INSTITUT ZA STOČARSTVO BEOGRAD-ZEMUN

GLAVNI ODGAJIVAČKI PROGRAM U OVČARSTVU I KOZARSTVU KOZARSTVO

BEOGRAD, 2010.

SADRŽAJ
UVOD…..............................................................................................................................................4 Specifičnosti i značaj kozarstva...............................................................................................4 1.1. STANJE KOZARSTVA...............................................................................................................5 1.1.1. Brojno stanje koza..........................................................................................................5 1.1.2. Rasni sastav i proizvodnost koza...................................................................................5 1.2. KONCEPT RAZVOJA KOZARSTVA………………………………………………………....6 1.2.1. Smer i intezitet proizvodnje…………………………………………………………....6 1.3. OSNOVNE SMERNICE ZA IZVOĐENJE ODGAJIVAČKOG RADA……...………………..8 1.4. MERE UNAPREĐENJA KOZARSTVA…...…………………………………………………..8 1.4.1. Odgajivački ciljevi……………………………………………………………………..8 1.4.2. Mogućnosti genetskog unapređenja…………………………………………………...8 1.5. METODE I TEHNOLOŠKI POSTUPCI U IZVOĐENJU ODGAJIVAČKOG PROGRAMA...9 1.5.1. Izgradnja centara za unapređenje koza (reprodukciono-genetski centri)….................11 1.5.2. Reprodukcija i oplemenjivanje koza……………………………………………..…..11 1.5.3. Broj koza sa osnovnim proizvodnim pokazateljima i ciljevi koje treba ostvariti……12 1.6. PRAVCI RAZVOJA I DUGOROČNE MERE……….………………………………………..12 1.7. MESTO I ULOGA DRŽAVE….……………………………………………………………....13 1.7.1. Mesto i uloga Instituta za stočarstvo………………………………………………....13 1.7.2. Izvozne mogućnosti kozarske proizvodnje…………………………………………..14 1.8. PRAVCI IMPLEMENTACIJE ODGAJIVAČKOG PROGRAMA…………………………...14 1.9. IZRADA SISTEMA SAVETODAVNE SLUŽBE…………………………………………….14 1.10. ZNAČAJ SELEKCIJE ZA RAZVOJ NAŠEG KOZARSTVA………………………………15 1.10.1. Osnovni principi primene selekcije koza na mleko i meso…………………………15 1.10.2. Način sprovođenja selekcije koza…………………………………………………..16 1.10.3. Pripreme za sprovođenje selekcije koza…………………………………………….17 1.10.4. Uticaj smera proizvodnje na ocenjivanje koza……………………………………...17 1.10.5. Ocenjivanje i razvrstavanje koza u klase……………………………………………17 1.10.6. Ocenjivanje i razvrstavanje jarčeva u klase…………………………………………18 1.10.7. Testiranje jarčeva…………………………………………………………………...19 1.10.7.1. Biološki test jarčeva ...……………………………………………………19 1.10.7.2. Performans test jarčeva…………………………………………………...20 1.10.7.3. Progeni test jarčeva u progeno-testnim stanicama………………………..21 1.10.7.4. Progeni test jarčeva na mlečne osobine…………………………………..21 1.10.7.5. Progeno testiranje jarčeva na farmama…………………………………...22 1.11. MATIČNA EVIDENCIJA U KOZARSTVU………………………………………………...23 1.11.1. Osnovni principi…………………………………………………………………….23 1.11.2. Matični list za kozu ili jarca (glavna matična knjiga)………………………………23 1.11.3. List umatičenja (prijemna knjiga)…………………………………………………..23

1.11.4. Proizvodni list za mlečnost koza……………………………………………………24 1.11.5. Registar matičnih koza……………………………………………………………...24 1.11.6. Izvod iz matične knjige (pedigre)…………………………………………………...24 1.12. ICAR-OVA PRAVILA, STANDARDI I SMERNICE ZA EVIDENTIRANJE MLEKA KOD KOZA…………………………………………………………………………………………24 1.12.1. Oganzacja evidentiranja…………………………………………………………….25 1.12.2. Identifikacija grla…………………………………………………………………...25 1.12.3. Tip koza koje će se kontrolisati……………………………………………………..25 1.12.4. Operacija evidentiranja mleka………………………………………………………25 1.12.4.1. Referentna laktacija……………………………………………………….25 1.12.4.2. Interval u evidentiranju…………………………………………………...25 1.12.4.3. Operacija evidentiranja mleka…………………………………………….25 1.12.4.4. Datum prvog evidentiranja mleka………………………………………...26 1.12.4.5. Minimalan broj evidentiranih podataka…………………………………..26 1.12.4.6. Kraj laktacije……………………………………………………………...26 1.12.5. Štampanje rezultata……………………………………………………………...….26 1.12.6. Utvrđivanje težine mleka i sadržaja masti i proteina……………………………….27 1.12.7. Metode izračunavanja………………………………………………………………27 1.12.7.1. Metoda br.1……………………………………………………………….27 1.12.7.2. Metoda br.2……………………………………………………………….27 1.13. ORGANIZACIJA IZVOĐENJA ODGAJIVAČKO-SELEKCIJSKOG PROGRAMA U KOZARSTVU SRBIJE………………………………………………………………………28 LITERATURA……………………………………………………………………………………..30 PETOGODIŠNJI PROGRAM MERA ZA SPROVOĐENJE ODGAJIVAČKOG PROGRAMA……………………………………………………………………………………….33 PRILOZI……………………………………………………………………………………………32

Gubitkom stada koza.UVOD U Republici Srbiji u porastu je zainteresovanost proizvođača i drugih za gajenje koza. Protekla decenija je donela zapažene promene gledišta o kozarstvu i povećano interesovanje za intenzivnije oblike gajenja na individualnim gazdinstvima. Odlukom tadašnje vlasti donet je Zakon 1954. Medjutim. ulaganja i vremena da se napisano u Programu ostvari. a obim proizvodnje za tržište zanemarljivo mali. Najviše je bilo razvijeno u planinskim i brdskim krajevima. a po sastavu je slično mleku žene. da štete nanete šumama zbog brsta koza nisu bile prevelike. ali vrlo skromna u pogledu uslova gajenja i izrazito otporna. Broj koza je bio veliki sa pritiskom na postojeće resurse stočne hrane. godine o zabrani gajenja koza. U uslovima agrarne prenaseljenosti i privredne nerazvijenosti kozarstvo je bilo ekstenzivno. a koji ni dan danas nije proglašen nevažećim. postoji interes stranaca da ulože kapital u savremenu proizvodnju kozijeg mleka koje bi se prerađivalo u kvalitetne kozije sireve za izvoz. zbog štete koju nanose šumama. a gde je moguće i intenzivan način kod poljoprivrednika u krajevima gde je kozarstvo ranije bilo razvijeno. Gajena je domaća balkanska koza malih proizvodnih sposobnosti. U prošlosti. U periodu tranzicije i svojinske transformacije sa mnogo nezaposlene radne snage i sa ekonomskim poteškoćama vrlo je korisno za porodični budžet i gajenje malog broja koza po vlasniku. uprkos ranijoj tradiciji i povoljnim prirodnim uslovima. broj koza je minimalan. a gajenje plemenitih i oplemenjenih rasa nije bilo podsticano i skoro da nije postojalo. koza se odlikuje vrlo dobrom plodnošću. a da je privredna obnova šuma bila sa nekvalitetnom žbunastom vegetacijom i vrlo spora. Svesni smo da je naš odgajivački rad u kozarstvu gotovo na početku. jer se kvalitetne šume štite od požara i da doprinosi dobrom održavanju prirodnih travnjaka. što omogućava brzo povećanje stada I značajnu proizvodnju mesa. . kako bi smo sstvarili željeni genetski napredak naših populacija koza u celini. u odnosu na svoju masu koza luči 10 i više puta veću količinu mleka u laktaciji. gajenje koza je bila vrlo značajna delatnost. Proizvodnja mesa i mleka po grlu je bila niska. poluintenzivan. U vezi s tim. u asocijacijama odgajivača koza i na zadružnim farmama u tranziciji. Treba omogućiti obnovu gajenja koza na ekstenzivan. u odgajivačkom radu mora ćemo i nadalje saradjivati s velikim i glavnim odgaijivačkim cemtrima u svetu. Treba razvijati savremene farme u privatnom vlasništvu do kapaciteta i obima koji će obezbediti punu zaposlenost nekoliko lica i povoljne proizvodne i ekonomske efekte. sa kojim je kozarsto kao grana stočarstva bilo osudjeno na likvidaciju. Danas se smatra da je suzbijanje takve vegetacije brstom i pašom koza korisno. kozije mleko je vrlo kvalitetno i lako svarljivo. Odgajivači koza u planinsko brdskim krajevima pretrpeli su veliku štetu. Ispostavilo se kasnije. Ona se najčešće sreće kod porodica sa kućom i malim posedom zemljišta bilo u naseljima. u velokoj meri su ostali bez sredstava za egzistenciju. Takođe. bilo van njih. Sa njim je praktično likvidirana domaća koza. ima sposobnost brzog i efikasnog transformisanja hrane u mleko. Specifičnosti i značaj kozarstva U poređenju sa drugim preživarima koza se izdvaja i ističe sledećim svojstvima: • • • • vrlo izražena sposobnost proizvodnje mleka. Osnovni zadatak u razvoju kozarstva je povećanje broja koza i veći obim proizvodnje po grlu. te da će trebati veliki napori. a imajući u vidu da su naše populacije koza male. što je ubrzalo napuštanje planinskih područja. To ističe opravdanost sistematskog prilaza mogućnostima za razvoj kozarstva.

Vrlo su plodni sa 1. zatim kod balkanske koze nižih oblasti. vrlo pokretljiv. Broj koza je iznosio do 35% od broja ovaca. srnaste.2.3 jareta po kozi.0% mlečne masti u laktaciji od 240 do 290 dana. Na njihovoj proizvodnji se zasnivala egzistencija stanovništva. a potom sa alpskom rasom.0 jareta prosečno po kozi. Danas je balkanska koza nižih područja zastupljena sa oko 40%. Rase koje se koriste kao melioratori domaće balkanske koze. Ovde treba pomenuti da se čini greška kada se koze izjednačavaju sa ovcama. Najčešće se sreću melezi sa sanskom – domaća bela sanizirana koza (srbska bela koza). Prema aktuelnim podacima u Srbiji ima oko 150 000 koza svih kategorija. Plodnost balkanske koze je oko 120%. dok su grla u tipu alpske. Dobro su prilagođeni na umereno ekstenzivne i umereno intenzivne uslove ishrane i nege. srnaste. I ako su to mali preživari izmedju njih postoje značajne biološke i proizvodne razlike. vrlo otporan na oštre pa i surove uslove sredine. Dobre su mlečnosti i u neselekcionisanim stadima.0 do 4.1. od ekstenzivnih do intenzivnih. ekstenzivno je gajena balkanska koza sa smerom proizvodnje mleko – meso. sa telesnom masom 35 do 45 kg. Tip balkanske koze nižih područja je krupniji. rogat ili šut. Rasni sastav i proizvodnost koza U periodu kada je broj koza bio veliki. nemačke šarene i sanske rase prisutna sa oko 5%. 1. ali to nije dovelo do vidnije obnove njihovog gajenja. prosečna mlečnost iznosi 250 do 350 litara mleka sa 3. a njene proizvodne sposobnosti se mogu znatno unaprediti oplemenjivanjem. Melezi balkanske i drugih rasa koza su zastupljeni sa oko 35%. Mlečnost koza je vrlo neujednačena. Koze se registruju zajedno sa ovcama. Melezi plemenitih rasa i domaće balkanske koze su različitih genotipova. manje mlečnosti.1. 1. Tip balkanske koze viših područja je sitniji. Balkanska koza – Dosta je laka. a mogu se gajiti i u poluintenzivnim i intenzivnim uslovima su: .8 do 4. STANJE KOZARSTVA 1. Najniža je kod balkanske koze viših područja. a boje od bele do tamno crvene. mirnijeg temperamenta i gaji se u blizini okućnice. Plodnost iznosi 1. Prosečna mlečnost svih grla je od 200 do 350 litara mleka u laktaciji. Beograd – Zemun utvrdjeno je da u Srbiji ima oko 33% od predratnog brojnog stanja. Brojno sranje koza Tridesetih godina prošlog veka koze i ovce su brojno bile vrlo zastupljene domaće životinje u brdsko – planinskim područjima. već se na bazi anketa koze registruju zajedno sa ovcama.1. Sve do danas ne postoji zvanični statistički popis broja i proizvodnje koza. nemačke šarene i sanske rase. a najveća kod grla u tipu alpske. jednobojne ili šarene. Kada je reč o broju koza postoje dosta nesigurne procene. zatim kod srbske bele koze. srbska bela koza sa oko 5%.. a mlečnost 150 do 250 litara sa masnoćom mleka od 4. Anketom sprovedenom u 1980.1. izdržava duga pešačenja. Broj im se povećava.2 % u zavisnosti od tipa i uslova ishrane i nege.8 do 2. Telesne mase se kreću od 35 do 50 kg. U zapatima od 10 do 50 koza mlečnost u proseku iznosi od 250 do 400 litara mleka. Koze ovog tipa su rogate sa dugom dlakom tamne boje ili su šarene. godini od srane Instituta za stočarstvo. a viših područja sa 15%. U toku osamdesetih godina shvatanja o štetnosti koza se menjaju.• koza se dobro prilagođava različitim uslovima. Smer proizvodnje koza je mleko i meso. Laktacija traje 200 do 290 dana.

Sanska rasa koza se smatra jednom od najmlečnijih. gusta i fina. 1. koji je do sada postojao. Prosečna telesna masa sanske rase je 60 do 80 kg. smeđe-kestenjaste boje. gusta i sjajna.000 t sireva godišnje. U novije vreme razvija se tržište kvalitetnih sireva od kozijeg mleka i raste zainteresovanost za intenzivno gajenje koza visoke mlečnosti. a najčešće se javlja svetlo žuta (bež) boja sa crnim nogama i leđnom linijom.2 miliona muznih koza i proizvodnjom oko 40. Plodnost je dobra. ima vrlo dobru mlečnost uz poboljšanu ishranu. razvijenog grudnog koša. a potom višebojni (šareni) tip. fina. Kozije mleko je do danas korišćeno u svežem . Poreklom je iz Švajcarske odakle je izvožena u brojne zemlje Evrope i sveta. francuska. Snažna je i čvrste građe. sa srednje dugim i čvrstim nogama.a i u SAD-u i Kanadi. Prosečna mlečnost je 700 do 800 kg. a i mesa. holandska i druge rase u tipu sanske koze. Kao dobar meliorator uvožena je u mnoge zemlje sveta i Sredozemlja. Naša domaća balkanska koza u ekstenzivnim usovima ishrane i nege ispoljava dobru mlečnost. sa crnom prugom duž leđne linije. Koža je fina i glatka a dlaka je kratka. kratka. Kao meliorator. alpska koza brzo popravlja mlečnost i telesne okvire. Dlaka je kratka. Naša država raspolaže sa prostranim travnjacima na oko 30% poljoprivrednog zemljišta. pre svega sa autohtonim u cilju njihove melioracije. Značajna osobina ove rase koza je izražena otpornost i prilagođenost gajenju kako u ravničarskim tako i brdsko-planinskim predelima. tako da danas imamo italijansku. Srednje je veličine. Boja dlake može biti različita. Takođe se može unaprediti proizvodnja stočne hrane na oranicama. Kostret je bele boje. KONCEPT RAZVOJA KOZARSTVA U svetu se povećava broj koza. Prosečna mlečnost ove rase je 400 do 600 kg mleka. što treba imati u vidu pri izboru rase za oplemenjivanje domaćih koza. telesne mase 40 do 80 kg. Dobro podnosi stajski i ekstenzivni pašnjački način gajenja pod različitim klimatskim uslovima. a plodnost 130 do 180%. Postoji nemačka.1. a u selekcionisanim zapatima 1000 kg pa i više. To se u prvom redu odnosi na kabastu stočnu hranu. 1. Srnasta švajcarska rasa (“švajcarska brdska rasa”). a služi i za ukrštanje sa drugim rasama koza. snažnog i kompaktnog trupa sa dobro razvijenim vimenom. Gaji se u čistoj rasi. a postoje velike mogućnosti da se višestruko povećavaju. Mlečnost alpske koze je visoka. Vodi poreklo iz Švajcarskih i Francuskih alpa. dobrih dubina tela. zatim tip sa tamnim leđima i slabinama dok su vrat i plećke svetle boje. Izvozi se u više zemalja Evrope i izvan nje. . Postojeći resursi stočne hrane nisu u dovoljnoj meri iskorišćeni. jakih udova. Vime je srednje veličine i pravilnog oblika. austrisku . Smer i intenzitet proizvodnje Smer proizvodnje mleko-meso u kozarstvu. Plodnost je 180 do 200%. prosečno od 135 do 180%. a to su u prvom redu sanska i alpska rasa koza. Rase koza sa kojima je oplemenjivana. što stvara uslove da se uz govedarstvo i ovčarstvo razvija i kozarstvo.Alpska rasa. do 900 kg mleka u laktaciji. Nemačka šarena. ima sve uslove da se zadrži i razvija i u budućnosti. Sanska rasa.2. nemačku id r. U razvijenim zemljama ranije je gajen ograničen broj kvalitetnih koza kao dopunska delatnost. U nerazvijenim zemljama to je uslovljeno porastom broja stanovnika i potrebom da se proizvodi više mleka . Primer za to je Francuska sa oko 1.2. (Bunte Deutsce Edelzeige) Ima slične karakteristike kao i alpska i srnasta švajcarska rasa. Telesna masa odraslih grla je 50-80 kg.

Mešavina trava i leguminoza i lucerkino seno zimi. Domaća balkanska i domaća neselekcionisana sanizirana koza više brsti nego što pase i bila je korisna u proređivanju nisko rastuće makije koja je bila toliko gusta da je bila slabo prohodna. Jareće meso sa manje je loja i pečeno ima izvanredan ukus. Proizvodnju domaćih sireva treba obavljati po standardnom postupku i sa zaštitom porekla. Sa porastom standarda. Prerada kozijeg mleka u kvalitetne sireve od posebnog je značaja. Proizvodnja mesa u prvom redu jarećeg. a mogu se uvesti i druge rase radi ukrštanja. koja je vredna za preradu i izradu kvalitetnih proizvoda visoke tržišne cene. Jedan od uslova je raspoloživost oranica na kojima će se proizvoditi kvalitetna kabasta hrana. Zato je neophodna pomoć države. Preradne objekte za kozije mleko treba izgraditi uz genetske centre i istaknute farme koje bi se pored proizvodnje bavile i preradom kozijeg mleka i to kako sopstvenog tako i otkupljenog od susednih proizvođača. alpska i srnasta. Prerada kozijeg mleka u sireve obuhvatala bi proizvodnju domaćih kozijih sireva i francuskih. . švajcarske. Koze su brstom stvarale prolaze. Poluintenzivan način gajenja koza u stadima od najmanje 150 grla biće razvijen u planinskim krajevima kod proizvođača koji će ulagati u stočnu hranu. Postojale su veće farme koza na zadružnim farmama. a mogu se hraniti i iz jasala. Meso od starijih. italije. kao i tradicijom u ranijem periodu da se vlasnici stada bave proizvodnjom i preradom mleka. treba očekivati da se razvije domaće tržište za zakve visokovredne namernice. To je uslovljeno malim brojem koza po stadu i ukupno. odnosno Srbiji bilo je ranije razvijeno ekstenzivno kozarstvo. Država treba da podrži izgadnju dva centra (reprodukciono-genetski) za unapredjenje kozarstva u brdko-planinskom i ravničarskom području. proređivale žbunasto šiblje podsticale rast višeg šumskog rastinja i štitile šume od požara. objekte i svoje znanje. a na zahtev kupaca i tržišta i sireve iz drugih zemalja. izmenu rasnog sastava. nemačke. stručnoj radnoj snazi i delom u novim tehnologijama. pre svega inostranog. To potvrđuje opravdanost obnove ekstenzivnog načina gajenja koza u svrhu proizvodnje mleka i mesa u krajevima gde će ulaganja biti minimalna. jareća i kozija. Intenzivno gajenje koza može se razviti u nižim brdskim područjima. Koze mogu da pasu na kvalitetnom travnjaku. Jedan od uslova za to je da se te površine umereno opterete sa kozama i da se tada u toku brsta i paše pokreću. Koza ima manje izraženu sposobnost za meso. Sa proizvodnjom mesa ide i koža. Proizvodnja kvalitetnih sireva od kozijeg mleka uslovljena je izgradnjom novih ili revitalizacijom postojećih objekata i novim postupcima prerade. a rasprostranjene su u svetu. pa je proizvodnja kvalitetnog jarećeg mesa značajnija. Sa obnovom i unapredjenjem kozarstva povećao bi se broj i ostvarila veća mlečnost po grlu i mnogo veća ukupna proizvodnja kozijeg mleka. Domaće učešće bilo bi u zemljištu. koje bi se razvijale uz podršku države u centrima za unapređenje i institutima. Prerada kozijeg mleka u sireve koji će asortimanom i kvalitetom zadovoljiti zahteve savremenog tržišta. na drugom je mestu po značajnosti. Gajile bi se rase koza koje su sa dobrom sposobnošću prilagođavanja. Stajnjak od koza je niske tržišne vrednosti. To su sanska. Od domaćih sireva treba razviti proizvodnju belog mekog sira i polutvrdog (tvrdog) sira od kozijeg mleka. ako se predhodno provere i utvrde povoljni efekti. Obnova i razvoj kozarstva počinju od minimalnog broja koza i zanemarljivog obima proizvodnje kozijeg mleka i mesa. u dužem periodu. pa je na ceni kod potrošača koji su na njega navikli. Pored sireva koji će biti namenjeni za izvoz kozije mleko se u razvijenim zemljama prodaje za konzum i kao visokovredan nepasterizovan proizvod (nativan) i prerađuje u maslac i jogurt. Ranija i sadašnja prerada kozijeg mleka u sireve lokalno je ograničena. odnosno posebnih institucija. ali je plodnija od ovaca. škartiranih grla. specifičnog je mirisa i ukusa. Razvoj savremenih farmi za intenzivno gajenje koza i proizvodnju sireva od kozijeg mleka za izvoz biće mogući uz većinsko učešće stranog kapitala. od bitnog je značaja za razvoj kozarstva. uz redovno korišćenje koncentrovanih hraniva su neophodni u ishrani visoko mlečnih koza. ali je odličan za popravku strukture i bonitet zemljišta. U našoj zemlji. može se sušiti.stanju ili prerađivano u sir na tradicionalan način od strane vlasnika koza.

U novije vreme . Suprotno tome. Drugi po značenju proizvod biće kozje meso. prvenstveno kao sirovina za proizvodnju različitih vrsta sira i drugih prerađevina.1. trajanje međubremenog. U različitim organizacijskim sistemima proizvodnje osnovni proizvod biće kozje mleko. Prilog navedenom je činjenica da su plodnost i mlečnost u pozitivnoj korelaciji. postupno se organizuje kozarska proizvodnja na savremeniji način. posebno poremećaja u razvitku reproduktivnog sistema. 1. te fenotipske i genetske međuovisnosti između pojedinih svojstava. s minimalnim ulaganjima i srazmerno njima i niskom proizvodnosti kako mleka. OSNOVNE SMERNICE ZA IZVODJENJE ODGAIVAČKOG RADA Genetsko unapređenje populacija koza određeno je mnogim činiteljima od kojih su bitni: a) određivanje uzgojnih ciljeva b) organizacija i mogućnosti mjerenja određenih osobina c) poznavanje udjela nasljednosti (h2) za pojedine osobine. uklanjaće se izlučivanjem takvih životinja iz dalje reprodukcije. 1. u raznim organizacijskim sistemima. savremeno kozarstvo karakteriše se brojnim merama unapređenja. njihove genetske i fenotipske varijacije. glavni proizvod mleko. prvenstveno mlada jaretina. kozijih sireva treba patentirati i zaštititi kao intelektualnu 1. sanskoj i nekim drugim. te proizvodnja mesa. Relativna ekonomska vrednost .09 . MERE UNAPREĐENJA KOZARSTVA Ekstenzivno gajenje većeg broja koza u prošlosti i držanje 5 do 10 koza danas odlikuju se odsustvom mera unapređenja proizvodnih postupaka.20) te će se genetsko unapređivanje populacije prvenstveno odvijati putem testiranih jarčeva. kao što su veličina legla. Nužno je naglasiti da se u Srbiji kozarska proizvodnja odvijala u više bitno različitih organizacijskih i tehnoloških sistema.Tehnologiju proizvodnje domaćih svojinu. prvenstveno na alpini. Još je oskudniji broj istraživanja o genetskim i fenotipskim korelacijama . a zatim meso. Odgajivački ciljevi U kozarskoj proizvodnji selekcija treba biti usmerena na ona svojstva koja u određenim sistemima proizvodnje daju najveće ekonomske učinke. Prema tome možemo zaključiti da će u odgajivačkom programu težište biti na genetskom unapređivanju populacije koza za proizvodnju i kvalitet mleka.mlada jaretina.poslednjih 15-tak godina. 1. Najveći broj koza držan je na ekstenzivan pašno-štalski način. Pojave degenerativnih i nasednih mana.težina navedenih osobina biće 65-75 : 35-25 u korist proizvodnje mleka. Osobine plodnosti. tako i mesa. odnosno međujaridbenog razdoblja.Imajući u vidu trendove kozarske proizvodnje u pojedinim evropskim državama možemo sa velikom verovatnoćom zaključiti da će se u budućnosti i naša kozarska proizvodnja temeljiti na mlečnim rasama.4.4.4.3. U tom sistemu glavni proizvodni cilj bilo je meso . imaju niske vrednosti heritabiliteta (0. koje su česte u koza. gdje je uz veća ulaganja na temelju plemenitih mlečnih rasa.2 Mogućnosti genetskog unapređivanja U literaturi ima relativno malo podataka o udelu naslednosti (heritabilitetu) za bitne proizvodne osobine koza. U većini stada.0. koze se nisu muzle ili pak u manjoj meri za potrebe vlastitog domaćinstva.

Veličina populacija.5.16-0. a u proseku za sve laktacije iznositi oko 0. merena telesnom masom do odbjanja ima osrednje vrednosti heritabiliteta.) OBELEŽJE Veličina legla Uzrast kod prvog jarenja Međujaridbeni period Proizvodnja mleka u laktaciji % mlečne masti Količina mlečne masti (kg) % belančevina u mleku Vreme muže Obim vimena Dužina vimena Širina vimena Razmak između sisa Dužina sisa Obim sisa Telesna masa jaradi pri odbijanju Telesna masa jaradi u uzrastu od 7 meseci RASPON VREDNOSTI 0. Prvenstveno se svodi na registraciju proizvodnje mleka i plodnosti u manjem broju stada uvezenih plemenitih rasa koza.09-0. Vrednost udela naslednosti za sadržaj (%) i količinu mlečne masti i belančevina su na približno istomj nivou kao u goveda. brojnost kontrolisanog dela populacija koza određuje mogućnosti primene određenih metoda i postupaka u sprovođenju odgajivačko-selekcijskog rada. U izvodjenju Programa uključene su metode i tehnološki postupci. osim na količinu proizvedenog mleka i masti. koristiti ćemo se iskustvima i naučnim saznanjima zemalja koje već decenijama sistematski izvode odgajivačke programe. koje se pri proceni odgajivačke vrednosti trebaju uvažavati. kovencionalnim metodama kvantitativne i kvalitativne genetike. jedan je od odlučujućih činilaca od kojih zavisi mogući genetski progres. iznosimo podatke vrednosti heritabiliteta za važnije osobine koza.16 -0. Proizvodnja mesa. odnosno njihovih potomaka odgajenih kod nas. b) u međunarodnom prometu priplodnih koza i jarčeva bitni su podaci za odgajivačku vrednost tih svojstava.79 0. Iloje i Van Vlec 1978.30.60-0.50 0.97 0. Naznačeni su i bitni činioci.50 0.koje je moguće sada primenitii. posebno treba obratiti pažnju na sadržaj belančevina u mleku i to radi dva bitna razloga: a) količina belančevina odlučujući je činilac proizvodnje kozjih sireva.70 0.85 0. Prema većini autora najveći je u prvoj laktaciji. Osobine muznosti i građa kozjeg vimena imaju visoki heritabilitet (h2).20-0. U Srbiji do sada nije napravljen odgajivački Program u kozarstvu.86 0. U tabeli 1.15 0. Osim toga.30 0.60. koje će u povoljnim uslovima proizvodnje ostvariti optimalnu proizvodnju.91 0.između pojedinih proizvodnih i fizioloških odlika. S obzirom da do sada nismo imali vlastiti odgajivački program. 1.50 Iz izloženih podataka je vidljivo da se heritabilitet proizvodnje mleka kreće u rasponu od 0. U izvođenju Programa.30-0. a novija saznanja s područja .20 0. Tabela 1: Vrednost heritabiliteta (h2) za bitne osobine u koza (Sheep and goat prodaction 1982. Program će se prvenstveno temeljiti na tzv.50-0.17 0. koji su uticali na stanje u toj grani stočarstva. Odgajivačko selekciski rad je gotovo simboličan. METODE I TEHNOLOŠKI POSTUPCI U IZVOĐENJU ODGAJIVAČKOG PROGRAMA U izvođenju odgajivačko selekcijskog rada cilj je da u odredjenim rasama stvorimo genetsku osnovu za pojedine osobine matičnih grla.60 0..58 0. Pri tome treba istaknuti da su istraživanja sprovedena na različitim rasama i u bitno različitim uslovima proizvodnje. te se njihovo genetskounapređivanje u populacijama koza može relativno brzo realizovati.70 0. odnosno u dogledno vreme.

biotehnologije i citogenetike će se primeniti kada budu naučna saznanja proverena i kada će postojeći ulovi omogućiti njihovu praktičnu primenu. .

– Majke jarčeva O. ODABRANO MUŠKO POTOMSTVO BIOLOŠKI TEST TEST NA MLEČNOST I MUZNOST KONFORMACIJA TELA REPRODUKTIVNE OSOBINE NAJBOLJI JARČEVI O.J.J. – Očevi jarčeva . IZLUČENA GRLA PERFORMANS TEST INTEZITET RASTA TIP I OBLIK REPRODUKTIVNE OSOBINE NADPROSEČNI JARČEVI ODABRANI NAJBOLJI RODITELJI IZLUČENA GRLA M.SHEMA SELEKCIJE MLEČNIH RASA KOZA POPULACIJA KOZA Prirodni pripust i veštačko osemenjavanje MATIČNA STADA NUKLEUS ZAPATI NEKONTROLISANA STADA Prirodni pripust i veštačko osemenjavanje POREKLO KONFORMACIJA TELA KONTROLA PROIZVODNJE MLEKA NAJBOLJE KOZE M.J.J. NAJBOLJI JARČEVI O.J.

Napredne farme koza oko genetskih centara biće drugi krug i učesnik u unapređenju kvaliteta kozarske proizvodnje. Zato su neophodna genetski visokovredna stada koza u centrima iz kojih bi drugi odgajivači nabavljali i koristili priplodna grla.5. Visoko kvalitetni jarčevi u veštačkom osemenjavanju daju veliki broj kvalitetnog potomstva preko koga se masovno poboljšava proizvodnost i kvalitet koza. Zato je partnerstvo države neophodno. Sa tim će se obezbediti javnost u radu i dostupnost novih tehnologija. finansiranje stručnjaka angažovanih u razvoju novih postupaka i obuci drugih odgajivača treba da ostane u nadležnosti institucija koje licencira država. Glavnim odgajivačkim programom mora biti obezbeđeno dovoljno priplodnjaka za veštačko osemenjavanje i određeni uslovi i način korišćenja priplodnjaka za veštačko osemenjavanje. ili suvlasnički odnos između asocijacije i države. Međutim. na predlog komisije za godišnji pregled centra za reprodukciju životinja i veštačko osemenjavanje koju obrazuje ministar. Centar za reprodukciju koza i veštačko osemenjavanje može da koristi za veštačko osemenjavanje odabrane priplodne jarčeve ako ima matični list priplodnjaka. reprodukcija i zdravstvena zaštita koza.1. Stalan genetski napredak će se ostvariti preko matične evidencije. pedigre. Obavljaće se stručna obuka drugih odgajivača koza i demonstrirati novi postupci. savremenom tehnikom i tehnologijom i visokom proizvodjnjom kvalitetnog mleka i mesa. Kapitalna ulaganja u zemljište. Oni će imati i male mlekare za preradu kozijeg mleka. udruženja odgajivača i licencirani farmeri. a drugi u ravničarskom. ishrana. veštačkog osemenjavanja i transfera embriona. objekte.5. Drugi osnovni postupak u oplemenjivanju je ukrštanje domaće koze i njenih meleza sa jarčevima sanske. Reprodukcija i oplemenjivanje koza Proizvodne sposobnosti koza treba stalno unapređivati. Takve genotipove. koje će nabavljati i koristiti u reprodukciji ostali komercijalni proizvođači kozijeg mleka i grla za meso. Jedan bi prema prirodnim resursima i načinu gajenja koza bio u brdsko-planinskom području. U centrima će se unapređivati proizvodnja i konzerviranje stočne hrane. Odabiranje priplodnjaka za veštačko osemenjavanje vrši se po potrebi.alpske i drugih plemenitih rasa koza. One će odgajivati mlada priplodna grla.2. Centri će se odlikovati sa kvalitetnim stadima koza. Izgradnja centara za unapređenje koza (reprodukciono-genetski centri) Svrha centara je stvaranje genotipova koza koji su najpogodniji za određene uslove gajenja. princip profita treba dopuniti sa razvojnom funkcijom centra u unapređenju kozarstva. intenzivne selekcije. U izgradnji genetskih nukleusa i visoko kvalitetnih jarčeva koristiće se intenzivna selekcija. progenog testa jarčeva. Kasnije. opremu i osnovno stado u početku su velika i njih može najsigurnije da pribavi država. kontrole mlečnosti. a najmanje jedanput godišnje. Vlasnik centra može biti asocijacija odgajivača. embrio transfer i progeni test. u prvom redu jarčeve. Svaki centar raspolagao bi sa osnovnim stadom od najmanje 500 koza. koristiće drugi proizvođači. 1. Razvojni centri za stočarstvo u vlasništvu države u predhodnom periodu odigrali su značajnu ulogu u unapređenju ove grane poljoprivrede u više zapadnih zemalja. radom centra. pre svega muška priplodna grla. . Prvi bi centar razvijao poluintenzivan. prodajom viskokovrednih priplodnih grla i drugih proizvoda biće moguća otplata kredita. Nabavku i korišćenje kvalitetnih jarčeva iz genetskih centara treba podsticati premijama i regresima. Međutim. da je priplodnjak upisan u glavnu matičnu evidenciju domaćih životinja i da ima dozvolu za njegovo korišćenje izdatu od strane ministra. a drugi intenzivan sistem gajenja koza.1. Za unapređenje kozarstva neophodna su najmanje dva genetska centra. Moguća je u principu angažovanost privatnog kapitala u izgradnji centra. država.

Zato će ovde biti izložen procenjen broj koza i njihove proizvodne sposobnosti koje bi bilo nužno dostići da bi prisutnost na tržištima bila trajna i ekonomski opravdana. • plodnost 120%. • izvršiti adaptacije postojećih i koliko je moguće izgradnju novih objekata za uzgoj koza. • odrediti standarde na osnovu kojih se utvrđuje kvalitet proizvoda uz primenu plaćanja na osnovu kvaliteta. • povećati stepen povezanosti primarne proizvodnje sa prerađivačkom industrijom i trgovinom. .3. • 100. Proizvodnost koza u ekstenzivnom gajenju: • telesna masa koza 35 do 45 kg.5. 1. Broj koza sa osnovnim proizvodnim pokazateljima i ciljevi koje treba ostvariti U obnovi kozarstva treba ostvariti obim i kvalitet proizvoda koji će biti prepoznatljivi kako na domaćem tako i na inostranom tržištu. Proizvodnja koza u poluintenzivnom gajenju: • telesna masa koza 45 do 65 kg. Broj koza: • 50. osnovnih energetskih i proteinskih hraniva (kukuruz.1. preradu i dr. potpunije korišćenje uslovljeno je značajnim ulaganjima u proizvodnju. kao osnovne preduslove kontinuirane kozarske proizvodnje. suncokretova sačma i druga hraniva). • 100. • uspostaviti zadovoljavajući zdravstveni status grla i obezbediti njihovo održavanje. mogao bi predstavljati zavidan potencijal Srbije u smislu obezbeđenja znatnog broja pre svega zdravih.6. a potom i kvalitetnih životinja.000 grla u intenzivnom gajenju. sojina sačma. • plodnost 170 do 200% • mlečnost 600 do 800 litara. meso). iako smanjen i opterećen brojnim problemima i teškoćama.000 grla u ekstenzivnom gajenju. Njihovo. međutim. • mlečnost 150 do 220 litara. pre svega mere kreditno monetarne politike staviti u funkciju povećanja kozarske proizvodnje. Postojeći prirodni resursi i njihovi neiskorišćeni potencijali omogućavaju višestruko povećanje broja koza i obima proizvodnje. PRAVCI RAZVOJA I DUGOROČNE MERE Da bi se poboljšalo postojeće stanje u kozarskoj proizvodnji neophodno je: • obezbediti dovoljne količine pašnjačkih površina. • plodnost 150% • mlečnost od 150 do 350 litara Proizvodnja koza u intenzivnom gajenju • telesna masa koza 65 do 80 kg. • obezbediti odgovarajuće funkcionisanje robnih rezervi. • u svim ovim segmentima sve oblike proizvodnje ravnomerno tretirati. a samim tim i zdravstveno bezbednih i kvalitetnih animalnih proizvoda (mleko. • podsticajne mere države. Ispunjenjem ovih uslova postojeći fond koza.000 grla u poluintenzivnom gajenju.

mesa i kože počinje praktično od minimalnog broja koza. Pri svemu tome morale bi se uvažiti sve specifičnosti kozarske proizvodnje i stepen krize u kome se ona u ovom trenutku nakazi. • donošenju propisa i standarda o proizvodnji i prometu proizvoda po međunarodnim kriterijumima 1. Kako robnih proizvođača nema. to je inicijalna i razvojna uloga države neophodna. MESTO I ULOGA DRŽAVE Razvoj kozarstva u svrhu robne proizvodnje mleka. • obezbedjenju sredstava za intervencije u slučaju poremećaja na tržištu. koji bi bio namenjen izvozu. mesa i kože. poseduje odgovarajuće prostorije. • podsticanju proizvodnje u korišćenju genetski superiornih priplodnih grla.Količina pomenutih proizvoda uveliko bi morala prevazići potrebe sopstvenog stanovništva i obezbediti značajan višak. značajnih prirodnih resursa i povoljnih signala o tržištu i izvorima sredstava. • podsticanju vlasničke transformacije. stručne poljoprivredne službe i istraživanju u kozarstvu.intelektualna svojina. savetovanja i izdavanja stručnih publikacija i drugih vidova informacija o tehnološkim inovacijama (izdaje časopis Biotehnologija u stočarstvu). • donošenju propisa o zaštiti proizvoda sa poreklom. • podsticanju stručnog obrazovanja proizvođača.1. • izradi studija i programa razvoja kozarstva. • podsticanju razvoja delatnosti sa komparativnim prednostima (značajni resursi. • sprovodi savetodavno-konsultativne poslove s ciljem razrade modela proizvodnje visoko vrdene hrane. • zaštiti zemljišta od zagađenja.). • projektuje i realizule adaptaciju postojećih farmi. Šire posmatrano uloga države je u: • stvaranju povoljnog makroekonomskog miljea. • zaštiti životne sredine. objekata za preradu mleka i tekuću proizvodnju. 1.7. laboratorije i tehničku opremu i informacioni sistem i može kvalifikovano da obavlja sledeće poslove: • da organizuje bazu podataka i edukativne aktivnosti u vidu održavanja seminara. • obezbedjenju povoljnih kredita za objekte i opremu.7. mogućnosti izvoza i rd. U oblasti poljoprivrede i kozarstva podrška države je neophodna u: • uređenju zemljišta i poboljšanju njegove plodnosti. . formiranje osnovnog stada. • prilagodjavanju sredstava za razvoj neophodne infrastrukture (genetski centri). podsticaju izvoza kozijih sireva. Angažovanje i podrška države su potrebni u oblasti poljoprivrede i stočarstva i šire u makroekonomskoj politici. Mesto i uloga Instituta za stočarstvo Institut za stočarstvo u Zemunu je kadrovski osposobljen.

Zato se stalno oseća velika .Kina. niti je na tom nivou razmatrano pitanje selekcije koza i vođenje matičnih knjiga. za razliku od ostalih vrsta domaćih životinja. Bugarska. a još manje uhodana ili ozvaničena. Grčka. Japan. Izrada programa marketinga kozijih sireva sušenog mesa i prerađevina od mesa. Ukrajina. 1. Ukoliko se selekcija. Izrada programa formiranja osnovnih stada koza sa sopstvenom proizvodnjom i uvozom grla. 1. Zato je nivo primenjene selekcije uglavnom nedovoljno definisan. treba da se sprovede istraživanje objedinjeno na nivou Srbije. Iran. jer. Izvozne mogućnosti kozarske proizvodnje Najznačajnija ciljna tržišta za izvoz poljoprivrdenno prehrambenih proizvoda iz kozarske proizvodnje mogu se sistematizovati sledećim redosledom: • zemlje predhodne Jugoslavije . većinom. Austrija. kao neophodne zootehničke mere. Neka od ovih gazdinstava proizvode i prodaju priplodni materijal pa stiču pravo na određene benificije. Makedonija. • ostale zemlje OECD-a . Ovo utoliko pre. pa ga izvode neplanski i parcijalno ili nikako. prerade i prometa proizvoda kozarstva. a u Republici i okruzima su tom pitanju različito prilazili. • Evropska unija – Kipar. nisu dovoljno osposobljene da ga uspešno sprovedu. PRAVCI IMPLEMENTACIJE ODGAJIVAČKOG PROGRAMA • • • • • • • Prezentacija i promocija glavnog odgajivačkog programa potencijalnim proizvođačima. uspešno poslužile unapređenju proizvodnje koza. Izrada programa i projekata revitalizacije postojećih farmi i novih reprodukcionogenetskih centara Identifikacija vlasnika. kod nas za koze nikad nije postojala organizovana selekcijska služba. kreditorima i drugim zainteresovanima. dok organizaciona šema funkcionisanja još nije potpuno precizirana. Belorusija. Republika Srpska. organima vlasti. Kazahstan i dr. Izrael. ne bude usaglasilo na nivou Srbije.9. Zato je neophodno detaljno sagledavanje i donošenje osnovnih principa i parametara na kojima treba da se zasniva i sprovodi uzgojno selekcijski rad i matično knjigovodstvo za koze.8. izvodi prema nahođenju pojedinih stručnjaka za ovčarstvo. Slovačka. Irak.2. IZRADA SISTEMA SAVETODAVNE SLUŽBE U KOZARSTVU Da bi selekcija koza i vođenje matičnih knjiga. Slovenija.Bosna i Hercegovina. Češka. • zemlje Bliskog i Srednjeg Istoka – Saudiska Arabija. Poljska. Takvo stanje nas je zateklo bez ikakve prakse o selekcijskom radu i matičnom knjigovodstvu za koze.1. Selekcijski rad se. niti uzgojno – selekcijski rad. Razvojni program unapređenja koza u Srbiji ne postoji. što se radi o malom broju životinja u odnosu na ostale vrste stoke. a posebno ocenjivanje životinja i vođenje matičnih knjiga. Nemačka. Mađarska. Hrvatska • istočnoevropske zemlje – Rumunija. Obezbeđenje povoljnih kredita za izgradnju privatnih farmi. njihova različitost će dovoditi do zabuna i teškoća razne prirode. Povezivanje proizvođača. Italija. Poslednjih godina počelo je ubrzano zasnivanje kozarske proizvodnje u individualnim gazdinstvima. Švajcarska i sl. Jordan. • zemlje u razvoju – afričke temlje. • zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza – Rusija. kao ni vođenje matičnog knjigovodstva.7. Odgovarjuće selekcijske službe ili organizacije koje su se prihvatile toga posla. kreditora i iztvoznika u cilju unapređenja proizvodnje. projektovanje i izgradnja privatnih farmi koza.

pored neznatnog broja čistih rasa ( uglavnom inostranih ). Otuda se predlaže mogućnost da se. Nažalost. a ukoliko se želi da stado dobije nov kvalitet. već i rasno izdvajanje i usmeravanje.4 ). Budući da se za povećanje proizvodnje mesa. Ovaj predlog. došlo do čistih populacija. odnosno vrši ukrštanje i primenjuje selekcija potomaka. Takođe će poslužiti i da se sagleda mogućnost za njihovo genetsko i proizvodno popravljanje. to bi usmeravanje selekcije koza išlo jednom od ova dva pravca.10. i to ili pojedinačno ( mleko ili meso ) ili u oba pravca istovremeno ( mleko – meso ). zavisno od njihovog daljeg usmeravanja. vrlo mlečne koze u svetu.opterećenost poistovećivanjem koza sa ovcama. kakve su pretežno naše. kod koza se postiže preko dva puta ( pa i više ) veći . postale su mnoge. onda se uvodi rasa. kod naših koza nije jasno utvrđen rasni sastav. kao i otkrivaje nepoznatih zakonomernosti značajnih za dalji rad na unapređenju ove proizvodnje. tipova ili rasa. to se kao mogućnost povećanja te vrste mesa nameće popravljanje plodnosti. prvenstveno. pre svih ostalih treba sistematski sprovoditi. pri selekcijskom radu u narednom periodu. Bez obzira da li se radi o određenim rasama ili o nedefinisanim rasnim tipovima koza. domaće oplemenjene koze. Upravo zato mora se što pre početi sa širom primenom selekcije. Obzirom da je za našu privredu značajna proizvodnja mleka i mesa. pa se utoliko sigurnije i brže može ostvariti uspeh selekcije koza na kombinvani smer proizvodnje. Zbog toga se pravila selekcijskog rada u okviru čiste rase mogu lako primenjivati. pod uslovima dobre ishrane. 1. što je nepravilno. ima za cilj da u tom pravcu usmeri izgradnju rasnog sastava naših koza. transformisaće se u visoku proizvodnju mleka. u slučaju slabomlečnih rasa. ne samo povećanje proizvodnje i pravilno usmeravanje gajenja koza. 1. Zbog nedovoljnog fenotipskog i genotipskog poznavanja naših koza.10. Srećna okolnost je da su mlečnost i plodnost u pozitivnoj korelaciji ( h2 = 0. misli na jareće meso. Pod uslovima istog heritabiliteta i utvrđenog inteziteta selekcije kao kod goveda. diferencirane. a posebno u slučaju primene visokog indeksa selekcije. Takvo stanje ne može biti garancija ostvarenju bilo kakvih razvojnih programa u oblasti kozarstva na širem planu. primenom selekcije u okviru navedenih rasnih grupa. a posebno za vrstu stoke kod koje ranije nisu primenjivane nikakve zootehničke mere niti postoji ustaljeno iskustvo. Osnovni principi primene selekcije koza na mleko i meso Zasnivajući povećanje mlečnosti i plodnosti koza na selekciji. zatim razni melezi. ZNAČAJ SELEKCIJE ZA RAZVOJ NAŠEG KOZARSTVA Kod svih naših vrsta domaćih životinja rase su. Ovo se predlaže upravo zato da bi se. matiče i za sad rasno nedefinisane. Međutim. prave manji ili veći ustupci kada se radi o uslovima koje treba da ispuni čista rasa.1. Genetski potencijal za mlečnost koza. Mnogi smatraju da je značaj selekcije na mlečnost efikasniji nego primena određenih genetskih metoda ( ukrštanja ). postoji mogućnost selekcije u okviru čistih rasa. čiji je proces na stvaranju novih tipova ili populacija u toku. manje ili više. Sadašnje procene o rasnoj pripadnosti su prilično orjentacione. o vođenju selekcije i matičnog knjigovodstva u okviru predloženih rasnih grupa. Smatramo da će primena selekcijskog rada u kozarstvu znatno omogućiti. a takođe i odabrane balkanske koze nižih područja. selekcija na mlečnost ima vrlo visoko mesto. treba ga stalno dograđivati i usklađivati sa našim novim saznanjima i promenama do kojih se bude došlo u rasnom pogledu. Selekcija uopšte. mora da bude osnovna mera koju. Budući da je ovo naš prvi pokušaj uvođenja selekcijskog rada u naše kozarstvo. pretpostavljamo da ni predloženi parametri za ocenjivanje nisu potpuno pogođeni. uticajem na mlečnost ukrštanjem i selekcijom. a uz to često i regionirane. Zbog takvog rasnog stanja moraće da se. Genetski momenat u proizvodnji mleka koza je posebno značajan.

Budući da ti melezi. Selekcija na plodnost koza je izvodljivija nego ovaca. ostvaren prilikom ukrštanja. provenijenci. u nekim uslovima proizvodnje. Selekcija se sastoji u izboru priplodnjaka sposobnih da prenesu osobine rase i da ih razviju do maksimuma. Kontrola proizvodnih sposobnosti i metode za procenu priplodne vrednosti koza moraju biti u skladu sa međunarodno priznatim postupcima i metodama. je takođe mera koja može da omogući povećanje ove osobine. Način sprovođenja selekcije koza Primena i smišljeno vođenje selekcije omogućava popravljanje proizvodnje stada. selekcija na plodnost bi bila dugotrajnija. jednoj od prvobitnih rasa. to je teško dobiti i očuvati ujednačenu i harmoničnu mešavinu. Stvaranje „sintetičkih linija“ je. procena priplodne vrednosti i razvrstavanje u klase mora biti sprovedeno i prilikom uvođenja novih rasa. Selekcija je naročito korisna ako se umešno odabiraju mužjaci. pretežno. Da ne bi došlo do prenošenja nedostataka. Odgovarajuća provera proizvodnih sposobnosti. dolaziće do njihovog. O kontroli proizvodnih sposobnosti i drugih osobina koza odgajivačka organizacija i organizacija sa posebnim ovlašćenjima vode zbirku podataka. nisu ujednačeni i harmonični. 1. odnosno visoka plodnost. od kojih svaka unosi značajan udeo ( stvaranje „sintetičkih linija“ ). Na veći genetski efekat utiče heterozis.genetski godišnji uspeh zbog nižeg genetskog intervala ( veći broj ženskih potomaka i manji broj osobina za selekciju). Rezultati procenjene priplodne vrednosti koza koriste se za razvrstavanje kvalitetnih priplodnih koza u klase. linija. povećavajući tako proizvodnu vrednost stada. na način kojim se obezbeđuje međunarodna merljivost dobijenih rezultata. a vrednost zavisi od pravilnog izbora rase. tačnosti i usmeravanja. Selekcija na plodnost. Sastoji se u izboru najboljih životinja oba pola. Ovakva parenja raznih meleza su vrlo složena i treba ih pažljivo izvoditi. Testiranje proizvodnih sposobnosti koza vrši testna stanica u skladu sa glavnim odgajivačkim programom. Zato se može očekivati da će. koji se ocenjuju prema plodnosti majke i kćeri. Za uspešnu selekciju treba znati cilj koji se očekuje i tip rase kom pripada životinja. vrlo teško. odnosno proizvodnju mesa. ali ne i izrazita mesnatost. manje ili više nekontrolisanog. a u trećim mleka i mesa zajedno. što neće uvek biti moguće u slučaju našeg kozarstva. hibrida i uveženih kvalitetnih priplodnih koza u glavni odgajivački program postojećih rasa. Zato su u ovakvim slučajevima neuspesi brojniji nego uspesi. Obzirom na nisku naslednost ( h2 = 0.10. jer je češće bližnjenje. u drugim proizvodnja mesa. Procenjivanje vrednosti životinja može da bude fenotipsko. gde postoji veliko šarenilo meleza. pa može da se kroz ukrštanje postigne povećanje mlečnosti i plodnosti koza. ali ima i uspešnih slučajeva. Svaka rasa ima svoj standard koji je znak tipa životinje. to je neophodno da se prate mnogi proizvodni pokazatelji značajni za svako navedeno proizvodno usmeravanje i izvrši procena priplodne vrednosti. Međutim. važna visoka proizvodnja mleka. . nema izrazito mesnate rase koza. ali se potpuni cilj postiže ako se procena priplodnih grla vrši istovremeno i po fenotipu i po genotipu. kao i činjenica da u svim tim slučajevima uslovi pod kojima se gaje koze mogu biti intezivni ili ekstezivni. Kontrola proizvodnih sposobnosti i procena priplodne vrednosti koza vrši se na način i metodama koje su određene glavnim odgajivačkim programom. sigurno. pa ni potomci toga ukrštanja nisu međusobno slični. međusobnog parenja. To naročito dolazi do izražaja ako su dobro odabrane 3 ili više rasa. inače. jedan od dva tipa nadvladati drugi i stado se vratiti. Selekcija na bližnjenje može da se sprovodi prema podacima jednog ili više jarenja.07 ). treba odabrati samo one životinje koje prenose poznate osobine rase. ukoliko je rasa jasno definisana. posle nekoliko generacija.2. Selekcijom mogu da se izbace rasno nečista grla. Budući da je. već su osobine obe rase nepravilno zastupljene. Pri selekciji treba imati u vidu plodnost majke. a pri vrlo strogoj selekciji traženog potomstva. U našim uslovima.

Pri izboru mladih koza. neće se prikupljati podaci. Za osobinu koja u jednom smeru proizvodnje koza nije značajna. još uvek ne bi bilo realno da se taj momenat uzima u obzir i prave posebni prilazi za svaki smer. već se vrši odabiranje prema naslednim manama. s tim što su predlozi navedeni za prikupljanje podataka. oblik i veličina sisa. Pod ocenom vimena se podrazumeva: dobra razvijenost vimena i izjednačenost obe polovine. II i III klasu. . obradi za 1/3 stada i u slučaju kad se utvrđuje sadržaj proteina ). Ia. tako podešeni da mogu da posluže za sve smerove. Pripreme za sprovođenje selekcije koza Da bi selekcija koza mogla da se uspešno sprovodi. melezi sa visokoproizvodnim rasama koza i odabrane balkanske koze nižih područja. niti će se vršiti ocenjivanje te osobine.10. ocena trupa ( uključu-jući ocenu vimena ). Ocenjivanje koza se vrši najmanje dva puta u toku života. Zato se. i to prvi put sa 7 – 12 meseci. sa 30 dana i pri odlučivanju. Pri ocenjivanju i klasiranju koza uzima se u obzir: poreklo grla. 1. I. Na osnovu rezultata dobijenih ocenjivanjem koze se svrstavaju u sledeće klase: E. onda i sa 90 dana.4.3. dobra povezanost. ali se. kao i telesnoj masi pri rođenju. i to ocenama od 1 – 4. potrebne su dobro obavljene pripreme. ocenjivanja i klasiranja koza. Za ocenu proizvodnje mleka. Uticaj smera proizvodnje na ocenjivanje koza Uticaj smera proizvodnje nameće određene prilaze ocenjivanju koza. ustljena domaća oplemenjena koza ( sanizirana domaća koza ). sadržaj proteina u mleku majke ne sme da bude ispod 28– 30 g na 1 litar mleka.1. količina mleka.5. predlaže univerzalni način izbora podataka. Prirodni podmladak se razvrstava u I. sadržaja proteina i mlečne masti služe podaci iz redovne kontrole mlečnosti po laktacijama. II i III. a drugi put sa navršene 3 godine. plodnost.10. telesna masa. Ocenjivanje i razvrstavanje koza u klase Ocenjuju se visokoproizvodne uvezene rase ( značajne za rad na genetskom popravljanju naših koza). obično. za sad. Zbog neraščišćenog rasnog sastava u našem kozarstvu. ocenjivanje i razvrstavanje u klase. Sadržaj proteina je posebno značajan za preradu mleka u sir ( smatra se da sadržaj mleka u koza utiče 4 puta više na sir nego sadržaj mlečne masti ). (u smeru proizvodnje mesa nije značajna proizvodnja mleka). koje se sastoje u trajnom prikupljaju niza podataka na osnovu kojih se vrši ocenjivanje i klasiranje životinja. a ukoliko je odlučivanje ranije.10. sadržaj proteina u mleku ( obavezno za sve koze kao najznačajniji sastojak za randman sira ) i mlečne masti ( što nije obavezno ako se utvrđuje sadržaj proteina. 1. a ove ocene se uključuju u ocenu za „tip“. Ocenjivanje vimena se vrši između 4 i 5 meseci po jarenju. Podmladak se ne klasira. Samo ako se poseduje takav materijal moguće je da se selekcija pravilno sprovede i ostvare očekivani rezultati.

Kod koza sa proizvodnjom mleka većom od prosečne u prve dve laktacije prosečna masnoća mleka može da bude manja za 0. Ia. predstavljaju „idealan“ tip koze odgovarajuće rasne pripadnosti. u umereno intezivnom gajenju 2.75 l. a i u dužem periodu. orjentacija mnogih gazdinstava će biti i na ovu kozu. 1. Pri odabiranju koza u stadima visoke mlečnosti treba za intezivni tip gajenja odabrati one koze u kojih je dnevni maksimum proizvodnje mleka u toku godine bio 3. telesnoj masi i poreklu.Za ocenjivanje i razvrstavanje koza u klase uzimaju se sledeći normativi: Rasna pripadnost Visokoproizvodne rase Tip ( poena ) Telesna masa ( kg ) Količina mleka ( kg ) Količina proteina ( g / kg ) Količina mlečne masti ( g / kg ) Plodnost ( % ) Poreklo za generaciju ( poena ) Tip ( poena ) Telesna masa ( kg ) Količina mleka ( kg ) Količina proteina ( g / kg ) Količina mlečne masti ( g / kg ) Plodnost ( % ) Poreklo za generaciju ( poena ) Balkanska selekcionisana koza Tip ( poena ) Telesna masa ( kg ) Količina mleka ( kg ) Količina proteina ( g / kg ) Količina mlečne masti ( g / kg ) Plodnost ( % ) Poreklo za generaciju ( poena ) 3 40 400 30 35 180 2 2 35 350 30 36 180 2 1 35 300 30 37 150 1 5 55 800 29 34 220 2 4 50 650 30 35 200 2 4 55 700 29 35 200 2 3 45 550 30 36 190 2 3 50 600 29 36 180 1 2 45 500 30 37 180 1 3 45 500 29 37 170 1 40 400 30 38 170 Ia Klase I II III Oplemenjene domaće koze i ustaljeni melezi Balkansku selekcionisanu kozu će biti teško identifikovati u odnosu na manje ustaljene meleze. Koze se razvrstavaju u klasu E ako. I. a ocenjuju se prema: proceni tipa ( od 5 do 1 ).10.2 %. Ocenjivanje i razvrstavanje jarčeva u klase Jarčevi za priplod se razvrstavaju u klase: E. II i III.6. pored zadovoljenih svih ocena za Ia klasu. . Polazi se od toga da će to biti put ka iznalaženju proizvodnih životinja za koje će ovo biti jedina mogućnost da se počne s rasnim diferenciranjem na širem nivou.5 l. Danas. a u ekstezivnom gajenju 2 l. ustaljenosti proizvodnje i izrazitog prevazilaženja normativa za klasu Ia.

procena . Pojava degenerativnih mana ima veliki negativni učinak jer vrlo često dolazi do uginuća jareta. Pojava teških jarenja kod koza uzrokuje česta oštećenja reproduktivnog trakta majke i može dovesti do uginuća i koze i jareta. Testiranje jarčeva Najbolji i nasigurniji način procenjivanja priplodne vrednosti je testiranje priplodnih muških grla.1. za ekstenzivne 3 l.5 godine ) mogu da budu razvrstana i u I klasu. Pri odabiranju jarčeva za stada visoke mlečnosti. Po svakom jarcu potrebno je imati informacije o 80 slučajno odabrane jaradi. Ia i I kad dostignu 3 godine i ako su pokazali izvanredne rezultate u prenošenju mlečnosti i plodnosti. 1. 1. Pri izboru mladog mužjaka.5 l.6. pod uslovom da se testiranje sprovodi kompletno i da se uzimaju svi elementi koji doprinose najrentabilnijem gajenju.10. Testiranje jarčeva. Grla mlađa od 3 godine ( ali ne mlađa od 1. Pregled jaradi obavlja se najkasnije do 30 dana posle rođenja.75 l. Osobine koje se prate su: masa jaradi.Kod razvrstavanja u klase jarčevi treba da ispune sledeće minimalne uslove: Rasna pripadnost Visokoproizvodne rase Tip ( poena ) Telesna masa ( kg ) Podaci o poreklu ( poena ) Tip ( poena ) Telesna masa ( kg ) Podaci o poreklu ( poena ) Tip ( poena ) Telesna masa ( kg ) Podaci o poreklu ( poena ) 5 90 3 4 85 3 3 75 2 4 85 2 3 80 2 2 70 2 3 80 2 2 75 2 2 70 1 2 75 1 1 70 1 1 65 1 70 1 65 E Klase Ia I II III Oplemenjena domaća i ustaljeni melezi Balkanski selekcionisani jarčevi Jarčevi se svrstavaju u klase E. Jarčevi koji nisu ispitani na potomstvo ne mogu se svrstati u klasu E. to muški priplodni podmladak mora da bude rogat ili da ima jednog rogatog roditelja. za intezivne uslove gajenja treba odabrati jarčeve kod čijih je majki dnevni maksimum mleka u toku godine bio 4. Biološki test jarčeva Biološkim testom jarčeva ocenjuje se priplodna vrednost jarčeva za osobine degenerativnih mana i prenošenja nasledne osnove za pojavu teških jarenja kod koza.2. odnosno jarad treba u ranoj fazi života izlučiti iz odgoja. za umereno intezivne 3. je od velike koristi u selekciji. Zbog bojazni da je pojava šutosti oba roditelja povezana sa prenošenjem jalovosti preko muških potomaka ( 20 % ).10.6. sadržaj proteina u mleku majke ne sme da bude ispod 30 – 34 g na 1 litar mleka ( što je za priplodnjake posebno važno ). odnosno njihova kategorizacija prema proizvodnji njihovih kćeri. a ne prenose nikakve nasledne mane.

oceni tipa. Jarčevi koji ne zadovoljavaju zadate kriterijume biće isključeni iz priploda. Prvi odabir priplodne jaradi vrši se odmah nakon rođenja. Performans test organizuje se u testnim stanicama i na farmama. 1. 2 poena. prisustvo degenerativnih mana i drugih osobina vezanih za konformaciju i proizvodni tip. intenzitetu prirasta u periodima testa. vitalnost. vitalno. sledeći u uzrastu od 2. U testnim stanicama svi jarčevi drže se u približno istim uslovima te je moguće tačnije meriti veći broj osobina. reproduktivnim odlikama i 5. U farmskim uslovima testiranje je jevtinije. treći sledi u uzrastu od 5 meseci i četvrti u starosti od 210 dana (7 meseci). te reproduktivne odlike mladih jarčeva. 3 poena. Istovremeno se registruju blizanci (muški. Od ukupnog broja jarčeva sa završenim performans testom 30-40% odabira se za dali priplod (prirodni pripust i veštačko osemenjavanje). Na osnovu podataka o odgajivačkoj vrednosti za sopstveni prirast. 2. u tipu Ocene jarenja: • normalno • otežano • teško 3 poena. odnosno traži veća ulaganja finansijskih sredstava. ali je postupak testiranja skuplji. komisija vrednuje pri odabiru jaraca na kraju testa u uzrastu od 210 dana. 3. Performans test jarčeva Svrha performans testa je da se prati rast i razvitak odabrane mlade muške jaradi do polne zrelosti. 2 poena. Ove dve mogućnosti se međusobno razlikuju.6. . 5 poena. Za svakog jarca iz performans testa izračunava se odgajivačka vrednost za pojedinu osobinu te zbirna odgajivačka vrednost u koju će biti uključen intenzitet prirasta jarca te odgajivačke vrednosti roditelja za proizvodnju mleka. Jarad se svrstava u kategorije: • laka (bez intevencije). odgajivačkim vrednostima roditelja. Registruju se komplikacije pri jarenju. 4. Vrednovanje pojedinih jarčeva u performans testu temelji se na sledećim osobinama: 1. • teška (sa intervencijom veterinara).opšteg izgleda. ali se razlike u proizvodnim uslovima odražavaju na tačnost ocene praćenih osobina. Ostale osobine elemente nezavisne selekcije. sadržaj belančevina i masti u mleku. 1 poen.3. razvijenosti pojedinih delova tela. te na osnovu odgajivačke vrednosti roditelja za bitna svojstva odabiraju se mladi jarčevi za dalje gajenje.10. I jedan i drugi sistem testiranja mladih jarčeva ima prednosti i nedostatke. Testiranje se sprovodi na farmama i u progeno – testnoj stanici. ženski i različitog pola). pa je potrebno da se ukaže na pojedinost svake. Ocena jaradi vrši se po šemi: • jare sa urođenim manama • slabo razvijeno i avitalno • normalno razvijeno i vitalno • normalno razvijeno. Registruje se broj mrtvorođene jaradi kao i smrtnost u prvih mesec dana.5 do 3 meseca. tip i oblik. 4 poena.

4 za udeo mišića u trorebarnom isečku h2 = 0.10. kao i odgoj prikupljenog podmlatka. pa za duži period nema izgleda da će se ostvariti. zasnivanje i održavanje progeno – testne stanice je vrlo skupo. sadržaj i količina mlečne masti. parenju. . neophodnih za vršenje progenog testa. Progeni test jarčeva u progeno – testnoj stanici Testiranje u progeno – testnoj stanici se sastoji u prikupljanju na isto mesto i držanju pod potpuno istim uslovima kćeri jarčeva koji se testiraju.odstupanje ispitivane grupe od grupe sa kojom se upoređuje za prosečni dnevni prirast h2 = 0.procenu tipskih karakteristika koje se zasnivaju na praćenju osnovnih eksterijernih mera ( visina grebena. Progeni test jarčeva na mlečne osobine Progeni test na mlečne osobine bazira se na podacima o utvrđenoj laktacijskoj pro-izvodnji kćeri jarčeva u testu. Njeno postojanje jedino može da omogući značajna pomoć sa strane. Rangiranje jarčeva se. Obzirom na mali broj koza u zemlji. kojoj u budućem razvoju našeg kozarstva treba posvetiti posebnu pažnju. potom. pa ne uspeva da omogući uspostavljanje finansijske ravnoteže. jer omogućava maksimalan broj potomaka za utvrđivanje porasta i proizvodnje kćeri za sve jarčeve. Kćeri jarčeva testiraju se na: . oblika i vimena i mase tela.34 za topli randman h2 = 0. dužina trupa. Na kraju se utvrđuje relativna priplodna vrednost jarca. prva laktacija je uvek znatno niža nego kasnije laktacije. širina karlice ) kao i oceni tipa. ali to ne sme da bude razlog da se za dalji razvoj kozarstva ne odaberu druge prigodne metode. dubina grudi. obim grudi. sadržaj proteina.6. Testiranje je vrlo povoljno. obavi prema rezultatima mlečnosti njihovih kćeri za prvih 100 dana laktacije. jer nemamo gazdinstava sa selekcionisanim stadima koza.5. program o usmeravanju razvoja kozarstva da bi se postavio pravi cilj progeno – testnoj stanici. Uz to. Za izračunavanje opemenjivačke (odgajivačke) OV i relativne oplemenjivačke ROV vrednosti koriste se sledeće osobine: • prosečni dnevni prirast • topli randman • udeo mišića u trorebarnom isečku OV = DP x h2 DP .4 Postupak: OV = 2 X [ (y – A) x b ] / W . niti imamo.evidentira se količina namuženog mleka.1. Međutim. Najrealnije je da to bude progeno – testna stanica jarčeva za selekciju domaće bele ustaljene oplemenjene koze ( sanizirane domaće koze ).10. protok mleka i indeks vimena. Za test se koriste podaci dobijeni tokom prve laktacije. Jarčevi moraju imati podatke o laktacijskoj proizvodnji najmanje 20 kćeri. 1. njihovom gajenju.4. troškovi održavanja i rada testne – stanice su vrlo visoki. jarenju i kompletnoj kontroli prve laktacije. bila bi dovoljna samo jedna progeno – testna stanica. na srpskom nivou.6. Za sada nemamo bitnih uslova za zasnivanje i pravilan rad progeno – testne stanice za jarčeve. a potom pri zalučivanju. Međutim.

gde se sprovodi veštačko osemenjivanje. Ovde je potrebno mnogo truda osoblja zaduženog da uzima i prikuplja podatke ( o količini mleka. zbog nedostatka sredstava.relativni značaj za udeo mišića u isečku = 0.dnevni prirast vršnjaka x broj sinova b . ali je u odnosu na progeno – testne stanice znatno jeftinije.6.50 W2 .6.relativni značaj za dnevni prirast = 0.10. Smatra se da je neophodno da budu obuhvaćene najmanje 3 organizacije koje gaje ove kćeri.fiksni uticaj genetske grupe i Sjk .35 W3 .dnevni prirast sinova x broj sinova A .tačnost procene . količini i udelu proteina i masti u mleku. mlečne masti i procenat mlečne masti) računa se: OVb = 2 x (Gj +Sjk) 1.fiksni uticaj stada x godine x sezone Gj .25 x h2 ] W = (n1 x n2 ) / (n1 + n2 ) n1 = broj sinova ispitivanog jarca n2 = broj vršnjaka ROV = [ (OV + prosečna vrednost vršnjaka) / prosečna vrednost vršnjaka ] x 100 Uravnotežena ROV = W1 ROV1 + W2 ROV2 + W3 ROV3 ROV1 . o trajanju laktacija i plodnosti ). Progeno testiranje jarčeva na farmama Testiranje na farmama se sastoji u praćenju života i proizvodnje velikog broja kćeri raspoređenih u brojnim gazdinstvima.relativna OV za topli randman ROV3 . dok je u kozarstvu samo na individualnim gazdinstvima.y .15 Pri izračunavanju odgajivačke vrednosti metodom otac – ćerka (Sire model) koristi se sledeći model: Yijkl = Fi + Gj +Sjk + eijkl Yijkl . Ovaj tip testiranja u kozarstvu je mnogo teži nego u govedarstvu. neće moći da se ostvari u širim razmerama. umanjujući uticaj sredine raznolikošću situacija.relativna OV za dnevni prirast ROV2 . verovatno da.relativni značaj za topli randman = 0. b= 0. Mada bi bila korisna primena ovog tipa testiranja.25 OV jarčeva za pojedine osobine (količina mleka.neprotumačeni utcaji Vrednost a = (4 – h2) / h2 Za navedene osobine uzet je h2 = 0.osobina Fi .relativna OV za udeo mišića u isečku W1 . .25 x h2 W / 1 + [ (W – 1) x 0.slučajni uticaj jarca j po grupi i eijkl .

Matične listove vodi matičar pod rukovodstvom stručnjaka – selekcionera. Matični listovi za koze se drže odvojeno od matičnih listova za jarčeve.11. poznatom poreklu za 3 generacije predaka i o proizvodnim osobinama jaradi do odlučivanja.11.1. Za matičenje dolaze u obzir sve napred navedene rasne grupe naših koza. ukoliko to zahtevaju propisi za ostale vrste domaćih životinja. povežu i ukoriče. MATIČNA EVIDENCIJA U KOZARSTVU 1. a ubeleže se i neki spoljni znaci ( boja. Izuzetak su koze s rudimentovanom ušnom školjkom. 1. • registar matičnih koza. Tamo gde matičenje neće služiti za pravilno sprovođenje selekcije. • proizvodni list za mlečne koze. U njega se upisuju podaci iz Knjige umatičenja i Registra matičnih koza. rogatost. Upisuju se svi podaci o identifikaciji životinja. a ispunjava se sa obe strane. tip i podobnost životinje za predviđeni smer proizvodnje. Vođenje matične evidencije zahteva jednoobraznost. odnosno kad dostignu telesnu masu od 33 – 35 kg.2. List umatičenja ( Prijemna knjiga ) Matičenje koza se vrši kada se mlade kozice i jarčevi odaberu za priplod. koji se tetoviraju ili se stavi ušna markica. Za uvođenje u Matični list služe matični brojevi u desnom uvu. za koje se broj tetovira na unutrašnju stranu repa. a najmanje do 90 dana. jer je praksa da se ovi listovi slažu po rastućem broju u zajedničku knjigu. U jednu Matičnu knjigu se unose podaci za jednu rasu. koje treba da su povezane. nema nikakve svrhe. Osnovni principi Da bi se moglo pravilno usmeravati unapređenje proizvodnje koza i primenjivati potrebne zootehničke mere.3. Za matičnu evidenciju koza. • izvod iz matične knjige ( Pedigre ). Za kozice je to u starosti od 7 – 8 meseci. prisustvo minđuša i sl. Pritom se u Listu umatičenja unesu podaci za telesnu masu i telesne mere.1. zavisno od rasne pripadnosti. ). . 1. Matični list za kozu ili jarca ( Glavna matična knjiga ) Matični list za kozu ili jarca se još zove Glavna matična knjiga. jer ih neće biti mnogo obuhvaćenih selekcijom. kako je to najčešći slučaj. treba da se stalno vodi: • matični list za kozu ili jarca ( Glavna matična knjiga ). Ne treba očekivati da se umatiči veliki broj koza. Matični list za kozu ili jarca se vodi za svaku umatičenu životinju. i to bi bilo za farmu na kojoj se koze gaje ili za region na kome se nalaze udružena gazdinstva – asocijacije odgajivača. Matični list ima uobičajenu veličinu. Ukoliko neka organizacija želi. može da proširi obim prikupljanja podataka i obrazaca za vođenje evidencije. odnosno praćenjem potrebne evidencije.11. • list umatičenja ( Prijemna knjiga ). na osnovu kojih se utvrđuje razvijenost i konformacija tela. Treba da se vodi posebno za svaku rasu ili rasnu kombinaciju.11. o njihovim proizvodnim osobinama. Matična evidencija se vodi na karticama ili u posebnim knjigama. neophodno je da se vode određeni podaci o svakoj odabranoj životinji. Matičenje koza ne sme biti samo sebi cilj i uslov za sticanje određenih benificija.

unose za sve koze svi podaci o proizvodnji iz Proizvodnog lista koze . pored podataka o identitetu. a koji se odvaja iz posebne sveske na perforiranom delu. proteina ( kg ) i mlečne masti ( kg ) za ceo period na koji se kontrola odnosi. Izdaje ga ovlašćena selekcijska služba. Objedinjen je za koze i jarčeve. 1.6. Grla za koja se izdaje Izvod iz matične knjige sa 50 % porekla moraju imati podatke o poreklu oca najmanje za 2 godine. a zatim za svaku kontrolu: količina mleka pri svakoj dnevnoj muži ( vrši se ujutru i uveče ). U Izvod iz matične knjige se unose sledeći podaci: naziv i adresa organizacije ovlašćene za izdavanje Izvoda. Sva tumačenja o podacima i skraćenicama su posebno naznačena. plodnost. kao i potpis ovlašćenog lica te organizacije. 1. razvoj i upotreba jareta. rasa.11. sadržaj proteina i mlečne masti (u %). br. . broj Izvoda.12. Proizvodni list za mlečnost koza Proizvodni list za mlečnost koze se vodi za svaku kozu posebno i za svaku godinu posebno. odnosno kupljeno.5. podaci o poreklu za najmanje 3 generacije predaka i odgovarajućim proizvodnim podacima. Ubeleženi podaci se unose u Matični list za kozu . 1. Ovom evidencijom su obuhvaćeni: oplodnja. Ovi podaci mogu dobro da posluže da se računskim putem dođe do mnogih korisnih pokazatelja. Izvod iz matične knjige ( Pedigre ) Izvod iz Matične knjige ili Pedigre izdaje se uz svako prodato. Pritom se upiše i broj iz levog uva ( matični broj majke i godina rođenja jareta ). trajanje svake laktacije. Takođe se naznači datum izdavanja Izvoda i pečat organizacije ovlašćene za izdavanje Izvoda. Izvod iz matične knjige predstavlja jedan list koji se popunjava podacima sa obe strane. U ovaj Registar se. podaci o identitetu grla. grlo. standardi i smernice za evidentiranje mleka kod koza Cilj ovih pravila.11.4. Pored podataka o identitetu. kao i podaci o ukupnoj godišnjoj mlečnosti iz Proizvodnog lista za mlečnost koza . jarenje. Ovi podaci se prenose iz Matičnog lista ( Obr. Registar matičnih koza Registar matičnih koza služi za unošenje podataka o proizvodnji koza za tekuću godinu. početak i kraj muže. K – 1 ). standarda i smernica je da se dobiju rezultati koji se mogu upotrebiti za integrisane šeme selekcije i za međunarodnu razmenu životinja i informacija. kao i ukupna količina mleka ( kg ). godina rođenja. ukupna dnevna količina mleka. ICAR-ova pravila. vodi se: datum kontrola mlečnosti u toku godine. s tim što se stavljaju rastući matični brojevi.Pri ovom odabiranju izvrši se tetoviranje ( odnosno stavljanje ušnih markica ) u desno uvo ili s donje strane repa. Podaci se prikupljaju po uobičajenim metodikama za dobijanje proizvodnih pokazatelja za ovce i krave. trajanje kontrolnog perioda ( interval od 26 – 33 dana ).11. matični i registarski broj. 1. a takođe i za ceo period od početka muže do svake kontrole na koju se podaci odnose.

• proveravanje podataka i periodična inspekcija farmi gajenja. Operacija evidentiranja mleka 1.3. 1.12.4. pod uslovom da su lokalna udruženja odobrena od strane nacionalnih organizacija. Organizacija evidentiranja Dozvoljena je potpuna sloboda u pogledu načina na koji se evidentiranje mleka organizuje u različitim zemljama. Od strane zvaničnog lica koje vrši evidenciju (Metoda A) Sledeće mogućnosti se navode : . Identifikacija grla Identifikacija jaradi treba da se obavi najkasnije 30 dana od rođenja.4.1.12. Referentna laktacija Minimalna dužina laktacije treba da bude 150 dana a maksimalna 240 dana.3. 1.1. upotreba knjige jarenja. Interval u evidentiranju Izabrani interval utvrđuje organizacija i on može da se izvrši preko različitih formi u skladu sa uslovima svake zemlje članice organizacije.12.4. 1.12.2. 1. Izabrana dužina laktacije treba da bude deklarisana od strane organizacije. Tip koza koje će se kontrolisati Sve koze pomužene na dan evidentiranja mleka moraju da se kontrolišu.1. • organizacija kontrolisanog pripusta. Operacija evidentiranja mleka Evidentiranje mleka može se izvršiti na različite načine u skladu sa uslovima u zemljama članicama organizacije.12.2. • beleženje podataka. Različite operacije evidentiranja su sledeće: • identifikacija životinja tetoviranjem (ili nekim drugim načinom obeležavanja koji se smatra sigurnim). 1.12. Važno je tetovirati ili obeležiti onu jarad koja će se zadržati za priplod.12.4.

sisanje se ignoriše i procenjuje se proizvodnja počev od 40 dana po jarenju.4. U slučaju veterinarskih restrikcija za datu oblast. Minimalan broj evidentiranih podataka Potrebne su najmanje 3 urađene evidencije da bi se ocenila laktacija. Štampanje rezultata Proizvodnja može biti izražena u kg ili ml.4. evidentiranje se može stopirati za period ne duži od 75 dana za pojedinačna grla i/ili za cello stado. Količina mleka proizvedenog u domuzivanju ne sme biti uključena. potrebno je pomnožiti prinos sa brojem dana jednakih polovini dana izabranog perioda. evidentiranje mora početi (podvrgnuto uslovima u prethodnom paragrafu) 40 dana posle jarenja.4. evidentiranje ne sme da počne pre 10-og dana od jarenja. 1.12.6. Količine mleka mogu se izmeriti upotrebom svakog instrumenta čija je preciznost 20 gr ili ml. evidentiranje se može stopirati do 100 dana. 1. 1. Određivanje sadržaja masti ili proteina (ili azotne materije) je prepušteno izboru. . U odnosu na izračunavanje proizvodnje mleka.Evidentirani časovi 24 24 24 24 24 Naizmenično evidentiranje ujutru i uveče *Metoda A se smatra standardnom.12. U slučaju godišnjih praznika. U slučaju kada jarad sisa.5.5.4.12. Kraj laktacije Da bi se procenila proizvodnja mleka za period od poslednje evidencije do zasušenja. 1.12. Datum prvog evidentiranja mleka U slučaju kada se ne primenjuje sisanje. Prosečan interval evidentiranja (dani) 14 21 28-34 36 42 30 Broj evidencija godišnje 26 17 11-13 10 8-9 12 Simbol A2 A3 A4 A5 A6 At Od strane vlasnika ovaca ili zvaničnog lica za evidenciju u saradnji sa vlasnikom (Metoda B) Evidentirani časovi 24 Prosečan interval evidentiranja (dani) 30 Broj evidencija godišnje 12 Simbol B ICAR-ov Odbor odlučuje o simbolima drugih metoda.

proveren od strane odgovarajuće vladine agencije dotične zemlje. tj. 2). Ako se koristi konzervans on ne sme da utiče na rezultate analize uzorka. Metode koje uključuju centralni princip treba da budu preferentne. 1. 2 Za svaki interval između dva uzastopna testiranja radi se posebna kalkulacija dodavanjem rezultata izmerenih težina dva dana testiranja.12. Metode izračunavanja Ukupna količina mleka i procenat buterne masti i/ili proteina treba da se izračuna pomoću jedne od sledeće dve metode (ili pomoću neke druge metode ako se dokaže da je ona isto tako tačana). Prosečan udeo masti i proteina sadržanih u mleku se dobija množenjem ukupne količine masti i proteina (u celim kg) sa 100 i deljenjem ovih ukupnih suma sa ukupnom sumom mleka (u celim kg). Treba primenjivati metode odobrene od strane Komiteta za određivanje sadržaja masti i proteina (ili azotne materije).12. Opremu koja se koristi za određivanje sadržaja masti i proteina treba periodično proveravati u skladu sa odgovarajućim standardima. uzimanje prosečnih rezultata za svaki dan testiranja u periodu za koji je dan testiranja srednja tačka ili primenom prosečnih rezultata na početku i na kraju perioda (vidi Metoda br. trebalo bi s vremena na vreme slediti specifikacije i uputstva koje odobrava Komitet.. Mleko treba izmeriti na osnovu težine ili pomoću instrumenta koji odobrava ICAR ili članica organizacije ako je u upotrebi pre 1. 4.12. 1 Za svaki interval između dva uzastopna testiranja pravi se posebna kalkulacija količine proizvedenog mleka množenjem rezultata merenja urađenih na dan testiranja sa brojem dana u intervalu koji vode ka danu testiranja.7. Dodavanje ovih prinosa iz intervala daje ukupno mleko proizvedeno za ceo period laktacije. Količina masti i proteina sadržanih u mleku se dobija na isti način. Prinos mleka od laktacije se dobija uzimanjem ukupnog prinosa mleka izračunatog za sve intervale. Količina masti i proteina sadržanih u mleku se dobija na isti način. i ako je moguće.2.7.1. Svaka organizacija koja je članica je dužna da informiše Komitet o ovim standardima. Uzorke treba uzeti nakon što je mleko koje je proizvela jedna koza ispravno pomešano. Metoda br. Što se tiče metara za mleko i menzura.12. 3. Za analizu je potreban uzorak kompozitnog mleka od 24 časa. Analiza na sadržaj proteina (ili azota) i masti mora da se uradi na istom uzorku mleka.1. Opremu i materijal koji se koristi za analize treba da pripremi ili proveri tehnička služba iste organizacije. Utvrđivanje težine mleka i sadržaja masti i proteina 1. Količnik se onda množi sa brojem dana između dva dana testiranja. 1.7. . 1. Metoda br. Prosečan udeo masti i proteina sadržanih u mleku dobija se kako je rečeno u Metodi 1. i deljenjem ovog iznosa sa dva. janurara 1995. 2.6.

te se na taj način koordinira rad svih subjekata u sprovođenju programa. Realizacija odgajivačkog programa temelji se na Zakonu o merama za unapređivanje stočarstva Republike Srbije. ustanove i drgi subjekti koji na različite načine doprinose realizaciji Programa. ovlašćena je i zadužena za izvođenje odgajivačko-selekcijskog rada. šumarstva i vodoprivrede. brojevi koji nedostaju se mogu proceniti uzimanjem proseka prethodnog ili kasnijeg testiranja ili pomoću neke druge odgovarajuće metode. Njegov zadatak je da organizuje i sprovodi odgajivačko-selekcijski program i genetsko unapređivanje koza na području Republike Srbije. te tako stvara pretpostavke za uspešnu realizaciju Programa. 1. Navedeno se ostvaruje u saradnji sa svim navedenim službama.Ako se beleženje podataka stopira za period koji ne prelazi 100 dana. Institut za stočarstvo je centralna Vladina institucija. Institut za stočarstvo će izraditi pravilnike za organizaciju i sprovođenje pojedinih delova Programa.SELEKCISKOG PROGRAMA U KOZARSTVU SRBIJE Svaki odgajivački Program je kompleksan i zavisi od više činilaca i institucija. Odnos pojedinih subjekata u izvođenju Programa prikazan je shematski. Pri Institutu za stočarstvo može se organizovati Savet (naučno – stručno telo) za realizaciju nadzora Programa. ORGANIZACIJA IZVODJENJA ODGAJIVAČKO . 2. Vlada Republike Srbije prihvata odgajivačko–selekciski Program u kozarstvu. Zbog toga njegova poželjna realizacija zahteva jedinstvenu organizaciju na svim meritornim nivoima u Srbiji.13. preko selekcijskih službi. Pravilnici će biti sastavni delovi Programa. MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE VETERINARSKE STANICE INSTITUT ZA STOČARSTVO FAKULTETI I INSTITUTI REGIONALNI CENTRI OSNOVNI SUBJEKTI (ORGANIZACIJE) ODGAJIVAČI 1. a u njenom programu učestvuju institucije. a Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede brine o njegovom uspešnom sprovođenju . od odgajivača. te predlagati nove ideje . do Ministarstva poljoprivrede.

Delom sufinansiraju odvijanje selekcijskog programa. Odgajivači priplodnih ženskih i muških grla koza visoke genetske vrednosti odgajaju i iskorišćavaju kvalitetni deo populacije. Napomena: Odgajivačko – selekcijski Program u kozarstvu Srbije je podložan dopunama. posebno u proizvodnji novih generacija priplodnjaka i plodkinja i njuhovo korišćenje. Aktivno učestvuju u proizvodnji novih generacija životinja u čemu nalaze adekvatan ekonomski interes. Svesni smo da je naš odgajivački rad u kozarstvu gotovo na početku. u odgajivačkom radu moraćemo i nadalje sarađivati sa glavnim odgajivačkim centrima u svetu.selekcijskog rada vezani su sa selekcijskom službom i službama reprodukcije. U izvođenju odgajivačko . 3. 5. izmenama i usaglašavanjima sa sličnim ili istim Programima u oblasti kozarske proizvodnje. ulaganja i vremena da se napisano u Programu ostvari. Navedene Naučne ustanove tesno sarađuju sa Institutom za stočarstvo kao nosiocem Programa angažovanog od strane Ministarstva. . a uz odgovarajuću finansisku podršku može se primeni. kako bismo ostvarili željeni genetski napredak naših populacija koza u celini . a imajući u vidu da su naše populacije koza male.Regionalni centri i Osnovni (Organizacije) subjekti samostalno će i u saradnji sa Institutom za stočarstvo. Program će biti usaglašen sa novim Zakonom iz stočarstva i pratećim Pravilnicima. Čine ga naučni i stručni radnici koje imenuje Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede. 4 Naučni radnici sa Fakulteta i drugih Instituta mogu da predlažu nova rešenja i aktivno učestvuju u izvođenju pojedinih faza programa. te da će biti potrebni veliki napori. veterinarskim službama i stanicama na terenu obavljati poslove odabira grla za dalju reprodukciju.i rešenja. Takođe. te na taj način omogućiti realizaciju sprovođenja odgajivačkog Programa u kozarstvu. U vezi sa tim.

209-212. Poljoprivredni fakultet Novi Sad . Engelwood Cliffs. Posebna publikacija 19. str. StuttgartHohenheim. 9. 13. (2005) : Selekcija u stočarstvu.II sekcija. Petrović P. Nenadić M. J.. FAO (1992): FAO production Vearbook. str. 1975. Petrović M. Beograd 11.. Petrović P.. 3. prerada. Marali. 14.U. ekonomija i zaštita životne sredine’’. (1982): Sheep and goat production. Owen. 43-47. (1999) : Modeli organizovanja ovčarske i kozarske proizvodnje na seoskim gazdinstvima. Krajinović M.. (1999) : Genetski resursi i unapređenje u kozarskoj proizvodnji. Stočarstvo 35. april 21-25.. Žujović M.F..M. Shelton..B.D. 16. 1521-1528. str. LE. O. Beograd-Zemun 23. Zbornik radova. La Maison Rustigu. (1997) : Stanje i mogućnosti unapređenja kozarstva u Jugoslaviji. (1987): Group breeding shemes and simplified recording in sheep omprovement. Radović Č. M. L. J. Larson. 1-6 24.. Mežunarodni simpozijum : ’’Dostignuća u stočarstvu 97’’. 18.. Str. Farming press London. (1999) : Nova tehnološka rešenja u odgajivanju koza u Institutu za stočarstvo. (1985): Ziegenhaltung ein Betriebszweig mit Perspektiven. Zbornik radova UDK : 636:637. Mowleirt. (1991): Goat farming.. Žujović M. Vol.. 17. 1011-1022..DairySci. A. (1981): Goat production. Academic presso. Guide de l'elevur. 994-1010.LITERATURA 1. Čobić T. 10231029. ovčarstva ikozarstva u cilju veće proizvodnje mleka’’. (1975). 61.G. Institut za stočarstvo. Butterworth and Co... Beograd. Mekić C. (1992) : Stanje i mogućnosti razvoja ovčarstva i kozarstva.. (1992) : Genetsko stanje i unapređenje koza u cilju povećanja proizvodnje mleka. J... Zbornik radova UDK : 636:637. Zbornik referata.. 23-26. London 6. 407-411.L. and Matthevs... 15.. 61. Referat održan na seminaru iz kozarstva u Dimitrovgradu. A. M. str. Savremena poljoprivreda.F.. Vlahović Milica. (1982) : Rase koza. Niška Banja 21.. Simpozijum sa međunarodnim učešćem : ’’ Naučna dostignuća u stočarstvu 99’’. C. 61. Aleksić S. 1-30. Amsterdam-Oxford-New York.1. knjiga III. Grubić G. kvalitet. Žujović M. oktobar 10-12. G. ovčarstva ikozarstva u cilju veće proizvodnje mleka’’. 7.: (1994): All about goats.. E. London. promet.. Faycz. 12.. Iloje. Prentice-Hall. Marinkov S. Dairy Sci. vol.. (1987): Genetics of livestock improvement. Stojković M. Žujović Miroslava. J. Petrović M.. Projekat predat Ministarstvu poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede. B. Numbero Special (1980): Le Corrousel. Paris 1980. 8.W. B. 46 5... J. 10. Coop. Owen: New techniques in Sheep production. Rako. J. Jugoslovensko savetovanje ’’Unapređenje govedarstva. Žujović M. Gali..M.M. 1825. str. Nenadić M.. Bulletin de l'Elevage francais. (1995) : Stanje i pravci razvoja ovčarstva i kozarstva. Niška Banja 20. str. Mekić C. London. Paris. Petrović P.L str. Lasley. Žujović M. Thume. Radojković D. J. DairySci. Iz: I. (1978): The dairy goat as a model in lactation studies. 4. šumarstva i vodoprivrede.. Žujović M.. J.. Inoviran program za Ministarstvo poljoprivrede. L. Žujović M.M. Hetheringron. Jugoslovensko savetovanje ’’Unapređenje govedarstva. Haenlein. Dairy sci. Žujović M. Subotica 22... (1978): Reproduction and breeding of goats. Žujović M.. M. Guittet. Miščević B... Lachcvre. Elsevier. 61. Van Vleck (1978): Genetics of dairy goats: a review. Farming press. 47-49. 1981: Razvoj intenzivne kozarske proizvodnje (farme mliječnih koza). IV konferencija o hrani : ’’Stočarska proizvodnja. (1978): Dairy gotit managcment. 3-164 2. 48.

Gluhović M. (1999) : Genetski resursi i unapređenje u kozarskoj proizvodnji. jun 11-15. Petrović P.M. 337-341. Novo rešenje recenzirano i prihvaćeno. str. praksa i promet u agraru’’. pp. (2001) : Perspektiva ovčarskih i kozarskih domaćinstava u novom milenijumu. Simpozijum sa međunarodnim učešćem : ’’Naučna dostignuća u stočarstvu’’..Herceg Novi 28. 50. Petrović P.. 120-134 . Đorđević-Milošević Suzana.M. 8. Petrović P. Negovanović D.Beograd 27. Josipović S. 48. vol. vol. 3-15.. 2. Strsoglavec Stela. 3-4.. pp.. Krajinović M. str. Vrnjačka Banja 29. Tomić Zorica.. Žujović M. (2005) : Importance and perspective of goat production in Republic of Serbia. Journal of mountain agriculture on the Balkan. Žujović M... 43-47.M.. Mekić C. no.. Žujović M. Savremena poljoprivreda.. Žujović M. (2000) : Projekat ’’Revoko’’-kozarstvo. 1-2. vol.. Agroinovacije. Novi Sad 26. Naručilac Consseco Institut. II savetovanje : ’’Nauka. Nešić Zorica. Gluhović M. (2001) : Ovčarstvo i kozarstvo u našim domaćinstvima za naredni vek. Savremena poljoprivreda...25. Žujović M.Srpsko Sarajevo.

2013. 4.500 7 10 10 4.500 5.000 10 15 10 2. 2012.000 10 15 15 5.500 1. 2013.000 2.500 4. 1.000 2. 2. 3.600 1.400 15 20 15 2. godine 2010. 4.000 20 25 25 AUTOHTONE RASE KOZA Red.500 3. Mere selekcije Selekcijske smotre Kontrola produktivnosti koza Kontrola mlečnosti koza Performans test jarčeva Biološki test jarčeva Progeni test jarčeva Planirani maksimalni godišnji obim do 2014. 6.000 600 600 7 8 5 1.500 15 20 20 5. 3. 5.500 2.500 3.000 5 5 5 4. br. 1. 1. 2014. godine 2010.000 1.000 4. 6.500 25 30 25 . 2012.500 4.500 2.000 3.000 3. 3. br.000 5.000 1.000 4. 2011. 5. 2014.Petogodišnji program mera za sprovođenje odgajivačkog programa PLEMENITE RASE KOZA Red. 2. 2011.000 20 25 20 3. Mere selekcije Selekcijske smotre Kontrola produktivnosti koza Kontrola mlečnosti koza Performans test jarčeva Biološki test jarčeva Progeni test jarčeva Planirani maksimalni godišnji obim do 2014.