P. 1
Glavni Odgajivacki Program-OVCARSTVO

Glavni Odgajivacki Program-OVCARSTVO

|Views: 739|Likes:
Published by dragan_p2

More info:

Published by: dragan_p2 on Jan 27, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/11/2014

pdf

text

original

INSTITUT ZA STOČARSTVO BEOGRAD-ZEMUN

GLAVNI ODGAJIVAČKI PROGRAM U OVČARSTVU I KOZARSTVU OVČARSTVO

BEOGRAD, 2010.

SADRŽAJ

UVOD .......................................................................................................................................4 1. STANJE OVČARSTVA U SRBIJI .................................................................................. 4 l. l . MATIČNA POPULACIJA.......................................................................................... ...5 1.1.1.Veličina mati čne populacije.............................................................................................6 1.1.2. Proizvodni kapaciteti matične populacije........................................................................6 l. l .3. Kontrola proizvodnih osobina umatičenih ovaca.......................................................8 1.2. KORIŠĆENJE PRIPLODNIH OVNOVA....................................................................9 l.2.1. Prirodni pripust.................................................................................................................9 1.2.2. Veštačko osemenjivanje ...............................................................................................10 2. MOGUĆ NOSTI GENETSKOG UNAPRE ĐENJA OSOBINA................................ ..10 3 RASNA STRUKTURA I ODGAJIVAČKI CILJEVI ...................................................14 3.1 ODGAJIVAČKI CILJEVI.............................................................................................14 3.1.1. Meso-mleko-vuna..........................................................................................................15 3. l.2..Meso...... .......................................................................................................................15 3.l.3. Meso-.vuna.....................................................................................................................16 3.2. KLASIFIKACIJA RASA PREMA ODGAJIVAČKIM CILJEVIMA....................16 3.3. ODGAJIVAČKI CILJEVI PO RASAMA...................................................................17 3.3.1. Sjenička pramenka.........................................................................................................17 3.3.2. Svrljiška pramenka ..................................................................................................... ..17 3.3.3. Pirotska pramenka......................................................................................................... 18 3.3.4. Krivovirska pramenka..............................................................................................18 3.3.5. Lipska pramenka............................................................................................................18 3.3.6. Cigaja.............................................................................................................................19 3.3.7. Solčavsko-jezerska ovca...........................................................................................20 3.3.8. Pirotska oplemenjena ovca.............................................................................................21 3.3.9. Il de Frans.......................................................................................................................21 3.3.10. Mis................................................................................................................................22 3.3.11.Virtemberška.................................................................................................................23

2

4. METODE I POSTUPCI SPROVOĐENJA PROGRAMA........................................... 24 4. l. IZBOR RODITELJA ZA OVNOVE............................................................................25 4.1.l . Izbor majki ovnova ...................................................................................................... 26 4.1.2. Izbor ovnovskih očeva..................................................................................................26 4.1.3. Primena planskog parenja.............................................................................................26 4.1.4. Primena ukrštanja...........................................................................................................27 4.2. TESTIRANJE OVNOVA...............................................................................................28 4.2.1. Biološki test....................................................................................................................28 4.2.2. Performans test ..............................................................................................................28 4.2.3.Progeno testiranje ovnova...............................................................................................29 5. OČUVANJE GENETSKIH RESURSA OVACA...........................................................32 5.1. Očuvanje živih jedinki................................................................................................33 5.2. Formiranje banke semena….………… ……………………………………………33 6. ORGANIZACIJA SPROVOĐENJA PROGRAMA .....................................................33 7. TRAJANJE PROGRAMA...............................................................................................34

PETOGODIŠNJI PROGRAM MERA ZA SPROVOĐENJE ODGAJIVAČKOG PROGRAMA………………..………………………………………………………….36

3

koje raspolaže značajnim prirodnim potencijalima. nedoslednost politike i ne poštovanje zakonskih regulative u toj oblasti. To znači da Srbija sa jedne strane ima solidan fond ovaca. stanje i genetski potencijal populacija ovaca koje se gaje. kao i organizacionih formi primene selekcijskih postupaka u praksi. ali sa druge strane. Posebna pažnja u selekciji se mora posvetiti obezbeđenju jedinstvene kontrole produktivnosti i evidentiranju podataka. Uvedeni su i genetski informacioni sistemi. Za realizaciju planskog odgajivačko selekcijskog rada potrebno je poznavanje teorije genetike i oplemenjivanja. Procena odgajivalčke vrednosti ovaca se vrši primenom linearnih metoda ili putem selekcijskih indeksa. definišu se mere za sprovođenje odgajivačko selekcijskih programa iza kojih stoji država. br. kao član. uključen preko svoje umatičene popualcije ovaca. 41/2009) definiše odgajivačke ciljeve i metode za organizaciju i realizaciju ovog najvažnijeg posla u ovčarstvu. sa razvojem kompjuterske tehnike. Osnovni razlog za ovakvo stanje je upravo odsustvo jasnog odgajivačkog programa i selekcijskog rada.STANJE OVČARSTVA U SRBIJI Ovčarstvo je značajna grana stočarske proizvodnje. U zavisnosti od ekonomskog interesa.152 ha livada u Srbiji. 1. pa time i produktivnost po grlu su na niskom nivou i ne koriste se na pravi način. tehnologije proizvodnje. Polazeći od činjenice da selekcija ovaca najvažniji metod za očuvanje genofonda i povećanje produktivnosti ovaca u Srbiji. u pogledu produktivnosti nije zadovoljavajuće. kombinujući osobine od ekonomskog značaja za farmu i ovčarstvo države. glasnik RS”. a zatim naučnom principu procene životinja na osnovu objektivnih merenja njihove produktivnosti.UVOD Ovčarstvo Srbije. Od 826. pri čemu je svaki farmer.834 ha pašnjaka i 601. U sistem se unose podaci o proizvodnji i kvalitetu mesa. U mnogim zemljama. posebno ako se uzme u obzir činjenica da posedujemo prirodne resurse i tradiciju. mleka i vune. posebno u brdsko-planinskom području. oko 86% pripada brdsko-planinskom području gde živi oko 4 . stanja i nivoa razvijenosti ovčarstva jedne zemlje. razrađeni su praktični korisnički softveri za efikasnije sprovođenje selekcijske procedure. ovaj program ima za cilj da u skladu sa novim Zakonom o stočarstvu (”Sl.

zatim tip ovaca meso-vuna. pre svega sa virtemberškom i il de frans populacijom. u Srbiji se gaji ukupno 1. a 5 .vuna). deagrarizacije i demografskog pražnjenja sela što ima za posledicu smanjenje broja ovaca pa su mnoge planine i pašnjaci ostali pusti. usled intenzivnog procesa industrijalizacije. Međutim. MATIČNA POPULACIJA Matičnu populaciju ovaca čine priplodne jedinke muškog i ženskog pola nadprosečnog kvaliteta. dok tipičnih rasa za proizvodnju mleka i vune gotovo i nema. 1. sjenički. Upravo zbog toga je važna izrada Odgajivačko-selekcijskog programa koji će biti temelj organizovanog i modernog ovčarstva u Srbiji. 41/2009) i odgovarajućim pravilnicima. br.1. obuhvaćene su selekcijskim radom putem kontrole produktivnosti i ostalih postupaka za unapređenje genetske strukture. mleko. pri čemu je struktura i veličina stada visoko varijabilna. odnosno proizvodnih osobina (meso.605. Ovaj Program određuje populacije ovaca za koje je država zainteresovana i na kojima će se sprovoditi selekcija u cilju unapređenja ovčarstva. od druge polovine dvadesetog veka pa do danas prisutan je trend depopulacije. Takođe Programom se utvrđuju odgajivački ciljevi i metode pomoću kojih će se isti realizovati. od koje su najzastupljeniji sledeći sojevi: svrljiški. Preko 90% ovčarskog fonda Srbije je skoncentrisano kod malih odgajivača.50% poljoprivrednog stanovništva. na smanjenje ovčarskog fonda i karakter ovčarske proizvodnje uticali su i sledeći faktori: nestabilni privredno-ekonomski tokovi u zemlji nedostatak dugoročne politike unapređenja ovčarske proizvodnje nesiguran plasman slaba kreditna sposobnost odgajivača ovaca neznatna ulaganja banaka i drugih subjekata u ovčarsku proizvodnju slaba povezanost sa organizacijama za preradu i promet ovčijih proizvoda povećanje broja staračkih domaćinstava Prema statističkim podacima iz 2008. glasnik RS”. Dakle. Kao matično i reproduktivno proglašava se samo ono grlo ili stado koje ispunjava sve uslove predviđene zakonom o stočarstvu (”Sl. pirotski. kao i to da su vlasnici spremni da prihvate sve propisane mere i postupke za postizanje i održavanje kvaliteta i odgajivačkih cijleva u dotičnoj populaciji. Malo je mesnatih populacija. Ovo je posledica promenljivih privredno-političkih prilika u kojima odgajivači nisu uspeli da izgrade moderan farmski način gajenja ovaca s jedne strane i odsustva ozbiljnijeg selekcijskog rada.000 ovaca. godine. Pored toga. U pogledu rasne strukture. Sve životinje u matičnoj populaciji. najveći deo populacije naših ovaca čini pramenka (80%). dominiraju rase i sojevi ovaca kombinovanih proizvodnih svojstava. dok preostalih 20% čine: cigaja (5%) i melezi pramenke sa inostranim rasama (15%). rasa obuhvaćenih odgajivačko-selekcijskim programom. sa druge strane.

Veličina matičnog stada podrazumeva minimalan broj ovaca na jednom gazdinstvufarmi. u pogledu brojnosti pojedinih rasa.namenjene proizvodnji mesa. Ovim programom se predviđa da matična populacija u buduće treba da se povećava bar do nivoa od 1-2 % od ukupnog broja ovaca u Srbiji. što će zavisiti od više faktora. Takođe.Rase za proizvodnju mesa i vune Matična populacija ovaca u Srbiji. koja je pod patronatom države i Ministarstva za poljoprivredu. organizaciji i sprovođenju odgajivačko selekcijskog rada u ovčarstvu. Za uspešan odgajivačko selekcijski rad u ovčarstvu neophodna je puna saradnja odgajivača (vlasnika-farmera).Kombinovane rase. 1. Da bi farmagazdinstvo ušlo u registar i njeno stado postalo matično mora imati najmanje 20 kvalitetnih priplodnih grla dotične populacije. tj.Takođe se predviđa i ograničavanje procentualnog učešća inostranih rasa koje nisu od posebnog nacionalnog interesa za Srbiju. a pre svega od stimulativnih mera države i zainteresovanosti farmera. što je zanemarljiv udeo. bavi se proizvodnjom i prodajom kvalitetnog priplodnog materijala. Sadržina i način vođenja matične evidencije su takođe propisani posebnim pravilnikom resornog ministarstva. Zato svaki odgajivač čije je stado umatičeno. Ovim programom se predviđa podela rasa prema odgajivačkim ciljevima.Rase za proizvodnju mesa . mora da završi kurs o značaju.šumarstvo i vodoprivredu a pod stručnim nadzorom i koordinacijom glavne odgajivačke organizacije. postoje nelogičnosti jer su forsirane pojedine populacije koje nisu od većeg značaja za nacionalno ovčarstvo. Klasifikaciju rasa ne treba vršiti kao do sada (autohtone i plemenite) jer to nije u skladu sa svetski prihvaćenim načinom razvrstavanja rasa.Veličina matične populacije Od ukupnog broja ovaca u Srbiji. gde broj jedinki može biti 5. 6 . se rase ovaca obuhvaćene glavnim odgajivačkim programom prema proizvodnim ciljevima i metodama odgajivanja. predstavlja osnovu genetskog unapređenja ovčarstva u zemlji. mleka i vune . koje ispunjavaju propisane odgajivačko selekcijske kriterijume.1. selekcijom je do sada obuhvaćeno oko 10. To znači da će. mora imati sopstveni odgajivačko selekcijski program usklađen sa glavnim odgajivačkim programom.saglasno odgajivačko selekcijskom programu. osim ukoliko se radi o rasi koja je jako ugrožena u svom biološkom opstanku.1. Pored toga svaka matična farma koja je registrovana i kao reproduktivna.6%).000 grla (ili 0. onako kako je i dato u ovom Programu (tabela 3). kao republičke selekcijske službe. razvrstavati na sledeći način: .

Proizvodni kapaciteti matične populacije Tabela1.03 120±0. U intenzivnom sistemu gajenja. dok u poluintenzivnom i ekstenzivnom sistemu dominiraju rase trojnog smera proizvodnje.03 3.09±0. meso-mleko-vuna.07 3.25±3.kg 2.48 131. U poluintenzivnom sistemu postoji vrlo značajna razlika u masi tela između pirotske oplemenjene ovce i cigaje.06 3. gde Lipska ovca po količini mleka u laktaciji dominira.95 78.98 Osobina (LSM±SE) Plodnost.52±4.07 154±0.21 68±4.33±0.89 74±5.08 149.kg 118±0.16±3.05 4.11 65±3.12 70±4. Masa runa najmanja je kod pirotske oplemenjene ovce što je i statistički značajno.kg 56±2.47±0. Sa druge strane plodnost lipske ovce je najmanja i u poređenju sa druge dve rase vrlo značajno se razlikuje.1.1.78±0.23±4.03 2.12±3.85 70±4. Iz tabele 1 vidimo da nema velikih razlika u pogledu varijabilnosti 7 .2.06 4.06 120±0.52±0.09 Kombinovane rase Rase za proizvodnju mesa Rase za proizvodnju mesa i vune Svrljiška Sjenička Pirotska Cigaja Lipska Pirotska oplemenjena Ile de france Mis Virtemberška Prinos vune. Varijabilnost kvantitativnih osobina ovaca u zavisnosti genetskih i spoljnih uticaja Rasa ovaca Masa tela.01 55±3.04 125±0. Prinos vune nije se bitno razlikovao. videćemo da postoji visoka varijabilnost osobina u zavisnosti od svih posmatranih faktora.09 3.16 65.14±0. nešto manji potencijal je ispoljila rasa Ile de france.06 84.05 117±0.07 U tabeli 1 su prikazane višegodišnje prosečne vrednosti proizvodnih osobina najvažnijih kontrolisanih rasa ovaca. smer meso i meso-vuna.12±4.82±0.25 76.41±3. najbolje rezultate u pogledu plodnosti i mase tela ovaca je pokazala populacija Mis ovce.54±0.08 2.21 69. gde su dominantna tri soja pramenke: svrljiški sjenički i pirotski.% Mlečnost.91±0.58 67. Ekstenzivno gajenje ovaca kombinovanog smera je najviše zastupljeno u planonskim krajevima Srbije.04 77±5.25±3.82±3.03 128±0. kao i između svih ispitivanih rasa ovog sistema u pogledu mlečnosti. Ako obratimo pažnju na rezultate prikazane u tabeli 1.07 131±0. pa je i statistička značajnost razlika na niskom nivou.11 82. dok Virtemberška ovca znatno zaostaje.05 58±3.05 150±0. Indikativno je da se u intenzivnom sistemu forsiraju rase ovaca mesnatog ili kombinovanog tipa.

12kg).11±0.85±0. sa 30 i 90 dana najmanja je kod kombinovanih rasa a najveća kod rasa za proizvodnju mesa. Prinos vune sve tri populacije je takođe bio sličan i varirao je oko vrednosti od 2.97 25.81±0.47±0.36 12.09±1.65±0.3.03±0.12±0.38 12.31 10. što je i za očekivati.39±1.98 32.06kg).12 4. dok je Svrljiška imala veću mlečnost.08 4.43±0. tačnije trend mase tela tokom porasta u cilju dostizanja završne ili tržišne mase tela sa 90 dana uzrasta.93 27.96 21.09±1. Kod kombinovanih rasa dominantnija su bila jagnjad Cigaja rase sa masom tela od 27.49±0. Sjenička ovca je pokazala nešto bolje proizvodne rezultate u masi tela i plodnosti. dok je Virtemberška sa smerom meso-vuna u mnogo većem zaostatku(28. Masa tela pri rođenju.07 3.02±0.89 23.06 28. Kontrola proizvodnih osobina umatičenih ovaca U cilju kontrole produktivnosti i testiranja ovaca a time i selekcije obavezno je sprovođenje sledećih mera: a) Kontrola telesne razvijenosti ovaca 8 .99 25.61±0.12 33. Ipak. a sledi je Ile de france(32.42 11.97kg. Tabela 2.94±0.03 Iz tabele 2 vidimo da masa tela jagnjadi varira u zavisnosti od cilja gajenja i rase.34±0. Uticaj genetskih i spoljnih faktora na masu tela jagnjadi do 90 dana uzrasta Rasa ovaca pri rođenju LSM±SE 3.46±0.1.50±0.50 kg.10 Masa tela (kg) 30 dana LSM±SE 9. 1.03kg).36 12.43±0.29±0.21±0. Statističkom analizom je potvrđeno da ne postoji značajnost razlika u pogledu varijabilnosti kvantitativnih osobina ovaca u ekstenzivnom sistemu gajenja. Međutim za selekciju je važniji genetski potencijal pojedinih rasa.21±1.43 Kombinovane rase Rase za proizvodnju mesa Rase za proizvodnju mesa i vune Svrljiška Sjenička Pirotska Cigaja Lipska Pirotska oplemenjena Ile de france Mis Virtemberška 90 dana LSM±SE 22.40 9. Najveću završnu masu tela su ostvarila jagnjad smera meso i to populacija Mis(33.43±0.21±1.11 4.13 3.21±0.13±0.07 4.15±0.kvantitativnih osobina između posmatranih populacija ovaca.11 4.40 11.93±0.39±1.09 4.33 11.98±0.49±0.

Količina mleka u laktaciji .Visina pramena 9 .Masa runa .Obim grudi .Sadržaj proteina u mleku .Širina kukova .Broj somatskih ćelija u mleku Detalji sprovođenja kontrole mlečnosti usklađuju se sa standardima koje propisuje ICAR.Dubina grudi .Visina grebena . Metoda A c) Kontrola prinosa i kvaliteta vune Prilikom procene odgajivačke vrednosti ovaca na bazi fenotipova osobina prinosa i kvaliteta vune.- Kontrola mase tela jagnjadi pri rođenju Kontrola mase tela jagnjadi sa 30 dana Kontrola mase tela jagnjadi sa 60 dana Kontrola mase tela jagnjadi sa 90 dana Kontrola mase tela ovaca pri striži Pored kontrole mase tela.Dužina trupa . u obzir treba uzeti sledeće parametre: .Visina leđa .Randman runa .Širina grudi .Obim buta .Obim cevanice b) Kontrola mlečnosti ovaca Kontrolom se posmatraju sledeće osobine: . neophodno je pri striži kontrolisati mere eksterijera gde su uključene: .Trajanje laktacije .Sadržaj mlečne masti u mleku .Visina krsta .

Vijugavost vlakna .Jačina vlakna .Dužina vlakna . bez obzira dali je u sezoni ili van sezonska. Postoje dva osnovna načina oplodnje ovaca prirodnim parenjem: Slobodno-divlje Kontrolisano.2.Finoća vlakna .KORIŠĆENJE PRIPLODNIH OVNOVA Sama oplodnja ovaca..1.iz ruku 10 . dakle na prirodan način. Prirodni pripust Prirodno parenje se odvija direktnim puštanjem ovna da zaskoči ovcu u estrusu.2. sprovodi se putem dva metoda : Prirodno parenje Veštačko osemenjavanje 1.Rastegljivost vlakn 1.Visina vlakna .

prirodno parenje je zastupljeniji vid oplodnje ovaca. 2. Jedan od osnovnih razloga je što se vitalnost sperme ovnova gubi kod zamrzavanja ( nizak % koncepcije-uspele oplodnje. posle zamrzavanja.Slobodnim ili divljim parenjem. a pojedina grla moraju biti škartirana.ili osemenjavanje) pod uslovom da ovan bude sa poznatim poreklom. odnosno fenotip. tj. kada otkrije ovcu u estrusu istu oplodi. više se primenjuje na farmama velikih kapaciteta. moraju se posedovati podaci o kvantitativnim osobinama čija je osnovna kategorija fenotipska vrednost. za razliku naprimer od goveda-bikova. na veštački način. Neke će biti zadržane za dalju reprodukciju.- 1. Rečeno jezikom genetike.Unošenje sveže sperme . međutim zbog cene angažovanja stručnog lica.2. Vrednost fenotipa ovaca je rezultat delovanja naslednih faktora i sredine: 11 . Postoje dva osnovna načina veštačke oplodnje ovaca: .2. pomoću specijalne opreme. osemenjivača i same opreme. koji prema svojoj volji. Ovim programom se utvrđuje da je kontrolisano parenje jedini prihvatljiv način korišćenja ovnova u matičnim populacijama. Veštačko osemenjavanje Veštačko osemenjavanje se obavlja unošenjem sperme ovna u polni organ ovce ne prirodno. dok se u manjim stadima pribegava prirodnom parenju.MOGUĆNOST GENETSKOG UNAPREĐENJA OSOBINA Da bi se ostvario genetski napredak primenom selekcije. Za matičnu populaciju ovaca u Srbiji su prihvatljiva oba načina oplodnje ovaca (parenje. podrazumeva da čovekfarmer drži kontrolu ili upravlja procesom razmnožavanja ovaca. poreklo se može utvrditi nekom od metoda genetske ekspertize porekla (DNK analize). Ukoliko je priplodnjak dobrog kvaliteta a nema pedigre. gde se u stadu nalazi ovan. Ovakav način selekcije je moguć samo ukoliko se raspolaže pouzdanim pokazateljima o odgajivačkoj vrednosti jedinki koje gaji.Unošenje zamrznute sperme Bez obzira što veštačko osemenjavanje ima niz zootehničkih i zdravstvenih prednosti. Sa druge strane osemenjavanje svežom spermom je veoma uspešno. Kod kontrolisanog prirodnog parenja je obavezno da ovan bude sa poznatim poreklom (da ima pedigre). pa se takav vid korišćenja ovnova u matičnim stadima ne dozvoljava. ne možemo imati uspeh u proizvodnji i selekciji. neophodno je rangiranje životinja prema produktivnosti. u protivnom ne sme se koristiti u stadima koja su umatičena. nekad i prevazilazi uspeh kod parenja. pa se ne isplati masovna proizvodnja i distribucija ). Kontrolisano parenje ili kako se još naziva parenje iz ruku.

Po poreklu. jedinka i populacija stoje u određenom odnosu pa se i odgajivačka vrednost određuje. teško je pouzdano utvrditi vrednost genotipa ovaca. efekte dominantnosti i epistatičnosti: G=A+D+I Polazeći od činjenice da su faktori spoljne sredine uvek prisutni.Po fenotipu.Prosečna fenotipska vrednost posmatrane osobine u određenoj populaciji ovaca Iz kratkog uvida u osnovna načela koja karakterišu aditivni genotip jedinke. kako procenom sopstvenog fenotipa.Kombinacijom različitih metoda Selekcija ovaca po fenotipu Već smo rekli da je fenotip ovaca rezultat nasleđa i faktora spoljne sredine. zapravo.Po potomcima . možemo zaključiti da je pitanje vrednosti pojedinih individua ili populacije ovaca. Zbog toga se i procena odgajivačke vrednosti obavlja na nekoliko načina. . tako i na bazi srodnika odnosno podataka iz populacije. prosek priplodnih vrednosti roditelja. veoma složeno.Po bočnim srodnicima . u smislu njihovog rangiranja i selekcije. za razliku od kvalitativnih 12 . Procenjena odgajivačka vrednost se dobija iz sledećeg izraza: POV = b · (P-M).Procenjena odgajivačka vrednost b .P=G+E Nasledni faktori uklučuju sumarno ili aditivno dejstvo gena. a na bazi dobijenih rezultata kontrola kod svakog subjekta/farme: . . Pri tome. Imajući u vidu da svaka jedinka nasleđuje po ½ genskog kompleksa oba roditelja.Koeficijent regresije aditivnog genotipa na fenotip P . za farmere su od značaja kvantitativne osobine koje se. gde su POV . To je otežano i time što se sa generacije na generaciju ne prenose genotipovi već mnogobrojni geni koji ispoljavaju prosečne efekte u odnosu na srednju vrednost populacije ovaca.Prosečna vrednost posmatrane jedinke M . odgajivačka vrednost je. Na taj način.

Fenotipovi tako izmerenih osobina nam služe za procenu odgajivačke vrednosti.fenotipovi osobina prinosa i kvaliteta mleka . kao osobina. Povećanje plodnosti putem selekcije može se ostvariti i po principu odabiranja ovaca posle prvog jagljenja. u cilju što efikasnije procene vrednosti individua. Procenjena odgajivačka vrednost jedinke se može predstaviti kao: POV = h² · (P .M) Fenotip ovaca uključuje ne samo sopstvenu produktivnost jedinke već i njen morfološki izgled. S obzirom da u programima gajenja ovaca postoje različiti smerovi proizvodnje kao i ciljevi (meso.fenotipovi osobina prinosa i kvaliteta mesa . mleko. ovce koje pri prvom jagnjenju imaju veću plodnost daju više jagnjadi tokom produktivnog veka iskorišćavanja. Naime. mogu izmeriti odnosno izraziti količinski. primenjuju se i drugi postupci za povećanje plodnosti ovaca putem selekcije. ova dva kriterijuma kombinuju. fenotipovi ovaca se mogu razvrstati u nekoliko: . a da su pri tome heritabilitet i koeficijenat regresije jednaki (h²=b). Njome se postižu bolji rezultati od selekcije na osnovu tipa rođenja i u poređenju sa individualnim podacima jagnjenja ona ima karakter neprekidne distribucije. Prosečna plodnost ovaca iz nekoliko jagnjenja je daleko bolji kriterijum i u selekciji ovaca. to se i vrednosti pojedinih fenotipova rangiraju u skladu sa ciljem. u cilju što uspešnije selekcije. Ovaj stav se zasniva na takozvanom efektu majke i babe. u prvom redu majke. Zato se.fenotipovi osobina prinosa i kvaliteta vune Osobine plodnosti ovaca ispoljavaju se posle dostizanja polne zrelosti. 13 . Pored toga. Jedan od njih je da svaka ovca ulazi u priplod u uobičajenom uzrastu. pri čemu se ima u vidu da se plodnost potomaka. Time se ostvaruje veći genetski progres u pogledu povećanja plodnosti populacije. ali nakon selekcije koja se obavlja prema pokazateljima plodnosti iz prva tri jagnjenja njene majke. onda obrazac za procenu odgajivačke vrednosti po fenotipu izgleda ovako: POV = M + b (P .fenotipovi osobina telesne razvijenosti . Saglasno tome. Osnovni princip selekcije ovaca na plodnost sastoji se u zadržavanju za priplod onih jedinki koje potiču iz blizanačkih i trojnih legala. poželjno je da i sami roditelji vode poreklo iz takvog legla. takozvanih ovnovskih majki.fenotipovi osobina plodnosti . determiniše njegovim sopstvenim genotipom i genotipom roditelja. vuna). pod procenjenom odgajivačkom vrednošću jedinke podrazumeva ocena genetskog preimućstva individue nad prosekom populacije.karakteristika. a takođe i babe po majčinoj liniji. Pored navedenih.M) Ako se.

u poređenju sa selekcijom baziranom samo na podacima majki. naročito kada se radi o masovnoj selekciji. intenzitet selekcije po rezultatima ispitivanja produktivnosti potomaka itd. u dužem vremenskom periodu može dati pozitivne rezultate. U cilju optimizacije genteskog progresa ovaca pri selekciji na plodnost koriste se selekcijski indeksi i mešoviti linearni modeli. gde su: SI = ⎜ ⎝ ⎠ 2 Pm . intenzitet selekcije ovnova.Ocena priplodnih ovnova po potomstvu na većem broju kćeri povećava tačnost selekcije ovaca na plodnost (ostvaruje se veštačkim osemenjavanjem).Heritabilitet plodnosti vršnjakinja Kod osobina telesne razvijenosti i prinosa i kvaliteta mesa. Efikasnost genetskog unapređenja plodnosti.Osobine koje se utvrđuju na grlima posle klanja predstavljaju njihove fenotipove. kako za procenu odgajivačke vrednosti mlečnih rasa ovaca. neophodno je uzeti u obzir i utrošak hrane za kg ostvarenog prirasta jagnjadi u tovu. među kojima su: broj majki koje se ispituju. Time se. U selekciji ovaca na veću proizvodnju mesa obično se uzimaju procene odgajivačke vrednosti po sopstvenoj produktivnosti i po potomstvu (performans i progeni test). Fenotipovi osobina prinosa i kvaliteta mleka su veoma značajni. da bi predstava o vrednosti jedinki ili populacije bila jasnija. U skladu sa ovim. pored povećanja proizvodnje jagnjećeg mesa. što celu proizvodnju na farmi čini rentabilnijom. elekcijom produktivnijih ovaca mogu se dobiti potomci sa većim potencijalom za proizvodnju mesa. tako i za populacije drugih smerova proizvodnje.Plodnost ovce koja se ocenjuje kod prvog jagnjenja ili prosečna plodnost za tri godine x . selekcijski indeks će imati sledeću formulu: ⎛ Pm + Po ⎞ + x 1⎟ . Međutim.Prosečna plodnost stada u godini ocenjivanja h² . gde je mlečnost majke odlučujuća za prirast jagnjadi u prvom mesecu postnatalnog razvoja. Ono se bazira na pozitivnoj korelaciji između ove dve osobine. Kod ovaca gde se kao kriterijum uzima poreklo i sopstvena produktivnost. a time i manji utrošak hrane po kg ostvarenog prirasta.x · h² . Postojanje ove veze je poznato još od ranije ali je njena značajnost u zadnje vreme aktuelizovana i nezaobilazna je u svim programima selekcije ovaca. Efikasnost selekcije ili očekivano poboljšanje produktivnosti potomaka biće utvrđeni izračunavanjem selekcijskog diferencijala i njegovim množenjem sa heritabilitetom. selekcija na veći dnevni prirast. Danas vlada mišljenje da masa tela jagnjadi pri rođenju može služiti kao pokazatelj mase i pri odbijanju. odnosno klanju. ali se mogu koristiti za procenu odgajivačke vrednosti srodnika i predaka. zavisi od mnogih faktora.Tip rođenja majke Po . korišćenjem više izvora podataka. smanjuju troškovi ishrane.Tip rođenja oca x 1 . 14 .

što daje veću šansu selekcionerima za poboljšanje osobina od interesa za odgajivače. tako da se osim napred pomenutih parametara prinosa i kvaliteta vune. sve populacije ovaca možemo razvrstati u tri grupe prema proizvodnom tipu: . a matična evidencija i selekcijski postupci moraju obuhvatiti sva svojstva potrebna za njegovu što uspešniju realizaciju. 4. U obradi podataka a u cilju pouzdane procene odgajivačke vrednosti ovaca primenjivaće se savremena statistička analiza i modeli koje sadrže novi softverski paketi. Različitu tradiciju gajenja ovaca. ali će se voditi računa o njenom prinosu i kvalitetu. 3. . Razlike u načinu proizvodnje i prerade ovčjih proizvoda. Različito zemljište i vegetaciju. sistemu gajenja i navikama odgajivača ovaca. bez obzira što nemamo velikim broj rasa.Varijabilnost fenotipova osobina prinosa i kvaliteta mleka je dosta izražena. Odgajivačko selekcijski rad na unapređenju ovčarstva Srbije treba biti podređen upravo definisanom odgajivačkom cilju.1.Rase za proizvodnju mesa i vune. Vuna kao poseban odgajivački cilj neće biti definisana. namenjene proizvodnji mesa.Rase za proizvodnju mesa. 3. mleka i vune. . kada govorimo o rasnoj strukturi. Polazeći od činjenice da u Srbiji imamo: 1. kao i u tradiciji. ovim programom ne predviđaju posebne aktivnosti. Razlozi za to su pre svega u raznolikosti faktora sredine ili ambijenta u kojima se ovce gaje. biti podređen sledećim Odgajivačko selekcijski rad na unapređenju ovčarstva treba proizvodnim ciljevima: 15 .Kombinovane rase. Ipak. RASNA STRUKTURA I ODGAJIVAČKI CILJEVI Rasna struktura ovaca u Srbiji je šarolika. koji mora biti jasan. Odgajivački ciljevi Cilj ovog odgajivačko selekcijskog programa je stvaranje genetskih potencijala za veću proizvodnju mesa i mleka ovaca u Srbiji. 2. Različite makroklimatske i geografske uslove. Fenotipovi osobina prinosa i kvaliteta vune su predmet specijalizovanih istraživanja genetičara. 3.

Zbog navedenih razloga test na meso mesnatih rasa trajaće do uzrasta jagnjajadi od 90 dana (30-35 kg telesne mase). Mesnatost ovaca se prognozira i određuje putem nekoliko sledećih pokazatelja: -Ranostasnost -Konstitucija i eksterijer -Masa tela i prirast -Randman -Sastav i kvalitet trupa -Konverzija hrane Na tržištu Srbije najtraženija je jagnjetina. odnosno oko 25 kg žive vage. Na prvom mestu po kompleksu pokazatelja mesne produktivnosti i ekonomske efikasnosti proizvodnje ovčijeg mesa stoje specijalizovane.Meso-mleko-vuna Najveći deo naše populacije ovaca (pramenka) pripada upravo ovom tipu. Odgajivačko selekcijski program i odgajivački cilj treba da omoguće brži genetski napredak populacija gajenjem u čistoj rasi. Međutim količina. Navedeni proizvodni cilj je prilagođen i našoj postojećoj rasnoj strukturi. Proizvodi ovaca ovog smera. Meso U ovčarstvu većine evropskih zemalja proizvodnja ovčijeg mesa ima prvorazredni značaj i predstavlja glavni izvor zarade farmera. odnosno trojnom smeru proizvodnje. kako ćemo videti. stim što oko 70% proizvedenog mesa čine mlada jagnjad uzrasta do 90 dana. neophodno je u selekciji ovaca napraviti razuman kompromis i gajiti životinje sa poželjnim odnosom mišićnog i koštanog tkiva u korist mesa. Da bi se ostvarile želje farmera za većom mesnatošću. Istraživanja su pokazala da razvoj tkiva ovaca nema istu dinamiku tokom života i da pored toga zavisi kako od naslednih faktora tako i od uslova gajenja a naročito ishrane. 16 . koje. odgajivački cilj u našoj zemlji je podređen proizvodnji janjadi sa masom tela od 25-30 kg. kvalitet i cena zavise od rase odnosno populacije. To je tradicionalno nasleđe u ovčarstvu Srbije i kao takvo treba da se zadrži. a selekcija je upravo i najbolji put da se do željenog cilja dođe. pri čemu je masa trupa za tu namenu između 10 i 12 kg. Polazeći od te činjenice vrlo je važno poznavati najvažnije faktore od kojih zavisi količina i kvalitet proizvedenog mesa kako bi se organizovala uspešna selekcija. Uopšteno govoreći meso se može proizvoditi od svake ovce. Prema tome. ranostasne mesnate rase ovaca. pre svega meso i mleko su odličnog kvaliteta i već poznati proizvodi poput jagnjetine i ovčijih sireva su proneli glas o našoj pramenki i izvan Srbije. imaju dobar potencijal za to. U našoj zemlji situacija je ista.

krivovirska .lipska Cigaja Solčavska Pirotska oplemenjena Ille de France II Rase za proizvodnju mesa Mis Virtemberška III Rase za proizvodnju mesa i vune Melezi pramenke sa grupom II i III Meso Meso-vuna Odgajivački cilj Metoda odgajivanja Meso-mlekovuna Odgajivan je u čistoj rasi Oplemenji vanje ovnovima iz II grupe Odgajivan je u čistoj rasi Ukrštanje Odgajivan je u čistoj rasi Ukrštanje I Kombinovane rase. tipu i prinosu runa. Zahvaljujući svojim specifičnim fizičkim svojstvima vuna je lider u sirovinama tekstilne industrije. rastegljivost. U selekciji ovaca u ovom odgajivačkom cilju. U Srbiji je najzastupljenija ovca tog tipa poznata kod nas kao virtemberška (merinolandschaf). za proizvodnju mesa. proizvode i vunu. uprkos mnoštvu sintetičkih materijala koji se nalaze na tržištu.namenjene proizvodnji mesa. Klasifikacija rasa prema odgajivačkim ciljevima Rase ovaca obuhvaćene glavnim odgajivačkim programom mogu se prema proizvodnim ciljevima i metodama odajivanja. sjaj i boja. kao i kvalitetu vune.svrljiška .pirotska . 3. Rase ovaca u Srbiji razvrstane prema odgajivačkim ciljevima Gru pa Tip Rasa Pramenka: . jačina. pored osobina prinosa i kvaliteta mesa. elastičnost. mleka i vune - - 17 .2. vijugavost.sjenička . pa su i svrstane u tip dvojnog smera proizvodnje. svrstati na sledeći način: Tabela 3. mora se voditi računa o obraslosti tela vunom.Meso-vuna Pored specijalizovanih populacijka ovaca. postoje i rase koje uz meso nešto slabijeg kvaliteta. dužina. Među najvažnijim fizičkim svojstvima vune ubrajaju se: finoća.

Obrasla je belom vunom. Ovce su šute. gde joj je i mesto odgajivanja.1. Od 100 ovaca se u proseku dobije 110-120 jagnjadi. Runo je otvoreno do poluotvoreno. u laktaciji od 5-6 meseci se kreće od 60-80 litara. Sjenička ovca je jedna od naših najkrupnijih sojeva pramenke.najčešće bele boje. Ova ovca spada u grupu dugorepih pramenki sa rudom vunom. pa sve do Donjeg Milanovca i Kladova.3. 3. što znači C i D sortiment. Masa tela odraslih ženskih grla iznosi 5055 kg. sa crno oivičenom gubicom donje i gornje usne i crnim vrhovima ušiju.3. Plodnost ovaca se kreće od 100-110%. Glava je obrasla dlakom bele boje. Kasnostasna je i prvi put ulazi u priplod sa 18 meseci. Ovce su šute. Svrljiški soj pramenke Dobila je ime po Svrljiškim planinama.2. a finoća 36 mikrona.Spada u krupnije sojeve pramenke. a ovnova varira u ganicama od 70-110 kg.5.Svrljiška ovca je kasnostasna životinja. na nadmorskoj visini od oko 1000 metara.3. a mogu biti crne ili prskane. a ovnovi mogu biti i šuti i rogati. Grudi su joj dosta duboke. Pramen je levkast a runo poluotvoreno. dok na čelu ima ćubu.Prinos vune se kreće kod ovaca 1. a finoća oko 38 mikrona. Dužina vunskih vlakana iznosi 12-13 cm. Godišnji nastrig vune ovaca iznosi 1. koja se nalazi na jugozapadu Srbije. a ovnova 2 kg. Sjenički soj pramenke Ime je dobila po mestu Sjenici na Pešterskoj visoravni. a ovnova varira u ganicama od 70-90 kg. Dviske ulaze u priplod sa 16-18 meseci. a ovnovi imaju dobro razvijene rogove u obliku spirale.Dužina vunskih vlakana iznosi oko 11-12 cm. a ovnova 70 cm. Visina grebena ovnova se kreće od 60-65 cm. ali je grudni koš uzan.Prosečna mlečnost sjeničke ovce. Masa tela odraslih ženskih grla iznosi 55-65 kg. Noge su joj takođe obrasle dlakom. a ovaca oko 60 cm. kao i sve naše pramenke je postala krupnija i produktivnija u odnosu na raniji period. a porast završavaju u četvrtoj godini života.3. Odgajivački ciljevi po rasama 3. 18 . računajući i mleko koje posisa jagnje.Prosečna proizvodnja mleka za laktacioni period od 6 meseci iznosi 80 litara.5 kg i oko 2 kg kod ovnova. a noge i lice su prskane crnim tačkicama. sa crnim kolutovima oko očiju. Sa Peštera se ova ovca zadnjih decenija proširila na skoro ceo zapadni deo Srbije i usled poboljšanih uslova gajenja. Rasprostranjena je od Lebana i Leskovca. Visina grebena ovaca iznosi oko 65 cm. . a porast završava sa 3-4 odine.

a ovnova varira u ganicama od 70-80 kg. a kod boljih zapata može biti i poluzatvoreno.Dužina vunskog vlakna je 14. Dužina vlakna je 12-45 cm. sa randmanom mesa 45-48%. Pirotski soj pramenke Najrasprostranjenija je na području Stare planine-Visok u okolini Pirota i Dimitrovgrada. Ovce su obrasle vunom bele boje. a finoća oko 40 mikrona.Visina grebena iznosi oko 60 cm. Ovce su šute a ovnovi imaju rogove spiralnog oblika.3. ovca proizvode 75-80 litara mleka.Runo je otvoreno.Prinos vune kod ovaca iznosi 1. Krivovirski soj pramenke Uzgaja se u okolini Krivog Vira. Na čelu se nalaze dugački pramenovi vune koji obrazuju ćubu. Glava i noge su obrasle dlakom.0 kg. što znači C i D sortimenta. a porast završava sa 3-4 godine. Pirotska ovca je kasnostasna životinja. Vuna je bele boje. a ovnova varira u ganicama od 70-80 kg.Prinos vune se kreće od 1. Od vune pirotske ovce.Spada u krupnije sojeve.5 kg kod ovaca do 2 kg kod ovnova. Visina grebena iznosi kod ovaca 60-62 cm. Ime je dobila po selu Lipe kod Smedereva. 19 .Dužina vlakana je oko 15 cm. sastavljeno od šiljastih pramenova. Glava.3.Od 100 ovaca se dobije 110-115 jagnjadi. Masa tela odraslih ženskih grla iznosi 55-60 kg. 3.70% visine grebene. a ovnovi imaju spiralno razvijene rogove. a kod ovnova 65-67 cm. a visina 12 cm.5.. Bele palanke i Suve planine. noge i uši su obrasli dlakom crne boje. u Pirotu i okolini se izrađuju nadaleko poznati pirotski ćilimi. Masa tela odraslih ženskih grla iznosi 4855 kg.Spada u grupu srednje krupnih pramenki. krivovirska ovca je kasnostasna životinja. računajući mleko koje posisa jagnje. jer se ovaj zapat nalazi na prelazu između rude i gruborune pramenke.Finoća vunskog vlakna iznosi oko 35-40 mikrona. finoća vlakana se kreće od 40-42 mikrona. Randman odraslih grla je 4547%. po kome je i dobila ime. Plodnost se kreće u proseku oko 110%.U laktacionom periodu od 6 meseci. spada u D i E sortiment. Ovce su šute. Runo je otvoreno. 3.Lipski soj pramenke Rejon rasprostiranja ove ovce je teritorija između Smedereva. Kao i drugi sojevi pramenke. ali se gaji i na područjima Babušnice. a kod ovnova oko 2. U priplod ulazi sa 16-18 meseci. a pramenovi su šiljasti.4.3. Visina grebena je oko 64 cm.3. a dužina trupa 108. Vuna je bele boje. zavisno od stepena utovljenosti. a kod jagnjadi 50-55%.3. To je lokalni soj gruborune pramenke. a ovnova varira u ganicama od 75-85 kg.5 kg. od koga se spravlja poznati pirotski kačkavalj. jer za priplod stasava u starosti od 16-18 meseci. a ima grla sa crnim flekama i šarenom vunom. Prosečna mlečnost ovaca iznosi oko 30 kg bez mleka koje posisa jagnje. Masa tela odraslih ženskih grla iznosi 50-55 kg. Požarevca i Mladenovca.

Noge su visoke jakih kostiju.54. U toku laktacije proizvede od 60-100 litara mleka. Ovce i ovnovi su šuti. Trup je srednje dužine.Genetski potencijal cigaje nije dovoljno iskorišćen u našoj zemlji.Cigaja Rasprostranjena je u regionima naše najintenzivnije poljoprivredne proizvodnje kao što su Vojvodina.5 kg a ovnovi 2. a ovnovi 3. Cigaja je krupna rasa ovaca. što ostavlja prostora za selekcijski rad.0 kg . mada ima crnih i mrkih cigaja.Runo je poluzatvoreno do zatvoreno.Ženska grla se prvi put pripuštaju u starosti od oko 12 meseci. čvrste građe tela i snažne konstitucije. Pokrivena je crnom ili mrkom dlakom. Gustina vune je takođe nezadovoljavajuća. Tabela 4.0 kg vune.Vlakno je srednje finoće. Runo je belo.5-5. a za ovnove 80-120 kg. a ovnova 70-85 cm.Visina grebena ovaca iznosi od 60-76 cm.Leđna linija je ravna. 20 . ali dosta uske. dubok. Mlečnost je dosta dobro izražena i kreće se u granicama 80-150 litara u laktacionom periodu od 6 meseci.Visina vlakna je oko 8cm.5 kg vune. Karakteriše je dobra mlešnost. odnosno B sortimenta. sastavljeno iz cilindričnih ili levkastih pramenova. Grudi su duboke. ali relativno uzak i pravougaonog oblika. Ovce daju prosečno 2.Ovnovi imaju više a ovce manje ispupčen profil. sa oko 28-30 mikrona. mada ovnovi mogu biti i rogati. a dužina oko 10 cm. čvrstih papaka i obrasle crnom ili mrkom dlakom. Plodnost ovaca cigaja rase se kreće od 110-130%. Pomoravlje. Glava je srednje veličine.Telesna masa ovaca iznosi u proseku 60-75 kg.Ovce daju prosečno 1. Poželjne eksterijerne mere i proizvodna svojstva priplodnih grla pripadnika sojeva pramenke Osobina Visina grebena Telesna masa Plodnost Proizvodnja mleka Telesna masa jagnjadi u uzrastu od 3-4 meseca Finoća vune Količina vune Ovce 65-70 55-65 110-120 70-90 23-26 35 2-3 Ovnovi 70-75 80-110 3-4 3. Po zoološkoj klasifikaciji cigaja spada u dugorepe ovce. Mačva.6.3. ali dosta uzana.Nedostatak cigaje je slaba obraslost vunom po trbuhu i donjem delu vrata.

nogu i ušiju. sa randmanom mesa oko 55%. Ovce su obrasle belom vunom po celom telu. Dviske ulaze u priplod sa 15 meseci starosti. Plodnost solčavske ovce iznosi oko 150%. Poželjne eksterijerne mere i proizvodna svojstva priplodnih grla Osobina Visina grebena Telesna masa Plodnost Proizvodnja mleka Telesna masa jagnjadi u uzrastu od 3-4 meseca (kg) Finoća vune (µ) Količina vune(kg) Ovce 60-65 65-75 120-130 110-150 25-30 26-28 3-4 Ovnovi 75-78 100-120 4-5 3. Runo je zatvoreno ili poluzatvoreno. Poželjne eksterijerne mere i proizvodna svojstva priplodnih grla Osobina Visina grebena Telesna masa Plodnost Proizvodnja mleka Telesna masa jagnjadi u uzrastu od 3 meseca Finoća vune Količina vune Ovce 65-70 60-65 140-150 80-100 28-30 30-35 2-3 Ovnovi 70-75 80-110 3-4 21 . ova ovca proizvede 70-90 litara mleka. U Srbiji je rasprostranjena na području Mačve. dugačka. Solčavsko-jezerska ovca Ime je dobila po Solčavsko-jezerskoj dolini (Slovenija). osim glave. Masa tela ovaca je 55-60 kg. dužine oko 8 cm. Karakteristična je duga glava sa ispupčenim profilom i dugim klopavim ušima.5 kg. a kod ovnova oko 2. koje su pokrivene kratkim belim dlakama.7.5 kg. U toku laktacije koja traje 6 meseci. Visina grebena ovaca iznosi prosečno oko 67. cilindričnih ili levkastih pramenova. relativno duboka i ne tako uzana. Finoća vlakna je 30-38 mikrona (sortiment C-D). Solčavska ovca je krupna.Tabela 5. Spada u grupu dugorepih ovaca. a ovnova 70-75 cm. Dužina trupa je oko 120% visine grebena.3. Prosečna količina vune po ovci iznosi 2-2. Tabela 6. sa 1-4 vijuge na cm dužine.5-3. a ovnova 70-80 kg.

stvorena je pirotska oplemenjena ovca. izbočene očne duplje. jugoistočne i istočne Srbije.Okvir tela pirotske oplemenjene ovce znatno je veći od okvira autohtone pirotske pramenke.Prinos vune u jednogodišnjem nastrigu iznosi oko 3. Životinje ove rase imaju veliki format.Imaju široku glavu. Masa tela jagnjadi pri rođenju je 4. Ukrštanje je negativno delovalo na dubinu runa (pramen je skraćen za oko 30%) a pozitivno na oblik pramena (cilindričan).Vrat je kratak.15-4.85 kg. vrlo muskulozan.9. Tabela 7. a sa 12 meseci oko 51.Povećana je gustina i finoća vlakna (sortiment Aii-B1). Pirotska oplemenjena ovca Složenim kombinacijskim ukrštanjem tri rase ovaca (pirotske pramenke. koja se potpuno razlikuje od pirotske pramenke. pramenovi su cilindrični a runo zatvoreno. Masa tela ovaca koje su završile porast iznosi 55-60 kg. 22 .8. Plodnost ove ovce iznosi 100-130%. Visina grebena ovaca iznosi 66. Ile de France Rasa je dobila ime po pokrajini na severu Francuske. Ova ovca. merino arla i virtemberške ovce) i primenom adekvatne selekcije. sa tri meseca 25.Vuna je bele boje. Dubina runa nove populacije prosečno iznosi 7 cm. tako da je runo zatvoreno.40 kg. Poželjne eksterijerne mere i proizvodna svojstva priplodnih grla Osobina Visina grebena Telesna masa Plodnost Proizvodnja mleka Telesna masa jagnjadi u uzrastu od 3 meseca Finoća vune Količina vune Ovce 65-68 60-65 110-120 100-120 25-28 25 3-4 Ovnovi 70-75 100-120 4-5 3.Količina mleka oplemenjene populacije u laktaciji od 180 dana iznosi 80-110 kg. Trup se odlikuje velikim širinama.3 kg.3. teške su i ranostasne.75 kg. stvarana na području Stare planine (teritorija opštine Pirot ) znatno je krupnija i proizvodnija od materinske osnove i pogodna za gajenje u brdsko-planinskom regionu Stare planine.63 cm.3. Ovce i ovnovi su šuti.3.Glava i noge od lažnih kolena i skočnih zglobova do papaka su pokrivene dlakom bele boje.

uključujući i noge do skočnih zglobova. srednje dužine i širine. 23 .Randman mesa odraslih grla se kreće od 52-55%.10. Ovce ove populacije su bele boje. kao i velikom širinom leđa.Prosečan godišnji prinos vune po ovci iznosi 4-4. a ovnova 120-130 kg. a rep je visoko nasađen. sa naglašenom konformacijom trupa i izuzetnim svojstvima mesa. Životinje su ranostasne i ulaze u priplod sa 12 meseci uzrasta. Mišićna masa pomenutih delova trupa je naglašena. Fertilni estrus se javlja tokom čitave godine i od 100 ovaca se u proseku dobij 130-150 jagnjadi. na području Mačve.Jagnjad u tovu sa 90 dana uzrasta postižu telesnu masu od 30-35 kg. složenim kombinacijskim ukrštanjem predstavnika tri rase ovaca: Pirotske pramenke.Posebno su izražene širine leđa i zadnjeg dela (butovi.Grudi su široke i duboke. To su izdržljive i dugovečne životinje dobro prilagođene uslovima životne sredine.5 kg. Grudni koš je širok i dubok. bez ikakvih fleka. sa randmanom 45%. sapi). Rebra su zaobljena. Trenutno je zastupljena u okolini Beograda. a finoća 23-27 mikrona ( A/AB sortiment). noge su jake a zbog velikih širina i dubina izgledaju kratke.a grudna kost izbočena. Mis ovca se može gajiti u svim krajevima naše zemlje. Poželjne eksterijerne mere i proizvodna svojstva priplodnih grla Visina grebena Telesna masa Plodnost Proizvodnja mleka Telesna masa jagnjadi u uzrastu od 3 meseca Finoća vune Količina vune 70-75 70-80 140-170 30-35 20-25 4-5 75-80 120-130 7-8 3.Ovce su veoma plodne. Mis (Mesnata ovca Instituta za stočarstvo) Mis ovca je nova populacija nastala na Institutu za stočarstvo u Zemunu tokom perioda od 1991-2006. mesnat i kratak.Noge su srednje visine.Ovce su dobro obrasle belom vunom po celom telu. godine. Glava je fina. sa tendencijom daljeg širenja. Trbuh je lako zaobljen. Populacija MIS je mesnati tip ovaca.3. široko i pravilno postavljene. obrasle belom vunom po celom telu. a oko 7-8 kg po ovnu. Telesna masa odraslih ovaca iznosi 60-65 kg. muskulatura butova zaobljena i završava se u predelu skošnih zglobova. a jagnjadi oko 60%. Vrat je širok.Dužina vlakna je oko 8 cm. Pomoravlja i Kolubare. odnosno zadnjeg dela tela. Leđna linija je ravna. a vuna je ujednačena i ravna. Runo je zatvoreno. Odlikuje se izraženim širinama naročito u predelu sapi i butova. mada je pretežno namenjena područjima intenzivnije poljoprivrede zbog boljih uslova ishrane u kojima može da ispolji optimum svog genetskog potencijala. Tabela 8. ostvarujući dnevni prirast od 250-350 g.Noge ispod skočnih zglobova kao i uši su obrasle dlakom bele boje. prava i široka. Merinolandchaf i Ile de France. snažne konstitucije.

04 cm vijugavost 4. Randman mesa se kreće od 52-56%. Tabela 9..5 kg.11. Virtemberška ovca-Merinolandschaf Merinolandschaf je rasa smera proizvodnje meso-vuna i odlikuje se snažnom konstitucijom.10 kg mleka sa 7. visina pramena 8. bez kožnih nabora. Runo je zatvoreno . čvrstim kosturom i građom tela.01 kg. Randman trupa Mis jagnjadi u uzrastu od 3 meseca iznosi oko 59%.Grudi su duboke.5 kg. Prosečna masa tela jagnjadi pri rođenju iznosi oko 4. Mis ovce su u laktaciji koja traje oko 4 meseca dale prosečno 68.40 mikrona. Prosečna telesna masa jagnjadi pri rođenju iznosi u proseku 4. dužina vlakna 12.11 kg. Vrat im je srednje dug.98 vijuga/cm a finoća 24. dok masa podmlatka sa 12 meseci uzrasta iznosi oko 63. Prinos vune po ovci iznosi 4-4.Visina pramenova iznosi 9 -9. 24 . glava i uši pokriveni belom dlakom.07% mlečne masti.Visina grebena ovaca iznosi prosečno oko 74 cm. a ovnova 100-120 kg. tako da se masa tela ovaca kreće u proseku od 60-75 kg.26 kg. Ovce su obrasle vunom bele boje. Randman vune iznosi oko 50%. Telesna masa odraslih ženskih grla je oko 79 kg. a fertilni estrus se javlja tokom većeg dela godine. srednje širine i dubine.Od 100 ojagnjenih grla se dobije prosečno 130-160 jagnjadi. u tovu sa 90 dana 34. Životinje imaju glavu srednje dužine i širine. a trup je dugačak. Dviske ulaze u priplod sa 10-12 meseci uzrasta.5 kg. U uslovima intenzivnog tova jagnjad sa 90 dana uzrasta postižu masu tela od 25-30 kg.51 kg. Mis ovca se svrstava u red ranostasnih populacija. jedino su donji delovi nogu.Prosečna masa runa odraslih grla iznosi oko 4.12 cm. Poželjne eksterijerne mere i proizvodna svojstva priplodnih grla Osobina Visina grebena Telesna masa Plodnost Proizvodnja mleka Telesna masa jagnjadi u uzrastu od 3 meseca Finoća vune Količina vune Ovce 73-75 70-80 140-170 30-35 20-25 4-5 Ovnovi 78-82 120-130 6-8 3.3. sastavljeno iz cilindričnih pramenova.5 cm. sa 30 dana uzrasta 12. a kod ovnova 6-8 kg. sa ravnom leđnom linijom. a muških 130 kg. Muskulatura trupa je dobro razvijena.

pa se zato javlja visoka varijabilnost. U selekciji ovaca srećemo se sa kvalitativnim i kvantitativnim osobinama. selekcija ima vodeću ulogu kao metod za povećanje produktivnosti. Od 100 ovaca se u proseku dobije 120-140 jagnjadi. rogovi. Tabela 10. itd. oblik sisa i td. Poželjne eksterijerne mere i proizvodna svojstva priplodnih grla Osobina Visina grebena Telesna masa Plodnost Proizvodnja mleka Telesna masa jagnjadi u uzrastu od 3-4 meseca Finoća vune (µ) Količina vune(kg) Ovce 74-76 60-75 130-140 25-30 25-28 4-5 Ovnovi 80-85 100-120 6-8 4. mada mleko uglavnom služi za odgoj podmlatka. prirast. negenetskih faktora. izgled repa. ispoljavanje kvantitativnih osobina je pod stalnim uticajem faktora sredine.oblik ili tip runa. Da bi se izvršila analiza i vrednost kvantitativnih osobina potrebna je obimna matematičko statistička procedura. Kvalitativne osobine su neke morfološke ili fenotipske odlike. oblik vimena. heritabiliteta.. masa runa. oblik ušne školjke. okvir tela. kao što su: boja. 25 . karaktera korelativnih veza itd. ali od niza drugih. time što se po tačno definisanoj proceduri vrši kontrola proizvodnih osobina i nakon ocene priplodne vrednosti. Međutim. intenzitet selekcije i generacijski interval (slika 1). odabrane jedinke oba pola reprodukuju i daju potomstvo koje će nadmašiti prosek populacije. među kojima najveći značaj imaju selekcijski diferencijal. Sa ekonomskog stanovišta daleko je važnije nasleđivanje kvantitativnih svojstava: plodnosti. mlečnost. METODE I POSTUPCI SPROVOĐENJA PROGRAMA U procesu oplemenjivanja ovaca.Finoća vune se kreće od 24-28 mikrometara. Ulazi u priplod sa 12 meseci starosti. masa tela.Proizvodnja mleka je slaba ili srednje izražena. Rezultati u selekciji ovaca u prvom redu zavise od varijabilnsoti osobina.

CILJ PROIZVODNJE VELIČINA POPULACIJE ZDRAVLJE ŽIVOTINJA VARIJABILNOST U ZAVISNOS INTENZITET BROJ OSOBINA ZA SELEKCIJU SELEKCIJE FENOTIPSKA VARIJABILNOST TI OD SPOLJNIH FAKTORA GENETSKA VARIJABILNOST REPITABILITET SELEKCIJSKI DIFERENCIJAL HERITABILITET TAČNOST OCENE PRIPLODNE VREDNOSTI KORELACIJA IZMEĐU OSOBINA DUGOVEČNOST EFEKAT SELEKCIJE RANOSTASNOST GENERACIJSKI INTERVAL Slika 1. kako bi ih razmnožavao i dobijao bolje potomstvo.. ponekad svesno a nekad i iz ne znanja favorizovane su jedne a zapostavljane druge rase. Na tom poslu zajedno treba da rade farmeri i stručnjaci za ovu oblast.2000) 4. Često. 26 . Svaki farmer svesno ili nesvesno. kao i posebna udruženja .asocijacije farmera i druge organizacije. IZBOR RODITELJA ZA OVNOVE Ovčari su od pra istorije znali kako da biraju najbolja grla za reprodukciju i tako smo danas u prilici da vidimo preko 900 rasa ovaca širom zemaljske kugle. Polazeći od te biološke nužde.Šematski prikaz faktora koji utiču na efekat selekcije ovaca(Petrović. nauka je razvila metode koji omogućavaju veoma efikasno sprovođenje oplemenjivačkih aktivnosti. smatra se da je za poslednjih 100 godina 148 rasa ovaca izumrlo. ali pre svega ekonomskih interesa u stočarstvu. a 119 rasa ugroženo u smislu biološkog opstanka. što je rezultat čovekovog nemara. stručno ili ne stručno vrši selekciju time što zadržava najbolja grla po svom mišljenju. a važnost ovoga se ogleda i u tome što su za sprovođenje ovih aktivnosti zainteresovane vlade svih zemalja sveta. Na žalost.1. radeći taj posao farmeri i ne znaju da je to biološka neminovnost ili nužda.

a i odlikama eksterijera iz samog vrha matične populacije. 4. Ukoliko se primenjuje kontrolisano parenje biće potrebno 15 ovnovskih očeva. Izbor ovnovskih očeva Za ovnovske očeve biraće se muški priplodnjaci višestruko testirani (mleko-mesoplodnost-eksterijer-vuna).3. reproduktivnih osobina. Ovnovski otac mora imati pozitivne progene testove za sva svojstva koja su definisana odgajivačkim ciljevima.1. VO).1. t.U odgajivačko selekcijskom programu od izuzetne je važnosti pravilan izbor priplodnog ovna. kako kod veštačkog osemenjavanja. Za svaku populaciju koju čine 300 majki ovnova potrebno je minimalno 5 ovnovskih očeva (pretpostavka je da će se plansko osemenjivanje obavljati svežom i/ili zamrznutom spermom. 27 . Ukoliko se plansko parenje obavlja kao prirodni skok treba ga sprovoditi kao "parenje iz ruku". U zavisnosti od postavljenih odgajivačkih ciljeva majke ovnova moraju biti natprosečne za sva svojstva na koja se vrši selekcija.2. Cilj takvog parenja je međusobna i obostrana kompenzacija moguć ih nedostataka. proizvodnih odlika (mesa i/ili mleka) .porekla . tačnije iz njenog nukleusa.j. eksterijera . Za majke ovnova biraju se najbolje ovce. 4.1 Izbor majki ovnova Majke ovnova se biraju za stvaranje novih generacija ovnova iz matične populacije ovaca.1. tako i u prirodnom pripustu. 4. Majke ovnova biraće se na osnovu: . Za postizanje pozitivnih rezultata u odgajivačko selekcijskom radu iz matičnih populacija pojedinih rasa treba izabrati barem 300 najboljih ženskih priplodnih životinja koje će se koristiti u planskom osemenjivanju /parenju kao majke ovnova (MO). odnosno ženska grla koja su prema proizvodnim osobinama. Primena planskog parenja Izbor roditeljskih parova u planskom parenju mora biti pojedinačan. roditelji sledeće generacije ovnova moraju se birati po principima asortativnog parenja.

ima uticaj na rezultate u proizvodnji jagnjećeg mesa. Analizom ovčarske proizvodnje u svetu. će biti veći.54 300. 0. Uticaj sistema ukrštanja na telesnu masu i prirast jagnjadi Sistem ukrštanja Trorasni melezi Dvorasni melezi F1(PxW)xF** F1(PxW)* 4.4. kg Dnevni prirast 1 . a time i proizvodnja mesa. Primera radi.97 242.15 9. pri ukrštanju dve rase ovaca rezultati su slabiji nego kod ukrštanja tri rase.75 271. Primena ukrštanja Odgajivači ovaca su odavno shvatili da je ukrštanje najbrži i najefikasniji način za povećanje proizvodnje mesa.33 10. takođe. Sistem ukrštanja.1. Tabela 11 .33 *(PxW) = pirotska pramenka x virtemberg **(PxW)xF = pirotska pramenka x virtemberg x il de frans 28 . Ima slučajeva da se napredak nije pojavio ni sa mesnatim rasama.4. sigurno nećemo dobiti značajno poboljšanje željenih osobina kod potomaka. Naime.44 4.43 0. efekat heterozisa. Ovakav rezon se zasniva na naučnim saznanjima da se pri ukrštanju dve ili više populacija ovaca kod meleza prve (F1) generacije javlja heterozis efekat.52 25. što se vidi iz naredne tabele.Genetska distancaizmeđu ukrštenih rasa . kg Masa tela sa 30 dana.90 1. izvlači se zaključak da u mnogim zemljama jagnjad za klanje predstavljaju melezi u 30 .51 11.90 dana. Postoje dva osnovna faktora od kojih zavisi uspeh pri ukrštanju: . kg Masa tela sa 90 dana.33 Osobine Masa tela pri rođenju. g M 4.84 31.Sistem ukrštanja Ukoliko je genetska razlika između populacija odabranih za međusobno ukrštanje veća.91 18.38 S.E. ako ukrštamo pirotsku pramenku sa sjeničkom ovcom.68 28.70% slučajeva.

najpre. prilikom evidentiranja meleza u matičnim knjigama i evidenciji.Farmerima čije su ovce umatičene nije dozvoljeno da ukrštanje rade sami i da eksperimentišu onako kako su čul ili pročitali. odnosno degenerativnih osobina ovaca. Biološki test Za odgajivače ovaca je vrlo značajno otkrivanje letalnih i semiletalnih gena. R1. nađu u homozigotnom obliku. što je često otežano malim brojem polusestara koje su na raspolaganju. Naprimer: F1. R2. itd (pirotska pramenka x virtemberg). u matičnu populaciju mogu ulaziti melezi dobijeni samo primenom planskog i programiranog ukrštanja u okviru populacija obuhvaćenih odgajivačko selekcijskim programom. Sa stanovišta odgajivačko selekcijskog programa. jeste reprodukcija ovna sa grupom ovaca iz populacije. F2. jer oni daju daleko veći broj potomaka od ovaca. zbog same prirode ispoljavanja gena. Takođe. Takođe se koristi metod parenja sa ovcama recesivno homozigotnim za osobine čije se prisustvo želi utvrditi.1. taj postupak nije jednostavan. Jedan od njih je reprodukcija ovna sa kćerima. Najrašireniji način za otkrivanje nepoželjnih gena. 4. Utvrđivanje prisustva nepoželjnih gena se može obaviti na nekoliko načina. Naime. kada se takvi geni.2. 29 . Testiranje ovnova 4. Udeo gena dominantne rase u bilo kom sistemu ili programu ukrštanja ne sme prelaziti 75%. Ovaj metod se naziva biološki test ovna i biće zvaničan metod ovog odgajivačkog programa. za utvrđivanje nepoželjnih gena se primenjuje i metod parenja ovnova sa polusestrama po majci. gde spadaju ishrana. tokom rekombinacije. sezona i trenutno stanje ovaca na farmi. Međutim. čime se postiče homozigotnost. dolazi do njihovog ispoljavanja u vidu neke od anomalija. Da bi se pristupilo otkrivanju nepoželjnih gena treba. mora se tačno navesti koje su rase ukrtštane i kojoj generaciji ukrštanja dotično grlo pripada. To znači da oni mogu biti prisutni u određenoj populaciji ovaca a da se ne ispolje u heterozigotnom odnosu alela. Pored pomenutih. a isto tako ako se radi o ukrštanju tri ili više rasa ovaca. uslovi dršanja i nege ovaca.2. treba da se posavetuju sa iskusnim stručnjakom za ovčarstvo koji je uključen u realizaciji odgajivačkog programa. Međutim. osim nekih mlečnih rasa koje bi se zbog potrebe našeg mlečnog ovčarstva mogle planski koristiti za ukrštanje sa domaćim populacijama. obratiti pažnju na ovnove. ako je reč o dvorasnom ukrštanju. Za pouzdanost biološkog testa potrebno je po jednom ovnu pregledati najmanje 30 njegovih potomaka. Pošto uspeh pri ukrštanju pored pomenuih faktora zavisi i od činilaca spoljne sredine. većina nosilaca degenerativnih osobina su recesivni geni. Nije prihvatljivo evidentiranje matičnih grla po principu “u tipu virtemberga“ i slično.

Za svakog ovna u performans testu izračunava se odgajivačka vrednost.Ukupan prirast do 90 dana uzrasta .Osobine eksterijera grla .Telesna masa sa 30 dana . ali se mogu koristiti za procenu odgajivačke vrednosti srodnika i predaka. Individualne vrednosti budućih mladih ovnova izračunavaju se se na osnovu podataka postignutih u testu za sledeće osobine: . te njihove reprodukcijske odlike. U sledećoj fazi fazi nastavitiće se testiranje reproduktivnih osobina mladih ovnića uz dalje praćenje rasta i razvoja. Odgajivačko selekcijskim programom se predviđa da se performans test ovnova u Srbiji obavlja prema posebno izrađenom uputstvu za performans test ovnova. Performans testom se ispituje rast i razvoj odabrane muške janjadi (ovnića) do polne zrelosti.2. Ovnovi koji ne zadovolje postavljene kriterijime biiće isključeni iz priploda ili raspoređeni u nešto lošija-komercijalna stada.2.Telesna masa pri rođenju . Neophodno je i praćenje ponašanja svakog grla i ako je neko od budućih ovnova agresivan treba ga isklju čiti iz daljnjeg testiranja izuzev ako se radi o grlu čije su vrednosti osobina iznad proseka. Performans test Fenotipovi osobina telesne razvijenosti ovaca dosta variraju.4.Konzumiranje hrane i hranljivih materija po grlu i danu u tovu . 30 . Druga selekcija se vrši pri uzrastu od 60. što znači i mladih ovnova.Telesna masa sa 60 dana . a treća sa 90 dana. budućim ovnovima u stanicama za performans test.Konverzija ili utrošak hrane po kg prirasta . Posebna pažnja se posvećuje podmlatku muškog pola. kao i uslova spoljne sredine. u zavisnosti od genetskih faktora.Telesna masa sa 90 dana .Dnevni prirast do 90 dana uzrasta .Odgajivačka vrednost roditelja Osobine koje se utvrđuju na jedinkama posle klanja predstavljaju njihove fenotipove. Performans test se organizuje u testnim stanicama i na farmama . Poželjno bi bilo da se oforme testne stanice u svakom okrugu kao i jedna na državnom nivou pod nadzorom Republičkog centra za selekciju-glavne odgajivačke organizacije. Prvi odabir (selekcija) muške janjadi vrši se u prvoj nedelji odmah nakon rođenja a na osnovu spoljašnjeg izgleda (linear scoring) i podataka iz pedigrea.

000 1.883 0.8 0. Njegova primena u ovčarstvu ima opravdanje u sledećim slučajevima: .562 1.311 1.905 0. Ovaj metod se posebno primenjuje pri oceni odgajivačke vrednosti ovnova. obzirom da oni imaju značajno više potomaka. Tabela 12.428 1. ima veliki značaj u selekciji ovaca.084 1.4 0.3.kod osobina uslovljenih polom (mlečnost) .915 0.822 1.600 1.0 1.000 1.296 1.Individual .131 1. efikasnost ove metode u poređenju sa individualnom selekcijom zavisi i od heritabiliteta osobine.790 10 1.880 20 1.159 1.582 1.218 1.063 1.000 1.952 0.6 0.000 1. rezultat su nasledne osnove ne samo oca već i majke.273 1.kod osobina sa niskim heritabilitetom (reproduktivne) . pre svega ovna.2.843 0.930 40 2. Fenotipovi potomaka na osnovu kojih procenjujemo određenog roditelja.406 1.691 1.5 0.524 1. važno je uključiti veći broj potomaka.022 1. 2000) Herita. Da bi tačnost selekcije ovaca po potomcima bila veća.011 0. Pored toga.273 1.000 Selekcija po potomcima pri različitom broju jedinki 5 1.101 1.968 0.4.000 1.039 0.071 1.960 80 2.221 1.018 0.944 0.022 0.211 1.2 0.811 0.436 1.kod osobina prinosa i kvaliteta mesa .317 1.000 1.kod osobina prinosa i kvaliteta vune Podsetimo se da selekcija po potomstvu nije ništa drugo do procena odgajivačke vrednosti životinje na osnovu prosečne vrednosti fenotipa potomaka. Progeni test Procena odgajivačke vrednosti po potomcima.067 1.000 1.3 0.000 1.167 1.366 1.976 0.000 1.143 1.1 0.813 1.Relativna efikasnost procene odgajivačke vrednosti po potomcima u odnosu na individualnu selekciju (Petrović.857 0. bilitet selekcija 0.7 0.000 1.990 31 . .9 1.042 0. poznatija kao progeni test.

značajno veći od uticaja majke. postoje razlike u nekim tehničkim detaljima.5 godine.Heritabilitet individualnog merenja posmatrane osobine n . Da bi se mogla izvršiti procena odgajivačke vrednosti ovnova u testu. odabrani potomci bivaju podvrgnuti proceduri ispitivanja sopstvene produktivnosti. Petrović i sar..80 ovaca. Procedura je u globalu identična u svim zemljama jer je polazna osnova jedinstvena: proceniti očeve na bazi performansi potomaka. pri čemu su: b . ako se ovan podvrgne strožoj selekciji. Spermom jednog ovna se osemenjava 75 . U našoj zemlji ne postoji ni jedna stanica za progeni test ovnova.M) . koriste se i druge konkretne formule za procenu odgajivačke vrednosti. kako bi se od svakog oca dobilo i odgajilo do jednogodišnjeg uzrasta minimalno 30 potomaka jednog pola.Prosek populacije U zavisnosti od uslova testiranja.Broj potomaka Opšti oblik procene odgajivačke vrednosti ovaca po potomcima može se izraziti sledećom formulom: POV = b · (Pp . Činjenica je da oba roditelja podjednako utiču na formiranje naslednih osobina podmlatka. dnevnog prirasta.Prosek potomaka M . Progeni test ovnova poslednjih tridesetak godina ima istaknuto mesto u programima unapređenja ovčarstva širom sveta. 32 . U cilju ispitivanja osobina tovnosti. kao i željenog cilja. 1995). njegov selekcijski diferencijal u pogledu važnih osobina je veći. takozvanim stanicama za test i na odabranim farmama ovaca.25h² • n 1 + (n . u proseku. Ipak. koja ne sme biti ispod 2. Vodi se računa o tipu rođenja jagnjadi i vrši korekcija rezultata mase tela za blizance. interval između kontrolnih merenja itd. Progeno testiranje ovnova se obavlja u posebnim. 1969. jagnjad oba pola se kontrolišu u pogledu mase tela.1)0. kao i značaj same metode. kao što su broj jedinki u testu. konzumiranja i konverzije hrane i hranljivih materija.25 • h² u kome su: h . a izračunava se pomoću sledećeg obrasca: b= 0. Tamo gde ima dovoljno ovaca klase E (elita) postupak se može primeniti i na njima.Koeficijent višestruke regresije Pp . broj osobina koje se kontrolišu. te je i njegov uticaj na potomke. dužina perioda testa. već dugo ukazuje (Mitić. bez obzira što se na taj problem. Testiranje ovnova po potomcima se sprovodi tako što se vrši osemenjavanje odabranih ovaca I klase iste starosti. Međutim.Pouzdanost procene odgajivačke vrednosti ovaca po potomcima meri se koeficijentom regresije koji pokazuje ponovljivost testa po potomcima.

5.poređenjem kćeri ovna sa majkama . proizvodnja mleka i materinska sposobnost. Po sličnom principu stroge evidencije i nadzora. randman neoprane i oprane vune i veliki broj fizičkohemijskih osobina vune i vunenog vlakna.OČUVANJE GENETSKIH RESURSA OVACA Prema sadašnjem shvatanju očuvanje genetskih resursa ovaca značajno je iz sledećih nekoliko razloga: ekonomski. međutim akcenat treba staviti na pramenku jer je ona kako rasa najugroženija. kao i za sve osobine. koje se gaje na teritoriji Republike. počev od mase tela pri klanju. a posebno očuvanje autohtonih rasa. Prema Zakonu o stočarstvu. najmanje po 5 jagnjadi od svakog ovna u testu. u Srbiji je predviđeno očuvanje svih rasa domaćih životinja. Druga stepenica u progenom testiranju ovnova jeste ispitivanje produktivnosti osobina koje su vezane za pol. Ova kontrola se sprovodi na kćerima ovnova koji se nalaze u testu. Kada se govori o očuvanju genetskih resursa. koje populacije treba zaštititi i koji su kriterijumi za utvrđivanje i proglašavanje pojedinih rasa ugroženim i vrednim očuvanja.Ispitivanje prinosa i kvaliteta mesa se obavlja nakon kontrolnog klanja. pa do fizičko-hemijskih i tehnoloških osobina mesa.67. Zajednički interes svih je očuvanje genofonda populacija ovaca. dakle: plodnost. odnosa tkiva.poređenjem kćeri ovna sa vršnjakinjama Koji će se postupak primeniti stvar je procene selekcionera. preko randmana trupova. Ovim odgajivačkim programom se predviđa očuvanje svih populacija koje su njime obuhvaćene. 33 . ovnovi iz progeno testne stanice dobijaju definitivnu ocenu. Metod za očuvanje genetski ugroženih populacija ovaca koji predviđa ovaj program je: -Očuvanje živih jedinki -Kriokonzervacija gameta ili embriona. prati se određen broj kćeri. kulturni i istorijski. procena odgajivačke vrednosti nekog ovna na bazi rezultata dobijenih preko njegovih potomaka može se obaviti na nekoliko načina: . neminovno se nameće pitanje. Na osnovu konačne analize podataka. Prate se osobine. Rezultati testiranja ovnova po potomstvu u određenoj meri zavise od metoda koji je primenjen. linearnih mera. Pomenutim Zakonom. Generalno. Kontroliše se masa. „Ministar propisuje listu genetskih rezervi domaćih životinja kao i način očuvanja genetskih rezervi“. kako bi se i u budućnosti ostvarivali interesi iz svih upravo pomenutih razloga. a dobijeni rezultati služe za dalju analizu. čl. naučni.

a broj ovnova ne sme biti manji od 50 grla. 6. Očuvanje živih jedinki Najbolji metod za očuvanje genetski ugroženih populacija ovaca je očuvanje jedinki u živom stanju na pojedinim farmama ili gazdinstvima. 5. Formiranje banke semena U cilju očuvanja genetskih rezervi. Prema svetskom iskustvu i našim prilikama ovim programom se predviđa da broj živih ženskih jedinki jedne ugrožene populacije ne sme biti manji od 1000 grla. (čl. Radi postizanja boljih rezultata Odgajivačko selekcijski rad će biti organizovan po principu piramide sa nukleus stadima kao je to prikazano na slici 2. Za tu namenu.1.2. Odgajivačko-selekcijski rad organizovaće se i sprovoditi kako je to napred opisano. kao i korišćenja gena lokalnih populacija u odgajivačko selekcijskim programima u budućnosti. Zakona o stočarstvu) zaštite genetski ugroženih populacija ovaca. FARME OVACA OVNOVI OVCE FARME OVACA NUKLEUS MATIČNA POPULACIJA OVACA U SRBIJI Slika 2.5. potrebno je formiranje banke semena. Osnovni prikaz strukture odgajivačko selekcijskog rada na unapređenju ovčarstva u Srbiji 34 .67. a u cilju očuvanja genetske varijabilnosti unutar rasa potrebno je skladištiti najmanje 500 doza semena po jednom ovnu značajnom za pojedinu rasu ovaca u Srbiji.ORGANIZACIJA SPROVOĐENJA PROGRAMA Odgajivačko selekcijskim programom obuhvaćene su sve rase ovaca koje su od nacionalnog interesa za gajenje u Republici Srbiji.

35 .Realizaciju Odgajivačko selekcijskog programa u ovčarstvu. formalno se ovaj program usvaja i odobrava od strane resornog ministarstva na rok od 5 godina. ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE GLAVNA ODGAJIVAČKA ORGANIZACIJA REGIONALNA ODGAJIVAČKA ORGANIZACIJA OOODGAJIVA STANICE ZA TEST OSNOVNA ODGAJIVAČKA ORGANIZACIJA ODGAJIVAČI OVACA Slika 3. osiguraće više institucija koje su na različte načine uključene u ovaj proces.metodološka nadogradnja sa razvojem novih saznanja u budućnosti. a kako je to prikazano na slici 3. Međutim.TRAJANJE PROGRAMA Vremenski period korišćenja ovog programa sa aspekta nauke nije ograničen. MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE. Organizacija sprovođenja odgajivačko selekcijskog programa u Srbiji 7. s tim da je potrebna njegova naučno.

2013.000 7. 1.000 25. 2.000 35 40 25 600 SELEKCIJSKE SMOTRE KONTROLA PRODUKTIVNOSTI OVACA KONTROLA MLEČNOSTI OVACA PERFORMANS TEST OVNOVA BIOLOŠKI TEST OVNOVA PROGENI TEST OVNOVA KVALITET VUNE 36 .500 8.000 15 20 5 400 11.000 4. 2011.000 9.000 40.000 30. 1. 10. 6. GODINE 2010. 2. 30. 5.000 8.000 8. 7. 2013. 2014.000 40.500 7.500 20 25 10 450 13.500 40 35 45 45. MERE SELEKCIJE PLANIRANI MAKSIMALNI GODIŠNJI OBIM DO 2014.500 6. 2012. 2011.000 2. GODINE 2010.000 9.500 40 35 45 SELEKCIJSKE SMOTRE KONTROLA PRODUKTIVNOSTI OVACA KONTROLA MLEČNOSTI OVACA PERFORMANS TEST OVNOVA BIOLOŠKI TEST OVNOVA PROGENI TEST OVNOVA AUTOHTONE RASE OVACA RED. 3.000 35 30 40 45.500 30 35 20 550 17. 2012.000 35.000 4. 2014. BR. 4. 4.000 3.Petogodišnji program mera za sprovođenje odgajivačkog programa PLEMENITE RASE OVACA RED. 3.000 30 25 35 40.000 4. MERE SELEKCIJE PLANIRANI MAKSIMALNI GODIŠNJI OBIM DO 2014.000 25 20 30 35. BR. 6.000 6. 5.000 25 30 15 500 15.000 7.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->