INSTITUT ZA STOARSTVO BEOGRAD-ZEMUN

GLAVNI ODGAJIVAKI PROGRAM U OVARSTVU I KOZARSTVU OVARSTVO

BEOGRAD, 2010.

SADRAJ

UVOD .......................................................................................................................................4 1. STANJE OVARSTVA U SRBIJI .................................................................................. 4 l. l . MATINA POPULACIJA.......................................................................................... ...5 1.1.1.Veliina mati ne populacije.............................................................................................6 1.1.2. Proizvodni kapaciteti matine populacije........................................................................6 l. l .3. Kontrola proizvodnih osobina umatienih ovaca.......................................................8 1.2. KORIENJE PRIPLODNIH OVNOVA....................................................................9 l.2.1. Prirodni pripust.................................................................................................................9 1.2.2. Vetako osemenjivanje ...............................................................................................10 2. MOGU NOSTI GENETSKOG UNAPRE ENJA OSOBINA................................ ..10 3 RASNA STRUKTURA I ODGAJIVAKI CILJEVI ...................................................14 3.1 ODGAJIVAKI CILJEVI.............................................................................................14 3.1.1. Meso-mleko-vuna..........................................................................................................15 3. l.2..Meso...... .......................................................................................................................15 3.l.3. Meso-.vuna.....................................................................................................................16 3.2. KLASIFIKACIJA RASA PREMA ODGAJIVAKIM CILJEVIMA....................16 3.3. ODGAJIVAKI CILJEVI PO RASAMA...................................................................17 3.3.1. Sjenika pramenka.........................................................................................................17 3.3.2. Svrljika pramenka ..................................................................................................... ..17 3.3.3. Pirotska pramenka......................................................................................................... 18 3.3.4. Krivovirska pramenka..............................................................................................18 3.3.5. Lipska pramenka............................................................................................................18 3.3.6. Cigaja.............................................................................................................................19 3.3.7. Solavsko-jezerska ovca...........................................................................................20 3.3.8. Pirotska oplemenjena ovca.............................................................................................21 3.3.9. Il de Frans.......................................................................................................................21 3.3.10. Mis................................................................................................................................22 3.3.11.Virtemberka.................................................................................................................23

4. METODE I POSTUPCI SPROVOENJA PROGRAMA........................................... 24 4. l. IZBOR RODITELJA ZA OVNOVE............................................................................25 4.1.l . Izbor majki ovnova ...................................................................................................... 26 4.1.2. Izbor ovnovskih oeva..................................................................................................26 4.1.3. Primena planskog parenja.............................................................................................26 4.1.4. Primena ukrtanja...........................................................................................................27 4.2. TESTIRANJE OVNOVA...............................................................................................28 4.2.1. Bioloki test....................................................................................................................28 4.2.2. Performans test ..............................................................................................................28 4.2.3.Progeno testiranje ovnova...............................................................................................29 5. OUVANJE GENETSKIH RESURSA OVACA...........................................................32 5.1. Ouvanje ivih jedinki................................................................................................33 5.2. Formiranje banke semena. 33 6. ORGANIZACIJA SPROVOENJA PROGRAMA .....................................................33 7. TRAJANJE PROGRAMA...............................................................................................34

PETOGODINJI PROGRAM MERA ZA SPROVOENJE ODGAJIVAKOG PROGRAMA...36

UVOD

Ovarstvo Srbije, u pogledu produktivnosti nije zadovoljavajue, posebno ako se uzme u obzir injenica da posedujemo prirodne resurse i tradiciju. Osnovni razlog za ovakvo stanje je upravo odsustvo jasnog odgajivakog programa i selekcijskog rada, nedoslednost politike i ne potovanje zakonskih regulative u toj oblasti. To znai da Srbija sa jedne strane ima solidan fond ovaca, ali sa druge strane, stanje i genetski potencijal populacija ovaca koje se gaje, pa time i produktivnost po grlu su na niskom nivou i ne koriste se na pravi nain. Za realizaciju planskog odgajivako selekcijskog rada potrebno je poznavanje teorije genetike i oplemenjivanja, tehnologije proizvodnje, kao i organizacionih formi primene selekcijskih postupaka u praksi. Posebna panja u selekciji se mora posvetiti obezbeenju jedinstvene kontrole produktivnosti i evidentiranju podataka, a zatim naunom principu procene ivotinja na osnovu objektivnih merenja njihove produktivnosti. U mnogim zemljama, sa razvojem kompjuterske tehnike, razraeni su praktini korisniki softveri za efikasnije sprovoenje selekcijske procedure. Uvedeni su i genetski informacioni sistemi, pri emu je svaki farmer, kao lan, ukljuen preko svoje umatiene popualcije ovaca. U sistem se unose podaci o proizvodnji i kvalitetu mesa, mleka i vune. Procena odgajivalke vrednosti ovaca se vri primenom linearnih metoda ili putem selekcijskih indeksa, kombinujui osobine od ekonomskog znaaja za farmu i ovarstvo drave. U zavisnosti od ekonomskog interesa, stanja i nivoa razvijenosti ovarstva jedne zemlje, definiu se mere za sprovoenje odgajivako selekcijskih programa iza kojih stoji drava. Polazei od injenice da selekcija ovaca najvaniji metod za ouvanje genofonda i poveanje produktivnosti ovaca u Srbiji, ovaj program ima za cilj da u skladu sa novim Zakonom o stoarstvu (Sl. glasnik RS, br. 41/2009) definie odgajivake ciljeve i metode za organizaciju i realizaciju ovog najvanijeg posla u ovarstvu.

1.STANJE OVARSTVA U SRBIJI

Ovarstvo je znaajna grana stoarske proizvodnje, posebno u brdsko-planinskom podruju, koje raspolae znaajnim prirodnim potencijalima. Od 826.834 ha panjaka i 601.152 ha livada u Srbiji, oko 86% pripada brdsko-planinskom podruju gde ivi oko

50% poljoprivrednog stanovnitva. Meutim, usled intenzivnog procesa industrijalizacije, od druge polovine dvadesetog veka pa do danas prisutan je trend depopulacije, deagrarizacije i demografskog pranjenja sela to ima za posledicu smanjenje broja ovaca pa su mnoge planine i panjaci ostali pusti. Pored toga, na smanjenje ovarskog fonda i karakter ovarske proizvodnje uticali su i sledei faktori: nestabilni privredno-ekonomski tokovi u zemlji nedostatak dugorone politike unapreenja ovarske proizvodnje nesiguran plasman slaba kreditna sposobnost odgajivaa ovaca neznatna ulaganja banaka i drugih subjekata u ovarsku proizvodnju slaba povezanost sa organizacijama za preradu i promet ovijih proizvoda poveanje broja starakih domainstava Prema statistikim podacima iz 2008. godine, u Srbiji se gaji ukupno 1.605.000 ovaca. U pogledu rasne strukture, najvei deo populacije naih ovaca ini pramenka (80%), od koje su najzastupljeniji sledei sojevi: svrljiki, sjeniki, pirotski, dok preostalih 20% ine: cigaja (5%) i melezi pramenke sa inostranim rasama (15%), pre svega sa virtemberkom i il de frans populacijom. Dakle, dominiraju rase i sojevi ovaca kombinovanih proizvodnih svojstava, zatim tip ovaca meso-vuna. Malo je mesnatih populacija, dok tipinih rasa za proizvodnju mleka i vune gotovo i nema. Preko 90% ovarskog fonda Srbije je skoncentrisano kod malih odgajivaa, pri emu je struktura i veliina stada visoko varijabilna. Ovo je posledica promenljivih privredno-politikih prilika u kojima odgajivai nisu uspeli da izgrade moderan farmski nain gajenja ovaca s jedne strane i odsustva ozbiljnijeg selekcijskog rada, sa druge strane. Upravo zbog toga je vana izrada Odgajivako-selekcijskog programa koji e biti temelj organizovanog i modernog ovarstva u Srbiji. Ovaj Program odreuje populacije ovaca za koje je drava zainteresovana i na kojima e se sprovoditi selekcija u cilju unapreenja ovarstva. Takoe Programom se utvruju odgajivaki ciljevi i metode pomou kojih e se isti realizovati.

1.1. MATINA POPULACIJA Matinu populaciju ovaca ine priplodne jedinke mukog i enskog pola nadprosenog kvaliteta, rasa obuhvaenih odgajivako-selekcijskim programom. Sve ivotinje u matinoj populaciji, obuhvaene su selekcijskim radom putem kontrole produktivnosti i ostalih postupaka za unapreenje genetske strukture, odnosno proizvodnih osobina (meso, mleko,vuna). Kao matino i reproduktivno proglaava se samo ono grlo ili stado koje ispunjava sve uslove predviene zakonom o stoarstvu (Sl. glasnik RS, br. 41/2009) i odgovarajuim pravilnicima, kao i to da su vlasnici spremni da prihvate sve propisane mere i postupke za postizanje i odravanje kvaliteta i odgajivakih cijleva u dotinoj populaciji, a

saglasno odgajivako selekcijskom programu. Sadrina i nain voenja matine evidencije su takoe propisani posebnim pravilnikom resornog ministarstva. Klasifikaciju rasa ne treba vriti kao do sada (autohtone i plemenite) jer to nije u skladu sa svetski prihvaenim nainom razvrstavanja rasa. Ovim programom se predvia podela rasa prema odgajivakim ciljevima, onako kako je i dato u ovom Programu (tabela 3). To znai da e, se rase ovaca obuhvaene glavnim odgajivakim programom prema proizvodnim ciljevima i metodama odgajivanja, razvrstavati na sledei nain:

- Kombinovane rase,namenjene proizvodnji mesa, mleka i vune - Rase za proizvodnju mesa - Rase za proizvodnju mesa i vune
Matina populacija ovaca u Srbiji, koja je pod patronatom drave i Ministarstva za poljoprivredu,umarstvo i vodoprivredu a pod strunim nadzorom i koordinacijom glavne odgajivake organizacije, kao republike selekcijske slube, predstavlja osnovu genetskog unapreenja ovarstva u zemlji.

1.1.1.Veliina matine populacije

Od ukupnog broja ovaca u Srbiji, selekcijom je do sada obuhvaeno oko 10.000 grla (ili 0,6%), to je zanemarljiv udeo. Takoe, u pogledu brojnosti pojedinih rasa, postoje neloginosti jer su forsirane pojedine populacije koje nisu od veeg znaaja za nacionalno ovarstvo. Ovim programom se predvia da matina populacija u budue treba da se poveava bar do nivoa od 1-2 % od ukupnog broja ovaca u Srbiji, to e zavisiti od vie faktora, a pre svega od stimulativnih mera drave i zainteresovanosti farmera.Takoe se predvia i ograniavanje procentualnog uea inostranih rasa koje nisu od posebnog nacionalnog interesa za Srbiju. Veliina matinog stada podrazumeva minimalan broj ovaca na jednom gazdinstvufarmi, koje ispunjavaju propisane odgajivako selekcijske kriterijume. Da bi farmagazdinstvo ulo u registar i njeno stado postalo matino mora imati najmanje 20 kvalitetnih priplodnih grla dotine populacije, osim ukoliko se radi o rasi koja je jako ugroena u svom biolokom opstanku, gde broj jedinki moe biti 5. Pored toga svaka matina farma koja je registrovana i kao reproduktivna, tj. bavi se proizvodnjom i prodajom kvalitetnog priplodnog materijala, mora imati sopstveni odgajivako selekcijski program usklaen sa glavnim odgajivakim programom. Za uspean odgajivako selekcijski rad u ovarstvu neophodna je puna saradnja odgajivaa (vlasnika-farmera). Zato svaki odgajiva ije je stado umatieno, mora da zavri kurs o znaaju, organizaciji i sprovoenju odgajivako selekcijskog rada u ovarstvu.

1.1.2. Proizvodni kapaciteti matine populacije

Tabela1. Varijabilnost kvantitativnih osobina ovaca u zavisnosti genetskih i spoljnih uticaja Rasa ovaca Masa tela,kg 562.05 583.01 553.12 704.21 684.11 653.89 745.04 775.85 704.98 Osobina (LSMSE) Plodnost,% Mlenost,kg 1180.03 1200.05 1170.03 1280.06 1200.04 1250.05 1500.07 1540.07 1310.06 84.124.11 82.253.95 78.163.48 131.234.08 149.524.25 76.123.58 67.823.21 69.253.16 65.413.09

Kombinovane rase

Rase za proizvodnju mesa Rase za proizvodnju mesa i vune

Svrljika Sjenika Pirotska Cigaja Lipska Pirotska oplemenjena Ile de france Mis Virtemberka

Prinos vune,kg 2.540.03 2.520.08 2.470.06 3.780.09 3.820.07 3.330.06 4.140.05 4.090.03 3.910.07

U tabeli 1 su prikazane viegodinje prosene vrednosti proizvodnih osobina najvanijih kontrolisanih rasa ovaca. Ako obratimo panju na rezultate prikazane u tabeli 1, videemo da postoji visoka varijabilnost osobina u zavisnosti od svih posmatranih faktora. Indikativno je da se u intenzivnom sistemu forsiraju rase ovaca mesnatog ili kombinovanog tipa, smer meso i meso-vuna, dok u poluintenzivnom i ekstenzivnom sistemu dominiraju rase trojnog smera proizvodnje, meso-mleko-vuna. U intenzivnom sistemu gajenja, najbolje rezultate u pogledu plodnosti i mase tela ovaca je pokazala populacija Mis ovce, neto manji potencijal je ispoljila rasa Ile de france, dok Virtemberka ovca znatno zaostaje. Prinos vune nije se bitno razlikovao, pa je i statistika znaajnost razlika na niskom nivou. U poluintenzivnom sistemu postoji vrlo znaajna razlika u masi tela izmeu pirotske oplemenjene ovce i cigaje, kao i izmeu svih ispitivanih rasa ovog sistema u pogledu mlenosti, gde Lipska ovca po koliini mleka u laktaciji dominira. Sa druge strane plodnost lipske ovce je najmanja i u poreenju sa druge dve rase vrlo znaajno se razlikuje. Masa runa najmanja je kod pirotske oplemenjene ovce to je i statistiki znaajno. Ekstenzivno gajenje ovaca kombinovanog smera je najvie zastupljeno u planonskim krajevima Srbije, gde su dominantna tri soja pramenke: svrljiki sjeniki i pirotski. Iz tabele 1 vidimo da nema velikih razlika u pogledu varijabilnosti

kvantitativnih osobina izmeu posmatranih populacija ovaca. Ipak, Sjenika ovca je pokazala neto bolje proizvodne rezultate u masi tela i plodnosti, dok je Svrljika imala veu mlenost. Prinos vune sve tri populacije je takoe bio slian i varirao je oko vrednosti od 2.50 kg. Statistikom analizom je potvreno da ne postoji znaajnost razlika u pogledu varijabilnosti kvantitativnih osobina ovaca u ekstenzivnom sistemu gajenja. Tabela 2. Uticaj genetskih i spoljnih faktora na masu tela jagnjadi do 90 dana uzrasta Rasa ovaca pri roenju LSMSE 3.470.07 3.850.13 3.430.11 4.120.07 4.210.08 4.030.09 4.340.12 4.490.11 4.290.10 Masa tela (kg) 30 dana LSMSE 9.930.31 10.150.40 9.650.33 11.980.42 11.490.40 11.460.36 12.020.38 12.210.36 12.110.43

Kombinovane rase

Rase za proizvodnju mesa Rase za proizvodnju mesa i vune

Svrljika Sjenika Pirotska Cigaja Lipska Pirotska oplemenjena Ile de france Mis Virtemberka

90 dana LSMSE 22.810.89 23.500.96 21.130.93 27.430.97 25.940.99 25.610.98 32.091.12 33.211.06 28.391.03

Iz tabele 2 vidimo da masa tela jagnjadi varira u zavisnosti od cilja gajenja i rase. Masa tela pri roenju, sa 30 i 90 dana najmanja je kod kombinovanih rasa a najvea kod rasa za proizvodnju mesa, to je i za oekivati. Meutim za selekciju je vaniji genetski potencijal pojedinih rasa, tanije trend mase tela tokom porasta u cilju dostizanja zavrne ili trine mase tela sa 90 dana uzrasta. Najveu zavrnu masu tela su ostvarila jagnjad smera meso i to populacija Mis(33.211.06kg), a sledi je Ile de france(32.091.12kg), dok je Virtemberka sa smerom meso-vuna u mnogo veem zaostatku(28.391.03kg). Kod kombinovanih rasa dominantnija su bila jagnjad Cigaja rase sa masom tela od 27.430.97kg.

1.1.3. Kontrola proizvodnih osobina umatienih ovaca

U cilju kontrole produktivnosti i testiranja ovaca a time i selekcije obavezno je sprovoenje sledeih mera: a) Kontrola telesne razvijenosti ovaca 8

Kontrola mase tela jagnjadi pri roenju Kontrola mase tela jagnjadi sa 30 dana Kontrola mase tela jagnjadi sa 60 dana Kontrola mase tela jagnjadi sa 90 dana Kontrola mase tela ovaca pri strii

Pored kontrole mase tela, neophodno je pri strii kontrolisati mere eksterijera gde su ukljuene: - Visina grebena - Visina lea - Visina krsta - Dubina grudi - irina grudi - Duina trupa - irina kukova - Obim grudi - Obim buta - Obim cevanice

b) Kontrola mlenosti ovaca Kontrolom se posmatraju sledee osobine: - Trajanje laktacije - Koliina mleka u laktaciji - Sadraj mlene masti u mleku - Sadraj proteina u mleku - Broj somatskih elija u mleku Detalji sprovoenja kontrole mlenosti usklauju se sa standardima koje propisuje ICAR. Metoda A c) Kontrola prinosa i kvaliteta vune Prilikom procene odgajivake vrednosti ovaca na bazi fenotipova osobina prinosa i kvaliteta vune, u obzir treba uzeti sledee parametre: - Masa runa - Randman runa - Visina pramena

- Finoa vlakna - Duina vlakna - Visina vlakna - Vijugavost vlakna - Jaina vlakna - Rastegljivost vlakn 1.2.KORIENJE PRIPLODNIH OVNOVA Sama oplodnja ovaca, bez obzira dali je u sezoni ili van sezonska, sprovodi se putem dva metoda : Prirodno parenje Vetako osemenjavanje

1.2.1. Prirodni pripust

Prirodno parenje se odvija direktnim putanjem ovna da zaskoi ovcu u estrusu, dakle na prirodan nain. Postoje dva osnovna naina oplodnje ovaca prirodnim parenjem: Slobodno-divlje Kontrolisano- iz ruku

10

Slobodnim ili divljim parenjem, gde se u stadu nalazi ovan, koji prema svojoj volji, kada otkrije ovcu u estrusu istu oplodi, ne moemo imati uspeh u proizvodnji i selekciji, pa se takav vid korienja ovnova u matinim stadima ne dozvoljava. Kontrolisano parenje ili kako se jo naziva parenje iz ruku, podrazumeva da ovekfarmer dri kontrolu ili upravlja procesom razmnoavanja ovaca. Ovim programom se utvruje da je kontrolisano parenje jedini prihvatljiv nain korienja ovnova u matinim populacijama. Kod kontrolisanog prirodnog parenja je obavezno da ovan bude sa poznatim poreklom (da ima pedigre), u protivnom ne sme se koristiti u stadima koja su umatiena. Ukoliko je priplodnjak dobrog kvaliteta a nema pedigre, poreklo se moe utvrditi nekom od metoda genetske ekspertize porekla (DNK analize).-

1.2.2. Vetako osemenjavanje

Vetako osemenjavanje se obavlja unoenjem sperme ovna u polni organ ovce ne prirodno, tj. na vetaki nain, pomou specijalne opreme. Postoje dva osnovna naina vetake oplodnje ovaca: - Unoenje svee sperme - Unoenje zamrznute sperme Bez obzira to vetako osemenjavanje ima niz zootehnikih i zdravstvenih prednosti, prirodno parenje je zastupljeniji vid oplodnje ovaca. Jedan od osnovnih razloga je to se vitalnost sperme ovnova gubi kod zamrzavanja ( nizak % koncepcije-uspele oplodnje, posle zamrzavanja, za razliku naprimer od goveda-bikova, pa se ne isplati masovna proizvodnja i distribucija ). Sa druge strane osemenjavanje sveom spermom je veoma uspeno, nekad i prevazilazi uspeh kod parenja, meutim zbog cene angaovanja strunog lica, osemenjivaa i same opreme, vie se primenjuje na farmama velikih kapaciteta, dok se u manjim stadima pribegava prirodnom parenju. Za matinu populaciju ovaca u Srbiji su prihvatljiva oba naina oplodnje ovaca (parenje,ili osemenjavanje) pod uslovom da ovan bude sa poznatim poreklom.

2.MOGUNOST GENETSKOG UNAPREENJA OSOBINA Da bi se ostvario genetski napredak primenom selekcije, neophodno je rangiranje ivotinja prema produktivnosti. Neke e biti zadrane za dalju reprodukciju, a pojedina grla moraju biti kartirana. Ovakav nain selekcije je mogu samo ukoliko se raspolae pouzdanim pokazateljima o odgajivakoj vrednosti jedinki koje gaji. Reeno jezikom genetike, moraju se posedovati podaci o kvantitativnim osobinama ija je osnovna kategorija fenotipska vrednost, odnosno fenotip. Vrednost fenotipa ovaca je rezultat delovanja naslednih faktora i sredine:

11

P=G+E Nasledni faktori ukluuju sumarno ili aditivno dejstvo gena, efekte dominantnosti i epistatinosti: G=A+D+I Polazei od injenice da su faktori spoljne sredine uvek prisutni, teko je pouzdano utvrditi vrednost genotipa ovaca. To je oteano i time to se sa generacije na generaciju ne prenose genotipovi ve mnogobrojni geni koji ispoljavaju prosene efekte u odnosu na srednju vrednost populacije ovaca. Na taj nain, jedinka i populacija stoje u odreenom odnosu pa se i odgajivaka vrednost odreuje, kako procenom sopstvenog fenotipa, tako i na bazi srodnika odnosno podataka iz populacije. Imajui u vidu da svaka jedinka nasleuje po genskog kompleksa oba roditelja, odgajivaka vrednost je, zapravo, prosek priplodnih vrednosti roditelja. Procenjena odgajivaka vrednost se dobija iz sledeeg izraza: POV = b (P-M), gde su POV - Procenjena odgajivaka vrednost b - Koeficijent regresije aditivnog genotipa na fenotip P - Prosena vrednost posmatrane jedinke M - Prosena fenotipska vrednost posmatrane osobine u odreenoj populaciji ovaca Iz kratkog uvida u osnovna naela koja karakteriu aditivni genotip jedinke, moemo zakljuiti da je pitanje vrednosti pojedinih individua ili populacije ovaca, u smislu njihovog rangiranja i selekcije, veoma sloeno. Zbog toga se i procena odgajivake vrednosti obavlja na nekoliko naina, a na bazi dobijenih rezultata kontrola kod svakog subjekta/farme: - Po fenotipu, - Po poreklu, - Po bonim srodnicima - Po potomcima - Kombinacijom razliitih metoda

Selekcija ovaca po fenotipu Ve smo rekli da je fenotip ovaca rezultat naslea i faktora spoljne sredine. Pri tome, za farmere su od znaaja kvantitativne osobine koje se, za razliku od kvalitativnih

12

karakteristika, mogu izmeriti odnosno izraziti koliinski. Fenotipovi tako izmerenih osobina nam slue za procenu odgajivake vrednosti. Procenjena odgajivaka vrednost jedinke se moe predstaviti kao: POV = h (P - M) Ako se, pod procenjenom odgajivakom vrednou jedinke podrazumeva ocena genetskog preimustva individue nad prosekom populacije, a da su pri tome heritabilitet i koeficijenat regresije jednaki (h=b), onda obrazac za procenu odgajivake vrednosti po fenotipu izgleda ovako: POV = M + b (P - M) Fenotip ovaca ukljuuje ne samo sopstvenu produktivnost jedinke ve i njen morfoloki izgled. Zato se, u cilju to efikasnije procene vrednosti individua, ova dva kriterijuma kombinuju. S obzirom da u programima gajenja ovaca postoje razliiti smerovi proizvodnje kao i ciljevi (meso, mleko, vuna), to se i vrednosti pojedinih fenotipova rangiraju u skladu sa ciljem. Saglasno tome, fenotipovi ovaca se mogu razvrstati u nekoliko: - fenotipovi osobina plodnosti - fenotipovi osobina telesne razvijenosti - fenotipovi osobina prinosa i kvaliteta mesa - fenotipovi osobina prinosa i kvaliteta mleka - fenotipovi osobina prinosa i kvaliteta vune Osobine plodnosti ovaca ispoljavaju se posle dostizanja polne zrelosti. Osnovni princip selekcije ovaca na plodnost sastoji se u zadravanju za priplod onih jedinki koje potiu iz blizanakih i trojnih legala. Pored toga, u cilju to uspenije selekcije, poeljno je da i sami roditelji vode poreklo iz takvog legla. Ovaj stav se zasniva na takozvanom efektu majke i babe, pri emu se ima u vidu da se plodnost potomaka, kao osobina, determinie njegovim sopstvenim genotipom i genotipom roditelja, u prvom redu majke, a takoe i babe po majinoj liniji. Poveanje plodnosti putem selekcije moe se ostvariti i po principu odabiranja ovaca posle prvog jagljenja. Naime, ovce koje pri prvom jagnjenju imaju veu plodnost daju vie jagnjadi tokom produktivnog veka iskoriavanja. Pored navedenih, primenjuju se i drugi postupci za poveanje plodnosti ovaca putem selekcije. Jedan od njih je da svaka ovca ulazi u priplod u uobiajenom uzrastu, ali nakon selekcije koja se obavlja prema pokazateljima plodnosti iz prva tri jagnjenja njene majke. Time se ostvaruje vei genetski progres u pogledu poveanja plodnosti populacije. Prosena plodnost ovaca iz nekoliko jagnjenja je daleko bolji kriterijum i u selekciji ovaca, takozvanih ovnovskih majki. Njome se postiu bolji rezultati od selekcije na osnovu tipa roenja i u poreenju sa individualnim podacima jagnjenja ona ima karakter neprekidne distribucije.

13

Ocena priplodnih ovnova po potomstvu na veem broju keri poveava tanost selekcije ovaca na plodnost (ostvaruje se vetakim osemenjavanjem). Efikasnost genetskog unapreenja plodnosti, korienjem vie izvora podataka, u poreenju sa selekcijom baziranom samo na podacima majki, zavisi od mnogih faktora, meu kojima su: broj majki koje se ispituju, intenzitet selekcije ovnova, intenzitet selekcije po rezultatima ispitivanja produktivnosti potomaka itd. U cilju optimizacije genteskog progresa ovaca pri selekciji na plodnost koriste se selekcijski indeksi i meoviti linearni modeli. Kod ovaca gde se kao kriterijum uzima poreklo i sopstvena produktivnost, selekcijski indeks e imati sledeu formulu:

Pm + Po + x 1 - x h , gde su: SI = 2
Pm - Tip roenja majke Po - Tip roenja oca x 1 - Plodnost ovce koja se ocenjuje kod prvog jagnjenja ili prosena plodnost za tri godine x - Prosena plodnost stada u godini ocenjivanja h - Heritabilitet plodnosti vrnjakinja Kod osobina telesne razvijenosti i prinosa i kvaliteta mesa, elekcijom produktivnijih ovaca mogu se dobiti potomci sa veim potencijalom za proizvodnju mesa. Efikasnost selekcije ili oekivano poboljanje produktivnosti potomaka bie utvreni izraunavanjem selekcijskog diferencijala i njegovim mnoenjem sa heritabilitetom. U selekciji ovaca na veu proizvodnju mesa obino se uzimaju procene odgajivake vrednosti po sopstvenoj produktivnosti i po potomstvu (performans i progeni test). Danas vlada miljenje da masa tela jagnjadi pri roenju moe sluiti kao pokazatelj mase i pri odbijanju, odnosno klanju. Ono se bazira na pozitivnoj korelaciji izmeu ove dve osobine. Meutim, da bi predstava o vrednosti jedinki ili populacije bila jasnija, neophodno je uzeti u obzir i utroak hrane za kg ostvarenog prirasta jagnjadi u tovu. Postojanje ove veze je poznato jo od ranije ali je njena znaajnost u zadnje vreme aktuelizovana i nezaobilazna je u svim programima selekcije ovaca. U skladu sa ovim, selekcija na vei dnevni prirast, a time i manji utroak hrane po kg ostvarenog prirasta, u duem vremenskom periodu moe dati pozitivne rezultate, naroito kada se radi o masovnoj selekciji. Time se, pored poveanja proizvodnje jagnjeeg mesa, smanjuju trokovi ishrane, to celu proizvodnju na farmi ini rentabilnijom.Osobine koje se utvruju na grlima posle klanja predstavljaju njihove fenotipove, ali se mogu koristiti za procenu odgajivake vrednosti srodnika i predaka. Fenotipovi osobina prinosa i kvaliteta mleka su veoma znaajni, kako za procenu odgajivake vrednosti mlenih rasa ovaca, tako i za populacije drugih smerova proizvodnje, gde je mlenost majke odluujua za prirast jagnjadi u prvom mesecu postnatalnog razvoja. 14

Varijabilnost fenotipova osobina prinosa i kvaliteta mleka je dosta izraena, to daje veu ansu selekcionerima za poboljanje osobina od interesa za odgajivae. Fenotipovi osobina prinosa i kvaliteta vune su predmet specijalizovanih istraivanja genetiara, tako da se osim napred pomenutih parametara prinosa i kvaliteta vune, ovim programom ne predviaju posebne aktivnosti. U obradi podataka a u cilju pouzdane procene odgajivake vrednosti ovaca primenjivae se savremena statistika analiza i modeli koje sadre novi softverski paketi. 3. RASNA STRUKTURA I ODGAJIVAKI CILJEVI Rasna struktura ovaca u Srbiji je arolika, bez obzira to nemamo velikim broj rasa. Razlozi za to su pre svega u raznolikosti faktora sredine ili ambijenta u kojima se ovce gaje, kao i u tradiciji, sistemu gajenja i navikama odgajivaa ovaca. Ipak, kada govorimo o rasnoj strukturi, sve populacije ovaca moemo razvrstati u tri grupe prema proizvodnom tipu: - Kombinovane rase, namenjene proizvodnji mesa, mleka i vune; - Rase za proizvodnju mesa; - Rase za proizvodnju mesa i vune. 3.1. Odgajivaki ciljevi Cilj ovog odgajivako selekcijskog programa je stvaranje genetskih potencijala za veu proizvodnju mesa i mleka ovaca u Srbiji. Vuna kao poseban odgajivaki cilj nee biti definisana, ali e se voditi rauna o njenom prinosu i kvalitetu. Odgajivako selekcijski rad na unapreenju ovarstva Srbije treba biti podreen upravo definisanom odgajivakom cilju, koji mora biti jasan, a matina evidencija i selekcijski postupci moraju obuhvatiti sva svojstva potrebna za njegovu to uspeniju realizaciju. Polazei od injenice da u Srbiji imamo:
1. 2. 3. 4. Razliite makroklimatske i geografske uslove; Razliito zemljite i vegetaciju; Razliitu tradiciju gajenja ovaca; Razlike u nainu proizvodnje i prerade ovjih proizvoda. biti podreen sledeim

Odgajivako selekcijski rad na unapreenju ovarstva treba proizvodnim ciljevima:

15

Meso-mleko-vuna
Najvei deo nae populacije ovaca (pramenka) pripada upravo ovom tipu, odnosno trojnom smeru proizvodnje. To je tradicionalno naslee u ovarstvu Srbije i kao takvo treba da se zadri. Odgajivako selekcijski program i odgajivaki cilj treba da omogue bri genetski napredak populacija gajenjem u istoj rasi, koje, kako emo videti, imaju dobar potencijal za to, a selekcija je upravo i najbolji put da se do eljenog cilja doe. Proizvodi ovaca ovog smera, pre svega meso i mleko su odlinog kvaliteta i ve poznati proizvodi poput jagnjetine i ovijih sireva su proneli glas o naoj pramenki i izvan Srbije.

Meso
U ovarstvu veine evropskih zemalja proizvodnja ovijeg mesa ima prvorazredni znaaj i predstavlja glavni izvor zarade farmera. U naoj zemlji situacija je ista, stim to oko 70% proizvedenog mesa ine mlada jagnjad uzrasta do 90 dana. Polazei od te injenice vrlo je vano poznavati najvanije faktore od kojih zavisi koliina i kvalitet proizvedenog mesa kako bi se organizovala uspena selekcija. Uopteno govorei meso se moe proizvoditi od svake ovce. Meutim koliina, kvalitet i cena zavise od rase odnosno populacije. Na prvom mestu po kompleksu pokazatelja mesne produktivnosti i ekonomske efikasnosti proizvodnje ovijeg mesa stoje specijalizovane, ranostasne mesnate rase ovaca. Istraivanja su pokazala da razvoj tkiva ovaca nema istu dinamiku tokom ivota i da pored toga zavisi kako od naslednih faktora tako i od uslova gajenja a naroito ishrane. Da bi se ostvarile elje farmera za veom mesnatou, neophodno je u selekciji ovaca napraviti razuman kompromis i gajiti ivotinje sa poeljnim odnosom miinog i kotanog tkiva u korist mesa. Mesnatost ovaca se prognozira i odreuje putem nekoliko sledeih pokazatelja: -Ranostasnost -Konstitucija i eksterijer -Masa tela i prirast -Randman -Sastav i kvalitet trupa -Konverzija hrane
Na tritu Srbije najtraenija je jagnjetina, pri emu je masa trupa za tu namenu izmeu 10 i 12 kg, odnosno oko 25 kg ive vage. Prema tome, odgajivaki cilj u naoj zemlji je podreen proizvodnji janjadi sa masom tela od 25-30 kg. Navedeni proizvodni cilj je prilagoen i naoj postojeoj rasnoj strukturi. Zbog navedenih razloga test na meso mesnatih rasa trajae do uzrasta jagnjajadi od 90 dana (30-35 kg telesne mase).

16

Meso-vuna
Pored specijalizovanih populacijka ovaca, za proizvodnju mesa, postoje i rase koje uz meso neto slabijeg kvaliteta, proizvode i vunu, pa su i svrstane u tip dvojnog smera proizvodnje. U Srbiji je najzastupljenija ovca tog tipa poznata kod nas kao virtemberka (merinolandschaf). Zahvaljujui svojim specifinim fizikim svojstvima vuna je lider u sirovinama tekstilne industrije, uprkos mnotvu sintetikih materijala koji se nalaze na tritu. Meu najvanijim fizikim svojstvima vune ubrajaju se: finoa, duina, vijugavost, jaina, elastinost, rastegljivost, sjaj i boja. U selekciji ovaca u ovom odgajivakom cilju, pored osobina prinosa i kvaliteta mesa, mora se voditi rauna o obraslosti tela vunom, tipu i prinosu runa, kao i kvalitetu vune. 3.2. Klasifikacija rasa prema odgajivakim ciljevima Rase ovaca obuhvaene glavnim odgajivakim programom mogu se prema proizvodnim ciljevima i metodama odajivanja, svrstati na sledei nain: Tabela 3. Rase ovaca u Srbiji razvrstane prema odgajivakim ciljevima Gru pa Tip Rasa Pramenka: - sjenika - svrljika - pirotska - krivovirska - lipska Cigaja Solavska Pirotska oplemenjena Ille de France II Rase za proizvodnju mesa Mis Virtemberka III Rase za proizvodnju mesa i vune Melezi pramenke sa grupom II i III Meso Meso-vuna Odgajivaki cilj Metoda odgajivanja Meso-mlekovuna Odgajivan je u istoj rasi Oplemenji vanje ovnovima iz II grupe Odgajivan je u istoj rasi Ukrtanje Odgajivan je u istoj rasi Ukrtanje

Kombinovane rase,namenjene proizvodnji mesa, mleka i vune

17

3.3. Odgajivaki ciljevi po rasama

3.3.1. Sjeniki soj pramenke Ime je dobila po mestu Sjenici na Peterskoj visoravni, koja se nalazi na jugozapadu Srbije, na nadmorskoj visini od oko 1000 metara. Sa Petera se ova ovca zadnjih decenija proirila na skoro ceo zapadni deo Srbije i usled poboljanih uslova gajenja, kao i sve nae pramenke je postala krupnija i produktivnija u odnosu na raniji period. Sjenika ovca je jedna od naih najkrupnijih sojeva pramenke. Visina grebena ovaca iznosi oko 65 cm, a ovnova 70 cm. Masa tela odraslih enskih grla iznosi 55-65 kg, a ovnova varira u ganicama od 70-110 kg. Grudi su joj dosta duboke, ali je grudni ko uzan. Glava je obrasla dlakom bele boje, sa crnim kolutovima oko oiju, sa crno oivienom gubicom donje i gornje usne i crnim vrhovima uiju. Noge su joj takoe obrasle dlakom,najee bele boje, a mogu biti crne ili prskane. Ovce su ute, a ovnovi imaju dobro razvijene rogove u obliku spirale. Ova ovca spada u grupu dugorepih pramenki sa rudom vunom. Runo je otvoreno do poluotvoreno. Godinji nastrig vune ovaca iznosi 1,5, a ovnova 2 kg. Duina vunskih vlakana iznosi 12-13 cm, a finoa oko 38 mikrona, to znai C i D sortiment.Prosena mlenost sjenike ovce, u laktaciji od 5-6 meseci se kree od 60-80 litara, raunajui i mleko koje posisa jagnje. Od 100 ovaca se u proseku dobije 110-120 jagnjadi. Kasnostasna je i prvi put ulazi u priplod sa 18 meseci, a porast zavrava sa 3-4 odine. 3.3.2. Svrljiki soj pramenke Dobila je ime po Svrljikim planinama, gde joj je i mesto odgajivanja. Rasprostranjena je od Lebana i Leskovca, pa sve do Donjeg Milanovca i Kladova.Obrasla je belom vunom, a noge i lice su prskane crnim takicama, dok na elu ima ubu.Spada u krupnije sojeve pramenke. Visina grebena ovnova se kree od 60-65 cm, a ovaca oko 60 cm. Masa tela odraslih enskih grla iznosi 5055 kg, a ovnova varira u ganicama od 70-90 kg. Ovce su ute, a ovnovi mogu biti i uti i rogati.Prinos vune se kree kod ovaca 1,5 kg i oko 2 kg kod ovnova.Duina vunskih vlakana iznosi oko 11-12 cm, a finoa 36 mikrona. Pramen je levkast a runo poluotvoreno.Prosena proizvodnja mleka za laktacioni period od 6 meseci iznosi 80 litara. Plodnost ovaca se kree od 100-110%, .Svrljika ovca je kasnostasna ivotinja. Dviske ulaze u priplod sa 16-18 meseci, a porast zavravaju u etvrtoj godini ivota.

18

3.3.3. Pirotski soj pramenke Najrasprostranjenija je na podruju Stare planine-Visok u okolini Pirota i Dimitrovgrada, ali se gaji i na podrujima Babunice, Bele palanke i Suve planine. Ovce su obrasle vunom bele boje.Visina grebena iznosi oko 60 cm, a duina trupa 108,70% visine grebene. Masa tela odraslih enskih grla iznosi 4855 kg, a ovnova varira u ganicama od 70-80 kg. Randman odraslih grla je 4547%, a kod jagnjadi 50-55%, zavisno od stepena utovljenosti.Prinos vune kod ovaca iznosi 1,5 kg, a kod ovnova oko 2,0 kg.Duina vunskog vlakna je 14, a visina 12 cm.Finoa vunskog vlakna iznosi oko 35-40 mikrona, to znai C i D sortimenta. Od vune pirotske ovce, u Pirotu i okolini se izrauju nadaleko poznati pirotski ilimi.U laktacionom periodu od 6 meseci, raunajui mleko koje posisa jagnje, ovca proizvode 75-80 litara mleka, od koga se spravlja poznati pirotski kakavalj.Od 100 ovaca se dobije 110-115 jagnjadi. Pirotska ovca je kasnostasna ivotinja, jer za priplod stasava u starosti od 16-18 meseci. 3.3.4. Krivovirski soj pramenke Uzgaja se u okolini Krivog Vira, po kome je i dobila ime.Spada u grupu srednje krupnih pramenki. Visina grebena iznosi kod ovaca 60-62 cm, a kod ovnova 65-67 cm. Masa tela odraslih enskih grla iznosi 50-55 kg, a ovnova varira u ganicama od 70-80 kg, sa randmanom mesa 45-48%. Vuna je bele boje. Glava i noge su obrasle dlakom. Na elu se nalaze dugaki pramenovi vune koji obrazuju ubu. Ovce su ute a ovnovi imaju rogove spiralnog oblika. Runo je otvoreno, sastavljeno od iljastih pramenova, a kod boljih zapata moe biti i poluzatvoreno, jer se ovaj zapat nalazi na prelazu izmeu rude i gruborune pramenke.Prinos vune se kree od 1,5 kg kod ovaca do 2 kg kod ovnova. Duina vlakna je 12-45 cm, a finoa oko 40 mikrona. Prosena mlenost ovaca iznosi oko 30 kg bez mleka koje posisa jagnje. Plodnost se kree u proseku oko 110%. Kao i drugi sojevi pramenke, krivovirska ovca je kasnostasna ivotinja. U priplod ulazi sa 16-18 meseci., a porast zavrava sa 3-4 godine. 3.3.5.Lipski soj pramenke Rejon rasprostiranja ove ovce je teritorija izmeu Smedereva, Poarevca i Mladenovca. Ime je dobila po selu Lipe kod Smedereva. To je lokalni soj gruborune pramenke.Spada u krupnije sojeve. Visina grebena je oko 64 cm. Masa tela odraslih enskih grla iznosi 55-60 kg, a ovnova varira u ganicama od 75-85 kg. Ovce su ute, a ovnovi imaju spiralno razvijene rogove. Vuna je bele boje, a ima grla sa crnim flekama i arenom vunom. Glava, noge i ui su obrasli dlakom crne boje.Runo je otvoreno, a pramenovi su iljasti, finoa vlakana se kree od 40-42 mikrona, spada u D i E sortiment.Duina vlakana je oko 15 cm.

19

Ovce daju proseno 1,5 kg a ovnovi 2,5 kg vune. Karakterie je dobra mlenost. U toku laktacije proizvede od 60-100 litara mleka.

Tabela 4. Poeljne eksterijerne mere i proizvodna svojstva priplodnih grla pripadnika sojeva pramenke Osobina Visina grebena Telesna masa Plodnost Proizvodnja mleka Telesna masa jagnjadi u uzrastu od 3-4 meseca Finoa vune Koliina vune Ovce 65-70 55-65 110-120 70-90 23-26 35 2-3 Ovnovi 70-75 80-110

3-4

3.3.6.Cigaja Rasprostranjena je u regionima nae najintenzivnije poljoprivredne proizvodnje kao to su Vojvodina, Mava, Pomoravlje. Cigaja je krupna rasa ovaca, vrste grae tela i snane konstitucije. Glava je srednje veliine, ali dosta uzana. Pokrivena je crnom ili mrkom dlakom.Ovnovi imaju vie a ovce manje ispupen profil. Ovce i ovnovi su uti, mada ovnovi mogu biti i rogati.Visina grebena ovaca iznosi od 60-76 cm, a ovnova 70-85 cm. Trup je srednje duine, dubok, ali relativno uzak i pravougaonog oblika. Grudi su duboke, ali dosta uske.Lena linija je ravna. Noge su visoke jakih kostiju, vrstih papaka i obrasle crnom ili mrkom dlakom. Po zoolokoj klasifikaciji cigaja spada u dugorepe ovce.Runo je poluzatvoreno do zatvoreno, sastavljeno iz cilindrinih ili levkastih pramenova.Vlakno je srednje finoe, sa oko 28-30 mikrona, odnosno B sortimenta. Runo je belo, mada ima crnih i mrkih cigaja. Ovce daju proseno 2,54,0 kg , a ovnovi 3,5-5,0 kg vune.Visina vlakna je oko 8cm, a duina oko 10 cm.Nedostatak cigaje je slaba obraslost vunom po trbuhu i donjem delu vrata. Gustina vune je takoe nezadovoljavajua.Telesna masa ovaca iznosi u proseku 60-75 kg, a za ovnove 80-120 kg. Mlenost je dosta dobro izraena i kree se u granicama 80-150 litara u laktacionom periodu od 6 meseci. Plodnost ovaca cigaja rase se kree od 110-130%.enska grla se prvi put priputaju u starosti od oko 12 meseci.Genetski potencijal cigaje nije dovoljno iskorien u naoj zemlji, to ostavlja prostora za selekcijski rad.

20

Tabela 5. Poeljne eksterijerne mere i proizvodna svojstva priplodnih grla Osobina Visina grebena Telesna masa Plodnost Proizvodnja mleka Telesna masa jagnjadi u uzrastu od 3-4 meseca (kg) Finoa vune () Koliina vune(kg) Ovce 60-65 65-75 120-130 110-150 25-30 26-28 3-4 Ovnovi 75-78 100-120

4-5

3.3.7. Solavsko-jezerska ovca Ime je dobila po Solavsko-jezerskoj dolini (Slovenija). U Srbiji je rasprostranjena na podruju Mave. Solavska ovca je krupna, dugaka, relativno duboka i ne tako uzana. Karakteristina je duga glava sa ispupenim profilom i dugim klopavim uima. Visina grebena ovaca iznosi proseno oko 67, a ovnova 70-75 cm. Duina trupa je oko 120% visine grebena. Spada u grupu dugorepih ovaca. Masa tela ovaca je 55-60 kg, a ovnova 70-80 kg, sa randmanom mesa oko 55%. Ovce su obrasle belom vunom po celom telu, osim glave, nogu i uiju, koje su pokrivene kratkim belim dlakama. Runo je zatvoreno ili poluzatvoreno, cilindrinih ili levkastih pramenova, duine oko 8 cm, sa 1-4 vijuge na cm duine. Prosena koliina vune po ovci iznosi 2-2,5 kg, a kod ovnova oko 2,5-3,5 kg. Finoa vlakna je 30-38 mikrona (sortiment C-D). U toku laktacije koja traje 6 meseci, ova ovca proizvede 70-90 litara mleka. Plodnost solavske ovce iznosi oko 150%. Dviske ulaze u priplod sa 15 meseci starosti. Tabela 6. Poeljne eksterijerne mere i proizvodna svojstva priplodnih grla Osobina Visina grebena Telesna masa Plodnost Proizvodnja mleka Telesna masa jagnjadi u uzrastu od 3 meseca Finoa vune Koliina vune Ovce 65-70 60-65 140-150 80-100 28-30 30-35 2-3 Ovnovi 70-75 80-110

3-4

21

3.3.8. Pirotska oplemenjena ovca Sloenim kombinacijskim ukrtanjem tri rase ovaca (pirotske pramenke, merino arla i virtemberke ovce) i primenom adekvatne selekcije, stvorena je pirotska oplemenjena ovca, koja se potpuno razlikuje od pirotske pramenke. Ova ovca, stvarana na podruju Stare planine (teritorija optine Pirot ) znatno je krupnija i proizvodnija od materinske osnove i pogodna za gajenje u brdsko-planinskom regionu Stare planine, jugoistone i istone Srbije.Okvir tela pirotske oplemenjene ovce znatno je vei od okvira autohtone pirotske pramenke. Visina grebena ovaca iznosi 66,63 cm.Vuna je bele boje, pramenovi su cilindrini a runo zatvoreno.Glava i noge od lanih kolena i skonih zglobova do papaka su pokrivene dlakom bele boje. Masa tela jagnjadi pri roenju je 4,15-4,75 kg, sa tri meseca 25,40 kg, a sa 12 meseci oko 51,85 kg. Masa tela ovaca koje su zavrile porast iznosi 55-60 kg.Prinos vune u jednogodinjem nastrigu iznosi oko 3,3 kg. Dubina runa nove populacije proseno iznosi 7 cm. Ukrtanje je negativno delovalo na dubinu runa (pramen je skraen za oko 30%) a pozitivno na oblik pramena (cilindrian).Poveana je gustina i finoa vlakna (sortiment Aii-B1), tako da je runo zatvoreno.Koliina mleka oplemenjene populacije u laktaciji od 180 dana iznosi 80-110 kg. Plodnost ove ovce iznosi 100-130%. Tabela 7. Poeljne eksterijerne mere i proizvodna svojstva priplodnih grla Osobina Visina grebena Telesna masa Plodnost Proizvodnja mleka Telesna masa jagnjadi u uzrastu od 3 meseca Finoa vune Koliina vune Ovce 65-68 60-65 110-120 100-120 25-28 25 3-4 Ovnovi 70-75 100-120

4-5

3.3.9. Ile de France Rasa je dobila ime po pokrajini na severu Francuske. ivotinje ove rase imaju veliki format, teke su i ranostasne.Imaju iroku glavu, izboene one duplje. Ovce i ovnovi su uti.Vrat je kratak, vrlo muskulozan. Trup se odlikuje velikim irinama.

22

Posebno su izraene irine lea i zadnjeg dela (butovi, sapi). Grudni ko je irok i dubok,a grudna kost izboena. Rebra su zaobljena, prava i iroka. Lena linija je ravna, a rep je visoko nasaen. Trbuh je lako zaobljen, noge su jake a zbog velikih irina i dubina izgledaju kratke.Ovce su dobro obrasle belom vunom po celom telu.Noge ispod skonih zglobova kao i ui su obrasle dlakom bele boje.Prosean godinji prinos vune po ovci iznosi 4-4,5 kg, a oko 7-8 kg po ovnu, sa randmanom 45%.Duina vlakna je oko 8 cm, a finoa 23-27 mikrona ( A/AB sortiment). Runo je zatvoreno, a vuna je ujednaena i ravna. Telesna masa odraslih ovaca iznosi 60-65 kg, a ovnova 120-130 kg.Randman mesa odraslih grla se kree od 52-55%, a jagnjadi oko 60%.Jagnjad u tovu sa 90 dana uzrasta postiu telesnu masu od 30-35 kg, ostvarujui dnevni prirast od 250-350 g.Ovce su veoma plodne. Fertilni estrus se javlja tokom itave godine i od 100 ovaca se u proseku dobij 130-150 jagnjadi. ivotinje su ranostasne i ulaze u priplod sa 12 meseci uzrasta. Tabela 8. Poeljne eksterijerne mere i proizvodna svojstva priplodnih grla Visina grebena Telesna masa Plodnost Proizvodnja mleka Telesna masa jagnjadi u uzrastu od 3 meseca Finoa vune Koliina vune 70-75 70-80 140-170 30-35 20-25 4-5 75-80 120-130

7-8

3.3.10. Mis (Mesnata ovca Instituta za stoarstvo) Mis ovca je nova populacija nastala na Institutu za stoarstvo u Zemunu tokom perioda od 1991-2006. godine, sloenim kombinacijskim ukrtanjem predstavnika tri rase ovaca: Pirotske pramenke, Merinolandchaf i Ile de France. Populacija MIS je mesnati tip ovaca, snane konstitucije, sa naglaenom konformacijom trupa i izuzetnim svojstvima mesa. To su izdrljive i dugovene ivotinje dobro prilagoene uslovima ivotne sredine. Glava je fina, srednje duine i irine. Vrat je irok, mesnat i kratak.Grudi su iroke i duboke. Odlikuje se izraenim irinama naroito u predelu sapi i butova, odnosno zadnjeg dela tela, kao i velikom irinom lea. Miina masa pomenutih delova trupa je naglaena, muskulatura butova zaobljena i zavrava se u predelu skonih zglobova.Noge su srednje visine, iroko i pravilno postavljene. Ovce ove populacije su bele boje, bez ikakvih fleka, obrasle belom vunom po celom telu, ukljuujui i noge do skonih zglobova. Mis ovca se moe gajiti u svim krajevima nae zemlje, mada je preteno namenjena podrujima intenzivnije poljoprivrede zbog boljih uslova ishrane u kojima moe da ispolji optimum svog genetskog potencijala. Trenutno je zastupljena u okolini Beograda, na podruju Mave, Pomoravlja i Kolubare, sa tendencijom daljeg irenja. 23

Visina grebena ovaca iznosi proseno oko 74 cm. Telesna masa odraslih enskih grla je oko 79 kg, a mukih 130 kg. Prosena telesna masa jagnjadi pri roenju iznosi u proseku 4,51 kg, sa 30 dana uzrasta 12,01 kg, u tovu sa 90 dana 34,26 kg, dok masa podmlatka sa 12 meseci uzrasta iznosi oko 63,5 kg. Mis ovca se svrstava u red ranostasnih populacija. Dviske ulaze u priplod sa 10-12 meseci uzrasta., a fertilni estrus se javlja tokom veeg dela godine.Od 100 ojagnjenih grla se dobije proseno 130-160 jagnjadi. Randman trupa Mis jagnjadi u uzrastu od 3 meseca iznosi oko 59%.Prosena masa runa odraslih grla iznosi oko 4,11 kg, visina pramena 8,12 cm, duina vlakna 12,04 cm vijugavost 4,98 vijuga/cm a finoa 24,40 mikrona. Mis ovce su u laktaciji koja traje oko 4 meseca dale proseno 68,10 kg mleka sa 7,07% mlene masti.

Tabela 9. Poeljne eksterijerne mere i proizvodna svojstva priplodnih grla Osobina Visina grebena Telesna masa Plodnost Proizvodnja mleka Telesna masa jagnjadi u uzrastu od 3 meseca Finoa vune Koliina vune Ovce 73-75 70-80 140-170 30-35 20-25 4-5 Ovnovi 78-82 120-130

6-8

3.3.11. Virtemberka ovca-Merinolandschaf Merinolandschaf je rasa smera proizvodnje meso-vuna i odlikuje se snanom konstitucijom, vrstim kosturom i graom tela. ivotinje imaju glavu srednje duine i irine. Vrat im je srednje dug, bez konih nabora.Grudi su duboke, a trup je dugaak, srednje irine i dubine, sa ravnom lenom linijom. Muskulatura trupa je dobro razvijena, tako da se masa tela ovaca kree u proseku od 60-75 kg, a ovnova 100-120 kg. Prosena masa tela jagnjadi pri roenju iznosi oko 4,5 kg. U uslovima intenzivnog tova jagnjad sa 90 dana uzrasta postiu masu tela od 25-30 kg. Randman mesa se kree od 52-56%. Ovce su obrasle vunom bele boje, jedino su donji delovi nogu, glava i ui pokriveni belom dlakom. Runo je zatvoreno , sastavljeno iz cilindrinih pramenova. Prinos vune po ovci iznosi 4-4,5 kg, a kod ovnova 6-8 kg. Randman vune iznosi oko 50%.Visina pramenova iznosi 9 -9,5 cm.

24

Finoa vune se kree od 24-28 mikrometara.Proizvodnja mleka je slaba ili srednje izraena, mada mleko uglavnom slui za odgoj podmlatka. Ulazi u priplod sa 12 meseci starosti. Od 100 ovaca se u proseku dobije 120-140 jagnjadi.

Tabela 10. Poeljne eksterijerne mere i proizvodna svojstva priplodnih grla Osobina Visina grebena Telesna masa Plodnost Proizvodnja mleka Telesna masa jagnjadi u uzrastu od 3-4 meseca Finoa vune () Koliina vune(kg) Ovce 74-76 60-75 130-140 25-30 25-28 4-5 Ovnovi 80-85 100-120

6-8

4. METODE I POSTUPCI SPROVOENJA PROGRAMA

U procesu oplemenjivanja ovaca, selekcija ima vodeu ulogu kao metod za poveanje produktivnosti, time to se po tano definisanoj proceduri vri kontrola proizvodnih osobina i nakon ocene priplodne vrednosti, odabrane jedinke oba pola reprodukuju i daju potomstvo koje e nadmaiti prosek populacije. U selekciji ovaca sreemo se sa kvalitativnim i kvantitativnim osobinama. Kvalitativne osobine su neke morfoloke ili fenotipske odlike, kao to su: boja,oblik ili tip runa, izgled repa, rogovi, oblik une koljke, oblik vimena, oblik sisa i td. Sa ekonomskog stanovita daleko je vanije nasleivanje kvantitativnih svojstava: plodnosti, prirast, okvir tela, masa tela, mlenost, masa runa, itd. Meutim, ispoljavanje kvantitativnih osobina je pod stalnim uticajem faktora sredine, pa se zato javlja visoka varijabilnost. Da bi se izvrila analiza i vrednost kvantitativnih osobina potrebna je obimna matematiko statistika procedura. Rezultati u selekciji ovaca u prvom redu zavise od varijabilnsoti osobina, heritabiliteta, karaktera korelativnih veza itd., ali od niza drugih, negenetskih faktora, meu kojima najvei znaaj imaju selekcijski diferencijal, intenzitet selekcije i generacijski interval (slika 1).

25

CILJ PROIZVODNJE

VELIINA POPULACIJE

ZDRAVLJE
IVOTINJA

VARIJABILNOST U ZAVISNOS INTENZITET BROJ OSOBINA

ZA SELEKCIJU SELEKCIJE

FENOTIPSKA VARIJABILNOST

TI OD SPOLJNIH FAKTORA

GENETSKA VARIJABILNOST

REPITABILITET SELEKCIJSKI DIFERENCIJAL HERITABILITET TANOST OCENE PRIPLODNE

VREDNOSTI

KORELACIJA
IZMEU OSOBINA

DUGOVENOST

EFEKAT SELEKCIJE

RANOSTASNOST GENERACIJSKI
INTERVAL

Slika 1.- ematski prikaz faktora koji utiu na efekat selekcije ovaca(Petrovi,2000)

4.1. IZBOR RODITELJA ZA OVNOVE

Ovari su od pra istorije znali kako da biraju najbolja grla za reprodukciju i tako smo danas u prilici da vidimo preko 900 rasa ovaca irom zemaljske kugle. Svaki farmer svesno ili nesvesno, struno ili ne struno vri selekciju time to zadrava najbolja grla po svom miljenju, kako bi ih razmnoavao i dobijao bolje potomstvo. esto, radei taj posao farmeri i ne znaju da je to bioloka neminovnost ili nuda. Na alost, smatra se da je za poslednjih 100 godina 148 rasa ovaca izumrlo, a 119 rasa ugroeno u smislu biolokog opstanka, to je rezultat ovekovog nemara, ponekad svesno a nekad i iz ne znanja favorizovane su jedne a zapostavljane druge rase. Polazei od te bioloke nude, ali pre svega ekonomskih interesa u stoarstvu, nauka je razvila metode koji omoguavaju veoma efikasno sprovoenje oplemenjivakih aktivnosti. Na tom poslu zajedno treba da rade farmeri i strunjaci za ovu oblast, a vanost ovoga se ogleda i u tome to su za sprovoenje ovih aktivnosti zainteresovane vlade svih zemalja sveta, kao i posebna udruenja - asocijacije farmera i druge organizacije.

26

U odgajivako selekcijskom programu od izuzetne je vanosti pravilan izbor priplodnog ovna, kako kod vetakog osemenjavanja, tako i u prirodnom pripustu.

4.1.1 Izbor majki ovnova

Majke ovnova se biraju za stvaranje novih generacija ovnova iz matine populacije ovaca. Za majke ovnova biraju se najbolje ovce, odnosno enska grla koja su prema proizvodnim osobinama, a i odlikama eksterijera iz samog vrha matine populacije, tanije iz njenog nukleusa. Za postizanje pozitivnih rezultata u odgajivako selekcijskom radu iz matinih populacija pojedinih rasa treba izabrati barem 300 najboljih enskih priplodnih ivotinja koje e se koristiti u planskom osemenjivanju /parenju kao majke ovnova (MO). U zavisnosti od postavljenih odgajivakih ciljeva majke ovnova moraju biti natprosene za sva svojstva na koja se vri selekcija. Majke ovnova birae se na osnovu: - porekla . proizvodnih odlika (mesa i/ili mleka) . eksterijera . reproduktivnih osobina.

4.1.2. Izbor ovnovskih oeva Za ovnovske oeve birae se muki priplodnjaci viestruko testirani (mleko-mesoplodnost-eksterijer-vuna). Ovnovski otac mora imati pozitivne progene testove za sva svojstva koja su definisana odgajivakim ciljevima. Za svaku populaciju koju ine 300 majki ovnova potrebno je minimalno 5 ovnovskih oeva (pretpostavka je da e se plansko osemenjivanje obavljati sveom i/ili zamrznutom spermom, VO), Ukoliko se primenjuje kontrolisano parenje bie potrebno 15 ovnovskih oeva.

4.1.3. Primena planskog parenja Izbor roditeljskih parova u planskom parenju mora biti pojedinaan, t.j. roditelji sledee generacije ovnova moraju se birati po principima asortativnog parenja. Cilj takvog parenja je meusobna i obostrana kompenzacija mogu ih nedostataka. Ukoliko se plansko parenje obavlja kao prirodni skok treba ga sprovoditi kao "parenje iz ruku".

27

4.1.4. Primena ukrtanja

Odgajivai ovaca su odavno shvatili da je ukrtanje najbri i najefikasniji nain za poveanje proizvodnje mesa. Ovakav rezon se zasniva na naunim saznanjima da se pri ukrtanju dve ili vie populacija ovaca kod meleza prve (F1) generacije javlja heterozis efekat. Analizom ovarske proizvodnje u svetu, izvlai se zakljuak da u mnogim zemljama jagnjad za klanje predstavljaju melezi u 30 - 70% sluajeva. Postoje dva osnovna faktora od kojih zavisi uspeh pri ukrtanju: - Genetska distancaizmeu ukrtenih rasa - Sistem ukrtanja Ukoliko je genetska razlika izmeu populacija odabranih za meusobno ukrtanje vea, efekat heterozisa, a time i proizvodnja mesa, e biti vei. Primera radi, ako ukrtamo pirotsku pramenku sa sjenikom ovcom, sigurno neemo dobiti znaajno poboljanje eljenih osobina kod potomaka. Ima sluajeva da se napredak nije pojavio ni sa mesnatim rasama. Sistem ukrtanja, takoe, ima uticaj na rezultate u proizvodnji jagnjeeg mesa. Naime, pri ukrtanju dve rase ovaca rezultati su slabiji nego kod ukrtanja tri rase, to se vidi iz naredne tabele.

Tabela 11 . Uticaj sistema ukrtanja na telesnu masu i prirast jagnjadi Sistem ukrtanja Trorasni melezi Dvorasni melezi F1(PxW)xF** F1(PxW)* 4,15 9,52 25,97 242,44 4,51 11,84 31,54 300,33

Osobine Masa tela pri roenju, kg Masa tela sa 30 dana, kg Masa tela sa 90 dana, kg Dnevni prirast 1 - 90 dana, g

M 4,33 10,68 28,75 271,38

S.E. 0,43 0,90 1,91 18,33

*(PxW) = pirotska pramenka x virtemberg **(PxW)xF = pirotska pramenka x virtemberg x il de frans

28

Farmerima ije su ovce umatiene nije dozvoljeno da ukrtanje rade sami i da eksperimentiu onako kako su ul ili proitali. Poto uspeh pri ukrtanju pored pomenuih faktora zavisi i od inilaca spoljne sredine, gde spadaju ishrana, uslovi dranja i nege ovaca, sezona i trenutno stanje ovaca na farmi, treba da se posavetuju sa iskusnim strunjakom za ovarstvo koji je ukljuen u realizaciji odgajivakog programa. Sa stanovita odgajivako selekcijskog programa, u matinu populaciju mogu ulaziti melezi dobijeni samo primenom planskog i programiranog ukrtanja u okviru populacija obuhvaenih odgajivako selekcijskim programom, osim nekih mlenih rasa koje bi se zbog potrebe naeg mlenog ovarstva mogle planski koristiti za ukrtanje sa domaim populacijama. Udeo gena dominantne rase u bilo kom sistemu ili programu ukrtanja ne sme prelaziti 75%. Takoe, prilikom evidentiranja meleza u matinim knjigama i evidenciji, mora se tano navesti koje su rase ukrttane i kojoj generaciji ukrtanja dotino grlo pripada. Naprimer: F1, F2, R1, R2, itd (pirotska pramenka x virtemberg), ako je re o dvorasnom ukrtanju, a isto tako ako se radi o ukrtanju tri ili vie rasa ovaca. Nije prihvatljivo evidentiranje matinih grla po principu u tipu virtemberga i slino.

4.2. Testiranje ovnova

4.2.1. Bioloki test Za odgajivae ovaca je vrlo znaajno otkrivanje letalnih i semiletalnih gena. Meutim, taj postupak nije jednostavan, zbog same prirode ispoljavanja gena. Naime, veina nosilaca degenerativnih osobina su recesivni geni. To znai da oni mogu biti prisutni u odreenoj populaciji ovaca a da se ne ispolje u heterozigotnom odnosu alela. Meutim, kada se takvi geni, tokom rekombinacije, nau u homozigotnom obliku, dolazi do njihovog ispoljavanja u vidu neke od anomalija. Da bi se pristupilo otkrivanju nepoeljnih gena treba, najpre, obratiti panju na ovnove, jer oni daju daleko vei broj potomaka od ovaca. Utvrivanje prisustva nepoeljnih gena se moe obaviti na nekoliko naina. Jedan od njih je reprodukcija ovna sa kerima, ime se postie homozigotnost. Takoe se koristi metod parenja sa ovcama recesivno homozigotnim za osobine ije se prisustvo eli utvrditi. Pored pomenutih, za utvrivanje nepoeljnih gena se primenjuje i metod parenja ovnova sa polusestrama po majci, to je esto oteano malim brojem polusestara koje su na raspolaganju. Najraireniji nain za otkrivanje nepoeljnih gena, odnosno degenerativnih osobina ovaca, jeste reprodukcija ovna sa grupom ovaca iz populacije. Ovaj metod se naziva bioloki test ovna i bie zvanian metod ovog odgajivakog programa. Za pouzdanost biolokog testa potrebno je po jednom ovnu pregledati najmanje 30 njegovih potomaka.

29

4.2.2. Performans test Fenotipovi osobina telesne razvijenosti ovaca dosta variraju, u zavisnosti od genetskih faktora, kao i uslova spoljne sredine. Posebna panja se posveuje podmlatku mukog pola, buduim ovnovima u stanicama za performans test. Performans testom se ispituje rast i razvoj odabrane muke janjadi (ovnia) do polne zrelosti, te njihove reprodukcijske odlike. Performans test se organizuje u testnim stanicama i na farmama . Poeljno bi bilo da se oforme testne stanice u svakom okrugu kao i jedna na dravnom nivou pod nadzorom Republikog centra za selekciju-glavne odgajivake organizacije. Prvi odabir (selekcija) muke janjadi vri se u prvoj nedelji odmah nakon roenja a na osnovu spoljanjeg izgleda (linear scoring) i podataka iz pedigrea. Druga selekcija se vri pri uzrastu od 60, a trea sa 90 dana. Individualne vrednosti buduih mladih ovnova izraunavaju se se na osnovu podataka postignutih u testu za sledee osobine: - Telesna masa pri roenju - Telesna masa sa 30 dana - Telesna masa sa 60 dana - Telesna masa sa 90 dana - Dnevni prirast do 90 dana uzrasta - Ukupan prirast do 90 dana uzrasta - Konzumiranje hrane i hranljivih materija po grlu i danu u tovu - Konverzija ili utroak hrane po kg prirasta - Osobine eksterijera grla - Odgajivaka vrednost roditelja Osobine koje se utvruju na jedinkama posle klanja predstavljaju njihove fenotipove, ali se mogu koristiti za procenu odgajivake vrednosti srodnika i predaka, to znai i mladih ovnova. U sledeoj fazi fazi nastavitie se testiranje reproduktivnih osobina mladih ovnia uz dalje praenje rasta i razvoja. Neophodno je i praenje ponaanja svakog grla i ako je neko od buduih ovnova agresivan treba ga isklju iti iz daljnjeg testiranja izuzev ako se radi o grlu ije su vrednosti osobina iznad proseka. Ovnovi koji ne zadovolje postavljene kriterijime biie iskljueni iz priploda ili rasporeeni u neto loija-komercijalna stada. Za svakog ovna u performans testu izraunava se odgajivaka vrednost. Odgajivako selekcijskim programom se predvia da se performans test ovnova u Srbiji obavlja prema posebno izraenom uputstvu za performans test ovnova.

30

4.2.3. Progeni test Procena odgajivake vrednosti po potomcima, poznatija kao progeni test, ima veliki znaaj u selekciji ovaca. Ovaj metod se posebno primenjuje pri oceni odgajivake vrednosti ovnova, obzirom da oni imaju znaajno vie potomaka. Njegova primena u ovarstvu ima opravdanje u sledeim sluajevima: - kod osobina sa niskim heritabilitetom (reproduktivne) - kod osobina uslovljenih polom (mlenost) - kod osobina prinosa i kvaliteta mesa - kod osobina prinosa i kvaliteta vune Podsetimo se da selekcija po potomstvu nije nita drugo do procena odgajivake vrednosti ivotinje na osnovu prosene vrednosti fenotipa potomaka. Fenotipovi potomaka na osnovu kojih procenjujemo odreenog roditelja, pre svega ovna, rezultat su nasledne osnove ne samo oca ve i majke. Da bi tanost selekcije ovaca po potomcima bila vea, vano je ukljuiti vei broj potomaka. Pored toga, efikasnost ove metode u poreenju sa individualnom selekcijom zavisi i od heritabiliteta osobine. Tabela 12. - Relativna efikasnost procene odgajivake vrednosti po potomcima u odnosu na individualnu selekciju (Petrovi, 2000) Herita- Individual . bilitet selekcija 0,1 0,2 0,3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 1,0 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 1,000 Selekcija po potomcima pri razliitom broju jedinki 5 1,063 1,022 1,018 0,952 0,915 0,883 0,857 0,843 0,811 0,790 10 1,406 1,311 1,273 1,159 1,084 1,039 0,976 0,944 0,905 0,880 20 1,813 1,600 1,436 1,317 1,211 1,143 1,071 1,022 0,968 0,930 40 2,218 1,822 1,582 1,428 1,296 1,221 1,131 1,067 1,011 0,960 80 2,562 1,000 1,691 1,524 1,366 1,273 1,167 1,101 1,042 0,990

31

Pouzdanost procene odgajivake vrednosti ovaca po potomcima meri se koeficijentom regresije koji pokazuje ponovljivost testa po potomcima, a izraunava se pomou sledeeg obrasca:
b=

0,25h n 1 + (n - 1)0,25 h

u kome su: h - Heritabilitet individualnog merenja posmatrane osobine n - Broj potomaka Opti oblik procene odgajivake vrednosti ovaca po potomcima moe se izraziti sledeom formulom: POV = b (Pp - M) , pri emu su: b - Koeficijent viestruke regresije Pp - Prosek potomaka M - Prosek populacije U zavisnosti od uslova testiranja, kao i eljenog cilja, koriste se i druge konkretne formule za procenu odgajivake vrednosti. injenica je da oba roditelja podjednako utiu na formiranje naslednih osobina podmlatka. Meutim, ako se ovan podvrgne strooj selekciji, njegov selekcijski diferencijal u pogledu vanih osobina je vei, te je i njegov uticaj na potomke, u proseku, znaajno vei od uticaja majke. Progeni test ovnova poslednjih tridesetak godina ima istaknuto mesto u programima unapreenja ovarstva irom sveta. U naoj zemlji ne postoji ni jedna stanica za progeni test ovnova, bez obzira to se na taj problem, kao i znaaj same metode, ve dugo ukazuje (Miti, 1969; Petrovi i sar., 1995). Progeno testiranje ovnova se obavlja u posebnim, takozvanim stanicama za test i na odabranim farmama ovaca. Procedura je u globalu identina u svim zemljama jer je polazna osnova jedinstvena: proceniti oeve na bazi performansi potomaka. Ipak, postoje razlike u nekim tehnikim detaljima, kao to su broj jedinki u testu, broj osobina koje se kontroliu, duina perioda testa, interval izmeu kontrolnih merenja itd. Testiranje ovnova po potomcima se sprovodi tako to se vri osemenjavanje odabranih ovaca I klase iste starosti, koja ne sme biti ispod 2,5 godine. Tamo gde ima dovoljno ovaca klase E (elita) postupak se moe primeniti i na njima. Spermom jednog ovna se osemenjava 75 - 80 ovaca, kako bi se od svakog oca dobilo i odgajilo do jednogodinjeg uzrasta minimalno 30 potomaka jednog pola. Da bi se mogla izvriti procena odgajivake vrednosti ovnova u testu, odabrani potomci bivaju podvrgnuti proceduri ispitivanja sopstvene produktivnosti. U cilju ispitivanja osobina tovnosti, jagnjad oba pola se kontroliu u pogledu mase tela, dnevnog prirasta, konzumiranja i konverzije hrane i hranljivih materija. Vodi se rauna o tipu roenja jagnjadi i vri korekcija rezultata mase tela za blizance.

32

Ispitivanje prinosa i kvaliteta mesa se obavlja nakon kontrolnog klanja, najmanje po 5 jagnjadi od svakog ovna u testu. Prate se osobine, poev od mase tela pri klanju, preko randmana trupova, linearnih mera, odnosa tkiva, pa do fiziko-hemijskih i tehnolokih osobina mesa. Kontrolie se masa, randman neoprane i oprane vune i veliki broj fizikohemijskih osobina vune i vunenog vlakna. Druga stepenica u progenom testiranju ovnova jeste ispitivanje produktivnosti osobina koje su vezane za pol, dakle: plodnost, proizvodnja mleka i materinska sposobnost. Ova kontrola se sprovodi na kerima ovnova koji se nalaze u testu. Po slinom principu stroge evidencije i nadzora, kao i za sve osobine, prati se odreen broj keri, a dobijeni rezultati slue za dalju analizu. Rezultati testiranja ovnova po potomstvu u odreenoj meri zavise od metoda koji je primenjen. Generalno, procena odgajivake vrednosti nekog ovna na bazi rezultata dobijenih preko njegovih potomaka moe se obaviti na nekoliko naina: - poreenjem keri ovna sa majkama - poreenjem keri ovna sa vrnjakinjama Koji e se postupak primeniti stvar je procene selekcionera. Na osnovu konane analize podataka, ovnovi iz progeno testne stanice dobijaju definitivnu ocenu. 5.OUVANJE GENETSKIH RESURSA OVACA Prema sadanjem shvatanju ouvanje genetskih resursa ovaca znaajno je iz sledeih nekoliko razloga: ekonomski, nauni, kulturni i istorijski. Zajedniki interes svih je ouvanje genofonda populacija ovaca, kako bi se i u budunosti ostvarivali interesi iz svih upravo pomenutih razloga. Kada se govori o ouvanju genetskih resursa, neminovno se namee pitanje, koje populacije treba zatititi i koji su kriterijumi za utvrivanje i proglaavanje pojedinih rasa ugroenim i vrednim ouvanja. Prema Zakonu o stoarstvu, l.67. Ministar propisuje listu genetskih rezervi domaih ivotinja kao i nain ouvanja genetskih rezervi. Pomenutim Zakonom, u Srbiji je predvieno ouvanje svih rasa domaih ivotinja, koje se gaje na teritoriji Republike, a posebno ouvanje autohtonih rasa. Ovim odgajivakim programom se predvia ouvanje svih populacija koje su njime obuhvaene, meutim akcenat treba staviti na pramenku jer je ona kako rasa najugroenija. Metod za ouvanje genetski ugroenih populacija ovaca koji predvia ovaj program je: -Ouvanje ivih jedinki -Kriokonzervacija gameta ili embriona.

33

5.1. Ouvanje ivih jedinki

Najbolji metod za ouvanje genetski ugroenih populacija ovaca je ouvanje jedinki u ivom stanju na pojedinim farmama ili gazdinstvima. Prema svetskom iskustvu i naim prilikama ovim programom se predvia da broj ivih enskih jedinki jedne ugroene populacije ne sme biti manji od 1000 grla, a broj ovnova ne sme biti manji od 50 grla.

5.2. Formiranje banke semena

U cilju ouvanja genetskih rezervi, (l.67. Zakona o stoarstvu) zatite genetski ugroenih populacija ovaca, kao i korienja gena lokalnih populacija u odgajivako selekcijskim programima u budunosti, potrebno je formiranje banke semena. Za tu namenu, a u cilju ouvanja genetske varijabilnosti unutar rasa potrebno je skladititi najmanje 500 doza semena po jednom ovnu znaajnom za pojedinu rasu ovaca u Srbiji.

6.ORGANIZACIJA SPROVOENJA PROGRAMA

Odgajivako selekcijskim programom obuhvaene su sve rase ovaca koje su od nacionalnog interesa za gajenje u Republici Srbiji. Odgajivako-selekcijski rad organizovae se i sprovoditi kako je to napred opisano. Radi postizanja boljih rezultata Odgajivako selekcijski rad e biti organizovan po principu piramide sa nukleus stadima kao je to prikazano na slici 2.

FARME OVACA

OVNOVI

OVCE

FARME OVACA

NUKLEUS

MATINA POPULACIJA OVACA U SRBIJI

Slika 2. Osnovni prikaz strukture odgajivako selekcijskog rada na unapreenju ovarstva u Srbiji

34

Realizaciju Odgajivako selekcijskog programa u ovarstvu, osigurae vie institucija koje su na razlite naine ukljuene u ovaj proces, a kako je to prikazano na slici 3.

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, UMARSTVA I VODOPRIVREDE

GLAVNA ODGAJIVAKA ORGANIZACIJA

REGIONALNA ODGAJIVAKA ORGANIZACIJA

OOODGAJIVA

STANICE ZA TEST

OSNOVNA ODGAJIVAKA ORGANIZACIJA

ODGAJIVAI OVACA

Slika 3. Organizacija sprovoenja odgajivako selekcijskog programa u Srbiji 7.TRAJANJE PROGRAMA

Vremenski period korienja ovog programa sa aspekta nauke nije ogranien, s tim da je potrebna njegova nauno- metodoloka nadogradnja sa razvojem novih saznanja u budunosti. Meutim, formalno se ovaj program usvaja i odobrava od strane resornog ministarstva na rok od 5 godina. 35

Petogodinji program mera za sprovoenje odgajivakog programa PLEMENITE RASE OVACA RED. BR. 1. 2. 3. 4. 5. 6. MERE
SELEKCIJE

PLANIRANI MAKSIMALNI GODINJI OBIM DO 2014. GODINE 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 30.000 25.000 2.000 25 20 30 35.000 30.000 3.000 30 25 35 40.000 35.000 4.000 35 30 40 45.000 40.000 4.500 40 35 45 45.000 40.000 4.500 40 35 45

SELEKCIJSKE
SMOTRE

KONTROLA
PRODUKTIVNOSTI OVACA

KONTROLA MLENOSTI OVACA PERFORMANS

TEST OVNOVA

BIOLOKI TEST
OVNOVA

PROGENI TEST
OVNOVA

AUTOHTONE RASE OVACA RED. BR. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. MERE

SELEKCIJE

PLANIRANI MAKSIMALNI GODINJI OBIM DO 2014. GODINE 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 10.000 7.500 6.000 15 20 5 400 11.000 8.000 6.500 20 25 10 450 13.000 8.500 7.000 25 30 15 500 15.000 9.000 7.500 30 35 20 550 17.000 9.500 8.000 35 40 25 600

SELEKCIJSKE
SMOTRE

KONTROLA
PRODUKTIVNOSTI OVACA

KONTROLA MLENOSTI OVACA PERFORMANS

TEST OVNOVA

BIOLOKI TEST
OVNOVA

PROGENI TEST
OVNOVA

KVALITET VUNE

36