postupak resavanja kao u primeru 1. Sud se krece kOllstantllim horizontalllim . Prema tome... Odrediti sile .A oft-A Slika P. rezultujuca sila pritiska na poklopacAB je P AB P2 ..3N .=-:::---- g -. PI (g-asina)(h+.. Odrediti sile pfitiska koje opterecuju poklopce A-A i B-B kada poyrs razdvajanja tecnosti prolazi kroz tacku D..Problem 1.1.. I.· PE . Prizmaticni sud.::..P2 )g/ I 2tga. p::: Pa) i na razdelnoj poyrsi tecnosti (x=II2..Pa)~~IA2::: (PI +P2) t:a /3 = 141.(P2 -... Pozllate veliCine su: h.PI)(g-asina)(h +d +b)}2bB .

7.7. odredice se zapreminskom (opstom) metodom i metodom ravnoteZe tecnosti. sl. Zato ce se odrediti polje.1). To projektovcmje je prikazano na s1.8N .1. . Sila pritiska na poklopae A moze biti odredjena primenom izraza (1.D.7).7.84 Relativno mirovanje teenosti pri translaciji pritiska koje deluju na poklopce A iE.P. iz kojeg se (za P=P a ) dobija jednacina slobodne povrsi tecnosti z == . UvdtavajuCi komponente rezultujuce zapreminske sile Fx = -a. PA • Sila pritiska na poldopae B. u slucaju da on predstavlja donji deo sfere(v.7). Fy ==0 i F.7-7b). ako poklopae Bpredstavlja donji dec sfere i ako predstavlja gornji dec sfere. potrebno je odrediti zapremine nastale projektovanjem hive povrsi poklopca E na nivo slobodne p0\rrsi tecnosti u vertikalnom i horizontalnom praveu. z x a) b) G c) Slika P. jer Se na tim . Za primenu zapreminske metode. mogu biti odredene na razlicite nacine.1.1. . tj. u jednacinu (1. n: 4 = 35.7. u ovom slucaju. iz koga se dobija identican izraz za silu . II PBx == pVBx Fx 14 D2 I I= P23(T) n:a .77b. pre rna kojem ce kornponente sHe pritiska na poldopac B biti 11 4 D 3 D21[ l PBz == PVBz Fz = plZ3(T) rt+T(H+h+zo) Jg. izraza (1.6) i iznosi: .z 0 =: aR / g koje definise polozaj usvojenog koordinatnog sistema u odnosu na pijezometarsku eevCieu.X a / g. i koristeCi u koordinatnom pocetku (x=z=O) gramem uslov P = Pa' dOblJa se polje pritiska P-Pa=-p(ax+gz). pritiska i jednaCina slobodne povrsi tecnosti u koordinatnom sistemu vezanom za nivo slobodne povrsi i za osu simetrije suda. =-g. z=-(zo+h) iIi primenom izraza (1. Ovde treba napomenuti da je zaprernina polusfere VBx dobijenaposle odbaeivanja dvostruko srafiranih zapremina u horizontalnorn praveu. P. integraleCi je.7-7 RESENJE: SHe pritiska na poklopee A i E. odnosno iz nje rastojanje . 2 / AA == pg(zo +h).

b) Koliko treba da bude ubrzanje a da bi sila smicanja zavrtnjeva A -A bila jednaka nuli? Dati podaci su: Pm := 2kPa.l.27m / S2 koje je postavljeno pod uglom a=30° U odnosu na horizontalu. Rezultujuca sila pritiska koja deluje na poldopac 15 je P~ = + = 148.7-7c) izdvaja se zapremina polusfere V na !coju se primenjuje metoda potiska. na polusferu deluje normalna sila Pzv i sila potiska P =-pVF=-pV(g-a)=-pVgk+pVaf. tj.7). pritiska PN = P D41t (H +h +zo)g. h=lm. odnosno jednacina ravnoteie sila (1. Rezervoar prizmaticno cilindricnog oblika. P.7.7. a) Odrediti sile istezanJa i smicanja zavrtanjske veze A-A. Odrediti sHe pritiska koje opterecuju cilindricni poklopac A-A i ravni a.) = 2.7·9. jednaCinom ravnoteie sila (1. zatvara polusferno dno poluprecnika R=200mm.10). 2 P~ =J +(PN +G)2 =148. Slika P. Dakle. Ova sila moze da 8e odredi i primenom ravnoteie tecnosti. s1. a = geos ~ / sin(~-cx.' +(g + a sina)h +j R[ acos(~ -a) + gSin~l}:= 1858.=J(pVa)2+(PN -pVg)2 =107. ~pR3n[geos~-aSin(~-a)l = l02N. RE:SENJE' a) Slika P. Ovaj sud. moze da se odredi. df··~ se 81·1e: tezme G=pv g .7-8.9N . Prema ovoj metodi.1lleTCIJe Fin = pya7 . T/ ••• T V = 23 T TC. ProDlem 1.7-8 F.1. Sud napunjen vodom krece se konsta- ntnim translatornim ubrzanjem a = 3. F Prema tome.1.7.73g b) Problem 1.7N . primenom ravnoteze tecnosti. oblika eliptickog cilindra. krece se konstantnim translatornim ubizanjem nagnutim pod uglom a u odnosu na horizontalu.izraz (1.~ I sila P.9N F. norma In·l a e lillSU 1 a S1 !Pix pi. sila pritiska na poklopac B iznosi: . sila pritiska na poklopac B iznosi p. uopstenom zaprerninskom metodom . Fs := := pR 2 n { P.7-9 . U slucaju da poklopac B predstavlja gornji deo sfere (v. Pri tome tezinu polusfernog dna zanemariti.c71Osti pri translaciji 85 delovima sile pritiska uravnoteiavaju. ali ovde taj izraz vise nema svrhe primenjivati. kao i P~. ~=45°. koji je napunjen vodom.Relativno mirovanje te.11). Primenom ravnoteie tecnosti.9N. izdvaja se zapremina 14(D)3 ~.

~=45°.7-1. Ako se na cilindricnom rezervoaru. PB iIi Pc' koje su vee odredene n primeru 1. p PVg Odrediti sile istezanja i b) a) smicanja zavrtanjske Slika P.+(g+asinex)(h +Rsin~)12Rlsin~::: 89. gde su: PN = p[adcosex+(g +a sinex)(h +Rsin~)12RI sin~ .1.12 ' na Cijim ravnim presecnim povrsinama deluju normalne sile pritiska PA .6N.()(.86 Relativno mirovanje teCnosti pri translacij'i poklopac B-B. Odrediti intenzitete sila pritiska koje deluju na nove poklopce. Problem 1. c) poluelipsoidnim poklopcem B. sirine B. ravni poklopci A.12' VB . R=lOOmm.7-1. B i C zamene sa: a) polusfernim poklopcem AI.3). d=200mm.a sin()(. i A -nagnutoill pod uglom ~ I I u odnosu na horizontaI I In. v:= (71:.=30°.: . = {CPA -pvAacosex)2+[pVAcg-asinex)j2r/2 =2124N. PVB(gcos~ +a sin(13.12 sin~' f.c == {[ Pc + pVc(g. a = 3m/::P. U kOSOill zidu snda.• Sud napunjen tecnoscu gustine p. PH = p[-abcosex. d 3.7-10.~ + sin~cos~)R2l .15N . Primenom opisanog postupka dobijaju se resenja: 2 ___ I.)] + (pVcacosex)Z }:= 83.a cos(~ _a»)]2f/Z ::: 1258N 2 c) d) PR. nalazi se pravougaoni : "-----'<c-------'* otvor koji je zatvoren I I"""f----'-_ poklopcem dvostrukog polucilindricnog oblika.79N . c . RESENJE: Pri resavanju zadatka treba koristiti metode ravnotde tecnosti i potiska (Odeljak 1. Problem 1. ex.7-11 .7. b=lOOmm. p= lOOOkgim3 • RESENJE: PA := J(~v + pVacoscxi +CpV)2 (g+a sinal ::=: 156. b) polusfernim poklopcem A2.__ --__Fj~" : 'll)g a . kreee se kOl1stantl1im translatornim ubrzanjem nagnutim u odnosu na horizontalu pod uglom ex. iz primera 1. Dati podaci su: h=200mm. i d) polusfernim poklopcem C.»)]Z + [pVB(gsin~. 1=250mm._ _ _ _ 71:_ d3 / D3 11: ___ a) b) PAl = {CPA + pVAacosex)2 +[PVA (g-asinex)1 PA2 f/2 := 2331N..1-U. Tom priikom izdvajaju se zapremine: Stika P.1.7-10 VA .B = {[PH - Pc .~' :::'--~.

Poznate velicine su: a.+~)]. h. B) p. R. r. R.1. I. Pri ovakvom kretanju suda odrediti sile istezanja i smicanja zavrtanjske veze A-A. Odrediti ugao a taka da rezultujuca sila pritiska koja deluje na cilindricni poklopac A-A. -.acos(a+ ~)l ' koje opterecuju zavrtanjsku vezu A-A. koji je nagnut pod uglom ~. I..7-12 RESENJE: Problem 1.7-13. Pm) Pm' 1 2 Slika P. sirine I. h. B. d. sirine B.1.p(V -Vo)[gcos~+asin«x. ~. koje je u odnosu na horizontalu nagnuto pod uglom a. ~) p. :::t=. po kojoj na OVil zapreminu deluju dye komponente sile potiska pVog i pVoa.7-12. Na oyu zapreminu tecnosti deluju sile: tdine pVg. b.. Za vreme kretanja sud a tecnosti gustina PI i P2 ne kvase go rnj i poklopac suda.~ Slika P. U sudu oblika kvadra. koji je zutvoren (po celoj Slflm suda) polucilindricnim poklopcem A -A. R. c. Sud se krece translatorno konstantnim ubrzanjem a.Relativno mirovanje tecnosti prj translaciji 87 veze A-A.r cos~) +(g+asina)(h -rsin~)l2rB. G. koje je nagnuto pod uglom a u odnosu nu horizontalu.-. projektovanjem navedenih sila u merodavnim pravcima dobijajll se: sila istezanja F. bude jednaka nulL Poznate veliCine su: I. Problem 1. RESENJE: RastavljajuCi vezu A-A po ravnoj povrsi A-A formiraju se dye zapremine polusfernog oblika Vo i V.Vo)[gsin~ . a. TeZinu poklopca zanemariti. RESENJE: TraZene sile istezanja i smicanja zavrtnjevaA-A su: . koje su napunjene tecnostima gustina Pl i P2' U kosom delu pregradnog zida. Sud se krece translatorno konstantnim ubrzanjem a=2g . == PN1 +PN2 . (I=h). H. Na zapreminu tecnosti V == R 2 nB / 2 primenjuje se metoda ravnoteze tecnosti. i normalna sila pritiska PN1 == p[-acosa(l. inercije pVa i normalna sila pritiska PN2 == p[-acosa(l+Rcos~)+(g+asina)(h+Rsin~)l2RB.7-13 Pp P2' a. i sila smicanja Fs == p(V . Poznate velicine su: h. nalazi se pregrada B-C koja sud deli na dye komore. -T1 1 1 1 h 1 1 1 I I I I" . nalazi se pravougaoni otvor. Na zapreminu Vo == r 2 nB / 2 primenjuje se metoda potiska. a.

+Pl[acosa(bI2-d)+(g-asina)hl}2RI. = {Pm +P2[-acosa(c/2+d)+(g-asina)HJ}2RI. = {Pm.G sin~ .88 Relativno mirovanje teenosti pri translaciji F. Ps ~ (PI . 2 pri cemu su sile: PNl PN2 .p2)[gsin~ -acos(~-a)l ± R2nl.:= P N1 -PN2 +(PI-P2)[gcos~+asin(~-a)1±R2nl+GCOS~ .

:o1l»ar51ke povdi Razrnatraee se opsti slucaj relativnog mirovanja tecnosti u odnosu na rezervoar. sl.1) Komponente ove sile su: Fx ==ro 2 x-ax' Fy =ro 2 y-a y .4). na fluidni delle (v. pa ee rezultujuca zaprerninska sila po jedinici mase biti: .8. za p=K=const. Fz = -(g+a z ) • Njihovim uvrstavanjern u jednaCinu relativnog rnirovanja (1.Ki:lko rezultl(juC-a zapreminska sda F n(je /Cons/aI/flIt? to polje pritislca (1. (j/F.F == g-a+ro 2. dobija se polje apsolutnog pritiska P=P [ --:r(x +y )-(axx+ayy)-(g+az)zj+C ro2 2 2 l (1. i za slucaj relativnog mirovanja pri translaciji. imaju vrednosti: .K ro 2 ? 2· l 1 z=--l--+-2 (x-+y )-(a x+ayY)J r g+~ P ...1.7. koja i za slucaj rotacije vazl.1).1. dobija se jednaCina izobarskih povrsi C .8. . pa za takvo polje pritiska vazi sve onosto je vee receno za slucaj mirovanja. polje pritiska je linearno.1.zo)' a njihove koordinate se odredjuju iz jednaCine (1.8. inercije prenosnog translatornog kretanja -5 i obrtanja yJ. neka se rezervoar istovrerneno kreee translatorno konstantnirn ubrzanjern 5 == a)" +a) +aJ i neka seokreee oko vertikalne ose konstantnom ugaonorn brzinom ill.2).8. Medutirn. Pofije pdti51ka n b. r (1.Yo.8.8. x (1. Tada.7. koji se nalazi na rastojadeluju zaprerninske site po nju odredenom radijus vektororn polozaja r == xi + jedinici mase: tdine g..3) opste jednacine familije obrtnih paraboloida: z-zo == [(x-x o)2 -(y.2) u kome se konstanta integracije C odredjuje iz uslova poznavanja pritiska u nekoj taCld fluidnog prostora. Slika 1. RELATIVNO MlROVANJE TECNOSTI FR! ROTACIJI IJtl.8. opisanog jednaCinom (1.2) vise n(je lineamoJ vee je nelinearno. opisanog jednaCinorn (1. Nairne.YO)2]q.8.. 1z polja pritiska (1. aIm se posmatra polje pritiska na cilindricnim povrsima koje su opisane sa r=const.1).3). Temena obrtnih paraboloida Ide u tackama T(xo.S.89 1.3) i ona predstavljafomtlijl( obrfluh paraboloida.

jednaCine (1. obrtni paraboloidi.+ . R@tadja oko vertiblne ®se dHni!lJricl!lIog rezervoara l!lIall. tada je := 0.2. takode.1.5) odreduje konstanta integracije C:= p a' te se polje Az piitiska svodi na oblik CO 2r2 . koji je u stanju nrirovanja napunjen teenoscu gustine p do visine H.8. Medutim. ito: co 2r2 C-K co 2 r2 p= p(---gz)+C. i jednaCina bilo koje izobarske povdi kod koje je koordinatni sistem z-r vezan za teme obrtnog paiaboloida. pri \ \ .)'IJlI!lIjenog tecl!lIoscu P:=pl-2 (x 2 +/)-gzJ+ C ' Ico 2 l C-K co 2 ? 2 Posmatra se cilindricni rezervoar polupreenika R (sl. NajeesCi slueajevi. razmotdti za koliko se.8.4) pg 2g Izobarske povrsi su. Interesantno je. ujedno.4) imaju najprostije moguce oblike. Kada se ovaj rezervoar okreee konstantnom ugaonom brzinom co tecnost zauzima polozaj prikazan na s1. ona je detaljno proueavana u Odeljku 1. koji tretiraju osnosimetriene probleme u odnosu na osu rotacije.8.2) i izobarskih povrsi (1. odnosno zbogpromen(iivDstirezultujuce zapreminske sile F. jednaCine polja pritiska (1. p:= Pa' iz jednacine (1.1..8.3) imaju jednostavnije oblike.2a) .6) 1z ove jednaCine.8. Ako se polamo . interesantni za telmicku primenu. (1.8.gzY· (1.8. koji glase: a z:=--+-(x-+y)._ 'P-P a == p ( T .. tada se primenoID granicnog uslova 1"=0. U nekim specijalnim slueajevima.8.8.. 1. (1.8. FO.cilindricni koordinatni sistem r-z vde za osu rotacije na nivou slobodne povdi teenosti. dalje. ako je ree 0 relativnom mirovanju fluid a sarno pri rotaciji.5) 2 pg 2g Dobijena jednaeina je.8.8. lednacina (1. Z : = . 1z jednaeine (1.7.7) a) p b) c) Slika 1. ali sada imaju temena na osi rotacije..7) ujedno ce biti i jednacina bilo kog obrtnog paraboloida (izobarske povrsi) kod koga je koordinatni sistem vezan u njegovom temenu.1. Kada je ree 0 translaciji.8. za p:: P a' dobija se jednaCina slobodne povdi co 2r2 z:= 2"g" (1. relativnog mirovanja fluid a su iIi eista translacija iIi Cista rotacija.7) zakljueuje se da je 'slobodna povrS tecnosti oblika obrtnog paraboloida.8.2a.2.8. Ovde se postavlja pitanje kako se menja potje pritiska i kakav je izgled izobarskih povrsi? Odgovor na ova pitanje ce se naCi koriseenjem vee date analize iz Odeljka 1.90 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji Treba napomenuti da je do zakriv(ienja izobarshlz povrJi doJlo zbognehomogenog po(/a pritiska.

sl. traze vertikalne sile pritiska.1.10) Iz jednaCine (1. pritisak linearno menja sa visinom tecnasti. to ce avaj izraz biti napisan u jednostavnijem obliku R x z v b) c) Slika 1.10) sledi da je na cilindricnoj ravni zida pritisak Iinearno promenljiv sa dubinom tecnosti (v.9) KoristeCijednacinu obrtnogparaboloida (b) zazid rezervoara 171 +/:12 =(j)2R2 12g i uvodeCi vertikalnu koordinatu z * = h) + h2 .8. . koordinata r je r=R=eonst. SUe p1l"itJiska na 1l"2Vnle li kJrive povrsi Sila pritiska. Jedan deo hidrostatickog pritiska predstavlja konstantnu velicinu kaja se ima na osi rotacije P = pg(H -h1 ). Ako se posmatra zid rezervoara. na pro na zidu i dnu rezervoara.2b).Pa = p((j)2R2 /2'.. kaja deluje na bila kakvu ravnu iii krivu povrs.). pri rotaciji u cilindricnom sudu.1. podigne nivo tecnosti (visina h2 ) i za koliko se spusH teme obrtnog paraboloida (visina h). Ovaj pritisak se sastoji ad dva dela. R nh1 =2R n(h1 +h2) ~ h) =h2 =~ (1. (1.8. Koristeci jednacine slobodne povdi.z.8. (1.8) Dobijeno reSenje je interesantno jer kaZe da za koliko se podigne nivo tecnosti na zidu.3.Relativno mirovanje tecnosti pri rotaciji 91 rotaciji sud a.. kao p. maze biti odredena primenom izraza (1.5).8.gz) .2c).3. sta je identican zakljucak sa omm koji daje hidrostaticki zakon raspodele pritiska u mirnom fluidu (1. i zapreminskog bilansa tecnosti pre i u toku rotacije sledi (j)2R2 2 1 2 (j)2R2 h1 +h2 =~.8.1. jednacirta (1.7.4). sl. Na dnu rezervoara kao ravm normainoj na osu rotacije hldrostaticki pdtisak je promenljiV (v. za toliko se na osi rotacije spusti nivo tecnosti.8. pri rotaciji tecnasti. k~ja se meri od nivoa slobodne povrsi tecnosti po visini zida rezervoara. najceSce.8. dak je drugi deo promenljiv Clan p(j) 2r 2 12. sto za posledicu ima da polje pritiska zavisi sarno od koordinate z. Ovdese maze izvesti opsti zakljucak da se na svim cilindricnim pavrsima (r=eonst.9) daje zakon promene pritiska P-Pa=pg(h1+h2-Z)=pgz*. .@.- 1.8. Kako se. Na dalje ce se razmatriti palje pritiska na nekim karakteristicnim vertikalnim i horizontalnirn pavrsima. i on izrazava uticaj rotacije tecnosti.8.

ako poklopac C-C predstavlja deo cilindricne povrsi. (1.5) tada je potrebno raspolagati sa poljem pritiska opisanim izrazom (1.8.1.8. 1=500mm.8.8.-.liA.2).8.3c). U nekim slucajevima. b=50mm. pa obrtanjem nastala zapremina iznosi Va = 2nrcAo' NajcesCi sastavni deo zapremine VOl koja definise silu pritiska jeste cilindricna zapremina ispod obrtnog paraboloida (v. B-B i C-C. Cilindricni sud (sLP.11) potrebno raspolagati sa nivoom slobodne povrsi i sa svim onim sto ga odreduje. U takvim slucajevima nalazi se rastojanje re . i ako predstavlja deo rayne povrsi.1• UvrstavajuCi projekcije zapreminske sHe: Fx =::ro 2 x. Sf ProDlem 1.7.1. d= 100mm. It vertikaillom proVelt.1.12) A 2g a ·4g 2 Iz dobijenog rezultata se zakljucuje da su zapremine ispod i iznad obrtnog paraboloida jednake i da imaju vrednost polovine zapremine odgovarajuceg cilindra.1. presek D-D j) Poklopac c-c g) Slika P. Ova zapremina se odreduje kao 4 (02 fRoZ (0 21CR 1 2 V= zdA==.8-1 RESENJE.Pri obrtanju suda. sl.8.r2rndr=-. Odrediti sile pritiska koje deluju na poklopce: A-A. Dati pedaci su: D=400mm.94s. Ako se sila pritiska trazi primenom izraza (1. H=300mm. od tdista povrsine do ose rotacije. na nivo slobodl1e povrSi tec'lzost/ (sl.8-1ct) na poklopcu A-A ima na rastojanju R=lOOmm ekscentricno postavljenu pijezometarsku cevCicu.1. dok je za primenu izraza (1.3a). ugaona brzina iznosi (0 =mc/30= 20.8. Sud se okrece konstantnim brojem obrta n=200o/min. radi lakSeg odredivanja zapremine VOl ili nekih njenih delova. p == lOOOkg / m 3 • • Vy c) presek D·D e) p.3b). u kojoj se nalazi tecnost do visine h=200mm. Fy =(02 y i Fz =::-g u jednaCinu .S-1.92 Relativno mirovanje tecnosti pri rotaciji (1. potrebno je poznavati zapreminu nastalu obrtanjem povrsine Aa oko vertikalne ose (sl.-=-R TIff.11) u kome je VOl zapremina nas/ala projek/ovalljern krive pOVl".

2 ld rc Pc = (p. kod kojih je polama koordinata 1'2 == X2 + y2. dobija se sila pritiska D/2 CO2 co 2 D2 D 2 rc PA == 0 p[T r2 +g(h-a)]2rndr==p[ 16g: +g(h-a)]-4-=522.4 = PV.Pa )z=-Ch-a+!1) -4-= P T(T+ b ) + g(h-a+H) I 2 2 J4= 128.itiJ*a na njemu ?leli?leamo (i nehomogeno). koja glasi Z 2 2 = 2g (X + y co 2 2 2 ) .. gde je VAro zaprernina prikazana srafurom na sl.2N .8-1c).Prema tome.5) raspored pritiska (1).8-1j). f . i to za z = -(h . Za primenu ovog izraza potrebno je poznavati rastojanje Zo (vo sLP.gz] .8-1d) bice. Uvrstavajuci u izraz (1.7. Dakle. Kada poklopac C-C predstavlja dec cilindricne povrsi (v.8-1b. y=O) dobija rastojanje a == co 2 R2 12g. 1 D 2 rc [2 2 1 J2 Zo g-1302.4rog == p[~(h-a) +2~zoJg . Najpre ce se odrediti sila pritiska na poldopac A-A. prema kojima je d rc [co D. (1) 1z jednaCine (1).8-Ib). ova sila pritiska moze biti odfedel1a i primenom izraza (1. P.7.7. lcoje se odreduje iz jednacine (2) i iznosi ovom drugom metodom iznosi: Zo 2 =co 2 D2 18g.P.11).1.P.6). sto predstavlja.1.2) iii (1./ S druge strane.~ .1.1).gz] +C Konstallta illtegracije C odreduje se iz uslova poznavanja pritiska (p =Pa) U koordinatnom pocetlru (x=y=z=O) . sLP.1':. prema kome je PA = (p. sl. Pry! l1aCin je primenom izraza (1. koje u potpu110sti definise polozaj koordinatnog sistema. polje pritiska odredeno jednaCinom (1).Relativno mirovanje' tec710sti pri rotacifi 93 (1. Kako je u t odnosu na osu rotacije poklopac A-A osnosimetrican to ce se podil1tegralne veliCine napisati u polamo-cilindricnim koordinatama. Si1a pritiska na .8.8. i to na dva nacina.1. Sila pritiska koja deluje na poklopac B-B (sLP. takode.1.a). prema kome sledi: :J _ _ D lB-pVBrog-p 3(2) 3 rc+ D4 rc (l+h-a)+2 D4 rc D rc .Pa == p[(x + i)co 12. tada je polie p.5). polje apsolutnog pritiska odredeno je jednaCinom p.7. te se za odredivanje sile pritiska mogu primeniti izrazi (1.5.8N.je lineamo i homogeno na cilindricnoj povrsi sa rc = canst.8-1e) tada je poJama koordinata ovog poklopca rc = D 12 +b = const.9N. odredena primenom izraza (1. dobija se polje pritiska p = p[CX2 + i)co 2 12.. sl. za ovaj sJucaj.P. . i ona iznosi C =p a' Dakle. 2 Ako poldopac C-C predstavlja deo rayne povrSi (v.11). sila pritiska odredena .Pa)dA. za P = P a' dobija se jednaCina slobodne povrsi tecnosti. i element povrsine dA = 2rndr koji vazi sarno za osnosimetricne povrsi (v. sustinski.. razliCit slucaj od predhodnog karla je poklopac bic cleo cilindricne povrsi. (2) a iz koje se za uslov poznavanja koordinata na nivou slobodne povrsi tecnosti u pijezometarskoj cevcici (x=R.1.

d 2 =300mrn. UYI 0'1 (3) a sto.l. u ovom slucaju. i u njemu polje pritiska (3) za Xl == 0. Odrediti silu pritiska koja deluje na: a) poklopac sa s1.P. Dati podaci su: d l = lOOmm. koristeCi izraz (l.CP)' Kako izmedu ovih koordinata postoje veze X==Xj +~ +b" Y==YI' Z==Zj"-(h-a+H). 2 Ovde treba napornenuti da je za resavanje integrala koriscena trigol1ometrijska relacija COs 2 cp== (1 + cos2cp) 12. v razrnatranim slucajevima. h=50mm. Y1.7. P. to se i.1. Iz jednaCine slobodne povrsi. Za primenu ovog izraza. a zatim i iz novouvedenih ortogonalnih koordinata prelazi se na polarno-cilindricne (X 1. Zl =Tjsincp. Kalup se okrece konstantnim brojem obrta n=100o/min. dobijenoll1 iz (1. 2 .3). za primenu.5).g11 S111CP+ g(h-a+H)l.8-lf Konacno.+TTj COS-cP.l. prvou Dekartove koordinate (xl 'YI . ISg. bice odredjel1a primenom izraza (1.jpogodnije za primenu.8-2. polje pritiska odredeno jednaCil10m (1) nijena. Problem 1.8. sl.P.l. uostalom.8-2c. Da bi se odredila ova sila vI'si se transformacija koordinatnog sistema.8.8-1b i f).94 Relativl10 mirovmz/e teCiwsti pri rotaci/i poklopac C-C. i b) poklopac sa sl. .11) potrebno je poznavati slobodnu pOVrs tecnosti. d 3 =400mm.' (j}d 2 d 2 1[ postO]l dopunskl clan P-U-4-' koji je posledica razliCitih polja pritiska u . dobija serastojan. za I' = d3 12. i sledi sa sl.8-2a.ie a= Q) 2 d. PoredeCi izraze za sile Po: i p~' sledi da u sili P.7.47s-1 • Za odredivanje sile pritiska primenom izraza (1.P. az.=odTjdcp=g"2 { D d l (T+ b ) +16J+g(h-a+H) } =130N.Zl)' vezane za teziste poJrJopca C-C (v. aZI &r)"&P .lminijurna na sredini poldopca ima mali otvO! za sipanje tecnog rnetala (veza sa atinosferom). najpogodniji oblik polja pritiska co 2 D ? co 2 2 7 " p.z jednacine (1) dobija.. dobija se sila pritiska " 'dl2 Pc = J 0 I 2n co 2 [ 0 (p-Pa )". Centrifugalni kalup za livenje ali.5). koja je odredena jednacinom Z =0)21'2 12g . Yj ==TjCOSCP. U novouvedenim polarno-cilindricnim koordinatama element povrSine je dA = «yj dz) == a:i1"&P dYldcp =Y1drjdcp . p= 2700kgl m 3 • \ \ c) \ RESEfilfE: a) Sud se okreeSe konstantnom ugaonorn brzinorn co = me 130 = 1O. koje je .Pa = p[T(X1 +T+ b).

h=200mm. oblika zarubljenog konusa visine H=200mm. na rastojanju R=75mrll.1.8-2b). H=200mm. -d1 )n 1 din l P::=pVOl g=pl2n(T+ R )"2 R n+ 4 h+"2-4.1. Problem 1.Relativno mirovanje tecnosti pri rotaciji 95 potrebno za odredivanje merodavne. koje treba postaviti pijezometarsku cevCicu da sila pritiska na kvadratni pciklopac bude jednaka nuli. Kada se sud okrece konstantnom ugaonom brzinom ro = lOs· J .IE: 2 I" Dn 2 d2 2 4 roR 2 n 22 Dnro 2] .8-3. sl. pri ro =lOs· 1 .8-4 RESEN. c) one rastojanje R o' pri roo == 50s· 1 i b=177mm na. koje su na medusoh bnom rastojanju R=80mm. .apunjen tecnoscu gustine p.1. Odrediti onu ugac)llu brzinu kojom ciliridricni sud.1E· ro =JL Ig(D2 H _IR3 -ahl) D2'1i 4 3 =12 6s· 1 ' Slika P. Cilindricni sud precnika D=200mm i sud kvadratnog poprecnog preseka.6N. I" 2 b) Sila pritiska na poklopac kalupa je Jrld3ro n 2 2 p:= pg4 16g +16(d2 -d1 ) 2 (d z +d1 )-(d3 -d2 )h I" it 2 .z 2 2 )-U(D +dD+d )H+~ g:=447N. ! ' . nalaze se dye pijezometarske cevcice unutrasnjih precnika d 1=4mm i d z=6mm. d] +d2 g g Problem 1. treba da se okrece da bi sila " .p. sila pritiska iznosi dJ 1 2 (d.8-4. Dati podaci su: D=400mm. d=200mm. pritiska na poklopac u stanju obrtanja konstantnom ugaonom brzinom. Dati podaci su: D=400mm. b) onu ugaonu brzinu pri kojoj ce sila pritiska na .kruzni poklopac biti jednaka nuli. p=lOOOkg/m3 • Slika P. RESEN. odrediti silu pritiska koja deluje na poklopac suda. Na poklopcu suda nalazi se pijezometarska cevCica.u kojoj je Vcida do visine h=lOOmm. ] := 364. Uvodenjem poluprecnika torusa R := (d 2 .' Problem 1.srafirane zapremine VOl (v. 1=150mm.8-3 . istovremeno se krece konstantnim ubrzanjem a:= 3ml S2 i okrece se konstantnom ugaonom brzinom ro. h=lOOtnm. R=50mm. tako da sile pritiska koje deluju na kruzni i kvadratni poklopac budu iste. Odrediti: a) stranicu kvadrata b.d1 ) 14 . Na poklopcu suda.P. bila duplo veca od sile pritiska na isH poklopac u stanju mirovanja. P=pl-4-CH+h.5N.8-5.a Jg::=593. a=lOOmm. stranice b.

(3) Sila pritisica lcoja deluje na kvadratni poklopac. daje jednacinu ibl2 2[0)2 neb -6R )+(a+g)h 2 2 . za P = P a' sledi jednaCina slobodne povrsi.sl.1.Pa)z=_(h_Hldxdy= pb Pk . bila jednaka nuli potrebno je da obrtni paraboloid slobodne povrsi sece polclopac. 7.96 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji RESEN. da je nova sila pritiska jednaka nuli. primenom izraza (1.11). Fy = yO) 2 iF. prirotaciji suda. i rastojanje Zo = 0)2 D2 /8(a+g)koje je potrebno zaodredivanje sile pritiska (v~ sLP ~1. rastojanje H =0)2 R2 /2(a+ g) koje definise polozaj koordinatnog sistema u odnosu. dobija se .7.1). prema (1~8. i koriscenjem uslova p = p a za x=y=z=O. b) Da bi sila pritiska na nelci poklopac. 0)2 PO) 2 Cije je realno i pozitivno resenje b=l77mm. odredena izrazom (3). u lcoji se zamenjuje polje pritiska (1) za z=-(h-H). Njihovim uvrstavanjein u jednaCinu (1.ni poklopac.pokiopac. l J (4) Uslov zadatka. Kada se cilindricnisudoktecenovom ugaonom brzinom O)j tada je sila pritiska na kruz. dobija se polje pritiska a) c) 2 P-Pa=PT(X +y)-p(a+g)z 0) 2 2 (1) iz koga. Iz uslova zadatka.7E: a) Pri zadatom kretanju suda. komponente rezultujuce zapremiIliike sHe su: F: = xO) 2. je D 2n 1 Po = pVro(a+g):=: P-4-(h-H +2 zo )(a+g).5).P.:=: -( a + g). za x=R i y=O.8-5b)~ Sila pritiska na kruzpJ. Po = b4+Lr12hca+g)_6R2]b2_12Po =0.8-5c). iznosi Pk = 4Jo f'b/2 Jo(p. takode. koja glasi: 0)2(X2+y2) . To ce prouzrokovati dejstvo potpritislca na sredisnjem inatpritiska na udaljenijem delu poklopca (v. (2) z= 2(g+a) 1z jednacine (2) dobija se. na zadati nivo tecnosti u pijezometarskoj cevCici.

Slika P. Odrediti ugaonu brzinu pri kojoj ce konusni poklopac biti :___L . napunjen je vodom do visine h=300mm. novozadatom. pri rotaciji. 11. i uslova zadatka P=O. Iznad vode se nalazi vazduh koji je pod natpritiskom Pm == SOOPa. ima otvorenu pijezometarsku cevCicu postavljenu na rastojanju R=lm od ose rotacije. Odrediti sile pritiska koje pri rotacijideluju na poklopceA i B. dobija se Ro = 2(g+a)h 2 (Do +6 :::::79mm. visine H=400mm.. b2 ProD/em 1.C 2 z=:co r2 12(g+a). izraza (1.8-8 . 1:1 8R -D Slika P. I povrsl (1 S 3) . RESENJE: Koriscenjern jednacine izobarskih Ir .8-6. Cilindricni sud precnika D=400rnm.91s ..8. kada se h pijezometarska cevCica..l. Odrediti ugaonu brzinu (j) tako da sila pritiska fluida na poklopac. precnika D=lm i visine H=O. 11.Sm napunjena tecnost gustine p.1. Konusni sud istovremeno se okrece konstantnom ugaonom brzinom co i krece vertikalno nagore ubrzanjem a = Sm/ S2..11) za sracunavanje sile pritiska P na konusni ornotac.S-6 ProD/em 1.l. Slika P. u kojoj je do visine h=O.S-7 PF'fIDlem 1.h neopterecen.. nalazi na rastojanju Ro' KoristeCi uslov PI< = 0. RESENJE: 1 PA =: 2 2 2 24 pco ab(a +b ) .Sm.l. od ose rotacije. 1z stanja mirovanja sud poCinje da se okrece konstantnom ugaonom brzinom 00 . dobija se ugaona brzina (g+a)r:!}H/3+ h ) _ -I co=4 2 ! 2 -S. ugaonom brzinom 00 0. Poznate velicine su: a.Relativno mirovanje lecnosti pri rotaciji 97 (i)] =4 ~ (g+a)h .8-7. . 8W-D C) 1zraz (4) za silu pritiska vazi i kada se sud okrece.. PB = P~-4-( fD 2TCco 2D2 16g +h)-abh l J. p. D. b. P. _] '? 2 == 64s . (i). v' v • a . Konusni sud. bude duplo veca od sile pritiska vazduha iz stanja mirovanja.oJa za so b0 d nu povrs Ima 0 b]'l ~. RESENJE: Sila pritiska na poklopac suda u stanju mirovanja (s1.S-8.8-Sa) iznosi p a) b) Kada se sud okrece konstantnom ugaonom brzinom CO tada je polozaj Po = Pm D 2TC I 4.

' Uvrstavanjem komponenata rezultujuce zapreminske sile (Fr =roo 2 . Kada se cilindar okrece konstantnom • .83s. koristeci uslov zadatka: P + PM ::: 2Po. D pD cIJa su resenja: 00] == 17s-] i 00 2 ::: 2.omugaonom brzinom 00 = 15s. Nairne. Cilindricni sud. U stanju mirovanja (sl.98 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji tecnosti u sudu prikazan na s1. )](D -d 2 2 2 )4' 1t Pri rotaciji. P. trazeno resenje za ugaonu brzinu 00::: 17s-1 . dobija se kvadratna jednaCina oo 2 _ 8 . slede geometrijske i b= Doo JH-h . nalazi maliotvor za vezu sa atmosferom.8-9 Problem 1.8-8b.Pa)z=b2rndr::: [Pm .P. i jednacine zapreminskog bilansa vazduha velicine D:7t (H -h)::: t~b. te je. precnika D==600mm.pgb+ j DI2 16 (D poo2 2 +d.Jg(H-h) 00 P == dl2 (p. napunjen je uljem gustine 3 p == 900kg / m do visine H=300mm.1. Na kraju. dobija se polje pritiska (1) 1z jednacine (1).1). I-I p 1 D RESENJE: Uvodenjem veliCina d = D~r--l-_-J-:-l--=_'-~=~g==. na sredini. U hidraulicko .7. osim sile pritiska P. Kolikom sHorn pri rotaciji treba delovati na Idip da bi slobodna povrs ulja dodirivala dno suda.Jg(H-h)oo+4[pg(H-h)-Pm ] =0 .pneumatskom cilindru moze da se krece klip bez trenja. Pri rotaciji suda natpritisak vazduha ostaje konstantan.- Problem 1.8-10.7.1. \ I Slika P. na poklopac deluje i sila pritiska PM == Pmd2n /4. dakle. i koriscenjem uslova za pritisak P = Pa + Pm' za r==z==O.1 . za P == Pa + Pm' dobija se jednacina izobarske POvrSl nivoa tecnosti u sudu z == oo 2 r2 / 2g . to se ovo resenje odbacuje. pa ce pre rna politropskoj promeni stanja (p V n == const. zapremina vazduha ostaje konstantna.8-10) klip uravnotezi ddi potpritisak koji vlada u vazdusnom prostoru iznad klipa.5). dobija se sila pritiska tecnosti na poklopac suda d2 ::: 4D .2 g koje definisu polozaj nivoa tecnosti u sudu. Iznad ulja se luilazi klip tezine G=20N u kome se. u kojem se koristi jednaCina polja pritiska (1) za z=b. .1• Ovim resenjima odgovaraju vrednosti precnika d j =306mm i d 2 =748mm. Fz ::: -g) u jednacinu (1.=. Sud se okrece konstanhi.PrimenomjednaiSine izobarske povrsi za l'=d/2 i z=b. Na osnovu izraza (1. Kakoje d 2 >D.8-9.1.) biti Pm == const.

/8g i ~ I a) b) 112 == 0/ d.-)=393s-I . ~<te- risticna rastojanja: h1 == co 2 d. Odrediti onu ugaonu brzinu pri kojoj ce u vazdusnom prostoru cilindra vladati atmosferski pritisak. tako da slobodna povrsdodiruje dno sud a.P. nalazi se tecnostgustine p == lOOOkg/ m3 nasuta do visine H=184mm. pri kojojce slobodna povrS tecnosti dodirivati dna sud a i silu pritiska koja deluje na dno suda. izmedu spoljasnjeg i unutrasnjeg cilindra precnika d 2 =200mm i d j =lOOmm.Re/ativ170 miroval1jetecnosti pri rotaciji 99 ugaonom brzinom. koja sledi iz (1. d=50mm. / 8g. Sud poCinje da se ohece hmstantnom ugaonom brzinom co.d 2 )1t.8.13.5). Dati su podaci: D=200mm.'~~~~~ I pri cemn sn h H=_co-(l. napunjen je uljem gustine p do visine h i slojem vazduha debljine a (h>a). h=lOOmm..8-12b.Pa . ali tako da vazduh dodiruje dno ciEndra. G=lOON. Odtediti ugaonu brzinu. u cilindar ustrujava okolni vazduh. koji zatvara cilindar.1. tada je polozaj tecnosti u sudu prikazan na Bl. tada kroz otvor u klipu. 1z jednaCine slobodne povrsi tecnosti.~6 l--g-) 2D2 h 8g CO 2 D2 4G ) (2aD2)11 Pm == (Pa + D2 1t 11 ud2 . Odrediti sHu pritiska koja deluje na Idip. i visine b == h PI' / Pa ' te resavanjem kvadratne jednacine: co 2 -~fibb 01+ 16gb _ 64G =0 D D2 pnD4 ' h Pa H dobija se ugaona brzina 4 CL 2 co==-(vgb+. p" == Ibar .8-10 1.1. U cilindricnom sudu. dobivaju se L~ .S-II Prublem 1. 1znad vazduha nalazi se klip teiine G.8. Hidraulicko-pneumatski cilindar.8-12.. U toku rotacije ne dolazi do prosipanja tecnosti iz suda. a glasi H z == co 2 r2 / 2g. Pri rotaciji vazduh tnenja stanje politropski sa stepenom politrope n.. p == 1000kg / m3 RESENJE Uvodenjem potpritiska PI' =40 I (D 2 . Pa RESENJE Rezultujuca sila pritiska je p =lP16(D r (02 2 2 1 2 2 1t d21C +d ) + Pm . Slika P. RESENJE: Kada se sud okrece konstantnom ugaoncim brzinom. Zapremine tecno- Stika P.8-l2 .pgHJD .d )'4+ Pm-4-= G. ptecnika D.· Promena staDja vazduha je izotermska.1. a -t--f':. D D pn ' f! Slika P.l.

a)..8-13 KoristeCi jednakost zapremina tecnosti pre i u toku rotacije D 2 rc d 2 rc D 2 rc d 2n · 1 D 2 rc d 2 rc -4. '10 r mosferi (s1.n dt rc Va = (d 2 -d] )-.H.h =:: -4..SN.h b) ako se na njoj nalazi prstenasti klip tdine H "1 .) su . Odrediti.8-13a) odreduje se velicina 2 h == 4G I (pgd rc).8-13a i c.l.(H + b) . za koliko se spusti klip u manjem cilindru u odnosu na pocetno stanje nlvnotde klipa.5).8. +d1 ) =:: ProDlem 1. I d I' I a) b) c) ml~ ?~ RESENJE: a) Iz jednacine ravnotde sila. Kako je Vo = Vffi . jer tecnost prostrujava kroz otvore u medjuzidu iz manjeg cilindra u veei.''-'j" Go (cU• 1 •8 1~ ~ \ ". i .8. Slika P.8.P. VO) =2(4 h2 --4.4 h1 ). Cilindri se iz pocetnih stanja mirovanja. na kojima obrtni paraboloid sIobodne povrSi sece cilindre. pri rotaciji cilindra.8~13. Ciji je pocetak u odnosu na pocetni polozaj klipa odreden visinom b. r-z.15. U cilindru manjeg precnika. a u toku rotacije P =:: pVrog.h1 )' Zato sto tecnost ne istice iz suda.L • "'.. d 2 rc P =:: pVrog =:: p-4-(a+b+h r 12)g.L8~13b). Kada se cilindri okreeu konstantriom ugaonom brzinom tada se klip u unutrasnjem cilindru spusti za hod a (sl. na tecnosti gustine p.(H + 11) .1. Ona daje visine hI =:: co 2d 2 /8g i h2 =:: co 2 D2 18g. 2 · 2 rc 1 d. koje deluju na klip u pocetnom polozaju mirovanja (sl.1 • Sila pritiska koja deluje na dno suda u pocetnom stanju mirovanja je Po =:: pVog =:: 42. V usvojenom koordinatnom sistemu. dobija se hod spustanja klipa . pocinju okretati konstantnim ugaonim brzinama co =:: lOS-I. prema (1. precnika d=100mm. U cilindru precnika D==200mm nalazi se manji cilindar. pdkazanih na sLP. pri tome eliminisuCi veliCinu b.-4.1. Iz izraza (1. moze se koristiti uslov jednakosti zapremina Va =VO) iz kojeg sledi 24s. to sledi da je i Po =:: Pro' i to bez obzira na vrednost ugaone brzine co. Tom prilikom klip u manjem cilindru se spusta. nalazi se klip tezine G.100 Relativl10 mirovanje teenosti pri rotaciji sti u pocetnom stanju mirovanja (Va) i u toku rotacije (V". Da bi se zadatak rdio uvodi se polarno-cilindricni koordinatni sistem. u slucaju da je tecnost izmedu ciIindara: AZ ! a) otvorena prema at. jednaCina nivoa slobodne povrSi je z =:: co 2r2 I 2g.11) dobija se sila pritiska koja deluje na klip .4 (a + b) + 2 (-4-h2.1. tankih zidova. i uslov ravnotde sila P=G. (f) 2 = 4 JgH led.

na koji za vreme obrtanja deluje siia F.8-14b. r==dl2. don 4F 00 2 2 D2 (1) Za odredivanje konstnnte illtegracije C1 koristi se usIov jednakosti pritisaka u tecnostima gustina PI i P2 11a njihovoj razdelnoj povrSi. Poznate veliCine su: D.5). Mali oivor na omotacu zatvara se klipom precnika do.Refativno mirovanje tecnosti pri rotaciji 10 1 19rnrn. z=O) dobija najjednostavlliji oblik konstante C! = Cz. Kako su u sudu prisutne dye razliCite tecnosti.8. z=h) klipa P = P a +4F 1 dgn. koristi se uslov poznavanja pritiska u tacki B (r=DI2.g(z-h)] . gde indeks i==l predstavlja tecnost gustine PI' a i==2 tecnost gustine P2' Za odredivanje konstante integracije C2 .Pa == -2-+ P2[T(r -4). b) Ponavijanjem postupka iz dela zaelatka pod a). napunjen dvema tecnostirna gustina PI i P2' okrece se oko svoje vertikaine ose konstantnom ugaonorn brzinom oo. Ove velicine odreduju se iz jedllakosti zapremina tecnosti pre i u toku obrtallja. posle cega sledi doTe pa ce polje pritiska u fluidu gustine P2 biti odredeno jednaCillom C2 == Pa 4F +-2-- P2 (-8-.8-14. dobija se hoel klipa a = (D . Zatvoreni cilindricni sud precnika D. P. to ce se dobiti dva razliCita polja pritiska: Pi = Pi (oo 2r2 12 -gz)+Ci (i=1. Pl' P2' 111 <h 2 • RESENJE.gh). 2 2 D4 1t h1 == t 2· d 41l (h1 + 112 ) i jednaCine razdeine . oo 2D2 P2 . do. i iznose: 00== ~(h1+h2)~glhl ' d==D~2hl/(hl+h2) Polje pritiska u fluidu koji relativno miruje pri rotaciji odredeno je jednaCinom (1. F. Kada se sud okrece konstantnom ugaonom brzinom ill.d )(f} /16g == 2 2 2 a == ~g (D _d 2 2 ) == 19mm.1. 2 lla pro za tecnost gustine PI' koja glasi povrsi z = nJ2 .2). pa ce polje pritiska u fluidu gustine PI biti odredello jedllaCinom . takvom da razdelna povrs h D tecnosti dodiruje dno suda h2 r (sl.1. /z. to se zn koordinate tacke O(r=O. KaIco je nn razdelnoj povrsi polje pritiska u potpunosti odredeno jednacinom (1). Problem 1.hl' h 2 . u kojoj se uVrStavaju koordinate tacke z == (hI + h2 ) . tacla obe tecnosti kvase poklopac Ger je h2 > hI)' a) b) Polozaj tecnosti prikazan na s1.8-14b). odreden je ugaonom brzinom 00 i precnikom d na kome povrs razdvajanja fluida sece poldopac suda. Odrediti sHu pritiska na poklopac suda u slucaju da granicna povrs tecnosti koje se ne mesaju dodiruje dno suda.P.

z) i novih koordinata (Xl 'YI .1.5). pri rotaciji suda sa konstantnom ugaonom brzinom CD = 1O~-1. coscx.Pa)Yr=odA =8 lal/Cx) PT Xl2 .Pa = p[T(X + y ). kako se iz jednaCine (1) dobija jednacina slobodne povrsi z = ~. Y = a+ Yl COScx. dobivaju se sHe pritiska koje deluju na poldopac sud a ~ = (2) J d/2 0 {4F r(j}d l CD D 1d n (PI-Pa)z=ht +I'J.gh) doTe Na kraju.P. Nairne.8.. 4 2 co 2 a 2 +a +-2JSlllcx. za Yl = 0.H (a 2 +~)Zl +(H) 2z]2 + A 00 \ I g Treba napomenuti da se sila pritiska P maze odtediti i na nesto jednostavniji naCin. primenom izraza (1.gz]. dxldz] = -3 pga (2h +-.-zl sin a . Zato se uvodi novi koordinatni sis tern koji je vezan za jednu od osnovica bocnih trouglastih povrsina (sl. dobija se polje pritiska P. Veza izmedu starih (x.+ PI (2 r .dr= d. to primenom izraza (1.5). vezanog za vrh piramide (sl.1.dr= dg1C -p(uj(D +d )+g(hl+hz-h)J CD -d )"4' 4F r (02 2 2 l} 2 2 1C Sabiranjem ovih sila dobija se rezultujuca sila pritiska koja deluje na poklopac suda P = PI + P2 . co 2 2 Z (1) Za odredivanje sile pritiska" koja deluJe na omotac piramide.P.8-15 pri cemu su: sincx.Pa =.n +PIl16-gChl +h Z )j+P2(gh---)J-4-' 8 { 2 2 2 2 P2= .8.l.Zl) glasi X =xl. y. Sud oblika piramide visine h=500rnn1. fDI2 dlZ (PZ-Pa)z=h t +hz 2nr.7.11) sledi CD . opterecuje omotac pitamide. ProIJlem 1. RESENJE: Koriscenjem jednaCine (1. 22ghl. u polje pritiska (1).2 . i =-h+ 11 sincx. 2a (a= lOOmm). Odrediti silu pritiska koja. tj.4). polje pritiska odredeno jednacinom (1) nije najpogodnije. odnosno linije koje ogranicavaju povrSinu. i H= ~a 2 + h 2 • U novousvojenom koordinatnom sistemu za laake trougla.IN.gz) .P2 (-. napunjen je vodom. na cetiri trougaone povrsine. (x2+l).8-15b). osnove oblika kvadrata 2a .7.8-15b).-) = 144. UvrstavajuCi vezu izmedu koordinata (2).8-15. dobija se sila pritiska P= I co2[ 2 gh a ff (p.xI/a).. =h I H. . Na vrhu piramide nalazi se mali otvor za vezu sa atmosferom.102 Relativno mirovanje te610sti pri rotacij'i 2 2 2 4F co CO D2 PI . 2nr. u kome je polje pritiska odredeno jednacinom (1) i/ili jednacinom (2). vaZl funkcionalna zavisnost: I(x]) = H(l.+z] coscx. i uslova poznavanja pritiska (p = P a ) u pocetku koordinatnog sistema.-8. (2) Slika P. a zatim primenjujuci izraz (1. =a I H.

1.8-17 Problem 1.8-16 Slika lP. dobija se trazena sila pritiska 2 P=P[o.S-IS . i d) kruga (sl. Odrediti silu pritiska koja pri rotaciji suda deluje na pravougaoni poldopacA-A. 18b).slobodne povrSi(sl..S-1Se).8. .J l 2·1"i zdxdyJg= -3 pga 4 a .. pcluprecnika R=lOOmm i duiine 2a=400mm.P. napunjen je vodom i okrece se oko vertikalne ose konstantnom ugaonom brzinom (D =: lOS-I. h.RESENIE: a) Usvajanjem pravouglog koordinatnogsistema (Xl' Yl' Zl) u ternenu obrtnog paraboloida .S-lSd). Odrediti sHu pritiska koja c1eluje na ekscentricno postavljenu (u odnosu na osu rotacije) povrsinu oblika: a) elipse (sl.8-18a) olcrece se konstantnom ugaonoill brzinom co..Relativno mirovanje tec710sti pri rotaciji 103 P =: pV(Og =0 p(2a) 2 1 h--. Poznate veliCine su: G.8-16 1Z stanja mirovanja pocinje da se okrece konstantnom ugaonom brzinom (D.l. 2 2 2 l FA == pabTL (D2 +R -1' + 12 (a +b cos Ct. b) pravougaonilea (sl. RESENJE: KoristeCi potpuno identican postupale opisan u zadatleu 1. Ct. 00 .1. (~ 2 +a )+gR]R n=:97.8-17. R.-- ~ co a) c) d) e) Stika P. c.8-18. 2 2 (2h+--) (Da 2 g .8. .P.8-15 dobija se si1a pritiska D)212gh 2 2 J. p. Cilindricni sud (sl.p. 17. Horizontalni cilindricni sud.1.P.1. Sud sa 81. Odrediti silu pritiska koja deluje n3 poklopac A-A.1. D).8-18c).P. 2 2 Problem 1. (D. P. c) trougla (sl. R.8~18a) i koriscenjem jednaCine (1. b..l.4). pn odredivanju sile P..1E: Ponavljanjem postupka datog u primeru 1. r.) J.1..P.' .1.6N.(2a) h+4 . dobija se polje pritiska (1) .P. p.8. Ro. RESEN. b. Poznate veliCine su: G. Na osi suda nalazi se mali otvorza vezu sa atmosferom. Stika P.1. PF'rubiem U~·16.

p. polamo . u odnosu na pocetno stanje rnirovanja.l.p 2 2 ] } R -Ro +'4(a +b ) + gh 2 (5) Na osnOVLl izraza (5).S-19.: ako sud miruje (ro=O) sila pritiska koja deluje na povrilinu elipse iznosi P = pghabn. Poloiaj tecnosti u cilindrima.cilindricne koordinate. kao na pr. ro 2 2 . u odnosu na osu rotacije. ro. G. posredstvom relacija Xl =R+x.Pa = P { 0)2 [R2 +2aRcoscp+ a 2r2 cos 2 cp+b 2r2 sin 2 <pj + g(h . za: Xl =-R O YI =0 i Zl =d. Levi cilindar otvoren je prema atmoSferi.d) . sila pritiska na ekscentricno postavljenu povrsinu. (2) a zatim se posredstvom parametarskih jednacina elipse x=arcoscp. dok se udesnom na tecnostinalazi klip tezine G. Kako oblik polja pritiska (1) nije pogodan za direktno integraljenje to ce se izvrsiti dvostruka transformacija koordinata. za a=b. dobija se polje pritiska 2 P. .8-19. prikaian je na sl.Pa)z=odxdy= flaf(p-7 1 : ~~I drdcp= 0 ar lf271 f00 (p-A Pa)z=oabrdrd<p= pabn {ro2 [2 T 1 a.' 2 b 2 2} ab b ro J1 [ 4 j a 2 7. y=brsin(p (3) prelazi 1). dobija se rastojanje d=ro 2Rgl2g koje odreduje ' poloiaj koordinatnog sistema u odnosu na nivo tecnosti u pijezometarskoj cevcici.104 Relativno mirovanje tec110Sti pri rotaciji i jednaCina slobodne povrsi Zl = ~. Kada se sistem okrece konstantnom ugaonom brzinom ro. tada ce klip zauzimati novi ravnoteini poloiaj. Za odredivanje sHe pritiska polje pritiska (1) treba integraliti po povrsini oblika elipse. Hidrocilindri su postavljeni na medllsobnom rastojanju a.P. Prvo..gz}. ro P=PT (c+a) -c 3'+ab 12-Ro 2{[ = P-4-[gh + 16 (D D27i. D.P. i glasi 2 2 2 Problem 1. P = P~4l3' (c+a)3(3a-c)+c +-S--a Ro + pghT' P == pa n [(R -Rg +a 12) ro 12+ghj . (x.8Ro )] . a. Hidraulicki sistem se sastoji od-2l'vahidrocilindra precnika diD. YI =y. prime nom izraza (1. Zl =z-(h-d). prelazi se u novi ortogonalni koordinatni sistem vezan u preseku osa simetrije elipse (sl. + y. iIi ako je u pitanju knizna povrs poklopca precnika D (a=b=DI2. mog'll se dobiti i izrazi za sile pritiska za nelee jednostavnije slucajeve. iznosi p= = 2 Pa)z=O ay ay If (p. 2 d) ReSenje sledi iz izraza (5). 2 3 3] b (b 2 2)} +pghab. Poznate velicine S11: d. (4) Konacno.5) i polja pritiska (4) (za =0). Iz jednacine (1).1.7. u stanju rnirovanja. 1z jednaCine slobodne povrsi tecno- sti. pri rotaciji. R=O) sila pritiska je P b) c) .8-18b).). posredstvom veza izmedu koordinata (2) i (3). Odrediti za koliko se podigne klipu desnomhidrocllindru.

Sistem prikazan na sl. U opstem slucaju.. Odrediti onu ugaonu brzinu pri kojoj tecnost u rezervoaru ima maksimalnu kineticku energiju.8-20 RESENJE H= d co 2 2 2 2 2 16 (8a + D .8-21 U usvojenom koordinatnom sistemu mogu se definisati jednaCine povrsi koje ogranicavaju fluiclnu zapreminu.d ).-0 I. Dakle. m.tecl1osti pri rotaciji 105 D p co~ ~ '/"'·"1"% ~------~~ a ( Slika P. i obrtnog paraboloida z =(R . Pri tome deo tecnosti iz rezervoara istekne prospe se.8-21.1..8-20 sastoji se od dva hidraulicka cilindra precnika diD. zauzimati polozaj definisan visinskom razlikom h.Relativno mirovanje . Otvoreni konusni rezervoar. ostaje u rezervoaru. Odrediti omi ugaonu brzinu m pri kojoj ce klipovi u cilindrima.2 m)+h] 8a +D -d pD'IT d 16g 2 2 2 Problem 1. D +d g 2 2 Problem 1. 1 = PO) 2 'IT). R RESENfE Kada se rezervoar okrece konstantnom ugaonom brzinom. h.(r) dz)r 3dr =-PO) 2 nR 4H -0)2R2) (. RESENJE: m= { 4 D2 }1/2 [--2-(M . Hidraulicki sistem se okrece.l.a. II (r). obrtni paraboloid slobodne povrsi da sece povrs konusa. cije je osno rastojanje a. Kineticka energija elementarno male mase fluida je Stika P. u stanju mirovanja ceo je napunjen tecnoscu gustine p. . i napunjen je tecnoscu gustine p iznad koje se nalaze klipovi masa m i lv!. kineticka energija preostale koliCine tecnosti iznosi E K dE K 1 ="2 (rm) 2 pdV = PC!) 2 'ITr 3drdz .P. pri cemu ce. Poznate velicine su: d.P. ito: konusa 2 z = H(l-r / R) =. tada deo tecnosti istekne iz njega. od prvobitne koliCine. a preostala tecnost u rezervoaru zauzima polozaj prikazan na sl.8-21.2)0)2/ 2g = 12 (r). oko vertikalne ose cilindra precnika d. poluprecnika R i visine H. gde je co 2 R2 12g = h.[R ( Jf. M. (r) 4 5 6g I . p..8-20. konstantnom ugaonom brzinom co. Izracunati koji deo tecnosti.1.1. D. Rezervoar poCinje da se okrece konstantnom ugaonom brzinom co.

delie. deluje rezultujuca zapreminska sila po jedinici mase F=:g. r(n / 2) ReSavanjem ave diferencijalne jednacine i primenom granicnog uslova h(re / 2) =0. Iz l1slova poznavanja ubrzanja g(R) odredjuje se konstanta a = g(R) R2 = go R2 . i koriseenjem veza izmedju Dekartovih i polarnih koordinata x = r cosq> i y = r sinq> ..! p(g-a+0)2.81ml S2. Slika P.p.4a).8. 2go 1.8-24 a) Iz Ojlerove jednaCine dplp=:Fxdx+Fydy.. prema (1.-a+0)2. Odrediti: a) polje hidrostatickog pritiska u okeanu. u kojoj su Fx=x0)2_g(r)cosq> i Fy = -gsincp .= . Na tela zapremine V.108 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji g(R) = 9. a p=-f pdA=-! grad. Prime nom ovog uslova iz jednacine (a) se ~obija jednacina slobadne povrsi 0)2 goRh .+ . J?ESENJE: S obzirom da se Zemlja okrece oko svoje cl.1. taka da zakon promene ubrzanja glasi: g(r) = go (R 1r)2. p 0 0 r 2 =R.4.1. Za opisani naCin kretanja suda.2(R +h)3 cas <p =0 . A v V v .r cos q>. SHe koje delnjn os telo koje tile mdazi u fiuidn koji lrellativno milt'nje Razmatrace se slucaj kada se neld sud istovremeno lade konstantnim ubrzanjem i okrece aka vertikalne ose konstantnom ugaonam brzinom CD.:..deluje sila pritiska na okvasenu povrsinu A (s1. i neka se tom prilikom u tecnosti nalazi tela zapremi'ne V i gustine Pm (sl.dV=:-! pFdV=:. p = Pa' dobija se hidrostaticko polje pritiska u okeanu P-Pa R2 0)2' 2 2 . na proizvoljnoiza. 8 Aa) koj a a granicava zapremimi V iiznosi '.8.1). pri cemu je radi jednostavnosti zapisa uvedena oznaka go =: g(R). koje se nalazi u tecnosti... dobija se diferencijalna jednaCina dp p =: [-g(r) +0)2r cos 2 <p] dr .8. s' 0) ose za jedan dan to je njena ugaona brzina 0) = 2re 184600.bran fluidni. 2 Kako je R »h to jednacina slabodne povrsi maze da se napise u obliku: 0)2 R2 2 h(q» = --cos cp.:)dV..g R+g .1.. b) jednaCinu slobodne povrsi okeana i c) dubinu vode na ekvatoru.. (a) b) Na praizvaljnaj geografskoj sirini nivo slobodne povrsi (p = p a) definisan je radijusom r(<p)=R+h(q».

iz jednacine ravnoteie sila koje cleluju na telo.ftenu Arhimedovu siill potiJ'Ka koja deluje na najkracem rastojanjll od ose rotacije do tdista C (sl.I----"--.25b."? (j) . Za dva ortogonalna pravca SiT) mogu se postaviti jednaCine ravnoteze sila t F" COs(P-()(. Dalde. rc .1. R=50mm.8.. dobija se reakcija veze (1. Sve sile kojedeluju na telo prikazane su na sl. Pm == 7800kg/m\ b=lm..a) sila pritiska. U tecnosti gustine p.:/ .25a.8-25. /" -. Prublem 1.8. za slucaj da je p ::::60°. s tim sto je R== O.4b.).PV (g .P. -PmVa sila inercije i FlI sila u uzetu. tada jednaCina (1. RE'SENJE:.8-2S prikazano na sl.8. kod problema separacije.q.). i inercijske sHe prenosnog translatornog kretanja -PmVa i obrtnog kretanja Pm Vro2 r::. gde su: p == .4b). ()(.~ . Konacna. 1.4.Relativno mirovanje teihosti pri rotaciji 109 Kaleo je ~ == t trdV vektor polozaja tezista C zapremine V usmeren po uop. Na potopljeno tela deluju jos i sile: tezine PmVg.13) Izraz (1..~.:~~~::::::::!f. UIcoliko je posmatrana tela slobodno. h=lOOmm.1.=45°.1.J b) p m Va 0 a) Siika 1.P. Odrediti silu pritisIca koja deluje na z zadnju sU'anu suda AB.8. nalazi se homogena sfera poluprecnika R igustine Pm koja je priCvrScena uzetom za sud. a sto je Slika P.13) definise !z potopljenu zapreminu tela V. na tela gustine Pm deluje "::::::~~'i.14) . Ceo sistem se krece niz strmu ravan konstantnim ubrzanjem.8.14) vaZi.8. Najpre ce se odrediti ubrzanje a koje dovodi kuglicu u posmatrani polozaj sa sl. 1=300mm. (1. Dati su podaci: p=1000kg/m3 .1.1. leao na pI.8.gsiu()(.p)V(a . koja ispunjava prizmaticni sud sa sl.8.}== (Pm .8-25a. toee sila pritiska koja deluje na telo biti p = -pVeg -a +ro2r::).. masena sila Fm == PmV(g-a+ro2r. G=: PmVg sila teiine. . U tom cilju analiziraju se siie koje deluju b) na zapreminu sfere V == R3n.8.

:.. primenom izraza (1. Karla se sud okrece konstantnim brojem obrtaja Q) tada se me.. napunjenom tecnoscu gustine p nalazi se kocka. Sustine 3 Pm == 7800kg! m .. pomocu koga je moguce vuei kocku.8-25a) za nivo slobodne povrsi tecnosti u pijezometarskoj cevCici.. 2 = 6508 N.. .::~-~.g. :D . H.8-27. P. tgj-' cosa.7.-~::. translatorno ubrzanje ~~. -<I homo gena sfera poluprecnika R=30mm i . LS-27 . Pm' Q).8-26. U tacki A kocke vezano je drugo me. Za slucaj da je a..)(h+%) Jb . h H Slika P.{em 1. i primenom jednacine (1. koja je uzetom dmine 1=60mm pricvrscena za osovinu suda.:r.x-(g-asina.. Konacno.) . Ceo sistem se okrece konstantnom ugaonom brzinom Q) oka vertikalne ase. = 1. VezujuCi koordinatni sistem z -x (sl. Cilindricni sud precnika D=500mm napunjen je vodom do visine h=1m. direktno stede iz jednaCine (1.=-::--. RESENJE- H p D Slika P. dobija se trazena sila pritiska PAB == (p. PrOb. i Fz == a sinex. u kojoj se uvrstavaju komponente rezultujuce zapreminske sile Fx == a cosa.1.6/. napravljena od mat~rijala gustine Pm koja visi 0 tanko uze zanemarljive mase vezano za obrtnu tacku O. vezano u taeki A.1. inace.=60° odrediti minimalnu visinu suda H pri kojoj ne dolazi do prosipanja tecnosti.20m.110 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji koje. precnika D.. I. dobija Se polje pritiska p. vuee sHorn F ali taka da kocka zauzima horizontalni polozaj.)z]. U cilindricnom sudu.Pa)z=-(h+b/2) ·b x=b-/ 2 :::: pl a(b -l)cosa.Pa == p[acosa.8-26 .14).80m! s fl.-:. Odrediti sHu koja opterecuje oslonac 0 u ovom polozaju kocke. 1z ovih jednaCina dobija se 2 a = (1 + tga. Poznate velicine su: a. Problem 1. D2 RESENJE: H =h + 16(l +R) sin a...+(g-asina. U tecnosti se nalazi .1). D. stranice a.8. 'C7 -~ ..P.7. g:::: 8.

.

.

. peCima.energije strujanja se dele na prirodna iprtizttdna.ilisu. raketa i s1. Nestisljfva strujanja su ona strujanja kod kojih gustina fluida ostaje konstantna.). Ovoj grupi strujanja pripadaju: strujanja vazduha oko letilica (aviona. kao na pro strujanja u vodovodima. itd. cildonima itd. posmatramo kretanje vode u reci.. kretanju vazdusnih masa u atmosferi). Spoljasnja strujanja su ona koja se imaju kada fluid struji oko nekog tela. kretanje broda. Strujanja se dele i na nestdfjivtl i J'/tfl. Prema prostoru u kame ge obavlja strujanja se dele na spol. Zato ce ovde biti nabrojane osnovne podele strujanja. Prirodna strujanja su ona strujanja koja su izazvana dejstvom prirodnih sila koje su posledica razlike temperatura. Tipicni predstavnici prirodnih strujanja su: strujanja vode u rekama.kao na pI. za jltttdkoji se nalazi u staT/ju betanja kaze se da stnij~ a tajproces se naziva strtija17/e. prirodna strujanja vazduha oko gradevinskih i fabrickih objekata.ailija ittlZutrtlsnja. U zavisnosti od karaktera izvora strujne. a sio je u direktnoj vezi sa vrstom strujanja. 0 ovim strujnim reZimima bice vise ieCiu narednill1 poglavljima. dovodjenjem energije fluidu sa nekom strujnom masinom (pumpom. morima i okeanima.1.1. Pod prinudnim strujanjima podrazumevaju se ona strujanja koja su izazvana nekom prinudom . strujanja vode oko plovnih objekata (camaca. strujanja vazduha u prostorijama koje se ventilira:ju iii klimatizuju. pritisaka ili potencijalnih energija. Prema rezimu sa kojim fluid struji strujanja se dele na: !tlmlizam~ prelazna i turbttlelZlna. kompresorom i s1.tj.). U ovom poglavlju bice objasnjeno. mozda. helikoptera. toplovodima. Ova podela je izvrsena prema raz}icitojfiiickojsustini kojom se ovi rezimi tumace. Nauka koja se bavi proucavanjem mirovanja i kretanja fluida naziva se mehal7lka jltttda. DalcIe. vozova i sl. TEORIJSKE OSNOVlE JEDNODIMENZIJSKIH NESTISLJMH STRUJANJA 2. naftovodima itd. vazduha i drugih tecTIosti i gasova nazivaju se strujanje jlmda. pak. iii. Tako na pro svakodilevno koristimo vodu sa cesme vodovodne mreZe. Svakodnevno smo svedoci nekog procesa strujanja a da toga nismo ni svesni. kamiona. iIi kretanjem tela kroz fluid (let aviona. njene promene zanemarljive. Karakteristicna prinudna strujanja su strujanja u cevovodnim sistemima: vodovodima.). iIi smo izlozeni vetru (tj. Nestisljiva strujanja su na pro strujanja vode u vodovodima. strujanja vazduha u atmosferi itd. parovodima. Unutrasnjastrujanja SU ona koja se odvijaju u prostorima ogranicenim cvrstim povrsinama. gasovodima itd.) i vozila (autoIDobila. Da bi fluid mogao da struji mora da postoji izvor energije koji proizvodi strujanje. brodova. Mehanika fluid a se deli na vise oblasti. automobila i s1. strujanja vazduha u ventilacionim sistemima itd. Navedene podele su osnovne podeJe strujanja. stu se podrazumeva pod pOJinom strujatlje i podele strtijal'~ja. podmomica i s1.1. itd.St31 joe stJrllJ!janje? P~ll\rlleie stJrllljanja. vazduhovodima. ventilatorom. strujanja vazduha oko letilica itd~ . Pod stisljivim strujanjima se podrazumevaju ona strujanja kod kojih je gustina fluida promenljiva. strujanja gasova u strujnim aparatima: raketnim motorima.).ii1a. naftovodima. strujanja gasa u gasovodima. gasovodima. ledno posmatrano strujanje . ali bez velikog zalazenja u detalje.III 2. Sva ta kretanja: vode.

odnosno prilagodavanjem. Zato se problemi strujanja u cevima svrstavaju u grupu jednodimenzijskih strujanja. itd. 2. stisljivo turbulentno strujanje. strujanje gasa u gasovodima je prihudno. ito: . Svako od navedenih osnovnihtipova strujanja moze se dalje razvrstati u podgrupe. dvodimenzijsko (2D) iii trodimenzijsko (3D) strujanje.cevovodi kroz koje fluid struji. kontinuiteta i energije.jednodimenzijsko (lD). te ce se zato u ovom Poglavlju posebna painja posvetiti lD modelu strujanja. Zbog slozenosti realnih strujno-tehnickih problema svaka od osnovnih grupa strujanja je predmet posebnih naucnih iii inZenjerskih istrazivanja.1. Zbog toga postoji potreba za njihovim pojednostavljivanjem. leako analiticki tako i numericki. predstavlja jedan od osnovnih interesa i potreba u inzenjerskoj primeni i praksi? Odgovor na ovo pitanje je .strujanje Njutnovskih i nenjutnovskih fluid a. M> 1).. U svim ovim slucajevima koriste se cevni sistemi . Odavde sledi da su podele strujanja na razliCite grupe "veStacke".relativno jednostavan jer su to jednodimenzijska staciollama sITujall/a.z.viskozno i neviskozno strujanje. tako na pr. a sto zavisi od karaktera proucavanog problema. svode na razliCite fizickomatematicke modele.izotermsko i neizotermsko strujanje. izentropska i realna.· adijabatska. grejanje. za dalji matematicki tretman. Za ID strujanja osnovni . Jedn3ciine koje oplisujllJ stJr'ujanje lIllestRSljivog fl!lIJida U opStem slucaju strujanje je trodimenzijsko.y. . U cevovodimapostoji jedan dominant an pravac strujanja.stacionarno iIi nestacionarno strujanje. Osim ove podele moguce je stiSljiva strujanja razvrstati na: izoterrnska. Nairne. Tako na pro u zavisnosti od vrednos#Mahovog broja stisljiva strujac nja se dele na: dozvucna (subsonicna. ali veoma korisne. leao na pro transport fluid a iii transport energije fluidom. I pored svih slicnosti i razlika sva ova strujanja se opisuju istim jednaCinama: kretanja (Navije-Stoksa). ada se u njemu fluid nekoristi zaobavljanje nekog radnog zadatka. Ovde se moze postaviti pitanje: koja od oblasti mehanike fluida. Kako SU u opstem slucaju ove jednacine veoma kompIikovane to ih je u punom obliku veoma tesko i nezahvalno resavati. unutrasnje. teSkpje zamisliti neki energetski sistem.opsti sistem parcijalnih diferencijalnih jednaCina koje opisuJu strujanje i>vodi se na jednostavne diferencijalne iii algebarske forme koje su lako primeuljive u svakodnevnoj inZenjerskoj praksi. Ovo za posledicu ima da se opste jednacine koje opisuju strujanje. postrojenje iii masinu. Svaka od osnovnih grupa strujanja moze se dalje delhi prema izvesnim kriterijumima koji preciznije odreduju tip strujanja.112 Teorijske OS/1ove ID strujonja istovremeno pripada svakoj od navedenih grupa. M < 1). odnosno 11 =v(x.t) i . hladenje. zavisno od razmatranog problema. . aosnovne strujne velicme brzina i pritisak su funkcije od koordinata i vremena. podmazivanje i s1. iii koja grupa strujnih problema. M ~ 1) i nadzvucna (supersoniCna. . OCigledllo je da postoji dosta razlicitih vrsta strujanja.2. a to je pravac koji se poklapa sa osom svalee pojedinacne cevi. jer grupisu probleme strujanja na grupe slicnih fizicko-matematickih modela. okolozvucna (transonicna. .

1. trodimeTlzijJ'ko stntjonje kod kogo J've J'trlljne velicine (brzina.1.1.. Konkretna resenja ovog sistema diferencijalnih jednaCina za neke iole slozenije slucajeve je tdko nati. Na osnovu ove kratke analize maze se zakljuciti da je laminarno strujanje slojevito strujanje kod koga se fluidni deliti ne mesaju sa okolnim fluidnim deliCima. Primena stati- stike nad strujnim velicinama omogucava da se kod turbulentnog strujanja haos .opste prihvacena definicija turbulentnog strujanja. Navije-Stoksovim 'ednacinama J5i= F -pgradp+ vAv Dv ~ 1 _ (2. sto.h veliCillO.2) U jednacini (2. Posledica ovoga je slab prenos toplote i mase pri laminarnom strujanju.1) i (2.. Postoje dva re.Y.bolje receno oblast izmedju njih. j 0\ Oxi P (2. Jedna ad moguCih definiCija turbulentnog strujanja jeste: turbulentno stmjoi(je je haoticno. Za strujanje stisljivog fluida ove jednaCine imaju slozeniji oblik. / OXi = 0 . koja se naziva preloznrt oblost strujanja. 2 i 3.Ox +v-2 . 2 i 3. u kome su Vi i 11 j komponente brzine.2) bice napisan u tenzorskom obliku . utvrdjuje se na osnovu Rejnoldsovog broja koji predstavlja odnos inercijalnih i viskoznih sila. V)v = ar+grad(T)+ 2co xv:= F -pgradp+ v Av .rtotl.1) DIDt je materijalni izvod.1.1. tempemturo i pnliJ'ok) imo}u slucojnikaro/cter It proJ'toru i V!tIJienUj . jer to zahteva primenu slozenih matematickih metoda. U sistemu diferencijalnih jednaCina (2. tj. pri cen1U indeksi i i j imaju vrednosti 1. tada strujnice u njima zbog relativno male brzine strujanja ostaju paralelne. ili po koordinatnim pravcima x.1)-(2.rtic'ke /rednosti J'/ll/z stnij-n.1 a) koje je korisno napisati i U obliku ail _ _ ail v2 '_ 1 _ ar+(v.1. a pri koriscenju ovih indeksa za jednu vrednost indeksaj indeks i ima vrednosti 1. Jos uvek u literaturi ne postoji tacna . 1. t).1.znaCi da se ano odvija pri manjim vrednostima Rejnoldsovog broja. i jednaCinom kontinuiteta (2. A-Laplasov operator i w=Irotv ugaona brzina fluidnog delica. Kod laminarnog strujanja dominantne su viskozne sile u fluidu.1.2) nepoznate su tri komponente brzine v x' Vy i V z i pritisak p. 'Xi Ov j Ov j 1 oj.z.. Aka je fluid nestisljiv (p =const).1.. at+via=~-. Ovaj sistem od cetiri nelinearne parcijalne diferencijalne jednacine resava se uz pomoc pacetnih i granicnih uslova.. strujanje se opisuje jednaCinama kretanja.zima strujanja: larninomi i tllrbulentm: Granica .3) (2. neuredjenr:.ali istowemellO II tom .4) OV. Zbog kraceg zapisa sistem diferencijalnih'jednacina (2. lzesktcirmomo. Ako se posmaira laminarno strujanje u kanalima iii cevima sa paralelnim ziddvima. Razlog tome je nepoznavanje svih reJevclntnih falctora koji uticu na karakteristike i strukturu ovog strujanja.Teorijske osnove ID strujanja p 113 = p(x.<osu se m{{f{lt dejiniJ'oti sremzje . y i z.1b) (2. gllJ1ina. sto za posledicu ima da se strujanje odvija u slojevima.

srednja blzina po wemenu tj.p. -8 +Vi "-.) t W". napisane u tenzorskom obliku OV j _ OV i 1 op aov] -. kod turbulentnog strujanja.114 Teori. pa su samim tim i problemi turbulentnog strujanja mnogo slozeniji za resavanje.T) glase: .5) vi = vi +V~.dakle.7) .1. Za korektno odredivanje vrednosti srednje brzine po vremenu u posmatranoj tacki strujnog prostora potrebno je da jevreme merenja T sto "duze".1.1. S druge strane.-. Zbog haoticnosti kretanja kod turbulentnog strujanja izmedju susednih fluidnih delica dolazi do razmene mase sto za posledicu ima bolju sveukupmi razmenu mase i energije.5) pri cemu je Vj . Fj =~.2. merenjem brzine pomocu anemometra sa usija~ mm vlaknom s1. a dobijeni rezultati biee veoma lako primenljivi i za laminarna strujanja. +~(y "-. -. p = p+p'. I) v(t) da je brzina u posmatraVx )0 ~ ~ noj . Ova dugotrajnost merenja je reda veliCine sekunde iIi nekoliko sekundi.1. 8al8xi =8al8xi ' dobijaju se: Rejnoldsove jednaCine. na pr. + I J: (2.proizvoljnoj tacki Vy J ~ strujnog polja sa izrazito nestacionarnim karaktev v(t) rom. Kako je turbulentno strujanje mnogo cesce od laminarnog. vidi se da brzina pulzira oko t=O b) t=T neke srednje vrednosti..3) vi je trenutna brzina .fske osnove 1. polje srednjih i polje pulzacionih-fluktuacionih brzina (veliCina) posredstvom relacije P j I )) (2.3) i jednaCinu kontinuiteta (2. jasno je vidljivo VZ I). Kod turbulentnog strujanja do trenutne brzine strujanja u nekoj tacki sfrujnog prostora moze se doCi eksperimentalnim putem. pri cemu zapis brzine izgleda kao na s1. vee broj mernih tacaka koji omogueava dobru statistiku. Vi = V.1. a+b=a+b . Moze se kazati.1..1. U jednacinama (2. pri tome koristeCi pravila osrednjavarija. 2. koja za neke veliCine a=a+a' i b=b +b' (a. to ce se u ovom Odeljku analizirati turbulentna strujanja.6) te njihovim uvrstavanjem u Navije-Stoksove jednacine (2.D strujanja moze smatra·ti "uredjenim". S druge strane.1. +v.2. Zato se. u duhu relacije (2. J P U-'-j U-'-i u-'-i J (2. 1z dijagrama brzina. prosecna brzina a v~ je fluktuaciona komponenta brzine.rtrlijtll?ja.4). polje stvarnih brzina (velicina) razlaze (po Rejnoldsu) nq.2a.p. -viv. da se nad njim moze primeniti odgovarajuCi matematicki aparat.1. tj.a=a . =F. ab=ab+a'b'.b=v. Osrednjavanjem svih strujmh veliciIla.2b. da je turbulentno strujanje sa mnogo slozenijom strukturom odlaminarnog. turbulentno strujanje se moze posmatiati i kao strujimje kod koga postoji jasna struktuma hfjerarhfja vrtloga. a sto zavisi od karakteristika koriseene merne opreme.1."-. U svakom sfucaju vreme merenja ne igra presudnu ulogu. a) Slika 2.

Dopunski clan u jednacinama (2. izmerile brzine strujanja tada bi raspored brzina izgledao leao lla s1. == av. == 0 . Na kraju treba napomenuti da se za nestisljivo laminarna strujanja koristi sistem Navije-Stoksovih jednaCina (2. ua su naponi Iinearno srazmerni sa brzinom deformisanja &V &Vi -v'v' == VI ( . neravnomeran.. aVj -+v.1. ali.3.v} predstavlja tenzor Rejnoldsovih ili turbulentnih "napona". Znacima navoda za Rejnoldsove napone zeli da se skrene paZnja na to da oni ne poticu oel clana Navije-Stoksovih jednaCina sa naponima vee od inercijalnih clanova.• (2. odnosno uvodjenjem ekvivalel1tnog koeficijenta kinematske viskoznosti Vo == v + VI' one se svode na oblik 2 &Vj _ &Vj 1 8j5.9b) o at 1 Ox.' + . pomenute sisteme. ocigledno.1.1. jer su turbulentni naponi v. i on je. (2.8) Rejnoldsove jednaCilie fizicki ne predstavljaju "nove" jednaCine vee sarno oblik Navije-Stoksovih jednacina prilagoden turbulentnorn strujanju. ipak. SrreoJ!llja brzinl:1 Posmatraee se presek 1-1 sa s1.1. U tu svrhu postoje mnogi modeli za odredjivanje ovih clanova.-+(1'+ VI ) .3a. P j Ox. vee je to veliCina koja je povezana sa karakteristikama strujanja. a Vj 8[+v. Jeon3cina imntlimlitda. Jedan od najpoznatijih ll10dela za turbulentne napone jeste algebarski model Boussinesq-a koji je zasnovan na analogiji sa viskoznim naponima.Teorijske osnove ID strujanja 115 i jednaCina kontinuiteta divf.2 . ) P Oxf e Ox. Zato se u cilju zatvaranja sistema Rejnolelsovih jednaCina uvoele pretpostavke za turbulentne napone.9a) 'X.1. 2. 8= Fj --a... koji se nalazi u turbulentnoj fluidnoj struji.---+v-·.7). posebno kod dvodirrienzijsldh i trodiinenzijskih strujnih problema. a 0 cemu ovde neee bid reCi.3a. tj." Uvodjenjem turbulentne viskoznosti VI problem nije resen.7) v. (2. Ovi "naponi" se fizicki turn ace kao prenos kolicine kretanja na nivou fluktuacionog kretanja. povrSine A. 2:1. Sa ovom pretpostavkom Rejl1oldsove jednaCine za l1estisljivo strujanje fluid a glase: 2 J aVj _ m j _ 1 a]5 . Bez obzira 0 kom se strujallju radilo laminarnom iii turbulentnom. Sis tern Rejnoldsovih jednacina nije zatvoren sistem jednaCina.3). parcijalnih diferencijalnih jednacina je tesko resavati. 1) Ox Ox.v~ nepoznati. kao sto je to rnolekularna viskoznost. po visini preseka.-=F. a za nestisljivo turbulentna strujanja sistem Rejnoldsovih jednaCina (2. .) . Ako se u bilo kom narednom trenutku izmeri profil brzilla po .1. jer i za ovu velicinu treba koristiti odgovarajuce pretpostavke. 2. definitivni odgovor na ovo pitanje se jos uvek ne nazire.1. .1. Kada bi se u jednom trenutku. j pri cemu je koeficijent proporcionalnosti VI " koeficijent turbulentne viskoznosti i on nije karakteristika fluida. 'i ax.

2. tada jednacina kontinuiteta glasi: II. pri cemu su vsr. ne moze raditi sa takvim poljem brzina. 2.10) se svodi na V == vsrA.jA 1 := vsr . ~ pVsrA =const.11) sr A A A A A A To' . Kod laminamog strujanja ne postoji polje vremenski osrednjenih brzina..3b.13) pd eemu je liz maseni protok fluida.dA := . tada se analiticki iii numericki moze nae! zapreminski protok fluida. koje je dato na s1.l i vsrX . zbog pros tome i vremenske slozenosti._=[> oscilatorni karakter =V sr "'f> profila brzina.1.. . koja glasi V ~ liT (2.1.3. Medutim.zA2 .2..1.1.5)..f!jivog sirujanja jlttlda. a on je odredjen izrazom Ir--r. ovi sistemi jednacina .3c) posredstvom izraza t- If V dA := .--:-:= v dA--'j. prelazi na pofie vremenslci osrednjemh brzina (s1.vet) dt] dA := V }(2.116 Teorijske OSl1ove ID strujanja visini preseka. Ako je fluid stiff/iv.1. vee sarno polje stvarnih brzina.3b prelazi napofje srednje blzlne (s1.11) moze se definisati srednja blZlna po preseku ito kao: zamisljena konstanta brzina po preseku koja pomnozena sa povrsinom poprecnog preseka A daje isti protok kao i stvarno polje brzina~ Uvodenjem srednje brzine strujanja izraz za protok (2.1.ednaCina kontlnuiteta nesti.' [m3 Is]. srednje brzine strujanja posmatranih preseka. Medutim. Ukoliko je profil brzina v poznat. Na kraju treba naglasiti da jednaCina kontinuiteta po svojoj fizickoj sustini predstavlja zakon 0 odrZanju mase.If. preseku.1. pa se zato sa polja vremenski osrednjenih brzina (kod laminarnog strujanja sa polja stvarnih brzina) s1. 2. tada bi svakom merenju v v odgovarao drugaciji . 2.1:3) i (2.1. Obieno se zeli znati koliki je zapreminski protok fluidne struje kroz neki strujni presek. a p srednja gustiria fluid a upreseku.J [kgf s] (2. Sada se za jednu strujnu cev moze napisati. jednaciinll! Sistem parcijalnih diferencijalnih jednacina (2.1. Na osnovu izraza (2.1.:= vsrA == const.4.8) turbulentno strujanje. a na osnovu "dugotrajnih" merenja brzina u karakteristicnim tackama po visini preseka. ovakav postupak odredivanja protoka je dugotrajan.7) i (2.4) u potpunosti opisuje laminarno a sistem (2.12) Ako se u nekoj strujnoj cevi ID toka posmatraju dva preseka povrsina Aj i A 2 . osim u nekim jednostavnijim slucajevima. Zato se posredstvom izraza (2. za operativnu imenjersku primenu. zbog njihove slozenosti.1. Elllergijska jedoaciJll3 .1.1.BeJ!"lullRiijev:!ll.1.If [ . tad a jednacina kontinuiteta glasi V:= vsr.3b).. Jasno je da se u nekom b) c) a) bilo kom strujnom Stika 2.:B.

1.2.11 ·dl.1) izmec1ju proizvoljno izabranih preseka 1-1 i 2-2 sledi energijska . koji se poklapa sa osom cevi. pri cemu je o z vertikalna koardinata uperena navise. dl == de. jednaCine kretanja (2. U tehnickoj praksi Za ovu klasu strujanja postoji veoma veliki interes.15a) fdp 2 fdp \ \ Posredstvam jednaCine (2.4. UCiuimo nekoliko pretpostavki 0 strujanju koje se analizira: 1) posmatra se stacionaruo (a / at = 0 ). Nairne.1.1.1. 3) Fluid se smart a barotropnim. 2) nestisljivo strujanje (p = const.4. Iz tog razloga u ovom Odeljku jednodimenzijskim strujanjima biee posveeena znacajna paznja.' ~2 sila. Strujanja u cevima su najcesea unutrasnja strujanja i mogu se tretirati kao jednodimenzijska. i.glawli jJravac J'trujanja. To je moguee uraditi.1.4.).15a) moze se analizirati jedan specijalni slucaj. Za strujanje u polju sile . dakIe.1. Zato ih je potrebuo svesti ua jeduostavuije oblike iIi uprostiti da bi se mogli resavati "jeduostavniji" strujno-tehuicki problemi. sto znaCi da je p = pCp).. tj.15a) se dobija Bernulijev integral OjIerove jednacine .1. na pI. tj.14) dabij a c1iferencijalna jednacina de:= v t:. Tada se uajvaznije promene strujnih velicina odigravaju u pravcu glavnog strujanja s. pa se promene u druga dva pravca mogu zanemariti.dl = O. Kako je skalarni proizvoc1 grad e . kada postoji jedan dominantan pravac . . MnozeCi skalarno avu jednaCinu sa elementom dliZine strujnice Jf (s1./ z Zl Zemljine teze potencijal je U = -gz.ii . Ovakvo strujanje se naziva jednotizine11zjil'!co J'lmjatlje..7 r .t-f 2 U ovoj jednacini zbog artoganalnosti vektara x i je ill x v.. U avom slucaju iz (2.17 == 0). SHka 2.if +2wx v·dl == v /':. iz koje posle integraljenja duz strujnice (s1. aka je .1.Bernulijeva jednaciha za strujnicu e l -e2:=~ v/':.grad p moze napisati u obliku gradijenta neke funkcije <1)= a sto je zadovoljeno za Jdp / p. kod cevi.1. (2.mehtlntc!cu e!lergjju.fluld llevir!cozal1. u Navije-Stoksovim jednacinama nema Clanova koji potieu od tangencijalnih napona (v /':. 2 p 2 kaja predstavlja strtijnu . s~caj kada zapreminska sila ima 8~. . to se iz (2.1) i primenjujuCi prethadne pretpostavke dabija se jednaCina za rad sila grad(v2/2-U dp/ p). (2.1 Na dalje se polazi od Navije-Stoksove.1.2. cime se one svode na Ojlerove jednaCine.:-~ ~~ p p ~v s 4) Posmatra se strujanje u polju konzervativnih/~> . Radi kraeeg zapisa uvodi se veliCina w v if njihov skalarui proizvod v v e=--U+ -:=-+gz+ . Prema tome sledi da je -1 grad p = grad <1)= grad f~.---::.Teorijske osnove ID strujanja 117 uisu pogodui za upotrebu.v ·Jf .4.1b) u kojaj svaki Clan predstavlja neku jedinicnu silu. Ovaj pravac je oznacen sa s na s1.1.:= potencijal F = grad [J.14) \ . i tada se clan u NavijeStoksovim jednacinama <1). dl .2.p .

. Prema tome i primena Bernulijeve jedlla.e2 d~ =dm ~ VeS~~. t (v21 +PI+gzI)pV.15) nije prihvatljiva za primenu u cevirria gde je jednodimenzijski karakter strujanja. pri cemu s l e d i : ' .15b) Na dalje ce se analizirati 'slucaj viskoznog. pa Se jednaeina (2.. nestisljivog strujanja. pri neviskoznom strujanju fluida konstantna.1.2 tome vaznest jednaCine (2. ana njoj je jednodimenzijsld karakter strujanja. Ako se podje ad Rejnoldsove jednaeine (2. a Zl iZ2 visinske razlike ad referentnog nivoa 0-0.15) se.1. P .1.strujnice. i leoji hze da jestrujna energija dui . prosiriti sa strujnice na strujnu cev. do tezista taeakaA i B. Cime se njena vainost prosiruje na strujno vlakno.9) i sprovedu iste matematieke operacije dobija se energijska jednaCina za strujnicu sa vremenski osrednjenim velieinama . e =2 U + . e1 dn. S obzirom da Bernulijeva jednaCina vaii za strujnicu to ona u obliku (2.PI i P2 vremenski osrednjene vrednosti brzina i pritisaka u taekama Ai B preseka 1-1 i 2-2.1. realne strujne cevi (s1.15) treba. / / /. prvo.1. Za nestisljivo strujanje se zbog konstantnosti gustine dobija vredriost integrala d P/ p = P/ p. 0 cavaju fluidni prostor. dt predstavlja jednacinu bilansa energije za strujno vlakno.16) Integrali u prvim clanovirna sa leve i desne strane jednaCine (2.= const.. ~ -e2 = Ive L1~ . i to na sledeCi nacin .2) ogranio mz.4.1. U tu svrhu jednaCina (2. P P I 2 -2 - -2 - (2.1. Strogo uzevsi bilo koji od oblika jednaeine (2.16) resavaju se taka da se sa stvarne kiileticke energije prelazi mi kineticku energiju odredjenu preko srednjih vrednosti. Nairne.zz /z / /.1.1. proizvoljno izabranog. mnozi sa elementom masenog protoka dm = pdV := PVI dA 1 = PV2 dA 2 . Cine je ogranieena na jednodimenzijska strujanja. te prema Slika 2.1. a zatim se integrali po popreenom preseku eime se vaznost jednaeine energetskog bilansa prosiruje na strujnu cev.1. 15c) pn cemu su vI' v2.4.dl I (2.1.118 Teorijske oSl1ove ID strujanja 2 p v -.15b) svodi na oblik: J V P V P 2 v L1v·dl _I_+-L+gz =_2_+_+ gz +' J . a dobijena jednaeina u// Z.15) vaii za strujnicu.dAI=t (V22 +P2+gZ2)pv2ciAz+t(~veL1~dl)d}h. upravo. . fd koji vaii za nestisljivo i stisljivo strujanje fluida.2 P 12 P 2 Ie -2- -2- (2./// //.// z/ . a i u celom strujnom prostoru (ako je co = 0). .2.

= 12) .1. P -2'dA k =--A. 2 VI PI 2 V2 P2 " 'f' =-- (2. a Zc je vertikafuorastojanje .1. v '( -3 sr. koeficijenti a k mogu teorijski tacno da se odrede. i vazi da je 8v I ax = 0 gde je x poduzna koordillata. zbog ne poznavanja profila brzina.sr.k. odredjuje izrazom: 1 -3 (2.vkefA Ie )'-2-mk =:a lc . a takvi profili brzilla se nazivaju razvij{mim. Dalje. da se skalarnim mnozenjem sae16mentnom strujnice dobio Tad. za proizvoljno izabralli strujlli presek llepozllat. Ovde se.2) i nadeno je na osnovu vaznosti hidrostatic1cog zakolla raspodele pritislcce u strujnom preseku (p I p+ gZI == const.k .L3a).1. Ovaj koefieijent se.L16).. k . Ova jednacina je u literaturi poznatakao uopstena Bemt/li/eva jedllaezna. --+gzc ) mk P k.sto istovremeno zllaci da tako dobfjena jednaeziza vaz! za i. U dobijenom resenju Psr. a po svojoj fizickoj sllstilli predstavlja zakon 0.A k Ak Koefieijent neravnomernosti kineticke energije iskljucivo zavisi od rasporeda brzina u posmatranom preseku i on je.5. a l -Vsr. i da se IIInozelljern sa masenim protokorn dobila snaga. iz ove jednacine izostavljajuCi indeks "sr" u Clanovima sa srednjimbrzillama i pritiseima.4a i 2. u nekim slucajevima kada se u nizstrujnim preseeima profili brzina ne menjaju. i to izraZene prekostruJne energije po jediniei mase.058 (a~l) za razvijeni turbulentni i a=2 za razvijeni Iaminarni profil brzilla u eevima kruznog poprecnog preseka (v. i indekse "e" u clanovima sa visinskim razlikama.18) koja predstavlja energijslcu jedllaCinu..vdZ .. a njihovo resenje glasi Pk ).1.S. Medutim.k k Ak Tom prilikom pravi se grdka koja se obuhvata koeficijentom akkoji se naziva kocjicijent nel'ClVllomemosti iii popl'Clvni koeficijrmt kineticke enelgije (Koriolisov koeficijent).17) a" = . Na osnovu resenja integrala iz (2. (k== 1. kratko.energija. za bilo koji presek strujne eevi k.. treba potsetiti. dobija se jedilaCina a12+p+gzl =a22+p+gZ2 + I veL'. dobija se jednaCina .1.vkeMk' f vsr. Prema .k . tj. Ti razvijeni profili brzina su logaritamski kod turbulentnog i paraboIicki kod laminarnog strujanjai koeficijenti neravnomernosti kineticke energije imaju vrednosti: a=1. -+--' pIp 2 I 2 2 Izmedju preseka 1-1 i 2-2 vazi jednaCina kontilluiteta /il == rill == Jil 2 =: COl1st~ pa se iz ( 2 2 prethodlle jednaCine eIiminise maseni protok. .l PSI' I +gzc )Inl =: ( a 2 -Vsr '2 +-'-+gzc )" n~+ (f Ve LlV )/11. 2-m 119 f f (k . PSI' 2 • A =-dl./c je srednji>S'tnijm~statlckipritisak u preseku k.16) odredice se zbirno. Integrali drugog i treceg clana sa obe strane znalm jednakosti jednacine (2. A Vsr.3 . odeljke 2.s!1 maseni protok fottda.Teorijske osnove 1D strujanja 2 2 vie3 1 v . dakle. odrZanju energije svedell na jedinicu mase fluida.geodezijska visik lla od referelltnog llivoa do tezista povrsine preseka k. f (-+gzk ) Pd'/'k P ~ =: (Psr.da se krellulo od jednaCine kretanja.).1.

20) je najceSce u upotrebi. Konacllo.1.20a) (2.3 kod koje presek nizstrujno raste.1. pritisne i potencijaille energije 2 e k =-p-=CLkT+p+gZk' Pt. svaki Clan jednaCine (2.20c) primenjena na krivolinijskoj strujnoj ceviprbmenljivdg pteseka sa sl.g+Z2 +hg P2 [m].20b) je veoma prakticall za primenu.1.4. ) (2.19) i on po svojoj fizickoj sustini predstavlja tad sila izazvanih viskoznim i turbulelltnim llaponima na putn izmedu posmatranih preseka. Sa sliIce 2. 2. Ovaj clan se. Dahle. (2.20) /coja vaZi za stTlijnu cev i operativna je za prakticnu primenu. /2 -. Pk / p -pritisna i gz k . u opstemslucaju.18) ima svoj fizicki smisao energije. Nairne. ttlcttpna strttjna energija nekog strujllOg preseka je jednaka zbiru kineticke.potencijalna energija strujnog preseka (k=1. oCigledno je da se u nizstrujnim ptesecima odigrava ttansformacijajedllog u drugi oblik ellergije.3 je jasno da jeu svakom nizstrujl10m preseku strujna energija manja za "gubitak" energije kojise ima izllledu dva posmatralla strujna pteseka.1. dok clan sa integralom ptedstavlja gubitke strujne energije na putu od preseka 1-1 do preseka 2-2. dobija se energijska jednacina u obliku (2. lla pro u uljlloj hidraulicL BernuIijeva jednacina moze da se napise i u jedllom skracenom obliku.4.. z3visi od geometrije strujlle cevi u kojoj se odvija strujallje.1.1.1. ito: CL k v. koji glase: 2 VI PI 2 V2 CL l2g +-pgH] =CL 2 "2g+r.1. ObIik Bernulijeve jed~aCine (2. .20b) pri cemu gubitak strujne energije Yg ima oblik: hg = Yg / g i naziva se izgubljena visilla.1. Radi kraceg zapisa ovaj clan se oZllacava sa (2. u opstem slucaju. Pojam gu~itka ellergije mora se shvatiti USIOVllO.k Vk Pk (k=1. iIi flp = pYg = pghg i naziva se pad pritiska.2. jet prema . Koji je medusoblli odnos pojedinih energetskih udela u· strujnoj ellergiji svakog nizstrujnog preseka. Oblik Bernulijeve jednacille (2.2).1.1. .20c) tako da jedllaCina (2. struje se smalljuje.20) postaje: e] = ez + Yg Za objaslljenje nizstrujlle promene strujlle ellergije kotistice se jednacina (2.1. kineticica.. a zbog povecanja koordinate z potencijama energija strujeraste. U ovom primeru zbbg nizstrujnog povecanja poprecnog preseka kineticka energija. eksplicitno ne moze odrediti jet se ne poznaje raspored brzina u poduznom pravcu.120 Teorijske osnove 1D strujanja tome. Osim Qvog oblika u primeni su jos dva potpuno ravnopravna oblika.

U realnim uslovima strujanja jednaCina (2. i uglavnom se koristi kod problema spoljasnjih strujanja.1. a to su samo preseci sa razvijenim profilima brzina. sarna po sebi jedl.1.ze da J'e pn"meni Bemuliieva jednacina. PosmatrajuCi bilo koji od oblika Bernulijeve jednaCine (2.. 2. .1. Ako se pri nekom procesu strujanja gubici strujne energije mogu zanemariti (Yg "" 0).1. .20d) je veoma retIeo primenljiva.. pa je kineticka energija tih preseka jednaka null.0-dl .ll!f-. Na kraju treba.4.1.:::flYe(~V'.WJ. tada je primena Bemulijeve jednaCine jedino mOgUca ako se oni eksperimentalllim putem odrede." .e2 = Yg) nazvana gubit/com stlUjne enellJije i ona posredstvom e ----c"""'-UJ. Ovde je razlika strujnih energija izmedu dva strujna preseka (L'. pak. pri izvodenju Bernulijeve jednacine dobijen je izraz (2. tada treba upravo takve preseke birati za referentne i za njih postavljati Bernulijevu jednaCinu. . Gubid strujue cnergije \ \ U Odeljku 2.1.1. iIi je. ako se ne znaju koeficijenti neravnomemosti.20) moze Se zaldjuCiti da je ona "relativno" jednostavna za primenu.j.aka Huli. t. Ox.i7ydY+L'..21) .3.viz)=~ Ve&~ dx. ili preseci koji se nalaze na konstantnoj geodezijskoj visini i u kojima nivoi tecnosti mimju. U suprotnom. ukazati za sta vtdi i /cada mo.ll.2) glasi: ~ = fzYe L'.19) za gubitke energije na putu izmedu dva stmjna preseka. vaii za strujnu cev kod koje postoji jedan glavni pravac stnijanja.e = el . Pri izboru preseka za koje se postavlja Bernulijeva jednaCina treba bitiobazriv.l. --1--1' pzlp a2 vil2 x procesa disipacije prelazi u toplotu.---.cdx+L'.1. a Bernulijeva jednaCina se svodi na oblik Slika 2. tada se fluid koji struji smatra neviskoznim. u principu. a 0 cemu ce vise reCi biti u narednom Odeljku.-+gz] =a 2 T+ 2 VI v2 2 p +gz P2 2' (2.lU. Odeljak 2.1. jer izabrani stmjni preseci treba da imaju poznate koeficijente neravnomernosti.4. jos jednom.5. otezan naGin odredivanja strujnih gubitaka. moze da se postavi za bilo koja dva strujna preseka nekog jednodimenzijskog strujanja.20d) a sto nije nista drugo do Bernulijev integral Ojlerove jednaCine za nestisljivo strujanje t1uida. (2.I.1. Dak1e. Bernulijeva jednacina._ _ C1 ___---r-. Tu jednostavnost primene narusava Clan Yg . p] e]=e2 = canst.1 : : " .I. energija se ne moze "izgubiti" vec sarno moze preCi u drugi oblik. Zato korektno odredivanje strujnih gubitaka zasluzuje posebnu painju. koji posredstvom izraza za turbulentne napone (v.-_+_ Yg . U slucajevima kada se kineticka energija nekog strujnog preseka moze zane mariti. ~ a]T+r.Teorijske qsnave IDstrujanja 121 zakonu 0 oddanju energije.U.

= vp .3) jedinicni vektar pravca xj .122 Tearijske asnove ID strujanja 1z razloga jednostavnosti pisanja uvodi se oznaka za viskozne i turbulentne napone 't jj _:::: PVeau.5. • r 't.21a) maze se napisati u neSto jednostavnijern obliku pogodnom za prirnenu. tj zida cevi ('t. Za daljirad prakticno je uvesti vektor.2. (2.1. Sada se izraz (2. Nairne. duzine I koja je ogranicena kontrolnom povrsinom Ae = AI + A2 + Ao' gde su Al i A2 povdine protocnih poprecnih preseka 1-1 i 2-2 i An s --C> povrsina omotaca.j --)0 't w)' gde je 0 obim preseka povrSine A.21b) Za primenu ovog izraza potrebno je poznavati geometriju strujne cevi i tangencijalne napone na zidu cevi.3).21) svodi na Y:::: --"dx. g 1m f pox. Na njegovu kontrolnu povrsinu deluju normalni naponi na povrsinama protocnog Slika 2.1. v.21a) ce se pomnozitisa elementom mase pdf. I (i=1..dV = A PI --dA e = Ad1V't. ::: 'leOUj /OXp gde jeT]. pri cemu sledi tl~ pdV = ~ (t ~: dV)dl. za simetricllo razvijeno stmjanje.22) . A'tjn Ac J pA ciAe .1.21a) pri tome ga transformisuci na obHk zapreminskog. gde je i1 vektor spoljasllje normale na povrsinu Ac' Integral po kontrolnoj povrsini Ae rastavlja se na tri integrala.5. f r . pri cemu su illtegrali po povrsinama Al i A2 .. dobija se Yg ::::. a zatim povdillSkog integrala. kao i Cinjenicu da je pri nepromenjenom protoku Yg = canst" dobija se gubitak energije po jedinici mase (2. jednaki nuli i ostajesamo integral po omotacu-ziciu strujne cevi Ao ' tj.1. / ax.21a) 1 Izraz za gubitak energije (2.f.v dt I fl.1. posrnatrajmo jednu strujnu cev sa s1. (2. = pVe elcvivalentni koeficijent dinamicke viskoznosti.1. odnosno tenzor.2. preselea A i tangencijalni na povrsini omotaca dA =Odl. VracajuCi se sada izrazu (2. 1 KoristeCi tom prilikom vezu izmedu povrsinskogi zapreminskog integrala. Element strujne cevi definisan je duiinom dl.1.1. komponenata napona 't j = 'txxnx +'t Jy l1y + 1: zz n z = 'tjjnj gde je nj (i=I.1. a zatim integraliti po zapremini V.:: . povrSinom poprecnog preseka A i zapreminam dV=Adl.2. U cilju dalje analize izraz (2.

usled cega u fluidnoj struji postoji gradijent brzine prosecnog strujanja av I ax. zbog prisustva gradijenta brzine prosecnog strujanja.22) dolazi se do sustinskog objasnjenja 0 poreklu strujnih gubitaka. kod turbulentnog strujanja moze se govoriti 0 strujanju na llivou rnakrovrtloga i strujanju na nivou rnikrovrtloga.oznaka· fA' IrnajuCi u vidu da poduzni profili brzina nisupoznati. postoje dye gl1lpe gubitaka. to izrazi (2. upravo. Strujanje na nivou rnikrovrtloga se odriava u svirn nizstrujnirn presecima sa razvijenirn profilirna brzina.srvaraju. Strujanje na nivou makrovrtloga odvija se na onirn rnestirna u cevovodu gde postoje usiovi za njihovo stvaranje. ad najveCih . ili krace gttbici uJ'ied tnm/a. i. stvara se rnakrovrtlog koji oduzirna energiju od prosecnog strujanja. v.). Tako stvoreni makrovrtlog putujuCi niz struju raspada se sve do najsitnijih vrtloga . I := (2.1. Strujni gubici se. u izrazu (2. Nairne.oznaka 11.23) . Na nekirn lokalnim otporirna rnakrovrtlozi se i ne stvaraju a gubitak energije je izazvan promenom poprecnog preseka iii prornenorn pravca strujanja. ventili i s1. Prerna tome. Takode je jasno da. odnosno kada su vece neravnornernosti u profilirna brzina. Ova rnesta se u cevovodu nalaze na poznatirn lokacijama (krivine. koristeCi izraze: Vajsbaha IYi.1. iz bilo kog razloga. pa ceo izraz predstavlja rad sda prottzrokol. Da bi se. pa se gubici energije na takvirn mestima llazivaju iokail1i gubici energije. zato se gubici na takvim delovima nazivaju gubicirna na pravolinijskirn deonicarna.rnikrovrtloga.21) i (2. i\ko nizstrujno vise nerna geornetrijskih prepreka na koje nailazi fluidna struja. Zakljucuje se da su gubici direktna posledica gradijenta brzine.rnikrovrtloga. zakljucuje se da kod turbulentnog strujanja postoje i vrtlozi razliCitih veliCina. i gubici usled trenja . tada su i intenzivniji gubici energije. Torn prilikorn obe grupe gubitaka sracunavaju se kao velicine koje su proporcionalnc kinetickoj energiji odredenoj sa srednjom brzinorn strujanja. Dakle.22) za odredivanje strujnih gubitaka irnaju sallIo teorijski znacaj.Teorijske oSl1ove ID strujanja 123 Na osnovu izraza (2. Naponi llov! ax.?()zmin i turbuientllim llaponima na putn izrnedu dva strujna preseka sveden na jedinicu rnase. S druge strane. do prornene u profilu brzina stvaraju se uslovi za nastajanje strujnih gubitaka. rnogli odrediti strujni gubici koriste se eksperirnentalne ili poluempirijske rnetode. ipak. strujanje na nivou milaovrtloga se kao takvo odrZava. objasnjavaju prisustvorn napona u fluidu. ukoliko su gradijenti brzina veCi. ito: gubici na lokalnirn otporirna . dakIe. rnedudejstva fluida i cvrste granice zida.1. Prema tome.. zbog gradijenta brzine. Na nekorn rnestu gde je slozen geornetrijski oblik strujne cevi (na pro krivina). pa se zbog toga kaze da je turbulentno strujanje sa jasno utvrdenom hijerarhijskorn strukturom vrtIoga..22) '(ijclA predstavlja ukupnu silu "trenja" izazva- t nu viskoznim i turbulentnirn naponirna. turbulentni naponi pv/8iJ ! ax. odnosno da kada god dode. a to su preseci strujne cevi koji se nalaze u pravolinijskirn delovima cevovoda. se generisu .rnakrovrtloga do najrnanjih .1.1. tj. su posledica viskoznosti fluida. a to su mesta sa slozenorn geornetrijom strujne cevi.amlz vis.

'-.hidraulicki radijus i DfI-hidraulicki precnik..1. koja se potvrdjuje dimenzijskom analizom.-_. 4RH 2 Dw 2 ' ~ ~ ~I~ ~ faktor trenja.1. a.C"'-".-_.1..1.1.P2 == 'tw A .2 se nalaze na meduL3- 9--' ~_Pl_. ~ ~w "". RfI .koeficijent lokalnog otpora.koeficijent trenja.1. ..P2 A -'twOl= 0. == PIA i P2 = P2A. odrediti kao N Yg M N 2 M /. tada u presecima 1-1 i 2-2 deluju sile pritiska r.= A . U tu svrhu . ".1.... . a na zidu cevi sila otpora trenja Fw == 't waf.1 Za odredivanje tangencijalnog napona na zidu cevi koristi se pretposta'vka...' -_..1..5.. Kako u cevovodu ima vise i lokalnih otpora i pravolinijskih deonica. -C"'.2. to ce se ukupni strujni otpor. J=1 } == '" D~j Vi 1=1 2+ '" L...25) gde je N ... Darsijeva formula U ovom Odeljku bite izlozen nacin odredivanja pada pritiska u pravolinijskim delovima cevovoda.5. Posmatrace se samo jedan deo strujne cevi izmedu preseka F 1 i 2-2 koji 1 _ Lb..9.A j . da je to velicina proporcionaIna kinetickoj energiji strujnog preseka odredeno' sa sredn'ombrz. kroz koju fluid struji srednjom brzinom v... .1. -~-""....''. .". ' -.srednja brzina prvog nizstrujnog preseka..28) ..26) Slika 2.-.' ..24) za odredivanje gubitka usled trerija.1.27) u (2. i Darsija 1 v2 I v2 y: = = A .~-.-.5. odnosno gubitka usled trenja..1.5. ".1. v2 J "2' == '" L. 1 i (2.fi'F·!I_.. u kome je S .1..1)..1.-"'C.J Dh J=1 j (2.-"". 4RH 2 DH 2 (2.i 1=1 + '" L. pri potpuno razvijenom laminarnom iii turbulentnom strujanju.YI.v .1..duzina cevi. 1z jednacine ravnoteze ovih sil~ PIA . Glllbici lllslcd trcnja 2..' A.-.== pA.. I .~..posmatrace se jedna pravolinijska deonica cevovoda konstantnog i proizvoljnog oblika poprecnog preseka (v.124 Teorijske osnove ID stnljanja za odredivanje strujnog gubitka na lokalnom otporu. dobija se pad pritiska izmedu strujnih preseka 1-1 i2-2 Ol· Ap == PI . pri cemu su: A .s1.. - '''''~'t''---.l:nom strujanja ._- .:js~n:~ jne cevi izdvoji i posmatra njegova ravnoteza..broj lokalnih otpora i Ai ..27) 'tw = Cf '2 pv pri cemu je Cf faktor proporcionalnosti.' """.. (2..26) dobija se pad pritiska I v2 I v2 Ap == p A . povrsine preseka A i obima preseka 0."".broj pravolinijskih deonica. (2. 2.1. -"". Zamenom izraza (2. izmedu dva strujna preseka za koje se postavlja Bernulijeva jednaCina.\ ~~~: o~:r~~.""'.YA._"."..

. one je prisutno i kod: krivina. uy iz koje sledi da je koeficijent trenja bezdimenzijska veliCina koja zavisi od rnnogih veliiSinu. i leao takav on ima znacajan uticaj l1a koeficijent trenja.2 delovima cevovoda ono je jedini gubitak strujne energije.28) predstavlja uop. dobija se relacija za koeficijent trenja (2130) . Kod lokalnih otpora trenje na zidovima predstavlja sarno deo UkUpllOg gubitka energije. odnosno: A=: ACRe. pv 6* r I \ \ .> caj nije oCigledan iz izraza (2.-.2 = . Zato se strujanjeu pravolinijskim delovilIl~ cevovoda izdvaja u posebnu grupu problema. a to je kruzni oblik cevi unutrasnjeg precnika d (A == d 2 rr. posvetiti vise painje.30).:sijeFlt . pri tome imajuCi u vidu da se naponi na zidu sastoje ad viskozne i turbulentne komponente.1. U sillcaju da fluid ne struji kroz ceo presek cevi (iIi kanala).31) Re. gradijenta brzine prosecnog strujunja.1. cia je koeficijel1t trenja veliCina koja zavisi od Rejnoldsovog broja (Re) i relativne hrapavosti zida cevi (BId).jnoldsov broj Re = vd I v je bezdimenzijska velicina koja predstavlja odnos inercijalnih i viskoznih sila u fluidu i sluzi za odredivanje reZima strujanja.1. Izraz (2. Aka se posmatra specijalni slucaj oblika poprecnog preseka.6enje koe[idjenta trenja. (01-::--1. u narednim Odeljcima.1. na pr. kao sto su: fizicke karakteristike Huida (viskoznost). te se tada opsta formula Darsija svodi na obHk IJ..151. Dahle.5. -13 hrapavosti zidova i s1. A=4 Cf = .29) g P d 2 d 2 Primena ovog izraza svodi se. Zato ce se ovom koeficijentu.1. / 4. u kame je t. koji je inace najcesce u primeni. d '" ! karakteristika strujnog prostora (precnik cevi.sI.p I v2 I v2 Y =:-==A-/j.1.) hidraulicki precnik ima vrednost DH == d = 4Rfj.1.--pvxVy)y=O 81:".p= PA-::::? (2.5.2) a ciji uti~ A V r--'. RH == 2. racvi. prakticno.2. 2. vee same kroz deo preseka povrSineA tada velicina 0 predstavlja obim okvasenog dela cevi (ili kanala).0 == drr.2 (J-l-. ventila.1.··-'·-m. pv 8 av -.T .Tearijske asnove ID strujanja 125 hidraulicki radijus i DH =4RH = ~ hidraulicki (ekvivalentni) precnik cevi. 81 d) (2.ftelZu Da. ~ KoristeCi izraz (2.1.27)... dok u pravolinijskim Slilca 2. dimenzijskblllanaJizoID. na pravilno odredivanje koeficijenta trenja A. S obzirom 'V f da Sil tangencijalni naponi na zidu prisutni na svim zidovima koji ogranicavaju strujni prostor dl2 to za posledicu ima da je trenje prisutno na svim cvrstim granicarna strujnog prostora. .to/mulu koja SlllZi za odredivanje pada pritiska II pravolinijskim delovima cevovoda. 1 !.= 4Cf koeficijent trenja.l. Pokazuje se. pravolinijskih deonica itd.>i turbulentnih napona na zidu i od geometrijskih '. srednje brzine po preseku. (v. lFizicb tuma.

126 Teorijske osnove ID strujanja U zavisnosti od medusobnog odnosa uticaja Rejnoldsovog broja i relativne hrapavosti. KoefidjclIllt trellja mmtraSnjih iaminarnih str1lJ!janja 0) Lominorno strojonjc 0 cevimo Kro.1.1. 1. 1.32) pax or2 r or O=oplor ovlox=O (2. 1.34).fnog poprecnogpreSI!KO Posmatraee se nestisljivo (p=const.3. a sto zavisi od rdima strujanja u njoj.1. Konacno.8 f d) .5.33.3a.hidraulicki potpuno hrapave cevi. koje se ima izmedu preseka 1-1 i 2-2 sa s1. Treba napomenuti da jedna te ista cev moze da pripada svakoj od ovih grupa. 2.33) sledi da pritisak nije funkcija od poprecnekoordinate r. cevi se dele na: a) A:= ACRe) .32) mogu zameriiti obicnim. Prime nom ovlh pretpostavki iz sistema Navije-Stoksovih jednacina Slika 2. trecu grupu reSenja Cine rezultati dobijeni primenom raznih eksperimentalnih metoda.1. U poluempirijske izraze za koeficijent trenja svrstavaju se svi oni izrazi koji su dobijeni koriseenjem poluempirijskih modela turbulencije. sto znaci da se u svakom nizstrujnom preseku ima isH prom brzina. poluempirijska i eksperimentalna. Ako se ovi preseci nalaze dovoljno daleko od lokalnih otpora I strujanje ee biti razvijeno I~--------------~------~----~ jednodimenzijsko (v = v x' vr := v<p = 0) i osnosimetriCllO (8/ 8<p = 0).hidraulicki hrapave cevi.3) i jednaCine kontinuiteta. odnosno da je p=p(x). eliptickog i nekih drugih oblika poprecnog preseka. napisanih u polarno-cilindricnim koordinatama.5.hidraulicke glatke cevi. b) A:= A(Re. te zato brzina nije funkcija poduzne koordinate x.34) Iz jednaCine (2.1. Ovu grupu Cine resenja za koeficijent trenja laminarnih strujanja u cevima kruznog. sto se zakljucuje iz jednacine kontinuiteta (2. U opstem slucaju strujanja fluida kroz cevi tangencijalni naponi na zidu nisu poznati. kao i da se promenljive p i v mogu razdvojiti.1. U egzaktna reSenja za koeficijenat trenja svrstavajuse sve one formule koje su dobijene iz tacnih reSenja Navije-Stoksovih jednacina.) stacionarno (of ot = 0) laminarno strujanje u cevi kruznog poprecnog preseka. vee je samo funkcija od poprecne koordinater (v=v(r)). resenja za koeficijent trenja mogu biti: egzaktna.3 a (2.1.2. i c) A:= A(8 f d) . te se zato izraz (2.30) uvek ne moze direktno primeniti. S druge stTane strujartje je razvijeno.1. 1.1. Ovo za posledicu ima da se parcijalni izvodi iz jednacine (2.5. U zavisnosti od nacina odredivanja tangencijalnih napona na zidu strujnog prostora. dobijaju se jednacine: 1 8p 8 2 v 18v 0:= ---+ vC-+--) (2. te sledi .

P == P2' i ima vrednost C == I:!. koja se ima na osi cevi (r=O).35) dpldt=-C i granicnih uslova za pritisak: x=0.1. 2. dole se maksimalna vrednost nalazi na zidu cevi = 411V8 IR. 1 v(r)2rndr =-v 2 max' 1 fll3 a.3b). v=O odreduju konstante integracije CI = i C2 == L'R2 1411. == vs2Rlv 64 r:--64l => ~. 1z druge od diferencijalnih jednacina (2.1.1.p 2 2 )==vmax[l-(:R) I" 2 1 (2.1.1. '=-11-=--1' dr R2 (2.1.35) Kako je p=p(x) a v=v(r) to leva i desna strana jednaCine (2.38) pokazuje da se viskozni naponi linearno rnenJaJu sa prornenorn koordinate r.1.= pv.35) dobija se opste resenje za brzinsko polje C v(r) =. Na osnovu zakona promene brzine (2. dvldr=O i 2) r=R.pR2 /4111 maksimalna brzina u preseku.p I I. tada se Opsti sistem diferencijalnih jednaCina (2.1. (2.3-4) svodi na oblik . vidi se da koeficijent trenja zavisi sarno od RejnoldsovOgbioja.36) dobija se . Zamenom napona 1: w u relaciju (2. Oni imaju rninimalnu vrednost u osi kanala '0:::: 0.S.P2 ova konstanta se odreduje iz dela diferencijalne jednaGine (2.::::-v·(r)2rndr=2 3 R 2rcv s 0 korekcioni koeficijenti koliCine kretanja i kineticke energije [ 3 =1 2 -2 R rcv s fv R 0 2 4 (r)2rrcdr=. Ako je problem odredjen razlikom pritisaka I:!.Rejnoldsov broj. sto znaCi da se pri larrunarnorn strujanju u cevima sve kruzne cevi ponasaju kao hidraulicki glatke. . Iz dobijenog resenja za A.39) u kome je Re == vs2R / V= vsD Iv .1.1. 'w 81: w A.1.p:= PI . 3' ' i zakon raspodele viskoZllih napona u preseku dv 411 v .1.ptlrtlboliCki zakon promene brzine u poprecnom preseku ° v(r)::::~(R -r I:!.) Loul-inorno slrnjonje izmed'n porolelnih ploeu Ako se posmatra nestisljivo (p=const.37) odreduju se: srednja brzina strujanja u preseku V s :::: .l. VY = v z == 0) laminarno strujanje izmedu dugackih paralelnih ploca (s1.36) iz koga se primenom granicnih uslova: 1) 1"=0.1.30) dobija se izraz za koeficijent trenja larninarnogstrujanja-u cevima knrlDOg poprecnog preseka: . dr) == 11. dr (I' dr):= -C .CIlnr + Cz (2. P == PI i x=l.. /.- I R2rc fR 0 .1.37) u kome je vmax = I:!.35) moraju biti jednake istoj konstanti.38) Izraz (2.Teorijslce oshove 1D strujanja dp d 2v dx == 11( dr2 127 +. koje se nalaze na medusobnorn rastojanju 2b. Zamenom ovih konstanti u jednaGinu (2. 1 dv 1d dv (2.411 1"2 -I..) stacionarno (3/ at =0) jednodimenzijsko (v x = V.

40) dobija obicna diferencijalna jednaCina dp dZv dx "" Y] dr 2 = -c .v.128 Teorijske osnove ID strujanja lop 0 " O=---+Vp OX c3y2 ' 2 (2.::: .1. cijim se resavanjem dobija linearno polje pritiska p(x) =PI -!J. v=O. dobija se izraz za koeficijent trenja laminarnog strujanja izmedu paralelnih ploca 4'tw 24 '). Cime se iz (2.. II 2 kome je vmax = tlpb 12Y]1 brzina u osi kanala.42) pv" u kome je Re = 2bvs Iv .1.l2.42) pd istoj karakteristicnoj dimenziji strujnog prostora (D:.1.41 ) Cb /2y].1.41) dobijaju se: srednja brzina u preseku "s = 2b 1 fb 6 -b v(y)dy::: 3' vmax ' 35 ' 2 koeficijenti neravnomernosti brzinskog polja 1 /3=--.1. koje glase (pj-P2)2b·l='t w 21·1 .: 2b) zakljucuje se da je koeficijent trenja kod krliZnih cevi za 8/3 putaveci od koeficijenta trenja laminamog strujanja izmedu paralelnih ploca .1.41) pokazllje da i za laminarno strujanje izmedu paralelnih plota vazi parabolicki zakon raspodele brzina. 2) y=±b .39) i (2.5 .40) o= Op / oy.1. v = V max ' dv/dy=O. posle cega se dobija resenje za brzillsko polje tlp 2 Y V(Y)=2y]I( b 2 -y)=v max [1 -(-. PoredeCi izraze (2.3b I u ovom slucaju.1. primenjujuCi jednaCinll ravnoteZe sila koje deluju izmedu preseka 1-1 i 2-2 i Darsijevu formulu. Primenom izraza (2.p' x / I (C:::!J. Konacno...P=Pj-Pz=p}"Jf2b.Rejnoldsov broj..1. OV / ox = 0 koji se rdava koriscenjem granicnih uslova 1) y=O. prelazi se sa parcijalnih na obicne izvode.) 2] . Slika 2.1.2 =: Re ' (2. iz istih razloga kao i kod kruznog preseka.fb z 2bvs v (y)dy=- 2 -b 5 dv 1 ·fb 3 u = _ · v (y)dy 3 2bvs -b 3Y] v s i viskozni napon na zidu rayne ploce 'tw = -Y](dy)y=±b :::: -b.p I I) i brzinsko polje u obliku V(Y)=-2y]y +C1y+C2 2 C 2 • Koriscenjem navedenih granicnih uslova odrvdjujll se konstante C2 ::: C1 = 0 (2. !J.. Izraz (2.

za cevi najcesce neokruglih geometrijskih oblika dati su u tabeli 2. Koeficijent trenja okruglih i neokruglih cevi.'! d A=~ Re A= 64 (1-n)2 Re 1+n2 +(1-n 2 )/lnn . de =4RH Ek.. u nekim slucajevima.50 2 1.39» i izmedu paralelnih ploca (izraz (2.1. Re=v Re 3a 2 _b 2 Krnzni procep a.818 1.2". A alb A de / a Pravougaonik D ~ {..504 1.-' (j) 2(a-b) Elipsa fJ2P: i:s '0' aL""J a a' ~ alf \.. tada se.667 1.20 0.1.. ~ 2a l+alb A=:Re b 0 0.600 1.1. pri cemu je koeficijent A funkcija od oblika povrsine poprecnog preseka.333 96 85 76 73 69 62 \ Tabela 2. .10 0.1. I NII// N ...3.42». Re=vDH I v 2 2 vb A = 64 a +b .-1: a.5.".25 0.. 'c II.r 8ab 3(a+b).3.r//. n =bl a ... Izraz za koeficijente trenja. . tacnim resavanjem Navije-Stoksovih jednaCina. dolazi do izraza za koeficijent trenja..1. == 160 3Re I A=J2 Re .33 0. Ravnostrani trollgao Kvadrat 3 J3 a a .'I:. a '~ ....5. pri laminarnom strujanju..1.-vivalentni i precnik Oblik preseka cevi Paralelne ploce Geometrijski prikaz Izraz za koeficijent trenja (Re = V de I v) A=Re ' 24 :::I[~:'::::: 4b 2vb Re=-V Krug ® ..~ . .Teorijske asnove ID strujanja 129 c) Laminarno strojanje 0 ccpima razliififog o/Jlil:n U paragrafima a) i b)ovog Odeljka dobijenisu teorijskitacni izrazi za koeficijent trenja laminarnog strujanja u cevima kruznog poprecnog preseka (izraz (2. }\leo cev nije kruznog vee nekog drugacijeg oblika poprecilOg preseka. takode... . Tom prilikom dobija se struktura izraza za koeficijent trenja A= A IRe.

45) slegi da brzina v ne zavisi od koardinate x.viskozna komponenta napona. vr == v'I' == 0) turbulentno strujanje u kruznoj cevi precnika D=2R.r) == Pw .4.-.4 definisani problem sis tern diferencijalnih jednaCina kontinuiteta (2.8) i Rejnoldsa (2. t. da je v =vCr).1.5.1. v~2 i v~v~ odgovarajuCi turbulentni naponi.5.1.130 Teorijske osnove ID strujanja 2.44) av / ax = 0 (2.). 1 -r .1. svodi se na oblik: lap 18 -.1. osnosimetricno (a / acp = 0). =-dx rdr "dr rx rdr v t rdr (2.1.1.-.1. dok su V~2 . pritome imajuCi u vidu da je v =vCr) dobija se novi oblik ove jednacine r p (x.2." (2. Iz ovog izraza sledi daje na zidu cevi (r=R) pritisak funkcija samo od poduzne koordinate pex) = Pw(x).turbulentna komponenta napona i 't == 'tv +'tt-ukupni tangencijalni napon u nekojposmatranoj tacki preseka.1.1. jednodimenzijsko (vx = V. 'tt == -pv~v~ .41.46) pokazuje da u poprecnom preseku pritisak zavisi od fluktuacionih karakteristika brzinskog polja. . nestisijivo (p=const. Zarnenarn ove diferencijalne veze u jednacinu (2.1.-[ r('l1--pv v ) ] = -d [('t +'t )l I d (n).2 0=---8 ---8 (rv )+-V.1. napisan u polarno-cilindricnomkoordinatnom sisternu. 0= ---+--(r-)--___:(rv v) pax rarBr rar rx (2.47) dobija se zakon raspodele ukupnog napona u poprecnom preseku .PVr + P -.z fR (--.= .9).2 -v'I' .46) r Izraz (2..5. Nakan transforrnacije jednaCine (2.1.j.1. Iz jednaCine (2. te zato vati dpw / dx = ap / ax. Integraljenjem jednacine (2. Odredlv311Rje IlmeficijclIRta tJrcmIja tllllll"lh>ulclllltllRog strmjamja m cevima Posmatrace se razvijeno.43-44) v je srednja brzina po vremenu.1.1.2 1-. Za ovako I X -Il> Slika 2.1. (t) dr vr dpw 1 d cfV -. koje je prikazano na s1.1.1.43) dobija se novi oblik -(p+pv' )=-(v' -v') ar a- 2" r 12" 2" 'P r r iz koga se integraljenjem u granicama od r do R (p = Pw' v~2 promene pritiska u poprecnom preseku = 0) dobija zakon (2.43) prrr r r" 1 ap v a av 1 a -. stacionarno (a/at = 0).44).47) u kome su 'tv == l1av / dy .45) U Rejnoldsovim jednacinama (2.

30). Medutim.4. U izrazu (2.51) Koriscenjem izraza (2. za r=R. kod turbulentnog strujanja ukupni napon se sastoji od viskozne i turbulentne komponente.38) koji vaZi za laminarno strujanje i (2. na osnovu koje se odreduje tangencijalni napon kao 1: = pv*2 .1. Za turbulentno strujanje u cevima ne postoji tacna teorijslco rdenje 113 osnovu kojega bi se odredili naponi u preselru.pv'v' = . i 3) 0'" 0t . Na dalje ce se razmatrati dva posebna slucaja turbulentnog strujanja u cevima i to kada se one h-etiraju leao hidraulicki·glatke i hidraulicki hrapave. (2. a samirn tbn i koeficijent trenja.(0) = 0..prelama ob!aJ'i u kojoj su viskozni i turbulentni naponi istog reda veliCine. dobija se relacija . ledna od osnovnih veliCina poluempirijske teorije turbulentnog strujanja je brzina trenja v*.52) sa VB oznacena je srednjabrzina strujanja u preseku. dok je njegova maksimalna vrednost na zidu cevi o(R) = ow' Na osnovu izraza (2.\.d R .1..v!skoznipodsloju korne su dominantni viskozni naponi (1:" »o[) ..1. 2) 1: t ~ 1:" .2. (2.1.S.1.1.1.52) koja moze da posluzi za odredivanje koeficijenta trenja turbulentnog strujanja u cevima. 2.5.50) Md:rsulliclld gIatkim cevima Za odredivanje odnosa brzina v *Iv s u hidraulicki glatkirn cevima maze se koristiti a) uruverzalni turbulentni profil brzina . sledi i vrednost napona na zidu cevi 1 dpw' "w =.50) pokazuje da se tangenCijalni napon u preselm linearno menja sa koordinatom r.=8(v*lvB )2.. pod kojom se podrazurneva upotreba pojednostavljenog modeia turbulentnog strujanja u kome se neki koeficijenti odreduju na osnovu eksperirnentalnih rezultata.49) 2 x tako da se konacno dobija zakon raspodele napona u poprecnom preseku 1:=rr.turbu!entno jezgro u kome su dominantlli turbulentni naponi (Ot »1:").48) dy . sto strukturu turbulentnog strujanja 6ni znatno slozenijom od laminarne. r x 2dx· iz koga. i da napon ima minim aInu vrednost na osi cevi .r ~= Izraz (2.1.48 i 51).1.1. TuuriHlllleJ!lltlmO 5ltrujaJ!llje 1m "y +"[ "w "w =~ R' (2.28..1. Na ovorn dijagramu u zavisnosti od medusobnog odnosa viskozne i turbulentne komponente napona razlikuju se tri oblasti. Ova pote§koca prernoscava se po!uempti-tj:rkom teorijomturbulentnog strujanja.1.50) koji vazi za turbulentno strujanje zakljucuje se da se tallgencijalni naponi u preseku kruzne cevi menjaju po linearnom zakonu. ili (2. ito: 1) 1:"'1:.1.4U.1. Ucesca viskozne i turbulentne kornponente napona u ukupnorn tangenc~ialnorn naponu prikaiana su na dijagramu sa s1.1.. (2.Teorijske osnove ID strujanja 131 dV 1 dpw (2.

1.1.bezdimenzijska koordinata.56) :*==c(n)(V:Y )l/n. Kod 25 univerzalnog turbulentnog profila 20 brzina postoje tri zone ito: + V 15 viskozni podsloj (0 < y + < 5) .5 b) stepeni profil brzina pri cemu su: v+ == v I v * .1.S.+5..53) (2.4).5 == 2.5.6 3.5.2. Uticaj Rejnoldsovog 10 broja na eksponent stepenogzakcina~ 11.5356) dat je na s1.5 Za odredivanje koeficijenta trenja hidraulicki glatkih cevi mogu se koristiti dva razlicita pristupa.koeficijent stepenog zakona koji zavisi od eksponenta n.4. Univerzalni turbulentni profil poprecnom preseku.3.5 .1.74 5 5. Ova zavisnost utvrdena je eksperimel1talno i data je u tabeli T. 10 prelazna oblast (5 <y+ < 30) i . koji zavise od izbora merodavnog razvijenog profila brzina.132 Teorijske osnove ID strujanja 0<y+<5 v+ == J 11.1.2.10000 viskoznih i turbulentnih napona u Slika 2. U slucaju turbulentnog strujanja u hidraulicki glatkim cevima univerzalni turbulel1tl1i profil brzina opisal1 fUl1kcijama (2.1.1. leao i konstante u funkcijama (2.56).53-55) veoma dobro moze da se aproksimira stepenim zakonom (2.1. 5. Za dobijanje ovihforrnula koriste se stepeni zakon (Blazijusova formula) i logaritamski zakon (Pral1dtlova formula) za razvijel1e turbulentne profile brzina. Ekspol1ent stepenog zakol1a n i koeficijent C(n) zavise od Rejnoldsovog broja. y + == v * y I v .55) (2.1. 1.54) (2.1. 5<y+ <30 30<y+ (2. odredene su na osnovu eksperimel1talnih rezultata brojnih istrazivaca.10 6 Tabela 2.1.57) koji se nakon primene za osu cevi .2.2.1.bezdimenzijska brzina. logaritarnslea oblast (y + > 30). izmedu ovih zona. 30 Graficki prikaz funkcija (2. n-eksponent stepenog zakona i C(n).10 6 9 10.1. 0) Blozijusopo formulo Razvijel1i turbulentni profil brzina u hidraulicki glatkim cevima opisuje se stepenim zakonom (2.5.105 8 9.1. Granice brzina.51ny+ + 5.1.7510gy'.1.l.56) lS. 5 o Ie Re n C(n) 10 7 8.+ -3.510.53-56). y-koordinata koja se meri od zida cevi (s1. Kao rezultat odgovarajuCih proracuna dobijaju se formule Blazijusa i Prandtla za odredivanje koeficijenta trenja. L4. 1. zone su u direktnoj vezi sa vee datim· odnosima izmedu 10 100 1000 l.71 1. (2.

62) sledi izraz za koeficijellt trenja Ie =:: 0.3a) i razvijenom turbulelltnomstrujanju (~::d i ex::::. Sa ovom vrednoscu izraz (2..1.30521 Re l/4 • Dobijeni izraz za koeficijent trenja nesto malo odstupa od eksperimentalnih rezultata Blazijusa. Poredjenjem vrednosti koeficijenata ~ i a za stmjanje u cevima pri razvijenom laminarnom ( B= 4/3 i ex. a=-1-1v32rndr= (n+l)\2n+l)3 .3164/Rell41 (2.5). respektivno.2.. Ako se za vrednost eksponenta stepenog zakolla uzme vrednost iz tabele T.64) vm Povecavanjem vrednosti eksponenta 11.)n+l ( _ _ )n+l Ie -? n+ 1 . V==Vm => V': v = CC n )(7)1/n *R . \ \ .01 i ex =:: 1. = 2. (2.1.02 ..5 n=7 i C(7)=8.1. na 11=10 a sto vaZi za visoke vrednosti Rejnoldsovog broja (v. 0 4n2(n+2) V* Vs .60) i koeficijenti neravnomernosti brzinskog polja ~=-/-1v22rndr= (n+I)(2n+l)2 R 'ltV.52) i (2. tada iz (2.63) koja vazi za turbulentllo strujanje u hidraulicki glatkim cevima u intervalu Rejnoldsovih brojeva 4000 <Re< 10 5 • Za posmatranu vrednost eksponenta stepenog zakona 11=7.- n+5 [ (n + 1)(2n + 1) J "/(n+l) 2 C(n)n 2 --"'-Re 2/ (n+l) .62) se svodi na Blazijusovu formulu IIe=0.1..03 cime turbulentni profil brzina postaje ravnomemiji. (2. Dobijene vrednosti za koeficijente ~ i ex upucuju na zakljucak da se kod razvijenog turbulentnog strujanja u cevima moze smatrati da je ~::::. Zato je izvrsena korekcija koeficijenta C(n) na vrednost C(7)=8. (2. Primenom profila brzina (2.snove ID strujanja 133 y=R. i v m brzina u osi cevi.60) sledi formula za koeficijent trenja _=:: V .. na pI.59) odreduju se: srednja brzinastrujanja u preseku Vs =:: R 2n 1 fR 0 .1.5.R) rdr =V11l 2n2 (n+l)(2n+l) .1.61) R 2 7CV. 1) zakljucuje se da je razvijeni turbulentni profil brzine ravnomerniji od laminarnog.56.59) u kome su: y i r koordinate merene od zida i ose cevi.60-61).!1!.1. 0 4n4(n+3)(2n+3) PrimenjujuCi odnos brzina Vs en Re dobijen iz relacije (2. T. dobijaju se karakteristike razvijenog turbulelltnog profila brzina Vs 49 50 43200_ =:: 60 .1.74. i izraze (2.058 (2.Teorijske o.1.1. ~ =:: 49 =:: 1. ex =:: 40817 == 1.58) svodi na oblik: (2. iz izraza (2. odeljak 21. 2vm v·2rndr =:: R2 fR 0 r lin (1..lL 2 -L (.62) u kojoj je Re == 2Rv s I v Rejnoldsov broj.1.1. 1 i ex::::.2:1.1. (2.1. dobijajuse vrednosti ~ = 1.58).1.1.1.

j81og(Re-vA. koji se naziva univerza!ni zakon trenja u hidrau!icki g!atkim eel/inla.4. to se izraz za srednju brzinu strujanja svodi na oblik: z~o .1.67) sledi zakon promene brzine u poprecnom preseku +Av*ln-=vrn +Av*lnz·. u domenu svoje vainosti Blaziju.55) v+=Aln/+B=A1log/+B.134 Teorijske osnove ID strujanja 11) lIniDlerzolni zo.71) za koeficijent trenja hidraulicki glatkih cevi.1.68) Konacno.(8/ D) ). R primenom kojeg se dobija srednja brzina u preselru V=V rn y Vs = R.65) za osu cevi y=R.11.03291og(Re-li:) -0. (lnz-i)]}[ Vs Kako je limzi lnz = 0 (j=1. Zato.)+ jg [ B-A 1 log(4v2)-I A ] .1.2..!ton henjn u liJidroulicld gIn/kim cepimn.5.1 c 3 -Ii: = .1.4. cevlima U zavisnosti od uticaja Rejl1oldsovog broja i hrapavosti cevi na koeficijel1t trenja.75v* 3 (2.52..1. Za jednu datu' vredllost Rejnoldsovog broja Blazijusova formula (2.1.71). Iz (2. )+Av*[z(lnz-l).66 i 68) dobija se izraz za koeficijent trenja 1 Al r.1. Primenom zakona (2. primenom Prandtlove formule (2. ProyultlolJ'n/ormllllo Za opisivanje razvijenogturbulentnog profila brzina koristi se logaritamski zakon (2.z. =vrn-IAv*=vm-3. dolazi posrupkom iteracije.70). .1.z.1. cevi se dele na hidraulicki hrapave (A = A(Re.5.8 I D» i hidraulicki potpuno hrapave (Ie::: ).2.n Iv2r7tdr=2tCvm +Av*lnz)(l-z)dz= 2{Vm(Z.hmtno stD. kaleo je vee receno u Odeljku 2.2).5.1.5 univerzalne konstante. Cija je vainost do vrednosti RejnoIdsovog broja Re < 3. (2. v=v m => v:=Aln(Rv*/v)+B. (2...9112 ."Uljanje Ul hidr8Uliickiibl1"apavJim. (2.70) Na osnovu eksperimentalnih rezultata Prandtl je izvrsio korekciju brojnih konstanti u formuli (2.63) direktno daje vrednostkoeficijentatrenja. Al =5.10 6 . dole se do koeficijenta trenja.1.1. Zamenom brojnih vrednosti univerzalnih konstanti sledi formula za koeficijent tienja l =. 2.1.1.8 .sova formula iina prakticnu prednost u odnosu na Prandtlovu formulu. nakon koje se dobija izraz "* = 21og(Re~) -0.1. z=ylR .65) pri cemu sU A=2.75 i B=5. 2. (2. primenjujuCi izraze (2.. v* y y koji se naziva zakon de/ieila brzine. Tmllm.66) dobija se oblik logaritamskog zakona + vm-v R R (1 67 ) vm-v + =--=A·ln-=A1log2.

679 je korigovana na 1. Za turbulentno strujanje u hldraulicki potpuno hrapavim cevima vrednost koeficijenta C(8+) je 8.2 1.2.5.2. Zavisnost leoeficijenta koeficijenta C(o+ ) ad veJicine C(8+ )prema eksperimentima Nikuradzea 8+ prileazana je na s1. Uvodenjem koeficijenta zavisnog ad hrapavosti cevi 11rr C(o+) = B-Ajlog8+ = B-Aln8+ 10 --f-. v=v m A) =5.1.5.73) 9 _ _ _ ~.1.----Ie = (2Iog ~ + 1.!!8liFrCEpJ GEVI I HRAPAVE CEVI : (2.72) u kame je 0+ '" 8v * !)I karakteristika hrapavosti.~ld (2.1.5.-~-f----+-f---f-+-1 (2.679)-2.II---i-I u hidraulicki hrapavim cevima v+ = A]logt +C(8+) = Alnt+C(8+) 6 5 ~~~T:rr'ir=~~~C.1._'f--.<\'.75) za osu cevi y=R. UvrstavajuCi U ovaj zakon brojne vrednosti univerzalnih konstanti dobija se Karmanova formula + 1.8+ > 70 hidraulicki potpuno hrapave c e v i . taka da se logaritamsld za1con (2.4 0.1. taka da se dobija Karman-Nikuradzeova formula za koeficijent trenja ..68) dobija se formula za koeficijent trenja ~.1.f'l .8+ <5 hidraulicki glatke cevi. (2.1.6 2.76) koja predstavlja univerza/ni zalcon Irenja II hidrau/iclcipolpuno /zrapaVlin cevinza.. .1.=[islOg~+ Jg(c-f A )T Ie = (2Iog ~ (2.1.74.st2%~ '.1." ---If-+.~l{R/).1. 4.8 Prema eksperimentalnim rezuJog 8'· ltatima Nikuradzea zavisnost Slil<a 2.I~~~~~~~ ~urm.°k~ -f--f--I---il---il---i clobija se oblik univerzalnog 10.4. Sa ove slike se uocava da veliCina 8+ moze da se iskoristi leao kriterijum za odredivanje vrste cevi.50 F' "~f"\" 'P'>""'T"" garitamskog zakana za strujal1je 7. 2 a zatim karisteCi izraze (2.1.CW) 8 ~ l c~ I ]6°'.5. Na osnovu eksperimentalnih rezultata Nikuraclzea vrednost konstante 1.--..77) .2 log ~ )-2 =2Iog 3.5<0+ <70 hidrauliCld hrapave cevi.8 1.52) i (2. .74) 3.65)moze cla se napiSe i u obliku v+ = Ajlog)/ +B = Ajlogt+B-AjlOg(/ .4 2. -~- C=8.1.1..138.2.74) svodi na konacan oblik v+ =Ajlog(y/8)+C. i .2 0.1.74)""2 = (1.75.75) R --+ vm=v*(A)log''5+C).Tearijske asnove ID strujanja 0) Hirtlroltliifldpotpltf8o Imopove cep! 135 Logaritamski zakon brzine (2.0 2. (2. PrimenjujuCi izraz (2.1..1. i to kao: .

zato ovaj izraz nije operativan za primenu.1.136 TeoriJske osnove ID strujanja koja vazi za hidraulicki potpuno hrapave cevi. Nakon sistematizacije eksperimentalnih rezultata Nikuradze je dobio (1933. izraz Altsula je veoma jednostavan za primenu.1. i zbog toga mu pri upotrebi treba dati prednost.2.v+ (2.63) za hidraulicki glatke cevi. treba korigovati sa jednom funkcijom od hrapavosti L1v+ = L1V + (0+). . Sa live slike se uocava da porastom uticaja hrapavosti (L\vt < L\v.4. Gime uticaj hrapavosti na koeficijent trenja postaje veoma izraZen.1. Za razliku od izraza (2.1.1. do koeficijenta trenja primenom izraza Kolbruka dolazi se iterativnim putem. pri tome obuhvatajuci oba relevantna uticaja Colbrook. On je vrsio eksperimente Sa razlicitim .1. .1. U opstem slucaju turbulentnog strujanja tl cevima u obzir treba uzeti uticaje promene Rejnoldsovog broja i hrapavosti.65).5.2.vestackim hrapavostima cevi.1.L\v+ . dok se u slucaju potpuno hrapaVih cevi (11 Re ~ 0) svodi na Sifrinsonov izraz (2. Koristeci razvijeni turbulentni profil brzina. Izraz Altsula se.51 (2.1. Sa ovom korekcijom dobija se opsti oblik y+ 5 70 univerzalnog logaritarnskog profila brzina Stika 2.?~njem na cev zrnaca pesk? T~zliCite veliCine.0 .1. Odredivanje koefidjenta trenja . a zatim i Altsul su dosli do izraza za koeficijent trenja hidraulicki hra avih cevi.1.80) r.81) Izrazi Kolbruka i AliSula daju dobre rezultate.5.2. v+ = A Iny+ + B . Re~A a izraz AltSula ima oblik . II) . koji imaju medusobno slaganje u granicama 2+3%.5. Za odredivanje koeficijenta trenja hidraulicki potpuno hrapavih cevi moze se koristiti i izraz Sifrinsona A= 0.Moody-ev dijagram U cilju odredivanja koeficijenta trenja.79) Profil brzina kod hrapavih cevi U ticaj fur iCcije hrapavosti L\v+ na izglt:d profila brzina prikazan ja na s1.) profil brzina postaje neravnomerniji. prvi je.4. 2. za slucaj da se relativna hrapavost cevi moze zanemariti (6/ d ~ 0) svodi na Blazijusov izraz (2. ipak.1. jer vaii za vestacke hrapavosti cevi.::=-= -21og(3 71d +~) VA . (2.1.> d +Re 11(~ ~)1I4 /\.78). Ali. Ali. najvaznije serije eksperimenata izvrSio Nikuradze. god.) veoma slozeni dijagram zavisnosti A:':=A(Re.8/d). koji vazi za hidraulicki glatke cevi.1.2.5.2.Hidraolicki krapape' elf/pi Kod cevi kod kojih je hrapavost cevi veoma izraZena logaritamski zakon raspodele brzina (2.80). koje je ostvarivao nan-. taka dobijeni dijagram nije operativan za primenu. .78) Medusobno slaganje formula Karman-Nikuradzea i Sifrinsona je veoma dobro i za uobicajene relativne hrapavosti cevi krece se u granicama od nekoliko procenata.11(5/ d) 114 • (2. IzrazColbrook-a glasi 1 8 2.

.....-'-".4.. ~..39) je u podrucju Rejnoldsovih brojeva Re:o.""~ o/d=0. .'''4' 0.<Il-prelazna. gde je Re k .05 0...00001 10 4 Re 106 10 7 108 Slika 2.1..112 _L :: :::+:::::Ii:::..1.39).(Re) ..1.l. i ~ .05 3.02 -"'-.001 0.04 6/d=0..0005 0.l...1.'4.'.Teorijske osnove ID strujanja 137 te bi vrednosti iz njega trebalo preracunavati za hrapavosti industrijskih cevi. kerozina.71d + 2..'.... a) Ob/as! lami?lamog sITu/an/a Oblast laminamog strujanja na dijagramu prikazana je pravom linijom CD.~+--."".......5..... ulja i s1... a na osnovu formula Puazeja (2.002 0.o / d) . iIi obrnuto.F-'.i'".oblast hidraulicki potpuno hrapavih cevi Ie = A.".07 0...'..j~"..... Vee je receno da se.-~eF+.. ito: CD ....:... ® .09 0.1. Karman-Nikuradzea (2.(Re.""...... Gl-hidraulicki glatke cevi..77) i Kolbruka (2.5......i....1..08 0.....\.02 ~~~+i.1..e==E~====m:=::±±m 6/d=O."-'+'..(o / d)..1.01 0. 0.0002 0.l..04 .' _1_ =-21og( ..5. U tehnickoj praksi laminamo strujanje ostvaruje se pri strujanju veoma viskoznih tecnosti: naite.."'.l.. Iz tih razlogaMoody je.2.i. Gl . = . Vaznost izraza (2. koja se jos naziva i kvadratna oblast. Oblasti CD-Iaminarna.015 -----..... .. = ..03 0. b) Frelazna oblast ......5.."... ®-hidraulicki hrapave cevi i ~-oblast potpuno hrapavih cevi.oblast laminarnog strujanja..~~ 6/d=O.80) konstruisao dijagram ......:.63).oblast hidraulicki glatkih cevi .kriticna vrednost Rejnoldsovog broja pri kojoj laminarno strujanje prelazi u turbulentno... koristeCi Nikuradzeovu ideju..".l.. Re k = 2320...0001 0... Blazijusa (2. =64 / Re..~~ 6/d=O.1.~~~:.. koji ima veoma siroku primenu za odredivanje koeficijenta trenja.''~~~~~~~..1 0. koeficijent trenja pri laminarnom strujanju kroz cevi kruznog poprecnog preseka moze odrediti izrazom Poazeja A..*.....06 0..51 ) tl2_ -...009 0....-i."..-Re.. leao i da ova oblast predstavlja oblast hidraulicki glatkih cevi.."""...oblast hidraulicki hrapavih cevi .'7r-..:.005 0.~~.01 0... Prandtla (2.008 0.03 ~"''!-~~~_''''''~-i+-i. Detaljnom analizom dijagrama pokazalo se da na njemu ima pet karakteristicnih oblasti.. s1.zavisnosti ko~fiGijenta t~enja od Rejnoldsovog broja i relativne hrapavosti.... <Il ."'..~.~".1. I ' ' .prelazna oblast.......~:. Zato ce se objasnjenju ovog dijagrama posvetiti vise paZnje.! 6/d=O.'.. Moody-ev dijagram ......'..".."".'.71).

odnosno zavisi sarno od hrapavosti cevi. kada se radio dugackim cevovodima.71). u podrucju vredIiosti Rejnoldsovih brojeva od 2320 < Re < 4000. U oblasti hidraulicki hrapavih cevi.81) ili Sifrinsona (2.1.77). () Hidrauliclciglatke cevi U oblasti hidraulicki glatkih cevi (kriva C) sa dijagrama) viskozni podsloj pokriva sve neravnine na zidu cevi. da ne bi doslo do greske u proracunu treba. zona @) sa dijagrama. naCinaobradei stanja zidova cevi u eksploatacijskim uslovima. iIi izrazom Altsula (2. Kvadratnoj oblasti odgovaraju uslovi strujanja sa visokim vrednostima Rejnoldsovih brojeva kodkojih lcoeficijent trenja zavisi samo od relativne hrapavosti old. dakle. te su i eksperimentalna merenja u njoj nepouzdana.).za gasovode izraz Weymouth-a: . Iz tih razloga rdim rada u ovoj oblasti se izbegava.0941d. iIi obrnuto. Ova oblast (zona CD· sa dijagrama) je nestabilna. S ~druge strane. jer je pad pritiska u njoj (vidi izraz (2. se uocava da je za jednu vrednost relativne hrapavosti old koeficijent trenja nepromenljiv (A=const.1.0025 VRe" .5. koji vazi u celokupnoj prelaznoj oblasti.1.1I3 . za odredivanje koeficijenta trenja postoji izraz Zajcenka A = 0. da koeficijent trenja ne zavisi od Rejnoldsovog broja. pase zato za ovu oblast kaie da je kvadratna oblast. Ta zavisnost je data Blazijusovim izrazom (2. tj.o/ d).80).1.78). Altsula (2.7/ JRe .138 Teorijske osnove ID str:ujanja Prelazna oblast predstavlja oblast prelaska laminarnog u turbulentno strujanje.1. Koeficijent trenja hidraulicki hrapavih cevi odreduje se izrazom Kolbruka (2.1. Zato se cevikojeradeu ovimrezimima nazivaju potpuno hrapave cevi.1. date su u tabeli T. U tu svrhu se definise srednja apsolutna hrapavost cevi lcoja zavisi od: materijala cevi. Ova oblast se prostire od krive Ql . za najcesce primenjeIie cevi.1.81). ipalc. Za koeficijent trenjaukVadratnoj oblasti vaZe izrazi Karman-Nikuradzea (2. Za korektno odredivanje koeficijenta trenja trebaznati koja je hrapavost cevi o kroz koju se odvija strujanje. U nekim specijalnim slucajevima. Ipak. koristiti izraze za koeficijente trenja koji su dobijeni eksperimentalnim ispitivanjem takvih cevovoda.1.28» kvadratna funkcija od srednje brzine strujanja. d) Htdrauhcki hmpave cevi Hidraulicki hrapave cevi 8U one kod kojih viskozni podsloj ne pokriva neravnine na zidu. tj. Tako na pro koristi se A = O.63) iii izrazom Prandtla (2. koeficijent trenja zavisi od Rejnoldsovog broja i od relativne hrapavosti.02 +1.2. Njene vrednosti. i u njoj koeficijent trenja zavisi same od Rejnoldsovog broja A= A(Re).za strujanje nafte izraz Lange-a: A == 0. takoae.5.hidraulicki glatkih cevi do krive a-a ena dijagramu aproksimativno povucena) koja predstavlja granicu dvostruke zavisnosti A= A(Re. A= A(Re. e) Potpuno ItTl2pave cevi U oblasti ® sa dijagrama uocava se da je A= A(O I d)..1.o I d).

Odredivanje koeficijenta trenja iteraiivnim putem Pri proracunll cevovoda potrebno je poznavti vrednost koeficijenta trenja.ardale j 31m zardale i korodirane pocinkovane (gasovodi.05 0.15 0.1.15+0.3+1. mesing.5 1.1. st31do) celicne vllcene STANJE zrDA CEVI glatke nove ciscene posle duze upotrebe zardale sa jakom korozijom i rdom nove bitumenizirane upotrebljavane . Prema tome. 0 [nun] 0. to njihova eksplicitlla reilenja ne postoje.3+0.4 do 3 0. Sdruge --~ strane i brzina strujallja zavisi od gubitka usled trenja.jednoliko lako zardale posle dugogodisnje upotrebe Ijace z. Najjednostavnija metoda koja Se za ave potrebe koristi je metoda proste iteracije.1. do koeficijenta trenja nije laka dati. Kako su u opstem slucaju ove funkcije slazene.8 3+9 1+3 0.3+1 1+2.15 1+1. vee se do njihdolazi primenom numerickih metoda.5. jer on zavisi od brzine strujanja koja. tako da Se mogu sastaviti funkcij<e za koeficijent trenja 11.Teorijske osnove ID strujanja 139 VRSTA CEVI -MATERIJAL vucene (bakar.25+1 0.5.5 1+1.1.Apsolutna hrapavostcevi.05+1 0.1 0. Ovaj postupalc iteracije uzastopnih priblizenja za odredivanje .05+0. nije poznata.6. vodovodi) nove (1/2 " do 41 nove nove bitumenizirane livene upotrebljavane-mestimicno zardale sa korodirani~nezdima ociscene posle duge upotrebe fino obradene drvene obicne neobradene izglacane betonskc od azbestnog cementa grubo obradene u drvenoj 2£lati neobradene nove upotrebljavane - Tabela 2.1-5.0015 0.1 0.21.mestimicno zardale .5 0. Medutim.= f(A) iIi za brzinu v=j{v).15 0.5 0.5 2+4 0.1+0.5.2 0. takode. ciji je algoritam proracuna dat na s1. 2.5+4 0.6.60 celicne varene upotrebljavane . u opstem slucaju. izmedu ovih veliCina postoji funkcionalna zavisnost.03 0.

to ee u opStem slucaju dobijeni sistern jednacina biti nelinearan i nehomogen.02 0.elllom racIlmar3 U uslovima proracuna slozenih cevovoda koeficijente trenja veoma cesto treba sracunavati sto znatno poveeava obim pesia. sa tacnoScu [> ::no-5 .Sr2 .71d )r 2 Rezultati proracuna sa uzastopnim iterativnim vrednostima dati su u tabeIi.vanja sistema jednacina po brzinama stmjanja za pocetne vrednosti brzina tr"ba zadati vrednost iz intervala v=1-3rnJs. a i potrebno.1. Odrediv31llje k@eficijelll.1.1.4.51 8 og Re.1.03054 0.01263 0.d. Pmblem 2.71) i Kolbruka (2. Za brzo utvrdivanje cIa Ii je cev hidraulicki glatka ili . Kako su jednacine kontinuiteta linearne funkcije od brzina.1.01733 A=O.1.02. za vrednosti Rejnoldsovog broja Re=120000 i Re=500000. pojedinacnog sracunavanja koefieijenta trenja.. njegovo odredjivanje tretirati racunskom masinolIl. Ovo s toga sto su to uobicajene vrednosti brzine strujanja tecnosti u dobro projektovanim hidraulickim sistemima.7.01321 0. odnosno v=f(vJ.7) koji je baziran na teo:rijskom izlaga~ju saddanom u Odeljcima 2.ta trenja pl"im.01705 0. postaviti n Bernulijevih jedriaCina i m jednaCina kontinuiteta.1.01733 0.01315 0.'u 2. kod slozenog cevovoda sa ustaljenirn strujanjem moguee je.02. U opstern slucaju.Ji: + 3. U tu svrhu sastavice se algoritam (81.140 Teorijske osnove ID strujanja koeficijenta trenja vazi sarno bela se irna jedna funkcionalna zavisnost A=j(A).01316 A=0. geometrija eevovoda i .01736 0.80) odrediti koeficijent trenja za cev precnika d=lOOmm i apsolutne hrapavosti o=O. Iteraciju zapoceti sa vrednoscu Ao = 0. Hi neka druga numericka metoda.03113 A=0. izlozenog u Odeljh.1. leao sto su: broj jednaCina.Smm. Zato je po~eljno.71) 000 Re=120 000 (2.03054 2.2.80) A = [21og(Re·J?:) .S. Pomenuti nelinearni sistem jednaCina nerna eksplicitno resenje. Ovaj nelinearni sistem jednacina treba reSiti.03113 0. t.1. Re=500000 Re=120 000 Re=500 A ="4 1 [I (2.5. Medutim.D3058 0. so.3-6. vee se do njega dolazi prirnenorn numericke analize. U postupku iterativnog res:.02 0.5.. Koji postupak reSavanja treba koristiti zavisi od mnago faktora kaji uticu na slozenost sistema nelinearnih jednacina.02 0.03132 0. na pr. odnosno formirati sistem od k=m+n jednaCina u kojima je Ie nepoznatih brzina (iIi protoka).01316 0. RESENJE: Formule Prandtla i Kolbruka napisane u obliku pogodnom za iteraeiju glase: Colbrook ---Prandtl 2.1. pri cemu se za resavanje moze korisl:iti· i iterativni postupak.1.Ako se iteracija obavlja po koefieijentima trenja korisno je za pocetnu vrednost uzeti Ao= 0.1. Kada se problem opisuje veCim brojem jednaCina tada je pozeljno izvrsiti linearizaciju sistema jednaCina elme se· njegovo resavanje znaeaJno pojednostavljuje.01732 0.O.02 0. KoristeCi formule Prandtla (2. rezim strujanja (laminarni iIi turbulentni). po brzinama strujanja. A=0. Clanovi uz kineticku energiju u Bernulijevim jednacinarna su kvadratne funkcije a koefieijenti trenja nelinearne funkeije ad brzina.5.l.1.

kriterijum hidraulicke hrapavosti zida cevi dat u Odeljku 2. v. I I '-------r------' ~~ I ( k+ ~J 1141 r-:~.1.... .~Il ~ .-\ llt~ld cD . )-----~=:>-----.-._-<'iA-Aol<-. " L. metode koje tretiraju: izotermsko.~l [Hidr~l hrapaye I c~ I.5. Treba napomenuti da ovaj algoritam moze da predstavlja zasebnu celinu. 'I hrapave ceVI I' "11.5.Teorijske osnove ID strujanja 141 hrapava.. izrazen visinom 8+ .-. Umesto analize rezultata dobijerrih navedenim metodama ovdece sed~ti nesto pojednostavljena metoda proracuna zasnovana na formuli Voronina kod koje se odredivanje koeficijenta stisljivog strujanja bazira na pozhavanju koeficijenta trenja . i Re > 500d 18 .----. Ovako izraien kriterijum utvrdivanja hidrau!ickog kvaliteta zidacevi jednostavan je za primenu i kao takav koristi se u algoritmu za odredivanje koeficijenta trel1ja. iIi deo programa za odredivanje strujnih gubitaka hidraulickih sistema.hidraulicki potpuno hrapave cevi. _ 1'~e<500/k.-'-~______J Slilca 2.--<?--. KoristeCi ovaj algodtam veoma je jednostavno napisati program u nekom raspolozivom programskom jeziku.hidraulicki glatke cevi.7.transfomrise se na'l1ovi oblik koji glasi: Re < 40d ! 8 ..-. (' v.1A2.---. u sldopu dinamike gasova. S.1.1. A 0 r---------~. 8. 40d /0 < Re < 500d /0 .--'--------'-----=::-.<.:i=--:-_< r----------~:Re>4000\ 83 ::=::=E:Re>2320> 1 . strujanje sa razmenom topiote i realno strujanje...hidraulicki hrapave cevi. r:=~--.~---~AI. Za odredivanje koeficijenta trenja stisljivih strujal1ja gasapostoje. d. Algoritam za izratunavanje koeficijenta t~enja. + / _ L '_ _.. Detaljna analiz~ovih metoda sprovodi se u sklopu dela mehanike fluida koji se naziva clinamiKa gaJ'ova. potpuno rHidra~~cki I .-+--'_. adijabatsko.

bilo da su dozvucna iii nadzVllcna.64r 2 .82) sledi da za vrednosti Mahovog broja do 0.1. U krivinu (presek 1-1) ulazi fluidna struja koja je karakterisana razvijellim profilom brzina.1. do nizstrujnih promena u profilima brzina nastaju lokalni gubici energije. Po jednoj od tih metoda koeficijent tienja moze da se odredi leao A = Ao (l1 z /11 1 )°.9. Ta mesta u cevovodu su sa slozenom geometrijom. dimenzije strujnog prostora. slavine.1.5.5. lz izraza (2. V opstem slucaju ti novonastaIi profili brzina su neravnomerni i OStlO nesimetricni. suzenja.8.brzina zvuka.47 . Promena profila brzina ulokalnom otporu nastaje zbog promene brzine iii po pravcu iIi po intenzitetu. odreduje pribliZnim izrazom Kutateladz.5. l@kalirnnllllll otpoll"ima Na onim mestima u cevovodu gde dolazi.821og(ReJllJrll ) -1.VIcoliko se radi 0 stisljivim strujanjima sa veCim vrednostima Mahovog broja. za uticaj trenja na strujanje treba konsultovati literaturu iz dinarnike jednodimenzijsih strujanja gasova. 2. sto je propraceno znacajnim promenama u profilirnabrzina.1.1.2.83 < 11z /111 < 2./KRT . i koeficijenti dinamicke viskoznosti llz za temperaturu zida i 111 za srednju temperaturu tecnosti.142 Teorijske osnove ID strufanfa nestisljivog strujanja (An) pd istim vrednostima Rejnoldsovog broja i mapavosti cevi.)o. usisi.14 .1. OVde ce biti reci sarno 0 nekim ad tih mogucnosti.1. cak. koja jeprikazana na s1:2.10 4 < Rc < 4.. Za odredivanje koeficijenta trenja pri neizoterrnskom turbulentnom strujanju tecnosti u hidralllicki glatlcim cevima moze se upbtrebitiizraz AltSula A:= [1. Ova formula glasi A::: An(l+ K. racve i s1.2.: krivine.1.1.1. Odreiltiv3nje llmdidjenlta trlE!nja pri lIlleizotermskom stll"l!lI.6 greska koja se pravi ako se stisljivost fluid a zanemari ne prelazi 3.2%.1.5.~a A:=A o(TJ'F.V nekim slucajevima zbog te neravnomernosti stvaraju se makrovrtlozi koji mogu imati. (2.83) pri cemu su: Ao .5 gde je T·· temperatura fluida i Tz - (2. leao na pr.1 M 2 )-0. naide na ovakva mesta u cevovodtl ana se poremeti-deformise. asamim tim nastaje promena kolicine kretanja. v-brzina strujanja i c:= . Pri nailasku ovalcvog strujnog polja na krivillU doCi ce do znatnih . (2. Gubki llia lokah:URIllIll otJ!lloJr'Rma 2. Za objasnjenje strukture strujanja u lokalnim otponma posmatrace se jedan od oSllovnih lokalnih otpora . ventili. Pri neizotermskom strujanju gasova koeficijent trenja SI:. (2.5·] 05 i 0.82) pri cemu je M=v/c .. prosirenja.jall!jl!ll. Struktulra strujanja I!lI. 2.2. sto je osnovni razlog nastanka gubitka energije.1.84) koji vati u domenu 2. Kada razvijena ±1uidna stmja.85) temperatura zida. koja se ima u pravolinijskoj deonici cevovoda.1. V uslovima stmjanja tecnosti sa promenljivom temperaturom postoji vise metoda Zel odredjivanje koeficijenta trenja. iz bilo kog razloga.krivina.Mahov broj.koeficijent trenja izotermskog strujanja.5.

' Posmatrajmo zapreminu 6V ispunjenu fluid om koja je ogranicena kontrolnom povrsinom M i koja se krece brzinom v po zakrivljenoj strujnici eiji je radijus krivine R (s1. Medjutim.1.1.f1uida porast brzine utiee na poraste pritiska. inercijsko odlepljivanje struje. pa se u njoj mogu definisati dye oblasti. tj.2. pri nailaskll na krivinu fluidna struja nece moei da prati geometriju strujnog prostora. 2.1. s tim sto je dominantniji uticaj intenziteta vrtlozenja.2.1.2. i to: KG -konvergentna oblast u kojoj dolazi do suzenja fluidne struje i DO . Posmatraj:nci poduzne profile brzina sa 81. a sto je graficki prikazano na s1. Samim tim stvorice se dye zone. ka spoljasnjem zidu krivine. pa ce 4 p -.5. zato na nekom mestu (tacka A) nastati tzv.2. KoristeCi ovaj izraz sledi da u krivini ublizini spoljasnjeg zida rast radijusa R utiee na smanjenje pritiska.Prisustvo razdelne povrsi D znatno remeti strujni prostor zdrave struje. uz zanemarivanje viskoznosti.2. Ova zona ima veoma veIila uticaj na vrednost lokalnog otpora. Na oVil zapreminu deluje inercijalna-centrifugalna sila ~" = tv P ~ dV. 8p v2 6F:" == M sledi relacija &=PR' koja upucuJe na zakljueak da se pri kretanju fluidnog delica po zakrivljenoj strujnici efekat sile inercije uravnotezava sa efektOln gradijertta pritiska u pravcu normale.divergentna oblast u kojoj se fluidna struja siri. UopstavajuCi ovaj zakljucak za spoljasnji i unutrasnji zid krivine sledi da na spoljasnjem zidu pritisak raste a naunutrasnjem opada. Osnovni razlog poremecaja profilabrzina jeste geometrija strujnog prostora. Ovu i onako slozenn . taka da ona predstavlja jednu nestabilnu povrs.1..1b. Na posmatranu zapreminufluida deluje i sila pritiska M==tpctA==f"vgradpdV=f"v ~~iiAdV.1.1.5. koja utiee na kretanje fluidnih delica u pravcu normale ii. Kroz OVil povrs dolazi do razmene energije i mase izrnedu zdrave i vrtlozne zone.2. s 4 vlpl ~ Pre~k2-2 a) -~~~.~ Trenje! Krivina i J _ _ _~~L~ok=·a=ln~io~tp~or~~ Trenje __ ~ S b) Slika 2. ito: B-zona zdrave struje i C-vrtlozna zona.1. Vrtlozna zona C je zona u kojoj postoji povratno strujanje (v. Povrs D koja deli ove dye zone maze da se nazove razdelna povrs. Iz jednaCine ravnoteze sila. Nairne.5. promene brzine su dominantnije sto ukupno dovodi do porasta pritiska. oCigledno je da je struktura strujanja slozena.Teorijske osnove ID strujanja 143 poremecaja u profilima brzina koji su prikazani u presecima 2-4.1a).1.5.1 Struktura strujanja II krivini. kako veliCinom tako i intenzitetom vrtlozenja. ali zbog ubrzanja .. profil brzina u preseku 4-4).

Sve ovo. vee i od geometrije cevovoda koji se nastavljaju na grane 1 i 2. PoIozajzaustavne tacke B. Sve promene strujnog polja nastale izmedu razvijenih profila brzina 0-0. upueuje na izuzetno.glavnog i popreenog .sekundarnog strujanja dobija se rezultujuee vihorno strujanje. Za ovako definisanu Stika 2. i ri"2 i od geometrije racve. Ako se zaustavna taclea nalazi u tacki B' iIi E" tada se U okolini taeke B formira jedan vrtlog.Va. +V2 • Koji je medusohni odnos protolea Vj i V2 ne zavisi same od geometrUe racve. Kroz ovu povrs dolazi do razmene energije izmedu dela ±1uidne strujekoji nastavlja kretanje lea grani 1 i dela koji skreee lea grani 2. i u jednostavnoj geometriji krivine. eirne se i ~ strujanje u racvi znatno usloV 2 z~l. nairne. 1. racvu vati jednaeina kontinuiteta Vo = Ii.5. Zavisno od intenziteta razmene energije ova povrs moze da ima veoma slozen nestacionarni learakter. ulazi fluidna struja sa razvijenim profilom brzina. Za analizu struleture strujanja u racvi posmatraee se razvijeno ulazno strujanje u preseku 0-0 leoje se nailaskom na raevu deformise u pravcima 1 i2. protokom Vo' u racvi se ona deli na dYe. Stmktura stmjanja u racvi. Sa uslozaval1jem geometrije lokall1og otpora uslozava se i struktura strujanja. pa ee i vihorno stmjanje da se javi u paru. merenja se komplikuju jer treba odrediti koeficijente neravnonernosti. Pri tome treba imati u vidu da je sekundarno strujanje upareno. popreeni presek 2-2) koja nastaju zbog dejstva centrifugalnih sila koje utieu na pokretljivost fluid nih deliea u popreenom pravcu.2. sa protocima r~ i r72 .1. a to je jedino moguee na osnovu eksperimentalnih rezultata merenj 1 profila brzina u mernim presecima. slozenu stmktum stmjanja. Pri m .2) u koju. ako je izbor mernih· preseka drugaciji.2. Slaganjem uzdtiznog . B' iIi B'''zavisi ad odnosa protoka V. jer se u njima znaju koeficijenti neravnomernosti kineticke energije (CXJ::il za turbulentno i 0. radi se 0 izbom mernih preseka. 1-1 i 2-2 izazvane su geometrijom racve. Podela ulazne fluidne stmje na dva deia odvija se po razdelnoj povrsi A-B. 1. sekundal7llh stmjanja (v. Razdelna povrs se zavrsava zaustavnom tackom B.5. cak.==2 za larninarno strujanje). U protivnom.144 Teorijske osnove ID strujanja stmktum stmjanja jos vise uslozava prisustvo tzv. Tako na pr. Ti merni preseci moraju biti sa razvijenirn profilima brzina (kod krivine preseci 1-1 i 5-5). Ove defcirmacije strujnog polja izraZene fiU kroz transformacije profila brzina svedo postizanja razvijeilih profila brzina u nizstrujnim presecima 1-1 i 2-2. u kame se po novo formira polje sa razvijenirn profilom brzina.2.1. Ta slozena strukhlfa stmjanja odrZava se nizstmjno sve do preseka 5-5. svi poremecaji stmjllog pol/a izmedu ulaznog (presek 1-1) i izlaznog (preseka 5-5) razvijellog profi/a brzina pnpisl~jtt J-e pnsttstvtt lokalnog otpora. Ova cinjenica ima veoma veliki prakticni znacaj pri eksperimentalnom odredivanju gubitka energije u lokalnorn otporu. Prema tome. kod jedne racve (s1.2.

5. krivil1a. 2.2. (2.2. na 10k alnom otporu kO]1 se 0 re· uJe pnmenom formule Vajsbaha (2. U presecirna (a-a i b-b) nizstmjno od raeve zbog zakrivljenosti strujnica javljaju se inercijske sile koje dovode do pojave sekundarnih strujanja.' -I V =vIAr =v2 A2 . dalje. Kada je god moguce ovaj zahtev treba realizovati. odnosno sto manju vrednost koeficijenta lokalnog otpora.2 zbira statickog (Pi) i dinamickog pritiska (pa j v j2 /2) POi = Pi + pa j vj /2 ..lbitak (pad) pritiska I AI Sl'1 2 5 .---. Medutim.1. Uvodenjem totalnih pritisaka strujnih preseka kao -(> f - '11... Ova smanjenje brzine na ulasku u granu 1 maze dovesti do stvaranja jednog makrovrtloga (VI). Zato treba teziti aerodinamickirn oblicima povrSina lokalnog otpora koje daju rnanje deformacije strujnog polja.1. I presecima 1-1 i 2-2.2 koji se nalazi izmedu preseka II i 2-2 i kod koga je visinska razlika izmedju preseka mala tako da se potencijalna energija s~ru~e ll1~~e zanem~riti.1. Odavde se. dok kod veCih odnosa ptotoka ova vttlozna zona se ne fotmira.brzina strujanja opada a pritisak raste.~P /2""'-7-. a samim tim i na vrednost gubitka energije. 1 u kojima su VI i 1'2 srednje brzine strujanja u _ ' I . PoredeCi strukture strujanja u krivini i racvi zakljucuje se da je zbog slozenosti strujne geornetrije racve struktura strujanja u njoj slozenija. Izmedu ovih ---~F preseka vaze Jednacme BernuliJa ~ -' . sto dovodi do· toga da . 11 mnogim slucajevima zbog raspolozivog strujnog prostora kroz koji treba provuCi cevovod nije mogtlce ostvariti povoljnu geometriju lokalnog otpora.1.2.2..2) iz Bernulijeve jednaCine (2.87) .86) . .p.23).VI I. d d' . VeliCina i intenzitet ove vrtlozne zone zavise od odnosa protoka r~ IV2 i od ugla ~. h{a _.1.-=~ PI + pal vl 12 = 2 P2 i kontinuiteta + pa 2 v~ 12+ D. zakljucuje cia geometrija lokalnog otpora ima presudnu ulogu na izgled strukture stmjanja. (i=:T. na pr.2. cime se formira vrtlofna zona V2.1. moze cia iroa vise razliCitih tehnickih resenja.86) se dobija izraz za pad pritiska na lokalnom otporu 2 (2. a sto zavisi od odnosa protoka VI IV2 • Nairne. a samirn tim i manji gubitak strujne energije. Kada je ree 0 geometriji lokalnog otpora treba napomenuti da jedan lokalni otpor. Fluidna sttuja koja skrece u granu 2 u tacki C se inercijski odvaja od zida. kod manjih vrednosti ovog odriosa doCi ce do stvaranja vrtlozne zone V1.:..5. GlIl!bitak elll!ergije na iollmJl1im otpol"imlll Za definisanjegubitka energije na lokalnom otporu posrnatracese jedan lokalni otpor promenljivog preseka sa sL2.i .p je gl. Od tih razliCitih mogucnosti treba izabrati ono tehnicko resenje koje daje manji gubitak strujne energije. a D.Teorijske osnove ID strujmy'a 145 prolasku iz grane 0 u granu 1 stmjni presek (kroz koji protice f)-I) se povecava.1./ .

dobija (2. respektivno.1. a v 2 srednja brzma prvog nizJ'trtqizog. za jedan te isti lokalni otpor.1. gubitak energije na lokalnorn otporu s1. tad a iz izraza (2.1.od razlike totalnih pritisaka oduzirna ueesce trenja koje se irna izmedu posmatranih strujnih preseka.1. 2 kod koga je merodavna nizstrUjiza brzina v 2 • Ali ipak.1. za raevu s1. pri cemu su SOl i S02 koeficijenti 10Icainih otpora pri prolaslcu i skretanju fluidne struje. da ne bi doNo do zabune.5. Iz ovog izraza sledi opsta relacija za odredjivanje koeficijenta lokalnog otpora 2 2A22 A22 S2=-2(POI-P02)=-p(PI-P2)(V) +cx.89) sledi i vrednost koeficijenta lO~.5.2. Da bi se poznavali koeficijenti korekcije za merodavne strujne preseke II i 2-2 treba izabrati preseke u kojima se irnaju razvijeni profili brzina.3.146 Teorijske osnove ID strujanja u korne je S2 koeficijent lokalnog otpora./2. /:"P02=PS02 V .87) rnoze se definisati pad pritiska na lokalnorn otporu l e a o .2. razlika totalnih pritisaka izrnedu dva strujna preseka. U tim slueajevima presek 2-2 se postavlja dovoljno daleko od lokalnog otpora.P2' protok V i koeficijent korekcije cx. preseka.1.alnog otpora.1. tada se liZ koriscenje uslova jednakosti gubitka energije na lokalnom otporu SIV~ 12 = (2 veza izrnedu razliCito definisanih koeficijenata lokalnih otpora S2 =1. sa 2.1.1 i 0.88) A2 ·2 Koristeci izraz (2. Pod naglim . UIIJlPStellllllll BOll"lIiillllllll fOll"IDlIdllll Jedan od lokalnih otpora kod kojeg se koeficijent lokalnog otpora moze odrediti teorijskom analizom jeste slueaj nagIog prosirenja. ako· kod nekog lokalnog otpora postoji potreba za definisanjem koeficijenta S1' a sto posebno treba naglasiti. pn"primen~ kod fokafmh otpora dejiizife J'e samo ko¢'ciient 1. Ako je geometrija lokalnog otpora sIo:. Tako na pr.2. S obzirorn da je razliku statiekih pritisaka i protokrelativno jednostavno meriti to se koeficijent lokalnog otpora uglavnorn odreduje primenom eksperimentalnih metoda.~ena i u njoj dolazi do mesanja iIi razdvajanja fluidne struje tada se za svaki moguCi strujni tok definise odgovarajuCi gubitak strujne energije.1(~) =Sl(Y) 2 1 VI 2 vi 12. 2. definisu se dva pada pritisica /:"POl=PSOlV(/2.5.2. Ponekad nije rnoguce pravilno odrediti rastojanje od lokalnog otpora do prvog nizstrujnog razvijenog profila brzina (presek 2-2).2. PV2 (2. rnoze da se definise sa srednjorn brzinorn VI iii srednjorn izlaznom-nizstrujnom brzinorn v 2 • Samirn tim rndgu se definisati.2 . dva koeficijenta lokalnog otpora S1 i S2 koji su sa merodavnirn brzinama vI i v2' Medutirn.89) I Alco se poznaju: razlika statiekih pritisaka PI .2. Karla je ree 0 gubitlcu energije na lokalnorh otporu tada je veorna bitno znati koja je brzina rnerodavna za proracungubitka. Nairne. alise tada.2.I(T) -cx.

1 ( .1.90-92) dobija izraz C. Ova formula pokazuje da' koeficijent lokalnog otpora naglog prosirenja ne~avisi od ugla nagiba y pod kojim se nalazi naglo prosirenje. (2. v2 2 v2 2 (2. Ve1icina vrtlozne zone zavisi od stepena sirenja poprecnog preseka A2! AI' kao i od reZima strujanja. Naglo prosirenje karakteristike razvijenog strujanja.5.1 (-A) -2B 1-A +2~2 -cx.) Ii" == v1 A1 == v 2 A2 . Sada se 1Z sistema jednaCina (2. sledi da rezultujuca sila reakcije deluje na povrsinu naglog prosirenja u preseku 1'·1' i iznosi R== .2 VI A2 2 .1. U ovim presecima su razvijelli profili brzina u kojima su korekcioni koeficijenti cx.2. Brojne vrednosti ovih koeficijenata zavise od rezima strujanja.2.3. R == PIAl .1.2. Posle izvesnog rastojanja l od u1aznog preseka 1-1 fluidna struja se stabilizuje (presek 2-2) i po novo ima Slika 2.5.1.93) izabrace se kruzni poprecni preseci cevi precnika DI i D 2 . Pri ulasku fluidne struje u naglo prosirenje razvijeni profil brzina (presek 1-1) dolazi do inercijskog odvajanja i formiranja vrtlozne zone VZ.2) poznati. ==()(. a C.T' vj 2 .Teorijske osnove ID strujanja 147 prosnenjem se podrazumeva cev kad koje se naglo sa povrsine Al pre1azi na vecu povrsinu poprecnog preseka A 2 .93) koji predstavija opstu Bordinu formulu za odredivanje koeficijenta Iokalnog otpora naglog prosirenja.P1 CA2 .1. zato je potrebno posebno razmatrati slucajeve laminamog 1 turbulentnog strujanja. U kontrolnoj zapremini izmedu preseka 1-1 i 2-2 nalazi se masa fluid a m == pV == pA 2 1.3.1. a) Laminamo snujanje . koefi~ijent lokalnog otpora (za referentnu brzinu v 2 ).A1) ii.i i ~i (i=1.1. a sto je prikazano na sl.91) i promene koliCine kretanja primenjene za pravac strujanja fluida (detaljl1ija analiza promene kolicine kretanja data je u Odeljku 3. KoristeCi pretpostavku da se deo sile reakcije koji potice od trenja zbog malog rastojanja izmedju preseka II i 2-2 moze zanemariti. kod kojih je stepen prosirenja preseka A2 ! A1 == (D 2 ! Dj)2. i dmgo da formula vazi za proizvoljne oblike povrSinapoprecnih preseka A1 i A 2 • Za konkretnu primenu opste formule (2. A2 v2 1 1 (2.) V1 2 v2 -2B1-+2~2 -()(. Izmedu strujnih preseka 1-1 i 2-2 vaie jednacine Bernulija PI+pa 1 T+pglsmY=P2+pa 2 T+pC.2 == cx.92) pri cemu su ~j i ~2 korekcioni koeficijenti kolicine kretanja.90) kontinuiteta (2.P2 A 2 + p~r(~1V1 - ~2 v 2 ) + mgsin y. gde je ii jedinicni vektor poduzne ose.1.

a i ". OdrlE«iiv3llllje befkijellllti::a loJkalnog @tPOIra U opstem slucaju kaeficijent lakalnog otpara zavisi ad geometrije i Rejnoldsovog broja.1.64»). AVO za pasledicu ima da je brzina u poprecnom preseku rezervaara nmogo manja ad brzine u preseku cevi (V2 «vI)' ili je pak v2 '" o. vrednosti f3 i =4/3 i CJ.za laminarno strujanje sa malim Re brojem.148 Teorijske osnove 1D strujanja Korekcioni koeficijenti razvijenog .5.88) i (2. So + C / Re . c) Nagloprofire7tJ'e pn' ulas/at cevi u rezervoar (2. i imaju.95a) v2 A) U ovom slucaju gubitak strujne energije se svodi na 1 .96) prikazao 11a sledeCi naCin A / Re \ \ \ . Zata se u avom specijalnom slucaju. Cis 0 veliCine koje zavise ad geometrije lokalnog otpora.)2 =(1 _ _ 2)2. B.l.1.4.5.za laminarno strujanje.2).93) dobija koeficijent lokalnog otpora l1aglog prosirenja pri turbulentnom strujanju v A S=Cl-.1.93) odreduje se vred110st ovog koeficijenta lokalnog atpora. sledi izraz za koeficijent lokalnog otpora naglog prosirenja pri laminarnom strujanju 2 VI vI 2 A2 A2 ~=-(3--1)(--1)=-3(3-4 -l)(-A -1).95b) U praksi se veoma cesto l1ailazina specijalni slucaj naglog prosirenja kada cev ulazi u rezervoar. Altsul je funkcionalnu zavis110st (2.1. 2. koja iznasi ..058 (i=1. Ocigiedl1o je da kod laminarnog strujanja koeficijent lokalnog btpora zavisi i od geometrije i .1.=1..96) pri cemu indeks i oZl1acava broj uticajnih geometrijskih veliCi11a. (2. tj. Ako se usvoje vrednosti ovih koeficijenata Pi ".i =2 U""1.93).1.p == PSI V [ /2 ). .1.i. Y =S v 22 /2 ="2 (v) -v2)2. Sa ovim vrednostima.1. vazi da je povrsina poprecnog preseka rezervoara mnogo veea od povrsine paprecnog preseka cevi (A2 > > A 1 ).1. tada se iz izraza (2.opsta zavisnost . koeficijent lokalnog otpora defiruse sa prvom uzvod11om brzi110m (iJ. A./e Korekcioni koeficijenti razvijenog turbulentnog strujanja u cevima kruznog preseka imaju vrednosti P. Prime110m izraza (2.1.laminarnog strujanja u cevima kruznog poprecnog presekaodredeni su u Odeljku 2.za turbulentno strujanje.94) 3 v2 v2 -'·1 1 b) TurbuleTttllo strujtHl..02 i a i =1. (2. - S= 1 B / Re n za Iaminarno stmjanje sa veCim Re brojem. U ovom slucaju. (2.1. gde su.1. iz opste Bordine for-mule (2. ako se sa A] i A z oznace poprecru preseci cevi i rezervoara.2) (prema izrazu (2.1. izuzetno.3.2.

163(R)' ]90 ~ Ao d 2 C.P" A.96). tj.2. -=r c. kod naglog prosirenja).87) zavisi samo od kvadrata brzine.707 _11)2 n" resetkorn " vaZi za male debljijne! Blenda na 1--- @jEj --~~-.. = (.0 "'" const. do kojeg se dolazi primenom eksperimentalnih metoda..61111) 1 2 uSlsnom olvoru Krivina u obIiku luka ". U tabeli T.-1)2 1 A Borda Teorijsko resenje . dok je kod turbulentnih strujanja uticaj Re broja zanemarljiv. \ > I(~- ~~.- 13 ".. ~ ! ...a[O] i. =(. + coso:.()08a O•75 c. =0.2..303sina+ O.(li)' Kako je kod razvijenog turbulentnog strujanja C.5 C.~-- R-radijus krivine d-precnik cevi a-ugao n=A=(15) .. (Matthew) 24scgmcnta Krivina od cevnih segmenata Naglo prosirenje .226sin' ct °0°0°0°0°0%° 000000 00000 000000 oooo~o~ 0 ooog.1. -1 coso:. 1. date su vrednosti koeficijenata lokalnih otpora..6 5-6 segmenata I Vr ~ -'j='C> . zato se ovo podmcje naziva kvadra/na ob/as! zavis/1(wikoeji'cijetzta loka!nog otpora.003360:.vrednost C. Ao -pOI'rSina olvora A-povrsina preseka USls sa ~.. Naziv Skica Karakteristiena velicina Izraz .5.1 ~ "" ".1. == (Sino:. = 0.1. prakticno. poluempirijskih iIi eksperimentalnih metoda. ~ V2.4.08 Napomena Autor Usis sa ostrom ivicom Usis sa oblom ivicom Usis nagnut pod uglom a "3 (. == 0. tj. . a \ Usis ~1J7 \~ '-"i~' . (.505+ O. znaci poznavati vrednosti koeficijenta lokalnog otpora. == (1. . Krivina ttt... Odrediti gubitak strujne energije na lokalnom otporu. d 35 a s=[O.-: -~ J .Teorijske osi1ove ID strujanja 149 od Re-broja. tako dakoeficijent lokalnog otpora zavisi samo od geometrije. [46] arO] S=0.0: dl R= 1. iIi u redim slucajevima primenom teorijskih metoda (kao na pr. vati puna zavisnost (2.- ~A. za neke karakteristicne slucajeve geometrije lokalnog otpora koje su najcesce kod cevnih vodova.:" +(1.=cj -.~.~ . n =(d / D)2 C. r Spajanje pod uglom .. =0. to stmjni gubitak prema izrazu (2.131+0.)O.. a do kojih se doslo primenom: teorijskih..0.

1 d=-1l55.72 b==-136. 40° s= 1 (tg<x)0..3 c == 813.0323'0..-~~L I : a S '" 0.45 a = 10.7 a == 0. ···t. C. d s==a+-+-+-D DJD D<400mm JD Venti! sa kosim sedistem & D [mm] D<400mm b .n)2 ~ otvoru . I: ~ C.2 c==-14. : s==(l+ 0.10°.707 )2(1_1)2 "h-17 n Resetka za umirenje struje Klapna I-~~ °ooooo~ooooo 0000 000000 Ao . A2 n=T I 1 Ideljeik D2 < DI 12 2 S== ( 2 1 0..75 Re A. ~!-- ~ 1.. ~ S== 2'(1...707.33 Zasun ~ . 1 ~h--D7e 1 Ii ) H=hID d Re> 10 4 Venti! 6 ..ukupna povrsina otvora A.Jl-n + ~~'b°o~o.---:> 1 I :S:>i I n = (D) d .= lJ Zatvarac ~-. D ::> D[mm] !J c .=-'-a-'-2-+(--) sma 8sm"2 n n Napomena Autor Difuzor 1 EJ3J:~ -v n=Al A2 Al A21 <x. 1:I-n AltSul D2 > DI 12 Ideljeik uslov na Blenda I 1 D 1"1 1 -..LIdeJiCiI1 Konfuzor 1--..35..45 b == 106. 1 (1_-) n2 20n°.22 c == -133.57+ ° 043 -1) .<x_ A2 Al n = A2 S- -Ssin(<x/2) S== (1-1 I n)2 sin <x Naglo suzenje <X < 30° -i---·_·_·¥ I . : Al 1 ....-11).povrsina preseka aooao 1 ..56 2 2 +(1--) 2 Re (1.150 Teorijske osnove ID strujanja Naziv Skica Karakteristiena velieina Izraz .28 d = 103.0368 b == 28.=a+bHlnH+cln H+H 2 Re> 10 4 a == -103. ~ A.vrednost 'A 112 -1 11-1 2 ' t.{ ....33 Laminarno strujanje -.. == (O.n sinal Re 1-11 sina I I ~d~Y~ f I I D 17=d 1:.::. c S=a+-+-lnD D JD .i"j ." n Re = vodo > 10' o v (n=AoIA) 120 1+I(1+sina) 50 ( 1.

50 . 0995..~ -J < 0.-'~. .02.z.Pi = PC:. F /'". =1+A.'-2)(1-q) -B A.045.~~}" ./.25 0 C2 0 0 0 0.155(*)2 peeurka i sediste ventila ravni (Bach) pecurka i sediste ventila konusni (Bach) pecurka i sediste ventila konusni (Bach) Ao ~''l:/r~ d.05 0 0 0 0 0 0 ° 0 0 0. .. Racve (sabirne) A2/ A3 a[O] 15 30 45 B C] 1. = a+ba+ca 2 +da 3 + +ea 4 + laS +ga 6 e" 1.30 0. q +C. Racve (razdelne) Ao VO~~ "'1" v'l'\j A2 r \ .~_ V.14 (71) .An AI ?L~_I:! -'I -J = 0.36 It.dJ 60 0.' a.33 C2 0 C1 0 0 0. I..135) (I-q) = AI = A2 ...Teorijske Qsnove lD strujanja 151 Naziv Skica Karakteristiena velieina Izraz . .41 1..~~ .10..1<d<0. 0.p. A .64 90 1..-.0..1 < ? .1 <d<0. 'ft.00 A2 -~" A.2 .16 I 0.11 A..10 b" 1.'(A.10-4 f = -4.10 0.20 ° 0 0.-~~~:. -if..4 I.25 60 90 0 0.~\~~ .. ~z=l+l(.- I '15 I 30 I 45 I 0.7 -0. = 0..~.35 0. 1 A] + Levin = A3 q=V2 1V3 r A..iT (i=1.17 0.i-2T(I-q)-+C.10-8 Ventil r ..:.78." .. m.1 2 q-- d d 2 s= 2.452q+O.. .40 0.. 7q 2_ 0. Al A .2) 1..-+0. Az I I Tallcv 0.958 2' q q2 = (Crnojevic) -" "10 AI _ A] 1 2 1.'::~ I 0. A..20. 7. Vl~ V Sl =_1-2 (O.6+0..2) S. h 0.~. a[O} a < 65 0 I.10 .1.6 Kuglasta slavina e ! . . ~r1L-liIh Ii! '--t--/ 8'1 d. f.10 0.iT (/=1.10-8 c = 2.1)+0. = PC:.94 1.Il..)z-B.0. 0.'. "1. 2 I A2 =(7) 2.04 I 0. ~~~~~.3::J(Aol_q -1) vI Levin I':.~:t ~ di '~p . V3'~> I':.047./. VO~ .74 1.14 0.2TqcoS<x+I-C o q 0 a[C] C v' VJr-%~~ a..10-7 d=6.10 0 C2 0 C] 0. t.8!.125 < d < 0. a 1. 0.49·10.14 0.55+4(%..25 0.. A.....79.I AI " '\ <.25 h ~ = 0.] RiO.r/o C.~.812 + 0.00 0 .46..:.~.15 (IY d ~ %.25 h .14 0 C2 0 0 0 0 C] 0..:'-.vrednost Napomena Autor a" 3.10-6 g = 5. .

uglavnom.5..82 ex. Aka postaji medusobni uticaj .lnog otpora. To su oni otpori kad kojih je ulazno i izlazno strujanje razvijeno. Ako su u cevovodu prisutne pravolinijske deomce i usamljeni lokalni otpod tada se do ukupnog otpora dolazi primenom izraza (2.koji imaju koeficijente lokalnih otpora ~l i S2' tada Tabela 2.00 do. prostim sabiranjem otpora. ~ 45~ \ I . Ovakvo jednostavno sabiranje lokalnih otpora dopusteno je sarno onda kada predhodni lokalni otpor nema uticaja no.d ~500 d[mml Tabela 2. Na kraju treba napomenuti da vrednosti iii izrazi za koeficijente lokalnih otpora u tabeli 2. posmatraju dva lokalna otpora sa medusobllim uticajem. -.56 Ako se. 2. a sto zavisi 3.1.1. Za to je potre1'ino da minimalno rastojanje izmedu lokalnih Raspored Ugao otporo.: izmedu lokalnih otpora.S.30 od kombinacije posmatranih lokalnih otpora.}. vaie samo za ltJ'am(/ene lokalne otpore. U tabeli sa Aje oznacen koeficijent trenja.2. 2.52. odnosno metodom superpozicije. . Vrednosti koeficijenata lokalnih otpora za neke karakteristicne geometije lokalnih otpora.4. za slucajeve usamljenog otpora.25). d / Ie. Eksperimentalna istrazivanja Sil pokazala 1. 90° . a to su ani lokalni otpori kod kojih je ulazna fluidna struja sa razvijenirn profilom brzina i kod kojih se izlazna fluidna struja stabilizuje do razvijenog profila brzina.]=6 R "-~'>- r -='i d - S= 1. /-. 0. se porerneceno strujanje izazvano prisustvom prvog lokalnog otpora stabilizuje pre !lego fluidna struja naide na sledeCi lokalni otpor.6+ 500 d 50::.:LS. bude Lu = ~. \ .4.vrednost Napomena Autor Kompenzator 1-- jfl )! ' .2. -:-::. medusobniuticaj lokalnih otpora maze se zanemariti aka je Lu =(20-50)d. Cime se struktura strujanja u njemu zllatno menja u odnosu na slucaj potpUDO usamijenoglakaillog otpora.' I~~ -. Ova pojava I meousobni uticaj lokalnih otpora naziva se lilteljerenc!/a lokalnihotpora.2.1. pri cemu je S krivina koeficijent posmatranog loko.'.1.5.5.h iz pretho. a to ce biti kado. dakIe. sledeCi lokalni otpor. dnog lokalnog otpora ne razvijena I brzinsko palje nal1azi na sledeCi otpor. t..152 Teorijske oSl1ove ID strujanja Naziv Skica Karakteristicna velicina Izraz . Mledusobruli utic:mj !okaRnih ot~fi)ra Koeficijenti lokalnih otpora odreduju se. pri veCirn Rejnoldsovim brojevima.

koji mogu biti sa razliCitom: geometrijom. Prime nom izraza(2.7. hoz veCi broj prostih deonica.1. Svi ovi cevni sistemi prema geometriji.2.2.a) iii promenljivog (sI.1.2. Prema tome. 6.. dobija se gubitak strujne energije izrhedu presekaA-A i B-B YgA-B = (~VI +~kl +A. Jl. oj _ _ _ _"'-==1>-""- bJ r:==r-=. jasno je da zapis postaje duzi. leao i pravolinijslce deonice cevovoda precnika d i i duzina Ii (i=1.2. bez obzira na namenu.)2 ·.1b) poprecnogpreseka. Slika 2. konstrukcijom. U bilo· kojoj prostoj deonici moze postojati veci broj cevi tazlicitih precnika. 2.2.6. razgranati (s1. vazduhovodi itd.I ~)T+(~+A. medllsobne udaljenosti otpora i precnika cevi. Treba napomenuti da se u svakom slozenom cevovodu mogu uociti deonice koje su sastavljene od jedne strujne cevi.2.vivalentni llmefkijenti OtP0ll"3 cevne de@uice Posmatrace se jedna prosta deonica slozenog cevnog sistema s1.2d. 2. Ek.1.2. koja se nalazi izmedu preselea A-A i B-B.6.2.1.. Pod pros'ftin cevovodom (s1.7.1.5. u kojoj su lokalni otpori: lcrivina.6. a samim tim i toliko .6.6.2. toplovodi. U tabeIi 2. gasovodi.3). Dakle. postepeno suzenja inaglog prosirenja. Ova zavisnost je u punom obliku prisutna kod strujanja sa velikim Re brojem.2. odnosno izlozenog u Odeljleu 2. naftovodi.1. d).5.izrazloga jednostavnijeg zapisa llvodi ekvivalentni koeftcfient otpora cevne deonice.1. dva ventila. 1(.2.1.Teorijske osnove ID strujanja 153 zavisno od uslova strujanja u njima i medusobnog rasporeda llkllpni lokalni otpor ~ 1+2 moze biti manji iIi veti ad aritmetickog zbira ~I +~ 2' RezuItujuCi koeficijent Iokalnog otpora zavisi od: uslova strujanja (Re broja).1.2c). duzinom.)T+2 II vt 12 v. odnosno glavnih pravaca strujanja. ==i> . Zato se.1) podrazumeva se onaj cevovod koji ima jednu strujnu cev konstantnog (s1./' c) SHb 2. Pod slozemin.1.6. V3 -v2 .6.2) podrazumevaju se oni cevovodi kod kojih postoji vise strujnih cevi. I.2. Ako u slozenom cevnom sistemu postoji rnnogo prostih deonica. date su vrednosti rezuItujuCih koeficijenata lokalnih otpora za neke karakteristicne slucajeve povezivanja krivina.2a). to gil oni cevovodi kod leojih postoji jedno iii vise mesta gde se cevovod grana.6.5. mogu da se podele na proste i slozene.1. dok je kod strujanja sa malim Re brojem znatno slabija.3. +(~k2 +Sv2 +A.2b ) i prstenasti (s1. i aleo se pri pisanju energijske jednaCine prolazi sa glavnim pravcem strujanja...L25).3 d )T ' 3 . Siozeni cevovodi mogu biti sa: hidraulicki paraleinim granama (s1. FodeRa cev@voda U savremenoj strujnoj tehnici susrece se veoma veHki broj cevnih sistema razliCite namene.1.1. ugradenom armaturom i s1. kao sto su: vodovodi. cevol'odom (sI. slozeni cevovod je sastavljen od zbira prostih deonica iIi prostih cevovoda.6.1. 13 vi gde je Vi srednja brzina strujanja deonice i=1.1. odnosno ~1+2 = S]+2 (Re.

8. brzil1a vI za cevovod sa s1. dobija se ekvivalel1tni koeficijent otporil __ . izraz (2.7a uvodeCi povrsine VI poprecnih preseka cevi Ai ::: d? 1t / 4 Stika 2.1.ll Za stvaranje strujne energije koriste se strujne masine: za. tada Bernulijeva jednaCina postavljena za preseke 1-1 i 2-2 glasi . ==[> b) sa s1.. za brzinu v r (za primer sa s1.rtilce cevo/loda. sa kojim se strujni gubitakdeonice predstavlja leao li: == Kr V 2 !.98) Cr =Ls'(A )2+L:)} C )2.2..7 indeks je r=l). I -d +(S +A 2 -d )(-A) +(-A --A) +(~k. II. )=1 f A ] ] gde su: n .2..2. Ako se u cevovodu nalaz'i pumpa (s1. (2.broj pravolinijskih deoruca razliCitog precnika i Ar je povrsina poprecnog preseka u kome je referentna brzina vr' Za slucaj proste deomce cevovoda duzine ! i precnika d. ~ + I~i . gubitak u deonici iznosi Yg. u obliku n Ar m I Ar (2.1. U takvim slucajevilna neka od tih srednjih brzina bira· se za meroa) davnu. +~v +A.~ .100) cime se zapis gubitaka znatno pojednostavio. Strujna masina cevovodll.1. sredivanjem izraza za gubitak Yg A-B . Tada se uvodi koeficijettt htdraulicke karaktens'Iilce cevne deoJZice Kr == Cr / 2A.1.Il 2. vee da predstavlja zbir lokalnih i usputnih otpora u posmatranoj deonici.98) se svodi na obUk Cr ::: A.7a. nazivaju se hidraliliCke Karakteri.=1 .1.2. Al 2 13 Al 2 C=<-:'v +Sk +A.8a).101) bilo da su izraZene u obliku Yg I1p g = Jel). Za cevovod L~_-:B--<o L::.2. se zeli postiei.154 Teorijske osnove ID strujanja razliCitih srednjih brzina strujanja. u opstem slucaju. II 12 AI 2 AI.1.1. l1a pI. (2.101) Zavisnosti (2.r = Cr 2" ' 2 Vr (2.100) i (2. a za gasove vel1tilatori iIi kompresori sto zavisi od nivoa pritiska koji. i za nju se definise ekvivalentni koeficijel1t otpora proste cevne deonice.7. koja tecnost obogaeuje energijom.99) Odredivanjem ekvivalentnog koeficijenta deonice Cr . Izraz za ekvivalentni koeficijent otpora moze da se napise.1. 1~1 .1.3 -d )(-A ) 111 22 32 233 1z dobijenog izraza za ekvivalentl1i koeficijent otpora proste deonice cevovoda sledi da ovaj koeficijel1t ne predstavlja nista sustinski novo.broj lokalnih otpora.J .3). iIi = Jeri') . In . Ponekadje gubitakenergije bolje predstaviti kao funkciju protoka a ne brzine.1..1. (i=1. koji u sebi obuhvata i strujne otpore i geometriju ceVl1e deonice.1. tecnosti pumpe.1.

Teorijskeosnove ID strujanja PI p P2 p a) 155 Yp+-=-+gH+Y.step en korisnosti strujne masine.1.I-'-'­ pumpe.1.1. P = f (V) i '1 :=: 11(V) . odreduje se hidrau!ic. i protoka ~/. i spregapumpa . ne retko. snage iIi stepena korisnosti od protoka.8. hidrauIiekim testerama i 81. a dobivajuse na osnovu ekspetimentalnih ispitivanja pumpi.'9.1. ali sa aspekta preostalog dela sistema to je Cisti dobitak energije. Kaliaktel'"istike pllllmpe ii cevlllvoda.cew-ovod Pod karakteristikom pumpe podrazumeva se funkcionalna zavisnost izmedu: napora. Yp = f (V). ako se na osnovu raspolozive strujne energije fluida u strujnoj masini energija pretvara u koristan mehanicki rad. +Y r PI p Pz p g pri eemu je Yr jedinicni napor turbine iIi hidrornotora. Graficka interpretacija hidraulickih karakteristika pumpe prikazana je na s1.1. S druge strane. kao na pro kod turbina iIi hidromotora (v.102) koja je potrebna za pogon strujne masine. iIi pada pritiska /:"p:=: pYr .). Ove funkcidnalne zavisnosti glase: Yp:=: f (V).103) p:::: pYr T/11t :=: /:"P Vl1t I I pri cemu je 11t . i protoka kroz ovu vrstu strujnih masina dobija se snaga (2.9a. Za primenu pumpi posebno VaZllU ulogu ima hidraulicka karakteristika napor .s1. Ova veliCina nastala u turbini generatorom se pretvara u elektrienu energiju.rad po jedinici mase iIi napor I ~~. Na osnovu napora pumpe Yp ' iIi porasta pritiska /:"p. i kod pumpi i kod ventilatora. g b) pri cemu je Yp [J I kg] - H H jedinicni rad pumpe . koja se obieno predstavlja u obliku (2.'ka . aka je nastala u hidromotoru ona sluzi za savladavanje obrtnih momenata (na pro na valjcima. Bernulijeva jednaCina za nivoe 1-1 i 2-2 glasi -+gH=-+Y. moze biti izrazena i porastom pritiska fluida pri prolasku kroz strujnu masinu /:"P = pYp' Ovaj drugi nacin predstavljanja uCinka strujne masine koristi se. 2.104) .1. dok. Ako se u obzir uzmu svi gubici energije van strujne masine i definise se ukupni stepen korisnosti l1 p' tada se dobija snaga pY/ /:"pV P=--=:-l1p l1p (2. tj.8b).korisna J'naga pumpe PH:::: pY/' = /:"pV. Na osnovu velicine Yr . Energija koju fluid "primi" od strujne masine Slika 2.protok.2.1. 2. VeliCina Yr sa aspekta strujanja predstavlja strujni gubitak.

pomoc1. Ako su redno spregnute dye purnpe koje irnaju karakteristike napora YpI i Yp2 ' tada ce rezultujuCinapor redno spregnutih pumpi biti ~+2 == YpI +Yp2 ' ili izrazeno preko pritisakaAp1+2 = t3p p l +!J. b i c zavisni od geometrijskih i kinematskih parametara pumpe. = (pz . prakticno. 2. dok se ukupni napor povecavasto predstavlja osnovnu svrhu redne sprege. a njihove vrednosti odreduju se eksperimentalnim putem.9b. Nairne. time se dobija rezultujuCi napor .l ventila. biti Y P 0:: P2 .1. kod redne prege pUl7'P!pr%k ostaje kOllstantan (1/ == canst.PI) / p+ gH +KV2.9d) smanjuje se protok pumpe i obnmto.1.P p2 ' Pri redno spregnutim pumpama za jednu vrednost protoka (v.s1.1b) napori u tackama A i B se sabiraju.1.PI + gH + KV2 P (2. I Pumpe mogu da se sprefu redno i paralelno.9.). S druge strane purnpa se spreze sa cevovodorn pa ce napor purnpe prerna trasi cevovoda.1.A ::: (pz .1O. Kako postoji sprega izmedu pumpe i cevovoda. i kao sto 1Z jednacine sledi to je kvadratna zavisnost od protoka Yp::: A + Kr/2. Graficka interpretacija hidraulicke karakteristike cevovoda prikazana je na s1. pri radu pumpe. ispunjen uslov Yp = Ye .1. to je u svakom trenutku. Prema tome.9c gde se seku"krive hidraulickih karakteristika pumpe i cevovoda naziva se radna taCka (tacka RI).105) Desna strana jednacine (2. pri cemu je veliCina .156 Teorijske osnove ID strujanja y a) b) oj '0 Slika 2. Pri radu purnpe treba voditi racuna da radna tacka RT lezi u okolini maksimalnog stepena korisnosti pumpe. Ponavljanjem ovog \ \ . SplI.1.'(mje pump! Kod redne sprege pumpi s1."t'!z3nje p1lllmpi.10.2.105) predstavlja.1. karakteristiku cevovoda: Z.Ova promena otpora u cevovodu veoma lako maze da se ostvari na pr.1.10.PI) / p+ gH zavisna od pritisaka na referentnirn nivoima i od geodezijske visine izmedu nivoa.2.1.2.101). KoristeCi jednoznacnu hidrauiicku vezu izmedu pumpe i cevovoda dolazi se do zakljucka da jedan ad naCina regulisanja protoka pumpe moie biti i promena hidraulicke karakteristike cevovoda. pri cemu su koeficijenti: a.1.2. primenom Bernulijeve jednacine za nivoe 1-1 i 2-2 uz koriscenje izraza (2. Tacka na dijagramu sL2. poveCavanjem otpora u cevovodu (v.s1.1a kolicinatecnosti koja pro de kroz jednu pumpu proci ce i kroz drugu pumpu.tacka C. a) Redl10 povezi.

10.2 b) PaTalellta sprega pumpi Kod paralelne sprege dye pumpe s1.10.2.1.10. Slika 2.2b dobija se ako se pri is/om rtaporu (Yp == canst.2.1. Ponavljanjem ovog postuplca za celo podrucje cada pumpi dobija se rezultujuca karakteristika paralalno spregnutih pumpi Yp1 +2 ' . dobija se rezultujuca karakteristika spregnutih purnpi Ypi + 2 • v ~--~------+--~ V=const.10.1.2a. koje rade sa naporima Yp1 i Yp2 ' zato sto su u tackarna A i B isti pritisci vazi jednakost Ypl =Yp2 • S drugestrane ukupan protok paralelno spregnutih pumpi je V =V1 + T/2 • Ovo prakticno znaGi cia se paralelna sprega pumpi koristi za poveca:nje protoka.) protoci iz tacaka C i D saberu (V = V +V2 ) pri cemu se dobija l tacka E hidraulicke karakteristike paralelno spregllutih pumpi. za celo podrucje rada purnpi.1 b) b) Stika 2. RezultU:juca karakteristika paralelno spregnutih pumpi s1.1.Teorijske osnove ID strujanja 157 postupka.

2. 2 gde je m broj nizstrujnih promena preseka.2. koeficijent trenja ce biti 'A. PROlFJIU BRZINA 2.2. Hi«li.2. ito: odredivanje protoka kroz zadatu geometriju cevovoda.P2 )/('A.=1"'.2. Prema tome. Bernulijeva jednaCina PI P2 I ~ v2 Slika 2.2. . U i-toj deonici. = V =". PRORACUN PROSTIH CEVOVODA. povrsine poprecnog preseka Ai' srednja brzina strujanja Vi daje protok Vi' dole ce koeficijent hidraulicke karakteristike biti Ki == pCi I (2Ai2).. V == d 1f. Za strujanje u redno povezanim granama vazi zbir padova pritisaka . 2.+ gH == -+('A. pilt'ost@g cevovo«li. a suma lokalnih otpora i .2. Koji od ovih zadataka treba reSavati zavisi od projektnih zahteva. odnosno to su oni cevovodi kod kojih postoji sarno jed an glavni pravac strujanja. osim Bernulijeve jednacine.158 2. posmatrace se prosti cevovod prikazan na 81.) U cilju odredivanja hidraulicke karakteristike prostog cevovoda Sa n redno povezanih grana.ll"sadicka karakteristiika JPlll"ostog cevovilllda sa It'e<<li..Vm = const.-+ L.pravac a-a (oznacen L~~12!@2iBl8 2 strelicama). ove dve jed'tacine sluze za hldrm£iich'proraCi. . Kod prostih cevovoda sa promenljivim povrsinama poprecnih preseka.m prostlit cevovoda.5 receno je da se pod prostim cevovodima podrazumevaju oni cevovodi kad kojih postoji.IDIim JPlovezivaIDIjem grama V == 2 2 d 1f.uoCi sarno jed an glavni pravac strujanja . Posle uspostavljanja stacionarnog strujanja sa srednjom brzinom v. za koji se postavlja. Posmatra se prosti cevovad sa s1.1 koji spaja rezervoare A i B u kojima iznad nivoa tecnosti vladaju pritisci PI i Pz.l+.2.a U Odeljku 2.i~i)P p d i=1 Z iz koje se adredjuje brzina strujanja . iZg(H + PI . Izmedu nivoa tecnosti H 1-1 i 2-2 u rezervoarima A i B moze da se . Kod prostih cevovoda mogu se reSavati tri grupe problema.edna slTU/na cev /constallinog ilipromen(jivogpopreCitog prese/ca. u prostom cevovodu duzine I i precnika d. Hiidr31l1lickli prorra. vaZi i jednacina kontinuiteta V == Ii.1.odnosno protok tecnosti I:7=I S 4 4 V pg d £"'.1 i1 kojem su otpori dati sa ekvivalentnim koeficijentima otpora deonica Cj (i=1.2.2."~ r. odredivanje precnika cevovoda !coji omogucava projeletovani protok i odredivanje katakteristika strujne masine za zadati protok i geometriju cevovoda.1 .1.2.n).cllm.

Medutim. Pm=9810Pa.2.7c=0.Da bi se odredio protok vode potrebno je koristiti Bernulijevll jednacinu (2.2.2).5 Krivine Kl i K2 nalaze se na rastcijanju 9 /8· d 3' Dati podaci su: d 1=40mm.2.2.2 Predstavljanjem ukupnog pada pritiska u jednom od oblika: i1p = pCejV j 12 = K. U ovoj jednacini nisu poznati strujni gubici.zliza 6p 159 V=const. zasun otvoren na hi d 3 = 0.2.1) i (2. tj. Profili b. KoristeCi tabelu T. d 2 =60mm.3) Grafieka interpretacija hidraulicke karakteristike prostog cevovoda sa tri redno povezane deonice prikazana je na sI.2. pa se zato koristi jednaCina (2.1m prOJ'llh cevovoda.2) dobivaju se ekvivalentne karakteristike prostog cevovoda sa rednim povezivanjem _ Ke = i=I Ki ~ Cej ~ Aj = .. s tim sto se tom prilikom graficki obim posla znatno povecava. Slilca 2.2-1. =const. Odrediti protok vode ako su ugradeni lokalni otpori: usis sa ostrom ivicom.2.' u kojima su Ke -ekvivalentni koeficijellt hidraulieke karakteristike i Cel -ekvivalentni koeficijent otpora cevnog sistema odreden za j-tu deonicu.=30°.2.=1 ' (2. 13=30m. krivina sa odnosom R = 4d J .1. 2 2 .PrO/'Clc.1.2.) 2 (2.2. d 3 =50mm. 1)=lOm.. Voda struji od rezervoara A ka rezervoaru B kroz prosti cevovod promenljivog poprecnog preseka.1) i (2. prvo.=1 2 = LK// .1. suZenje pod uglom cx. eime se dobija pad pritiska i1pd = i1p a + i1Pb + i1p c u taeki d koja lezi na ekvivalentnoj krivoj cevovoda. kuglasta sIavina postavljenapoduglom cx.=1 C.2.1) (2.2.2. = V.) sabiraju se padovi pritisaka u tackama a.. b i c..S. '2=20m.1 n Slika 2.25). Zato ce se.V . te koriscenjem jednaCina (2. za jedan protok (V = canst.V dijagramu ucrtaju pojedinacne hive K. (:4. RESENJE.2. a zatim se koriste zavisnosti(2.4 za usamljene Iokalne .02. a u njoj su nepoznatevrednosti lokalnih otpora. Problem 2.2.2) i jednaeina kontinuiteta v= VI = V =.2. Do ekvivalentne hidraulieke karakteristike dolazi se na sledeCi naCin: prvo se u i1p . odrediti koeficijenti lokalnih otpora prema karakteristicnim podacima iz teksta zadatka.2. Ponavljanjem ovog postupka za celokupno podrueje protoka dobija se ekvivalentna kriva cevovoda (kriva K e) sa rednim povezivanjem deonica.20).=10°.2 n v2 i - n i1p= Li1Pi i=I = LPCj .H=2m. Opisani postupak u potpunosti vazi i za prosti cevovod sa n redno povezanihdeonica.

Yp=a .5m i hD=0. +(" +A.5 . dobija se brzina strujanja . odrediti kolika je tada potrebna snaga pumpe? f) Nacrtati dijagramhidrostatickih pritisaka za prosti cevovod izmedu rezervoara A i B. redosledno. Duzina usisne cevi je Le =4m.s=0.132 krivinu.2. Pumpa transportuje vodu od rezervoaraA ka rezervoaru B. \ I .. kao i C." =0..O'II =0.v =2. . I 2 I '<2-· >·._·J\··f~·:'" _~.I\:A::::::. I 2: ( .5).29 kuglastu slavinu. ..-L . nacrtati hidraulicku karakteristiku cevovoda (bez povratnog cevovoda) i naCi radnu tacku.' -L ~L Ii. C. __d 2 7C 27C d 2 7C j ~'. d )(d ) +«(. .160 ProraCtlit pro. neposredno ispred i iza pumpe. ~ 1/~iV3 P +gH (~lt+Ss+lcd/ 2 + 2 ~(Sk+~d222.za krivine Kl i K2 koje 1+2 SU u interferenci (tabela 2. " .2-1 za nivoe 1-1 i 2-2.suzenje i C. Projilibrzina H otpore dobivaju se vrednosti: C. . +(. b) Ako ugradena pumpa ima karakteristiku. ..2.l. Sada.= V 2 --==V 3 -3. Slika P.. .~.zasun ventila. Problem 2..k +A. 2 lZ kOJe sledl veza lzmedu brzma: IVZi= XI-(d j I d 2 ) 1 '.5.2 =20 odrediti protok tecnosti i nacrtati nove hidraulicke kanikteristike cevovoda..rtih cellolloda. c) U tackama C i D. mere se pritisci pomocu instrumenata VI i MI koji se nalaze na visinamahc ==0. Nivoi tecnosti u rezervoarima su konstantni. Kod prostih cevovoda to je lako moguce jer vazi jednacina kontinuiteta d2 .\Su = 2g(H + Pm / pg) .=V j .975-.005 ..2-2.su +(.za usis.y +A d +1)(d ) " z z 2 3 3 sa kojom protok vode iznosi V=2.10-4 m2 Is. C.4 •.k =0.k =3.. C.:::...30 .7m od zida cevi...2.. . Odrediti pritiske koje pokazuju vakumetar VI i manometar ML d) Ako se otpor (.+(SS/l+Sk'+2 +Sv+lc d3 +'~~"2 koristeCi uspostavljene veze izmedu brzina i Bernulijevu jednaCinu. d] +[(d ) -1] +«(. Yi-Vj! .." '" " Kako su u Bernulijevoj jednacininepoznate tri brzine to dye od njih treba eliminisati.rV3:'= "\J. a drugi put na C.4831/s. koja struji larninarno.35 .bV2. \ '-'''. koja glasi ( . m I] d] z z 'z d] 4 13 d 1 4 =~. promeni jedanput na C.P m c. . Vj V. kada su poznate vrednosti strujnih otpora pristupa se postavljanju Bernulijeve jednaCine. . --_. Voda se istovremeno vraca iz rezervoara B u rezervoar A kroz povratni vod duzine l. . I ... )2 '-. a) Odrediti snagu pumpe.• 'yg.l =10. Koliki tada treba da budu koeficijenti otpora ventila va da bi nivoi tecnosti u rezervoarima bili konstantni? e) Aka se u sistemu nalazi tecnost kinematicke vislcoznosti v == 5.e (d] 1d 3 ) • Konacno.k". '.

zato ce se prvo adrediti brzil1a strujanja. +21. (.V 11l p == 476 W. Da hi se odredio protok. prethodna.243 ~ .5.405 lis.za povratl1u cev postavi Bernulijeva jednaCina 1--211 Pm +gh==-£L.. shodno kojoj je protak V=4.fE a) Za odredivanje snage pumpe korist se izraz (2. Konacno. S druge strane.1. 1=4m. d=50mm.~+l) == 2.vo +A. dobija se brzina st~ujanja u potisnom vodu: V == va Cd I D)2 == 1. p (3) (4) . koja vazi i za rezervoar A i za rezervoar B.558ml s.1. odrediti patok i napor pumpe. D=60mm. Pv =lKPa. Sli =0. b) 1z Bernulijeve jednacine (2) sledi hidraulicka karakteristika cevovoda Yc == A +BV2 u kojaj su kanstante Pm+Pv h A= +g. 1-1 i 2-2. i izmedu njih . treba paznavati brzinu stnijal1ja.Ic =0.k +S . shodno izrazu (2.2-2 Dati podaci su: P m=lKPa. h=5m. Profili brzina 161 k ::0. b=698308.+A D +1)2 2 (2) dobija se napor pumpe Yp =86.2. RESEN. da bi se on uspesno primel1io treba. (.102) odreduje se snaga pumpe p == pYj. Ali.+(S 11 +(. A=0. (1) 2g(h+ Pmp~PY )/(. SYO =17.2.Y =2.ProraCttl2 pros/fit ceJlOvoda.=15. iz Bernulijeve jednaCine postavljene za nivoe 1-1 i 2-2 P" Pm -p-+Yp == L v p+ gh+(Su +2(. H=lm. Ako se uoce nivoi tecnosti u reze010arima 11 iE.02. Na osnovu ove brzine i jednaCine kontinuiteta vad 2 n I 4 == VD2yC 14. a=lOO.5.5. (. II p =80%. L=20m. p p d 2 tada se dobija brzina strujanja u povratnom vodu Va == ..45Jlkg. ~ fI ~v '" v a a) 2 3 4 5 6 V[Vs] b) Slika P.102).u +I. YO +Al+l)::~.

Kako su precnici usisnog i potisnog cevovoda isti (Dc'" DD = D). Ap = pYp =:: PD .Yo' Za odredjivanje ovog J otpora ventila koristi se Bernulijeva jednaCina za preseke 2-2 i 1-1 .i+l) (i:. sto se maze iskoristiti za regulisanje protoka iii napora u instalacijama. takode.:: 1) koja nakon uvrstavanja napora pumpe Yp.:: Pa .45J/kg. ucrtana karakteristika pumpe 1'1" U preseku krive karakteristike pumpe 1'p i karakteristike cevovoda Yc dobija se radna tacka RT.2. +l)v p p '-:lu '-:lv D 2' i jednacine hidrostaticke ravnoteZe Pc:.162 Proraam prostlh (x/JO/loda.2.:: 2) Sa ovim brzinama strujanja dobivaju se novi protocivode koji imose V =4. iznosi v ::: 1 b( D:7t) 2 a-(gh+~) ::: {1.Pvl + pghc' dobija pokazivanje vakummetra p Ie 2 Pvl = Pv +pg(he -H)+2:(S" +~v +1.665 ll." = A + BJ/2. B 2 =2136918). i obrnuto. Da bi se nivoi tecnosti u rezervoarima odrzavali konstantnil1l treba da je zadovoljen uslov r~ ::: ~rOi' pa prema tome izmedju brzina trebada postoji veza voi ::: Vi (D / d)2 .7081/5 i 1 T)-2 =4. Na istom dijagramu je. (4). d) Kada se otpor u cevovodu ~ promeni na Si (i=1. a _hri. 2' ' (i:.:: L ) V.Sa dijagrama je oCigledno: da manjim otporima u cevovodu odgovaraju veci protoci i manji naporl.470 ~ ~ +H~u +2~v +2Sk +Si +J\. tad a graficki prikaz ove zavisnosti izgleda kao na dijagramu sa sl.155 lIs. D +1)v ::: 9511Pa.2. S druge strane da bi se ostvarile ove brzine strujanja u povratnoj deonici otpor ventila t. D +1 i 2 PI' Pm h (r r r r :.vo mora da ima novu vrednost C.405 lIs i Yp = 86. u kame je koeficijent Bi odreden izrazom.2. P. a koje su vee odredene u zadatku pod a). Profili b/zina Graficld prikaz zavisnosti (3) dat je na dijagramu sa 81.v+ 2'-:lk +'-:li +1.2-2h.2) brzina strujanja ce biti Vi' Ova brzina se odreduje iz Bernulijeve jednaCine postav1jene za nivoe 1-1 i 2-2 -p+~~i =-p+g + '-:lu +2c. to ce porast totalnog pritiska u pumpi biti jednak porastu statickog pritiska.pc' Koristeci dalje jednaCinu hidrostaticke ravnoteZe PD::: Pa + PMI + pghD' dobija se pokazivanje manometra PM1 :::Ap-PV1 +pg(hc -hD )=74977Pa. Ako se nova karakteristika cevavada.4b. prema jednacini (3) predstavi u obliku 1". i kada se umesto S uvrsti novi otpor ~i (B]=1511478. c) Primenom Bernulijeve jednaCine za preseke 1-1 i C Pa-Pv +gH= Pc +V +1" +A. kojoj odgovaraju vrednosti: V=4.

Pi (Su+Svo+1)vo +64. Profili brztila 163 Pm i Pv p p .-+1)d' 2 2 1 V 2 I {14.2.vo-2(gH+ m 2 2 vI P + p.. ')=0 = PSi V2 /2. Zamenom veliCina v i A u jednacinu (1) dobija se napor pmnpe Yp =143. (i == u.7). zamenom kojeg se iz jednaCine (1) dobija kvadratna jednaCina za brzinu d P cije je pozitivno reSenje vo=1. f) Radi kraceg zapisa pojedinacnih lokalnih otponi sa sl..52 J/kg sa kojom snaga pumpe iznosi P=472 W..B) /':.. ~ I Voi +".339m1s. 2 b.2.-) -(C.29).2-2c .Proracun prostih cevovoda.+C.68 (i = 1) C.P.s. (j=1. u iz koje se posredstvom jednaCine (1) dobija -+gI7=--+(C.u++ Ad+ 1)= 1970 (i = 2) I . +C..k.. .573. e) U slucaju da je strujanje u cevima laminarno koeficijent trenja se odreduje primenom izraza (2.930mls i A=64IRe=0.1.P3 Slika P. v. . va.Pj == PAX j / D ·v /2. Sa ovom brzinom dobija se brzina strujanja i koeficijent trenja u cevi precnika D: v=0.voi =(C.vo+Ad+ 1)(.2-2c uvode se oznake za padove pritisaka /':.

1. redosledno. . sa kojom je Rejnoldsov broj Re =vD / v::: 1. sa kojom jekoeficijent trenja A. 11r = 70%.Xj. Na nivou tecnosti u rezervoaru A vlada apsolutni pritisak Pa . koja je na ulazu u pumpu. i naglog prosirenja.2-3 Yr ::: gH -l. .06. dok su I1p j gubici usled trenja na pravolinijskim deonicama izmedu lokalnih otpora. Snaga turbine. Za ave cevi snaga turbine iznosi P=7S3.5 sledi visina neravnina 6=O.1. Dati podaci su: D=lm. Koristeci napred vee receno na s1. P. L v2 I \ I b) Za nove celicne cevi iz T.55). i !:iPB) i usputnih (!:iPj.81). v= 1.164 Prorar:. pri tome pretvarajuCi strujnu energiju u koristan mehanicki rad..1. Profili brzilta pri cemu su !:iPi gubici pritiska na lokaInim otporima: usisa.2-2c nacrtan je raspored relativnih (u odnosu na stanje atmosfere) hidrostatickih pritisaka po duzini cevovoda. jer je promena pritiska linearna funkcija od duzine cevne deonice.5mm.Pv .1.10-6 m 2 Is.Ol09. krivine. je :P~ pMTr 11r.Py + pgH. RESENJR Na osnovu protoka dobija se brzina strujanja v = 4]/ / D 2 n::: 1.5.Pv ' odnosno relativni pritisak .=0. L=3km. LahIne otpore racunati kao 10% od gubitaka usled trenja. pa ce snaga turbine biti P=788. zbog lokalnih otpora usisa (l1p.1.441. Dakle. Za razliku od lokalnih otpora raspored pritiska kod pravolinijskih deonica je veoma jednostavno nacrtati. a) Za betonske cevi iz tabele 2. oCigledno je da se smanjivanjem visine neravnina smanjuje koeficijent trenja Cime se korisna snaga turbine povecava.J i ventila (l1pJ i otpora trenja (!:ip] + !:iP2)' pritisak opada na vrednost pc. Odrediti snagu 1:'urbine akc je ugradeni cevovod: a) betonski neobraden i b) od novih celicnih varenih cevi.!:ipc. prema izrazu (2. da bi na nivou tecnosti u rezervoaru B imao relativnu vrednost Pm' ProDlem 2. . Raspored pritiska po duzini bilo kog lokaInog otpora zavisi od geometrije lokalnog otpora i odreduje se eksperimentalno.7) otpora. Na samom izlazu iz pumpe vlada pritisak PD koji predstavlja maksimalnu vrednost hidrostatickog pritiska u hidraulickoj instalaciji.5 se dobija srednjavisina neravnina 6=1.2-3.0218.106 • Iz Bernulijeve jednaCine postavljene za nivoe tecnosti u akumulacijama dobija seizraz za napor turbine H Slilca P. Do nivoa visine usisnog otvora cevi hidrostaticki pritisak se povecava na vrednost .4 kW. ventila. otpora i. Od ove vrednosti na dalje potisnim cevovodom pritisak opada zbog lokalnih (2!:ih..flpy. Zbog dovodenja energije pumpi pritisak u njoj raste za !:ip.. Iz akumulacionog jezera 1200 I/s vode protice kroz turbinu. Od ove vrednosti na ulazu u uSlSni cevovod pa do tacke C.1m prostlh cevovoda. H=lOOm.2.7 kW. j=3.5.05mm sa kojomje A. .2.528m/ s. Zbir duzina ovih deonica daje ukupnu duzinu cevovoda L::: ~~:.=O.1.n D 2" u kome se koeficijent trenja odreduje primenom izraza (2.2.

c) preenik cevovoda da bi se projektovalli protok ostvario bez pumpe.3. Lokalni otpori iznose 20% od gubitaka na trenje.0054+0. (a=800Jlkg. pa ce tada voda strujati sa novom . b=38703.:: 2. 1'lp'=70%. Odrediti: a) snagu pumpe koju je potrebno ugraditi u cevovod precnika d=200mm. v = 4V I d 2 n ::.brzina strujanja koja odgovara projektovanom protoku i 11. Grad B na nadmorskoj visini od 50m snabdeva se vodom za pice iz akumulacionog jezera A koje se nalazi na nadmorskoj visini od 150m.H . . l·fl.-.2-4 RESENJE: a) Iz Bernulijeve jednaCine postavljene za mvoe teenosti u akumulacijskim jezerima. V[m3 lsD. Pro}ili brzina 165 Problem 2.55ml s . koji va. e) Ako cevovod ima preenik cevi iz zadatka pod c).manjom brzinom vI koja ce.0131 . U istom dijagramu ucrtati i radne tacke pod b) i c). dobija se resenje za brzinu strujanja v == .TT ' (1) pri cemu su.. Sa ovim naporom snaga pumpe iznosi P=63. 1 2gHd 1 ::. koja glasi I v2 fp =-gH + 1. v = 10-6 m2 Is.Fromcun prost!!1 eel/ol/oda.396/Reo.4. dati novi koeficijent· trenja AI' Ako se ove veliCine uvrste u jednaclllU (1). d) ako je pumpa koja se llalazi u cevovodu (u zadatku pod a» sa karakteristikom Yp ::.visinska razlika izmedu nivoa tecnosti u akumulacijama.21 O. Ako je .5.3 ' koje je nadeno numeriekom metodom proste iteracije opisanom u Odeljlm 2..81/ s..0054+0.=0. = v j d 2 n I 4 =62.2-4.3 J/kg.zi za Re<2·10 6 • Dati podaci su: 1=6km. Sa ovom brzinom novi protok iznosi V.:: 1997m/s 1.1. H=lOOm . Koeficijent trenja odredivati primenom obrasca A=0.2. Y~ Iy =552 J/kg. Potrebe grada su V =80 lis vode.1. I v b) Slika P. dobija se napor pumpe yp =552.396/(v]d /v)O. au njemu se nalazi pumpa karakteristika datih u zadatlru pod d) odrediti koliki ce tada biti protok vode kroz cevovod i u dijagramti f-V ucrtati novu radnu tackn. b) Kada nestane elektricne energije napor pumpe je l~ =0. b) protok kroz cevovod u slueaju llestanka elektrielle ellergije. 12 kW.koeficijent trenja odreden datim izrazom.2A..:: a -b V2 . . u dijagramu f_rr ucrtati radnu taeku pumpe.

d 4 =100mm.3 JJkg. Grafickiprikaz ove zavisnosti dat je na dijagramu sa sLP.. 1. Dati su podaci: d 1=150mm. 11. =5kPa.osi na lllestu preseka sa krivOlll YO" i l1joj adgovara pratok VI =62. r/2. 2 ' U ovom slueaju iz Bernulijeve jednaCine (1). U hidraulickoj instalaciji prikazanoj na sl.=0. tada se u preseku krivih Yo i Yp dobija radna tacka RT kojoj odgovaraju parametri V =80 1/s i Yp =552. 1'2 -Lb +'2"-5 A.02. P v =2kPa.. dobivaju se: protok V =39 1/s.Postavljanjem cetiri Bernulijeve jednaCine i dye jednaCine kontinuiteta. 'I '2 RESENIE. aka je ugradeni cevovod veceg precnika. 13=5m. =30m.asom dobija se cevovoda opisuje krivom radna tacka kojoj odgovara projektaval1i protok od V =80 lJs.471/s.61/ d .)2.6 I . == -gH +1. Kao resenje za precnik D treba usvojiti prvi veCi standardni preenik cevi.45 J/kg i snaga pumpe P=2997 W. y[ 0. c) Ako ugradeni cevovod ima precnik D tada ce brzin. d) 1z jednaCine (1) sledi da je karakteristika cevo~oda Yo == -gH + K A. = 10m.t.166 Proraam prostliz cevOIJoda.5. . tada ce gubici biti manji. jer tada nema mogucnosti kvarova pokretnih delova. strujanjakroz cevovod i koeflcijent trenja biti v2 == 4liT / D 2 rr.vi 12 i izraz za Y.P.5. Odrediti snagu ugradene pumpe.197 kW..b r732 dobija se jednaCina za protok 0. to sledi da se radna tacka nalazi na i/' .DO. a njegova brojna vrednost odredjena je primenorn metode proste iteracije. Svl =2. e) KoristeCi Bernulijevu jedl1aCinu Yp . pa se karakteristika Na mestu preseka ove hive sa V.CTi"). U svakom slucaju pozeljnije je resel1je bez pumpe. bez obzira da Ii Se radi 0 nestanku elektricne energije iIi 0 kvaru. SV2 =5. Sv3=3.(V3)JV3 rr. Kada se u isti dijagram ucrta kriva karakteristike pumpe. niti ima eksploatacijskih troskova kroz utrosak elektricne energije. pogodnija. SV4=4. dobija se preenik cevovoda D = 5~~: (4.396 (:~ Y'3 .3] == 219mm. 14 =20m.8 1/s. nadeno metodom iteracije.2.22-5 nivoi vode u rezervaarima su konstantni.0054+0.3 JJkg i trosice sl1agu := a+ gH I 9. d 2 =lOOmm. sa iIi bez pumpe. Tl p =80%.2-4b. Na kraju. i 11. h=2m. u slucaju nestanka elektricne energije. (4/ d 2rr. karakteristilm pumpe YP. pri cemu je konstanta K = 0.2A.=0. tada treba pristupiti restrikciji potrosnje vode. napor pumpe Yp =61. Ekonomskom analizom treba utvrditi koja je varijanta. Za odredivanje radne tacke. Profili baina pump a dugotrajno van pogona. D P3 =60. koja ima rdel1je V3 =97. u kojoj je Yp =0 jer nema pumpe u cevovodu. := a . Prublem 2. koristi se kriva Ye • S obzirom da je y" = Yp == 0.5.. 1. d 3=125mm. Pri ovom protoku vode pumpa ce raditi u radl10j tacki RT3 sa l1aparom YPj ==432. .3 ·[1 D.2~5.k =0.

607g-' . L=25m..2-6 RESEN/E. "2 2 Kako za hidraulicki glatke cevi vaii Blazijusov izraz (2. Dati podaci su: /=3m.m /S.1. i to koristeCi uslov jednakosti razlike pritisaka dobijene iz Bernulijeve jednaCine postavljene za preseke 1-1 i 2-2 i pokazivanja diferencijalnog manarnetra.2. ~u=Sk=0. Pro/iii blZino 167 Slika P. L.63) za odredivanje koeficijenta trenja.2-5 Problem 2.ProraCltll prostlh cevO. D=50mrn. to se uvrstavanjem istog u razliku f':.p)gh + pgl.006·10.Pl_2 dobija brzina strujanja v= [ Q. i pokazivanja drugog diferencijalnog manornetra .1.63) opravdana jer je Re < 10 5 . Cirne se potvrduje da je primena izraza (2. Pm = 13600kg/m . Na instalaciji napunjenoj vodom izvrsen je eksperiment u kome se pomocu diferencijalnih manometara sa zivom mere padovi pritisaka. pa ce koeficijent trenja irnati vrednosti A.Pl_2 = I v pgJ + pA..2-6.8rnm.O 188.D k 3 3 6 2 k.--------------------~~------------~------~ 2 2 k k 11 k V u p. Sv=2. p=lOOOkg/rn .Prvo ce se odrediti brzina strujanja. h=1l.2. Strujanje je turbulentno u hidraulicld glatkirn cevima. Sa ovom vrednoscu brzine Rejnoldsov broj iznosi Re=79884. i koji glasi f':. lo=5m. Na osnovu jednakosti pada pritisaka izmedu preseka 3-3 i 4~4.l1 p =80%.v k 4 4 VO 10 3 3 k Slika P. D = (Pm .p J417 m =1.=O. v= 1.5. ho=lOOrnm. Na asnovu pokazivanja manometara odrediti koeficijent lokalnog otpora ventila va i snagu ugradene pumpe. H=2m.vodo.3164TC--)gh p 2 D Pm .

Koeficijenti lokalnih otpora su: na lokomotivi SI == 0. koji shodno izrazu (2.. .P. Koeficijent trenja u prostoru izmedju voza i tunela je 11. koji se smatra hidraulicki potpuno hrapavom cevi. AtuOtuL. povrsine poprecnog preseka A tu = 23. eksperimentalnim putem odredena. I pored efekata nestacionarnosti model stacionarnog I-D strujanja daje prvu.1).ProDlem 2.11(8/ D )O.0 = 0.2-7.1 .2-7.2m2 i obima Oy =9. sto s~arastrujanje vazduha kroz tunel. /::"P3-4 =p(Svo+A'D)2=(Pm~p)gho' dobija se.06.1 Av .5.075m . Voz duzine 1=100m.2-7 RESENJE: Ulaskom voza u tunel stvara se poremecaj pritiska Cija je propagacija tipicno nestacionarni proces. povrSine poprecnog preseka Ay = 8.P _ A~ = 7 69 v2 P D" Konacno. tu Kretanjem ispred sebe voz potiskuje vazduh protokom vv~ (sl.1. aproksimaciju za brzinu strujanja.o /'.25 = 0. Daljim kretanjem voza kroz tunel potiskuje se vazduh ispred i usisava vazduh iza voza. kroz tunel duzine L=1l40m.k +Svo +11.2. 10 v 2 . Profili brzina .82m krece sebrzinom Vv =34.78) koji daje koeficijent trenja Atu == 0. primenom BernulijevGl jednaCine za preseke 0-0 i 5-5. obinla 0tu =18. Za turbulentno strujanjeu tunelu.u == 0.102) daje snagu pumpe P=212 W. dok se tunel sa strujnog aspekta tretira kao hidraulicki potpuno hrapava cev.7m/s.1. vrednost koeficljenta lokalnog otpora ventila r '-ovo = 2gho Pm . dobija se napor pumpe 2 L v Yp = gH +(Su +2sv +8i. a istovremeno trenjem povlaciu prostoru izmedju sebe i Slika P.24m i hrapavosti zidova 8 =5mm (podaci vaze za Patchway tunel u Engleskoj).?romclIn prostih cevovoda. vaZi izraz (2.14m2 .7 J Ikg. SmatrajuCi da kretanje voza kroz tunel izaziva stacionarno nestisljivo strujanje odrediti srednje brzine strujanja vazduha u prostoru izmedju voza i tunela i u tunelu..4 1.13m. D + 1)2= 53.0 Slika P.2.Ov.2. iza voza SI == 0.2-7. veoma dobru.15 ina ulazu vazduha u tunel C. tu 4A tu Do == 0 +0 tu 4(Atu -Ay) y ==2.168 . Za zadate geometrije tunela i voza definisu se hidraulicki precnici tunela i prostora izmedju voza i tunela Dtu ==O=5.0195..145.

. rupiea koja se nalazi njenom vrhu meri zaustavni (totalni) pritisak PI' dok rupice koje se nalaze na zidusonde.2.A)vol 3 1) o ill Avy 3 =0 . dovoljno. Merenje brzine Prandtlovom sondom . ! my 2+mo 2= (Sll +lc tu D+1)Tmtu +(S/ +C.3. Profili blzina 169 tunela kolicinu vazduha v0tako da J'ednaCina kontinuiteta gIasi: A.3. UzimajuCi u obzir da je A tu = Ay + A o ' i uvodeCi karakteristicni geometrijski odnos A =Ay / A tu ' jednacina kontinuiteta se svodi na oblik v tu =Avy+(l-A)vo' (a) S obzirom da kroz karakteristicne preseke tune la. 2. Ova sonda se sastoji od dye koneentricne eevi na kojima postoje dye grupe rupiea. dole je fts pokazivanje manometra.v). Merenje brzine pll"imenom PrandUove sonde Veoma cesto u inzenjerskoj i istrazivackoj praksi javlja se potreba za merenjem brzine. odnosno v~ L -/ v~. Elirninisanjem brzine jednacina (a) i (b) dobija se kubna jednacina (C. i= 1 Slika 2.498ml s.u +lc tu D +/ '[A Vy + (1.tu. Kada se ova sonda postavi u praveu strujanja. 12 trosi na savladavanje strujnih gubitaka u tunelu. redosledno.1 +lc o 7J)2 mo ' (b) . 0 · vtuA tu ='i}v~ +voAo .2. Jedna od metoda koja se u tu svrhu maze koristiti jeste primena Prandtlove sonde (s1.p)ghs' pri cemu su P!li i p gustine manometarske tecnosti i radnog fiuida. Cijimse numerickim resavanjem dobija brzina Vo = 1.v. posredstvom koje iz relaeije (a) sledi srednja brzina strujanja u tunelu vtu = 13. tu 0 pri cemu su maseni protoCi !hj = pAivi (i=o. voza i prostora izmedju voza i tunela ne pro laze iste kolicine vazduha. Zato se koristi jednaCina energetskog bilansa.91m/ s. .2.t +S1 +lc o v tu 1Z I L. Ovu razliku pritisaka je veOUla jednostavno meriti. mere staticki pritisak P s ' Razlika totalnog i statickog pritiska naziva se dinamicki pritisak na I1p == Pt - Ps == v PT' 2 (2.2. 7J.1)(l. v.2.3). daleko od vrha.Prorac7lm p!Vstlh cevovocia.4) V ~> koji ustvari predstavlja kineticku energiju struje koja se u zaustavnoj tacki sonde (v=O) transforrnisala u pritisnu energiju. to direktna primena Bernulijeve jednacine nije moguca. na pro primenoll1 diferencijahlog manometra kao I1p == (Pm . po kojoj se raspoloziva (kineticka) energija stvorena kretanjem voza lizyv~ 12+li1ov..A)vo3 + (C. odnosno protoka fluida.

. time se odreduje profil brzina u preseku. (2..5) m .2. (f=1. kao I1P Pm v= . Polozaj mernih tacaka odreden je normom . 'to je ukupan broj mernih tacaka 2n.2.n memi krug na kome je postavljena sonda. Tako na pr.9) a protok fluid a iznosi V == v sd 2 n ! 4. integral u izrazu (2. srednje brzine strujanja v s ' u opstem slucaju.2g(-1!!. . 2n p ..cl)L. ali.. KoristeCi tako definisani profil brzina odreduje se protok fluid a kroz krliZni poprecni presek cevi kao V == P¥ (2. (2.3) na rastojanjima merenim od zida cevi (2.2-8. U svakoj od memih tacaka brzina strujanja se odreduje izrazom (2.2. konstantne protocne karakteristilce.2.. iii..170 Proraam prosllh cevovocla..2./h.. sto znatno uslozava proceduru odredivanja protoka.2. a druga simetricno od ose cevi na rastojanju I-a. tako da je srednju brzinu moguce odrediti kao srednju aritmeticku vrednost izmerenih vrednosti brzina. pak.2.5) v} == ~2g(Pm / p-l) ~hs.3). .= ~ 2g(--1)h P .2.. merenjem brZine u deset tacaka kruznog preseka primenom Pral1dtlove sonde.2.. d~ A 0 s (2. / d.4) odreduje se brzina strujanjau tacki u kojoj je sonda postavljena..2. P . Za utvrdivanje karakteristike ventilatora.zina IzjednaeavajuCi izmerenu razliku pritisaka sa dinamickim pritiskom (2. za kruzne poprecne preseke cevi propis VDI 2044 precizira polozaje rnernih tacaka na koncentricnim krugovima (s1. . a i=l.a pravca koji prolaze kroz poprecni presek.8) dok se srednja brzina strujanja odreduje kao srednja aritmeticka vrednost Vs 1 ==-Lv 2n j=1 2n } = .2n) . f vdA ==2n1 vrdr = v -4. Za odredivanje protoka fluida potrebno je poznavati ne sarno jednu brzinu. najcesce se bira n=5 cime se ukupno ima 10 mernih tacaka u strujnom preseku. Za izbegavanje ovih poteskoca mnogi propisi za merenje protoka fluida definisu polozaj postavljanja sonde. Kako na svakom krugu ima po dye meme tacke.J l~2n .7) pri cemu je n ukupan broj mernih krugova. U suprotnom potrebno je meriti u dva ortogonaln.j . jedna 11a rastojanju a i ! d. Problem 2. kruZnog ulaznog ONora precnika d=200nun i kvadratnog izlaznog otvora stranice a=170mm.6) treba resiti numericki.2. }=1 .. vee vise vrednosti brzina izmerenih u razlicitim tackama memog preseka... .2. Ako je merni presek dovoljno daleko od lokalnih otpora i u njemu se ima razvijeni profil brzina tada je dovoljno izvrsiti merenja sarno 11 jednom pravcu provlacenjem sonde kroz poprecni presek (kao na s1.6) Za odredivanje protoka. Profili b. izvrsene su dye serije eksperimenata: a) U prvoj seriji eksperimenata izvrseno je bazdarenje ulazne mlaznice. Broj memih krugova moze biti proizvoljno izabran. ipak..

2.idarenje mlaznice Baidariti neki uredaj za merenje znaci vIsitiporedenje pokazivanja etalon instrument a i instrurnenta Cija se karakteristika odreduje.4 53. Pri navedenim strujnim uslovima vazduh se ponasa kao nestisljiv fluid.2mm izmereila su i pokazivanja manometra spojenog sa Prandtlovom sondom koja su data u tabeli 1.2.7 100 mm mm I:1h Tabela 2.Pri tezimu strujanja u kome je izmereni pad pritiska na mlaznici hm =1l. U datam primeru etalon instrument je Prandtlova sonda a bazdareni instrument je mlaznica.FromClIl't prostilt celJolloda.2027kg/ rn3 .Ba. Ova: gustina je ujedno i gustina vazduha u bila kom strujnam preseku.4 97. Pod etalon instrumentorn podrazumeva se instrument vece klase od bazdarenog instrumenta. i - '1 44.1) odreduje se gustina vazduha p:= Pa I RT.1 2 34 40 3 26.3 74 6 11.7E KoristeCi izmerena stanje atmosfere i jednaCinu stanja (1. = 1.5- 7 7.6 88.2.8 9 2.2 81. Profili b. zato stase vazduh pri datim uslovima strujanja panas a kaa nestisljiv fluid.2-8 RESEN.4 21. d Slika P.8 10 0. a) . hm Na osnovu datih rezultata merenja nacrtati karakteristiku ventilatora (dijagram r/ -l:1p)... Stanje atmosfere odredeno je izmerenim velicinama P a =998 mbar ita = 20°e.zln(l 171 VDI2044 (Odeljak 2. Za merenje pritisaka korisceni su Betz-ovi mikromanometri napunjeni vodom (Pm :=: 1000kg/ m3 ).9 4 19. Na osnovu ovih merenja odrediti bazdareni koeficijent mlaznice.1 8 4.3).7 66 5 15. (---71--l \'A. b) U drugoj seriji merenja izvrsena su istovremena merenja padova pritisaka na (izbazdarenoj) rnlaznici i na ventilatoru (pri konstantnom broju obrtaja) koji su dati u tabeli 2.5 93. Protok vazduha moze da se odredi primenom mlaznice pod uslovam .

S obzirom da se ptf merenju sonda postavlja po propisima utvrdenim mernim tackama to se srednja brzina strujanja odreduje izrflzom (2.6016 m3 / s. == 19. Primenom Bernulijeve jednacine za razvijene strujne pres eke ispred (1-1) i iza (2-2) ventilatora np+P1+pv1 /2==P2+Pv 2 /2. pod karakteristikom strujne masine. Da bi se na osnovu eksperimenata odredio porast pritiska u ventilatoru treba meriti staticku razlilcu pritisaka i protok. gde su povrsine AI =d n/4 i A2 =a dobija se izraz za porast pritisne energije u ventilatoru t'lp== P02 . b) Hidl'tlu/icka karakteristika venti/atom Kako je vee receno u Odeljku 2. Upravo zato mlaznica mora da se bazdari. Sa OVOID brzinom protok vazduha ee biti V = vsd 2 n / 4 == 0.2. ? • P 4V 2 pri cemu radna formula za odredivanje protoka glasi: IV KK I.9.1.2.10) sledi da treba meriti protok kroz mlaznicu i pad pritiska na njoj (veliCina h m ).684 m 3 /smll2 Ako karakteristika mernog instrumenta zavisi od protoka tad a je potrebno izvrsiti odgovarajuea bazdarenja u celokupnom predvidenom mernom opsegu. p. A2 ·:i V. Protok vazduha se odreduje etalon IDetodom.2.. Na kraju treba naglasiti da kada je neki od ovih meraca izbaidaren tada se protok £Iuida odreduje samo na osnovu jednog ocitavanja (veliCina h m ). KoristeCi. dalje izraz (2.9) i iznosi Vs = 10 2g(--1) P l~m i=IO 1=1 1. Kako je staticki porast pritiska . K= d:n ~r-~-(-Pp-m --1-) . Profi!i blz/na da se poznajenjena protocna karakteristika. ili da je jednak zbiru staticke i dinamicke razlike pritisaka.2. Do protoka kroz mlaznicu dolazi se izjednacavanjem pada pritiska na njoj..10) dobija se koeficijent bazdarenja mlaznice K =V / K =5.1t == v.2 PI+2'[l-(T) ](T) 1 2 Iz ovog izraza sledi da je porast pritiska u ventilatoru jednak razlici totalnih pritisaka iza i ispred ventilatora.15 m/ s.10) U OVOID izrazu S je koeficijent lokalnog otpora mlaznice a K je protQcna karakteristika (iIi bazdarni koeficijent) mlaznice. sto je neuporedivo bde od merenja protoka Prandtlovom sondom. odredenog izrazom Vajsbaha (2. 2 .172 PromCi!?l prostih cevovoda.1. Izlozeni princip bazdarenja mlaznice vazi i za bazdarenje blende i Venturijeve cevi. dalde i ventilatora. Da bi se odredio bazdarni koeficijent mlaznice iz izraza (2. 2 2 i jednacine kontinuiteta v l A 1 =v 2 A 2 . kao lokalnog otpora. (2.Jh. tj. Prandtlovom sondom. podrazumeva se funkcionalna zavisnost t'lp = t'lp(V). =P2 - PI +2'(v 2 -VI) p 22 =P2 - .POI 2 2 .81) sa izmerenim padom pritiska na mlaznici APm = PST=2"S(-d ) = (Pm-p)gh m .

(Pm .)71 ).2785 0.-1-fRv2211: d =1(1+a)(1+3a). to ce porasf pritiska u ventilatoru biti adreden izrazom P K2 40 2 2 l 1.-1---1----1 0. r YY 2 (1+a)2 Koeficijent korekcije kineticke energije odreduje. (Pm .-. IzrazavajuCi protok kao proizvod srednje brzine v s i povrsine poprecnog preseka procepa A = (R 2 .0 0. Profi!t' blzina 173 odreden izrazom P2 .1978 365.PI.9 982.1E: Uvodenjem koordinate y koja se meri od ose cevi i koordinate Yj = Y .y2)rc. 800 ~ <l r -4l 1 "" 600 .p Pa Tabela 3. V 1.4 0.4) i iznosi ~.p)g6h +-2 a d 1C Na asnovu izmerenih veliCina 6h i 11m datih u tabeli T.0 1.6 2 513. Av. koja se meri od zida klipa.2-9. pri cemu je Yl.2 0.::. gde su Vo brzina strujanja .6 890.6 3 622. a protok izrazom (2.2 1.17) i iznosi a= -1-fR v 3 27t d = 27 (1+a)2(l+4a). .2.1 Karakteristika ventilatora.2-Ut Kroz kanal sirine I i visine h struji veda pri cemu je profil brzilla u poprecnom preseku opisan funkcijom v = Vo (y I hY. a h = R . a njihave brojne vrednasti nalaze se u tabeli 1'. a +nrrrl-rrr$rr 0. Odrediti protok.(-2-) 1m ' 6p.RESEN. dobija se srednja brzina strujanja Va 1+2a v ---s - SlUm P.4 V [m 3/s] Slika P.7979 0. adreduju se parast pritiska u ventilatoru i pratok.2.3813 0.2-9 3 l+a' Koeficijent korekcije koliCine kretanja odreduje se primenom izraza (3.::. Ovaj prom brzina daje protok V = J A velA = . Yj I h bezdimenzijska koordinata.6 4 717.1546 838.1.2.8 1. 5 i - 1 1.3 Prolliem 2.::.4956 0.2.6 0.4 935. Av: r Y Y ]0 (1+2a)3 Pmll/em 2.. KoristeCi parove podataka /1p V nacrtana je karakteristika ventilatora prikazana na sl.P. zadati linearni profil brzina opislfje se funkcijom v = Vo (1.se'lzrazom (2. r ~ J r v2rcydy =-3 (1 + 2a)(1.8 ° 6 7 8 9 10 6(J16 0.r je visina procepa.Y.2-S.2-8.2 966.a)R Vo 2 11: . srednju brzinu i korekcione koeficijente koliCine kretanja i kineticke energije .::.0482 09236 0.7032 779. pri cemu je a=rlR odnos poluprecnika. Kroz kruznu cev poluprecnika j~ krece se klip poluprecnika r brzinom vo' Kretanje klipa stvara linearni profil btzina u procepu izmedu klipa i zida cevi.3.Froracun proJ'tlh cevovoda.p)g6h.2 m3 Is /j.2.1.10).

174

Proracall pTOJtth ceJloJloda. Profili brzliza
na slobodnoj povrsini i n odgovarajuci eksponent. Odrediti pl'otok, srednju brzinu i korekcioni koeficijent kinetieke energije za opisano strujanje. NaCi brojne vrednosti trazenih velicina za podatke 1=3111, h=3m, 11=112. Vo = 2m! s.

RES.l;J\(/E
Slika P.2.2-10 Brojne velieine su: v~ = 16m 3 1S,

v=-11+1
Vm

.

va I h

v =~ m 11 + 1

(n

a. = 371 + 1

+ 1)3

= 1,33m! s

i CI. = 1,35.

Problem 2.2-11. U kruznoj cevi poluprecnika R fluid struji turbulentno sa potpuno razvijenim profilom brzina opisanim stepenim zakonom (2.1.59).

Odrediti srednju brzinu i koeficijente korekcije.

RESENJE Ovaj problem je vee tretiran u Odeljku 2.1.S. 1.4. la, te je zato srednja brzina odredena izrazom (2.1.60) a koeficijenti korekcije izrazima (2.1.61).
Pro/JIem 2.2-12. Odrediti hidraulieki preenik strujnog preseka oblika: a) kruzne cevi, b) cevi oblika elipse, c) kruznog prstena, d) razmenjivaea toplote sa n cevi, e) pravougaonog kanala, f) trouglastog kanala, g) pravougaonog otvorenog kanala i
h) trouglastog otvorenog kanala.

@
:
a)

0;0' a my:.~.. t=r:~J: -- ~~ "R - ·g(~O- dl--i-o-I b/:\~lh _--+--)
:
b)

a a@dDI
~ :O~Q
<I) c)

;

llil
a
Il)

!:)~~Ji
g) h)

e)

Slika P.2.2-12 RESENJE KoristeCi definiciju hidraulickog preemka datu u Odeljlru 2.1.5.1.1
d h =4AIO,

za zadate geometrije poprecnog preseka cevi i kanala sledi:
2

a)
b)

d =4 D n/4 =D h Dn '
d :4~: 4ab, h n(a+b) a+b

c) f)

d "

=4--..EL:
2(a+b)
ail

2ab , a+b

C) d)

(D -d d h =' 4 (D+d)n
2 2

2

2

H
:=

D-d,
}1(

g)

2 = 2ah a+2b a+2b' ab d h = 4 a+2b'

d =4
Ii

d
h

1Dl 712...1!. D2 = 4---L.::'__ = _4_

/2
h)

(D+nd)n

D+nd'

.~ d h =4 2b

=-;;"

ah

Prolllem

2.2~13. U zatvorenom rezervoaru nalazi se teenost viskoznosti Tj=5.1O-3 Pas. U njemu se okreee tanki klip preenika D=lOOmm, ugaonom
0):=

brzinom

Is'), preko osovine precnika d=20mm. Procepi ispod i iznad klipa,

ProraCti!1 prostllt eevoj/oda. Frofili b,zina

175

debljine 15 = 5mm, su takvi da se pri rotaciji formira linearni profil brzina. Odrediti obrtni moment kojim tecnCist II tokll rotacije deluje na klip.
RESEN.lE:

III

11111
D

corpt 4 4 iv! = 328 (2D -d )

= 1,962·10-

5

Nm.

Prikazani uredjaj je ustvari obrtni viskozimetar Slika P.2.2.l3 koji na osnovu merenja obrtnog momenta i ugaone brzine daje dinamicku viskoznost ispitivanog fluida.

176

2.3. PRORACUN SLOZENlH CEVOVODA
2.3.1. HiallJr:aIlllUckll prol!":acmll sR@zcIIlill:i. cev@vo«l!a

Pod slozenim cevovodima podrazumevaju se oni cevovodi kod kojih ima bar jedno mesto gde se cevovod grana - deli iIi spaja. Prema tome, fwd siozem!z cevm'oda postOji' vde ,ftrujmiz cevi a samim tim i vise glavnih pravaca strujanja odnosno gIavnih strujl1ih tokova. Najjedl10stavniji slucaj slozenog cevovoda je cevovod sa tri deonice prikazan na s1.2.3.1, koji povezuje tri rezervoara oznacena sa A, B i C. Neka iznad nivoa tecnosti u rezervoarima vladaju kOl1stantni pritisci P1' P2 i P3' Nco gU nivoi tecnosti u rezervoarima (1-1,2-2 i 3-3) konstantni tada su kineticke energije tih pre;;eka jednake nuli. Posle uspostavljanja stacionarnog strujnog toka ad rezervoara A ka rezervoarima B i C srednje brzine strujanja u cevnim deonicama ce biti Vi' a ukupni ekvivalentni otpori cevnih deonica Ci (i=1,2,3), Postujuci izlozeno u Odeljku (2.1.4), izmedu nivoa tecnosti u rezervoarima mogu da se uoce dva razliCita strujna toka, ito: strujni tok a-a (oznacen strelicama) koji SIika 2.3.1 spaja nivoe tecnosti u rezervoarima A i B, i strujni tok b-b (oznacen punom-tankom linijom) koji spaja nivoe tecnosti u rezervoarima A i 'c. Za hidraulicki proracun razmatranog slozenog cevovoda mogu se postaviti dye Bernulijeve jednaCine za preseke 1-2 i 1-3, koje glase: 2 2 p] P2 V] v (2.3.1), -+gh=-+C]-2 +C2 - 2 ' 2 P p (2.3.1 )" Ovde se za razliku od prostih cevovoda gubici za jedan strujni tok dele na dye grupe gubitaka, ili vise grupa zavisno od slozenosti posmatranog strujnog toka, koji se odreduju sa razlicitim merodavnim kinetickim energijama. Nairne, svakom ad udela kineticke energije v; 12 (i=1,2,3) u jednacinama (2.3.1) odgovaraju razliCiti maseni protoci fluid a rhi' sto zapravo slozeni cevovod Cini sustinski drugacijim od prostog cevovoda. Pri proracunu slozenih cevovoda, 11a mestima grananja cevovoda, postavljaju se jednaCine kontinuiteta. Za posmatrani cevovod sa tri deonice jednacina kontinuiteta se primenjuje za racvu R, i glasi
3

)/'1

= j=2 ) =V2 +V3 LV

.

(2.3.2)

Na osnovu izlozenog za hidraulicki proracun slozenogcevovoda sa tIi grane, zakljucuje se da se htdraulic!ci promcun VI;!i primenom Bernuiijevzh jednacina i jednaCiize !continutleta. UopstavajuCi ovaj zakljucak na slozeni cevovod sa n

ProraCUl1 slo.iemlz ceJloJloda

177

deonica, zakljucuje se da se hidraulicki proracun sloienog cevovoda vrSl primenom odgovaraju6eg broja Bermilijevih i jednaCina kontinuiteta. 1z takvog sistema jednacina odreduju se nepoznate velicine: pritisci, precnici cevi, brzine stujanja iIi protoci, a sto zavisi od razmatranog slucaja sloienog cevovoda.
2.3.2. Hid:raUlHclka Jlrnll"alklte:riistilka sI®zeJ[mg cev®'I!®da sa lIddrmdiiclkii Jll!araleiJrltim graoam;m

Posmatrace se slozeni cevovod sa n hidraulicki paralelnih deonica, koji je prikazan na s1.2.3.2.1, i u kome u svakoj deonici, povrsine Ai' odgovaraju ekvivalentni otpori Ci (i=l"."n). U Hoj deonici srednje brzine strujanja Vi' odnosno

Ll PA-B =const

Slika 2,3,2.1

Slilm 2.3.2.2

protoka Vi' koeficijent ekvivalentne hidraulicke karakteristike je Ki = pCi I (2A;). U cevovodu prikazanom na s1.2.3.2.1 uocavajuse dye karakteristicne tacke A i B, Tacka A je zajednicka polazna tacka za sve cevi (i=l" ... ,n), te je zato pritisalc u njoj PA zajednicki za sve deonice. S druge strane u tacki B zavsavaju se sve deonice, te je zato na kraju svih deonica pritisak isti i iznosi PS' PosrnatrajuCi jednu proizvoljno izabranu deonicu pad pritiska u njoj odreden je izrazorn I1p = PA - Ps. Ovaj pad pritiska se ima i u bilo kojoj drugoj deonici bez 0 bzira na geornetriju i broj lokalnihotpora u njoj. Dakle, izrnedu tacaka A i B vaii jednakost padova pritisaka . PA - PB = I1p = I1Pl =.,,= I1Pi =,,,= A.Pn = const. (2.3.3) Deonice sloienog cevovoda koje ispunjavaju uslov (2.3.3) nazivaju se hidraulicki paralell1e grane. Iz izraza (2.3.3), za bilo koje dye grane i ij, dohija se jednakost
pCi

-t =
V,
n
j

2

2 ~

pCf 2 '

(2.3.4)

iz koje sledi veza izrnedu brzina jednaCina kontinuiteta

Vi

= V j ~ Cf

I Ci . S druge strane, za racve A i B vaii
u ..

Va =vaAa =

b V Ai =vfbAi~Cj IC 1=1 .=1
~va'

i

(2.3.5)

\
I

iz koje se, na osnovu poznatog ukupnog protoka, maze odrediti brzina u bilo kojoj hidraulickiparalelnoj grani kao
V·=

(2.3.6)

]

b7=IAj-..jC;, I Ci

Ako se pad pritiska izmedu tacakaA i B izrazi preko ekvivalentnih karakteristika

178

Fromcun slozemh cevovod{l
2
Vj

2
Va

I1p ~ pC} T= pCe 2

=K Va

.2

i ako se iskoristi izraz (2.3.6) dobice se ekvivalentne hidraulicke karakteristike slozenog cevovoda sa hidraulicki paralelno povezanim granama C
e

=

(-'--'i=l

,\,n ---L _1_ 2 Ao .[c;)

].

K

e

= ("'\'~= 1 fK:l )-2 -'--'1 K.
I

(2.3.7)

sa kojima se slozeni cevovod sa n hidraulicki paraleino spojenih grana moze tretirati kao prosti cevovod sa jednim - ekvivalentnim otporom. Graficka interpretacija ekvivalentne hidraulicke karakteristike paralelno spojenih grana prikazana je na s1.2.3.2.2, za slucaj sa tri paralelne grane. U dijagramu I1p - V , prvo se ucrtavaju pojedinacne karakteristike Ki' a zatim se za crtanje ekvivaIentne hive cevovoda koriste izrazi (2.3.3) i (2.3.5). Nairne, pri jednom padu pritiska (l1p=const.) pojedinacni protoci u tackama a, b i c se sabiraju, Gime se dobija protok Vd = Va + Vb + Vc u tacki d koja leii 11<1 ekvivalentnoj krivoj cevovoda. Ponavljanjem ovog po stupka za celokupno podrucje padova pritisaka, dobija se elevivalentna kriva cevovoda Ke' Opisani postupak, u potpunosti, vail i za slozeni cevovod sa n hidraulicki paralelnih grana, s tim sto se graficki obim posla znatno uvecava.
ProD/em 2.3-1. Data su tri rezervoara A, B i C, napunjena vodom, koji su spojeni siozenim cevovodom. a) Odrediti protok vode u svim deonicama slozenog cevovoda ako se strujanje odvija od rezervoara A ka rezervoarima B i C. b) Dati graficku interpretaciju odredivanja ukupnog protoka tecnosti aka Se strujanje u deonici "2" odvija lea i iz rezervoara B, kao i u slucaju da je V2 =0. Dati su podaci: h=lm, Jf=2m, lJ =lOm, '2 =5m, 13 =10m, d 1=lOOmm, d 2 =60mm,
d 3 =80mm,

Su =0.5, Sk =0,5,

SVI =3, Sv2=2, Sv3=3, SR2=O,5, SR3=0,1, A.=O,02.
y y

ll,dl,fi.
VI I

0,
V2

I

tii~
R3 R

I I

I
V3

k
~.;:>

R2

aj

k

.......
~

Q) /

--~,
b)

Lvl=tsJ:
c)
d)

Slika P.2.3-l

RESEN/P a) U slucaju strujanja tecnosti od rezervoara A prema rezervoarima B postavIjaju Se Bernulijeve jednaCine: za preseke 1-1 i 2-2

C,

~.'

ProraatlZ s/ozemlz eel/ol/oda

179

gh= (~II +SVI +Sk +71. ell )2+(SR2 +Sv2 +71. el +1)2

.

1.

" vC

~

" vi

z

i za preseke 1-1 i 3-3
2
'l . V l

gH=(SI/+SVl+Sk+A.-)-2 +(SR3+Sv3+Sk+A.- +1)-2' 1 l ~l G~ Zbog krateg zapisa prethodne dye jednaeine bite napisane u oblicima Z 2 gh = K1Vt + K2V} , gH = Kl';r; + Ki3 pri eemll koeficijellti hidralllieke karakteristike, shodno (2.1.101), iznose 8 I[ 8. 12 Kl = 42" (SII +SV[ +Sk +A.-) ; K2 = 42" (SR2 +SV2 +A.- +1) ; l d el l 1t G'l d 2 1t "2

l3

2
V3

(1)

d'3 d3 1t KoristeCi jednaCine (1), jedllaeinu kontinuiteta Vl = V2 + V3 i eliminacijom protoka V2 i V3 dobija se jednaGina za ukupni protok

8 ~ K3 = 42"CS R3 +S03 +Sk +A.- +1).

Kl Kl )2 4K~]. 4 [( Kl Kl It K + T+T [(l+T+K - K23 Vl -2g l+ K2K . 2 3 23 3

r
3

H)

2 Kl -KK(h+H)Vl+g
2 3

J .2 2[(y + H )2 -KK J=0, h 41tH y
2 3 2

Gije je pozitivno resellje, koje zadovoljava jednaCinu kontilluiteta, Vl =12,20 lis. Sa ovim protokom, iz jednaCina (1), preostala dva protoka imaju brojne vrednosti V2 =2,82 Us i V3=9,38 lis. b) Osim analitickog resenja, u zadatku pod a), do resenja za protok moze se doCi i grafo-analitiekom metodom koristeCi hidraulicke karakteristike cevovoda. Uvodenjem visinskih razlika lti _ R , od raeve R do nivoa teenosti u rezervoarima i-I (1=1,2,3), energija u raevi za slueaj strujanja teenosti ka rezervoaru B moze se odrediti na jedal1 od tri naGina
YR =ghl_R-KlV,: =gh2_R+K2V2=gh'3~R+K3V3'
." '? . .'

2

Kada se svaka od ovih zuvisnosti nacrta na dijagramu prikazanom na s1. P.2.3-1h dobivaju se tri krive CD, CD i @, pri eemu je ocigledno da visinske razlike h1_ R i nisu toliko bitne jer se za merodavne, na kraju, ipak, pojavljuju samo visinske razlike izmedu nivoa teenosti u rezelvoarima h iIi. Da bi se odredila radna tacica cevnog sistema hive (f) i @ treba sabrati. Sabiranje se obavlja tako cia se pri jednom naporu (Y=const) sabiraju protoci V(2+3) = V(2) +V(3)' Ponavljanjem ovog postupka za celolmpno podrucje napom dobija se rezultujuca - ekvivalentna kriva (2+3), u cijem se preseku Sa krivom CD nalazi tacka kojoj odgovara protok VI ==12,2 lis. U slucaju da se strujanje odvija od rezervoara A i B lea rezervoaru C, tada u odnosu na prethodni slueaj brzina u deonici CD menja smer, pa se energija u [(levi odreduje kao . . ., * .? . ') YR = ght- R - KJVl- = ghz_R - K2V2 = gh3_R + K3V3 -, -

180

Prolllc"im slo.femlt cevovoda

pri cemu je koeficijent hidraulicke karakteristike K; == (,,, +<;'v2 +'Alz / dz )- 8/ (di1C2). I ovde se, prvo, ucrtavaju (v. sl.P.2.3-1c) pojedinacne krive CD, Q) i Gl, a zatim se krive CD i <D sabiraju; pri cemu se za jedan napor (Y=const) sabiraju protoci [/(1+2) == [~l) +[/(2)' i na taj nacin, ponavljanjem postupka za celokupno podrucje napora, dobija se elcvivalentna kriva (1 + 2). U preseku krive Gl sa elcvivalentnom krivom (1 +2) dobija se radna tacka. Na kraju, u slucaju da je V? =0, energija u racvije
YR == gh l _ R
-KIV;~
-7

:=:

gh2_ R

:=:

gh 3_R +KF3 .

'2

Ponavljanjem, vee opisanog, grafickog postuplca u preseku krivih CD i Gl dobija se radna tacka (v. 81. P.2.3-1d).
ProD/em 2.3-2. U prikazanoj instalaciji sa sl.P.2.3-2 lokalni otpori mogu da se

odrede kao 10% od gubitaka na trenje. Odrediti ukl.lpni protok tecnosti, ako je strujanje a) turbulentno l.l hidral.llicki glatkim cevima (v= 1,06.10-6 m 2 Is), b) lal11inarno ( v = 4.10-5 m2 Is). Dati su podaci: 'a =10m, 11 = 12 =20m, d a=60mm, d l ==SOmm, d 2 ==40mm, h==l,Sm_

t
h

RESENJE- Kako su u ovom zadatku nepoznate tti brzine, to za resavanje problema treba postaviti tri jednacine. Te jednaCine su:

Vo '1 2 gh = 1,1 (/-"0 712+/"'1712)'
?

10

V1

o

(1)

I

2 I2 V 2 II v 1 2 p·l,l'A 1 712 = p-l,U 2 712 I 2

'

(2)

Va=ri;+T/2'

(3)

pri cemu su: (1)- Bernulijeva jednaCina, (2) Slika P.2.3-2 jednaCina hidraulicki paralelnih grana, koja je postavljena shodno iziazu (2.3.4), i (3) jednaCina kontinuiteta. Sistel11 jednaCina (1)-(3) resava se eliminacijom brzina VI i v 2 , i to tako sto se, prvo, iz jednaCine (2) dobije veza izmedu brzilla VI i v 2 • Zatim se koristi jednacilla (3) iz koje sled! veza izmedu Vo i v J uvrstavanjel11 koje se iz jednaCine (1) dobija brzina Voa) Za turbulentno strujanje u hidraulicki g1atkim cevima za koeficijente trenja vazi izraz (2.1.63), uvrstavanjem kojih u sistem jedna~ina (1 )-(3) se dobija brzina
S,7S g h[ 10 II ( . ]7/4 v = - - --+-o { vO,25 d~/4 d I5/4 d(+d;(*_)417(~~)517

d~

T1 )417.
J
.

m =1661,. s'

odnosno ptotok Va =4,71/s. b) Za laminarno strujanje koeficijenti trenja se odredujll izrazom (2.1.39) cijom se pril11enom II sistemu (1)-(3) dobija resenje za brzinu

5.5.k=0.99) uvode ekvivalentni koeficijenti otpora deonica 0 i 1 10 Co = I. konstantni..u=0.=0.. d~ .. 1. 12+C1V~ 12.. lo=4m.-. 1. 1z jednaCine V.Rl = I. odredjuju brzina strujanja vo=~ .3-4. Ij =/2 =5m.. 3 1.6.. do=lOOmm. d z =45mm. i jednaCine kontinuiteta Va = 3ft] . I. 11=20m. V3 3 3 ProlJlem 2. I.(SR2 +/. l. Odrediti: a) visinsku razliku izmedu nivoa ulja u rezervoarima da bi protok kroz slozeni cevovod bio V=3 lis.-) (I..2.3-3. 2 ..=0. SRl=I.5. I.21 .d= 3. r s' I..R2=0. 1... RESENJE' Najpre se shodno izrazu (2.v3 = 2.310 mis.. I=lm.06.2.1'1=3. Odrediti koeficijente lokalnih otpora ventila V2 i V3 tako da protoci ka rezervoarima A.3-3 v 2 =1..i vrednosti brzina: v] =1..... I.02... Dati podaci su: d=50mm.. Konacno.711 mls i V3 =2.CO(-) .d+ 1) =16...R2 =0. koje glase gh] =Cov~ 12+Cj 12. dobivaju se vredllosti koeficijenata lokalnih otpora ventila 2gh2 Vo 2 Iz Sv2 = . Ulje struji iz rezervoara A ka rezervoaru B kroz slozeni i prosti cevovod. 13=40m. 1 =1.]=3.. \ =2.2v d~ . Nivoi tecnosti u rezervoarima su =2m.Proracun slozemh cevovoda 181 v - 0- odnosno za protok tecnosti 170 =2.Co(.=6. "3 "0+ R3 VO RI R3 V2 k V3 ~2ghj Co +9 C l Cd) 1 1 do 4 V2~ vI VI =2.5. 1.1.u +1.3). au kojima su C j ekvivalentni koeficijenti deonica.vo=2. v = 60mm Is. h 3=8m. d 3 =60mm. iznosio V. /..k + 7vd+ 1) = 9. h2~5m..515m/s.. iz Bernulijevih jednaCina postavljenih za preselce 0-0 i i-i (i=2.R3 +I.5m.329 mls.2 .74 lis.6.=0.. ProlJlem 2.V3 = . = 172 = V} = Va I 3 kontinuiteta slede brojne 3 ~~'i. d j =80mm.. B i C budu isti..2.. b) precllik cevi d 3 da biprotok kroz prosti cevovod. 12 =30m..2 .R3=1. Slika P. 1 1/0 11 --l-+-( gh 35. d 1 = 40mm..2 v.. I.3 o a zatim se iz Bernulijeve jednacine za preseke 0-0 i 1-1 gh1 = Cov. takode..1'0 +/. 2 d 1 d12+di~(~~)2 ]2 J 1112 -0969m ~ J -. V2 2 v2 2gh3 Vo 2 13 I. Dati podaci su: h 1 d 2 =70mm. sk.

P.=0.R2 +~v2 +~k +l.1 =0.rc. prvo. ~R2 = 0.-S.) 2g = 1..39).2.d v k R1 't V R2 i 3 . PrOD/em 2.9mm~ ghrc Posle provere rezima strujanja (Re 3 =1637<2320) zakljucuje se cia je i u ovoj cevi strujanje laminarno. = 30mm. u cilju kraceg zapisa uvode se konstante II tl I.d3 V3 'I pr Co =~u +~v +A d .528m/ s daje Re = vd /v= 1273 < 2320.39) slede vrednosti 11. dobija se trazena visina h == Co 2g +(Cj +A"l V 2/2 I VI " 71. . -- . h I C2 =(. ~Rl = 0.39) koji daje vrednost koeficijenta trenja A. te da vazi izraz (2.2. ~R dl 0. v 1 • Za odredivanje ove brzine koristi se jednaCina hidraulicki paralelnih grana -" (C1 +A 1 71)2= (C2 +11."1 ~t Pre nego se pristupi odredivanju visinske razlike h treba naCi jednu od brzina v 1 iIi v 2 . I:. ha osnoVll kojega se zaldjucuje da je u pocetnoj deonici slozenog cevovoda strujanje laminarno. napisane tako da svaki Clan ima dimenziju duzine. Odrediti ukupan protok tecnostikroz slozeni cevovod prikazan na sl.1. ~k = = 0.2 =0. postavljene za nivoe tecnosti u rezervoarima.v1 = 2. Na kraju iz Bernulijeve jednacine. I:.182 ProraCtm slozemh cevovoda 2 RESENfE a) Prema zadatom protoku brzina strujanja v = 41/ / d rc = 1.d 1 1 k [2.02. na pr. pa primenom obrasca (2. d2 d 3 = 25mm.7.. Cime je potvrdena ispravnost pretpostavke laminarnosti strujan:ja i U ovim cevima. 1 .. 2 71)2' 1.3. +(. = 40mm.1. 3 71+ 1)2' 3 V3 13 2 V3 u kojoj su koeficijent trenja 71. Dati su podaci: H=2m. [1 == 10m.=64/Re=0.v3 +71. Pretpostavimo da je i u ostalim '7 deonicama slozenog cevovoda strujanje laminarno.875m1s.6.v3 = 4. ~v2 == 3.3. d=50mm..071.5. dobija se precnik d 3 = 4 --2(~" +~V3 +-V-.3-4 2 1 2 2 +2C2(-2) d2 dd1 2 vJV l j d 4 2 6412v d 2 l -lC2 (z) v +-2-(T) vJ=O " d2 2 r Cije je pozitivno resenje v J =0. daje vrednost brzine v 2 == 1.6.3.39) dobija kvadratna jednaCina 1 2 j SIika P. 2 I1 V1 2 I 2 V2 2 rj r d 4l r64l v 641 v d l-C1 -C2(T) JV1 +l~+-2-(d) z dt dz 1 iz koje se posredstvom jednacine kontinuiteta 7 == V + r 2 i izraza (2. 1:." == 0.7V2 . Ova brzina.628m_ b) Iz Bernulijeve jednacine postavljene za prosti cevovod gh == «(. -I:~' Dalje. C1 =~Rl +~V1 +~k +1.110 i 71.3 == 64/ Re 3 i brzina cevi 8ri" 2 16/3 vrc = 4r/ / d.71.050. L=5m. [3 = 10m. ~R3 = 0.-+ 1) = 38. a zatim one daju Re I =584 i Re 2 =896. time je potvrdena opravdanost upotrebe izraza (2.1.3·5.d v1 II . 1=5m.1. 12 == 9m. 195m1s.

2.7) i (2. (+)2. za redno povezane grane nalazi se ekvivalentni koeficijent hidraulicke karakteristike cevnog sistema: Ke = K + K I _ 3 == 1702131.: 40mm.':L+~R. K: ±( t.. J H j Id' ~~ )2 (- 'n 12. A '" """ k J. PrOblem 2. C!:::: 9.2.<' (~" +2~..Proracl!il. a) Odrediti ukupni protok vode. posredstvom izraza (2.3-6.2.3. d4 ':. d2.2..R3 + ""k 2 A 13 ) r +""v3 + d. . dobija se ekvivalentni koeficijenthidraulicke karakteristike .3-5 K 3 = 2 {-2~n :.: ~ gH / Ke := 3..: K.: 40mm. Zato se. Dati su podaci: H=4m. Konacno. Voda struji od rezervoara Rl lea rezervoaru R2 kroz slozeni cevQvod. b) Nacrtati ekvivalentnu hidraulicku karakteristiku cevovoda. 2 a zatim se za hidraulicki paralelne grane (1).3) za sprezanje hidraulicki para1edj ~ lnih i rednih grana. primenom izraza (2. C4 =5.7). dobija se protok tecnosti fi':. a zatim u tom dijagramu ucrtati radnu tacru. d7 = lOOmm..3).~ 1).A k Rl k. k 3 > =2(d 2n) (SRl+2Sk+(.1 4 2. ~=~===~J R2 a) b) Slika P. (2)i (3). C3 =9. nalazi ekvivalentni koeficijent K I_ 3 = ( I l l i=l Ii: )-2..dl. i na laaju. u kome su precnici deonica d i i ekvivalentni koeficijenti otpora Ci (i=1.p t. d z :. 12 K2 =2(-2-) (SR2 +2Sv2 +A d ~n ).VI+A~)~ I SlikaP. . d 3 = 50mm. i koriscenjem izraza (2. iz Bernulijeve jecinaCine gH:.. +). 3 1.IE' Ovaj zada:tak bice resen preko hidraulickekarakteristike cevovoda. 4· r L. 1'.3. C2 =4.39511 s.7). najpre. d l = 50mm.V2 .J'/oielllh cevoFoda RESEN. Cs =6. C6 =7. C7 =4.. t. P 7 t i __: 1]) H .3-6 RESENJE' a) Uvodenjem koeficijenata hidraulickih karakteristika deonica - Ki = . d6 =70mm. uvode koeficijenti hidraulickih karakteristika deonica 183 VI lJ.. d s = 60mm.

= 13 . prvo.P1 + ilps + t:.)-'2+Ks 1.V7 =: 0. b) Za cItanje hidraulicke karakteristike potrebno je. P. =25mm. Kako je nivo tecnosti u rezervoaru B konstantan to vazi jednaCina kontinuiteta 7 V.k + A.2.k +(. C.P7 = pK. + 1 3 l .'d+1)T o 1 10 Va 2 '1 2 VI (1) .p . za cevovod sa s1.7). kao i (3) i (4). ~(/k+ k)-2+ K6 ' sa kojim pIotok kroz cevovod iznosi V=:.2. redno spregnute grane (A +B) i (7) se sabiraju time se dobija ek-vivalentna kriva hidraulicke karakteristike K •. a) Odrediti snagu ugradene pumpe. (a. 13 = 8m. ].V ucrtati pojedinaene hive (i) U=1. .5. a sto je prikazano na sl. upravo.2. i 2.5.184 Froracun slozenih cevovoda K • =: K +( .j2gH 1. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A u rezervoare B i C.!3 / d3 + 1) 12. SV2 = 9.. I. Do brzine v maze se doCi na 1 2 "dva" nacina.vl +A.b>O).6.R2 =1. pri cemu se nivo tecnosti u rezervoaru B odriava konstantnim isticanjem vode kroz presti cevovod (3).2 2m. konacno. H =: .v3 + 'A. Dakle. SRI := 0.R\+(. do = 50mm. Nakon toga paraleIne grane A i B se zamenjuju ek-vivalentnom (A +B).vo +1.u +2C. 10 = 10m. ]-2 ... hidraulicki paraleIne grane (1) i (2). Prema tome.025. u dijagrarriu t:. Kako za ostvarivanje strujanja sImi sarno potencijaIna energija (pgH) to je ilp = 0 sto znaci da se radna tach R T nalazi na V osi.k = 0. iz koje se dobija brzina . u OdeljCima 2. cime se dobivaju hive A i B. =0. .2.. b) Nacrtati hidraulicku karakteristiku slozenog cevovoda i radnu tacku sprege cevovod .l = 2..2. Prublem 2. C.P. Kako je sa sl.2. za koju se postavlja Bernulijeva jednaCina: gH = (~u +l.5.pumpa ako je karakteristika pumpe data izrazom Yp =a-bV?'. Za nivoe tecnosti u rezervoarima Rl i R2 vaii Bernulijeva jednaCina pgH = t:. d2 = 40rnrn. C.127 rnl s. 'd) T+ «(.3-6b.44 I Is. c.2.vi V3 = I Vc'u +1. Zatim se ove hive sabiraju sa svojim rednim granama (5).5. zamenjuju se ekvivalentnim deonicama (1 +2) odnosno (3+4).7 ~(k+ fi. + 1.V7 iz koje se dobija jednaCina karakteristike cevovoda '2 ilp =-pgH + pK.o= 2. A. Prvi naCin je postavljanjem Yp = gH +(C. iz koje sledi v = v3 (d ! d )2 := 1. Dati podaci su: h =5m. odnosno (6). 'tlp =80%. d 3 RESENJE' a) Kada u cevnom sistemu postoje nezavisni presti delovi cevovoda tada proracun treba zapoceti..3-6a oeigledno da su pojedine deonice tedno iIi paralelno spregnute. to se za crtanje ekvivalentne karakteristike koriste postupci opisani. ~v3 = 2.847 m/s.v3 + 'A. ~u := 0. 12 = 30m. od tih deonica.3-7a sa proracunom se hece od deonice (3).P.3~7. d 1 = 32rnrn.3. II =5m.j gH IKe = 14.4..

i za koje jednaCina (2.. a sustinski isti..2.102) iznosi P=202 W. 1 S druge strane do ove brzine dolazi se na nesto drugaCiji.2 visinske razlike od racve do nivoa 1-1 iIi 2-2.13 J /kg.k +lvd)T+(I.1'3 +A d +l)T d1 o 3 odakle se dobija resenje za napor pumpe Yp = 44." +/.. snaga pumpe shodno izrazu (2..3. I 2 u kojoj su hR_ 1 i hR. -<11-----"-----<. do napora pumpe moze se doCi i primenom Bernulijeve jednacine za za/voreno sinrjno kolo.:" 4 [(i. +1 ..1. 1«!/---=:--I~iJ ilo I b) Slika P.ProraClm jlozemlz cevovoda 185 ~:z Ji._ _~.P. 3 a) ~V2 V .1'1 +Sk +A )2= -ghR_2 + (I.2).A.13 J /kg. nacin. Nakon odredivanja napora i protoka. u kojem su deoIDce (0). Zatim se hive (1) i (2) \ I . Do napora pumpe dolazi se iz Bernulijeve jednacine (1) iIi (2)... S druge strane..3.A._ _ _ I~ h lQ. koja glasi Yp = Yg.. i iz koje se dobija rnalopre nadeno reilenje za brzinu v 2 • Sa brzinama vI i v 2 . pa vazi jednakost V~ YR = gh R_I + (1.h so dab.3-7a uocava se zatvoreno strujno kolo.866 m/ s. y k H V3 ===u III 0 ~V3 vo Rl R2 k i2 ..1." + A d +1) 'i + 2g(h + H) ])112 = 2.2 +A +1)2 d 71 'I v. Nairne. +i.194 ms / '2 lSR2+ S k+ S1'2+A.. (1) i (3). d ...k +l.Kada se raspolaZe sa podacima 0 brzinama tada se pristupa odredivanju napora purnpe..3-7 Za cevovod sa sl..2.R2 +I..8) ima oblik 2 I 2 2 Ia Va 1 VI '3 V3 Yp = (I.9b treba ucrtati pojedinacne karakteristike (i) (i=0.vl +A..k +1.zk .RI +I..8) a koja govori da je u za/vorenom sirtljnom kolu naporp"mpe jednak gubicima Ygzk ' 1 1 4 VI [IA." +2l.do'A.RI +1. liZ pomoe jednaCine kontinuiteta Vo = Vj +V2' dobija se brzina strujanja va =VI (dl / d o )2 +V2 (d 2 / d O )2 = 1. k V2 gH gh L-~~_ _ _ _'~.d2 ..3.2. b) Da bi se doslo do hidraulicke karakteristike najpre u dijagramu sa s1..u +1... (2. +1)T+(l. iz koje sledi brojna vrednost· Yp = 44. energija u racvi je ista i za granu (1) i za granu (2).vo +I.

Sa ovom brzinom iz jednaCine kontiuuiteta Vo =: V.160m/ s koja shodno izrazu (2.R2 +(. TJ p == 0.32). to == 4m. do == 80mm. Odrediti snagu pumpe..0212.V1 + A.] =0. a nakon toga struji ka potrosacu P. Dati K su podaci: h = 1m.. Istovremeno. dobija se jednacina za brzinu l1/2 2g(h + Pm / pg) m '. +V2 dobija se brzina Vo == VI (d] /d O )2 +V2 (d2 / d O )2 == 1. == 1469.V2 == 3. Za odreaivanje brzine strujanja V 2 koristi se uslov hidraulicke paralelnosti grane (2) i redllog zbira grana (1) i (3) 2 2 I 2 12 V2 '1 VI .25 . posle uvrstavanja izraza (2. Nivo vode u rezervoaru A je konstantan.63) daje koeficijent trenja A..3164T vT.3.. d 1 == 4Smm. kojima odgovaraju protoci Ti] i V2 .m /s. '2 '3 6 d 2 == SOmm.7S.63) za koeficijente trenja.k -0.177~. ina taj nacin se dobija ekvivalentna hidraulicka karakteristika cevovoda-kriva Yc ' U preseku karakteristika pumpe Yp i cevovoda Yc nalazi se radna tacka RT. ('k==0. S' 3 iz kojeg se.u +(..2.'V3 3 13 V .7. d+1)T= ((.3-8.6. .5... jedna na krivoj (0) a druga na krivoj (1+2). KoristeCi. (. ~u==0.3 d+ 1)T 2 ! l J (. +(. Strujanje u cevima je turbulentno u hidraulicki glatldm cevima.3-8 I V 3 == Cije je brojno resenje naaenO metodom proste iteracije.R2 == 0.1. dok se nivoi vode u rezervoarima B i C odrZavaju konstantnim stalnim' proticanj. i posredstvom izraza za koeficijent trenja (2. == ISm. /1 == Sm.06.V2 +A. Cime se dobivaju dye presecne tacke.] d+1)T+ ((. H 2 d 3 == 40mm. za rezervoar B. Kada se raspolaze sa polozajem radne tacke tada je interesantno znati sta kojoj deonici pripada. r. (.1. time se dobija kriva (1 +2). taka da se pri jednom naporu sabirajll protoci. H = 10m. +1+0. Posle toga krive (0) i (1 +2) se sabiraju po pravilima redne sprege. pa se tako dobivaju dye nove presecne tacke.vo == 2. metodom proste iteracije dolazi do brzine v2 =2. Slika P.072 m/s. Da bi se to utvrdilo prvo se iz radne tacke povuce vertikala ( V = const) .v3 == 4. kojima odgovara ukupni protok Ti"o' Potom se iz presecne tacke na krivoj (1 + 2) povuce horizontala (Y=const).5. (. ~uo==l. (. 3 ' V3 ((.v3 +Sk +A.1O.1.em vode kroz njih. jednaCinu kontinuiteta VI == V3 dobija se brzina V 1 = V3 Cd3 / el])2 == 1.. (. RESENJE' 1z Bernulijeve jednacine za nivoe tecnosti u rezervoarima B i C.RI +I. voda se vraca iz rezervoara B u rezervoar C. h == 10m..v3 +(. v==1.v] == 1. p= 1000kg / m 3 . Pm == 5kPa. koje sada Ide na krivima (1) i (2).RI == 0. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A u rezervoare B i C.4..186 Proraclin s/ozemh eevovoda sabiraju. Problem 2.. (..

160 IRe 0. Dati podaci su: hl =2m. d) = 25mm.2.06. Sv =2. U grani (2) slozenog cevovoda p1'otok vode se meri pomocu blende koja ima karakteristikll K = 0." = 0. Pri radll pumpe mvoi tecl10sti u rezervoarima su konstantni. tj. iz iz1'aza (2.[ = 1. SV4=3.182.2m.)+(Suo+ 2 SvO+A.3-9 RESENJE: P=156. SRz=0. Sk =0. A. c) precnik cevi d 5' da bi nivo tecnosti 11 rezervoaru bio konstantan.=0. d 1 =40mm.102).2. d z = 36mm. Pm =13600kg/m p=1000kg/m RESEN.8.g '0 '2 sa kojim se.7. 11p =0. V= 1. Odrediti: a) koeficijel1t lokalnog otpo1'a blende~ b) koeficijent Jokalnog otpora velltila V3 da bi Hivo tecllosti u rezervoaru C bio kOl1stantan.52. d3 =50mm.3-10 . Konacno.0183.. Koeficijent trenja racunati primenom formule '}. da se zna koeficijent njene karakteristike K. dobija snaga pumpe P=874 W.8.3. i[ =4m. d 4 =50mm.1. I.Proracu/t slozemh cevovoda 187 koja shodl1o iz1'azu (2. S. SV[=l. hz = 1. SR3=O.. i d) snagu pumpe. 12 =10m.2-d +1)-2-= 110.=0. l2 =5111. d 2 =60mm.ie lokall'll 01]701' ko..pa ce tada na osnovu pokazivanja manometra h protok flllida biti odreden izrazom V = K.D.2. Is. 1Q-6 m 2 3 . d l =80mm. l4 =2m. "t'i:~·.vz J Yp =g(H-h.5. Pumpa transportuje vodu iz rezervoa1'a A ka 1'ezervoa1'ima B i C. SV[ =2. Slika P. Odrediti snagu pumpe i koeficijent h lokamog otpora ventila V2.~==MF=~. SV2 =·0.ii sluti za menmje jJ/V/olea fluicia.845 m/s. Problem 2.o-d )-2 +(SR2+~V2+A. l3 = 1m.1.3-10. Ri R2 Vi 14 =6m.8. v v k SV3=4. Dati z podaci su: h. SJika P. k'. Tl p =O. Da bi se blenda uspeSno koristila za merenje protoka ona treba da bude izbazdarena."4'=4.3 W.0 =0.3-9. "z =2m.5. SR2=0.. SV2=12.015 m 3 Is m l12 i pokazivallje ma110metra h=121mm zivinog stuba.5. V4 S" =0.1E: 3 ."5".BleltdCl .. 13 =12m.Jh I d rc = 1. 1[ =12m.4m. " k.5. a) . 15 =3m. Problem 2.3.02. 1. D=60mm. SRl=1. iz Bernulijeve jednacine postavljene za nivoe tecnosti 11 rezervoarima A i C dobija se napor pumpe 2 2 1 ' Vo " '0 lz . l =8m. 1. u 71. Sk=O. Sa ovako odredenim protokoll1 brzina strujanja kroz cev 12nos1 2 V3 =4K.Jh.63) daje 71. d4 =50mm.

Odrediti koeficijente lokalnih otpora ventila V4 i V2 i snagu pumpe. '2 '3 SR2 = 0. u grani (3). = 10m.63). Tecnost struji kroz zatvorena strujna kola. V= 10. d 4 :::: 50mm.m 6 2 / s. P. = 10m. RESENJE.9) snagll P=321 W.1. d 2 =40mm. Pm == IkPa.12a vod (1) sluzi za regulaciju protoka i naziva se optocni vod. Odrediti snagu ugradene pumpe. Problem 2. Dati su podaci: d l == 75mm.5. 11p = 0.9) b) SV3 = 1. 1 "" 10m. ako je strujanje: a) turbulentno u hidraulicki hrapavim cevima. 14 = 4m.3.5.34 .2.U cevoyodu prikazanom na s1. U slozenom cevovodu. 2 YJ p =80%.102).3. SRI == 0. Za posmatrani cevovod postavljaju se Bernulijeve jednaCine: za nivoe 0-1 '3 . Sv5 = 2. Svo := 2.77 RESENJE KoristeCi jednacine: Bernulija.6.188 ProraculI slozenih eel/ovoda Pad pritiska na blendi kao lokainorn otporu je !J. Sk =0.5.jednacina (2. to se iz nje dobija koeficijent 16kalnog otpora blende ":JB r = 2gh Pm . SV3 = 3. do = 300mm. = 5m..p:::: !J.74 .pm .5kPa.01 m3 / sm l!2 i pokazivanje zivinog manometra h=40mm. 2 V3 P .3) i za zatvoreno strujno kolo .5. (2. . Kako vaii jednakost !J.P == 8 79 . Sll = 0.1. 10 == 2m.8). d) P=950.3-U. SRI =0. ds = 75mm. PI' == 15. c) d s =65mm. Napornena: U delovima zadatka pod b) i c) koristiti numericku metodu proste iteracije. Slika P. b) laminarno (p=8S0kg/m 3 .p:::: PS B v£ /2. II = 5m.2.4 W. koeficijent lokalnog otpora blende (2. Nivoi vade u svim rezervoarima su konstantni. SV2 :::: 13. Sk == 0. d 3 = 50mm. kao i izraze za: koeficijent trenja (2. H = 4m.3. Cija je relativna hrapavost 10-3 (p = 1000kg / m3 .P m :::: (Pm .3-12. meri se protok vode pornocu blende Cija je karakteristika K == 0. Problem 2. 15 == 10m.3. Svl = 1. v=S·10-4 m2 Is). c) Resiti zadatke pod a) i b) primenom hicIraulickih karakteristika i Iiacrtati ekvivalentnu hidraulicku karakteristiku zatvorenog slozenog cevovoda.3. kontinuiteta hidraulicke paralelnosti grana (2.p) gh. dobivaju se trazena resenja Sv4 = 66. S druge strane ova razlika pritisaka semed pomocu diferendjalnog manonietra i ana iznosi !J. II = 3m.3-11 pumpe (2.8.3. Dati su podaci: h =2m.~R2 = 0. S" == 0.5. Svl = 5. d l = d 2 = d 3 = 200mm.8. v = 10-6 m2 / s). Sv3 == 4.5.

k +1:.d 1 0 '" RJIe R2 vo . Kako seprimeuom izraza (2..v3 +A3 T+ 1)2 (2 I 2 3 .R2 +I:.0.-1.I 'd+ l)T ' 1 2 2 (3) V2 =V3 .d 3 u = V3 Ie V3 l It frv 2 Ie ~ Vl1l. iz izraza (2." +/:.259ml s.81) dobija 11.1 +11. Vo =r~ +V2 (4) I" - " "I [2.1.0202 i 71.1." +1:. ' I = 2 ' 366 m ' s +r +1+OU.I p.stavanjem ujednaciuu (1) dobiti kvadratna jednacina \ I .-)' -.ProraCliIl dozemh cevovoda 189 za hidraulicki paralelne grane II V1 2 V2 13 V3 ) (I:.81) dobivaju vrednosti A] = 0..11(10 +-d2 -. takode.2.102)sledi vreduost P=7960W. to se izjednacine (3) dobija Yp = 39.1.3-12 a) Uvrstavanjem izraza (2.81) za koeficijent trenja u jednaCinu (1) dobijp.d 2 [3. Kako iz jednaCine (4) sledi v 2 =V3 to se shodno izrazu (2.020.1.9 J / kg.r+l 1 1 1 cije je brojno resenje.-1= VO II 1"F ).. dobijeno prostom iteracijom.. Zamenom nadenih velicina u jednaCinu (2) dobija se jednacimi v 3 = r +r VI == V3 • ~R2 +2sle +su +Sv3 +11. b) Kako za laminarno strujanje za odredivanje koeficijenta trenja vazi izraz (2. se jednacina za brzinu ..0202.)0.. Konacno.1 T+ 1)2 = (I:..RI +I:. 2 2 2 i za zatvoreno kolo ° kao i dye jednaCine kontinuiteta '0 Vo II v1 Yp = (Su +2svo +11.0 d)T+(SR1 +SIe +Svl +A.39) to ce se njegovim uvr.2 =11.do .Sa ovombrzinom iz jednacine (4) sledi V o = VI (d 1 1d O)2 +v2 (d2 1dO )2 = 2.25."v3 ' " I e ' d Y3" d3 cije je brojno resenje nadeno metodom proste iteracije.0 == 0.3 ==0..fiih . a) """ i le.1.l.(1O-3+ 68V . '"u .v b)~ ~ c) Slilm P.k +1'2 T+ 1)2+(I:. 3 (/3 +l2)1 d 2 +2 = 2716 m -3 G8v I 0'25 '1 " s' SRI +Sk +Svl +0.

Problem 2.112 m/ s.2. P.1 = 0.2.1. blend a karakteristike 3 K =O. paralelne deonice K 23 i K1 se zamenjuju ekvivalentnom K 123 . (i=O. prvo.3) i (2. pa ce se shodno izrazu (2.3 7960 6710 Graficki prikaz dobijanja ekvivalentne hidraulicke. i konacno redne deoniee Ko i K123 zamenjuju se ekvivalentnom karakteristikom cevovoda Ke' Prime nom izraza (2.0506. 11.8 3065 3 3551.2 = 0.2.7) dobija se ekvivalentni koeficijellt slozenog cevovoda (1 1 .3-12a ima elcvivalentnu hidraulicku semu prikazanu na s1.39) dobiti: leo = 0.jK +K3 JK. +l 2 +-) sa kojim napor pumpe iznosi Yp = KeVa2.190 Promcun s/ozemlt cevovoda Cije je pozitivno resenje V3 = 1. turbulentno 463.:rt p' Rezultati proracuna dati su u sledecoj tabeli .1.01242m / sm1l2 koja je povezana sa diferencijalnim manometrom u·· kome je ziva. Na ovom dijagramu naznacena je i karakteristika pumpe. drugo.2.3). d] "3 °.(~R2 +2~k +~u +~v3 +A3 -1-+2)v3 = 2 . se redne deonice K2 i K3 zamenjuju jednom K 23 .3-12b. prema potrosacll P. U preseku ove dye karakteristike nalazi se radna tacka cevovoda oznacena sa R T.99) i (2. Kako iz jednaCine kontinuiteta (4) sledi 1'2 = V3 to se uvrstavanjem ove relacijeu jednaCinu (2) dobija lcvadratna jednacina 2 I] V 12 + 13 2 (~R1 +Sk +~v] + l)v] +64. U cevi precnika d=50mm. Cije je pozitivno resenje VI = 2. Sa poznatim brzinama v] i v 2 iz jednacine kontinuiteta (4) dobija se va = 2.1. karakteristike.1. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A. Prcitok kroz instalaciju regulise se pomocll optocnog voda V2). koja vodi ka potrosacu P.4 Ke 1546 1899.2. Konacno. (grana sa ventilom Odrediti snagu koju trosi Slika P.775 m/ s.2 i 2.8 Tabela P.VI . koji shodno izrazu (2.9 Yp [J I kg] P [W] 39. U tom cilju.3 J /kg. dat je na dijagramu sa sl.3.101) dobivaju se koeficijenti hidraulickih karakteristika pojedinih deonica K.7 2 1524.9 42.3 5091. iz jednacine (3) dobija se napor pumpe Yp = 42. P. kroz rezervoar B.3-13.2. ugradena je.)-2 K e =K0 . P.3-12 ° 1 3852 4136.102) daje snagu pumpe P=6719 W. Zato ce se sa pojedinacnih karakteristika preCi na ekvivalentnu hidraulicku karakteristiku. Dati Sll podaci: .3.3-12c. e) KoristeCi izraze (2.3-13 pumpa.2.6 laminarno 488.976m/ s. pa ce snaga pumpe biti P = pYpVo /. Sa ovim koeficijentima hidraulickih karakteristika cevovod sa sl. OCigledno je da u cevovodu postoje redne i paralelne sprege izmedu nekih deonica.081. pri cemu su koriscenapravila crtanja opisana u Odeljcima 2.2.1.2.0577 i 11.

p= 1000kg/ m 3 • Slilca P.3-14.. pIVO. A.5.61/ s. n~ . upravo tim redam. Svl == SV2 == 1. SV4 == 11.v3 +S3+A. . H == 1m. IIp == 0. Sk =0. Za zatvareni cevni sistem sa 81.v4 +11. do == 120mm. d 4 = 60rrun..02.2 i jednacine kontinuiteta V5 == VI + V +V3 .. Sv3 == 2.. ==6m. Svo . k vs 12 =6m. zato ce se ave veliCine. S2 = 9. n~ a n~ I 8 .v5 +A. SR = 1. 13 K3 =---z4(SR +Skl +<'. to se njega dobija pratok kroz optoeni vad V4 = "K1V1 +KsV5 I. h SkI = 0. SRO =0. to == 4m. <'. Sv5 == 10..-+1) . =K2V2 =K3 V 2 2 3 VTj Zatim se· iz uslova hidraulicke paralelnosti deanica K/.. 13 ==8m.. Su =0. i b) napor pumpe posreclstvom ekvivalentnog koeficijenta hidralllicke karakteristike slozenag cevnog sistema.5. RESENJE" Odredivanjem protoka blende.5.3-14 oclrediti: a) snagu ugradene pumpe.. It == 2m. <'. d2 == 50mm.-+1).-. dobija se snaga ugradene pumpe P==308 W. ProDlem 2.7. ds =lOOmm..Fromcun slozenih cev'Ovoda 191 Pm == 3kPa.3-14 RESEN. Pv == 800Pa.= 2.2.u +2Svo +11..8. '2 Vs == Jgh / Ks = 18. SR1 == 1.-.K4 =7.1 = 4. Kj =--.-. 12 == 3m..5.75.R +Sk +l. h =100mm.lE" Radi kraceg zapisa llvesce se koeficijenti hidraulickih karakteristika cevnih deonica 8 fa 8 /1 Ko ==~(<'..-+1). d 1 == 80mm. koja glasi gh = Kl52 . r.5.T+ 1) .5. K5 == -2:4(l. TJ p == 0.7. SVI = 1.2.vj +Sl +/l-'d+ 1) .28115.. to == 12m. a zatim koristeCi Bemulijeve jednaCine za nivoe tecnosti u rezervoarima A i B i za zatvoreno strujno kola (deonice "1" i "2").u +Sk +<'.- Kako vaii i drugi uslov hidraulicke paralelnosti K4V42 =K1V.5. SV2 == 2.11.5. == 8m.2 +11. n d4 4 n d5 c5 Da bi se odrediIa snaga pumpe potrebno je poznavati protok i napar pumpe. d3 == 80mm. /"2 ·2 . =0.025. odrediti. kao i odgovarajuce jednaCine kantinuiteta.z4(SR +Skl +<'.2 + K5V52.8. SR2 = 0. dobija se protok n~ 2 8 K2 ==~(<'.R +Sv2 +1. d l ==80nun..3 = 10. Sk =0. do == 65mm. '4 'I Is == 10m. 1z Bernulijeve jednacine postavljene za nivoe 1-1 i 0-0.351/5.. Dati su u podaci: h==4m.3. dobija protok 2 1Z =V5 (1+~K1 / K2 +~K1! K3 )-1 =8.-) . d 2 == 60mm. Su ==0. P.-.= 0. 3 8 14 8 Is K4 =~(<'.

v = 1. Na kraju.. Nivoi vode u svim rezervoarima su konstantni.3-15 I Yp = ghj + (C."~+L~+[K'+(k+ k+ Sa kojim napor pumpe iznosi Yp klTT d10497 = K.. dobija se kvadratna jednacilla 1 11 -/2 2 12 (Sv1-Sv2 +/.2.d")V 1 r -L 2 g(hz -h )+(Su +Sk +Sv2 +/cd)V lJ= 0. U rezervoaru sa s1.=0.1E Prema projektovanom protoku brzina u cevi ka rezervoaru C iznosi v =4T/ I d 2 n ::: 1. ProDlem 2. iz jednaeine kantinuiteta primenjene za raeYU dobija se protak kroz pumpu f/o ::: V5 +V = 25.4 1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno strujno kolo.3-15.V02 = 74 J I kg.192 Fromcun slozemh cevovoda Konacno. Potrebe u rezervoaru C su ri" = 2. hI ::: 1= 15m. 10m.. '2 2 cije je realno resenje Vj = 1. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A i B u rezervoar C.VI + A~) _ RESEN.==tI h2 1 ::: 1O. 'a .7) za paralelno povezivanje cevnih deonica dobija se ekvivalentni koeficijent hidrauli6ke karakteristike K.5. v k'---~--~----~----~ VI R V2 Slika P. t... Odrediti snagu pumpe koja obezbeduje projektovani pratok. Sk::: 0. 2 Su = 0. 12m. b) Primenom izraza (2.T)T+(SR +2C. Dati su f=' ~=~~r-=I"'·T~v""d.2.5. dobija se napor pumpe: }~::: Ki'. P. u kome sn deonice (0) i (4).3. b) karakteristiku blende koju treba ugraditi u cevovod umesto meraca pada pritiska na duzini 10 da bi pIotok i pokazivallje bili isti. t..54) snaga pumpe 1znosi P=2393 W. podaci: d = 40mm.vl =4.:38m. koje glase v~ 2 + (C.02. I Is. h2 1= ::: Sm..'fi==:!=.CA~I=0v" 11 1 1-.2." +s/c +C.3-16 vodase llalazi na tri nlvoa.592 m! s.k +Sv2 +A.3) za redno i (2. Pumpa prebacuje vodu iz dva donja u gornji deo rezervoara.245 ml s.v + A~ + 1) v I 2 1 2 2 Y = gh2 +(Su +t. ProDlem 2. sa kojimje snaga pumpe P=299W. Nivoi vode na svim etazama su konstalltni. + Kl'4 2 ::: 74J Ikg. 'Il p =80%. t.5.Y2 =3. shodno izrazu (2.1.75 J Ikg. d + 1)2" ' p i jednacine kontinuiteta V2 2 2 2 v ' (1) (2) Vo =Ii. +V2 .y +1. kada je ree 0 protacima.-d-)V 1 +2v(Su +Sk +Sv2 +/. SR:=: 1.88 1I s.R + 2C. Odrediti: a)snagu ugradene pumpe.3-16. Potom se iz jednacine (1) dobija napor pumpe Yp = 119. 1." 1z Bernulijevih jednaCina za nivoe 1-0 i 20. U potisllom cevovodu na dmini = 5m meri se pad pritiska pomocll diferencijalnog manometra sa zivom.

"2 . Ie C.F-~~~~~k V1 =4.. A=0. Hi (g) u IH" vo Ie (D VI V2 cD 1. ~-----.:\~11 = 5m. r t ~ r Jh P I' --. RESENJE" Najpre se iz Bemulijeve jednaCine za preseke 1~ 1 i 2~2. Pm I d Ie = 4kPa. I =15m..2. h = 120rnm. ('.. ~1'-2.k. d 3 == 40mm" d 4 == 30mm. I \ \ odredjuje brzina isticanja mlaza v = ~2gh . ~1'3 =15. Tip = 0. h1 =1m.. Prema tome. ~R1 =0. 12 = Sm. Pm == 13600kg I m3 .02. LV3 Slika P. P=450W. L. v RESENJEa) P=1916 W. ~u == 0.~R' Sr' ". Slika P. dok je . d 2 == 45mm.-l. d == dl ==dz ==40rtun. h2 == 6m. 13 = 10m.014m /sm 3 1l2 v . p.--~~~~~~-:J-h2 = O. I == 15m. Blenda je povezana sa zivinim manometrom Cije je pokazivanje h=125rnm.5. Fontana ima n+l mlazeva visine /Z. b) snagu pumpe. U grani precnika D meri se protok pomocn blende Cija je karakteristika K = 10-2 m3 / sm 1/2. Prema jednacini kontinuiteta ovajprotok claje brzinu u cevi Vi = v( do / d) 2.3-17. ~R = 1. H. Pmo == lkPa. - - - I" a "' Ie 1 D P== lOOOkgim J . hi == Sm.Problem 2. Da bi svi mlazevi imali iste visine treba podesiti otpore preostalih n ventila.65!/s. Tip =80%. A == 0. H2 == 4m. ~u' ~k' Svo' ~v' Sin.2. Pv = SOOPa. ~R =0..3-17 ). sa kojom procI. Tip. '4 = 5m. H1 == 3m.5m.O .5. iiznosi h.5.4 . d1 == 40mm. I )'h ~I -SR2=0.5.. v 2 /2"" gh .Prora(Yun J'iozelulz eel/ovoda 193 c) protok vode od srednjeg ka donjem nivou kada pnmpa nije u pogonu.Problem 2.2 = 3. b) c) K=O..5.7. ~v =1. Ie . 1. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara B i C u rezervoar A. ~______ . --. 1.\. to ce protoci u' n+ 1 cevi bi ti isti.8. Voda istice izcevi kroz mlaznike izlaznog precnika do. ~"l =2. d = 50mm.Ventil u prvoj cevi ima koeficijent lokaJn()g otpora ~1'o. Dati su podaci: p =: lOOOkg / m 3 . 12 = 8m.7 . d. Poznate veliCine su: do.k =0. Odrediti: a) koeficijente lokalnih otpota svih nventila. Odrediti koeficijente lokalnih otpora ventila V2 i V4 tako da nivoi vode u rezervoarima budu konstantni.)k tecnosti iz jednog mlaza iznosi r/ = vd. Dati su podaci: D=50mm. 11 == 2m. Pm == 13600lcg/m3. 1±"'=-==-~t1 .02. Kako je visina svih mlazeva ista.. S1'4 == 13. D. do == 60mm.3-16 . ukupan protok isticuCih miazeva je Ii-a = (n + l)V. fo == 10m.v1 =4. (. Ll~ RESENfE: Sv2 = 58.1'0. a potom odrediti snagu pUll1pe.3-18.2.6.5.n /4. Lo' h.

. l1p = 0. +A D)(D)4 L(n + 1..):5..2 v 1 V v2 ~ L· v~ (SR +Svo +A-.:0. .(S..~ R r Vn R Slika P.. 70...l@""*"":im"':!?h:d·~m~""?%i!""'.. "~"""i'#""i<'~"".""J&"""f}"":%""<{".i'&""lm".--iXl-~ vt k V U :=".{". u kojima su otpod dati ekvivalentnim koeficijentima otpora C.05m3 /sm1/2 i koja je pove:<.9). 70. 10."".2 d dabija se koeficijent lakalnog otpora ventila S..:%""!.====~===::::~======:. 120 mm. b) 1z Bemulijeve jednacine za preseke 0-1.3-19.. 100.. PrOD/em 2.. U deonici precnika d l H meri se pratak pomocu blende cija je karakteristika K = 0. '% vo 7' vt tit I. 2 ~ IiL-.3-18 protok u bilo kojoj magistralnoj deonici Vf =Vo - jV = (n + 1. ___ =1::=== tit if: f- VI ~ vi ~~ .::==~ '·. 10.2.t." = Svo .... (i=1. 8.194 ProraCit1Z slozenih cevovoda h . Dati Sll podaci: H=)Om. 15. 20.8. Sa koeficijentam C1 obuhvacenjei lokalnL otpor blende.1)2+(Sm +l)"2=(SR +SVi +A )2+(Sm +1)"2+ f.+2Sv+2Sk+AD)(D2n) La 4Vo 2[ (SR+Svo+ A-. 100.osti i=1. 1·······1 · · ' · l · · · i ' i 1 TiTlT'rnCI 2 ·········\9):~ ~ . Odrediti· smigu ugradene pumpe.1.1)(7) 2+Sm+ 1J"2' I do v 2 koji shodno izrazu (2.. 15.. 60.9).''''. ~ V2 rd ====. d. (i=1.102) daje snagu pumpe..j)V.""'''.. Slozeni cevovod ima 9 deonica precnika d t .j)(d o I d)2V. 100.d.2" . dobija se napor pumpe Yp=gH+(s.!!. RRfENJE: Protok izmeren blendolU .. J=I L d.%n". 12.2.""»fi%""'~""')lm.. 5.J(Sr +A D)T 2 .-f0. p=1000kg/m 3 . a) 1z uslova hidraulicke paralelnosti O-te i i-te deoruce I V ...?' Da bi se poznavali koeficijenti otpora svih ventila indeksu i treba dati vredp."j). i on daje brzinu Vj = (11+1. =?M"".n. C.ana sa manometrom koji ima pokazivanje h=lOOmm.. .j).=150.2..=5./!-:-7=%ib94"". 100.

U jednom zatvorenom hidraulickom sistemu razni potrosaCi su redno i paralelno povezani.211/s.102) snaga pumpe iznositi P==2197 W. .3-21 Slika P. + JK.. {j-f. .7). .r/2 dobija se protok b) Slika P.6 J I kg. . hidraulickih karakteristika pojedinih deoruca su K j =20.5.. 7./K5 .41 Pa/(l/s)2 i=1.JK: +.2. 27. Uvodenjem koeficijenata hidraulicke karakteristike K j = 8Cj 1dtn2 (i==1.81/ s.43 (1/s) 2 ' . 40. 10.6 Problem 2..!E.1. 62. 13.2.3) i (2.9.3-21.3.2.431-10'..2 = 111.[K. 60. 100 mm. r fT +K.Uvodenjem koeficijenata hidraulicke katakteristike K j = 8pCj I (d j n)2 (1=1.EN.9). . 70.-=lO. 20. Strujanje 11 cevima je turbulentno u levadnitIloj oblasti atpora. r)-=JApIKe =17. Podaci: di=lOO.80. RES. C. U deonicama zatvorenog hidraulickog sistema poznati su precnici cevi d j i ek:vivalentni koeficijenti otpora Ci (i=1. Koeficijenti." +{ k+[ K.3) i (2. =2. 10. i primenom izraza (2. Odrediti ukupni protok tecnosti gustine p = 900 kg 1m 3 ako je porast pritiska u pumpi Ap =72 kPa. 80.23. 1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno strujno kola Ap == K..3=20. a) Odrediti ukupan pad pri tiska zatvorenog hidraulickog sistema. 30.2.3. .3-20 Problem 2. RESENJR a) Kako je za zatvoreni hidraullcki sistem ek:vivalentni koeficijent hidraulicke karakteristike K (1 1 )-2 K e = . Ukupni zapreminskiprotok vodeu sistemu je V"..78.7) dobija se koeficijent ekvivalentne hidraulicke karakteristike Ke=Kl+{ rb-+[K2 +( rb-r'2+K7rI/2+ "l} K 3 "l/K4 "'>.7) dobija se ekvivalentni koeficijent 2 hidraulicke karakteristike cevovoda K.Froraatrl slo:ienih cevovoc/a 195 iznosi r~ = K Jh = 15.v'. .5. "K6 "Kg "K9 1z Bernulijeve jednacine za nivoe 0-1 dobija se napor pumpe Yp = gH + K. 220 1/ s. i koriscenjem izraza (2. i b)· nacrtati· ekYivalentnu hidrauliclru karakteristiku.2. K.)~2=52248.. = 13. + 3 + (1 I 1 1)_2 Pa JK: + .. + JK. pa ce shodno izrazu (2.-+ k +K.5.[K.7). 80. rb-+ rb-}-2 +C rb-+ rh-. .7.

3-21b.. = canst. Ii =10. tj.3.196 Proracun slozemlz cevovoda to ce ukupni pad pritiska iznositi I1p == K/ 2 == 6.l) Kod redne sprege (s1. . U jednom zatvorellom hidraulickom sistemu n cevi precnika d i i duzine Ii povezane su: 1) redno.26).3-22b) vazi uslov (2. iCijom se zamenOffi u jednacinu (1) dobija linearna zavisnost pada pritiska od protoka 128pv Ii .2.032 (i=1. n dj 4 pMN . .2. ~ == 128pv Tt.1. c) Izracullati korisnu snagu pumpe ako je n=3 i ako su dati podaci: d i =25. P. == canst pa ce ukupni pad pritiska izmedu tacaka MiN biti 11 128pv " n Ii I1PMN == LI1Pi = . P.39): 'Ai = 64/Re i = 16/[f~ I (d.3-22. C'[__.2 Ai . a) Stika P . . 2) paralelno. I1p.L M ~ _l _dl_~.5 V.2) Kod paralelne sprege (s1. 0. dobija se dijagram hidraulicke karakteristike dat na sL P. P. i n dj 2 . i~l n i=1 d.'=8..3-22 RE£ENJE Kako se lokalni gubici zanemaruju to u pojedinim deonicama treba uzeti samo gubitke usled trenja koji se odredjuju primenom Darsijevog izraza (2.1.3). 28.2. v.2.21/8. i 2.3). b) turbulentllo u hidraulicki potpuno hrapavim cevima. V= 0.035.04. pravila crtallja opisana u Odeljcima 2. Frob/enD 2. ..2. V.2.. -d -2 == . 0.. 30mm.n·lO6 nl / s. za piikazani cevovod sa s1. 12. r'. Odrediti zavisnost pada pritisaka izmedu tacaka MiN od protoka ako je strujanje u svakoj cevi: a) laminarno.2.n).3-21a.V L ~ .5 bar.1CV)] . L=95m. Zadate velicine su: d p Ii' Ai U=1. 1z ovog uslova i iz jednacine (2) dobija se protok kroz i-tu deonicu . b) KoristeCi.03. a.3. Ai=0. A=0.2. Zapreminski protok V tecnosti gustine p i kinematske viskoznosti v isti je u oba slucaja povezivanja cevi. p. 15m. Na mestima grananja i spajanja cevi kao i ostale lokalne gubitke zanemariti. a koji ima jedan od oblika Ii V i 8p li'2 I1Pi = PA.24a) vaZi uslov V.2. D=50mm.2. I1Pi ==-n-d 4 ~ • (2) ! a. V_'_/-4"~_p_' M N __ L_'2]_'d_:--.3. (1) a) Za larninarno strujanje koeficijent trenja odredujese primenom izraza (2. p= 985kg/m 3 .

d) 2 (L. a)Kada radi sarno jedna pumpa.3-23 sluzi zatransport i r z = 200 m3 I h kondenzata.2 7t V= S.75. i P=5. U instalaciji se nalaze dye paralelno spregnute pumpe. n .768m/s .=1 L.n g" 2 . SkI ~ 0. b. P./).pV ima brojne vrednosti: P==41. Vod (1) sluzi za stvaranje sekundarnog strujanja koje sprecava talozenje prljavstina na dno rezervoara R. Smatrati da snaga pumpe ostajekonstantna.3-23. =-2 V L/A.5 kW. Ukupan pad pritiska u zatvorenom hidraulickom kolu je L 1 4)/ " /).l) Posredstvom jednaCine (1) dobija se ukupni pad pritiska za rednu spregu 8p '2f. I=:: 5m. korisna snaga pumpe P == /). koja trosi P=7. a rade obe pumpe.3 kW za paralelnu spregu. Sekondarno strujanje se ostvaruje protokom kondenzata Vj == Sf Is.=IT J • ~ V. odredjuje pad pritisaka V ". samo za deo zadatka pod b). I.=1 d. S" == 0. D=200mm.2) Za paralelnu spregu se iz jednacine (1) dobija protok /). gustine p == 1000kg 1m3 .=l ?ell)) c) Nakon provere reZima strujanja sledi da je Re = Dn v 4~ D == 226969 sto odgovara turbulentnom rdimu strujanja pa zadati podaci vail. Konacno.27. 11 == 10m.P== /). kroz bilo koju deonicu. Sk =:: 0. odnosno od protoka. a zatim se iz jednacine kontinuiteta 8p /).lbar.928 m/s. Postrojenje prikazano sa s1. odrediti koeficijente lokalnih otpora ugradenih ventila VI i V tako da se ostvare zeljeni protoci V. za koliko se tad a poveca protole transportovane tecnosti lea deponiji. REfENJE' a) Na osnovu zadatih protoka dobivaju se brzine: 2 2 z Vj =4Vj Id rc=O. = 0.5.PMN == L.15.2.4 rednu. A.PMN = .s/ozenih /eJloJloda cijom zamenom u jednaCinu kontinuiteta V == 128pv /). D 2(D2n)~ .=1 n V n d' b) Pri turbulentnom strujanju u hidraulicki potpuno hrapavim cevi~a koeficijent trenja nije funkcija ad Re-broja. kW za ProDlem 2. od rezervoara R do deponije D.P. Sv == 1.PMN::: 7t 197 LV.-s • . Gubitke u raevama RO i R zanemariti.v2 := 4V2 / D rc = 1.5. 'sledi .~1 Ii. i V • 2 b) Kada se zatvori ventil VI.PMN +pA.Proracun. Dati su podaci: Pm::: O. pa zato vazi puna kvadratna zavisnost (1). Pumpa Pi je radna a P2 rezervna.03. d== 80mm. i 2 ==)OOm. . SR2 = 0.. b. SRI =1.995m/s .25. H == 2m. S obzirom da radi sarno jedna pumpa to vaZi jednacina kontinuiteta V =:: Va iz leoje sledi v == vO' 1z Bernulijeve jednacine za preseke 0-1. . leoja glasi .v=4(V1 + Ti2 ) I D rc = 1.

1. 1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno strujno kolo 2 1 2 • 31 V' I VI Ip =: posle zamene napora pump~ izrazom b) l +(SRZ +Sk +t. i na kraju iskoristi veza f/o =: V 12.roblem 2. ~ I~ fr R2 V2 Iz. pa zato vazi jednaCina kontinuiteta r? =: 2Vo' Kada se u Bernulijevu jednacinu (1) uvrsti napor pumpe Yp = Pl1 pPIjo' Clanovi sa brzinama pretvore u Clanove sa protocima..zs-+ 1+4(2~k] +2~v+6. dole je u gIavnojcevnojdeonici gubitak Yc K2 = KV 2 .. Dve pumpe (s1.20.=: 0 .81/ s =: 266 m3 / h.. Dakle. su dati podaci: K] = 10 d ({)2 . povecanje protoka u slucaju pod b) U odnosu na slucaj pod a) iZllosi [Vb + (V. da bi se ostvarili zeljeni 1 protoci V.D.2) koeficijenti hidraulickih karakteristika. +2Sk +1. a) Odrediti l~kupan protok tecnosti ako =15 ~g ({)2.D.198 PrortlGun s/ozemh cevovoda lz -fabrikc - .]1 (T~ +V2 )a =22%.2. ~ + 1) v~ 2 I 2 V (1) (~u +2Sk +2~kl +2~v +A D)2+(~RI +~vl +A"d+ 1 )2' dobija se koeficijent lokalnog otpora Sv] =:1. dobija se kubna jednaCina 8 [ 2/+12 1 1 ] ' 3 ' 2Pl1p D 4 rc 2 ~u +3~k +~V2 +A----. Yp ~ =: Pl1 p / pT/o koji sledi iz (2.1. K = 20 :g (f)2. P. U ovom slucaju protok u raevi RO se deli na dye jednake koliCine. b) Povecanje protoka ostvaruje se ukljucivanjem i rezervne pumpe. g Yp ] =: 790 J (kg. pri cemu su veliCine Ki (1'=-.Ie k frv Slika P. leao i zatvaranjem vel1tila VI Cime je r~ =0...2.Ie Deponija k k I.v2 +1. DakIe. ~) l~ +(2SkJ +2sv +1.0:<\ u .D. U cevrum deonicama u kojima se nalaze pumpe stujni gubici su dati izrazima 1~] =: Kl'j2 i Yg2 = K2V22 . .3-24.-p.. Visinska razlika izmedu nivoa tecnosti u rezervoarima je H. Cije je pozitivllO reilenje V = 73. H=20m.. i r 2 instalaciju treba uregulisati tako da se na ventilima dobiju otpori Sv] odnosno ~V2 . P. Yp2 =760 J / kg.D) V + gHV --. = gH +(s.Ie I. jet su grane sa pumpama identicne. +V2 ).3-23 Yp + P.102) dobija se koeficijent lokalnog otpora ventiia ~v2 =: 1. .3-24a) su paral~IIlospregnute i transportuju tecnost iz rezervoara A u rezervaor B.65.

Strujanje je turbulentno' u hiclraulicki potpuno hrapavim cevima. gl e) ako su pumpe razliCitih karakteristika (Ypl > Yp2 ) a gubici Yg1 i Yg2 se ne mogu zanemariti.:: Yg2 . 2 2 (K 2 . (1) Eliminacijom protoka Ttl i V iz sistema jednaciIla (1).3-24 a) Dve paralelno spregnute pumpe.2 . Ygl == Yg2 == 0.'. koje glase: .3-24a) treba cia bude ista za obastrujna putall ko. V=V.2.zel'tih cevOJ/oda 199 Nacrtati hidraulicku karakteristiku sprege pumpe-cevovod i ucrtati radne tacke spregnutih pumpi i svake ponaosob u sledeCim slucajevima: b) ako su obe pumpe istih karakteristika.)V 4 +[ZAB+4Ki(Kz -K1)(Yp1 -YpZ )] V 2 +B=O. c) ako su obe pumpe istih karakteristika a moze da se zanemari sarno gubitak Yg2 . A="K(K2 -K 1 ) +K2 +KIKz .:: Yg2 . e) Yp1 > Ypi'Ygl . Bez obzira kakve Sli karakteristike paralelno spregnutih pumpi i odgovatajuCih cevovoda.. . d) Yp1 > Yp2 ' Ygl == Yg2 == 0.iima se nalaze pumpe PI i P2 i ona iZllosi (2) . +V2 . y y+ b) y a) A +-------'---'----4-_ d) V Slika P. energija u raevi R (v. Karakteristikeparalelnospregnutih pumpi: b) Ypl == Yp2 .s!. .2 .B= K (gH-Yp1)-(K2-Kj)(1PI-YPZ) ' 1 1 2 dobija se jednacina cetvrtog stepena CA z -4Kj K.. Yp2 =gH+K2V2 +KV . Ypl =gH+K1Vl +KV . a gubici Ygl i Yg2 ll10gu cia se zanemare.K l ) . cije reSenje y" =5 lis zaclovoljava sistem jednaCina (1).2 . c) Yp1 == Yp2 ' Yg1 . . d) ako su pumpe razliCitih (nejednakih) karakteristika (Ypl > Yp2 ) a zanemaruju se gubici Y i Yg2 . RESENJE a) leclnaCine koje definisu problem su: dye Brenulijeve jednacine (postavljene za Ilivoe tecnosti u rezervoarima ALB) i jednajedriacina kontinuiteta. P.2 ..2.Proracu/'l s/o. pri tome livodeCi konstante 2 K .

donekle.. koja se nalazi na rastojanju gh R _ B . Sa s1. dobija se redukovana hidraulicka karakteristika pumpe Pl. treba redukovati hidraulicku karakteristiku pUll1pe Pl. takode. i u preseku sa krivom Yp1 *' tacka D.B +Yc • (4) Dakle. objasnjen u Odeljku 2. c) U slucaju da su pumpe jednakih karakteristika. iz tacke na Y-osi.ivih Yp1 "+2 i . Redukcija hidraulicke karakteristike se VIS! taka da se pri jednom protoku od napora Yp1 oduzima gubitak YgP Cime se dobija veliCina Yp1 * = YpJ . ponavijanjell1 postupka za celokupno podrucjeprotoka. dobija se radna tacka RT. dobija se energija u racvi YR =.isprekidana linija Yp1 ' Sada se koriscenjem izraza (2) i (3) pri jednom napom sabiraju protoci iz tacaka A i B. Prema tome.YgJ . P. koji se nalaze na medusobnoj visinskoj razlici hR _ B . Postavljanjem Bernulijeve jednaCine za preseke racve R i nivoa tecnosti u rezervoaru E. Tako na pro nasI. treba koristiti energiju u racvi.. ali da se glibi<. prvo. linije Y'. za slucaj sa s1.3-24c prikazaIi je sIucaj kada je: Yg1 *. 2 ?~'Jtoci . Konkretno.'const u preseku sa krivima Yp1i 1'~2 dobijaju se radne tacke RTI i RT2 pojedinih pumpi.i u odgovarajuCim cevnim deonicama ne mogu zanemariti. P.2.200 ProraCYll s/ozemh cevovoda S druge strane u racvi treba da je zadovoljena i jednacina kontinuiteta V=v"j+V2 • (3) lednacine (2) i (3) su osnovne jednacine koje se koriste za crtanje hidraulickih karakteristika paralelno spregnutih pumpi. koja leZi na rezultujucoj krivoj paralelno spregnutih pumpi Yp1 *+2' U preseku la. P. Cime se dobijaju: upreseku sa krivom Y 2 radna p tacka RT2 pumpe P2.1. Ove tacke se medu sobompoklapaju (RTl=RT2) zato sto su pumpe jednakih karakteristika a u vodovima do raeve gubici se zanemaruju. b) Kada se paralelno spregnu dye pumpe jednakih karakteristika i kada se gubici u vodovima do racve mogu zanell1ariti rezultujuca hidraulicka karakteristika paralelno spregnutih pumpi se dobija sabiranjem protoka pumpi pri jednom konstantnom naporu.ghR. ali ovog puta za potisni deo cevovoda. Pavlacenjem vertikale (V = const) iz tacke D dabija se u presek:u sa krivQmYp1 radna tacka pumpe RTl. pa se tako dobija rezultujuCi protok Vc = VA + VB u tacki C. Povlacenjem.3-24b protoke iz tacke Atreba sabrati.3-24c je ocigledna da radnim tachE'·]' pmnpi odgovaraju razliciti r~ i V • .0 i Yg2 = O.2.r. pa se tako dobija protok 2VA u tacki E koja lezi na rezultuj.HSoj hidraulickoj karakteristici paralelno spregnutih pUll1pi YpJ + 2 ' Kada se ova 'rriva spregne sa hidraulickom karakteristikom cevovoda Yc dobija se radna tacka RT.10b. iz radne tacke. Da bi se nacrtala hidraulicka karakteristika cevovoda.2. Ovaj postupak je. treba ucrtati krivu Yc ' koja predstavlja hidraulicku karakteristiku cevovoda. tada treba dobiti redukovalze karakterisfike pumpi. Da bi se odredile radne tacke pojedinih<pumpi. koja predstav!ja merge/ski tldeo pumpe PI It ra(vi R Na ovaj nacin. iz radne tacke treba povuCi horizontalu Y=const.

Podaci: h == SOm.S se dobija vrednost apsolutne . d) Za slucaj pod c) odrediti broj pumpi koje treba da rade da bi ka gradu A imali projektni protok. Prema projektnim protocima slede vredIlostibrzina sttujanja . Opisani postupak za pumpe u potpunosti vaii i za paralelno sprezanje ventilatora. a 2 == 1636. U preseku krivih Yp1+2 i Ya dobija se radna tacka RI. neka je J~l > Yp2 ida se zanemaruju gubici Yg1 i Yg2 . a grad B V == 500 II s 2 vode. LakaIne otpore racunati kao 10% od gubitaka na trenje.. Grad A ima potrebe T~ == 800 II s. d = 1m. bl 1= 20km. cime se dobija rezultujuca kriva hidraulieke karakteristike YW+2* koja se lomi utacki A.S. P. c) Ako I J J je pumpno postrojenje PS2 u kvaru a u PSi ugradene pumpe iz zadatka pod b) odrediti koliki je tada protok lea gradu A. e) U opstem slucaju paralelno spregnute pumpe mogu biti sa razlicitim naporima.2.menja nagib zato sto su hidraulicke karakteristike pumpi razlieite. Cevni sistem prikazan na s1. preseka sa . '2:= 6 SIan. a povlacenjem iz nje horizontale Y=const i u preseku sa krivima Yp1 i Yp2 dobivaju se radne taeke pojedinih pumpi RTl i RI2.1.06·1O:. Cevovodi su od celicnih varenih cevi sa stanjem zidova posle duzeupotrebe. ProDlem 2. d1 := 800mm. = a.3-24d). na pro Yp1 > Yp2 ' a neka postoje i gubici Yg1 i Yg2 • Ovom prilikom prvo se po postupku opisanom u zadatku pod c) dobijaju redukovane karakteristike pumpi Ypj * i Yp2 " Zatim se redukovane krive paralelno sprezu.Smm.V2 (i=1.2. a zatim se iz presecnih tacaka B i C na redukovanim krivima povlaee vertikale do.5. s tim sto je tada uputnije umesto hidraulieke karakteristike tipa Y == Jeri") koristiti njen oblik /:lp == Jeri").1. H == 100m. na pI. 2 = 3787.2. a1 =408. tada se koriscenjemizraza(2) i (3) dobija rezultujuca hidraulicka karakteristika spregnutih pumpi -kriva Yp1 + 2 (sl. Ovom prilikom u tacki A kriva Yp 1+2 se "lomi" .3-25.m !s. a) Odrediti potrebnu snagu za pogon pumpi. 11 3 = lOIan. p=1000kg!m . b2 == 20000.3-2S sluzi za snabdevanje dva grad a vodom za pice.d) Kada se pumpe razliCitih karakteristika paraleIno sprezu.2). prvo se iz RI povlaCi horizontala (Y=COl1st). krivima Yp1 i Yp2 eime se odreduju radne taekepumpi RTl i RT2.v=1. U preseku krivih Yp1 *+2* i Ya dobija se radna taeka RI~ Za odredivanje radnih tacaka pojedinih pumpi. P. REfENJE a) Za eelicne varene cevi koje se duzivremenski period nalaze u upotrebi iz tabele T. -b. b) Koliko paralelno spregnutih pumpi treba ugraditi u pumpnim stanicama PSl i PS2 umesto pumpi P1 i P2 ako se raspolaie pumpama koje imaju H karakteristike YpI. d2 == 600mm. hrapavosti zida cevi 1) == O.

2) tad a svaka od pumpi u p1..1 J Ikg i }'~2 = 1436.~ aj bl _Y pI =8 m = V2. koje glase: Yp1 + gh = 1.102) dobivaju se snage pumpi P I =500.1 se ugradnjom vise paralelno spregnutih pumpi.1 d] d1 .1. sledi pratok ri.PI = 3. =) .5. .:.P2 == 14.. ReI = 1201l69. Ako s1.b/T2 i uvodeCi koeficijent hidra1. Jdgn:· 0 .1mpnoj stanlei PSI treba da ostvari protok V =Va / n.lle2 TT 2 V 2 (1) 2 Iz ovih jednaCina. _ill 4 V . Sa ovim vrednostima Rebroja i sa podacima 15 i d.:. a u PS2 protok V =V. )025 . u slucaju pod c) nisu za protokom od V. a shodno algoritmu 2.Rez = 1000974. a tada za odredjivanje koeficijenata trenja vaii izraz (2..~.11(15 / d.1. (i=0. au razmatranom slucaju i iz razloga zato sto je snaga jedne pumpe suvise· velika. Izjednacine (1). Prema tome ukupna instalisana snaga iznosi P =P 1+P2 = 1398. b) Probleme snabdevanja vodom nije dobro resavati ugradnjom sarno jedne pumpe. d) Ako potrehe grada A.. tada odredeni broj pumpi iz PSl treba isldjuciti.08 bar i· b. -bJi"2 (i=1.202 Froracun s/ozemlz cevovoda 4 . tada iz jednaCine (1) zamenorn hidrauIicke karakteristike pumpe izrazom Yp1 = a l . Shodno izrazu (2.7 leW. Ovi problemi u vodosnabdevanju resavaj1.b2_ .1. koji PSI transportuje prema gradu A. .H o dT+ 1. nakon zamene protoka Til = 800 II s.1licke karakteristike eevovoda K =1! f o ~ !LCdO)4lC·_4_)2 2 Ll\. iz bila kograzloga van pogona (V2 = 0).4 bar..1 leI I va ..o do + 1\. ? I va ? 'I v]72. slede vrednosti za napore pumpi Ypl = 308.1 u pumpnim stanicama PSi ugradene pumpe sa hidraulickim karakteristikama Ypi == a. (V +V )=166). p2 c) Kada su pumpe iz pumpne stanke PS2. ? I I 2 Ypl +Yp2 = gfJ +1.1. .1 leo 7fT + 1. Q 2 .4 kW.7. .6kW i P2 = 898. v =-=1592.2).. Zamenom ovih protaka u izraze za hidraulicke karakteristike pumpi slede brojevi ugradenih pumpi u pumpnim stanieama n = Va . n a l +gh b] +Kn 2 = 10431/ s . sa kojima porasti pritiska u pumpama iznose b.1. 1m pri cemu su n i m brojevi ugradenih pumpi. ._ Y . v =-=17682 o en: ] 12 2 ' s·' I c/2 n: ' S' 2 d 2n: S' ' 1 koje daju: Reo = 1561520. ill 4Ti"z ill v =_.78).. Za resavanje ovog zadatka koriste se dye Bernulijeve jednacine. sledi . sledi da je strujanje u hidraulicki potpuno hrapavim cevima.5 J Ikg. zamenom koeficijenata trenja izrazom \ = 0. =10431 I s vode..

. dok se nivoi vode u rezervoarima B i C odrZavaju konstantnim stalnim proticanjem vode kroz njih. 13 == 10m. Problem 2. i jednacine kontinuiteta V == VI + V2 ' sledi veza . Pumpe Pi i P2.RI = 1.4 W.63). a povremeno tri pumpe (VI =870I/s).8. Rezervoar A je veliki. II ::: 150m. 2 RESENJE Iz Bernulijevih jednacina P /!. v = 0. pa je nivo vode u njemu konstantan. Interesantno bi bilo razmotriti kolild utrosak energije pri radu tri. Odrediti snagu koja je potrebna za pogon pumpi. moguca je znacajna usteda elektricne energije.106 cm2 ! s.3-27. Shodno izrazu (2.511 s. Pumpe Pi i P2 transportuju vodu iz rezervoaraA u rezervoare B i C.7kW. Lokalne otpore racunati kao 20% odgubitaka na trenje. a koliki pri radu svih os am pumpi. 10 = 4m.Proracttli sfozenih cevovoda 203 nl =V] In] I(G]+gh-KV1z ) =:2. 6 2 RESENJE: Posle odredivanja pojedinacnih snaga pumpi sledi ~ == 170 W P2 = 67. (. V= 1. p= 1000kg! m3 . d 2 ::: 80mm.43.v2 = 2.4. C.1.2 A. Strujanje je turbulentno u hidraulicki glatkim cevima. Kako je novoodredeni broj radnih pumpi 2 < H] < 3.2 "']---ct.k = 0.V3 = 4.5. 12 == 90m.102) s1edi Ib==97.236 bar transportuju vodu iz rezervoara A i B pre rna rezervoaru C.3-26 Slika P.p] II v~ I v2 =gh] +1.P2 -p-= ghz +1.v] = 1.69 bar i /!. Prema tome. llP] = ll p2 = 0.p] = 4.06. Odrediti protok vode lea rezervoaru C.2 12 v. strujanje u svim deonicama kroz hidraulickiglatkecevi.4 W pa ce ukupna snaga biti P == p] + P2 = 237..8. to povremerio treba da rade dye pumpe (V] ==724 lis). Podaci: h] = 5m.T+ 1.1. C.4. 10 = 100rn. Smatrati da je. dye) pumpe mogu da "izbace" vodu do mesta racvanja cevovoda.2.2 "'7fT /!. koje imaju poraste pritiska /!. VI PI VI '-------~R~2~~I~~-'k RI V2 P2 V2 Slika P. IIp] = ll p2 = 0. I] = 6m.. l z = 10m. do = 100mm.2.8. Istovremeno voda se vraca iz B u C i struji iz C ka potrosacu P sa protokom V = 3. u ovom slucaju. C. d l ::: 50mm.m Is.R2 == 0.3-27 Problem 2.P2 == 1. hz = 3m.0.6kW. Podaci: hI =40m.3-26. I v "'2 d T+ 1. c.10..7f2' 2 (1) u kojima se za odredivanje leoeficijenta trenja koristi izraz (2. Ovde treba napomenuti da dobijena resenja vaze sarno ako ena pr.h2 ::: 10m. odnosno 1(S)==447. C. Rezervoari imaju konstantne nivoe vode.

C i D.5... kaskadno vraca u rezerVaar A. C2 = 10.8 imaju precnike di iel0tivalentne koeficijente otpora Ci • Nivoi vade u svim rezervoarima su konstantIli.3-28 Slika P..7 . . iz ovih rezervaara. CI = 5. A=0.50.. h = 2m. Slika P. =100. C6 =20. voda se povratnim cevima.7.8.3-29 Problem 2. Pv = 981OPa. Nivoi vode u svim rezervoarima odd:avaju se konstantnim stalnim proticalljem vode kroz rezervoare.2. iz rezervoara C i B. b) snagu ugradene pumpe. 150. TIp =0..2. Sic =0. b) P = 5877 W. C4 =10. H:::: 5m. i posredstvom koga se iz jednaCine (2) dobija brzina va:::: 1.3-29. Sv =2. a p I II l[ J S/4 sledi jednaCina vI ={ B . Podaci d.60.. Cs = 45. odnosno trazeni protok liro = 8. hI :::: 30m. C7 :::: 40.3-28.29. 112 :::: 20m.8). d. Istovremeno. h3 = 10m. Podaci: I:::: 5m. Voda se. = 200. C2 =50.60. p = 1000 kg/ m\ TIp :::: 0.3 . .351ml s d Jl J J cije je brojno resenje dobijeno numericld.017ml s. b) P = 7029 W. .02. 50. Pumpa trallsportuje vodu iz rezervoara A ka rezervoarima B i C. SlI =0. 80. . 100. d = lOUmm. C3 = 65. Pajedine deonice slozenog cevovoda i=1. RESENlE: a) C4 = 42.6). U pojedinim deonicama precnika d i otpori su dati sa ekvivalelltnim koeficijentima otpora ~ (i=1. Problem 2.3. Odrediti: a) ekvivalentne koeficijente otpora deonica (4) i (5). C6 :::: 35. RESENJE: a) C3 = 3.204 Proracun s/ozemh cellovoda (2) /:lp d B::::. CI =10. vraca u rezervoar A.. 150.6'.--I_gh _1_. . .80. .~ (-j-)5/4 (-j-)2 vI d {d + (-}-)2L l~ d II (d~ )5/4 vt4 -l 4l7P/4 }417 = 1. 100mm (i=1. . Cs :::: 9. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A u rezervoare B. 200 mm (i=1. Pm = 19620Pa... i b) snagu ugi:idene ptlmpe. Odrediti: a) ekvivalentni koeficijent otpara deonice (3).0 II s. Cs =8. 100. .

povrsinskih napona. koji se nalazeu obUku mehurica. samo se burna isparavanje tecnosti naziva kljucanje:Sa aspekta proucavanja kavitacije interesantno je kljucanje na ruiim temp~raturaina. dode do smanjenja pritiska.Mvti'acijska erozija. u veeoj ili manjoj meri. hernijskih i elektricnih procesa koji se tom prilikom odigravaju. temperature data je u tabeli 2. rasta i kondenzacije parnih mehurova.1. koje se naziva "hladno kljucanje". Najmanja dimenzija mehura. i obrnuto. Ako se kondenzacija zavrsava blizu cvrste granice. Kada pri strujanju tecnosti.1. Isparavanje tecnosti vrsi se. Pojava kavitacije je poznata jos s Inaja XIX veka. opstrujavana tela i s1. erozijom materijala. termodinamickih. ali takvog da pritisak dostigne vrednost pritiska isparavanja na odredenoj temperaturi tecnosti. Nairne. temperature teenosti. sadrzaja nerastvorenih gasova i vremena prolaza tecnosti kroz zonu kavitacije. Medutim. te je otuda. Mesta u hidrosistemima na kojima se javlja kavitacija su: usisru cevovodi. formiraee se prvi mehuriCi pare koji predstavljaju pocetak kavitacije. lokalni otpod. vrste fiuida.zina. U tecnosti postoje nerastvoreru gasovi. Kada oni dodu u polje povecanog pritiska prestaju uslovi za opstanakmehurova pare. Pritisak kljucanja teenosti zavisi od temperature. vibracijama. i on zavisi od mnogo faldora. ito: polja pritiska. Formiranje prvih mehurova pare predstavlja poeetni stadijum kavitacije. Stvoreni mehurovi pare bivaju nosf:ni strujom tecnosti.2. U uslovima stalnog nastajanja pare proces kavitacije se intenzjfikuje a takva kavitacija naziva se razvijenom. Kavitacija pocinje kada pritisak tecnosti ima kriticnu vrednost. eime se stvara plodno tlo za nastajanje kavitacije. Opste @ k:a!vitadji U tecnosti koja struji moze da nastane pojava leoja se naziva kavitacija. Pri leavitaciji formira se parni mehur ili kaverna. jer je praeena: sumom. KAVI'll'AC][JA 2. Smanjenje pritiska moze biti prouzrokovano prekomernim padom pritiska ili lokalnim ubrzanjem struje teenosti.4.4.4. pri lokalnom ubrzanju tecnosti brzina strujanja raste sto je propraeeno smanjenjem pritiska. rezima strujanja. tj. Zavisnost pritiska kljueanja vode. polja bJ. sifoni turbina. iz bilo kojih razloga. kada dostize vrednost pritiska isparavanja na datoj' temperaturi tecnosti. pa zato dolazi do njihove kondenzacije. poveeanjem gubitaka energije itd. . VeliCina mehurica je razliCita i zavisi od pritiska. kavitacija i dobiia ime. i to tako: sto je veei pritisak veea je i temperatura kljucanja. koja je reda . od. Pod kavitacijom se podrazumeva nestacionarni proces stvaranja. !cao najceSce koriscenogradnog fiuida. ali i pored toga svi fenomeru vezani za ovu' pojavu nisu dovoljno razjasnjeni. na svim temperaturama. pumpe. iIi na njoj. na predlogFruda. Razlog tome je sto kavitacija predstavlja veoma slozenu pojavu i to sa aspekta hidraulickih. dolazi do osteeenja materijalaatase pojava naziva. Kavitacija je u hidrosistemima nepozeljna pojava..

Hidrodinamiclk. na...2 Mehur u tecnosti moze biti: gasni. vee da postoji i akusticna kavitacija koja je izazvana zvucnim talasima.---.i.~~~~:P::.. Vrednosti koeficijenta nerastvorenih gasova koji se nalaze u vodi date Stl u tabeli 2. Aka· je to smanjenje pritiska takvo da se u jednom trenutku dostigne vrednost pritiska kljucanja Pic I BiIIIIIIIIII!111111 ~ (tacka A sa dijagrama) tecnost pocil1je da isparava.p pad pritiska na suzenju tecnost ' Dvofazni tok v1 turbulentnom strujanju isparavanje biti intenzivnije.4. 204. . ~~~. parni iIi meSoviti.~rx ~~e.4.206 Kavitacija velicine IflID.1 vanja.. Kolicina nerastvorenih gasova u tecnosti odreduje se kao: (2.ma. a samim tim i procesa kavitacije. Pl c pocetni pritisalc.2. 1111)1111)111.~j~ja~ec~ast~eza~~! JWlillIlill.. Smatra se da ovi nerastvoreni gasovi predstavljaju zacetnike-centre kavitacije. zavisi ad stisljivQsti gasa.2.2..1 ~I'-c------.2.. 1z Bernulijeve jednaCine za preseke 1-1 i 2-2 2 2 V v2 l P1 + PT = P2 + PT + Ap . ·1 Homogena! 2 .89 0.031 0. U kajoj je 1.2.1) pri cemu su: Vt .2. vazduh CL 0.. ~~T! ~.01 5 0. To smanjenje pritiska maze biti izazvano prekomernim padom pritiska iii lokalnim ubrzanjem struje tecnosti..~r):~e:.ll-. L.4.1.2. Zbog lokalnog ubrzanja strnje pritisak maze da opada do Pmin (koji se ima pri vmax)' a za otpocinjanje procesa kavitacije potrebno je da bude ispunjen • PK~r~..· diJo agr·amima· sa s1. Dakle. tach A predstavlja· pocetak procesa isparaStika 2. ~Je ...1. P2 . Ako je centru kavitacije prethodio gasni mehur tada se kavitacija naziva ga.krajnji pritisak i CLkoeficijent nerastvorljivosti gasa u tecnosti. Na kraju treba napomenuti da hidrauticki naCin izazivanja kavitacije nije jedini.a kaviblc~ja Pod hidrodinamickom kavitacijom podrazumeva Se kavitacija stvorena snizavanjem pritiska tecnosti. a akc je ana nastala samo isparavanjem tecnosti tada se kavitacija naziva pama. S obzirom da .4. Za objasnjenje pojave hidrodinamicke kavitacije koristice se struktura strujanja u zasunu prikazanom na s1.::t~:n!:::~ j:~~.02 Tabela 2.zapremina tecnosti.4...v II 1111i1 rnr I AP zano..4.

I---'-L-.Pk == f.--'_. Kada je ventil vise otvoren koeficijent lokalnog otpora je manji pa se tada kavitacijski rdim rada teze ostvamje. Pri proll1eni vrednosti K koeficijenta lokalnog otpora za b-2% Slika 2. Jifehura. iIi zbog opadanja pritiska. iz vee napisane Bernulijeve jednacine. Tako na pI. . 700 cak.kaverna. Promene strujnih velieina idu.-L-. postifu se pri veCim priguserijima.--_. . Mehurovi pare noseni strujoln tecnosti nizstrujno se uveeavaju. a ill karakteristicnu brzinu strujanja. Zbog prisustva mehurova u poprecnom preseku protoeni presek teenosti se smanjuje._-'--.4. Na dijagramu se uocavaju oblasti konstantnog koeficijenta 1=0. pri elcsperimentalnoll1 ispitivanju ".---1==::1==. h· U vrtloznoj zoni ~ _neposredno iza lokalnog otpora. pri procesill1a kavitacije koristi se bezdimenzijski braj koji predstavlja odnos sila pritiska i inercije. stvorice se parni cep . Smanjenje kavitacijskog broja odvija se.2) a naziva se Ojlerov broj' iIi kavltac!i:r/ci bro/ U izrazu (2. pri daljem smanjenju kavitacijskog broja (K < K k ) proces kavitacije se intenzifikuje.2 a odnose se na razliCite temperature 400 radne tecnosti i za razlieite polozaje otvorenosti ventila (bezdimenzijska 300 ve1iCina I). ~ jednog ventila dobijeni rezultati su 500 +---j--j--+i. prikazani na dijagramu sa s1.4. Nakon toga. kako teorijskih tako i eksperimentalnih. Time -ce se narusiti neprekidnost tecnosti i formirace se dvofazni tok..Sa ll1esta nastajimja najveCi broj nastalih parnih mehurova bice odnesen nizstrujno.p predstavlja karakteristicni pad pritiska u kome je Pk pritisak kljucanja tecnosti. a kavitacijski broj Kk pri kojem je nasrupila ova promenanaziva se kriticnim.--L-.lokalnog otpora i do naglog povecanja pada pritiska koje je propraceno smanjenjemprotoka.do minimalne vrednosti Kk. povrsinska i vrtlozna.rta kavitacija je ona koja nastaje u oblastima snizenog pritiska a tom prilikom celokupna oblast snizenog pritiska "nijeispunjena mehurovima.min' pri kojoj dolazi do naglih promena koeficijenta.2) Pl .4. Za analizu dobijenih rezultata. dotle da nastaje i potpuno 600 zagusenje stmjnog toka.Kavitacifa 207 uslov Pmin :s.8 lokalnog otpora koje odgovaraju 100 -'--.2 smatra se da je nastupila kavitacija.2. Ovaj broj se veoma lako dobija. bezkavitacijskom reZimu rada lokalnog noD 1500 1100 300 500 700 900 otpora. iIi zbog meausobnog spajanja.2. kao regulacijskih organa. Hidrodinamicka kavitacija moze biti: mehutasta.4. za P2 == Pk i glasi: (2. kavitadjski fdimi radaventila. DakIe. Od broja mehurova u fluidnoj stmji zavisice koliko je smanjenje protocnog preseka i kolike ce bid promene strujnih veliCina. ako je kavitacija razvijena.2.

3 Tada se na povrsini mehura desava proces isparavanja elme paro-gasni mehur raste. se i izdufuje u -----.2. Prvi model (s1.. f/rtlo. gasova noseni strujom tecnosti dolaze u zonu b) a) gde pritisak ima vrednost pritiska isparavanja. U proceJ'U kavitacije postoje ITt' jaze: stvaranje mehurovil.2.analizu procesa kavitacije mehurovi se smatraju l11alim sferama ispunjenim pat·om (iii parom i gasom).rast mehura.4.4b) defotrnis(. Zbog dejstva hidrodinamicke sile mehur koji raste (s1. Naime.4. zapoCinje novi ciIdus stvaranja mehura. a) ~ Na 81.mehurova i nestajanje mehurova. a zavisno od polja pritiska moze nastati i u drugim delovima vrtloga..4.4 prikazan je proces stvaranja mehura na cvrstoj povrsini --eoi "iivotni put" parnog mehura pri -l\\>c) opstrujavanju tela.strujanja.. svaka povrsina je u vecoj i1i manjoj meri hrapava.. Ta hrapavost potite od tehnoloskog procesa obrade povrsine.208 Kavitacija Povrsins/ca kavitacija se odnosi na tacno odredenu povrsinu koja u zavisnosti od oblika opstrujavanog tela maze biti ti ablilcu: pojasa. jer SD u. rast .4. prstena iIi mrlje.4. isparavClllja tecnosti.2.2. ali i od uslova eksploatacije. smeru . Pr/la jaza kavitacije . MehuriCi nerastvorenih ----------.4.2. njima pritisci najmanji. Slika 2.2.2. Taj proces stvaranja mehurova nastavlja se sve doleIe postoje uslovi oddavanja laiticnog pritiska Pk" Otkidanjem parnog mehura sa zida zapocinje clruga jaza "zivota" .ina kavitacija nastaje u vrtlozrum oblastima iza opstrujavanog tela iii prolaskom struje laoz lokalne otpore..4.4 hidrodinamicke sile nadvladaju povrsinske sile prianjanja mehura za cvrstu povrsi~u mellur se otkida sa povrsine (s1. U odgovarajucem preseku na te1u (s1. Postoje dva madela uz pomoc kojih se objaslljava stvaranje celltara kavitacije.4a) pritisak tR .2. za kolikotoliko jednostavniju .2.2. Medutim.3b) takode se zasniva na prisustvu nerastvorenih gasova u tecnosti.2. U trenutlrn kada Slika 2. U tim mikrol1eravninama nalaze Se zarobljeni sicusm mehuriCi gasova koji 11 uslovima delovanja lcriticllog :==-==-==-==-==-==-==-==-==-: pritiska U okolnoj tecnosti predstavljaju centre ----------. Pri detaljnijim analizama ip I \ \ . Drugi model (s1. .. u ostalom l11ehuricu pare 11a zidu.2.2. Na mestu sa koga se otldnuo l11ehur (s1.2.. mm dostiZevrednost Pk" Tada mehuricu d)~ !Pmin max nerastvorenih gasova.4. KavitaciJski rnehur ce pnro nastati u centrima vrtloga.4c). 2.. Stvoreni mehurovi u tecnosti su razlicite veliCine ioblika..4d).3a) odnosi se na stvaranje mehurova na povrsini tela..2. koji se nalazi na zidu raste zapremma na racun isparavanja tecnosti.4. Osim ova dva naCina formiranja cel1tara isparavanja tecnosti treba naglasiti da parDi mehur moze cia nastane i u centrima vrtIoga.nastajanje melmrova i kaverDi ima meharuzam koji se zasniva na prisustvu nerastvorellih gasova u tecnosti.

proces identican kavitacijskoj eroziji. Ako se sa R oZl1aci poluprecnik sfernog mehura. U strujnim sistemima i masinama erozija povrsinanastaje zbog kavitacije u hidraulicnim sistemima iIi zbog udara kapi u parno-turbinskim postrojenjima. ako se u pari nalaze kapi vode.Kako je .odnosi povdinski sIoj materijala.2.' Posle ovog stanja. Kako se kOlldenzacija mehura obavlja trellutllo to se obicno kaze da je meltar tScezao iIi da je doziveo kolaps. u parovodima u kojima para struji velikombi:zillom. U principu glavna borba protiv kavitacije odigrava se na hidrodinamickom polju. kavitacijska erozija nastaje na OHom delu povrsine materijala koja je dugotrajno izlozena procesu kondenzacije mehurova. tj. Naime. da je kavitacija nepozeljna pojava u hidrosistemima i da se protiv nje treba boriti svim raspolozivim sredstvima.4. upravo po uslovima koje namece pritisak (ptRt i obrnuto pt Rt).. Kavit21djslka ~Jrozija Pod !cavdad/skom erozijom podrazumeva se plVces rtlZa!"tlT{/a POVr.metalnu povrsillll. i tada llastaje kondenzacija mehura . a u tu zapreminu velikom brzinom ustrujava tecnost.ako sezna da na nekim opstntjavanim povrSinama moze doCi do kavitacije tada se erozija materija ne maze spreCiti ali se moze ublaziti odgovarajuCim postupcima povrsinske zastite materijala. Upravo iz tog razloga proces erozije bice objasnjen uz pomoc eksperimentalnih rezultata postignutih u oblasti udarne erozije. brzinom w. Posmatrace se udar kapi vode. 2. tadace nizstrujll0 R da se menja. vee samo oni koji iscezavaju na njoj iIi blizu nje.1b. tada pri udant lcapi u cvtstu povrsinu nastctje udarna erozija.4. Svi mehurovi koji se kondenzuju ne ucestvuju u razaranju povrsine.3. Zato je u hidrosistemima oJ'novno ne dozvoliti opadanje prdiska do !critiCize vrednosk Medutim. dahle. Rast parnog mehura odvija se do trellutka postizanja minimalnog pritiska Pmin' i tada je poluprecnik maksimalan i iznosi BOla. Aka se kondenzacija mehura zavrsava na cvrstoj povrsini.gUstina tecnosti ie . faktor oblik mehura. Otkinuti mehur struja tecnosti nosi nizstrujno. kroz uticaj na pritisak. J aSIlO je. kada dolazi do rasta pritiska (nailaska struje dvofaznog toka na pumpu iIi aa geometriju u kojoj se presek siri) nastaje proces smanjellja parnog mehura. Kod dugotrajnag procesa kondenzacije mehurova na cvrstoj povrsini ona ce biti ostecena. uslovi za opstallak parne faze prestaju. pri cemu su: P. Tom prilikom leap se deformise i ima oblik prikazall na s1. tad a je ta povrsina izlozena dejstvu velike sile na maloj povrSini. s obzirom da se pri kavitacijskoj eroziji ullistava . Od trellutka kada se u tecllosti postigne pritisak P > h. Usled toga na mestima kolapsa mehura naJ'Iqju lokaltzi hidro-udadpropTtlceni !taglli-n lokabui!t poras/om prdiska.lTeca /aza. u cvrstu . jer je pritisak taj koji dovodi do nastanka kavitacijskih mehurova. Tada pritisaic raste (priblizno) do vrednosti p =: pew.ftilSkog slo/a Tlla/erYLlla!cojlje izlozen kavitacyz: Preciznije. Pri kOlldenzaciji mehura zapremina parne faze se trenutno smanjuje.Kavitacija 209 kavitacije uzima se u obzir i odstupanje stvarnog mehura od idealizovanog sfernog kroz tzv. a taj praces se naziva kavitacijska erozija. pa ce sila pritiska koja deluje na metamu p()v~~inu biti P =: pr 2 rc. i pored toga.brzilla zvuka.3. ili blizu nje.

pri razvijenoj 400 -tt--y--f-----r---I p (bar) 300 - 2. Proces kavitacijske erozije propraeen je.4.. Opisani proces nastajanja udarne erozije potpuno je identic an sa procesom kavitacijske erozije. na primer' kodcelika. tacnije u zapremini a 'Q---. i kavitaciji sarno je pitallje vremena kada ce nastupiti razaranje povrsinskog sIoja.IE' sastoji se od tri faze.210 Kavitacija 600 "::'--. asamim tim i malcsimabtim ptbitkom mas-e.--='--'~. gotovo trenutno. Zato ee se udar kapi osetiti u povrsinskom sloju ZONA UI1CAJA lJTIARA materijala.3. Mehanizam erozijskog razaranja povrsinskog sloja prikazan na s1. tj.3.2. Mvitactj"slcoj (iii udamoJ) eroztji mjedal1 matertjill.u . Druga faza je propracena maksimalnombrzillom erozije. katodna . sto dovodi do odlamanja povrsinskih delica metala. tj. Prva faza. u cilju zastite povrsinskog sIoja vIsi se.4. +l-'t---+---+-_. povdinskim razaranjem materijala. dakle. pri cemu je gubitak mase materijala prikazan kroz visinu erozijskog sloja . Pri uslovima razvijene udarne erozije (kavitacije) impulsi pritiska su veoma veliki i desavaju se u vremenu t = Rw / 2c 2 . ta povrsina metala biva "bombardovana" impulsima sile P.3. Zbog toga se u povrsins!<om sloju desava kontinualni proces promene naponskog stanja i slabljenja medukristalnih veza.3. bez obzira ntll'ljegov leva/ltel i mehanicka svoJ"stv~ duzi wemenslci period ne moze odoletl: Dakle.---I a 10 20 30 ogranicenoj tackama ABD.1 Clrne medukristalne veze metala na nekim delovima slabe a na nekirn ojacavaju.1a) jasno uocljivo da je rast pritiska veoma veliki.kojima sua. b i odsecci na osi fE2 i IE3 konstante koje zavise ad vrste Slika 2.2. Ipak. dovodi do razaranja povrsinskog sloja.-'---r--. gotovo trenutan. 500 sa oscilograma pritiska (s1.4. U t (IlS) ovoj zapremini dolazi do a) b) promene naponskog stanja Slika 2. jer je u njoj veoma mali gubitak mase. starn razlikom sto je kod kavitacijske erozije impuls sile pritiska izazvan kondenzacijom parnog mehura. koja se naziva lizlcubacioni period propracena je promenama naponskog stanja povrsinskog sloja i ona predstavlja "pripremu" za proces erozije.4.to ce cvrsta povrsina biti opterecena velikOll1 silom na izuzetno maloj 200 -11---1-"--+---1 povrsini.2 materijala. Za brzinu erozije nekog materijala mogu se upotrebiti vremenski periodi 12 iIi t3' Tada su visine t slojeva erozije u ovimperiodima: 1 = at+IE2 2 ~~------~--------~ i 13 = bt + IE3 . Treea faza okarakterisana je' smanjenjem brzine eroziie. ali je i dalje proces intenzivall.

.

jet je tada: . Problem 204m2.1=0. poluprecnika R. .Pp +201 Ro' Iz uslova minimuma funkcijeJ. dobija se poluprecnik R .2. i iznosi Pgo == Po .deluju na mehur moze se postaviti i jednaCina za vertikalni pravac a sto ovde nema potrebe raditi. Za kvazistacionarnu ravnotezu sila koje . potiska. u tecnosti gustine P koja je pod pritiskom p. nalazi se gasni mehur sfernog oblika ciji je poluprecnik R.Po)Vg . a za f < 0 se j . smanjuje. RESENJE: VdeCi analizu sHa koje deluju na mehur (sl. Na ravnoj povrsini. Odrediti zapreminu gasl10g mehura ako je gustina gas a u njemu Po' Poznate velicine su: R.4-2b). I~ p. viskoznog otpora i povrslnskih napona. dobija ° \ 1 b) Slika P.4-2 Problem 2.R (311 PgoRo)'.62. ' (3) koji za vrednost minimuma funkcije if-=O) daje pritisak 20 1 ( 2. P. Sferni mehur. 8f loR == 0.212 Kavitacija iz jednaCine (1) sledi (2) Pritisak gasa u pocetnom stanju ravnoteZe mehura odreduje se. pritiska. jer je za njihJ = O. Za specijalne slucajeve promene stanja: 1'1=1 . Ovde treba napomenuti da za vrednosti funkcije f > 0 mehur raste. Kad stvarnog procesa kretanja i msta paro-gasnog mehura kvazistacionarni model ravnoteze si1a nije potpun. Po' 0. inercije. Naime. posredstvom veze sine = r I R.izotermske i n =1( adijabatske. a na njoj je povrsinski napon 0. 0 \1/(311-1) (4) PK == Pp +T(3n -1) 3n-p R a gO 0 Vrednosti koje daju izrazi (3) i (4) mogu se nazvati i kriticnim. == Ro ip == Po. upravo.2. shodno pravilima 1Z Odeljka 1." K 2 0 0\. Ovom prilikom u detaljniju analizu ovih sila se nece ulaziti. iz izraza (3) i (4) lako bi se dobila odgovarajuca resenja. Kontakt mehura i povrsi ostvamje se preko kruznepovrsinepoluprecnika Ro' Pri opstrujavanju tecnoscu mehur se U poduzl1om pravcu deformise osnosimetricno. II. iz jednacine (2).4-3. pri stvarnom kretanju paro-gasnog mehura na njega deluju sledece sile: teZlne. pa je zato ovaj proces izrazito nestacionaran.pr n_ 2rn0sin8 = iz koje se. Kontaktl1a povrsina izmedu mehura i rayne povrsine je krug poluprecnika r. nalazi se na idealno glatkoj povrsi.sledi jednaCina ravnoteze 2 (p. Sve eve sHe su promenljive zato sto se u tolm vremena dimenzije mehura menjaju.

s:n O'yRodcp = 2RoO' s.. Obicno se kriticni pritisak .s e cos <p Ro = Rsin8 0 • Zbog opstrujavanja gasnog mehura sferni oblik se deformise i ima. jer je u tim presecima pritisakminimalan..P.8 2 )cp In. RESENJE: Poluprecnik kruzne povrsine.2. <p proizvoljnom trenutku vremena.. simetricni oblik prikazan· na sl.-.(e] . Poznate velicine su: R..na prednjoj i zadnjoj ivici mehura. osno__. eventualno zbog prelaznih reZima rada pumpe. sile koje poticu od povrSinskih napona. Dakle. .cnosti postize u presecima gde tecnost ulazi u kolo. Kavitacija 11 pumpama Kavitacija leao pojava prisutna je i u pumpama i ona u njima nastaje zbog smanjenja pritiska u usisnom vodu kada pritisakopadne dokriticne vrednosti. su ==: -- P" r ~-~ = pC5"Rodcp = 2RoO' fn cos8 cosep dep = 2RoO' fn cas(S] ---n-cp)' coscp dcp 0 0 2 2 =2RoO' foL cose] COS(--n-cp)+sin81 sin(--n-cp) j"coscpdcp ar e] -e 8] -e 1 = 2RnO' e -8 (8] -8z ) -n 1 / 2 sin8 0 • (sin8] + sin8 z).pritisak isparavanja te. 8 0 . PovrSinski napon izmedu zida i mehura je 0'.4. pa ce povrsinski naponi u horizontalnom i vertikalnom pravcu biti: 0'" =0" cos8· coscp i O'y =0" sine. usisna vis ina (visinska razlika izmedu nivoa tecnosti u rezervoaru i usisnog otvora pumpe) je velika. Py = 1 2. Odrediti sile koje deluju na mehur u horizontaillom i vertikalnom pravcu a koje poticu od povrsinskih napona.4.4-3. . 0'.cos8]). u .2.. sin8dcp =2RnO' 8 ~8z sinElo(cos8z .Kavitacija Proizvoljni polozaj mehura odreden je uglovima nagiba8 1 i 8 2 ..... Pumpa ce raditi u kavitacijskom reZimu zbog jednog od sledecih razloga: . U tom polozaju ugao nagiba kontaktne Slika P.. a deluju u horizontalnom i vertikalnom pravcu.4-3 povrSine tecnost . eventualno zbog prelaznih procesa u hidrosistemu (hidroudara). otpori u usisnom cevovodu su veliki. Ukupna sila koja potice od povrsinskih napona jeP~ = ~ P.81' 8 2 . .mehur odreduje se kao: 8 = 8] . 213 -----. + p}. na kojoj se ostvaruje kontakt mehura i povrsi je IT c~.

-»1 I I 11- ffi-t -----<>-j P rL_W_-! .25).4..4) J 2g pg' S obzirom da je kavitacijski rezim rada pumpe nepozeljan. ako su neki od uticaja spregnuti.--c--<. za preseke ulaza u pumpu(1-1) i kolo (K-K).4 posmatrati "normalni" polozaj ugradene pumpe. tose pri postavljanju pumpe mora voditi racuna da bude zadovoljen uslov Hk > H.4. i to naglo.3). Pa PI I:lP g -=-+H+a . pg pg . jer se pri njemu menjaju. pa da pumpa irna siguran bezkavitacijski fdim rada.4.4. dobija se iz jednaCine (2.2. a koji odgovara bezkavitacijskom rezimu pumpe. koji se odrednje primenom izraza (2. nije dovoljno da sarno bude zadovoljen uslov Hk > H pa da pumpa pouzdano radio Zato se uvodi pojam kavitac(j:fke rezelYe pumpe (visina 1:1 h) koja predstavlja visinu na koju pumpu treba postaviti u odnosu na visirm postavljanja pumpe sa kavitacijskirn rezimom. (1) u kojoj je svaki clan dimenzije visine.I _:~_:_:-:-:{ bez~. sve karakteristike pumpe (s1.3) Kada raste visina postavljanja pumpe pritisak opada.:) Slika 2.+ .. 11-2% '1 . Zato ce se OVOln llticaju posvetiti vise paznje.--:~ 1"""'-/.214 Km'itacija iii. Na pojavu kavitacije u pumpama presudni uticaj imausisna visina. U jednaCini (1) sa I:lp g oznacen je ukupan pad pritiska u usisnom cevovodu. 12g pg v. Meautim. Za ovaj polozaj pumpe postavlja se BernuIijeva jednacina.4.2AAc). za vrednost pritiska P1 == Pk' i iznosi: 2 I:l'Pg vI a ---o(2.PI v~ I:lPg H==---a\--pg 2g pg 0 (2. U polozaju kada je visina postavljanja pumpe Hie (polozaj K na slici) pritisak dostize vrednost pritiska isparavanja tecnosti Pic' Gime zapoCinje proces kavitacije pumpe. pri kojoj dolazi do kavitacije.. Za odredivanje ove visinske razlike postavlja se Bernulijeva jednaCina.4. Frvo ce se H 1p I 11 i FA !=--.o'-:"-:--O-: I IY /1ll'~ 1 I I I ·1 I ' -J!-o-:. Kriticna visina postavljanja pumpe. Uticaj visine postavljanja pumpe na pojedine clanove energijske jednaCine (1) prikazan je na s1.2. pale.1.4a. za nivo tecnosti u rezervoaru (0-0) i ulazni otvor pumpe (1-1). koja glasi 0 0 .! li kr b) a) c. U tu svrhu analizirace se polozaj ugraaene pumpe prikazane na sl. 1z jednaCine (1) dobija se visina postavljanja (u odnosu na nivo tecnosti u rezervoaru) pumpe Pa .' oznacen sa N.av!tacijski reZlml racia I "-r.4.

PI = PJ (t) i P2 =P2 (t). Oscilacije pritiska u vremenu su stohastickog karaktera. Kako oscilacije pritiska zavise od vremena.kavitacijski.ftene visine postav(janja pumpe (polozaj D na slici).6) DakIe. iz bilo kog razloga.4.rezim rada pumpe dovodi do erozije kola i drugih delova pumpe koji su izlozeni udarnim pojavama izazvanim kolapsom mehurova. uvodi se pojam dopu.Pk +a :!.L-i~iz_n_o_s_i_ _ _-. za ostvarivanje bezkavitacijskog reZima rada pumpe potrebno je pumpu postaviti na visini H s H dop ' Ukoliko pumpa.h =. tad a postaje znacajne oscilacije ulaznog (pJ i izlaznog (P2) pritiska pumpe~ Oscilacijeulaznog pritiska su dominantne i one se u prigusenom obiiku prenose na izlazni pritisak. Postojanje ovakvih oscilacijapritiska u pumpi uricu na pojavu suma i vibracija pumpe.=. a ne presek ulaznog otvora pumpe.4. . !J. Amplitude ovih oscilacija pritiska $uvece ako je pritisak manji i ako su kavitacijski mehurovi veci. Ova konstantnostvaz~ do preseka 1.4c. a s druge strane. Glavru teren borbe protiv kavitacije . Ako pumpa radi duffi vremenskiperiod u !cavitacijsJcom re.4. ali osrednjavanjem po vremenu one imaju sinusni oblik.Pk +a j ::i. (2. Kada dode do promene ovih lcarakteristika za 1-2%(presek II). Pri bezkavitadjskom· re~i:inu rada prolIlena visine postavljanja pumpe ne utice na hidraulicke karakteristikepumpe.4.(protok.5.--. Daljim povecanjem visine usisavanja pumpe zapocinje procesJeclvitacije koji na pocetku nije toliko intenzivan. Zatokavitacijski reZimrada treba izbegavati i protiv kavitacije se treba boriti.zim14 J'lgurno ce doCi do razaranja materijala i do ostecenja pltmpe. 1z razloga sigurnog obezbedivanja bezkavitacijskog reZilIla rada.3) i (2r-.5) pg 2g Kavitacijska rezerva pumpe odreduje se eksperimentalnim putem i predstavlja veoma vaznu hidraulicku karakteristiku pumpe._4_. te se zato karakter hidraulickihkarakteristika malo menja. koja se dobija iz izraza (2. PI . napor. snaga i stepen korisnosti). radi u kavitacijskom reZimu. koja se uobicajenom terminologijom koja vazi za pumpeozhacava sa NPSH (Net Positive Suction Head). Proces kavitacijskog i bezkavitacijskog reZima rada pumpe prikazan je na dijagramu sa sl. Daljim povecanjem usisne visine pumpe kavitacija je tolilco intenzivna da dovodi do nagle promene hidraulickih karakteristika.L+ M . tj. to sledi izraz za kavitacijsku rezervu pumpe 2 ll+a ::i.... i zato bi proizvodaci pumpi u svojim katalozima obavezno trebali da daju ovu karakteristilru. to se potvrdujeda kavitacija predstavlja nestacionarnu pojavu. (2.2.Kavitacija 2 2 215 pg 12g pg Ie 2g Ovde treba napomenuti da je presek ulaza u kolo pumpe (K~K)merodavan za pojavukavitacije u pumpi. tada sesmatra da je kavitacija potpuno razvijena. jer jePIe <Pl' S obzirom da se kineticka energijastruje preseka K-K moze zanerrmriti (?1) u odnosu na kineticku energiju struje ulaznog otvora 1-1.

da bi se ostvario kavitacijski fdim rada pumpe.llacijone armature.10-4 °e l • Dati su podaci: d == 150mm.2 -) (1) P P 2 uk. Problem 2. . protokom V.4 . RESENJE: U kavitacijskom Jeiimu rada u presekll (1-1) ispred pumpe postize se vrednost pritiska kljucanja vode Pk' Za ovaj rezim rada. Slika 2.. ProlJ/en8 2. Kavitacijska rezerva pumpe jet. su Pk20 == 2337 Pa i Pkso == 47360 Pa. Pumpa usisava vodu iz rezervoara. primenom izraza (2.Pv Pk 1 . 0 b) Rezervoar je otvor~nprenia atmosferi Pv "" 0 ..70m.. /"=0. P20==998kg/m\ Pa==lOOOmbar.1.h == 6m.. Odrediti V~ V protok kroz pllmpupii kome ce pllmpa raditi u k kavitacijskom rezimll. a) Odrediti potpritisak Pv ' koji treba da vlada iznad vode u rezervoaru.5.Pk.--'-"-+gH=-+-(s +S +s +A-+l)(-.5.za t:= 20°C.. za preseke 0-0 i 1-1..02. P Odrediti pri kojoj se Vtednosti koeficijenta lokalnog u otpora ventila u pumpi javljakavitacija..:..4.4-4 Gustina vode na temperaturi od 80°C iznosi: 3 Pso == P20 / [1 + ~(t .k+/vd)T== ~761mm. d.d n iz koje slede rdenja: a) za potpritisak II rezervoaru \ \ \ . vazi Bernulijeva jednacina Pa . pri cemll je visina usisavanja H. 1 4V 2 . Su' (.4-4. Na osnovu dobijenih rezultata sledi da temperatura tecnosti ima presudnu ulogu na visinu usisavanja pumpe.9. Koeficijent temperaturskogsirenja vode je ~ == 4. P a> Pk' p.d. Konacno.:c. H.. . odnosno da za vece temperature tecnosti pumpa mora biti potopljena.' - RESENJE Prema zadatom protoku brzina strujanja u usisnom cevovodu iznosi: v == 4V I d 2 1C == 1.:. I v 2 {3. c) Rezervoar je otvofen prema atmosferi.. . ' _-11-_-".4-5. Pumpa usisava V == 20 11 s vode.216 Kavitacija pumpi je pravilni izbor visine usisavanja i smanjenje usisnih gubitaka. za Hdap= Pig L\h-CSu+(. v d . 0 usisnoj visini vee je dostareceno.13 m! s.4. za zadate temperature.6) dobija se dopustena visina usisavanja Pa . t==80°C. I.k=0. prema tabeli 2. k -1.A Poznate velicine su: V. Odraditi dopustenu visinutlsisavanja pumpe ako se usisava voda temperature: a) to == 20°C i b) t == 80°C.. Slika P.2. l. Borba protiv kavitaCije na terentl smanjenja pada pritiska ima oJ'novna pravila ito su u tlsisnom vodu ugradivati stc manje lokalnih otpora i potpuno izbegavati ugradnju regl.to)] == 972 kg / m • Pritisci kljucanja vode..V' ~k' A.r.A tHdoP 1==3m'~u==3.4.

Svlc =p(Pa . I~ ~ ~ V- \Ax su: P a Slika P. Su =0'.Pk kR - pg Problem 2.@%%~~ A :_______ \!!/~'.+A"d+ 1) Pro/Jlcm 2. u sledeCim slucajevima: a) strujanje je turbulentno sa konstantnim koeficijentom trenja /c. gde je \ =.. ~ Pa' Pk' p. I =lOm.+s.4-'1.~:-.4.%m%mdmi%i.. Pumpa usisava vodu iz rezervoara kroz usism cevovod u kome se nalazi venti! v.5.(Su +Sk+ Ad) J1I3 = 3.. d 2rc '2------------------------1--V=T p(Pa-Pk+pgH)/(Su+s.032 .mi%i. C) za protok kroz pumpu .Kavitacija 217 PI' =Pa+ pgH -Pic -'2({. . Koeficijent lokalnog l. Izmedu rezervoara A i B nalazi se hidraulicka natega (prosti cevovod).u +Slc +S" +/c"d+ 1)(d 2 ' 7/ 2 . A Ax [ RESENJK = (~/ A)2 2 (Pa-Pk) .+A(/J+12)ld+l' b) za laminarno strujanje .02. i b) strujanje je larninarno.A. za oba rezima. t=20°C.'O.d.5.. ~ odnos povrsma A / Ax pn kome ce doCi do kavitacije ventila. je h . A.2. laoz koji struji tecnost gustine p i viskoznosti v. 1 P gh = 2337 Pa. u i/i I?< ~. Dati podaci V· 2 =_==== =:=::= . Sk = 0. Su' Sic' • hkr RESENJE' Protoci kroz cevovod su: a) za turbulentno strujanje ~~------------2gH . d 2 rc V=4 Su+S.Pa . 4~ ~ b) za koeficijent lokalnog otpora ventila 2 d rc 2 I . h=lm. ako je protok vode ~ "" 4 II s.~ . Poznate velicine su: d. gde je prema tabeli 2. p .1 za t=20°C pritisak kljucanja Pk .4-6.~ p ~ b:::/. Odrediti . Odrediti protok kroz nategu i kriticnu visinu hkr da natega radi u bezkavitacijskom rezimu. d 2 rc 1 V = 4 Su +Sk + H Slika P. =¢o --.. d=50mm. ~. A =d rc /4 povrsina poprecnog preseka cevi a Ax povrsina trenutnog otvora ventila.2. ..4-6 11 f 32(/ J + 12 )v d2 + Kriticna visina. ~ . V. otpora ovog ventila menja se po h1---""k-~""':'-'--~<f-'-(iDH){I-zakonu sex) = A I Ax. 11' 12 .Pic +pgH)( 4V) -(Su +Slc +/c"d+ 1) .4-7 = lbar.

izveo izraz v T :::: . pg. dobija se brzina strujanja u kontrahovanom preseku P1 . zbog dejstva: inercijskih sila.1) za slucaj da su rezervoari otvoreni (PI:::: P2 :::: Pa) i da je gubitak strujlle energije If+l - .koja glasi: Slika2. . . a to je one kod koga je protok konstantan. ako je profil brzina po visini otvora promenljiv. + 1 .:t{cije koji predstavlja odnos maksimalno suZene povrsine (presek K-K) i povrsine otvora kroz koju se vrsi isticanje. . U tu svrhu pasmatra se kruzlli otvar sa s1. Ocigledno je da se izraz za teorijsku brzinu isticanja veoma lakoInoze dobiti 1Z izraza (2.64... . postoji promena brzine ali takva da je mala iIi zanemarljiva.1. Ovu podelu treba uslovno shvatiti jer.1 p+gH=-p+Cr.. J (2.2. Nairne. presudnu ulogu ima profil brzina. a 8to zavisi od mesta gde se otvor nalazi. pg .1) pn cemu je cp:::: 1/ brzinski koeficijerit.5. P2 v 2 gde je r. Ako je profil brzina po poprecnom preseku otvora uniforman..5.. pak.J2gH za teorijskubrzinu isticanja. postavljene za presek 1-1 i A kontrahovani presek K-K.v =-1 . Otvori kroz koje se vrsi isticanje dele se na male i velike.. Ovde treba napomenuti da prva interesovanja za istiCanje kroz male otvore poticu od Toricelija koji je. a opisllje se koeficijentom kontrq. odnosno nepromenljivoscu karakteristienih nivoa teenosti u rezervoarirna.218 2050 STACIONAlRNA ISnCANJA KROZ MAlLE OTVORE I NAGlLAVKE U ovom Odeljku razmatrace se stacionamo isticanje. po analogiji sa brzinom slobodnog pada tela sa visine H. k == 1. Ta konstantnost protoka ostvaruje se vrernenskorn nepromenljivoscu polja pritiska. bez obzira na veliCinu..P2 karakteristiena razlika pritisaka.5. .. i suprotno..1 koji se l1alazi u vertikalnom zidu. dalde. tada je ree 0 velikim otvorima..2g(H + . struja nece moei da prati geometrijll otvora vee ce se protoeni presek suzavati. takvi otvori se nazivajumalim.· ab. Ova suzenje .5. Kod avihotvora osnavni problem je odrediti protok fluida. odnosno naCin odredivanja protoka..p:::: PI . Za otvor kruznog poprecnog preseka koeficijent kontrakcijeje \1'= Ak I A = (d k I d)2 = 0.'edtm Ie lsti o/vor moze biti imali i Felt/a.Jr.5. 2. takav otvor kad koga je brzina strujanja u preseku konsal1tna.P2· .) = cp.··v·2g(H +-) .lIlja klioz malle o1l:vore Pod malim atvarom podrazllll1eva se.+l)T' PI . . /:1P. iii. Staciionsr1ll3 istic:!ll.1. na dubini Hod nivoa teenosti u rezervoaru A iznad kojeg vlada pritisak P1' Nakon otvaranja malog otvora nastupice isticanje tecIlosti u prostor pod pritiskom P2' Pri isticanju kroz mali otvO! ostrih ivica. 1z Bernulijeve jedhacine..koeficijent lokalnog otpora suzenjamlaza definisan sa prvom nizstrujnom brzinom v i u kojoj je koeficijent lleravnomernosti a.1. .smanjenje protocnog preseka naziva se /contra/cq/a.

koeficijent protoka.S/aeionama is/ieanja KrOZ male oil/ore i naglavke 219 zanemarljiv (. i to veoma brzo.99. pri velikim Re-brojevima brzins. dolazi do znacajnih deformacija oblika protocnog preseka Slika 2.5.3) i po svojoj fizickoj sustini ima vrednost 0::..2. kako je vee receno. naziva se inverzija mlaza. Na pr.5.1) sa cP je oznacen brzinski koeficijent. Nairne. 2 Pri isticanju. U izrazu (2.=0. Ako se otvor nalazi dovoljno daleko i pd nivoa tecnosti i ad zidova rezerv()ara. pa se isticuCi mlaz u potpunosti ne defotniise. tada je isticanje neometano. pa se takva kontrakcija naziva potpunom. .k:i koeficijent ima vrednost cP= 0. Ova velicina zavisi odmnogih faktora.. a presek maksimalne kontrakcije K-K (s1. 1.97. posle preseka K-K.-P-):::!J. Kontrakcija moze biti potpuna i nepotpun~ a 8to zavisi ad polozaja otvora u odnosu na nivo slobodne povrsi i u odnosu na bocne zidove i dno rezervoara.5.=0.+1 i u sebi obuhvata hidraulicke gubitke nastale pri isticanju..v T .5.5. zato se 'takVa kontrakcija naziva nepotpunom.5. ako je isticanje kroz kvadratni otvor.64. ako je otvor blizu dna iIi bocnih zidova rezervoara. odnosno da je tecnost savrSena.1. i s1. Koefieijent protolea predstavfja proizvod koefteijenata kontrakefie i brzinskog koejic!jent~ oc/nosno predstavfia odnos stvamog i teorfiskog proto/ca.62. ako se radi 0 pravougaonom otvow dimenzija a x b tada potpuna kontrakcija nastaje ako se otvor nalazi na veCim rastojanjima od 3a od dnai 3b od bocnog zida.A i2g (H + tJ.. odnosno v 1 cp----(2.2.2. tada do izraiaja dolaziuticajcvrstih granica. tada se mlaz deformise kao sto je prikazano ria s1. iIi.611. u odnosu na osnovni presek otvora.5. tj. Mnozenjern brzine v sa povrilinom Ak dobija se izraz za pratok V::: v Ak = \jJcpA 1r-2g-C-H-+-b.1. I!::.2 mlaza. Koeficijent kontrakcije predstavlja. polozaj otvora u odnosu na nivo slobodne povrsi i U odnosu na bocne zidove rezervoara. Koeficijent kontrakcije.1. a najuticajniji su: oblik i veliCina otvora. I!J. za l-~ male kruZne otvore ostrih ivica. a obicno se uzima cp=0. ako je u pitanju kruZni otvor precnikad i aka se otvor nalazi na rastojanjima veCim od 3d i od dnai od zida tada je kontrakcija potpuna. viskoznost tecnosti.p ) ~ pg ~ pg (2. Pri isticanju kroz male otvore ostrih ivica.2) u kome je !J. Medutim.4) .jC.::: ~ =-i-~::: IJICP I (2. Za male lanzne otvore koeficijent kontrakcije ima vrednost 1JI::::0. Ova promena deformacija mlaza. moze dosta dObroda se sracuna primenom Kirhofovog obrasca IJI =n / (n + 2) =0.. odnos povrsina kontrahovanog preseka i preseka otvora.96+0. koji predstavlja odnos stvarne i teorijske brzine isticanja. pa je tada koeficijent protoka !J.1) nalazi sena rastojanju 1=d12 od otvora.

Analizom dijagrama dolazi se do sledeCih zakljucaka: prvo. 1 .-.-dominantan uticaj na koeficijente: brzine. precnika D.kat viskoznosti je toliko izrazen da prakticno nema kontrakcije mlaza (\!f =1). za Re> lOs koeficijenti: cp. trece. Kada se mlaz dovoljno udalji od otvora..1.5..5..-+1)p p 2 p D 2' u kojoj su koeficijenti lokalnih otpora ~ .:-. dIugo. jednaCina kontinuiteta vd 2n 14 =. 12 =C.0.2 strbje i zida cevi formira vrtlozna zona u kojoj vlada potpritisak Pv Cijim se dejstvom povecava protok.pv.postepenog suzenja i Pa Pa r v~ -+gH=-h. Karakter promene ovih koeficijenata. sa 81. i tad a se u prostoru izmedu kontrahovane povrsine Slika 2. i.d Naglavci su kratke cevi koje sluie za povecanje koeficijenta protoka. 4 (~u (2.5.. Kad malih otvora 05trih ivica 1. .5)povezani relacijom ~uv.5.. Za objasnjenje rada naglavka posmatrace se cev.1.. a samim tim i protoka. Za odredivanje protoka koristice se: BemulijevajednaCiria za preseke 0-0 i f .2.v2/2+C. 2.l su prakticno konstantni. pri Re :::l 300 koeficijent protoka ima 10' 10' 10' 10' maksimalnu vrednost koja iznosi ~l 10' Re 10' =0. D 2n V = J-l--J2gH . Slika 2. 12 koja izrazava jedl1akost odgovarajuCih gubitaka prosirenja koji su sa koeficijentom lokalnog otporausisa strujne energije.5.. koja u· preseku K-K ispunjava kruznu povrsmu precnika d. I VI +11. kontrakcije i protoka ima Rebroj. za male kruzne otvore 08trih iviea..0..3 l.postepenog \ \ . za veoma male vtednosti Re-broja (Re< 25) efe.. shodno kojima slediprotbk . :: :::==:===~f--_~-~NTmI-r~~. zbog dejstva inercijskih sila.. Povecanje protoka prim~nom naglavka moze se tumaciti na sledeCi nacin: pri ulasku fluidne struje u cev nastaje kontrakcija struje..-+(~ ? 2 Sp .. neprekidnost mlaza se narusava i nastaje kapljicasto strujanje.=vID2n 14 i izraz za koeficijent kontrakcije \!flc == (d / D)2.j1 i).3.5 -h~-+--·---!--+s1.2 kroz koju se vrsi isticanje.220 Stacionama isticanja hvz male o/vore i nag/aI-lee Kod kruZnog otvorainverzni mlaz imaoblik elipse. u funkeiji od Re-broja (po Altsulu) prikazan je na dijagramu sa 0.5) .696. a naroCito u bocnim clelovima preseka 2-2·.

.883 0.. kOllUSni (konvergentni iIi divergentni) i zaobljeni.-.06.. odnosno zbog ne dovrsenog formiranja vrtlozne zone..5.l.:~.6) \jf" Kod cilindricnih naglavaka najvece povecanje protoka ostvaruje se naglavcima duzine lID=3+4. koeficijent protoka se odreduje primenom i:l... P..782 0.799 0.Staciol1ama isticaJljtl !croz male olvore il1aglavke 221 U izrazu za protok koeficijent protoka predstavlja veliCinu ..idZa (2. \ ~.··· ---.947 0.L.475 0.938 0..796 0. :::::::: J-l.7 30 36 45 0.2)..62.719 ....3 25.892 0.731 0. definisano za izlazni presek.5. koeficijent protoka smanjuje.97 0.947 0. /' ZAOBLJENI ~."".2. Vrednosu koeflCljenata protoka zanaglavke razlicltlh konstruktlvnih izvodenja..33 10 a(O) J-l. odredi Bordinom formulom.zona potpritiska. RESENJE: Za slucaj isticanja kroz cilindricni naglavak precnika D (v~ s1. ._:::::: ::::::.p +"" D +1 .937 0. NAGLAVCI CILINDRICNI -·-·~'~D"'=::::: KONUSNI . /I=:::: J-l. Tabela 2.815 0.-.. Za koUke ce se povecati koefidjent protoka.620 10 20 30 40 50 60 0.. *J-l. . Naglavci se konstruktivno izvode kao: cilindricni (spoljasnji i unutrasnji).. ~~ .33 16..450 0. a istovremeno je fluidna struja ispunila ceo izlazni presek cevi. ovo s toga sto se tada u potpunosti formirala vrtloZna zona .-..873 0. ..=:: .809 0.. p .920 0. Ako se u OVOID ia:azu zanemari trenje..~ '~ . tada se dobija koeficijent protoka naglavka .f'. a(O) J..62..799 0. /':C..5.5.909 0.l.946 0.I )-1/2 1-L= (-Z-+c. Ako je duzina naglavka manja od optimalne (1ID<3+4) tada se zbog potpunog ne ispunjavanja protocnog preseka fluidom. Daljim smanjenjem duzine naglavka ( 1/ D ~ 0) koeficijent protoka uzima vrednost j.725 0.5.4 16. 0.761 0..66 20 57 0.66 3+4 5 6.. .L_..2.o = 0.747 0. ako se umesto malog otvora ugradi spoljasnji cilindricni naglavak optirilalne duzine (I/ D =3+4). jer je naglavak kratak.908 0. ~ /". ~.743 0.857 5 8 0. i ako se koeficijent lokalnog otpora I.. C .896 0..97 O.L=0...5~1..l. Tecnost istice kroz mali otvor ostrih ivica keji ima koeficijent protoka J.~8 .: lid 1. ..778 0..925 0..787 0. r (2.' .~. '.64. Problem 2.66 8.. ~ . 2 3 4 5 6 10 13. .. Podaci: ~=O. koja odgovara malim otvorima ostrih ivica.. <p 13.98 0.2..764 0... Za neke od njih vrednosti koeficijenata protoka date su u tabeli 2. \jfk = 0.* a(O) J.6).

dobija se visina nalivanja vode u rezervoaru H Pa -Pk == pg (~+1)<p2 -\l{' .2. jer trenje ponistava ucinak naglavka.lo \V'c '11 pri kome su protoci kroz naglavak i mali otvor ostrih ivica isti.5.o == 0.5-2. a samim tim i protoka.81 za optimalni odnos 1/ D = 3'.6) za razlicite odnose naglavka 1/ D. A= 0.60 t.2. Problem 2. Od~editi maksimalne visine nalivanja vode u rezervoaru. \{lle == 0. Pri isticanju vode kroz cilinciricpj naglavak sa s1.2.4%. 4. do odnosa l/ D=57 ima smiJ¥a kOT/stiti cilindricni naglmJak.=-1-2 +l+(1--)"JS== 57 . postavljeneza preseke 0-0 i1-1 sa s1.-~'='+:~-::"" 20 30 ---50 40 l .64. Povecanje koeficijenta protoka. Ako se u ovaj izraz uvrsti vrednost koeficijenta protoka f.v -+gH::::-+(s+1)-2' .64. p p uz koriscenje jednacine kontinuiteta vd n / 4 ==vjlin /4.P.222 S/acionama is/icanja kroz male o/pore i nagla)Jke I ~ r f.62 o 10 Mali otvOI -'-". do kojeg ce koeficijent protoka naglavka biti veCi od koeficijenta protoka malog otvora ostrih ivica (iJ. Dalcie. '+'k :::: 0. ~:::: 0.65 0. dobija se odnbs 60 0.827. 2 '1/1e (1) Kako je minimalna vrednost pritiska Pk == 0. RESENJ£: Za cilindricni naglavak sa s1.5-3.5-2. teorijsku i realnu. i izraza \jIk = 2 VI == <p~2gH (d / D)2 . za vrednost 1/ D=57 koeficijenti protoka naglavka i malog otvora su isti. RESENJE Iz Bernulijeve jednacine. liD Slika P.""1-0.--+--+--""''<k----I----I0.2 koeficijent protoka odreden je izrazom (2. drugo. koji odgovara apsolutnom vakuumu. Pa == I bar.5. KoristeCi izraz (2.5.6). to se iz izraza (1) dobija maksimalna teorijska vrednost visine nalivanja .maksimalnog odnosa nema efekta koristiti naglavak.5-2 dlls -l-z IJl Problem 2.5. koja odgovara malim otvorima.2. pa prema tome cilindricni naglavak ima efekta koristiti sarno do ovog odnosa. Preko ovog .70 -j'. u qdnosu na nivo horizontalne ose naglavka..l==l2"+(1--.lo == 0.l=0.=0.5. Odrediti maksimalni odnos II D cilindricnog naglavka sa s1.~ ~r-.tk kljucanja Pk = 2337Pa.2.02. 2. U rezervoaru se nalazi voda temperature 20°C. Sa dijagrama sledi da koeficijent protoka ima maksimalnu vrednost J.06. D A Lf. poznate velicine su: <p:. i.82.2. Do tog odnosa graficki prikazati zavisnost koeficijenta protoka naglavka u funkciji od odnosa 1/ D.. dobija se graficka zavisnost prikazana na dijagramu sa sl.62.62).2.06.5.2.Ciji je pritisi.l-l1o) /1100= 33. koja glasi: 2 Pa Pk .75 +--+-""". iznosi (f.·-)2+ 1 \{lk '+'k 1 l-I/2 J ~O.~~-T-. Podaci: ~=0.

SV2 11\ == 3. Smatrati da je napor pumpe +--1.2 v 4cp2 H ' h koja vazi u x-z koordinatnom sistemu vezanom za presek K-K. Sic == 0. S1il<a P.5. brzina strujanja je v == cp~2gH.P. koji ima brzinski koeficijent cp=O. V2 RESEN. Ovom pritisku. A2 == 4 m .97.-":"'. pa ce zato nivo vode u rezervoaru A da se spusti za visinu x. koji se od ivice otvora nalazi na rastojanju d/2.Stacionama iJ'tieall/il Ic7vz male otvol'e i naglavke 223 H == 13.RESEN. h=2m. iz kojih '7 se eliminacijom vremena dobija jednaCina trajektorije mlaza v x 2 g x 2 x z==-(-) = . a pri toj vrednosti pritiska tecllost intenzivno isparava eime zapoCinje proces kavitacije. Dati podaci su: Al == 2 m . vrednost pritiska Pk == ne moze da se postigne. ° .5-S k .4Sm.2. d==40mm. h D==50mm. a u rezervoaru B da se poveca za visinu y. S H j =3m. Aka se otvor nalazi na rastajanjima H=lm i h=lm od nivaa slabodne povrsi teenosti i od dna rezervaara.02. Medutim.2. jer pri smanjenju pritiskaprvo se postize piitisak kljucanja Pk == 2337 Pa (za t=20°C).fE. L==lOm.Problem 2.2.5-5. Yp ==175J/kg. S obzirom da se radi 0 slobodnom mlazu to se kretanje fluidnih delica maze opisati dinamickim jednaCinama koje vaze za horizontalni hitac. A= 0. vraca u rezervoar A.77 m.'_-1 2 2 H2 konstantan.Jiih == 1945mm. istovremena se voda. Odrediti za koliko ce se spustiti nivo vade u rezervoaru A u odnosu na nivo u njemu u pocetnom HI stanju mirovanja.fE. H 2 ==lOm. Uvrstavanjem koordinata x:= D . Iz rezervoara istiee voda kroz mali otvor ostrih ivica precnika d=10mm. Ispod ove vrednosti pritisak nece opadati. pOJ'/e ove /liJ'ine nema efekta poveeavati viJ'inu na!ivanj~ /erplVfok klVZ nag/a/lak neee moCi da J'e poveea. transportovana pumpom.5.5-5 ventili VI i V2 su zatvoreni.d I 2 i z = h dobija se domet mlaza D== %+2CP. odgovara visilla nalivallja tecnosti H = 13. Iz Bernulijevih jednacina Slika P. odrediti domet mlaza .U preseku maksimalne kontrakcije K-K. SVI == 2.. S== 0. Dakle.SA Problem 2. dakle. 1==5m. respektivno.5~4. Prema tome. iz jednaeina kretanja po xi z pravcu slede jednacine: x == vi i z == gt 2 12 . U polozaju prikazanom na sl. Su==O. . Nakon otvaranja ovih ventila voda istiee iz rezervoara A u rezervoar B.2.Posle otvaranja ventila VI i V2 pocetna Yp V2 ravnoteia vode u rezervoarima ce da se narusi.

[h.se tri zapreminska protoka: r:.-lGfli == 3194mm .5-6 cija su resenja h2 == .441/ s i V2 = 8. U rezervoar A stalno dotice V = 20 11 s vode_ Rezervoari A i B spojeni su malim otvorom ostrih ivica i prazne Se kroz identicne naglavke.5~7.5. +V. Ispod klipa pneumo-cilindra.-lG fii . 1+.J2g(h+H1 -x) d 2J( . Problem 2. .V1 + A~+ If1!2 == 0.1(1:. A== 0. Sy == 1.. L d . ] v 22 T dobivaju se protoci vode Vi = f-l1 ~.V2+ An)(D-) +s+2Sk+A'd+ 1 _ 1 d 4 _ .2) definisn".-l1 2 Yp ] x== [ (~L2) (H1+h)-I-Hz-g- /I Ai f-l1 /LA2 +(~) 2 J==lm. 1-'0 if 1-'0 Ove visine daju protoke: V. J.5-6.2.Hz ..og 'preseka.-l==(Sl/+Sy-l-7v-!i+l)-1I2==0.)2 -I. ' 2 1 .1 . I J.5.224 Stacionarna iJ'll~'allja b-oz Inale o/vore i nag/avlce h V1 g(h+H1 -X) =(Su +SV1 +A"d-+ 1)T .)2 .l ) Jh: +. \ \ h1 == 5713mm. RES-ENJ£: Shodno izrazu (2. slede 2 jednaCine Slika 2.J2gHz Va =: J-l oaJ2g(h1 .03. i fi"o = V . KoristeCi uslove stacionamog istiCanja: ~).y) 2 u kojima su koeficijenti protoka P'l == (su +t. V2 == ~L2 .471. == J. = 11. ' J. nalazi Se sabijeni vazduh temperature t_ Iznad klipa vlada atmosferski pritisak. [ 2 Yp =g(H2 -y)+ (Su+ 2Sk+ 2C.' 2g 2 V L v~ 2 J.56 Us..-lo == 0.koliko tecnosti dotice u rezervoar tollko iz njega i istice U~l == ~72)' i jednacinu zapreminskog bilansa tecnosti A1x == A 2 y. Nakononiatanja malog otvora precnika d vazduh poCinje da istice u atmosferu..62.326. Su =0.11-1-(1:. == paJ2gh1 pri cemu su: ' V2 = J-la.h2 ) . _ d n Yp 4VI2g(-i. a pri tome temperatura . teZineG. l Problem 2. KoristeCi uslov stacionarnog strujanja .== V. U stacionarnim uslovima isticanja odrediti protoke kroz naglavke_ Dati su podaci: d == 50mm.-l z =[ (Su +2SV2 +2Sk -I-A D)(D)4 +s +2Sk +A Ci+ 1 J- 1/Z == 0. I == 1m. dobija se visina J.551 2 koeficijent protoka naglavka i a == d n 14 povrsina popreclJ.

Konacno. Trenje klipa i klipnjace 0 zidove cilindra zanemariti. H. d. D. h. to je i p=const.5-7 Problem 2. fl. d H pri cerou su: A==Su+sk+Sv+1 . Odrediti vreme za koje ce se klip zaustaviti. p=4(F+G)/(D -D. t. zbog povecanja pritiska. U polozaju prikazanom na slici na ldip hidrocilindra. F.5-8.+ gH) _ Z d d P 32~tJ-l. Slika P. J. Poznate veliCine su: D. Pratok vazduha shadno izrazu (2.1. iz jednaCine stacionarnog isticanja V == VI'. pa je zato vazduh nesti51jiv.zauzme no' i ravnoteini polozaj. G.2) iznosi Ii" == J.2.L Pm . dobija se vreme za koje ce klip da zauzme novi ravnoteini polozaj: natpritiskam T==~ == V fl J. t. Pa' REfENIE U toku isticanja vazduh je pod kanstantnim Pm == 4G I D2'IT == canst. Odrediti vreme za koje ce kIt) G F pod dejstvom sile F da se spusti .1. R. pocinje delovati sila F konstantnog intenziteta.fE: Trazeno vreme je T == D -zDg (H _h)A[JC32~1)2 +2ACE.5-8 . d. Tada se u klipu. Kako je t=const.).1d 2 'IT /4· ~2 Pm I p.2.Sk'Sv' REfEN.)'IT.5. teiine G. Do.Stacionama ift/call/a kroz male otvore i naglavke 225 vazduha se ne menja. v. 2 SlikaP. d. Gustina vazduha je p == (p a + Pm) I R(273 + t). otvara ventil V i ulje kroz cevi-kanaIe izbdene u Idipu i klipnjaCi pocinje strujati laminarno. p.JR(273+t) (D)2~Pa+Pm d. 5to data isticanje cini stacionarnim. Poznate veliCine su: G. S".

otvara brzinom Vo. U slucaju da je pre isticanja veHlei otvor zatvoren.6.1) Nakon integraljenja. to se protok hoz otvor ne moze odrediti izrazorn (2.r. S obzirom da je profil brzina po visini promenljiv.6.6. ISUCANJE 1'ECNOSTli KROZ VELIKE OTVORE 2.2). Zapremilllla teclIlll{])s1i:li koja iistekne kll"o:ll veRiki ohm" :Ila vreme Imjegovog otv:ar. (2~6. x(z) dz . dobija se ukupni protok hoz veHlei otvor (.2) je f"2 i-. jer je promena ovog koeficijenta po visini otvora zariemarljiva. s1. Ova pretpostavlea je potpuno opravdana.=const.1b) odredenom koordinatom y. opisuje se funkcianalnom zavisnoscu v:= cp.6.J2i fhh+Y . dobija se zapremina tecnosti V:= S -V(y)dy o Vo H 1 .6.1 povrSi tecnosti.226 2. tada je interesantno znati koliCinu tecnosti koja istekne hoz veliki otvor za vreme njegovog otvaranja poklopcem koji se krece . Za odredivanje protoka hoz veliki otvor potrebno je poznavati funkcionalnu zavisnost x(z).2) V(y) := ~L.j2gzx(z)dz. (2. protok hoz elementarnn v=qJ·bgz povrSinu je d~' := V· dA := fJ. ima brzinu povrsinu dA:= \jlx(z)dz.2. Zato se veliki otvor deli na veliki broj malih pravougaonih otvora. a graficka interpretacija ave zavisnosti prikazana je na sL2. (2.6. (2.j2gz.3) Dalje. Ova zavisnost za konkretan veliki otvor odreduje se iz jednaCine konture leoja oivicava veliki otvor. PlC'ot@k tecJnosti kroz vellikn otVO>ll"./ii "1 Ovde treba napomenuti da je koeficijent protoka ispred znaka integrala.1a. koristeCi diferencijalnu jednacinu isticanja dV = r7dt (0 kojoj ce biti vi'se govora u Odeljku 2. 11 kojoj je z vertikalna koordinata od elementa povrsine do nivoa slobodne povrsi tecnosti. prema izrazu (2. x(z) dz.7) i diferencijalni izraz za brzinupoklopca va := dy I dt. Proizvoljno 12abrani mali otvor sirine x(z) i visine dz.U tn svrhu posmatrace se poklopac u proizvoljnom polozaju otvorenosti (v..].lmja Pod velildm otvorom podrazumeva se onaj otvor kroz koji tecnost istice i kod koga je profil brzina promenljiv po visini otvora. leoji se nalazi na dubini Vo a) b) z U odnosu na nivo slobodne SliIm 2.6. jer je pretpostavljeno da je po visini otvora fJ. Promena brzine.4) .6. po koordinati z.5. po visini otvora. := fJ. jer on vazi za male otvore. Prema tome.6. Protok hoz trellutno otvorenu povrsinu velikog otvora.

.pa sledi " .. V."'Jl. Problem 2. h ~(h3/2 3/2 (1) b) Kada se pravougaoni otvor smatra maliin tada se protok odreduje izrazom (2.visina od tetista pravougaonog otvora do mvoa slobodne povrSi tecnosti.daje veti protok. . i kada se protok odreduje izrazom (2).. _ . .!-:::: 1_. (he +f)3/2 = h. RESENlE: a) Zamenom u izraz (2.2).1 pr'avougaonog otvora x(z)=b=const dobija se protok kroz veliki otvor Ii' -3t-"-'V. koji se svodi na obHk (2) u kome je he = hJ + a 12 = 112 . tada se pravi odredena greska koja ce OVOID prilikom biti odredena. zavisi od dubine na kojoj se otvor nalazi. a sto je i normaino... .jer je a/2he < 1. a ne tacnim (1). . jet je prafil brzina kod malog otvora ravnomeran po visini i ziito . .. dobija veza izmedu protokakroz veliki i mali otvor .. tj.. posredstvom geomehijskih veza izmedu visina. Ako se protok kroz veliki otvorodreduje pribliZnim izrazom (2).u 96 he (4) Iz izraza (4) sledi da je uvek Ii' < r:'M' odnosno da jeprotok kroz otvoikada se on tretira velikim manji od protoka kada se on smatra malim..2) sirine Slika P. C'" .-)2..2. c lc ". Za . (3) Izraze u malim zagradama moguce je razviti u binorn~r red. Izraz za protok (1).E. ~r 96 (/1) 2J-. od odnosa he / a.I2[1-~(2. shodno izrazu (2).C b) Kolika se greska pravi ako se protok kraz velilei otvor odreduje leao protok kroz mali otvor.1 a e ./2 (1 + (he _f)3/2 2~c )3/2 = h..lbJ2i[Che+I)3/2_Chc-I)312] .i to fi'={J.6-1. Greska koja se pravi kada se veliki otvOt smatra rna lim.3'+. . )~~(2~ )2+'48(~~._-. ..6.6-:10 Tecnost gustine p istice kroz veliki pravougaoni otvor sirine b i visine a.:). Zamenom hinomnilrtedova u izraz (3) sledi izraz za protok V = flab" 2ghe ..:-h~ =========/~I=' tecnostL J . iz kojeg se. am· . Isti postupak se koristi i za odredivanje kolicine tecnosti kojaistekne kroz vdiki otvor za vreme njegovog zatvaranja.' J = 11.I2[I+i(2~e )+~{2~Ql2_}8(~ic.(. . Gornja i donja ivica velikog atvora nalaze se v na visinama hj i h2 u odnosu na nivo slobodne povrsi =. ->!II b . moze da se napise u nesto drugacijemobliku..lStical?ie tecnostikroz /leilke O/vOTe 227 koja istelme za vreme otvaranja velikog otvora poklopcem. .a 12 .12(1- 2~ )312=h.lg 2 _ h1 ) • -2.5.. '1 -+_. . 2 a) Odrediti protok kroz veliki otvor.3"~'. c pri cemu se razvoj u red ogranicio na cetiri clana. ll..l-.

b. .6-1.)VJE: Protak kraz veliki otvor odreden je integralom (2.99 J 1/ 0. Problem 2.00 0. h5/2 ' 3 .z)2 / b2 + (x / 2)2 / a 2 = 1 sledi protok (4) V = 64 j.(h+H)h ] .6.0 Slika P. dobija se protok V == 64 C R 5/2 .021.l. U ovaj izraz treba. koji je nacrtan uz pornoe jednacine (4).95 / ~--1 1.2.lbv'2i[ (h + H)3/2 . U vertikalnom zidu nalazi se veliki otvor kroz koji istice tecnost.2). Poznate veliCine su.l"l/g e) KoristeCi jednaCinu elipse (b .6-1. b) trougla sa vrhom okrenutim prema gore.paje pIotok V == j.5 0.Islicanje tecnosli !croz velilce oNore 1. Sa dijagrama je jasno uocljivo da je pri odnosu he / a =1/2 najveea greska i ona iznosi (VM .dz:= 2j.P. j.I:!. H 15 5 _1.6-2. R. Dalje. pa je protok V = J. Odrediti protok kroz veliki otvor ako je on oblika:a) pravougaonika. (3) d) Posredstvom jednaCine kruga CR _Z)2 +(x / 2)2 = R2. lSj. fiif:+ H 2 (z-h).lQb3/2 "g.97 0.2.6-2. vee pri mabin odnOSlma he / a veli/ci otvor se moze smatrati /cao ma4 a protok kroz otvor se moze odredivati izrazom (2). za navedene velike otvare.h 3/2 ]. d) kruga.0 Greska I a~~h I "} 2.0 1.5 2.2 vizuelnu interpretaciju greske posluziee dijagram sa sl. e) elipse if) ako je protocna povrsina smestena izmedu dva kruzna luka i slobodne pavrsine.l ~.l ~ fii[ich+H)5/2 + 15 h 5/2 -~Ch+ H)3/2 ].[.2%.V) IT/M = 4. (2) c) KoristeCi vezu iZllledu promenljivih x=(h+H-z)b/H. H.. uvrstiti zavisnost x(z) i nakon toga pristupiti resavanju integrala. c) trougla sa vrhomokrenutim lea dole. a.I H == x / b sledi x = (z-h)b / H. h.dobija se protok 3/2 V = 2j.l~v'2i[~(h+H)5/2 +1. kada je greslea 1 %.5 l~ hda 3.2.fT~'J~fi~·M~"~·-·~-~"~-af~~ ::~f:{~Ji(~r a) b) c) d) e) f) Slika 2. RES. Dakle. r IS f) (5) (6) . i (1) b) 1z slicnostitrouglova (z -h). tada je odnos he / a =1. a) Za pravougaoni otvor je x(z)=b=const.96 0.228 .

£~.Jij r ~ a ·fb+H ~ .!~=~ -). [ ~(b + Hi/2 + 15 b 5/2 -%(b + If) 3/2 ].~~~~.1.6-2c i iznosi 2 b) c) Slilm 2. iznosi r/2 H h X! . Teenost istiee kroz vertikalni veliki kruZniotvor poluprecnika R.1v 2g. odreduje se identicnim postupkom kao i u zadatku 2.6-3 ]/2 === 2).o~£i::~~~]n~. ~fb+H b vzx(z)dz=). pri cemu su koordinate z i x oznacene na s1. Problem 2.6-3.v'2gH[C 2H +b)v'fJ(b+H)-b21n(~1+ ~ +J¥")]. PoZ'nate velicine su: a.6-4. prema izrazu (3) iz zadatka (2..l == 0. h =5m i ). RESEN1E: S obzirom da se povrsina velikog otvora sastoji od dye povrSine: donje . ako se on sastojiod trougla i: a) pravougaonika. a) t b) Protok kroz trouglastu povrsinu.62. koji se nalazi na visini h ad mvoa slobodne povrsi teenosti.6-2).. Protok kroz povrsinu donjeg otvora je isti za sva tri velika otvora i.6-4. . P.j2g[ (H +b)3/2 _b 3/2 j.trouglaste koja je ista za sva tri velika otvora i gornje koja je za svaki otvor razliCita. b. bvzCz~b)dz ==)..6.1V 2g . a) Odrediti protok kroz veliki kruzni otvor za sledece podatke: R =1m.kroz gornji deo povrsine. c) JednaCina parabolickog otvora glasi: z = b + Hx 2 I a 2 .kroz donji i V2 .2) dobija se protok kroz veliki ot-vor oblika parabole V2 ==). pri proizvoljnom odnosu fJ/R. pri cemu su protoci 2 Vi . jer je Ti" == Vj +Ti"2' a) Protok kroz pravougaoni otvor. iznosi 2 Vi == 2~L fJ2g( 15 (b +h +H)5/2 +~(b + If) 5/2 - tCb+h + H)(b+ H)3/2 ]. b) trougla i c) parabolicke povrSine. x Slika P.2. b) Kolika se greska pravi. Odrediti protok kroz veliki otvor.-1. h.1 .6. ).kticanje tecnosti hvz ve!ike oNore 229 U delovima zadatka d) i e) sa x je oznacena ukupna sirina odgovarajuceg malog otvora.t~-:::--=:=:~~=:-~~:~:c::r kroz veliki otvor.2). prema izrazu (1) iz zadatka (2. H. to ce ukupni protok kroz veliki otvor biti V = Vi + V .6-3c.Jz)ll:+H =~ . = ~w. ako se protok kroz veliki kruzni otvor odredujekao protok kroz mali kruzni otvor. Problem 2.1 .1/2i ki [(2z-b)v'z(z-b) -b 2 InC-Jz-b +. KoristeCi oyu jednaCinuiizraz (2. ·-..2.

pa se reila~anjernilltegra.-.)2 ] 32 H (3) Ako se protok odreduje po izrazu (2. Integral u izrazu (2) se ipak.fii 1= 20.~2gH R 2 n[1 ~(B.64. Kako je y / H :< 1 to se ova funkcija moze razviti u binomni red ~ Y 1/2 1Y 1 Y 2 3 y 3 ] -yH-y=vH(l-H) r.. b) Za kvalitetnu ocenu greSke.1..2H 3sm cp. integral u izrazu (1) trebaelegantnije reSiti. P..~2gz 2xdz.ly 1 Y 3J vR ..94 m3 / s. priblizno.z..8H2 (8.h)(2R + h.. iz jednacine (3) sledi veza izmeduprotoka kroz veliki i mali kruzni otvor . U cilju kraceg zapisa uvocli se koordinata tezista kruznog otvora H=h+R.-:-.Oi"e RESENfE: Protok kroz diferencijalno malu povrSinu kruznog otvora sa s1.' = fJ.:.jH-yJR 2 _y 2 dy..2. Veza izmedu koordinata x iz nalazi se iz jednaCine kruga x 2 + (R +h .. (Zi -h)(2R +h-zi ). uVeSce se i nova smena y= Rcoscp. .2~ coscpsin2 cp.. to ce se njegovo resenje potraiiti numericki. pri tome ce se usvojiti korak integracije k=0.y u red. R 1 . pa zato numericko reSavanje ne dolazi u obzir. a samlin tim broj koraka je 2n=2R / k. Nalazenjem vrednosti podintegralne funkcije Y i = f(zi) = Jz. Prema tome.z) .230 lSlicallje lecllosli/croz wilke oiJ.5.:. (2) Jasno je cla kada osnovni integral u izrazu (1) nenia eksplicitno resenje d? ga nema ni integral u izrazu (2).v2gH R 2[ 2cp -4"sm2cp-.. pa ce protok kToz veliki otvor (1) biti Kako integral u izrazu (1) nema eksplicitno reilenje. i primenom Simpsonove metode za numericko resavanje integral a dobija se resenje integrala 1= S h h+2R f(z)dz~3 YO+4(YI +Y3+"'+Y2n-l)+2(Y2 +Y4+··'+Y2n-Z)+Yz n =3. (i=0. Pre konacnog resavanje integrala zadd3ce se same tri CIana binomnog reda. u kojoj je Zi = ik. sa kojima se izraz (1) svodi na oblik V=2fJ. <:p 1 . koja se pravi kada se veliki otvor smatra malim...v2gH = .8:Z COSZ cpsin2 cp) dcp '2 r.SR[ 1.32 sm4cp) lin 1 1.2) koji vazi za mali otvor tada je protok ~VJ = 1l~2gH R 2 n.812 k[ 1 sa kojim protok kroz veliki kruzni otvor iznosi V = 2fJ. (sin 2 cp.la (2)dol::iija V"" 2fJ. razvojem funkcije ~ H .J2i e R . =vH l-ZH-g(H) -48(H) r.2 r.. 2n).Y 2dy /2 H-gCH) -R Z 2~L~2gH R2 f. = 2fJ.1 je dr/ = fJ.. moze resiti.:.[ +.Z)2 = R2.1. r. i glasi x = ~(z . i smena promenljivihy = H . J° 3R.

6-5. umesto nepoznatih veliCina ~ i Ao brzinski koeficijentcp = [~+ 1. RESENJE.2 (izraz (4».6-4.1 otvor koji se tretira kao mali veti od protoka kroz otvor koji se tretira kao HIR veliki. pri kojoj protok ima maksimalnu vrednost.6-5. V= ProDlem 2..j . te uvodeci Slika 2.98 + I ' .. za preseke ispred vodosliva i na samom vodoslivu....(A lAo) 2 r 1/2. U ovomslucaju koeficijent protoka. Najveca grdka se pravi kada je odnos HlRo=l i ona iznosi 3. jednaCine Bernulija i kontinuiteta (vA == voAo). Pri odnosu HIRo=l. sto je ranije vee objasnjeno. nagnutom pod uglom ex. Prema tome. sa koje je jasno uoCljivo kolika je grdka za proizvoljni odnos HIR ..-4-----1 Kao i pri analizi dobijenog rezultata za . ispred brane. Veliki pravougaoni otvor u kosom zidll. 0.6.. Problem 2.2.606..v == cp J2g(I{ . 3"\13 pri cemu je ovde In = 2cp /313 koeficijent protoka~.. = 60° prema horizontali. protok na prelivu je av / 2c cpbH J2gH = mbfrJ2gfI .. duzine b.-__-H '" gresku kod pravougaonog otvora u . P.j .6-4.Koristeci.. Izraz (4) ima graficki prikaz dat na s1..95 . U vodotoku se nalazi brana ..2..t . obuhvata u sebi i greSku koja se pravi kada se protok racuna prime nom pojednostavljenih izraza..1 .siroka vodoslivna pregrada./ . otvara se poldopcemkoji se laece konstantnom . Odredjti pri kojoj visini h vodenog toka na pregradi ce protok biti maksimalan. i zida pre grade je H."" 0.J(. Prema tome.1 %.. protok preko pre grade je V = cpbh J2g(H -:--h).. dobija se visina na prelivu h =2H/3. PrimenjujuCi uslov ekstrema ah =0.+ . dobija se izraz za srednju brzinu strujanja na vocloslivu .. nesto drugacije definise.96 +---I---+----+------t----1 zakljucuje da je protok kroz kruzni. preko koje se voda sliva.. koja se pravi kada se veliki kruzni ot\Jor smatra malim.2 brzina. a to iz razloga razlike u profilima SHka P. DalcIe. a to iz razloga primene sto jednostavnijeg izraza za protok.!J2gH R 2rc. osim koeficijenta brzine i kontrakcije.+ . Visinska razlika izmedu nivoa slobodne povdi vode..768 greska je 1%. zaldjucuje se (sHeno kao i kod velikih pravougaonih otvora) da se cak i pri malim odnosima HIR veliki humi otvormozesmatratimalim i tad a se protok odreduje leao ri'M = J.2.0' 0..99 -1----.6dpreliva koeficijentprotoka se.istjeanje tecnostih'Oz vdike otvore 231 (4) 0.97 zadatku 2. a potom odrediti i koeficijent H protoka ako je poznat brzinski koeficijent cp. h) . tako se iovde 0. za razliku od prethodnih zadataka.:.

7m3 • ~ (H · hvo 35 105 15 b) KoristeCi potpuno identican postupak leao i u zadatleu pod a) dobija se zapremina . Odrediti zapreminu vode koja istekne kroz veliki otvor za vreme njegovog otvaranja..4) dobija se zapremina vode 2 fl b. .. U vertikalnom zidu nalazi se trougaoni otvor koji se ofvara poklopcem cija je brzina Vo = 1 em! s.. Pm =2 kPa.(H-+asma. ]3/2 l J ZamenjujuCi ovaj protok u izraz (2.62.3).b Pm . S obzirom da je element trenutno otvorene pravougaone povrSine dA = b .k~ea~~ su podaci: H=2m.4m 3 • Prolliem 2. b'= 1m..6.Iz dZ] dy Vo 0 h fl = 4J-lfii . =-3 ~hI2g-.. poIozaj poklopca odreden je koordinatom x. Dati su padaci: a =2m.6.232 lSticanje tec"ilosti kroz veltke otvore brzinom vo.Iz dz = r.. h =3m.5m.-.. Odrediti zapreminu vode koja istekne kroz H h " Vo -:?_--=--- . a potom sve to u izraz (2. P2. biti . h=i. to ce trenutni protok. UvrstavajuCi izraz a) ~) x = (z . RESENJE':~)Polozaj trellUtne citvorenosti poklopea odreden je koordinatom y (s1. = 20cm! s. H7!2 +~ H 5/2 ] = 170. = 90°) = 58.3111 3 1z dobijenog rdenja za isteklu zapreminu vode u slucaju da je zid vertikalan (a.3)..6-6 ..l (H + h) 7/2 . f .. u proizvoljnom trenutku vremena.6.. Vex) = J-lfii-·sma. dobijen iz odgovarajuce Slika P. dobija se zapreminavode koja istekne kroz veliki trougaoni otvor za vreme njegovog otvaranja V =.H) aIh.r--= ::~:a~~~~ naak~ol:ei ~O!O~~~e.. +(a-x)sino.6. = 90°) dobija se zapremina V(a. +(a-x)sina.!!.6-7 slicnosti trouglova. 3/? 2 Pm 5/2 Pm .Pri otvaranju velikog pravougaonog otvora.) 3/2 sma.. pg sma. fh[J-lE. b h+ ~~I +asi~a. pg 2 {I Slika P. pg pg r l} = J 57.j2g { Pm .1. shodno iznizu (2.. J-l= 0.6-7.) -a+-5-·-LC-+h)-C-+h+asma.. fiifH+y (z.2. h+ p p.(-+h+asma.2.b + h)5/2 + -±. dz ! sina.[ h+ p p.[.) Vo sma.6-7b). a=im. 5/2 V =-3 . RESENJE.4).H). U izraz (2.

a potom se shodno izrazu (2. ============= Uvrstavanjem ovih veza u izraze (2.l Va h 105 a IS· 6 a· . cobija se zapremina V = r-l{~LJ2i fh+H-t..6. 'C7 . Pri kretanju poklopca konstantnom brzinom Vo velilei otvor se otvara.. h. H. za vreme njegovog otvaranja. hH 5/2 +~(!!-i(H +h)3/2 + ).4) dobija =: fii (E. aka se poklopac kre6e: a) s desna na leva i b) s leva na desno.6.-:: a [ 1 5/2 hN . a tecIlost istice iz rezervoara.6-8 x=*[z-CH+h-i.3).3) i (2.a di. U vertikalnom zidu nalazi se trougaoni veliki otvor koji zatvara poklopac.. 6 2 . PrOD/em 2. ).l.)] i y=*i. +l~S H7I2[ 1 +(%)2 ] +125 [ (~)2 -1]H(H+h)S/2 } =: 27.6-9. 3 ProD/em 2. c) troug1a i d) trapeza.J. b) vaie re1acije izmedu promenljivih a) Slika P. h=1m. [z.6-8.2. b. Kada se poklopac kre6e konstantnom brzinom Vo =SOmm/ s.l'l/2g !tvo 10S(8H+lSh)(H+h) --3-(H+h) -lOSH =363. 15 6 .hCH +h)5/2 +h)3/2} =: 12.istieanje teellosti !croz ve/ike otllore 233 r. Zato se ova povrSina deli na dYe.)2~llOS +h) ~[(H Vo h 7/2 _ +~(H V = 2 f2i (E.l H7/2]_1.6. Odrediti zapreminu tecnosti leoja iste1me kroz veHlei otvor. -c----·----·-------f RESENJE: a) Trenutni po1ozaj H I poklopca.6(b) Vo • 8b odreden je koordinatom y. ako je velilei otvor oblika: a) pravougaonika.45 m .. prikazan na sLP.:.7m. posredstvom slicnosti trouglova. i to trougla i pravougaonika.Jz dZ}-..2. 7/2 8 7/2] 3 V=2). pri njegovom kretanju s ZI desna na levo. PozIlate ve1icinesu: a..6-9 .1m3 . H=1m. odrediti zapreminu vode koja istekne kroz veliki otvor za vreme njegovog otvaranja.. Dati podaci su: a=1m..4).. trenutno otvorenu povrsinu otvora. l = 0 ..1 2). Za h . b) Pri kretanju poidopca s leva na desno treIlutno otvorena povrsina velileog otvora ima oblik trapeza..)2lf ~[3-S('~'lJ(H +h) 7/2 +1.2. i kroz njih se nadu trenutni protod primenom izraza (2. vo' a H a H h h a) b) c) d) Slilw P.6. b) romba. h+H o Vo . ) . .(H +h -i. U vertika1nom zidu na1azi se veHki otvor koji je zatvoren poklopcem.].

{3(H +h)7/2 +711H 5/2 -7 H(H +11)5/2 +4H7/2} .6. preko velikog otvora. i V3 . sprovodenjem kojeg se dobivaju zapremine: 2" ~g a) V = E-_rV_L. 15 Vo h 2 .fii ab {3(H +h)5/2 +2H512 -SH(H +h)3/2} .. V2 .1.lstieanje teCizostibvz /Je!ike o/vore RESENJE' Za odredivanje zaprernine tecnosti koja istekne kroz veliki otvOT za vreme kretanja poklopca.fii !!:.zapremina koja istekne kroz donji den trougla za vreme njegovog otvaranja.kroz trougao za vreme otvaranja pravougaonika. V = 3 2 15 fl.234 .i5 V = 3 " "i:"g b [CH+h)3/2 _[-J3/2]. Ove zapremine su: v:I = ~ 1J. V2 . b) V = ~111~ {i[CH +h)5/2 _H5/2]_hH3/2} 1 3 Vo .zaprernina tecnosti koja istekne kroz gomji deo trougla za vreme njegovog otvaranja. 2 Vo 1 r-VL. c) Ukupna zapremina koja istekne kroz veliki otvor je V = r~ +V2 +V3' pri cemn su: VI .. pri cemu su istekle zapremine: VI . 2 V 3 =_iyfii ab[CH+h)5/2_ H 5/2_1 hH 3/2J.<kroz pravougaonik za vreme njegovog otvaranja i V3 . za sva cetiri slucaja. i one iznose VI 1~ ~l~ Cf)2{t[C[-J+h)7/21-hH5/2-th2H3/2}.[-J3/2].J2i b { 105 CH +h+b) 7/2 -15CH +h+b)(H +h) 512 a 8 2 Vo -tCH +h+b)(H +h) 3/2 b +%CH +h)5/2 + ~S CH +h)7/2}.i5[CH +11)312 .kroz trougao za vreme njegovog otvaranja. 105 Vo h V2 = 2 fJ.zapremina koja istekne kroz gomji den trougla (visine h osnove a) za vreme otvaranja donjeg dela povrsine. koristi se.. postupak dat u Odeljku 2. h Vo d) Ukupna zapremina koj a istekne kroz veliki otvOt je V = VI + V2 + V3 .

U opstem slucaju. iIi se Va puni (Jio>V(z)). NajceSce se pri kvazistacionarnom (nestacionarnom) isticanju tecnosti zeU znati vreme punjenja ili praZnjenja rezervoara.1) 1""""'1 u kojoj su: dV = -A(z)dz elementarna promena zapremine tecnosti u rezervoaru.fi It prislIJ'tvu promenljivog pof/a pritiska. Ovo za posledicu ima da se za opisivanje strujanja mogu lcoristiti jednacine jednodimenzijskog stacionarnog strujanja .1.7. Kod tecnosti koje se nalaze u rezervoarima kvazistacionarno isticanje nastaje zbog promenljivosti nivoa tecnosti koje je izazvano punjenjem iIi praznjenjem rezervoara. U daljem tekstu razmatrace se sIucaj praZujenja rezervoara sa 81. koje izaziva vremensku promenu brzine strujanja.7. nivou tecnosti. Da bi se odredilo ovo vreme posmatrace se rezervoar sa s1. nastace istovremeno punjenje rezervoara protokom Jio i p_raznjenje promenljivim protokom rj(z). Iz Bernulijeve.235 2. U pocetnom trenutku vremena (t=O).1 proizvoljnog oblika i promenljive povrsine A(z) po visini rezervoara.7. KVAZliSTACIONARNA ISTICANJA NESTISLJIVOG FLUIDA 2.7.7.2. medlltim. Medjutim. Vu(z) je ukupni protok tecnosti kroz trenutnu povrsinu A(z).7.2. Ova koordinata moze da se bira proizvoljno. Od odnosa protoka Vo i V(z) zavisi da Ii se rezervoar prazni (VO <V(z»). jednaCine postavljene za preseke 1-1 i 2-2. postavljeni zadatak se najlakSe resava ako z predstavlja visinskll razliku izmedu trenutnog nivoa tecnosti u rezervoaru (1-1) i nivoa SIika 2.1 (V(z) >r7o) od visine h2 do visine hj' Tada za kvhzistacionarrio isticanje vazi diferencijalna jednaCina d-V-=-rj-u (-z)-dt-=-[V-·(-z)---Vo-l~dt"""" (2.jednaCine Bernulija i kontinlliteta. V(z)je ukupni trenutni protok tecnosti kroz cevovod i Vo je dotok tecnosti. Ovako nastao model strujanja naziva se kvazlstaciol1amo J'trujal1je. kao sto je to slucaj pri punjenju i prainjenju rezervoara fluidom. A(z) je povrsina poprecnog preseka rezervoarariamonutnom. u toku kvazistacionarnog isticanja pritisci iznad nivoa tecnosti II rezervoarima Pj i P2 zavise od koordinate z. nakon otvaranja ventiIa VO i V. za izvesnu klasu problema. odnosno protoka. stvarne " trenutne promene brzine strujanja su male sto dovodi do toga da se u laatkom vremenskom intervalu stvarno nestacionarno strujanje moze smatrati stacionarnim. a znak minus je zbog smanjenja koordinate z u toku praznjenja (odnosno dz<O). KvazistacioIDial:'na istkallllja itecJm@stft pJri pillllljeJmju iii pr3zJmjenju l'eZelt"V@dl!I'dl! radicliUh @Miks Nestacionarno isticanje nastaje ako se iJ'tictmje vr. koja glasi: .1 (2-2) gde se vrs} isticanje.

Koriscenjem diferencijalne jednaCine isticanja (2. tada je svrsishodno koristiti ekvivalentlli koeficijent otpora cevovoda Ce iIi ekvivalentnu karakteristiku cevovoda Ke' U tom slucaju Bernulijeva jednaCina za nivoe 1-1 i 2-2. +(r +r +r +A.1.1... dok rdim strujanja veoma malo utice . dobija se ukupni protok tecnosti kroz cevovod .Pz V(z) = fJ.1) i izraza za protok (2.V =Ke.<1) zato sto su gubici u cevovodll uvek prislltni.= . VI Pz vi(z) .3) Opisani postupak u potpllnosti vazi i za punjenje rezervoara sa s1.00 koejicijenta pr%ka.7.J" 'ok d 2 ' 2? .AJ%cPI-Pz) j.2) U jednaCini (2.101). koji se smatra nestisljivim fluidom. oznacen je koeficijent protoka. prema izrazima (2. Ako se isticanje vrsi kroz slozene cevovode.-g-) 2 I (2.y2g 4 fil.+ g z + ... kojiimaju veti broj cevnih deonica.7. jer je povrsina poprecnog preseka trenutnog nivoa tecnosti po pravilu mnogo veca od povrsine poprecnog preseka cevi kroz koju se vrsi praznjenje. "'v zanemarivanjem brzine VI u odnosu na brzinu V z (z). kroz mali otvor . u principll.= (I.7. glasi: Z 2 g( z + PI pgP2 ) = 1.2). i posle integraljenja ove diferencijalne jednacine dobija se vreme praznjenja rezervoara T = r...-)--p 2 P 2 '-.:f.+ .7.~+1)-1/2.236 Kvazistacionarna isticanja PI . U slucaju kada istice gas gustine p.7. Teorijski protok je protok ideaIizovanog strujanja .u +Sk +Sv +A.stujanja bez gllbitaka energije.V • ·2 Poredenjem protoka koji se dobija iz ove Bernulijeve jednaCine i protoka po izrazu (2. h I ~.(z) . po svojoj fizickoj sustini koe£icijentprotoka mora da bude manji od jedan (fJ. dolazi J'e uvek primenom energijskih (Bemu1ijevzlz)!ednacina l/etilZaCina kontlizuite/a. d rc PI .1 od visine hI do visineh 2 . NajveCi uticaj na koeficijent protoka ima geometrija cevovoda i ugradene armature.100) i (2.2) sledi veza izmedu koeficijenta protoka i ekvivalentnih veliCina koeficijenta otpora i koeficijenta karakteristike cevovoda . ! v. .2) sa fJ. i mnozenjem sa povrSinom 'd 2 rc /4. iz prostora pod pritiskom PI u prosto! pod pritiskom P2 (pz < PI) protok fluida se odredllje izrazom Ir/=fJ. Koejicijm/ protoka (iii koeji"cije/'Zt iJ'ticanja) govori 0 gubicima eJZergije i izrazava ko!t!co je s/Jlamiprotok man]l od teorijskog. s tim sto diferencijaina jednaCina isticallja ima oblik dV = A(z)dz = [VO -V(z)] dt. koji za posmatrani prosti cevovod iznosi fJ.Ld 2 rc.2.-4-~2g(z+--..7. Ce. z+ PI-Pi pg A(z) dz (2.procep povrsine poprecnog preseka A i koeficijeilta protoka fJ.7.

c j = 9. a) Postavljanjem jednaCina za hidraulicld paralelne grane v~ V~ v. .: : c2 "2 2 VI . v. c 5 =6. /2.7) za odgovarajuce brzine strujanja. RESENJE: Zbog lakSeg pisanja.. b) na s1. Odrediti koeficijentprotoka cevovoda prikazanog: a) na s1. koeficijent 7 protoka odreden je izrazom 1 \ jednaCina kantinuiteta V3 :::: V6 = ri 4 + V5 i r~ = V~ == v.c 2 =4. 12. c 7 =4. c 4 = 5. U cevovodima prikazanim na slici P.. C1 2.2. U izrazu za pratok. .. P.ie koeficijentprotoka fl7 =[C1 +C2 (A 2 ~jaA3)2 +C7(~:)2 T/2 =0. d 3=50mm.7-1b. Poznate velicine su: d j = 50mm. (2.289. d 7 =lOOrnm.J2gH.2.Kvazistacionan1a/titicCmja 237 CI L~=A~' 1. d s:::: 60mm. uvode se oznake Ai = di2 rc 14 za povrsine poprecnih preseka cevi i Vi (i=1. d 4 :::: 40mm..2. V5 + f/6 :::: V7 . .4) U izrazu (2.. c6 =7. c 3 =9. d 6:::: 70mm. . te eliminisanjem brzina VI (i=1.6). C3 "2 = C4 "2 .4) A je povrsina onog poprecnog preseka cevi zakoji je odredena vrednost koeficijenta Ke' Problem 2. dobija se brzina \/7' koja pomnozena povrsinom poprecnog preseka A7 daje ukupan pratok tecnosti V :::: fl7A7~2gH. . +V. 12 +c7v. 2 2 ~ 2 Vs C1 "2+cs"2 = C3 "2+ C6 2 V3 jednaCina kontinuiteta Til + V 2 :::: a) b) Vs .7). te odredivanjem brzine v 7 ' dobija se ukupan protok tecnosti r/7 = fl7A7 . d 2 = 40mm. .. pri cemu. .7. V3 + V4 :::: V6 . SlikaP.7-1 i Bernulijeve jednaCine gH= Cj V12 12 +csv.2.7-1a. i Bernulijeve jednaCine gH=c1v{ 12+c2vi 12+c7 v.. .7-1.7-1 poznati su precnici cevi d i i ekviva1entni koeficijenti otpora c i (i=1.7.. P.

iJ. . c) vreme prainjenja rezervoara ako je on sa gornje strane zatvoren i ako na njemu ima mali otvor precllika do i koeficijenta protoka iJ. z RESENJE: a) Kada su u pitanju slozeni cevovodi.SR2 A.7) a potom i ekvivalentne karakteristike cevnog sistema: ~ CZ / C3 +C4 ( ."d+ 1 . .2. Stika P. uvodenjem karakteristika Ki = ci /2A.7-2.-) +C6 (y) 6 J a) Ke =ll ( k + kr2 +Ks J +l Ck+ K)-2 +K6 J 1 1 1 -2 K e =K1 +lJK. pa se mogu definisati sledeCi koeficijenti protoka z ~ 2 Z Z 1 1 d 1 +d2 iI~ 2 .t:k'~v.7-2 2 v2 v2 v 2 dZ 1 . s tiin sto se za svaku referentnu 2 brzinu u slozellom cevovodu moze definisati brzinski koeficijent. a= A4 + AS V C4 / C5 U oba razmatrana slucaja koeficijent protoka znatno jednostavnije moze da se odredi primenom izraza (2.7 == 1/ A. d ..+Sv+A..4). J2Ke • Problem 2. . b) vreme praznjenj a rezervoara. C2 =SR2 +Sv2 +Sk +AT+ 1 .2 (i=1.S"J>S"2.o' kroz koji ustrujava vazduh gustine PO" Paznate su sledece veliCille: D... --'--A3----------"-2·------:::C A3 2 r-.Po' p.+ K 3 +(JK.238 Kvazistacionarna isticanja gde je konstanta . III =[c( Z ) +cll 2 'f-Lz =[c( . ~ +d dZ 2 -1 11. Cilindrieni rezervoar prazm se kraz nesimetricni slozeni cevovod. . dl' d 2 .. odnosno tri razliCite referentne brzine.ff) +dz 5.o.:+Fs) +K6 (I ll/2 1 lI/2}-2 +K7' b) f l r lJ-1/21-Z J +K7' koeficijent protoka ce bid iJ..2 gZ=C-+C 2 12' 2 22 i jednaCine kOlltinuiteta za raevu V = VI + V .-:: Z 2 -1l=[c+c1 C 1 Z . Naime. 11' '2' h. d. H" SIl. U razmatrallorn primeru postoje tri razliCite deomce. 2 ) +c 2 J 2. 2 '2 I koje su karakteristike pojedinih deonica slozellog cevovoda. Odrediti: a) ukupan promenljivi protok isticuce tecnosti. I. do. d II cI =SRI +Svl +Sk +A.7.SR1. Do koeficijenta protoka dolazi se iz Bernulijevih jednacina V 1 gz:=c-+c . -1 . tada je zbog kraceg pisallja pozeljllo uvesti konstallte I c=s. 2 C l ra: d d . odnosno koeficijent protoka.

(.).--. Problem 2.:. I.\= 2. ponavljajuCi postupak dat u zadatku pod b). Konacno.! I 4-j2gz . A::::: 0.5m.u = 0... t=O ~_=...-d-+ 1 -'-----'1~--_1t_---t--"-> a ~fI SHkaP. Cilindricni rezervoar se prazni kroz dye cevi razlicitih duzina.2 r h-h 0 I\.. d::::: 50mm.5.456..7-3 Iz zadatog uslova jednakosti koeficijenata protoka(fLi =fL2)' dobijaselcoe£icijent lokalnog otpora ventila I. h:::: 2m..fu(J:.v = 1 + Ad + 1 1 +~ fL2 J "'u r +". +T72 := =(!-tA + fl2d.7.1 + AhO / d = 2.. Iz dobijenihizraza za ukupni protok. d 2n H u kojima su koeficijenti protoka flI::::: t=T h u Vl z ~1. ho ::::: 0.. -vh). .=_=_=_=_~_ t=t 0 dz D RESENJE: a) Iz Bernulijevih jednacina.=... V2 1 = fL2 -4-~2g(z-ho)' h =0. Podaci: D:= 1m. b) vreme prainjenja rezervoara. oCigledno je da je zbog kraceg pisanja prakticnije raditi sa ukupnim protokom koji..... koja kada se uvrsti u izraz za protok tecnosti daje jednoznacnu zavisnost ove velicine od koordinate z.)1j.5. iIi V::::: V.1. Odrediti: a) koeficijent lokalnog otpora ventila v2tako da koeficijenti protoka oba cevovoda budu jednaki. dobija se izraz za vreme praznjenja d:" T::::: fld 22D2 fii 1+.. Va : : : flo din J:0 P v • Istovremeno se rezervoar prazni sa protokom tecnosti V(z) = fl ~2g(Z.. s obzirom da su zaprerninski pratoci tecnosti i vazduha jednaki (Vo : : : Vez)) dobice se promena potpritiska Pv = fez).-j2gz .:.Kvazistacionarnaisticanja 239 Ukupan 2 trenutni protok tecnosti je V::::: J. se ima u cevi kroz koju protice celokupna masa tecnosti..! d:1t -j2gz.1t dz. postavljenih za nivoe 0-1 i 0-2. slede izrazi za protoke . sledi diferencijal Posle integraljenja dobija se vreme prainjenja rezervoara fld v2g vz fld v2g c) Pri spustanju nivoa tecnosti u oslobodenu zapreminu rezervoara vladace potpritisak Pv' Tom prilikom vazduh ustrujava u rezervoar protokom T= D2 2 ~ h fh+H dz 1= D2 2 ~(vh+H r. P flo do .v2 =: 1. H::::: 1 m.." +I..=.d~)2 .Jh+H-Jh)... J. I..02.2. 7~3. VI::::: d 2n . b) Iz diferencijalne jednaCine iSticanja dV:= Vdt ::::: vremena dt ::::: D.

y2 +lv +1. Poznate veliCine su: d.Odrediti vre:rhe za koje se rezervoar isprazni do visine koja je za rastojanje a veca od ravnoteZnog nivoa vode u rezervoaru.3) ..fljd2J2i h = racionaljenjem podintegralne funkcije D2 fh+H(. /2:::: pczvi 12= pC3v~ /2.. 2Ai v K ] <JK . .z.k +lvd+ 1 3 2 ceVl A = 4 ' i povdina poprecnih preseka • d 21[ A d... Ke =::: Ko +( + ~ + ~ )-2 => }J. te koriscenjem . odnosno ukupni protok kroz slozeni cevovod V(z) = fiAJ2gz. dobija se vreme pratnjenja rezervoara TD2 fh+H . Koeficijent protoka posmatranogslozenog cevovoda moze veoma jednostavno dase odredi i preko koeficijenata hidraulickih karakteristika cevnih deonica kao 1 K =:::~.3). a.U +(. Tt---t'-=-"t'-ot. Iv.Y3 +(.·=~~. C =(.3). I c =(. Integraljenjem diferencijala vremena.= AJ2K • .y'(.jd2hoJ2i h z.?--".Jz +Jz-ho dz.5 s. 0 (=0" III Vo r<= V . D 2 n' dV = (Vj +V2 )dt = --4-dz.k'v'O' p. l-ln .Jz ~)d _ }J.240 Kvazistacionarna isticanja b) Primenom diferencijalne jednacine praznjenja rezervoara . fl. (i=0. RESENJE.=lc+c j ( Aj + Az cj I c2 ~ + A3 ~)2J' c Ic J 3 .v] +(. h. i =-4. + V + V3 . Cilindricni rezervoar u koji doticekonstantan protok fio prazni se kroz nesimetrican slozeni cevovod. i jednacine kontinuiteta V =::: Ii. dobija se diferencijal vremena dt =_ ~2 fljd f2i .+ 1.jK3 k- 2 e . z d z '2 . D.'('ri(i=1....2.y + Iv d c] H ----:--15--. a koja glasi gz = cv 2 /2 +c]v.R2 +(.. /2.21[ . iz Bernulijeve jednaCine postavljene za z nivoe 0-1.~ t=T - dz A ' I ] =SRJ +(.2.R3 +i..Uvodenjem koeficijenata .2. d.7-4.1./em 2.k + Iv-j-.'~ 13 c3 =t.Jz+Jz-ho ~ 2D2f2i [(h+H)3/2 _h 3/2 -(h+H -ho )3/2 +(h-h o )3/2] fl]d ho 2g = 66. I.0 z- dz .(. dobija se koeficijent protoka r }J.lp('y. jednakosti padova pritisaka u hidraulicki paralelnim granamapc] v. Su.-~.(z=1. Pl"o/.

/ii.r +.-. RESENJE.Ponavljajuci sliean postupak kao u zadatku P.7-5. koja glasi: " D2n [V(z) -Voldt:= dV = --4-dz.~ rr== -= J2i Problem 2. i integraljenjem dobija se vreme T= f-ld 2 2D2 J2i f.:>. d = 40mm.==-=:.- ~ JH+h -. odnosno kada je kolicina tecnosti kojadotice rezervoar jednaka koliCini tecilosti koja iz njega istiee. . A= 0. D= 1m. Podaci: L == 2m.. pa iz dobijenog izraza za vreme T.397. Iz dobijenog izraza za vreme za koje se rezervoar isprazni do visine koja je"za a veca ad ravnoteZnog nivoa tecnosti u rezervoaru sledi zakljucak da: kada a-+O.2. L1 == 1m..A h \ I Sllka P. I r LI 4(er) (Su +Sk +Sv +Aa)+c.5. nivo tecnosti u rezervoaru se asimptbtski priblizava ravnoteznom nivou.[ii.==-=_~_==-=:. dobija se ravnoteina visina teenosti u rezervoaru 1 4V H =_(_0_)2 o 2g fUl 2 n Iz diferencijalne jednaCine isticanja (2.J h + H .7-4. Sr =0.k nivoa tecnosti u sudu. d] = 50mm.1).h-ffo (l + )dx JHo+a-ffo X rr.2. tada T-+00. Sv = 3.. Ako se rezervoar prazni bez doticanja tecnosti(Vo =0). tadaje Ho = 0. dobija se diferencijal vremena odnosno integralni izraz T := _ Uvodenjem smene x = D2 f1d2 J2i fh+H Ho+a Fz .3.-)' f-ld 'l/ 2 g "Ho +a -vHo 2 2D2 r::-.5. Odrediti vreme za koje ce v se sud isprazniti do visine a=lOmm·vece od ravl1oteznog L.lh).d. h = 2m.Jii. VI Su = 0. I Vo T == J-Ld 2 (.=:. Cilindricni sud se prazni kroz simetricni slozeni cevovod.d.:.J[i.. -:.02.1 +Aer+ 1 I D H I V k L. pri tome uvodeci koeficijent protoka 1 J-L=~======================~== ] dl 4 . Svl == 2.:- Fa = ~('\IH+h-vHo+a+vHoln ~ r-r. sledi resenje za sluCaj potpunog prainjenja rezervoara (a =/1) 2 2D li\. H == 2m.. Za vreme prainjenja u sud dotice kOl1stantan protok 170 =6 lis. u i vazi za slucaj praznJenja sa istovremenim doticanjem tecnosti.Kvazistacionarna isticanja 241 1z uslova jednakosti protoka pri stacionarnom isticanju 170 == V(z == Ho).A .7. Sk = 0. tj.' dz Fz -.7-5 0..

Za vreme praznjenja rezervoara natpritisak p".7-7 . aka a) je 11 cevovodu ugradena pumpa.7-4. l-ld1 'l/2g 'lja+Ho -"Ho Problem 2. uvrstiA=O i B=O.h+H 2D2 ProDlem 2. 7 ~6.-)= 3683.-.7-6 Ho 4v'" B' = (__0.7-7. !-ld 2g .2. eiji je napor dat izrazom Yp == Av 2 + B. prazni se kroz nesimetricni slozeni cevovod..-JHo -a 'I .2. H. A.-. ho'p"" p. Ho. 2 p.. .2. prikazan na s1. J 1Ho+li. iznad nivoa teenosti ostaje konstantan. v[ v~ preseke 0-2: ":+ gz = c12 +c22 . Cilindricno konusni rezervoar. 2Ji"i [ Jh+H-JHo-a-. d.2. fH.5 s. pa sledi T== ..h+H+li 'J" 'g b) Resenje ovog dela zadatka dobija se kada se u nadeno resenje zadatka pod a). H.7 -7 .. P.----:::V g 2 (l' . o RESENJE. 21g ( f.5). . h. . . i ravnoteznog polozaja u rezervoaru Slilca P.[if. D. D. I. 2D2 '~ ~ r.JH.. dobija se trazeno vreme punjenja T= 20 l-ld -y2g .-:. Poznate velicille su: Cp Ai' (i=1.ln..~r.Jh+ii). J ll trazeno vreme praznjenja rezervoara je .· a) Uvodenjem koeficijenata protoka fJ.= (~11 +~k +2~v +)v}+1-2A)-1/2. Rezervoar koji je na pocetku napunjen vodom do visine H istovremeno se puni Konstantnim protokom ~ro i prazni kroz prosti cevovod.aju ekvivalentne koeficijente otpora ci i povrsine poprecnih preseka cevi Ai' Odrediti vreme praznjenja rezervoara.1 4d~o ) 2. " 1 =~(-vh+H -'JHo +a +"Ho In ~ r.d nfii g te sprovodeCi postupak kao u zadatku P. ~ Fo~ -~Ho -a+~ . Odrediti vreme za koje se rezervoar napuni do visine a manje ad ravnoteZnog polozaja. RESENJE. Pojedine grane slozenog cevovoda il .. H u hi V v b) u cevovodu nema pumpe..2.-Vh+H+~-1jHo-a+·f-1}Ho+f·ln .242 Kvazistacionarna isticanja i ravnotdni nivo tecnosti H 0 == ._)2 -:.. konscenJem ov J' • Slika P.[if. Poznate velieine su: V ' h.Jh+ii -. a.· Prime nom Bernulijeve jednacine za p .

Uvodenjem smene U = Y+ Pm I pg i integraljenjem dobija se vreme prafujenja konusnog dela rezervoara Tz = D2~ ho+h+fm/pg[u3/2 _ 2(h + Pm)Fu +(h + Pm)2 4 WIl V 2g h Pm 0+ pg o p g .:- r. .1. Odrediti vreme za koje se konusni rezervoar isprazni do visine koja je za M veca od ravnoteine. 4J. Poznate veliCine su:R. Ukupno vreme praznjenja cilindricno .A (y)dy.Otpori u cevovodu dati su ekvivalentnim koeficijentima otpora cj · (i=O. Af lJ/2 ( A2 +A3 v~ +A4 V~ +A5 V~)2 cJ c.p. Pro/. . pa ce diferencijal vremena biti dt .2 == Y~ho . J 0 pg . Y .KvazistaciOnarna isticanja 243 jednaCine kontinuiteta ~ = V + V3 +V + ~. )2 J2i JY+~.ho d y.'. h.~(Jrho-+-h-+-H-+-~-. 2 elirninacijom brzina v2 +V S ' dobija se ukupni protok tecnosti ~ = Il J AJ ~2g(z+ Pm I pg)._ Z - vremenski D 1C 2 4WI lh Z ( . H.l1h. 4WIlh2 J2i {1. r. dobija se poluprecnik x = (y . CO. dz .lAlJ2i Jz+Pm pg CIJlm se integraljenjem u granicama od hO+ h + H do ho + h. c. 4f. o pg . 0pg -~h +PmJ}../em 2.2)..7-8.JdU 'II U = D2rr. o.ho) D 12h .l. dobija se diferencijal vremena dt = _ l DZrr.[Ch 5 0 +h+Pm)S/2_Ch +Pm)SI2J_1Ch +Pm)[Ch +h+ Pm )3/2_ pg 0 pg . -Jho+h+~.·.llAlV2g _. pri cemu je povrsina A(y) = x rr. DZrr. Konusni rezervoar se istovremeno prazni kroz nesimetrican slozeni cevovod i puni konstantnim protokom Vo.d2 .konusnog rezervoara jeT == 7J + T2 . dobija vreme praznjenja cilindricnog dela rezervoara 7J Za drugi = D2rr... pri cemu je koeficijent protoka odreden iznizom r III == lCl + C2 . Iz slicnosti trouglova: .cl'c2 ' Vo.).:- r. Pm p g . period vazi diferencijalna jednacina isticanja 2 dV2 == V(y )dt z = .:- J 1z diferencijalne jednaCine praznjenja cilindricnog dela rezervoara ... pg -Ch +Pm)3/2 \Ch o pg J 0 +Pm)2[~h pg 0 +h+. d~ = T'Idt l = --4-dz. d oA. jednakosti padova pritisaka u 2 4 hidraulicki paralelnim granama 2/ 2/ 2 2 C V 2 2=C 3V 3 2==C4 V 4 /2=c svs /2.

. (a 4 _b4)+ 5 4 +~(SHo -h)(a 3 -b 3 )+(5Ho -3h). Odrediti vremena prainjenja: a) sfernog rezervoara (s1. Rezervoari prikazani na s1.(a 5 _b 5 )+ sJH. {co +(c +l{ dg/(d~ +di ~~~::) J 1 r l12 Problem 2.. 2.. P.: cT+ V 2 i jednacine kontinuiteta V.. Dati su podaci: R = 1m.3.Jh+H-..k===l~V:3===t'R~2:. b) cilindricnog rezervoara sirine B (s1..(H _h)2 u kome su koriScene konstante definisane izrazima a=. b.7-9a). k R2 b) SliIca P..A--".5. =.. P..d). SR1 = 0. a) ". I. .C. A. h == 3m.7-9a). i c) cilindricnog rezervoara sirine B (s1.lntJ ' HO=(fldt/ig)!."'. dz z h L r --.." Rl ll'd). Su =. Sk == 0..2. 12 == 4m./'. CT+cl 2" v2 c2 T 2 gz. ~=.. h. Sv =.7-8 +(Ho -h)(SHo -h)(a-b)+JH. 0. zatim eliminabijom brzina v1 i v2 dabija se 1 2 kaeficijent protaka . 0.2.2.7-9.: Sm..fii:Ca 2 _b 2 )+ ..: 80nun.7-9 koriscenjem Bernulijevih jednacina 2 2 V v1 gz =.. Otvaranjem ventila voda istice. 0...244 Kvazistacionama isticanja RESENJE' Saglasno postupcima· !eSavanja sprovedenim u zadadma P.2:7-9 su u pocetnom trenutku vremena napunjeni vadom.. ..l Slika P. i.jV~2l-_ I. SY2 =. D.2.: V + V .: 100mm. d.025.fii. P..D.2.==1..2. 3.7-9b).. SR2 =.7-7..=D=.Yl =...u ""..Z2. 1..4..... B == 4m. dobija se trazeno vreme T= ~d5J2i H 8 (Ji)2ll1.6.:~M+Ho -.2.fii. V VI ---:?1?'" ..7-4 i P.A==~R~l--. P. . 11 == 1m..

1 dt=2 ~.398 .Jh)}:= 152s. . dobija se diferencijal vremena dt = !ill 2 r.LD2J2g 8 {1(R+h)[Ch+2R)3/2 _h 3/2 ]_1.Jh +2R . Prime nom Pitagorine teoreme. V proizvoljnom trenutku vremena ukupni protok odreden je izrazom 4 r /2 == 0.. dobija se izraz r:= ~2(R+h)z_Z2 -(2R+h)h (2) uz pomoe koga moze biti odredena povrsinuA(z). ~.L D4 re ~2gi. Koordinata r dobija se iz izraza (2) za h=O.. dobija se diferencijal vremena 8B ~ dt == 2 r.LD rev2g . I c) Kako je povrsina poprecnog preseka A(z) =2rB. P. d z.::- A(z) r dz rev 2g "z (1) u kome je povrsina A(z) razliCita za sva tri navedena slucaja. b) PovrSina poprecnog preseka na trenutnom nivou tecnosti u rezervoaru je A(z)==2rB.2R .. Uvrstavanjem povrsine A(z) u izraz (1). dobija se vreme praZnjenja cilindricnog rezervoara T == 16 3 !ill 2 reJ2g B (2R)3/2 = 10895 s. dt := . Iz diferencijalne jednaCine praznjenja rezervoara: dV = Vd( = -A(z)dz.LD re.L = [C+C I ('~)4 /(l+. Uvodenjem podiiltegralne funkcije y(z) =j[2(R+h)z-Z2 -(2R+h)h] / z T- _ BB 2 ~ h+SR~2(R+h)Z_Z2 "-(2R+h)h . za srafirani trougao sa s1. Ovaj koeficijent protoka je isti za sva tri dela zadatka.Kvazistacionarna isticanja 245 J. .2(R+h)z-z--(2R+h)h r dz . ..J2g h z Kako se integral ne moze resiti u zatvorenom oblikifto ee se njegovom resavanju pristupiti numerickom analizom.lz z .JCl / C )2 2 .2.J. a) Povrsina poprecnog preseka na trenutnom Iiivou tecnosti u rezervoaru je A(z) := r 2 re. to iz izraza (1) sledi: 8B I 0 . ova povrsina u svim slucajevima zavisi od promenljive koordinate r. .z dz.7-9a.. J. a koordinata: r odredena izrazom (2). . pa ee vreme praznjenja cilindricnog rezervoara biti "z \ \ f.::.. pa seiz (1) posredstvom izraza (2)dobija 4 2(R+h)z-z2 -(2R+h)h d -.[h+2R)5/2 _h 5/2 ]_ 3 5 -(2R +h)h(..LD\/Zi Integraljenjem ovog izraza u granicama od h+ 2R do h dobija se vreme praZnjenja sfernog rezervoara T:= J. 2 V = J.. !ill rev 2g Integraljenjem ovog diferencijala vremena u granicama od 2R do 0. i iznosi r==~z(2R-z). Medutim.

= f (z.. c.=0.5.486.3. trazeno vreme praznjenja cilindricne cist~rne je SlJ pn cemn Y. a == m.2. Iz jednacine elipse sledi: (E )2 +[Z-(ah+aJ2 b - = 1 ::::::> ' X b I .. Cisterna koja ima povrSinu poprecnog preseka oblika elipse. = --v2z(a+h)'-z2.D=. d 2n Diferencijalna jednacina isticanja glasi dV = Vdt == -A(z)dz. duzine B=6m. RESENJE: Primenom Bernulijeve jednacirte Slika P.. &) vrednost podintegralne funkcije za i=O..7-10 _ _ 1 v 2 (V_V j )2 .. pri cemu je A (z)=2xB. 11=20 broj polja integraljenja.1 korak integracije. fill n-v 2g 2 8B Problem 2.J2i 8bB 2(a+h)z-z2 -h(2a+h) ---'---"------'-'--'. +l)T' D vt ~= {c.k == 0.7806 f &=0. 1 Dati su po aCI: == 2m.. napunjena je vodom za pice. i c) kada je isticanje kroz prost cevovod prikazan isprekidanom I h l Yp( v 21- ... Odrediti vreme praznjenja cisterne u sledeCim slucajevima: b a) kada se u cevovodu nalazi pump a konstantnog napora Yp = 981J / kg. L Yp+gz==Cc. L==3m. =R . D == 50mm.l nehma pumpe. ~d2n... S" = 0. dobija se resenje integrala h+2R Yo + Y n 1=R y(z)dz = &(--2-+ Yl + Y2 +"'+YI1 -1) = 0. (1) a) Vreme praznjenja rezervoara je .02. pa ce diferencijal vremena biti dt = .. d==40mm. V == r 12 = 0. . au njdem. odreduje se koeficij~nt protoka ------------'<::==1""'". c.dz z+Yp / g '.A=9i'/k k 1 k v - linij~m. b==1.246 Kvazistacionarna isticanja i koriscenjem jedne od najjednostavnijih metoda numericke integracije . ~-4-~2g(z + Yp / g). Nakon otvaranja ventila V cisterna poCinje da se prazni kroz prikazani presti cevovod.i!ik"""'·"""~z l. A. a a b) kada u cevovodu nema pumpe.d:--:)~"Xl---<=L=..'d)T+ 2 +(2S k +A. i jednaCine kontinuiteta V == V. . Konacno. .5m.i T= 2 1 =451s.7-10.metode trapeza.+Sk+(v+A. ~+l) odnosno ukupni protok ... . 1==2m.. -h(2a+h) a .y :::: 1.11 +Sk +Sy +)c~+[ 1_(~)2 T +(~)4(2Sk+A.n.l.

247 2(a+h)z-z -h(20+11) d -'-. z-1017.h !-lad rt"\l2g 1 == fh+2a h 2(a+h)z-z2-h(2a+h) d Y / z = 0. pri cemu je integral numericki odreden metodom trapeza.vo +A.Svl. tada posredstvolU (1) sledi: T== !-lad rr.RI +Svl +2t.d2 .SvO. +y. .u +t.] + 1 . +V2 . a) !• a '"I b) k VI RI R2 V2 k ff?""' Slika P. cj =t.c2 =SR2 +Sv2+2Sk . S".12=:c2 v.2. R..KvazjstaCionarna isticanja 2 .OVG S toga 8to je tada brzina strujanja veca.9056. kao i da ugradnja pumpe smanjuje vreme prainjenja cisterne. Poredenjem dobijenih rezultata za vremena praznjenja iste cisterne. 1 i koriscenjem Bernulijeve jednacine za preseke O~L gz == Co v~ /2 + cj vf 12. z+ p g posn~dstvom b) Kada u cevovodu nema pumpe (Yp == 0).a.Sr' A. 12.]. pri cemu je integral numericki resen metodom trapeza i ima vrednost 1=0.Sk. z p g .T+ 1 . a isticanje je na nivou izlaznog otvora iz rezervoara (h=O). c) U posmatranom cevovodu nema pumpe (Yp == 0). / .lJ29 . .7-11 RESENJE: Uvodenjem konstanti: ~ ~ Co ==t. Rezervoari se prazne kroz nesimetricni slozeni cevovod. tada se prainjenja cisterne T == (1) dobija vreme ~Lad ~bB n/ii fh+2 a h V /2(a+h)-z h(2a+l1) dz == 6026s. i ima vrednost TSbB IIi+2a 2 r. z . 2g a ~bJzgf\/2(a+h)-Z dz== 332 f1d rr..d1 .2.l2' do.-.. g B~~ 12547s. moze se zakljuciti da je vreme isticanja manje ako je izlazni presek cevi na nizem nivou .7-11.7-11 sastoje se od dye polusfere i jednog cilindra. NaCi izraze za vremena prainjenja rezervoara.lj.. ali pri razliCitim uslovima isticanja. slede izrazi za koeficijent protoka . Rezervoari prikazani na s1. G 2 a + A. jedna- kostj padova pritisaka u hidrauliCld paralelnimgranama cj v. Poznate su sledece velicine: h.. .-. lo.k +A. jednacine kontinuiteta Va == Ii.4s..Sv2. P. Problem 2.

Ch +R)[ (h +R)3/2 _h t-td'o . 10 + 11 v2 1 gz = (~u +~k +SRl +A-d-+l)T+(SR +2Sk +~v +A"d)T ' v.vremenski period praZl~enja cilindricno-prstenastog dela rezervoara..Jh+R+a -. a) Primenom diferencijalne jednacine isticanja dV::: v~dt ::: . . b. 5 TC 3 J-ldgJi b) 'heme pIainjenja sastoji se od tri vremenska perioda. d. d) cilindricno-polusferno-konusnog.). c) cilindricno-konusno-polusfernog.A.(h+ R+a)3121-~[Ch+2R+a)512~ -(h +R +a)5/2]_[R2 .12a je T = ~ + T2 + T3 .248 KVClzistacionarna isticanja J-l=.Ch+R+a)2jCJh +2R +a .A(z)dz.{t(h+R+a)[Ch+2R+a)312 .. a polupIecnik r (dobijen iz Pitagorine teoreme r2 = R2 _(Z-R)2) iznosi r::: . 1. ..Jh+R). = 8R 2 -2 r. {co +c1 [dg l(d12 +d.7-12.do. h. perioda praznjenja cilindricl10g dela T.". P.Ay7E: a) Ulrnpno vreme praznjenja rezervoara sa s1.2g i perioda praznjenja donje polusfere 13 "" 1 8 3/2 ]_-5 [Ch+R)5/2 _h 5/2 ]_h(11 + 2R)( .Jh +R +a)} .. H.. sledi: dt= ~ldoTC[ii ~4 z(2R-z)TC+2aJzC2R-z) dz. a. ::: - J-l~~2g' 2 r.:.2. pri cemu su: :z. Dl'D2 . ito: perioda prainjenja gornje polusfere 8 :r..Jz(2R-z). u kojoj je povrsina A(z)::: r 27t + 2ar.Sk'~R. b) cilindricno-konusnog.. .vl.7. Fz Posle integraljellja u granicama ad 2R do 0. + T2 + T3 • ProDlem 2. dobija se koeficijent protoka 11=1/ Irl-(r--+-2-r--+-r--+-A-L-)+-r----~r--+-r--+--A-!Q-+~-+--1 r V4 "'R "'k ':0 v d "'u "'k ':oRJ d .SRl. dbbija se vreme isticanja T= 32 Ro[iC(!:... Primenom jednaCine kontinuiteta ri" ::: 2V. .::-::C. vremenski period praznjenja kOllusno-prstenastog dela rezervoara i T3 vremenski period prainjenja konusnog dela rezervoara. 1. i e) cllii1dricI1o~polusfernog. ~)12rI2 i protok V(z) ::: J-l d!7r ~2gz " Dobijeni iZIazi za koeficijent protoka i pIotok vaze i za zadatak pod a) i pod b). i Bernulijeve jednacine za nivoe 0-1 . Poznate veliCine 8U: D.10 . ~ldo . p. Prema tome ukupno vreme praznjenja rezervoara je T == :r.2g 3 .C.R+E. S". Sva tri vremenska perioda bite odredena pomenutim redom. RESE. Odrediti vremena praznjenja rezervoara prikazanih na slid: a) cilindricno-konusnog.c.JIHR -Jh)} 2 ~ {2:. R.

1.A V ==C> v VI k lo.A II l.... i uvodenjem konstanti Primenom diferencijalne jednaCine isticanja: -A(y)dy:::: V(y)dt2' u kojoj je protok V(y) = fl a.:..rj 2 )rc.... d 2rc r. -~ v J" c) d) e) Stika P .d.. h I.d.---: _ Za prvi vremenski period diferencijal vremena je 2 2 dV.j - V(z) - fld2.do. r2 :::: 2(~~b)(Y-h). k v v lo. . V(z) = fl4v2gz.A b) H H R k h I..2.J1Hb+a+H -. D2 -Dj _ dz dt ..d...:7 v l.. 7-12 odnosno protok .Kvazistacionarna Isticanja 249 1=0 A H dy a =:C> z h l. uvrstavanjem poluprecnika r1 i . I.71 ~2gy ..Jh+b +a).-.. Iz slictlOsti trouglova _rl__ y-Ch+b) D j 12 a ~_y-h \ I D2 12 --.1. O+b odreduju se poluprecnici kruznih preseka rj :::: ~ [y-(h+b)] . _ U drugom vremenskom periodu trenutna povrsina poprecnog preseka u rezervoaru je promenljiva i iznosi A(y) = (r22 . ----"----.d.2g ~ (.d. r2 .d. I..d.=:::. dobija se D2 _ D2 --r---- I.A a) k R RIb x !y a ={> VI V k il. = 2 fld \ ..[iiJi· Posle integraljenja u granicama od h+b+a+H do h+b+a. R ~ '~>.

T= 2 f"+b+aAy-By+C d = 8 {iL[Ch+b+a5/2fld 2Jii h+b Y fld 2 Jii 5 ) 4 JY -(h +b)5/2]_ ~ [Ch+b +a)3/2 ... {'!'[(h+b)5/2 _h 5/2 ]_lh[Ch+b)312 _h 3/2 ]+h2(.Ja+h fld2 Jiih 2 5 3 .Ca +h)5/2] +t Ca +h)ci )2[ (a +h + H)3/2 .u+C... S obzirom da je protok Vex) = fl cI:rr ~2gx. U lzrazima za navedene vremenslce periode koeficijel1t protolca je 12 = -Fa)}. )2rll2 Ukupno vreme praznjenja rezervoara je T = 7.5( Ii ) 2 X Jf JC.R +A.~+l) .JC:.trenutni nivo tecnosti u rezervoaru i izlazne preseke eevi lcroz koje fluid istice u atmosieru.d~ +l)/(C.v+A. 2Di {1[(a+h)5/2 _a5I2l_~a[(a+h)3/2_a3/2J +a 2 C. a vreme praznjenja konusnog deja rezervoani.250 Kvazistacionarna isticanja dobija Se 2 . sledi dt =-~dx= A( ) D.(a+ h)312]}.R +A... pri cemu je iz odgovarajuce slicnosti trouglova dobijen poluprecnik r3 = 2(~~b) (x-h).. a + h) .Jlab)}. T = 2D. = f1d2 f2i ~ D.J x[ca +h + H)512 .Jh +b +a .x Integraljenjem po x koordinati u granieama od h+b do /1. + Tz' pri cemu je vreme praznjenja cilindricno-konusnog dela 2 D l ~ ID 1. 3 fld 2 Jii(a+b)2 5 3 b) Uknpno vreme praznjenja je T = 7.R+A.J/1 +b -Jh)}.. .. 3/2 to ce difereneijal vremena biti 2 I /1 -2/1. 3 Vex) . "Iii 2 Cx ~ld~ 2g(a+b) .C~) 2 (a + h) 2 a + h + II . + T2 . leao jednacine kontinuiteta za racVll. U trecem vremenskom periodu trenutna povrSina poprecnog preseka konusnog dela rezervoara je ACx) = I{re.v + ia I d + L e) Postavljanjem Bernulijevih jednacina za proizvoljni .Ch +b)3/2] + CC..x+ I)dx.+-c.~+Cc. pri cemu je vreme prainjenja cilindricno-konusnog dela rezervoara .~: + 1 ) ( 1 2 d0 d~ +d2~(c.. dobija se koeficijent protoka fl=[C. fl = lI..

(R +h)3/2]}. a voda poCinje da istice u atmosferu.v1+Sk+A. U odredenom trenutku elektromotorniventili Ell/tv. Pretpostaviti da se na pocetku otvaranja ventila EMV trenutno uspostavi turbulentni rezim strujanja u svim deonicama slozenog cevovoda i da .v+/c-}+[(f)2-1j2+C/c.J H +h -Jh)} 3· .. +/c.h3/2 1-i[ch +Ral/2 -h5/2]-hCh+2Ro)(Jh+Ro T2 = J1do~ {iC -Jh)} pa ce ukupno vreme praznjenja rezervoara biti: T == 7.R -~(h+H +R)[(h+H +R)3/2 _(h+H)3!2] T = 2 +1[ (h+ H +R)5/2 .:(~ )2(h +R)2](. . i koeficijent protoka 1l=1I C.0 +1)Cf)4..L+l _'l1l2 .h5/2 ]-h(2R +h)(. =8r.Jh+R+ H -.JIHH)h . koriscenjem jednakosti padova pritisaka u hidraulicki paralelnim granama i jednacine kontinuiteta za racVll. 2D2 fUl2 H2 J2i {I[CH +h)5/2 _h 5 5/2 ]_lh[(H+h)3/2 _h 3/2 ]+h 2C.R+1:.t+ 1 r l" I d ( 1:.)4 1+ R v k d. -(R+ h)5/2] +t(R +h)(~. pri cemu su ~2~ [(~)2 _R2 +(h+H +R)2 }.(1) = k I [2.7-13. dobija se koeficijent protoka fl. +/c. koji se nalaze u simetricnim granama slozenog cevovoda se otvaraju.J h +R -. Odrediti kolika kolicina vode istekne iz suda za vreme otvatanja ventila.u+1:. 0 e) Postavljanjem Bernulijeve jednaCine zaproizvoljni . a vreme praZnjenja polusfernog dela rezervoara h +Ro)[C h +Ro)3/2 . +1:... U toku otvaral~a ventilakoeficijent lokalnog otpora ventila se menja po zakonu 1:.K vazistacionarna isticanja 251 1. )2[ (R + h + H)3/2 .. = "A2 2 J-'Uo V Lg ~ {[Di ..trenutni nivo tecnosti u rezervoaru i jedan od izlaznih preseka cevi. +1:. = d) Ukupno vreme praznjenja je T = 1. do R v k d d 1:. Cilindricni sud precnika Do rtapunjen je vodom.Jr-+-H+.L+l)(-2.JL+(1:.-. vreme praznjenja konusnog dela rezervoara.Jh)} 7.. a vreme praznjenja dela rezervoara T2 = ~5 ~ {t(h+R)[(h+R)3!2 _h3/2]_~[(h+ R)5!2 . I ]J Vreme praznjenja cilindricno-polusfernog dela rezervoara je 7. a simetricni slozeni cevovod je zatvoren.= 1:. +S +/c. + T2 .-: {[Rg _R2 +(h+Ro ~o<J2g +R)21(~h+Ra +R -~h+Ro F -~Ch+Ro +R)[Ch+Ro +R)3/2 -Ch+Ro)3!21+~[(h+Ro +R)5!2 ~(h+Ro)5!2]}..•.Ch+H)5!2]} vreme praznjenja cilindricno-polusfernog dela rezervoara.Jh+R) -ic~ )2[(h+R+H)5/2 . ·Posle isteka vremena T ventili EMV su potpuno otvoreni. +1:.k+C. o .+ T2 • Problem 2.

252 Kvazistacionarna isticanja H EMV koeficijent trenja ima konstantnu vrednost.fii-Fz cije reSenje.Ch+2R-a)5/2]8~ 3 5 -h(h+2R)(. R. cDo pa ce kolicina vade koja istekne 1Z rezervoara za vreme otvaranja ventila biti V = hoD.Jh+H -ho )· 2g I d Iz ovog resenja. If. Kada je sfemi rezervoar pun tada je elektromotorni ventil (EMV') zatvoren.J dV = 2V(z. k. .E: Vreme otvaranja ventilaje "lie ~ { a2V2g {1. t) = d 41t .Jh+ H -. pri cemu je konstanta c = ~u + Ich I d + 1. i za z. RESENJ.2d 2 -. za t.Jk _k}1/2.[Ch+2R)5J2 .t)dt = --1-dz.d+ l)T h i c jednaCine kontinuiteta za racvu Vo = 2Vl' i uvodenjem konstante = 4( ~) \~u + A ~) +~R +~k + Ie ~ + 1. k. nakon integraljenja u granicama. L v~ 1 v2 gz = (Su +A.7-14 T= ProD/em 2. L.(1.7-14.Jcp +k -5) = c d 2~ (.~./2 gz / c + ~ C . I. ho=h+H-l. Pri otvaranju EMV voda istice u atmosferu. d. a.Jh+H- 2J2i u h EMV d. h. od h+H do h+H-ho' glasi: lC. . dobija se protok vode kroz jednu od sime2 tricnih grana V(z.Jh+2R-t.1e /~ Slika P.) d r 2 J2i}2 8cg. 1e. Iz jednaCine isticanj a t) . dobija se visina opadanja nivoa za vreme otvaranja ventila I ]2 /C"cT2+k-5) . a koeficijent lokalnog otpora ventila se menja po zakonu ~(t) = k / t 2 • Nakon atvaranja ventila nivo vade u rezervoaru spustio seza .Jh+2R-. D)T+(~R +Sk +~+A. ~ u' A.2.'Jt / 4.J"r'~k' RESENJ.E: Koriscenjem Bernulijeve jednacine postavljene za nivoe 0-1 .od 0 do T. T. Odrediti koliko jevreme otvaranja ventila? Poznate velicine su: d. D 2 1t posle razdvajanja promenljivih dobija se diferencija'na jednacina 2 t dt Do iz '/ct 2 +k =.(h+R)[ (h+ 2R)312 _ (h+2R_a)3J2] _1. h. Do. Poznate su sledece velicine: D.

7-16a) i b) cilindricnokonusnog rezervoara (sLP. U nekom trenutku vremena dijafragma poCinje da se otvara tako da se povrsina otvora menja linearno sa vrernenorn. dobija se vrerne praZnjenja sfernog rezervoara .l[ 2(/1 + R) - . d rcg VC z)==128vl z . cija je povrsina aI' i koeficijent protoka Ill' Pri tome je zaprerninski protok vazduha.A.2.al' Pl. Na dnu rezervoara povrSine A i vi sine Ii napunjenog vodom nalazi se mali otvor koeficijenta protoka Il i povrsine ao' koji je zatvoren dijafragmom. I. dobija se diferencijal vremena dl == - l:~.7 - h(h. cija se stiilljivost zanernaruje.7-15 aO .P.P.2.7.7-16. T RESENJE Problem 2.Pa. Dijafragrna se potpuno otvori. dijafragma potpuno otvori. Odrediti vreme praznjenja: a) sfern)g (sl. 4 2 Iz dobijenog izraza sledi da je protok linearna funkcija od koordinate z. 7-16b).15.2. Sve lokalne ::>tpore i kineticku energiju struje zanemari ti. u kome ulje struji laminarno.2. H. jednak zapreminskorn protoku vode. Rezervoar se prazni kroz prrlst cevovod.\1.H. odreduje se protok ulja . dobijene iz Pitagorine teoreme za srafirani trougao. h.7-16 RESENJE: a) 1z Bernulijeve jednacine postavljene za nivoe O~l: gz == ?v~T' uVrStavanjem koeficijenta trenja za laminarno strujanje A== 64v / vd. Poznate veliCine su: Slika P. Prime- nom diferencijalne jednaCine isticanja dV == V(z)dt== ~r2rcdz.2R) ] dz.Pri praZujenju suda okolni vazduh ustrujavau sud.KvazistaCionarna isticanja 253 Problem 2. H 0. Integraljenjem u granicarna od h+2R do h. u trenutku T. D z Ii b) Slika P. D. Poznate velicine su: R. kroz mali otvor na poklopcu suda. i uvrstavanjem veze r2 == 2Ch+R)z_Z2 -h(h+2R). Odrediti visinu tecnosti u sudu u trenutku kada se . d.

lnh+2RJ. fld 2h.d2.dz . d 2 rc V. 32vlD 2 1 2 2 h+Ho T2 = 4 2 (-2 Ho -hIio +h 1n-. . (z) +V2 (Z)]dt1 == --4. .4m. b) cilindricnim dnom. ' .2.-Jz-h)dz== 2 D [(h+H)3/2_ h 3/2_ H 3/2] =2935s.J2g +1. T= 12~vl[2R(h+R)_h(h+2R). D21f.5m. dobija se T.~L = 0.5m.) .fii h 3 fld2hfli . h b) Vreme prainjenja cilindricno-konusnog rezervoara sastoji se od dva vremena. t~O a) b) c) d) Slika P..2. . R = 0. i cl) polusfernim dnom. ito: prvog periocla koji se oclnosi na praznjenje cilindricnog dela rezervoara kroz dva otvora na razliCitim visinama sa protocima . Dati su podaci: D = 1m. Ro == 0. i to: vremena praznjenja cilindricnog dela 32v/D2 h+Ho+H ~ = d 4 g In I1+ H 0 ' i vremena praznjenja konusnog dela . 1 7 . c) konusnim dnom. P. h = 1m. H = 0. d = 20mm.17.254 Kvazistacionarna isticanja d fJ .7. (z):= fl4~2g(z-h) i drugog vremenskog periocla koji se odnosi na praznjenje cilindricnopoluelipsoidnog dela rezervoara kroz jedan otvor sa protokom 4 Primenom diferellcijalne jedllaCine isticanja za prvi vremenski period V2 (y) = fl--J2gy . 5"+H h dz -Jz-h fJ.62.• = D2. Problem 2. NaCi vremena praznjenja cilindricnih rezervoara (s1. d 2n · · [V. Posle racionaljenja poclintegralne funkcije. sledi: 2 · T:= 2 DJh+H(1.7-17 RESENJE: a) Vreme prainjenja sastoji se od dva vremenska periocla.7-17) sa: a) poluelipsoidnim dnom. h d gHo pa ce ukupno vreme praznjenja rezervoara biti T = T1 + T2 .

Ukupno vreme praznjenja rezervoara je T::: 7. a drugim je otvoten premaatmosferi. C. i menja se po zakonu 2 2 A(y):::D rc/4-r rc: 1z jednacine elipse: (rIR)2+(ylh)2::: 1.Pmo' RESEN1E: Pocetno stanje 0 ravnoteze odtedeno je sa dye veliCille. poluprecnik r je odreden izrazom r2:::(Rlh)2(h 2 _y2). Problem 2. ito: staticlcom deformacijom opruge.H. tada vazduh istice u atmosferu. Tz =15 fld 2 Tz = 2 2 /ii pa je ukupno vreme praznjenja rezervoara T =7. p. b) Prvi vremenski period je isti kao i u zadatku pod a).5s.4s. Sa gornje strane klipa nalazi se opruga krutosti c. "h = 888. d) SprovodeCi postupalc proracuna vremena praznjenja rezervoara kao i u zadatku pod a). Kada se u klipu otvoti ventil koeficijenta protoka fli povrsine pOpteCllog preseka a.J2i Sh[ (4) 0 2 -R 2 R 2 2JdY +(/i) y 2 JY::: 5 (5D -16R fld2 Iii 2 2 ) r. Cilindar je jednim svojim krajem potopljen u tecnost gustine p. a.5s. + T2 ::: 948. +Tz =613s . +T2 ::: 1143.15. promenljiva . U ptoizvoljnom a) Slika P. dobija se 2 '[.KvazistaCionarna isficanja 255 U drugom vremenskom periodu povrSina poprecnog presekana visini trenutnog nivoa tecnosti u rezervoaru je· .5 s.65. c) Prvi vremenski period je isti kao i u zadatku pod a). dok je drugi vremenski period /'Jii(D -4R )Jh =655. 2 z 16 Z In"'- - T=7. Poznate veliCille su: D.7-JlJt U fiksnom hidraulicko-pneumatskom cilindru moze da se krece klip teiine G. Wi 2g Ukupno vreme praznjenja rezervoara T = 7..7-18 b) . Tz = fl d2 Jii(D -SRo )v Ro=2)7. i iznosi Xo = (PmOA . G. dok je drugi vremenski period: 14 D2 Jh =849._2 D [(H+R)3/2_ R 3/2_ H 3/2]-3555 1-3fld 2R oJii 0 0 .po' fl.G) Ie. i visinskom razlilcom izmedu nivoa tecnosti h = P rnO / pg. Odrediti vr~me spuStanja klipa do nivoa slobodlle povrsi tecnosti. koja se dobija iz jednacine tavnoteZe sila G + cXo = PmOA.s..2. pri cemu je A = DZrc 14. 1z diferencijalne jednacine isticanja: -A(y)dy::: V(y)dt2' nakon integraljenja dobija se 4 T2 ::: fld 2 D . + T2 = 1182 s.

1 J h d2 .2. H. odrediti iz· jednaCine ravnoteZe sila G+c(XO-x)=PmA. IIII -D H Zo z t=T i Bernulijeve jednaCine za trenutni nivo ispod klipa i izlazni presek cevi l v2 p+pgz== PA <r-==9 ~ V(z) d.~ Precnik cevi kroz koju se vrsi . uVrStavanjem izraza za protok i integraljenjem dobijene diferencijalne jednaCine. Uvrstavanjem brzine v u izraz (2). ProIJlem 2. D.zo' Y. Kineticku energiju struje i sve lokalne otpore zanemariti. G./ Vz -VPmo . doblja se T= 32ylD In B+h+H 4 d g(1+ P.IInc vPmo cx r- !p. Rezervoar Vlsme h i slozenog oblika povrsine poprecno g preseka.7-20.2.7~18b). Promenljivi natpritisak vazduha moze Se .W~2Pm 1 po. h. 1z diferencijalne jedna- f dr:' == ( D)2 1MH dz.3164 V~T(l+ pgA) CB+h+H) -CB+h) . P. prazni se kroz cevovod za koji je po:z.1. Koriscenjem diferencijalne jednaCine isticanja Adx == f/dt. FP:fD - r- lin dx _ 2A2 I _ IA ."IIPmo -c(H-h0 )IAj • . dobija se 7 D 2[ 2 (d d C J-417[ . dobice se izraz za brzinu strujanja v. protok vazduha je V = J. Zamenom novodobijenog izraza za brzinu v u izraz (2) i njegovim integraljenjem. Problem 2. . Poznate veliCine su: d.nata vrednost ekvivalentIlOg koeficijenta hidraulicke karakteristike Ke ~ .32» u izraz (1).[ c. <J- c 1=0 I=t -=::: =- G RESENJE: Postavljanjem jednacine ravnotete sila za proizvoljni polozaj klipa pA = G+c[zo -(h +H -z)].7-19. Hidrocilindar se prazni kroz dugacki prosti cevovod pod dejstvom sile teZine kEpa G i sile opruge.sledi izraz za trazeno vreme T-~ Vl H-I".256 Kvazistacionarna isticanja trenutku vremena (s1. a zatim njegovim integraljenjem. c. 3/7 3!7] T=3 C d) 0. l. gA . V d T h (2) V a) Kada se za laminarno strujanje u izraz (1) uvrsti· koeficijent trenja A= 641 Re = My I vd . dobija se proizvod ----2 d c AV == 2gT(1+ pgA)(B+z) Stika P. dobija se vreme praznjenja cilindra T == =-4- D2n i B= G+c(zo -h-1-l) . dobija se brzina strujanja v. Opruga krutosti c ima staticku deformaciju ZOo Odrediti vreme praznjenja hidrocilindra ako je trenje u cevi: a) laminarno i b) Blazijusovo. i iznosi Pm==PmO-cxIA.7-19 pri cemu su konstante A (1) c+p Cine isticanja dV == Vdt.A) B+h 2 b) Uvrstavanjem koeficijenta Blazijusovog trenja (izraz (2.

Prema izrazu (2.2.x 2 i y == xi 12.l == 1/ aJ2Ke 2 u kome je a = d n/4 .la2g 1[-2 (xJlsz-X x~)dxlJd:-== ~La 2g 0 0 .J2i('\I6 +lSarcslll.Jz J.: se polarne koordinate r i cp (x=rcoscp i y==rsincp).-:12.J2ii 0 Sef frdrdcp)~·== __1_f.(l+sincp).)h • S "JlSz 6.Jz to njihovom zamenom u izraz (1) sledi T== 1 ~J[2f. Kada se vrsi kvazistacionarno preticanje tei<:')0sti uspojenirn sudbvima (. cije je resenje y = 3.z J.lz fdf h .z o. 2 z .znstadoIDl3Ir'IDlO pril'!ticaIDlje teclll®sii UIl spojenim sUIldovima Pod preticanjem se podrazumeva strujanje fluida izrnedjuspojenih sud ova.. i imajuCi u vidu da je povrsina poprecnog preseka rezervoara na trenutnom nivou promenljiva.2.7.. .lz -15z == 0. 2 3/2 +15zarcslll r::-::...Lafii 0 2 == 1 1 1 271: IS' nh [cp-2coscp+")(CP--2 sin2cp)] .-)..a.7.LaJ2i· fii 3/2 b) Iz jednaCina povrSi F j i F2 dobija se kvadratna jednaCina y2 +2y.['6z koja predstavlja jednacinu presecne hive izmedu povrSi F j i F2 • Kako se jednacine povrsi }<~ i F2 mogu napisati u oblicima y == ~ 15z . KVaJ!. sa kojima se dobijajednaCina kardioide r==J. k 2 0 H + 2.rJ r == 3 .7-20 ' RESENJE.l[f(l+sincp)2d(p]..J6z(~lSZ-X2..7. llfu '.Jz.povrsina poprecnog preseka cevi. 1.3). 2g 0 0 . T= 1 J..Kvazistacionarnaisficanja 257 prainjenje je d. dobija se izraz za vreme praznjenja (1) -J z a) Zbog jednostavllosti resavanja integrala uvod\.z J.lz) _ zx 2 = 0 b) izmedu povrsi Fj : x 2 + / == 15z F2 : x == 2y-Jz. x x3 dz21 D ' .J2i 0 f A~) dz= h 1 dxdy)!£.fzdz2/J..La..J2i 04(:c) .2) tada je protok tecnosti na osnovu Bernulijeve jednaCine za trenutne nivoe tecnosti u rezervoarima odreden izrazom ..y/ a) b) Slika P.w.fzdz== 0 0 h 271 r d h 271 0 .. Koriste6i izaz (2..J. Zamenom ove jednaCine u izraz (1) sledi: T= 1 fla.2.z"'.. ako tecnost ispunjava zapreminu: a) opisanu funkcijom: (x 2 + y2 )(x 2 + y2 _ 2Y. avo resenje daje jednaCinu x ==. . Odl'editi vreme praznjenja rezervoara..7.4) koeficijent protoka je f.lG 2g .

".2 Konacrio. Sv == 2.....7.'... 2.7. Po == 1.. do = 2mm..7.A.. 2........ A..... Nakon otvarallja ventila. Ta veza sledi sa s1.. avo. dz o Slika 2.. Diferencijalna jednacina isticanja (2..~P]-P1 V(z) = W-·· 2g(z+--") . (2. p] i P2 apsolutni pritisci koji u opstem slucaju zavise od koordinate z..... ~~~~do. ""..7. Postavljanjem . 1= Sm...5) dobija dz] == A 2 dz / (A] + A 2 ).. a tom prililcom U oslobodjeni prostor suda A ustrujava olcolni vazduh protokom Ti'o...6) ProDlem 2. A] == 1 m ........ " .. . pri tome vazduh ustrujava u sud A kroz mali otvor precnika do koji se nalazi na poklopcu suda. H = 2m..I2g I "r A (z)+A 2 ijz+ Pl~t (z) j J Aj(z)Az(z) • dz ......1) primenjena za slucaj preticanja glasi V(z)dl == -A] (z)dz] == Az (z)dz z . == 0... A2 == 2 m 2 .. voda pretice iz suda A u sud 13.2.....7. " ... te se na osnovu (2. Sudovi A i 13 spojeni su sa cevi precnika d.7-21.... d27f... 4 pg pn cemu su: !-l koeficijent protoka cevovoda kroz koji se obavlja preticanje..d... Su =0..Z2' odnosno u diferencijalnom obliku dz = dz] -dz 2 ... !-lo = 0......7.. primenom diferencijaine jednaCine (2.Odrediti vreme za koje se nivoi 2 vode izjedllace...5..... . Z rastojanje izmedu trenutnih nivoa i....Po H l..5) i njenim integraljelljem u granicama od hT do ho dobija se vreme zauzimanja llovOg ravnotdnog poIozaja .. to ove dye koordinate treba izraziti u funkciji od z.. i glasi z == z] ..2S8 Kvazistacionarna isticanja . " " . "" . . ustrujavallje je mogllee.7-21 RESENJE: Otvaranjem ventila V sud A se prazni... jer u vazdusnom prostoru suda A vlada potpritisakp".02.62. " V a) A AI u A2 B .5) Kako protok zavisi od koordinate z...7.2kg/ m 3 . (2. h T = 24 r. a diferencijali zapremina od koordinata z] i zz.!-ld 7f.. . ". b) Siika P..... Dati su podaci: d = 50mm.....

dobija se . S druge strane protok vazduha je Va = flo (dgrc 14) J2 Pv 1 Po' S obzirom da u vodom oslobodenu zapreminu sud a A ustrujava vazduh.7. I Diferencijalna jednaeina prainjenja rezervoara A.5. 2) ··fl d 2 .7-22.Kvazistacionarna isticanjtl Bernulijeve jednaeine za nivoe teenosti u sudovimaA i B u proizvoljnom trenutku vremena dobija se izraz za protok vode V = IJ. 0. KoristeCi geometrijsku vezu izrnedu koordinata z=z]-ZZ' i jednakost zaprernina: -Ajdz] ==A zdz 2 . V ==f. b) U slucaju da je venti! V2 zatvoren odrediti preenik cevi Do'u granisa ventilom VI.5. A2 :=: 2m2. d = 25mm. a 0 cernu je vee bilo reci u Odeljku 2. I:=: 2m. Sv] := 2. dobija se traZena veza izmedu koordinata dz] = A/Az dz. to zapreminski protoci vode i vazduha moraju biti isti (V = Vo)' Iz ove jednakasti sledi veza pg Pv = 2 z.Jlj =7588s.d2 Problem 2.4264. 3.1J2gp.==fl1a]~2gz pri cemu su koeficijenti protoka .p iJ._Z-= flod~rcJ2i (A] ] 2 +A 8 AA PO+(~)2 .cijaA lnu jednacinu praZnjenja rezervoara A i integraljenjem novodobijene diferencijalne jednacine.5). Zz i z.Pv I pg) .-4-v2g(z. treba naCi vezu izmedu koordinata z]. Da bi se ova diferencijalna jednaCina reilila.--- T AA a d ] 2 A] +A z fiV(z) J-. Istovrememin otvaranjem ventila VI i V2 voda pretice iz suda A u sud B.7. tako da vreme izjednaeavanja nivoa bude duplokrace sa novim precnikom spojne cevi. Dati su podaci: A1 = 1m2. odnosno punjenja rezervoara B prema (2. glasi: -A] dZ j == A2 dz 2 =V(z) dt.03. Zamenom ove veze u diferen. h:= 1m.Lz a2 J2gz. Sudovi A i B spojeni su cevima. Sk := 0. Sll == 0. dobija se vreme izjednaeavanja nivoa . RESENJE. L == 5m. u kome je koeficijent protoka fl:: (su +sv + A:~+ 1) -]12 := . A:::.2. d rc I 2 0. .. 2 . slede protoci V. Sv2 :::.· a) Postavljanjem Bernulijevih jednaCina za nivoe 0-1. I+L(flo d2O )2 Po fld Uvrstavanjem nadene veze u izraz za protok vade. CP Po 1 l+L(ilo d.U poeetnorn trenutkll razlika izmedu nivoa vode u sudovima je h = 1m. d~rc V(z):= flo-.)2 2 fld 4 vZ. a) Odrediti vreme izjednacavanja nivoa. D =50mm.-----.

7.s1'o. A.7-23 voV . i b) vreme za koje se nivai vade u \7.. P B It A2 Ho RESENJE Nakon uvodenja: povdina:p()precnih preseka ___ Slika 2. Odrediti: a) napor pumpe. = D5n 12.d. A\ koeficijenta protoka .... Poznate veliCine su: A]> A2 ' Eo. Kada se ova veza uvrsti u diferencijalnu jednaCinu preticanja vode posle integraljenja sledi T= A]A2 J~= ~ +V2 Aj +A2 h v 2 AjA2 (illaj +il2a2)1ii (A 1 +A2 ) fh. Iii (AI +A A1A2.4mm gde je brojna vrednost nadena metodom numerickeiteracije." +SVl+1)DO] = 68.417. _ -_ _ _ w _ _ _ _ . d. rezetvaarima izjednace.. +V2 )dt = -Ajdz j =A2 dz 2 • lz jednakosti zapremina-Aldz j = Azdzz . i povecanjem precnika cevi sa d na Do. "L.(Al~~12) dz.7-22 b) Nakon zatvaranja ventila V2.d j .343.~ =(Su +S1'] +/c ~o +1)-1/2 i fl. H.Sv. Istovremenim otvaranjem svih ve..fh 2) . s".tako da protok vode za vreme isticanja iz rezervoara B bude konstantan.2.Svl' /C.5)./. " a) Jk L 2 =Jij /«A . dok su povrsine poprecnih preseka a j = d 2 rc / 4 i a 2 == D 2 rc /4.8 s.d+ 1)- =0. L..zz' sledi veza izmedu koordinata dz z =. \1 d.J>. 11 -r'~:-~~~I: '1:1'__ '''-----------B Zj ::. I. h I". Koristeci uslov zadatka [*=TI2 dobija se novi precnik cevi Do =V4(F]d 2 +F2D2)2[/cl+«(.A vl A2 k V2 LD. i geometrijske relacije Z = Zj . I.1) odnosno (2.7. L -1/2 =0. H A II A lU ""'~ ~v~ V / tC\ L:7"'LA'/. Problem 2.260 Kvazistacionarna isticanja I j/2 il2 =(Su +2~k +S1'2 +/c D+1) FI =(Su +SVI +/c...7-23.~ 1.-.ntila poCinje isticanje tecnosti iz rezervoara A i B. (1) Brojna vrednost iznosi: T = 342.. dobija se novo vreme izjednacavanja nivoa T* = fl.do. ~ )_1 Z2 b) Slika P.: I ] =_ ___ - j dZ2 A 11 AI .a. novi koeficijenti protoka iznose fl. = 0. Diferencijalna jednaCina preticanja prema (2.::.. glasi: CV./. pri cemu je a. p. .. Na osnovu'izr~a (1).

b) T==~_l-(JH -/ii.Kvazis(acioncwlw lsticanja . Iz Bernulijeve jednaCine. Odrediti vremeza koje ce klip da se pomeri za hod h.[if. A A pri cemu su konstante A :::: D 2 n /4. d 41f. xo' p.A. Nakon otvaranja ventila V naCi vreme zauzimanja novog ravnoteil1og polozaja. C FAo ' .. Integraljenjem po x u granicama od 0 do H:::: hA I Ao' gde je H hodklipa hidro-akumulatora koji sledi iz jednakosti zapremina h A = H Ao' dobija se trazeno vreme I 128A~ 111 (FAo /cA)":"'xo T= d4nc In(FAolcA)-Xo":"h{AIAo ). Zanemariti kineticku energiju struje i sve lokalne otpore. koja je prethodno sabijena za xo' Kada na ldip hidro-cilindra deluje sila F=const tada ulje kroz cev struji laminarno.Sk'(.[jj +k).u 1 1 1 1 +c. Aodx = Vex) dt. = Ih I=T 1=0 RESENJE.7-25.· Usled dejstva sile F na ::==-=~==== klip hidrocilindra. h.0Zenjem sa d 2 n 14.ln ./2' H. postavljene za preseke opi.vl'C. To punjenje akumulatora uljem prouzrokuje pomeranje klipa.d 2.::: ~C. Problem 2..krecu klipovi tetine G1 i Gz spojeni su slozenim cevovodom prikazanim na sLP2.Vl +A*+l.vZ. fl .u+2tv +)'.dinamicka viskoznost. v. Diferencijalna jednaCina punjenja akumulatora glasi.Ij. + k Problem 2.-1-+1 ' i konstante k = ~o :0 Fa.c.7-241. ·-D o '-'-'.sane trenutnim polozajima klipova F c(xo +x) --"'D-r~· ===-==i=+==== I v2 +PA d2 o zamenjivanjem koeficijenta trenja za laminarno strujanje A=64/Re.7-25. Ao:::: D~1f. -k. Poznate veliGine su: dA.(. Do. 1 floa o 2 gde je z trenutna visinska razlika izmedu nivoa vade u rezervoarima i . c.RPC. Ova pomeranje Slika P. I.. d. Gl'Gz' l. D.U+C. Hidro-cilindri u kojima mogu dase.v. ulja kroz spojnu cev i punjenje akumulatora uljem. resenja se mogu napisati u sledeCimoblicima: '-) ) a) Yp==(flja )Ho-z]'g.A2 . fl= ~(. Poznate velicine su: F.c.vo +A:~+l. fll a 1J2i .7-24 opisuje x koordinata. Hidraulicni cilindar i hidniulicni akuinulator spojeni su sa cevi precnika d i duzine l. i Illi1. A j .. 261 flo == ~c..R2. U hidraulickom akumulatoru nalazi se opruga krutosti c. \ I . dobija se protok ulja . nastace strujanje . / 4 i 11= pv . V(z) = 128 11 1 Ao (cA -xo-x).2.

p.7-26 klipovi u hldrocilindrima pod dejstvom sile F miruju.2.~: +1)(~~)2 . i Do.Ho.ho.+Sk +A.a.d].A.D.Dl'D2 .7-27nalazi se u stanju mirovanja. Kada na gornji klip deluje sila F.2. P.2.2.7-27 Problem 2. Cilindri su medusobno razdvojeni pregradom u kojojse nalazi mali otvor povrsine a i koeficijenta protoka fl. u cilindrima precnika D. p.F. Sa donje strane veceg cilindra nalazi se opruga krutosti c.fJ.7-27. Odrediti vreme za koje ce klipovi pod dejstvom sile F zauzeti novi ravnoteZni polozaj. REfENJE' TraZeno vreme je .. Klipovi mogu.E:SENfE· ~= 1 S" +Sk +sv +A~~+(I. Poznate veliCine su: GI'G2 .l].Sk . Poznate velicine su: Do.d2 .7-26. U polozaju prikazanom na s1.S' R.l2' F.sv. ~u . Po prestanku dejstva sile F l1astaje preticanje iz HC] u HC]. tad a ce nastati preticanje ulja iz manjeg u veti cilindar. U tom polozpju je klip HC2 iznad klipa HC].2.. Odrediti vreme zauzimanja novog ravnoteznog polozaja.262 Kvazistacionarna isticanja RESENJE' Vreme zauzimanja novog ravnoteZnog poloZaja je 8 AA l'G G ~ld gde je koeficijent protoka T= 2 TC. Hidraulicki amortizer prikazan na sl.7-25 Slika P.G. C.Go. P. da se beeu bez trenja. Problem 2.[ii Al + A2 ] 2 H+-(-I __ 2) pg Al A2 SHka P.7-26 Slika P.

2.KvazistaCionarna isticanja 263. tj. 2 a) k v RESEN. Kada je rezervoar A prazan. Problem 2. odnosno Pm =k(x+hl)' Koristeci pocetne uslove (x=O.o (x+hr ). Odrediti vreme uspostavljanja novog ravnoteznog stanja u sistemu.s".2).A -. P. U toku punjenja rezervoara A.2 i 1-1 (koji se nalaze u tecnosti gustine P2)' koja glasi . pgA A . I (1) Iz jednacine zaprerninskog biIansa A2h2 = Ajx+AZ(x+z) dobija se veza izmedu koordinata A . Napomena: Tecnosti se ne mesaju. .:. PmO' Su .~O) 2Ao 1 [JL-(l+_C_. x= A 2A (h 2 -z).pgA· ' pri cemu hod manjeg klipa iznosi A 1 h= A A ·F. PosIe otvaranja ventila V poCinje preticanje tecnosti lz otvorenog rezervoara B u zatvoreni rezervoar A. tada je natpritisak u njemu PmO =0. Pm = Pmo) dobija se konstanta k = Pmo / hI' pa ce. Poznate veliCine su: Ai .rc / 4 i A = D 2rc /4.2. Ao pgA(l-----'L)+c----'L . P. Tada ce u proizvoljnom trenutku vremeria polozaj sistema biti kao na s1. pri koriscenju zaprerninskog bilansa. 1+ Z (2) Iz Bernulijeve jednaCine postavljene za preseke 2. mogu da se zanemare.zi' (i=I.hi' dp \.J2i (1 + P. hI = 0.Sk .2.7-28a). natpritisak iznad tecnosti menja se linearno sa visinom tecnosti u njemu. Zapremine tecnosti u cevi. Dva velika rezervoara A i B (s1. natpritisak biti odreden izrazom Pm = P.7-28b.AO)h _) F ] pgA . u kome natpritisak u prostoru iznad tecnosti raste linearno sa trenutnom visinom nivoa tecnosti.7-28 Otvaranjem ventiIa V nastace pretisanje tecnostigustine P2 iz rezervoara B ka rezervoaru A.7-28. sa konstantnim povrsinama poprecnih preseka Al i A z ' spojena su sa cevi promenljivog poprecnog preseka i napunjena su tecnostima gustiUa PI i P2 do visina hI i h2 .1E: Stika P. T= 1-W. definitivno. A A a povrsine klipova su Ao = D.

dobija se vreme zauzimanja novog ravl1otdl1og polozaja T=dz Iii Hf-h <Jaz-b (AA]A2 r---. Za razmatrani slucaj diferencijalna jednaCina (2. 1 2. .-= (Aj+A2)lld21t 2g +A A] A? - 4 8 2 )llad 2 1t 2 2 h2 fii[~ah.- Primenom. Kako protok zavisi od koordinate z.(d) ] +(sv +l.264 Kvazistacionarna isticanja . P2g(A1 + A2 ) P2 P2gh1 A1 + A2 .ja(H-h)-bl 2g L.PIgh] . gde je z visinska razlika izmedu nivoa slobodne povrsi okolne tecnosti i mvoa otvera kroz koji se vrili punjenje suda (s1.l== { Su +Sk +AT+[l..7. iIi visinska razlika izmedu nivoa slobodnih povrsi tecnosti u sudu ivan njega za slucaj podvodnog preticanja (s1. A2 ho ).1) ima oblik A(y)dy == V(z)dt.2.la~2gz. .3b).7. iz diferencijalne jednacine preticanja A 1dx:::: V(z)dt. a diferencijal zapremine od koordinate y koja govori 0 trenutnoj napunjenosti sucla.1t .31a)..l7vaz-b .: f.7.k +A1 Ci+1)(d) 2] ] 1 dobi6e se izraz za pratok tecnosti V(z):::: f. P2gZ=:Pm+PIghl+P2l(l. Kvazistac[(J>narlfRO isticanje prn tOllljenju iii iZlI":ll1njsnjn s1lI. i izraza (1) u kome se uvrstava x:::: h + h]> dobice se visinska razlika A] +A2 P2gh2 .\:+A2d2)T+ (v 2 - VI )2 2· +(Sv+S!c+AI~+1)2J 'I v{ l uz koris6enje: veze izmedu brzina v]:::: (d 2 I d l )2V2 dobijene iz odgovarajuce jednaCine kontinuiteta (~ :::: V ) i izraza (2) i (3). d.2.u+S.3) tone puneCi se kroz mali otvor povrsine a i koeficijenta protoka 1-1-. jednaCine zapreminskog bilansa A2h2 == Alh + A2H .7. A2 PmO lh1 +P2g(1+il] IA 2 ) Konacna.--.7.2.Pmo H-h==h2 .3. za kraj~ie ravnotezno stanje. tada na osnovu (2.7. to izmedu ovih koordinata treba naCi vezu.2) vazi izraz za protok ~/(z):::.-b-. uvodenjem kanstanti 2 A a == 1+ PmO 2 b =llhl + Pmo (h1 + .«li@va Kada atvoreni sud tdine G (s1. I _ '2 V. uz koris6enje diferencijahlOg oblika veze (2). i koeficijenta protoka 12 d2 2 2 11 d2 4}-]/2 f.

/r.V(z)dt.7. h.fii. o pgr:: D a) 1 d5 n . i korscenjem veza (1) dobija oblik /::: CZ+ho)3 -h.---h = 3 12G (!!. a) Gaz suda u pocetnom D trenutku ravnoteZe adreduje se iz llslova jednakosti sila: G = pg3"-4-hO' 1 posredstvom h veze (1) iznosi . ako je sud ablika: a) konusa. tdine G. x=Zh Y · Iz diferencijalne jednaCine punjenja suda A(x)dy '. .J2gz. Sud tankih zidova. d=h(z+h o ). G+pg"3 x n y = pg"3-4-(z+ho). Problem 2.. (3) Sada se lako iz izraza (2) i diferencijalnog oblika izraza (3) dobija vreme tonjenja konusnog suda x2 rc 1C D T= Y)Jfl.2. B. 1C D 2 ~ 2 4 2 dZ=lOafLJ2i(r..z) (2.Kvazistacionarna isticanja 265 Ta jednoznacna veza se dobija iz jedl1ac'il1e kvazistaticke ramotde sIf4 koja za proizvoljni vremenski trenutak glasi G+pgV(y)::: pgV(y..) "h-ho (4ho +Ihho +h ) * U slucajevima izranjanja i/ili tonjenja sudova veoma cesto je potrebno nacrtati sud u viSe uzastopnih polozaja. Odrediti vreme tanjenja. Poznate velicine su: D.z) .7-29.29* treba naCi dopunsku vezu izmedu koordinata. p. pri cemu je koordinata z trenutna visinska razlika izmedu nivoa slobodne povdi tecnosti i nivoa otvoraA. b) prizme sirine B. b) Za reSavanje integrala (2) Slika P. ~(x) y (2) u kome je pratok V(z) = lla.) \ \ f z"}"" (h o +z)2 () . dobija se izraz T= JV(z) dy . a. Sve napred receno vaZi i za sudove kaji izranjaju iz tecnosti.7.7) gde su: V(y) . l?ESENJE: Iz slicnosti trouglova D I h ::: do I ho = d / (z + ho ) ::: 2x / y.zapremina koja odreduje silu potiska. Ta veza sledi iz uslova kvazistacionarne hidrodinarnicke ravnoteze sila 1 2 1 d 2n .J2". slede veze D D ID (1) do =hho . fL.trenutna zapremina tecnosti u sudu i V lY.dY ::: 2a fJ. G. Kada se na mestu A koje se nalazi na nivou slobodne povrsi probusi otvor povrsine poprecnog preseka a i koeficijenta protoka fL sud tone. U trenutku kada je sud potonuo nivo vode u sudu je ispod nivoa otvora A. (stabilno) pliva na vodi. J. Radi jednostavnosti crtanja to se moze uraditii tako lito se na slici sud fiksira a menjaju se polozaji nivoa tecnosti.-)2 ..

ito: ~ .h1 ) koje su postavljene za polozaje sa s1.a~2gz1 dt 1 ' A1 2 ::: fl. Cilindricni sud tezine G promenljivog popl'ecnog preseka po visini pliva na vodi. G+pgA 1x 2 = pgAOhJ +pgA3(5+x2 +Z2 -hI) . Poznate veliCine su: Do. T2 .a~2gz3 dt3 . G + pgA1 (h1 .2.redosledno. Otvaranjem malog otvora na dnu suda povdine poprecnog preseka a i koeficijenta protoka fl.3).vremena punjenja dela cilindra precnika D2 .trenutku vremena G::: pgtdoBho.266 Kvazistacionarna isticanja b) 1z uslova hidrostaticke ravnoteie sila u pocetnom .7~30b-d.3).av 2 gh Problem 2.hJ + 5) == pgAOhl + pgA3 (8 + x 3+ Z3 . Ove veze sledeiz jednaCina levazistacionarnih hidrodinamickih ravnoteza sila G+pgA1 x1 ::: pgAo(5+X1 +Z1) . za koje se sarno dec unutrasnjeg prostora cilindra precnika D].Azdx 3 == fl..av2gz p. dx dx Za resavanje ovih diferencijalnih jednaCina.B' Dopunska veza izmedu koordinata dobija se iz uslova kvazistacionarne hidrodinamicke ravnoteze sila 1 1 G+pg2"2xBy= pg2"dB(z+ho ) i posredstvom izraza (1) ima obhk (4) Vreme tonjenja suda prizmaticnog oblika dobija se iz izraza (2) u kome treba uvrstiti diferencijalni obHk izraza (4). fl. do potpunog potapanja suda.2. Odrediti vreme za koje ce sud potonuti.ah"\l2g II-rho -----y=-dz Z 2 3 0 'liZ DB r. sud tone.2.vremena punjenja preostalog dela cilindra precnika D1 napuni.:-z~(2ho+h)vh-ho' p. i koriscenjemveze (1). P.7-30. h1 ' h2. i iznosi ho ::: G /pgAo' Vreme tonjenja suda sastoji se od tri vremenska perioda. i glase: . Gaz suda u pocetnom stanju ravnotde dobija se iz jednakosti sila G::: pgAoho.1. a. 8. p. G. potrebno je naci ~eze izmedu koordinata xii Z i' (j=1. D1 ' D2 ' D3.7-30 RESENJE: Radi kraceg pisanja u toku izrade zadatka uvesce se oznake za povrsine poprecnih preseka Ai ::: Di21( / 4 (i=O. Diferencijalne jednaCine punjenjiisudau pojedinim vremenskim periodima glase A 1 1 ::: fl. i iznosi / ::: (z+h O )2 -h~ T= y 2xBdy DB ho + r. i T3 .vremena tOIljenja do spoljne ivice dela suda precnika Do.::-::: r:::-f p.2..25) + pgA2 (5 + x3 . a. dobija se gaz suda ho::: ~P~C. a) fl·a b) c) d) Slika P.a~2gz2 dtz .

tezine G.°A I hl -(2-:i-.:::: r. ~ Au ~p RESENJE: x "" x ...podmornica oblika prizme.1)h2 -(2T. J. Z2 :::: H2 ' x 2 = hj ..:.~·--=.xI -0 Z2 =Tho A.w 8 T= 2 II S (1-_u)H+8---.7.}.Ulfii (A -A 3 2 A2 A3 2 . I I 3 3 3 Ao .p. H.A ) (""Ii H2 -" H1 ).2.A hj -(T. Date Sil sledece veliCine: G./ ho .Su. L. k pod konstantnim .:Z--=--.A1 A3 Aj .7.7-32 .o.::. koristeCi granicne uslove na krajevima pojedinih vremenskih period a Zj = HI' Xj =h j -H j -5.:. Prizmaticni sud teZine G.A ) (. G RESENJE: Traieno vreme iznosi SlikaP../H3)' Ukupno vreme tonjenja suda je T:::: 1\ +T2 +T3 • Problem 2. ~~.. X 3 • 3 3 3 3 267 ZI :::: -l 3 3 Iz ovih veza. naCi vreme zauzimanja novog 13 ~ H ravnoteznog polozaja. Yp.. sto se postize ubacivanjem vode u rezervoar A..r.31 Pro/Hem 2.1-.As ..H.l. Voda se ubacuje pomocu pumpe.~= r.1)5..Au) As pgAs SlikaP. o 3 3 3 Ao Al A2 Ao· f2(A I -A2 ) l A3 -A2 z3 =Tho +(T-T-T+ 1)h l A +lJo. h.atmosferskim pritiskom.Ul. 8 A A ~ A G As d.\u. pliva na vodi. pri punjenju rezervoara.g 0 I }.d. Naci vreme za koje ce podmornica zaroniti.2.la'li Lg j 3 ~:::: J. dliZine B.----·~ ~ ~ precnika d. H z = AOho. }. koja radi sa konstantnim naporom Yp' Smatrati da je.5.h 2 Al A3 r.1-32. A Ii A.-:-2 (A.A s' p. hI -0+ A x2 . te njihovim integraljenjem sledi: 2 AoA1 r. dobivaju se granice integraCije A A A A -A A H I = AOho-(Ao-l)hj-8.A.Sk' sv. napunjenje vodom do visine Hi pliva na vodi.?H..1)8. d. Poznate su L d h sledece veliCine: G.-:-2 (A ./ h1) . X3 =hl +h2 -H3 -8. §~ ~~ Au . Plovni objekat .Kvazistqcionarnaisticanja Ao -A Ao Ao -A3 Al -A3 ho --A-.Au. Da bi podmornica zaronila potrel:?noje povecati tezinu. Z3:::: H3 . r~1f'Zl'Z<'2iz=Z<'2iz===z:m vazduh u rezervoaru A.28. 2 2 2 2 Ao Uvrstavanjem diferencijalnih veza izmedu koordinata Xii z j u diferencijalne jednaCine punjenja suda.ld nJ2i (As .~ ) ('\IH2 ~'. B. A.'. Unutrasnja povrSina dna suda je All a ' spoljasnja As' Kada se na dnu suda probusi otvor G. H 3 ::::T ho.

.+lpg AAo JpgA -8 .2.. b.Ipri Ao Ao 8 j. Vreme potapanja plovnog objekta sastoji se od dva vremena. H.. na dubini h=O.268 Kvazistacionarna isticanja T= 2As ~ Yp . G. pri tome pravi otvore precnika d=lOOmm i koeficijenta protoka Il""O. r:.2.7-34.~ =(a -28)(b -20). .d 2 n.I.7-33.--(H +-'-h-8 j. sirine B=4m i visine H=4m) pliva na vodi. jer u komoru ustrujava voda. j. U jednom trenutku.I.. NaCi vreme za kojece plovni objekat da potone. . a natpritisak u komori menja se linearno sa visinom vode u komori (Pm = k· x). Debljina svih zidova je ista i iznosi 0= lOOmm. Ovim redom odrediCe se pomenuta vremena. _.I. . G lid ~ . Prazan plovni objekat tezine G=500kN (duzine L=10m..5m od nivoa vode.k..7-34 .. dimenzija a x b x H pliva na vodi.Gaz plovnog objekta. xI cemu su konstante A=ab Stika P. G Yp pri cemu je koeficijent protoka ~l= (Sli +2sv +2Sk +lvfi-+l)-1/2..P a • RESENJEa) Vreme zauzimanja novog ravnote±nog polozajaje !~ . dobija se iz jednaCine hidrostaticke ravnoteze G = pgBLho' i iznosi: 110 = pg~L = 1274mm. pri tome na dnu pravi otvor precnika d i koeficijenta protoka Il.51__ Ii H B Slika P.. U unutrasnjosti plovnog objekta nalazi se komora napunjena vazduhom koji je pod atmosferskim pritiskom Pa' Debljina svih zidova je o. U jednom trenutku projektil probija sarno dno plovnog objekta. RESENJE. ://. II pocetnom trenutku.'I///. '/ .vremena isticanja vode u atmosferu i T.vremena podvodnog preticfmja.. ProDlem 2. p. '/h . Plovni objekat tezine G. k. Odrediti: a) vreme zauzimanja novog ravnote±nog polozaja plovnog objekta. 8.62. ito: r.7-33 b) =-A H--gA .. b) do koje visine komora treba da se napuni vodom da bi plovni objekat potonuo? Poznate velicine su: a. T= Q. o P 0 A G ProD/em 2. d. Nakon toga plovni objekat tone.av2g g --+--11-8) pgAs g .J2i .. projektil po gada plovni objekat probijajuCi ga sa obe strarte.

dobija se iz jednacine hidrodinamicke ravnoteze sila . Prvi vremenski period dobija se uvrstavanjem izraza (1).. hl= BL (ho-h-5)+h=1l27mm. h2 ::: If -5.15 Ukupno vreme tonjenja plovnog objekta je T = r.-r.z.:. Veza izmedu koordinata x i y. Uvrstavanjem izraza (5) i diferencijalnog oblika.(B-25)(L-25) (H -ho ) == 972mm. jzraza (6) u diferencijalnu jednacinu (4).5 s == 26min4Ss. i diferencijalnog oblika izraza (3) u diferencijalnu jednacinu (2). (6") I Gornja granica integracije h2 sledi iz jednacine (6). \ \ .28)(L . odnosno CB .48. fl4~2gz . G:: pg(B .25)(L . Diferencijalna jednaCina tonjenja glasi dV = 2Vdt j = (B-20)(L-25)dy. kada se u nju uvrsti da je x=h 2 i y = If -0-h 2 i ima vrednost BL . J n 2g h '" pri cemu je gornja granica integracije h1 dobijena iz jedllacine(3) kada se uvrsti z=h 1 i y = ho -h-5..Bfi-g " d. (2) Iz jednaCine hidrodinamicke ravnoteze sila u toku tonjenja G+pgCB-28)CL-25)y= pgBL(z+ho -h)..28)(L . i njenim integraljenjem u granicama ad h1 do h2' dabija sci BL (B-28)(L-20) r. + 7.28)(L . T2 = f1. = 1604.28)dy (4) pri cemu je protok . d 2n r. d 2n (1) pri cemu je koordinata z visinska razlika vode van plovnog objekta i nivoa otvora. nakon cijeg integraljenja sledi Ii = fld n 2g .-V2 = 1-l--'\I2gx .Kvazis(acionarna isticanja Protok vode kroz jedan otvor je V= 269 . Diferencijalna jednacina podvodnog preticanja glasi dV = 2f/2 dt 2 ::: (B .25) .28)y x -ho _ _s:_ U = pgBL(x + y +5) i glasi BL-(B-25)(L--'25) BL y.26) (3) Z"" BL y+h. (5) 4 U izrazu (5) koordinata x predstavlja visinsku razliku izmedu nivoa slobodnih povdina van i unutar plovnog objekta. sledi veza izmedu koordinata: (B .d 2nfii 5(B+L-25) ("hI --V h2) =947. fld :Bfi-gCfh: -Jh) =657..

l.a.!.A s ' j. Plovni objekat pliva na vodi. 3 J.( .2. As pgAs .. 8.l. ~ ------~~J h H ~ Au ~ 7/. napuni u unutrasnjosti plovnog objekta do nivoa prvog otvora.GJ2iCH -h) pri cernu je konstanta All G · b = . U jednom trenutku plovni objekat pogadaju dva projektila na dubinama h t--.H -8)+h . Poznate veliCine su: G..G i H.270 Kvazistacionarna isticanja Problem 2.-~-.l. h. p. NaCi vreme za koje ce voda da se.. %~ "~ t fl.7-35 prave otvore sarno u jednom bocnom zidu plovnog objekta. fl. Au. a i koeficijenta protoka j. a. pri tome praveCi dye rupe povrSine .= 8 t Slika P.a . Projektili RErENJE' Vreme punjenja plovnog objekta do nivoa prvog otvora je T=2 As [(b+H_h)312_H312_b312+h312j.. H.7-35.

.

.

dt iii (3. to ce .j" ('1\.] = pv j tn Ovde treba napomenuti da se smerovi ortova normala iii i.1 Za analizu treba tloeit! !contro!nu zapremintt V ispttnjenu .271 30 PlIUMENA ZAKONA 0 PROMENI KOLICJ!NE KRETANJA 3. Zalkon 0 pll"omeni k®HCilDle Ikll"le1!:alllja stll"ujllle ]!»Jl"Ost<!H'e Za! geometll"ijslki. U tu svrhu posmatra se slozeni stmjni prostor s1. Ovaj presek se nakon promene vremena za dt pomeri u poloiaj i'-i ' koji se u odhosll na prethodni nalazi na rastojanju vidt i tom prilikom opise zapreminu dV.]1.1) pri cemu je iii art normale povrsi Ai' Na osnovu izr~a (3. pri cemu je sa indd. Za slozenusttujnu geometriju sa s1. a) \:=1 K t Vj =1 b) c) 1'v1. _I> I>~\ v.. Da bi se definisala koliCina kretanj~.3.)i veictorabrzine to ce element kolicine kretanja biti: . Za nalazenje sile reakcije na raspolaganju stoji poznati zakonmehanike 0 promeni koliCine kretanja. ogranicavaju sve cvrste povrsi slozenog strujnog prostora. .1b). dKi = dmi~ =pvidt dAivi = PVi2~lA. ii] poklapaju sa smerovima brzina Vi i Vi' S obzirom da ima n ulazrrihi promena koliCine kretanja stacionamog strujanja biti In I \ I izlaznih preseka. racvu sa n ulaznih i In izlaznih strujnih preseka. U ovom Odeljku bice izvedena jednaCina koliCine kretanja za slozene strujne prostore i za stacionarno strujanje fluida. == dAi vidt. odnosno kontrolnu zapreminu Ii: Dakle. posmatrace se bilo koji ulazni presek i-i (s1. Kako je koliCina kretanja vektor koji je jednak proizvodu mase (dm. u trenutku t.=pdV.1)dobija se i element kolicine kretanja ~V 2dA· i d·. u ovom slucaju.ka.oi svepovrsine Ai e ulaznih i A] .3..=n R '0 i-I j-j Slika 3. kontrolnu zapreminu.f/tttdom u kojoj se odigrava promena !coliCine kretanja.som i oznacen bilo koji ulazni.1a uocava se zatvorena kontura K koja obuhvata siozeni strujni prostor.3. na pr.izlaznih preseka. siozelllie Jedan od najvaznijih tehnickih problema u primenjenoj mehanici fluid a je odredivanje sile reakcije koja je nastalausled proticanja fluida kroz neki strujni prostor.1 koji predstavlja. a sa j bilo !coji izlazni prese!c.

~z .za laminarno strujanje u cevima krliZnog poprecnog preseka (Odeljak 2.=1 . Dakle. Rezultujuce sile pritiska koje deluju na ulaznim povrsinama Ai' odnosno izlaznim A) iznose n .3) ~se svodi na oblik m R = L(P. iii = PUI + P. iIi Busineskov koeficijent. U mehanici fluid a taj tip integrala seresava na sledeCi naCin: t v~dA=v.aCine kontinuiteta m1 = pTfI = pvAI .o eksperimentaJnjm odredivanjem profila brzina u preseku.kAk-2_1_t v~ dA=~kv.02 .)dt.L" P j=1 U - ~ f Aj V dA j ii j J 2 - '=1 . R .z .2) Prema opstem zakonu mehanike 0 promeni kolicine kretanja izvod kolicine kretallja pO vrel7leJZlt daje glami vektor JPoijizih slia. .1) i ~=4/3 .2)Ai iii /=1. i iznosi: ~ = 1.11».1.2 dA.retanja.2) sledi integralni.5) = LCPi A i +~imivi)i1i . m Put = LPiAini ~l ~z == - J~ Lp A ji1j" j ZnaIe minus u izrazu za silu pritisIea ~z potice ad toga sto su ove sile suprotnih smerova od smerova odgovarajuCih ortova normala..4. Kod razvijenih profila brzina ovaj koeficijent je poznat.5. salp.3) kome su: PUI .5. jedn. Ukoliko profil brzina nije razvijen..J .kAk vs. == p(Lv dA. kbefiCijent neravnomernosti koliCine kretanja predstavlja korekciju koja se pravi pri prelasku sa stvarnog profila brzina na srednju brzinu po preseku. Konacno.sila reakcije iIi sila otpora fluida i G . rh1 · J\ pvA J' == pV.R + G (3.L" P ~ f· Ai V.1. a 1 ~K =-2-V A s. (3. U jednacini (3.1.rezultujuca sila pritiska ulaznih preseka.LCPjA j J=1 +~jm/j)i1j +pV g .4).272 KoliCilla kretallja m n m 2 n dK= LdK -LdK.4) predstavlja koeficijent neravnomernosti kolicine lc.1 i izostavljat~em n indeksa "s" za srednju brzinu. S.k k f Ak Vk 2 dA .k A" k ' k ' Ck=i. Pritisci Pi i P j su relativni pritisci i imaju vrednosti + Pm za stanje natpritiska iii -P v za stanje potpritiska u preseku. J=! L(p j+P~ jv~)Aj ii j +pV g m (3.sila tdine fluida koji se nalazi u kontrolnoj zapremini. j=1 J '=1 j=1 J J J .k srednja brzina po preseku (shodno izrazu (2.rezultujuca sila pritiska izlaznih preseIea.\iAi ii. Prime nom ovog zakona lZ jednaCine (3.1. 8. jednaCina (3. n 1=1 . koriscenjem izraza (3. n·-Lv..j) gde je vs. .3).1. oblik: FR = . Koeficijent neravnomernosti kolicine kretanja je odnos izmedu stvarne kolicine kretanja odredene sa realnim profilom brzina ikolicine kretanja odredene sa srednjom brzinom po preseku.za turbulentno strujanje (Odeljak 2.3) treba resiti integral sa kvadratom brzine.+P~iV.·:::. tada se do koeficijenta neravnomernosti moze doCi. (3.

tad a je ta sila reakcije veze istog pravca i illtenziteta kao i sila otpora f1uida ali suprotllog smera.. Za odredivanje momenta rezultujuce sile reakcije u OdllOSU .. a koji glasi: moment izazvall promenom kolicine kretanja U odnosu na neku nepokretnu tacku jednak je zbiru momenata svih sila u odnosu na istu nepokretnu tacku. koja je u opstem slucaju odredena izrazom (3. C. preseka j-}.5)predstavljaju zbir statickog pritiska i dvostruke vrednosti dinarnickog pritiska.. na proizvoljno izabranu tacku 0.. Usled promene koliCine kretanja u nekoj geometriji u kojoj se odvija strujanje nastaje sila reakcije. odnosno zbir totalnog i dinamickog pritiska. ~+~imiVi Pj+~jmjVj' M oYJO Napadne tacke dejstva ovih sila nalaze se u Slika 3. koji je prikazau na sl.3. jer se njena pninena sllodi samo lia projektOVall/e ortova nonna!a u!aznih i izlazmh prese!ca !coji se poklapaju so. nalazi izmedu ulaznog preseka i-i i i z l a z n o g . Radi jednostavnijeg prikaza sa ove slike se izdvaja deo kontrolne zapremine koji se i . Ako se zeli odrediti sila sa kojom fluid deluje na cvrste povrsine koje ogranicavaju kontrolnu zapreminu..5). Cije su napadne tacke dejstva odredene vektorima polozaja Fa i F . a za to se. (3. odnos~o Rveze :::: -R. pale.. ~j . .Koli(tila !cretanja 273 koji predstavlja opsti oblik zakona 0 promeni kolicine kretanja primenjenog na proizvoljnu kontrolnu zapreminu slozenog strujnog prostora. koriste Bernulijeve jednaCine i jednacine kontilluiteta.. . Ova sila u odnosu na nelru karakteristicnu tacku. U I ovim presecima deluju sile pritiska / dinamicke sile: I M fo .2 tezistima preseka. Primenom zakona 0 promelli koliCine kretanja dobija se sila otpora fluida R. koja su u odnosu na tacku oodredena vektorima polozaja ~ i ~. Osim ovihsiia nakontrolnu zapreminu V deluju sila tdine pV g i sila reakcije R..V" g '. ! r .zr.3."dnacina (3. VeliCine u zagradama jednacine (3.7) .1a.2. Za prirnenu zakona 0 promeni koliCine kretanja potrebno je poznavati pritiske i brzille u svim presecima. . redosledno. stvara moment. a sto je ustvari OSllOVlli interes proracuna. iii osu... smerovima sreCb'l/llz brzlna it tim preseczma. Jc. a koji je prikazan na s1.5)je krajnje jednostavna za primenu. posmatrace P': B)mJ 1j se opsti slucaj slozene strujne geometrije sa n V I ulaza i In izlaza. m (3. dobija se rezultujuci moment sHe reakcije /I M = Rx ~ = LCPi + PPiVi2)AJi> ~ j=] j=l LCPj + PP jV~)Ajj1j x ~ + pV g x rg .6) Ovde se ustvari radi 0 primeni na neku masu fluida Ul mehamci dobra poznatog za/cona 0 momentu leoliCine !cretanja. p. Nalazeci momente navedenih sila. u R odnosu na tacku 0. .l <"':) t....

generatorom) transfarrmsati u drugi oblik energije.5). d 2 =d p I. Izmedu prirubuica 1 i 2 nalazi se krivina. i to u sledeCim slucajevima: a) a=75°. ~k =0.45 (sl: P..274 Kolieino hetonjo a sto nije nista drugo do jedan oblik zakolla 0 promelli momenta koliCine kretanja. V == vddzrr.3-2a aka u preseku I-lvlada patpritisak Pvl ==20kPa. medutim. tada se za savladavanje obrtnog momenta !vIoz mora uloziti snaga P (na pro prime nom elektromotora). okrece oko ose Oz ugaonom brzinom 0). za jedan ulaz i jedan izlaz dohija se trazena sila reakcije D2rr. Sk=0. a potom se iz Bernulijeve jednaCine za preseke 1-1 i 2-2 odreduje pritisak P2 P r 2 P Slika P..=0. I. Kroz cevovod protice V == 40 II s vode. a znaIe minus ukazuje da je ona suprotnog smera odsmera strujanja. R == P]-4-. aka se izmedu njih nalazi: a) postepeno suzenje (~==0. I.09m lsi v D = 1.3~2b) c) a=90°. 1d I D" 200mm. 14 == vDD 2 n /4 b) Ponavljanjem postupka iz zadatka pod a) dobija:se sila otpora R=-2579N. Primenam zakona 0 odrzanju koliCine kretanja. . koja je u odnosu na horizontalu nagnuta pod uglom a. tj. Preseci 1-1 i 2-2 su sa razvijenim profilima brzina. Problem 3-1. d 2rr.8) Ukoliko je obrtna kontrolna zapreminau radnim kolima pumpi i ventilatora.6 (st P.P2T+pV(v D -va) =2304N.3-1 Pz == PI +2VD . ako se pasmatra turbina tad a abrtni moment Moe daje korisnu snagu P.3{sl. Kroz krivinu protice V == 151/ s vode. Pro"lem 3-2.05 i Pm] == 20kPa.+1I==Of + :~~:~P)~Ol~~~~:/"~~omm.3-2c) d) a=180°. tada obrtni moment !vIoz daje snagu P == MozO)' (3. Odrediti silu reakcije tecnosti kaja deluje na krivinu. d 2 =80mm. na pr.k =0. d z=dJ .25).P.. d 2 =80mm.3-2d) e) za krivinu sa 81. . Tdinu vode izmedu prirubnica . koja se moze (na pr. == 0. P.3-2a) b) a==45°.Ako se posmatrana zapremina u kojoj se odigravaprbmena koliCine kretanja. a) Najpre se iz jednaCine kontinuiteta odreduju brzine strujanja v d == 5. Ovi preseci su sa razvijenim profilima brzina. Zanemariti tezinu tecnosti u krivini i visinsku razliku izmedu preseka 1-1 i 2-2..27m/ S..2('" + l)v d == 87193 a.8 (st P. ako su dati podaci: d] == 100mm.k =0. . Odrediti sile otpora koje nastaju usIed proticanja vode izmedu prirubuica 1-1 i 2-2.05) i b) postepeno prosirenje (1. jednaCine (3.

Pmo = 1 bar.1 dj d) a) b) c) Slika P.' :--:-'.112 ) .Yz2 ' (i=1.7.2).4 N.Koli6ilO kretonjo 27S 2 ' D ' -. dobijaju se sledece vrednosti za silu otpora a) R=249. za jedan ulaz i jedan izlaz. koja u vektorskom obliku glasi: +~[(l-(.dma. dobija se pad pritiska pri turbulentnomstnijanju kroz naglo prosirenje P 2 t-p = 2(V1 -v 2 ) = I p[ . d) R=360 N.-. D2 = 300mm. koje stoje u odnosu 2:1.Primenom jednaCine (3.2 = 0. e) R=165N .)vi]· predstavlja natpritisak P2 = +Pm 2' au zadatku pod R= (P1 + pv.1.2). (. U horizontalnu racvu dotice Va = 2501/ s vode. Nestisljiv fluid gustine p struji turbulen. iIi ponavljalljem postupka datog u Odeljku 2. (. Izracunati silu reakcije koja deluje na racvu. c) R=258 N.1. dobijaju se brzine Vi = 4V / di2 n (i=1.2) ipritisak u preseku 2-2 P2 = PI U zadacima a)-d) pritisak P2 e) potpritisak P'l.. -' .5.\ 1 =:>I . Koriscenjem jednaCine (3.Uvodenjem povrsina poprecnih preseka cevi Ai = di2 n / 4 (i=I. odreduju brzine strujanja 2 . .rrvo se iz jednacine kontinuiteta Vo == VI +f7 .3. )A2 cos (ii1 . koje daju rezuItujucu silu otpora R =~R. i veze izmedu protoka Ti1 = 2V2.5). D1 = 400mm.Odrediti pad pritiska koji je nastao proticanjem fluid a kroz naglo prosirenje.(P2 + pv. .. Ponavljanjem opisallog posmpka u svim zadatim prime. dobijaju se komponente Rx = (P1 + pvt )A 1 . )A 2 sin (111. kroz cevi precnika D1 i D2 . b) R=131.3-2 RESENJE. Problem 3-3.• '. protokomV. ex.1 = 0._.. RESENJE.. ~i = 1 (i=0. kroz naglo prosirellje ulaznog precnika d 1 i izlaznog precnikad 2 . = .2.(d 2 / dj). RESENJE. a iz racve isticu kolicine vode..3. V''.2) i koriscenjem jednacina kontinuiteta i Bernulija za preseke 1-1 i 2-2. pri cemu su brzine strujanja Vi = 4V / d?n \ \ Problem 3-4.U lllaznompreseku naglog prosirenja cevi je razvijeno turbulelltno strujallje. + R~ . .Pv 2' Isto vazi i za presek 1-1.)A1111 -(P2 + PV.. Dati podaci su: Do = SOOmm.ii2 ). = 60°.)A2i12 i njenim projektovanjem na koordinatne pravce x i y. 2]2 2 1. Ry = -(P2 + pv.tho.k)V( -(l+(.5).6 N.

bl = 50mm. Ry = -(P m2 + PV2 )-4-sma. i:= 2.12.cevi sa ziv()m.:= --6184N. pod uglom ~ = arc tg CRy / Rx) = -59. na X osu.a z = 300mm. i = 1. l 1. b2 = lOOmm.~ ==300 . i:::: 0. promene koliCine kretanja. koja ima pokazivanje h= 16ID11i. SI = 0.326mis.3-4 4V 1.kojaje postavljena.' Odrediti silu otpora tecnosti i obrtni moment koji su nastali. i=l. Dj :::: 40mm. za jedan ulaz i p 2 P 2 R = (Pmo +PVO)-4. P. PrOD/em 3-5. +R. 'trenje zanemariti.273 mis. d J = 30mm. kl 1. u odnosu se staticki pritisak pomocu U .k2'" 0.276 Kollcina kretanja o a) b) Slika P. Dati su podad: do = 50mm. = 60°. 2 D{n . d 2 ::: 30mm. a. a zatim'se iz BernulijevihjednaCina dobijaju natpritisci Pm. C. 2 b2 Stika P. i = 2. r = P mu +'2Vo -'2(Sj +l)Vj:::: DO2 n _ Primenom zakona dva izlaza - 0 {99667pa.6.8. odnosno ukupna sila otpora R::: JR. jednaCina (3. Iz horizontalne racve voda istice u atmosferu. 99629Pa.5).3-5 .no -(Pm) +PVj )-4-nj -(P m2 +pv2)-4-n2 2 2 D2 n _ 1 2 2 D2 n _ (1) dobijaju se komponente sile otpora 2 D2 n D2 2 DO n 2 J 2? n Rx :::(Pmo +PVo )-4--(Pm1 +PVj )-4--( Pmi +PV2)4cosu=3637N.24.15. = 7174N. U preseku 0·0 meri 1.50 • Do sile otpora moze se doCi i grafickim prikazom vektorske jednacine (1) a sto je uCinjeno na 81. prorneni kotiCine kretanja. Vi= D21 = {ll. n 2 1.3-4b. Ski = 0. usled.179 mis. S2::: 0. S= 0. a j ::: 400mm.

ima minimalnu vrednost. 1:. d 3 = 30rnm.567Nm. 1:. pri cemu je Aj = dj2 4 .1. U horizontalnu racvu doticu kotieine r~ i liz a iz nje istiee koliCina V~. SR3 == 0.~.12. )A 2 2 sin ~ .KoliCina Icrelanja 277 RESENJE Na osnovu pokazivanja manometra odredllje se pritisak u preselru 0-0 Pm ::= (Pm . Voda istice iz cevovoda u atmost"em kroz mlaznice na krajevima cevi. 0::: REfENJE: Najpre ce se na osnovu pokazivanja manometra spojenog sa blendom i prime nom jednacine kontinniteta rio == K. odredujll brzine strujanja Vi = Ii.p)gh::= 1977. l pri cemu su maseru protoci Ihj = pVj dj 2 rc! 4 (i==0. RESENJE Prvo se.8. a potom se koriscenjem odgovarajuCih Bernulijevih jednaCina i Stika P. pa da sezato gubici lisled trenja mogu zanemariti.1 =0.[jj = voD. H=40mrn. d2 == 2Smm. p.353rn / s i brzine strujanja u izlaznim presecimavi = 2. Dati su podaci: Do = 100mm.rc / 4 odrediti· brzina strujanja n dolaznoj cevi Vo = 2.OSN dok jednacina (3.021m! s i 112 ::= I.1.5) dobija se sila otpora R = {Cm2V2 cos~-lhl VI cosa)2 + (Pmdgn: /4 -f-liJovo + riliv i sina+ ri12112 sin ~)2 }1/2 = 11.09m ! s. Odrediti ugao y' tako da ukupna sila otpora tecIlosti. / Aj (i=1. Smatrati da je cevovod kratak. Potom se iz Bernulijevih jednaCina za preseke 1-3 i 2-3 odreduju natpritisci PI i P2' Ponavljanjem slicnog po stupka kao u zadatku P. nastala usled promene koliCine kretanja.R' P3 • .5.4.3-6 == arctgl r (h -I.736m/ s. Iz jednaCine (3.3). Problem 3-6.7) daje traieni moment M =mv 1(a 1 sina+b l cosa)-lf~v2 Ca 2 sin~ +b2 cos~)::= O. Protok vade se meri pomocu blende. Ovaj pritisak u zadatojgeometriji racve daje brzinu strujanja U ulaznom preseku racve Vo = 1. Cija jekarakteristika K =. 1:. d l = 40mm.3-4 odreduje se nkupna sila otpora tecnosti R.R2 =0. ProDleOt .2.2 == 0.O.7Pa. a 30°.3). Ciji izvod oR ! 8y ::= 0 daje ugao y Slika P.povrsina rc! poprecnog preseka cevi. ~ =15°. c. D z = SOmm.292m/ s. D3 = SOmm.(PI + pv~ )AI sina l . a. d i (i==1. D1 = 80mm.pv. na osnovu zadatih protoka. 2· (P2 +PV2 )A z COS~+(PI +PVJ )Aj cosa J' 5/2 pri kome ova sila ima minimalnu vrednost.1. Odrediti silu reakcije veze 0-0. SRl =0.2).2. c. Trenje u racvi zanemariti_ Poznate velicine su: f. B.3-7 .3 = 0.3-7.

Iz zakona o promeni kolicine hetanja 2 ~ 3 .Na samom pocdku treba napomenuti dasu preseci 1-1 i 2-2. +V2 +V3 dobivaju natpritisak Pmo = 28009Pa i brzine u izlaznim presecima v1 = 7 .4 ni . RESENJE. i jedmi'Cina: kontinuiteta. +R~)1I2 == 177. P. . visin ike razlike izmedu preseka A-A i izlaznih preseka mlazeva. Odrediti horizontalnu i vertikalnu silu koje opterecuju vezuA-A nastalu usJed promene kolicin~ kretanja. 2 d2 2 2 d] n . cx. Do =20mm.41 N.I Stika P.4N. v2 =7 . P = lOOOleg! m 3 • REfENJE' Prime nom izraza v = J2gh za brzinu isticanja mlaza. ~ D == lOmm. dole jeu krajnjem preseku cevi (2-2) razvijen . pri cemu srednji vertikalni mlaz ima visinu h=1274mm. Masa cevi je m.8N.~\\\.8 N.. profil brzina U preseku 1-1 Slika P. koje daju silu otpora R == (R. ali je suprotnog smera.+PV2 4Sm~+pV3 -4-:=11. l~l dobijaju se komponente sile otpora tecnosti 2 d2 d2 2 D on 2 1n 2 2n Rx :=: (PmO + pVo )-4-. Smerovi ovih sila ucrtani su na s1. Trazena sila reakcije veze 0-0 je . Bernulija i kolicine kretanja.= 30°.5. 2 27t . Fontana ima pet izlaznih mlazeva istih protoka. . Problem 3-8. 2 d3 n Ry =-pV] -4-smcx.3-9 .!-'PVj .istog pravca i intenziteta kao i sila R.~ =60°. N aime.\ ~m == 0. 2 Don _ '\' 2 d j n _ R = (Pmo + pVo )-4-no .PV1 -4. p. kao i teZinu vode u toj zapremini. dobivaju se horizontalna i vertikalna sila koje opterecujuvezu A-A a koje imaju brojne vrednosti RH == 0. od rezervoara A prema rezervoaru B. .18 N i Rv =: 6.38m! s i V3 == 7. i on iznosi /::.parabolicki profil brzina.3-S Prolilem 3-9. Zanemariti trenje u cevima. Zbog razvoja laminarnog strujanja u cevi gubitak lisled trenja uvecati za koeficijent n. Ulje gustine p i kinematske viskozIlosti v struji Iaminarno... . (. leroz cev precnika d i duzine t. koji odgovaraju priru!:pickim vezama cevi.301til S. U pocetnom preseku cevi (1-1) profil brzina je uniforman. Izmedu prirubnica 1-1 i 2-2 izmeren je pad pritiska.3-S. Dati podaci su: d:= 5mm.PV2 4cos~ == 177.278 Koliaila kretanja jednaCine kontinuiteta Vo::: V. Odrediti sile koje opterecuju vezu 1-1 naistezanje i smicanje.8.36rn! s.COS CX. ~R = 0. sa razliCitim profilima brzilla.

koja pri protoku ri = 0 ima statieku eleformaciju a.m. 4 Projektovanjem sile R na koordinatne pravce x i y dobijaju se komponente'sile d 2n ~ d 2n _ d 2 rc - otpora tecnosti Rx = (Ap-"3 Pv 1 2 d 2 rc )-4. Zakon 0 promeni koliCine kretanja.2 = 2 i ~2 == 4/3 (v. ProD/em 3·10.2 V 1 = P-h v = ''1 -r ro TC _f( n .39). Odeljke 2. i-i i 22)." Rs == (p--1 + m)g . Ispod oboela je disk. P. Ispoel eliska je pricvrscenaopruga~rutosti c. 1-1 ix-x.1.5. 2 2 d d P Ovde treba napomenuti da se gubitak usled trenja ne moze odrediti kao 2 A·11 d ·v 12. /1. Voda istice protokom Ii iz vertikalne cevi poluprecnika roo Na izlazu iz cevi nalazi se koaksijalni obod poluprecnika R.zine i pritiske. a. ri Ii R '/0 = . iz koje slede veze izmedjlibrzina .parabolieki profil brzina.brzina u presecima:l-1. Ry (Pn = PTg1. 0. R . -+nA-P 12 P 22 d2' 2 2 2 posle zamene koeficijenta trenja izrazom (2. za razmatrani slucaj glasi R=[!J. U tu svrhu se uocavaju tri preseka (s1.. p.08d Re.P2) to s6 iz Bernulijeve jednaCine P1 v P2 v Iv -+0.5). jednaCina (3.Kolic~ita !creta17ja 279 je uniforman.P--+P(P1-P 2 )V"-4-]i -PTg1 k .p . jer ovaj izraz vazi sarno za razvijeno laminarno strujanje. Zato se ovaj gubitak racuna leao da je strujanje potpuno razvijeno. jer se strujanje u cevi razvija od unifornmog do razvijenog parabolickog profila brzina i to na duzini 1 = O. ~1 = 1. koeficijenti neravnomernosti kinetieke energije i koliCine kretanja imaju vrednosti: 0. Ri =Rx 4 a njihovi smerovi dejstva su ucrtani na s1. ali se On uvecava sa koeficijentom n koji ima vrednost od 2 do 2. Prema tome. m. profile . a u preseku 2-2 razvijen . Oelrediti krutost opruge koja pri elatom protoku ddi disk na rastojanju h. Kako je ovde ree 0 razvoju laminarnog strujanja (v.3-lOa) 0-0. a pri zadatomprotoku V se nalazi na rastojanju h. P.p == P1 .4 i 3. odnosno sile koje opterecuju vezu 1-1 na istezanje ismicrinJe d 2n . i za njih primenjuje jednacina kontinuiteta V = voro2n = v2rnh = v1 2Rnh. koji je pri protoku RESEN1E: Najpre treba odrediti odgovarajuce b. dobija kvadratna jednaCinaza brzinu eije je pozitivno resenje v = _ 32nlv + (32nlv)2 + 2!J. Pri isticanju vode strujarije izmedju diska i oboda je radijalno. to je gubitak usled trenja veti nego kod potpunog razvijenog laminarnog strujanja. mase V = 0 priljubljen uz obod. -=:-+0.1): S obzirom da je pad pritiska izmedu preseka 1-1 i 2-2 poznat (!J.1 = 1.1.3-9. Poznate veliCine su: ro' V.

d.Pd ) / (a + h) . l Kako za disk (s1.1). tj. P.3-10b) vazi jednaCina ravnoteZe sila Pa + c(a +h) = mg to sledi da je potrebna krutost opruge c = (mg . za vojne i civilne potrebe. Na slici je prikazan fluidicki logicki element "ILl".P1 . Po = Pa . u kojima su protoci vazduha V2 iii. koja je prikazana na s1.D=C b) B IZLAZ ILI C 1 1 0 D 0 0 1 0 1 1 TABLICA ISTINITOSTI Slika P.P2 (P2 > P1)' 1. RESEN. P. V. Pv c(a+h) =2 v1 (7.) poljem potpritiska.Pvo i p:= Pa . Odrediti sile otpora vazduha koje opterecuju fluidicku komponentu.3-11a (a . p. b. 1i. pri tome smatrati da je strujanje vazduha nestisljivo. a. Svi kanali kroz koje struji vazduh supravougaonog oblika visine h.3-11 bna oblast strujne tehnike koja se koristi u sistemima prenosa informacija i upravljackih signala.Pv ' kao i da se isticanje vrsi u atmosferu (P1 = Pa ) tada se dobijaju odgovarajuCi potpritisci a) Pvo = 2(vo -v1 ) P 2 P 2 2 . kod koga se ulazni mlaz vazduha (UV') protoka V upravlja pomocu vodova A i B.3-10 Ukupna siia pritiska koja deluje na disk. R2 r fR b) SIiIca P. kod digitalnihracunara i 1i sistemima automatizacije. PoznateveliCine su: a. PrOD/em 3-11.280 Kolieino hdanjo 1z Bernulijevih jednaCina za preseke 0-1 i O-x " strujne 1~ v Po Vo P V P1 V -+-:=-+-:=-+1 p 2 p 2 P 2' 2 2· 2 i kada se uzme u obzir da su pritisci Po i P manji od atmosferskog..r/2' Po . kod qtketa i projektila. tako da iz logicke komponente postoji sarno jedan izlazni rnlaz C iii D. a sastoji se od komponenata izazvanih konstantnim (Pvo) i promenljivim (p. je '2 r 2 PV I 2r 11:dr = Pvoro 11:+-Pa = Po +P = Pva ro 11:+ pv ro 411:h 2 2 lln--ro R ro (1-2 R2 1 ? )J .. Primenjuje se: u avionskoj tehnici. ledna od osnovnih fluidickih logickih komponenti je komponenta "ILl".. dakIe.. h.IE: Fluidika je pose- A ULAZ A 0 0 1 1 ~ B 0 1 0 c . u medicini.

tada bi trebalo da postoje cetiri logicke komponente "ILl" koje bi imale odgovarajuce izlazne signale koje im diktira binarni zapis broja. P. Ova cinjenica se moze iskoristiti na pI.. pa dogadaj E = C + D = C + C. a sto zavisi ad odnosa protoka i pritisaka u upravljackim vodovima A i B.KoliCiila Icretallja 281 sematski na s1. pak. koja ce se opisati dogadajima izlaznog mlaza C ili D. Brzine strujanja su J/o VJ V Va +V. Primenom zakona 0 promeni koliCine kretanja.dogadaji C iii C = D.(p + pv )ad sina. pa se zato i naziva bistabilni element. predstavljaju dogadaje "lazan" iIi "tacan".. tabelu sa s1. leao i sile i Ry ' ali Sil suprotnog smera. pa vaZi C = D.~ Problem 3-12. pri projektovanju fluidicke komponente "ILl" treba voditi racuna cia se kao izlazna velicina pojavi sarno jedan mlaz C iIi D. 2 Ry = (Po + pv~ )bd . avo svojstvo prijanjanja mlaza uz cvrsti zid . P. Da bi se odredila 8ila otpora nastala lisled skretanja ulaznog mlaza treba odrediti odgovarajuce brzine i izlazrn pritisak. koji se ugraduju u izlaznim kanalima (vodovi "0" sa 81. U fluidickim komponentama obavezno treba da postoje vodovi za ozraCivanje. +V2 2 va :=: bd' vJ = hd' v2 = hd' v =.PJ +p(v. ad 1z Bernulijeve jednaCine. -v~)lhd-(p+pv2)adCoscx. u kojoj vlada temperatura t=20°C. ako se zeIi dobiti broj 13.. R. P.3-11a) iIi centralno .3-Ub). u logickom smislu. Tako na pr. pa se za komponentu "IU" moze napraviti tabela istinitosti (v. Da bi se ova tabela istinitosti ostvarila.= 3 m3 / s vazduha. sledi P=Po+2Vo-(~+1)v p[ 2 2] . slede leompollente sile otpora vazduha =[P2 . sa binamim brojevirna 0 Hi 1. postavljene za ulazni i izlazni mlaz. iIi. Rx. U logickoj komponenti "ILl" mogu da se ostvare dva stabilna stanja. taj ulazni mlaz vazduha iz komponente moze da istice kroz jedan od dva izlazna otvora C ili D. usled prerade radnog materijala nastaju isparenja. kornbinovano. predstavlja sigman dogadaj. koji u binarnom sistemu ima zapis 1101. iii.3-11). pri projektovanju digitalnih racunara iIi upravljackih sistema. Izlazni mlazevi . jednaCina (3.Koanda efekat.. je osnovno svojstvo koje se koristi pri radu fluidickih komponenti. Dogadaji C i D mogu se poistovetiti sa upravljackim signaIima "iskljuceno" i "ukljuceno". pale. Za odvodenje ovih isparenja iz prostorije treba obezbediti ri. a ne nikako oba istovremeno. po Bulovoj algebd.na mestu ostre ivice "0". Tako na pI. Princip rada je sledeCi: vazdtih pod pritiskom dolazi u komponentu kroz ulazni vod UV. Ovi dogadaji Sil kornplementarni. Zato je u zidu ugraden aksijalni ventilator koji ova isparenja izbacuje u atmosferu. kada daminira upravljacki mlaz A. Da se isparenja nebi prenosila u susedne radne prostorije u njoj treba obezbediti potpritisak od 5mmvodenog . Sile otpora koje deluju na fluidicku komponentu su istog intenziteta. U jednoj fabrickoj prostoriji.5). Element "ILI" moze da ostvari dva stabilna stanja. tad a ce ulazni mlaz da priane uz zid desnog izlaznog kanala.

Izduvni gasovi iz motora isticu vertikalno na dole brzinom v=600mls.Kad raketnog motora postoji sarno jedan karakteristicni presek koji je na izlazu motora i kroz koji protice maseni pratok izduvnih gasova IiH rilo' S obzirom da gasovi isticu u atmosferu dejstvo sHe pritiska izostaje tako da se iz .2.5) dobija sila reakcije R = rn 2 v2 -lnlv 1 = (m J +mO)v2 -m J VI = 13377N.3-12 pri cemu je gustina vazduha odredena izrazom (1. prema Odeljku 1.Ina = 1 kg Is. Avion leti u uslovima koji odgovaraju standardnoj atmosferi na visini od z=5000m brzinom od vJ = 280m/ s. Kompresor Komora za Turbina sagorevanje Promena koliCine kretanja odvija se Slika P. RESENJE.49kg / s. Turboreaktivni motor samo u pravcu ose motora. U turboreaktivni motor dovodi se rno = 0. Nadena sila reakcije turboreaktivnog motora predstavlja za avian aktivnu silu kojom motor ucestvuje u njegovomletu. tj. RESENJE: U uslovima standardne atmosfere na visini od z=5000m.7E: Trazena sila reakcije je D n -d R==p . te se zato iz jednacine (3. d=400mm. Odrediti ubrzanjesa kojim avion vertikalno uzlece.3-13. Za vertikalno uzletanje aviona maseM=6t koriste se dva raketna motora protoka vazduha In = 50 kg lsi protoka goriva . RESEN. Problem 3-14. taka i u izlaznom preseku motora.188.1) i iznosi kg P=(Pa-Pv)IRT=1. ()drediti silu reakcije mlaznog motora. Pa = I bar .282 Ko/ic"ina kretanja stuba (Pv = 49. Odrediti silu reakcije kojom ventilator deluje na zid. 7kg / s goriva. cijim sago:evanjem na izlazu iz motom izduvni gasovi isticu brzinom od v2 =: 600ml s." Pl vld~1I: / 4 == 40. Na krilima aviona nalaze se turboreaktivni mlazni motori ulaznog precnika d J == 500mm.05Pa). Ovde treba napomenuti da se iz jednacine (3.5) eliminisu sile pritiska jer atmosferski pritisak vlada kako u uiaznom.9.+4P~2[ 1-(-) v 4 d 2n D 2 2J =4026N " Slika P.736Slcgl m 3 • Sa OVOID d gustinom vazduha i brzinom leta aviona vJ dobija se ulazni maseni protok vazduha u motor ml . Dati podaci su: D==500mm. silu kojom on ucestvuje u 1110 kretanju aviona.• 3 m Problem 3·13. gustina vazduha iznosi Pl == 0.2.

step en rakete ukupna masa masa gonva i mj [t] Ingi[t] 1 161 147.lem 3-15. odnosno I) ::: 210. s Slilm P. mgt =: 209 .2 Tabela T.35 s. Odrediti koUke sile potiska rakete se ostvaruju u pojedinim stupnjevima. uzletanju J\.2. U (i = 1. Sila reakcije R j koja se dobija isticanjem gasova sagorevanja je sila koja obezbeduje let .lE· Pre lansiranja ukupna mas a rakete je In =: Ink + In) + 1n2 + 1713 toku rada nekog stupnja rakete maseni protok goriva je rhgi ::: .4 8.J g dobija se vertikalno ubrzanje sa kojim avion uzlece a= ~f(n1+}iJO)v-g:=0.potisak rakete.[ a = 2R .3-15 . Integraljenjem izraza (1) dobija se zakon promene mase goriva stupI~a koji je u radu t Ingi(t):=mgi(l -).jl.3-14 Pro/.6 34.2 3 9.2t. 3-15. Iz jedriacine kretanja aviona u vertikalnorn pravcu pri '-"-... odnosno sile potiska Ri = -RZi := lilgill (3) koja ima brojnu vrednost R):= 2450kN.3-15 Nakon potpunog sagorevanja goriva u nekom stupnju raketa odbacuje taj stupanj cime se smanjuje masa rakete i postize njeno dodatno ubrzanje. b) Pri vertikalnom letu odrediti koliku brzinu i na kojoj visini ima raketa neposredno pre odbacivanja prvog stupnja.7l gi .71 s. ti (2) a) Zakon 0 promeni koliCine kretanja raketnog mbtora daje silu reakcije. b) Iz izraza (2) sledi da se masa goriva pri kretanju menja sto znaCi da se kretanje rakete mora tretirati kao SIika P. Pri sagoreval1ju goriva u pojedinim stupnjevima rakete ostvaruju se konstantni maseni protoci mg) := 700kg / s.3) (1) pri cemu je znak minus zbog smanjenja mase goriva. a) Brzina gasova sagorevanja l1a izlazu raketnog motora je u:= 3500m/ s. dt ti ding. RESEN.5 2 37.2 t ukupne mase pojedinih stupnjeva i goriva u njima date u tabeli T. Kolicifta kretanja 283 jednacine promene kolicine kretanja (3. pri tome silu otpora vazduha zanemariti. Jedna trostepena raketa (Ariane) ima masu kapsule Ink ::: 1.. R 2 := 721kN i R3 := 59.: : : . Iz izraza (1) dobijaju se vremena sagorevanja pojediI1ih stupnjeva tj ::: mgj /.5) dobija sila reaktije isticuceg rnlaza R ::: (ril + rilo)v. 12 := 168 s i 13 ::: 482.39~.5kN. rhg2 ::: 206kgl s i mg3 ·:= 17kg/ s..: = const.

12) dok pri veCim visinama.gdt . h u koja definise trenutni Divo vode u cisterni.u sledeCim slucajevima: a) cisterna rniruje..(m-Ingl-)lnCIn-m gl -)-mlnln+mgl - gt 2 Zj ==-2+ut{1+Cmg1 -1) In (1--. lcao i sto je dato u postavci problema. Problem 3-16.284 Kolicina hetan/a kretanje tela promenljive mase. kada je brzina velika.23km. u kojoj se nalaze lokalni otpori usisa t. . kao i silu otpora. tieba uzeti u obzir. U autocisterni je voda koja istice kroz krtatku cev precnika d.3-16 konstantnombrzinom U . Masa rakete u prvoj fazi leta je mCt) == mo +mg] (t) pri cemu je Ino == m-Ing] == 61. ima reSenje In v=v o -gt+uln () Ina +mg] t Ova brzina rakete (v = dz / dt) daje zakon kretanja utl [ t t t] . koja uz koriseenje pocetnih uslova z=O. t=O. Ova analiza omogucava da se u prvoj aproksimaciji kretanja.7t.--:) = 143. mg! t1 t1 t] 1z ovih resenja dobijaju se brzina i polozaj rakete neposredno pre odbacivanja njenog prvog stupnja mg1 v1 ==-gt1 +uln(1+-)=2206. gt~ r In Ingl ] Dobijena resenja nisu sarno prve aproksimacije zbog zanemarivanja sile otpora vazduha. vee i zbog toga sto je ubrzanje Zemljine teze promenljivo sa visinom po zakonu g(z) = go (R+Z)2 ' pri cemu je R=6368 km poluprecnik Zemlje i go = 9.81m/ 8 2 • Jasno je da pri tacnijim proracunima ove efekte.5m/s..u Ino +lng1 (t) .2. vazduh je razreden a njegova gustina je mala. Neposredno posle lansiranja kada je brzina mala raketa se kreee kroz gusee slojeve atmosfere (poglavlje 1. sila otpora vazduha moze zanemariti. u i ventila Sv' Odrediti sHu reakcije isticueeg mlaza u funkciji 9d visine h i. i b) cisterna se kreee Slika P. Ina z(t) == --2 +(vo +ulnm)t+-.Rv + R z (5) pn cemu je Rv = A C w pet) v (t) / 2 sila otpora vazduha u kojoj je C w koeficijent otpora rakete. lednaCina kretanja rakete glasi (4) mCt) dt 2 dv ::= -mg . v = Vo = 0. Ovim zanemarivanjem koriscenjem izraza (3) i (4) jednaCina kretanja (5) se svodi na jednacinu ding] Ct) dv = .

· Primenom zakona 0 promeni koliCine kretanja za pravac kretanja glisera dobija se sila reakcije R=pV(v-u)=812.::--~.1.l A.3. 16/27 = 0..1/3 stepen korisnosti maksimalan.l == 11 ~~u +~v + 1 koefieijent protoka. Problem 3-17.':" " maksimalni stepen korisnosti.z:. Odrediti silu reakcije mlaza vazdu.41N. ·. Okolna .· Posmatra se kontrolna zapremina u kojoj se odigrava proa) b) mena kolicine kretanja a koja je Slika P. Odrediti pri kOI11 odnosu brzina u/v prikazani sistem ce imati v <.1 7 7 b) pri cell1u je zbog kretanja kamiona v..593.7. RESENJE. S1). snaga Po korisnosti sistema = Inv 2 12 = pAv 3 12.5) daje izraz za silu reakcije: a) R==pVv=2Pghcp-d-n. Hidro-gliser se pokrece aksiji:tinim ventilatorom bez kuCiilta pri cemu elisa iza ventilatora stvara horizontalni mla~vazduha precnika d=lm koji ima apsolntnu brzinu strujanja v=45m1s.U relativna brzina isticanja vode. dobija sedade priodnosu u/v=.!!.=4(1-!i.gde su:A == d 2n 14 povrsina poprecnog preseka i f. .i==.J2gh. a brzina isticanja odrednja je izrazom v == <]) . Karakteristicne brzine na ulazn i izlazu kontrolne zaprell1ine sU V-I.. Mlaz udara u lopaticu koja se nalazi na kolicima i pri tome ih pokrece brzinoll1 u. Ovar~az vazduhaizaiiva kretanje glisera brzinom u=54 kmlh. Kroz fiksnu mlaznicu povrsine A istice horizontalni rnlaz vode brzinom v.3-17 prikazana na s1... Prolllem 3-18. pa ce korisna snaga biti .~8.u)2 .P. S obzirom da u izlaznom preseku eevi nema kontrakcije ll11aza to je koeficijent protoka brojno jednak koeficijentu brzine (w=<])).ha i.. 5ada se inoze odrediti i stepen yt=B./. pa n OVOID slucaju jednacina (3..J2gh . Kroz rnlaz vode uloze se kineticka energija. i on tada ima vrednost ytm~ =. = R u . V = f.). tj. RESENJE.Kolicina krelanja 285 RESENJE Prema izlozenom u Odeljku 2. Ovako odredeni protok i brzina isticanja vaze za oba dela zadatka. R == pV(v-U). . snagu koja omogucava kretanje glisera. atmosfera je definisana veliCil1ama stanja Pa ta Pa = Ibar i ta == 30°C. Po v v Nalazenjem izvoda oytlo(ulv)=O.3-17 b. USled isticanja vode promena kolicine kretanja odvija se samo u horizontalnom pravcn. trenutni protok vode odreden je izrazom .ka P. Primenom zakona 0 promeni kolicine kretanja za pravae kretanja dobija se sila reakcije koja gura kolica R = 2 P A (v .

. Ejektor prikazan na sl.------ 3 Stika P. iste gustine. Mlaz primarnog fiuida istice u cev precnika d 3 i pri tome povIaei sekundarni fluid.286 Kolicrincz kretczll/a pri cemu su p==p"IRT=1. Odrediti porast-promenu pritiska. Poznate veliCine su: p. Ejektor . i b) u ejektoru (cev za mesanje i difuzor). n.l/ ·D == pV (v-u). tj..3-20 2 v su ' 2V. V..lm.lE: Traieni obrtni moment je j\."" .25ml s.3-21 se sastoji od: mlaznice..-. . d rc 60 Problem 3-21.1 U == .~- '~~~5-------------~~'l ~ ----\. Smatrati da u izlaznom preseku mlaza primarnog fluida on povlaCi sekundarni Cev za mesanje ~'"<> -. a) u cevi za mesanje ako je ona kratka i trenje u njoj se moze zanemariti.. Ko10 se okrece konstantnimbrojem obrta n 1~1 e/min). U kanalu pravougaonog preseka dubine H==2m struji voda srednjom brzinom 11 == O.3-21. U mlaznici se nalazi cev preenika d l . ZanemarujuCi silu trenja i kontrakciju mlaza odrediti silu reakcije koja deluje po jedinici sirille brane.1- ".. => v If =-ol-Slika P-3.' 2 H N P'£SEN.9. v Problem 3-20. Segnerovo kolo se sastoji od dye radijaine cevi na cijim se krajevima nalaze mlaznice izlazl10g precnika d. D.~. Odrediti obrtni moment ~egnerovog kola.. RESEN.lE: T==T(If -h ) +pHv (1-h) == 17196 m .. nnD pn.149kg/m3 gustina vazduha i V=(v-u)d 2n/4 zapreminski protok relativnog stmjanja vazduha. Ovom ptilikom se trosi snaga P == R V = 12187 W . Prolaskom primarnog fluida· kroz ulaznu mlaznicu brzina strujanja raste a pritisak opada sto omogucava usisavanje sekundarnog fiuida. cevi za mdanje i difuzora.~~ - d3 ·V3 . pri tome je dubina isticuceg mlaza h==O. koji dolazi kroz rnIazmcu precnika d2 = d3 brzinom v2 . kroz koju dolazi primarni fluid (velikom) brzinom v]. Slika P. njegov transport. Problem 3·Jl.P. Ispod ravanske betonslcebrane vrsi se ispust vode. d. Ukupni prC'tok tecnosti je rj. koje su na medusobnom rastojanju D.--=(> ---.19 h R pg 2 2. cemu brzme v == -2.

3. Za ejdctor vaZi jednaCina kontinuiteta pjvjA j +P2V2AZ 0= P3v3A3 == P4V4A4' (a) u kojoj su gustine: Pj primarnog fluid a.P3viA3 . aJijusviu1drugim merodavnim poprecnim presecima ejektora.4). gustine Pj i P2 ne moraju biti iste. jer U ovom slucaju ih nema) izvrsena su odgovarajuca merenja sa vazduhom gustine P == 1. koeficijenti nera~Il6~erl1osti brzinskog poJja jednaki jedinici. A2 ·::: A3 -. A == 1.02). P2 . U tom slucaju raeli se 0 transportu sekundarnog fluida (iIi cvrstog materijala) gustinepz primarnim fluidom (obicno vodom iIi vazduhom) gustine Pj' Zbog ove mogucnosti ejektori su nasli primenll II transportu: brasna vazduhom. Ovo izdvajanje se vrsi stvaranjem vihomog strujanja uciklonu. a) Primenom jednacina (b) i (c) dobija se porast pritiska u cevi za mesanje dj 2 d1 2 2 6P3j == P3 . tecnostigasom itd. Gime se cestice. Pj (Aj +A2 ). zbogdejstva inercijalnih sila krecu ka zidu ciklonaa samim tim i izdvajaju iz fluida.P3 A 3 + pViA1 + pv2.sekundamog fluida i P3 i P4 mesavine fluida.aznom preseku B ciklona profil brzinaje turbulentnipotpuno razvijeni (ex. U cevi za mesanje izmedu preseka 2-2 i 3-30digrava se promena kolicine kretanja. 1z ciklona izlazi kruzna cev precnika d=300mm. . te se zato jednaCina koritinuiteta (a) svodi na oblik ~~+~~o=~~==~~.(d) J(v1 -V 2 ) 3· 3 R::::..Al == (d.96. sto znaci da je sila reakcije R:=O.5) glasi: (c) Kako je cev za mesanje fluid a hatka to se trenje u njoj moze zanemariti. koja je postavljena prema horizohtalipbduglomex.3-22 ima pravougaoDu ulaznu cev dimenzija a=200mm i b=300mm.2kg 1m3 • Merenjem ulaznog profila brzin. ~ 2 2 Medlltim.Pj == p(y) [1.32 i ex.= 15°. Ciklon sluzi za izdvajanje cvrstih cesticamaterijala 1Z struje fluida. U izJ. A2 .-d j i da BU II ovom.058 i 0B :::: 1. RESEN7£ Radi jednostavnijeg pisanja uvode se oznake za povrsinepoprecnih preseka Ai == di rc / 4 U=1. Koeficijent lokalnog otpora difuzorajes. Ciklon prikazan na sl. U posmatranom sillcaju primami i sekundami fluid su iste gustine. sljake vodorn. U dlju odredivanja koeficijenta lokalnog otpora ciklona za rad bez cestica (izlazna cev C za cestice je zatvorena. ? 2 .KoliCiniJ/cretanja 287 fluid kroz prstenasti presek visine d 2 -.+1)(y) 4 pvi h ' gdejebrzina v3=(VjAj+v2A2)/A3' ProD/col 3-22.P. Izmerene vrednosti uIaznog i izlaznog .a u presekll A uJvraeno je da je srednja brzina strujanja v A == 15m/ s i da su koiekcioni koeficijenti' 0A == 1. B == 1. 7 b) Izmedu preseka 3-3 i 4-4 difuzora vaZi Bemulijevajednacina P3 + /2 == P4 + p(s+1)v~/2 Primenom ave jednacine i jednaCina (b) i (c) dobijase porast pritiska u ejektam P d3 4 z 6P==P4-Pj== 6P3j+i[1-(C. a sila reakcije dobijena iz jednaCine (3.d j )rc /4.

S=-2 (PA -PB)+u A (-4 b) pVB a -u B =0.75N. SWca P.98N... koje daju rezultujucu siIu reakcije ciklona R '" (R.:\ a iz rije izlazi kolicinama kretanja Jn 2 P2 v2 i m3~3v3' Na povrsini koja ogranicava kantrolnu zapreminu vlada pritisak .732ml s. + R~) 112 = 12. Mlazevi se u presecima 2-2 i 3-3 odvajaju od tela. 3.3b) zakljucuje se da fluid u nju ulazi koliCinom kretanja riljp j...3. Na osnovu ovih merenja odrediti: a) koeficijent Iokalnog otpora cilclona koji radi sa cistim vazduhom. RESENJE: a) Primenom jednaCine kontinuiteta za ulaznu i izlaznu cev ciklona dobija se brzina 2 VB = V A 4ab I d 1[ = 12. b) JednaCina promene koliCine laetanja cilclona glasi R = (PB + P~BVB)AB . tako da udarac mlaza deluje izmedu ovih preseka odgovarajucom silom R na telo .. Udarac mlaza u tela Uvodenjem kontrolne zapremine Veon izmedu preseka ::'.3-22.. Udlall":!llc mlaza Ull cvntu pregll"adu Posmatrace se mlaz fluida (s1.3. pod uglovima y 2 i y 3 u odnosu na osu mlaza..53N.(p A + PP II V A)AA' 2 2 - Projektovanjem ave jednaCine na horizontalni vertikalni pravacdobijaju se komponente sile R". =(PB +p~Bv~)d27t/4-(PA +p~Av~)abcosu=5.2 i 3 (s1.3... i b) rezultujucu sHu realccije ciklona nastalu usled promene lcolicine kretanja. j .3a) koji istice kroz izlazni presek jedne mlaznice i udara u cvrstu pregradu pod uglom yl ' Tom prilikom ako se analizira ravanski problem mlaz se deli na dva dela.634.•.288 KoliCtita kretonja potpritiska su PA :::: 400Pa i PB =500Pa. Iz Bernulijeve jednacine za iste preseke dobija se koeficijent lokalnog otpora ciklona 2 2 d 1[ 2 A .3. c) Slika 3. Ciklon Ry 2 = (P A + PP A VA )ab sinu = Il..

L]VI :::: 2(a l +~12~V2 :::: 2(a 2 +(13)V 3 ' 1 2 1 2 1 2 u kojima su a j (i = 1..VI· Projektovanjem ove sile 11a pravac l10rmalan na plocu dobija se sila reakcije RES.3' i b) ako je fluid u mlazu savrsen.::< 1)..12:::: 0.10) Ako se.9) Za odredivanje sile R potrebno je poznavati vrednosti brzina v 2 i v 3 ' odnosno u kom se odnosu mlaz deli pri udarcu u cvrstu pregradu.nil PI VI siny I' 3 odnosno intenzitet rezultujuce sile R :::: (R. Posle udarca u nepomicnu plocu mlaz se deli na dva dela.Yj) .. strujanje u mlazu tretira kao strujanje savrSenog fluida (1. te se zato na njoj dejstvo sila pritiska eliminise. pak. dimenzija a x b (b » a). Odrediti sHu reakcije i odl1oS kojim se mlaz deli u sledeCim slucajevima:" a) ako su koeficijenti lokalnih otpora delova mlazakojiskrecu /. 2 i 3 moze se pretpostaviti da su korekcioni koeficijenti a j '= 1 (:=. Nakon f primene jednacine promene kolicine kretanja (3.je postavljena pod uglom y :::: arctg(Rx I Ry) u odnosu na horizontalu.E'NJE: Slika P. Konacno.3b).2.9) dobijaju se komponente sile .13:::: 0) tad a su brzine strujanja u posmatranim presecima medusobno jednake (v] :::: v 2 :::: v 3 ). a ~12 i S13 koeficijenti lokalnih otpora pojedil1ih delova mlaza. Mlaz tecnosti gustine p istice kroz mlazllicu.3-23 .3) koeficijenti korekcije kinetickih energija preseka.KoliCiilah'danja 289 okoline u koju mlazistice.. nakon odredivanja merodavnih brzina strujanja. te se zato Odllosi izmedu brzina svode l1a obUk v3 /v l =1/JS13+ 1 . ~j . koja .ni 3 P v3 sin(y 3 .::::V~ V2 'fa:- ~=V~· v3 fa:- Za posmatrane preseke 1. te se zato otpori umlazu zanemaruju.' a) lednaCina promene kolicine kretanja u mlazu (3.2 i 1.9).. 1z ove jednacil1e slede odl1osi brzina -. projektovanjem jednacine (3. protokom r~ i ndara u ravnn plocu nagnutu poci uglo~ a u odnosu na horizontalu.3. V2/vl::::1/·J~12+1 Rx :::: ni2~2 v 2 cos(y j +y 2) +1i13~3 V3 cos(y 3 -'y 1) - mPl VI cosYI' l Ry :::: I:i1zP2 v 2 sin(y I +y 2):... primelljena na posmatrani mlaz glasi R=pV3V3+PV2i72-pri. (3. + R:) 112. Problem 3-23. 1. U tu svrhu koriste se Bernulijeve jednacine 2(.5) ciobija se sila otponi fluida R (s1. odnosno sila kojom fluid deluje na telo R=-Rf =In2~2v2 +1i13~3ii3 -J:ill~]vl. (3.

te odnosi protoka 2 Sila kojom mlaz deluje na ploeu je odredena istim izrazom kao u zadatku pod a) R = pVjVj sin a. == 0 "dobija se da je za vrednost ugla a.. .+icasa. na rastojanju h==200mm od obrtnog oslonca ploce. Pru!Jlem 3-25. 12. Voda istice 1Z mlaznice precnika d=lOmm i udara u homogenu obrtnu ravnu plocu. 1. " RESENJ£: Slika P.=300. pri cemu je brzina isticanja mlaza Vj := V I ab.) T~ <. 1z mlaznice precnika d istice mlaz vode protoka V. Ravanski horizontalni miaz vade istice iz mlaznice protokom V.. i udara u ravnu vertikalnu plocu.3-23 dbbija se sila . jednacina (3. pri eemu je brzina isticanja v = 4V 1d 2 n. v.3-24 R == pT/v .2 - ~c. := Ti"z +V3' dobijaju se traZeni odnosi protoka V.9). mase m=lOkg i duzine l=400mm. Primenom ove relacije i jednacina Bemulija i kontinuiteta V.3-25 Pru!Jlem 3-26. odnosno brzinom v.2+1+JS3+1 SU == S3 = 0. Odrediti brzinu kojom voda treba da istiee iz mlaznice da bi ploca zauzela polozaj odreden UglOID a. dabija se sila reakcije R:= pVv(l+cosa. Nakon urlarca mlaza u simetrienu nepokretnu Iopaticu mlaz se deli na dva del a koji napustaju lopaticu pod uglom Ct..) T/3 _ K.+i(l-~cosa. v~ 12:= (1+s 2 )vi 12 == (1+S3)v.- V3 _ 1+ cosa. == O.). ~ :'~' ~=::::::> Pru!Jlem 3-24.casa.=O sila maksimalna i ona tada iznosi Slika P.JC:.. pri kome ce sila reakcije imati maksimainu vrednost. Silu trenja u osloncu zanemariti. o promeni kolicine kretanja u mlazu.~~J~L ~ ".290 Kolicina Icretanja dok se projektovanjem na poduzni pravac ploce dobija relacija Ry := PV3V3 - pV2 v2 - p~~ Vj cosa.y . I \ \ RESENJ£: Ponavljanjem identienog postupka kao reakcije mlaza u zadatku P. Odrediti silu kojam mlaz deluje na pioeu. Odrediti silu reakcije i ugao a. == ~S2+1+~S3+1 b) U slucaju strujanja savdenog fluid a vazi r-~2 ~ := V 2 . Iz uslova oR / oa.+iCl+JC:. 2 V.

Prime nom jednacine promene koliCine kretanja (3. a oprugaje tada staticld deformisana za Xo == 5mm. RESENIE: Najpre se odreduju merodavne brzine strujanja. Na sredini lopatice nalazi se kruzni otvor precnika d = 20mm kroz koji voda istice u pravcu ose osnovnog mlaza. 2 291 Koriscenjem momentne jednaCine za obrtnutaeku 0 Rh I cosa. Konacno iz jednacine ravnoteze sila koje Slika P.. v= 2 == 24. ) . RESENJE: R = P4v"(D" -d-)(l+2cosa. Iz jedllaCine kontinuiteta se dobija brzina strujanja na izlazu iz cevi Vo = 41h / pD 2 n == 15. pod pritiskom Po == Sbar protokom . Iz kruzne mlaznice precnika D = 80mm istice voda brzinom v == 6 m/ s./em 3-28. Miaz vode udara u fiksnu ovalnu lopaticu sa koje voda odlazi pod uglom a.5 N v 1t. -mgiSina == 0 dobija se brzina isticanja 2mglsina. Kada kroz venti! nema protoka ulja pecurka se l1aslanja na sediste.99ml S pd nh Slika P.Ko!icina!rretalijCt · d n R == pVvcosa == P-4-V2 cosa.3-27 Pro/.94ml s.92m 1s dok iz Bernulijeve jednaCine Po + pv~ 12= pv 2 12 sledi brzina strujallja kojom se ulje odvaja od diska v = (vo + 2 Po / p)1/2 = 36. Zanemaiiti gubitke strujne energije i silu trenja u ldistu. Zanemarujuci lokalne gubitke energije i kontrakciju mlaza odrediti silu kojom mlaz deluje na lopaticu..) = 1463. R = PO-4-+m (Vo -vcoscx.h == 4. Ulje gustine p == 900kg 1m 3 istiee iz cevi (ventila).3-26 Problem 3-27. ') ') Slika P.. Odrediti silu F kojom treba delovati na klipnjacu da hi se disk nalazio na rastojanju h=5mm oel seeliSta ventila. pri tome nastaje osnosimetrican mlaz koji napusta disk (peeurku ventila precnika d=24mm) pod uglom od a=600.5) dobija Se sila kOjOID mlaz deluje na disk D n.5kg Is. 2 Sila R je ustvari sila nastala usled promellljivog polja pritiska ulja na disku. preenika D==20mm. Za diskje vezana opruga krutosti c=lO N/mm. == 30°.3-28 .

6N. Pl1'o/. te zato sila R predstavlja silu kojom .53°. Ovom prilikom rnlaz se deli na zapreminske protoke ~ i Ti2 · Odrediti ugao Bpod leajim skrece fluidna struja. z i tangencijalne komponente brzina V ly =: Vj sinal ' v 2l' = v2 sina 2 • Koriscenjem jednacine kontinuiteta dhv lx =dhv2x ' dobija se jednakost aksijalnih brzina v lx =: v 2x ' dok se lz Bemulijeve jednaCine PI +pv..v 2 )/2 A V2Y P2 .l a lz nje istice brzinom v2 postavljenom pod uglom a 2 • Oba brzinska polja su unifonnna.1E: Radi jednostavnijeg zapisa uvode se oznake za aksijalne Vlx =: VI casal ' v2x = v 2 casa. PnolJlem 3-29. RESEN. Kolika je brojna vrednost avog ugla ako je a=45° i a) V31T72 =: 112 i b) ~T3 / V = I? Gubitke lokalne energije i 2 tezinu fluida zane mariti. 1z ravanske rnlaznice istice mlaz nestisljivog fluida gustine p koji jednim delom udara u cvrstu pregradu postavljenu pod uglom a a drugim delom skrece pod uglom B.292 KoliCil1a h-etanja deluju na disk i klipnjacu odreduje se trazena sila. dobija razlika pritisaka ispred iza ~v resetke -~~~~_-. te se zato kao merodavna namece kontralna Slika P.3-30. F = R-c(xo +11) = 45. p P2 RESEN.6) dobija se sila reakcije u medulopaticnom prostoru pv.3-29 (casa -1) J- C<.1E: B= arccas[ casa + ~ Slika P. Resetka zapremina V . 2)/2·= P(2 .PI'" P(2 -V 2 VI V ly 2y Promena koliCine kretanja odvija se u me<iulopaticnom prostaru.899° i b) B=20. R =: P2A2 - hAl +m(v2 -VI)' Kaleo posmatrana kontrolna zapremina obuhvatai gornji i donji deo lopatice. PrimenjujuCi jednacon Cinu promene kolicine kretanja (3. to ona ustvari obuhvata celu jednu lopaticu. Odrediti intenzitet i pravac dejstva sile reakcije koja deluje na jednu lopaticu. visine h i medulopaticnog rastojanja d. /2 =: P2 + /2. brzinom VI postavljenom pod uglorn C<. Fluid gustine p dotice u ravansku nepomicnu resetku. • Za zadate padatke se dabija: a) B=10./em 3-J@.

Projektoval1jem na aksijalni i tal1gencijalni pravac dobijaju se komponente Rx = (P2 ." vnL.)dh 12. Do istog rezultata se dolazi ako se za kontrolnu zapreminu izabere zapI"emina V~on. V. n !Ii Stika P. .Pl)dh = p(v~v -vL. koji kolo moze da ostvari.3-31.· /(o/icilltz !cretan/a 293 fluid deluje na lopaticu. sirinom i uglom lopatica. na ulazu u kola D1. b2 i ~2' redosledno" Odrediti: a) moment na vratilu pumpe. Vmy=(vly+v2y)/2. Kolo je defini.---V-)-. Protok tecnosti. uvodenjem srednje brzine i njenih komponenata v rn =(vj +v2 )/2 -:::::.'=V~1X+V. posredstvom kojih sledi rezultujuca sila reakcije R="'I}Rx+Ry =pdh(v2y -V1y I 2 2 r V1y +V2\' )lC 2 ' ) 2 +Vj~~J 0 l l/2 Dobijeni izraz za silu reakcije moze da se napise i u jednostavnijem obliku. b1 i Bl ina izlazu iz kola D2 . Kolo centrifugalne pumpe okrece se konstantnim brojem obrta nCo/min).=Vjx=v2x.= arctg(-. i c) maksimalni napor pumpe. kroz kolo je V . u kojima su ri = Dj 12 poluprecnici kola. Naime. gustine p. Ry = In (v 2y -v1y ) =pd hv1x (1'2y -v 1y ).prenosne komponente brzine u = co r.sano K geometrijskim velicinama: precnikom.11) r = (v 2y -v 1y )h cirkulacija oko profila. Ry mx odalde se zakljucuje da je ona normalna na pravac brzine v m" Problem 3~Jl. to na ulaznom i izlaznom precniku kolapostoje obimske .y. v.koja obuhvata iopaticu i po polovinu meciulopaticnog prostora Sa gomje i donje strane lopatice..a) S obzirom da se kolo okrece konstantnom ugaonom brzinom ill = me / 30. RESENJE.)-vrn-:=-p-h-r-v-m-'I ' 2y 1 pri cemu je (3.Pl)dh+ln(v 2x -v 1. Kolo radijalne pumpe.-). . dobija se konacan izraz za silu reakcije .r-R -=-p-d-h-(-'v. Ova sila deluje pod uglom Rx v my y = arctg.) = (P2 .. zatim kako i fluid kroz kolo struji relativnim-tangencijalnim na 10patiCe brzinama Wi' to ce . b) teorijski napor pumpe.

2)./0) == P rikyk .5° i ~z == 22°. a zatim se posredstvom k jednakosti Vir = W ir i W ir / Wi" = tgBi odreduju obirnske komponente relativne brzine Will:::: Vir / tg~i.2' pad kojima voda dotice i istice iz kola. ProbleM 3-32.2). Kolo pumpe se okrece konstantnim brojem obrta n=14500/min.::2 -v] x ~) .I i (J(.max = v 2u U2 . i na kraju iz projekcija brzina na obimski pravac Slede obimske komponente apsolutne brzine Ii'. I . Moment ove sile.5) sila otpora tecnosti koja deluje na lopatice je R== pli'. u odnosu na osu rotacije je if == (pVkV2 + Pz ) x. zamenom ovih brzina u izraz (3. iz jednacina kontinuiteta V == vir 2ri 1Cb p k odrediti radijalne komponente brzine Vir:::: V ! 21. b) Odrediti uglove apsolutnog strujanja <X. Smatrati da su gubiCi protoka izmedu kola i kuCista pumpe zanemarljivi. Ovde treba napomenuti da je protok kroz kolo v" veti od protoka tecnosti hoz pumpu Ii' za kolicinu Ll~T koja struji kroz pracep izmedu kola i spirale pumpe. a to ce biti ako je ugao izmedubrzina u i VI <X.< V iu ==U i -Will =U i 2~nb. Voda struji kroz kolo pumpe Cija je geometrija definisana: precnicima D] =100mm i D z = 300mm.(v2 -i\)+P2 -~.2) obimske komponente apsolutne brzine. .I pri cemu su rnornenti sila pritisaka ~ x r. prvo ce se.1Cbi . jer su vektori ~ kolinearni. tada l moment ima maksimalnu vrednost M max = pVk V zul2. Da bi se odredile ove dye brzine. dobija se teorijski napor kola centrifugalne pumpe r---------------------D------------~ Y k =V 2u u z -v]u u ] ==u 2 (V zu -v]u -5-)= 2 0) (1 2V 2u -livlu) (3.] :::: 90°. (3. i uglovima lopatica ~]::::: 23.14) se naziva Ojlerova jednaCina i predstavlja osnovnu jednaCinu pri proucavanju turbomasina.12) dobio bi se novi izraz za moment. c) Ako je v lu :::: 0.. a sto se ovde nece sprovesti. Shodno jednaCini (3.(p/ikV] +~)x ~ = pVk (Vz x.. sirinama hI =40mrn i bz = 10mm.12) pri cemu Stl brzine Vi" (i=1.::2 . (3.14) JednaCina (3. pa ce tad a i teorijski napar imati maksimalnu vrednost koja iznosi Yk. jednaki nuli.294 KoliC/ita kretanja apsolutne brzine na ulazu / izlazu kola biti Vi :::: iii + ii\ (i=1. I \. U skalarnom obliku moment se moze napisati kao 1M:::: pVk (V 2u i ' -v]l/i) I. a) Odrediti snagu koju je potrebno dovesti kolupumpe da bi protok vode bio V=20Ils.. b) Iz izraza za snagu kola Pk == 1\.13) Konacno.tgBi (i=1. ..

12 u1 = roDl /2 == 7.3-32...12) dobija se obrtni mornent kola M = pV(v2uD2 -v]uDl)/2= 48.. == roD2 /2:= 22. v4r == V I D4 1tb4 == 1.8s. Koriscenjem ovih brzina i uglova lopatica ~] i ~2 koristrursu se truoglovi brzina na ulazu u kolo i izlazu iz kola. Konacno. dok se iz jednacine kontinuiteta za kolo dobijaju radijalne kornponente brzine VII' == V I Dl1tb 1 == 1.. v 2u == U 2 -v 2r ! tg13 2 . a sto je prikazano na sLP. Io!k4~dkretallja 295 KOLa ZAKOLC)'. dok se iz jednaCine kontinuiteta za zakolo dobijaju radijalne brzine v3r = ~T / D3 1Cb3 == 2.2= (:I.': '..lzmedu kola i zakola strujanje se odvija sa konstantnim vihorom. b) Koriscenjern trouglova brzina. D4 := 410rnm i 63 := b4 = 10mrn..:. Odrediti momentkoji deluje na zako10.553m/ s.905°..2 isti kao i ulazni ugao lopatica zakola.) daje obimsku brzinu na ulazuuzakolo 1I3u := v2u D2 / D3 == 16.3(U razrnatranom slueaju (:1..959ml s. (:1.::: 17.592m/s .04° . ..1 daje obirnske brzine 1.2 == arctg(v2r / 1I2u ) =6.3 == 6.592m/ s .8W.'·: . Uslov konstantnosti vihora (rvu = canst.. Kako bi se izbeglo dopunsko skretanje struje zakolo se projektuje tako da je izlazni ugao struje izkola (:1. iz zadatka pod a)..:. 1z ovihtrouglova brzina..64Nm.:::~. d) Nacrtati strujnicu apsolutnog strujanja kroz kolo i zakolo. '··'L.13).. uVrStavanjem obirnskih komponenata btzina u jednaCiilU (3.777m/ s. Radijalna pumpa sa zakoloin c) Iza kola je ugradeno fiksno zako10 koje sluzi za usporavanje struje.905°) jer se tada izbegava dodatno skretanje struje.524rni s. slede obirnske kornpohenteapsolutnihbrzina v1u = u1 -VII' / tg13 1 == 3.1 == arctg(v1r / V Iu ) = 22.. RESENJE a) Ugaona brzina obrtanja kola ro = I7TC / 30 == 151. odnosno izraza (3. ...932m/ s. c) Za dobro projektovano zakolo treba da bude (:1. v 2r =V I Di1tb2 =2."::. odnosno hidraulicka snaga pumpe P == Mro == 7385. i e) odrediti porast pritiska u pumpi ako je ona sa i bez zakola. Zakolo irna dirnenzijeD3 ==310mm.3-32.122rnls.054mi s . : .dobijaju se uglovi apsolutnog ulaznog i izlaznog strujanja kola (:1. Slika P.

a zatim i apsolutne vrednosti brzina I 2 2 V3 = 1.08ml S V4 == I 2 2 1/V4r +V411 == 3. d) KOl'isteCi uglove apsolutnih brzina (Xi (i=1. b) Odrediti obrtlli moment kola i hidrau.P3 == p(v~ . Ukoliko zakolo ne bi bilo fiksno moment Uk bi okretao zakolo u smeru suprotnom od smera okretanja kola.' == 3. a) Nacrtati trouglove ulaznih i izlaznih brzina i odrediti ulazni ugao lopatice tako da protok kroz ventilator bude V:: 1m3 1s. tako da jednaCina (3. koja je prikazana na sl. Dalcie. Ovaj porastpritiska je isti za kolo pumpe sa ili bez zaIcola. :: 300mrn.2kg/ m3 • Kolo ventilatora ima ul1utrasnji i spoljasnji precnik D" = 100mm i Di.P +m(v4 -v3 )· 4 3 Moment sile reakcije zakola u odnosu na osu zakola je Mz == (P4 +n'lV4 ) x r:.92Nrn.3916bar.j V 3r +V311 = 17. Porast pritiska u pumpi sa zakolom je /'o"P = /'o"p/c + /'o"P z = 5.6). U zakolu se odvija promena koliCine kretanja. Problem 3-33. koji su prikazanina sl.6929bar.4) erta se strujnica apsolutnog strujanja. i izlazni ugao lopatice ~2 = 70°. Aksijalni ventilator se okrece konstantnim brojem obrta n=1450o/min i pri tome transportuje vazduh gustine p == 1. Kalco su vektori sila pritiska P i P normalni na vektore polozaja r3 i 14 to su 4 3 rnomenti ovih sila jednaki nuli. a odreduje se iz Bemulijeve jednaCine i iznosi /'o"Pz == P4 .15) za moment koji deluje na zakolo je istog oblika kao 12raz (3.330ml s.3-32.0845bar. .3. tako da se momentna jednacilla svodi na konacan oblik Us = lil(V4u D4 -v3"D3 ) 12 . obimska komponenta bl'zine v 411 = V4r 1tga 4 .12) za moment koji opterecuje kolo pumpe.296 KolicilllZ h-el'anjlZ Koriscenjern nadenih lcomponenata brzina i uglova lopatica zakola konstruisu se .licku. trouglovi ulaznih iizlaznihbrzina. Porast pritiska u zakolu odvija se iskljucivo na racun transformacije kineticke energije struje.15) daje moment Uk =-38. (3.(p] + Iin!3) x r. daje siTu reakcije Rz = P .674ml S.15) Izraz (3. Jz ovih trouglova brzina odl'eduje se. == 3.P. . fluidna struja u kolo pumpe ulazi pod ugiom a j a 12 njega 1z1azi pod uglom a 2 • Pod ovim uglom (a 2 ==( 3 ) fluidna struja ulazi u zakoio da bi iz njega izasla pod ugloma 4 • e) rorast pritiska 11 kolu pumpe se dobija iz hidrauHcke snage kola i on iznosi /'o"Pk == PIT.P.2.3-32.. snaguventilatora.v~) / 2 == 1. pIVO. Za razmatrani slucaj izraz (3.

lOSNm. sakojom se odredllje hidraulicka . Aksijalni ventilator i houglovi brzina RESENJE' a) Kaleo lopatice nisu vitopere to one u svakom meridijanskom preseku odredenom poluprecnikom r imaju isti izgled.915m/ s.3-33. to se iz jednaCine (3.D. Ovaj uslov daje obimsku komponentu apsolutne brzine vl " == O.592m/s.3-29 i P. i glasi (3. Koristeci trougao brzina na ulazu u kolo dobija se trazeni ugao Iopatice ~l ::: arctg(v lx / til) ::: 64.3-33..799m/s. Pri crtanju ulaznog trougla brzina koriscen je uslov da ne postoji pred-rotacija struje. . pri cemu je ugaona brzina (j) = mr / 30 = 151. je identicna sa vee datom analizom sila uprilIlerima P.16) Kaleo je za razmatrani meridijanski presek r::: rl ::: r 2 = Du /2.5.°.16) dobija vrednost momenta M=O.84 S-1 ? Aksijalne (protocne)' komponente apsolutne brzine odreduju se iz jednacine kontinuiteta i iznose . dok se obirnska komponenta apsolutne brzine naizlazu iz kola odreduje iz trougla brzina i ima vrednost v2u = tlz -v2x / tg~2::: I.3-32. Meridijanski I presek =- Slika P.12) za moment pTOmene koliCinekretanja moze primeniti i za aksijalne turbomasine. 22· Vlx = V2x = 4V / reeDs . tako da se izraz (3. te je zato (Xl::: 90°.Kolicina hetan/a 297 .. Zato je sasvim svejedno koji ce se poluprecnik r izabrati kaomerodavni ia razmatranje. jer u svim meridijanskim presecima profil brzina ima isti karakter. b) Analiza sila koje optereeuju ko10 aksijalnogventilat~rai pri promeni kolicine kretanja. Obimske brzine kQla na posmatranom precniku su u=u l :::tl 2 =roD l /2=7.. odnosno da fluidna struja dotice normalno u kolo. BirajuCi meridijanski presek na precniku Dl mogu se nacrtati trouglovi brzina prikazani na sl.)::: 15.P.

Prema tome. Cetvoromlazna PeltoIiova turbina odreduju se brzine strujanja v:::: 4V / d 2n iVa'" 4Tjo I D 2n. Na osnovu sprovedene analize moze se odrediti i porast pritiska u kolu kao b. ako su poznate velicine: D.3-34a je horizontalno.:. .' a potom ill sracunati za vrednost ugla y=O . Cetvoromlazna vertikalna peItonovska turbina precnika kola DK =. Odrediti: a) sHe istezanja zavrtnjeva u vezama A-A i B-B. b) Slika P. kroz cev precnika Do:. V:. P / V = pmr(v 2u -vIII) = pu(v2u -v lu )' (3. Sm>Sk. b) snagu i stepen korisnosti kola turbine za proizvoljni ugao y.16. okrece se konstantnim brojem obrta n=500o/min. Zatim se iz odgovarajuCih Bernulijevih jednaCina dobijaju pritisci aa mestima prirubnickih vezaA iB \ \ .SI.RESEN. Ukupni protok vade. CI.:. odnosno d:.2. Problem 3-34. 2 m3 / s po jednom izlaznom mlazu. ..17) predstavlja Ojlerovu jednacinu za aksijalne turbomasine.Mm =.p:.39Pa. 1200mm i turbinu.298 Kolicina !cretallja snaga ventilatora P=. Na 05novu zadatog protoka kroz mlaznicu. Precnik mlaznice na izlazu je Pri isticanju mlaza postoji lcontrakcija mlaza ciji je koeficijent kontrakcije \v =0. Ovaj rezultat upucuje na zakljucak da se u aksijalnim ventilatorima ostvaruje veoina mali porast pritiska. Koeficijent lokalnog otpora mlaza pri strujanju preko lopatice je S=O. kola turbine 51.16.lE: Na samom pocetlcu treba napomenuti da je vertikalna peltonovska turbina dobila naziv po vertikalnom palozaju vratila kola.17) Izraz (3. 0:. 175mm.39W. Za analizirani aksijalni ventilator se dobija b. (3.3-34.:.1910mm.832. je Va =..:. P.p =.8m3 / s.

3-34b). b) Poslllatrace se isticanje vode iz mlaznice na kraju.B+pVvoCsina 2 cosB). to ce preenik suzenog mlaza biti j :::: = 160rnm. jer u realnim uslovirna ugao lopatice y=Oo dao bi maksirnalnu lokahlU vredllost sile. Voda iz rnlaznice istiee brzinom v:. tada:bi isticuCi mlaz na susednoj lopatici izazvao znacajnu sHu otpora.i ilIlU vrednost n. trazene sile istezanja zavrtanjskih veza A -A i B-B su RAi = RAXcosa-R ily sina RBi =Rsx sinB-RBy cosB . Sa lopatice voda istice relativnom brzinom w 2. odnosno llletodologiju opisanll u primeru P.. pa ce apsolutna d d. koja je u opstem slucaju u odnosu na obirnski pravac postavljena pod uglom y.. U prostoru u kome je voda u kontaktu sa lopaticom odvija se promena koliCine kretanja. Da bi se ovi neieljeni efekti izbegli lopatice peltonovskih turbina se prave sa uglom y ~ 15°.Ps cos. P.86MW Stepen korisl1osti je odnos korisne i ulazl1e snage. izraz (3.: 50m / s. koji daje sHu reakcije mlaza kojadeluje na lopaticu (1) pn cernu su n~ i ortovi normala izlaznih mlazeva sa lopatice. D21( . RB.TTYJ == 37.: 4V / d 2 n. bilo koje od eetiri.~ = PssinB-PA cosa+pVvo(sinB-cosa). iIi u nekoj drugoj prirubniekoj vezi.. kao i razmena energije izmedu mlaza vade i lopatice. i za nju se koristi zakon (3. koja sledi iz odgovarajuce Bernulijeve jednaeine. '.5). Ovaj rezultat ima sarno teorijski znacaj.5).3-2. D n pri eelllu su sile pntlska PA = PA -4- Ps = Ps -4-' Dakle. Pre rna tome sledi da ce voda lopatici doticati relativnorn brzinom Wj =Vj-u.0V brzina strujanja kroz ovaj presek iznositi Vi = 4V I d(n = 99. + 1.Jc. izlazne cevi. Na sliean naein nasIe bi se i odgovarajuce sile II vezi C-C. Kako postoji kontrakcija mIaza. Cirne bi sveukupna korisna sila bila manja. obimska brzina lopatica biti 11 = Dk nl7 /60:.+1 Ova sila je za vrednost ugla y==O maksimalna i 1znos1 R=189. a sto ovde zbog obima posla nije sprovedeno. dobijaju se kbmponente sila reakcije R Ax = (pVvo + PA ) cosa. KoristeCi vezu izmedu relativnih brzina w 2 == wI /. S obzirom da se kolo okrece konstantnim brojem obrta.. medjutim. iznosi Dk 1· . RAy = -[pJiT(v +1'0 sina) + PA sinal. iz jednacine (1) se dobija sila reakcije 2 .47m/ s.J)(V j -u)v j .3kN.Kolicina hda17ja 299 KoristeCi zakon 0 promeni koliCine kretanja. dj n cosy R == pV(Wj +W2 cosy) = P-4-(1+ . Zato se uocava kontrolna zapremina Vkon (s1. za y=O. P == 4RTw =15 RD. u kojoj se odvija promena kolicine kretanja. Snaga kola. . RBy = PA sina. to c. C.

9 . .300 Ko!ici11. Dobijena vrednost stepena korisnosti je maksimalna vrednost koja bi se kolom mogia ostvariti. zbog neravnomemosti dejstva mlaza na lopaticu Oer se ena okrece) i gubitka usled okretanja kola u vazduhu. . dakle ima realno maksimalnu vrednost 0. 2 +1 pV-~ 2 "'1 Jr.a kretal'1/a 11 =Pk = P'1i Ru _= 2(1+ cosy )(l-:'!'!"')~= 0.0.956. Medutim.91. "'1 "1 . stvami koeficijent korisnog dejstva je manji za 4-5%.

.

\ I .

na makazama za secenje lima. sistemi komande leta (pagan predkrilca i zakrilca). kao sto su: na alatniIn masinama: presama. sto se ni ovde nece roku-savati. velika brzina reagovanja.). na brodovima: pogon i podesavanje kormila. II teskoj industriji . ili u sldopu nadgradnje drugih tehnickih sistema u .. Ova Cinjenica Cini primenu uljne hidraulike veoma sirakom. pogon tockova. transportnim masinama (pogon vitia i s1. pri cemu se vISi savladavanje sile pri translatornom kretanju. ostvarivanje velikih sila i momenata sa malim pobudama.ita hidraulika (UH).. rob 0tima i td. iIi II sistemima upravljanja iii Ii regulacije. ako je radni fluid ulje tada se obieno misIi na posebnu oblast hidraulike koja se naziva u(.). i u drugim tehnickim sistemima prenosa snage iupravljanja. na specijalnim vozilima i td. presama i td. Dams je tesko zamisliti neku oblast tehnike a da se u njo] ne koriste UHS-i kao nezavisni sistemi. jednostavna trans. u livnicama . mali smeStajni prostor. buldozerima. koja je po pravilu zasnovana na pritisnoj energiji radnog fiuiua.. za vojne potrebe: upravljanjem oruzjima na avionima. mogucnost dobrog upravljanja i dr. OSNOVNA RAZMATRANJA Jr PRIMENA DUNE mIlRAULllJKE Kada se kaze hidraulika obicno se pod time podrazumeva strujanje vode kao radnog fiuida. Medjutim. tenkovima. a za funkcije prenosa snage i upravljanja. rendisaljkama. strugovima.1.. inzenjerijskhn masinama i 51. brodovima. Ovakvu dobru primenljivost URS-a omogucile gU neke njene prednosti u odnosu na adekvatne mehanicke i elektricne sisteme. kocnice tockova i s1. na dizalicama. liftovi i td. . dizalice.. u hidroenergetici (na pro kod regulacije rada turbina) i hldrotehnici (za pogon vrata recnih i kanalskih prevodnica.. Na osnovu ovih prednosti i osobina UR moze . utovarivaCima i s1. iIi momenta pri obrtnom kretanju. na avionima: pogon stajne noge pri uzletanju i sletanju.zelezarama i valjaonicama za pogon valjackih linija i valjaekih stanova. br Isilicama. Primena DH je toliko siraka da je veoma tesko nabrojati sve oblasti primene. Uljno-hidraulicki sistemi (UHS) prvenstveno se primenjuje u sistemima prenosa snage. kombajnima (pogon radnih tockova i dobosa).:tno kretanje i obrnuto. dizalice. poljoprivrednim masinama: traktorima (za podizanje radnog orudja).. ali ce se zato dati neke glavne oblasti primena. prikolicama (za njihova prainjenje) i td.sistemima za livenje pod pritiskom.'. U UHS-u strujna energija tluida. na drumskim i sinskim vozilima: koboni i upravljacki sistemi. laka zastita ad preopterecenja.J:::rmacija translatornog u. se transformise u neki koristan mehaniCki rad. odnosno problemi koji Stl tretirani u sklopu Odeljka 2.. kojima primena VH prakticno predstavlja simbol modernizacije.a to su: jednostavan pre nos energije ad njenog izvora do mesta koriscenja. U uslovima razvoja i primelle savremene tehnike i telmologije UH zauzima veoma znacajno mesto.301 4. laka transformacija strujne u mehanicku energiju. regulaciju nivoavode na prelivima i sl. rudarskim i gradjevinskim masinama: bagerima.

medjutim.a ujedno i izvor energije za Slika 4. deomebanickog sistema za koji je iZvrsniorganpovezan. cevi. IDDRAULICKI SISTIEMI lP'RENOSA SNAGE Osnovni zadatak UHS-a je da izvrsi prenos energije od njenog izvora. koji predstavlja OSllOVU fUl1kcionisanja UH komponenti i sistema. a da se nadgradnja ovih sistema obavlja kroz primenu znanja iz mehanike. iIi ako 1r ~'~~ se vrSi obrtno kretanje tada se oni nazivaju hidro-motorima (HM).2. 4.2). Ovi nedostaci DHS-a se ne mogu izbeCi. Sa energetskog aspekta jedan .izvrsni organ predstavlja gubitak energije nosene fluido1n. i td. zbog '/elikog gubitka energije u komponentama DHS-a veoma su izrazeni problemi zagrevanja ulja. zbog visokih pritisaka uIja veoma su prisutni problemi zaptivanja. Dakle. Svi t i l sastavni delovi UHS-a: pumpe. a sto ee biti uCinjeno u ovoj knjizi. creva i td. koji omogucavajufunkcionisanje DRS-a. elektricnih i elektronskih sistema. a to je deo koji pripada i nazivu ave oblasti tj. a s druge zahteva veoma Cisto ulje . u svim oblastima tehnike gde obavljaju vise ili manje vazne telmicke zadatke. do mesta gde se ta energija pretvara u koristan mehanicki'Tad. Zato se bez puno objasnjenja moze kazati da su DHS-i veoma slozeni i odgovorni sistemi eiji se princip rada zasniva na hidraulici. zakljucuje da izvrsni organi predstavljaju vezu hidraulickog i mehaniekog sistema. Kao sto se vee mogio primetiti UHS-i imaju svoju primenljivost. Izmedju izvora energije i izvrsnih organa postoji eitav niz elemenata za vezu (cevi. a sto su modema masinogradnja i industrija '<leoma dobropratile. izvrsni organi i td. automatizacije.ko se na <l==izVrsnom organu vrsi translatoF rnO kretanje tada se oni nazivaju hidro-cilindrima (He). kod lose odrZavanih URS-a curenje ulja utiee na zagadivanje radne sredine. Ovde se. UHS-i imaju i znaeajnih nedostataka. primenjene komponente zahtevaju visok stepen kvaliteta abrade povrsina a sto s jedne strane poveeava njihovu cenu.302 Osnove uljne hidraulike se veoma laka zaldjuCiti da DR-a omogueava izradu koncepcijski novih masina i pogona.2. nazivaju se Komponentama . A.4. kao sto su: relativno mali stepen korisnosti. hidraulici. Ta transformacija strujne energije u mehanieku obavlja se u UH komponentama (UHK) koje se nazivaju lzvrSn/OIgam: Na njima'se u zavisnosti od telmiekog zadatka kojeg treba obaviti savladava sila ili obttni moment (51. U ovoj knjizi bice reei sarno 0 onom delu UB. koji je po pravilu pumpa. praktieno.) i upravljanje. dakle. te je zato njihovom proueavanju nuzno posvetiti vise paZllje. DRS prenosa snage. kod dobro projektovanih i konstruktivno resenih sistema ani se mogu svesti na minimum.odnosno prisustvo dobrih filtera. odnosno DRS-ima. ovde se radi a multidisciplinarnoj oblasti.

sieklasicne jednaCinehidraulike Bernulijeva jednaCina i jednacina kontinuiteta i jednacine mehanike GednaCine kretanja).izvrsni organi . dole selcod UHS~a sa vise izvsnih organa postavlja odgovarajuei broj Bernulijevih jednacina i jednaCina kontinuiteta.3. leao i po jedna jednacina kretanja za svakupokretnu UHK. Ovako dobijeni sistem jednaCina predstavlja spregnuti sistemjednacina. vee formalne.Ako se pri kretanju UHK njihove karakteristike menjaju iVaZida je .. l\:1atematicke metode koje se koriste za resavanje sistema jedllaCin~. Ovde ee se navesti same dva primer a ito: hidraulicke prese kod koje He obavlja translatorno kretanje i hidraulicke testere kod koje HM obavlja obrtno kretanje. Jedna od najcesee primenjivanihmetoda.. ova podela je interesantna sa aspekta proracuna. jer je ova podela ekvivalentna podeli u klasicnoj hidraulici na proste i slozene cevovode. Jednacine koje se koriste za 8tac:iionarnii proraeulD rada UHS Za proracun stacionarnog rada UHS-a koriste. koji opisuje ponasanje URS-a. sisterni hladjenja i preciscavanja ulja i s1. potrebna je radi njegovoglakseg resavanja. koji sIuze za transformaciju energije. Dakle. To su: rezervoari sa uIjem. Primera ovih sistema ima mnogo. kriyine. Ova razlika nije sustinske prirode.3.tadase iove promene moraju uzeti u obzir u odgovarajuCim jed~aCinama. Linearizacija pojedinih funkcijasistema jedilacina.1. pasivne i komponente za vezu. Prema broju izvrSnih organa UHS-i se dele na sisteme sa jednim i sisteme sa vise izvrilnih organa. Ipak.hidrocilindri i hidromotori.Ap = f(V). UHS-i se mogu deliti po razliCitim kriterijumima. Aktivne 1componente UHS-a su: .OSl10ve ulJnehidraulike 303 UHS-a. Ovde ee biti reci same 0 podeli prema broju izvrsnih organa. Proracun UHS-a se razlikuje kod sistema sa jednim i vise izvrSnih organa. kontinuiteta i kretanja. i one sIuze za transport fluida pod pritiskom izmedju aktivnih komponenata. Sistemi sa jednim izvrsnim organom su oni UHS-i kod kojih je prisutan sarno hidrocilindar iIi hidromotor. U· opstem slucaju ova zavisnost je nelinearna. OSNOVE PRORACUNA UHS 4. .hidraulic1ci razvodnici i ventili koji sIuze za upravljanje radom UHS-a. a odnosi se na broj jednacina leoje treba resavati. i Sarno u izuzetnimslllcajevimamoie da se izvrsi njena 1inearizacija kada se dobija Ap = KV. sistemi sa vise izvrilnih organa su mnogobrojniji a njihov proracun je mnogoslozeniji od onog kojeg treba obaviti kod sistema sa jednim izvrilnim organom. tipa Ap =XV. . pri cemu je· K koeficijent proporcionalnosti. creva. . Ove komponente dele se na a1ctivne. racve i s1. pri cemu sprega izmedju jednaCina dolazi po brzinama. Komponente za vezu su cevi. sarno leada je opravdana. Kod sistema sa jednim izvrSnimorganolllkoristi se po jedna jednaCina Be rnulij a. pritiscimai pomeranjima. 4 . Pasivne komponente su one komponente koje aktivno ne ucestvuju u prenosu snage a neophodne su za njihovo funkcionisanje. tako i za nestacionaran rad UHS-a je metoda zasnovana na primeni Laplasovih .pumpe (koje predstavljaju izvore energije). su razlicite. kako ia staeionarni.

d Dakle. Ako se ova dobijena vrednost poredi sa redom velicinep:ritiska. Da bi u ovom slucaju jednacina (4. Kod slozenih UHS sa veCim brojem izvrsnih organa i komponenti za rdavanje je potrebno koristiti rmmericke metode.v 2 12 = 3600Pa. a sto daje kineticku energiju .1 Bernulijeva jednaCina glasi: . / " Ie.dinamicki pritisak PCJ. Veoma slicna analiza vccli i za potencijalnu energiju geodezijski pritisak pgzl_2' koja se veoma cesto moze zaneliJariii u odnosu na pritisnu energiju.1.3. Poznavanjem koeficijenata CJ.3. (i::= 1. veoma cesto. to jednoznacno sledi da se . S obzirom da je u UHS-ima radni fluid ulje pod visokim pritiskom i da se ono pri prolasku kroz UHK zagreva to ce u opstem slucajli gustina ulja biti p = pep.3.1) popravni koeficijenti (Xl i (X2 imaju vrednosti za razvijeno laminarno strujanje CJ. te se zato. dole je na klasicnim lokalnim otporima: krivinama. uziinati i kineticka i potecijalna energija.k:ineticka uodnosu na.1 i za strujnicu koja povezuje preseke 1-1 i 2-2 Slika 4. . kao lokalnim otporiina. i ovcle nema nikakve razlike. ti. predstavljen preko koeficijenta lokalnog otpora i racuna se I \ I . Medjutim. racvama i sl.1. T).4. pad pritiska u UHS~usastoji se od pada ptitiska na lokalnim otporima i lisled trenja. uzece se primer razvijenog laminarnog strujanja ulja (p= 900kg/m3 ) sa brzinom od 2m 1S. Kao i u klasicnoj hidraulici. gubitak je predstavljen sa padom pritiska. kineticka energija strujnog pteseka u odnosu na energiju pritiska moze zanemariti. Na UHK. energiju pritiska moze zane mariti.).2). U ovoj knjizi ce se u zadacima. Da bi se ovo zanemarivanje opravdalo. s druge strane ako hi se koristili koeficijenti lokalnih otpora om bi za UHK imali veoma velike brojne vrednosti..1) vazila potrebno je da se efekti stisljivosti ulja mogu zanemariti i da je temperatura ulja konstantna iIi priblizno konstantna. koja je u UHSima od 20 do 400 bar.1i. u UH Bernulijeva jednaCina se pise tako Up da svaki njen clan ima dimenziju pritiska. a ne sa velicinom Y [J/kg]. Ovo dolazi zbog razloga sto s jedne strane proizvodjaCi UHK daju njihove karakteristike u funkciji prHiska i. cia se ulje smatra nestisljivim fluidom. Tako na pro za slucaj jednog dela UHS-a sa s1. Treba sarno napomenuti cia je pri radu sa UHS-ima veoma prakticno 2 raditi sa pritiskom. a ako se one zanemaruju to ce se posebnonagiasiti.1lo BlfR·lllluiijevlaI jOOllllliMHllllMi Izmedju Bemulijeve jednaCine koriscene u Odeljku 2. moze da se odtedi kineticka energija posmatranog strujnog preseka.3.304 Osnove uUne hidraulike transformacija. 4.3. u UH se radi sa visokim pritiscima.1) i koja vazi za sIuCaj kada se radni fluid smatra nestisljivim fluidom (p = const.radi korektnosti.3. I.. U jednacini (4.r (4. j ::::: 2 (~i ::::: 4/3) i za razvijeno turbulentno strujanje (Xi ~ 1 (~i ~ 1). .

.1.3.1. Prema tome. JednaCina k-«mtiIDIuiteta Za slucaj stacionarnog nestisljivog strujanja lcroz URS sa s1. ). Frvo.-': ::m1 -mZ =Tt· i' .stisljivosti fluida jer je p = pep) (clan V / E· dp 1dt). Odelj-ak 2.m ~li~--m!1 mb 1 . Darsijeva fontmla izraz (2.Osnm. .2 1 Z dt p dt ' koji se koriscenjem modula stisljivosti fluida E = pdpldp svodi na \ .3.3.3164/Re I/4 . Razlika izmedju ovih masenih pratoka je posledica promene mase u kontrolnoj zapremini. koji je.1..1 jednacina kontinuiteta giasi: (4.3. dok ce turbulentni rdim strujanja biti veOma retIeo prisutan u UH instalacijama. U UHS-ima sve cevi se..1. I drugo. j=I) n m (4. sa ulaznim Ihl = prj l i izlaznim 1h z == pij 2 masenim protok fluida. oCigledno. ponasaju kao hidraulicki glatke cevi kod kojih je Ie = A.2. oblik jednaCine kontinuiteta (4. U tu svrhu posmatra se UHK zapremine V.3.2. .63) za turbulentno strujanje Ie=0. i~· /' Kako je masa m = pV to jednacina kontinuiteta dobija '..3..1.3.U'"u . zato Sto je uljellUHKicevima pod visokim pritiscima. kao i Mo se vidi iz jednaCine (4.39): A.4) se.V2 12 (v. fadi 0 slozenom URS-u.4. .3.3. (Re=vDlv<2320) .3.(Re).2) i (4.. pale. i da ce skora uvek rezim strujanja biti laminaran. dat i u naslovu Oddjka4.4) U slucaju stacionarnog strujanja jednacina (4. u"i.3) pri cemu n oznacava broj ulaznih am izlaznih zapreminskih pratoka.2) ..5.1).3. =LV .3. (4000<Re<105).=64/Re . tj. = liz)· Medjutim.Za proracun pada pritiska usledtrenja koristi se.4) se ovde ne daje radi tog zakljuclea. tada za svaku racYU vaii jednaCina kontinuiteta i=l 2>. U UHS-ima se po pravilu koristi ulje koje ima relativno veliku vrednost koeficijenta visleoznosti. vecda bi se ukazalo na neke efelete koje treba uzeti u obzir pri ne~t'Lcicinarnostimakoje sejav1j'1}'l U UHS-ima.1. sa s1.Vz "'" Tt+ E Vdp elt' (4. dV VI . uglavIlom.3.29).2) Ako se. i Blazijusovim izrazom (2.1. tada se moraju uzeti u obzir efekti . V+dV oblik p+dp V: _ V = dV + V dp Slika 4. sto znaci da ce Rejnoldsov broj biti relativl10 mali. 0 sistemu sa vise izvrsnih organa. U nastavku ovog paragrafa ce se potraziti odgovor pod leojim uslovima vaze jednaCine kontinuiteta (4. calc. a sto znaCi da se njihova zaprenllna menja (Clan dV I elt).1. dm . svodi na oblik (V.1. pa jednaCina kontinuiteta glasi. 4. .. koeficijel1t trel1ja se odredjuje za laminarno strujanje u cevima izrazom (2.2.3.4. Ovi efekti se uzimaju U obzir pri prelaznim (4.3).e uljne hidraulike 305 primenom izraza i:1PI = pC. to se zidovi cevi i URK ponasaju elasticno.

Prema drugom Njutnovom zakonu. tada se dinamicke jednaCine (4.3. J ednacine (4. dole su F. Cv -speeificna toplota fluida.=1 =::0 i=l LMi =0. Zato se ovde oni nece ni resavati. (4. calc i jednodimenzijski.3.3.1.. pritisak i temperatura su medjusobno spregnuta.3" JellillllaChl!l!2 krrelbllillJljOffi Koji se oblik jednaeine kretanja koristi pri proracunu zavisi od toga kalevo kretanje vrsi UHK .koji se tretiraju pri dinamiekom ponasanju UHS-a. iIi 0 rotaciji HM-a konstantnom ugaonom brzinom «p == ()) =::-const -+ ip = 0).3. J-moment inercije mase.2. su slozeni i njihova analiza ne predstavlja interes· ove knjige.7) 4. 41. ate veze do laze iz jednacinakretaIija i energije. koji nastaju. na pr..3) i (4.3.3. Opsta r3zmatrallljOffi U opstem slucaju strujanje fluida promenljive temperature opisano je jednacinama Navije~Stoksa. Problemi ovog tipa. N (4.3.8) I 1 . . Da bi se ove veze bolje uoCile napisimo.6) su napisane u skaiarnom oblilm jet se po pravilu one postavljaju za ose translaeije iIi rotaeije UHIC Vkoliko se radi 0 jednolikom kretanju He-a (x == canst -+ x == 0 ). jednaCina kretanja komponente koje VISe translatnorno kretanje glasi: In x:::: i~l IF. kontinuiteta i energije.'1lstil1e i viskoznosti od temperature. Yjr Ovi oV j 2 Ovk l2 U c))==Tija-=2l(""-+a)--38ij. Encrgdski lbiRans UHS 4\.3.5) dole se ona za ohrtno kretanje svodi na obIik N J <P = IJVf. u tenzorskom obliku.6) pri eemu su x i cp merodavna linijska i luena koordinata. . i=1 (4.4) vaze. k-koefieijent toploprovodljivosti fluida. pri staeionarnom radu DRS-a ovih efekata nema. j~dnacinu energije Dr a aT ·Ovi _ pcvm =PQ+8x (ka:)-pax+CV' (4. Ova polja. pricemuse u obzir moraju uzeti i promelle f:. odnosno velieine: brzina.5) i (4. sHe koje deluju na komponente u translaeiji i M j momenti koji deluju na komponente u rotaeiji i i =N je njihov ukupni broj.3.3»za pravae i .~J ' Xj UX 'Xi OX j k viskozna disipaeija.hidralllickim lldarima.5) i (4.3.1.306 Osnove tlljne hidraulike procesima .3.translatorno iii obrtno. JednaCina kretanja fluida UednaCil1a (2. t kojoj su: T-temperatura fluida.2.3. D / Dt = 0/ ot +VjO / oXj-materij alni izvod i OV. iIi se oni zanemaruju. . q-razmenjena kolicina toplote.1. tako da jednaCine kontinuiteta (4.6) svode na jednostavne oblike: N l:F. Ono sto je ovde interesantllo kazati jeste da je pri strujanju zagrejanih fluida problem odredjen strujnim(brzina i pritisak) i temperaturskim poljem. Medjutim.3. pri naglim otvaranjima i zatvaranjima razvodnika.

8) i (4.10) spregnute po brzinama i pritisku.Vj -a. valjanje tople-usijane metalne trake.11) pri cemu su c-specificna toplota fluida (za najceSce koriscena ulja ima vrednost c"'" 1880J IkgK) i iJ..2.04K.024K). na pr. Odl:editi izgubljenu hidraulicku snagu i porast temperature ulja.p V . dolazi se do veoma vainog zakljucka da se hldraulicki gttbici enegnje procesom viskozne disipacfje' pretvaraju tt toplotu. Medjuti:in.2. Osim navedenog izvora toplote koji· senalit2. pr.2. U jednaCini kretanjaovaj clan potice od viskoznosti i vezan je za hidraulicke gubitke (v.. ] ] Ov j a Ovj (4. Promena temperature uija U toku rada ulje prolazi kroz pumpe. Na jednom lokalnom otporu.3. c = 4183 J / kgK i za pad pritiska na lakalnom otporu /)"p = Ibar dobija se /)"T:::: 0. izgubljena snaga je /)"p == iJ.T porast temperature fluida..Uklasicnojhidtaulici /:. paragraf 2. Ti izvori toplote su diktirani samim tehnoloskim procesomukome se nalazi UHS.-~--/)"-T-"'=~/).a i tom prilikom se zagreva na osnovu hidraulickih gubitaka sria.koClaviona u ogranicenom smestajnom prostoru zbog prisustva niketnih· motora iii zbog aerodinamickog zagrevanja spoljnjih povrsina.p je malo. ·) .c u .. u UH padovipritisl~a su veliki sto za posledicu ima zagrevanje ulja u UHS~u.5kW . 1 ako je na slici . rada:. a + P-&~+ ax.1.ili. .. (v.od njegovog pustanja urad padO prestanka. od temperature· koja je jednaka teperaturi okoline.. sve do postizanja maksimalne vrednosti Tmax' sIA. Ulje (p =880kg 1m3 .3.. UHK i.10) Sada se jasno vidi da su jednacine (4.5).3. ulje se zagreva.10) krije krozviskoznost i gustinu.:(pv j ) 1 V. bstaledelove ..' t ij Ox.3. RESENJE: M=3. Proces zagrevanjaulja trajeza celo vreme rada UHS-a . 41. /)"T==6.3.Osnove uljne hidraulike 307 pomnozena sa brzinom Vi se svodi na oblik D p Dt (y) == pF.3. To je i osnovili razlog da se u klasicnoj hidraulici strujanje fluida smatra izotermskim. Pro/J/em 4-1. c == 1880J / kgK) protice kroz HMprotokom od 211 I min pri tome praveCi pad pritiska od 100 bar . na.-. medjujtim. pazato 0 ovoj pojavi pri projektovanju UHS-a treba obavezno voditi racuna.la. iIi na pravolinijskoj deonici. sto i nije tako retko. doku jednacini enegrije on predstavlja jedan "izvor" toplote.UHS-.Na samom pOCtku rada temperatura ulja raste. gde je pad pritiska /)"p iprotok V. odnosno uticu na porast temperature radnog fluida. Dakle.geM kojisetraIlSformisu u toplotu.p-I-p--'c1 (4. sto za posledicu ima da je i promena temperature fluida zanemarljivo mala (primer: za vodu na 20 D e. i ona se pretv'lra u toplotu 1'M--::::-Q~=-rh-c-/)"-T-.iusamOIlrUHS~u. Ono sto je ovde vaino uociti to je clanviskozne disipacije 'tij Ovj IOx j koji se javlja u obe jednacine.3. zbog prisusva spoljnj~gizvora toploteplizudelova UHS-a. i po temperaturi koja se u jednacini (4. .

ulje. Temperatura se u UHS-u ogranicava jer dovodi do Citavog niza ndeljenih efekatao Nairne.. temperatura ulja se i vremenski menja.. AT /-"'=::":==='---1 b) f---~r'~ '~".2.12) . lolcalnih otpora kroz koje ulje struji..P=Qo ~ -r--~------------ To -f--+-------------+------=-zagrevanje! hladjenje j +-~------------~------------~ t zagrevanje prestanak rada URS-a Slika 4. b.2.max . Tom prilikom jedan deo toplote se akllmulise ( Qa) U navedenim elementima UHS-a.':==--l. Kod specijalnih DRS-a. postizanjem temperature Tmax uspostavljena je toplotna ravnoteZa..) deli se na korisnu (PK ) i gubitke (M). a sto znaCi da je snaga gubitaka jednaka koliCine tbplote leoja se odaje oleolini (M::: Qo)' Tada je maksimalna temperatura ulja u UHS-u Tmax manja od maksimalno dozvoljene temperature ulja f.. Prekomerni rast temperature ulja se postize kada jesnaga gubitaka veca od razmenjene !colicine toplote sa okolinom (M > Qo)' tada je maksimalna temperatura ulja Tmax veca od maksimalno dozvoljene temperature' ulja u UHS-u f. ~.3. (4.. iIi. Na pocetku.3.max' sL4.. Stepen Ilmrisl!lloslti nBS Snaga koja je ulozena u UHS (P. a drugi se predaje oleolini (Q~) preko svih povi'Sina URS-a.3.max' Za pouzdan i dugotraa) :Z.?o"'wc r.mavl-""*-~=:':"'. odnosno povre·menog rada izvrsnihorgana. Pu = PK +M . veceg curenja ulja iz UHS-a... porastom temperature viskoznost ulja opada 8to dovodi do smanjenja sposbnosti podmazivanja. Da bi se u ovom slucaju ogranicila temperatura uljanaTs.inaxpotrebno je ugraditi razmenjivac toplote koji hladi ulje odvodjenjem suvisne koliCine toplote QR' a koji se po pravilu nalazi u slopu rezervoara za.. koja se manifestujeizdvajanjem taloga u obliku smole.ure ulja raste i temperatura URK. cevi. temperatura ulja se ogranicava na 80°C. Uz prisustvo hladnjaka toplotna ravnotda se postize jednaCinom M=Q o +QR' 4.50 do 60°C. I r_alni rad URS-a T max ..3. Pri stabilnom radu UHS-a.3. tj.1b. leao sto su UHS-i na avionima.1. a zbog temperaturske zapreminske dilatacije u zazorima moze doCi do ostecenja UHK.308 OSl1ove uljne hidraulike promena temperature ulja prikazana glatkom a maksimalna· pravom linijom. Promena temperature ulja u UHS-u jan rad u UHS-ima maksimalna temperatura ulja se ogranicava u intervalu od. porastom temperat. u realnim uslovima rada zbog ukljucenja iIi iskljucenja razvodnika.2.. kod vojnih nadzvucnih aviona kod kojih je izrazeno priSllStvo zagrevanja ulja zbog spolja8nje toplote nastale usled aerodinamickog zagrevanja koriste Se sinteticka ulja sa dozvoljenom temperaturom do 300°C.. koji na cVfstim povrSinama stvara tanku tvrdu' skramu koja moze ostetiti zaptivne elemente. Osim ovih ndeljenih efekata porastom temperature moze se narusiti hemijskastabilnost ulja sto dovodi do oksidacije ulja.

gubici na: pumpama.18) .3. (4. (4. v ·x 11Pc. +11P). ulrupna korisna snaga je J .VHK Ulozena snaga u UHS je snaga na ulaznim vratilima pumpi Pu = '2: j~] ] Mj(i)j .2.r.snage na UHK su dominantan clan.3. stepen korisnosti VHS-a bo odnos korisnei ulozene snage je PK I1P l1Hs=p=l-p.2. Fnvn + I..M/u j j=1 (4.Aj I1PK =L.3. Korisne snage su one kojima se na izvrsnim organima obavljaju radovi. ito: na HC-ima savladavaju se sile Fn brzinama VII i na HM-ima momenti !vI) ugaonim brzinama Stika 4. . UHK.17) i ovako odredjeni u sebi sadde i hidraulicke i meharucke gubitke. N n=1 PK = I.2.3. 4. Hidraulicki gubici na lokalnim otporima.19) . == L. d2m.15) U UHS-ima stepen korisnosti se obicno krece oko 70 do 75%.1PkVk . trenju i UHK.3. ion iznosi: LlV=LLl~ =V1 -V2 i=1 M .g1ase: 2 ~ v2 ~ /. curenju i mehanicki gubicL· Gllbici smige u pllthpama su: 1 Mp = L(l-l1 p • j=1 ) Mj (i)j . Ukupni gubitak snage u UHS-ll je liP = I1Pp +11Pc. == L. zbog zazora u pumparna..16) pri cemu su njegovi sastavni delovi.3.3. (M=I+J+K+N) (4. Gubici usled curenjaulja su dvostruko nepozeljni. 4.Osndve uljne hidraulike 309 prema tome.=] . redosledno.3. (4. u uobicaj~flimoznakama.2 (fl). HM-imai UHK deo ulja izlazi-curi iz UHS-a (sl. Nhidrocilindara i K . 11P).lokalnim otporima. dok kodlose projektovanih sistema moze da bude znatno manji. Pri projektovailju UHS-a jedan od vaznihzadataka jeste da se postigne 8to yeti stepen korlsnosti.14) pri cemu su M j obrtni mamenti stvoreni pogonskim masinama (elektromatorima iIi dizel motorima) i (fli odgovarajuce ugaone brzine. +liPk +Mc +Mm .3. . (4.. J-hidrmotora.2 koji ima I-pumpi. HC-irna. Prvo.=1.13) 11 u V daljem tekstu bite izlozen naCin odredjivanja pojedinih snaga koje uticu na l1Hs' V tu svrhu posmatra se VHS sa s1. (4. trenju. ""'1 Ne sarno u sklopu ova tri gubitka snage nego uopste u UHS-u gubici.2).3.j 2mj . To se postne smanjivanjem gubitaka energije. Dakle.

I C. zato se u rezervoaru za ulje ugradjuje razmenjivac toplote kojioduzima koliCinu topote QR == kR AR I1TR ' (4.3.3.23) preko svih povdina UHS-a A. Gubici snage se viskoznom disipacijom pretvaraju u toplotu.21) Kasnije. +N.4. ina pocetku rada dec toplote se trosi na akulisanje toplote u svim komponentama UHS-a (Qa).17) na pumpama vee uzeti u obzir.P..3. deo na razmenu toplote sa okolinom (Q~) ideo.3. toplotu odaju okolini.25) %S~J>F.l. .3. pri cemu je toplota razmenjena sa okolinom M (4.3. Ukoliko ovakav cevni sistem he postoji ova koilCina ulja.2.3. maze se uneti kroz individualni nacin prikazivanja UHK. (QR) na porast temperature ulja.3. (4. 4.3. Drugo.24) Pozeljno je u UHS-u da se svi gubici snage kro:z.A.) .3. tj. pri stabilnom radu UHS-a toploti gubici su: Q=Qa+QR . usled curenja nastaje i gubitak snage !vI M C == j=l e.22) Q a = Lk.3.vazi Qo == I::J.prikaz ukupnih energetskih Stika 4.([2 '-tl ") I1TR == In[(tl '-t ") / (t2 '-tl " ) ] ' (4.). Dodatna slozenost..310 Osnove uljne hidraulike Pozeljno je ovu kolicinu ulja sa sistemom za drenazu vratiti u rezervoar.2. AR -rashladna povrsina i .4.26) 2 je srednja logaritamska temperatura u kojo] su oznake prema 81.4. 11'F.2.2. HM-a UHK i pumpi. dok je kolicina toplote koja utice na porast temperature ulja u rezervoaru QR ==mc(Tz --7.3. a s druge mora biti dosuta u rezervoar. koeficijentima provodjenja toplote ki' i merodavnim temperaturskim razlikama 11'F. pri cemu su kroz izraz (4.20) Mehanicki gubici snage Mm javljaju se na pokretnim povdinama HC~a.3. GRAF][CKO PRIKAZIVANJE ULJNO-HlDRAPLICKm KOMPONENATA Hidraulicke seme slozenih sistema mogu biti veoma komplikovane. da'.v" pri cemu su kR-koeficijent provodjenja toplote. s jedne strane zagadjuje okolinu. Ll1pl1V . . kao i nerazumljivost rada UHS-a. Graficki . odnosno: (4. Energetski bilans UHS zbivanja u UHS-u dat je na 81. Medjutim. Da bi se to izbeglo uvederi je jedinstveni graficki naCin prikazivanja UH i pneumatskih komponenata kroz medjunarodne standarde ISO 1219 (International Organization for Standardization) i CETOP RP 41 (Comite Europeen de Transmissions Oleo-hydraulique et Pneumatique). ( t1'-t2 ") . u najveeem broju slucajeva avo je tesko ostvarljivo. a u nasoj zemlji .=1 (M =1 +J+K+N+N.. (4. (4.

HM jednosmernog dejstva. Strelice smerovi strujanja. l '" moguenost regulacije.. razvodnik ventil sigurnosti. koja obi~oo vom)a A~ B rez. RAZVODNICI Razvodnici su UHK koje prikljucak ulja pod pritiskom spajaju sa jednim iIi vise cevododa koji vode ka i od izvrsnih orgima. Treba napomenuti da svi standardi predstavljaju vazece dogovore i praviia 0 nekim tehniekim pitanjima. Simboli koji opisuju funkciju su: Trouglovi II> smer strujanja u hidrauliekim komponentama. dvosmerna pumpa. vee ee se dati sarno njihovi osnovni principi koji. B. [> smer strujanja u pneumatsldm komponentama. omogueavaju lako razumevarije rada hidrauliekih (i pneumatskih) instalacija. c.erv~a~u..·. ozna~ava sa R: Pr~kljucci koji spajaju :t:<lZ\'. _ ! . Osnovni simboli su: cevi .- ~ @ ~ jednosmerna pumpa.Osnove uljne hidraulike 311 njima odgovaraju standardi JUS N1..Sanjima se vrsi izbor smera kretanja izvrilnog organa.:IE. gde moznacava ..~se obicno oznacava sa dva broja. Linije upravljacke linije. pri· eemu se prikljueak ulja pod pritiskom. Razvodmk . C.._ . V . linija koja obuhvata neku celinu predstavljaju UHK sa obrtnim kretanjem. C!) -¢>- tJ Primenom navedenih simbola i UHK veoma lako Se mogu dobiti slozene UHK kao i tumaCiti rad i funkcionisanje siozenih UHS-a.od~k ·I.002-007.. --..p R Slika 4.5. Krugovi pumpe (kompresori) i hidromotori.1 . treba napomenutida ventil sigurnosti stupa u funkciju sarno ako je iz bilo kog razloga doslo do prekomernog pcirasta pritiska. HM dvosmernog dejstva.~ ·1 J sa IZVrsmm orgamma oznacavaJu se sa A. na pro min. obieno je to vod koji doIazi cd pumpe.oznaeava sa P. 0. 4. Razvodnici imaju visepriklju~aka. te je lako moguce da se navedeni standardi iz nekog razloga promene ida unekom drugom vremenu budu nosili neke nove brojeve. Koriscenjem navedenih simbola lako se dobijaju ("izvedeni") simboli UHK: t {. jer zainteresovani Citaoci veoma lako mogu doCi donjih. .t~. t I. Pravougaonici filteri o DO] r-. Ovde se necedavatidetalji ovih standarda..cevni vodovi. dok se pcikljuook u powatnoj geaui. ·. predstavljajurazvodnike i ventile.Radi boljeg razllmevanja na hidrauliekim shemama rada UHS-a.5..." prigusnice.. nepovratni ventil.5= [fJ]Z] hidrocilindar.

1.+Fcl-Fc2 +P.5.4a. avo je razvodnik 4/3. Razvodnik 4/3 sa obrtnirn telom prikazan je na s1. Ovaj razvodnik bi se. &to oznacava radni hod klipa. Da bi razvodnik obavio svoju fllnkciju on konstruktivno moze biti izveden sa obrtnim telom i sa translatornim telom .5.. Stika 4. od protivpritisnog prostora HC ka rezervoaru. sile u oprugama su Fcl = Cl (XOI + x) i Fe2 = c1 (X 02 .klipom. P-B (AR) i l1eutrall1i polozaj.4. R ". prema tome on irna iste funkcije kao i razvodnici prethodno analizirani.1) u kojoj je m x sila inercije. na pr. Tom prilikom moguCi polozaji su P-A. tj.3 Razvodnik sa translatornim telom Slika 4. a polozaji su mu P~A (B-R). Tako na pro razvodnik 4/3 sa s1.4. i za uobicajena konstruktivna izvodjenja ima vrednost ct '" 69°.2. Shematski prikaz ovog razvodnika dat je na s1.3. Ako se ovirn tipom razvodnika zeli A~~ postiCi veCi broj poloZaja tada su konstruktivna resenja veoma slozena.4.5. (4.5. tvrmr I){ gJ p b) \={] ~."snja il"lllzvo«llnika Ako se razvodnik iz stanja mirovanja :leU prernestiti u neki novi polozaj tada treba obezbediti silu aktiviranja F. SHa. j od P-R kada HC miruje sto se naziva neutralnim polozajem razvodnika. F~ sila trenja Fel i ~2 sile opruga. Ako postoje. Sto oznacava povratni hod.4. tadallije struji ad B-R.312 Osnove uljne hidraulike broj prikljucaja a n btoj polozaja.1 ima 4 prikljucka i 3 polozaja.5. dok u kontrolnu zaprerninu V2 dotiCe fluid brzinom v 2 i pod uglom ct.x).2 Razvodnik sa obrtnim telom Jedan razvodnik sa klipol11 prikazanje na s1.5. U cilju odredjivanja sile reakcije R nastale promenom kolicine kretanja posmatraju se kontrolne zaprernine Vi i V2 sa s1. u kojima X 01 i x 02 oznacavaju stafickedeformacije opruga. od P-B i AR. Do ove sile se dolazi lZ jednacine kretanja pokretnog dela razvodnika koja glasi: A a) X '11> rrrrM~B.5. i pod uglom ct. zatim. Ovaj nedostatak je uspesno resen sa razvodnikom sa klipom. 4. Primenom za kontrolne zapremine VI i V2 zakona 0 . aktivill.4 NaCini aktiviranja razvodnika F=mx+R+P. Vrednost ugla ct zavisi od konstrukcije zazora u razvodiku i od trenutnog polozaja klipa u razvodniku. P sila neuravnoteienih pritisaka i R sila reakcije. koristio za upravljanje radom He. Iz kontrohle zaprernine V1 istice fluid brzinom v.rO d) [pJ e) ~j) Slika 4.4.5.3.5..S.

ukupna sila realecije koja deluje na klip razvodnika je R:::: R"l +R"2 :::: PCV.5./2A-.jednacina (3. 1 x2 2 Prema tome.:~=lr/.5). 0:=69°.15m I s. RESENJE: 4.2.4. za jedan polozaj klipa koji jedefinisan sa konstantnim procepom x=const. prikazani su na shemama sa bocnih strana.Vj cosO: j .raktcristike razvodllllika Razvodnici su UHK u kojima se strujanje obavlja u maIim kanalima i/ili u procepima. Hidraulicke iuJ.3.v 1+V2 v2 ) coso: :::: 12.. Odrediti silu leojom ulje deluje na klipove. odredjuje kao !1p = pc. to se brzine strujanja u procepima razvodnika mogu odrediti kao Vj :::: J211pj I p (i=1.Vl +r/2V 2 ) coso: . dakle. Iokalni otpod te se zato na njima pad pritiska.4. Dati podaci su: d==25mm.4. sto znaGi da su. p = 900kg/ m3 .9 N. u njima veIikipadovi priiisaka. /2. i to f~ :::: 25I! min lea izvrsnom org. a=pc.5. komande y i z sa sIA. (4. po pravilu.5. gustine p:::: 850kg 1m 3 . U HC kreee se ldip sa dvostranom klipnjacom brzinom vp =O. Padovi pritisaka u granama P. HC je spojen sa razvodnikom (4/3) sa klipom u kome su padovi pritisaka I1p::: /}.3.2).Osnove uljnehidraulike 313 promeni kolicine kretanja .PPA := I1PBR := 35bar.5Ab) ill sa papucicom (s1.-fA i B--»R sul1Pl == 3bar i I1P2:::: 1. Medjutim. U odnosu na vrednost sile F vrsi Se izbor sile aktiviranja: razvodnika.5.5bar.5Ae) i hidraulicko (sIA.4. (4.2) dobija se ukupna sila reakcije Rx :::: Rxl +RX2 :::: pCV. Problem 4-3.4c). Zbog velikih prigusenjakojasu prisutna u razvodnicima gubitak strujne energije se pretvara u toplotu sto se maIlifestujeporastom temperature radnog fluida. elektromagnetno (s1. sila aktivirarija je F I::: R.5.3) proti(Se ulje.5.4. v. vee se koristi oblik preleo protoka ·2 ? I1p::::aV . relativno male mase.5. ovajoblik za pad pritiska se retko upotrebljava.4j).5.riu i f/2 :::: 20ll min od izvdnog organa.3. Kod dobro uravnoteienih razvodnika. sa s1.5. pneumatsko (s1. Odrediti silu hidraulicleog otpora ulja koja deluje na ldip razvodnilea.3) . R :::: pV v2 coso: . Problem 4-2. Kroz hidraulicki razvodnik 4/3 (s1. Ovaj izraz vaii pod uslovom da su ulazno-izlazni smerovi strujanja u komorama razvodnilea leao na s1. NaCin aktiviranja.' dobijaju se sile reakcije . D=lOOmm. odnosno znacajni gubici energije. pri tome pretpostavljajuCi da su pritisci u njima leonstantni i zahemaru]uCi sile tezine.5. Primenom izraza (4.5Ad). RESENJE: S obzirom da su dati padovi pritisaka u vodovima P-+A i B--»R .2) Ukoliko leroz razvodnik istovremeno imamo n razlicitih protoka fluida sila reakcije se odredjuje kao R:::: P2. RXI :::: pV1V coso: .4. Razvodnici su. a koje moze da bude mihanicko sa rucicom (sIA. pri tome je ugao pod kojim ulje kroz nzvodnik struji 0:=69°.

3. !:"p:= Jeri).5. koliki ce biti pad pritiska !:. Pri promeni temperature karakteristike ulja . iz njega za poznato !:"p dobija protok V:=J!:.. dok se Idnematska viskoznost u intervalu od lO-lOODC moze odrediti kao: (4.6) sa indeksom 0 oznacene su referentne vrednosti na temperaturi to' Temperaturska promena veliCina P i v. Podaci koji se u literaturi nalaze za jednu UHK obicno vaze za jednu temperaturu ulja i to onu Sa kojom je vrseno ispitivanje. Zavisnosti ovog tipa se najcesee koriste kada se razvodnikom obavlja i neka funkcija regulacije. na pt.· (iT' 2 Vi .5 moguCih strujnih tokova odgovarati njegova kriva hidraulicke karakteristike (81. sto dovodi do promene hidraulicke karakteristike razvodnika koja postaje !:"p == J(x. dove see do promene pada pritiska u UHK.v). I 2 Vi (i=1.3). 4..5.Uizrazima (4.5.gustina i viskoznost se menjaju. predstavlja funkcionalnu zavisnost pad a pritiska od protoka.6) gde je n koeficijent koji zavisi od vrste ulja. pak.4) u kome je f. Treba napomenuti da ako se polozaj klipa u razvodniku menja tada se menja i velicina ulazno-izlaznog procepa x (sI. sto znaci da ce svakom od SIika 4.314 Osnove uljne hidraulike AB B-R u kame je a koeficijent hidraulicke karakteristike i A-R A merodavnapovrsina poprecnog preseka. P-A i B-R.P1' a sto odgovara jednoj tacki na ltrivoj hidraulicke karakteristike !:. Gllstina se menja kao: (4. pri istom zapreminskom protoku. U razvodniku istovremeno ima vise strujnih tokova. na pr.4. Ovde ee biti reCi 0 odredjivanju nove.Mdll":al1lllicke karak!l. razlike pritiska primenom jednakosti padova pritiska na UHK kao lokalnom otporu i pada pritiska na ekvivalentnoj pravoIinijskoj deonici cevovoda.5) pri cemu je ~ koeficijent temperaturskog sirenja. !:. temperatura ulja menja.Pi = PiS..pla:=flAJ2!:"p/p. (4. ili.5. T = PiA. vaZi relacija v(t) == va (to Itr .5) i (4. kao sto je vee receno. Ove krive se za 8vaki razvodnik odredjuju eksperimentalo. tj. temperaturi ulja t2 ? koja Iezi na sasvim drugoj hidrauIickoj karakteristici. postavlja se pitanje koliki je tom prilikom pad pritiska na UHK? Ovde je osnovni problem.. ako se pd konstantnom protoku na jednoj temperaturi ulja t1 poznaje pad pritiska !:. ako se u samom prbcesu ispitivanja UHK.5. pak.5.5.erisltike Hidraulicka karakteristika. dakle. iIi se. PJieJr3cmmavanje .5. Medjutim.5. razvodnika.P2 na.4.L = 11 ~ koeficijent protoka razvodnika..P1 := f (V).2) . URS ne radi sa projektovanom temperaturom.5).. Dakle.

44bar .t i.6. Kroz hidraulicki razvodnik struji ulje temperatute t] = 40°C i tom prilikom pad pritiska je I1p] = lObar. ==A.9) dobija se: a) I1P2 = 5.lwriste uUHS-ima tada je njihov prvenstveni zadatak da povecaju pritisak ulju. lP'UMlP'E I IDDROMOTOJ!.-) ) O/ (4.1b) j klipno-aksijalne (s1.5-7) <.0007K] i n=2. na tempe~ raturi ulja od t2 == 55°C ako je strujanje a) laminarno i b) turbulentno u hidraulicki glatkim cevima? RESENlE: Direktnom primenom izraza (4.l v.6.1.U: 4.to) t] nb /1p2=I1Pq+P(t2.1c).6.lobija se pad pritiska u.po pravilu.5. krilne (s1.9) koji sluzi za preracunavanje pada pritiska sa jedne na drugu temperaturu. UHS-i se nalaze na fiksnim i mobilnim masinama.8) Prilllenom relacije (4. Problem 4-4.6. pa se zato koeficijent trenja odredjuje na sledeCi naCin == 1.8) za dye razliCite temperature dobija se izraz 1+ ~(t] . lP'uIDpe Pumpe su strujne maSllle koje Se koriste za transformaciju mehanicke u strujnu energiju.6. U c) Stika 4. . == const.1a). kako bi ono kasnije bilo sposobno da obavi neki tehnicki zadatak. pri istom zapreminskom protoku. b == 1 -laminamo strujanje A=-b (4.5. P== O. Iz ovog rdenja sledi da porastom temperature pad pritiska opada.=Ep. 4..5.5.elSrivalentnoj cevi ' a {a 11 .. Uljno-hidraulicke pumpe. I1P2 == 8.Osnove uljne hidraulike 315 iz koje sledi 1/ d == St.235bar . Koliki je pad pritiska na ovom razvodniku. Pl l d 2 2 en) ± 2-b l+~(tt-to)(ti) PoYol ~ nb 1/ 2 6 -- d5-n' (4.4. odalde se zakljucuje da se St i Ai na isti naCin menjaju sa temperaturom.1. / Ie. Kada je rec 0 pumpama koje se. ReZimi strujanja u URS-usu takvi dase cevi ponasaju kao hidraulicki glatke.4. Najcesce primenjivani tipovi pumpi su zupcaste (s1. a pumpe koje su u njima polcrecu se.5.6.7) Re a == 0.5.3164. Na referentnoj temperaturi to == 15°C kara- kteristike ulja su: Po == 900kg / m 3 . b == 114 -turbulentno strujanje Koriscenjem Darsijeve formule i izraza (4.4. Yo = 32mm2 / s. elektromotorima na fiksnim i dizel motorima na mobilnim masinama.

6.8+0.i"'zn:. radnom zapreminom za jedan obrtaj koji se obicno izrazava u lit/a. ugaonom t>p brzinom w. Odrediti potrebnu snagu pumpe za pagon UHS-a.6.2) 0. Probleol 4~5.8 do 0..5mi s. s1.p V. mehanickih i zaprerninskih gubitaka i krece se u intervalu ad 0.::i_:--_ _. protice radni fluid protokol11 V koji ima p~d pritiska t1p.2. Kroz 1-IM.s:. Stvarni protok koji pumpa potiskuje je t manji od teorijskog zbog postajanja kolicine tecnosti M/ koja cirlmlise sarno kroz pumpu. krilne pumpe se karakterisu specificnim protokom q. n broj abrta vratila i llvp zapreminslei stepen korisnosti (l1vp = 0. M' moment koji se saopStava pumpi obrtanjem pogonskog vratila i co je njegova ugaona brzina.2.:. a 0 cemu ovde nece biti reCi~ Porastpritiska u pumpi t.4) gde je q (JitJ°) specificni protok. dobija teorijski zapreminski protak kroz pumpu V = q 11.4.pV P =--:. i odredjuje se kao !r/=qn.pV'ln :.909.p obav~ia se obrtanjem zupcastog para kod zupcastih i krilaca kod krilnih pumpi. Mw (4. za.98 IIp :----' pri cemu su: 'lp stepen korisnosti pumpe koji za zupcaste pumpe ima vrednost od MC0 (4.98).:::o.6.8 do 0. Ova snaga se koristi za ~ savladavanje abrtnog momenta A1 brojem obrta 17. HM ima sledece karakteristike: q = 66'.9. (4..:. prema tome ~ V rasoloziva hidraulicka snaga je /!:. Sa aspekta proracuila DHS-a zupcaste i.9.7cm3 /0. tj. stepen korisriosti DHS-a i UkUplli stepen korisno- . 4..6.6. ll v I-1 "" 1 i llHM = 0. ~04J (4.1) gde je llvp zaprerninski stepen korisnosti pumpe koji ima vrednost od 0. Izmedju korisne i hidraulicke snage HM vazi relacija M C • P = !!:. dok se kod klipruh taj zadatak obavlja kretanjem klipova. cija vrednost zavisi od konstrukcije HM.6. Za pogon dizalice koristi se zatvoreno hidra. ana osnovu cega se. Snaga potrebna za pogan pumpe... Dizalica irna dobos precnilea D=im koja podize teret mase m=4000kg brzillom Vo =0. IHllilr®m@torll Hidromotori su izvrsni organi sa obrtnim kretanjem u kojima se raspoloziva strujna energija pretvara u koristan mehanicki rad.] a sto'zavisi od tipa i konstrukcije pumpe. Za ovaj tip HM protok se odredjuje leao I I .8 do 0. slicno iIi identicno leao i zupcaste putnpe (s1. tj.6.6. Izmedju dobosa i HMnalazi se reduktor koji ima prenosni odnos i:= 1/ 100 (i =nd /17 HM ) i stepenakorisnosti llR = 0. /::.2 gde je llH stepen korisnosti.3) Slika 4. HM se leonstruktivno najcesce izvode sa zupcastim parom. n obrtaja..4.9.1a)..316 Osnove uljne hidraulike sklopu jednog tipa pumpi nailazi se na razlicita konstruktivna resenja.ulicko kolo u kome se nalaze pumpa i HM.

d za dobos dizalice. 2 PHM = NfHMUJ HM :::: .68% .36%. koji ima prenosni odnos i = 1160 i ]I~ stepen korisnosti 11R = 0. Zapreminski protok HM-a ri' = q I1HM /llvH :::: 70/ / min daje brzinu strujanja u1ja u cevovodu v:::: 4V / d n = 1.8.1p r. v=2.62kW . .I M .iTllHM ' UJ HM =nHMn 130 . . llvP :::: 0.=C> V RESEN.95 i 11H = 0.. p=880kg/m 3 . Vetrenjaca koja sluzi za proizvodnju elektricne energijeima UHS prenosa snageu kome su ugradjeni pumpa i HM. Na osnovu brzine dizanja Slika P.2bar.4 m /s.91.55°/min.1Pm.95 i IIp ulja = 0.38bar. tj.974kW .-'" p UHS~a i dizalice su: P==-1l-=30.1PHM+pA. PHM :::: Pd IllR == 21.d <=. dabija se obrtni moment MHM = 196. Pd = \ \ pumpu (q p == 65cm obezbedjuje 3 / 0 . Na ovom vratilu se savladava moment M d = mgD 12. Pribrzini vetra od va = 40 km 1h elisa vetrenjace se okrece sa no = 36°/min i pri tome na svom vratilu proizvodi snagu Po = 60 kW. pokrece zupcastu ~ p [ .v /2=212.4-6 . Iz Bernulijeve jednacine za zatvoreno strujno kolo dobija se porast pritiska u pumpi . Slika P.Problem 4-6. llHs =-p=69.fE: Najpre se odredjuju podaci za mehanicki sistem.1PHM = 205. d=50mm) i HM (llvH =0. 2 Konacno. Ostali podaci su: /=15m. I.2841.210. Odrediti snagu koju HM preda generatoru.4 m 2 /s) kroz cevovod (l==25m.= 1050. specificni protok koji HM treba da iri1a :' . I.2N 1ill i pad pritiska .9).O~mo\Je uljne hidraulike 2 317 sti dizalice. pa ce njegova snaga biti Pd = lvIdUJd == mgvo =19.4-5 Vo ::::UJ d DI2 odredjuje se broj obrta izlaznog vratila dobosa I1d = 60vo I Drc:::: 9.d=30mm. Elisa no ~ preko reduktora.10.1p::::. 11=p=ll[-[slln =63. v==2. snaga pumpe i stepeni korisnosti .82) koja <F=> Vo (p = 900kg/ m 3 . KoristeCi karakteristike reduktora dobija se broj obrta i snaga HM-a I1HM = -.l/d. Iz izraza za snagu HM-a .4°1 min I nd . IIp =0.584kW .652 ml s. Na osnovu vrednosti Rejnoldsovog broja Re = vd / v = 225 zakljucuje se da je u cevovodu laminarno strujanje i da je koeficijent trenja A:::: 64/ Re :::: 0. HM je povezan sa strujanje generatorom koji za proizvodnju elektricne struje uobicajene frekvencije zahteva broj obrta nHM == 1800 o/min.

PR ::: 2 bar . step en korisnosti UHS-a i vetrenjaee od elise do generatora. V ~Ijanje alunUl1ijumske tralce obavlja se sa dva radna valjka precnika Dl =: 800mm koji su pogol1jeni sa dva identicna HM-a karakteristika ql :::: 1238.p. qp = 20cm 3 /0.4 bar . snagu pumpnog agregata i stepen korisnosti UHS. v = 3 . b) pad pritiska na prigusnici b. Za pogon valjaka valjaclcog stana koristi se UHS sa HM-imll.96% 111 =112 Slika P.9 i koji. 11vl ::: 0.132 ml s sa kojom se dobija laminarno strujal1je (Re = 283) sa koeficijel1tom trenja A.v 12 == 200. Odrediti brojeve abrta HM-a.Pf = 0. Problem 4-7.. Sa ovim reZlmom pumpa u cevovodu ostvaruje srednju brzinu strujanja ulja 2 v = 4V I d 7( = 1.3 bar.p = PpY)p rv =201.-llvp11 vH ==70.9°/min . /==20m.98 i llHl ::: 0. krivina i racvL Odrediti: a) sl1agu pumpnog agregata. S obzirom da ista koliCina fluida prolazi kroz pumpu i HM to se jz jednai5ine kontinuiteta V = qHMI1HM IllvH = q P I1p llvp dobija specifieni protok HM-a qHM =q -.318 Osnove uljne hidraulike pri datim uslovima.4 m i koji je pogonjen HM-om sa karakteristikama q2 '" 1440. Pri brzini valjanja od v 0 =' 5inl s silareakcijekoja delllje po obimu valjaka je R1 ::: 9 . stepeni sigurnosti UHS-a i vetrenjace do generator a iznose 11HS == PHM I Pp = 73.6kW.PHM ::: b. P = 8753 W . V=q p l1 pll vp =133.'11 HM == 40.98 i 11m =0. 11HS = 76.:':: 641 Re = 0. llv2 :::: 0.pA·lI d.4-7 ProDlem 4-8.08Nm (CO H l-1 :::: 11H!\iJt 130) . np =j=2160 0 /min . I:!.2261.98 i llH =0.56% . RE'SEJV7E: Pri zadatim uslovima pumpa radi u reZimu sa no pi'.395cm 10 P llHM l1p 3 • Konacno. Na ovom valjku se savladava moment M2 ==3840Nm. HM-e pokrece pumpa karakteristika YJvp = 0.97 i YJp =: 0.. Ostali podaci: b.PPR koji omogucava zeljeno krtetanje .SkN. b. pri tome ostvarujuCi obrtni moment MirM :::: PHM I co Hlv[ == 213.164kW .9. 'l"jvH :: 0. RErEN7E: = 918.10-4 m 2 Is.9 cm 3 /°.38l1min . p = 850kg 1m3 . Y) == P HM I Po == 66.6cm3 1° .94% .7Sbar 2 sa kojim se dobija snaga koju HM preda generatoru PHM ::: APHIvl. Za namotavanje trake koristi se valjak Ciji je precnik D2 ::: 1. Zanemaliti lokalne otpore llsisa. PI' = ll~ :::54. koja se akrece sa I1p :::: 1450 o /min.96. U UHS-n nalaze se dva identicna HM-a koji imaju karakterjstike 3 qH '" 30cm /0.95. d==20mm. 1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno struj110 kolo dobija se pad pritiska na HM-u f. savladavaju obrtne momente Ml == 40Nm i M z =: 30Nm.

. i koeficijenti trenja (A j ::= 64/Re j ) ukarakteristicnim granama iznose: 1v1 = 0. Slika PA-8 Sa ovim brzinama dobijaju se Rejnoldsovi brojeviu karakteristicrrim deonicama ReI ::= 2133 . p=800kg/m I'lPR1 ::= 3 .S.OJ.. Res == 1601 . Ostale poznate veliCine su: D=80mm.PIU == 1bar.p = API1 +I'lPnv +2f. i oni daju gubitke usled trenja f.~o =: 2Vs ' r ~j2 == v3 ::= J:.33m/s.(j=1. v2==v3=v4=vs=1.. 17 =8m. I'lPnv = 0..9ll min. = q/I. A6:::: 0. .As == 0.2) jz kojih se odredjuju padovi pritisaka I'lp.PR1 +I'lPm +¥[2 + I'lPLl --l. Is =4m. (i=1. 110 ==4in.2..P t8 +I'lPI9 + tlptlo + f.06 .03 .IQ--4 m2 Is. f....Pil1 = 207.97 bar ..4°1 min . a) 1z Bernulijeve jednacine za zatvoreno strujno kolo. 1Tlvi ~p Vm == 150.I'lPtG + f.21°/min.T4 == Vs == VH2 ' T~ :::: V == V +T/6 == Tis +r~o ll 2 dobijaju se brzine strujanja: v j ==4VldJn . koji daju pro toke ulja kroz HM-e: V.Pn ==0. 13==6m.11) VI = Vl! = 1..779m/s..Pt7 + f. 4 bar . RC 2 == 1064 . H2 Koriscenje!iJ..65bar odnosno snaga pumpnog agregata P == I'lpV1 l'llp ==154.. tlPH2 = 170.3bar. V == lOO. == Pm/VmTlm --» I'lPH1 == 198. (~==6m.'do ==40mm. 1]1 == 10m...333ml s .p v6=v7=v9=v10=1. . R2 6.61kW. Pri opterecenjima HM-a ]vl1 == R)D1 12== 3800Nm i M2 dobijaju se snage P[ii = M.. VR ==2m/s . . f.P1... '6' ==4m. 112 ==68. Is ==5m.08 . na osnovu cijih vrednosti se konstatuje da je u UHS~iIstnijanje larhinarno. 19 ==8m. dobija se potrebni porast pritiska pumpe f.Pf2 ==0. 11 ==2m.1 bar . Re 6 = 2134 . v==0. f.If I d f .f = PA f . jednaCina kontinuiteta r Vs :::: vH1 ' V6 == V7 ::= r)-9 ==J:.v~/ 2.8bar . l2=5m.sa deanicama 1-6-7-8-9-1011..1E: Na asnovu zadate brzine i dimenzija valjaka valjanja adredjuju se brbjevi abrta HM-a D i Ttl1i vo=~ ~-? 111 = 119..Osnove uljne hidraulike 319 HM-a za namotavanje i c) stepen korisnosti hidraulickog sistema. d.27llmin .03 .==60mm. A2 == 0. RESEN..2bar.

dole se iz zapremine V2 odvodi ulje i ona se naziva protivpritisni prostor.PPR '"= f¥J.f¥J 15 ~ f¥Jtll = 33.4.f¥J JI . ali tada mora postojati i odgovarajuCi zupCasti par.7.4.1b).7.82 bar c) llHS = (2Ml co l + M 2 co 2 ) / p = 79.7c) i dvostranom klipnjacom(s1.f¥J 12 . Veoma su retki UHS-i koji ne sadrZe HC kao izvdni organ. Bwzillllslko polje llll Ihidrm:Himll.1. S obzirom da lelip vri3i radni i povratni hod to pri povratnom hodu zapremineV.2 I':.7c i d).7. i He dvosmernog dejstva.dejstvom sile pritiska a povratni silom opruge (s1.7. OCigledno je."llll Pri procesu izvlacellja-klipnjace iz HC-a zapremina ispunjena uljem se menja.18% . dobija se pad pritiska na prigusnici I':.f¥J"v . Ova promena leontrolne zapremine Cini da je strujanje u HC-u nestacionarno. Ako se posmatra jedan HC dvosmernog dejstva (sl. Prema broju kijpnjacaHC-i se dele na HC sa jednostranom (sL4. da se radni prostorveZe za veCi a protivpritisni prostor za manji pritisak u leomorama cilindta. protiv-pritisni prostor iz radnog hoda postaje radni prostor u povratnom hodu (s1.4. Zbog vaznosti HC-a Uovom odeljku ce se njihovom proucavanju posvetiti vise paznje.f¥J f2 .320 Osnove uljne hidraulike b) Iz Bernulijeve jednacine za strujnicu koja prolazi kroz deonice 1-2-3-4-5-11. kod kojih se radni hod obavlja . (4. jeona u koju se dovodi ulje i naziva se radni prostor. . i to sa proracunskog a ne sa konstruktivnog aspekta.f¥Jt3 .U inzenjerskoj praksi najcesce se koristi HC-i dvosmernog dejstva. Osnovne podele hldrocilindara su pre rna nameni iprema broju klipnjaca.pR 2. IDDROCllLINDllU Hidrocilindri su izvrsni organi koji sluze za transformacije strujne u mehanicku energiju. dakle.f¥J'4 . 4.f¥J'1 . time se dobija korisna energija P= Fvp .4. 4. i V2 menjaju uloge.ll.7.4.7b) tada se uocavaju dye karakteristicne zapremine VI i V2 • Zapremina V. tj.7d). Pri toj transformaciji savladava se radna sila F brzinom v p (indeks Pse koristi od engleske (francuske) reCi piston koja znaCi Idip). G c) Slilca 4. Hidrocilindri.1) Hidrocilindri se ponekad koriste i za pretvaranje pravolinijskog u obrtno kretanje.b). kod kojih se i radni i povratni hod obavljaju silama pritislea (sL4.f¥J H2 . (s1.7a) iIi silom teiine . Prerna nameni HC-i se dele na: HC jednosmernog dejstva.

u odnosu na polozaj prikazan nasL4.se karakteristicni protoci ulja (v.l Slika.4. dolazi od konstruktivnih razloga.7.OsnoVe uljne hidraulike 321 Kada se jos uzme u obzir i eventualna geometrijska slozenost kontrolne zapremine. Na ovoj slici zatvorene strujnicepredstavljaju vrtloge. Medjutim.7. sa strujnog aspekta. Sa oveslikejasno je uo~ljivo da je nestacionarnost strujanja u cilindru direktno povezana sa trenutilim polozajem kUpa u cilindru. Osim navedenih elemenata. U pocetnim trenucima kretanja Idipa iza naglog prosirenja (Odeljak 2. kao i eventualno nesimetrican polozaj ulaznog (izlaznog) prikljucka za ulje. doCi ce do forrniranja viSe vrtloznih zona (sl.2.2. koja.1. Daljim kretanjem Idipa.7. Takva geometrija. a njihov ukupan broj zavisi vp t a) t b) t c) d) I Slika 4.4. 4.4.7.7J.1.1.3) forrnira se jedna vrtlozna zona (sL4.5 mm/s [20] dobijeni primenom laserske metode merenja.2a). a koji su V.1. Dalji rezultati vizualizacije strujanja mogu da se prikafu preko strujnih slika datih na s1.7. Na osnovu ove brzine. uglavnom.5.1.definisu. vrtlozna struktura u kontrolnoj zapremini HC-a postaje joil slozenija. zbog daljeg kretanja klipa.7. Brzinsko polje radnog fluida u radnom i protiv-pritisnom prostoru manifestuje se kretanjem klipa brzinom Vp. Zato ce se ovde. veoma slozeno za analizu.1..2b).1.1 Vizualizacija strujanja u HC primenom lasera pri brzini klipa od 8. struktura strujanja uHC-u zavisi i od pocetnog polozaja klipa i od njegove brzine kretanja. odnosno povecanja kontrolne zaprernine. 4. Na ovoj slici prikazan je slucaj kada su cilindar i ulazni otvor za ulje saosni. s1.1.la) \ I . Nestacionamoststrujanja u HC ad trenutnog polozaja klipa.1. to sledi da je struktura strujanja u HC-u veoma slozena.7.1. predstavlja naglo proSirenje. koristiti rezultati vizualizacije strujanja prikazani na s1. da bi se ukazalo na mogucu strukturu strujanja u HC-ima.2d. Moze se kazati da je u opstem slucaju strujanje u HC-u trodimenzijsko i nestacionarno. dakle.

lP'oRje pritisika U lhIidrocilillldlf'u Strujno polje u karakteristienim pros to rima HC-a definisano je sa poljima brzina i pritisaka.2.7.1a.7.. neravnomernosti rada pumpe. definisan periodom t]. odnosno sa brzinom kretanja klipa.. klipa.7. tako i ovde radna i protiv-pritisna sila pritiska menJaJu .2.1. trenutan iIi postepen. Nasamom pocetICu kretanja Slika 4.7.f----=---_-<--"'-_ (x) nestacionarnost pritiska pri kretanju klipa. i P2 sila protiv-pritiska. U Odeljku 4. tj p] = p] (t) i Pz =: pz (t). 4.7. Korektno a) poznavanje pritisaka PI (ili P2) je veoma vazno jer je aktivna sila pritiska p] (iIi P2 ) ta koja obavlja korisno x dejstvo. Slieno kao i kod radne i protiv-pritisne zapremine. Taj pocetni porast ptitiska. 0 ovim ppjavama treba voditi racuna pri dinamickoj analizi rada DHS-a.aktivna sila pritiska..F" ' pritiska: .. vee je reeeno da je btzinsko polje povezano sa protokom.4. Ako su navedene pojave izraZene tada one rezuItiraju nestacionarnim dejstvom sile pritiska. D 2n 2 n 2 ~ =: Pl-. su posledica: ukljuCivanjai iskljucivanja razvodnika u drugim hidraulickim kolima. nestacionarnosti strujnpgpolja u komorama HC-a. Polje pritiska u HC-u daje sile PI -::. dok se stacionarnim rezirnima rada one ne uzimaju U obzir. moze da bUde.2. D 2n -4.7. Sa ove slike se uoeava --<>-f. a sto zavisi od brzine ukljuCivanja razvodnika.4. zbog> aktiviranja razvodnika..2) 1z ovih izraza sledi da je brzina klipa ujedno i srednja brzina strujanja radnog fluidau komorama cilindra. V2 =: 2 2 n CD -d )4'v p . (4. dakle... b) Na s1. u radnom prostoru pritisak raste. P2 == P2 (D -d )4 ' (4. nestacionarriost radne sile i dr.7. da ce karakteristicni pritisci radriog fluicla u HC-u biti furikcije od vremena.radna .322 Osnove uljne hidraulike . asto moze da izazove V'ibracije mehanickih sklopova i sistema koji su povezani sa HC-om..:.2.3) 4 pri eemu su ~ .1.1a prikazanaje promena pritiska u radnom i protiv-pritisnom prostoru HC-a. . Cijim dejstvom se savladavaju sve ostaJe sile koje deluju na HC.svoje uloge pri radnom i povratnom hodu. prestanak rada drugih izvrsnih organa. Moze se zakljuciti.Vp V] =: .. Ostale rieravnomernosti pritiska. 1z tog razloga analizi polja pritiska u HC-u ee se posvetiti vise paZnje. koje se uocavaju na s1.

7. i P2 ~ canst.OSl101'e uljne hidraulike 323 Stvarna polja pritiska u komorama He-a.O) / tl .7. promene pritiska i brzine ldipa nisu skbkovite vee postepene. Faze kretanja itlipa Na s1. O P2 e ) == ho .1 - PI) t ' 3 T b3 == Pz. b) radni hod.azt+~2·i / l s t] + t z t I +t2 stsT U ovim furikcijama T::: t] + t2 + t3 je ukupno vreme kretanja klipa.1b prikazan je dijagram promene brzine kretanjaklipa. a sto rezultira dejstvom' konstantnih silapritiska ~ "" canst.~I S t . zbog efekata stisIjivosti tecnosti.) .O ' PI (tl):= P1 (t1 + t 2 )== PI' . Za ovakvo kretanje klipa dobijaju se zakoTl promene brzinei hoda klipa . p] (T) ::: Pl. koji se karaktelise porastom pritiska. 1 - (PI. a sto je cest slucaj u inienjerskoj praksi.4) odredjuju se iz uslova: p] (0) := p].~nj~govim ubrzanjem. kao i promenu pritiska u HC-u prikaza:qu na s1. i iznose: a1 "' (PI .tj.l . u kome je pritisak prakticno konstantan.2. UldjuCivanjem razvodnikauzapreminf VI pritisak raste. P2 ~ canst.2.1 T )t 3 Prethodna analiza je ukazaia na siozenost polja pritiska u komorama HC-a.2.O .2.PZ. definisu se sledeee faze kretanja klipa: a) pocetni period. Vreme ubrzanja klipa zavisi od brzine ukljucenja razv6c1mka.O . Na pocetku pIVe faze klip mimje (x == 0) a pritisciu radnom i protiv-pritisnom prostom su p] 0 i P2 o. a2 == (pu . P2 (1') ::: hI . i koje glase: a1t + b1 . a konstante a i i bi (i= 1.3. iIi period usporavanja klipa· (t3 ).1a.o .t2 i t 3 .7. tad a sledi da su karakteristicni pritisci konstantni (p] ~ canst. pzU])::: P2(t1 +t2 )::: Pz . ako Se mogu zanemariti promene pritiska u periodima t] i t 3 ..1 + (P2 - PZ. i c) zavrsni.P2) / t].1a. Medjutim. imaju nestacionarni karakter.4. odnosl1.Duziria trajanjaove faze odredjuje se na taj nacin 8to se smatra da se u njoj radi ojednoIikoubrzanom kretanju.Pl. i ako vreme ukljuCivanja razvodnika moze biti veoma kratko.3.o- P2 _~~~~!~__~t2~____ ~si4 ~--~----------~--~ .P1) / t3 bl == P!. iIi periodubrzanja klipa (t]).4. oznacenperiodom t2 .1 ) / t3 ' bz == PI.4. 4.7. ona mogu veoma dobro da se aproksimiraju linearnim i konstantnim· funkcijama koje su prikazane na sl. b4 ::: PZ.l t Slika 4.2. Teorijskiposmatrano trenutnim uldjucenjem razvodnika pritisak bi porastaona PI a brzina: klipa na v p' Medjutim. KoristeCi ovaj dijagram. a4 == -(P2 . oznacenim sa tl . ' a3 == -(P2.72.. p(t) Xi \ P1.2. Na rastojanju x::: ']' prestankom ubrzalija:klipa. koja su prikazana na s1.~. a 8to je propraeeno pocetkom kretanja Idipa. U pojedinim fazama kretanja klipa. 0s t S 'I PI (t):= canst '. 4. .2.7. postizanjem ravnomerne brzine kretanja klipa v p pIVa faza je zavrsena.

.5) Dmgi vremenski period. to je sila koja omogueava.7.7. radna sila nije konstantna.4) pri cemu su za resavanje jednacine kretanja koriseeni pocetni uslovi x(O) == 0 i v(O) == O.7. U najveeem braju slucajeva primene HC-a radna sila je konstantna (F::>J canst. a sto je propraceno porastom pritiska u radnom i opadanjem pritiska u protiv-pritisnom prostoru.) a sto utice na ravnomernost kretanja ldipa. odredjena iz izraza (4. kao na pr. oznacen sa i 2 .7. na pr. Na pocetkU prve faze kreianja klip se kreee jednako ubrzano sa ubrzanjem a j =v~ ! 2/1' pa jednacina kretanja ldipa Slika 4. kretanje neoptereeenog m klipa. TreCi vremenski period.6) Unekim slucajevima.5-7).4).7. (protiv-pritiska. i ovde se smatra da se radi a jednako usporenom kretanju. a prethodno sprovedeni proracun vazi. (4.7. tj. (4. je period neposredno pre zaustavljanja klipa. DaIde. pri realnom kretanju..clJIn ikretne sHe HC Pod kretnom sHorn He-a.: F(t) iIi F = F(x) i rdavanjem jednaCine kretanja dobiti duzinu trajanja dmge faze.. primenom uslova na kraju kretanja klipa x(t])== II i V(tl) == v p dobija se ubrzanje klipa i duzina trajanja prve faze a] :. Konacno. He vezan sa radnim stolom t=O x jedne alatne masine (s1. odnosi se na savladavanje radne sile F. U njemu brzina klipa opada.4. Kao i u prvoj fazi.7.4.7. ukazuje za koliko je vreme radnog hoda duze pri realnom kretanju Idipa u odnosu na idealizovano kretanje klipa. U ovom slucaju treba poznavati zakon promene radne sile F:. Pri povratnom hodu klipa uloge radne i protiv-pritisne zapreminese menjaju. Pror3.324 Osnove uljne hidraulike a]==dvldt => v(t)==a]t => x==a]t2/2. Daicie. trenja i tdine) i omogueava pokretanje klipa.4. (4.8) pri cemu konstanta Kt =1+(1] +13)/h. kretahje bez dejstva radne sileo Da bi se definisala ova sila posmatraee se primer kada je. u uzem srnismu. rendisaljke. tako da je vreme trajanja ove faze t2 == 2/2 Ivp ..: 2/1 / v p • (4.7. klipa postoji faktor gubitka vremena (ll + 1 ) I h koji zavisi od efekata pri 3 ubrzavanju i usporavanju klipa. podrazumeva se minimalna vrednost aktivne sile pritiska koja svojim dejstvom savladava sve ostale sile. na osnovu cega se odredjuje usporenje klipa i duzina trajanja treee faze a3=v~/2/3 t3=2l3/vP' (4. kretanje bez prve i treee faze. t=tl+t2+t3=Kt·hlvp.: v~ I 2/] t] :.7) Pri radnom hodu klip predje put h == I] + 12 + 13 za vreme . kod gradjevinskih i mdarskih masina. tj. 4. oznacen sa t 3 .

Sila trenja pokretnih delova HC-a je FT . Odrediti radni pritisak koji omogucava a) dizanje i b) spustanje tereta. P2 = P2 (D 2 . koje se na klipu manifestuje sHorn .9) Ako klip. a protiv-pritisak je P2' RESENJE: Primenjuju6i postupak dat u Odeljku 4.7.5. Na hidraulickoj dizalici ugradjen je vertikalni He.OSl1ove uljne hidraulike 325 glasi: ·m ~~ =ma I = 11 .4. strujni prostor izmedjuklip~icilindra je koncentricni prsten visine h = R2 -R (sI. tada se iz diferencijalne jednaCine kretanja. ali ipak dovoljno veliki da se uljellnjenm smatra neprekidnom sredinom. dodaje se sila tezine i sila opruge i s1. mase pokretnih delova m i precnika klipnjace d. i sila trenja FT3 moze biti sila suvog FT3 = f mg iIi viskoznog FT3 = ~v p trenja. 1z prethodne jednaCine dobija se kretna . kao uostalomveCinaprocepa u vp j \ I UH. Proo/em 4-9. Ovaj procep.1h). 4.aktivna sila pritiska 11 =m(al +gf)+P2 +FTJ +FT2 +FT3' (4. DakIe.7. pod punim opterecenjem. dakIe. dobija se: a) b) 4.5. FTl i FT2 su sile viskoznog trenja na pokretnim delovima He.4.7. Sila trcJIlIja koja trllellUlj~ Slika P. I~ = PID2TC / 4 je aktivna sila pritiska. u kojoj je m masa pokretnih delova (radnog predmeta. pak.7. precnika D. jeste mali.1a). u izrazu za kretnu sHu eventualno se koriguje smerovi sila.. He ima funkciju dizanja i spustanja mase}vi. S obzirom da je radni pritisak PI veCi od protivpritiska P2 (PI> P2' iii ponekad PI» P2) to ce se usled razlike pritisak I'1p = PI .4.P2 kroz procep uspostaviti (laminarno) strujanje protokom T7p .FT3 .7.5. za primer sa s1. dobija aktivna sila pritiska: 11 = m(al + g f) + F + Pz +FTJ +FT2+FT3 U zavisnosti od sistema u kome je ugradjen He i njegovog polaZaja.7. pri cemu je f koeficijent suvog i ~ koeficijent viskoznog trenja.4. Od stanja mirovanja pa do postizanja konstantne brzine kretanja v p klip predje put I pri tome se on jednoliko ubrzava.4-9 JIlI:at kHp j U He poluprecnika R2 = D2 /2 krece se klip poluprecnika RI = D /2 brzinom = x (s1. horizontalnog iIi vertikalnog.FTJ - Fn . stoIa i klipa sa klipnjacom).d 2 )TC /4 je sila protivpritiska.P2 . zapoCinje kretanje uz prisustvo radne sile F.

1. to ce se strujanje analizirati u polarno-cilindricnom koordinatnom sistemu r. i zanemariti zapreminske sile u fluidu.' U ovom paragrafu ce se pokazati da se moze naCi tacan izraz za silu trenja.7.11).13) dobija se resenje za polje pritislea p(x)=-Kx+C => p(x)=Pj-t. Na dalje ce se analizirati stacionarno strujanje. Iz druge od jednaCina (4. (4. cp i x .7. Dakle.326 Osnove uljne hidraulike b} Slilm 4. v <p == 0 i vx =: V • Ako se uzme bilo koji presek defi- nisan sa koordinatom cp dobice se ista strujna slika.10) 2 ap a v 1 av 0= --+11(-2 +--) . (4. p(O) = PI .7.7.l3) dx "rar or Kaleo je leva stranajednaCine (4.l3) dobija se resenje za brzinsko polje . to one moraju biti jednake istoj konstanti K (kao i u Odeljlru 2. Diferencijalna jednacina (4.7. tj. 1z jednacine kretar~ia (4. i ujedno izvrsiti razdvajanje promenljivih u jednacini kretanja (4..7. p i v zavise od razliCitih koordinata to se moze sa parcijalnih preCi na obicni diferencijale.7. odnosno da je v == vCr). pa su zato komponente brzine v r =0..7.11) ax ar rar O=opIBr.l3) reSava se uz koriscenje granicnihuslova x = 0. P(l)=P2 (4.12) 1z jednacine kontinuiteta (4. (4. a desna funkcija od r. OCigledno je da se strujanje u procepu odvija samo u pravcu ose x.p/l. (4. Ova analiza dovodi do toga da se jednaCine kontinuiteta i Navije-Stoksa svode na oblik: av / ax == 0 . odnosno da je izvod bilo koje velicine f po koordinati <p jednak nuli (af / acp == 0).7.7.7.l3) funkcija od x.7.. r~R2' v(R 2 )=O' 1z prve diferencijalne jednaCine (4.1 viskoznog trenja F)J.p pri cemu su konstante C i K odredjeni iz granicnih uslova (4. Kako se strujanje odvija u procepu koji se nalazi izmedju dva koncentricna kruga.15) = t.7. nakon cega sledi: dp ld Bv -=:TI--(r-)=-K. (4.7.14) i iznose C = p. avo znaCi da je strujanje osnosimetricno. sto predstavlja tacno reSenje Navije~Stoksovih jednacina.12) sledi da pritisak ne zavisi od radijalne koordinate r.10) sledi da brzina strujanja u procepu ne zavisi od podllzne koordinate x.1.. v(RI)=v p .3). X = I .da je p = p(x).5. K x l .14) r=R j .7.5.

J.t :::: r/~ I R]27t.pR [ r 2 1- n r] 2 ..7.OS/10ve uljne hidraulike 327 .LR1 +-1-(R2 -R1 )J 4 11 4 11 nn nn nn gde je n = R1 I R2 • Posredstvom ovih konstanti brzinsko polje se svodi na oblik 1 v(r)=--l-In---.20) koji u realnim konstrukcijama HC-a ima vrednost 0.r . .21) posredstvolll koga se dobija sila viskoznog trellja klipa 2 R2 I R] -1 .7.R 2In~ R1 (~)2_1 R] 1 ApR1 [(RZ)2 +1 +-8-1 R 11 1 Z . (4.21) dobija oblik: )r-F-.98 do 0.Vp = rc(R..l-=-a-D..MTp RI7t 2 4 .p R]2 .-. .R2 . -AVp =~ VI V p. lI 2 ·l z Uvodjenjem koeficijellata 2 a = R1 J( R2IR]-1 . 2 1 2 rc6. pri cemu su konstante integracije v(r) = .19) D7 t . to se moze definisati zapreminski stepen korisnosti HC-a llv = V.p 2 2 2 2 2 1 6.Vp =2rc v(r)rdr=rcvp(~-R1)+811I(R2-Rd(R2+R1-~)' Rl r ( 4. Koriscenjem brzinskog polja (4.16) R R2 . 1 2.llnn +~(2+ 2 D.18') Protok flVp predstavlja gubitak ulaznog protoka ulja u cilindar.Inn R1 Ovaj profil brzina daje protok ulja kroz pracep ' vp r 2 D..7.17) In- R1 In- R1 Kako se ovaj protok moze odrediti i preko srednje brzine strujanja u procepu D.. Prema tome protolc koji definise brzinu kretanja klipa je Vp = Vi . R z IR1 -1] R 2 InR] 2 2 (4. = -2-(~1.AVp) ..' I I K 2 2 l InR z K I 2 InRI z 2 l C1 =-1-lv p .+C Inr+C K ? 411. nn R2 411 l I n.7. (2 InR2 I R1 ·-1) .99. S obzirom da se teorijska brzina kretanja klipa dobija pri protoku AVp = 0 i iznosi v P.(-R) -l+-?-ln.t (4.22) . /1 2 -1 l llm ) J' (4. (4. 7. 2 2 ~ == lllR2 IR 1 2117t1 ' sila trenja (4..R~)v m' to sledi da je ta srednja brzina strujanja u procepu 1 1 [ vm=vp---p. R2 .p-+-~-V-p--'I ' (4.(R 2 -R1 )J ' C2 =--1-v P + .7.7.7.flVp . odakle se dobija brzina klipa vp = Vi .7. 2Y]7tl FTj ='C w 2R17tl == RJ 7t 21llR I R] -lflp+ InR2/ R] vp.R2 .16) odredjuje se tangencijalni napon na zidu klipa: 'C w dv 11 I v p =11(dr)r=R1 =-R..

23) koji vazi sarno pod uslovorn da je razlika pritisaka . iIi.7. FI] == ~x = ~vp = InR2 I R1 211nl vp .24)" pojednostavljeni izraz (4. pak.7. i pri tome se zadrZavajuCi na prvom Clanu reda.1. 11 I D]n ="w 2R]n I == --h. odnosno viskozna sila. to sledi da ee on za svako R2 I RI > 1 biti pozitivan.7._.Ieee kroz sredinu konstantnog pritiska a sto daje .24)' sledi da je izraz (4.1. da se klip '. sledi da je priblizna vrednost sile viskoznog trenja F.7.7.-. "" InR=LCR-ltlnR" n=1 (R=R 2 IR j >1/2). Tada koeficijenti ex i ~ irnaju vrednosti ex ~ 0 i ~ ~ co..24)" Ovaj izraz se veoma cesto koristi za proracunviskozne sile trenja u UHK. . Izraz za viskoznu silu (4.5.24)" i naem dobijanja izraza (4.7. (4. U tu svrhu se posrnatra ._.7. tj. i da je merodavna razlika pritisaka zanemarljiva.p mala (slueaj veCih procepa). a sto je za veliCinu procepa u UHK prihvatljivo. Interesantno je razmotriti i specijalni sIucaj procepa kada je on veorna mali. DakJe.==.vp .. otpora: F I] .p moze zanemariti. Rz ~ R] (Rz > RI ).7. sto znaCi da uticaj razlike . Prirnenom ovog profila brzina dobija se tangehcijalni napon na zidu klipa "w == 11 (dv ! dy) y=o = Tt v p ! h . koje jasno govore 0 pojedinim udelirna sile trenja.p = O.22) i da yazi pod uslovima aa je u procepu linearni profil brzina. In R '" (R . zakljucuje se da je uticaj viskoznosti na silu trenja dvojak i obuhvata dejstvo razlike pritisaka i uticaj brzine kretanja klipa. Medjutim. tj. pritiska poveeava silu otpora trenja.-. poredeei izraz (4. a sto najceSee u UHK nije slucaj._. (4. kada se . Nairne. Ako se koeficijent ex napise u bezdimenzijskol1l obliku ex Ri I R( -1 R2n = 21nR2 I RI I 1> 0.-.23) moze da se napise i u nesto izmenjenom obliku.7.328 Osnove uIjne hidraulike iz koga jednoznacno sledi da je sila viskoznog trenja klipa linearno srazmerna razlici pritisaka i brzini kretanja klipa.24)' Do ovog izraza se dolazi i na drugaciji naCl11.7.1.22) dobija se klasicno koriseeni izraz za viskoznu sHu trenja .pri cemu se smatra da je strujanje izazvano sarno kretanjern klipa i da je tom prilikom profil brzina u procepu linearan v == v pY / h.2~.> strujanje izrnedju klipa· i cilindra s1I 4.I] Vp - _ Ttl D]n h vp' (4. Iz izraza (4. razvijanjem funkcije InR2 I R1 u Tejlorov red.1) I R =h I R2 '" h I RI .

na pr.. 4. maze da se napise u obliku FI] = j''."£-+---+-1 pri cernu su: O-!~~~l--". StlrUljanje kroz kirUlzne procepe U Uffi( postoje procepi.1.6.. u prikaz funkcija Slilm P.izmedju nepokretruh paraleltdh ploca (Odeljak 2.7. dok je za vece procepe dominantan uticaj razlike pritisk9-' 1z uslova FTJ (D.. iIi je pak.[mml. gde je R = R2 / R Zadavanjem visineprocepa intervalu h = R2 -R =[O. pale. 2 Rj D.Premageometriji koJase formira procepi mogu biti ravanski .7.l.00004. visine h =R2 .6.p) "~(Vp)' sl.1.IQ-3 Pas pod radnim pritiskom P1 = 1O. tj zazori.:'I = ( 21nR -1)R1-nD. ili. klip poluprecnika R1 =50mrn i duzine l=50mm.00 R.p iz koje se uumericki nalazi rdenje R = 1. Koncenil:ricni.p) = FYI (V p) dobija se jednaCina -2 211lvp R -21nR -(1+-. prema (4.2 ? 21'ptl 50.002rnm.Osnove uljne hidraulike 329 U slucaju linearnog profiIa brzina izmedju klipa i tela cilindra srednja brzina stmjanja fluida u procepu je 1 vp ~ +2R1 (4.25) "m = A AV(y)dA =3 Rz +R1 .MPa i protiv-priti. jedna ploca pokretna.3b). koji imajufllukciju podmazivanja ili kroz njih imamo gllbitak-curenje ulja. procepi izmedju klipa i cilindra He-a.1.4..l. 40 1S 30 10 .5. i procepi izmedju cilindricnih povrsi.7. izmedju pokretnih i nepokretnih delova.5. . U HC-u s14.7. lcoji se nalazeizmedju nepokretnih delova. 4.22).7. Sa ove slike se uocava da je za manje procepe dorninanran uticaj viskoznosti.20f.geometrijskom obliku mogu biti koncentricni i ekscentricni kruzni prsten.ID. klipa i kuCistarazvodnika.) = 0. kao sto SU..4MPa.:. 20 +--+-+.p FI] (v p) = InR v p . odnosno h = 2J. FA-IO.t nalazi se ulje viskoznosti 11=5.5..4~l0 FTJ (D. a to su procepi izmedju cilindricnih povrSi. uuzni pr®ceI) \ \ I' Koncentricni kruzni procep izmedju klipa poluprecnika Rj i cilindra poluprecnika R 2 . J Problem 4-10.Rp je ustvari detaljno analiziran kroz Odeljak 4. j IF .. Graficki prikazati udeo viskoznosti i razlike pritisaka na ukupnu silu trel1ja. Kroz cilindar se krece.'(~p)+FTJ(vp) ."'+---4 -+\--1.lm/s. a po svom. brzinom vp =O. koje daje R2 = 50. Sila trenja koja deluje na klip. U UHK najcesce se susrecu zazori koji omogucavaju funkcionisanje komponente.m} dobija se graficki FI] (/1p) j . i s1.>kom P2 = O.7. pri kame su udeli viskoznosti i razlike pritiska na silu trenja isti. Odrediti pri korn poluprecniku cilindra delovi sHe trenja kUpa koji poticu od viskoznosti i pritiska ce biti isti? RESENJE' Razlika pritiska II cilil1dru koja izaziva strujanje je /1p = lOMPa.

27) tlVp = V m (R2 -RI )n = tlp 811' (1-n )(l+n ·11.4.P. V=1211th. srednja brzina i protok kroz koncentricni prstenasti pracep odredjeni su izrazima: Ie= R 64 2 2 Vm == tlp 12Tj1 h 2 . Sasvim je svejedno koji od oblika izraza (4.7.26) daje razlilru pritisaka u procepu iz koje.17) se svocle na oblike: Slika 4.7. KoristeCi upravo ta resenja ovde ce se analizirati specijalni slucaj koncentricnog krucnog prstena (s1. 64 (l-n) z = R fen) .15) i dalje vaze. posle poredjenja sa opstom Darsijevom formulom tlp = pie ·11 DH . U literaturi iz UR kruzni koncentricni procep.7. sled! izraz za koeficijent trenja v.7. /2.7.n 2 pri cemu je n = R] / Rz karakteristicni geometrijski odnos procepa.7.6.n ) lInn e u kame je Re =vmDH / v Rejnoldsov broj. DH =2(R2 -RI ) = 211 hiclraulicki precnik procepa i fen) :::(1-n)2/[1+l1z +(1-n 2 )llnn] funkcija od geometrijskog parametra procepa. (4. Problem 4.18) i protok (4. za n uzmu vreclnosti 11=[0.7. Jasno je da se tom aproksimaCijOlll u proracunu pravi odgovarajuca greska.7.samo razlikom pritisaka. ali ipak manji ad jedan (0<n<1).P.4997. JiJco s~.29) koristimo za odredjivanje koeficijenta trenja.. . (4.5].7.31) pri cemu je precnik d =(D 2 + D] ) / 2 '=: Rz + RI . tj.4-lIb).4~ lla). u literaturi se najcesce koristi obliIc Ie =24/ Re R' U slucaju kada vazi izraz (4.7.999] funcija J(n) ima vrednosi J(n)=[l.26) (4.::: R24 ::: R . slucaj kada je strujanje izazvano. 0.29) Re .7. Resenje za brzinsko polje (4.7.1 • 2 2 vm =--~ (1+n tlpR.29).28) se svodi na oblik 48 A.9. fen) ~:d.1) koji se ima izmedju nepokretnih cilindricnih povrsi (v p == 0). 3 (4. == 2Q.16) ipolje pritiska (4. U ovom slucaju srednja brzina strujanja (4. Sa ovom vrednoscu funkcije fin) izraz za koeficijent trenja (4. eR eh pn cemu je Rejnaldsov broj definisan Re R =vmRH Iv definisan u odnosu na hidraulicki radijus (R H ::: DH / 4 = h 12) i Re h = Vmh / v u odnosu na visimi procepa.7.30. Ipak. 1. Za procepe koji se susreeu u UH parametar n je reela veliCine jedinice. dakJe.U. Relacija (4. ponekad se tretira koriscenjern resenja za strujanje izmedju paralelnih ploca (s1.6. tlpdrr.330 Osnove uljne hidraulike Tom prilikom je analizirano strujanje u procepu izmedju tela cilindra i pokretnog klipa. dirnenzija RI ' R2 i h (s1. 2 811l 1-n 2 +--) Inn (4.28) e 1+ n + (1. b) Slika PA-ll .5 == 3/2.1\2 _D4 2 Z + Inn)' 1.7.7.

Ova razlika pritisaka ostvamje strujanje u procepuprotokom VI i u obilaznoj cevi protokom )/2' Protok kroz procep odredjuje· se it Darsijeve formule ·(2. visk6znosti Yj.Kada se vrSi aproksimacija stmjanja u kruznom koncentricnom procepu strujanjem izmedju paralelnih ploca. Za proracun koeficijenta trenja kod koncentricnog kruinog prstana merodavan je hidraulicki precnik D H ::: 2(R 2 .28) za stvarni koeficijent trenja u kruznom prstenastorn procepu dobija se odnos koeficijenata trenja (1-n)2 -±f() ( RIR) 2 2 .28) u kojoj je koeficijent trenja odredjen izrazom (4. Silu trenja koja deluje na klip sa kIipnjacom zanemariti. nd 4 2 )(1+11 +~) 2 1-n 2 . te se zato on ne preporucuje za odredjivanje koeficijenta trenja u kruinom koncentricnom procepu.Osn6ve uljne hidraulike 331 Odrediti koliki je odnos koeficijenata trenja tacnog i aproksimativnog postupka? Dobijeni odnos komentarisati. II.p p i t:.) . Sk' t:.7.Rl)::: 2h. U HC precnika d 2 dotice ulje. Dakle.Pp + p(Su +2Sk +A. uz zanemarivanje sile trenja.6 ion daje protok . RESENJE: Kao prvo iz jednacine .4. Uz pomoe ove veliCine dobija se aproksimativna vrednost koeficijenta trenja Aa = 48/Re. Ovaj postuimk je vee sproveden u Odeljku 4... koeficijent trenja je odredjen izrazom (2.d'+l)T ' u kojoj je koeficijent trenja A2 ::: 641 Re 2 . n= 1 2 ' 1+n +(l-n )Ilnn Za male vrednosti parametra n vrednostfunkcije f (~ 1) ::: 3 12 daje odnos koeficijenata trenja AI Aa ::: 2. Kroz HC kreee se klip precnika d l duzine I.p = t:.. Slika P.. sa klipnjacom precnika do brzinom v p i pri tome savladava radnu sili F.. Sil spojeni preko koncentricnog prstena izmedju klipa i cilindra i sa obilaznorn cevi precnika d i duzine L u kojoj se nalaze otpori: S". odredjujeserazlika pritisaka t:. Primenom izraza (4.7.. A A 4 a 3 ProD/em 4~12. pri cemu je Re = VDH Iv.1.. konstantnim protokorn V.P= 4F In(d( -d. 12 ravnoteze sila koje optereeuju ldip sa klipnjacom.Pn' Strujanje u procepu i cevi je larninamo.7. Odrediti brzinu klipa.ka greska.28).42) Aa :::24/Re h ' pri cemu je Re" :::vhlv Rejnoldsov broj.. RESENJE.3 n.1.P128YjI(l-n . :::t:. Radni i protiv-pritisni prostor HC-a . n=dl ld2 • Protok kroz zaobilazllu cev odredjuje se iz Bernulijeve jednacine 2 I v2 t:.· . moze se zaklj!lCiti da se primenomizraza za koeficijent trenja Aa pravi gruba proracuns. . i iznosi ..Pn + t:.

. S obzirom da je maksinialna yrednosttrigonometrijske funkcije (sina. podaci su: D=50mm.RESENJE: Linearni p ofiI brzina u procepu v = Rwf" Slika P.)max = e / Rl' ikako je e« RI'.Vj -V2 ) / (d 1 -do )71:. 321~ c=l::. u tacki A. gde je a ugau.P=lv1w= h Za zadate brojne vrednosti ove velicine iznose:M=1. lznosi h(cp) = Rz . precnika D1 = 2R1 i duiine t. +ri 2 + vp odredjuje se brzina = 4(V . Problem 4-13.lmm. odnosno eosa.7W. . Konacno. (4. koji kroz elementarnu ------ .p-I::.2 procep ostvaruje se· protok fluid a. Dati..028Nm i P=107.:.p kroz eIcscentricni Stika 4.k+1) . u kome rotacija osovine stvara linearni profiI brzina.u+2C.32) pri cemu je a = R2 -1~1 -= R2 (l.4. koja se nalazi u cilindru precnika D2 = 2R 2 • U slucajukada se ose simetrije klipa i osovine nalaze na medjusobom ekscentricnom rastojanju e tada strujni prostor izmedju njih predstavlja ekscentricni kruini prsten(s1. e Pod dejstvom razlike pritisalca /).lPas . h h=O.7. Osovina precnika D=2R okrece se brojem obrta n u kliznom lezaju u kome se nalazi ulje viskoznosti ~. daje viskozni napon na zidu osovina 1: w = T\(dv / dy)y=". obrtni moment i snaga trenja iznose: M<= Rdi'w J . Elementarna sila trenja je dFw = 1:) R dcp u kojoj je cp ugao. 1=100mm. ~ 0.R1 cosa-ecoscp . . Visina procepa na proizvoljnom ugaonom polozaju. odredjenim uglom cp.7. Strujni prostor kliznog leZaja predstavlja koncentricni kruzni prsten visine h i duzine I.~ = 7T2~lnD3 TC3~l112 D3 2h .~metri­ jska velicina i 11 = Rl / Rz. n=10000/s.6.2).4-13 u kome su OJ = 2mc (n[o/s]) ugaona brzina i y koordinata koja se meri od zida ldaja.6.7. Posmatra se nepokretni klip.. • '" 2 2 b=y . odnosno osovina. 1':'1.Pn-App' Konacno iz jednacine kontinuiteta za khpa v p He V = V.332 Osnove uUne hidraulike pri cemu su konstante: p a="2(C. izmedju linija koje prolaze kroz teiista klipa i cilindra. ~=O.. Odrediti moment trenja kojim ulje deluje na osovinu i snagu trenja. n )karakteristicna g. to sledi da je sina. Prema tome visina procepa je odredjena relacijom h«p) = R2 -R1 -escos<p= a-ecos<p .

37) pada pritiska i poredeCi ga sa. (4.. I1pDzna 12111 3 (l+2"e): 3_ 2 (4.Osnove uljl1ehidraulike 333 povdinu dA= h(R z -h 12)d<p iznosi: (4. dobija se izraz za koeficijent trenja . _ f. opstom Darsijevom formulom I1p = p. Protok kroz procep odredjen preko srednje brziue iznosi rj = v m (R.7. stoclaje koeficijent trenja 1.R1 ) = 2R2 (1.37) Odredjivanjem..z +ge ) .= Re fee) .33) mogao odrediti protok potrebno je poznavati funkciju v = v(<p).7.7.38) dobije resenje za koeficijent trenja koncentricnog kruznogprocepa. U tu svrhu se posmatra He kod koga je dejstvo svih spoljnih sila. u fuukciji fCe) .7. .. .p V- zr 12 11/ h (R 3 0 11 2 - _. iz izraza (4.33) Da bi se primenom izraza (4.36) o posledicama pomenutog zanemarivauja bice vise reCi na krajl! ovog paragrafa.7.f.11) hidraulicki precnik procepa.30).·izraz(4. a sto je prakticno slucaj u literaturi iz UH.34) odredjuje srednja brziria strujanja kroz ekscentripni procep 11 R2 (1 3 vm = :11/ l=:~ 48 1+11 f(e)..7.7. Sa ovom pretpostavkom. koje su prisutne u mehanickorn sistemu koji polcrece .38) 1 u kome je Re = v mDH / v Rejnoldsov broj i DH = 2(R2 .. Dinamika hidrocmndra \ I Pod dinamikom HC-a podrazumeva se kretanjeklipa i klipnjace HC pod dejstvom stvarnih . 3 (4. pa se primeuom izraza (4.pD2na 2)d<p12111 fCe) . iz izraza (4. Clan uz a 12Rz izostavlja.7. sto znaCi da je srednja brzina strujanja kroz ovu elementarnu povrsinu odredjena izrazom (4. (4.7. zanemarivanje ovog CIana nije opravdano. U specijalnom slucaju kada nema ..ekscentriciteta (e = 0) funkcija (4.33) dobija se protok kroz koncenrticni prstenasti procep: dV =vdA =vh(Rz -h 12)d<p . . Za odredjivanje ove f~nkcije koristi se pretpostavka da se protok kroz elementarnu povrsinu dll moze odrediti kao protok kroz odgovarajucu elementarnu povrSinu koncentricnog prstena visine h.34) . 4. e e 2 U (4. pri cemu je funkcija 3_ a 3_ 4 f( -) = 1+2"e 2 .729).7.7.35) kojoj je e = e 1a relativni ekscentricitet protepa..7.prornenljivih sila. 12..7. sto znaCi da se u ovom pojednostavljenom slucaju protok odredjuje kao: v= ."'·f / Df[ . Prema tome. Ovde treba napomenuti da ako se u funkciju f (e) vrsi izosta'lljahje clana liZ a / 2R2 .2R (1 + 3. v.35) ima vrednost f(O) = (1 +11) 12.R12 )n. vrednost funkcije 1(0)= 1 ne dozvoljava da se iz (4.(0) = 96/ Re koji vaZi za koncentricni kruzni procep.7. Veoma cesto se u literaturi iz UH.7. dalje.

Ovi leorelli mogudabudu realm.. Ova sila predstavlja radlttt Slltt He-a. +Cz exp( -f3t / m).7. Prema drugom Njutnovom zakonu jednaCina kretanja pokretnih delova HC glasi: mx = ~ (t).7.334 G. u sklopu mehanickog sistema postoji opruga cije dejstvo se izraiava silom Fc "" ex.J82 -oo 2 . Na osnovu izgleda learakteristicne jednacine .7.4. 2 (pz .Pa)+~2x.7. sledi da je resenje homogenog dela diferencijalne jednacine (4. na pr. U horizontalnom HC-u prikazanom na s1.39) Sile trenja u HC-u odredjuju se primenom F. (4.ll =ct. zamenjeno dejstvom jedne spoljnje sile F(t) ~g=~-'-1I>- X F(t). l (PI . Ova sila moze imati konstantnu vrednost. pri cemu je }.41). leao s~o je to slucaj kod rudarskih i !. F112 =a 2 (pz . tj. a F112 sila viskoznog trenja izmecljll kliplljace i kuCista cilindra.41) =0 Konstante integracije C1 i C2 odredjuju se iz pocetnih uslova.7. i iznose: (4.7.40) svodi na oblik m a njeno rdenje moze da se napise leao x+28 x+oo 2 x == P(t)-F(t) ' ajt (28 =oI m' 00 2 =. ". imaginarni iIi dvostruki.22). a12 =-8±.rradjevinskih masina kada je njena promena izazvana. veoma cesto ona je promenljiva.39) diferencijalna jednacina kretanja se svodi na oblik: m m. dok se partikularno reSenje xp(t) tek moze naCi na osnovu poznavanja funlecija pet) i F(t).P2) '-ct. pa opste resenje diferencijaIne jednaCine moze da se napiSe u oblik:u: x(t) =C1 +C2e. tada se diferencijalna jednacina kretanja (4.. ili.. ukome su konstantni pritisci PI i P2 ' klip poCinje da se kreCi iz stanja mirovanja: Odrediti zakon promene brzine i zakon kretanja klipa ako se u tokukretanja savladava a) konsta- .7. .move uljne hidraulike HC.!2.' u kome je 13 = 131 + 132 ukupni koeficijent viskoznog trenja i pet) = ~ (t)..7.'· Kod stacionarnog strujnog rezima sledi da je P = const.1(PI.P2 (t)-Flll-~2 -F(t) izraza (4.40) je sila koja potice od polja pritiska.40) x"U) == C.~l sila viskoznog trenja izmedju klipa i cilindra.-2 _ r [31 m := 0.Pa) x+~ x= P(t)-F(t) (4. odnosno da obile partikularnog resenja zavisi od oblika funkcije F(t).7. pak.7. Za partikularno rdenje vaH vee receno u sklopu analize jednaCine (4. Pro~ltI!m 4-14. medjutim. leoja daje korene Ij 0 i 1'2 == -[31 In. . a sto direktno utice na oblik homogenog resenja. promenom sastava isleopavanog tla.) III x(t) = xh(t)+Xp(t)== C1 e + Cze azt +xp(t) .eksponenti aJ i a2 predstavljaju korene karaleteristicne jednaCine r 2 '1-28r+oo 2 =O.P2)+~IX. Ukoliko u skolpu HC-a. Zamenom ovih sila u (4. Koeficijenti .P2(t) -ct.f3t1m + xp(t) .

za ovaj oblik partikularnog resenja. Trazenjem partikularnog resenja diferencijalne jednacine (a) u obliku x(t) = At + Bexp(bt) dobijaju se konstante P A=j a' .. Primenom pocetnih uslova x(O) = x(O) = 0 iz (b) se dobijaju konstante: C2 == -CI == m( P .diferencijalne jednaCine (a) dobija se konstanta C == (P . t Cije je opste resenje: (/() ==.. . savladavajuCi radnu silu F = const. pa se partikularno rdenje diferencijalne jednaCine (a) trcdi u obliku x p (t) == Ct. NaCi X zakon kretanja klipa ako je sila opruge veca od sile viskozllOg trenja. x + m x == I() . RESENJE Diferencijalna jednacina kretanja pokretnih delova cilindra glasi: SlikaPA-15 . D. m b) Kada se radna sila menja po zakonu F(t)== aexp(bt) funkcija l(t) ima oblik I(t) = P / m+aexp(bt) / In. b. -!l>- x O PI' P2' ' (X. (a) (b) a) Za slucaj konstantne radne sile.7.) i b) ako je raqna sila opisana zakonom F(t) == a exp(bt).-. RESENJE ZaddavajuCi iste oznake kao i u Odeljku 4. Poznate velicine su d. C2 ==p'(j-'-bK) .Osnove zilj'ne hidraulike 335 ntna radna sila (F=const.--.F) / p2.. p. p. a. m. + C2e-~tlm + xp (t) ..7... ) P F(t) t x(t) = C. d.. PI' (XI' (X2' ~1' ~. P . -B==K= b(p+mb)' Zadovoljavanjem pocetnih uslova x(O) = x(O) == 0 odtedjuju se konstante: mP mb . sledi da je l(t) == (P . P=const. m' P CI =-7+(T.bK) e -f3tlm_bKebt . x(t) == m (p -bK) e..1)K . p. p2 (e-~tlm_l+~t). P p2 . p p + P I+K(l+ inb)_ mP. C. Konacno.F) / p.. In. Poznate velicine su: D. Konacno.f3t1m -K it . Zadovoljavanjem. iz (b) slede trazeni zakoni xU) == ~ . dobijase diferencijalna jednacina kretanja klipa: . zamenom nadjenih konstanti u (b) i potom njegovim diferenciranjem dobijaju se zakon promene brzine i zakon kretanja klipa XU)== P-F (l_e-~t!m) p x(t)== m(P-F) .. U protivpritisnom prostoru HC-aprecnika D nalazi se opruga krutosti c koja je u pocetnom stanju mirovanjasabijena zarastojanje xo' Ukljucivalljem razvodllika u komorama HC-a vladajukonstantniprIHsciPI i P2 (PI> P2) klip poCinje da se krece pri tome .F) / m == const.ProDlem 4-15.(~ .

kao na pro kod rueno upravljanih URS-a.1 (Odeljak 4.7.2). nepozeljno 11. Na kraju radnog hocla kretanje klipa prestaje (tree a faza kretanjaklipa) aktiviranjem razvoclnika. UHS-u.dgusnice koja stupa u funk6j" '. (q=Je co2 . co" q 4.. Co .7.1 fazi zaustavljanja Idipa.7.F Ona moze da se napise u obliku: .8. 'Ako se iz bilo kojih razloga zaustavljanje klipa.Bt eCl sinqt+C2 cosqt) .Pz CD -d )4-cx. Za pouzdan rad HC-a treba teiiti zaustavljanju ldipa bez udara na kraju trece faze kretanja. Koriscenjem pocetnih uslova kretanja xeO) == x(O) == 0 odredjuju se konstante C1 == -8 Co / qco 2 i Cz == -Co / co 2 .e r2t =e. vrsi udarom klipa 0 tela cilindra tada maze doCi do osteeenja cilindra.1). promenljivim (s1.pz).8. .7.. HidrallllIicko itocenje kril!taJrnja Osnovni zadatak HC-a je da dejstvom aktivne' sile pritiska ~ u toku radnog hada savlada neku radnu silu F brzinom v p' Tom prilikom dijagram promene brzine klipa ima izgled prikazan na s1.. sto je. iIi C 1 i Czodgovarajuce konstante integracije.7.(P1 .eC1 sinqt+Cz COSljt)+Co /co .82 »).4. l Sa ovim korenima resenje homogenog dela diferencijaJne jednacine kretanja je: xh(t) =: Cte'it +C.336 Osnove uljne hidraulike . tako da se trazeni zalcon lcretanja svodi na oblilc 8 .4. pri cemu su ct i C.2c). a sto moze da se ostvari tzv. na pro mikroprekidaCima za ogranieavanje hoda.-4-. dilkie. Kalea je partilcularno reSenje xp (t) == Co I co 2 . Hidraulieko kocenje se postize ugradnjom :.8.8. tj.8. To je razlog da se u zavrSnoj fazi kretanja klipa njegaY9kretanje llSp()raVa. to opste rese'lje diferencijalne jednaCine kretanja glasi: z Bt xp(t) = e.Px-c(x-xo ). .-e )] xU ) =. tako da je udar klipa 0 tela cilindra veorna moguca pojava. Ovaj tip kocenja zasnovan je na porastu vislcozne sile trenje il trec()j fazi kretanja.2b) i poddiljivim prigusenjem(slA. NajeesCi tip prigusnica jesa konstantnim (sIA.4.2a). hidraulickimkoeenjem.8. [1 -01 ( -smqt+cosqt.. mx = P1 -.z=-8±iq.7. Veoma je eest sIucaj u UHS-u da nema uredjaja za ogranieenje kretanja. iIiudarom klipa 0 tela cilindra (kriva a sa s1. Cime se postiZe deIirrricno ublaZavanje udara (kriva b)ilinjegovo potpuno izbegavanje (kriva c). D 2n 2 271: -..7. pokretnih delova mase In. ux+co zx= C0' x+ 2'" pri cemu su konstante: 28= Jl m ' co 2 =:- c m' UzimajuCi u obzir uslov zadatka da je sila otpora veca ad sile viskoznog trenja (co > 8) dobijaju se koreni karakteristicne jednacine r2+28r+co 2 =0 =>r .

.·U treeoj fazi .P22 nije toliko znacajna. eime se fonnira koncentricni kruzrti procep visine h = (el 2 .42) gde je F~ (0) sila trenja na pokretnim povrSinama. takodje. Izraz za dopunsku silu trenja i3. h 2Tj (4.24). sto znaci da se uticaj razlike pritiska na dopunsku silu trenja moze zane mariti. dVTjX -Tj(-) y=O.7. sto znaCi da su naponi na zidovima kontrolne zapremine 1: wI - -1: w2 - .2 Na dalje ee se detaljno analizirati sarno slucaj hidraulickog kocenja primenom prignsnice konstantnog preseka (s1.43) Kretanje klipa u fazi koeenja opisallo je diferencijalnom jednacinom . poznavati rrierodavnu razliku pritisaka. keji se svodi na oblik tiFf] (x) ~ l = -h-x x .. 2 2 n i3.Osnove uljne hidraulike 337 a) b) Slika 4.dl )! 2 i trenutne duzine x. vp =const.F'l (x) u sebi vee sadrZipretpostavku 0 linearnom profilu brzina u procepu v(y) =x y ! h. dok je pritisak Pn = canst. dy It Zamenom ovih napona u prethodnu jednaCinu nivn. Idipnjace i prigusnice defenisane su precnicima D.. .7.7. pri cemu su tangencijalni napon 1: wl na klipu pri~lsnice i 1: w2 na zidu cilindra. u posmatranom slucaju merodavna razlika pritisaka /:..2a). Za dalji proracun potrebno je. ova razlika pritiska je fuJikcija od kordinate x.7. Tjd 7t.p(x)(d2 -dl )4"=1: wAnx+1: W2 d 21CX .2 X . Dakle. koja se odredjuje izrazorn (4. tako da jednaCina ravnoteze sila koje deluju na pokretne mase glasi: 2 2 n D n PleD -do)4"=F-~(0)+P2-4-' 2 (4.y=h . jer je njegova vrednosfdiktirana padom pritiska u povratnoj grani UHS-a.. U ovom proizvoljnom polozaju.7. Ova razlika pritiska se odredjuje iz ravnoteze sila koje deluju na kontrolnu zapreminu procepa . Karakteristicne dimenzije klipa. Zbog promenljivosti pritiska P2l (x).22).P = P2l .8. dopunska sila trenja je odredjena izrazom (4. P2 = const.7.fazi kocenja klip prigusnice precnika d l ulazi 11 cilindar precnika d2 . Medjutim.4.otde dobija se merodavna razlika pritisaka I1p(x) =. na prigusnicu deluje dopunska sjla trenja M (x).doA id2 • U drugoj fazi kretanja klipa radi se 0 stacionarnom rezimu rada sa Pl = canst.. gde se koorciinata y meri od zida cilindra.8.

brzini klipa. pokazuje da x -»/ za t~2Kvp -» 00.338 Osnove uljne hidraulike mx = Pj (D 2 -dg)*-F-~(x)-M~(x).4 0.0 0..7.47) dat je na s1.0 ~"0.30 postize se vrednost x = 0. Smatrati da je srednja brzina strujanja u procepu jednaka .2 0.111.2 0. a ne po realnom modelu sa pokretnim !clipom.47) S obzirom da je brzina klipa vex) = dx / dt .8 - 'fi ~ 0. dobija konacan oblik x = -K xx.47) dobija zakon kretanja klipa u toku hidraulickog kocenja x/l=(e/~2KVp _1)/(/~2Kvp +1).Ap(D _dj2)~ koja koriscenjem pretpostavke daje P~/x) slabopromenljivo u odnosu na F. tako da se u ovom slucaju brzina klipa..0 . tj. i izraza za AF'1 ex) i Ap(x). (4..46).48). da vazi F" (x) "" F" (0).7.d j ll 1C 2 K=-(-+ )=--(D +d j d 2 ) . m h 2h2 2mh2 Kada se diferencijalna jednacina (4.8.8.42) dobija se diferencijalna jednaCina mx = F'1 (0) -F~ (x) . Medjutim.~(x). a 1 2 3 4 5 6 I (2 KV/'2 Slika 4.6 0.3 PrOblem 4-16.7.7.--"! 0.0 = 5.4 0. vee pri t~2Kv p 1. odrediti kolika se greska pravi u proracunu.48) i (4.7.48) Graficki prikaz dobijenih rezultata (4. 1. Ako se kod hidraulickog kocenja kretanja klipa sa prigusnicom konstantnog poprecnog preseka (Odeljak 4. Sa ove slike se jasno vidi da je ugradnjom prigusnice odgovarajuCih dimenzija moguce potpuno izbeCi pojavu udara klipa na kraju njegovogkretanja.1).7.l (0).P2t<D _d j 2 2 2 )*_ P22+' d 2 1C (4.7..46) Postavljanjem uslova da brzina klipa na kraju hoda prigusenja bude jednaka nuli.7.0 0.4 0..44) Iz jednaCina (4.0 -t-r-r--r-'-r-r:-rc.4.8 1.svodi na v(x)/vp=1"7(x/t)2.6 . to se posle integraljenja izraza (4. tj.7. dobija se duzina prigusnice I = ~2v p / K pri kojoj se to ostvaruje...8.7.45) u kome je konstanta 2 ll 1C dj D2 .7. dijagrama sa s1. njenim se reSavanjem dobija promena brzine klipa v(x)=v p -Kx 2 /2.-=-~c------.-. (4. 0.2 0.99/.7.3..7.6 0.6.45) napise u obliku dX= -Kxdx.].7.7..8) pad pritiska u procepu racuna po laminarnom modelu strujanja koji vaii za koncentricni prstenasti procep (Odeljak 4.44) i (4.4.8 0.7. (4.7. (4..3. izraz (4. . Analiza jednacine (4.

" +C.7. U ovom kanalu nalazi se dOPUllSki prigusni ventiI..7. Za.7. koji ima koeficijent lokalnog otpor~ C.7. Poznate veliCine su. Iz Bernulijeve jedllaCine za strujanje kroz kanall1p(x) == p(c.8.d 1 ) 12 i x = v p brzina klipa.OSl1ove uij"ne hidraulike 339 RESENJE Zakoni kretanja klipa (4.Yj.7. a drugim i vaznijim delom u koriscenju modela strujanja izmedju nepokretnih zidova. .+V2' pri cemu je r~ protok kroz koncentriclli pracep.d2 .p. Ukupni protok na izIazu iz HC-a je If =V.4..43) I1p(x) = 2r]:i" 1112 u kojem je h == (el 2 .l. d 1. Darsijeva formula daje potrebnu razliku pritisaka x v2 12Yj . Re=vDHlv Rejnoldsov broj i DH hidraulicki precnik.2 xx DH . .8.v +'AJ I d +l)v. Pri hidraulickom kocenju kretanja klipa sa promenljivim prigusenjem (s1.2d j2 ). h u kojoj je A=96/Re koeficijent trel1ja (izraz (4. a V protok kroz dopunskikanal.7.v' RESENJE. u kojoj je A=:64/Re.u'C.7.".7.7. Poredjenjem ovog pada pritiska sa feSenjem (4. daje konstantu Ko =: m 311h~ (D 2 +d. dok kroz dopunski kanal precllika el i duzine ! struji laminarno. sarno je pitanje kolika je konstanta K u njima.48)vaZe.-d12)*=x~(d2+2dl)(d2-dl)' Razlika pritisaka je odredjena izrazoIll (4. DakIe.25) i ona daje protok ~ =v1(d.v+1)v7 +-0 v 2 -?xx=O. Ova veoma velika razlika u padu pritiska delom lezi u pretpostavci da je brzilla strujanja u procepu jednaka brzini klipa. Poredjenjem ove sa konstalltom K iz Odeljka 4./ "~.8. dobija se kvadratna jednacina 2 64v 4v.strujanjekrozkoncentricni 2 procep linearnim profilom brzina srednja brzina stnijanja je odredjena izrazom (4.HC-a u funkciji trenutriog pol~'zaja. (C. Razlika pritisaka I1p o primenjella u postupku datom u Odeljku 4.47) i (4. 7. Efekte razlike pritiska lla silu trenja klipa zanemariti.d" h- .-2 = .43) dobija se I1po = 611p.2c) klip prigusllice precnika d l ulazi U cililldar precnika d 2 • Tom prilikom kroz koncelltriclli prstenasti procep struji ulje sa linearnim profilom brzina.v' Odrediti ukupan protok ulja na izlazu iz . :~ prigusllice.sledi relacija K d+d 2 -2d 2 _ 0 =6 2 1 K D2 +d1d 2 koja upucuje na gresku koja se pravi koriscelljem modela koji ima kOllstalltu Ko' Problem 4-17.d.C. Primenom modela strujanja sa l1epokretnim cilindricnim zidovima. I1Po(x)=:P21(X)-P22=PA.v. 12. poznavalljem 2 protoka ~ i V bice poznat i ukupni protok.+C. jer je ona ustvari odredjena izrazom (4.29).25).

i 1/2 vidi se da je ukupni kvazistacionarni pratok jednoznacno odredjen sa trenutnim polozajem prigusnice x.7.7. Dakle pri proracunu He-a na izvijanje osnovni problem je odrediti kriticnu sHu.1. ali ida je veoma slozena funkcija od ove koordinate. Po resenjima za pro toke Til. 4. Izmedju vlitkana promenljive duzine nalazi se i jedna linija cija se duzina ne SEka 4.1. Nairne.4. v2 :::: S" +<.9.dz.zglobom. kliznim Idajem iIi ukljdtenjem. to sledi da je sa aspekta opterecenja ovaj polozaJ najnepovoljniji.J. na osu .dz. Ova sila zavisi od konstrukcije HC i naCina njegovog povezivanja sa mehanickim delom sistema .J.7 . uocava se da je on savijen i da je njegov radijus krivine R. odnosu . .9b. aka je sila F dovoijno velika JoCi ce do savijanja.vaznosti kriticne sile na rad He-a naCinu njenog odredjivanja posvetice se vise painje.340 Osn01'e u/jne hidraulike cije pozitivna rei3enje . Kada se uzme u obzir da se pri izvlacenju klipnjace savladava neka F>FK radna sila F.7. i to i tako da je maksimalna sila sa kojom radi He manja od i .9.fila i oznacava se sa FK • Pri I 2e> radu He-a pojava izvijanja je nepozeljna jer moze da dove de do deformacija i 10Illova.h:b~w4kriticne a) b) (4. Zato je pri proracunu HC-a obavezIlo izvrSiti njegovu proveru na izvijanje.7.7. Pror:!llclIlll!ll He lIRa izvijallJj!!'! Pri kretanju klipa kroz cilindar ukupna duzina cilindm i izvucenog deJa klipnjace se menja. dok su unutrasnja vlakna (b-b) skracena i imaju duzinu U~ .1a). El:asticlIU3 RilIRija i biticlIUOlll siila izvijanja a) Posmatra se slucaj kada je doslo do izvijanja He sL4.y+l 1 [ daje protok ]/2 = v2 d 2 rc /4.4.9a). daIje. odnosno izvijanja HC-a (s1. U. i da je na kraju kretanja klipnjace duzina HC-a maksimalna (s1. 4.9. uvelib) canog elementa konzole visine dz.'-//. pri cemu je faktor umanjenja v ustvari koeficijent sigurnosti cija se vrednost usvaja u funkciji uloge He u sistemu.91). Jasno je da je ta duzina minimalna pri potpuno uvucenoj klipnjaCi.7.9. Sila F pri kojoj dolazi do izvijanja naziva se hiti61a . Posmatranjem. a da je maksimalna pri potpuno izvucenoj klipnjaci.9.1. Tada se HC staticki moze prikazati kao ukljestena konzala F (a1.49) Slika 4.4.t.Zbog./.liniju e-e spoljasnja vlaknil (a~a) su izduzena i imaju duzinu dz + t.7.

" + C.25) X d 2 +2d1 v 1 ::: 3 d +d] .v + All d + 1) vi 12.7.n : • Razlika pritisaka je odredjel1a izrazom (4.7.47) i (4. Poredjenjem ovog pada pritiska sa resenjem (4. dobija se kvadratna jednacina . dok kroz clopunski kanal precnika d i duzine I struji laminarno. a V protok kroz dopunski kanaI.Osnove uljne hidraulike 339 RESENJE: Zakoni kretanja klipa (4. sarno je pitanjekolika je konstanta K u njima.'1..7.8.48). Darsijeva formula daje potrebnu razliku pritisaka 2 x v 12'1. .2c) klip prigusnice precnika d1 ulazi u cilindar precnika d2 • Tom prilikom kroz koncentricni prstenasti procep struji ulje sa linearnim profilom brzina.4. Razlika pritisaka /':.l.p(x) :::: pC C.P o primenjena u postupku datom u Odeljku 4. .d 1) 12 i :i:::::: v p brzil1a klipa. Dalcie.). i )/2 bice poznat i ukupni pratok.7.C. /':.d.8.·sledi relacija Ko D2 +di-2d. U ovom kanalu nalazi se dopunski prigusni ventil. jer je ona ustvari odredjena izrazom (4.jJ(x)::: 211:( 1/t 2 u kojem je h ::: (d 2 ."" 6---:---"-----'K D2 +d1d 2 koja upucuje na gresku koja se pravi koriscenjem moclela koji ima konstantu Ko' Problem 4-17.2d. Re=vDHlv Rejnoldsov broj i DH hidraulicki precnik.Zastrujanjekrazkoncentricni pracep linearnim profilom brzina srednja brzinastrujanja je odrecljena izrazom (4. 2 i ona daje protok V! :::: v1 (d 2 -d1 )"4:::: X3(d z +2d1)(dz -dj ) .:::: 641 Re.v' Odrediti ukupan protok ulja na izlazu iz He-a u funkciji trenutnbg pol~zaj't/=­ prigusnice.2 xx DH h u kojoj je A:::: 96/Re koeficijent trenja (izraz (4. Ova veoma velika razlika u paclu pritiska clelom lezi u pretpostavci cia je brzilla strujallja u procepu jednaka brzini klipa.7.7.8.p. 2 2 n.7. mh Poredjenjem ove sa konstantom K 1Z Odeljka 4.43)f:. . daje konstantu Ko:::: 3Tj~ (D 2 + d.-2 = .. 1z Bernulijeve jednaCine za strujanje kroz kanal /':.43) clobija se /':. 7.29).P 0 :::: 6/':.v' . Pri hidraulickom kocenju kretanja klipa sa promenljivim prigusenjem (s1.v. u kojoj je A.25). . Efekte razlike pritiska na silu trenja klipa zanemariti. Poznate velicine su: d p d2 .7.7.Po(x)==P21(X)-P22=pA.. poznavanjem 2 protoka V..u'c. koji ima koeficijent lokalnog otpor~ C.vaze. a clrugim ivaznijim delom u koriscenju modela strujanja izmedju nepokretnih zidova.7E: Ukupni protok na izlazu iz HC-a je fi"='V1 +fi"2' pd cemu je ~~ protok kroz koncentricni procep. Primenom modela strujanja sa nepokretnim cilindricnim zidovima..p. RESEN.

sigurnosti cija se vrednost usvaja u funkciji uloge He u sistemu.7. ali i da je veoma slozena funkcija od ove koordinate.Zbogvaznosti kriticne sile na rad He-a naCinu njenog odredjivanja posvetice se vise painje.liniju e-e spoljasnja vlakna (a~a) su izduzena i irnaju duzinu dz +t:.7.9b.d 2 2 r J daje protok V = v 2 d 7( /4.1.zglobom.t:.1a). Nairne. i da je na kraju kretanja klipnjace duzina He-a maksimalna (s1.y+l). 32v 1 C. odnosno izvijanja He-a (s1.7. dalje. Posmatnmjem.9. Uodnosu na osu .1.u+C.7.4.9.i. uvelib) canog elementa kOIlZole visinedz.340 Osno·ve uljne hidraulike cije pozitivno resenje v2 := 1 r 32v ~ 4v .9. Ova sila zavisi od konstrukcije He i nacina njegovog povezivanja samehanickim delom sistema . PrOll'3Cllllll He na izv~jaJ!ijje Pri kretanju klipa kroz cilindar ukupna duzina cilindm i izvucenog dela klipnjace se menja. .dz . Izmedju vlakana promenljive duzine nalazi se i jedna linija r3ija se duzina ne Slika 4.1. aIm je sila F dovoljno velika loci ce do savijanja. Po resenjima za pro toke )11 i r/2 vidi se da je ukupni 2 kvazistacionarni protok jednoznacno odredjel1 sa trenutnim polozajem prigusnice x.1.9. to sledi da je sa aspekta opterecenja ovaj polazaj najnepovoljniji.. kliznim leZajem iii uldjestenjem. (4. Pri -t> radu He-a pojava izvijanja je nepozeljna jer moze da dove de do deformacija i lomova.dz.7.4. Ehllstliclln:!ll lillnija .49) pn cemu je faktor umanjenja v ustvari koeficijent Slika 4. iklritiClll3 sUa ib/:vijallllja a) Posmatra se slucaj kadaje doslo do izvijanja He sl. Jasno je da je ta dliZina miniinalna pri potpuno uvucenoj klipnjaCi.4. Tada se HC staticki moze prikazati kao ukljeiltena konzola F (a1.4.. 4.7.9.7. . a da je maksimalna pri potpuno izvucenoj klipnjaCi.9a). SUa F pri kojoj dolazi do izvijanja naziva se h:iticFltl stla i oznacava se sa FK. 4. dok su unutnlsnja vlakna (b-b) skracena i imaju duzinu (Ai. Zato je pri proracunu He-a obavezno izvrSiti njegovu proveru na izvijanje.y+llv( d 2 )-+f1 xx (C. uocava se da je on savijen i da je njegov radijus krivine R.+C. Kada se uzme u obzir da se pri izvlacenju klipnjace savladava neka F>FK radna sila F. Dakle pri proracunu He-a na izvijanje osnovni problem je odrediti kriticnu sHu.91). i to taka da je maksimalna sila sa kojom radi HC manja od kriticne a) b) I Fmax = FKlv I.

43) /:"p(x) = 211x/ h 2 u kojem je h := (d 2 -el1 ) /2 i x = v p brzina klipa.7. samo je pitanje kolika je konstanta K u njima. /:"Po(X)=PZ1(X)-P22=P'A 2= h2 xx DH II kojoj je 'A = 96/ Rc koeficijent trenja (izraz (4. .7. C.7. jer je ona ustvari odredjena izrazom (4. Darsijeva formula daje potrebnu razliku pritisaka x v 2 1211..8.l.. Poznate velicine su: d p d z . . Y. prigusnice.OSl1ove u!jne hidraulike 339 RESENJE Zakoni kretanja kEpa (4."'-' .Y.. u kojoj je'A = 64.v' Odrediti ukupan plotok ulja na izlazu iz HC-a u funkciji trenutriog polozaja __ .7. p. U ovom kanalu nalazi se dopunski prigusni ventil.sledi relacija K _0 -6 K - DZ+d 2 _2d 2 2 1 D2 +d d 1 2 koja upucuje na gresku koja se pravi koriscenjem modela koji ima konstantu Ko' Pro/JIcm 4-17.v' RESENfE Ukupni protok na izlazu iz HC-a je pri cerim je V.8. Razlika pritisaka /:.7.4. Pri hidraulickom kocenju kretanja klipa sa promenljivim priguse- njem (s1.'" C. Poredjenjem ove sa konstantom K 1Z Odeljka 4. Ova veoma velika razlika u padu pritiska delom leZi u pretpostavci da je brzina strujanja u procepu jednaka brzini klipa.48) vaze.7. protok kroz koncentricni procep. Za strujanje krozkoncentricni procep linearnim profilom brzina srednja brzinastrujanja je odredjena izrazom rj =V1 + Tt2 . Re = vDf{ I v Rejnoldsov broj i Df{ hidraulicki precnik Poredjenjem ovog pada pritiska sa resenjem (4. (r +r +1)1' Z +-v 2 --xx=O '?u '?v d2 h2 · .2c) klip prigllsnice precnika d1 ulazi u cilindar precnika d z .P o primenjena u mh 2 postupku datom u Odeljku 4. daje konstantu Ko = 3'l~ (D 2 +d. i V2 bice poznat i ukupni protok.47) i (4..7.'~(el + ?d···(l2 ~ 1) c d) 1 • Razlika pritisaka je odredjena izrazom (4. poznavanjem protoka V. Primenom modela strujanja sa nepokretnim cilindricnim zidovima. dobija se kvadratna jednacina z 64. 11..d2)~. a drugim i vaznijim delom u koriscenju modela strujanja izmedju nepokretnih zidova.8. Tom prilikom kroz koncentricni prstenasti procep struji ulje sa linearnim profilom brzina. Efekte razlike pritiska na silu trenja klipa zanemariti.7. C. koji ima koeficijent lokalnog otpor"!. a Vz protok kroz dopunskikanal.y 4. IRe.7. 1z Bernulijeve jednaCine za strujanje kroz kanal /:"p(x) = p(Su +Sv + 'AI / d + l)v~ /2. x el z +2d1 v1 = 3 d 2 +d 1 ' i ona daje protok · V1 VI z (d 2 .x 3 2 1 4. Dakle.25).43) dobija se /:.d.P o = 6/:"p. ~~ .. -2d1 ).29). dok kroz dopunski kanal precnika d i duzine I struji Iaminarno.

9.7.Elasticna Hl!Ilija i klriticllll11 siRa inijanja a) Posmatra I>e slucaj kada je doslo do izvijanja He s1.? . . . uocava se da je on savijen i da je njegov radijus . pri cemu je faktar umanjenja v ustvari koeficijent sigurnosti cija se vrednost usvaja u funkeiji uloge He u sistemu.7.9. Po feSenjima za pro toke r~ i f/2 vidi se da je ukupni 2 kvazistacionarni protok jednoznacno odredjell sa trenutnim polozajem prigusnice x. Nairne..7. a da je maksimalna pri potpuno izvucenoj klipnjaCi.1 . Pri kretanju kUpa kroz cilindar ukupna duzina cilindm i izvucenog dela klipnjace se menja. Ova sila zavisi od konstrukcije He i naCina njegovog povezivanja sa mehanickim delom sistema . 4.4. ali i da je veoma slozena funkcija od ove koordinate.4. aIm je sila F dovoljna velika!oCi ce do savijanja.7.y + ll.9.340 G.7. i to taka da je maksimalna sila sa kojom radi He manja ad hiticne a) b) (4. dok su unutrasnja vlakna (b-b) skracena i imaju duzinu (It -Ildz.1. odno8no izvijanja He-a (81.90). '" V d'" h d'" J daje protok V = v2 d 2 n 14. dalje. kliznim leiajem ili ukljeStenjem~ Zbog vaznosti kriticne sile na rad He-a nacinu njenog odredjivanja posvetice se vise paZnje. Kada se uzme u obzir da se pri izvlacenju klipnjace savladava neka F>FK radna sila F. DakIe pri proracunu He-a na izvijanje osnovni problem je odrediti kriticnu sHu. 1 I r 32v? 4\1 .liniju e-e spoljasnja vlakna (a~a) su izduzena i imaju duzinu dz+lldz.9.l(-·)r +-2 xx(~u +~y + 1) .4.49) Slika 4.ftia i oznacava se sa FIc' Pri radu He-a pojava izvijanja je nepozeljna jer moze da dovede do deformacija i lomova.zglobom. Jasno je da je ta duzina minimalna pri potpuno uvucenoj klipnjaCi. i da je na kraju kretanja klipnjace duzina He-a maksimalna (s1... Zato je pri proracullu He-a obavezno izvditi njegovlI proveru na izvijanje.1. to sledi da je sa aspekta opterecenja ovaj polozaj najnepovoljniji." + C.4. krivine R.move uljne hidraulike c.7. Tada se He staticki moze prikazati kao ukljestena· konzola F (a1. uvelib) canog elementa kOllZole visine dz.9b. Sila F pri kojoj dolazi do izvijanja naziva se kriti6ztl . Izmedju vlakana promenljive duzine nalazi se i jedna linija Cija se duzina ne Slika 4.ije pozitivno reSenje v? ..91). Posmatranjem.1a).7. U odnosu na OSU . 32v 1 = c.

(4. Sa ovim momentom jednacina elasticne linije dobija obHk: y"+k Y-= k yo 2 2 k 2 = F I Elx ' y koji ima opste resenje y(z) -= Cl cos(kz) + C2 sin(kz) + Yo 1z granienih uslova yeO) = 0 i y'(O) = 0 dobijaju se konstante C1 :::: Yo i C2 -= 0. M=h·O'. Kako je radijus krivine odredjen diferencijalnom jednacinom: R:::: (1 +y'2 )3/2 I y". to se iz jednaCine (4.53) U ovom slucaju jednacina elasticne linije glasi: ..> F=E1:~(2n-l) (21)' . a sto za posledicu ima da je clan y'2 mala velicimi. To je linija e-e i ona se naziva e/asticna lini. odnosno od tipa osionca koji mogu da budu kIizni iii zglobni i ukljestenja.50) R A· R' u kome su E-modul elasticnosti i Ix-moment inercije povrsine poprecnog preseka.7.7.9:2) moment na proizvoljnom rastojanju z. dobija se kriticna sila izvijanja se F _ K - 1(2E Imin 4[2 (4.7. '. Postavljanjem momentne jednaCine za osux . A 341 primenom Hukovog zakona dobija se izraz za moment: 0' z = £ E.dA.51) Elx U tehnickoj praksi se ne dozvoljavaju ugibi koji su 'veCi od 2% od ukupne duzine.52) Rdenje ove diferencijalne jednaCine zavisi od nacma pncvrscavanja krajeva cilindra i Idipnjace za mehanieki sistem. Zanemarivanjem ovog Clana diferencijalna jednaeina elasticne linije ima obHk: IY"=MIElxl.y).ciftizdar tiki/estell U ovom slucaju (v.2.7.7. i slicnosti trouglova f>dz I dz =y I R =£.50) dobija jednaCina elasticne linije y"_ M (1+ y'2 )3/2 =: E E Ix M=.::(2n-l)2i' n (n=1. .a. dok granieni uslov y(l) :::: Yo daje resenje za koeficijent k:. (4. izazvan silom F. s1.Osnove uljne hidraulike menja. a to je poprecni presek 2 kHpnjace A =: d n 14 koji daje vrednost momenta illercije Ix:::: Jmin:::: d 4 n I 64. je JvJ=F(yo . . a) Klipnjaca slobodna . (4.y 2 dA=-_· J 0. ) :::. 2 n 2 Za n=l i za minimalni presek koji ima po visi:iliHC~a. llizeg reda U odnosu na ostale clanove diferencijalne jednaCine (4.51).7.7.4..

. b) a) jednacina elasticne Iinije i izraz za kriticnu silu Slika 4. za n == 1 i z=li2 dobija se da ona ima vrednost maksimalnog ugiba.. Cije je opste resenje: yet) = C1 cos(kz) +C2 sin(kz) Koriscenjem granicnih uslova yeO) =y(l) =0. Kaleo je u ovom slucaju ldizni oslonac opterecen i horizontalnom silom Fo to je moment koji deluje na Y rastojanju M=-Fy-Fo(l-z).7.4b.7.4a) tada HC predstavija gredu sa slike 4..342 Osnove uljne hidraulike (4.3a).7.7. Ova resenje maze da·· se napise U obliku k 2 = 2.4.?.4. C2 0 i k = nn / I . Z rc E I min (4. numerickinadjen. (4.54) b) K/ipnjac0 i cilindar zglobno OSIOllj(!ili Kada su cilindar i klipnjaca zglobno vezani sa mehanickim sistemom (sI. '~?.cilindar ukl/dten Kada je cilindar vezan prednjom iIi zadnjom prirubnicolll a ldipnjaca zglobno oslonjena (s1. dobijaju oblike: 2 .W//'-- Preostali granicni us16v y(l) =0 daje transcedentnu jednaCinu kl = tgkl.7.9.2.. C2 = Y max' Konacno. (4.3b).7.7.57) a) b) Slika 4.7.9.55) y(Z)=YmaxSlfl(n.. medjutim.4934097.52) dobija se diferencijalna jednaCina elasticne linije y"+k Y=-Jik (l-z).7.F y.7. .9.56) z4 . tada se HC staticki predstavlja kao greda (sl.4. dobijaju se konstante C1 = 0. ima vrednost kl=4.3. Konstanta C2 nije odredjena.7. FK = Z2 * c) Klipnjaca zglobno vezana . ). ~~'-::"'////(.9.9. U ovom slucaju moment. ciji prvi koren.046rc 2 / [2 . Uvtstavanjem ovog momenta u (4.9. (n =1.:::J 2 (n / /)2 1 ono omogucava izracunavanje kriticne sile leao: y .7.klsinkz).4. koji opterecuje bilo koji presek je M = . prouzrokovan silom F. svodi diferencijalnu jednaCinu elastiF cne linije (4.) . koja zadovoljavanjem granicnih uslova y' (0) = 0 i yeO) F 2 Fa 2 = 0 ima resenje: FoZ z 1 y(z)=F(T-l+coskz. ..52) na oblik: y"=+k 2 y=O . dakIe.

. () 4.. 2) 4Irld<50=:.9. minimalnog poprecnog preseka. iIi 1min == (d. RezimirajuCi izlozeno 12 prethodnog Odeljka moze se konstatovati da poredjenjem dobijenih resenja za kriticne sile izvijanja .izrazi (4.60) Sematski prikaz oslanjanja u kome je HC~a.5b). . (4.7.7.9..eJtelli U slucaju da su cilindar i klipnjaea za ostale elemente veza:rii prirubnicama (s1.7..61) I min je moment inercije povrSine klipnjace. deluje i moment M o ' ~F F tako da je karakteristicni moment koji opterecuje.58 /1= 1 i koeficijent k kri ticna sila = 2nn / l F K iz koga se za dobija a) b) y 4n2Elmin = ---::--"-"".7.Fy.. proizvoljni presek grede M = Mo .v=5 .57) i (4.2.cija Ir Ir redukovana duzina 21 1/2 je vrednost data u tabell 4.55).y. Ovde ce se navesti jedna preporuka za. AF t '. prema (4. Koriseenjem granicnih uslova: I yeO) = y(l) = y'(O) = y'U) = 0 .9.. Ako je ldipnjaca napravljena od cevi tada se za d uzima spoljasnji precnik Cd = d 2 )· .W dobija se jednacina elasticne linije A10 y(z) = F(l-coskz).5. ito: 1) 41 r ld>50=:.7.. izbor koeficijentasigurnosti u funkciji karakteristicnog geometrijskog odnosa 4lr / d .7.4.53).59) vidi se da se kriticna sila moze napisati u jedinstvenom obliku: FK 2 7t E 1min =--2- (4.2 (4. Sa ovako odredjenom kriticnom silom maksimalna sila koja sme opterertiti ldipnjacu..OsnG've uljne hidraulike 343 d) KltjJl?!aca i a!indaruk!.dt)71: / 64ako je klipnjaca napravljena od cevi spoljasnjeg precnika d2 i unutrasnjeg precnika d1 " Vee je receno da je v koeficijent sigurnosti Cija usvojena vrednost zavisi ododgovorncisti zadatka kojeg obavlja He. osim sile F.9. 'W~~.. Redukovane duzine HC Fmax = 7t 2 E I min vIr 2 (4.5a) tada He predstavlja gredu obostrano ukljestenu (slA7.59) Slika 4.9..7.6. koji se odredjuje kao 1min = d 4 "n 164 kada je ceo poprecni presek ispunjen materijalom.7.7.7..7.2..v=3+4 .7.49) je Tabela 4.61) U izrazu (4.7. (4. tj. Ovom prilikon na HC.

spoljasnjeg precnika d 2 i unutrasnjeg Slika PA-iS precnika d] =d2 -28.7mm. zanemariti.4 kg nalazi se predmet. ~. b) Koliki je stepen korisnosti sistema? c) Kolika je radna zapremilla pumpe po jednom obrtu?. Sve lokalne otpore osim razvodnika i filtera. RESENJE: a) 1z jednaCine ravnoteie sila koje deluju na klip i uvodjenjem faktora f= 1. Odrediti: a) precnik eilindra ako je radni pritisak p=5bar. Promenu mase radnog pJ:"edmeta u toku obrade."J dvosmernog dejstva sa jednostrukom klipnjacom.i.7. Primenom izraza (4.344 Osnove uljne hidraulike Problem 4-Jl. moment inereije preseka je 1m in == (d~ -d:)re/64. a) U toku radnog hoda savladava se sila rezanja R =3kN brzillom vp = IOem! s. Masa platforme i klipa sa klipnjacom je /no == 1000leg. Cije je resenje d 2 =93.ce preko podloge 1 koja ima koeficijent trellja J.-'''-'----''mm Ere2 .~ Odrediti snagu pumpe potrebnu za pogon UHS-a. mase In =600 kg. tom prilikom uzeti vrednost stepena sigurnosti v= 5. Problem 4-19.3mm. = 0. Do =20mm) (1"""/0 h.61) za maksimalno opterecenje klipnjace FmB]{ == / g(m+nU dobija se moment inereije povrsine 4/ 2v rg(m+mo) I . pre b) S abzirom da je eilindar ukljesten a klipnjaca slobadna to je redukovana duzina HC-a Ir = 2/. Radni sto se kre. Ukupnu silu trenja racunati kao 10% od sile tezine.1.91 i u slucaju kada se vratilo pumpe okrece konstanUllID brojem obrta n=1450° Inl~. takodje. b) precnik klipnjace ako je ona napravljena od punog preseka celika (E == 2· 1011 Pa) i ako je napravljena od cevi deljine zida 8 = 4mm.1 koji uzima u obzir i sile trenja dabija se precnik Idipa = 267. koji se obradjuje.P. d) Kolika je brzina povratnog hoda ldipa? . kao i kineticku energiju fluidne struje.. ako je llvp:::: 0.D = 4/ g(m+mo) U slucaju da je klipnjaca napravljena od punog poprecnog preseka njen precni. U jednom servisu HCse koristi kao auto-dizaliea koja treba da podigne do visine/=2m automobil mase m=1600kg.l( iznosi d = 'V641 min!"J( = 69.8. Za klipnjacu napravljenu od eevi debljine 8. == . tako da se za odredjivanje spoljasnjeg precnika dobija jednacina d~ -(d2 -28)4 -641 min In =0.4-19b. zanemariti.4l1lIl} .1. To kretanje izaziva HC (D=40mm. Na radnom stolu rendisaljke mase 1110 = 419. Naizmellicno kretanje radnog stoIa obezbedjuje razvodnik cija je hidraulicka karakteristika data na dijagramu sa sl.

1Q.' i .j) Pogonslci HC je ukljeilten na-p'. Izvrsiti proracun HC-a na izvijanje (v=3. ." odredjuje se racini pritisak Pl = 33..8.Pf =51842Pa . tj.4-19b RE1ENfE: a) U slucajevima bda je poznato kretanje i opterecel1je izvrsnog organa. koji odgovara duzini preclmeta. '=Re 1'] . 5. Sada septimenom Bermilijeve jednacine za povratni vod.54l / min i)/2 =. m Tj=46.2127. p=865kg/m3 . tada se proracun URS-a upravo pocinje od izvrsnog organa.6m/s u vodu pod visokim pritiskom i V 2 =1.'. 7. IIp=0. o 1 234567 'VJ(l/min) Slika P. L=1. D 1C 2 1C F -R +~lg (l7l0 +l7l) = PI-4-.d <2320 -+ !C1 64 ~('-12) A1=0.~yt-D.PZ (D' 2 -Do )-4' 1 Z IV? '>". A. dalje.220bar.1!.= pv.l0 mm. 1=2m. H=lm. OSl1ove ulj'ne hidraulike 345 e) Odreditivremena radnog i povratnog hocla. Prime nom Bernulijeve jednaCil1e za preseke 0-0 i 1-1 dobija se porast pritiska u pumpi: .5. ".15bar. Zane mariti sileviskoznog trenja i smatrati da su vremena ubrzanja i kocenja klipa ista. su: d'.=0.. odredjlljeprotiv-pritisaku HC-u P2 =-pgH+PA2cr2-"*6. odredjuju se zapreminski protoci v\ =.Pf=O. kao drugo. odredjuju brzine strujanja v1=1.2m.:. koje dajukoeficijente trenja: Re.J ("'. dok je maksimalni hod !cEpa. V 1 =V P --=V 1 D 2 1C 4 d 2 1C 4 V • 2 =V 1C 2 2 d 1C -(D .2836.lbar.65 I! min pomocu kOj1h se 1Z dijagrama hiclraulicke karakteristike razvodnika dobijaju paclovi pritisaka 6.-D )=V . p4 0 2 4 2 iz kojih se. Na osnovu brzil1e kretanja klipa postavljaju se jednaCine kontinuiteta: Slika P. kao prvo.0.dnjoj prirubnici a klipnjaca je zglobno vezana. E=HOllpa). kao sto je i dato u ovom primeru.. Ostale poznate velicirie.. Nacrtati clijagram promene brzil1e klipa u toku jeclnog cildl)~.. PolazeCi. i a potom.P1 = 0.2 m/ s u povratnom vodu. od jednaCine ravnotde sila koje delujuna Idip . za preseke 2-2 i 0-0.4-19a .3 Pas.45 bar i /}P2 =0.

48<%.27mm 9.4-19a promena kretanja klipa ostvaruje se elektromagnetnim aktiviranjem razvodnika primenommikro-prekidaca.7 Lv S obzirom da je zadovoljen uslov Fmax > F=4kN . 12 Radni hod Povratni hod (m+l7lo )vp .03s Konacno. u kojima su radne sHe: F" ==R+J. ] 1..p= PI +pg Ii +!J.4-19c tl =tll +t12 H)3=2tll +(L-211)/vp =12. (D 2 .P. koji daje snagu pumpe p== !J. a on je u povratnom hodu jednak r/I == v. koriscenjem uslovax(tll) ==11) x(tll) =v p' x(t21 )==12 i X(t 21 ) == dobijaju se vremena ubrzanja pri radnom'ipovratnom hodu tIl v v.346 Osnove uljne hidraulike .6N. I !J.33cm/s .pr~ b) I1s =57. koja sa F x(t) == (m+'m ) o /2 F x(t):= Cm+'ino) t 2 (i=1. 3 c) Radna zapremina pumpe je q == r~ / nllvp == 5. ukupna vremena radnog i povratnog hod a.7 L tako da je maksimaIno dozvoljena sila n2 EImin n 3D.E Fmax 2 2 2 6277.145 .)=13. uz zanemarivanje sila viskoznog trenja. .5ms (m+mo)v. vir 64·0. h p == 521. Kako je shematski i prikazano na sLP.)n 14.226bar v? .+m) .lg(mo. ~ 25.4-19c. (m+mo)v p 1'. tako da se za brzinu povratnog hoda dobija v.9ms. su: t2 ::::t21 H22+123 =2/ 21 +(L-2/2)lv.=9. uz koriscenje uslova zadatka tll =t13 i t21 =t23 .lg(mo+m) ~=J.2).714 cm /° .I) Za ukljesteni cilindar i zglobno vezanu klipnjacu redukovana duzina je Ir =0. '21 p: 135.D. e) U toku ubrzanja (kocenja) kretanja klipa uradnom i povratnom hodu. d) Kako se kolo pumpe okrece konstantnim brojem obrta to je protok kroz pumpu i dalje r/I .9W. . 2 v· leao i duzine na kojima se obavljaju ova kretanja: (m+mo)v~ '] 21'. =V pD2 I(D 2 -D.06mm . Graficki prikaz kretaI~a klipa u radnom i povratnbm h6du dat je na sl. 1z zakona kretanja.2 2F I Slika P. vaii jednaCina kretanja (m+mo)x== pocetnim uslovima xeD) == x(O) = daje zakone kretanja ° F.PI +PA I "dT==33. to u toku rada HC-a ne dolazi do izvijanja.

53%~ Problem 4-21. 12 == 4 m.PBR+I':"Pj+P(C. <.Pj2 =O.4-20 .P. I] =1. 13 =3m. Kineticku energiju struje i silu viskozllOg trellja HC-a zallemariti. i povratnom hodu savladava se radlla sila F=12kN brzinom v p =4cm/s. Kineticku i potencijalnu ellergiju fluidne struje. koji imaju zapreminski stepell kOriSllosti l1v = 98 % i masa pokretnih delova m1 = 150 kg i' m2 == 200 kg. p=900kg!m3. upravo. Do:::: 80mm).2.28ml s llHs :::: 80.Pj] = O. C. ~ftN.= D k k Ie 1-.p == a )/2 (a == 8. 4 l5 ==1. V= 104 2 1 =4m.k =0. 2 2 1 t J ' p=~ F+(D -DO)41I':"PPA+f':.uo+C. Na HC-ima se savladavaju sile F. . U UHS-u llalaze se dva vertikaiIJa redno povezana HC-a istih dimenzija (D=160mm. spojnog cevoyoda (d=10 nun.85).4-21 IIp Da bi llfIS bilo odredjeno izrazom (a).u == 0. v=0. -E-':::-'-:::'-~-~'-~'-'€~~~~S:::f:::I+'<.Osnove uljne hidraulike 347 Problem 4~20. v = 1.:-"'--'1 ~p v' F I.tim iedomibitiod~edjelle" . !Y.U+8C.a+2)T vp { 41 . Do == 20mm).MPa i l1p == 85%. p=905kg!m3.5bar. filteri (!Y.1 bar ).Qstali poznati podaci su: d=25mm. UHSse sastoji od: HC-a dvosmernog dejstva sadvostrukom klipnjacom (D=60nun. pumpe (l1 p = 0. v2]} =596W.' m ! s.5 m.d Odrediti sllagu pumpe i stepell kOriSllOsti UHS-a.0.v p2 i F2 " One ee.5m.47·10-4 m2 !s.5.4-21 stepen korisllosti je definisan izrazom d 2n l1fIS = (FlV p1 +F2v p2 )/(6.PB-R = 0.pV]-4-)· (a) SlikaP. potrebno je joil pozllavati i velicine v].12 ·10-4 bar I (11 min)2).5. Na klipnjaci HC-a pri radllom. u odnosu:riazadate velicine.uo == 1. Odrediti stepen korisllosti UHS-a. ostale lokahle otpore i sUu trellja HC-a zallemariti.55 bar) filtera (I':"Pj = 0. RE'SENJE" Za UHS prikazan na sl. Ostale poznate veliCine su: H=lm. C. l=2m) uljno-hldraulickog razvodllika (I':"PP-A =f':.m· H Slika P. == 100kN i F2 brzinama vp1 == Semi s i v p2 ' Osim HC-a u UHS-u su ugradjelli: pumpa koja ima porast pritiska 6p == lO.4bar) i razvodllik Cija je hldraulicka karakteristika data izrazom f':.k+A.

Definitivno. (j=1.076 bar. 1z jednaCine kontinuiteta za spojnu cev.2. z \ \ . i protok V3 = 35. Do 2 .bija .2 + L\f.1 = ~P . sila F2 .p P . kao prvo.) =209m/s => ReI =522.tCinama kontinuiteta.3) protoci izazvani kretanjem klipa . treca nepoznata velicina.? . odredjuje se brzina strujanja i koeficijent trenja v pl D 2 64 v = . d 2n VI = Vi -4. iz jednacine V3 =V.9995 bar. VPj=vpj-4-' ?? n Vpj =v p /D--D. kada je ree 0 jedn<. 11 +/2 v? PJ.~Vl =Vpl I llv . = 61.P1 .V p] Cd) = 1.2 dT= 55.2149.1 +L\V1 =Vp2 /11v ' dobija se brzina u spojnoj cevi D z' Vz = v 1 . D 2n [4+/5 v.P. I iz jednaCine ravtoze sila Hel PZl 4 z '3 V2 PI.2 = L\p /2 + ~P2 + PA. 1 llv d ' 1 Re 1 a potom i zapreminski protok V.?:z se do. .L\p/1 .vl '" 0. (i=1.75cm/s.Vp j . Konacno.( . 1z jednaCine kontinuiteta VI =Vp1 . .2) gde su vrednosti indeksa i i j prikazane na sl. v 3 =v z [I-11 v(n) =1.191m/s => Rc 3 =297.94 bar P2.2) i (zapreminski) gubici protoka u HC-ima ~Vj = Vj . duzine [3' izmedju HC-a V2 = V.1 .348 Osnove ulj'ne hidraulike U UHS-u se definisu protoci u spojnim cevima . Bernulijevih jednacina za preseke O-a i d-O .4-21.45 -+ A] = 0.)4' (j=1.5 -+ A =-=01225 ' . .8 -+ 11. 3 =0.2 =PZ. i iz Bernulijeve jednaCineza preseke b-c = (D z -Do)n (P11-4--~ -m1g) = 55.t.55/ / min koji posredstvom hidraulicke karakteristike razvodnika daje pad pritiska u vodu P"A ~P1 = a· VIZ = 3.PA. Karakteristieni pritisci u HC-ima odredjuju se iz.t.0811 min koji daje u grani B-R razvodnika ~P2 '" a .578 m/ s => Re z = 394.235 bar .1 -d-T = 91.3 -d-T = 1.017 bar . D2 n . odre9juje se iz jednaeine ravnoteie sila koje deluju na klip He:.16225 i brzina kretanja klipa He 2 vpz =V 2 11 v (dl D)2 =37.PA..701 bar .

Sada se.5 /.m2g = 106. Hidraulicka J. 2 '2 -.2 CD .0 /1 '\:~ ~ 1.0 0.>* 0. ( ' '5/3 = 2 m. Kineticku i F .4~19ai P. zanemafiti.62 %.5 "'. Ostale poznate velicine su: d=16mm.4~21 dobijase P = 3000. koristi se hidraulicka platforma.Osnove ui. klipova i klipnjaca je G = 10 kN. odreditLsilu viskoznog trenja u HC~ima: Dobijeni rezultat komentarisati. V = 60 mm / s.lbar) i venti! sigurnosti (kojije u toku normalnog rada platforme zatvoren). U UHS-u nalaze se dva jednaka vertikalna. ' q e 2. F2 =P]. iz izraza (a) dobija llHs = 74. . tezine G = 9 kN. Tom prilikom zanemariti sve lokalne otpore osim razvodnika i Jiltera.0 V lL 10 ~ 1~ V (llmin) 20 25 30 • Slik~.091kN . HC-a (D= 1OOmm iDa = 56 mm) koji sluze za sinfu6:cizaciju podizanja platforme na kojoj se savladava sila F = 7 kN brzino:ril.83 %. lljIs == 70. Ukupna tezina platforme. p = 800kg / m 3. .carakteristika razvodnika data je na dijagramu sa s1. paralelno povezana.'~p =5cmJs. Da bi se obezbedila sinhronizacija kretanja platforme u UHS-u su ugradjena cetiri redno povezana HC-a. veoma jedn6stavno. P.-Do )4.d=16mm. I) = 2 m. Za podizanje kontinualnog tereta. v p L":.Pf =O. b) Ako je veliCina zazora izmedju klipa i cilindra. Poznate velicine su: d o =20 mm. =3 m. izrazenog silom F = 50 kN.] = lkN .2 -4--P2.ne hidraulike 349 D 2n 2 2 n .25 em/ s.4-22b RESENJE: PonavljajuCipostUpke opisane primerima P.: . U. Ukupna sila viskoznog trenja u HC-ima je F. filtera (t.5 1. 1] == 3 m. Osim HC-a u UHS-u su ugradjeni: pumpa (T]p = 89%). a .. 10 =2 in.4-22a Problem 4-23.4-23b. razvodnik cija je karakteristika -data na dijagramu. D . Problem 4-22. (/ poteneijalnu energiju stmje. sve lokalne otpore osim "zadatih. Odreditisnagu pumpe i stepen korisnosti UHS-a. i klipnjace i cilindra h = 2 !-lm. koja se krece brzinom vp = 4.. a) ZanemarujuCi sileviskoznogtrenja na HCima odrediti snagu pumpnog agregata i stepen korisnosti sistema. ""--11 Slika P. dimenzija D=100mm i Do = 50mm.3W .0 3 . i gubitke 11 spojnim cevima. duzina klipova Ip = 100 mm i d~ina procepa izmedju klipnjace i cilindra 1=50mm.~ 2. kao i kineticku i potencijalnu energiju struje.

n.0 f 0.2 =55.4 . Slika PA-23a DalcIe.2.1581 == 0. s tom razlikom 3. ponavljajuCi i ovde pomenute posmpke iz odgovarajuCih jednaCil1a kontinuiteta se dobijaju brzine strujanja: Vi =2V2C%)2 =2.88 %.0 // '2 2. posredstvolll kojih se dobijaju koeficijenti trenja (izraz(2. (a) F+G=2[Pi-4--P2 CD -Dohf] odredjuje se pritisak Pl = 51.4-23b daju pacJove pritisaka L\PP_A = 3 bar t'lPb_R = 1.35[1 min posrecJstvoll1 cJijagrama sa sl.1085 0.jne hidraulike Iz=2.0988 .17 bar .350 Osnove ul.34m/s. l4=2m. 3 L\pj=0.4 = 2. iIi onog iz primera PA-21.6 Re 3 =404. p=900kg/m .0 V 0. odnosl1o snaga pumpe P=5488 W. Slika PA-23b sto hiraulicki paralelna veza izmedju cilindara cini da se ovde radi 0 slozenom cevovodu.0678 .4) .953m/s .6 m2 /s REfENJE: a) Postupak rdavanja ovog zadatka je slican sa postupkom izlozenim u primeru PA19a.5 bar. a iz jednaCine ravnoteze sila koje deluju na platformu D2n. Sada se iz Bemulijeve jedl1aCine za preseke 01 odredjuje potrebni porast pritiska u pumpi t'lp= Pi +t'lPP_A +t'lPt.=589. Re z . = 0.3..139»: = 0. G/I l3=3m.1l1 min i V4 = v"d. D'2_D2 v3 =v P .716m/S d koje daju Rejnoldsove brojeve: Rei =943.--=-2-o:<.5m/s o v2 =vpC~)2 =1. 1.lildi·v7"12 . odnosno padovi pritiska usled trenja: "'i "'2 "'3= "'4 t'lPti=p·'A.7 Re 4 =647.5 ~ "'" V.P.5 // 3." 85 %.#~ <l 1.90 bar . 11 p ·'.42 bar. 2 n.=1.&~ ~ 2..5 .5m.5 .0 o 10 20 30 40 50 p2 V (Umin) . / 4 = 47. 1z Bernulijeve jednaCine za preseke 2-0 dobija se protiv-pritisak P2 = L\p B-R + t'lp j + t'lPt.l +t'lPt. .(i=1. sa kojom se dobija l1fIS = Fv p / P =72.3 + t'lPt. v=53·10. / 4 = 32. Karakteristicni protoci kroz razvodnik v't = vid. 2 . v4=2v3(~)2=1.5 ~ 0.3bar. d l =d4 ==do ' d 2 =d3 =d.n.

.lp InR I R 2 . R 'If. i ! P2 ~~~~~. filteri (f:. 2) odredjuju se sile trenja izmedju klipa i cilindra i ~.4bar).j =:.14 N.22) F~.F. 10. PI .4 bar/(l/rnin)2).500 kg i m2 ::: 400 kg.J =:. Odrediti vrednosti tih prigusenja. HC-i se nalaze u slozenorn UHS-u u korne su ugradjeni: razvodnici hidraulicke karakteristike f:.p=-aV 2 (a::: 9.P fl =O.1 + FT].1Q. 2(FT]. QR . 2 pvn I Brojne vrednosti ovih sila su: 39. (i=l.i koriste se hidro- cilindri He. f:. 3). 2pv'lf. prigusnice i purnpni agregat (l1 p Fl 11 ::: 85%).2 izrnedju klipnjace i tela 'cilindra. 1'0 'If.P2 ' R = 2 D . =:. dok je He 3 horizontalan. b) Odrediti hidraulicke karakteristike pumpnog agregata.R2 =:. R.53 N i one daju ukupnu sHu viskoznog trer~a u HC-irna Fll =:. U odnosu na ostale sHe iz jednaCine (a) ova sila je nizeg reda veliCine te je zato. 99.5bar.f:. F2 pI ~ 6. R + h .Pl = PJ . 2. rnasa pokretnih delova m1 =.J =:. u ovorn slucaju.2) =:. 'i2 II'} -1 (2 in' I -1) '2 1'0 P2 ::: 1nrz I 1'0 F~.2. Ovi. ajA]Ji + f\vp (i=l.04 N i Fll .4-24 a) Da bi se u radnorn hodll obavilo zeljeno ktetanje poitebno je podesiti prigusnice Pl i P2 na odgovarajuce padove pritisaka. 2 a2 =:. dimenzija Di I Do.Osnove uljne hidraulike 351 1\1.~~ Stika P. brzinarna v p. Za istovrerneno savladavanje sila . I R2 -1 (2 InR I R 2 1). He l i HC2 su vertikalni.Pj2 =0. njeno zanemarivanje opravdano. pri cemu su: 2 a 1 =:.1 b) KoristeCi izraz (4~7. PrODlem 4-24.

V. Zanemariti: trenje u cevima i HC-ima. P = 27. odrediti koliCinu toplote koju treba odvesti ulju sa rashladnim sistemom koji se nalazi u sklopu rezervoara.4-25 i pad pritiska u razvodnilm t:. U UHS-u prese nalazi se pumpa karakteristika 6p= 160bar.Vp1 +F2vP2 +F. dok se iz jednacine kontinuiteta za radni prostor HC-a . 2 .9.l ulja kroz UHS 30% snage gubitaka. i c)brzinu povratnog hoda. Poznate veliCine su: D1 = 80mm. kroz razmenu toplote. kao i kineticku i potencijalnu energiju struje. 2 . t:. v p3 =8cml s.16bar .6bar .S· 10-3 bar / (II min)2) i filteri (t:. nalazi se HC koji radi boljeg vodjenja ima dva radna prostora CD1 = 100mm.Pl == a r J2 == 3.97 i TIp = 0.p /2 = O. n == 1450 o /min. q = 150m 3/°. DOl = 50mm.783bar.1111 min . 2 2 .26 % . D2 == 100mm. t:.p/J = O. b) stepen korisnosti URS-a. leao izvrshi organ. odredjuje se ukupna snaga gubitaka UHS-a koja se pretvara u toplohl Q=M=(l-TlffS)P=7825W. Odrediti: a) radne karakteristi1ce prese (silu i brzinu presovanja). S obzirom da je zadato da se 70% ove toplote uljem dovodi u rezervoar to ce kolicina toplote koju treba odvesti rashladnim sistemom biti Q = 0. RES. i usled trenja zbog kratkih duzina cevnih deonica. =vp(D3 -D J )nI4+vpD]nI4==vpD 3 nI4 .ElVJE: a) t:.7 Q = 5477 W. RESENJE: I \ 1 a) Prema zadatim karakteristikama zUpCaste pumpe odredjuje se protok ~ = q /1 Tlvp = 21. U1cupna maim klipa i alata za presovanje je m=200kg. preda okolini a 70% akumulise u rezervoaru.11 I min. D02 == 50mm. D3 = 250mm). kao i 1cineticlm i potencijahm energiju strllje. Zanema- riti gubitke na lokalnim otporima. DO} == 70mm. U hidraulickoj presi.65bar . osim na UHK. sve Iokalne otpore osim na UHK. D2 = 130mm. razvodnik sa kvadratnom hidrauliCkom karakteristikorn (a = 8.409bar. D3 = 125mm.Sbar). b) V == 121. F1 == 50kN.352 Osnove uljne hidraulike c) Ako se pri prolaskl.vp3)1 P ==71.P P2 ==5. c) Na osnovu vrednosti stepena korisnosti UHS-a TIffs =(F. Tlvp = 0. v p1 =5cml s.225kW . F2 == 65kN. t:. R ProD/em 4-25. 2 Ukupna sila viskoznog trenja HC-a je FTJ = 2 kN. Poznavanjem ovog protoka dobija se Slika P.P P1 =21. v p2 = lOcml s.p = 114. F3 = 130kN .

brzina presovanja. 2m! s potrebno je da se u odnosll na protacul1skiprecnik llsvoji prva veca standardna vrednost. 0-2 i 3-0. Da hi bio zadovoljen uslov za brzinu stnrjanja cevima v:::. q n =: 1800 °/min. D3 D F=::PI-4-+ P2 C 3 -D j )/f-P3 C -D2)/f-mg-~ =7. Na hidraulickoj presi brzina kretanja alata. =: =0. filteri (l:1pII = 0.. RESENJE a) Na osnovu zadatog kretanja izvdnog()tgana veoma jednostavno se odredjuju protoci T~ u cevnim deonicama i==l.4 blar). . tako da maksimalna brzina strujanja u njima bude v:::.im3 . Za odredjivanje radne sile HC-a potrebno je poznavati i pritiske u radnom i protivpritisDom prostoru HC-a. osim u UHK.22. i iznose: PI =: P2 =:: I:1P-I:1PI -l:1p113 = 155. a) Dimenzionisati precnike di spojnih cevi (i=I. Kretanje klipova izaziva ulmpnusilu trenja FT] = 3 kN. iz jednaCine ravnoteZe sila koje deluju naldip dobija se sila presovanja 2 . 4 i 5 zanemariti i glibitke usled . p =: 900 kg. a zatim i pad pritiska u odgovarajucoj grani razvodnika I:1P2 =:: aT/22 =: 2.82mm/s. Ostale poznate velicine su: 'I = 5 m. '3 == 6 m. b) c) llfIs = Fv pi Cl:1pV. 2.3 1112 1 s.D ol =: 180 rom. Problem 4-26. a zatim se dobijaju proracu- nski precnici cevi di.514 bar. pogonjenog HC-ima. lY)p) Din 22n 22n _ = 86.2. v =t2 . Koliki je gubitak snage u prigusnom vodu? c) Odrediti silu presovanja. i kineticku i potencijalnu energiju struje zanemariti.05 % • . Konacno. tj.95. Radi dobrog vodjenja alata pri presovanju koriste se tri HC-a. IIp = 0./(D32 -D2 )n=9.10-3 bar / (l / min)2). 2 vp=::4V.3. b) Orediti hidraulicke karakteristike koje treba da ima prigusnica da bi se sa ugradjenom pumpom realizovalo zeljeno kretanje piese.Masa kHpova i pokretnog dela alata za presovanje je m =: 650 kg.62 bar . a oni se dobijaju iz Bernulijevih jednacina za preseke 01.014bar. v p :::: 7.915kN. U cevnim deonicama 0. nepovratni ventil (6Pnv = 2 bar).Osnove uljne hidraulike 353 odredjuje brzina klipa.12. d) Koliki je stepen korisnosti UHS-a? Sve lokalne otpore. razvodnik sa kvadratnom hidraulickom karakteristikom (a =: 3.4.16. 6pf2 0.10:-:. mm.28. P3 =I:1pz +I:1PIZ =:: 2. llv = 20 cm 3 /°. prigusni ventil i ventil sigurnosti.pr II =: ~4r~ I vn .~6 mml s. '2 ::::: 1 m.391/ mm.2.pr < di' Brojne vredn()sti· k6je se dobijaju ovim postupkom su: . tj. 1z jednacine konti- Duiteta za povratni vod odredjuje se protok . Pri dimenzionisqnjucevi voditiracuna da su standardne dimenzije unutrasnjih precnika cevi: 7. je v p =: 5 mm! s. U UHS-u se koriste sIedece UHK: pump a (l:1p = 160 bar ..86). 2 2 .34.0. V2 =:: vpCD3 -D2 )n/4:::: 15. di. D2 =: 200 mm. 3.8 bar.4). 2 m/ s.trenja. dimenzija DI =: 250 mm.

? . P2 =: 154. nalazi se na radnom stolu mase ln2 =: 1000 kg koji klizi preko podloge sa koeficijentom trenja !l = 0.354 Osnove u!jne hidraulike Slika P.pr == 18.. TIl! = 0.'P p )Vs=166. V4 2 7.1 d) Tjl!S == 2 2 =: 1..'p=(/:. mase m1 =: 5000 kg.4311mm =: =: 2 ' ~ dl =: 12mm . ali moze da se koristi i za regulisanje broja obitaja HM-a.. .09 l/min 0 ~ d 3.pr == lOmm => 12.'Pnv+/:.P3(D j -DO!)4.1.722MN .731 I mm ~ d 4 .jednog koji pokrece kruznu testeru i drugog koji pokrece radni sto. U stopu DHS-a koji pogoni kruznu testeru ugradjen je venti} V cija je prevashodna namena za start HM-a:. kada je potpuno otvoren.4-21 dobijaju se karakteristicni pritisci u HC-irna PI=: 155.P ·qnTlv ITjp) = 81.P3=: 0. lednacina ravnoteze sila za pokretne de love izvrsnih organa daje sHu presovanja D I 1C D2 'It 2 2 1t F=: Pl-4-+ 2pz -4-. Tom prilikom testera ostvaruje silu rezanja R=120Npostavljenu pod uglom a == 20° U odnosu na vertikalu.87 mm => d l == 22mm . Kruznu testeru precnika Dr == 2./:. Hidraulicka testera sluzi za secenje kamena.6241 I min . dobijen precnik cevi d 3 * =: 12 mm.95.5W. Fv pi (/:.67rnrn => d 3*= 12I1LTJl => d 3 =: 22mm =: == V pD j 1C/4 2 14. DRS testere se sastoji od dva dela ..Pp = /:. c) Ponavljanjem slicnog postupka kao i u primerimaP.4-26 VI == vpCDI +2Di)1C / 4 == 33. /:.p .4-19a i P./4 .pr d4 =: 16mm. .6942bar.067bar .581/ mi.Tjv = 0.2 % . Prolilem 4-27. d 2 .n ~ dJ. Medjutirn. a avo kretanje omogucava HC dimenzija D =: 80 mm i Do == 40 mm. koji zadovoljava radnihod.P nv = 158bar. te pre rna tome i ovaj precnik treba da bude d 3 =: d l • b) )/5 == q nTjv - forI =: 0. V3 =vp (Dj-D o1 )1r.pr =8.92).5mm => V2 . Kameni biok koji se obradjuje. /:.5 m pokrece HM (q '" 0.mg -F. Ovde treba napomenuti da je proracunorn.734 bar .2l1° . =: V p D2 1CI 4 =: 9. ovo nije merodavna vrednost jer u povratnom hodu kroz OVil cev protice koliCina Ii.

i tom prilikom se dobija sn~ga PH = MilTCI30=4712. '3 I. Ostale poinate veliCine su: 1=9m.81) potrebne za pogon radnog stoIa i pad pritiska na· prigusnici kojom se regulise brzina radnog hoda.vd Iv ' V == . Zanemariti sve Ioka1ne otpore osim na UHK.:: 150Nm.JT= 28592 Pa ( . kiheticku i potencijalnu energijll struje.66 bar .s m2 Is. L=lm.-~) ilPt :.161 imin.savladava seobrtnimoment M== RDT 12:. U ovom delu UHS-a ugradjen je razvodnik Ciji je koeficijent hidraulicke karakteristike a = 0.5 bar. b) Zbog promena parametara rezanja (dubina i posmak.:: 2 mml s i da u povratnom hodll duzinu h=2m predje za t=30s. '] = 2 m. ilpr = 0.22 bar I (l / min)2.489 ml S ostvaruje se laminarni rdim srujanja sa kojim je pad pritiska llsled trenja 2 I+L v A. 2 . dok sila rezanja i dalje ostaje ista) potrebno je promeniti broj obrtaja na 11] :.:: qnlTiv:':: 63.4-27 RESENJE: a) Dva dela UHS-a su naizgled nezavisni. 15 = 1. 3 p=900kg/m . oni sumedusobno povezani preko opterecenja izvrsnih organa koji sen~lazellnjill1a. d = 30 mm. 10 = 2 m. Brzinom strujanja·· kroz cevovod 4V / d 1t:.Osnove uljne hidraulike 355 a) U slucaju kada se na testeri ostvaruje maksimalni broj obrtaja 11 = 300 °/min (a ventil V je zatvoren) odrediti snagu zupeaste pumpe (TiP] :. . Hidromotorom kroz koji protice V:. = 3 m. Odrediti hidraulicke karakteristike pumpe (Tip2 = 0.5m. v=6·1O.:: 12 mm.:: 200 a/min. i silu viskoznog trenja He-a. a sto se postiZe otvatanjem ventila V.:: 48.:: pA.4 Wi pad pritiska ilPHM = P IVTiH :. Koliki pad pritiska i protok treba da se ostvate na ventilu da bi se ovaj rdim rada realizovao? c) Deo UHS-a koji sluzi za pogon tadnog stoIa tteba da obezbedi brzinu radnog hoda vp :. medutim.----. 14 = 1 m.83) koja je potrebna za pogon ovog dela UHS-a.:: 0. d L/ Slika P.:: 1. d]:. .

b) U novom rezimu rada HM-a zbog promene broja obrtaja menja se protek i iznosi v.Pl =49. ApT~ IYI p 2 =507.452 f! min.5W . iz Bernulijeve jednaCine za zatvoreno strujno kola. a) Odrediti radne parametre pumpe. 1d i2 n ( i=1. 2 I .111 ! min. i razvodnik Cija je hidraulicka karakteristika data na dijagramu. .446 bar.j d2 (1=1..5).13 ml s . Prj povratnom hodu zahteva se brzina kretanja V.495 m! s sa kojom se dobije koefieijent trenja laminamog strujanja A. i pad pritiska na prigusnici /lp p = PI + AP12 .. Karakteristicni pritisei HC-a su Sada se iz odgovarajuCih Bernulijevih jednacina dobija porast pritiska u pumpi IIp= P1 + API +APn +AP12:= 16.95.' 4 = 0. AP3 = ar:.+J. Konacno.08l 1 min.< 2320 vid -+ A.2579. Ii v i 2 .05l! min ulja. = v.dT+p)cVdT) =48.2 = 409 Pa. = T/. Problem 4-28.iPi:= pA. b) Koliki je stepen korisnosti UHS-a? \ 1 . .'s = 111 q ! YIv = 42. = h! t =6.L[Cn.67 em/ s koja daje protok ulja (D Dg) 1t 14= 15.357 bar -+ p=. > V to je za izbor pumpe 2 Ii.ll/o.. brzinom Vv = 0..: 14. v = 0. i b'~zine merodavan protok strujanja = 4V. odnosilo padove pritisaka usled trenja Rei =-.158 bar . U toku radnog hoda radnom prostoru HC-a je potreban protok nlja 1/2 = v p D 2 n. U UHS-u se nalaze clva redno povezana izvrsna organa HM i HC. radnog 2 - stoIa v.D~) n 14 =0.356 Osnove uljne hidraulike Porast pritiska u pumpi je /lp= IlPHM +Ilp[ +t.22 ml s . '.Vs = 21. dok kroz povratnli grann UHS-a tada protice V3 :. = Ap-(Ilp[ + pA. tako da ce potrebna snaga pumpe biti P = t. S obzirom da je T/.5) koje imaju brojne vrednosti V 1 :=: 2.9 W.: r)4 = vP (D 2 .48 II min. . Vs := 2. i := 64 Re. dole zbog konstantnosti sile rezanja pad pritiska IlPHM i dalje ostaje isti...pV hl p1 = 6270.603/1 min. dobija se pad pritislea na ventilu /lpv Lv 0 Vv . V3 = V 4 = 6.2 e) Na HC-u se savladava radna sila F = -Reos<X. dok HC CD = lOOmm.67 em! s . Kroz grimu za regulisanje protoka protice Ti"v = Ti" '.89 eml s. Na osnovu protoka ulja odreduju se padovi pritiska u razvodniku API:= aT~2 = 4.APtS = 11. .80 bar.. Do = 50mm) ima zadatak savladavanja sile F = 10 kN. YIn = 0.T/2 :. +mz)g+Rsinaj = 5777 N. sto za posledicu ima ugradnju regulacione grane 5 u kojoj je protok Vs = Vj . v 2 =8. I -+ !.. HM (q = O. Vi i koje daju koeficijente trenja.548 bar.. 11v ~ 1) koji se okrece sa 11 == 400 °1 min ima zadatak savladavanja obrtnog momenta M = 75 Nm..

9 . 13 = 10m.Osnove uljne hidraulike 357 e) Cilindar i klipnjaca HC-a (E=2. Fk == 158. a maksimalna duzina izmedu oslonaca je I == 2m. 11 =5m.Ostale poznate veliCine su: d = 20mm (za sve eevi). 101lpa) su za preostaIe delove sistema zglobno vezani. kineticku i poteneijalnu energiju struje.<-y /-<f~ V / / / / . l1v =0.4-28b RESENJE' a) Ii' == 40 II min . 3 • / b) c) llHs==(Fvp+Mm)/p:=67. v p =85mm/s. llH =: 0./' . . i~p == 70. v=5·1O. IIp =0.~ 10 20 30 40 50 V (//min) Slilca P.5 bar.97 kN .4-28a SIika P.98. (0=41. 12 =15m.85% .1. Za upravJjanje nidom izvrsnim organima koriste se dva ista razvodnika Ciji je koeficijent hidraulicke karakteristike a:= 1.9) i HC (D == 100 mm.0 2. F n:. f). sve lokalne otpore osim mi UHK i sHu viskoznog trenja HC-a zanemariti.5 W..r 2._. Radni parametri purnpe su u novorn rezimu isti sa parametrima iz prethodnog dela problema.58 bar . sa b) Kada Se razvodnik koji upravija radom HC-a stavi u neutralni poloZaj i time zaustavi protok ulja kroz granu 2.8.96.. kao i silu viskoznog trenja HC-a... sa kojima radi HM. ~~-j . Is ==lOm. DQ == 50 mm).0 3.IO-3 bar / (ll min22.5 m2 Is. U UHS-u nalaze se u paralelnojsprezi HM (q == 48 em 1°.seokrece sa n = 1000 °1 min i savIadava obrtni moment M == 100 Nm.5 0.Pf = 0. Y HS =: Prop/em 4-29. Kineticku i potencijalnu energiju struje.2.5 -- ! 3.0 0.5 1.. a) U slucaju kada rade oba izvrsna organa a HM. P = 5881. 14 =15m.5 . Odrediti hidraulicke karakteristike pumpe i silu koja moze da se savladava na klipnjaci HC-a koja se krecebrzinom vp = lOem/s. Odrediti kriticnu silu izvijanja i stepen sigurnosti HC-a na izvijanje.:r::i~~b<}= _ 4.1 Fk / F:= 15.0 1. Zanemariti sve lokalne otpore. p=900kg/m3. odrediti moment i broj obrtaja. ~'p .0 c .

Odrediti specificni protok HM2 da .8lkN.95) a translatorno sa dva direktno spojena HC~a (D = 60 mID. . ostvaruje se slozeno kretanje alatakoje sesastojiodobrtnog i translatornog kretanja. koja sluzi zafinu obradu unutrasnjeg zida cilindricnih cevi. Da bi se izvdila sinhronizacija kretanja izvrSuih organa koriste se 'dva direktno spregnuta hidromotora ('llvl = 11v2 == 0.5bar. 11v == 0. 14=lOm. /:!"P = 151. Direktna veza HC-a se koristi zbog dobrog vodjenja illata.0042 bar / (l / min)2. v=5·10 .bi· se zadovoljila sinhronizacija kretanja. Na masini za poliranje. 'lo==3m. 'llHS = 65. 10 \1= 4 '.2911 min. 'llH ::: 0. 13 == 10m. l8=12m.95). ProDlem 4·30. Pri poliranju alat se okrece sa brojemobrta n i translira brzinom v p savladavajuCi obrtni moment M i aksijahlU silu F.83. P = 9707 W. 16=lm. n::::: 1942. == 97 .5 °/min.F.85.. p==900kg/m. == 80 kN i Fz =48 kN istom brzinom v p == 51iliil/4. Koliki je broj obrtaja HM-a. . 3 -5 .HM-om (q= 60 em3/0 .2 em3. -4 m 2 I s.995 bar . RESENJE: a) V.. SpecifiCni protok HMl je ql :::: 44. Do = 40 rum). p==900kg/m 3 .· q2 = 28. Preko jednog krutog nosaca vrsi se prenos translatornog kretanja sa HC-a na HM i na alat za poliranje. 4 5 m1 =80kg. Da bi se ostvarilo zeljeno . dok se direktna veza radnog i protiv-pritisnog prostora HC-a koristi za povecanje brzine translatornog kretanja alata. /:!"Pf2 ==0.93 %.9.98. 12=5m.4°/min .I2l! min . 'llp =0.5 bar.o.29 Nm .4-30 ProDlem 4-31. Do2 ::::: 40 mm) koji savladavajti sHe . Ostale poznate velicine su: d = 20 mln(za sve cevi).17'=12m. IZ == 1m. amasa ovih pokretnih delova je m=lOOkg. U UHS-u se nalaze dva vertikalna hidrocilindra (Dl == 100 mm. b) M =92. F::::: 1I2. 13=2m. 19=='lm. P = 28. Zanemariti sve lokame otpore osim na UHK. '5=lm. DOl::::: 50 mm. 'llp =0. 1 =10m. 11 == 4m. /:!"Pt = 0. kineticku i potencijalnu energiju struje i sHe viskoznog . Slika P. D2 :::: 80 mm. Fl F2 11Hl ='llH2 =0. n =522.} ---' m -s- 2 RESENJE. 1112 =60kg. l1 ""'5m. /:!"Ptl = Ibar. trenja na HC-ima. snaga pumpe i stepen korisnosti UHS-a? Koeficijent hidraulicke karakteristike razvodnika je a == 0. 1 =2m.358 Osnove uljne hidraulike Ostale poznate veliCine su: d == 30 mm(za sve cevi).946 kW. Obrtno kretanje se realii~je . '0:::: 1m.

p/2 == 0. Sa protokom ulja VI pad pritiska na razvodniku je 6pR =aVj2.Osnove uljne hidraulike . b. filteri (Ilp /1 == 0.Pf{ ="Mro 1VH'ilH' pri cemu je ro = 111C 130 ugaona brzina. P2 i vs. U funkciji od izbora parametara poliranja (veliCine: 11.4-31. RESENJE: Protoci radnog fluida kroz HC-e i HM su: V2 ==V p .5 bar). Odrediti hidraulicke 900 b 15 170 65 parametre prigusnih ventic 20 70 1000 200 la i ventila sigurnosti i 1200 I' stepen korisnostiUHS-a za d 200 80 20 parametrepoliranja date u e 20 220 1200 80 tabeli PA-3tL Bve lokalne Tabela P . D 2 1C • 2 2 1C • q 11 VI == V2 -V3 ' L\V == VI -VH ' ilVvs == Vp -Vj .4 . redosledno: .5 140 60 800 vs.81). dok je pad pritiska na HM-u 8. fi3 VH~ P 2 Y yV2 t-V ~ t-Vvs ~ Slika P.~V/''l'/kY/% 359 PI.3 bar. Takodje zane mariti kineticku i potencijalnu energiju struje i trenje u UHS-u. II p == 0.10-3 bar / (l/ min)2 . P2 i a 12. v p' M i F) potrebno je izvrsiti reglilisanje 'fada n[o/ min] M[Nm] F[N] Rezim vp[cm/s] UHS-a na ventilima PI.4-31 kretanje u UHS-u su ugradjeni: pumpa (Ilp =120 bat. Karakteristicni . V3==v p CD -Do)"4 'VH=='ilv· Iz jednacina kontinuiteta za odgovarajuce racve u UHS-u dobijaju Se protoc! kroz ventile PI. PI YV2 <l=Vi Y~ VI =C> Vpt m DO .. razvodnik ciji je koeficijent hidraulicke karakteristike a == 5. Vp == 251/ min.1 otpore osim na UHK zanemariti. prigusni ventili PI i P2 i ventil sigurnosti Vs.

2.425 11. i iznose:' P2=/':"pR+/':"pH+6.V lImin 0. 6.823 72.08 % 15.03 33.930 119. odnosno iz jednacine ravnoteze sila zapokretni sklop. VI Rezim a c.31 15.Vvs tlPPI 6P P2 /:.7 119.360 Osnove uy'ne hidraulike pritisci u HC-ima odredjuju se iz Bernulijeve jednaCine za povratni vod.P-(Pl + /':"pR + /':"pjl) .4-31. Tr.p .7 119. 9. a sto je posledica velikih prigusenja na regulacionim ventilima.690 9.448 2.2 Na osnovu dobijenih rezultata proracuna sledi da je stepen korisnosti UHS-a mali.583 0.4-31.785 11.7 119.816 31.140 11.579 2.PyS TlHs bar 15.876 88.6Pfl ' S obzirom da je snaga pumpe data (P = 6pVp / Tl p ) to sledi da je stepen korisnosti UHS-a TlHS = (Fv p + Mill) / P.140 66.08 15.azene proracunske vrednosti za zadatih pet rezima poliranja date suu tabeli P.103 23.448 1 185 C. Sada se iz odgovarajucih Bemulijevih jednacina dobijaju padovi pritisaka na prigusnim ventilima i ventilu sigumosti: /':"pPI = C.75 \ \ I .pvs = 6.575 13.87 20.93 26.220 9220 9220 37.pj2' p\=P2+(mg+F)4/Dgn.7 119.349 77.930 88.08 15.99 31. /':"pP2 = /':"pH + Pj2 .7 b c d e Tabela P.

. 4. Petkovic Z. 1982. Ka8uiTtaLl/. )KHBOTOBCKHH. 12. Paris.BH.!J.CEPAD. ABepllH. C. OMO.. 1990. 8. teoriia.H. Mecanique experim. Crnojevic c. 1978. Turbulence et couchelimite. Fluidl1a tehnika N°l. 11. C. ArporrpoMI13.aT" MocKEa.f"emjJIVNemi iz mehamke jllada sa iZ)lodlil1aiz teor[ie.Felt/la....A. Toulouse. Aerodinamiqlle. PmK.. Dyn. Crnojevic. ASkovic. L 1984.!J. 3.bHOII ZUOpaBJlllKe. Tome U.x. T 564"T 567. Caktrak S. B.. Bellisek M. 7. Beograd. Knen. Bnru. MASSON. OMO. Cal1trak S. aapOOW-laMllKa. HBaROB. BORDAS. Hidl'tltllilro. OMO.AWUlUHOaupouiTieJl..ergy loss in the T-bran. Comolet R. Crnojevic C. Beograd. EYTaeB.H. A. A.a llKOJIa. EOJIbllaKOE. KaJIMhIKOBa. B.rn..(UIKe.. 11 gp. MarjanovitP.. 1981.chs. Masinski fakultet. Mecaniqu.<I>. lOT.razl'odmci .. 5. 14.Kavitacija .C. E. 1987. 17.0:.amique desfluides reels.C. A.A.c. ZAMM Z. ilOP... 3. Ap3YMaRoB. Cmojevic. MeTaJIJlypnm.e des flu ides.. 2. jJlVb!em~ zadaci Gradjevi)'l~ka knjiga 1990. MaIIIllHocTpoeHne. ''Hldl'vcilimln'''u knjici "Hidraulilro t].R. 5IHbllnH..H.. 13. U lWCOCHble ciJlaHu. Pavlovic M. turbomachines. . C. FUOpaBJllllW U CTPO:HH3.361 LITERATURA 1.. Statique et dyn.Elektrohidraulika". ASkovic R. Math.r. 1986. AJIhTllYJIb. 'tle6aeBcKH.. Beograd 1986. lliB:qrgIGIM.II.U'-IeClfUX coiipoiThuMeHllJ7. C60PHUK 3aOa<(.. u lmjizi "Ridraulika .H. 1986. Meclr:69(1988) 6.. Paris.eT aJI. pp. C.. n... Cantrak. Candel S.entale des flu ides.. MnHaeB.. 13-19. OS/lOl'ihidraulike ipnel/Illtltike.aT. TIOIIOB.H. Beograd. Hacocbl MocKBa. Tome J. 3Hepnm. B.Gradjevinska klljiga. ]J. 1987.!J. Crnojevic c.meumatilct! Ila ala/mill 54-85. Re. Ciipa60 /. 1990.lJ/ 8 MeciJiHblx zUOpaSJl. 1989..5ipomeHKo. MexaHlllfll JICllc)KociTtli U za3a..amlque desfluides non visqueu. angew.A. Crnojevic. Kompreson. MocKBa. 1984. Beograd. 16.!J. 10. 6. / .. 9.C. iio . 1989.. 15. n.fintlma~ stl'. vlocKBa.ecTBeHcKI.3. ma. Kavitacija. K.X:.... 1987. i dr. 3.Ci"l1ojevic c. Theoretical and experimental determinationcoefficients of en. Cousteix J.liUlf ilo zuopa6. Hidrattlika .uu. S.

MocKBa..11. EM:o. 197L 34. 1975.T.E. Cupa6o 1HllK ilo xuCJpa6. qyraeB. 39. Lumbroso H. Dillamiku. 1988. Bm:o.Beograd. B. Gradjevinska knjiga.1teflURM. CI>eg5IeBCKIf0:. 1986. Modern Developments in Gas Dynami~s. " 28.el-lWl YeJleMemTt(L"'(. R. I1BaHoB. MallHHocTpoeHIIe. W. 1991. Fukui K. BbICma5I IIlKonu. 3HeprH5I. . 24.. jed/'tominerlz[iJ'hh J'tlUjtllijO Jllllda. 31.. Problemes resolus de mecaniquedesjZuides. Loh.. Bordas. KpHB'IemW. 22. .r. IT. Circuits hydrauliques-une approcMinergetique. 1969. 1-10 (1992). BOWrKYHcKHH" 51. JIeHHHrpag. 25.. 3HeproaToMII3p. OCflOBbl Mex. ITOlulu:jaHCKnll JI. Durst F.H. '.aT. Sasie. Djordjevie V.O:e:i1~I.lVL. Zbliica zadataka iz mehamkefluida.eJlbqIIK... Bm:o.o.Paris. 36.M. 1987. 1989..F.. H.aT. Faisandier I. Beograd. MocKBa.PlenurriPress..F. Mecanismes oleo-hydrauliques. . fl. rpaOOBCKnH..A. Fluid dynamically caused cycle-to-cycle variations in piston-draven pipe expansion flows. ¢liJIillllIOB. K. KneB.. 23. A.. K. JIoOaqeB. lO.HaYKu.M.3HeproaToMH3p. Theory and problems offluid dynamics.'fpbill1:3p.O:YHqeBcKnll. 40. P.L. V.o.E. 1970. B. Cy.. Hughes.1987.aIIIKona. New York. HaCOCbl Ll HaCOCflble CtUllfl~lILli..P.eeB.eB... Mehaute. Lj.1tU leCKU.IiI.. T.Hill. 29.P. Saljnikov.. NaucIia knjiga. to hydrodynaniicsan.aT. r.lUlKa.MbcKBa. An introduction.c. ro..1lU'teCKue . Krsmanovie... Bordas. KOHCTaHTHHOB.M. r. 1983. Florida.Duric.. New York. 37. CnollIIH.afluKil Jlcuc)Kociflu. TUOpaB. 1986.. weil/l0::mep'ieiflU'teCK02o 06pooY6oBaHLIJl. Experimentsin Fluids 13. 19. nlOpa6JlllKa.. 1980..i l .M coilpoiuU6.JICUOKocLuutliaaa. CTpeMaH.r. TUopOOUllaMU1(a u {ueUJl006MeH i7pu fiapooopaaoBaHuu. MaIIlIIHoCTpoeHIIe.. 20. 1982. 1983.aT.DOrdevic.ASkovie.ocTpoeHIIe. MocKBa. 1969.C60PflUK 3aOa t t. A. 1962.f. 35.. KYTenoB. . 26.51. <pag... 3HeproH3gaT.C.. Hajdin G. MocKBa. IA. TUopoMcxaHL1Ka u ia306aR owwMLlKa . MOClma. Schaums outline series. TeXI-lLllleCKaR 'iuopoMeXaI-lLlKa. 38. Ji:6yxqJa3l-lble LTteT. 1968. HacocbI HHaCOCHble CTaHIJ.TuOpa6JlwCa.Editionde l'Ecole polythnique de Montreal.. McGraw . 33. A. Mehanikafluida..K.M. JIeHIIHrpag. B. and Pelieira IC.r.B.<P. v. TuopoMexaHuKa.. M. Labonville R. MIIHaeB.HH. 27.n. l1p. KHCeJIeB n. Brighton. Beograd."Gradjevinska knjiga. 21. I(rreB. Kapemru. r. L L 30. M. 1983.O. B. Laboratories Miami. 1987. MocKBa. 32. 1986.MaUluHbl.a llKona.MocKBa" 1987. MexaflllK~ .dwater wave~·..362 Literatura 18.MocKBa. TUOpa6.. Paris. CTpollH3p.

Cyp.. 1976. Ct5opHUlC3aOa'-l Lio 2uopoaapoMexaHuKe MaliIHHocTpoeHlIe. 48.K. 43. B. Pro tic.H. Beograd. Beograd. 45. Nedeljkovic M. Patemoster C.uLl.. Fluid mechanicsfor hydraulic engineers.. <DaAAeeB. Voronjec K.B. 49. Elcspertirlel'!tablo odredivallje ko¢cijenata lokalmlz otpom h'iwita Ilapmv(jemlz od cevmlz segmenata. Crnojevic.M.. O.M. TaJIHeB. Tuopoa3poMe---cm-lUKa. TUOpaBJ1. 1979.R cyooczTipOlnTieJle~l. CaMOIrJIOBR'l. 199146.ocTpbelille. MOCKBa. He. CYAocTpoemre. MaSinski fakultet. CTpoHH3.oc'TpoeHHe.. BORDAS. 50. B. Rouse H. 1973.. 55.. Zadar.o.. 1969. XVII JKTPM.N. JIeHHHrpa.. r. MocKBa.f. ¢e. 1O. A... 51.J.o. 1980. Clarendon Press. Paris.o. JIerurnrpap. RB.c..ProblemZ.aT.. Oxford. 44. 53. K.epa. . Pa6I1HOBII'I E.. Ka6wTimiUJl...f!. Ward .literatura 41.uida. Gradevinska knjiga.eeB. 363 Obradovic. . IIaBJIeHKo. ee. OOLOBbl Mexm-lUKU JlCllOKOcUiu. Gand. Z. 5LM. 58. 1986. JIeHIDITpap.o. Cy. Dover publications.o.: P/ehanika/lttida. HHTYCOB.. Beograd.. 1O.. B-42. 1980.B. 3aoawluK UO 2LlopoMexaHuKe OJ1. BOHTKYHCKHH. 1982..ecTBeHcKHH. 56. C. McGraw-Hill. M. 1988. 1979. 1980.. 42. M&anique des fluides appliquee. New York.MUKa 6eHL71wlJltJ. 1986.temal Fluid Flow. 1989. l... Statika i kinematika. 54.ides. 1979. Z. 1978. Saljnikov V. TuopoMexaHUlca. POlI<):J. Gradjevinska knjiga.. 57.. reJ'feI1J"t4 teorija.movi tllrbol1laSlila. MocKBa.. Ouziaux R. PelTier J.c. r. M. B.UKa.5IeBC:rrn:H. JIeHImrpaA.Smith. Protic.es desjlll. Mecaniqll.. MamI1HOCTpOeHHe. In. Edition Vyncke. Sasic. AM¢HJIOX:Ii~Il. PUl1lpe i Fentilatod .B. 1977. AapOOUHa. 47. Cy. Boundery layer theory.PaA. 52.occTpoeHHe..o. Schlichting H. Gradevinska knjiga..o.. Obradovic N. Beograd. MocKBa. 1980. CaMo:i!llloBwI. 30noToB..

"odna biblioteka Sribije.8) CRNOJEVIC. .8) a) Hidraulika ID =: 65041932 \ \ . : graf. [361-363].lTafija: str.[1. . . ISBN 86-7083-317-4 621.elF' .6(075.Biblioi. 363 str. 1998 (Beograd: Zavod za graficku tehniku Tehnolosko-metalurskog fakulteta). Beograd 532/533 (075. 24 cm.(Edicija Mehanika fluida i hidraulicne masine) I Tiraz 500.Kategorizadja [J puiMRkadji Nal. Cvetlw Klasicna i uljna hidraulika / Cvetko Crnojevic. prikazi . izd.] .IX. .Beograd: Masinski fakultet Univerziteta.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful