INSTITUT ZA STOARSTVO BEOGRAD-ZEMUN

GLAVNI ODGAJIVAKI PROGRAM U OVARSTVU I KOZARSTVU KOZARSTVO

BEOGRAD, 2010.

SADRAJ
UVOD..............................................................................................................................................4 Specifinosti i znaaj kozarstva...............................................................................................4 1.1. STANJE KOZARSTVA...............................................................................................................5 1.1.1. Brojno stanje koza..........................................................................................................5 1.1.2. Rasni sastav i proizvodnost koza...................................................................................5 1.2. KONCEPT RAZVOJA KOZARSTVA....6 1.2.1. Smer i intezitet proizvodnje....6 1.3. OSNOVNE SMERNICE ZA IZVOENJE ODGAJIVAKOG RADA.....8 1.4. MERE UNAPREENJA KOZARSTVA.....8 1.4.1. Odgajivaki ciljevi..8 1.4.2. Mogunosti genetskog unapreenja...8 1.5. METODE I TEHNOLOKI POSTUPCI U IZVOENJU ODGAJIVAKOG PROGRAMA...9 1.5.1. Izgradnja centara za unapreenje koza (reprodukciono-genetski centri).................11 1.5.2. Reprodukcija i oplemenjivanje koza....11 1.5.3. Broj koza sa osnovnim proizvodnim pokazateljima i ciljevi koje treba ostvariti12 1.6. PRAVCI RAZVOJA I DUGORONE MERE...12 1.7. MESTO I ULOGA DRAVE.....13 1.7.1. Mesto i uloga Instituta za stoarstvo....13 1.7.2. Izvozne mogunosti kozarske proizvodnje..14 1.8. PRAVCI IMPLEMENTACIJE ODGAJIVAKOG PROGRAMA...14 1.9. IZRADA SISTEMA SAVETODAVNE SLUBE.14 1.10. ZNAAJ SELEKCIJE ZA RAZVOJ NAEG KOZARSTVA15 1.10.1. Osnovni principi primene selekcije koza na mleko i meso15 1.10.2. Nain sprovoenja selekcije koza..16 1.10.3. Pripreme za sprovoenje selekcije koza.17 1.10.4. Uticaj smera proizvodnje na ocenjivanje koza...17 1.10.5. Ocenjivanje i razvrstavanje koza u klase17 1.10.6. Ocenjivanje i razvrstavanje jareva u klase18 1.10.7. Testiranje jareva...19 1.10.7.1. Bioloki test jareva ...19 1.10.7.2. Performans test jareva...20 1.10.7.3. Progeni test jareva u progeno-testnim stanicama..21 1.10.7.4. Progeni test jareva na mlene osobine..21 1.10.7.5. Progeno testiranje jareva na farmama...22 1.11. MATINA EVIDENCIJA U KOZARSTVU...23 1.11.1. Osnovni principi.23 1.11.2. Matini list za kozu ili jarca (glavna matina knjiga)23 1.11.3. List umatienja (prijemna knjiga)..23

1.11.4. Proizvodni list za mlenost koza24 1.11.5. Registar matinih koza...24 1.11.6. Izvod iz matine knjige (pedigre)...24 1.12. ICAR-OVA PRAVILA, STANDARDI I SMERNICE ZA EVIDENTIRANJE MLEKA KOD KOZA24 1.12.1. Oganzacja evidentiranja.25 1.12.2. Identifikacija grla...25 1.12.3. Tip koza koje e se kontrolisati..25 1.12.4. Operacija evidentiranja mleka25 1.12.4.1. Referentna laktacija.25 1.12.4.2. Interval u evidentiranju...25 1.12.4.3. Operacija evidentiranja mleka.25 1.12.4.4. Datum prvog evidentiranja mleka...26 1.12.4.5. Minimalan broj evidentiranih podataka..26 1.12.4.6. Kraj laktacije...26 1.12.5. tampanje rezultata....26 1.12.6. Utvrivanje teine mleka i sadraja masti i proteina.27 1.12.7. Metode izraunavanja27 1.12.7.1. Metoda br.1.27 1.12.7.2. Metoda br.2.27 1.13. ORGANIZACIJA IZVOENJA ODGAJIVAKO-SELEKCIJSKOG PROGRAMA U KOZARSTVU SRBIJE28 LITERATURA..30 PETOGODINJI PROGRAM MERA ZA SPROVOENJE ODGAJIVAKOG PROGRAMA.33 PRILOZI32

UVOD U Republici Srbiji u porastu je zainteresovanost proizvoaa i drugih za gajenje koza. Ona se najee sree kod porodica sa kuom i malim posedom zemljita bilo u naseljima, bilo van njih. Takoe, postoji interes stranaca da uloe kapital u savremenu proizvodnju kozijeg mleka koje bi se preraivalo u kvalitetne kozije sireve za izvoz. Medjutim, broj koza je minimalan, a obim proizvodnje za trite zanemarljivo mali, uprkos ranijoj tradiciji i povoljnim prirodnim uslovima. To istie opravdanost sistematskog prilaza mogunostima za razvoj kozarstva. U prolosti, gajenje koza je bila vrlo znaajna delatnost. Najvie je bilo razvijeno u planinskim i brdskim krajevima. U uslovima agrarne prenaseljenosti i privredne nerazvijenosti kozarstvo je bilo ekstenzivno. Broj koza je bio veliki sa pritiskom na postojee resurse stone hrane. Proizvodnja mesa i mleka po grlu je bila niska. Gajena je domaa balkanska koza malih proizvodnih sposobnosti, ali vrlo skromna u pogledu uslova gajenja i izrazito otporna. Odlukom tadanje vlasti donet je Zakon 1954. godine o zabrani gajenja koza, zbog tete koju nanose umama, sa kojim je kozarsto kao grana stoarstva bilo osudjeno na likvidaciju, a koji ni dan danas nije proglaen nevaeim. Sa njim je praktino likvidirana domaa koza, a gajenje plemenitih i oplemenjenih rasa nije bilo podsticano i skoro da nije postojalo. Odgajivai koza u planinsko brdskim krajevima pretrpeli su veliku tetu. Gubitkom stada koza, u velokoj meri su ostali bez sredstava za egzistenciju, to je ubrzalo naputanje planinskih podruja. Ispostavilo se kasnije, da tete nanete umama zbog brsta koza nisu bile prevelike, a da je privredna obnova uma bila sa nekvalitetnom bunastom vegetacijom i vrlo spora. Danas se smatra da je suzbijanje takve vegetacije brstom i paom koza korisno, jer se kvalitetne ume tite od poara i da doprinosi dobrom odravanju prirodnih travnjaka. Protekla decenija je donela zapaene promene gledita o kozarstvu i poveano interesovanje za intenzivnije oblike gajenja na individualnim gazdinstvima, u asocijacijama odgajivaa koza i na zadrunim farmama u tranziciji. Svesni smo da je na odgajivaki rad u kozarstvu gotovo na poetku, te da e trebati veliki napori, ulaganja i vremena da se napisano u Programu ostvari. U vezi s tim, a imajui u vidu da su nae populacije koza male, u odgajivakom radu mora emo i nadalje saradjivati s velikim i glavnim odgaijivakim cemtrima u svetu, kako bi smo sstvarili eljeni genetski napredak naih populacija koza u celini. Osnovni zadatak u razvoju kozarstva je poveanje broja koza i vei obim proizvodnje po grlu. Treba razvijati savremene farme u privatnom vlasnitvu do kapaciteta i obima koji e obezbediti punu zaposlenost nekoliko lica i povoljne proizvodne i ekonomske efekte. Treba omoguiti obnovu gajenja koza na ekstenzivan, poluintenzivan, a gde je mogue i intenzivan nain kod poljoprivrednika u krajevima gde je kozarstvo ranije bilo razvijeno. U periodu tranzicije i svojinske transformacije sa mnogo nezaposlene radne snage i sa ekonomskim potekoama vrlo je korisno za porodini budet i gajenje malog broja koza po vlasniku. Specifinosti i znaaj kozarstva U poreenju sa drugim preivarima koza se izdvaja i istie sledeim svojstvima: vrlo izraena sposobnost proizvodnje mleka, u odnosu na svoju masu koza lui 10 i vie puta veu koliinu mleka u laktaciji, ima sposobnost brzog i efikasnog transformisanja hrane u mleko, kozije mleko je vrlo kvalitetno i lako svarljivo, a po sastavu je slino mleku ene, koza se odlikuje vrlo dobrom plodnou, to omoguava brzo poveanje stada I znaajnu proizvodnju mesa,

koza se dobro prilagoava razliitim uslovima, od ekstenzivnih do intenzivnih, a njene proizvodne sposobnosti se mogu znatno unaprediti oplemenjivanjem.

1.1. STANJE KOZARSTVA 1.1.1. Brojno sranje koza Tridesetih godina prolog veka koze i ovce su brojno bile vrlo zastupljene domae ivotinje u brdsko planinskim podrujima. Na njihovoj proizvodnji se zasnivala egzistencija stanovnitva. Broj koza je iznosio do 35% od broja ovaca. U toku osamdesetih godina shvatanja o tetnosti koza se menjaju, ali to nije dovelo do vidnije obnove njihovog gajenja. Anketom sprovedenom u 1980. godini od srane Instituta za stoarstvo, Beograd Zemun utvrdjeno je da u Srbiji ima oko 33% od predratnog brojnog stanja. Sve do danas ne postoji zvanini statistiki popis broja i proizvodnje koza, ve se na bazi anketa koze registruju zajedno sa ovcama.. Koze se registruju zajedno sa ovcama. Ovde treba pomenuti da se ini greka kada se koze izjednaavaju sa ovcama. I ako su to mali preivari izmedju njih postoje znaajne bioloke i proizvodne razlike. Kada je re o broju koza postoje dosta nesigurne procene. Prema aktuelnim podacima u Srbiji ima oko 150 000 koza svih kategorija. 1.1.2. Rasni sastav i proizvodnost koza U periodu kada je broj koza bio veliki, ekstenzivno je gajena balkanska koza sa smerom proizvodnje mleko meso. Danas je balkanska koza niih podruja zastupljena sa oko 40%, a viih podruja sa 15%. Melezi balkanske i drugih rasa koza su zastupljeni sa oko 35%, srbska bela koza sa oko 5%, dok su grla u tipu alpske, srnaste, nemake arene i sanske rase prisutna sa oko 5%. Smer proizvodnje koza je mleko i meso. Mlenost koza je vrlo neujednaena. Najnia je kod balkanske koze viih podruja, zatim kod balkanske koze niih oblasti, zatim kod srbske bele koze, a najvea kod grla u tipu alpske, srnaste, nemake arene i sanske rase. Prosena mlenost svih grla je od 200 do 350 litara mleka u laktaciji. Plodnost iznosi 1,3 jareta po kozi. U zapatima od 10 do 50 koza mlenost u proseku iznosi od 250 do 400 litara mleka. Balkanska koza Dosta je laka, sa telesnom masom 35 do 45 kg. Tip balkanske koze niih podruja je krupniji, rogat ili ut, mirnijeg temperamenta i gaji se u blizini okunice. Tip balkanske koze viih podruja je sitniji, manje mlenosti, vrlo pokretljiv, izdrava duga peaenja, vrlo otporan na otre pa i surove uslove sredine. Koze ovog tipa su rogate sa dugom dlakom tamne boje ili su arene. Plodnost balkanske koze je oko 120%, a mlenost 150 do 250 litara sa masnoom mleka od 4,0 do 4,2 % u zavisnosti od tipa i uslova ishrane i nege. Laktacija traje 200 do 290 dana. Melezi plemenitih rasa i domae balkanske koze su razliitih genotipova. Najee se sreu melezi sa sanskom domaa bela sanizirana koza (srbska bela koza), a potom sa alpskom rasom. Dobre su mlenosti i u neselekcionisanim stadima, prosena mlenost iznosi 250 do 350 litara mleka sa 3,8 do 4,0% mlene masti u laktaciji od 240 do 290 dana. Telesne mase se kreu od 35 do 50 kg, a boje od bele do tamno crvene, jednobojne ili arene. Vrlo su plodni sa 1,8 do 2,0 jareta proseno po kozi. Broj im se poveava. Dobro su prilagoeni na umereno ekstenzivne i umereno intenzivne uslove ishrane i nege. Rase koje se koriste kao melioratori domae balkanske koze, a mogu se gajiti i u poluintenzivnim i intenzivnim uslovima su:

Alpska rasa. Vodi poreklo iz vajcarskih i Francuskih alpa. Kao dobar meliorator uvoena je u mnoge zemlje sveta i Sredozemlja, tako da danas imamo italijansku, austrisku , nemaku id r. ,a i u SAD-u i Kanadi. Srednje je veliine, dobrih dubina tela, razvijenog grudnog koa, jakih udova. Telesna masa odraslih grla je 50-80 kg. Boja dlake moe biti razliita, a najee se javlja svetlo uta (be) boja sa crnim nogama i lenom linijom, zatim tip sa tamnim leima i slabinama dok su vrat i pleke svetle boje, a potom viebojni (areni) tip. Koa je fina i glatka a dlaka je kratka. Mlenost alpske koze je visoka, do 900 kg mleka u laktaciji. Plodnost je dobra, proseno od 135 do 180%. Znaajna osobina ove rase koza je izraena otpornost i prilagoenost gajenju kako u ravniarskim tako i brdsko-planinskim predelima. Dobro podnosi stajski i ekstenzivni panjaki nain gajenja pod razliitim klimatskim uslovima. Kao meliorator, alpska koza brzo popravlja mlenost i telesne okvire, to treba imati u vidu pri izboru rase za oplemenjivanje domaih koza. Srnasta vajcarska rasa (vajcarska brdska rasa). Izvozi se u vie zemalja Evrope i izvan nje. Snana je i vrste grae, sa srednje dugim i vrstim nogama, telesne mase 40 do 80 kg. Vime je srednje veliine i pravilnog oblika. Dlaka je kratka, gusta i fina, smee-kestenjaste boje, sa crnom prugom du lene linije. Prosena mlenost ove rase je 400 do 600 kg mleka, a plodnost 130 do 180%. Nemaka arena. (Bunte Deutsce Edelzeige) Ima sline karakteristike kao i alpska i srnasta vajcarska rasa. Sanska rasa. Poreklom je iz vajcarske odakle je izvoena u brojne zemlje Evrope i sveta. Gaji se u istoj rasi, a slui i za ukrtanje sa drugim rasama koza, pre svega sa autohtonim u cilju njihove melioracije. Prosena telesna masa sanske rase je 60 do 80 kg, snanog i kompaktnog trupa sa dobro razvijenim vimenom. Kostret je bele boje, kratka, fina, gusta i sjajna. Prosena mlenost je 700 do 800 kg, a u selekcionisanim zapatima 1000 kg pa i vie. Plodnost je 180 do 200%. Sanska rasa koza se smatra jednom od najmlenijih. Postoji nemaka, francuska, holandska i druge rase u tipu sanske koze. 1.2. KONCEPT RAZVOJA KOZARSTVA U svetu se poveava broj koza. U nerazvijenim zemljama to je uslovljeno porastom broja stanovnika i potrebom da se proizvodi vie mleka , a i mesa. U razvijenim zemljama ranije je gajen ogranien broj kvalitetnih koza kao dopunska delatnost. U novije vreme razvija se trite kvalitetnih sireva od kozijeg mleka i raste zainteresovanost za intenzivno gajenje koza visoke mlenosti. Primer za to je Francuska sa oko 1,2 miliona muznih koza i proizvodnjom oko 40.000 t sireva godinje. Naa drava raspolae sa prostranim travnjacima na oko 30% poljoprivrednog zemljita. Takoe se moe unaprediti proizvodnja stone hrane na oranicama. Postojei resursi stone hrane nisu u dovoljnoj meri iskorieni, a postoje velike mogunosti da se viestruko poveavaju. To se u prvom redu odnosi na kabastu stonu hranu, to stvara uslove da se uz govedarstvo i ovarstvo razvija i kozarstvo. 1.2.1. Smer i intenzitet proizvodnje Smer proizvodnje mleko-meso u kozarstvu, koji je do sada postojao, ima sve uslove da se zadri i razvija i u budunosti. Naa domaa balkanska koza u ekstenzivnim usovima ishrane i nege ispoljava dobru mlenost. Rase koza sa kojima je oplemenjivana, a to su u prvom redu sanska i alpska rasa koza, ima vrlo dobru mlenost uz poboljanu ishranu. Kozije mleko je do danas korieno u sveem

stanju ili preraivano u sir na tradicionalan nain od strane vlasnika koza. To je uslovljeno malim brojem koza po stadu i ukupno, kao i tradicijom u ranijem periodu da se vlasnici stada bave proizvodnjom i preradom mleka. Sa obnovom i unapredjenjem kozarstva poveao bi se broj i ostvarila vea mlenost po grlu i mnogo vea ukupna proizvodnja kozijeg mleka. Prerada kozijeg mleka u sireve koji e asortimanom i kvalitetom zadovoljiti zahteve savremenog trita, pre svega inostranog, od bitnog je znaaja za razvoj kozarstva. Proizvodnja mesa u prvom redu jareeg, na drugom je mestu po znaajnosti. Koza ima manje izraenu sposobnost za meso, ali je plodnija od ovaca, pa je proizvodnja kvalitetnog jareeg mesa znaajnija. Jaree meso sa manje je loja i peeno ima izvanredan ukus. Meso od starijih, kartiranih grla, moe se suiti, specifinog je mirisa i ukusa, pa je na ceni kod potroaa koji su na njega navikli. Sa proizvodnjom mesa ide i koa, jarea i kozija, koja je vredna za preradu i izradu kvalitetnih proizvoda visoke trine cene. Stajnjak od koza je niske trine vrednosti, ali je odlian za popravku strukture i bonitet zemljita. U naoj zemlji, odnosno Srbiji bilo je ranije razvijeno ekstenzivno kozarstvo. Postojale su vee farme koza na zadrunim farmama. Domaa balkanska i domaa neselekcionisana sanizirana koza vie brsti nego to pase i bila je korisna u proreivanju nisko rastue makije koja je bila toliko gusta da je bila slabo prohodna. Koze su brstom stvarale prolaze, proreivale bunasto iblje podsticale rast vieg umskog rastinja i titile ume od poara. Jedan od uslova za to je da se te povrine umereno opterete sa kozama i da se tada u toku brsta i pae pokreu. To potvruje opravdanost obnove ekstenzivnog naina gajenja koza u svrhu proizvodnje mleka i mesa u krajevima gde e ulaganja biti minimalna. Poluintenzivan nain gajenja koza u stadima od najmanje 150 grla bie razvijen u planinskim krajevima kod proizvoaa koji e ulagati u stonu hranu, izmenu rasnog sastava, objekte i svoje znanje. Intenzivno gajenje koza moe se razviti u niim brdskim podrujima. Jedan od uslova je raspoloivost oranica na kojima e se proizvoditi kvalitetna kabasta hrana. Koze mogu da pasu na kvalitetnom travnjaku, a mogu se hraniti i iz jasala. Meavina trava i leguminoza i lucerkino seno zimi, uz redovno korienje koncentrovanih hraniva su neophodni u ishrani visoko mlenih koza. Gajile bi se rase koza koje su sa dobrom sposobnou prilagoavanja, a rasprostranjene su u svetu. To su sanska, alpska i srnasta, a mogu se uvesti i druge rase radi ukrtanja, ako se predhodno provere i utvrde povoljni efekti. Razvoj savremenih farmi za intenzivno gajenje koza i proizvodnju sireva od kozijeg mleka za izvoz bie mogui uz veinsko uee stranog kapitala. Domae uee bilo bi u zemljitu, strunoj radnoj snazi i delom u novim tehnologijama, koje bi se razvijale uz podrku drave u centrima za unapreenje i institutima. Obnova i razvoj kozarstva poinju od minimalnog broja koza i zanemarljivog obima proizvodnje kozijeg mleka i mesa. Zato je neophodna pomo drave, odnosno posebnih institucija. Drava treba da podri izgadnju dva centra (reprodukciono-genetski) za unapredjenje kozarstva u brdko-planinskom i ravniarskom podruju. Prerada kozijeg mleka u kvalitetne sireve od posebnog je znaaja. Ranija i sadanja prerada kozijeg mleka u sireve lokalno je ograniena. Proizvodnja kvalitetnih sireva od kozijeg mleka uslovljena je izgradnjom novih ili revitalizacijom postojeih objekata i novim postupcima prerade. Pored sireva koji e biti namenjeni za izvoz kozije mleko se u razvijenim zemljama prodaje za konzum i kao visokovredan nepasterizovan proizvod (nativan) i prerauje u maslac i jogurt. Sa porastom standarda, u duem periodu, treba oekivati da se razvije domae trite za zakve visokovredne namernice. Preradne objekte za kozije mleko treba izgraditi uz genetske centre i istaknute farme koje bi se pored proizvodnje bavile i preradom kozijeg mleka i to kako sopstvenog tako i otkupljenog od susednih proizvoaa. Prerada kozijeg mleka u sireve obuhvatala bi proizvodnju domaih kozijih sireva i francuskih, a na zahtev kupaca i trita i sireve iz drugih zemalja, italije, vajcarske, nemake. Od domaih sireva treba razviti proizvodnju belog mekog sira i polutvrdog (tvrdog) sira od kozijeg mleka. Proizvodnju domaih sireva treba obavljati po standardnom postupku i sa zatitom porekla.

Tehnologiju proizvodnje domaih svojinu.

kozijih sireva treba patentirati i zatititi kao intelektualnu

1.3. OSNOVNE SMERNICE ZA IZVODJENJE ODGAIVAKOG RADA

Genetsko unapreenje populacija koza odreeno je mnogim initeljima od kojih su bitni: a) odreivanje uzgojnih ciljeva b) organizacija i mogunosti mjerenja odreenih osobina c) poznavanje udjela nasljednosti (h2) za pojedine osobine, njihove genetske i fenotipske varijacije, te fenotipske i genetske meuovisnosti izmeu pojedinih svojstava. 1.4. MERE UNAPREENJA KOZARSTVA Ekstenzivno gajenje veeg broja koza u prolosti i dranje 5 do 10 koza danas odlikuju se odsustvom mera unapreenja proizvodnih postupaka. Suprotno tome, savremeno kozarstvo karakterie se brojnim merama unapreenja. 1.4.1. Odgajivaki ciljevi U kozarskoj proizvodnji selekcija treba biti usmerena na ona svojstva koja u odreenim sistemima proizvodnje daju najvee ekonomske uinke. Nuno je naglasiti da se u Srbiji kozarska proizvodnja odvijala u vie bitno razliitih organizacijskih i tehnolokih sistema. Najvei broj koza dran je na ekstenzivan pano-talski nain, s minimalnim ulaganjima i srazmerno njima i niskom proizvodnosti kako mleka, tako i mesa. U veini stada, koze se nisu muzle ili pak u manjoj meri za potrebe vlastitog domainstva. U tom sistemu glavni proizvodni cilj bilo je meso - mlada jaretina. U novije vreme - poslednjih 15-tak godina, postupno se organizuje kozarska proizvodnja na savremeniji nain, u raznim organizacijskim sistemima, gdje je uz vea ulaganja na temelju plemenitih mlenih rasa, glavni proizvod mleko, a zatim meso.Imajui u vidu trendove kozarske proizvodnje u pojedinim evropskim dravama moemo sa velikom verovatnoom zakljuiti da e se u budunosti i naa kozarska proizvodnja temeljiti na mlenim rasama, prvenstveno na alpini, sanskoj i nekim drugim. U razliitim organizacijskim sistemima proizvodnje osnovni proizvod bie kozje mleko, prvenstveno kao sirovina za proizvodnju razliitih vrsta sira i drugih preraevina. Drugi po znaenju proizvod bie kozje meso, prvenstveno mlada jaretina. Relativna ekonomska vrednost - teina navedenih osobina bie 65-75 : 35-25 u korist proizvodnje mleka. Prema tome moemo zakljuiti da e u odgajivakom programu teite biti na genetskom unapreivanju populacije koza za proizvodnju i kvalitet mleka, te proizvodnja mesa. Prilog navedenom je injenica da su plodnost i mlenost u pozitivnoj korelaciji. Osobine plodnosti, kao to su veliina legla, trajanje meubremenog, odnosno meujaridbenog razdoblja, imaju niske vrednosti heritabiliteta (0.09 - 0.20) te e se genetsko unapreivanje populacije prvenstveno odvijati putem testiranih jareva. Pojave degenerativnih i nasednih mana, posebno poremeaja u razvitku reproduktivnog sistema, koje su este u koza, uklanjae se izluivanjem takvih ivotinja iz dalje reprodukcije. 1.4.2 Mogunosti genetskog unapreivanja U literaturi ima relativno malo podataka o udelu naslednosti (heritabilitetu) za bitne proizvodne osobine koza. Jo je oskudniji broj istraivanja o genetskim i fenotipskim korelacijama

izmeu pojedinih proizvodnih i fiziolokih odlika. Pri tome treba istaknuti da su istraivanja sprovedena na razliitim rasama i u bitno razliitim uslovima proizvodnje. U tabeli 1. iznosimo podatke vrednosti heritabiliteta za vanije osobine koza. Tabela 1: Vrednost heritabiliteta (h2) za bitne osobine u koza (Sheep and goat prodaction 1982., Iloje i Van Vlec 1978.)
OBELEJE Veliina legla Uzrast kod prvog jarenja Meujaridbeni period Proizvodnja mleka u laktaciji % mlene masti Koliina mlene masti (kg) % belanevina u mleku Vreme mue Obim vimena Duina vimena irina vimena Razmak izmeu sisa Duina sisa Obim sisa Telesna masa jaradi pri odbijanju Telesna masa jaradi u uzrastu od 7 meseci RASPON VREDNOSTI 0,09-0,20 0,50-0,70 0,15 0,16-0,60 0,30-0,50 0,20-0,50 0,58 0,60-0,70 0,17 0,91 0,97 0,86 0,85 0,79 0,30 0,50

Iz izloenih podataka je vidljivo da se heritabilitet proizvodnje mleka kree u rasponu od 0.16 -0.60. Prema veini autora najvei je u prvoj laktaciji, a u proseku za sve laktacije iznositi oko 0.30. Vrednost udela naslednosti za sadraj (%) i koliinu mlene masti i belanevina su na priblino istomj nivou kao u goveda. U izvoenju Programa, osim na koliinu proizvedenog mleka i masti, posebno treba obratiti panju na sadraj belanevina u mleku i to radi dva bitna razloga: a) koliina belanevina odluujui je inilac proizvodnje kozjih sireva, b) u meunarodnom prometu priplodnih koza i jareva bitni su podaci za odgajivaku vrednost tih svojstava. Osobine muznosti i graa kozjeg vimena imaju visoki heritabilitet (h2), te se njihovo genetskounapreivanje u populacijama koza moe relativno brzo realizovati. Proizvodnja mesa, merena telesnom masom do odbjanja ima osrednje vrednosti heritabiliteta, koje se pri proceni odgajivake vrednosti trebaju uvaavati.

1.5. METODE I TEHNOLOKI POSTUPCI U IZVOENJU ODGAJIVAKOG PROGRAMA

U izvoenju odgajivako selekcijskog rada cilj je da u odredjenim rasama stvorimo genetsku osnovu za pojedine osobine matinih grla, koje e u povoljnim uslovima proizvodnje ostvariti optimalnu proizvodnju. Naznaeni su i bitni inioci, koji su uticali na stanje u toj grani stoarstva. U Srbiji do sada nije napravljen odgajivaki Program u kozarstvu. Odgajivako selekciski rad je gotovo simbolian. Prvenstveno se svodi na registraciju proizvodnje mleka i plodnosti u manjem broju stada uvezenih plemenitih rasa koza, odnosno njihovih potomaka odgajenih kod nas. Veliina populacija, jedan je od odluujuih inilaca od kojih zavisi mogui genetski progres. Osim toga, brojnost kontrolisanog dela populacija koza odreuje mogunosti primene odreenih metoda i postupaka u sprovoenju odgajivako-selekcijskog rada. S obzirom da do sada nismo imali vlastiti odgajivaki program, koristiti emo se iskustvima i naunim saznanjima zemalja koje ve decenijama sistematski izvode odgajivake programe. U izvodjenju Programa ukljuene su metode i tehnoloki postupci,koje je mogue sada primenitii, odnosno u dogledno vreme. Program e se prvenstveno temeljiti na tzv. kovencionalnim metodama kvantitativne i kvalitativne genetike, a novija saznanja s podruja

biotehnologije i citogenetike e se primeniti kada budu nauna saznanja proverena i kada e postojei ulovi omoguiti njihovu praktinu primenu.

SHEMA SELEKCIJE MLENIH RASA KOZA

POPULACIJA KOZA

Prirodni pripust i vetako osemenjavanje

MATINA STADA

NUKLEUS ZAPATI

NEKONTROLISANA STADA

Prirodni pripust i vetako osemenjavanje

POREKLO KONFORMACIJA TELA KONTROLA PROIZVODNJE MLEKA

NAJBOLJE KOZE M.J.

NAJBOLJI JAREVI O.J.

ODABRANO MUKO POTOMSTVO

BIOLOKI TEST TEST NA MLENOST I MUZNOST KONFORMACIJA TELA

REPRODUKTIVNE OSOBINE

NAJBOLJI JAREVI O.J.

IZLUENA GRLA

PERFORMANS TEST INTEZITET RASTA TIP I OBLIK REPRODUKTIVNE OSOBINE

NADPROSENI

JAREVI

ODABRANI NAJBOLJI RODITELJI

IZLUENA GRLA

M.J. Majke jareva

O.J. Oevi jareva

1.5.1. Izgradnja centara za unapreenje koza (reprodukciono-genetski centri) Svrha centara je stvaranje genotipova koza koji su najpogodniji za odreene uslove gajenja. Takve genotipove, pre svega muka priplodna grla, koristie drugi proizvoai. U centrima e se unapreivati proizvodnja i konzerviranje stone hrane, ishrana, reprodukcija i zdravstvena zatita koza. Obavljae se struna obuka drugih odgajivaa koza i demonstrirati novi postupci. Centri e se odlikovati sa kvalitetnim stadima koza, savremenom tehnikom i tehnologijom i visokom proizvodjnjom kvalitetnog mleka i mesa. Oni e imati i male mlekare za preradu kozijeg mleka. Vlasnik centra moe biti asocijacija odgajivaa, drava, ili suvlasniki odnos izmeu asocijacije i drave. Razvojni centri za stoarstvo u vlasnitvu drave u predhodnom periodu odigrali su znaajnu ulogu u unapreenju ove grane poljoprivrede u vie zapadnih zemalja. Kapitalna ulaganja u zemljite, objekte, opremu i osnovno stado u poetku su velika i njih moe najsigurnije da pribavi drava, udruenja odgajivaa i licencirani farmeri. Kasnije, radom centra, prodajom viskokovrednih priplodnih grla i drugih proizvoda bie mogua otplata kredita. Meutim, finansiranje strunjaka angaovanih u razvoju novih postupaka i obuci drugih odgajivaa treba da ostane u nadlenosti institucija koje licencira drava. Sa tim e se obezbediti javnost u radu i dostupnost novih tehnologija. Mogua je u principu angaovanost privatnog kapitala u izgradnji centra. Meutim, princip profita treba dopuniti sa razvojnom funkcijom centra u unapreenju kozarstva. Zato je partnerstvo drave neophodno. Za unapreenje kozarstva neophodna su najmanje dva genetska centra. Jedan bi prema prirodnim resursima i nainu gajenja koza bio u brdsko-planinskom podruju, a drugi u ravniarskom. Prvi bi centar razvijao poluintenzivan, a drugi intenzivan sistem gajenja koza. Svaki centar raspolagao bi sa osnovnim stadom od najmanje 500 koza. 1.5.2. Reprodukcija i oplemenjivanje koza Proizvodne sposobnosti koza treba stalno unapreivati. Zato su neophodna genetski visokovredna stada koza u centrima iz kojih bi drugi odgajivai nabavljali i koristili priplodna grla. Stalan genetski napredak e se ostvariti preko matine evidencije, kontrole mlenosti, progenog testa jareva, intenzivne selekcije, vetakog osemenjavanja i transfera embriona. U izgradnji genetskih nukleusa i visoko kvalitetnih jareva koristie se intenzivna selekcija, embrio transfer i progeni test. Visoko kvalitetni jarevi u vetakom osemenjavanju daju veliki broj kvalitetnog potomstva preko koga se masovno poboljava proizvodnost i kvalitet koza. Centar za reprodukciju koza i vetako osemenjavanje moe da koristi za vetako osemenjavanje odabrane priplodne jareve ako ima matini list priplodnjaka, pedigre, da je priplodnjak upisan u glavnu matinu evidenciju domaih ivotinja i da ima dozvolu za njegovo korienje izdatu od strane ministra, na predlog komisije za godinji pregled centra za reprodukciju ivotinja i vetako osemenjavanje koju obrazuje ministar. Glavnim odgajivakim programom mora biti obezbeeno dovoljno priplodnjaka za vetako osemenjavanje i odreeni uslovi i nain korienja priplodnjaka za vetako osemenjavanje. Odabiranje priplodnjaka za vetako osemenjavanje vri se po potrebi, a najmanje jedanput godinje. Drugi osnovni postupak u oplemenjivanju je ukrtanje domae koze i njenih meleza sa jarevima sanske,alpske i drugih plemenitih rasa koza. Nabavku i korienje kvalitetnih jareva iz genetskih centara treba podsticati premijama i regresima. Napredne farme koza oko genetskih centara bie drugi krug i uesnik u unapreenju kvaliteta kozarske proizvodnje. One e odgajivati mlada priplodna grla, u prvom redu jareve, koje e nabavljati i koristiti u reprodukciji ostali komercijalni proizvoai kozijeg mleka i grla za meso.

1.5.3. Broj koza sa osnovnim proizvodnim pokazateljima i ciljevi koje treba ostvariti U obnovi kozarstva treba ostvariti obim i kvalitet proizvoda koji e biti prepoznatljivi kako na domaem tako i na inostranom tritu. Postojei prirodni resursi i njihovi neiskorieni potencijali omoguavaju viestruko poveanje broja koza i obima proizvodnje. Njihovo, meutim, potpunije korienje uslovljeno je znaajnim ulaganjima u proizvodnju, preradu i dr. Zato e ovde biti izloen procenjen broj koza i njihove proizvodne sposobnosti koje bi bilo nuno dostii da bi prisutnost na tritima bila trajna i ekonomski opravdana. Broj koza: 50.000 grla u ekstenzivnom gajenju, 100.000 grla u poluintenzivnom gajenju, 100.000 grla u intenzivnom gajenju, Proizvodnost koza u ekstenzivnom gajenju: telesna masa koza 35 do 45 kg. plodnost 120%, mlenost 150 do 220 litara. Proizvodnja koza u poluintenzivnom gajenju: telesna masa koza 45 do 65 kg, plodnost 150% mlenost od 150 do 350 litara Proizvodnja koza u intenzivnom gajenju telesna masa koza 65 do 80 kg, plodnost 170 do 200% mlenost 600 do 800 litara. 1.6. PRAVCI RAZVOJA I DUGORONE MERE Da bi se poboljalo postojee stanje u kozarskoj proizvodnji neophodno je: obezbediti dovoljne koliine panjakih povrina, osnovnih energetskih i proteinskih hraniva (kukuruz, sojina sama, suncokretova sama i druga hraniva), uspostaviti zadovoljavajui zdravstveni status grla i obezbediti njihovo odravanje, kao osnovne preduslove kontinuirane kozarske proizvodnje, izvriti adaptacije postojeih i koliko je mogue izgradnju novih objekata za uzgoj koza, obezbediti odgovarajue funkcionisanje robnih rezervi, podsticajne mere drave, pre svega mere kreditno monetarne politike staviti u funkciju poveanja kozarske proizvodnje, poveati stepen povezanosti primarne proizvodnje sa preraivakom industrijom i trgovinom, odrediti standarde na osnovu kojih se utvruje kvalitet proizvoda uz primenu plaanja na osnovu kvaliteta, u svim ovim segmentima sve oblike proizvodnje ravnomerno tretirati. Ispunjenjem ovih uslova postojei fond koza, iako smanjen i optereen brojnim problemima i tekoama, mogao bi predstavljati zavidan potencijal Srbije u smislu obezbeenja znatnog broja pre svega zdravih, a potom i kvalitetnih ivotinja, a samim tim i zdravstveno bezbednih i kvalitetnih animalnih proizvoda (mleko, meso).

Koliina pomenutih proizvoda uveliko bi morala prevazii potrebe sopstvenog stanovnitva i obezbediti znaajan viak, koji bi bio namenjen izvozu. Pri svemu tome morale bi se uvaiti sve specifinosti kozarske proizvodnje i stepen krize u kome se ona u ovom trenutku nakazi. 1.7. MESTO I ULOGA DRAVE Razvoj kozarstva u svrhu robne proizvodnje mleka, mesa i koe poinje praktino od minimalnog broja koza, znaajnih prirodnih resursa i povoljnih signala o tritu i izvorima sredstava. Kako robnih proizvoaa nema, to je inicijalna i razvojna uloga drave neophodna. Angaovanje i podrka drave su potrebni u oblasti poljoprivrede i stoarstva i ire u makroekonomskoj politici. U oblasti poljoprivrede i kozarstva podrka drave je neophodna u: ureenju zemljita i poboljanju njegove plodnosti, zatiti zemljita od zagaenja, izradi studija i programa razvoja kozarstva, prilagodjavanju sredstava za razvoj neophodne infrastrukture (genetski centri), obezbedjenju povoljnih kredita za objekte i opremu, formiranje osnovnog stada, objekata za preradu mleka i tekuu proizvodnju, podsticanju proizvodnje u korienju genetski superiornih priplodnih grla, obezbedjenju sredstava za intervencije u sluaju poremeaja na tritu, podsticanju strunog obrazovanja proizvoaa, strune poljoprivredne slube i istraivanju u kozarstvu, donoenju propisa o zatiti proizvoda sa poreklom- intelektualna svojina, podsticaju izvoza kozijih sireva, mesa i koe. ire posmatrano uloga drave je u: stvaranju povoljnog makroekonomskog miljea, podsticanju razvoja delatnosti sa komparativnim prednostima (znaajni resursi, mogunosti izvoza i rd.), zatiti ivotne sredine, podsticanju vlasnike transformacije, donoenju propisa i standarda o proizvodnji i prometu proizvoda po meunarodnim kriterijumima 1.7.1. Mesto i uloga Instituta za stoarstvo Institut za stoarstvo u Zemunu je kadrovski osposobljen, poseduje odgovarajue prostorije, laboratorije i tehniku opremu i informacioni sistem i moe kvalifikovano da obavlja sledee poslove: da organizuje bazu podataka i edukativne aktivnosti u vidu odravanja seminara, savetovanja i izdavanja strunih publikacija i drugih vidova informacija o tehnolokim inovacijama (izdaje asopis Biotehnologija u stoarstvu), sprovodi savetodavno-konsultativne poslove s ciljem razrade modela proizvodnje visoko vrdene hrane, projektuje i realizule adaptaciju postojeih farmi.

1.7.2. Izvozne mogunosti kozarske proizvodnje Najznaajnija ciljna trita za izvoz poljoprivrdenno prehrambenih proizvoda iz kozarske proizvodnje mogu se sistematizovati sledeim redosledom: zemlje predhodne Jugoslavije - Bosna i Hercegovina, Republika Srpska, Makedonija, Slovenija, Hrvatska istonoevropske zemlje Rumunija, Bugarska, Maarska, eka, Slovaka, Poljska, zemlje biveg Sovjetskog Saveza Rusija, Ukrajina, Belorusija, Kazahstan i dr, Evropska unija Kipar, Grka, Italija, Austrija, Nemaka, zemlje Bliskog i Srednjeg Istoka Saudiska Arabija, Jordan, Irak, Iran, Izrael, zemlje u razvoju afrike temlje, ostale zemlje OECD-a - Kina, Japan, vajcarska i sl. 1.8. PRAVCI IMPLEMENTACIJE ODGAJIVAKOG PROGRAMA Prezentacija i promocija glavnog odgajivakog programa potencijalnim proizvoaima, organima vlasti, kreditorima i drugim zainteresovanima, Izrada programa i projekata revitalizacije postojeih farmi i novih reprodukcionogenetskih centara Identifikacija vlasnika, projektovanje i izgradnja privatnih farmi koza, Obezbeenje povoljnih kredita za izgradnju privatnih farmi, Izrada programa formiranja osnovnih stada koza sa sopstvenom proizvodnjom i uvozom grla, Izrada programa marketinga kozijih sireva suenog mesa i preraevina od mesa, Povezivanje proizvoaa, kreditora i iztvoznika u cilju unapreenja proizvodnje, prerade i prometa proizvoda kozarstva.

1.9. IZRADA SISTEMA SAVETODAVNE SLUBE U KOZARSTVU Da bi selekcija koza i voenje matinih knjiga, kao neophodne zootehnike mere, uspeno posluile unapreenju proizvodnje koza, treba da se sprovede istraivanje objedinjeno na nivou Srbije. Razvojni program unapreenja koza u Srbiji ne postoji, niti je na tom nivou razmatrano pitanje selekcije koza i voenje matinih knjiga, a u Republici i okruzima su tom pitanju razliito prilazili. Ukoliko se selekcija, a posebno ocenjivanje ivotinja i voenje matinih knjiga, ne bude usaglasilo na nivou Srbije, njihova razliitost e dovoditi do zabuna i tekoa razne prirode. Ovo utoliko pre, to se radi o malom broju ivotinja u odnosu na ostale vrste stoke. Zato je neophodno detaljno sagledavanje i donoenje osnovnih principa i parametara na kojima treba da se zasniva i sprovodi uzgojno selekcijski rad i matino knjigovodstvo za koze. Poslednjih godina poelo je ubrzano zasnivanje kozarske proizvodnje u individualnim gazdinstvima. Neka od ovih gazdinstava proizvode i prodaju priplodni materijal pa stiu pravo na odreene benificije. Takvo stanje nas je zateklo bez ikakve prakse o selekcijskom radu i matinom knjigovodstvu za koze, jer, za razliku od ostalih vrsta domaih ivotinja, kod nas za koze nikad nije postojala organizovana selekcijska sluba, niti uzgojno selekcijski rad, kao ni voenje matinog knjigovodstva. Odgovarjue selekcijske slube ili organizacije koje su se prihvatile toga posla, nisu dovoljno osposobljene da ga uspeno sprovedu, pa ga izvode neplanski i parcijalno ili nikako. Zato je nivo primenjene selekcije uglavnom nedovoljno definisan, dok organizaciona ema funkcionisanja jo nije potpuno precizirana, a jo manje uhodana ili ozvaniena. Selekcijski rad se, veinom, izvodi prema nahoenju pojedinih strunjaka za ovarstvo. Zato se stalno osea velika

optereenost poistoveivanjem koza sa ovcama, to je nepravilno. Takvo stanje ne moe biti garancija ostvarenju bilo kakvih razvojnih programa u oblasti kozarstva na irem planu. 1.10. ZNAAJ SELEKCIJE ZA RAZVOJ NAEG KOZARSTVA Kod svih naih vrsta domaih ivotinja rase su, manje ili vie, diferencirane, a uz to esto i regionirane. Zbog toga se pravila selekcijskog rada u okviru iste rase mogu lako primenjivati. Naalost, kod naih koza nije jasno utvren rasni sastav. Sadanje procene o rasnoj pripadnosti su prilino orjentacione. Upravo zato mora se to pre poeti sa irom primenom selekcije. Zbog takvog rasnog stanja morae da se, pri selekcijskom radu u narednom periodu, prave manji ili vei ustupci kada se radi o uslovima koje treba da ispuni ista rasa. Otuda se predlae mogunost da se, pored neznatnog broja istih rasa ( uglavnom inostranih ), matie i za sad rasno nedefinisane, domae oplemenjene koze, zatim razni melezi, iji je proces na stvaranju novih tipova ili populacija u toku, a takoe i odabrane balkanske koze niih podruja. Ovo se predlae upravo zato da bi se, primenom selekcije u okviru navedenih rasnih grupa, dolo do istih populacija, tipova ili rasa, zavisno od njihovog daljeg usmeravanja. Takoe e posluiti i da se sagleda mogunost za njihovo genetsko i proizvodno popravljanje. Ovaj predlog, o voenju selekcije i matinog knjigovodstva u okviru predloenih rasnih grupa, ima za cilj da u tom pravcu usmeri izgradnju rasnog sastava naih koza. Zbog nedovoljnog fenotipskog i genotipskog poznavanja naih koza, pretpostavljamo da ni predloeni parametri za ocenjivanje nisu potpuno pogoeni. Budui da je ovo na prvi pokuaj uvoenja selekcijskog rada u nae kozarstvo, treba ga stalno dograivati i usklaivati sa naim novim saznanjima i promenama do kojih se bude dolo u rasnom pogledu. Obzirom da je za nau privredu znaajna proizvodnja mleka i mesa, to bi usmeravanje selekcije koza ilo jednom od ova dva pravca, i to ili pojedinano ( mleko ili meso ) ili u oba pravca istovremeno ( mleko meso ). Budui da se za poveanje proizvodnje mesa, prvenstveno, misli na jaree meso, to se kao mogunost poveanja te vrste mesa namee popravljanje plodnosti. Srena okolnost je da su mlenost i plodnost u pozitivnoj korelaciji ( h2 = 0.4 ), pa se utoliko sigurnije i bre moe ostvariti uspeh selekcije koza na kombinvani smer proizvodnje. Selekcija uopte, a posebno za vrstu stoke kod koje ranije nisu primenjivane nikakve zootehnike mere niti postoji ustaljeno iskustvo, mora da bude osnovna mera koju, pre svih ostalih treba sistematski sprovoditi. Smatramo da e primena selekcijskog rada u kozarstvu znatno omoguiti, ne samo poveanje proizvodnje i pravilno usmeravanje gajenja koza, ve i rasno izdvajanje i usmeravanje, kao i otkrivaje nepoznatih zakonomernosti znaajnih za dalji rad na unapreenju ove proizvodnje. 1.10.1. Osnovni principi primene selekcije koza na mleko i meso Zasnivajui poveanje mlenosti i plodnosti koza na selekciji, postoji mogunost selekcije u okviru istih rasa, a ukoliko se eli da stado dobije nov kvalitet, onda se uvodi rasa, odnosno vri ukrtanje i primenjuje selekcija potomaka. Bez obzira da li se radi o odreenim rasama ili o nedefinisanim rasnim tipovima koza, kakve su preteno nae, selekcija na mlenost ima vrlo visoko mesto. Mnogi smatraju da je znaaj selekcije na mlenost efikasniji nego primena odreenih genetskih metoda ( ukrtanja ), a posebno u sluaju primene visokog indeksa selekcije. Meutim, u sluaju slabomlenih rasa, uticajem na mlenost ukrtanjem i selekcijom, postale su mnoge, vrlo mlene koze u svetu. Genetski potencijal za mlenost koza, pod uslovima dobre ishrane, transformisae se u visoku proizvodnju mleka. Genetski momenat u proizvodnji mleka koza je posebno znaajan. Pod uslovima istog heritabiliteta i utvrenog inteziteta selekcije kao kod goveda, kod koza se postie preko dva puta ( pa i vie ) vei

genetski godinji uspeh zbog nieg genetskog intervala ( vei broj enskih potomaka i manji broj osobina za selekciju). Selekcija na plodnost, odnosno proizvodnju mesa, je takoe mera koja moe da omogui poveanje ove osobine. Selekcija na blinjenje moe da se sprovodi prema podacima jednog ili vie jarenja. Obzirom na nisku naslednost ( h2 = 0.07 ), selekcija na plodnost bi bila dugotrajnija, ali ima i uspenih sluajeva. Pri selekciji treba imati u vidu plodnost majke. Selekcija je naroito korisna ako se umeno odabiraju mujaci, koji se ocenjuju prema plodnosti majke i keri. Selekcija na plodnost koza je izvodljivija nego ovaca, jer je ee blinjenje. Na vei genetski efekat utie heterozis, ostvaren prilikom ukrtanja. To naroito dolazi do izraaja ako su dobro odabrane 3 ili vie rasa, od kojih svaka unosi znaajan udeo ( stvaranje sintetikih linija ). Meutim, nema izrazito mesnate rase koza, pa moe da se kroz ukrtanje postigne poveanje mlenosti i plodnosti koza, ali ne i izrazita mesnatost. Stvaranje sintetikih linija je, inae, vrlo teko, a vrednost zavisi od pravilnog izbora rase, tanosti i usmeravanja, a pri vrlo strogoj selekciji traenog potomstva. Budui da je, u nekim uslovima proizvodnje, vana visoka proizvodnja mleka, u drugim proizvodnja mesa, odnosno visoka plodnost, a u treim mleka i mesa zajedno, kao i injenica da u svim tim sluajevima uslovi pod kojima se gaje koze mogu biti intezivni ili ekstezivni, to je neophodno da se prate mnogi proizvodni pokazatelji znaajni za svako navedeno proizvodno usmeravanje i izvri procena priplodne vrednosti. Kontrola proizvodnih sposobnosti i procena priplodne vrednosti koza vri se na nain i metodama koje su odreene glavnim odgajivakim programom. Rezultati procenjene priplodne vrednosti koza koriste se za razvrstavanje kvalitetnih priplodnih koza u klase. Kontrola proizvodnih sposobnosti i metode za procenu priplodne vrednosti koza moraju biti u skladu sa meunarodno priznatim postupcima i metodama. Testiranje proizvodnih sposobnosti koza vri testna stanica u skladu sa glavnim odgajivakim programom, na nain kojim se obezbeuje meunarodna merljivost dobijenih rezultata. O kontroli proizvodnih sposobnosti i drugih osobina koza odgajivaka organizacija i organizacija sa posebnim ovlaenjima vode zbirku podataka. Odgovarajua provera proizvodnih sposobnosti, procena priplodne vrednosti i razvrstavanje u klase mora biti sprovedeno i prilikom uvoenja novih rasa, provenijenci, linija, hibrida i uveenih kvalitetnih priplodnih koza u glavni odgajivaki program postojeih rasa. 1.10.2. Nain sprovoenja selekcije koza Primena i smiljeno voenje selekcije omoguava popravljanje proizvodnje stada. Sastoji se u izboru najboljih ivotinja oba pola, poveavajui tako proizvodnu vrednost stada. Selekcija se sastoji u izboru priplodnjaka sposobnih da prenesu osobine rase i da ih razviju do maksimuma. Procenjivanje vrednosti ivotinja moe da bude fenotipsko, ali se potpuni cilj postie ako se procena priplodnih grla vri istovremeno i po fenotipu i po genotipu. Da ne bi dolo do prenoenja nedostataka, treba odabrati samo one ivotinje koje prenose poznate osobine rase. Selekcijom mogu da se izbace rasno neista grla, ukoliko je rasa jasno definisana, to nee uvek biti mogue u sluaju naeg kozarstva. Za uspenu selekciju treba znati cilj koji se oekuje i tip rase kom pripada ivotinja. Svaka rasa ima svoj standard koji je znak tipa ivotinje. U naim uslovima, gde postoji veliko arenilo meleza, dolazie do njihovog, manje ili vie nekontrolisanog, meusobnog parenja. Budui da ti melezi, sigurno, nisu ujednaeni i harmonini, to je teko dobiti i ouvati ujednaenu i harmoninu meavinu, ve su osobine obe rase nepravilno zastupljene, pa ni potomci toga ukrtanja nisu meusobno slini. Zato se moe oekivati da e, posle nekoliko generacija, jedan od dva tipa nadvladati drugi i stado se vratiti, preteno, jednoj od prvobitnih rasa. Zato su u ovakvim sluajevima neuspesi brojniji nego uspesi. Ovakva parenja raznih meleza su vrlo sloena i treba ih paljivo izvoditi.

1.10.3. Pripreme za sprovoenje selekcije koza Da bi selekcija koza mogla da se uspeno sprovodi, potrebne su dobro obavljene pripreme, koje se sastoje u trajnom prikupljaju niza podataka na osnovu kojih se vri ocenjivanje i klasiranje ivotinja. Samo ako se poseduje takav materijal mogue je da se selekcija pravilno sprovede i ostvare oekivani rezultati. 1.10.4. Uticaj smera proizvodnje na ocenjivanje koza Uticaj smera proizvodnje namee odreene prilaze ocenjivanju koza. Zbog neraienog rasnog sastava u naem kozarstvu, jo uvek ne bi bilo realno da se taj momenat uzima u obzir i prave posebni prilazi za svaki smer. Zato se, za sad, predlae univerzalni nain izbora podataka, ocenjivanja i klasiranja koza, s tim to su predlozi navedeni za prikupljanje podataka, ocenjivanje i razvrstavanje u klase, tako podeeni da mogu da poslue za sve smerove. Za osobinu koja u jednom smeru proizvodnje koza nije znaajna, (u smeru proizvodnje mesa nije znaajna proizvodnja mleka), nee se prikupljati podaci, niti e se vriti ocenjivanje te osobine. 1.10.5. Ocenjivanje i razvrstavanje koza u klase Ocenjuju se visokoproizvodne uvezene rase ( znaajne za rad na genetskom popravljanju naih koza), ustljena domaa oplemenjena koza ( sanizirana domaa koza ), melezi sa visokoproizvodnim rasama koza i odabrane balkanske koze niih podruja. Ocenjivanje koza se vri najmanje dva puta u toku ivota, i to prvi put sa 7 12 meseci, a drugi put sa navrene 3 godine. Podmladak se ne klasira, ve se vri odabiranje prema naslednim manama, kao i telesnoj masi pri roenju, sa 30 dana i pri odluivanju, a ukoliko je odluivanje ranije, onda i sa 90 dana. Pri ocenjivanju i klasiranju koza uzima se u obzir: poreklo grla, ocena trupa ( ukljuu-jui ocenu vimena ), telesna masa, plodnost, koliina mleka, sadraj proteina u mleku ( obavezno za sve koze kao najznaajniji sastojak za randman sira ) i mlene masti ( to nije obavezno ako se utvruje sadraj proteina, ali se, obino, obradi za 1/3 stada i u sluaju kad se utvruje sadraj proteina ). Sadraj proteina je posebno znaajan za preradu mleka u sir ( smatra se da sadraj mleka u koza utie 4 puta vie na sir nego sadraj mlene masti ). Pod ocenom vimena se podrazumeva: dobra razvijenost vimena i izjednaenost obe polovine, dobra povezanost, oblik i veliina sisa. Ocenjivanje vimena se vri izmeu 4 i 5 meseci po jarenju, i to ocenama od 1 4, a ove ocene se ukljuuju u ocenu za tip. Za ocenu proizvodnje mleka, sadraja proteina i mlene masti slue podaci iz redovne kontrole mlenosti po laktacijama. Na osnovu rezultata dobijenih ocenjivanjem koze se svrstavaju u sledee klase: E, Ia, I, II i III. Prirodni podmladak se razvrstava u I, II i III klasu. Pri izboru mladih koza, sadraj proteina u mleku majke ne sme da bude ispod 28 30 g na 1 litar mleka.

Za ocenjivanje i razvrstavanje koza u klase uzimaju se sledei normativi: Rasna pripadnost Visokoproizvodne rase Tip ( poena ) Telesna masa ( kg ) Koliina mleka ( kg ) Koliina proteina ( g / kg ) Koliina mlene masti ( g / kg ) Plodnost ( % ) Poreklo za generaciju ( poena ) Tip ( poena ) Telesna masa ( kg ) Koliina mleka ( kg ) Koliina proteina ( g / kg ) Koliina mlene masti ( g / kg ) Plodnost ( % ) Poreklo za generaciju ( poena ) Balkanska selekcionisana koza Tip ( poena ) Telesna masa ( kg ) Koliina mleka ( kg ) Koliina proteina ( g / kg ) Koliina mlene masti ( g / kg ) Plodnost ( % ) Poreklo za generaciju ( poena ) 3 40 400 30 35 180 2 2 35 350 30 36 180 2 1 35 300 30 37 150 1 5 55 800 29 34 220 2 4 50 650 30 35 200 2 4 55 700 29 35 200 2 3 45 550 30 36 190 2 3 50 600 29 36 180 1 2 45 500 30 37 180 1 3 45 500 29 37 170 1 40 400 30 38 170 Ia Klase I II III

Oplemenjene domae koze i ustaljeni melezi

Balkansku selekcionisanu kozu e biti teko identifikovati u odnosu na manje ustaljene meleze. Danas, a i u duem periodu, orjentacija mnogih gazdinstava e biti i na ovu kozu. Polazi se od toga da e to biti put ka iznalaenju proizvodnih ivotinja za koje e ovo biti jedina mogunost da se pone s rasnim diferenciranjem na irem nivou. Kod koza sa proizvodnjom mleka veom od prosene u prve dve laktacije prosena masnoa mleka moe da bude manja za 0,2 %. Koze se razvrstavaju u klasu E ako, pored zadovoljenih svih ocena za Ia klasu, predstavljaju idealan tip koze odgovarajue rasne pripadnosti, ustaljenosti proizvodnje i izrazitog prevazilaenja normativa za klasu Ia. Pri odabiranju koza u stadima visoke mlenosti treba za intezivni tip gajenja odabrati one koze u kojih je dnevni maksimum proizvodnje mleka u toku godine bio 3,5 l, u umereno intezivnom gajenju 2,75 l, a u ekstezivnom gajenju 2 l. 1.10.6. Ocenjivanje i razvrstavanje jareva u klase Jarevi za priplod se razvrstavaju u klase: E, Ia, I, II i III, a ocenjuju se prema: proceni tipa ( od 5 do 1 ), telesnoj masi i poreklu.

Kod razvrstavanja u klase jarevi treba da ispune sledee minimalne uslove: Rasna pripadnost Visokoproizvodne rase Tip ( poena ) Telesna masa ( kg ) Podaci o poreklu ( poena ) Tip ( poena ) Telesna masa ( kg ) Podaci o poreklu ( poena ) Tip ( poena ) Telesna masa ( kg ) Podaci o poreklu ( poena ) 5 90 3 4 85 3 3 75 2 4 85 2 3 80 2 2 70 2 3 80 2 2 75 2 2 70 1 2 75 1 1 70 1 1 65 1 70 1 65 E Klase Ia I II III

Oplemenjena domaa i ustaljeni melezi

Balkanski selekcionisani jarevi

Jarevi se svrstavaju u klase E, Ia i I kad dostignu 3 godine i ako su pokazali izvanredne rezultate u prenoenju mlenosti i plodnosti, a ne prenose nikakve nasledne mane. Grla mlaa od 3 godine ( ali ne mlaa od 1,5 godine ) mogu da budu razvrstana i u I klasu. Jarevi koji nisu ispitani na potomstvo ne mogu se svrstati u klasu E. Pri izboru mladog mujaka, sadraj proteina u mleku majke ne sme da bude ispod 30 34 g na 1 litar mleka ( to je za priplodnjake posebno vano ). Zbog bojazni da je pojava utosti oba roditelja povezana sa prenoenjem jalovosti preko mukih potomaka ( 20 % ), to muki priplodni podmladak mora da bude rogat ili da ima jednog rogatog roditelja. Pri odabiranju jareva za stada visoke mlenosti, za intezivne uslove gajenja treba odabrati jareve kod ijih je majki dnevni maksimum mleka u toku godine bio 4,5 l, za umereno intezivne 3,75 l, za ekstenzivne 3 l. 1.10.6.1. Testiranje jareva Najbolji i nasigurniji nain procenjivanja priplodne vrednosti je testiranje priplodnih mukih grla. Testiranje jareva, odnosno njihova kategorizacija prema proizvodnji njihovih keri, je od velike koristi u selekciji, pod uslovom da se testiranje sprovodi kompletno i da se uzimaju svi elementi koji doprinose najrentabilnijem gajenju. 1.10.6.2. Bioloki test jareva Biolokim testom jareva ocenjuje se priplodna vrednost jareva za osobine degenerativnih mana i prenoenja nasledne osnove za pojavu tekih jarenja kod koza. Pojava degenerativnih mana ima veliki negativni uinak jer vrlo esto dolazi do uginua jareta, odnosno jarad treba u ranoj fazi ivota izluiti iz odgoja. Pojava tekih jarenja kod koza uzrokuje esta oteenja reproduktivnog trakta majke i moe dovesti do uginua i koze i jareta. Po svakom jarcu potrebno je imati informacije o 80 sluajno odabrane jaradi. Pregled jaradi obavlja se najkasnije do 30 dana posle roenja. Osobine koje se prate su: masa jaradi, procena

opteg izgleda, vitalnost, prisustvo degenerativnih mana i drugih osobina vezanih za konformaciju i proizvodni tip. Registruju se komplikacije pri jarenju. Jarad se svrstava u kategorije: laka (bez intevencije), teka (sa intervencijom veterinara). Registruje se broj mrtvoroene jaradi kao i smrtnost u prvih mesec dana. Istovremeno se registruju blizanci (muki, enski i razliitog pola). Ocena jaradi vri se po emi: jare sa uroenim manama slabo razvijeno i avitalno normalno razvijeno i vitalno normalno razvijeno, vitalno, u tipu Ocene jarenja: normalno oteano teko 3 poena; 2 poena; 1 poen. 2 poena; 3 poena; 4 poena; 5 poena.

Testiranje se sprovodi na farmama i u progeno testnoj stanici. Ove dve mogunosti se meusobno razlikuju, pa je potrebno da se ukae na pojedinost svake. 1.10.6.3. Performans test jareva Svrha performans testa je da se prati rast i razvitak odabrane mlade muke jaradi do polne zrelosti, te reproduktivne odlike mladih jareva. Na osnovu podataka o odgajivakoj vrednosti za sopstveni prirast, tip i oblik, te na osnovu odgajivake vrednosti roditelja za bitna svojstva odabiraju se mladi jarevi za dalje gajenje. Performans test organizuje se u testnim stanicama i na farmama. I jedan i drugi sistem testiranja mladih jareva ima prednosti i nedostatke. U testnim stanicama svi jarevi dre se u priblino istim uslovima te je mogue tanije meriti vei broj osobina, ali je postupak testiranja skuplji, odnosno trai vea ulaganja finansijskih sredstava. U farmskim uslovima testiranje je jevtinije, ali se razlike u proizvodnim uslovima odraavaju na tanost ocene praenih osobina. Prvi odabir priplodne jaradi vri se odmah nakon roenja, sledei u uzrastu od 2.5 do 3 meseca, trei sledi u uzrastu od 5 meseci i etvrti u starosti od 210 dana (7 meseci). Vrednovanje pojedinih jareva u performans testu temelji se na sledeim osobinama: 1. intenzitetu prirasta u periodima testa, 2. razvijenosti pojedinih delova tela, 3. oceni tipa, 4. reproduktivnim odlikama i 5. odgajivakim vrednostima roditelja. Za svakog jarca iz performans testa izraunava se odgajivaka vrednost za pojedinu osobinu te zbirna odgajivaka vrednost u koju e biti ukljuen intenzitet prirasta jarca te odgajivake vrednosti roditelja za proizvodnju mleka, sadraj belanevina i masti u mleku. Ostale osobine elemente nezavisne selekcije, komisija vrednuje pri odabiru jaraca na kraju testa u uzrastu od 210 dana. Od ukupnog broja jareva sa zavrenim performans testom 30-40% odabira se za dali priplod (prirodni pripust i vetako osemenjavanje). Jarevi koji ne zadovoljavaju zadate kriterijume bie iskljueni iz priploda.

1.10.6.4. Progeni test jareva u progeno testnoj stanici Testiranje u progeno testnoj stanici se sastoji u prikupljanju na isto mesto i dranju pod potpuno istim uslovima keri jareva koji se testiraju, njihovom gajenju, parenju, jarenju i kompletnoj kontroli prve laktacije. Rangiranje jareva se, potom, obavi prema rezultatima mlenosti njihovih keri za prvih 100 dana laktacije, a potom pri zaluivanju. Testiranje je vrlo povoljno, jer omoguava maksimalan broj potomaka za utvrivanje porasta i proizvodnje keri za sve jareve. Meutim, trokovi odravanja i rada testne stanice su vrlo visoki, kao i odgoj prikupljenog podmlatka. Uz to, prva laktacija je uvek znatno nia nego kasnije laktacije, pa ne uspeva da omogui uspostavljanje finansijske ravnotee. Njeno postojanje jedino moe da omogui znaajna pomo sa strane. Za sada nemamo bitnih uslova za zasnivanje i pravilan rad progeno testne stanice za jareve, jer nemamo gazdinstava sa selekcionisanim stadima koza, neophodnih za vrenje progenog testa, niti imamo, na srpskom nivou, program o usmeravanju razvoja kozarstva da bi se postavio pravi cilj progeno testnoj stanici. Obzirom na mali broj koza u zemlji, bila bi dovoljna samo jedna progeno testna stanica. Najrealnije je da to bude progeno testna stanica jareva za selekciju domae bele ustaljene oplemenjene koze ( sanizirane domae koze ), kojoj u buduem razvoju naeg kozarstva treba posvetiti posebnu panju. Meutim, zasnivanje i odravanje progeno testne stanice je vrlo skupo, pa za dui period nema izgleda da e se ostvariti, ali to ne sme da bude razlog da se za dalji razvoj kozarstva ne odaberu druge prigodne metode. 1.10.6.5. Progeni test jareva na mlene osobine Progeni test na mlene osobine bazira se na podacima o utvrenoj laktacijskoj pro-izvodnji keri jareva u testu. Za test se koriste podaci dobijeni tokom prve laktacije. Keri jareva testiraju se na: - procenu tipskih karakteristika koje se zasnivaju na praenju osnovnih eksterijernih mera ( visina grebena, dubina grudi, obim grudi, duina trupa, irina karlice ) kao i oceni tipa, oblika i vimena i mase tela. - evidentira se koliina namuenog mleka, sadraj i koliina mlene masti, sadraj proteina, protok mleka i indeks vimena. Na kraju se utvruje relativna priplodna vrednost jarca. Jarevi moraju imati podatke o laktacijskoj proizvodnji najmanje 20 keri. Za izraunavanje opemenjivake (odgajivake) OV i relativne oplemenjivake ROV vrednosti koriste se sledee osobine: proseni dnevni prirast topli randman udeo miia u trorebarnom iseku OV = DP x h2 DP - odstupanje ispitivane grupe od grupe sa kojom se uporeuje za proseni dnevni prirast h2 = 0,34 za topli randman h2 = 0,4 za udeo miia u trorebarnom iseku h2 = 0,4 Postupak: OV = 2 X [ (y A) x b ] / W

y - dnevni prirast sinova x broj sinova A - dnevni prirast vrnjaka x broj sinova b - tanost procene ; b= 0,25 x h2 W / 1 + [ (W 1) x 0,25 x h2 ] W = (n1 x n2 ) / (n1 + n2 ) n1 = broj sinova ispitivanog jarca n2 = broj vrnjaka ROV = [ (OV + prosena vrednost vrnjaka) / prosena vrednost vrnjaka ] x 100 Uravnoteena ROV = W1 ROV1 + W2 ROV2 + W3 ROV3 ROV1 - relativna OV za dnevni prirast ROV2 - relativna OV za topli randman ROV3 - relativna OV za udeo miia u iseku W1 - relativni znaaj za dnevni prirast = 0,50 W2 - relativni znaaj za topli randman = 0,35 W3 - relativni znaaj za udeo miia u iseku = 0,15 Pri izraunavanju odgajivake vrednosti metodom otac erka (Sire model) koristi se sledei model: Yijkl = Fi + Gj +Sjk + eijkl Yijkl - osobina Fi - fiksni uticaj stada x godine x sezone Gj - fiksni uticaj genetske grupe i Sjk - sluajni uticaj jarca j po grupi i eijkl - neprotumaeni utcaji Vrednost a = (4 h2) / h2 Za navedene osobine uzet je h2 = 0,25 OV jareva za pojedine osobine (koliina mleka, mlene masti i procenat mlene masti) rauna se: OVb = 2 x (Gj +Sjk) 1.10.6.6. Progeno testiranje jareva na farmama Testiranje na farmama se sastoji u praenju ivota i proizvodnje velikog broja keri rasporeenih u brojnim gazdinstvima, umanjujui uticaj sredine raznolikou situacija. Smatra se da je neophodno da budu obuhvaene najmanje 3 organizacije koje gaje ove keri. Ovaj tip testiranja u kozarstvu je mnogo tei nego u govedarstvu, gde se sprovodi vetako osemenjivanje, dok je u kozarstvu samo na individualnim gazdinstvima. Ovde je potrebno mnogo truda osoblja zaduenog da uzima i prikuplja podatke ( o koliini mleka, koliini i udelu proteina i masti u mleku, o trajanju laktacija i plodnosti ), ali je u odnosu na progeno testne stanice znatno jeftinije. Mada bi bila korisna primena ovog tipa testiranja, verovatno da, zbog nedostatka sredstava, nee moi da se ostvari u irim razmerama.

1.11. MATINA EVIDENCIJA U KOZARSTVU

1.11.1. Osnovni principi Da bi se moglo pravilno usmeravati unapreenje proizvodnje koza i primenjivati potrebne zootehnike mere, neophodno je da se vode odreeni podaci o svakoj odabranoj ivotinji. Za matienje dolaze u obzir sve napred navedene rasne grupe naih koza. Ne treba oekivati da se umatii veliki broj koza, jer ih nee biti mnogo obuhvaenih selekcijom, odnosno praenjem potrebne evidencije. Matienje koza ne sme biti samo sebi cilj i uslov za sticanje odreenih benificija, kako je to najei sluaj. Tamo gde matienje nee sluiti za pravilno sprovoenje selekcije, nema nikakve svrhe. Voenje matine evidencije zahteva jednoobraznost. Treba da se vodi posebno za svaku rasu ili rasnu kombinaciju. Matina evidencija se vodi na karticama ili u posebnim knjigama, koje treba da su povezane, ukoliko to zahtevaju propisi za ostale vrste domaih ivotinja. Za matinu evidenciju koza, treba da se stalno vodi: matini list za kozu ili jarca ( Glavna matina knjiga ), list umatienja ( Prijemna knjiga ), proizvodni list za mlene koze, registar matinih koza, izvod iz matine knjige ( Pedigre ). Ukoliko neka organizacija eli, moe da proiri obim prikupljanja podataka i obrazaca za voenje evidencije. 1.11.2. Matini list za kozu ili jarca ( Glavna matina knjiga ) Matini list za kozu ili jarca se jo zove Glavna matina knjiga, jer je praksa da se ovi listovi slau po rastuem broju u zajedniku knjigu, poveu i ukorie. Matini listovi za koze se dre odvojeno od matinih listova za jareve. Matini list za kozu ili jarca se vodi za svaku umatienu ivotinju. U njega se upisuju podaci iz Knjige umatienja i Registra matinih koza. U jednu Matinu knjigu se unose podaci za jednu rasu, i to bi bilo za farmu na kojoj se koze gaje ili za region na kome se nalaze udruena gazdinstva asocijacije odgajivaa. Za uvoenje u Matini list slue matini brojevi u desnom uvu, koji se tetoviraju ili se stavi una markica. Izuzetak su koze s rudimentovanom unom koljkom, za koje se broj tetovira na unutranju stranu repa. Matini list ima uobiajenu veliinu, a ispunjava se sa obe strane. Upisuju se svi podaci o identifikaciji ivotinja, o njihovim proizvodnim osobinama, poznatom poreklu za 3 generacije predaka i o proizvodnim osobinama jaradi do odluivanja, a najmanje do 90 dana. Matine listove vodi matiar pod rukovodstvom strunjaka selekcionera. 1.11.3. List umatienja ( Prijemna knjiga ) Matienje koza se vri kada se mlade kozice i jarevi odaberu za priplod. Za kozice je to u starosti od 7 8 meseci, odnosno kad dostignu telesnu masu od 33 35 kg, zavisno od rasne pripadnosti. Pritom se u Listu umatienja unesu podaci za telesnu masu i telesne mere, na osnovu kojih se utvruje razvijenost i konformacija tela, tip i podobnost ivotinje za predvieni smer proizvodnje, a ubelee se i neki spoljni znaci ( boja, rogatost, prisustvo minua i sl. ).

Pri ovom odabiranju izvri se tetoviranje ( odnosno stavljanje unih markica ) u desno uvo ili s donje strane repa, s tim to se stavljaju rastui matini brojevi. Pritom se upie i broj iz levog uva ( matini broj majke i godina roenja jareta ). 1.11.4. Proizvodni list za mlenost koza Proizvodni list za mlenost koze se vodi za svaku kozu posebno i za svaku godinu posebno. Pored podataka o identitetu, vodi se: datum kontrola mlenosti u toku godine, trajanje kontrolnog perioda ( interval od 26 33 dana ), a zatim za svaku kontrolu: koliina mleka pri svakoj dnevnoj mui ( vri se ujutru i uvee ), ukupna dnevna koliina mleka, sadraj proteina i mlene masti (u %), kao i ukupna koliina mleka ( kg ), proteina ( kg ) i mlene masti ( kg ) za ceo period na koji se kontrola odnosi, a takoe i za ceo period od poetka mue do svake kontrole na koju se podaci odnose. Podaci se prikupljaju po uobiajenim metodikama za dobijanje proizvodnih pokazatelja za ovce i krave. Ovi podaci mogu dobro da poslue da se raunskim putem doe do mnogih korisnih pokazatelja. 1.11.5. Registar matinih koza Registar matinih koza slui za unoenje podataka o proizvodnji koza za tekuu godinu. U ovaj Registar se, pored podataka o identitetu, unose za sve koze svi podaci o proizvodnji iz Proizvodnog lista koze . Ovom evidencijom su obuhvaeni: oplodnja, plodnost, jarenje, razvoj i upotreba jareta, poetak i kraj mue, trajanje svake laktacije, kao i podaci o ukupnoj godinjoj mlenosti iz Proizvodnog lista za mlenost koza . Ubeleeni podaci se unose u Matini list za kozu . 1.11.6. Izvod iz matine knjige ( Pedigre ) Izvod iz Matine knjige ili Pedigre izdaje se uz svako prodato, odnosno kupljeno, grlo. Objedinjen je za koze i jareve. Izvod iz matine knjige predstavlja jedan list koji se popunjava podacima sa obe strane, a koji se odvaja iz posebne sveske na perforiranom delu. Izdaje ga ovlaena selekcijska sluba. U Izvod iz matine knjige se unose sledei podaci: naziv i adresa organizacije ovlaene za izdavanje Izvoda, broj Izvoda, podaci o identitetu grla, matini i registarski broj, rasa, godina roenja, podaci o poreklu za najmanje 3 generacije predaka i odgovarajuim proizvodnim podacima. Takoe se naznai datum izdavanja Izvoda i peat organizacije ovlaene za izdavanje Izvoda, kao i potpis ovlaenog lica te organizacije. Ovi podaci se prenose iz Matinog lista ( Obr. br. K 1 ). Sva tumaenja o podacima i skraenicama su posebno naznaena. Grla za koja se izdaje Izvod iz matine knjige sa 50 % porekla moraju imati podatke o poreklu oca najmanje za 2 godine.

1.12. ICAR-ova pravila, standardi i smernice za evidentiranje mleka kod koza

Cilj ovih pravila, standarda i smernica je da se dobiju rezultati koji se mogu upotrebiti za integrisane eme selekcije i za meunarodnu razmenu ivotinja i informacija.

1.12.1. Organizacija evidentiranja Dozvoljena je potpuna sloboda u pogledu naina na koji se evidentiranje mleka organizuje u razliitim zemljama, pod uslovom da su lokalna udruenja odobrena od strane nacionalnih organizacija. Razliite operacije evidentiranja su sledee: identifikacija ivotinja tetoviranjem (ili nekim drugim nainom obeleavanja koji se smatra sigurnim), beleenje podataka, proveravanje podataka i periodina inspekcija farmi gajenja, organizacija kontrolisanog pripusta, upotreba knjige jarenja. 1.12.2. Identifikacija grla Identifikacija jaradi treba da se obavi najkasnije 30 dana od roenja. Vano je tetovirati ili obeleiti onu jarad koja e se zadrati za priplod. 1.12.3. Tip koza koje e se kontrolisati Sve koze pomuene na dan evidentiranja mleka moraju da se kontroliu. 1.12.4. Operacija evidentiranja mleka 1.12.4.1. Referentna laktacija Minimalna duina laktacije treba da bude 150 dana a maksimalna 240 dana. Izabrana duina laktacije treba da bude deklarisana od strane organizacije. 1.12.4.2. Interval u evidentiranju Izabrani interval utvruje organizacija i on moe da se izvri preko razliitih formi u skladu sa uslovima svake zemlje lanice organizacije. 1.12.4.3. Operacija evidentiranja mleka Evidentiranje mleka moe se izvriti na razliite naine u skladu sa uslovima u zemljama lanicama organizacije. Od strane zvaninog lica koje vri evidenciju (Metoda A) Sledee mogunosti se navode :

Evidentirani asovi

24 24 24 24 24 Naizmenino evidentiranje ujutru i uvee *Metoda A se smatra standardnom.

Prosean interval evidentiranja (dani) 14 21 28-34 36 42 30

Broj evidencija godinje 26 17 11-13 10 8-9 12

Simbol A2 A3 A4 A5 A6 At

Od strane vlasnika ovaca ili zvaninog lica za evidenciju u saradnji sa vlasnikom (Metoda B) Evidentirani asovi 24 Prosean interval evidentiranja (dani) 30 Broj evidencija godinje 12 Simbol B

ICAR-ov Odbor odluuje o simbolima drugih metoda. U sluaju godinjih praznika, evidentiranje se moe stopirati za period ne dui od 75 dana za pojedinana grla i/ili za cello stado. U sluaju veterinarskih restrikcija za datu oblast, evidentiranje se moe stopirati do 100 dana. 1.12.4.4. Datum prvog evidentiranja mleka U sluaju kada se ne primenjuje sisanje, evidentiranje ne sme da pone pre 10-og dana od jarenja. U sluaju kada jarad sisa, evidentiranje mora poeti (podvrgnuto uslovima u prethodnom paragrafu) 40 dana posle jarenja. U odnosu na izraunavanje proizvodnje mleka, sisanje se ignorie i procenjuje se proizvodnja poev od 40 dana po jarenju. 1.12.4.5. Minimalan broj evidentiranih podataka Potrebne su najmanje 3 uraene evidencije da bi se ocenila laktacija. 1.12.4.6. Kraj laktacije Da bi se procenila proizvodnja mleka za period od poslednje evidencije do zasuenja, potrebno je pomnoiti prinos sa brojem dana jednakih polovini dana izabranog perioda. 1.12.5. tampanje rezultata Proizvodnja moe biti izraena u kg ili ml. Koliine mleka mogu se izmeriti upotrebom svakog instrumenta ija je preciznost 20 gr ili ml. Koliina mleka proizvedenog u domuzivanju ne sme biti ukljuena. Odreivanje sadraja masti ili proteina (ili azotne materije) je preputeno izboru.

1.12.6. Utvrivanje teine mleka i sadraja masti i proteina 1. Mleko treba izmeriti na osnovu teine ili pomou instrumenta koji odobrava ICAR ili lanica organizacije ako je u upotrebi pre 1. janurara 1995. i ako je mogue, proveren od strane odgovarajue vladine agencije dotine zemlje. to se tie metara za mleko i menzura, trebalo bi s vremena na vreme slediti specifikacije i uputstva koje odobrava Komitet. 2. Treba primenjivati metode odobrene od strane Komiteta za odreivanje sadraja masti i proteina (ili azotne materije). Opremu i materijal koji se koristi za analize treba da pripremi ili proveri tehnika sluba iste organizacije. 3. Analiza na sadraj proteina (ili azota) i masti mora da se uradi na istom uzorku mleka. Uzorke treba uzeti nakon to je mleko koje je proizvela jedna koza ispravno pomeano. Za analizu je potreban uzorak kompozitnog mleka od 24 asa. Ako se koristi konzervans on ne sme da utie na rezultate analize uzorka. 4. Opremu koja se koristi za odreivanje sadraja masti i proteina treba periodino proveravati u skladu sa odgovarajuim standardima. Svaka organizacija koja je lanica je duna da informie Komitet o ovim standardima. 1.12.7. Metode izraunavanja Ukupna koliina mleka i procenat buterne masti i/ili proteina treba da se izrauna pomou jedne od sledee dve metode (ili pomou neke druge metode ako se dokae da je ona isto tako taana). Metode koje ukljuuju centralni princip treba da budu preferentne, tj., uzimanje prosenih rezultata za svaki dan testiranja u periodu za koji je dan testiranja srednja taka ili primenom prosenih rezultata na poetku i na kraju perioda (vidi Metoda br. 2). 1.12.7.1. Metoda br. 1 Za svaki interval izmeu dva uzastopna testiranja pravi se posebna kalkulacija koliine proizvedenog mleka mnoenjem rezultata merenja uraenih na dan testiranja sa brojem dana u intervalu koji vode ka danu testiranja. Dodavanje ovih prinosa iz intervala daje ukupno mleko proizvedeno za ceo period laktacije. Koliina masti i proteina sadranih u mleku se dobija na isti nain. Prosean udeo masti i proteina sadranih u mleku se dobija mnoenjem ukupne koliine masti i proteina (u celim kg) sa 100 i deljenjem ovih ukupnih suma sa ukupnom sumom mleka (u celim kg). 1.12.7.2. Metoda br. 2 Za svaki interval izmeu dva uzastopna testiranja radi se posebna kalkulacija dodavanjem rezultata izmerenih teina dva dana testiranja, i deljenjem ovog iznosa sa dva. Kolinik se onda mnoi sa brojem dana izmeu dva dana testiranja. Prinos mleka od laktacije se dobija uzimanjem ukupnog prinosa mleka izraunatog za sve intervale. Koliina masti i proteina sadranih u mleku se dobija na isti nain. Prosean udeo masti i proteina sadranih u mleku dobija se kako je reeno u Metodi 1.

Ako se beleenje podataka stopira za period koji ne prelazi 100 dana, brojevi koji nedostaju se mogu proceniti uzimanjem proseka prethodnog ili kasnijeg testiranja ili pomou neke druge odgovarajue metode.

1.13. ORGANIZACIJA IZVODJENJA ODGAJIVAKO - SELEKCISKOG PROGRAMA U KOZARSTVU SRBIJE

Svaki odgajivaki Program je kompleksan i zavisi od vie inilaca i institucija, od odgajivaa, preko selekcijskih slubi, do Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede. Zbog toga njegova poeljna realizacija zahteva jedinstvenu organizaciju na svim meritornim nivoima u Srbiji. Realizacija odgajivakog programa temelji se na Zakonu o merama za unapreivanje stoarstva Republike Srbije, a u njenom programu uestvuju institucije, ustanove i drgi subjekti koji na razliite naine doprinose realizaciji Programa. Odnos pojedinih subjekata u izvoenju Programa prikazan je shematski.
MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE UMARSTVA I VODOPRIVREDE

VETERINARSKE STANICE

INSTITUT ZA STOARSTVO

FAKULTETI I INSTITUTI

REGIONALNI CENTRI

OSNOVNI SUBJEKTI (ORGANIZACIJE)

ODGAJIVAI

1. Vlada Republike Srbije prihvata odgajivakoselekciski Program u kozarstvu, a Ministarstvo poljoprivrede umarstva i vodoprivrede brine o njegovom uspenom sprovoenju , te tako stvara pretpostavke za uspenu realizaciju Programa. 2. Institut za stoarstvo je centralna Vladina institucija, ovlaena je i zaduena za izvoenje odgajivako-selekcijskog rada. Njegov zadatak je da organizuje i sprovodi odgajivako-selekcijski program i genetsko unapreivanje koza na podruju Republike Srbije. Navedeno se ostvaruje u saradnji sa svim navedenim slubama, te se na taj nain koordinira rad svih subjekata u sprovoenju programa. Institut za stoarstvo e izraditi pravilnike za organizaciju i sprovoenje pojedinih delova Programa. Pravilnici e biti sastavni delovi Programa. Pri Institutu za stoarstvo moe se organizovati Savet (nauno struno telo) za realizaciju nadzora Programa, te predlagati nove ideje

i reenja. ine ga nauni i struni radnici koje imenuje Ministarstvo poljoprivrede umarstva i vodoprivrede. 3.Regionalni centri i Osnovni (Organizacije) subjekti samostalno e i u saradnji sa Institutom za stoarstvo, veterinarskim slubama i stanicama na terenu obavljati poslove odabira grla za dalju reprodukciju, te na taj nain omoguiti realizaciju sprovoenja odgajivakog Programa u kozarstvu, posebno u proizvodnji novih generacija priplodnjaka i plodkinja i njuhovo korienje. 4 Nauni radnici sa Fakulteta i drugih Instituta mogu da predlau nova reenja i aktivno uestvuju u izvoenju pojedinih faza programa. Navedene Naune ustanove tesno sarauju sa Institutom za stoarstvo kao nosiocem Programa angaovanog od strane Ministarstva. . 5. Odgajivai priplodnih enskih i mukih grla koza visoke genetske vrednosti odgajaju i iskoriavaju kvalitetni deo populacije. U izvoenju odgajivako - selekcijskog rada vezani su sa selekcijskom slubom i slubama reprodukcije. Aktivno uestvuju u proizvodnji novih generacija ivotinja u emu nalaze adekvatan ekonomski interes. Delom sufinansiraju odvijanje selekcijskog programa. Napomena: Odgajivako selekcijski Program u kozarstvu Srbije je podloan dopunama, izmenama i usaglaavanjima sa slinim ili istim Programima u oblasti kozarske proizvodnje. Takoe, Program e biti usaglaen sa novim Zakonom iz stoarstva i prateim Pravilnicima, a uz odgovarajuu finansisku podrku moe se primeni. Svesni smo da je na odgajivaki rad u kozarstvu gotovo na poetku, te da e biti potrebni veliki napori, ulaganja i vremena da se napisano u Programu ostvari. U vezi sa tim, a imajui u vidu da su nae populacije koza male, u odgajivakom radu moraemo i nadalje saraivati sa glavnim odgajivakim centrima u svetu, kako bismo ostvarili eljeni genetski napredak naih populacija koza u celini

LITERATURA
1. Aleksi S., Petrovi M.M., Mievi B., Petrovi M., Petrovi P.M., ujovi M., Radojkovi D., Radovi ., (2005) : Selekcija u stoarstvu. Institut za stoarstvo, Beograd, str. 3-164 2. Bulletin de l'Elevage francais, Numbero Special (1980): Le Corrousel, Paris 1980. 3. Coop, LE., (1982): Sheep and goat production. Elsevier, Amsterdam-Oxford-New York. 4. FAO (1992): FAO production Vearbook, Vol. 46 5. Gali, C., (1981): Goat production; Academic presso, London 6. Guittet, E., (1975); Lachcvre, Guide de l'elevur. La Maison Rustigu, Paris, 1975. 7. Haenlein, G.F.W., (1978): Dairy gotit managcment. J.DairySci. 61, 1011-1022. 8. Hetheringron, L. and Matthevs, J.G.,: (1994): All about goats; Farming press London. 9. Iloje, M.U., L.D. Van Vleck (1978): Genetics of dairy goats: a review. J. Dairy sci. 61, 1521-1528. 10. Krajinovi M., obi T., ujovi M., Meki C., Grubi G., (1995) : Stanje i pravci razvoja ovarstva i kozarstva. IV konferencija o hrani : Stoarska proizvodnja, prerada, kvalitet, promet, ekonomija i zatita ivotne sredine. Zbornik referata- II sekcija, knjiga III, str. 1825, oktobar 10-12, Beograd 11. Larson, B.L., (1978): The dairy goat as a model in lactation studies. J. Dairy Sci. 61, 10231029. 12. Lasley, J.F., (1987): Genetics of livestock improvement. Prentice-Hall, Engelwood Cliffs. 13. Mowleirt, A., (1991): Goat farming, Farming press, London. 14. Owen, J.B. (1987): Group breeding shemes and simplified recording in sheep omprovement. Iz: I. Faycz, M. Marali, J. B. Owen: New techniques in Sheep production. Butterworth and Co., London. 15. Rako, A., 1981: Razvoj intenzivne kozarske proizvodnje (farme mlijenih koza). Stoarstvo 35, 209-212. 16. Shelton, M., (1978): Reproduction and breeding of goats. J. DairySci. 61, 994-1010. 17. Thume, O., (1985): Ziegenhaltung ein Betriebszweig mit Perspektiven. StuttgartHohenheim. 18. ujovi M., (1982) : Rase koza. Referat odran na seminaru iz kozarstva u Dimitrovgradu. Posebna publikacija 19. ujovi M., Nenadi M., (1992) : Stanje i mogunosti razvoja ovarstva i kozarstva. Jugoslovensko savetovanje Unapreenje govedarstva, ovarstva ikozarstva u cilju vee proizvodnje mleka. Zbornik radova UDK : 636:637.1, str. 23-26, Nika Banja 20. ujovi M., Nenadi M., ujovi Miroslava, (1992) : Genetsko stanje i unapreenje koza u cilju poveanja proizvodnje mleka. Jugoslovensko savetovanje Unapreenje govedarstva, ovarstva ikozarstva u cilju vee proizvodnje mleka. Zbornik radova UDK : 636:637.L str. 47-49, Nika Banja 21. ujovi M., Petrovi P.M., Vlahovi Milica, Stojkovi M., (1997) : Stanje i mogunosti unapreenja kozarstva u Jugoslaviji. Meunarodni simpozijum : Dostignua u stoarstvu 97. Zbornik radova, str. 407-411, april 21-25, Subotica 22. ujovi M., (1999) : Nova tehnoloka reenja u odgajivanju koza u Institutu za stoarstvo. Str. 1-30, Projekat predat Ministarstvu poljoprivrede umarstva i vodoprivrede, Beograd-Zemun 23. ujovi M., Marinkov S., (1999) : Modeli organizovanja ovarske i kozarske proizvodnje na seoskim gazdinstvima. Inoviran program za Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, str. 1-6 24. ujovi M., Petrovi P.M., Meki C., (1999) : Genetski resursi i unapreenje u kozarskoj proizvodnji. Simpozijum sa meunarodnim ueem : Nauna dostignua u stoarstvu 99. Savremena poljoprivreda, vol. 48, str. 43-47, Poljoprivredni fakultet Novi Sad

25. ujovi M., Petrovi P.M., Krajinovi M., Gluhovi M., Meki C., (1999) : Genetski resursi i unapreenje u kozarskoj proizvodnji. Savremena poljoprivreda, vol. 48, 1-2, str. 43-47, Novi Sad 26. ujovi M., (2000) : Projekat Revoko-kozarstvo. Naruilac Consseco Institut- Srpsko Sarajevo, pp. 3-15. Novo reenje recenzirano i prihvaeno.Beograd 27. ujovi M., Petrovi P.M., Negovanovi D., orevi-Miloevi Suzana, Gluhovi M., Strsoglavec Stela, (2001) : Perspektiva ovarskih i kozarskih domainstava u novom milenijumu. Simpozijum sa meunarodnim ueem : Nauna dostignua u stoarstvu. Savremena poljoprivreda, vol. 50, 3-4, str. 337-341, jun 11-15,Herceg Novi 28. ujovi M., (2001) : Ovarstvo i kozarstvo u naim domainstvima za naredni vek. II savetovanje : Nauka, praksa i promet u agraru. Agroinovacije, Vrnjaka Banja 29. ujovi M., Tomi Zorica, Petrovi P.M., Josipovi S., Nei Zorica, (2005) : Importance and perspective of goat production in Republic of Serbia. Journal of mountain agriculture on the Balkan, vol. 8, no. 2, pp. 120-134

Petogodinji program mera za sprovoenje odgajivakog programa PLEMENITE RASE KOZA Red. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. Mere selekcije Selekcijske smotre Kontrola produktivnosti koza Kontrola mlenosti koza Performans test jareva Bioloki test jareva Progeni test jareva Planirani maksimalni godinji obim do 2014. godine 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 3.500 3.000 3.000 5 5 5 4.000 3.500 3.500 7 10 10 4.500 4.000 4.000 10 15 15 5.000 4.500 4.500 15 20 20 5.500 5.000 5.000 20 25 25

AUTOHTONE RASE KOZA Red. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. Mere selekcije Selekcijske smotre Kontrola produktivnosti koza Kontrola mlenosti koza Performans test jareva Bioloki test jareva Progeni test jareva Planirani maksimalni godinji obim do 2014. godine 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 1.000 600 600 7 8 5 1.500 1.000 1.000 10 15 10 2.000 1.600 1.400 15 20 15 2.500 2.000 2.000 20 25 20 3.000 2.500 2.500 25 30 25