INSTITUT ZA STOČARSTVO BEOGRAD-ZEMUN

GLAVNI ODGAJIVAČKI PROGRAM U OVČARSTVU I KOZARSTVU KOZARSTVO

BEOGRAD, 2010.

SADRŽAJ
UVOD…..............................................................................................................................................4 Specifičnosti i značaj kozarstva...............................................................................................4 1.1. STANJE KOZARSTVA...............................................................................................................5 1.1.1. Brojno stanje koza..........................................................................................................5 1.1.2. Rasni sastav i proizvodnost koza...................................................................................5 1.2. KONCEPT RAZVOJA KOZARSTVA………………………………………………………....6 1.2.1. Smer i intezitet proizvodnje…………………………………………………………....6 1.3. OSNOVNE SMERNICE ZA IZVOĐENJE ODGAJIVAČKOG RADA……...………………..8 1.4. MERE UNAPREĐENJA KOZARSTVA…...…………………………………………………..8 1.4.1. Odgajivački ciljevi……………………………………………………………………..8 1.4.2. Mogućnosti genetskog unapređenja…………………………………………………...8 1.5. METODE I TEHNOLOŠKI POSTUPCI U IZVOĐENJU ODGAJIVAČKOG PROGRAMA...9 1.5.1. Izgradnja centara za unapređenje koza (reprodukciono-genetski centri)….................11 1.5.2. Reprodukcija i oplemenjivanje koza……………………………………………..…..11 1.5.3. Broj koza sa osnovnim proizvodnim pokazateljima i ciljevi koje treba ostvariti……12 1.6. PRAVCI RAZVOJA I DUGOROČNE MERE……….………………………………………..12 1.7. MESTO I ULOGA DRŽAVE….……………………………………………………………....13 1.7.1. Mesto i uloga Instituta za stočarstvo………………………………………………....13 1.7.2. Izvozne mogućnosti kozarske proizvodnje…………………………………………..14 1.8. PRAVCI IMPLEMENTACIJE ODGAJIVAČKOG PROGRAMA…………………………...14 1.9. IZRADA SISTEMA SAVETODAVNE SLUŽBE…………………………………………….14 1.10. ZNAČAJ SELEKCIJE ZA RAZVOJ NAŠEG KOZARSTVA………………………………15 1.10.1. Osnovni principi primene selekcije koza na mleko i meso…………………………15 1.10.2. Način sprovođenja selekcije koza…………………………………………………..16 1.10.3. Pripreme za sprovođenje selekcije koza…………………………………………….17 1.10.4. Uticaj smera proizvodnje na ocenjivanje koza……………………………………...17 1.10.5. Ocenjivanje i razvrstavanje koza u klase……………………………………………17 1.10.6. Ocenjivanje i razvrstavanje jarčeva u klase…………………………………………18 1.10.7. Testiranje jarčeva…………………………………………………………………...19 1.10.7.1. Biološki test jarčeva ...……………………………………………………19 1.10.7.2. Performans test jarčeva…………………………………………………...20 1.10.7.3. Progeni test jarčeva u progeno-testnim stanicama………………………..21 1.10.7.4. Progeni test jarčeva na mlečne osobine…………………………………..21 1.10.7.5. Progeno testiranje jarčeva na farmama…………………………………...22 1.11. MATIČNA EVIDENCIJA U KOZARSTVU………………………………………………...23 1.11.1. Osnovni principi…………………………………………………………………….23 1.11.2. Matični list za kozu ili jarca (glavna matična knjiga)………………………………23 1.11.3. List umatičenja (prijemna knjiga)…………………………………………………..23

1.11.4. Proizvodni list za mlečnost koza……………………………………………………24 1.11.5. Registar matičnih koza……………………………………………………………...24 1.11.6. Izvod iz matične knjige (pedigre)…………………………………………………...24 1.12. ICAR-OVA PRAVILA, STANDARDI I SMERNICE ZA EVIDENTIRANJE MLEKA KOD KOZA…………………………………………………………………………………………24 1.12.1. Oganzacja evidentiranja…………………………………………………………….25 1.12.2. Identifikacija grla…………………………………………………………………...25 1.12.3. Tip koza koje će se kontrolisati……………………………………………………..25 1.12.4. Operacija evidentiranja mleka………………………………………………………25 1.12.4.1. Referentna laktacija……………………………………………………….25 1.12.4.2. Interval u evidentiranju…………………………………………………...25 1.12.4.3. Operacija evidentiranja mleka…………………………………………….25 1.12.4.4. Datum prvog evidentiranja mleka………………………………………...26 1.12.4.5. Minimalan broj evidentiranih podataka…………………………………..26 1.12.4.6. Kraj laktacije……………………………………………………………...26 1.12.5. Štampanje rezultata……………………………………………………………...….26 1.12.6. Utvrđivanje težine mleka i sadržaja masti i proteina……………………………….27 1.12.7. Metode izračunavanja………………………………………………………………27 1.12.7.1. Metoda br.1……………………………………………………………….27 1.12.7.2. Metoda br.2……………………………………………………………….27 1.13. ORGANIZACIJA IZVOĐENJA ODGAJIVAČKO-SELEKCIJSKOG PROGRAMA U KOZARSTVU SRBIJE………………………………………………………………………28 LITERATURA……………………………………………………………………………………..30 PETOGODIŠNJI PROGRAM MERA ZA SPROVOĐENJE ODGAJIVAČKOG PROGRAMA……………………………………………………………………………………….33 PRILOZI……………………………………………………………………………………………32

Najviše je bilo razvijeno u planinskim i brdskim krajevima. a imajući u vidu da su naše populacije koza male. Takođe. u velokoj meri su ostali bez sredstava za egzistenciju. U vezi s tim. ulaganja i vremena da se napisano u Programu ostvari. ali vrlo skromna u pogledu uslova gajenja i izrazito otporna. godine o zabrani gajenja koza. da štete nanete šumama zbog brsta koza nisu bile prevelike. gajenje koza je bila vrlo značajna delatnost. a koji ni dan danas nije proglašen nevažećim. Broj koza je bio veliki sa pritiskom na postojeće resurse stočne hrane. postoji interes stranaca da ulože kapital u savremenu proizvodnju kozijeg mleka koje bi se prerađivalo u kvalitetne kozije sireve za izvoz. a da je privredna obnova šuma bila sa nekvalitetnom žbunastom vegetacijom i vrlo spora. Treba omogućiti obnovu gajenja koza na ekstenzivan. uprkos ranijoj tradiciji i povoljnim prirodnim uslovima. U uslovima agrarne prenaseljenosti i privredne nerazvijenosti kozarstvo je bilo ekstenzivno. poluintenzivan. a po sastavu je slično mleku žene. Treba razvijati savremene farme u privatnom vlasništvu do kapaciteta i obima koji će obezbediti punu zaposlenost nekoliko lica i povoljne proizvodne i ekonomske efekte. Ispostavilo se kasnije. kozije mleko je vrlo kvalitetno i lako svarljivo. koza se odlikuje vrlo dobrom plodnošću. a obim proizvodnje za tržište zanemarljivo mali. Osnovni zadatak u razvoju kozarstva je povećanje broja koza i veći obim proizvodnje po grlu. bilo van njih. broj koza je minimalan. Ona se najčešće sreće kod porodica sa kućom i malim posedom zemljišta bilo u naseljima. Protekla decenija je donela zapažene promene gledišta o kozarstvu i povećano interesovanje za intenzivnije oblike gajenja na individualnim gazdinstvima. jer se kvalitetne šume štite od požara i da doprinosi dobrom održavanju prirodnih travnjaka. sa kojim je kozarsto kao grana stočarstva bilo osudjeno na likvidaciju. u asocijacijama odgajivača koza i na zadružnim farmama u tranziciji. . Proizvodnja mesa i mleka po grlu je bila niska. Odlukom tadašnje vlasti donet je Zakon 1954. Medjutim. Gajena je domaća balkanska koza malih proizvodnih sposobnosti. To ističe opravdanost sistematskog prilaza mogućnostima za razvoj kozarstva. Sa njim je praktično likvidirana domaća koza. U prošlosti. Svesni smo da je naš odgajivački rad u kozarstvu gotovo na početku. a gde je moguće i intenzivan način kod poljoprivrednika u krajevima gde je kozarstvo ranije bilo razvijeno. ima sposobnost brzog i efikasnog transformisanja hrane u mleko. u odgajivačkom radu mora ćemo i nadalje saradjivati s velikim i glavnim odgaijivačkim cemtrima u svetu. u odnosu na svoju masu koza luči 10 i više puta veću količinu mleka u laktaciji. zbog štete koju nanose šumama. Danas se smatra da je suzbijanje takve vegetacije brstom i pašom koza korisno. Gubitkom stada koza. što omogućava brzo povećanje stada I značajnu proizvodnju mesa. kako bi smo sstvarili željeni genetski napredak naših populacija koza u celini. Odgajivači koza u planinsko brdskim krajevima pretrpeli su veliku štetu. a gajenje plemenitih i oplemenjenih rasa nije bilo podsticano i skoro da nije postojalo. Specifičnosti i značaj kozarstva U poređenju sa drugim preživarima koza se izdvaja i ističe sledećim svojstvima: • • • • vrlo izražena sposobnost proizvodnje mleka.UVOD U Republici Srbiji u porastu je zainteresovanost proizvođača i drugih za gajenje koza. U periodu tranzicije i svojinske transformacije sa mnogo nezaposlene radne snage i sa ekonomskim poteškoćama vrlo je korisno za porodični budžet i gajenje malog broja koza po vlasniku. te da će trebati veliki napori. što je ubrzalo napuštanje planinskih područja.

U zapatima od 10 do 50 koza mlečnost u proseku iznosi od 250 do 400 litara mleka. Najčešće se sreću melezi sa sanskom – domaća bela sanizirana koza (srbska bela koza). 1.1. Kada je reč o broju koza postoje dosta nesigurne procene. Prosečna mlečnost svih grla je od 200 do 350 litara mleka u laktaciji. vrlo otporan na oštre pa i surove uslove sredine. izdržava duga pešačenja.. Dobre su mlečnosti i u neselekcionisanim stadima. Plodnost balkanske koze je oko 120%.0 jareta prosečno po kozi. a viših područja sa 15%. Na njihovoj proizvodnji se zasnivala egzistencija stanovništva. U toku osamdesetih godina shvatanja o štetnosti koza se menjaju. od ekstenzivnih do intenzivnih.2 % u zavisnosti od tipa i uslova ishrane i nege.2.1. srnaste. Balkanska koza – Dosta je laka.0% mlečne masti u laktaciji od 240 do 290 dana. Sve do danas ne postoji zvanični statistički popis broja i proizvodnje koza. jednobojne ili šarene. mirnijeg temperamenta i gaji se u blizini okućnice. srbska bela koza sa oko 5%. Broj koza je iznosio do 35% od broja ovaca. Tip balkanske koze nižih područja je krupniji.8 do 2. zatim kod balkanske koze nižih oblasti. Plodnost iznosi 1. a potom sa alpskom rasom. a mogu se gajiti i u poluintenzivnim i intenzivnim uslovima su: . I ako su to mali preživari izmedju njih postoje značajne biološke i proizvodne razlike. 1. već se na bazi anketa koze registruju zajedno sa ovcama.3 jareta po kozi. Melezi plemenitih rasa i domaće balkanske koze su različitih genotipova. zatim kod srbske bele koze. vrlo pokretljiv. Rasni sastav i proizvodnost koza U periodu kada je broj koza bio veliki. Ovde treba pomenuti da se čini greška kada se koze izjednačavaju sa ovcama. a njene proizvodne sposobnosti se mogu znatno unaprediti oplemenjivanjem. Prema aktuelnim podacima u Srbiji ima oko 150 000 koza svih kategorija. ekstenzivno je gajena balkanska koza sa smerom proizvodnje mleko – meso. Melezi balkanske i drugih rasa koza su zastupljeni sa oko 35%. prosečna mlečnost iznosi 250 do 350 litara mleka sa 3. Dobro su prilagođeni na umereno ekstenzivne i umereno intenzivne uslove ishrane i nege. Danas je balkanska koza nižih područja zastupljena sa oko 40%. nemačke šarene i sanske rase. rogat ili šut. nemačke šarene i sanske rase prisutna sa oko 5%. Tip balkanske koze viših područja je sitniji. a boje od bele do tamno crvene. sa telesnom masom 35 do 45 kg. srnaste.1. Telesne mase se kreću od 35 do 50 kg. godini od srane Instituta za stočarstvo.8 do 4. Laktacija traje 200 do 290 dana. Vrlo su plodni sa 1. Koze se registruju zajedno sa ovcama.0 do 4. a mlečnost 150 do 250 litara sa masnoćom mleka od 4. a najveća kod grla u tipu alpske. Mlečnost koza je vrlo neujednačena. STANJE KOZARSTVA 1. Brojno sranje koza Tridesetih godina prošlog veka koze i ovce su brojno bile vrlo zastupljene domaće životinje u brdsko – planinskim područjima. Smer proizvodnje koza je mleko i meso. Broj im se povećava. manje mlečnosti.1. Najniža je kod balkanske koze viših područja. dok su grla u tipu alpske. Anketom sprovedenom u 1980. Rase koje se koriste kao melioratori domaće balkanske koze. Koze ovog tipa su rogate sa dugom dlakom tamne boje ili su šarene. ali to nije dovelo do vidnije obnove njihovog gajenja. Beograd – Zemun utvrdjeno je da u Srbiji ima oko 33% od predratnog brojnog stanja.• koza se dobro prilagođava različitim uslovima.

jakih udova. razvijenog grudnog koša. Rase koza sa kojima je oplemenjivana. koji je do sada postojao. Boja dlake može biti različita. Kao dobar meliorator uvožena je u mnoge zemlje sveta i Sredozemlja. Gaji se u čistoj rasi.2. U novije vreme razvija se tržište kvalitetnih sireva od kozijeg mleka i raste zainteresovanost za intenzivno gajenje koza visoke mlečnosti. Plodnost je dobra. Kostret je bele boje. a potom višebojni (šareni) tip. KONCEPT RAZVOJA KOZARSTVA U svetu se povećava broj koza. Naša država raspolaže sa prostranim travnjacima na oko 30% poljoprivrednog zemljišta. prosečno od 135 do 180%. kratka.Alpska rasa. Sanska rasa. a postoje velike mogućnosti da se višestruko povećavaju. Izvozi se u više zemalja Evrope i izvan nje. a najčešće se javlja svetlo žuta (bež) boja sa crnim nogama i leđnom linijom. (Bunte Deutsce Edelzeige) Ima slične karakteristike kao i alpska i srnasta švajcarska rasa. austrisku . Kozije mleko je do danas korišćeno u svežem . Prosečna mlečnost je 700 do 800 kg. 1. Dlaka je kratka. Prosečna mlečnost ove rase je 400 do 600 kg mleka. Vodi poreklo iz Švajcarskih i Francuskih alpa. sa crnom prugom duž leđne linije. Telesna masa odraslih grla je 50-80 kg.000 t sireva godišnje. Srnasta švajcarska rasa (“švajcarska brdska rasa”). a i mesa. To se u prvom redu odnosi na kabastu stočnu hranu. Nemačka šarena. Plodnost je 180 do 200%. Takođe se može unaprediti proizvodnja stočne hrane na oranicama. U nerazvijenim zemljama to je uslovljeno porastom broja stanovnika i potrebom da se proizvodi više mleka . ima sve uslove da se zadrži i razvija i u budućnosti. tako da danas imamo italijansku. a to su u prvom redu sanska i alpska rasa koza. što stvara uslove da se uz govedarstvo i ovčarstvo razvija i kozarstvo. Smer i intenzitet proizvodnje Smer proizvodnje mleko-meso u kozarstvu.2 miliona muznih koza i proizvodnjom oko 40. 1. Dobro podnosi stajski i ekstenzivni pašnjački način gajenja pod različitim klimatskim uslovima. U razvijenim zemljama ranije je gajen ograničen broj kvalitetnih koza kao dopunska delatnost. Koža je fina i glatka a dlaka je kratka. Prosečna telesna masa sanske rase je 60 do 80 kg.2. alpska koza brzo popravlja mlečnost i telesne okvire. što treba imati u vidu pri izboru rase za oplemenjivanje domaćih koza. a služi i za ukrštanje sa drugim rasama koza. holandska i druge rase u tipu sanske koze.a i u SAD-u i Kanadi. Primer za to je Francuska sa oko 1. Naša domaća balkanska koza u ekstenzivnim usovima ishrane i nege ispoljava dobru mlečnost. Postojeći resursi stočne hrane nisu u dovoljnoj meri iskorišćeni. Poreklom je iz Švajcarske odakle je izvožena u brojne zemlje Evrope i sveta. smeđe-kestenjaste boje. dobrih dubina tela. . Značajna osobina ove rase koza je izražena otpornost i prilagođenost gajenju kako u ravničarskim tako i brdsko-planinskim predelima. Mlečnost alpske koze je visoka. gusta i sjajna. fina. Sanska rasa koza se smatra jednom od najmlečnijih.1. a u selekcionisanim zapatima 1000 kg pa i više. zatim tip sa tamnim leđima i slabinama dok su vrat i plećke svetle boje. nemačku id r. Snažna je i čvrste građe. gusta i fina. Postoji nemačka. Kao meliorator. pre svega sa autohtonim u cilju njihove melioracije. snažnog i kompaktnog trupa sa dobro razvijenim vimenom. telesne mase 40 do 80 kg. sa srednje dugim i čvrstim nogama. Srednje je veličine. ima vrlo dobru mlečnost uz poboljšanu ishranu. do 900 kg mleka u laktaciji. a plodnost 130 do 180%. Vime je srednje veličine i pravilnog oblika. francuska.

Država treba da podrži izgadnju dva centra (reprodukciono-genetski) za unapredjenje kozarstva u brdko-planinskom i ravničarskom području. Postojale su veće farme koza na zadružnim farmama. kao i tradicijom u ranijem periodu da se vlasnici stada bave proizvodnjom i preradom mleka. ali je odličan za popravku strukture i bonitet zemljišta. švajcarske. koje bi se razvijale uz podršku države u centrima za unapređenje i institutima. To su sanska. Proizvodnja mesa u prvom redu jarećeg. Preradne objekte za kozije mleko treba izgraditi uz genetske centre i istaknute farme koje bi se pored proizvodnje bavile i preradom kozijeg mleka i to kako sopstvenog tako i otkupljenog od susednih proizvođača. a rasprostranjene su u svetu. uz redovno korišćenje koncentrovanih hraniva su neophodni u ishrani visoko mlečnih koza. a mogu se hraniti i iz jasala. specifičnog je mirisa i ukusa. Proizvodnja kvalitetnih sireva od kozijeg mleka uslovljena je izgradnjom novih ili revitalizacijom postojećih objekata i novim postupcima prerade. Sa proizvodnjom mesa ide i koža. Domaća balkanska i domaća neselekcionisana sanizirana koza više brsti nego što pase i bila je korisna u proređivanju nisko rastuće makije koja je bila toliko gusta da je bila slabo prohodna. pre svega inostranog. Meso od starijih. u dužem periodu. Sa porastom standarda. škartiranih grla. Koza ima manje izraženu sposobnost za meso. Gajile bi se rase koza koje su sa dobrom sposobnošću prilagođavanja. ali je plodnija od ovaca. a na zahtev kupaca i tržišta i sireve iz drugih zemalja. Obnova i razvoj kozarstva počinju od minimalnog broja koza i zanemarljivog obima proizvodnje kozijeg mleka i mesa. Prerada kozijeg mleka u sireve obuhvatala bi proizvodnju domaćih kozijih sireva i francuskih. jareća i kozija. nemačke. izmenu rasnog sastava. Prerada kozijeg mleka u sireve koji će asortimanom i kvalitetom zadovoljiti zahteve savremenog tržišta. To je uslovljeno malim brojem koza po stadu i ukupno. Intenzivno gajenje koza može se razviti u nižim brdskim područjima. Prerada kozijeg mleka u kvalitetne sireve od posebnog je značaja. Zato je neophodna pomoć države. koja je vredna za preradu i izradu kvalitetnih proizvoda visoke tržišne cene. Poluintenzivan način gajenja koza u stadima od najmanje 150 grla biće razvijen u planinskim krajevima kod proizvođača koji će ulagati u stočnu hranu. Stajnjak od koza je niske tržišne vrednosti. objekte i svoje znanje. Sa obnovom i unapredjenjem kozarstva povećao bi se broj i ostvarila veća mlečnost po grlu i mnogo veća ukupna proizvodnja kozijeg mleka. pa je proizvodnja kvalitetnog jarećeg mesa značajnija. Mešavina trava i leguminoza i lucerkino seno zimi. a mogu se uvesti i druge rase radi ukrštanja. Razvoj savremenih farmi za intenzivno gajenje koza i proizvodnju sireva od kozijeg mleka za izvoz biće mogući uz većinsko učešće stranog kapitala. Ranija i sadašnja prerada kozijeg mleka u sireve lokalno je ograničena. odnosno Srbiji bilo je ranije razvijeno ekstenzivno kozarstvo. Koze su brstom stvarale prolaze. To potvrđuje opravdanost obnove ekstenzivnog načina gajenja koza u svrhu proizvodnje mleka i mesa u krajevima gde će ulaganja biti minimalna. Od domaćih sireva treba razviti proizvodnju belog mekog sira i polutvrdog (tvrdog) sira od kozijeg mleka. italije. stručnoj radnoj snazi i delom u novim tehnologijama. Jareće meso sa manje je loja i pečeno ima izvanredan ukus. na drugom je mestu po značajnosti.stanju ili prerađivano u sir na tradicionalan način od strane vlasnika koza. može se sušiti. ako se predhodno provere i utvrde povoljni efekti. . pa je na ceni kod potrošača koji su na njega navikli. Jedan od uslova za to je da se te površine umereno opterete sa kozama i da se tada u toku brsta i paše pokreću. od bitnog je značaja za razvoj kozarstva. Pored sireva koji će biti namenjeni za izvoz kozije mleko se u razvijenim zemljama prodaje za konzum i kao visokovredan nepasterizovan proizvod (nativan) i prerađuje u maslac i jogurt. Domaće učešće bilo bi u zemljištu. treba očekivati da se razvije domaće tržište za zakve visokovredne namernice. U našoj zemlji. alpska i srnasta. Proizvodnju domaćih sireva treba obavljati po standardnom postupku i sa zaštitom porekla. Jedan od uslova je raspoloživost oranica na kojima će se proizvoditi kvalitetna kabasta hrana. proređivale žbunasto šiblje podsticale rast višeg šumskog rastinja i štitile šume od požara. odnosno posebnih institucija. Koze mogu da pasu na kvalitetnom travnjaku.

Odgajivački ciljevi U kozarskoj proizvodnji selekcija treba biti usmerena na ona svojstva koja u određenim sistemima proizvodnje daju najveće ekonomske učinke. Prema tome možemo zaključiti da će u odgajivačkom programu težište biti na genetskom unapređivanju populacije koza za proizvodnju i kvalitet mleka. Suprotno tome.09 . Najveći broj koza držan je na ekstenzivan pašno-štalski način. Pojave degenerativnih i nasednih mana. koje su česte u koza. prvenstveno na alpini. Drugi po značenju proizvod biće kozje meso.1.4.2 Mogućnosti genetskog unapređivanja U literaturi ima relativno malo podataka o udelu naslednosti (heritabilitetu) za bitne proizvodne osobine koza.4. s minimalnim ulaganjima i srazmerno njima i niskom proizvodnosti kako mleka. kao što su veličina legla. Prilog navedenom je činjenica da su plodnost i mlečnost u pozitivnoj korelaciji. postupno se organizuje kozarska proizvodnja na savremeniji način.0. odnosno međujaridbenog razdoblja. te proizvodnja mesa. te fenotipske i genetske međuovisnosti između pojedinih svojstava. trajanje međubremenog. Još je oskudniji broj istraživanja o genetskim i fenotipskim korelacijama .3. kozijih sireva treba patentirati i zaštititi kao intelektualnu 1. njihove genetske i fenotipske varijacije.težina navedenih osobina biće 65-75 : 35-25 u korist proizvodnje mleka. sanskoj i nekim drugim. 1. tako i mesa.Tehnologiju proizvodnje domaćih svojinu. a zatim meso. U većini stada. Relativna ekonomska vrednost . U različitim organizacijskim sistemima proizvodnje osnovni proizvod biće kozje mleko. Osobine plodnosti. koze se nisu muzle ili pak u manjoj meri za potrebe vlastitog domaćinstva. posebno poremećaja u razvitku reproduktivnog sistema.Imajući u vidu trendove kozarske proizvodnje u pojedinim evropskim državama možemo sa velikom verovatnoćom zaključiti da će se u budućnosti i naša kozarska proizvodnja temeljiti na mlečnim rasama. uklanjaće se izlučivanjem takvih životinja iz dalje reprodukcije. 1. prvenstveno kao sirovina za proizvodnju različitih vrsta sira i drugih prerađevina. U tom sistemu glavni proizvodni cilj bilo je meso . glavni proizvod mleko. prvenstveno mlada jaretina.20) te će se genetsko unapređivanje populacije prvenstveno odvijati putem testiranih jarčeva. Nužno je naglasiti da se u Srbiji kozarska proizvodnja odvijala u više bitno različitih organizacijskih i tehnoloških sistema. savremeno kozarstvo karakteriše se brojnim merama unapređenja. OSNOVNE SMERNICE ZA IZVODJENJE ODGAIVAČKOG RADA Genetsko unapređenje populacija koza određeno je mnogim činiteljima od kojih su bitni: a) određivanje uzgojnih ciljeva b) organizacija i mogućnosti mjerenja određenih osobina c) poznavanje udjela nasljednosti (h2) za pojedine osobine. MERE UNAPREĐENJA KOZARSTVA Ekstenzivno gajenje većeg broja koza u prošlosti i držanje 5 do 10 koza danas odlikuju se odsustvom mera unapređenja proizvodnih postupaka.mlada jaretina.4. U novije vreme . imaju niske vrednosti heritabiliteta (0.poslednjih 15-tak godina. gdje je uz veća ulaganja na temelju plemenitih mlečnih rasa. 1. u raznim organizacijskim sistemima.

16-0. Pri tome treba istaknuti da su istraživanja sprovedena na različitim rasama i u bitno različitim uslovima proizvodnje.30-0.30 0..50-0.85 0. Iloje i Van Vlec 1978.20 0. odnosno njihovih potomaka odgajenih kod nas. b) u međunarodnom prometu priplodnih koza i jarčeva bitni su podaci za odgajivačku vrednost tih svojstava.15 0. koje se pri proceni odgajivačke vrednosti trebaju uvažavati.između pojedinih proizvodnih i fizioloških odlika.86 0. METODE I TEHNOLOŠKI POSTUPCI U IZVOĐENJU ODGAJIVAČKOG PROGRAMA U izvođenju odgajivačko selekcijskog rada cilj je da u odredjenim rasama stvorimo genetsku osnovu za pojedine osobine matičnih grla.17 0.97 0. U Srbiji do sada nije napravljen odgajivački Program u kozarstvu.70 0. Proizvodnja mesa. Veličina populacija. Tabela 1: Vrednost heritabiliteta (h2) za bitne osobine u koza (Sheep and goat prodaction 1982. koje će u povoljnim uslovima proizvodnje ostvariti optimalnu proizvodnju.60 0. jedan je od odlučujućih činilaca od kojih zavisi mogući genetski progres. Osim toga. Program će se prvenstveno temeljiti na tzv.20-0.5. Odgajivačko selekciski rad je gotovo simboličan. kovencionalnim metodama kvantitativne i kvalitativne genetike.60.91 0. koji su uticali na stanje u toj grani stočarstva.58 0. odnosno u dogledno vreme. Prema većini autora najveći je u prvoj laktaciji.70 0. Naznačeni su i bitni činioci.koje je moguće sada primenitii.09-0.79 0. U izvođenju Programa.50 Iz izloženih podataka je vidljivo da se heritabilitet proizvodnje mleka kreće u rasponu od 0. a u proseku za sve laktacije iznositi oko 0. brojnost kontrolisanog dela populacija koza određuje mogućnosti primene određenih metoda i postupaka u sprovođenju odgajivačko-selekcijskog rada. Vrednost udela naslednosti za sadržaj (%) i količinu mlečne masti i belančevina su na približno istomj nivou kao u goveda. Osobine muznosti i građa kozjeg vimena imaju visoki heritabilitet (h2). iznosimo podatke vrednosti heritabiliteta za važnije osobine koza. posebno treba obratiti pažnju na sadržaj belančevina u mleku i to radi dva bitna razloga: a) količina belančevina odlučujući je činilac proizvodnje kozjih sireva. koristiti ćemo se iskustvima i naučnim saznanjima zemalja koje već decenijama sistematski izvode odgajivačke programe. U tabeli 1. te se njihovo genetskounapređivanje u populacijama koza može relativno brzo realizovati.60-0. a novija saznanja s područja . merena telesnom masom do odbjanja ima osrednje vrednosti heritabiliteta. U izvodjenju Programa uključene su metode i tehnološki postupci. 1.16 -0. osim na količinu proizvedenog mleka i masti.50 0.) OBELEŽJE Veličina legla Uzrast kod prvog jarenja Međujaridbeni period Proizvodnja mleka u laktaciji % mlečne masti Količina mlečne masti (kg) % belančevina u mleku Vreme muže Obim vimena Dužina vimena Širina vimena Razmak između sisa Dužina sisa Obim sisa Telesna masa jaradi pri odbijanju Telesna masa jaradi u uzrastu od 7 meseci RASPON VREDNOSTI 0.50 0. S obzirom da do sada nismo imali vlastiti odgajivački program.30. Prvenstveno se svodi na registraciju proizvodnje mleka i plodnosti u manjem broju stada uvezenih plemenitih rasa koza.

.biotehnologije i citogenetike će se primeniti kada budu naučna saznanja proverena i kada će postojeći ulovi omogućiti njihovu praktičnu primenu.

– Majke jarčeva O.J. NAJBOLJI JARČEVI O.J. IZLUČENA GRLA PERFORMANS TEST INTEZITET RASTA TIP I OBLIK REPRODUKTIVNE OSOBINE NADPROSEČNI JARČEVI ODABRANI NAJBOLJI RODITELJI IZLUČENA GRLA M. ODABRANO MUŠKO POTOMSTVO BIOLOŠKI TEST TEST NA MLEČNOST I MUZNOST KONFORMACIJA TELA REPRODUKTIVNE OSOBINE NAJBOLJI JARČEVI O. – Očevi jarčeva .SHEMA SELEKCIJE MLEČNIH RASA KOZA POPULACIJA KOZA Prirodni pripust i veštačko osemenjavanje MATIČNA STADA NUKLEUS ZAPATI NEKONTROLISANA STADA Prirodni pripust i veštačko osemenjavanje POREKLO KONFORMACIJA TELA KONTROLA PROIZVODNJE MLEKA NAJBOLJE KOZE M.J.J.J.

progenog testa jarčeva. u prvom redu jarčeve. pre svega muška priplodna grla. Oni će imati i male mlekare za preradu kozijeg mleka. ishrana. udruženja odgajivača i licencirani farmeri.5. One će odgajivati mlada priplodna grla. Napredne farme koza oko genetskih centara biće drugi krug i učesnik u unapređenju kvaliteta kozarske proizvodnje. savremenom tehnikom i tehnologijom i visokom proizvodjnjom kvalitetnog mleka i mesa. ili suvlasnički odnos između asocijacije i države. U izgradnji genetskih nukleusa i visoko kvalitetnih jarčeva koristiće se intenzivna selekcija. finansiranje stručnjaka angažovanih u razvoju novih postupaka i obuci drugih odgajivača treba da ostane u nadležnosti institucija koje licencira država. Glavnim odgajivačkim programom mora biti obezbeđeno dovoljno priplodnjaka za veštačko osemenjavanje i određeni uslovi i način korišćenja priplodnjaka za veštačko osemenjavanje. Odabiranje priplodnjaka za veštačko osemenjavanje vrši se po potrebi.2. Stalan genetski napredak će se ostvariti preko matične evidencije. Kasnije. objekte. prodajom viskokovrednih priplodnih grla i drugih proizvoda biće moguća otplata kredita. Zato su neophodna genetski visokovredna stada koza u centrima iz kojih bi drugi odgajivači nabavljali i koristili priplodna grla. a najmanje jedanput godišnje. Međutim. koje će nabavljati i koristiti u reprodukciji ostali komercijalni proizvođači kozijeg mleka i grla za meso. U centrima će se unapređivati proizvodnja i konzerviranje stočne hrane. Centri će se odlikovati sa kvalitetnim stadima koza. veštačkog osemenjavanja i transfera embriona. pedigre. Visoko kvalitetni jarčevi u veštačkom osemenjavanju daju veliki broj kvalitetnog potomstva preko koga se masovno poboljšava proizvodnost i kvalitet koza. Reprodukcija i oplemenjivanje koza Proizvodne sposobnosti koza treba stalno unapređivati. opremu i osnovno stado u početku su velika i njih može najsigurnije da pribavi država. koristiće drugi proizvođači. Razvojni centri za stočarstvo u vlasništvu države u predhodnom periodu odigrali su značajnu ulogu u unapređenju ove grane poljoprivrede u više zapadnih zemalja.alpske i drugih plemenitih rasa koza. Kapitalna ulaganja u zemljište. Sa tim će se obezbediti javnost u radu i dostupnost novih tehnologija. na predlog komisije za godišnji pregled centra za reprodukciju životinja i veštačko osemenjavanje koju obrazuje ministar. Centar za reprodukciju koza i veštačko osemenjavanje može da koristi za veštačko osemenjavanje odabrane priplodne jarčeve ako ima matični list priplodnjaka. Međutim. država. Vlasnik centra može biti asocijacija odgajivača. reprodukcija i zdravstvena zaštita koza. Moguća je u principu angažovanost privatnog kapitala u izgradnji centra. kontrole mlečnosti. Obavljaće se stručna obuka drugih odgajivača koza i demonstrirati novi postupci. radom centra. embrio transfer i progeni test. Izgradnja centara za unapređenje koza (reprodukciono-genetski centri) Svrha centara je stvaranje genotipova koza koji su najpogodniji za određene uslove gajenja. . intenzivne selekcije.5. 1. da je priplodnjak upisan u glavnu matičnu evidenciju domaćih životinja i da ima dozvolu za njegovo korišćenje izdatu od strane ministra.1. Nabavku i korišćenje kvalitetnih jarčeva iz genetskih centara treba podsticati premijama i regresima. princip profita treba dopuniti sa razvojnom funkcijom centra u unapređenju kozarstva. Svaki centar raspolagao bi sa osnovnim stadom od najmanje 500 koza. a drugi u ravničarskom. a drugi intenzivan sistem gajenja koza. Prvi bi centar razvijao poluintenzivan. Jedan bi prema prirodnim resursima i načinu gajenja koza bio u brdsko-planinskom području.1. Takve genotipove. Zato je partnerstvo države neophodno. Za unapređenje kozarstva neophodna su najmanje dva genetska centra. Drugi osnovni postupak u oplemenjivanju je ukrštanje domaće koze i njenih meleza sa jarčevima sanske.

preradu i dr. Broj koza sa osnovnim proizvodnim pokazateljima i ciljevi koje treba ostvariti U obnovi kozarstva treba ostvariti obim i kvalitet proizvoda koji će biti prepoznatljivi kako na domaćem tako i na inostranom tržištu. osnovnih energetskih i proteinskih hraniva (kukuruz. sojina sačma.000 grla u poluintenzivnom gajenju. • 100. • plodnost 120%. meso). • uspostaviti zadovoljavajući zdravstveni status grla i obezbediti njihovo održavanje.5. iako smanjen i opterećen brojnim problemima i teškoćama. . Proizvodnja koza u poluintenzivnom gajenju: • telesna masa koza 45 do 65 kg.1. Broj koza: • 50. Postojeći prirodni resursi i njihovi neiskorišćeni potencijali omogućavaju višestruko povećanje broja koza i obima proizvodnje. Zato će ovde biti izložen procenjen broj koza i njihove proizvodne sposobnosti koje bi bilo nužno dostići da bi prisutnost na tržištima bila trajna i ekonomski opravdana.6. • izvršiti adaptacije postojećih i koliko je moguće izgradnju novih objekata za uzgoj koza. Proizvodnost koza u ekstenzivnom gajenju: • telesna masa koza 35 do 45 kg. a samim tim i zdravstveno bezbednih i kvalitetnih animalnih proizvoda (mleko. • povećati stepen povezanosti primarne proizvodnje sa prerađivačkom industrijom i trgovinom. a potom i kvalitetnih životinja. • obezbediti odgovarajuće funkcionisanje robnih rezervi.000 grla u ekstenzivnom gajenju. 1. • u svim ovim segmentima sve oblike proizvodnje ravnomerno tretirati. • 100. Ispunjenjem ovih uslova postojeći fond koza. mogao bi predstavljati zavidan potencijal Srbije u smislu obezbeđenja znatnog broja pre svega zdravih.000 grla u intenzivnom gajenju. • podsticajne mere države. • mlečnost 150 do 220 litara. pre svega mere kreditno monetarne politike staviti u funkciju povećanja kozarske proizvodnje. • plodnost 150% • mlečnost od 150 do 350 litara Proizvodnja koza u intenzivnom gajenju • telesna masa koza 65 do 80 kg. • plodnost 170 do 200% • mlečnost 600 do 800 litara. međutim. • odrediti standarde na osnovu kojih se utvrđuje kvalitet proizvoda uz primenu plaćanja na osnovu kvaliteta. Njihovo.3. PRAVCI RAZVOJA I DUGOROČNE MERE Da bi se poboljšalo postojeće stanje u kozarskoj proizvodnji neophodno je: • obezbediti dovoljne količine pašnjačkih površina. potpunije korišćenje uslovljeno je značajnim ulaganjima u proizvodnju. suncokretova sačma i druga hraniva). kao osnovne preduslove kontinuirane kozarske proizvodnje.

1.). objekata za preradu mleka i tekuću proizvodnju. • donošenju propisa i standarda o proizvodnji i prometu proizvoda po međunarodnim kriterijumima 1. podsticaju izvoza kozijih sireva. • obezbedjenju sredstava za intervencije u slučaju poremećaja na tržištu. • podsticanju razvoja delatnosti sa komparativnim prednostima (značajni resursi. Pri svemu tome morale bi se uvažiti sve specifičnosti kozarske proizvodnje i stepen krize u kome se ona u ovom trenutku nakazi. Šire posmatrano uloga države je u: • stvaranju povoljnog makroekonomskog miljea. • donošenju propisa o zaštiti proizvoda sa poreklom. mesa i kože počinje praktično od minimalnog broja koza. Angažovanje i podrška države su potrebni u oblasti poljoprivrede i stočarstva i šire u makroekonomskoj politici. stručne poljoprivredne službe i istraživanju u kozarstvu. Mesto i uloga Instituta za stočarstvo Institut za stočarstvo u Zemunu je kadrovski osposobljen. savetovanja i izdavanja stručnih publikacija i drugih vidova informacija o tehnološkim inovacijama (izdaje časopis Biotehnologija u stočarstvu). U oblasti poljoprivrede i kozarstva podrška države je neophodna u: • uređenju zemljišta i poboljšanju njegove plodnosti. mesa i kože. MESTO I ULOGA DRŽAVE Razvoj kozarstva u svrhu robne proizvodnje mleka.intelektualna svojina.7. to je inicijalna i razvojna uloga države neophodna. • podsticanju stručnog obrazovanja proizvođača. poseduje odgovarajuće prostorije. formiranje osnovnog stada. . značajnih prirodnih resursa i povoljnih signala o tržištu i izvorima sredstava. • zaštiti životne sredine. 1. • podsticanju proizvodnje u korišćenju genetski superiornih priplodnih grla. laboratorije i tehničku opremu i informacioni sistem i može kvalifikovano da obavlja sledeće poslove: • da organizuje bazu podataka i edukativne aktivnosti u vidu održavanja seminara. • sprovodi savetodavno-konsultativne poslove s ciljem razrade modela proizvodnje visoko vrdene hrane.7. Kako robnih proizvođača nema. • izradi studija i programa razvoja kozarstva. koji bi bio namenjen izvozu. mogućnosti izvoza i rd.Količina pomenutih proizvoda uveliko bi morala prevazići potrebe sopstvenog stanovništva i obezbediti značajan višak. • prilagodjavanju sredstava za razvoj neophodne infrastrukture (genetski centri). • obezbedjenju povoljnih kredita za objekte i opremu. • zaštiti zemljišta od zagađenja. • projektuje i realizule adaptaciju postojećih farmi. • podsticanju vlasničke transformacije.

Mađarska.Kina.8. Iran. Takvo stanje nas je zateklo bez ikakve prakse o selekcijskom radu i matičnom knjigovodstvu za koze. Japan. Austrija. • zemlje Bliskog i Srednjeg Istoka – Saudiska Arabija. • Evropska unija – Kipar. treba da se sprovede istraživanje objedinjeno na nivou Srbije. Italija. Razvojni program unapređenja koza u Srbiji ne postoji. kao neophodne zootehničke mere. Slovačka. Izrada programa marketinga kozijih sireva sušenog mesa i prerađevina od mesa. Hrvatska • istočnoevropske zemlje – Rumunija. Ukoliko se selekcija. Izrada programa i projekata revitalizacije postojećih farmi i novih reprodukcionogenetskih centara Identifikacija vlasnika. projektovanje i izgradnja privatnih farmi koza. • zemlje u razvoju – afričke temlje.Bosna i Hercegovina. Neka od ovih gazdinstava proizvode i prodaju priplodni materijal pa stiču pravo na određene benificije. dok organizaciona šema funkcionisanja još nije potpuno precizirana. Selekcijski rad se. Švajcarska i sl. Grčka.1. niti je na tom nivou razmatrano pitanje selekcije koza i vođenje matičnih knjiga. Nemačka. Češka. Izvozne mogućnosti kozarske proizvodnje Najznačajnija ciljna tržišta za izvoz poljoprivrdenno prehrambenih proizvoda iz kozarske proizvodnje mogu se sistematizovati sledećim redosledom: • zemlje predhodne Jugoslavije . Irak. Obezbeđenje povoljnih kredita za izgradnju privatnih farmi. a u Republici i okruzima su tom pitanju različito prilazili. prerade i prometa proizvoda kozarstva. Bugarska. jer. uspešno poslužile unapređenju proizvodnje koza. Povezivanje proizvođača. što se radi o malom broju životinja u odnosu na ostale vrste stoke. 1. PRAVCI IMPLEMENTACIJE ODGAJIVAČKOG PROGRAMA • • • • • • • Prezentacija i promocija glavnog odgajivačkog programa potencijalnim proizvođačima. Zato je nivo primenjene selekcije uglavnom nedovoljno definisan. Zato se stalno oseća velika . njihova različitost će dovoditi do zabuna i teškoća razne prirode. • zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza – Rusija. Ukrajina. • ostale zemlje OECD-a . Ovo utoliko pre. Zato je neophodno detaljno sagledavanje i donošenje osnovnih principa i parametara na kojima treba da se zasniva i sprovodi uzgojno selekcijski rad i matično knjigovodstvo za koze. Izrada programa formiranja osnovnih stada koza sa sopstvenom proizvodnjom i uvozom grla. ne bude usaglasilo na nivou Srbije. Makedonija. za razliku od ostalih vrsta domaćih životinja. većinom. niti uzgojno – selekcijski rad.9. Odgovarjuće selekcijske službe ili organizacije koje su se prihvatile toga posla. a posebno ocenjivanje životinja i vođenje matičnih knjiga. nisu dovoljno osposobljene da ga uspešno sprovedu. Jordan. Poljska. kod nas za koze nikad nije postojala organizovana selekcijska služba. Belorusija. Poslednjih godina počelo je ubrzano zasnivanje kozarske proizvodnje u individualnim gazdinstvima.7. IZRADA SISTEMA SAVETODAVNE SLUŽBE U KOZARSTVU Da bi selekcija koza i vođenje matičnih knjiga. organima vlasti. Slovenija. Republika Srpska. Kazahstan i dr. Izrael. kao ni vođenje matičnog knjigovodstva. 1.2. a još manje uhodana ili ozvaničena. kreditorima i drugim zainteresovanima. kreditora i iztvoznika u cilju unapređenja proizvodnje. izvodi prema nahođenju pojedinih stručnjaka za ovčarstvo. pa ga izvode neplanski i parcijalno ili nikako.

Ovo se predlaže upravo zato da bi se. kao i otkrivaje nepoznatih zakonomernosti značajnih za dalji rad na unapređenju ove proizvodnje. Upravo zato mora se što pre početi sa širom primenom selekcije. to bi usmeravanje selekcije koza išlo jednom od ova dva pravca. zavisno od njihovog daljeg usmeravanja. o vođenju selekcije i matičnog knjigovodstva u okviru predloženih rasnih grupa. u slučaju slabomlečnih rasa. čiji je proces na stvaranju novih tipova ili populacija u toku. misli na jareće meso.10. Obzirom da je za našu privredu značajna proizvodnja mleka i mesa. domaće oplemenjene koze. Bez obzira da li se radi o određenim rasama ili o nedefinisanim rasnim tipovima koza. Međutim. Zbog nedovoljnog fenotipskog i genotipskog poznavanja naših koza. kod koza se postiže preko dva puta ( pa i više ) veći . Pod uslovima istog heritabiliteta i utvrđenog inteziteta selekcije kao kod goveda. Otuda se predlaže mogućnost da se. postale su mnoge. postoji mogućnost selekcije u okviru čistih rasa. Zbog takvog rasnog stanja moraće da se. pod uslovima dobre ishrane. Srećna okolnost je da su mlečnost i plodnost u pozitivnoj korelaciji ( h2 = 0. pri selekcijskom radu u narednom periodu. Ovaj predlog. a ukoliko se želi da stado dobije nov kvalitet. Budući da se za povećanje proizvodnje mesa. Smatramo da će primena selekcijskog rada u kozarstvu znatno omogućiti. diferencirane. Osnovni principi primene selekcije koza na mleko i meso Zasnivajući povećanje mlečnosti i plodnosti koza na selekciji.4 ). pretpostavljamo da ni predloženi parametri za ocenjivanje nisu potpuno pogođeni. a posebno za vrstu stoke kod koje ranije nisu primenjivane nikakve zootehničke mere niti postoji ustaljeno iskustvo. Budući da je ovo naš prvi pokušaj uvođenja selekcijskog rada u naše kozarstvo. mora da bude osnovna mera koju. a uz to često i regionirane. tipova ili rasa. Mnogi smatraju da je značaj selekcije na mlečnost efikasniji nego primena određenih genetskih metoda ( ukrštanja ). kod naših koza nije jasno utvrđen rasni sastav. 1. Takvo stanje ne može biti garancija ostvarenju bilo kakvih razvojnih programa u oblasti kozarstva na širem planu. prvenstveno.1. pre svih ostalih treba sistematski sprovoditi. Zbog toga se pravila selekcijskog rada u okviru čiste rase mogu lako primenjivati. Selekcija uopšte. odnosno vrši ukrštanje i primenjuje selekcija potomaka. kakve su pretežno naše. što je nepravilno. selekcija na mlečnost ima vrlo visoko mesto. Genetski momenat u proizvodnji mleka koza je posebno značajan. Sadašnje procene o rasnoj pripadnosti su prilično orjentacione. manje ili više. vrlo mlečne koze u svetu. uticajem na mlečnost ukrštanjem i selekcijom. pored neznatnog broja čistih rasa ( uglavnom inostranih ). već i rasno izdvajanje i usmeravanje. transformisaće se u visoku proizvodnju mleka. zatim razni melezi.10. to se kao mogućnost povećanja te vrste mesa nameće popravljanje plodnosti. ima za cilj da u tom pravcu usmeri izgradnju rasnog sastava naših koza. došlo do čistih populacija. a posebno u slučaju primene visokog indeksa selekcije. primenom selekcije u okviru navedenih rasnih grupa. pa se utoliko sigurnije i brže može ostvariti uspeh selekcije koza na kombinvani smer proizvodnje. Nažalost. a takođe i odabrane balkanske koze nižih područja. onda se uvodi rasa. i to ili pojedinačno ( mleko ili meso ) ili u oba pravca istovremeno ( mleko – meso ). Genetski potencijal za mlečnost koza. ne samo povećanje proizvodnje i pravilno usmeravanje gajenja koza. treba ga stalno dograđivati i usklađivati sa našim novim saznanjima i promenama do kojih se bude došlo u rasnom pogledu. prave manji ili veći ustupci kada se radi o uslovima koje treba da ispuni čista rasa. 1. ZNAČAJ SELEKCIJE ZA RAZVOJ NAŠEG KOZARSTVA Kod svih naših vrsta domaćih životinja rase su. matiče i za sad rasno nedefinisane. Takođe će poslužiti i da se sagleda mogućnost za njihovo genetsko i proizvodno popravljanje.opterećenost poistovećivanjem koza sa ovcama.

nema izrazito mesnate rase koza. u drugim proizvodnja mesa. Ovakva parenja raznih meleza su vrlo složena i treba ih pažljivo izvoditi. manje ili više nekontrolisanog. posle nekoliko generacija. Selekcijom mogu da se izbace rasno nečista grla. od kojih svaka unosi značajan udeo ( stvaranje „sintetičkih linija“ ). ali ne i izrazita mesnatost. ali se potpuni cilj postiže ako se procena priplodnih grla vrši istovremeno i po fenotipu i po genotipu. Kontrola proizvodnih sposobnosti i metode za procenu priplodne vrednosti koza moraju biti u skladu sa međunarodno priznatim postupcima i metodama. a u trećim mleka i mesa zajedno. jednoj od prvobitnih rasa. to je neophodno da se prate mnogi proizvodni pokazatelji značajni za svako navedeno proizvodno usmeravanje i izvrši procena priplodne vrednosti. već su osobine obe rase nepravilno zastupljene. Za uspešnu selekciju treba znati cilj koji se očekuje i tip rase kom pripada životinja. odnosno visoka plodnost. Na veći genetski efekat utiče heterozis. . Da ne bi došlo do prenošenja nedostataka. provenijenci. odnosno proizvodnju mesa. ostvaren prilikom ukrštanja. linija. a pri vrlo strogoj selekciji traženog potomstva. Odgovarajuća provera proizvodnih sposobnosti. u nekim uslovima proizvodnje. ali ima i uspešnih slučajeva. Selekcija je naročito korisna ako se umešno odabiraju mužjaci. što neće uvek biti moguće u slučaju našeg kozarstva. Pri selekciji treba imati u vidu plodnost majke. Međutim. kao i činjenica da u svim tim slučajevima uslovi pod kojima se gaje koze mogu biti intezivni ili ekstezivni. pretežno. povećavajući tako proizvodnu vrednost stada. a vrednost zavisi od pravilnog izbora rase. Kontrola proizvodnih sposobnosti i procena priplodne vrednosti koza vrši se na način i metodama koje su određene glavnim odgajivačkim programom. gde postoji veliko šarenilo meleza. Selekcija na plodnost. Rezultati procenjene priplodne vrednosti koza koriste se za razvrstavanje kvalitetnih priplodnih koza u klase. Zato su u ovakvim slučajevima neuspesi brojniji nego uspesi. Testiranje proizvodnih sposobnosti koza vrši testna stanica u skladu sa glavnim odgajivačkim programom. je takođe mera koja može da omogući povećanje ove osobine. jedan od dva tipa nadvladati drugi i stado se vratiti. Budući da ti melezi. važna visoka proizvodnja mleka. na način kojim se obezbeđuje međunarodna merljivost dobijenih rezultata. Selekcija na plodnost koza je izvodljivija nego ovaca. O kontroli proizvodnih sposobnosti i drugih osobina koza odgajivačka organizacija i organizacija sa posebnim ovlašćenjima vode zbirku podataka. 1. jer je češće bližnjenje. Selekcija na bližnjenje može da se sprovodi prema podacima jednog ili više jarenja. tačnosti i usmeravanja. vrlo teško. pa ni potomci toga ukrštanja nisu međusobno slični. inače. treba odabrati samo one životinje koje prenose poznate osobine rase. međusobnog parenja.genetski godišnji uspeh zbog nižeg genetskog intervala ( veći broj ženskih potomaka i manji broj osobina za selekciju). Sastoji se u izboru najboljih životinja oba pola. Svaka rasa ima svoj standard koji je znak tipa životinje.2. Procenjivanje vrednosti životinja može da bude fenotipsko.10. Zato se može očekivati da će. sigurno. to je teško dobiti i očuvati ujednačenu i harmoničnu mešavinu.07 ). pa može da se kroz ukrštanje postigne povećanje mlečnosti i plodnosti koza. Budući da je. ukoliko je rasa jasno definisana. Selekcija se sastoji u izboru priplodnjaka sposobnih da prenesu osobine rase i da ih razviju do maksimuma. Stvaranje „sintetičkih linija“ je. Obzirom na nisku naslednost ( h2 = 0. dolaziće do njihovog. nisu ujednačeni i harmonični. To naročito dolazi do izražaja ako su dobro odabrane 3 ili više rasa. procena priplodne vrednosti i razvrstavanje u klase mora biti sprovedeno i prilikom uvođenja novih rasa. koji se ocenjuju prema plodnosti majke i kćeri. hibrida i uveženih kvalitetnih priplodnih koza u glavni odgajivački program postojećih rasa. U našim uslovima. selekcija na plodnost bi bila dugotrajnija. Način sprovođenja selekcije koza Primena i smišljeno vođenje selekcije omogućava popravljanje proizvodnje stada.

Za ocenu proizvodnje mleka. dobra povezanost. Pri izboru mladih koza. telesna masa. neće se prikupljati podaci. kao i telesnoj masi pri rođenju. Pod ocenom vimena se podrazumeva: dobra razvijenost vimena i izjednačenost obe polovine. (u smeru proizvodnje mesa nije značajna proizvodnja mleka). Pri ocenjivanju i klasiranju koza uzima se u obzir: poreklo grla. 1. Sadržaj proteina je posebno značajan za preradu mleka u sir ( smatra se da sadržaj mleka u koza utiče 4 puta više na sir nego sadržaj mlečne masti ). obradi za 1/3 stada i u slučaju kad se utvrđuje sadržaj proteina ). Zato se. Podmladak se ne klasira. 1. i to ocenama od 1 – 4. Ocenjivanje koza se vrši najmanje dva puta u toku života. a drugi put sa navršene 3 godine.3. ali se. potrebne su dobro obavljene pripreme. Samo ako se poseduje takav materijal moguće je da se selekcija pravilno sprovede i ostvare očekivani rezultati. Zbog neraščišćenog rasnog sastava u našem kozarstvu. koje se sastoje u trajnom prikupljaju niza podataka na osnovu kojih se vrši ocenjivanje i klasiranje životinja. I. još uvek ne bi bilo realno da se taj momenat uzima u obzir i prave posebni prilazi za svaki smer. s tim što su predlozi navedeni za prikupljanje podataka. Pripreme za sprovođenje selekcije koza Da bi selekcija koza mogla da se uspešno sprovodi. predlaže univerzalni način izbora podataka. Uticaj smera proizvodnje na ocenjivanje koza Uticaj smera proizvodnje nameće određene prilaze ocenjivanju koza. već se vrši odabiranje prema naslednim manama. količina mleka. ocenjivanje i razvrstavanje u klase. plodnost. . onda i sa 90 dana. sadržaj proteina u mleku majke ne sme da bude ispod 28– 30 g na 1 litar mleka. oblik i veličina sisa. sa 30 dana i pri odlučivanju.1.10.10. a ukoliko je odlučivanje ranije.10. Prirodni podmladak se razvrstava u I. niti će se vršiti ocenjivanje te osobine.5. sadržaja proteina i mlečne masti služe podaci iz redovne kontrole mlečnosti po laktacijama. ocenjivanja i klasiranja koza. i to prvi put sa 7 – 12 meseci. Na osnovu rezultata dobijenih ocenjivanjem koze se svrstavaju u sledeće klase: E. Za osobinu koja u jednom smeru proizvodnje koza nije značajna. Ocenjivanje vimena se vrši između 4 i 5 meseci po jarenju. za sad. a ove ocene se uključuju u ocenu za „tip“. II i III. Ia. ustljena domaća oplemenjena koza ( sanizirana domaća koza ). ocena trupa ( uključu-jući ocenu vimena ). Ocenjivanje i razvrstavanje koza u klase Ocenjuju se visokoproizvodne uvezene rase ( značajne za rad na genetskom popravljanju naših koza). melezi sa visokoproizvodnim rasama koza i odabrane balkanske koze nižih područja. II i III klasu. obično.4. tako podešeni da mogu da posluže za sve smerove. sadržaj proteina u mleku ( obavezno za sve koze kao najznačajniji sastojak za randman sira ) i mlečne masti ( što nije obavezno ako se utvrđuje sadržaj proteina.

Polazi se od toga da će to biti put ka iznalaženju proizvodnih životinja za koje će ovo biti jedina mogućnost da se počne s rasnim diferenciranjem na širem nivou.5 l. a ocenjuju se prema: proceni tipa ( od 5 do 1 ).Za ocenjivanje i razvrstavanje koza u klase uzimaju se sledeći normativi: Rasna pripadnost Visokoproizvodne rase Tip ( poena ) Telesna masa ( kg ) Količina mleka ( kg ) Količina proteina ( g / kg ) Količina mlečne masti ( g / kg ) Plodnost ( % ) Poreklo za generaciju ( poena ) Tip ( poena ) Telesna masa ( kg ) Količina mleka ( kg ) Količina proteina ( g / kg ) Količina mlečne masti ( g / kg ) Plodnost ( % ) Poreklo za generaciju ( poena ) Balkanska selekcionisana koza Tip ( poena ) Telesna masa ( kg ) Količina mleka ( kg ) Količina proteina ( g / kg ) Količina mlečne masti ( g / kg ) Plodnost ( % ) Poreklo za generaciju ( poena ) 3 40 400 30 35 180 2 2 35 350 30 36 180 2 1 35 300 30 37 150 1 5 55 800 29 34 220 2 4 50 650 30 35 200 2 4 55 700 29 35 200 2 3 45 550 30 36 190 2 3 50 600 29 36 180 1 2 45 500 30 37 180 1 3 45 500 29 37 170 1 40 400 30 38 170 Ia Klase I II III Oplemenjene domaće koze i ustaljeni melezi Balkansku selekcionisanu kozu će biti teško identifikovati u odnosu na manje ustaljene meleze. Danas. a i u dužem periodu. Koze se razvrstavaju u klasu E ako. ustaljenosti proizvodnje i izrazitog prevazilaženja normativa za klasu Ia. u umereno intezivnom gajenju 2. orjentacija mnogih gazdinstava će biti i na ovu kozu. II i III. Pri odabiranju koza u stadima visoke mlečnosti treba za intezivni tip gajenja odabrati one koze u kojih je dnevni maksimum proizvodnje mleka u toku godine bio 3. telesnoj masi i poreklu.2 %.10. pored zadovoljenih svih ocena za Ia klasu. Ia.75 l. .6. Kod koza sa proizvodnjom mleka većom od prosečne u prve dve laktacije prosečna masnoća mleka može da bude manja za 0. predstavljaju „idealan“ tip koze odgovarajuće rasne pripadnosti. Ocenjivanje i razvrstavanje jarčeva u klase Jarčevi za priplod se razvrstavaju u klase: E. a u ekstezivnom gajenju 2 l. 1. I.

2. sadržaj proteina u mleku majke ne sme da bude ispod 30 – 34 g na 1 litar mleka ( što je za priplodnjake posebno važno ). Po svakom jarcu potrebno je imati informacije o 80 slučajno odabrane jaradi. Ia i I kad dostignu 3 godine i ako su pokazali izvanredne rezultate u prenošenju mlečnosti i plodnosti.1. Grla mlađa od 3 godine ( ali ne mlađa od 1. Zbog bojazni da je pojava šutosti oba roditelja povezana sa prenošenjem jalovosti preko muških potomaka ( 20 % ). odnosno jarad treba u ranoj fazi života izlučiti iz odgoja.6.10. a ne prenose nikakve nasledne mane. Osobine koje se prate su: masa jaradi.Kod razvrstavanja u klase jarčevi treba da ispune sledeće minimalne uslove: Rasna pripadnost Visokoproizvodne rase Tip ( poena ) Telesna masa ( kg ) Podaci o poreklu ( poena ) Tip ( poena ) Telesna masa ( kg ) Podaci o poreklu ( poena ) Tip ( poena ) Telesna masa ( kg ) Podaci o poreklu ( poena ) 5 90 3 4 85 3 3 75 2 4 85 2 3 80 2 2 70 2 3 80 2 2 75 2 2 70 1 2 75 1 1 70 1 1 65 1 70 1 65 E Klase Ia I II III Oplemenjena domaća i ustaljeni melezi Balkanski selekcionisani jarčevi Jarčevi se svrstavaju u klase E. Pri izboru mladog mužjaka. Testiranje jarčeva.75 l. Testiranje jarčeva Najbolji i nasigurniji način procenjivanja priplodne vrednosti je testiranje priplodnih muških grla. 1.5 godine ) mogu da budu razvrstana i u I klasu. Pregled jaradi obavlja se najkasnije do 30 dana posle rođenja. Jarčevi koji nisu ispitani na potomstvo ne mogu se svrstati u klasu E. odnosno njihova kategorizacija prema proizvodnji njihovih kćeri. Pri odabiranju jarčeva za stada visoke mlečnosti.10. je od velike koristi u selekciji.5 l. 1. Pojava degenerativnih mana ima veliki negativni učinak jer vrlo često dolazi do uginuća jareta. za intezivne uslove gajenja treba odabrati jarčeve kod čijih je majki dnevni maksimum mleka u toku godine bio 4. pod uslovom da se testiranje sprovodi kompletno i da se uzimaju svi elementi koji doprinose najrentabilnijem gajenju. Pojava teških jarenja kod koza uzrokuje česta oštećenja reproduktivnog trakta majke i može dovesti do uginuća i koze i jareta. to muški priplodni podmladak mora da bude rogat ili da ima jednog rogatog roditelja. za ekstenzivne 3 l.6. procena . Biološki test jarčeva Biološkim testom jarčeva ocenjuje se priplodna vrednost jarčeva za osobine degenerativnih mana i prenošenja nasledne osnove za pojavu teških jarenja kod koza. za umereno intezivne 3.

U testnim stanicama svi jarčevi drže se u približno istim uslovima te je moguće tačnije meriti veći broj osobina. komisija vrednuje pri odabiru jaraca na kraju testa u uzrastu od 210 dana. odgajivačkim vrednostima roditelja. pa je potrebno da se ukaže na pojedinost svake. intenzitetu prirasta u periodima testa. Performans test organizuje se u testnim stanicama i na farmama. treći sledi u uzrastu od 5 meseci i četvrti u starosti od 210 dana (7 meseci). 1 poen. sadržaj belančevina i masti u mleku. ali se razlike u proizvodnim uslovima odražavaju na tačnost ocene praćenih osobina. Performans test jarčeva Svrha performans testa je da se prati rast i razvitak odabrane mlade muške jaradi do polne zrelosti. • teška (sa intervencijom veterinara). 4 poena. ali je postupak testiranja skuplji. Istovremeno se registruju blizanci (muški. 2.3. tip i oblik. Registruju se komplikacije pri jarenju. vitalno. Ostale osobine elemente nezavisne selekcije. Na osnovu podataka o odgajivačkoj vrednosti za sopstveni prirast. Vrednovanje pojedinih jarčeva u performans testu temelji se na sledećim osobinama: 1. Ocena jaradi vrši se po šemi: • jare sa urođenim manama • slabo razvijeno i avitalno • normalno razvijeno i vitalno • normalno razvijeno. Jarad se svrstava u kategorije: • laka (bez intevencije). odnosno traži veća ulaganja finansijskih sredstava. vitalnost. Testiranje se sprovodi na farmama i u progeno – testnoj stanici.5 do 3 meseca. Jarčevi koji ne zadovoljavaju zadate kriterijume biće isključeni iz priploda. 4. Ove dve mogućnosti se međusobno razlikuju. Za svakog jarca iz performans testa izračunava se odgajivačka vrednost za pojedinu osobinu te zbirna odgajivačka vrednost u koju će biti uključen intenzitet prirasta jarca te odgajivačke vrednosti roditelja za proizvodnju mleka. 5 poena. 2 poena. ženski i različitog pola). 3.opšteg izgleda. u tipu Ocene jarenja: • normalno • otežano • teško 3 poena. 2 poena. U farmskim uslovima testiranje je jevtinije. 1. te reproduktivne odlike mladih jarčeva. reproduktivnim odlikama i 5. Prvi odabir priplodne jaradi vrši se odmah nakon rođenja.6. Od ukupnog broja jarčeva sa završenim performans testom 30-40% odabira se za dali priplod (prirodni pripust i veštačko osemenjavanje). . razvijenosti pojedinih delova tela. prisustvo degenerativnih mana i drugih osobina vezanih za konformaciju i proizvodni tip.10. 3 poena. Registruje se broj mrtvorođene jaradi kao i smrtnost u prvih mesec dana. oceni tipa. I jedan i drugi sistem testiranja mladih jarčeva ima prednosti i nedostatke. te na osnovu odgajivačke vrednosti roditelja za bitna svojstva odabiraju se mladi jarčevi za dalje gajenje. sledeći u uzrastu od 2.

Njeno postojanje jedino može da omogući značajna pomoć sa strane. njihovom gajenju. Međutim. na srpskom nivou.6. obavi prema rezultatima mlečnosti njihovih kćeri za prvih 100 dana laktacije.34 za topli randman h2 = 0. Progeni test jarčeva u progeno – testnoj stanici Testiranje u progeno – testnoj stanici se sastoji u prikupljanju na isto mesto i držanju pod potpuno istim uslovima kćeri jarčeva koji se testiraju. prva laktacija je uvek znatno niža nego kasnije laktacije. . neophodnih za vršenje progenog testa. sadržaj proteina. kao i odgoj prikupljenog podmlatka.odstupanje ispitivane grupe od grupe sa kojom se upoređuje za prosečni dnevni prirast h2 = 0. oblika i vimena i mase tela. zasnivanje i održavanje progeno – testne stanice je vrlo skupo. dubina grudi. Progeni test jarčeva na mlečne osobine Progeni test na mlečne osobine bazira se na podacima o utvrđenoj laktacijskoj pro-izvodnji kćeri jarčeva u testu. troškovi održavanja i rada testne – stanice su vrlo visoki.4 Postupak: OV = 2 X [ (y – A) x b ] / W . sadržaj i količina mlečne masti. kojoj u budućem razvoju našeg kozarstva treba posvetiti posebnu pažnju. ali to ne sme da bude razlog da se za dalji razvoj kozarstva ne odaberu druge prigodne metode. jer omogućava maksimalan broj potomaka za utvrđivanje porasta i proizvodnje kćeri za sve jarčeve. pa ne uspeva da omogući uspostavljanje finansijske ravnoteže.10.4. Za test se koriste podaci dobijeni tokom prve laktacije. Rangiranje jarčeva se. Najrealnije je da to bude progeno – testna stanica jarčeva za selekciju domaće bele ustaljene oplemenjene koze ( sanizirane domaće koze ). parenju. 1. obim grudi.6. Testiranje je vrlo povoljno. Na kraju se utvrđuje relativna priplodna vrednost jarca. Za sada nemamo bitnih uslova za zasnivanje i pravilan rad progeno – testne stanice za jarčeve. jer nemamo gazdinstava sa selekcionisanim stadima koza.evidentira se količina namuženog mleka.procenu tipskih karakteristika koje se zasnivaju na praćenju osnovnih eksterijernih mera ( visina grebena. protok mleka i indeks vimena. Uz to. širina karlice ) kao i oceni tipa. bila bi dovoljna samo jedna progeno – testna stanica. dužina trupa. Međutim. a potom pri zalučivanju. Obzirom na mali broj koza u zemlji. pa za duži period nema izgleda da će se ostvariti. niti imamo.10.1.4 za udeo mišića u trorebarnom isečku h2 = 0. jarenju i kompletnoj kontroli prve laktacije. Kćeri jarčeva testiraju se na: . potom.5. program o usmeravanju razvoja kozarstva da bi se postavio pravi cilj progeno – testnoj stanici. Za izračunavanje opemenjivačke (odgajivačke) OV i relativne oplemenjivačke ROV vrednosti koriste se sledeće osobine: • prosečni dnevni prirast • topli randman • udeo mišića u trorebarnom isečku OV = DP x h2 DP . Jarčevi moraju imati podatke o laktacijskoj proizvodnji najmanje 20 kćeri.

mlečne masti i procenat mlečne masti) računa se: OVb = 2 x (Gj +Sjk) 1.relativni značaj za udeo mišića u isečku = 0. umanjujući uticaj sredine raznolikošću situacija.25 OV jarčeva za pojedine osobine (količina mleka.25 x h2 ] W = (n1 x n2 ) / (n1 + n2 ) n1 = broj sinova ispitivanog jarca n2 = broj vršnjaka ROV = [ (OV + prosečna vrednost vršnjaka) / prosečna vrednost vršnjaka ] x 100 Uravnotežena ROV = W1 ROV1 + W2 ROV2 + W3 ROV3 ROV1 .10.osobina Fi . Ovde je potrebno mnogo truda osoblja zaduženog da uzima i prikuplja podatke ( o količini mleka. Progeno testiranje jarčeva na farmama Testiranje na farmama se sastoji u praćenju života i proizvodnje velikog broja kćeri raspoređenih u brojnim gazdinstvima. Smatra se da je neophodno da budu obuhvaćene najmanje 3 organizacije koje gaje ove kćeri.slučajni uticaj jarca j po grupi i eijkl .y . količini i udelu proteina i masti u mleku.relativna OV za dnevni prirast ROV2 .35 W3 .fiksni uticaj stada x godine x sezone Gj .relativni značaj za dnevni prirast = 0.25 x h2 W / 1 + [ (W – 1) x 0. Ovaj tip testiranja u kozarstvu je mnogo teži nego u govedarstvu. zbog nedostatka sredstava.tačnost procene . Mada bi bila korisna primena ovog tipa testiranja. dok je u kozarstvu samo na individualnim gazdinstvima. verovatno da.dnevni prirast vršnjaka x broj sinova b .fiksni uticaj genetske grupe i Sjk .relativna OV za udeo mišića u isečku W1 . .dnevni prirast sinova x broj sinova A .neprotumačeni utcaji Vrednost a = (4 – h2) / h2 Za navedene osobine uzet je h2 = 0.relativna OV za topli randman ROV3 . o trajanju laktacija i plodnosti ).15 Pri izračunavanju odgajivačke vrednosti metodom otac – ćerka (Sire model) koristi se sledeći model: Yijkl = Fi + Gj +Sjk + eijkl Yijkl .6.relativni značaj za topli randman = 0. neće moći da se ostvari u širim razmerama.50 W2 . ali je u odnosu na progeno – testne stanice znatno jeftinije. b= 0. gde se sprovodi veštačko osemenjivanje.6.

rogatost.1. ukoliko to zahtevaju propisi za ostale vrste domaćih životinja. Izuzetak su koze s rudimentovanom ušnom školjkom. i to bi bilo za farmu na kojoj se koze gaje ili za region na kome se nalaze udružena gazdinstva – asocijacije odgajivača. Matični list za kozu ili jarca ( Glavna matična knjiga ) Matični list za kozu ili jarca se još zove Glavna matična knjiga. MATIČNA EVIDENCIJA U KOZARSTVU 1. kako je to najčešći slučaj.11. Za matičenje dolaze u obzir sve napred navedene rasne grupe naših koza. povežu i ukoriče. a ubeleže se i neki spoljni znaci ( boja. treba da se stalno vodi: • matični list za kozu ili jarca ( Glavna matična knjiga ). Za uvođenje u Matični list služe matični brojevi u desnom uvu. U jednu Matičnu knjigu se unose podaci za jednu rasu.3. Matične listove vodi matičar pod rukovodstvom stručnjaka – selekcionera. a najmanje do 90 dana. prisustvo minđuša i sl. Upisuju se svi podaci o identifikaciji životinja. Pritom se u Listu umatičenja unesu podaci za telesnu masu i telesne mere. zavisno od rasne pripadnosti. Matičenje koza ne sme biti samo sebi cilj i uslov za sticanje određenih benificija. tip i podobnost životinje za predviđeni smer proizvodnje. Matična evidencija se vodi na karticama ili u posebnim knjigama. Matični listovi za koze se drže odvojeno od matičnih listova za jarčeve. . može da proširi obim prikupljanja podataka i obrazaca za vođenje evidencije. Vođenje matične evidencije zahteva jednoobraznost. za koje se broj tetovira na unutrašnju stranu repa. Tamo gde matičenje neće služiti za pravilno sprovođenje selekcije.11. ). • proizvodni list za mlečne koze. • registar matičnih koza. Ukoliko neka organizacija želi. o njihovim proizvodnim osobinama. koje treba da su povezane. Ne treba očekivati da se umatiči veliki broj koza.11.11. Matični list za kozu ili jarca se vodi za svaku umatičenu životinju. Treba da se vodi posebno za svaku rasu ili rasnu kombinaciju. neophodno je da se vode određeni podaci o svakoj odabranoj životinji. 1. koji se tetoviraju ili se stavi ušna markica. Za matičnu evidenciju koza. jer je praksa da se ovi listovi slažu po rastućem broju u zajedničku knjigu. Za kozice je to u starosti od 7 – 8 meseci. odnosno kad dostignu telesnu masu od 33 – 35 kg. a ispunjava se sa obe strane. poznatom poreklu za 3 generacije predaka i o proizvodnim osobinama jaradi do odlučivanja. odnosno praćenjem potrebne evidencije. • izvod iz matične knjige ( Pedigre ).2. U njega se upisuju podaci iz Knjige umatičenja i Registra matičnih koza. List umatičenja ( Prijemna knjiga ) Matičenje koza se vrši kada se mlade kozice i jarčevi odaberu za priplod. na osnovu kojih se utvrđuje razvijenost i konformacija tela. Osnovni principi Da bi se moglo pravilno usmeravati unapređenje proizvodnje koza i primenjivati potrebne zootehničke mere. • list umatičenja ( Prijemna knjiga ). nema nikakve svrhe. jer ih neće biti mnogo obuhvaćenih selekcijom. 1. Matični list ima uobičajenu veličinu.1.

12. Grla za koja se izdaje Izvod iz matične knjige sa 50 % porekla moraju imati podatke o poreklu oca najmanje za 2 godine. sadržaj proteina i mlečne masti (u %). Pored podataka o identitetu. U Izvod iz matične knjige se unose sledeći podaci: naziv i adresa organizacije ovlašćene za izdavanje Izvoda.4.11.6. a takođe i za ceo period od početka muže do svake kontrole na koju se podaci odnose. Izvod iz matične knjige ( Pedigre ) Izvod iz Matične knjige ili Pedigre izdaje se uz svako prodato.11. kao i potpis ovlašćenog lica te organizacije. podaci o poreklu za najmanje 3 generacije predaka i odgovarajućim proizvodnim podacima. s tim što se stavljaju rastući matični brojevi. standarda i smernica je da se dobiju rezultati koji se mogu upotrebiti za integrisane šeme selekcije i za međunarodnu razmenu životinja i informacija. 1. standardi i smernice za evidentiranje mleka kod koza Cilj ovih pravila.5. rasa. Ovom evidencijom su obuhvaćeni: oplodnja. 1. matični i registarski broj. . ICAR-ova pravila. Objedinjen je za koze i jarčeve. Sva tumačenja o podacima i skraćenicama su posebno naznačena. br. K – 1 ). Izvod iz matične knjige predstavlja jedan list koji se popunjava podacima sa obe strane. plodnost. grlo. Proizvodni list za mlečnost koza Proizvodni list za mlečnost koze se vodi za svaku kozu posebno i za svaku godinu posebno. U ovaj Registar se. početak i kraj muže. godina rođenja. jarenje. trajanje svake laktacije.Pri ovom odabiranju izvrši se tetoviranje ( odnosno stavljanje ušnih markica ) u desno uvo ili s donje strane repa. Pritom se upiše i broj iz levog uva ( matični broj majke i godina rođenja jareta ). proteina ( kg ) i mlečne masti ( kg ) za ceo period na koji se kontrola odnosi. vodi se: datum kontrola mlečnosti u toku godine. Takođe se naznači datum izdavanja Izvoda i pečat organizacije ovlašćene za izdavanje Izvoda. podaci o identitetu grla. 1. trajanje kontrolnog perioda ( interval od 26 – 33 dana ). Podaci se prikupljaju po uobičajenim metodikama za dobijanje proizvodnih pokazatelja za ovce i krave. a zatim za svaku kontrolu: količina mleka pri svakoj dnevnoj muži ( vrši se ujutru i uveče ). 1. broj Izvoda. kao i podaci o ukupnoj godišnjoj mlečnosti iz Proizvodnog lista za mlečnost koza .11. kao i ukupna količina mleka ( kg ). Registar matičnih koza Registar matičnih koza služi za unošenje podataka o proizvodnji koza za tekuću godinu. odnosno kupljeno. pored podataka o identitetu. a koji se odvaja iz posebne sveske na perforiranom delu. razvoj i upotreba jareta. Ovi podaci mogu dobro da posluže da se računskim putem dođe do mnogih korisnih pokazatelja. ukupna dnevna količina mleka. Ubeleženi podaci se unose u Matični list za kozu . unose za sve koze svi podaci o proizvodnji iz Proizvodnog lista koze . Ovi podaci se prenose iz Matičnog lista ( Obr. Izdaje ga ovlašćena selekcijska služba.

1.12. upotreba knjige jarenja.3. Od strane zvaničnog lica koje vrši evidenciju (Metoda A) Sledeće mogućnosti se navode : .2. 1.3.4. Tip koza koje će se kontrolisati Sve koze pomužene na dan evidentiranja mleka moraju da se kontrolišu.1. Izabrana dužina laktacije treba da bude deklarisana od strane organizacije. 1. • organizacija kontrolisanog pripusta.4.12.4.12. Operacija evidentiranja mleka Evidentiranje mleka može se izvršiti na različite načine u skladu sa uslovima u zemljama članicama organizacije. Različite operacije evidentiranja su sledeće: • identifikacija životinja tetoviranjem (ili nekim drugim načinom obeležavanja koji se smatra sigurnim).1. • proveravanje podataka i periodična inspekcija farmi gajenja. Operacija evidentiranja mleka 1. Referentna laktacija Minimalna dužina laktacije treba da bude 150 dana a maksimalna 240 dana. Interval u evidentiranju Izabrani interval utvrđuje organizacija i on može da se izvrši preko različitih formi u skladu sa uslovima svake zemlje članice organizacije. Identifikacija grla Identifikacija jaradi treba da se obavi najkasnije 30 dana od rođenja. Važno je tetovirati ili obeležiti onu jarad koja će se zadržati za priplod.4. Organizacija evidentiranja Dozvoljena je potpuna sloboda u pogledu načina na koji se evidentiranje mleka organizuje u različitim zemljama.1. • beleženje podataka.12.12.2.12.12. pod uslovom da su lokalna udruženja odobrena od strane nacionalnih organizacija. 1. 1.

1. evidentiranje se može stopirati do 100 dana. 1. evidentiranje ne sme da počne pre 10-og dana od jarenja. Količina mleka proizvedenog u domuzivanju ne sme biti uključena. U slučaju godišnjih praznika.6. sisanje se ignoriše i procenjuje se proizvodnja počev od 40 dana po jarenju. Štampanje rezultata Proizvodnja može biti izražena u kg ili ml.12. evidentiranje se može stopirati za period ne duži od 75 dana za pojedinačna grla i/ili za cello stado. 1.4.4. evidentiranje mora početi (podvrgnuto uslovima u prethodnom paragrafu) 40 dana posle jarenja. . Datum prvog evidentiranja mleka U slučaju kada se ne primenjuje sisanje. potrebno je pomnožiti prinos sa brojem dana jednakih polovini dana izabranog perioda.12. 1.4.12. Prosečan interval evidentiranja (dani) 14 21 28-34 36 42 30 Broj evidencija godišnje 26 17 11-13 10 8-9 12 Simbol A2 A3 A4 A5 A6 At Od strane vlasnika ovaca ili zvaničnog lica za evidenciju u saradnji sa vlasnikom (Metoda B) Evidentirani časovi 24 Prosečan interval evidentiranja (dani) 30 Broj evidencija godišnje 12 Simbol B ICAR-ov Odbor odlučuje o simbolima drugih metoda.Evidentirani časovi 24 24 24 24 24 Naizmenično evidentiranje ujutru i uveče *Metoda A se smatra standardnom. U slučaju kada jarad sisa. U slučaju veterinarskih restrikcija za datu oblast.5. Kraj laktacije Da bi se procenila proizvodnja mleka za period od poslednje evidencije do zasušenja. Količine mleka mogu se izmeriti upotrebom svakog instrumenta čija je preciznost 20 gr ili ml.4. Minimalan broj evidentiranih podataka Potrebne su najmanje 3 urađene evidencije da bi se ocenila laktacija. U odnosu na izračunavanje proizvodnje mleka.12.5. Određivanje sadržaja masti ili proteina (ili azotne materije) je prepušteno izboru.

1.. 2.7. Treba primenjivati metode odobrene od strane Komiteta za određivanje sadržaja masti i proteina (ili azotne materije). Što se tiče metara za mleko i menzura. Analiza na sadržaj proteina (ili azota) i masti mora da se uradi na istom uzorku mleka.7. 1. 2). 3. trebalo bi s vremena na vreme slediti specifikacije i uputstva koje odobrava Komitet. Prosečan udeo masti i proteina sadržanih u mleku se dobija množenjem ukupne količine masti i proteina (u celim kg) sa 100 i deljenjem ovih ukupnih suma sa ukupnom sumom mleka (u celim kg).2. Ako se koristi konzervans on ne sme da utiče na rezultate analize uzorka. 1. Količina masti i proteina sadržanih u mleku se dobija na isti način. . i ako je moguće. 2 Za svaki interval između dva uzastopna testiranja radi se posebna kalkulacija dodavanjem rezultata izmerenih težina dva dana testiranja.1. Opremu i materijal koji se koristi za analize treba da pripremi ili proveri tehnička služba iste organizacije. 1 Za svaki interval između dva uzastopna testiranja pravi se posebna kalkulacija količine proizvedenog mleka množenjem rezultata merenja urađenih na dan testiranja sa brojem dana u intervalu koji vode ka danu testiranja.12. 4. Utvrđivanje težine mleka i sadržaja masti i proteina 1.12. Mleko treba izmeriti na osnovu težine ili pomoću instrumenta koji odobrava ICAR ili članica organizacije ako je u upotrebi pre 1. Metoda br.6. Uzorke treba uzeti nakon što je mleko koje je proizvela jedna koza ispravno pomešano. Metode koje uključuju centralni princip treba da budu preferentne. Prinos mleka od laktacije se dobija uzimanjem ukupnog prinosa mleka izračunatog za sve intervale. 1. proveren od strane odgovarajuće vladine agencije dotične zemlje. Svaka organizacija koja je članica je dužna da informiše Komitet o ovim standardima. tj. i deljenjem ovog iznosa sa dva. Dodavanje ovih prinosa iz intervala daje ukupno mleko proizvedeno za ceo period laktacije.7. janurara 1995. Za analizu je potreban uzorak kompozitnog mleka od 24 časa. Količnik se onda množi sa brojem dana između dva dana testiranja. uzimanje prosečnih rezultata za svaki dan testiranja u periodu za koji je dan testiranja srednja tačka ili primenom prosečnih rezultata na početku i na kraju perioda (vidi Metoda br.12. Prosečan udeo masti i proteina sadržanih u mleku dobija se kako je rečeno u Metodi 1.12. Metode izračunavanja Ukupna količina mleka i procenat buterne masti i/ili proteina treba da se izračuna pomoću jedne od sledeće dve metode (ili pomoću neke druge metode ako se dokaže da je ona isto tako tačana). Metoda br. Količina masti i proteina sadržanih u mleku se dobija na isti način. Opremu koja se koristi za određivanje sadržaja masti i proteina treba periodično proveravati u skladu sa odgovarajućim standardima.

te tako stvara pretpostavke za uspešnu realizaciju Programa. Pri Institutu za stočarstvo može se organizovati Savet (naučno – stručno telo) za realizaciju nadzora Programa. Navedeno se ostvaruje u saradnji sa svim navedenim službama. ORGANIZACIJA IZVODJENJA ODGAJIVAČKO .13. Institut za stočarstvo će izraditi pravilnike za organizaciju i sprovođenje pojedinih delova Programa. šumarstva i vodoprivrede. 1. do Ministarstva poljoprivrede. Vlada Republike Srbije prihvata odgajivačko–selekciski Program u kozarstvu. ustanove i drgi subjekti koji na različite načine doprinose realizaciji Programa. Odnos pojedinih subjekata u izvođenju Programa prikazan je shematski. MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE VETERINARSKE STANICE INSTITUT ZA STOČARSTVO FAKULTETI I INSTITUTI REGIONALNI CENTRI OSNOVNI SUBJEKTI (ORGANIZACIJE) ODGAJIVAČI 1. Zbog toga njegova poželjna realizacija zahteva jedinstvenu organizaciju na svim meritornim nivoima u Srbiji. Realizacija odgajivačkog programa temelji se na Zakonu o merama za unapređivanje stočarstva Republike Srbije. 2. a u njenom programu učestvuju institucije. brojevi koji nedostaju se mogu proceniti uzimanjem proseka prethodnog ili kasnijeg testiranja ili pomoću neke druge odgovarajuće metode. te predlagati nove ideje . ovlašćena je i zadužena za izvođenje odgajivačko-selekcijskog rada.Ako se beleženje podataka stopira za period koji ne prelazi 100 dana. Njegov zadatak je da organizuje i sprovodi odgajivačko-selekcijski program i genetsko unapređivanje koza na području Republike Srbije.SELEKCISKOG PROGRAMA U KOZARSTVU SRBIJE Svaki odgajivački Program je kompleksan i zavisi od više činilaca i institucija. od odgajivača. te se na taj način koordinira rad svih subjekata u sprovođenju programa. a Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede brine o njegovom uspešnom sprovođenju . Institut za stočarstvo je centralna Vladina institucija. Pravilnici će biti sastavni delovi Programa. preko selekcijskih službi.

4 Naučni radnici sa Fakulteta i drugih Instituta mogu da predlažu nova rešenja i aktivno učestvuju u izvođenju pojedinih faza programa. Čine ga naučni i stručni radnici koje imenuje Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede. Program će biti usaglašen sa novim Zakonom iz stočarstva i pratećim Pravilnicima. te da će biti potrebni veliki napori. te na taj način omogućiti realizaciju sprovođenja odgajivačkog Programa u kozarstvu. Navedene Naučne ustanove tesno sarađuju sa Institutom za stočarstvo kao nosiocem Programa angažovanog od strane Ministarstva. kako bismo ostvarili željeni genetski napredak naših populacija koza u celini . Svesni smo da je naš odgajivački rad u kozarstvu gotovo na početku.selekcijskog rada vezani su sa selekcijskom službom i službama reprodukcije. Napomena: Odgajivačko – selekcijski Program u kozarstvu Srbije je podložan dopunama. U izvođenju odgajivačko . Odgajivači priplodnih ženskih i muških grla koza visoke genetske vrednosti odgajaju i iskorišćavaju kvalitetni deo populacije. U vezi sa tim. Delom sufinansiraju odvijanje selekcijskog programa. 3. u odgajivačkom radu moraćemo i nadalje sarađivati sa glavnim odgajivačkim centrima u svetu. Aktivno učestvuju u proizvodnji novih generacija životinja u čemu nalaze adekvatan ekonomski interes. veterinarskim službama i stanicama na terenu obavljati poslove odabira grla za dalju reprodukciju. a imajući u vidu da su naše populacije koza male. .Regionalni centri i Osnovni (Organizacije) subjekti samostalno će i u saradnji sa Institutom za stočarstvo.i rešenja. ulaganja i vremena da se napisano u Programu ostvari. Takođe. 5. izmenama i usaglašavanjima sa sličnim ili istim Programima u oblasti kozarske proizvodnje. a uz odgovarajuću finansisku podršku može se primeni. posebno u proizvodnji novih generacija priplodnjaka i plodkinja i njuhovo korišćenje.

ekonomija i zaštita životne sredine’’.. Nenadić M. Krajinović M.1. (1992) : Stanje i mogućnosti razvoja ovčarstva i kozarstva.. Radović Č. Zbornik radova UDK : 636:637. oktobar 10-12. Zbornik radova. Radojković D. Simpozijum sa međunarodnim učešćem : ’’ Naučna dostignuća u stočarstvu 99’’. Petrović P. Žujović Miroslava.. M. Stojković M. Vol. 12. Hetheringron. StuttgartHohenheim. Str. (1992) : Genetsko stanje i unapređenje koza u cilju povećanja proizvodnje mleka. (1999) : Nova tehnološka rešenja u odgajivanju koza u Institutu za stočarstvo. Larson. (1999) : Modeli organizovanja ovčarske i kozarske proizvodnje na seoskim gazdinstvima. Referat održan na seminaru iz kozarstva u Dimitrovgradu. DairySci.. 994-1010. (1978): The dairy goat as a model in lactation studies. Žujović M. A. (1982): Sheep and goat production. 47-49. kvalitet. Grubić G. Miščević B. M. Stočarstvo 35. (1987): Group breeding shemes and simplified recording in sheep omprovement.M.. Projekat predat Ministarstvu poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede.. (1997) : Stanje i mogućnosti unapređenja kozarstva u Jugoslaviji. vol. Van Vleck (1978): Genetics of dairy goats: a review. april 21-25. Niška Banja 21. Petrović P. Engelwood Cliffs.G... 23-26. 61.M. Beograd-Zemun 23. 61. str. Zbornik referata. Coop. str. Čobić T. 9. str. Lasley. 7. Posebna publikacija 19. L. Petrović P... B. LE. Žujović M. 1-6 24. Rako.. J. Haenlein. 1825.. 1981: Razvoj intenzivne kozarske proizvodnje (farme mliječnih koza). J.. Marinkov S. C.. (1981): Goat production.LITERATURA 1. Numbero Special (1980): Le Corrousel... (1975).: (1994): All about goats. Paris. Mežunarodni simpozijum : ’’Dostignuća u stočarstvu 97’’.. 43-47. Beograd. šumarstva i vodoprivrede. Shelton. A...L. prerada.B. Vlahović Milica. 407-411. (1982) : Rase koza. J. Amsterdam-Oxford-New York. Iloje. London 6. 46 5. Nenadić M. FAO (1992): FAO production Vearbook. E. Jugoslovensko savetovanje ’’Unapređenje govedarstva.. Owen: New techniques in Sheep production. str. 1011-1022... Guittet. 61. Paris 1980. 10. 8. IV konferencija o hrani : ’’Stočarska proizvodnja. 61. (1987): Genetics of livestock improvement.F. (2005) : Selekcija u stočarstvu.. Aleksić S.. 18. Mekić C.. O. str.. M.F. La Maison Rustigu. (1995) : Stanje i pravci razvoja ovčarstva i kozarstva. Academic presso. Poljoprivredni fakultet Novi Sad . ovčarstva ikozarstva u cilju veće proizvodnje mleka’’. Beograd 11.M.. Dairy Sci. Zbornik radova UDK : 636:637. 17... J.. 15. London. J.. 4. 3. ovčarstva ikozarstva u cilju veće proizvodnje mleka’’. 1-30.. 209-212. (1978): Reproduction and breeding of goats. Žujović M. Žujović M. Owen. (1991): Goat farming..M. 16. Thume..L str. 10231029. J. Inoviran program za Ministarstvo poljoprivrede..W. Žujović M. str. Petrović M. Guide de l'elevur. Jugoslovensko savetovanje ’’Unapređenje govedarstva. (1999) : Genetski resursi i unapređenje u kozarskoj proizvodnji. Bulletin de l'Elevage francais. Petrović M. Mekić C. Institut za stočarstvo. Mowleirt. J. J. Savremena poljoprivreda. 14. Iz: I. B. L. (1978): Dairy gotit managcment. 13. 48.DairySci. and Matthevs. 1521-1528.. Žujović M... Žujović M. Prentice-Hall. G.D. Marali. 1975. Subotica 22. London. Niška Banja 20.. knjiga III. Dairy sci. Farming press London. Elsevier. Faycz. (1985): Ziegenhaltung ein Betriebszweig mit Perspektiven. 3-164 2. Gali. Žujović M.II sekcija. promet. Butterworth and Co. Žujović M. Farming press.U.. Lachcvre.

no. Novi Sad 26. Strsoglavec Stela.. Savremena poljoprivreda. Žujović M. 50... Journal of mountain agriculture on the Balkan. pp...Beograd 27. Mekić C..M. Žujović M. Agroinovacije. 2.Srpsko Sarajevo.M. Gluhović M. Savremena poljoprivreda. Žujović M... 3-15. Vrnjačka Banja 29. Naručilac Consseco Institut. Đorđević-Milošević Suzana. (2001) : Ovčarstvo i kozarstvo u našim domaćinstvima za naredni vek. Negovanović D. Nešić Zorica. Tomić Zorica. 120-134 . str.. 3-4. vol... Petrović P. (2000) : Projekat ’’Revoko’’-kozarstvo.25. (2001) : Perspektiva ovčarskih i kozarskih domaćinstava u novom milenijumu. 337-341. 43-47. Petrović P. 1-2. Josipović S. 8. pp. (2005) : Importance and perspective of goat production in Republic of Serbia. 48. Novo rešenje recenzirano i prihvaćeno. Simpozijum sa međunarodnim učešćem : ’’Naučna dostignuća u stočarstvu’’.Herceg Novi 28. str.. jun 11-15..M. praksa i promet u agraru’’.. (1999) : Genetski resursi i unapređenje u kozarskoj proizvodnji. vol. Gluhović M. vol. Krajinović M. II savetovanje : ’’Nauka. Žujović M. Žujović M. Petrović P.

500 3.500 15 20 20 5.500 25 30 25 . 4.500 4.000 5 5 5 4. 2012. Mere selekcije Selekcijske smotre Kontrola produktivnosti koza Kontrola mlečnosti koza Performans test jarčeva Biološki test jarčeva Progeni test jarčeva Planirani maksimalni godišnji obim do 2014. 1. Mere selekcije Selekcijske smotre Kontrola produktivnosti koza Kontrola mlečnosti koza Performans test jarčeva Biološki test jarčeva Progeni test jarčeva Planirani maksimalni godišnji obim do 2014.000 600 600 7 8 5 1. 6.000 10 15 10 2.500 2. 5.000 10 15 15 5.Petogodišnji program mera za sprovođenje odgajivačkog programa PLEMENITE RASE KOZA Red. 1.500 5. 2011.500 1.400 15 20 15 2. 4. 6. 2013.500 4. 5.000 3. 2.000 5. 2014. 2012. br. godine 2010. 2011.000 1. 3. 2013.000 1.500 3.000 20 25 25 AUTOHTONE RASE KOZA Red.000 2. godine 2010.600 1.500 7 10 10 4. 1. br.000 4.000 3.000 20 25 20 3. 3. 2014.000 2. 3.500 2. 2.000 4.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful