INSTITUT ZA STOČARSTVO BEOGRAD-ZEMUN

GLAVNI ODGAJIVAČKI PROGRAM U OVČARSTVU I KOZARSTVU KOZARSTVO

BEOGRAD, 2010.

SADRŽAJ
UVOD…..............................................................................................................................................4 Specifičnosti i značaj kozarstva...............................................................................................4 1.1. STANJE KOZARSTVA...............................................................................................................5 1.1.1. Brojno stanje koza..........................................................................................................5 1.1.2. Rasni sastav i proizvodnost koza...................................................................................5 1.2. KONCEPT RAZVOJA KOZARSTVA………………………………………………………....6 1.2.1. Smer i intezitet proizvodnje…………………………………………………………....6 1.3. OSNOVNE SMERNICE ZA IZVOĐENJE ODGAJIVAČKOG RADA……...………………..8 1.4. MERE UNAPREĐENJA KOZARSTVA…...…………………………………………………..8 1.4.1. Odgajivački ciljevi……………………………………………………………………..8 1.4.2. Mogućnosti genetskog unapređenja…………………………………………………...8 1.5. METODE I TEHNOLOŠKI POSTUPCI U IZVOĐENJU ODGAJIVAČKOG PROGRAMA...9 1.5.1. Izgradnja centara za unapređenje koza (reprodukciono-genetski centri)….................11 1.5.2. Reprodukcija i oplemenjivanje koza……………………………………………..…..11 1.5.3. Broj koza sa osnovnim proizvodnim pokazateljima i ciljevi koje treba ostvariti……12 1.6. PRAVCI RAZVOJA I DUGOROČNE MERE……….………………………………………..12 1.7. MESTO I ULOGA DRŽAVE….……………………………………………………………....13 1.7.1. Mesto i uloga Instituta za stočarstvo………………………………………………....13 1.7.2. Izvozne mogućnosti kozarske proizvodnje…………………………………………..14 1.8. PRAVCI IMPLEMENTACIJE ODGAJIVAČKOG PROGRAMA…………………………...14 1.9. IZRADA SISTEMA SAVETODAVNE SLUŽBE…………………………………………….14 1.10. ZNAČAJ SELEKCIJE ZA RAZVOJ NAŠEG KOZARSTVA………………………………15 1.10.1. Osnovni principi primene selekcije koza na mleko i meso…………………………15 1.10.2. Način sprovođenja selekcije koza…………………………………………………..16 1.10.3. Pripreme za sprovođenje selekcije koza…………………………………………….17 1.10.4. Uticaj smera proizvodnje na ocenjivanje koza……………………………………...17 1.10.5. Ocenjivanje i razvrstavanje koza u klase……………………………………………17 1.10.6. Ocenjivanje i razvrstavanje jarčeva u klase…………………………………………18 1.10.7. Testiranje jarčeva…………………………………………………………………...19 1.10.7.1. Biološki test jarčeva ...……………………………………………………19 1.10.7.2. Performans test jarčeva…………………………………………………...20 1.10.7.3. Progeni test jarčeva u progeno-testnim stanicama………………………..21 1.10.7.4. Progeni test jarčeva na mlečne osobine…………………………………..21 1.10.7.5. Progeno testiranje jarčeva na farmama…………………………………...22 1.11. MATIČNA EVIDENCIJA U KOZARSTVU………………………………………………...23 1.11.1. Osnovni principi…………………………………………………………………….23 1.11.2. Matični list za kozu ili jarca (glavna matična knjiga)………………………………23 1.11.3. List umatičenja (prijemna knjiga)…………………………………………………..23

1.11.4. Proizvodni list za mlečnost koza……………………………………………………24 1.11.5. Registar matičnih koza……………………………………………………………...24 1.11.6. Izvod iz matične knjige (pedigre)…………………………………………………...24 1.12. ICAR-OVA PRAVILA, STANDARDI I SMERNICE ZA EVIDENTIRANJE MLEKA KOD KOZA…………………………………………………………………………………………24 1.12.1. Oganzacja evidentiranja…………………………………………………………….25 1.12.2. Identifikacija grla…………………………………………………………………...25 1.12.3. Tip koza koje će se kontrolisati……………………………………………………..25 1.12.4. Operacija evidentiranja mleka………………………………………………………25 1.12.4.1. Referentna laktacija……………………………………………………….25 1.12.4.2. Interval u evidentiranju…………………………………………………...25 1.12.4.3. Operacija evidentiranja mleka…………………………………………….25 1.12.4.4. Datum prvog evidentiranja mleka………………………………………...26 1.12.4.5. Minimalan broj evidentiranih podataka…………………………………..26 1.12.4.6. Kraj laktacije……………………………………………………………...26 1.12.5. Štampanje rezultata……………………………………………………………...….26 1.12.6. Utvrđivanje težine mleka i sadržaja masti i proteina……………………………….27 1.12.7. Metode izračunavanja………………………………………………………………27 1.12.7.1. Metoda br.1……………………………………………………………….27 1.12.7.2. Metoda br.2……………………………………………………………….27 1.13. ORGANIZACIJA IZVOĐENJA ODGAJIVAČKO-SELEKCIJSKOG PROGRAMA U KOZARSTVU SRBIJE………………………………………………………………………28 LITERATURA……………………………………………………………………………………..30 PETOGODIŠNJI PROGRAM MERA ZA SPROVOĐENJE ODGAJIVAČKOG PROGRAMA……………………………………………………………………………………….33 PRILOZI……………………………………………………………………………………………32

To ističe opravdanost sistematskog prilaza mogućnostima za razvoj kozarstva. a da je privredna obnova šuma bila sa nekvalitetnom žbunastom vegetacijom i vrlo spora. Gubitkom stada koza. a imajući u vidu da su naše populacije koza male. Ona se najčešće sreće kod porodica sa kućom i malim posedom zemljišta bilo u naseljima. . ali vrlo skromna u pogledu uslova gajenja i izrazito otporna. U uslovima agrarne prenaseljenosti i privredne nerazvijenosti kozarstvo je bilo ekstenzivno. što je ubrzalo napuštanje planinskih područja. da štete nanete šumama zbog brsta koza nisu bile prevelike. Takođe. Osnovni zadatak u razvoju kozarstva je povećanje broja koza i veći obim proizvodnje po grlu. u odnosu na svoju masu koza luči 10 i više puta veću količinu mleka u laktaciji. Gajena je domaća balkanska koza malih proizvodnih sposobnosti. Najviše je bilo razvijeno u planinskim i brdskim krajevima. Svesni smo da je naš odgajivački rad u kozarstvu gotovo na početku. u asocijacijama odgajivača koza i na zadružnim farmama u tranziciji. uprkos ranijoj tradiciji i povoljnim prirodnim uslovima. U vezi s tim. Sa njim je praktično likvidirana domaća koza. Ispostavilo se kasnije. Protekla decenija je donela zapažene promene gledišta o kozarstvu i povećano interesovanje za intenzivnije oblike gajenja na individualnim gazdinstvima. te da će trebati veliki napori. bilo van njih. jer se kvalitetne šume štite od požara i da doprinosi dobrom održavanju prirodnih travnjaka. a gajenje plemenitih i oplemenjenih rasa nije bilo podsticano i skoro da nije postojalo. sa kojim je kozarsto kao grana stočarstva bilo osudjeno na likvidaciju. a obim proizvodnje za tržište zanemarljivo mali. Danas se smatra da je suzbijanje takve vegetacije brstom i pašom koza korisno. a koji ni dan danas nije proglašen nevažećim. U periodu tranzicije i svojinske transformacije sa mnogo nezaposlene radne snage i sa ekonomskim poteškoćama vrlo je korisno za porodični budžet i gajenje malog broja koza po vlasniku. Treba omogućiti obnovu gajenja koza na ekstenzivan. ima sposobnost brzog i efikasnog transformisanja hrane u mleko. što omogućava brzo povećanje stada I značajnu proizvodnju mesa. u velokoj meri su ostali bez sredstava za egzistenciju. Proizvodnja mesa i mleka po grlu je bila niska. broj koza je minimalan.UVOD U Republici Srbiji u porastu je zainteresovanost proizvođača i drugih za gajenje koza. Medjutim. U prošlosti. a po sastavu je slično mleku žene. Odgajivači koza u planinsko brdskim krajevima pretrpeli su veliku štetu. kozije mleko je vrlo kvalitetno i lako svarljivo. koza se odlikuje vrlo dobrom plodnošću. Treba razvijati savremene farme u privatnom vlasništvu do kapaciteta i obima koji će obezbediti punu zaposlenost nekoliko lica i povoljne proizvodne i ekonomske efekte. poluintenzivan. gajenje koza je bila vrlo značajna delatnost. ulaganja i vremena da se napisano u Programu ostvari. a gde je moguće i intenzivan način kod poljoprivrednika u krajevima gde je kozarstvo ranije bilo razvijeno. kako bi smo sstvarili željeni genetski napredak naših populacija koza u celini. Broj koza je bio veliki sa pritiskom na postojeće resurse stočne hrane. Odlukom tadašnje vlasti donet je Zakon 1954. zbog štete koju nanose šumama. u odgajivačkom radu mora ćemo i nadalje saradjivati s velikim i glavnim odgaijivačkim cemtrima u svetu. postoji interes stranaca da ulože kapital u savremenu proizvodnju kozijeg mleka koje bi se prerađivalo u kvalitetne kozije sireve za izvoz. Specifičnosti i značaj kozarstva U poređenju sa drugim preživarima koza se izdvaja i ističe sledećim svojstvima: • • • • vrlo izražena sposobnost proizvodnje mleka. godine o zabrani gajenja koza.

1. manje mlečnosti. Rasni sastav i proizvodnost koza U periodu kada je broj koza bio veliki.3 jareta po kozi. Laktacija traje 200 do 290 dana. Najniža je kod balkanske koze viših područja. Koze se registruju zajedno sa ovcama.. Smer proizvodnje koza je mleko i meso. Na njihovoj proizvodnji se zasnivala egzistencija stanovništva. mirnijeg temperamenta i gaji se u blizini okućnice.1. već se na bazi anketa koze registruju zajedno sa ovcama. jednobojne ili šarene. sa telesnom masom 35 do 45 kg.0 do 4. Broj im se povećava.1. srnaste. a mogu se gajiti i u poluintenzivnim i intenzivnim uslovima su: . Plodnost iznosi 1. Dobre su mlečnosti i u neselekcionisanim stadima. Tip balkanske koze nižih područja je krupniji. Plodnost balkanske koze je oko 120%.1. nemačke šarene i sanske rase prisutna sa oko 5%. Telesne mase se kreću od 35 do 50 kg. srbska bela koza sa oko 5%.0 jareta prosečno po kozi.8 do 4. srnaste. 1. Mlečnost koza je vrlo neujednačena. godini od srane Instituta za stočarstvo. Broj koza je iznosio do 35% od broja ovaca. STANJE KOZARSTVA 1. I ako su to mali preživari izmedju njih postoje značajne biološke i proizvodne razlike. Kada je reč o broju koza postoje dosta nesigurne procene. zatim kod srbske bele koze. dok su grla u tipu alpske. Brojno sranje koza Tridesetih godina prošlog veka koze i ovce su brojno bile vrlo zastupljene domaće životinje u brdsko – planinskim područjima. nemačke šarene i sanske rase. izdržava duga pešačenja. Tip balkanske koze viših područja je sitniji. Vrlo su plodni sa 1.0% mlečne masti u laktaciji od 240 do 290 dana. Ovde treba pomenuti da se čini greška kada se koze izjednačavaju sa ovcama. Melezi plemenitih rasa i domaće balkanske koze su različitih genotipova. a boje od bele do tamno crvene.8 do 2. Balkanska koza – Dosta je laka. a njene proizvodne sposobnosti se mogu znatno unaprediti oplemenjivanjem. od ekstenzivnih do intenzivnih. vrlo otporan na oštre pa i surove uslove sredine. ali to nije dovelo do vidnije obnove njihovog gajenja. Rase koje se koriste kao melioratori domaće balkanske koze. U toku osamdesetih godina shvatanja o štetnosti koza se menjaju. Prema aktuelnim podacima u Srbiji ima oko 150 000 koza svih kategorija. a mlečnost 150 do 250 litara sa masnoćom mleka od 4. a najveća kod grla u tipu alpske.2. zatim kod balkanske koze nižih oblasti. Najčešće se sreću melezi sa sanskom – domaća bela sanizirana koza (srbska bela koza). a potom sa alpskom rasom.1. Melezi balkanske i drugih rasa koza su zastupljeni sa oko 35%. Prosečna mlečnost svih grla je od 200 do 350 litara mleka u laktaciji. Anketom sprovedenom u 1980. a viših područja sa 15%.• koza se dobro prilagođava različitim uslovima. prosečna mlečnost iznosi 250 do 350 litara mleka sa 3.2 % u zavisnosti od tipa i uslova ishrane i nege. ekstenzivno je gajena balkanska koza sa smerom proizvodnje mleko – meso. Dobro su prilagođeni na umereno ekstenzivne i umereno intenzivne uslove ishrane i nege. Danas je balkanska koza nižih područja zastupljena sa oko 40%. rogat ili šut. U zapatima od 10 do 50 koza mlečnost u proseku iznosi od 250 do 400 litara mleka. vrlo pokretljiv. Beograd – Zemun utvrdjeno je da u Srbiji ima oko 33% od predratnog brojnog stanja. Koze ovog tipa su rogate sa dugom dlakom tamne boje ili su šarene. Sve do danas ne postoji zvanični statistički popis broja i proizvodnje koza.

prosečno od 135 do 180%. kratka. Dlaka je kratka. francuska. alpska koza brzo popravlja mlečnost i telesne okvire. telesne mase 40 do 80 kg. sa srednje dugim i čvrstim nogama. Vime je srednje veličine i pravilnog oblika. Prosečna mlečnost ove rase je 400 do 600 kg mleka. gusta i fina. U razvijenim zemljama ranije je gajen ograničen broj kvalitetnih koza kao dopunska delatnost. dobrih dubina tela. nemačku id r. Naša država raspolaže sa prostranim travnjacima na oko 30% poljoprivrednog zemljišta. jakih udova. tako da danas imamo italijansku. 1. Rase koza sa kojima je oplemenjivana. U nerazvijenim zemljama to je uslovljeno porastom broja stanovnika i potrebom da se proizvodi više mleka . Smer i intenzitet proizvodnje Smer proizvodnje mleko-meso u kozarstvu. ima vrlo dobru mlečnost uz poboljšanu ishranu. Primer za to je Francuska sa oko 1. Kozije mleko je do danas korišćeno u svežem . a služi i za ukrštanje sa drugim rasama koza. a i mesa. a najčešće se javlja svetlo žuta (bež) boja sa crnim nogama i leđnom linijom. Dobro podnosi stajski i ekstenzivni pašnjački način gajenja pod različitim klimatskim uslovima. Sanska rasa.1. Plodnost je 180 do 200%.000 t sireva godišnje. Prosečna telesna masa sanske rase je 60 do 80 kg. zatim tip sa tamnim leđima i slabinama dok su vrat i plećke svetle boje. 1. fina. a potom višebojni (šareni) tip. Telesna masa odraslih grla je 50-80 kg. sa crnom prugom duž leđne linije. .2. a u selekcionisanim zapatima 1000 kg pa i više. pre svega sa autohtonim u cilju njihove melioracije. To se u prvom redu odnosi na kabastu stočnu hranu. do 900 kg mleka u laktaciji. Boja dlake može biti različita. ima sve uslove da se zadrži i razvija i u budućnosti. Koža je fina i glatka a dlaka je kratka. Mlečnost alpske koze je visoka. Sanska rasa koza se smatra jednom od najmlečnijih. Takođe se može unaprediti proizvodnja stočne hrane na oranicama. snažnog i kompaktnog trupa sa dobro razvijenim vimenom. Vodi poreklo iz Švajcarskih i Francuskih alpa. Gaji se u čistoj rasi. Poreklom je iz Švajcarske odakle je izvožena u brojne zemlje Evrope i sveta. holandska i druge rase u tipu sanske koze. Snažna je i čvrste građe.a i u SAD-u i Kanadi. što stvara uslove da se uz govedarstvo i ovčarstvo razvija i kozarstvo. Srnasta švajcarska rasa (“švajcarska brdska rasa”). Naša domaća balkanska koza u ekstenzivnim usovima ishrane i nege ispoljava dobru mlečnost. Značajna osobina ove rase koza je izražena otpornost i prilagođenost gajenju kako u ravničarskim tako i brdsko-planinskim predelima. a postoje velike mogućnosti da se višestruko povećavaju. Kao meliorator. KONCEPT RAZVOJA KOZARSTVA U svetu se povećava broj koza. Nemačka šarena. U novije vreme razvija se tržište kvalitetnih sireva od kozijeg mleka i raste zainteresovanost za intenzivno gajenje koza visoke mlečnosti. austrisku .2. Postoji nemačka. što treba imati u vidu pri izboru rase za oplemenjivanje domaćih koza. Kostret je bele boje. (Bunte Deutsce Edelzeige) Ima slične karakteristike kao i alpska i srnasta švajcarska rasa. Postojeći resursi stočne hrane nisu u dovoljnoj meri iskorišćeni. a plodnost 130 do 180%. razvijenog grudnog koša.Alpska rasa. Srednje je veličine. koji je do sada postojao. Prosečna mlečnost je 700 do 800 kg. Izvozi se u više zemalja Evrope i izvan nje. gusta i sjajna. Kao dobar meliorator uvožena je u mnoge zemlje sveta i Sredozemlja.2 miliona muznih koza i proizvodnjom oko 40. Plodnost je dobra. smeđe-kestenjaste boje. a to su u prvom redu sanska i alpska rasa koza.

objekte i svoje znanje. izmenu rasnog sastava. ako se predhodno provere i utvrde povoljni efekti. na drugom je mestu po značajnosti. pa je na ceni kod potrošača koji su na njega navikli. Država treba da podrži izgadnju dva centra (reprodukciono-genetski) za unapredjenje kozarstva u brdko-planinskom i ravničarskom području. Od domaćih sireva treba razviti proizvodnju belog mekog sira i polutvrdog (tvrdog) sira od kozijeg mleka. a rasprostranjene su u svetu. Sa obnovom i unapredjenjem kozarstva povećao bi se broj i ostvarila veća mlečnost po grlu i mnogo veća ukupna proizvodnja kozijeg mleka. proređivale žbunasto šiblje podsticale rast višeg šumskog rastinja i štitile šume od požara. uz redovno korišćenje koncentrovanih hraniva su neophodni u ishrani visoko mlečnih koza. Jedan od uslova je raspoloživost oranica na kojima će se proizvoditi kvalitetna kabasta hrana. U našoj zemlji. Koze su brstom stvarale prolaze. Obnova i razvoj kozarstva počinju od minimalnog broja koza i zanemarljivog obima proizvodnje kozijeg mleka i mesa. Pored sireva koji će biti namenjeni za izvoz kozije mleko se u razvijenim zemljama prodaje za konzum i kao visokovredan nepasterizovan proizvod (nativan) i prerađuje u maslac i jogurt. Postojale su veće farme koza na zadružnim farmama. a mogu se hraniti i iz jasala. Prerada kozijeg mleka u sireve obuhvatala bi proizvodnju domaćih kozijih sireva i francuskih. . odnosno Srbiji bilo je ranije razvijeno ekstenzivno kozarstvo. a na zahtev kupaca i tržišta i sireve iz drugih zemalja. kao i tradicijom u ranijem periodu da se vlasnici stada bave proizvodnjom i preradom mleka. Prerada kozijeg mleka u kvalitetne sireve od posebnog je značaja. To su sanska. odnosno posebnih institucija. švajcarske. Razvoj savremenih farmi za intenzivno gajenje koza i proizvodnju sireva od kozijeg mleka za izvoz biće mogući uz većinsko učešće stranog kapitala. Ranija i sadašnja prerada kozijeg mleka u sireve lokalno je ograničena. Koze mogu da pasu na kvalitetnom travnjaku. može se sušiti. Koza ima manje izraženu sposobnost za meso. u dužem periodu. Jareće meso sa manje je loja i pečeno ima izvanredan ukus. To je uslovljeno malim brojem koza po stadu i ukupno. alpska i srnasta. Preradne objekte za kozije mleko treba izgraditi uz genetske centre i istaknute farme koje bi se pored proizvodnje bavile i preradom kozijeg mleka i to kako sopstvenog tako i otkupljenog od susednih proizvođača. ali je odličan za popravku strukture i bonitet zemljišta. pre svega inostranog. Gajile bi se rase koza koje su sa dobrom sposobnošću prilagođavanja. treba očekivati da se razvije domaće tržište za zakve visokovredne namernice. Sa proizvodnjom mesa ide i koža. Zato je neophodna pomoć države. stručnoj radnoj snazi i delom u novim tehnologijama. To potvrđuje opravdanost obnove ekstenzivnog načina gajenja koza u svrhu proizvodnje mleka i mesa u krajevima gde će ulaganja biti minimalna. jareća i kozija. Domaće učešće bilo bi u zemljištu. Intenzivno gajenje koza može se razviti u nižim brdskim područjima. Stajnjak od koza je niske tržišne vrednosti. od bitnog je značaja za razvoj kozarstva. pa je proizvodnja kvalitetnog jarećeg mesa značajnija. Mešavina trava i leguminoza i lucerkino seno zimi. škartiranih grla. Sa porastom standarda. nemačke. specifičnog je mirisa i ukusa.stanju ili prerađivano u sir na tradicionalan način od strane vlasnika koza. Meso od starijih. Poluintenzivan način gajenja koza u stadima od najmanje 150 grla biće razvijen u planinskim krajevima kod proizvođača koji će ulagati u stočnu hranu. Prerada kozijeg mleka u sireve koji će asortimanom i kvalitetom zadovoljiti zahteve savremenog tržišta. Proizvodnju domaćih sireva treba obavljati po standardnom postupku i sa zaštitom porekla. Domaća balkanska i domaća neselekcionisana sanizirana koza više brsti nego što pase i bila je korisna u proređivanju nisko rastuće makije koja je bila toliko gusta da je bila slabo prohodna. italije. koje bi se razvijale uz podršku države u centrima za unapređenje i institutima. Proizvodnja mesa u prvom redu jarećeg. Proizvodnja kvalitetnih sireva od kozijeg mleka uslovljena je izgradnjom novih ili revitalizacijom postojećih objekata i novim postupcima prerade. koja je vredna za preradu i izradu kvalitetnih proizvoda visoke tržišne cene. ali je plodnija od ovaca. a mogu se uvesti i druge rase radi ukrštanja. Jedan od uslova za to je da se te površine umereno opterete sa kozama i da se tada u toku brsta i paše pokreću.

glavni proizvod mleko. Relativna ekonomska vrednost . Drugi po značenju proizvod biće kozje meso.4.težina navedenih osobina biće 65-75 : 35-25 u korist proizvodnje mleka. MERE UNAPREĐENJA KOZARSTVA Ekstenzivno gajenje većeg broja koza u prošlosti i držanje 5 do 10 koza danas odlikuju se odsustvom mera unapređenja proizvodnih postupaka. trajanje međubremenog. njihove genetske i fenotipske varijacije.poslednjih 15-tak godina.mlada jaretina. OSNOVNE SMERNICE ZA IZVODJENJE ODGAIVAČKOG RADA Genetsko unapređenje populacija koza određeno je mnogim činiteljima od kojih su bitni: a) određivanje uzgojnih ciljeva b) organizacija i mogućnosti mjerenja određenih osobina c) poznavanje udjela nasljednosti (h2) za pojedine osobine. sanskoj i nekim drugim. postupno se organizuje kozarska proizvodnja na savremeniji način. prvenstveno na alpini. kozijih sireva treba patentirati i zaštititi kao intelektualnu 1. prvenstveno mlada jaretina.1. gdje je uz veća ulaganja na temelju plemenitih mlečnih rasa.20) te će se genetsko unapređivanje populacije prvenstveno odvijati putem testiranih jarčeva. Najveći broj koza držan je na ekstenzivan pašno-štalski način. u raznim organizacijskim sistemima. koze se nisu muzle ili pak u manjoj meri za potrebe vlastitog domaćinstva.2 Mogućnosti genetskog unapređivanja U literaturi ima relativno malo podataka o udelu naslednosti (heritabilitetu) za bitne proizvodne osobine koza. odnosno međujaridbenog razdoblja.3. 1. s minimalnim ulaganjima i srazmerno njima i niskom proizvodnosti kako mleka. U različitim organizacijskim sistemima proizvodnje osnovni proizvod biće kozje mleko. U većini stada.4. a zatim meso. Pojave degenerativnih i nasednih mana. 1.4. Prema tome možemo zaključiti da će u odgajivačkom programu težište biti na genetskom unapređivanju populacije koza za proizvodnju i kvalitet mleka. prvenstveno kao sirovina za proizvodnju različitih vrsta sira i drugih prerađevina.Imajući u vidu trendove kozarske proizvodnje u pojedinim evropskim državama možemo sa velikom verovatnoćom zaključiti da će se u budućnosti i naša kozarska proizvodnja temeljiti na mlečnim rasama. te fenotipske i genetske međuovisnosti između pojedinih svojstava. Nužno je naglasiti da se u Srbiji kozarska proizvodnja odvijala u više bitno različitih organizacijskih i tehnoloških sistema. Prilog navedenom je činjenica da su plodnost i mlečnost u pozitivnoj korelaciji. Suprotno tome. Još je oskudniji broj istraživanja o genetskim i fenotipskim korelacijama . 1. uklanjaće se izlučivanjem takvih životinja iz dalje reprodukcije. U novije vreme .09 . Odgajivački ciljevi U kozarskoj proizvodnji selekcija treba biti usmerena na ona svojstva koja u određenim sistemima proizvodnje daju najveće ekonomske učinke.0. tako i mesa. savremeno kozarstvo karakteriše se brojnim merama unapređenja. Osobine plodnosti. koje su česte u koza. kao što su veličina legla. imaju niske vrednosti heritabiliteta (0. te proizvodnja mesa. posebno poremećaja u razvitku reproduktivnog sistema.Tehnologiju proizvodnje domaćih svojinu. U tom sistemu glavni proizvodni cilj bilo je meso .

50 Iz izloženih podataka je vidljivo da se heritabilitet proizvodnje mleka kreće u rasponu od 0. brojnost kontrolisanog dela populacija koza određuje mogućnosti primene određenih metoda i postupaka u sprovođenju odgajivačko-selekcijskog rada.50 0.. Veličina populacija.60-0. Vrednost udela naslednosti za sadržaj (%) i količinu mlečne masti i belančevina su na približno istomj nivou kao u goveda.85 0. Pri tome treba istaknuti da su istraživanja sprovedena na različitim rasama i u bitno različitim uslovima proizvodnje. merena telesnom masom do odbjanja ima osrednje vrednosti heritabiliteta. Prvenstveno se svodi na registraciju proizvodnje mleka i plodnosti u manjem broju stada uvezenih plemenitih rasa koza.između pojedinih proizvodnih i fizioloških odlika. jedan je od odlučujućih činilaca od kojih zavisi mogući genetski progres. Program će se prvenstveno temeljiti na tzv. Proizvodnja mesa. kovencionalnim metodama kvantitativne i kvalitativne genetike. METODE I TEHNOLOŠKI POSTUPCI U IZVOĐENJU ODGAJIVAČKOG PROGRAMA U izvođenju odgajivačko selekcijskog rada cilj je da u odredjenim rasama stvorimo genetsku osnovu za pojedine osobine matičnih grla. b) u međunarodnom prometu priplodnih koza i jarčeva bitni su podaci za odgajivačku vrednost tih svojstava.50 0. Osim toga.97 0. osim na količinu proizvedenog mleka i masti. iznosimo podatke vrednosti heritabiliteta za važnije osobine koza.30-0. posebno treba obratiti pažnju na sadržaj belančevina u mleku i to radi dva bitna razloga: a) količina belančevina odlučujući je činilac proizvodnje kozjih sireva. a u proseku za sve laktacije iznositi oko 0.15 0. koje će u povoljnim uslovima proizvodnje ostvariti optimalnu proizvodnju. koje se pri proceni odgajivačke vrednosti trebaju uvažavati.79 0.30.16 -0. U tabeli 1.09-0. a novija saznanja s područja .koje je moguće sada primenitii.5.20 0. koji su uticali na stanje u toj grani stočarstva. S obzirom da do sada nismo imali vlastiti odgajivački program. U Srbiji do sada nije napravljen odgajivački Program u kozarstvu. Iloje i Van Vlec 1978. U izvođenju Programa.91 0. te se njihovo genetskounapređivanje u populacijama koza može relativno brzo realizovati.86 0.16-0. odnosno njihovih potomaka odgajenih kod nas.30 0.20-0.58 0. Osobine muznosti i građa kozjeg vimena imaju visoki heritabilitet (h2).60 0. Odgajivačko selekciski rad je gotovo simboličan.50-0.17 0. Tabela 1: Vrednost heritabiliteta (h2) za bitne osobine u koza (Sheep and goat prodaction 1982.) OBELEŽJE Veličina legla Uzrast kod prvog jarenja Međujaridbeni period Proizvodnja mleka u laktaciji % mlečne masti Količina mlečne masti (kg) % belančevina u mleku Vreme muže Obim vimena Dužina vimena Širina vimena Razmak između sisa Dužina sisa Obim sisa Telesna masa jaradi pri odbijanju Telesna masa jaradi u uzrastu od 7 meseci RASPON VREDNOSTI 0.60. odnosno u dogledno vreme. koristiti ćemo se iskustvima i naučnim saznanjima zemalja koje već decenijama sistematski izvode odgajivačke programe. 1. Prema većini autora najveći je u prvoj laktaciji. Naznačeni su i bitni činioci. U izvodjenju Programa uključene su metode i tehnološki postupci.70 0.70 0.

biotehnologije i citogenetike će se primeniti kada budu naučna saznanja proverena i kada će postojeći ulovi omogućiti njihovu praktičnu primenu. .

J. – Očevi jarčeva .J. – Majke jarčeva O.J. NAJBOLJI JARČEVI O. IZLUČENA GRLA PERFORMANS TEST INTEZITET RASTA TIP I OBLIK REPRODUKTIVNE OSOBINE NADPROSEČNI JARČEVI ODABRANI NAJBOLJI RODITELJI IZLUČENA GRLA M. ODABRANO MUŠKO POTOMSTVO BIOLOŠKI TEST TEST NA MLEČNOST I MUZNOST KONFORMACIJA TELA REPRODUKTIVNE OSOBINE NAJBOLJI JARČEVI O.SHEMA SELEKCIJE MLEČNIH RASA KOZA POPULACIJA KOZA Prirodni pripust i veštačko osemenjavanje MATIČNA STADA NUKLEUS ZAPATI NEKONTROLISANA STADA Prirodni pripust i veštačko osemenjavanje POREKLO KONFORMACIJA TELA KONTROLA PROIZVODNJE MLEKA NAJBOLJE KOZE M.J.J.

Međutim. veštačkog osemenjavanja i transfera embriona. 1. ili suvlasnički odnos između asocijacije i države. . Vlasnik centra može biti asocijacija odgajivača. koristiće drugi proizvođači.1. objekte. prodajom viskokovrednih priplodnih grla i drugih proizvoda biće moguća otplata kredita. embrio transfer i progeni test. Moguća je u principu angažovanost privatnog kapitala u izgradnji centra. savremenom tehnikom i tehnologijom i visokom proizvodjnjom kvalitetnog mleka i mesa. Reprodukcija i oplemenjivanje koza Proizvodne sposobnosti koza treba stalno unapređivati. pre svega muška priplodna grla. Izgradnja centara za unapređenje koza (reprodukciono-genetski centri) Svrha centara je stvaranje genotipova koza koji su najpogodniji za određene uslove gajenja.1. udruženja odgajivača i licencirani farmeri. princip profita treba dopuniti sa razvojnom funkcijom centra u unapređenju kozarstva. finansiranje stručnjaka angažovanih u razvoju novih postupaka i obuci drugih odgajivača treba da ostane u nadležnosti institucija koje licencira država. U centrima će se unapređivati proizvodnja i konzerviranje stočne hrane. Centar za reprodukciju koza i veštačko osemenjavanje može da koristi za veštačko osemenjavanje odabrane priplodne jarčeve ako ima matični list priplodnjaka. Takve genotipove. Centri će se odlikovati sa kvalitetnim stadima koza. a najmanje jedanput godišnje. Visoko kvalitetni jarčevi u veštačkom osemenjavanju daju veliki broj kvalitetnog potomstva preko koga se masovno poboljšava proizvodnost i kvalitet koza. radom centra. Stalan genetski napredak će se ostvariti preko matične evidencije.alpske i drugih plemenitih rasa koza. Prvi bi centar razvijao poluintenzivan.5. kontrole mlečnosti. Zato je partnerstvo države neophodno. pedigre. Zato su neophodna genetski visokovredna stada koza u centrima iz kojih bi drugi odgajivači nabavljali i koristili priplodna grla. Kapitalna ulaganja u zemljište. Međutim. reprodukcija i zdravstvena zaštita koza. a drugi intenzivan sistem gajenja koza. progenog testa jarčeva. intenzivne selekcije. One će odgajivati mlada priplodna grla. a drugi u ravničarskom. Odabiranje priplodnjaka za veštačko osemenjavanje vrši se po potrebi. da je priplodnjak upisan u glavnu matičnu evidenciju domaćih životinja i da ima dozvolu za njegovo korišćenje izdatu od strane ministra. Drugi osnovni postupak u oplemenjivanju je ukrštanje domaće koze i njenih meleza sa jarčevima sanske.2. Sa tim će se obezbediti javnost u radu i dostupnost novih tehnologija. Oni će imati i male mlekare za preradu kozijeg mleka. Nabavku i korišćenje kvalitetnih jarčeva iz genetskih centara treba podsticati premijama i regresima. na predlog komisije za godišnji pregled centra za reprodukciju životinja i veštačko osemenjavanje koju obrazuje ministar. opremu i osnovno stado u početku su velika i njih može najsigurnije da pribavi država. U izgradnji genetskih nukleusa i visoko kvalitetnih jarčeva koristiće se intenzivna selekcija. Napredne farme koza oko genetskih centara biće drugi krug i učesnik u unapređenju kvaliteta kozarske proizvodnje. Za unapređenje kozarstva neophodna su najmanje dva genetska centra. država.5. Jedan bi prema prirodnim resursima i načinu gajenja koza bio u brdsko-planinskom području. u prvom redu jarčeve. koje će nabavljati i koristiti u reprodukciji ostali komercijalni proizvođači kozijeg mleka i grla za meso. Svaki centar raspolagao bi sa osnovnim stadom od najmanje 500 koza. ishrana. Kasnije. Glavnim odgajivačkim programom mora biti obezbeđeno dovoljno priplodnjaka za veštačko osemenjavanje i određeni uslovi i način korišćenja priplodnjaka za veštačko osemenjavanje. Obavljaće se stručna obuka drugih odgajivača koza i demonstrirati novi postupci. Razvojni centri za stočarstvo u vlasništvu države u predhodnom periodu odigrali su značajnu ulogu u unapređenju ove grane poljoprivrede u više zapadnih zemalja.

a samim tim i zdravstveno bezbednih i kvalitetnih animalnih proizvoda (mleko. • uspostaviti zadovoljavajući zdravstveni status grla i obezbediti njihovo održavanje. Broj koza sa osnovnim proizvodnim pokazateljima i ciljevi koje treba ostvariti U obnovi kozarstva treba ostvariti obim i kvalitet proizvoda koji će biti prepoznatljivi kako na domaćem tako i na inostranom tržištu. Postojeći prirodni resursi i njihovi neiskorišćeni potencijali omogućavaju višestruko povećanje broja koza i obima proizvodnje. kao osnovne preduslove kontinuirane kozarske proizvodnje. . • povećati stepen povezanosti primarne proizvodnje sa prerađivačkom industrijom i trgovinom. sojina sačma.5. mogao bi predstavljati zavidan potencijal Srbije u smislu obezbeđenja znatnog broja pre svega zdravih. • odrediti standarde na osnovu kojih se utvrđuje kvalitet proizvoda uz primenu plaćanja na osnovu kvaliteta. Zato će ovde biti izložen procenjen broj koza i njihove proizvodne sposobnosti koje bi bilo nužno dostići da bi prisutnost na tržištima bila trajna i ekonomski opravdana. međutim. • u svim ovim segmentima sve oblike proizvodnje ravnomerno tretirati. 1. • podsticajne mere države. • plodnost 150% • mlečnost od 150 do 350 litara Proizvodnja koza u intenzivnom gajenju • telesna masa koza 65 do 80 kg. • 100. • 100. • plodnost 170 do 200% • mlečnost 600 do 800 litara. Broj koza: • 50.000 grla u ekstenzivnom gajenju. Ispunjenjem ovih uslova postojeći fond koza. • mlečnost 150 do 220 litara.000 grla u poluintenzivnom gajenju. preradu i dr. pre svega mere kreditno monetarne politike staviti u funkciju povećanja kozarske proizvodnje. • izvršiti adaptacije postojećih i koliko je moguće izgradnju novih objekata za uzgoj koza. • plodnost 120%.3. Proizvodnja koza u poluintenzivnom gajenju: • telesna masa koza 45 do 65 kg.000 grla u intenzivnom gajenju. Proizvodnost koza u ekstenzivnom gajenju: • telesna masa koza 35 do 45 kg. meso). iako smanjen i opterećen brojnim problemima i teškoćama.1. • obezbediti odgovarajuće funkcionisanje robnih rezervi. potpunije korišćenje uslovljeno je značajnim ulaganjima u proizvodnju. a potom i kvalitetnih životinja. Njihovo.6. suncokretova sačma i druga hraniva). osnovnih energetskih i proteinskih hraniva (kukuruz. PRAVCI RAZVOJA I DUGOROČNE MERE Da bi se poboljšalo postojeće stanje u kozarskoj proizvodnji neophodno je: • obezbediti dovoljne količine pašnjačkih površina.

Kako robnih proizvođača nema. podsticaju izvoza kozijih sireva. Pri svemu tome morale bi se uvažiti sve specifičnosti kozarske proizvodnje i stepen krize u kome se ona u ovom trenutku nakazi. • zaštiti zemljišta od zagađenja. • podsticanju proizvodnje u korišćenju genetski superiornih priplodnih grla. U oblasti poljoprivrede i kozarstva podrška države je neophodna u: • uređenju zemljišta i poboljšanju njegove plodnosti.Količina pomenutih proizvoda uveliko bi morala prevazići potrebe sopstvenog stanovništva i obezbediti značajan višak. značajnih prirodnih resursa i povoljnih signala o tržištu i izvorima sredstava. • obezbedjenju povoljnih kredita za objekte i opremu. stručne poljoprivredne službe i istraživanju u kozarstvu. Mesto i uloga Instituta za stočarstvo Institut za stočarstvo u Zemunu je kadrovski osposobljen. mesa i kože. • sprovodi savetodavno-konsultativne poslove s ciljem razrade modela proizvodnje visoko vrdene hrane. to je inicijalna i razvojna uloga države neophodna. • podsticanju stručnog obrazovanja proizvođača. poseduje odgovarajuće prostorije. • zaštiti životne sredine. . Šire posmatrano uloga države je u: • stvaranju povoljnog makroekonomskog miljea. • donošenju propisa o zaštiti proizvoda sa poreklom.intelektualna svojina.7.1. • izradi studija i programa razvoja kozarstva. Angažovanje i podrška države su potrebni u oblasti poljoprivrede i stočarstva i šire u makroekonomskoj politici. formiranje osnovnog stada. objekata za preradu mleka i tekuću proizvodnju. • podsticanju razvoja delatnosti sa komparativnim prednostima (značajni resursi.). savetovanja i izdavanja stručnih publikacija i drugih vidova informacija o tehnološkim inovacijama (izdaje časopis Biotehnologija u stočarstvu). 1. mesa i kože počinje praktično od minimalnog broja koza. • obezbedjenju sredstava za intervencije u slučaju poremećaja na tržištu. MESTO I ULOGA DRŽAVE Razvoj kozarstva u svrhu robne proizvodnje mleka. koji bi bio namenjen izvozu. • donošenju propisa i standarda o proizvodnji i prometu proizvoda po međunarodnim kriterijumima 1. mogućnosti izvoza i rd. • prilagodjavanju sredstava za razvoj neophodne infrastrukture (genetski centri).7. • podsticanju vlasničke transformacije. laboratorije i tehničku opremu i informacioni sistem i može kvalifikovano da obavlja sledeće poslove: • da organizuje bazu podataka i edukativne aktivnosti u vidu održavanja seminara. • projektuje i realizule adaptaciju postojećih farmi.

Bosna i Hercegovina. ne bude usaglasilo na nivou Srbije. 1. • ostale zemlje OECD-a . • zemlje Bliskog i Srednjeg Istoka – Saudiska Arabija. izvodi prema nahođenju pojedinih stručnjaka za ovčarstvo. Italija. Odgovarjuće selekcijske službe ili organizacije koje su se prihvatile toga posla. Češka. • Evropska unija – Kipar. Obezbeđenje povoljnih kredita za izgradnju privatnih farmi. Poslednjih godina počelo je ubrzano zasnivanje kozarske proizvodnje u individualnim gazdinstvima. treba da se sprovede istraživanje objedinjeno na nivou Srbije. Neka od ovih gazdinstava proizvode i prodaju priplodni materijal pa stiču pravo na određene benificije. Izrael. nisu dovoljno osposobljene da ga uspešno sprovedu. Povezivanje proizvođača. kao neophodne zootehničke mere. niti je na tom nivou razmatrano pitanje selekcije koza i vođenje matičnih knjiga. Selekcijski rad se. jer.9. organima vlasti. Mađarska. kreditorima i drugim zainteresovanima. • zemlje u razvoju – afričke temlje. Zato se stalno oseća velika . Izrada programa i projekata revitalizacije postojećih farmi i novih reprodukcionogenetskih centara Identifikacija vlasnika. Razvojni program unapređenja koza u Srbiji ne postoji. Nemačka. Grčka. Belorusija. Hrvatska • istočnoevropske zemlje – Rumunija. 1. što se radi o malom broju životinja u odnosu na ostale vrste stoke. za razliku od ostalih vrsta domaćih životinja. a još manje uhodana ili ozvaničena. Iran. Izrada programa marketinga kozijih sireva sušenog mesa i prerađevina od mesa. kod nas za koze nikad nije postojala organizovana selekcijska služba. projektovanje i izgradnja privatnih farmi koza. a u Republici i okruzima su tom pitanju različito prilazili. Jordan. Ukoliko se selekcija. većinom. Poljska. Japan.1. Bugarska.7. Austrija. IZRADA SISTEMA SAVETODAVNE SLUŽBE U KOZARSTVU Da bi selekcija koza i vođenje matičnih knjiga. dok organizaciona šema funkcionisanja još nije potpuno precizirana. Zato je nivo primenjene selekcije uglavnom nedovoljno definisan. Slovenija. Takvo stanje nas je zateklo bez ikakve prakse o selekcijskom radu i matičnom knjigovodstvu za koze. njihova različitost će dovoditi do zabuna i teškoća razne prirode. Ukrajina. pa ga izvode neplanski i parcijalno ili nikako. Republika Srpska.Kina. Slovačka. PRAVCI IMPLEMENTACIJE ODGAJIVAČKOG PROGRAMA • • • • • • • Prezentacija i promocija glavnog odgajivačkog programa potencijalnim proizvođačima. kreditora i iztvoznika u cilju unapređenja proizvodnje. a posebno ocenjivanje životinja i vođenje matičnih knjiga. Makedonija.2. Ovo utoliko pre. Kazahstan i dr. uspešno poslužile unapređenju proizvodnje koza. Irak. kao ni vođenje matičnog knjigovodstva.8. Švajcarska i sl. Izvozne mogućnosti kozarske proizvodnje Najznačajnija ciljna tržišta za izvoz poljoprivrdenno prehrambenih proizvoda iz kozarske proizvodnje mogu se sistematizovati sledećim redosledom: • zemlje predhodne Jugoslavije . Zato je neophodno detaljno sagledavanje i donošenje osnovnih principa i parametara na kojima treba da se zasniva i sprovodi uzgojno selekcijski rad i matično knjigovodstvo za koze. prerade i prometa proizvoda kozarstva. niti uzgojno – selekcijski rad. Izrada programa formiranja osnovnih stada koza sa sopstvenom proizvodnjom i uvozom grla. • zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza – Rusija.

opterećenost poistovećivanjem koza sa ovcama. o vođenju selekcije i matičnog knjigovodstva u okviru predloženih rasnih grupa. zatim razni melezi. pretpostavljamo da ni predloženi parametri za ocenjivanje nisu potpuno pogođeni. Budući da se za povećanje proizvodnje mesa. postale su mnoge. ne samo povećanje proizvodnje i pravilno usmeravanje gajenja koza. kao i otkrivaje nepoznatih zakonomernosti značajnih za dalji rad na unapređenju ove proizvodnje. Zbog nedovoljnog fenotipskog i genotipskog poznavanja naših koza. Genetski potencijal za mlečnost koza.10. postoji mogućnost selekcije u okviru čistih rasa. pored neznatnog broja čistih rasa ( uglavnom inostranih ). Zbog toga se pravila selekcijskog rada u okviru čiste rase mogu lako primenjivati. Nažalost. a ukoliko se želi da stado dobije nov kvalitet. a takođe i odabrane balkanske koze nižih područja. pre svih ostalih treba sistematski sprovoditi. ZNAČAJ SELEKCIJE ZA RAZVOJ NAŠEG KOZARSTVA Kod svih naših vrsta domaćih životinja rase su. Pod uslovima istog heritabiliteta i utvrđenog inteziteta selekcije kao kod goveda. matiče i za sad rasno nedefinisane. selekcija na mlečnost ima vrlo visoko mesto. a posebno u slučaju primene visokog indeksa selekcije. Genetski momenat u proizvodnji mleka koza je posebno značajan. domaće oplemenjene koze. Ovo se predlaže upravo zato da bi se. Takođe će poslužiti i da se sagleda mogućnost za njihovo genetsko i proizvodno popravljanje.10. Međutim. kakve su pretežno naše. i to ili pojedinačno ( mleko ili meso ) ili u oba pravca istovremeno ( mleko – meso ). 1. čiji je proces na stvaranju novih tipova ili populacija u toku. misli na jareće meso. ima za cilj da u tom pravcu usmeri izgradnju rasnog sastava naših koza. Bez obzira da li se radi o određenim rasama ili o nedefinisanim rasnim tipovima koza. Mnogi smatraju da je značaj selekcije na mlečnost efikasniji nego primena određenih genetskih metoda ( ukrštanja ). tipova ili rasa. Takvo stanje ne može biti garancija ostvarenju bilo kakvih razvojnih programa u oblasti kozarstva na širem planu. prave manji ili veći ustupci kada se radi o uslovima koje treba da ispuni čista rasa.1. to se kao mogućnost povećanja te vrste mesa nameće popravljanje plodnosti. onda se uvodi rasa. a uz to često i regionirane. u slučaju slabomlečnih rasa. pri selekcijskom radu u narednom periodu. transformisaće se u visoku proizvodnju mleka. 1. pod uslovima dobre ishrane. Ovaj predlog. odnosno vrši ukrštanje i primenjuje selekcija potomaka. vrlo mlečne koze u svetu. diferencirane. zavisno od njihovog daljeg usmeravanja. što je nepravilno. prvenstveno. Obzirom da je za našu privredu značajna proizvodnja mleka i mesa. kod naših koza nije jasno utvrđen rasni sastav. primenom selekcije u okviru navedenih rasnih grupa. Sadašnje procene o rasnoj pripadnosti su prilično orjentacione. uticajem na mlečnost ukrštanjem i selekcijom. to bi usmeravanje selekcije koza išlo jednom od ova dva pravca.4 ). Zbog takvog rasnog stanja moraće da se. Budući da je ovo naš prvi pokušaj uvođenja selekcijskog rada u naše kozarstvo. Osnovni principi primene selekcije koza na mleko i meso Zasnivajući povećanje mlečnosti i plodnosti koza na selekciji. a posebno za vrstu stoke kod koje ranije nisu primenjivane nikakve zootehničke mere niti postoji ustaljeno iskustvo. kod koza se postiže preko dva puta ( pa i više ) veći . Otuda se predlaže mogućnost da se. Smatramo da će primena selekcijskog rada u kozarstvu znatno omogućiti. došlo do čistih populacija. Selekcija uopšte. Upravo zato mora se što pre početi sa širom primenom selekcije. mora da bude osnovna mera koju. već i rasno izdvajanje i usmeravanje. pa se utoliko sigurnije i brže može ostvariti uspeh selekcije koza na kombinvani smer proizvodnje. Srećna okolnost je da su mlečnost i plodnost u pozitivnoj korelaciji ( h2 = 0. manje ili više. treba ga stalno dograđivati i usklađivati sa našim novim saznanjima i promenama do kojih se bude došlo u rasnom pogledu.

procena priplodne vrednosti i razvrstavanje u klase mora biti sprovedeno i prilikom uvođenja novih rasa. manje ili više nekontrolisanog. Selekcijom mogu da se izbace rasno nečista grla. nema izrazito mesnate rase koza. važna visoka proizvodnja mleka. gde postoji veliko šarenilo meleza. jer je češće bližnjenje. koji se ocenjuju prema plodnosti majke i kćeri. posle nekoliko generacija. to je teško dobiti i očuvati ujednačenu i harmoničnu mešavinu. nisu ujednačeni i harmonični. inače. a vrednost zavisi od pravilnog izbora rase. Sastoji se u izboru najboljih životinja oba pola. Na veći genetski efekat utiče heterozis. Selekcija na plodnost. Testiranje proizvodnih sposobnosti koza vrši testna stanica u skladu sa glavnim odgajivačkim programom.07 ). jednoj od prvobitnih rasa. O kontroli proizvodnih sposobnosti i drugih osobina koza odgajivačka organizacija i organizacija sa posebnim ovlašćenjima vode zbirku podataka. vrlo teško. Međutim. u nekim uslovima proizvodnje. odnosno visoka plodnost. tačnosti i usmeravanja. na način kojim se obezbeđuje međunarodna merljivost dobijenih rezultata.2. Stvaranje „sintetičkih linija“ je. Obzirom na nisku naslednost ( h2 = 0. jedan od dva tipa nadvladati drugi i stado se vratiti. Da ne bi došlo do prenošenja nedostataka. ukoliko je rasa jasno definisana. pa može da se kroz ukrštanje postigne povećanje mlečnosti i plodnosti koza. 1. a pri vrlo strogoj selekciji traženog potomstva. međusobnog parenja. linija. Pri selekciji treba imati u vidu plodnost majke. Ovakva parenja raznih meleza su vrlo složena i treba ih pažljivo izvoditi. provenijenci. pa ni potomci toga ukrštanja nisu međusobno slični. već su osobine obe rase nepravilno zastupljene. U našim uslovima. hibrida i uveženih kvalitetnih priplodnih koza u glavni odgajivački program postojećih rasa. odnosno proizvodnju mesa. Svaka rasa ima svoj standard koji je znak tipa životinje. treba odabrati samo one životinje koje prenose poznate osobine rase. pretežno. ali ima i uspešnih slučajeva. kao i činjenica da u svim tim slučajevima uslovi pod kojima se gaje koze mogu biti intezivni ili ekstezivni. . Budući da je. ali se potpuni cilj postiže ako se procena priplodnih grla vrši istovremeno i po fenotipu i po genotipu. povećavajući tako proizvodnu vrednost stada. a u trećim mleka i mesa zajedno. Budući da ti melezi. Kontrola proizvodnih sposobnosti i metode za procenu priplodne vrednosti koza moraju biti u skladu sa međunarodno priznatim postupcima i metodama. Zato su u ovakvim slučajevima neuspesi brojniji nego uspesi. ali ne i izrazita mesnatost. u drugim proizvodnja mesa. To naročito dolazi do izražaja ako su dobro odabrane 3 ili više rasa. Procenjivanje vrednosti životinja može da bude fenotipsko. sigurno. ostvaren prilikom ukrštanja. Selekcija na plodnost koza je izvodljivija nego ovaca. Zato se može očekivati da će. selekcija na plodnost bi bila dugotrajnija. dolaziće do njihovog. Selekcija se sastoji u izboru priplodnjaka sposobnih da prenesu osobine rase i da ih razviju do maksimuma. Kontrola proizvodnih sposobnosti i procena priplodne vrednosti koza vrši se na način i metodama koje su određene glavnim odgajivačkim programom. Rezultati procenjene priplodne vrednosti koza koriste se za razvrstavanje kvalitetnih priplodnih koza u klase. Za uspešnu selekciju treba znati cilj koji se očekuje i tip rase kom pripada životinja. Odgovarajuća provera proizvodnih sposobnosti. Način sprovođenja selekcije koza Primena i smišljeno vođenje selekcije omogućava popravljanje proizvodnje stada. Selekcija je naročito korisna ako se umešno odabiraju mužjaci. Selekcija na bližnjenje može da se sprovodi prema podacima jednog ili više jarenja. što neće uvek biti moguće u slučaju našeg kozarstva. to je neophodno da se prate mnogi proizvodni pokazatelji značajni za svako navedeno proizvodno usmeravanje i izvrši procena priplodne vrednosti.genetski godišnji uspeh zbog nižeg genetskog intervala ( veći broj ženskih potomaka i manji broj osobina za selekciju).10. od kojih svaka unosi značajan udeo ( stvaranje „sintetičkih linija“ ). je takođe mera koja može da omogući povećanje ove osobine.

Ia. a ukoliko je odlučivanje ranije. Pod ocenom vimena se podrazumeva: dobra razvijenost vimena i izjednačenost obe polovine. obično. i to prvi put sa 7 – 12 meseci. za sad. potrebne su dobro obavljene pripreme. koje se sastoje u trajnom prikupljaju niza podataka na osnovu kojih se vrši ocenjivanje i klasiranje životinja. ocenjivanje i razvrstavanje u klase. kao i telesnoj masi pri rođenju. ali se. sadržaj proteina u mleku majke ne sme da bude ispod 28– 30 g na 1 litar mleka. dobra povezanost. predlaže univerzalni način izbora podataka. Zato se. I. sadržaj proteina u mleku ( obavezno za sve koze kao najznačajniji sastojak za randman sira ) i mlečne masti ( što nije obavezno ako se utvrđuje sadržaj proteina. količina mleka. Samo ako se poseduje takav materijal moguće je da se selekcija pravilno sprovede i ostvare očekivani rezultati. a ove ocene se uključuju u ocenu za „tip“. sa 30 dana i pri odlučivanju. s tim što su predlozi navedeni za prikupljanje podataka. i to ocenama od 1 – 4. .10. Zbog neraščišćenog rasnog sastava u našem kozarstvu. Za ocenu proizvodnje mleka. već se vrši odabiranje prema naslednim manama. Pripreme za sprovođenje selekcije koza Da bi selekcija koza mogla da se uspešno sprovodi. Ocenjivanje vimena se vrši između 4 i 5 meseci po jarenju. Sadržaj proteina je posebno značajan za preradu mleka u sir ( smatra se da sadržaj mleka u koza utiče 4 puta više na sir nego sadržaj mlečne masti ). još uvek ne bi bilo realno da se taj momenat uzima u obzir i prave posebni prilazi za svaki smer. ocenjivanja i klasiranja koza. onda i sa 90 dana. obradi za 1/3 stada i u slučaju kad se utvrđuje sadržaj proteina ). Pri ocenjivanju i klasiranju koza uzima se u obzir: poreklo grla. melezi sa visokoproizvodnim rasama koza i odabrane balkanske koze nižih područja.4. II i III klasu. oblik i veličina sisa.5. Na osnovu rezultata dobijenih ocenjivanjem koze se svrstavaju u sledeće klase: E. Ocenjivanje i razvrstavanje koza u klase Ocenjuju se visokoproizvodne uvezene rase ( značajne za rad na genetskom popravljanju naših koza). Prirodni podmladak se razvrstava u I. Uticaj smera proizvodnje na ocenjivanje koza Uticaj smera proizvodnje nameće određene prilaze ocenjivanju koza. Ocenjivanje koza se vrši najmanje dva puta u toku života. sadržaja proteina i mlečne masti služe podaci iz redovne kontrole mlečnosti po laktacijama. tako podešeni da mogu da posluže za sve smerove.1. niti će se vršiti ocenjivanje te osobine. Za osobinu koja u jednom smeru proizvodnje koza nije značajna. Pri izboru mladih koza. II i III. ustljena domaća oplemenjena koza ( sanizirana domaća koza ).3. telesna masa. Podmladak se ne klasira. neće se prikupljati podaci. (u smeru proizvodnje mesa nije značajna proizvodnja mleka).10. ocena trupa ( uključu-jući ocenu vimena ). 1. a drugi put sa navršene 3 godine. plodnost. 1.10.

Koze se razvrstavaju u klasu E ako. telesnoj masi i poreklu. u umereno intezivnom gajenju 2. Danas. orjentacija mnogih gazdinstava će biti i na ovu kozu. a ocenjuju se prema: proceni tipa ( od 5 do 1 ). Kod koza sa proizvodnjom mleka većom od prosečne u prve dve laktacije prosečna masnoća mleka može da bude manja za 0. ustaljenosti proizvodnje i izrazitog prevazilaženja normativa za klasu Ia.10.6.5 l. . Ia. pored zadovoljenih svih ocena za Ia klasu. a u ekstezivnom gajenju 2 l.Za ocenjivanje i razvrstavanje koza u klase uzimaju se sledeći normativi: Rasna pripadnost Visokoproizvodne rase Tip ( poena ) Telesna masa ( kg ) Količina mleka ( kg ) Količina proteina ( g / kg ) Količina mlečne masti ( g / kg ) Plodnost ( % ) Poreklo za generaciju ( poena ) Tip ( poena ) Telesna masa ( kg ) Količina mleka ( kg ) Količina proteina ( g / kg ) Količina mlečne masti ( g / kg ) Plodnost ( % ) Poreklo za generaciju ( poena ) Balkanska selekcionisana koza Tip ( poena ) Telesna masa ( kg ) Količina mleka ( kg ) Količina proteina ( g / kg ) Količina mlečne masti ( g / kg ) Plodnost ( % ) Poreklo za generaciju ( poena ) 3 40 400 30 35 180 2 2 35 350 30 36 180 2 1 35 300 30 37 150 1 5 55 800 29 34 220 2 4 50 650 30 35 200 2 4 55 700 29 35 200 2 3 45 550 30 36 190 2 3 50 600 29 36 180 1 2 45 500 30 37 180 1 3 45 500 29 37 170 1 40 400 30 38 170 Ia Klase I II III Oplemenjene domaće koze i ustaljeni melezi Balkansku selekcionisanu kozu će biti teško identifikovati u odnosu na manje ustaljene meleze. 1. I. II i III. predstavljaju „idealan“ tip koze odgovarajuće rasne pripadnosti.2 %. a i u dužem periodu. Ocenjivanje i razvrstavanje jarčeva u klase Jarčevi za priplod se razvrstavaju u klase: E. Pri odabiranju koza u stadima visoke mlečnosti treba za intezivni tip gajenja odabrati one koze u kojih je dnevni maksimum proizvodnje mleka u toku godine bio 3. Polazi se od toga da će to biti put ka iznalaženju proizvodnih životinja za koje će ovo biti jedina mogućnost da se počne s rasnim diferenciranjem na širem nivou.75 l.

Testiranje jarčeva Najbolji i nasigurniji način procenjivanja priplodne vrednosti je testiranje priplodnih muških grla. 1. za intezivne uslove gajenja treba odabrati jarčeve kod čijih je majki dnevni maksimum mleka u toku godine bio 4. odnosno njihova kategorizacija prema proizvodnji njihovih kćeri.Kod razvrstavanja u klase jarčevi treba da ispune sledeće minimalne uslove: Rasna pripadnost Visokoproizvodne rase Tip ( poena ) Telesna masa ( kg ) Podaci o poreklu ( poena ) Tip ( poena ) Telesna masa ( kg ) Podaci o poreklu ( poena ) Tip ( poena ) Telesna masa ( kg ) Podaci o poreklu ( poena ) 5 90 3 4 85 3 3 75 2 4 85 2 3 80 2 2 70 2 3 80 2 2 75 2 2 70 1 2 75 1 1 70 1 1 65 1 70 1 65 E Klase Ia I II III Oplemenjena domaća i ustaljeni melezi Balkanski selekcionisani jarčevi Jarčevi se svrstavaju u klase E. Testiranje jarčeva. a ne prenose nikakve nasledne mane. odnosno jarad treba u ranoj fazi života izlučiti iz odgoja.1. Grla mlađa od 3 godine ( ali ne mlađa od 1.5 godine ) mogu da budu razvrstana i u I klasu. Pri odabiranju jarčeva za stada visoke mlečnosti.10. Biološki test jarčeva Biološkim testom jarčeva ocenjuje se priplodna vrednost jarčeva za osobine degenerativnih mana i prenošenja nasledne osnove za pojavu teških jarenja kod koza.6. procena . Pojava teških jarenja kod koza uzrokuje česta oštećenja reproduktivnog trakta majke i može dovesti do uginuća i koze i jareta.6. Pojava degenerativnih mana ima veliki negativni učinak jer vrlo često dolazi do uginuća jareta. sadržaj proteina u mleku majke ne sme da bude ispod 30 – 34 g na 1 litar mleka ( što je za priplodnjake posebno važno ). pod uslovom da se testiranje sprovodi kompletno i da se uzimaju svi elementi koji doprinose najrentabilnijem gajenju.5 l. Pri izboru mladog mužjaka. Po svakom jarcu potrebno je imati informacije o 80 slučajno odabrane jaradi. Pregled jaradi obavlja se najkasnije do 30 dana posle rođenja. Ia i I kad dostignu 3 godine i ako su pokazali izvanredne rezultate u prenošenju mlečnosti i plodnosti.10.75 l. je od velike koristi u selekciji. Osobine koje se prate su: masa jaradi. za ekstenzivne 3 l.2. Jarčevi koji nisu ispitani na potomstvo ne mogu se svrstati u klasu E. 1. to muški priplodni podmladak mora da bude rogat ili da ima jednog rogatog roditelja. Zbog bojazni da je pojava šutosti oba roditelja povezana sa prenošenjem jalovosti preko muških potomaka ( 20 % ). za umereno intezivne 3.

opšteg izgleda. razvijenosti pojedinih delova tela. ali se razlike u proizvodnim uslovima odražavaju na tačnost ocene praćenih osobina. oceni tipa.3. 5 poena. sadržaj belančevina i masti u mleku.10. ali je postupak testiranja skuplji. sledeći u uzrastu od 2. Performans test jarčeva Svrha performans testa je da se prati rast i razvitak odabrane mlade muške jaradi do polne zrelosti. odgajivačkim vrednostima roditelja. u tipu Ocene jarenja: • normalno • otežano • teško 3 poena. U farmskim uslovima testiranje je jevtinije. 2. reproduktivnim odlikama i 5. 1 poen. ženski i različitog pola). Istovremeno se registruju blizanci (muški. te reproduktivne odlike mladih jarčeva. U testnim stanicama svi jarčevi drže se u približno istim uslovima te je moguće tačnije meriti veći broj osobina.6. 1. 2 poena. Od ukupnog broja jarčeva sa završenim performans testom 30-40% odabira se za dali priplod (prirodni pripust i veštačko osemenjavanje). vitalnost. I jedan i drugi sistem testiranja mladih jarčeva ima prednosti i nedostatke. Performans test organizuje se u testnim stanicama i na farmama. • teška (sa intervencijom veterinara). vitalno. te na osnovu odgajivačke vrednosti roditelja za bitna svojstva odabiraju se mladi jarčevi za dalje gajenje. Jarad se svrstava u kategorije: • laka (bez intevencije). Prvi odabir priplodne jaradi vrši se odmah nakon rođenja. prisustvo degenerativnih mana i drugih osobina vezanih za konformaciju i proizvodni tip. 4 poena. intenzitetu prirasta u periodima testa. Ocena jaradi vrši se po šemi: • jare sa urođenim manama • slabo razvijeno i avitalno • normalno razvijeno i vitalno • normalno razvijeno. treći sledi u uzrastu od 5 meseci i četvrti u starosti od 210 dana (7 meseci). Ostale osobine elemente nezavisne selekcije. Registruju se komplikacije pri jarenju. . 3. 4. Na osnovu podataka o odgajivačkoj vrednosti za sopstveni prirast. pa je potrebno da se ukaže na pojedinost svake. 2 poena. Za svakog jarca iz performans testa izračunava se odgajivačka vrednost za pojedinu osobinu te zbirna odgajivačka vrednost u koju će biti uključen intenzitet prirasta jarca te odgajivačke vrednosti roditelja za proizvodnju mleka. Ove dve mogućnosti se međusobno razlikuju. Jarčevi koji ne zadovoljavaju zadate kriterijume biće isključeni iz priploda. komisija vrednuje pri odabiru jaraca na kraju testa u uzrastu od 210 dana. tip i oblik. Registruje se broj mrtvorođene jaradi kao i smrtnost u prvih mesec dana. odnosno traži veća ulaganja finansijskih sredstava. Testiranje se sprovodi na farmama i u progeno – testnoj stanici. 3 poena.5 do 3 meseca. Vrednovanje pojedinih jarčeva u performans testu temelji se na sledećim osobinama: 1.

. prva laktacija je uvek znatno niža nego kasnije laktacije.10. Njeno postojanje jedino može da omogući značajna pomoć sa strane.4. bila bi dovoljna samo jedna progeno – testna stanica.34 za topli randman h2 = 0. niti imamo. Jarčevi moraju imati podatke o laktacijskoj proizvodnji najmanje 20 kćeri. Međutim. dužina trupa. potom. protok mleka i indeks vimena.6. sadržaj proteina. obim grudi.odstupanje ispitivane grupe od grupe sa kojom se upoređuje za prosečni dnevni prirast h2 = 0. Kćeri jarčeva testiraju se na: . Na kraju se utvrđuje relativna priplodna vrednost jarca. Progeni test jarčeva na mlečne osobine Progeni test na mlečne osobine bazira se na podacima o utvrđenoj laktacijskoj pro-izvodnji kćeri jarčeva u testu.4 za udeo mišića u trorebarnom isečku h2 = 0. Za izračunavanje opemenjivačke (odgajivačke) OV i relativne oplemenjivačke ROV vrednosti koriste se sledeće osobine: • prosečni dnevni prirast • topli randman • udeo mišića u trorebarnom isečku OV = DP x h2 DP . Međutim. Progeni test jarčeva u progeno – testnoj stanici Testiranje u progeno – testnoj stanici se sastoji u prikupljanju na isto mesto i držanju pod potpuno istim uslovima kćeri jarčeva koji se testiraju. Obzirom na mali broj koza u zemlji. neophodnih za vršenje progenog testa.5. ali to ne sme da bude razlog da se za dalji razvoj kozarstva ne odaberu druge prigodne metode. program o usmeravanju razvoja kozarstva da bi se postavio pravi cilj progeno – testnoj stanici. oblika i vimena i mase tela. parenju.evidentira se količina namuženog mleka. pa za duži period nema izgleda da će se ostvariti.4 Postupak: OV = 2 X [ (y – A) x b ] / W .6. kojoj u budućem razvoju našeg kozarstva treba posvetiti posebnu pažnju.1. pa ne uspeva da omogući uspostavljanje finansijske ravnoteže. Testiranje je vrlo povoljno. Uz to. na srpskom nivou. njihovom gajenju. jarenju i kompletnoj kontroli prve laktacije. širina karlice ) kao i oceni tipa.procenu tipskih karakteristika koje se zasnivaju na praćenju osnovnih eksterijernih mera ( visina grebena. a potom pri zalučivanju. troškovi održavanja i rada testne – stanice su vrlo visoki. Za test se koriste podaci dobijeni tokom prve laktacije. 1.10. dubina grudi. jer omogućava maksimalan broj potomaka za utvrđivanje porasta i proizvodnje kćeri za sve jarčeve. zasnivanje i održavanje progeno – testne stanice je vrlo skupo. Rangiranje jarčeva se. sadržaj i količina mlečne masti. Za sada nemamo bitnih uslova za zasnivanje i pravilan rad progeno – testne stanice za jarčeve. Najrealnije je da to bude progeno – testna stanica jarčeva za selekciju domaće bele ustaljene oplemenjene koze ( sanizirane domaće koze ). jer nemamo gazdinstava sa selekcionisanim stadima koza. obavi prema rezultatima mlečnosti njihovih kćeri za prvih 100 dana laktacije. kao i odgoj prikupljenog podmlatka.

neprotumačeni utcaji Vrednost a = (4 – h2) / h2 Za navedene osobine uzet je h2 = 0.relativna OV za topli randman ROV3 . ali je u odnosu na progeno – testne stanice znatno jeftinije.slučajni uticaj jarca j po grupi i eijkl .35 W3 . Ovaj tip testiranja u kozarstvu je mnogo teži nego u govedarstvu. .15 Pri izračunavanju odgajivačke vrednosti metodom otac – ćerka (Sire model) koristi se sledeći model: Yijkl = Fi + Gj +Sjk + eijkl Yijkl .fiksni uticaj stada x godine x sezone Gj .relativni značaj za dnevni prirast = 0.dnevni prirast sinova x broj sinova A . neće moći da se ostvari u širim razmerama.relativna OV za dnevni prirast ROV2 .fiksni uticaj genetske grupe i Sjk .25 x h2 ] W = (n1 x n2 ) / (n1 + n2 ) n1 = broj sinova ispitivanog jarca n2 = broj vršnjaka ROV = [ (OV + prosečna vrednost vršnjaka) / prosečna vrednost vršnjaka ] x 100 Uravnotežena ROV = W1 ROV1 + W2 ROV2 + W3 ROV3 ROV1 .6.10. verovatno da.25 OV jarčeva za pojedine osobine (količina mleka. b= 0. o trajanju laktacija i plodnosti ).tačnost procene .relativni značaj za topli randman = 0. Mada bi bila korisna primena ovog tipa testiranja. umanjujući uticaj sredine raznolikošću situacija. gde se sprovodi veštačko osemenjivanje.relativna OV za udeo mišića u isečku W1 .25 x h2 W / 1 + [ (W – 1) x 0. dok je u kozarstvu samo na individualnim gazdinstvima. Ovde je potrebno mnogo truda osoblja zaduženog da uzima i prikuplja podatke ( o količini mleka. mlečne masti i procenat mlečne masti) računa se: OVb = 2 x (Gj +Sjk) 1.osobina Fi . količini i udelu proteina i masti u mleku.y .6.relativni značaj za udeo mišića u isečku = 0.50 W2 .dnevni prirast vršnjaka x broj sinova b . Smatra se da je neophodno da budu obuhvaćene najmanje 3 organizacije koje gaje ove kćeri. Progeno testiranje jarčeva na farmama Testiranje na farmama se sastoji u praćenju života i proizvodnje velikog broja kćeri raspoređenih u brojnim gazdinstvima. zbog nedostatka sredstava.

• registar matičnih koza. Matična evidencija se vodi na karticama ili u posebnim knjigama.1.11. Upisuju se svi podaci o identifikaciji životinja. Za uvođenje u Matični list služe matični brojevi u desnom uvu. povežu i ukoriče. nema nikakve svrhe. odnosno praćenjem potrebne evidencije. kako je to najčešći slučaj. za koje se broj tetovira na unutrašnju stranu repa. • izvod iz matične knjige ( Pedigre ). Matični list za kozu ili jarca se vodi za svaku umatičenu životinju. ukoliko to zahtevaju propisi za ostale vrste domaćih životinja. Za kozice je to u starosti od 7 – 8 meseci. • list umatičenja ( Prijemna knjiga ). Ne treba očekivati da se umatiči veliki broj koza. ). i to bi bilo za farmu na kojoj se koze gaje ili za region na kome se nalaze udružena gazdinstva – asocijacije odgajivača.3. koje treba da su povezane. Matični list za kozu ili jarca ( Glavna matična knjiga ) Matični list za kozu ili jarca se još zove Glavna matična knjiga.1. Osnovni principi Da bi se moglo pravilno usmeravati unapređenje proizvodnje koza i primenjivati potrebne zootehničke mere. U njega se upisuju podaci iz Knjige umatičenja i Registra matičnih koza. Pritom se u Listu umatičenja unesu podaci za telesnu masu i telesne mere. tip i podobnost životinje za predviđeni smer proizvodnje. na osnovu kojih se utvrđuje razvijenost i konformacija tela. MATIČNA EVIDENCIJA U KOZARSTVU 1.11. • proizvodni list za mlečne koze. Matične listove vodi matičar pod rukovodstvom stručnjaka – selekcionera. jer je praksa da se ovi listovi slažu po rastućem broju u zajedničku knjigu. Izuzetak su koze s rudimentovanom ušnom školjkom. neophodno je da se vode određeni podaci o svakoj odabranoj životinji.11. prisustvo minđuša i sl. zavisno od rasne pripadnosti. odnosno kad dostignu telesnu masu od 33 – 35 kg. Treba da se vodi posebno za svaku rasu ili rasnu kombinaciju. 1. koji se tetoviraju ili se stavi ušna markica. poznatom poreklu za 3 generacije predaka i o proizvodnim osobinama jaradi do odlučivanja. jer ih neće biti mnogo obuhvaćenih selekcijom. List umatičenja ( Prijemna knjiga ) Matičenje koza se vrši kada se mlade kozice i jarčevi odaberu za priplod. može da proširi obim prikupljanja podataka i obrazaca za vođenje evidencije. Ukoliko neka organizacija želi. rogatost. Matičenje koza ne sme biti samo sebi cilj i uslov za sticanje određenih benificija. a najmanje do 90 dana. Za matičenje dolaze u obzir sve napred navedene rasne grupe naših koza. treba da se stalno vodi: • matični list za kozu ili jarca ( Glavna matična knjiga ). Vođenje matične evidencije zahteva jednoobraznost. Matični listovi za koze se drže odvojeno od matičnih listova za jarčeve. Za matičnu evidenciju koza. .2. a ispunjava se sa obe strane. a ubeleže se i neki spoljni znaci ( boja. Matični list ima uobičajenu veličinu. o njihovim proizvodnim osobinama. U jednu Matičnu knjigu se unose podaci za jednu rasu. 1. Tamo gde matičenje neće služiti za pravilno sprovođenje selekcije.11.

vodi se: datum kontrola mlečnosti u toku godine. standardi i smernice za evidentiranje mleka kod koza Cilj ovih pravila. Podaci se prikupljaju po uobičajenim metodikama za dobijanje proizvodnih pokazatelja za ovce i krave. Pored podataka o identitetu. U Izvod iz matične knjige se unose sledeći podaci: naziv i adresa organizacije ovlašćene za izdavanje Izvoda. trajanje svake laktacije. Izvod iz matične knjige ( Pedigre ) Izvod iz Matične knjige ili Pedigre izdaje se uz svako prodato. Proizvodni list za mlečnost koza Proizvodni list za mlečnost koze se vodi za svaku kozu posebno i za svaku godinu posebno. 1.4. ukupna dnevna količina mleka. Registar matičnih koza Registar matičnih koza služi za unošenje podataka o proizvodnji koza za tekuću godinu. rasa. .11. razvoj i upotreba jareta. 1.12. kao i ukupna količina mleka ( kg ). grlo. a koji se odvaja iz posebne sveske na perforiranom delu. pored podataka o identitetu. Ovi podaci mogu dobro da posluže da se računskim putem dođe do mnogih korisnih pokazatelja. unose za sve koze svi podaci o proizvodnji iz Proizvodnog lista koze . godina rođenja. početak i kraj muže. jarenje. podaci o poreklu za najmanje 3 generacije predaka i odgovarajućim proizvodnim podacima. Ubeleženi podaci se unose u Matični list za kozu . a takođe i za ceo period od početka muže do svake kontrole na koju se podaci odnose. Grla za koja se izdaje Izvod iz matične knjige sa 50 % porekla moraju imati podatke o poreklu oca najmanje za 2 godine. proteina ( kg ) i mlečne masti ( kg ) za ceo period na koji se kontrola odnosi. Sva tumačenja o podacima i skraćenicama su posebno naznačena. Ovom evidencijom su obuhvaćeni: oplodnja. matični i registarski broj.6. a zatim za svaku kontrolu: količina mleka pri svakoj dnevnoj muži ( vrši se ujutru i uveče ). Pritom se upiše i broj iz levog uva ( matični broj majke i godina rođenja jareta ).11. s tim što se stavljaju rastući matični brojevi. Izvod iz matične knjige predstavlja jedan list koji se popunjava podacima sa obe strane. Objedinjen je za koze i jarčeve. standarda i smernica je da se dobiju rezultati koji se mogu upotrebiti za integrisane šeme selekcije i za međunarodnu razmenu životinja i informacija. 1. ICAR-ova pravila.Pri ovom odabiranju izvrši se tetoviranje ( odnosno stavljanje ušnih markica ) u desno uvo ili s donje strane repa. plodnost. Takođe se naznači datum izdavanja Izvoda i pečat organizacije ovlašćene za izdavanje Izvoda. U ovaj Registar se. podaci o identitetu grla.11. Ovi podaci se prenose iz Matičnog lista ( Obr. sadržaj proteina i mlečne masti (u %). odnosno kupljeno. trajanje kontrolnog perioda ( interval od 26 – 33 dana ). Izdaje ga ovlašćena selekcijska služba. broj Izvoda. K – 1 ).5. br. 1. kao i potpis ovlašćenog lica te organizacije. kao i podaci o ukupnoj godišnjoj mlečnosti iz Proizvodnog lista za mlečnost koza .

Važno je tetovirati ili obeležiti onu jarad koja će se zadržati za priplod.12.12.12. Tip koza koje će se kontrolisati Sve koze pomužene na dan evidentiranja mleka moraju da se kontrolišu.1. 1. 1. • proveravanje podataka i periodična inspekcija farmi gajenja. Izabrana dužina laktacije treba da bude deklarisana od strane organizacije. Organizacija evidentiranja Dozvoljena je potpuna sloboda u pogledu načina na koji se evidentiranje mleka organizuje u različitim zemljama. • beleženje podataka.2.1. Referentna laktacija Minimalna dužina laktacije treba da bude 150 dana a maksimalna 240 dana. Operacija evidentiranja mleka 1. Različite operacije evidentiranja su sledeće: • identifikacija životinja tetoviranjem (ili nekim drugim načinom obeležavanja koji se smatra sigurnim). Identifikacija grla Identifikacija jaradi treba da se obavi najkasnije 30 dana od rođenja.4. • organizacija kontrolisanog pripusta. 1.2.4. Operacija evidentiranja mleka Evidentiranje mleka može se izvršiti na različite načine u skladu sa uslovima u zemljama članicama organizacije.3. Od strane zvaničnog lica koje vrši evidenciju (Metoda A) Sledeće mogućnosti se navode : . pod uslovom da su lokalna udruženja odobrena od strane nacionalnih organizacija.4. 1.12.3.1.12.4. Interval u evidentiranju Izabrani interval utvrđuje organizacija i on može da se izvrši preko različitih formi u skladu sa uslovima svake zemlje članice organizacije.12. upotreba knjige jarenja.12. 1.

.5. Prosečan interval evidentiranja (dani) 14 21 28-34 36 42 30 Broj evidencija godišnje 26 17 11-13 10 8-9 12 Simbol A2 A3 A4 A5 A6 At Od strane vlasnika ovaca ili zvaničnog lica za evidenciju u saradnji sa vlasnikom (Metoda B) Evidentirani časovi 24 Prosečan interval evidentiranja (dani) 30 Broj evidencija godišnje 12 Simbol B ICAR-ov Odbor odlučuje o simbolima drugih metoda. evidentiranje ne sme da počne pre 10-og dana od jarenja.12. sisanje se ignoriše i procenjuje se proizvodnja počev od 40 dana po jarenju.4. Određivanje sadržaja masti ili proteina (ili azotne materije) je prepušteno izboru. Količine mleka mogu se izmeriti upotrebom svakog instrumenta čija je preciznost 20 gr ili ml. evidentiranje se može stopirati za period ne duži od 75 dana za pojedinačna grla i/ili za cello stado. U odnosu na izračunavanje proizvodnje mleka. U slučaju veterinarskih restrikcija za datu oblast. potrebno je pomnožiti prinos sa brojem dana jednakih polovini dana izabranog perioda. U slučaju godišnjih praznika.6. Kraj laktacije Da bi se procenila proizvodnja mleka za period od poslednje evidencije do zasušenja. evidentiranje se može stopirati do 100 dana.12.12.4. 1.12.Evidentirani časovi 24 24 24 24 24 Naizmenično evidentiranje ujutru i uveče *Metoda A se smatra standardnom. Količina mleka proizvedenog u domuzivanju ne sme biti uključena.5. evidentiranje mora početi (podvrgnuto uslovima u prethodnom paragrafu) 40 dana posle jarenja. Datum prvog evidentiranja mleka U slučaju kada se ne primenjuje sisanje. U slučaju kada jarad sisa.4. 1.4. 1. 1. Minimalan broj evidentiranih podataka Potrebne su najmanje 3 urađene evidencije da bi se ocenila laktacija. Štampanje rezultata Proizvodnja može biti izražena u kg ili ml.

12. Prosečan udeo masti i proteina sadržanih u mleku dobija se kako je rečeno u Metodi 1.12.12. 4. Svaka organizacija koja je članica je dužna da informiše Komitet o ovim standardima. i deljenjem ovog iznosa sa dva.1. 2). Metoda br. 1. i ako je moguće. Utvrđivanje težine mleka i sadržaja masti i proteina 1.. Opremu koja se koristi za određivanje sadržaja masti i proteina treba periodično proveravati u skladu sa odgovarajućim standardima. Što se tiče metara za mleko i menzura. Treba primenjivati metode odobrene od strane Komiteta za određivanje sadržaja masti i proteina (ili azotne materije). 1. 1 Za svaki interval između dva uzastopna testiranja pravi se posebna kalkulacija količine proizvedenog mleka množenjem rezultata merenja urađenih na dan testiranja sa brojem dana u intervalu koji vode ka danu testiranja.7. Za analizu je potreban uzorak kompozitnog mleka od 24 časa. Mleko treba izmeriti na osnovu težine ili pomoću instrumenta koji odobrava ICAR ili članica organizacije ako je u upotrebi pre 1. Količina masti i proteina sadržanih u mleku se dobija na isti način. 2.2. 3. 2 Za svaki interval između dva uzastopna testiranja radi se posebna kalkulacija dodavanjem rezultata izmerenih težina dva dana testiranja.6. Prinos mleka od laktacije se dobija uzimanjem ukupnog prinosa mleka izračunatog za sve intervale. Prosečan udeo masti i proteina sadržanih u mleku se dobija množenjem ukupne količine masti i proteina (u celim kg) sa 100 i deljenjem ovih ukupnih suma sa ukupnom sumom mleka (u celim kg).12. Metode izračunavanja Ukupna količina mleka i procenat buterne masti i/ili proteina treba da se izračuna pomoću jedne od sledeće dve metode (ili pomoću neke druge metode ako se dokaže da je ona isto tako tačana).7. Dodavanje ovih prinosa iz intervala daje ukupno mleko proizvedeno za ceo period laktacije. Količina masti i proteina sadržanih u mleku se dobija na isti način. Uzorke treba uzeti nakon što je mleko koje je proizvela jedna koza ispravno pomešano. Analiza na sadržaj proteina (ili azota) i masti mora da se uradi na istom uzorku mleka. . 1. Metode koje uključuju centralni princip treba da budu preferentne. tj. Količnik se onda množi sa brojem dana između dva dana testiranja. trebalo bi s vremena na vreme slediti specifikacije i uputstva koje odobrava Komitet.7. Opremu i materijal koji se koristi za analize treba da pripremi ili proveri tehnička služba iste organizacije. Metoda br. janurara 1995. proveren od strane odgovarajuće vladine agencije dotične zemlje. Ako se koristi konzervans on ne sme da utiče na rezultate analize uzorka.1. uzimanje prosečnih rezultata za svaki dan testiranja u periodu za koji je dan testiranja srednja tačka ili primenom prosečnih rezultata na početku i na kraju perioda (vidi Metoda br.

Navedeno se ostvaruje u saradnji sa svim navedenim službama. od odgajivača. Odnos pojedinih subjekata u izvođenju Programa prikazan je shematski.13. ovlašćena je i zadužena za izvođenje odgajivačko-selekcijskog rada.SELEKCISKOG PROGRAMA U KOZARSTVU SRBIJE Svaki odgajivački Program je kompleksan i zavisi od više činilaca i institucija.Ako se beleženje podataka stopira za period koji ne prelazi 100 dana. šumarstva i vodoprivrede. Pri Institutu za stočarstvo može se organizovati Savet (naučno – stručno telo) za realizaciju nadzora Programa. preko selekcijskih službi. 1. ustanove i drgi subjekti koji na različite načine doprinose realizaciji Programa. te se na taj način koordinira rad svih subjekata u sprovođenju programa. do Ministarstva poljoprivrede. 2. Institut za stočarstvo će izraditi pravilnike za organizaciju i sprovođenje pojedinih delova Programa. ORGANIZACIJA IZVODJENJA ODGAJIVAČKO . Realizacija odgajivačkog programa temelji se na Zakonu o merama za unapređivanje stočarstva Republike Srbije. Institut za stočarstvo je centralna Vladina institucija. Vlada Republike Srbije prihvata odgajivačko–selekciski Program u kozarstvu. te predlagati nove ideje . Zbog toga njegova poželjna realizacija zahteva jedinstvenu organizaciju na svim meritornim nivoima u Srbiji. te tako stvara pretpostavke za uspešnu realizaciju Programa. MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE VETERINARSKE STANICE INSTITUT ZA STOČARSTVO FAKULTETI I INSTITUTI REGIONALNI CENTRI OSNOVNI SUBJEKTI (ORGANIZACIJE) ODGAJIVAČI 1. Pravilnici će biti sastavni delovi Programa. a u njenom programu učestvuju institucije. brojevi koji nedostaju se mogu proceniti uzimanjem proseka prethodnog ili kasnijeg testiranja ili pomoću neke druge odgovarajuće metode. Njegov zadatak je da organizuje i sprovodi odgajivačko-selekcijski program i genetsko unapređivanje koza na području Republike Srbije. a Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede brine o njegovom uspešnom sprovođenju .

Svesni smo da je naš odgajivački rad u kozarstvu gotovo na početku. 4 Naučni radnici sa Fakulteta i drugih Instituta mogu da predlažu nova rešenja i aktivno učestvuju u izvođenju pojedinih faza programa.Regionalni centri i Osnovni (Organizacije) subjekti samostalno će i u saradnji sa Institutom za stočarstvo. Takođe. te da će biti potrebni veliki napori. izmenama i usaglašavanjima sa sličnim ili istim Programima u oblasti kozarske proizvodnje. Delom sufinansiraju odvijanje selekcijskog programa. . 3. posebno u proizvodnji novih generacija priplodnjaka i plodkinja i njuhovo korišćenje. Program će biti usaglašen sa novim Zakonom iz stočarstva i pratećim Pravilnicima. ulaganja i vremena da se napisano u Programu ostvari. U izvođenju odgajivačko . a uz odgovarajuću finansisku podršku može se primeni.i rešenja. Čine ga naučni i stručni radnici koje imenuje Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede. Aktivno učestvuju u proizvodnji novih generacija životinja u čemu nalaze adekvatan ekonomski interes. veterinarskim službama i stanicama na terenu obavljati poslove odabira grla za dalju reprodukciju.selekcijskog rada vezani su sa selekcijskom službom i službama reprodukcije. u odgajivačkom radu moraćemo i nadalje sarađivati sa glavnim odgajivačkim centrima u svetu. U vezi sa tim. Odgajivači priplodnih ženskih i muških grla koza visoke genetske vrednosti odgajaju i iskorišćavaju kvalitetni deo populacije. Navedene Naučne ustanove tesno sarađuju sa Institutom za stočarstvo kao nosiocem Programa angažovanog od strane Ministarstva. 5. Napomena: Odgajivačko – selekcijski Program u kozarstvu Srbije je podložan dopunama. te na taj način omogućiti realizaciju sprovođenja odgajivačkog Programa u kozarstvu. kako bismo ostvarili željeni genetski napredak naših populacija koza u celini . a imajući u vidu da su naše populacije koza male.

(1991): Goat farming. Faycz. Amsterdam-Oxford-New York.. Butterworth and Co.. str.. kvalitet. Simpozijum sa međunarodnim učešćem : ’’ Naučna dostignuća u stočarstvu 99’’. 209-212. Beograd-Zemun 23. 47-49. Rako. promet. Žujović M. C. Beograd. (1982): Sheep and goat production.. FAO (1992): FAO production Vearbook...G. J. 7. 43-47. Žujović M. Zbornik radova UDK : 636:637. L. Larson. DairySci. J.. Haenlein.M.. Radojković D. 3. 1825. Jugoslovensko savetovanje ’’Unapređenje govedarstva. Farming press London. Petrović P.D. Žujović Miroslava. IV konferencija o hrani : ’’Stočarska proizvodnja. (1982) : Rase koza. str. šumarstva i vodoprivrede. Petrović M.LITERATURA 1.M. ovčarstva ikozarstva u cilju veće proizvodnje mleka’’.. (1985): Ziegenhaltung ein Betriebszweig mit Perspektiven. Prentice-Hall.. Krajinović M. Lachcvre. (1999) : Nova tehnološka rešenja u odgajivanju koza u Institutu za stočarstvo. 1521-1528.B. ekonomija i zaštita životne sredine’’. Mekić C. Owen: New techniques in Sheep production... Institut za stočarstvo.M. Nenadić M.U. Zbornik referata. (1997) : Stanje i mogućnosti unapređenja kozarstva u Jugoslaviji. 9. (1999) : Genetski resursi i unapređenje u kozarskoj proizvodnji. (1987): Group breeding shemes and simplified recording in sheep omprovement. str. Paris. Petrović P. 23-26.. knjiga III. J. Academic presso.II sekcija. Marinkov S. Mežunarodni simpozijum : ’’Dostignuća u stočarstvu 97’’... 1011-1022. (1992) : Stanje i mogućnosti razvoja ovčarstva i kozarstva.. La Maison Rustigu. oktobar 10-12. (1995) : Stanje i pravci razvoja ovčarstva i kozarstva. Bulletin de l'Elevage francais.. Zbornik radova.DairySci. Petrović P.. Vol... Guide de l'elevur. Dairy sci.. 46 5. Beograd 11.. and Matthevs. London.. Niška Banja 21. Paris 1980. Nenadić M. StuttgartHohenheim. J. 18. Žujović M. (1992) : Genetsko stanje i unapređenje koza u cilju povećanja proizvodnje mleka. O. J. 17.. Niška Banja 20. ovčarstva ikozarstva u cilju veće proizvodnje mleka’’. A. april 21-25. Grubić G. 48. Guittet. B. Žujović M. (1999) : Modeli organizovanja ovčarske i kozarske proizvodnje na seoskim gazdinstvima. London 6. str. M.. M.. vol.. Žujović M. Žujović M. Dairy Sci. Savremena poljoprivreda.F. Stojković M. Poljoprivredni fakultet Novi Sad .. Iz: I. Subotica 22. Mekić C. Petrović M. 1-30. str. 12. Coop. 15.: (1994): All about goats. (1978): Reproduction and breeding of goats. Lasley. 1975. Marali.....F. 13.1. Žujović M. Mowleirt. Radović Č. Farming press.. 8. 61. prerada.L str. J. London. B.. G. Elsevier. Referat održan na seminaru iz kozarstva u Dimitrovgradu. Engelwood Cliffs. Gali. Čobić T.. 1981: Razvoj intenzivne kozarske proizvodnje (farme mliječnih koza). (1978): Dairy gotit managcment. 61. Zbornik radova UDK : 636:637. 4.. 14. (1978): The dairy goat as a model in lactation studies. Inoviran program za Ministarstvo poljoprivrede. (1987): Genetics of livestock improvement. J. 10. Žujović M. Thume. Stočarstvo 35.M.. Vlahović Milica. Iloje. Miščević B. 3-164 2. (2005) : Selekcija u stočarstvu. 61... 1-6 24. 61.W. J. Str. Numbero Special (1980): Le Corrousel. LE. Van Vleck (1978): Genetics of dairy goats: a review.L. 407-411. (1975). Posebna publikacija 19. M. 10231029.. E. (1981): Goat production. str. 16. Hetheringron. Shelton. Aleksić S. Projekat predat Ministarstvu poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede. 994-1010. Jugoslovensko savetovanje ’’Unapređenje govedarstva. A. Žujović M. L. Owen.

Journal of mountain agriculture on the Balkan. (2001) : Perspektiva ovčarskih i kozarskih domaćinstava u novom milenijumu. Mekić C. Petrović P. Vrnjačka Banja 29. (1999) : Genetski resursi i unapređenje u kozarskoj proizvodnji.Herceg Novi 28. Gluhović M. 50... vol. Strsoglavec Stela. 3-15. 120-134 . Josipović S. 43-47.Beograd 27.. Simpozijum sa međunarodnim učešćem : ’’Naučna dostignuća u stočarstvu’’. 1-2.. Savremena poljoprivreda. str.. Novo rešenje recenzirano i prihvaćeno. (2005) : Importance and perspective of goat production in Republic of Serbia.. Petrović P.25. Gluhović M. Žujović M.M. Naručilac Consseco Institut. pp.. Nešić Zorica. Žujović M.Srpsko Sarajevo. Žujović M.. Krajinović M. (2000) : Projekat ’’Revoko’’-kozarstvo.. 3-4. pp.. Žujović M.. Savremena poljoprivreda. Tomić Zorica..M. no. Agroinovacije. str. Novi Sad 26. vol.. 2. Petrović P. praksa i promet u agraru’’.. Đorđević-Milošević Suzana. jun 11-15. 337-341. (2001) : Ovčarstvo i kozarstvo u našim domaćinstvima za naredni vek.M. vol. II savetovanje : ’’Nauka. Žujović M. 48. 8. Negovanović D.

br.500 3.500 7 10 10 4.000 20 25 25 AUTOHTONE RASE KOZA Red.500 2.000 20 25 20 3.000 4.000 5 5 5 4.500 25 30 25 .000 10 15 10 2.000 1. 1.000 2.000 1. 4. 2. 2. br. godine 2010. 3.400 15 20 15 2. 3. 2013.500 4. Mere selekcije Selekcijske smotre Kontrola produktivnosti koza Kontrola mlečnosti koza Performans test jarčeva Biološki test jarčeva Progeni test jarčeva Planirani maksimalni godišnji obim do 2014. 2012. 6.000 4.500 3.000 600 600 7 8 5 1. 5. 4. 2012. 3. 2013.Petogodišnji program mera za sprovođenje odgajivačkog programa PLEMENITE RASE KOZA Red.500 4.000 3.000 5.000 10 15 15 5. 2014. 2014.600 1.500 15 20 20 5.000 3. 5.000 2.500 5. 6.500 1. 1. 2011. 1.500 2. godine 2010. Mere selekcije Selekcijske smotre Kontrola produktivnosti koza Kontrola mlečnosti koza Performans test jarčeva Biološki test jarčeva Progeni test jarčeva Planirani maksimalni godišnji obim do 2014. 2011.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful