P. 1
Glavni Odgajivacki Program-KOZARSTVO

Glavni Odgajivacki Program-KOZARSTVO

|Views: 1,350|Likes:
Published by dragan_p2

More info:

Published by: dragan_p2 on Jan 27, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/18/2014

pdf

text

original

INSTITUT ZA STOČARSTVO BEOGRAD-ZEMUN

GLAVNI ODGAJIVAČKI PROGRAM U OVČARSTVU I KOZARSTVU KOZARSTVO

BEOGRAD, 2010.

SADRŽAJ
UVOD…..............................................................................................................................................4 Specifičnosti i značaj kozarstva...............................................................................................4 1.1. STANJE KOZARSTVA...............................................................................................................5 1.1.1. Brojno stanje koza..........................................................................................................5 1.1.2. Rasni sastav i proizvodnost koza...................................................................................5 1.2. KONCEPT RAZVOJA KOZARSTVA………………………………………………………....6 1.2.1. Smer i intezitet proizvodnje…………………………………………………………....6 1.3. OSNOVNE SMERNICE ZA IZVOĐENJE ODGAJIVAČKOG RADA……...………………..8 1.4. MERE UNAPREĐENJA KOZARSTVA…...…………………………………………………..8 1.4.1. Odgajivački ciljevi……………………………………………………………………..8 1.4.2. Mogućnosti genetskog unapređenja…………………………………………………...8 1.5. METODE I TEHNOLOŠKI POSTUPCI U IZVOĐENJU ODGAJIVAČKOG PROGRAMA...9 1.5.1. Izgradnja centara za unapređenje koza (reprodukciono-genetski centri)….................11 1.5.2. Reprodukcija i oplemenjivanje koza……………………………………………..…..11 1.5.3. Broj koza sa osnovnim proizvodnim pokazateljima i ciljevi koje treba ostvariti……12 1.6. PRAVCI RAZVOJA I DUGOROČNE MERE……….………………………………………..12 1.7. MESTO I ULOGA DRŽAVE….……………………………………………………………....13 1.7.1. Mesto i uloga Instituta za stočarstvo………………………………………………....13 1.7.2. Izvozne mogućnosti kozarske proizvodnje…………………………………………..14 1.8. PRAVCI IMPLEMENTACIJE ODGAJIVAČKOG PROGRAMA…………………………...14 1.9. IZRADA SISTEMA SAVETODAVNE SLUŽBE…………………………………………….14 1.10. ZNAČAJ SELEKCIJE ZA RAZVOJ NAŠEG KOZARSTVA………………………………15 1.10.1. Osnovni principi primene selekcije koza na mleko i meso…………………………15 1.10.2. Način sprovođenja selekcije koza…………………………………………………..16 1.10.3. Pripreme za sprovođenje selekcije koza…………………………………………….17 1.10.4. Uticaj smera proizvodnje na ocenjivanje koza……………………………………...17 1.10.5. Ocenjivanje i razvrstavanje koza u klase……………………………………………17 1.10.6. Ocenjivanje i razvrstavanje jarčeva u klase…………………………………………18 1.10.7. Testiranje jarčeva…………………………………………………………………...19 1.10.7.1. Biološki test jarčeva ...……………………………………………………19 1.10.7.2. Performans test jarčeva…………………………………………………...20 1.10.7.3. Progeni test jarčeva u progeno-testnim stanicama………………………..21 1.10.7.4. Progeni test jarčeva na mlečne osobine…………………………………..21 1.10.7.5. Progeno testiranje jarčeva na farmama…………………………………...22 1.11. MATIČNA EVIDENCIJA U KOZARSTVU………………………………………………...23 1.11.1. Osnovni principi…………………………………………………………………….23 1.11.2. Matični list za kozu ili jarca (glavna matična knjiga)………………………………23 1.11.3. List umatičenja (prijemna knjiga)…………………………………………………..23

1.11.4. Proizvodni list za mlečnost koza……………………………………………………24 1.11.5. Registar matičnih koza……………………………………………………………...24 1.11.6. Izvod iz matične knjige (pedigre)…………………………………………………...24 1.12. ICAR-OVA PRAVILA, STANDARDI I SMERNICE ZA EVIDENTIRANJE MLEKA KOD KOZA…………………………………………………………………………………………24 1.12.1. Oganzacja evidentiranja…………………………………………………………….25 1.12.2. Identifikacija grla…………………………………………………………………...25 1.12.3. Tip koza koje će se kontrolisati……………………………………………………..25 1.12.4. Operacija evidentiranja mleka………………………………………………………25 1.12.4.1. Referentna laktacija……………………………………………………….25 1.12.4.2. Interval u evidentiranju…………………………………………………...25 1.12.4.3. Operacija evidentiranja mleka…………………………………………….25 1.12.4.4. Datum prvog evidentiranja mleka………………………………………...26 1.12.4.5. Minimalan broj evidentiranih podataka…………………………………..26 1.12.4.6. Kraj laktacije……………………………………………………………...26 1.12.5. Štampanje rezultata……………………………………………………………...….26 1.12.6. Utvrđivanje težine mleka i sadržaja masti i proteina……………………………….27 1.12.7. Metode izračunavanja………………………………………………………………27 1.12.7.1. Metoda br.1……………………………………………………………….27 1.12.7.2. Metoda br.2……………………………………………………………….27 1.13. ORGANIZACIJA IZVOĐENJA ODGAJIVAČKO-SELEKCIJSKOG PROGRAMA U KOZARSTVU SRBIJE………………………………………………………………………28 LITERATURA……………………………………………………………………………………..30 PETOGODIŠNJI PROGRAM MERA ZA SPROVOĐENJE ODGAJIVAČKOG PROGRAMA……………………………………………………………………………………….33 PRILOZI……………………………………………………………………………………………32

U vezi s tim. ali vrlo skromna u pogledu uslova gajenja i izrazito otporna. da štete nanete šumama zbog brsta koza nisu bile prevelike. Proizvodnja mesa i mleka po grlu je bila niska.UVOD U Republici Srbiji u porastu je zainteresovanost proizvođača i drugih za gajenje koza. . jer se kvalitetne šume štite od požara i da doprinosi dobrom održavanju prirodnih travnjaka. Danas se smatra da je suzbijanje takve vegetacije brstom i pašom koza korisno. Specifičnosti i značaj kozarstva U poređenju sa drugim preživarima koza se izdvaja i ističe sledećim svojstvima: • • • • vrlo izražena sposobnost proizvodnje mleka. uprkos ranijoj tradiciji i povoljnim prirodnim uslovima. ima sposobnost brzog i efikasnog transformisanja hrane u mleko. Treba razvijati savremene farme u privatnom vlasništvu do kapaciteta i obima koji će obezbediti punu zaposlenost nekoliko lica i povoljne proizvodne i ekonomske efekte. U uslovima agrarne prenaseljenosti i privredne nerazvijenosti kozarstvo je bilo ekstenzivno. godine o zabrani gajenja koza. Gubitkom stada koza. a gajenje plemenitih i oplemenjenih rasa nije bilo podsticano i skoro da nije postojalo. što omogućava brzo povećanje stada I značajnu proizvodnju mesa. U periodu tranzicije i svojinske transformacije sa mnogo nezaposlene radne snage i sa ekonomskim poteškoćama vrlo je korisno za porodični budžet i gajenje malog broja koza po vlasniku. bilo van njih. Gajena je domaća balkanska koza malih proizvodnih sposobnosti. a po sastavu je slično mleku žene. Ona se najčešće sreće kod porodica sa kućom i malim posedom zemljišta bilo u naseljima. u odnosu na svoju masu koza luči 10 i više puta veću količinu mleka u laktaciji. Takođe. U prošlosti. zbog štete koju nanose šumama. koza se odlikuje vrlo dobrom plodnošću. Treba omogućiti obnovu gajenja koza na ekstenzivan. Broj koza je bio veliki sa pritiskom na postojeće resurse stočne hrane. u odgajivačkom radu mora ćemo i nadalje saradjivati s velikim i glavnim odgaijivačkim cemtrima u svetu. kako bi smo sstvarili željeni genetski napredak naših populacija koza u celini. te da će trebati veliki napori. poluintenzivan. ulaganja i vremena da se napisano u Programu ostvari. Odgajivači koza u planinsko brdskim krajevima pretrpeli su veliku štetu. Odlukom tadašnje vlasti donet je Zakon 1954. To ističe opravdanost sistematskog prilaza mogućnostima za razvoj kozarstva. kozije mleko je vrlo kvalitetno i lako svarljivo. a obim proizvodnje za tržište zanemarljivo mali. Sa njim je praktično likvidirana domaća koza. a koji ni dan danas nije proglašen nevažećim. a imajući u vidu da su naše populacije koza male. Medjutim. Protekla decenija je donela zapažene promene gledišta o kozarstvu i povećano interesovanje za intenzivnije oblike gajenja na individualnim gazdinstvima. Ispostavilo se kasnije. Najviše je bilo razvijeno u planinskim i brdskim krajevima. što je ubrzalo napuštanje planinskih područja. a da je privredna obnova šuma bila sa nekvalitetnom žbunastom vegetacijom i vrlo spora. gajenje koza je bila vrlo značajna delatnost. Svesni smo da je naš odgajivački rad u kozarstvu gotovo na početku. broj koza je minimalan. postoji interes stranaca da ulože kapital u savremenu proizvodnju kozijeg mleka koje bi se prerađivalo u kvalitetne kozije sireve za izvoz. u asocijacijama odgajivača koza i na zadružnim farmama u tranziciji. sa kojim je kozarsto kao grana stočarstva bilo osudjeno na likvidaciju. Osnovni zadatak u razvoju kozarstva je povećanje broja koza i veći obim proizvodnje po grlu. u velokoj meri su ostali bez sredstava za egzistenciju. a gde je moguće i intenzivan način kod poljoprivrednika u krajevima gde je kozarstvo ranije bilo razvijeno.

Rase koje se koriste kao melioratori domaće balkanske koze. Laktacija traje 200 do 290 dana. sa telesnom masom 35 do 45 kg. Melezi balkanske i drugih rasa koza su zastupljeni sa oko 35%. Danas je balkanska koza nižih područja zastupljena sa oko 40%. nemačke šarene i sanske rase. prosečna mlečnost iznosi 250 do 350 litara mleka sa 3.8 do 2. već se na bazi anketa koze registruju zajedno sa ovcama.0 do 4. manje mlečnosti. Broj koza je iznosio do 35% od broja ovaca. Balkanska koza – Dosta je laka. Smer proizvodnje koza je mleko i meso. ali to nije dovelo do vidnije obnove njihovog gajenja.3 jareta po kozi. Sve do danas ne postoji zvanični statistički popis broja i proizvodnje koza. Telesne mase se kreću od 35 do 50 kg. Rasni sastav i proizvodnost koza U periodu kada je broj koza bio veliki. Prema aktuelnim podacima u Srbiji ima oko 150 000 koza svih kategorija.1. Brojno sranje koza Tridesetih godina prošlog veka koze i ovce su brojno bile vrlo zastupljene domaće životinje u brdsko – planinskim područjima.1. rogat ili šut.2. U toku osamdesetih godina shvatanja o štetnosti koza se menjaju. Broj im se povećava. dok su grla u tipu alpske.• koza se dobro prilagođava različitim uslovima. a potom sa alpskom rasom. a najveća kod grla u tipu alpske. a mogu se gajiti i u poluintenzivnim i intenzivnim uslovima su: . Anketom sprovedenom u 1980. Na njihovoj proizvodnji se zasnivala egzistencija stanovništva.1. jednobojne ili šarene. zatim kod srbske bele koze. 1. Najčešće se sreću melezi sa sanskom – domaća bela sanizirana koza (srbska bela koza).1. Tip balkanske koze viših područja je sitniji. Melezi plemenitih rasa i domaće balkanske koze su različitih genotipova. I ako su to mali preživari izmedju njih postoje značajne biološke i proizvodne razlike. Prosečna mlečnost svih grla je od 200 do 350 litara mleka u laktaciji. Koze ovog tipa su rogate sa dugom dlakom tamne boje ili su šarene.0 jareta prosečno po kozi. izdržava duga pešačenja. Vrlo su plodni sa 1.8 do 4. a boje od bele do tamno crvene. Kada je reč o broju koza postoje dosta nesigurne procene. Plodnost iznosi 1. Dobre su mlečnosti i u neselekcionisanim stadima. a njene proizvodne sposobnosti se mogu znatno unaprediti oplemenjivanjem.2 % u zavisnosti od tipa i uslova ishrane i nege. U zapatima od 10 do 50 koza mlečnost u proseku iznosi od 250 do 400 litara mleka. srnaste. srbska bela koza sa oko 5%. godini od srane Instituta za stočarstvo. Beograd – Zemun utvrdjeno je da u Srbiji ima oko 33% od predratnog brojnog stanja. 1. a mlečnost 150 do 250 litara sa masnoćom mleka od 4. ekstenzivno je gajena balkanska koza sa smerom proizvodnje mleko – meso. Ovde treba pomenuti da se čini greška kada se koze izjednačavaju sa ovcama. srnaste. Plodnost balkanske koze je oko 120%. STANJE KOZARSTVA 1. mirnijeg temperamenta i gaji se u blizini okućnice. Najniža je kod balkanske koze viših područja. zatim kod balkanske koze nižih oblasti. a viših područja sa 15%. vrlo otporan na oštre pa i surove uslove sredine. Tip balkanske koze nižih područja je krupniji. Dobro su prilagođeni na umereno ekstenzivne i umereno intenzivne uslove ishrane i nege. od ekstenzivnih do intenzivnih. Mlečnost koza je vrlo neujednačena. Koze se registruju zajedno sa ovcama.. vrlo pokretljiv.0% mlečne masti u laktaciji od 240 do 290 dana. nemačke šarene i sanske rase prisutna sa oko 5%.

2 miliona muznih koza i proizvodnjom oko 40. alpska koza brzo popravlja mlečnost i telesne okvire. To se u prvom redu odnosi na kabastu stočnu hranu. . Mlečnost alpske koze je visoka. 1. Vodi poreklo iz Švajcarskih i Francuskih alpa. Dlaka je kratka. ima vrlo dobru mlečnost uz poboljšanu ishranu. fina. zatim tip sa tamnim leđima i slabinama dok su vrat i plećke svetle boje. Gaji se u čistoj rasi.2. dobrih dubina tela. Koža je fina i glatka a dlaka je kratka. Boja dlake može biti različita. Srednje je veličine. Postojeći resursi stočne hrane nisu u dovoljnoj meri iskorišćeni.a i u SAD-u i Kanadi. (Bunte Deutsce Edelzeige) Ima slične karakteristike kao i alpska i srnasta švajcarska rasa. Kao meliorator. jakih udova. Prosečna mlečnost je 700 do 800 kg. koji je do sada postojao. Poreklom je iz Švajcarske odakle je izvožena u brojne zemlje Evrope i sveta. Nemačka šarena. Plodnost je 180 do 200%. a i mesa. razvijenog grudnog koša. Srnasta švajcarska rasa (“švajcarska brdska rasa”). Prosečna telesna masa sanske rase je 60 do 80 kg. gusta i fina. 1. U razvijenim zemljama ranije je gajen ograničen broj kvalitetnih koza kao dopunska delatnost. Značajna osobina ove rase koza je izražena otpornost i prilagođenost gajenju kako u ravničarskim tako i brdsko-planinskim predelima. a potom višebojni (šareni) tip. Kao dobar meliorator uvožena je u mnoge zemlje sveta i Sredozemlja. a to su u prvom redu sanska i alpska rasa koza. a postoje velike mogućnosti da se višestruko povećavaju. KONCEPT RAZVOJA KOZARSTVA U svetu se povećava broj koza. Primer za to je Francuska sa oko 1. Snažna je i čvrste građe. francuska. do 900 kg mleka u laktaciji. prosečno od 135 do 180%. U novije vreme razvija se tržište kvalitetnih sireva od kozijeg mleka i raste zainteresovanost za intenzivno gajenje koza visoke mlečnosti. a u selekcionisanim zapatima 1000 kg pa i više. što treba imati u vidu pri izboru rase za oplemenjivanje domaćih koza. Rase koza sa kojima je oplemenjivana. Takođe se može unaprediti proizvodnja stočne hrane na oranicama. Kozije mleko je do danas korišćeno u svežem . sa srednje dugim i čvrstim nogama. a plodnost 130 do 180%. pre svega sa autohtonim u cilju njihove melioracije. holandska i druge rase u tipu sanske koze. Sanska rasa.000 t sireva godišnje. Vime je srednje veličine i pravilnog oblika.1. Naša domaća balkanska koza u ekstenzivnim usovima ishrane i nege ispoljava dobru mlečnost.2. smeđe-kestenjaste boje. snažnog i kompaktnog trupa sa dobro razvijenim vimenom. Kostret je bele boje. ima sve uslove da se zadrži i razvija i u budućnosti. Dobro podnosi stajski i ekstenzivni pašnjački način gajenja pod različitim klimatskim uslovima. a najčešće se javlja svetlo žuta (bež) boja sa crnim nogama i leđnom linijom. telesne mase 40 do 80 kg. Prosečna mlečnost ove rase je 400 do 600 kg mleka. Sanska rasa koza se smatra jednom od najmlečnijih. austrisku . Izvozi se u više zemalja Evrope i izvan nje. sa crnom prugom duž leđne linije. kratka. a služi i za ukrštanje sa drugim rasama koza. tako da danas imamo italijansku. Plodnost je dobra. gusta i sjajna. Smer i intenzitet proizvodnje Smer proizvodnje mleko-meso u kozarstvu. Telesna masa odraslih grla je 50-80 kg. Naša država raspolaže sa prostranim travnjacima na oko 30% poljoprivrednog zemljišta. Postoji nemačka. što stvara uslove da se uz govedarstvo i ovčarstvo razvija i kozarstvo. nemačku id r.Alpska rasa. U nerazvijenim zemljama to je uslovljeno porastom broja stanovnika i potrebom da se proizvodi više mleka .

jareća i kozija. stručnoj radnoj snazi i delom u novim tehnologijama. Koza ima manje izraženu sposobnost za meso. Razvoj savremenih farmi za intenzivno gajenje koza i proizvodnju sireva od kozijeg mleka za izvoz biće mogući uz većinsko učešće stranog kapitala. objekte i svoje znanje. Proizvodnja kvalitetnih sireva od kozijeg mleka uslovljena je izgradnjom novih ili revitalizacijom postojećih objekata i novim postupcima prerade. kao i tradicijom u ranijem periodu da se vlasnici stada bave proizvodnjom i preradom mleka. ali je plodnija od ovaca. ako se predhodno provere i utvrde povoljni efekti. odnosno posebnih institucija. u dužem periodu. Jedan od uslova za to je da se te površine umereno opterete sa kozama i da se tada u toku brsta i paše pokreću. treba očekivati da se razvije domaće tržište za zakve visokovredne namernice. može se sušiti. švajcarske. Meso od starijih. Proizvodnju domaćih sireva treba obavljati po standardnom postupku i sa zaštitom porekla. pa je proizvodnja kvalitetnog jarećeg mesa značajnija. odnosno Srbiji bilo je ranije razvijeno ekstenzivno kozarstvo. izmenu rasnog sastava. Zato je neophodna pomoć države. Ranija i sadašnja prerada kozijeg mleka u sireve lokalno je ograničena. Poluintenzivan način gajenja koza u stadima od najmanje 150 grla biće razvijen u planinskim krajevima kod proizvođača koji će ulagati u stočnu hranu. Jareće meso sa manje je loja i pečeno ima izvanredan ukus. proređivale žbunasto šiblje podsticale rast višeg šumskog rastinja i štitile šume od požara. italije. a mogu se hraniti i iz jasala. Prerada kozijeg mleka u sireve koji će asortimanom i kvalitetom zadovoljiti zahteve savremenog tržišta. Gajile bi se rase koza koje su sa dobrom sposobnošću prilagođavanja.stanju ili prerađivano u sir na tradicionalan način od strane vlasnika koza. To je uslovljeno malim brojem koza po stadu i ukupno. od bitnog je značaja za razvoj kozarstva. Koze mogu da pasu na kvalitetnom travnjaku. Preradne objekte za kozije mleko treba izgraditi uz genetske centre i istaknute farme koje bi se pored proizvodnje bavile i preradom kozijeg mleka i to kako sopstvenog tako i otkupljenog od susednih proizvođača. a na zahtev kupaca i tržišta i sireve iz drugih zemalja. Prerada kozijeg mleka u sireve obuhvatala bi proizvodnju domaćih kozijih sireva i francuskih. uz redovno korišćenje koncentrovanih hraniva su neophodni u ishrani visoko mlečnih koza. škartiranih grla. koje bi se razvijale uz podršku države u centrima za unapređenje i institutima. Jedan od uslova je raspoloživost oranica na kojima će se proizvoditi kvalitetna kabasta hrana. Intenzivno gajenje koza može se razviti u nižim brdskim područjima. To potvrđuje opravdanost obnove ekstenzivnog načina gajenja koza u svrhu proizvodnje mleka i mesa u krajevima gde će ulaganja biti minimalna. . Prerada kozijeg mleka u kvalitetne sireve od posebnog je značaja. Od domaćih sireva treba razviti proizvodnju belog mekog sira i polutvrdog (tvrdog) sira od kozijeg mleka. pa je na ceni kod potrošača koji su na njega navikli. Obnova i razvoj kozarstva počinju od minimalnog broja koza i zanemarljivog obima proizvodnje kozijeg mleka i mesa. a mogu se uvesti i druge rase radi ukrštanja. alpska i srnasta. Koze su brstom stvarale prolaze. Pored sireva koji će biti namenjeni za izvoz kozije mleko se u razvijenim zemljama prodaje za konzum i kao visokovredan nepasterizovan proizvod (nativan) i prerađuje u maslac i jogurt. na drugom je mestu po značajnosti. Sa proizvodnjom mesa ide i koža. specifičnog je mirisa i ukusa. Domaća balkanska i domaća neselekcionisana sanizirana koza više brsti nego što pase i bila je korisna u proređivanju nisko rastuće makije koja je bila toliko gusta da je bila slabo prohodna. nemačke. U našoj zemlji. Mešavina trava i leguminoza i lucerkino seno zimi. Sa porastom standarda. Stajnjak od koza je niske tržišne vrednosti. koja je vredna za preradu i izradu kvalitetnih proizvoda visoke tržišne cene. Proizvodnja mesa u prvom redu jarećeg. Država treba da podrži izgadnju dva centra (reprodukciono-genetski) za unapredjenje kozarstva u brdko-planinskom i ravničarskom području. ali je odličan za popravku strukture i bonitet zemljišta. To su sanska. Postojale su veće farme koza na zadružnim farmama. pre svega inostranog. Domaće učešće bilo bi u zemljištu. a rasprostranjene su u svetu. Sa obnovom i unapredjenjem kozarstva povećao bi se broj i ostvarila veća mlečnost po grlu i mnogo veća ukupna proizvodnja kozijeg mleka.

2 Mogućnosti genetskog unapređivanja U literaturi ima relativno malo podataka o udelu naslednosti (heritabilitetu) za bitne proizvodne osobine koza. te proizvodnja mesa. postupno se organizuje kozarska proizvodnja na savremeniji način. tako i mesa. uklanjaće se izlučivanjem takvih životinja iz dalje reprodukcije.Imajući u vidu trendove kozarske proizvodnje u pojedinim evropskim državama možemo sa velikom verovatnoćom zaključiti da će se u budućnosti i naša kozarska proizvodnja temeljiti na mlečnim rasama. koje su česte u koza. U tom sistemu glavni proizvodni cilj bilo je meso . U različitim organizacijskim sistemima proizvodnje osnovni proizvod biće kozje mleko. Prema tome možemo zaključiti da će u odgajivačkom programu težište biti na genetskom unapređivanju populacije koza za proizvodnju i kvalitet mleka. U novije vreme . koze se nisu muzle ili pak u manjoj meri za potrebe vlastitog domaćinstva. glavni proizvod mleko. imaju niske vrednosti heritabiliteta (0. OSNOVNE SMERNICE ZA IZVODJENJE ODGAIVAČKOG RADA Genetsko unapređenje populacija koza određeno je mnogim činiteljima od kojih su bitni: a) određivanje uzgojnih ciljeva b) organizacija i mogućnosti mjerenja određenih osobina c) poznavanje udjela nasljednosti (h2) za pojedine osobine.1.4. savremeno kozarstvo karakteriše se brojnim merama unapređenja. te fenotipske i genetske međuovisnosti između pojedinih svojstava.0.mlada jaretina.težina navedenih osobina biće 65-75 : 35-25 u korist proizvodnje mleka. njihove genetske i fenotipske varijacije.20) te će se genetsko unapređivanje populacije prvenstveno odvijati putem testiranih jarčeva. kao što su veličina legla. odnosno međujaridbenog razdoblja. Osobine plodnosti. u raznim organizacijskim sistemima. posebno poremećaja u razvitku reproduktivnog sistema. MERE UNAPREĐENJA KOZARSTVA Ekstenzivno gajenje većeg broja koza u prošlosti i držanje 5 do 10 koza danas odlikuju se odsustvom mera unapređenja proizvodnih postupaka. Relativna ekonomska vrednost . a zatim meso. 1. sanskoj i nekim drugim. 1.4.Tehnologiju proizvodnje domaćih svojinu. prvenstveno mlada jaretina.poslednjih 15-tak godina. Prilog navedenom je činjenica da su plodnost i mlečnost u pozitivnoj korelaciji. s minimalnim ulaganjima i srazmerno njima i niskom proizvodnosti kako mleka. Suprotno tome.3. gdje je uz veća ulaganja na temelju plemenitih mlečnih rasa. U većini stada. trajanje međubremenog. Još je oskudniji broj istraživanja o genetskim i fenotipskim korelacijama .4. prvenstveno kao sirovina za proizvodnju različitih vrsta sira i drugih prerađevina. Pojave degenerativnih i nasednih mana. 1. Odgajivački ciljevi U kozarskoj proizvodnji selekcija treba biti usmerena na ona svojstva koja u određenim sistemima proizvodnje daju najveće ekonomske učinke. kozijih sireva treba patentirati i zaštititi kao intelektualnu 1. Najveći broj koza držan je na ekstenzivan pašno-štalski način. Drugi po značenju proizvod biće kozje meso. prvenstveno na alpini. Nužno je naglasiti da se u Srbiji kozarska proizvodnja odvijala u više bitno različitih organizacijskih i tehnoloških sistema.09 .

između pojedinih proizvodnih i fizioloških odlika. Proizvodnja mesa.30.20-0. a novija saznanja s područja .60 0.70 0.60-0.koje je moguće sada primenitii. U Srbiji do sada nije napravljen odgajivački Program u kozarstvu.50 0.15 0. Osim toga. posebno treba obratiti pažnju na sadržaj belančevina u mleku i to radi dva bitna razloga: a) količina belančevina odlučujući je činilac proizvodnje kozjih sireva. Veličina populacija.50 Iz izloženih podataka je vidljivo da se heritabilitet proizvodnje mleka kreće u rasponu od 0. a u proseku za sve laktacije iznositi oko 0. Naznačeni su i bitni činioci.58 0. Tabela 1: Vrednost heritabiliteta (h2) za bitne osobine u koza (Sheep and goat prodaction 1982. Prema većini autora najveći je u prvoj laktaciji.70 0.79 0. osim na količinu proizvedenog mleka i masti.85 0. Prvenstveno se svodi na registraciju proizvodnje mleka i plodnosti u manjem broju stada uvezenih plemenitih rasa koza. merena telesnom masom do odbjanja ima osrednje vrednosti heritabiliteta. koji su uticali na stanje u toj grani stočarstva. Pri tome treba istaknuti da su istraživanja sprovedena na različitim rasama i u bitno različitim uslovima proizvodnje.50 0.50-0.97 0. S obzirom da do sada nismo imali vlastiti odgajivački program. b) u međunarodnom prometu priplodnih koza i jarčeva bitni su podaci za odgajivačku vrednost tih svojstava. odnosno u dogledno vreme.. 1. U izvodjenju Programa uključene su metode i tehnološki postupci. kovencionalnim metodama kvantitativne i kvalitativne genetike.30-0.91 0.30 0. Osobine muznosti i građa kozjeg vimena imaju visoki heritabilitet (h2). jedan je od odlučujućih činilaca od kojih zavisi mogući genetski progres. koje će u povoljnim uslovima proizvodnje ostvariti optimalnu proizvodnju. te se njihovo genetskounapređivanje u populacijama koza može relativno brzo realizovati.86 0.17 0. METODE I TEHNOLOŠKI POSTUPCI U IZVOĐENJU ODGAJIVAČKOG PROGRAMA U izvođenju odgajivačko selekcijskog rada cilj je da u odredjenim rasama stvorimo genetsku osnovu za pojedine osobine matičnih grla. Program će se prvenstveno temeljiti na tzv. Iloje i Van Vlec 1978. odnosno njihovih potomaka odgajenih kod nas. U izvođenju Programa.20 0.16-0. Odgajivačko selekciski rad je gotovo simboličan. koje se pri proceni odgajivačke vrednosti trebaju uvažavati. brojnost kontrolisanog dela populacija koza određuje mogućnosti primene određenih metoda i postupaka u sprovođenju odgajivačko-selekcijskog rada. koristiti ćemo se iskustvima i naučnim saznanjima zemalja koje već decenijama sistematski izvode odgajivačke programe.) OBELEŽJE Veličina legla Uzrast kod prvog jarenja Međujaridbeni period Proizvodnja mleka u laktaciji % mlečne masti Količina mlečne masti (kg) % belančevina u mleku Vreme muže Obim vimena Dužina vimena Širina vimena Razmak između sisa Dužina sisa Obim sisa Telesna masa jaradi pri odbijanju Telesna masa jaradi u uzrastu od 7 meseci RASPON VREDNOSTI 0. U tabeli 1.5.09-0.16 -0.60. Vrednost udela naslednosti za sadržaj (%) i količinu mlečne masti i belančevina su na približno istomj nivou kao u goveda. iznosimo podatke vrednosti heritabiliteta za važnije osobine koza.

.biotehnologije i citogenetike će se primeniti kada budu naučna saznanja proverena i kada će postojeći ulovi omogućiti njihovu praktičnu primenu.

NAJBOLJI JARČEVI O.J.J.J. IZLUČENA GRLA PERFORMANS TEST INTEZITET RASTA TIP I OBLIK REPRODUKTIVNE OSOBINE NADPROSEČNI JARČEVI ODABRANI NAJBOLJI RODITELJI IZLUČENA GRLA M. ODABRANO MUŠKO POTOMSTVO BIOLOŠKI TEST TEST NA MLEČNOST I MUZNOST KONFORMACIJA TELA REPRODUKTIVNE OSOBINE NAJBOLJI JARČEVI O.SHEMA SELEKCIJE MLEČNIH RASA KOZA POPULACIJA KOZA Prirodni pripust i veštačko osemenjavanje MATIČNA STADA NUKLEUS ZAPATI NEKONTROLISANA STADA Prirodni pripust i veštačko osemenjavanje POREKLO KONFORMACIJA TELA KONTROLA PROIZVODNJE MLEKA NAJBOLJE KOZE M. – Majke jarčeva O.J.J. – Očevi jarčeva .

ili suvlasnički odnos između asocijacije i države. Oni će imati i male mlekare za preradu kozijeg mleka.alpske i drugih plemenitih rasa koza. reprodukcija i zdravstvena zaštita koza. u prvom redu jarčeve. Obavljaće se stručna obuka drugih odgajivača koza i demonstrirati novi postupci. ishrana. 1. Visoko kvalitetni jarčevi u veštačkom osemenjavanju daju veliki broj kvalitetnog potomstva preko koga se masovno poboljšava proizvodnost i kvalitet koza. Svaki centar raspolagao bi sa osnovnim stadom od najmanje 500 koza.5. veštačkog osemenjavanja i transfera embriona. objekte. pedigre.2. Zato su neophodna genetski visokovredna stada koza u centrima iz kojih bi drugi odgajivači nabavljali i koristili priplodna grla. princip profita treba dopuniti sa razvojnom funkcijom centra u unapređenju kozarstva. Nabavku i korišćenje kvalitetnih jarčeva iz genetskih centara treba podsticati premijama i regresima. Odabiranje priplodnjaka za veštačko osemenjavanje vrši se po potrebi. Reprodukcija i oplemenjivanje koza Proizvodne sposobnosti koza treba stalno unapređivati. Za unapređenje kozarstva neophodna su najmanje dva genetska centra. embrio transfer i progeni test. država. pre svega muška priplodna grla. intenzivne selekcije. Kapitalna ulaganja u zemljište. a drugi u ravničarskom. Vlasnik centra može biti asocijacija odgajivača. Napredne farme koza oko genetskih centara biće drugi krug i učesnik u unapređenju kvaliteta kozarske proizvodnje. Zato je partnerstvo države neophodno. Izgradnja centara za unapređenje koza (reprodukciono-genetski centri) Svrha centara je stvaranje genotipova koza koji su najpogodniji za određene uslove gajenja. opremu i osnovno stado u početku su velika i njih može najsigurnije da pribavi država.1. Razvojni centri za stočarstvo u vlasništvu države u predhodnom periodu odigrali su značajnu ulogu u unapređenju ove grane poljoprivrede u više zapadnih zemalja. Sa tim će se obezbediti javnost u radu i dostupnost novih tehnologija. a drugi intenzivan sistem gajenja koza. Centri će se odlikovati sa kvalitetnim stadima koza. Stalan genetski napredak će se ostvariti preko matične evidencije.1. Jedan bi prema prirodnim resursima i načinu gajenja koza bio u brdsko-planinskom području. Moguća je u principu angažovanost privatnog kapitala u izgradnji centra. U centrima će se unapređivati proizvodnja i konzerviranje stočne hrane. udruženja odgajivača i licencirani farmeri. Prvi bi centar razvijao poluintenzivan. Međutim. Centar za reprodukciju koza i veštačko osemenjavanje može da koristi za veštačko osemenjavanje odabrane priplodne jarčeve ako ima matični list priplodnjaka. Drugi osnovni postupak u oplemenjivanju je ukrštanje domaće koze i njenih meleza sa jarčevima sanske.5. prodajom viskokovrednih priplodnih grla i drugih proizvoda biće moguća otplata kredita. . Kasnije. koje će nabavljati i koristiti u reprodukciji ostali komercijalni proizvođači kozijeg mleka i grla za meso. Takve genotipove. finansiranje stručnjaka angažovanih u razvoju novih postupaka i obuci drugih odgajivača treba da ostane u nadležnosti institucija koje licencira država. kontrole mlečnosti. Međutim. a najmanje jedanput godišnje. radom centra. One će odgajivati mlada priplodna grla. na predlog komisije za godišnji pregled centra za reprodukciju životinja i veštačko osemenjavanje koju obrazuje ministar. progenog testa jarčeva. da je priplodnjak upisan u glavnu matičnu evidenciju domaćih životinja i da ima dozvolu za njegovo korišćenje izdatu od strane ministra. koristiće drugi proizvođači. savremenom tehnikom i tehnologijom i visokom proizvodjnjom kvalitetnog mleka i mesa. U izgradnji genetskih nukleusa i visoko kvalitetnih jarčeva koristiće se intenzivna selekcija. Glavnim odgajivačkim programom mora biti obezbeđeno dovoljno priplodnjaka za veštačko osemenjavanje i određeni uslovi i način korišćenja priplodnjaka za veštačko osemenjavanje.

3. meso). • plodnost 150% • mlečnost od 150 do 350 litara Proizvodnja koza u intenzivnom gajenju • telesna masa koza 65 do 80 kg. Postojeći prirodni resursi i njihovi neiskorišćeni potencijali omogućavaju višestruko povećanje broja koza i obima proizvodnje.1. • izvršiti adaptacije postojećih i koliko je moguće izgradnju novih objekata za uzgoj koza. • 100. sojina sačma. pre svega mere kreditno monetarne politike staviti u funkciju povećanja kozarske proizvodnje. Proizvodnja koza u poluintenzivnom gajenju: • telesna masa koza 45 do 65 kg. • odrediti standarde na osnovu kojih se utvrđuje kvalitet proizvoda uz primenu plaćanja na osnovu kvaliteta. iako smanjen i opterećen brojnim problemima i teškoćama. • u svim ovim segmentima sve oblike proizvodnje ravnomerno tretirati. Zato će ovde biti izložen procenjen broj koza i njihove proizvodne sposobnosti koje bi bilo nužno dostići da bi prisutnost na tržištima bila trajna i ekonomski opravdana. • plodnost 120%.5. a samim tim i zdravstveno bezbednih i kvalitetnih animalnih proizvoda (mleko. suncokretova sačma i druga hraniva). Broj koza sa osnovnim proizvodnim pokazateljima i ciljevi koje treba ostvariti U obnovi kozarstva treba ostvariti obim i kvalitet proizvoda koji će biti prepoznatljivi kako na domaćem tako i na inostranom tržištu. • obezbediti odgovarajuće funkcionisanje robnih rezervi. kao osnovne preduslove kontinuirane kozarske proizvodnje. preradu i dr. Njihovo. mogao bi predstavljati zavidan potencijal Srbije u smislu obezbeđenja znatnog broja pre svega zdravih. • mlečnost 150 do 220 litara. osnovnih energetskih i proteinskih hraniva (kukuruz. 1. Ispunjenjem ovih uslova postojeći fond koza. Proizvodnost koza u ekstenzivnom gajenju: • telesna masa koza 35 do 45 kg. PRAVCI RAZVOJA I DUGOROČNE MERE Da bi se poboljšalo postojeće stanje u kozarskoj proizvodnji neophodno je: • obezbediti dovoljne količine pašnjačkih površina. • podsticajne mere države. • 100. međutim. Broj koza: • 50.000 grla u intenzivnom gajenju. • povećati stepen povezanosti primarne proizvodnje sa prerađivačkom industrijom i trgovinom. potpunije korišćenje uslovljeno je značajnim ulaganjima u proizvodnju. .000 grla u poluintenzivnom gajenju.000 grla u ekstenzivnom gajenju. • uspostaviti zadovoljavajući zdravstveni status grla i obezbediti njihovo održavanje. • plodnost 170 do 200% • mlečnost 600 do 800 litara.6. a potom i kvalitetnih životinja.

Mesto i uloga Instituta za stočarstvo Institut za stočarstvo u Zemunu je kadrovski osposobljen. • donošenju propisa i standarda o proizvodnji i prometu proizvoda po međunarodnim kriterijumima 1. • izradi studija i programa razvoja kozarstva. • donošenju propisa o zaštiti proizvoda sa poreklom.1. • podsticanju stručnog obrazovanja proizvođača.Količina pomenutih proizvoda uveliko bi morala prevazići potrebe sopstvenog stanovništva i obezbediti značajan višak. Šire posmatrano uloga države je u: • stvaranju povoljnog makroekonomskog miljea. Kako robnih proizvođača nema. poseduje odgovarajuće prostorije. objekata za preradu mleka i tekuću proizvodnju. Angažovanje i podrška države su potrebni u oblasti poljoprivrede i stočarstva i šire u makroekonomskoj politici. mesa i kože počinje praktično od minimalnog broja koza. savetovanja i izdavanja stručnih publikacija i drugih vidova informacija o tehnološkim inovacijama (izdaje časopis Biotehnologija u stočarstvu). formiranje osnovnog stada. • zaštiti zemljišta od zagađenja. podsticaju izvoza kozijih sireva. • zaštiti životne sredine. • obezbedjenju sredstava za intervencije u slučaju poremećaja na tržištu. laboratorije i tehničku opremu i informacioni sistem i može kvalifikovano da obavlja sledeće poslove: • da organizuje bazu podataka i edukativne aktivnosti u vidu održavanja seminara. značajnih prirodnih resursa i povoljnih signala o tržištu i izvorima sredstava. mogućnosti izvoza i rd. • podsticanju vlasničke transformacije. 1.). . U oblasti poljoprivrede i kozarstva podrška države je neophodna u: • uređenju zemljišta i poboljšanju njegove plodnosti.7. • prilagodjavanju sredstava za razvoj neophodne infrastrukture (genetski centri). stručne poljoprivredne službe i istraživanju u kozarstvu. • podsticanju razvoja delatnosti sa komparativnim prednostima (značajni resursi.intelektualna svojina. • obezbedjenju povoljnih kredita za objekte i opremu. MESTO I ULOGA DRŽAVE Razvoj kozarstva u svrhu robne proizvodnje mleka. • projektuje i realizule adaptaciju postojećih farmi. • podsticanju proizvodnje u korišćenju genetski superiornih priplodnih grla. • sprovodi savetodavno-konsultativne poslove s ciljem razrade modela proizvodnje visoko vrdene hrane. Pri svemu tome morale bi se uvažiti sve specifičnosti kozarske proizvodnje i stepen krize u kome se ona u ovom trenutku nakazi. mesa i kože. koji bi bio namenjen izvozu.7. to je inicijalna i razvojna uloga države neophodna.

Hrvatska • istočnoevropske zemlje – Rumunija. većinom. Mađarska. Izrada programa i projekata revitalizacije postojećih farmi i novih reprodukcionogenetskih centara Identifikacija vlasnika.7. Neka od ovih gazdinstava proizvode i prodaju priplodni materijal pa stiču pravo na određene benificije. Nemačka. Grčka. Slovenija. Iran. prerade i prometa proizvoda kozarstva. Jordan. kreditora i iztvoznika u cilju unapređenja proizvodnje. PRAVCI IMPLEMENTACIJE ODGAJIVAČKOG PROGRAMA • • • • • • • Prezentacija i promocija glavnog odgajivačkog programa potencijalnim proizvođačima. Belorusija.Kina. organima vlasti. Poslednjih godina počelo je ubrzano zasnivanje kozarske proizvodnje u individualnim gazdinstvima.8. Makedonija. 1. niti je na tom nivou razmatrano pitanje selekcije koza i vođenje matičnih knjiga. Odgovarjuće selekcijske službe ili organizacije koje su se prihvatile toga posla. nisu dovoljno osposobljene da ga uspešno sprovedu. Austrija. treba da se sprovede istraživanje objedinjeno na nivou Srbije. izvodi prema nahođenju pojedinih stručnjaka za ovčarstvo. IZRADA SISTEMA SAVETODAVNE SLUŽBE U KOZARSTVU Da bi selekcija koza i vođenje matičnih knjiga. Irak. Italija. Izrada programa formiranja osnovnih stada koza sa sopstvenom proizvodnjom i uvozom grla. što se radi o malom broju životinja u odnosu na ostale vrste stoke. kao neophodne zootehničke mere. Razvojni program unapređenja koza u Srbiji ne postoji. kod nas za koze nikad nije postojala organizovana selekcijska služba. Bugarska. ne bude usaglasilo na nivou Srbije. Povezivanje proizvođača. • Evropska unija – Kipar. Slovačka. Švajcarska i sl. Izvozne mogućnosti kozarske proizvodnje Najznačajnija ciljna tržišta za izvoz poljoprivrdenno prehrambenih proizvoda iz kozarske proizvodnje mogu se sistematizovati sledećim redosledom: • zemlje predhodne Jugoslavije . • zemlje u razvoju – afričke temlje. jer. Republika Srpska. Izrada programa marketinga kozijih sireva sušenog mesa i prerađevina od mesa.2. niti uzgojno – selekcijski rad. kao ni vođenje matičnog knjigovodstva. Zato se stalno oseća velika . Ukrajina. a još manje uhodana ili ozvaničena. Obezbeđenje povoljnih kredita za izgradnju privatnih farmi. • zemlje Bliskog i Srednjeg Istoka – Saudiska Arabija. Japan. pa ga izvode neplanski i parcijalno ili nikako. • ostale zemlje OECD-a .1. a posebno ocenjivanje životinja i vođenje matičnih knjiga. 1. njihova različitost će dovoditi do zabuna i teškoća razne prirode. a u Republici i okruzima su tom pitanju različito prilazili. Zato je neophodno detaljno sagledavanje i donošenje osnovnih principa i parametara na kojima treba da se zasniva i sprovodi uzgojno selekcijski rad i matično knjigovodstvo za koze. Kazahstan i dr. Zato je nivo primenjene selekcije uglavnom nedovoljno definisan. Izrael. uspešno poslužile unapređenju proizvodnje koza.Bosna i Hercegovina. Češka. za razliku od ostalih vrsta domaćih životinja. projektovanje i izgradnja privatnih farmi koza. • zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza – Rusija. Poljska.9. kreditorima i drugim zainteresovanima. Ukoliko se selekcija. Ovo utoliko pre. dok organizaciona šema funkcionisanja još nije potpuno precizirana. Selekcijski rad se. Takvo stanje nas je zateklo bez ikakve prakse o selekcijskom radu i matičnom knjigovodstvu za koze.

Pod uslovima istog heritabiliteta i utvrđenog inteziteta selekcije kao kod goveda. postoji mogućnost selekcije u okviru čistih rasa. Međutim. matiče i za sad rasno nedefinisane. misli na jareće meso. Selekcija uopšte. postale su mnoge. odnosno vrši ukrštanje i primenjuje selekcija potomaka. Osnovni principi primene selekcije koza na mleko i meso Zasnivajući povećanje mlečnosti i plodnosti koza na selekciji. Zbog takvog rasnog stanja moraće da se. pretpostavljamo da ni predloženi parametri za ocenjivanje nisu potpuno pogođeni.4 ). zatim razni melezi. onda se uvodi rasa. to bi usmeravanje selekcije koza išlo jednom od ova dva pravca. transformisaće se u visoku proizvodnju mleka. domaće oplemenjene koze. Zbog toga se pravila selekcijskog rada u okviru čiste rase mogu lako primenjivati. mora da bude osnovna mera koju. ZNAČAJ SELEKCIJE ZA RAZVOJ NAŠEG KOZARSTVA Kod svih naših vrsta domaćih životinja rase su. i to ili pojedinačno ( mleko ili meso ) ili u oba pravca istovremeno ( mleko – meso ). 1. već i rasno izdvajanje i usmeravanje. Upravo zato mora se što pre početi sa širom primenom selekcije. Nažalost. Obzirom da je za našu privredu značajna proizvodnja mleka i mesa. čiji je proces na stvaranju novih tipova ili populacija u toku. Mnogi smatraju da je značaj selekcije na mlečnost efikasniji nego primena određenih genetskih metoda ( ukrštanja ). Zbog nedovoljnog fenotipskog i genotipskog poznavanja naših koza.1. manje ili više. vrlo mlečne koze u svetu. a posebno za vrstu stoke kod koje ranije nisu primenjivane nikakve zootehničke mere niti postoji ustaljeno iskustvo. to se kao mogućnost povećanja te vrste mesa nameće popravljanje plodnosti. pri selekcijskom radu u narednom periodu. pored neznatnog broja čistih rasa ( uglavnom inostranih ). treba ga stalno dograđivati i usklađivati sa našim novim saznanjima i promenama do kojih se bude došlo u rasnom pogledu. Budući da se za povećanje proizvodnje mesa. a posebno u slučaju primene visokog indeksa selekcije. pod uslovima dobre ishrane. pre svih ostalih treba sistematski sprovoditi. Bez obzira da li se radi o određenim rasama ili o nedefinisanim rasnim tipovima koza. a uz to često i regionirane. došlo do čistih populacija. Ovaj predlog. Otuda se predlaže mogućnost da se. pa se utoliko sigurnije i brže može ostvariti uspeh selekcije koza na kombinvani smer proizvodnje. kakve su pretežno naše. tipova ili rasa. Budući da je ovo naš prvi pokušaj uvođenja selekcijskog rada u naše kozarstvo. uticajem na mlečnost ukrštanjem i selekcijom. kod koza se postiže preko dva puta ( pa i više ) veći . kod naših koza nije jasno utvrđen rasni sastav. diferencirane. Genetski potencijal za mlečnost koza. ima za cilj da u tom pravcu usmeri izgradnju rasnog sastava naših koza. Srećna okolnost je da su mlečnost i plodnost u pozitivnoj korelaciji ( h2 = 0. prave manji ili veći ustupci kada se radi o uslovima koje treba da ispuni čista rasa. Ovo se predlaže upravo zato da bi se. prvenstveno. a ukoliko se želi da stado dobije nov kvalitet. Takvo stanje ne može biti garancija ostvarenju bilo kakvih razvojnih programa u oblasti kozarstva na širem planu. Genetski momenat u proizvodnji mleka koza je posebno značajan.10. 1.opterećenost poistovećivanjem koza sa ovcama. Smatramo da će primena selekcijskog rada u kozarstvu znatno omogućiti. kao i otkrivaje nepoznatih zakonomernosti značajnih za dalji rad na unapređenju ove proizvodnje. zavisno od njihovog daljeg usmeravanja. selekcija na mlečnost ima vrlo visoko mesto. što je nepravilno. Takođe će poslužiti i da se sagleda mogućnost za njihovo genetsko i proizvodno popravljanje. u slučaju slabomlečnih rasa. o vođenju selekcije i matičnog knjigovodstva u okviru predloženih rasnih grupa.10. ne samo povećanje proizvodnje i pravilno usmeravanje gajenja koza. a takođe i odabrane balkanske koze nižih područja. Sadašnje procene o rasnoj pripadnosti su prilično orjentacione. primenom selekcije u okviru navedenih rasnih grupa.

Selekcija na plodnost koza je izvodljivija nego ovaca. manje ili više nekontrolisanog. u drugim proizvodnja mesa. Način sprovođenja selekcije koza Primena i smišljeno vođenje selekcije omogućava popravljanje proizvodnje stada. Selekcija na bližnjenje može da se sprovodi prema podacima jednog ili više jarenja. Rezultati procenjene priplodne vrednosti koza koriste se za razvrstavanje kvalitetnih priplodnih koza u klase. ali ne i izrazita mesnatost. Za uspešnu selekciju treba znati cilj koji se očekuje i tip rase kom pripada životinja. važna visoka proizvodnja mleka. Obzirom na nisku naslednost ( h2 = 0. to je teško dobiti i očuvati ujednačenu i harmoničnu mešavinu. je takođe mera koja može da omogući povećanje ove osobine. Procenjivanje vrednosti životinja može da bude fenotipsko. sigurno. dolaziće do njihovog. Kontrola proizvodnih sposobnosti i procena priplodne vrednosti koza vrši se na način i metodama koje su određene glavnim odgajivačkim programom. ali ima i uspešnih slučajeva.2. jer je češće bližnjenje. selekcija na plodnost bi bila dugotrajnija. To naročito dolazi do izražaja ako su dobro odabrane 3 ili više rasa. Međutim. Sastoji se u izboru najboljih životinja oba pola. to je neophodno da se prate mnogi proizvodni pokazatelji značajni za svako navedeno proizvodno usmeravanje i izvrši procena priplodne vrednosti. Selekcija se sastoji u izboru priplodnjaka sposobnih da prenesu osobine rase i da ih razviju do maksimuma. Budući da ti melezi. od kojih svaka unosi značajan udeo ( stvaranje „sintetičkih linija“ ). međusobnog parenja. koji se ocenjuju prema plodnosti majke i kćeri. Budući da je. Selekcijom mogu da se izbace rasno nečista grla. Svaka rasa ima svoj standard koji je znak tipa životinje. procena priplodne vrednosti i razvrstavanje u klase mora biti sprovedeno i prilikom uvođenja novih rasa. inače. odnosno proizvodnju mesa. linija. kao i činjenica da u svim tim slučajevima uslovi pod kojima se gaje koze mogu biti intezivni ili ekstezivni. ostvaren prilikom ukrštanja. a u trećim mleka i mesa zajedno. posle nekoliko generacija. Selekcija na plodnost. hibrida i uveženih kvalitetnih priplodnih koza u glavni odgajivački program postojećih rasa. što neće uvek biti moguće u slučaju našeg kozarstva. a pri vrlo strogoj selekciji traženog potomstva. Testiranje proizvodnih sposobnosti koza vrši testna stanica u skladu sa glavnim odgajivačkim programom. 1. Odgovarajuća provera proizvodnih sposobnosti. odnosno visoka plodnost. jednoj od prvobitnih rasa. Zato se može očekivati da će. U našim uslovima.genetski godišnji uspeh zbog nižeg genetskog intervala ( veći broj ženskih potomaka i manji broj osobina za selekciju). povećavajući tako proizvodnu vrednost stada. pa ni potomci toga ukrštanja nisu međusobno slični. već su osobine obe rase nepravilno zastupljene. Stvaranje „sintetičkih linija“ je. Kontrola proizvodnih sposobnosti i metode za procenu priplodne vrednosti koza moraju biti u skladu sa međunarodno priznatim postupcima i metodama. gde postoji veliko šarenilo meleza. pretežno. Da ne bi došlo do prenošenja nedostataka. pa može da se kroz ukrštanje postigne povećanje mlečnosti i plodnosti koza. provenijenci. Ovakva parenja raznih meleza su vrlo složena i treba ih pažljivo izvoditi. Selekcija je naročito korisna ako se umešno odabiraju mužjaci. Na veći genetski efekat utiče heterozis. a vrednost zavisi od pravilnog izbora rase. tačnosti i usmeravanja. nisu ujednačeni i harmonični. . vrlo teško. nema izrazito mesnate rase koza. ukoliko je rasa jasno definisana. Zato su u ovakvim slučajevima neuspesi brojniji nego uspesi. Pri selekciji treba imati u vidu plodnost majke. treba odabrati samo one životinje koje prenose poznate osobine rase. O kontroli proizvodnih sposobnosti i drugih osobina koza odgajivačka organizacija i organizacija sa posebnim ovlašćenjima vode zbirku podataka.07 ). ali se potpuni cilj postiže ako se procena priplodnih grla vrši istovremeno i po fenotipu i po genotipu. u nekim uslovima proizvodnje.10. jedan od dva tipa nadvladati drugi i stado se vratiti. na način kojim se obezbeđuje međunarodna merljivost dobijenih rezultata.

4. Podmladak se ne klasira. i to ocenama od 1 – 4. ocena trupa ( uključu-jući ocenu vimena ). Pod ocenom vimena se podrazumeva: dobra razvijenost vimena i izjednačenost obe polovine. tako podešeni da mogu da posluže za sve smerove. I. kao i telesnoj masi pri rođenju.5.1. Ia. Pri ocenjivanju i klasiranju koza uzima se u obzir: poreklo grla. Za osobinu koja u jednom smeru proizvodnje koza nije značajna. za sad. Za ocenu proizvodnje mleka. Ocenjivanje koza se vrši najmanje dva puta u toku života. ali se. potrebne su dobro obavljene pripreme. II i III. (u smeru proizvodnje mesa nije značajna proizvodnja mleka). obradi za 1/3 stada i u slučaju kad se utvrđuje sadržaj proteina ).3. Zato se.10. ocenjivanje i razvrstavanje u klase. koje se sastoje u trajnom prikupljaju niza podataka na osnovu kojih se vrši ocenjivanje i klasiranje životinja. predlaže univerzalni način izbora podataka. količina mleka. Na osnovu rezultata dobijenih ocenjivanjem koze se svrstavaju u sledeće klase: E. Uticaj smera proizvodnje na ocenjivanje koza Uticaj smera proizvodnje nameće određene prilaze ocenjivanju koza. ocenjivanja i klasiranja koza. Sadržaj proteina je posebno značajan za preradu mleka u sir ( smatra se da sadržaj mleka u koza utiče 4 puta više na sir nego sadržaj mlečne masti ). a ukoliko je odlučivanje ranije. ustljena domaća oplemenjena koza ( sanizirana domaća koza ). sa 30 dana i pri odlučivanju. melezi sa visokoproizvodnim rasama koza i odabrane balkanske koze nižih područja. s tim što su predlozi navedeni za prikupljanje podataka. 1. Pripreme za sprovođenje selekcije koza Da bi selekcija koza mogla da se uspešno sprovodi. neće se prikupljati podaci. niti će se vršiti ocenjivanje te osobine. sadržaj proteina u mleku ( obavezno za sve koze kao najznačajniji sastojak za randman sira ) i mlečne masti ( što nije obavezno ako se utvrđuje sadržaj proteina. Zbog neraščišćenog rasnog sastava u našem kozarstvu. i to prvi put sa 7 – 12 meseci. oblik i veličina sisa. sadržaja proteina i mlečne masti služe podaci iz redovne kontrole mlečnosti po laktacijama. dobra povezanost. II i III klasu. već se vrši odabiranje prema naslednim manama.10. plodnost. Prirodni podmladak se razvrstava u I. Ocenjivanje vimena se vrši između 4 i 5 meseci po jarenju. a ove ocene se uključuju u ocenu za „tip“. Pri izboru mladih koza. obično. telesna masa. Samo ako se poseduje takav materijal moguće je da se selekcija pravilno sprovede i ostvare očekivani rezultati.10. 1. sadržaj proteina u mleku majke ne sme da bude ispod 28– 30 g na 1 litar mleka. onda i sa 90 dana. Ocenjivanje i razvrstavanje koza u klase Ocenjuju se visokoproizvodne uvezene rase ( značajne za rad na genetskom popravljanju naših koza). . a drugi put sa navršene 3 godine. još uvek ne bi bilo realno da se taj momenat uzima u obzir i prave posebni prilazi za svaki smer.

predstavljaju „idealan“ tip koze odgovarajuće rasne pripadnosti. telesnoj masi i poreklu.Za ocenjivanje i razvrstavanje koza u klase uzimaju se sledeći normativi: Rasna pripadnost Visokoproizvodne rase Tip ( poena ) Telesna masa ( kg ) Količina mleka ( kg ) Količina proteina ( g / kg ) Količina mlečne masti ( g / kg ) Plodnost ( % ) Poreklo za generaciju ( poena ) Tip ( poena ) Telesna masa ( kg ) Količina mleka ( kg ) Količina proteina ( g / kg ) Količina mlečne masti ( g / kg ) Plodnost ( % ) Poreklo za generaciju ( poena ) Balkanska selekcionisana koza Tip ( poena ) Telesna masa ( kg ) Količina mleka ( kg ) Količina proteina ( g / kg ) Količina mlečne masti ( g / kg ) Plodnost ( % ) Poreklo za generaciju ( poena ) 3 40 400 30 35 180 2 2 35 350 30 36 180 2 1 35 300 30 37 150 1 5 55 800 29 34 220 2 4 50 650 30 35 200 2 4 55 700 29 35 200 2 3 45 550 30 36 190 2 3 50 600 29 36 180 1 2 45 500 30 37 180 1 3 45 500 29 37 170 1 40 400 30 38 170 Ia Klase I II III Oplemenjene domaće koze i ustaljeni melezi Balkansku selekcionisanu kozu će biti teško identifikovati u odnosu na manje ustaljene meleze. ustaljenosti proizvodnje i izrazitog prevazilaženja normativa za klasu Ia. a ocenjuju se prema: proceni tipa ( od 5 do 1 ).75 l. 1.10. Ocenjivanje i razvrstavanje jarčeva u klase Jarčevi za priplod se razvrstavaju u klase: E.5 l.6. I. . orjentacija mnogih gazdinstava će biti i na ovu kozu. Pri odabiranju koza u stadima visoke mlečnosti treba za intezivni tip gajenja odabrati one koze u kojih je dnevni maksimum proizvodnje mleka u toku godine bio 3. Polazi se od toga da će to biti put ka iznalaženju proizvodnih životinja za koje će ovo biti jedina mogućnost da se počne s rasnim diferenciranjem na širem nivou. Koze se razvrstavaju u klasu E ako. Kod koza sa proizvodnjom mleka većom od prosečne u prve dve laktacije prosečna masnoća mleka može da bude manja za 0. Ia. a u ekstezivnom gajenju 2 l. II i III.2 %. Danas. pored zadovoljenih svih ocena za Ia klasu. u umereno intezivnom gajenju 2. a i u dužem periodu.

sadržaj proteina u mleku majke ne sme da bude ispod 30 – 34 g na 1 litar mleka ( što je za priplodnjake posebno važno ). Biološki test jarčeva Biološkim testom jarčeva ocenjuje se priplodna vrednost jarčeva za osobine degenerativnih mana i prenošenja nasledne osnove za pojavu teških jarenja kod koza. 1. odnosno njihova kategorizacija prema proizvodnji njihovih kćeri.5 l.10. Jarčevi koji nisu ispitani na potomstvo ne mogu se svrstati u klasu E. je od velike koristi u selekciji. Pojava degenerativnih mana ima veliki negativni učinak jer vrlo često dolazi do uginuća jareta. Ia i I kad dostignu 3 godine i ako su pokazali izvanredne rezultate u prenošenju mlečnosti i plodnosti. a ne prenose nikakve nasledne mane.Kod razvrstavanja u klase jarčevi treba da ispune sledeće minimalne uslove: Rasna pripadnost Visokoproizvodne rase Tip ( poena ) Telesna masa ( kg ) Podaci o poreklu ( poena ) Tip ( poena ) Telesna masa ( kg ) Podaci o poreklu ( poena ) Tip ( poena ) Telesna masa ( kg ) Podaci o poreklu ( poena ) 5 90 3 4 85 3 3 75 2 4 85 2 3 80 2 2 70 2 3 80 2 2 75 2 2 70 1 2 75 1 1 70 1 1 65 1 70 1 65 E Klase Ia I II III Oplemenjena domaća i ustaljeni melezi Balkanski selekcionisani jarčevi Jarčevi se svrstavaju u klase E. odnosno jarad treba u ranoj fazi života izlučiti iz odgoja. Pri odabiranju jarčeva za stada visoke mlečnosti.75 l. za umereno intezivne 3.1.6. za intezivne uslove gajenja treba odabrati jarčeve kod čijih je majki dnevni maksimum mleka u toku godine bio 4. Testiranje jarčeva. pod uslovom da se testiranje sprovodi kompletno i da se uzimaju svi elementi koji doprinose najrentabilnijem gajenju. za ekstenzivne 3 l. Zbog bojazni da je pojava šutosti oba roditelja povezana sa prenošenjem jalovosti preko muških potomaka ( 20 % ).2.6. Pregled jaradi obavlja se najkasnije do 30 dana posle rođenja. Grla mlađa od 3 godine ( ali ne mlađa od 1. Po svakom jarcu potrebno je imati informacije o 80 slučajno odabrane jaradi. procena .10. 1. Pojava teških jarenja kod koza uzrokuje česta oštećenja reproduktivnog trakta majke i može dovesti do uginuća i koze i jareta.5 godine ) mogu da budu razvrstana i u I klasu. to muški priplodni podmladak mora da bude rogat ili da ima jednog rogatog roditelja. Pri izboru mladog mužjaka. Testiranje jarčeva Najbolji i nasigurniji način procenjivanja priplodne vrednosti je testiranje priplodnih muških grla. Osobine koje se prate su: masa jaradi.

vitalnost. u tipu Ocene jarenja: • normalno • otežano • teško 3 poena. tip i oblik. . komisija vrednuje pri odabiru jaraca na kraju testa u uzrastu od 210 dana. prisustvo degenerativnih mana i drugih osobina vezanih za konformaciju i proizvodni tip. Vrednovanje pojedinih jarčeva u performans testu temelji se na sledećim osobinama: 1. Ostale osobine elemente nezavisne selekcije. intenzitetu prirasta u periodima testa. 3. 4 poena. U testnim stanicama svi jarčevi drže se u približno istim uslovima te je moguće tačnije meriti veći broj osobina. U farmskim uslovima testiranje je jevtinije. I jedan i drugi sistem testiranja mladih jarčeva ima prednosti i nedostatke. Jarad se svrstava u kategorije: • laka (bez intevencije). te reproduktivne odlike mladih jarčeva. Ove dve mogućnosti se međusobno razlikuju. Za svakog jarca iz performans testa izračunava se odgajivačka vrednost za pojedinu osobinu te zbirna odgajivačka vrednost u koju će biti uključen intenzitet prirasta jarca te odgajivačke vrednosti roditelja za proizvodnju mleka. Na osnovu podataka o odgajivačkoj vrednosti za sopstveni prirast. reproduktivnim odlikama i 5.5 do 3 meseca. Testiranje se sprovodi na farmama i u progeno – testnoj stanici. Ocena jaradi vrši se po šemi: • jare sa urođenim manama • slabo razvijeno i avitalno • normalno razvijeno i vitalno • normalno razvijeno. ali se razlike u proizvodnim uslovima odražavaju na tačnost ocene praćenih osobina. 2. pa je potrebno da se ukaže na pojedinost svake. Performans test jarčeva Svrha performans testa je da se prati rast i razvitak odabrane mlade muške jaradi do polne zrelosti. 2 poena. 2 poena. treći sledi u uzrastu od 5 meseci i četvrti u starosti od 210 dana (7 meseci). 1. ali je postupak testiranja skuplji. vitalno. Registruje se broj mrtvorođene jaradi kao i smrtnost u prvih mesec dana. ženski i različitog pola). odnosno traži veća ulaganja finansijskih sredstava. oceni tipa.10.6. razvijenosti pojedinih delova tela. Od ukupnog broja jarčeva sa završenim performans testom 30-40% odabira se za dali priplod (prirodni pripust i veštačko osemenjavanje). 1 poen. 4.opšteg izgleda.3. 3 poena. odgajivačkim vrednostima roditelja. Jarčevi koji ne zadovoljavaju zadate kriterijume biće isključeni iz priploda. Performans test organizuje se u testnim stanicama i na farmama. sadržaj belančevina i masti u mleku. sledeći u uzrastu od 2. 5 poena. te na osnovu odgajivačke vrednosti roditelja za bitna svojstva odabiraju se mladi jarčevi za dalje gajenje. Registruju se komplikacije pri jarenju. Prvi odabir priplodne jaradi vrši se odmah nakon rođenja. Istovremeno se registruju blizanci (muški. • teška (sa intervencijom veterinara).

Obzirom na mali broj koza u zemlji. na srpskom nivou. pa ne uspeva da omogući uspostavljanje finansijske ravnoteže. zasnivanje i održavanje progeno – testne stanice je vrlo skupo. jer omogućava maksimalan broj potomaka za utvrđivanje porasta i proizvodnje kćeri za sve jarčeve. kojoj u budućem razvoju našeg kozarstva treba posvetiti posebnu pažnju. Za sada nemamo bitnih uslova za zasnivanje i pravilan rad progeno – testne stanice za jarčeve. protok mleka i indeks vimena. dubina grudi. sadržaj i količina mlečne masti.4 Postupak: OV = 2 X [ (y – A) x b ] / W . Jarčevi moraju imati podatke o laktacijskoj proizvodnji najmanje 20 kćeri.6. sadržaj proteina. širina karlice ) kao i oceni tipa. njihovom gajenju. 1. dužina trupa. pa za duži period nema izgleda da će se ostvariti.6. obim grudi. . Međutim.4. kao i odgoj prikupljenog podmlatka. prva laktacija je uvek znatno niža nego kasnije laktacije. oblika i vimena i mase tela.odstupanje ispitivane grupe od grupe sa kojom se upoređuje za prosečni dnevni prirast h2 = 0. bila bi dovoljna samo jedna progeno – testna stanica. a potom pri zalučivanju. Za izračunavanje opemenjivačke (odgajivačke) OV i relativne oplemenjivačke ROV vrednosti koriste se sledeće osobine: • prosečni dnevni prirast • topli randman • udeo mišića u trorebarnom isečku OV = DP x h2 DP . Progeni test jarčeva u progeno – testnoj stanici Testiranje u progeno – testnoj stanici se sastoji u prikupljanju na isto mesto i držanju pod potpuno istim uslovima kćeri jarčeva koji se testiraju. Za test se koriste podaci dobijeni tokom prve laktacije.10. obavi prema rezultatima mlečnosti njihovih kćeri za prvih 100 dana laktacije. parenju. Kćeri jarčeva testiraju se na: . Na kraju se utvrđuje relativna priplodna vrednost jarca. neophodnih za vršenje progenog testa. niti imamo. Međutim. troškovi održavanja i rada testne – stanice su vrlo visoki. jer nemamo gazdinstava sa selekcionisanim stadima koza. ali to ne sme da bude razlog da se za dalji razvoj kozarstva ne odaberu druge prigodne metode.10. Njeno postojanje jedino može da omogući značajna pomoć sa strane. Testiranje je vrlo povoljno.5.4 za udeo mišića u trorebarnom isečku h2 = 0. Uz to.evidentira se količina namuženog mleka.procenu tipskih karakteristika koje se zasnivaju na praćenju osnovnih eksterijernih mera ( visina grebena.1. potom. Rangiranje jarčeva se. program o usmeravanju razvoja kozarstva da bi se postavio pravi cilj progeno – testnoj stanici. Najrealnije je da to bude progeno – testna stanica jarčeva za selekciju domaće bele ustaljene oplemenjene koze ( sanizirane domaće koze ). Progeni test jarčeva na mlečne osobine Progeni test na mlečne osobine bazira se na podacima o utvrđenoj laktacijskoj pro-izvodnji kćeri jarčeva u testu. jarenju i kompletnoj kontroli prve laktacije.34 za topli randman h2 = 0.

zbog nedostatka sredstava. Mada bi bila korisna primena ovog tipa testiranja.tačnost procene .relativni značaj za topli randman = 0.fiksni uticaj genetske grupe i Sjk . umanjujući uticaj sredine raznolikošću situacija.6.25 x h2 W / 1 + [ (W – 1) x 0. ali je u odnosu na progeno – testne stanice znatno jeftinije.dnevni prirast sinova x broj sinova A . gde se sprovodi veštačko osemenjivanje.50 W2 .relativna OV za topli randman ROV3 .osobina Fi .35 W3 . Ovde je potrebno mnogo truda osoblja zaduženog da uzima i prikuplja podatke ( o količini mleka. Smatra se da je neophodno da budu obuhvaćene najmanje 3 organizacije koje gaje ove kćeri. b= 0. .6.dnevni prirast vršnjaka x broj sinova b .neprotumačeni utcaji Vrednost a = (4 – h2) / h2 Za navedene osobine uzet je h2 = 0.relativni značaj za udeo mišića u isečku = 0. Ovaj tip testiranja u kozarstvu je mnogo teži nego u govedarstvu. mlečne masti i procenat mlečne masti) računa se: OVb = 2 x (Gj +Sjk) 1. dok je u kozarstvu samo na individualnim gazdinstvima.slučajni uticaj jarca j po grupi i eijkl .y .15 Pri izračunavanju odgajivačke vrednosti metodom otac – ćerka (Sire model) koristi se sledeći model: Yijkl = Fi + Gj +Sjk + eijkl Yijkl .relativni značaj za dnevni prirast = 0.10.fiksni uticaj stada x godine x sezone Gj .25 OV jarčeva za pojedine osobine (količina mleka. količini i udelu proteina i masti u mleku. Progeno testiranje jarčeva na farmama Testiranje na farmama se sastoji u praćenju života i proizvodnje velikog broja kćeri raspoređenih u brojnim gazdinstvima. verovatno da. o trajanju laktacija i plodnosti ). neće moći da se ostvari u širim razmerama.25 x h2 ] W = (n1 x n2 ) / (n1 + n2 ) n1 = broj sinova ispitivanog jarca n2 = broj vršnjaka ROV = [ (OV + prosečna vrednost vršnjaka) / prosečna vrednost vršnjaka ] x 100 Uravnotežena ROV = W1 ROV1 + W2 ROV2 + W3 ROV3 ROV1 .relativna OV za dnevni prirast ROV2 .relativna OV za udeo mišića u isečku W1 .

i to bi bilo za farmu na kojoj se koze gaje ili za region na kome se nalaze udružena gazdinstva – asocijacije odgajivača. ). a ispunjava se sa obe strane. Za matičnu evidenciju koza. • list umatičenja ( Prijemna knjiga ). Vođenje matične evidencije zahteva jednoobraznost. Pritom se u Listu umatičenja unesu podaci za telesnu masu i telesne mere. neophodno je da se vode određeni podaci o svakoj odabranoj životinji. na osnovu kojih se utvrđuje razvijenost i konformacija tela.1. List umatičenja ( Prijemna knjiga ) Matičenje koza se vrši kada se mlade kozice i jarčevi odaberu za priplod. • izvod iz matične knjige ( Pedigre ).11.2. Matični list za kozu ili jarca ( Glavna matična knjiga ) Matični list za kozu ili jarca se još zove Glavna matična knjiga. 1. Upisuju se svi podaci o identifikaciji životinja.11. • registar matičnih koza. • proizvodni list za mlečne koze. tip i podobnost životinje za predviđeni smer proizvodnje. Matični list ima uobičajenu veličinu. o njihovim proizvodnim osobinama. koji se tetoviraju ili se stavi ušna markica. odnosno praćenjem potrebne evidencije. za koje se broj tetovira na unutrašnju stranu repa. nema nikakve svrhe. Tamo gde matičenje neće služiti za pravilno sprovođenje selekcije.1. poznatom poreklu za 3 generacije predaka i o proizvodnim osobinama jaradi do odlučivanja. Za matičenje dolaze u obzir sve napred navedene rasne grupe naših koza. Ukoliko neka organizacija želi. ukoliko to zahtevaju propisi za ostale vrste domaćih životinja. Matični listovi za koze se drže odvojeno od matičnih listova za jarčeve. povežu i ukoriče. Matičenje koza ne sme biti samo sebi cilj i uslov za sticanje određenih benificija. MATIČNA EVIDENCIJA U KOZARSTVU 1. Matični list za kozu ili jarca se vodi za svaku umatičenu životinju. prisustvo minđuša i sl. 1. a ubeleže se i neki spoljni znaci ( boja. treba da se stalno vodi: • matični list za kozu ili jarca ( Glavna matična knjiga ). odnosno kad dostignu telesnu masu od 33 – 35 kg. jer je praksa da se ovi listovi slažu po rastućem broju u zajedničku knjigu. Matična evidencija se vodi na karticama ili u posebnim knjigama.11.11. Za uvođenje u Matični list služe matični brojevi u desnom uvu. U jednu Matičnu knjigu se unose podaci za jednu rasu. a najmanje do 90 dana. rogatost. Ne treba očekivati da se umatiči veliki broj koza. Osnovni principi Da bi se moglo pravilno usmeravati unapređenje proizvodnje koza i primenjivati potrebne zootehničke mere. Za kozice je to u starosti od 7 – 8 meseci. Izuzetak su koze s rudimentovanom ušnom školjkom. kako je to najčešći slučaj. U njega se upisuju podaci iz Knjige umatičenja i Registra matičnih koza. može da proširi obim prikupljanja podataka i obrazaca za vođenje evidencije. jer ih neće biti mnogo obuhvaćenih selekcijom. Matične listove vodi matičar pod rukovodstvom stručnjaka – selekcionera.3. koje treba da su povezane. Treba da se vodi posebno za svaku rasu ili rasnu kombinaciju. zavisno od rasne pripadnosti. .

Izvod iz matične knjige ( Pedigre ) Izvod iz Matične knjige ili Pedigre izdaje se uz svako prodato. vodi se: datum kontrola mlečnosti u toku godine. kao i ukupna količina mleka ( kg ). Grla za koja se izdaje Izvod iz matične knjige sa 50 % porekla moraju imati podatke o poreklu oca najmanje za 2 godine.6. odnosno kupljeno. Ovi podaci mogu dobro da posluže da se računskim putem dođe do mnogih korisnih pokazatelja. broj Izvoda. Ovi podaci se prenose iz Matičnog lista ( Obr. 1. proteina ( kg ) i mlečne masti ( kg ) za ceo period na koji se kontrola odnosi. početak i kraj muže. trajanje svake laktacije.11. a zatim za svaku kontrolu: količina mleka pri svakoj dnevnoj muži ( vrši se ujutru i uveče ). Sva tumačenja o podacima i skraćenicama su posebno naznačena. matični i registarski broj.11. kao i podaci o ukupnoj godišnjoj mlečnosti iz Proizvodnog lista za mlečnost koza . U Izvod iz matične knjige se unose sledeći podaci: naziv i adresa organizacije ovlašćene za izdavanje Izvoda. Pored podataka o identitetu. plodnost.12. 1. Takođe se naznači datum izdavanja Izvoda i pečat organizacije ovlašćene za izdavanje Izvoda. Izvod iz matične knjige predstavlja jedan list koji se popunjava podacima sa obe strane. Ovom evidencijom su obuhvaćeni: oplodnja. ICAR-ova pravila. s tim što se stavljaju rastući matični brojevi. ukupna dnevna količina mleka. Objedinjen je za koze i jarčeve. a koji se odvaja iz posebne sveske na perforiranom delu. Izdaje ga ovlašćena selekcijska služba. 1. pored podataka o identitetu. Podaci se prikupljaju po uobičajenim metodikama za dobijanje proizvodnih pokazatelja za ovce i krave. unose za sve koze svi podaci o proizvodnji iz Proizvodnog lista koze . Proizvodni list za mlečnost koza Proizvodni list za mlečnost koze se vodi za svaku kozu posebno i za svaku godinu posebno. kao i potpis ovlašćenog lica te organizacije. sadržaj proteina i mlečne masti (u %). podaci o identitetu grla. standardi i smernice za evidentiranje mleka kod koza Cilj ovih pravila. jarenje. razvoj i upotreba jareta.5. podaci o poreklu za najmanje 3 generacije predaka i odgovarajućim proizvodnim podacima. U ovaj Registar se. a takođe i za ceo period od početka muže do svake kontrole na koju se podaci odnose.4. 1. Ubeleženi podaci se unose u Matični list za kozu .Pri ovom odabiranju izvrši se tetoviranje ( odnosno stavljanje ušnih markica ) u desno uvo ili s donje strane repa. grlo. trajanje kontrolnog perioda ( interval od 26 – 33 dana ). K – 1 ). . standarda i smernica je da se dobiju rezultati koji se mogu upotrebiti za integrisane šeme selekcije i za međunarodnu razmenu životinja i informacija. Registar matičnih koza Registar matičnih koza služi za unošenje podataka o proizvodnji koza za tekuću godinu.11. godina rođenja. rasa. Pritom se upiše i broj iz levog uva ( matični broj majke i godina rođenja jareta ). br.

1. • organizacija kontrolisanog pripusta. Različite operacije evidentiranja su sledeće: • identifikacija životinja tetoviranjem (ili nekim drugim načinom obeležavanja koji se smatra sigurnim).2. Važno je tetovirati ili obeležiti onu jarad koja će se zadržati za priplod. pod uslovom da su lokalna udruženja odobrena od strane nacionalnih organizacija.12.4. Operacija evidentiranja mleka 1.1. 1.12.12. Izabrana dužina laktacije treba da bude deklarisana od strane organizacije. • beleženje podataka. 1.4.12. Identifikacija grla Identifikacija jaradi treba da se obavi najkasnije 30 dana od rođenja.3. • proveravanje podataka i periodična inspekcija farmi gajenja. Operacija evidentiranja mleka Evidentiranje mleka može se izvršiti na različite načine u skladu sa uslovima u zemljama članicama organizacije.2. upotreba knjige jarenja. Interval u evidentiranju Izabrani interval utvrđuje organizacija i on može da se izvrši preko različitih formi u skladu sa uslovima svake zemlje članice organizacije. Referentna laktacija Minimalna dužina laktacije treba da bude 150 dana a maksimalna 240 dana.12.3.1. Organizacija evidentiranja Dozvoljena je potpuna sloboda u pogledu načina na koji se evidentiranje mleka organizuje u različitim zemljama. 1.12.12.1. Od strane zvaničnog lica koje vrši evidenciju (Metoda A) Sledeće mogućnosti se navode : . Tip koza koje će se kontrolisati Sve koze pomužene na dan evidentiranja mleka moraju da se kontrolišu.4. 1.4.

sisanje se ignoriše i procenjuje se proizvodnja počev od 40 dana po jarenju. . U slučaju kada jarad sisa. evidentiranje mora početi (podvrgnuto uslovima u prethodnom paragrafu) 40 dana posle jarenja. Datum prvog evidentiranja mleka U slučaju kada se ne primenjuje sisanje. Količina mleka proizvedenog u domuzivanju ne sme biti uključena.5. 1.12. 1. U slučaju godišnjih praznika. evidentiranje se može stopirati do 100 dana.4.5.12. potrebno je pomnožiti prinos sa brojem dana jednakih polovini dana izabranog perioda. 1.12.4. evidentiranje se može stopirati za period ne duži od 75 dana za pojedinačna grla i/ili za cello stado. Minimalan broj evidentiranih podataka Potrebne su najmanje 3 urađene evidencije da bi se ocenila laktacija. U odnosu na izračunavanje proizvodnje mleka. Štampanje rezultata Proizvodnja može biti izražena u kg ili ml. evidentiranje ne sme da počne pre 10-og dana od jarenja.12. 1.6. Prosečan interval evidentiranja (dani) 14 21 28-34 36 42 30 Broj evidencija godišnje 26 17 11-13 10 8-9 12 Simbol A2 A3 A4 A5 A6 At Od strane vlasnika ovaca ili zvaničnog lica za evidenciju u saradnji sa vlasnikom (Metoda B) Evidentirani časovi 24 Prosečan interval evidentiranja (dani) 30 Broj evidencija godišnje 12 Simbol B ICAR-ov Odbor odlučuje o simbolima drugih metoda.Evidentirani časovi 24 24 24 24 24 Naizmenično evidentiranje ujutru i uveče *Metoda A se smatra standardnom.4. Kraj laktacije Da bi se procenila proizvodnja mleka za period od poslednje evidencije do zasušenja. U slučaju veterinarskih restrikcija za datu oblast. Količine mleka mogu se izmeriti upotrebom svakog instrumenta čija je preciznost 20 gr ili ml.4. Određivanje sadržaja masti ili proteina (ili azotne materije) je prepušteno izboru.

Opremu i materijal koji se koristi za analize treba da pripremi ili proveri tehnička služba iste organizacije. Metode izračunavanja Ukupna količina mleka i procenat buterne masti i/ili proteina treba da se izračuna pomoću jedne od sledeće dve metode (ili pomoću neke druge metode ako se dokaže da je ona isto tako tačana). Prosečan udeo masti i proteina sadržanih u mleku se dobija množenjem ukupne količine masti i proteina (u celim kg) sa 100 i deljenjem ovih ukupnih suma sa ukupnom sumom mleka (u celim kg).6. Količina masti i proteina sadržanih u mleku se dobija na isti način. 4. 3. tj.12. Metoda br. 1. Utvrđivanje težine mleka i sadržaja masti i proteina 1. 1. Dodavanje ovih prinosa iz intervala daje ukupno mleko proizvedeno za ceo period laktacije. uzimanje prosečnih rezultata za svaki dan testiranja u periodu za koji je dan testiranja srednja tačka ili primenom prosečnih rezultata na početku i na kraju perioda (vidi Metoda br. Ako se koristi konzervans on ne sme da utiče na rezultate analize uzorka. Mleko treba izmeriti na osnovu težine ili pomoću instrumenta koji odobrava ICAR ili članica organizacije ako je u upotrebi pre 1.1.12.7. i ako je moguće. . proveren od strane odgovarajuće vladine agencije dotične zemlje. 1. Uzorke treba uzeti nakon što je mleko koje je proizvela jedna koza ispravno pomešano. Metoda br.7.7. Opremu koja se koristi za određivanje sadržaja masti i proteina treba periodično proveravati u skladu sa odgovarajućim standardima.1. Za analizu je potreban uzorak kompozitnog mleka od 24 časa.2. Količina masti i proteina sadržanih u mleku se dobija na isti način.. Prinos mleka od laktacije se dobija uzimanjem ukupnog prinosa mleka izračunatog za sve intervale. Analiza na sadržaj proteina (ili azota) i masti mora da se uradi na istom uzorku mleka. i deljenjem ovog iznosa sa dva. 2. Svaka organizacija koja je članica je dužna da informiše Komitet o ovim standardima. Treba primenjivati metode odobrene od strane Komiteta za određivanje sadržaja masti i proteina (ili azotne materije). janurara 1995. 2). 1 Za svaki interval između dva uzastopna testiranja pravi se posebna kalkulacija količine proizvedenog mleka množenjem rezultata merenja urađenih na dan testiranja sa brojem dana u intervalu koji vode ka danu testiranja.12. trebalo bi s vremena na vreme slediti specifikacije i uputstva koje odobrava Komitet. Metode koje uključuju centralni princip treba da budu preferentne. Prosečan udeo masti i proteina sadržanih u mleku dobija se kako je rečeno u Metodi 1.12. Količnik se onda množi sa brojem dana između dva dana testiranja. 2 Za svaki interval između dva uzastopna testiranja radi se posebna kalkulacija dodavanjem rezultata izmerenih težina dva dana testiranja. Što se tiče metara za mleko i menzura.

šumarstva i vodoprivrede. do Ministarstva poljoprivrede. Pravilnici će biti sastavni delovi Programa. te predlagati nove ideje .SELEKCISKOG PROGRAMA U KOZARSTVU SRBIJE Svaki odgajivački Program je kompleksan i zavisi od više činilaca i institucija. Pri Institutu za stočarstvo može se organizovati Savet (naučno – stručno telo) za realizaciju nadzora Programa. preko selekcijskih službi. Odnos pojedinih subjekata u izvođenju Programa prikazan je shematski.13. 2. Njegov zadatak je da organizuje i sprovodi odgajivačko-selekcijski program i genetsko unapređivanje koza na području Republike Srbije. Navedeno se ostvaruje u saradnji sa svim navedenim službama. te se na taj način koordinira rad svih subjekata u sprovođenju programa. Realizacija odgajivačkog programa temelji se na Zakonu o merama za unapređivanje stočarstva Republike Srbije. Vlada Republike Srbije prihvata odgajivačko–selekciski Program u kozarstvu. Zbog toga njegova poželjna realizacija zahteva jedinstvenu organizaciju na svim meritornim nivoima u Srbiji. ustanove i drgi subjekti koji na različite načine doprinose realizaciji Programa. te tako stvara pretpostavke za uspešnu realizaciju Programa. ovlašćena je i zadužena za izvođenje odgajivačko-selekcijskog rada. ORGANIZACIJA IZVODJENJA ODGAJIVAČKO .Ako se beleženje podataka stopira za period koji ne prelazi 100 dana. od odgajivača. a Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede brine o njegovom uspešnom sprovođenju . Institut za stočarstvo će izraditi pravilnike za organizaciju i sprovođenje pojedinih delova Programa. 1. MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE VETERINARSKE STANICE INSTITUT ZA STOČARSTVO FAKULTETI I INSTITUTI REGIONALNI CENTRI OSNOVNI SUBJEKTI (ORGANIZACIJE) ODGAJIVAČI 1. Institut za stočarstvo je centralna Vladina institucija. brojevi koji nedostaju se mogu proceniti uzimanjem proseka prethodnog ili kasnijeg testiranja ili pomoću neke druge odgovarajuće metode. a u njenom programu učestvuju institucije.

a uz odgovarajuću finansisku podršku može se primeni. Delom sufinansiraju odvijanje selekcijskog programa. te da će biti potrebni veliki napori. 5. kako bismo ostvarili željeni genetski napredak naših populacija koza u celini . Takođe. Odgajivači priplodnih ženskih i muških grla koza visoke genetske vrednosti odgajaju i iskorišćavaju kvalitetni deo populacije. Program će biti usaglašen sa novim Zakonom iz stočarstva i pratećim Pravilnicima. te na taj način omogućiti realizaciju sprovođenja odgajivačkog Programa u kozarstvu. 4 Naučni radnici sa Fakulteta i drugih Instituta mogu da predlažu nova rešenja i aktivno učestvuju u izvođenju pojedinih faza programa. Čine ga naučni i stručni radnici koje imenuje Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede. Napomena: Odgajivačko – selekcijski Program u kozarstvu Srbije je podložan dopunama. u odgajivačkom radu moraćemo i nadalje sarađivati sa glavnim odgajivačkim centrima u svetu. Aktivno učestvuju u proizvodnji novih generacija životinja u čemu nalaze adekvatan ekonomski interes. a imajući u vidu da su naše populacije koza male.i rešenja. .Regionalni centri i Osnovni (Organizacije) subjekti samostalno će i u saradnji sa Institutom za stočarstvo. izmenama i usaglašavanjima sa sličnim ili istim Programima u oblasti kozarske proizvodnje. Navedene Naučne ustanove tesno sarađuju sa Institutom za stočarstvo kao nosiocem Programa angažovanog od strane Ministarstva. veterinarskim službama i stanicama na terenu obavljati poslove odabira grla za dalju reprodukciju. posebno u proizvodnji novih generacija priplodnjaka i plodkinja i njuhovo korišćenje. U izvođenju odgajivačko . ulaganja i vremena da se napisano u Programu ostvari. 3.selekcijskog rada vezani su sa selekcijskom službom i službama reprodukcije. U vezi sa tim. Svesni smo da je naš odgajivački rad u kozarstvu gotovo na početku.

. Petrović M. ovčarstva ikozarstva u cilju veće proizvodnje mleka’’. (1991): Goat farming.L str. J. Čobić T.U. Petrović M. 18. Inoviran program za Ministarstvo poljoprivrede. 13.. kvalitet.. (1978): The dairy goat as a model in lactation studies. (1999) : Modeli organizovanja ovčarske i kozarske proizvodnje na seoskim gazdinstvima. E.: (1994): All about goats. 1825. vol. La Maison Rustigu. Subotica 22.D. 17. and Matthevs.. StuttgartHohenheim. ekonomija i zaštita životne sredine’’. Gali.. Žujović M.. 3-164 2.B. London. prerada. 46 5. 61. Mekić C.. Referat održan na seminaru iz kozarstva u Dimitrovgradu. 15. Stočarstvo 35. Žujović M. (1982): Sheep and goat production. str. Guittet. 43-47. Numbero Special (1980): Le Corrousel. str. Savremena poljoprivreda. šumarstva i vodoprivrede. (1981): Goat production. Prentice-Hall. Niška Banja 21.. 1011-1022. Zbornik referata. Farming press London. str. A. Petrović P. FAO (1992): FAO production Vearbook.. Stojković M. Owen. Zbornik radova UDK : 636:637. Jugoslovensko savetovanje ’’Unapređenje govedarstva. april 21-25. Zbornik radova.M. Butterworth and Co. L.. Lasley. Niška Banja 20. 9. 23-26... B. J. 12.M. J. Žujović M... (1987): Genetics of livestock improvement. J.L. Haenlein. Bulletin de l'Elevage francais. 10. Radović Č. 1981: Razvoj intenzivne kozarske proizvodnje (farme mliječnih koza).F. Petrović P. G. Van Vleck (1978): Genetics of dairy goats: a review. (1982) : Rase koza..1. Mežunarodni simpozijum : ’’Dostignuća u stočarstvu 97’’. Vlahović Milica. Mowleirt. (1999) : Nova tehnološka rešenja u odgajivanju koza u Institutu za stočarstvo. Žujović M. Žujović M. L.F. Grubić G.. 1-6 24. Guide de l'elevur. 8. Str. Paris 1980. 10231029. (1975)..G. (1978): Dairy gotit managcment. Nenadić M. M.. 3. Zbornik radova UDK : 636:637. London 6. Iz: I. knjiga III. Jugoslovensko savetovanje ’’Unapređenje govedarstva. 61. Dairy Sci. Iloje.... 48. Larson.. B. (2005) : Selekcija u stočarstvu.. str.. Owen: New techniques in Sheep production. Posebna publikacija 19. (1978): Reproduction and breeding of goats. 7.. Amsterdam-Oxford-New York... Dairy sci. oktobar 10-12. 61.. (1992) : Stanje i mogućnosti razvoja ovčarstva i kozarstva. Shelton.. 1975. 61. Poljoprivredni fakultet Novi Sad . Miščević B. J. Marali. 209-212. Elsevier. Marinkov S. C. Žujović M. Žujović M. Nenadić M.. str. Beograd 11.II sekcija. Žujović Miroslava. Hetheringron. ovčarstva ikozarstva u cilju veće proizvodnje mleka’’. Simpozijum sa međunarodnim učešćem : ’’ Naučna dostignuća u stočarstvu 99’’. Beograd-Zemun 23. Institut za stočarstvo. O. Vol. Krajinović M. Farming press. London. M. 1-30. (1999) : Genetski resursi i unapređenje u kozarskoj proizvodnji..LITERATURA 1... Faycz. (1997) : Stanje i mogućnosti unapređenja kozarstva u Jugoslaviji.M. (1992) : Genetsko stanje i unapređenje koza u cilju povećanja proizvodnje mleka. str.W. Mekić C. (1985): Ziegenhaltung ein Betriebszweig mit Perspektiven. IV konferencija o hrani : ’’Stočarska proizvodnja. Žujović M.. Beograd. M. promet. Coop. 16. Projekat predat Ministarstvu poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede. 1521-1528. LE. 14. J.. J.. (1987): Group breeding shemes and simplified recording in sheep omprovement. Radojković D. A. Academic presso. Petrović P. Engelwood Cliffs. 47-49.M. 4.. 407-411. 994-1010. DairySci.. Rako. Žujović M. J.. Lachcvre. Aleksić S. (1995) : Stanje i pravci razvoja ovčarstva i kozarstva..DairySci. Paris. Thume.

Petrović P. pp. 43-47. Strsoglavec Stela. no. Žujović M. 48. Novo rešenje recenzirano i prihvaćeno. II savetovanje : ’’Nauka. Mekić C. 337-341. Žujović M.. Žujović M. Gluhović M. Simpozijum sa međunarodnim učešćem : ’’Naučna dostignuća u stočarstvu’’. Gluhović M. (2001) : Ovčarstvo i kozarstvo u našim domaćinstvima za naredni vek. Petrović P. Đorđević-Milošević Suzana. (2005) : Importance and perspective of goat production in Republic of Serbia. Josipović S. 3-4. 1-2. Žujović M. Negovanović D. 8. 2. Žujović M. Agroinovacije.Beograd 27.. (2001) : Perspektiva ovčarskih i kozarskih domaćinstava u novom milenijumu. Novi Sad 26.M. vol.. jun 11-15. vol... str. Savremena poljoprivreda.. praksa i promet u agraru’’. 50. Vrnjačka Banja 29.M. (2000) : Projekat ’’Revoko’’-kozarstvo. vol.. pp.. Naručilac Consseco Institut..Srpsko Sarajevo. Tomić Zorica. 3-15. Krajinović M. str. Petrović P.Herceg Novi 28... 120-134 . Nešić Zorica..M. Journal of mountain agriculture on the Balkan..25. (1999) : Genetski resursi i unapređenje u kozarskoj proizvodnji. Savremena poljoprivreda..

3. 5.500 3. 1.500 7 10 10 4. 2012.000 600 600 7 8 5 1.000 20 25 20 3.500 25 30 25 .000 2.500 2.000 5 5 5 4. godine 2010. 1. 2. 3.500 1.000 4.000 20 25 25 AUTOHTONE RASE KOZA Red. 4. 2011. 4. br. 2013.000 1.500 15 20 20 5. 6.500 4. 5. 2014.000 1. 2014. 6.000 10 15 10 2. 2011. godine 2010.000 5.400 15 20 15 2.500 4.000 3. 2013.500 2.000 10 15 15 5. Mere selekcije Selekcijske smotre Kontrola produktivnosti koza Kontrola mlečnosti koza Performans test jarčeva Biološki test jarčeva Progeni test jarčeva Planirani maksimalni godišnji obim do 2014. 2. 3. Mere selekcije Selekcijske smotre Kontrola produktivnosti koza Kontrola mlečnosti koza Performans test jarčeva Biološki test jarčeva Progeni test jarčeva Planirani maksimalni godišnji obim do 2014. br.500 5.000 2.000 3. 1. 2012.600 1.500 3.Petogodišnji program mera za sprovođenje odgajivačkog programa PLEMENITE RASE KOZA Red.000 4.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->