INSTITUT ZA STOČARSTVO BEOGRAD-ZEMUN

GLAVNI ODGAJIVAČKI PROGRAM U OVČARSTVU I KOZARSTVU KOZARSTVO

BEOGRAD, 2010.

SADRŽAJ
UVOD…..............................................................................................................................................4 Specifičnosti i značaj kozarstva...............................................................................................4 1.1. STANJE KOZARSTVA...............................................................................................................5 1.1.1. Brojno stanje koza..........................................................................................................5 1.1.2. Rasni sastav i proizvodnost koza...................................................................................5 1.2. KONCEPT RAZVOJA KOZARSTVA………………………………………………………....6 1.2.1. Smer i intezitet proizvodnje…………………………………………………………....6 1.3. OSNOVNE SMERNICE ZA IZVOĐENJE ODGAJIVAČKOG RADA……...………………..8 1.4. MERE UNAPREĐENJA KOZARSTVA…...…………………………………………………..8 1.4.1. Odgajivački ciljevi……………………………………………………………………..8 1.4.2. Mogućnosti genetskog unapređenja…………………………………………………...8 1.5. METODE I TEHNOLOŠKI POSTUPCI U IZVOĐENJU ODGAJIVAČKOG PROGRAMA...9 1.5.1. Izgradnja centara za unapređenje koza (reprodukciono-genetski centri)….................11 1.5.2. Reprodukcija i oplemenjivanje koza……………………………………………..…..11 1.5.3. Broj koza sa osnovnim proizvodnim pokazateljima i ciljevi koje treba ostvariti……12 1.6. PRAVCI RAZVOJA I DUGOROČNE MERE……….………………………………………..12 1.7. MESTO I ULOGA DRŽAVE….……………………………………………………………....13 1.7.1. Mesto i uloga Instituta za stočarstvo………………………………………………....13 1.7.2. Izvozne mogućnosti kozarske proizvodnje…………………………………………..14 1.8. PRAVCI IMPLEMENTACIJE ODGAJIVAČKOG PROGRAMA…………………………...14 1.9. IZRADA SISTEMA SAVETODAVNE SLUŽBE…………………………………………….14 1.10. ZNAČAJ SELEKCIJE ZA RAZVOJ NAŠEG KOZARSTVA………………………………15 1.10.1. Osnovni principi primene selekcije koza na mleko i meso…………………………15 1.10.2. Način sprovođenja selekcije koza…………………………………………………..16 1.10.3. Pripreme za sprovođenje selekcije koza…………………………………………….17 1.10.4. Uticaj smera proizvodnje na ocenjivanje koza……………………………………...17 1.10.5. Ocenjivanje i razvrstavanje koza u klase……………………………………………17 1.10.6. Ocenjivanje i razvrstavanje jarčeva u klase…………………………………………18 1.10.7. Testiranje jarčeva…………………………………………………………………...19 1.10.7.1. Biološki test jarčeva ...……………………………………………………19 1.10.7.2. Performans test jarčeva…………………………………………………...20 1.10.7.3. Progeni test jarčeva u progeno-testnim stanicama………………………..21 1.10.7.4. Progeni test jarčeva na mlečne osobine…………………………………..21 1.10.7.5. Progeno testiranje jarčeva na farmama…………………………………...22 1.11. MATIČNA EVIDENCIJA U KOZARSTVU………………………………………………...23 1.11.1. Osnovni principi…………………………………………………………………….23 1.11.2. Matični list za kozu ili jarca (glavna matična knjiga)………………………………23 1.11.3. List umatičenja (prijemna knjiga)…………………………………………………..23

1.11.4. Proizvodni list za mlečnost koza……………………………………………………24 1.11.5. Registar matičnih koza……………………………………………………………...24 1.11.6. Izvod iz matične knjige (pedigre)…………………………………………………...24 1.12. ICAR-OVA PRAVILA, STANDARDI I SMERNICE ZA EVIDENTIRANJE MLEKA KOD KOZA…………………………………………………………………………………………24 1.12.1. Oganzacja evidentiranja…………………………………………………………….25 1.12.2. Identifikacija grla…………………………………………………………………...25 1.12.3. Tip koza koje će se kontrolisati……………………………………………………..25 1.12.4. Operacija evidentiranja mleka………………………………………………………25 1.12.4.1. Referentna laktacija……………………………………………………….25 1.12.4.2. Interval u evidentiranju…………………………………………………...25 1.12.4.3. Operacija evidentiranja mleka…………………………………………….25 1.12.4.4. Datum prvog evidentiranja mleka………………………………………...26 1.12.4.5. Minimalan broj evidentiranih podataka…………………………………..26 1.12.4.6. Kraj laktacije……………………………………………………………...26 1.12.5. Štampanje rezultata……………………………………………………………...….26 1.12.6. Utvrđivanje težine mleka i sadržaja masti i proteina……………………………….27 1.12.7. Metode izračunavanja………………………………………………………………27 1.12.7.1. Metoda br.1……………………………………………………………….27 1.12.7.2. Metoda br.2……………………………………………………………….27 1.13. ORGANIZACIJA IZVOĐENJA ODGAJIVAČKO-SELEKCIJSKOG PROGRAMA U KOZARSTVU SRBIJE………………………………………………………………………28 LITERATURA……………………………………………………………………………………..30 PETOGODIŠNJI PROGRAM MERA ZA SPROVOĐENJE ODGAJIVAČKOG PROGRAMA……………………………………………………………………………………….33 PRILOZI……………………………………………………………………………………………32

ali vrlo skromna u pogledu uslova gajenja i izrazito otporna. Odgajivači koza u planinsko brdskim krajevima pretrpeli su veliku štetu. te da će trebati veliki napori. Gajena je domaća balkanska koza malih proizvodnih sposobnosti. Ispostavilo se kasnije. . U periodu tranzicije i svojinske transformacije sa mnogo nezaposlene radne snage i sa ekonomskim poteškoćama vrlo je korisno za porodični budžet i gajenje malog broja koza po vlasniku. Takođe. koza se odlikuje vrlo dobrom plodnošću. bilo van njih. a da je privredna obnova šuma bila sa nekvalitetnom žbunastom vegetacijom i vrlo spora. Treba razvijati savremene farme u privatnom vlasništvu do kapaciteta i obima koji će obezbediti punu zaposlenost nekoliko lica i povoljne proizvodne i ekonomske efekte. U vezi s tim. Protekla decenija je donela zapažene promene gledišta o kozarstvu i povećano interesovanje za intenzivnije oblike gajenja na individualnim gazdinstvima. U prošlosti. Ona se najčešće sreće kod porodica sa kućom i malim posedom zemljišta bilo u naseljima. ulaganja i vremena da se napisano u Programu ostvari. a po sastavu je slično mleku žene. u odnosu na svoju masu koza luči 10 i više puta veću količinu mleka u laktaciji. kako bi smo sstvarili željeni genetski napredak naših populacija koza u celini. u velokoj meri su ostali bez sredstava za egzistenciju. Medjutim. što je ubrzalo napuštanje planinskih područja. Sa njim je praktično likvidirana domaća koza.UVOD U Republici Srbiji u porastu je zainteresovanost proizvođača i drugih za gajenje koza. postoji interes stranaca da ulože kapital u savremenu proizvodnju kozijeg mleka koje bi se prerađivalo u kvalitetne kozije sireve za izvoz. a koji ni dan danas nije proglašen nevažećim. a imajući u vidu da su naše populacije koza male. Specifičnosti i značaj kozarstva U poređenju sa drugim preživarima koza se izdvaja i ističe sledećim svojstvima: • • • • vrlo izražena sposobnost proizvodnje mleka. što omogućava brzo povećanje stada I značajnu proizvodnju mesa. a gde je moguće i intenzivan način kod poljoprivrednika u krajevima gde je kozarstvo ranije bilo razvijeno. Osnovni zadatak u razvoju kozarstva je povećanje broja koza i veći obim proizvodnje po grlu. ima sposobnost brzog i efikasnog transformisanja hrane u mleko. Gubitkom stada koza. a gajenje plemenitih i oplemenjenih rasa nije bilo podsticano i skoro da nije postojalo. Svesni smo da je naš odgajivački rad u kozarstvu gotovo na početku. jer se kvalitetne šume štite od požara i da doprinosi dobrom održavanju prirodnih travnjaka. broj koza je minimalan. Danas se smatra da je suzbijanje takve vegetacije brstom i pašom koza korisno. da štete nanete šumama zbog brsta koza nisu bile prevelike. u asocijacijama odgajivača koza i na zadružnim farmama u tranziciji. Proizvodnja mesa i mleka po grlu je bila niska. To ističe opravdanost sistematskog prilaza mogućnostima za razvoj kozarstva. zbog štete koju nanose šumama. Broj koza je bio veliki sa pritiskom na postojeće resurse stočne hrane. Najviše je bilo razvijeno u planinskim i brdskim krajevima. poluintenzivan. u odgajivačkom radu mora ćemo i nadalje saradjivati s velikim i glavnim odgaijivačkim cemtrima u svetu. gajenje koza je bila vrlo značajna delatnost. godine o zabrani gajenja koza. U uslovima agrarne prenaseljenosti i privredne nerazvijenosti kozarstvo je bilo ekstenzivno. a obim proizvodnje za tržište zanemarljivo mali. sa kojim je kozarsto kao grana stočarstva bilo osudjeno na likvidaciju. uprkos ranijoj tradiciji i povoljnim prirodnim uslovima. Treba omogućiti obnovu gajenja koza na ekstenzivan. kozije mleko je vrlo kvalitetno i lako svarljivo. Odlukom tadašnje vlasti donet je Zakon 1954.

2. Koze ovog tipa su rogate sa dugom dlakom tamne boje ili su šarene.1.0% mlečne masti u laktaciji od 240 do 290 dana. Tip balkanske koze nižih područja je krupniji. zatim kod balkanske koze nižih oblasti. vrlo otporan na oštre pa i surove uslove sredine. prosečna mlečnost iznosi 250 do 350 litara mleka sa 3. Telesne mase se kreću od 35 do 50 kg.1. zatim kod srbske bele koze. Beograd – Zemun utvrdjeno je da u Srbiji ima oko 33% od predratnog brojnog stanja. od ekstenzivnih do intenzivnih. Plodnost balkanske koze je oko 120%. manje mlečnosti. a njene proizvodne sposobnosti se mogu znatno unaprediti oplemenjivanjem. Brojno sranje koza Tridesetih godina prošlog veka koze i ovce su brojno bile vrlo zastupljene domaće životinje u brdsko – planinskim područjima. Na njihovoj proizvodnji se zasnivala egzistencija stanovništva. a mlečnost 150 do 250 litara sa masnoćom mleka od 4. Broj koza je iznosio do 35% od broja ovaca. Mlečnost koza je vrlo neujednačena.3 jareta po kozi.• koza se dobro prilagođava različitim uslovima. nemačke šarene i sanske rase prisutna sa oko 5%. Melezi balkanske i drugih rasa koza su zastupljeni sa oko 35%.8 do 2. Najniža je kod balkanske koze viših područja. vrlo pokretljiv. U zapatima od 10 do 50 koza mlečnost u proseku iznosi od 250 do 400 litara mleka.2 % u zavisnosti od tipa i uslova ishrane i nege. Danas je balkanska koza nižih područja zastupljena sa oko 40%.. Vrlo su plodni sa 1. Sve do danas ne postoji zvanični statistički popis broja i proizvodnje koza. ekstenzivno je gajena balkanska koza sa smerom proizvodnje mleko – meso. godini od srane Instituta za stočarstvo. Prosečna mlečnost svih grla je od 200 do 350 litara mleka u laktaciji. sa telesnom masom 35 do 45 kg. srnaste.1. Ovde treba pomenuti da se čini greška kada se koze izjednačavaju sa ovcama.8 do 4. Prema aktuelnim podacima u Srbiji ima oko 150 000 koza svih kategorija. 1. Rasni sastav i proizvodnost koza U periodu kada je broj koza bio veliki.0 jareta prosečno po kozi. ali to nije dovelo do vidnije obnove njihovog gajenja. Tip balkanske koze viših područja je sitniji. a mogu se gajiti i u poluintenzivnim i intenzivnim uslovima su: . a viših područja sa 15%. Smer proizvodnje koza je mleko i meso. Kada je reč o broju koza postoje dosta nesigurne procene.1. Melezi plemenitih rasa i domaće balkanske koze su različitih genotipova. I ako su to mali preživari izmedju njih postoje značajne biološke i proizvodne razlike. Koze se registruju zajedno sa ovcama. dok su grla u tipu alpske. mirnijeg temperamenta i gaji se u blizini okućnice.0 do 4. a potom sa alpskom rasom. Broj im se povećava. Plodnost iznosi 1. Balkanska koza – Dosta je laka. U toku osamdesetih godina shvatanja o štetnosti koza se menjaju. izdržava duga pešačenja. već se na bazi anketa koze registruju zajedno sa ovcama. a najveća kod grla u tipu alpske. Laktacija traje 200 do 290 dana. srbska bela koza sa oko 5%. srnaste. rogat ili šut. nemačke šarene i sanske rase. Rase koje se koriste kao melioratori domaće balkanske koze. Dobro su prilagođeni na umereno ekstenzivne i umereno intenzivne uslove ishrane i nege. Najčešće se sreću melezi sa sanskom – domaća bela sanizirana koza (srbska bela koza). jednobojne ili šarene. 1. a boje od bele do tamno crvene. Dobre su mlečnosti i u neselekcionisanim stadima. Anketom sprovedenom u 1980. STANJE KOZARSTVA 1.

Snažna je i čvrste građe. Smer i intenzitet proizvodnje Smer proizvodnje mleko-meso u kozarstvu. do 900 kg mleka u laktaciji. razvijenog grudnog koša. Boja dlake može biti različita. Vime je srednje veličine i pravilnog oblika. tako da danas imamo italijansku. zatim tip sa tamnim leđima i slabinama dok su vrat i plećke svetle boje. 1. 1. a potom višebojni (šareni) tip. Rase koza sa kojima je oplemenjivana. snažnog i kompaktnog trupa sa dobro razvijenim vimenom. Primer za to je Francuska sa oko 1. a služi i za ukrštanje sa drugim rasama koza.1. sa srednje dugim i čvrstim nogama. Sanska rasa. Telesna masa odraslih grla je 50-80 kg. kratka. alpska koza brzo popravlja mlečnost i telesne okvire.000 t sireva godišnje. telesne mase 40 do 80 kg. a u selekcionisanim zapatima 1000 kg pa i više. Postojeći resursi stočne hrane nisu u dovoljnoj meri iskorišćeni. To se u prvom redu odnosi na kabastu stočnu hranu. što treba imati u vidu pri izboru rase za oplemenjivanje domaćih koza. Srednje je veličine. Naša država raspolaže sa prostranim travnjacima na oko 30% poljoprivrednog zemljišta. Naša domaća balkanska koza u ekstenzivnim usovima ishrane i nege ispoljava dobru mlečnost. a to su u prvom redu sanska i alpska rasa koza. Sanska rasa koza se smatra jednom od najmlečnijih. a i mesa. KONCEPT RAZVOJA KOZARSTVA U svetu se povećava broj koza. Takođe se može unaprediti proizvodnja stočne hrane na oranicama. pre svega sa autohtonim u cilju njihove melioracije. U novije vreme razvija se tržište kvalitetnih sireva od kozijeg mleka i raste zainteresovanost za intenzivno gajenje koza visoke mlečnosti. holandska i druge rase u tipu sanske koze. Vodi poreklo iz Švajcarskih i Francuskih alpa. Poreklom je iz Švajcarske odakle je izvožena u brojne zemlje Evrope i sveta.2. koji je do sada postojao.a i u SAD-u i Kanadi. Izvozi se u više zemalja Evrope i izvan nje. Plodnost je dobra. austrisku . Postoji nemačka. .2. gusta i fina. Prosečna mlečnost je 700 do 800 kg. Srnasta švajcarska rasa (“švajcarska brdska rasa”). Nemačka šarena. dobrih dubina tela. U nerazvijenim zemljama to je uslovljeno porastom broja stanovnika i potrebom da se proizvodi više mleka . (Bunte Deutsce Edelzeige) Ima slične karakteristike kao i alpska i srnasta švajcarska rasa. gusta i sjajna. Prosečna telesna masa sanske rase je 60 do 80 kg. Značajna osobina ove rase koza je izražena otpornost i prilagođenost gajenju kako u ravničarskim tako i brdsko-planinskim predelima.Alpska rasa. ima sve uslove da se zadrži i razvija i u budućnosti. prosečno od 135 do 180%. Kostret je bele boje. fina. ima vrlo dobru mlečnost uz poboljšanu ishranu. Plodnost je 180 do 200%. što stvara uslove da se uz govedarstvo i ovčarstvo razvija i kozarstvo. Koža je fina i glatka a dlaka je kratka. Kozije mleko je do danas korišćeno u svežem . Dobro podnosi stajski i ekstenzivni pašnjački način gajenja pod različitim klimatskim uslovima. U razvijenim zemljama ranije je gajen ograničen broj kvalitetnih koza kao dopunska delatnost. a plodnost 130 do 180%. sa crnom prugom duž leđne linije. francuska. Dlaka je kratka.2 miliona muznih koza i proizvodnjom oko 40. a najčešće se javlja svetlo žuta (bež) boja sa crnim nogama i leđnom linijom. Kao dobar meliorator uvožena je u mnoge zemlje sveta i Sredozemlja. Gaji se u čistoj rasi. jakih udova. Kao meliorator. a postoje velike mogućnosti da se višestruko povećavaju. smeđe-kestenjaste boje. nemačku id r. Prosečna mlečnost ove rase je 400 do 600 kg mleka. Mlečnost alpske koze je visoka.

pa je proizvodnja kvalitetnog jarećeg mesa značajnija. ali je odličan za popravku strukture i bonitet zemljišta. na drugom je mestu po značajnosti. u dužem periodu. Proizvodnja mesa u prvom redu jarećeg. škartiranih grla. ako se predhodno provere i utvrde povoljni efekti. jareća i kozija. stručnoj radnoj snazi i delom u novim tehnologijama. može se sušiti. izmenu rasnog sastava. objekte i svoje znanje. a mogu se uvesti i druge rase radi ukrštanja. Preradne objekte za kozije mleko treba izgraditi uz genetske centre i istaknute farme koje bi se pored proizvodnje bavile i preradom kozijeg mleka i to kako sopstvenog tako i otkupljenog od susednih proizvođača. Ranija i sadašnja prerada kozijeg mleka u sireve lokalno je ograničena. ali je plodnija od ovaca. Prerada kozijeg mleka u kvalitetne sireve od posebnog je značaja. Koza ima manje izraženu sposobnost za meso. Postojale su veće farme koza na zadružnim farmama. Intenzivno gajenje koza može se razviti u nižim brdskim područjima. koje bi se razvijale uz podršku države u centrima za unapređenje i institutima. Proizvodnju domaćih sireva treba obavljati po standardnom postupku i sa zaštitom porekla. koja je vredna za preradu i izradu kvalitetnih proizvoda visoke tržišne cene. Od domaćih sireva treba razviti proizvodnju belog mekog sira i polutvrdog (tvrdog) sira od kozijeg mleka. Gajile bi se rase koza koje su sa dobrom sposobnošću prilagođavanja. odnosno Srbiji bilo je ranije razvijeno ekstenzivno kozarstvo. Mešavina trava i leguminoza i lucerkino seno zimi. alpska i srnasta. . od bitnog je značaja za razvoj kozarstva. nemačke. kao i tradicijom u ranijem periodu da se vlasnici stada bave proizvodnjom i preradom mleka. Zato je neophodna pomoć države. Pored sireva koji će biti namenjeni za izvoz kozije mleko se u razvijenim zemljama prodaje za konzum i kao visokovredan nepasterizovan proizvod (nativan) i prerađuje u maslac i jogurt. uz redovno korišćenje koncentrovanih hraniva su neophodni u ishrani visoko mlečnih koza. Proizvodnja kvalitetnih sireva od kozijeg mleka uslovljena je izgradnjom novih ili revitalizacijom postojećih objekata i novim postupcima prerade. Prerada kozijeg mleka u sireve koji će asortimanom i kvalitetom zadovoljiti zahteve savremenog tržišta. Koze su brstom stvarale prolaze. Obnova i razvoj kozarstva počinju od minimalnog broja koza i zanemarljivog obima proizvodnje kozijeg mleka i mesa. Poluintenzivan način gajenja koza u stadima od najmanje 150 grla biće razvijen u planinskim krajevima kod proizvođača koji će ulagati u stočnu hranu. Država treba da podrži izgadnju dva centra (reprodukciono-genetski) za unapredjenje kozarstva u brdko-planinskom i ravničarskom području. Razvoj savremenih farmi za intenzivno gajenje koza i proizvodnju sireva od kozijeg mleka za izvoz biće mogući uz većinsko učešće stranog kapitala. Stajnjak od koza je niske tržišne vrednosti. Jareće meso sa manje je loja i pečeno ima izvanredan ukus. a rasprostranjene su u svetu. treba očekivati da se razvije domaće tržište za zakve visokovredne namernice. To je uslovljeno malim brojem koza po stadu i ukupno. Jedan od uslova je raspoloživost oranica na kojima će se proizvoditi kvalitetna kabasta hrana. Sa porastom standarda. specifičnog je mirisa i ukusa. U našoj zemlji. a mogu se hraniti i iz jasala. To su sanska. Koze mogu da pasu na kvalitetnom travnjaku. italije. odnosno posebnih institucija. To potvrđuje opravdanost obnove ekstenzivnog načina gajenja koza u svrhu proizvodnje mleka i mesa u krajevima gde će ulaganja biti minimalna. Sa proizvodnjom mesa ide i koža. Domaća balkanska i domaća neselekcionisana sanizirana koza više brsti nego što pase i bila je korisna u proređivanju nisko rastuće makije koja je bila toliko gusta da je bila slabo prohodna. pre svega inostranog. Sa obnovom i unapredjenjem kozarstva povećao bi se broj i ostvarila veća mlečnost po grlu i mnogo veća ukupna proizvodnja kozijeg mleka. švajcarske. Jedan od uslova za to je da se te površine umereno opterete sa kozama i da se tada u toku brsta i paše pokreću. proređivale žbunasto šiblje podsticale rast višeg šumskog rastinja i štitile šume od požara. a na zahtev kupaca i tržišta i sireve iz drugih zemalja. Meso od starijih. Prerada kozijeg mleka u sireve obuhvatala bi proizvodnju domaćih kozijih sireva i francuskih.stanju ili prerađivano u sir na tradicionalan način od strane vlasnika koza. pa je na ceni kod potrošača koji su na njega navikli. Domaće učešće bilo bi u zemljištu.

09 . koje su česte u koza. Odgajivački ciljevi U kozarskoj proizvodnji selekcija treba biti usmerena na ona svojstva koja u određenim sistemima proizvodnje daju najveće ekonomske učinke. postupno se organizuje kozarska proizvodnja na savremeniji način. U većini stada.0.4. prvenstveno mlada jaretina. MERE UNAPREĐENJA KOZARSTVA Ekstenzivno gajenje većeg broja koza u prošlosti i držanje 5 do 10 koza danas odlikuju se odsustvom mera unapređenja proizvodnih postupaka. Prilog navedenom je činjenica da su plodnost i mlečnost u pozitivnoj korelaciji. s minimalnim ulaganjima i srazmerno njima i niskom proizvodnosti kako mleka.4.20) te će se genetsko unapređivanje populacije prvenstveno odvijati putem testiranih jarčeva. Najveći broj koza držan je na ekstenzivan pašno-štalski način. uklanjaće se izlučivanjem takvih životinja iz dalje reprodukcije. 1.2 Mogućnosti genetskog unapređivanja U literaturi ima relativno malo podataka o udelu naslednosti (heritabilitetu) za bitne proizvodne osobine koza. Osobine plodnosti. a zatim meso. te fenotipske i genetske međuovisnosti između pojedinih svojstava.poslednjih 15-tak godina.3. Još je oskudniji broj istraživanja o genetskim i fenotipskim korelacijama . 1. glavni proizvod mleko. prvenstveno kao sirovina za proizvodnju različitih vrsta sira i drugih prerađevina.mlada jaretina. Relativna ekonomska vrednost . prvenstveno na alpini. sanskoj i nekim drugim. OSNOVNE SMERNICE ZA IZVODJENJE ODGAIVAČKOG RADA Genetsko unapređenje populacija koza određeno je mnogim činiteljima od kojih su bitni: a) određivanje uzgojnih ciljeva b) organizacija i mogućnosti mjerenja određenih osobina c) poznavanje udjela nasljednosti (h2) za pojedine osobine. Suprotno tome.težina navedenih osobina biće 65-75 : 35-25 u korist proizvodnje mleka. te proizvodnja mesa. savremeno kozarstvo karakteriše se brojnim merama unapređenja. U tom sistemu glavni proizvodni cilj bilo je meso . U različitim organizacijskim sistemima proizvodnje osnovni proizvod biće kozje mleko. koze se nisu muzle ili pak u manjoj meri za potrebe vlastitog domaćinstva.4.1. Nužno je naglasiti da se u Srbiji kozarska proizvodnja odvijala u više bitno različitih organizacijskih i tehnoloških sistema. trajanje međubremenog.Tehnologiju proizvodnje domaćih svojinu. 1. tako i mesa. Pojave degenerativnih i nasednih mana. posebno poremećaja u razvitku reproduktivnog sistema. imaju niske vrednosti heritabiliteta (0. gdje je uz veća ulaganja na temelju plemenitih mlečnih rasa. kozijih sireva treba patentirati i zaštititi kao intelektualnu 1. u raznim organizacijskim sistemima. Prema tome možemo zaključiti da će u odgajivačkom programu težište biti na genetskom unapređivanju populacije koza za proizvodnju i kvalitet mleka. njihove genetske i fenotipske varijacije.Imajući u vidu trendove kozarske proizvodnje u pojedinim evropskim državama možemo sa velikom verovatnoćom zaključiti da će se u budućnosti i naša kozarska proizvodnja temeljiti na mlečnim rasama. kao što su veličina legla. Drugi po značenju proizvod biće kozje meso. odnosno međujaridbenog razdoblja. U novije vreme .

Odgajivačko selekciski rad je gotovo simboličan. U izvođenju Programa.60-0. Program će se prvenstveno temeljiti na tzv. Prvenstveno se svodi na registraciju proizvodnje mleka i plodnosti u manjem broju stada uvezenih plemenitih rasa koza. Vrednost udela naslednosti za sadržaj (%) i količinu mlečne masti i belančevina su na približno istomj nivou kao u goveda.50 0.60. U izvodjenju Programa uključene su metode i tehnološki postupci. jedan je od odlučujućih činilaca od kojih zavisi mogući genetski progres. Pri tome treba istaknuti da su istraživanja sprovedena na različitim rasama i u bitno različitim uslovima proizvodnje.17 0.30-0. Prema većini autora najveći je u prvoj laktaciji.50 0. b) u međunarodnom prometu priplodnih koza i jarčeva bitni su podaci za odgajivačku vrednost tih svojstava. odnosno u dogledno vreme.30.85 0.70 0. odnosno njihovih potomaka odgajenih kod nas.86 0.50 Iz izloženih podataka je vidljivo da se heritabilitet proizvodnje mleka kreće u rasponu od 0. Osim toga.91 0.70 0.58 0. kovencionalnim metodama kvantitativne i kvalitativne genetike.15 0. Veličina populacija. a u proseku za sve laktacije iznositi oko 0. koji su uticali na stanje u toj grani stočarstva..koje je moguće sada primenitii. koje će u povoljnim uslovima proizvodnje ostvariti optimalnu proizvodnju.30 0. koje se pri proceni odgajivačke vrednosti trebaju uvažavati.97 0. a novija saznanja s područja . U tabeli 1.16-0. U Srbiji do sada nije napravljen odgajivački Program u kozarstvu. Proizvodnja mesa. iznosimo podatke vrednosti heritabiliteta za važnije osobine koza.60 0.) OBELEŽJE Veličina legla Uzrast kod prvog jarenja Međujaridbeni period Proizvodnja mleka u laktaciji % mlečne masti Količina mlečne masti (kg) % belančevina u mleku Vreme muže Obim vimena Dužina vimena Širina vimena Razmak između sisa Dužina sisa Obim sisa Telesna masa jaradi pri odbijanju Telesna masa jaradi u uzrastu od 7 meseci RASPON VREDNOSTI 0. Osobine muznosti i građa kozjeg vimena imaju visoki heritabilitet (h2). 1.5. S obzirom da do sada nismo imali vlastiti odgajivački program. brojnost kontrolisanog dela populacija koza određuje mogućnosti primene određenih metoda i postupaka u sprovođenju odgajivačko-selekcijskog rada.16 -0.20 0.50-0. posebno treba obratiti pažnju na sadržaj belančevina u mleku i to radi dva bitna razloga: a) količina belančevina odlučujući je činilac proizvodnje kozjih sireva.između pojedinih proizvodnih i fizioloških odlika. Iloje i Van Vlec 1978.09-0. koristiti ćemo se iskustvima i naučnim saznanjima zemalja koje već decenijama sistematski izvode odgajivačke programe. osim na količinu proizvedenog mleka i masti. Tabela 1: Vrednost heritabiliteta (h2) za bitne osobine u koza (Sheep and goat prodaction 1982. merena telesnom masom do odbjanja ima osrednje vrednosti heritabiliteta. Naznačeni su i bitni činioci. METODE I TEHNOLOŠKI POSTUPCI U IZVOĐENJU ODGAJIVAČKOG PROGRAMA U izvođenju odgajivačko selekcijskog rada cilj je da u odredjenim rasama stvorimo genetsku osnovu za pojedine osobine matičnih grla. te se njihovo genetskounapređivanje u populacijama koza može relativno brzo realizovati.79 0.20-0.

.biotehnologije i citogenetike će se primeniti kada budu naučna saznanja proverena i kada će postojeći ulovi omogućiti njihovu praktičnu primenu.

– Majke jarčeva O.J.J.J.J. IZLUČENA GRLA PERFORMANS TEST INTEZITET RASTA TIP I OBLIK REPRODUKTIVNE OSOBINE NADPROSEČNI JARČEVI ODABRANI NAJBOLJI RODITELJI IZLUČENA GRLA M. ODABRANO MUŠKO POTOMSTVO BIOLOŠKI TEST TEST NA MLEČNOST I MUZNOST KONFORMACIJA TELA REPRODUKTIVNE OSOBINE NAJBOLJI JARČEVI O.SHEMA SELEKCIJE MLEČNIH RASA KOZA POPULACIJA KOZA Prirodni pripust i veštačko osemenjavanje MATIČNA STADA NUKLEUS ZAPATI NEKONTROLISANA STADA Prirodni pripust i veštačko osemenjavanje POREKLO KONFORMACIJA TELA KONTROLA PROIZVODNJE MLEKA NAJBOLJE KOZE M. NAJBOLJI JARČEVI O. – Očevi jarčeva .J.

Svaki centar raspolagao bi sa osnovnim stadom od najmanje 500 koza. Takve genotipove. a najmanje jedanput godišnje. finansiranje stručnjaka angažovanih u razvoju novih postupaka i obuci drugih odgajivača treba da ostane u nadležnosti institucija koje licencira država. Kapitalna ulaganja u zemljište. na predlog komisije za godišnji pregled centra za reprodukciju životinja i veštačko osemenjavanje koju obrazuje ministar.1. Jedan bi prema prirodnim resursima i načinu gajenja koza bio u brdsko-planinskom području. Centar za reprodukciju koza i veštačko osemenjavanje može da koristi za veštačko osemenjavanje odabrane priplodne jarčeve ako ima matični list priplodnjaka. Stalan genetski napredak će se ostvariti preko matične evidencije. Glavnim odgajivačkim programom mora biti obezbeđeno dovoljno priplodnjaka za veštačko osemenjavanje i određeni uslovi i način korišćenja priplodnjaka za veštačko osemenjavanje. Razvojni centri za stočarstvo u vlasništvu države u predhodnom periodu odigrali su značajnu ulogu u unapređenju ove grane poljoprivrede u više zapadnih zemalja. Međutim. intenzivne selekcije. Međutim. Izgradnja centara za unapređenje koza (reprodukciono-genetski centri) Svrha centara je stvaranje genotipova koza koji su najpogodniji za određene uslove gajenja. princip profita treba dopuniti sa razvojnom funkcijom centra u unapređenju kozarstva.5. Prvi bi centar razvijao poluintenzivan. a drugi u ravničarskom. savremenom tehnikom i tehnologijom i visokom proizvodjnjom kvalitetnog mleka i mesa. da je priplodnjak upisan u glavnu matičnu evidenciju domaćih životinja i da ima dozvolu za njegovo korišćenje izdatu od strane ministra. Drugi osnovni postupak u oplemenjivanju je ukrštanje domaće koze i njenih meleza sa jarčevima sanske.2.1. Zato je partnerstvo države neophodno. One će odgajivati mlada priplodna grla. Za unapređenje kozarstva neophodna su najmanje dva genetska centra. Visoko kvalitetni jarčevi u veštačkom osemenjavanju daju veliki broj kvalitetnog potomstva preko koga se masovno poboljšava proizvodnost i kvalitet koza. reprodukcija i zdravstvena zaštita koza. Vlasnik centra može biti asocijacija odgajivača. a drugi intenzivan sistem gajenja koza. kontrole mlečnosti. Obavljaće se stručna obuka drugih odgajivača koza i demonstrirati novi postupci. Reprodukcija i oplemenjivanje koza Proizvodne sposobnosti koza treba stalno unapređivati. U izgradnji genetskih nukleusa i visoko kvalitetnih jarčeva koristiće se intenzivna selekcija. . opremu i osnovno stado u početku su velika i njih može najsigurnije da pribavi država. veštačkog osemenjavanja i transfera embriona. Zato su neophodna genetski visokovredna stada koza u centrima iz kojih bi drugi odgajivači nabavljali i koristili priplodna grla. Sa tim će se obezbediti javnost u radu i dostupnost novih tehnologija.5. embrio transfer i progeni test. koje će nabavljati i koristiti u reprodukciji ostali komercijalni proizvođači kozijeg mleka i grla za meso. koristiće drugi proizvođači. progenog testa jarčeva. pre svega muška priplodna grla. Kasnije. Moguća je u principu angažovanost privatnog kapitala u izgradnji centra.alpske i drugih plemenitih rasa koza. Napredne farme koza oko genetskih centara biće drugi krug i učesnik u unapređenju kvaliteta kozarske proizvodnje. objekte. 1. Odabiranje priplodnjaka za veštačko osemenjavanje vrši se po potrebi. država. U centrima će se unapređivati proizvodnja i konzerviranje stočne hrane. u prvom redu jarčeve. ishrana. Nabavku i korišćenje kvalitetnih jarčeva iz genetskih centara treba podsticati premijama i regresima. ili suvlasnički odnos između asocijacije i države. Centri će se odlikovati sa kvalitetnim stadima koza. pedigre. prodajom viskokovrednih priplodnih grla i drugih proizvoda biće moguća otplata kredita. radom centra. udruženja odgajivača i licencirani farmeri. Oni će imati i male mlekare za preradu kozijeg mleka.

Postojeći prirodni resursi i njihovi neiskorišćeni potencijali omogućavaju višestruko povećanje broja koza i obima proizvodnje. • 100. • izvršiti adaptacije postojećih i koliko je moguće izgradnju novih objekata za uzgoj koza. • podsticajne mere države. Ispunjenjem ovih uslova postojeći fond koza. • plodnost 120%. sojina sačma.000 grla u ekstenzivnom gajenju. • mlečnost 150 do 220 litara. 1.3. PRAVCI RAZVOJA I DUGOROČNE MERE Da bi se poboljšalo postojeće stanje u kozarskoj proizvodnji neophodno je: • obezbediti dovoljne količine pašnjačkih površina. • u svim ovim segmentima sve oblike proizvodnje ravnomerno tretirati.5. Proizvodnost koza u ekstenzivnom gajenju: • telesna masa koza 35 do 45 kg.000 grla u poluintenzivnom gajenju. pre svega mere kreditno monetarne politike staviti u funkciju povećanja kozarske proizvodnje. • povećati stepen povezanosti primarne proizvodnje sa prerađivačkom industrijom i trgovinom. Proizvodnja koza u poluintenzivnom gajenju: • telesna masa koza 45 do 65 kg. . osnovnih energetskih i proteinskih hraniva (kukuruz. preradu i dr. • plodnost 150% • mlečnost od 150 do 350 litara Proizvodnja koza u intenzivnom gajenju • telesna masa koza 65 do 80 kg.1. međutim. • plodnost 170 do 200% • mlečnost 600 do 800 litara. Zato će ovde biti izložen procenjen broj koza i njihove proizvodne sposobnosti koje bi bilo nužno dostići da bi prisutnost na tržištima bila trajna i ekonomski opravdana. iako smanjen i opterećen brojnim problemima i teškoćama. a potom i kvalitetnih životinja. • 100. potpunije korišćenje uslovljeno je značajnim ulaganjima u proizvodnju. • uspostaviti zadovoljavajući zdravstveni status grla i obezbediti njihovo održavanje. suncokretova sačma i druga hraniva). • odrediti standarde na osnovu kojih se utvrđuje kvalitet proizvoda uz primenu plaćanja na osnovu kvaliteta. mogao bi predstavljati zavidan potencijal Srbije u smislu obezbeđenja znatnog broja pre svega zdravih. a samim tim i zdravstveno bezbednih i kvalitetnih animalnih proizvoda (mleko. kao osnovne preduslove kontinuirane kozarske proizvodnje. • obezbediti odgovarajuće funkcionisanje robnih rezervi. Njihovo. Broj koza: • 50.6. meso).000 grla u intenzivnom gajenju. Broj koza sa osnovnim proizvodnim pokazateljima i ciljevi koje treba ostvariti U obnovi kozarstva treba ostvariti obim i kvalitet proizvoda koji će biti prepoznatljivi kako na domaćem tako i na inostranom tržištu.

MESTO I ULOGA DRŽAVE Razvoj kozarstva u svrhu robne proizvodnje mleka. • zaštiti životne sredine. objekata za preradu mleka i tekuću proizvodnju.). • prilagodjavanju sredstava za razvoj neophodne infrastrukture (genetski centri). • podsticanju razvoja delatnosti sa komparativnim prednostima (značajni resursi. koji bi bio namenjen izvozu. U oblasti poljoprivrede i kozarstva podrška države je neophodna u: • uređenju zemljišta i poboljšanju njegove plodnosti. stručne poljoprivredne službe i istraživanju u kozarstvu. formiranje osnovnog stada. • obezbedjenju povoljnih kredita za objekte i opremu. . Šire posmatrano uloga države je u: • stvaranju povoljnog makroekonomskog miljea. značajnih prirodnih resursa i povoljnih signala o tržištu i izvorima sredstava.intelektualna svojina.Količina pomenutih proizvoda uveliko bi morala prevazići potrebe sopstvenog stanovništva i obezbediti značajan višak. mogućnosti izvoza i rd. mesa i kože počinje praktično od minimalnog broja koza. Mesto i uloga Instituta za stočarstvo Institut za stočarstvo u Zemunu je kadrovski osposobljen. savetovanja i izdavanja stručnih publikacija i drugih vidova informacija o tehnološkim inovacijama (izdaje časopis Biotehnologija u stočarstvu). mesa i kože. • podsticanju stručnog obrazovanja proizvođača. poseduje odgovarajuće prostorije. Kako robnih proizvođača nema.7. • donošenju propisa o zaštiti proizvoda sa poreklom. • izradi studija i programa razvoja kozarstva.7. • podsticanju proizvodnje u korišćenju genetski superiornih priplodnih grla. • podsticanju vlasničke transformacije. Angažovanje i podrška države su potrebni u oblasti poljoprivrede i stočarstva i šire u makroekonomskoj politici. • obezbedjenju sredstava za intervencije u slučaju poremećaja na tržištu. • sprovodi savetodavno-konsultativne poslove s ciljem razrade modela proizvodnje visoko vrdene hrane. to je inicijalna i razvojna uloga države neophodna. Pri svemu tome morale bi se uvažiti sve specifičnosti kozarske proizvodnje i stepen krize u kome se ona u ovom trenutku nakazi. podsticaju izvoza kozijih sireva.1. • zaštiti zemljišta od zagađenja. • donošenju propisa i standarda o proizvodnji i prometu proizvoda po međunarodnim kriterijumima 1. 1. • projektuje i realizule adaptaciju postojećih farmi. laboratorije i tehničku opremu i informacioni sistem i može kvalifikovano da obavlja sledeće poslove: • da organizuje bazu podataka i edukativne aktivnosti u vidu održavanja seminara.

kao ni vođenje matičnog knjigovodstva. treba da se sprovede istraživanje objedinjeno na nivou Srbije. organima vlasti. Irak.1. • ostale zemlje OECD-a . Nemačka. ne bude usaglasilo na nivou Srbije. Poljska. nisu dovoljno osposobljene da ga uspešno sprovedu. Ukrajina. Razvojni program unapređenja koza u Srbiji ne postoji.8. Švajcarska i sl.9. Republika Srpska. Bugarska. niti uzgojno – selekcijski rad. IZRADA SISTEMA SAVETODAVNE SLUŽBE U KOZARSTVU Da bi selekcija koza i vođenje matičnih knjiga. a posebno ocenjivanje životinja i vođenje matičnih knjiga. Iran. Obezbeđenje povoljnih kredita za izgradnju privatnih farmi. Neka od ovih gazdinstava proizvode i prodaju priplodni materijal pa stiču pravo na određene benificije. 1. Izvozne mogućnosti kozarske proizvodnje Najznačajnija ciljna tržišta za izvoz poljoprivrdenno prehrambenih proizvoda iz kozarske proizvodnje mogu se sistematizovati sledećim redosledom: • zemlje predhodne Jugoslavije . Makedonija.Kina. prerade i prometa proizvoda kozarstva. Grčka. pa ga izvode neplanski i parcijalno ili nikako. Jordan. Povezivanje proizvođača.7. Selekcijski rad se. projektovanje i izgradnja privatnih farmi koza. a još manje uhodana ili ozvaničena. Slovačka. Izrada programa formiranja osnovnih stada koza sa sopstvenom proizvodnjom i uvozom grla. Japan. a u Republici i okruzima su tom pitanju različito prilazili. Izrael. dok organizaciona šema funkcionisanja još nije potpuno precizirana. Takvo stanje nas je zateklo bez ikakve prakse o selekcijskom radu i matičnom knjigovodstvu za koze. Slovenija. Izrada programa marketinga kozijih sireva sušenog mesa i prerađevina od mesa. njihova različitost će dovoditi do zabuna i teškoća razne prirode. PRAVCI IMPLEMENTACIJE ODGAJIVAČKOG PROGRAMA • • • • • • • Prezentacija i promocija glavnog odgajivačkog programa potencijalnim proizvođačima. Ukoliko se selekcija. jer.Bosna i Hercegovina. • zemlje u razvoju – afričke temlje. Ovo utoliko pre.2. Poslednjih godina počelo je ubrzano zasnivanje kozarske proizvodnje u individualnim gazdinstvima. Hrvatska • istočnoevropske zemlje – Rumunija. • zemlje Bliskog i Srednjeg Istoka – Saudiska Arabija. kreditora i iztvoznika u cilju unapređenja proizvodnje. Kazahstan i dr. Zato je neophodno detaljno sagledavanje i donošenje osnovnih principa i parametara na kojima treba da se zasniva i sprovodi uzgojno selekcijski rad i matično knjigovodstvo za koze. što se radi o malom broju životinja u odnosu na ostale vrste stoke. Izrada programa i projekata revitalizacije postojećih farmi i novih reprodukcionogenetskih centara Identifikacija vlasnika. Austrija. Belorusija. uspešno poslužile unapređenju proizvodnje koza. kreditorima i drugim zainteresovanima. izvodi prema nahođenju pojedinih stručnjaka za ovčarstvo. • zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza – Rusija. većinom. Odgovarjuće selekcijske službe ili organizacije koje su se prihvatile toga posla. Zato se stalno oseća velika . Češka. 1. niti je na tom nivou razmatrano pitanje selekcije koza i vođenje matičnih knjiga. kod nas za koze nikad nije postojala organizovana selekcijska služba. Italija. za razliku od ostalih vrsta domaćih životinja. Zato je nivo primenjene selekcije uglavnom nedovoljno definisan. • Evropska unija – Kipar. kao neophodne zootehničke mere. Mađarska.

Budući da je ovo naš prvi pokušaj uvođenja selekcijskog rada u naše kozarstvo. a takođe i odabrane balkanske koze nižih područja. kod koza se postiže preko dva puta ( pa i više ) veći . prave manji ili veći ustupci kada se radi o uslovima koje treba da ispuni čista rasa. kakve su pretežno naše. prvenstveno. o vođenju selekcije i matičnog knjigovodstva u okviru predloženih rasnih grupa. Srećna okolnost je da su mlečnost i plodnost u pozitivnoj korelaciji ( h2 = 0. Ovo se predlaže upravo zato da bi se. kod naših koza nije jasno utvrđen rasni sastav. Bez obzira da li se radi o određenim rasama ili o nedefinisanim rasnim tipovima koza. Ovaj predlog. pa se utoliko sigurnije i brže može ostvariti uspeh selekcije koza na kombinvani smer proizvodnje. uticajem na mlečnost ukrštanjem i selekcijom. što je nepravilno. Zbog nedovoljnog fenotipskog i genotipskog poznavanja naših koza. Budući da se za povećanje proizvodnje mesa. odnosno vrši ukrštanje i primenjuje selekcija potomaka. Smatramo da će primena selekcijskog rada u kozarstvu znatno omogućiti.10. tipova ili rasa. Mnogi smatraju da je značaj selekcije na mlečnost efikasniji nego primena određenih genetskih metoda ( ukrštanja ). Takvo stanje ne može biti garancija ostvarenju bilo kakvih razvojnih programa u oblasti kozarstva na širem planu.opterećenost poistovećivanjem koza sa ovcama. a posebno za vrstu stoke kod koje ranije nisu primenjivane nikakve zootehničke mere niti postoji ustaljeno iskustvo. Međutim. transformisaće se u visoku proizvodnju mleka. zavisno od njihovog daljeg usmeravanja. ima za cilj da u tom pravcu usmeri izgradnju rasnog sastava naših koza. to se kao mogućnost povećanja te vrste mesa nameće popravljanje plodnosti. Nažalost. Takođe će poslužiti i da se sagleda mogućnost za njihovo genetsko i proizvodno popravljanje. Otuda se predlaže mogućnost da se.1. 1. zatim razni melezi. Genetski potencijal za mlečnost koza. Pod uslovima istog heritabiliteta i utvrđenog inteziteta selekcije kao kod goveda. primenom selekcije u okviru navedenih rasnih grupa. selekcija na mlečnost ima vrlo visoko mesto. ZNAČAJ SELEKCIJE ZA RAZVOJ NAŠEG KOZARSTVA Kod svih naših vrsta domaćih životinja rase su. a ukoliko se želi da stado dobije nov kvalitet. Selekcija uopšte. u slučaju slabomlečnih rasa. Upravo zato mora se što pre početi sa širom primenom selekcije. manje ili više. pri selekcijskom radu u narednom periodu.4 ). onda se uvodi rasa. pretpostavljamo da ni predloženi parametri za ocenjivanje nisu potpuno pogođeni. a uz to često i regionirane. došlo do čistih populacija. diferencirane. Genetski momenat u proizvodnji mleka koza je posebno značajan. a posebno u slučaju primene visokog indeksa selekcije. čiji je proces na stvaranju novih tipova ili populacija u toku. postoji mogućnost selekcije u okviru čistih rasa. već i rasno izdvajanje i usmeravanje. kao i otkrivaje nepoznatih zakonomernosti značajnih za dalji rad na unapređenju ove proizvodnje. pre svih ostalih treba sistematski sprovoditi. to bi usmeravanje selekcije koza išlo jednom od ova dva pravca. misli na jareće meso. domaće oplemenjene koze. postale su mnoge. pod uslovima dobre ishrane. i to ili pojedinačno ( mleko ili meso ) ili u oba pravca istovremeno ( mleko – meso ). Obzirom da je za našu privredu značajna proizvodnja mleka i mesa.10. matiče i za sad rasno nedefinisane. Sadašnje procene o rasnoj pripadnosti su prilično orjentacione. ne samo povećanje proizvodnje i pravilno usmeravanje gajenja koza. 1. Osnovni principi primene selekcije koza na mleko i meso Zasnivajući povećanje mlečnosti i plodnosti koza na selekciji. pored neznatnog broja čistih rasa ( uglavnom inostranih ). treba ga stalno dograđivati i usklađivati sa našim novim saznanjima i promenama do kojih se bude došlo u rasnom pogledu. mora da bude osnovna mera koju. Zbog toga se pravila selekcijskog rada u okviru čiste rase mogu lako primenjivati. vrlo mlečne koze u svetu. Zbog takvog rasnog stanja moraće da se.

linija. inače. procena priplodne vrednosti i razvrstavanje u klase mora biti sprovedeno i prilikom uvođenja novih rasa. povećavajući tako proizvodnu vrednost stada. pa ni potomci toga ukrštanja nisu međusobno slični. . Selekcija na plodnost koza je izvodljivija nego ovaca. gde postoji veliko šarenilo meleza. posle nekoliko generacija. Zato su u ovakvim slučajevima neuspesi brojniji nego uspesi. a vrednost zavisi od pravilnog izbora rase. Selekcija je naročito korisna ako se umešno odabiraju mužjaci. ostvaren prilikom ukrštanja. Pri selekciji treba imati u vidu plodnost majke. Selekcija se sastoji u izboru priplodnjaka sposobnih da prenesu osobine rase i da ih razviju do maksimuma. je takođe mera koja može da omogući povećanje ove osobine. Selekcija na plodnost. što neće uvek biti moguće u slučaju našeg kozarstva. jedan od dva tipa nadvladati drugi i stado se vratiti.genetski godišnji uspeh zbog nižeg genetskog intervala ( veći broj ženskih potomaka i manji broj osobina za selekciju). Procenjivanje vrednosti životinja može da bude fenotipsko. treba odabrati samo one životinje koje prenose poznate osobine rase. u drugim proizvodnja mesa. koji se ocenjuju prema plodnosti majke i kćeri. na način kojim se obezbeđuje međunarodna merljivost dobijenih rezultata. u nekim uslovima proizvodnje. odnosno proizvodnju mesa. odnosno visoka plodnost.10. tačnosti i usmeravanja.2. Međutim. Obzirom na nisku naslednost ( h2 = 0. Zato se može očekivati da će. Sastoji se u izboru najboljih životinja oba pola. Budući da ti melezi. Svaka rasa ima svoj standard koji je znak tipa životinje. To naročito dolazi do izražaja ako su dobro odabrane 3 ili više rasa. manje ili više nekontrolisanog. Ovakva parenja raznih meleza su vrlo složena i treba ih pažljivo izvoditi. ali ima i uspešnih slučajeva. Za uspešnu selekciju treba znati cilj koji se očekuje i tip rase kom pripada životinja. nisu ujednačeni i harmonični. međusobnog parenja. to je neophodno da se prate mnogi proizvodni pokazatelji značajni za svako navedeno proizvodno usmeravanje i izvrši procena priplodne vrednosti. Na veći genetski efekat utiče heterozis. provenijenci. Testiranje proizvodnih sposobnosti koza vrši testna stanica u skladu sa glavnim odgajivačkim programom. to je teško dobiti i očuvati ujednačenu i harmoničnu mešavinu. Stvaranje „sintetičkih linija“ je. Način sprovođenja selekcije koza Primena i smišljeno vođenje selekcije omogućava popravljanje proizvodnje stada. pa može da se kroz ukrštanje postigne povećanje mlečnosti i plodnosti koza. hibrida i uveženih kvalitetnih priplodnih koza u glavni odgajivački program postojećih rasa. nema izrazito mesnate rase koza. već su osobine obe rase nepravilno zastupljene. Kontrola proizvodnih sposobnosti i metode za procenu priplodne vrednosti koza moraju biti u skladu sa međunarodno priznatim postupcima i metodama.07 ). selekcija na plodnost bi bila dugotrajnija. Odgovarajuća provera proizvodnih sposobnosti. ali se potpuni cilj postiže ako se procena priplodnih grla vrši istovremeno i po fenotipu i po genotipu. jednoj od prvobitnih rasa. O kontroli proizvodnih sposobnosti i drugih osobina koza odgajivačka organizacija i organizacija sa posebnim ovlašćenjima vode zbirku podataka. ukoliko je rasa jasno definisana. Selekcija na bližnjenje može da se sprovodi prema podacima jednog ili više jarenja. sigurno. a u trećim mleka i mesa zajedno. ali ne i izrazita mesnatost. U našim uslovima. Da ne bi došlo do prenošenja nedostataka. kao i činjenica da u svim tim slučajevima uslovi pod kojima se gaje koze mogu biti intezivni ili ekstezivni. Selekcijom mogu da se izbace rasno nečista grla. dolaziće do njihovog. od kojih svaka unosi značajan udeo ( stvaranje „sintetičkih linija“ ). Kontrola proizvodnih sposobnosti i procena priplodne vrednosti koza vrši se na način i metodama koje su određene glavnim odgajivačkim programom. 1. važna visoka proizvodnja mleka. vrlo teško. a pri vrlo strogoj selekciji traženog potomstva. Rezultati procenjene priplodne vrednosti koza koriste se za razvrstavanje kvalitetnih priplodnih koza u klase. Budući da je. pretežno. jer je češće bližnjenje.

predlaže univerzalni način izbora podataka. dobra povezanost. Pripreme za sprovođenje selekcije koza Da bi selekcija koza mogla da se uspešno sprovodi. Uticaj smera proizvodnje na ocenjivanje koza Uticaj smera proizvodnje nameće određene prilaze ocenjivanju koza. Pri izboru mladih koza. onda i sa 90 dana.5. Zbog neraščišćenog rasnog sastava u našem kozarstvu. obično. II i III. ocenjivanja i klasiranja koza. kao i telesnoj masi pri rođenju. Za ocenu proizvodnje mleka. količina mleka. Samo ako se poseduje takav materijal moguće je da se selekcija pravilno sprovede i ostvare očekivani rezultati. plodnost. Na osnovu rezultata dobijenih ocenjivanjem koze se svrstavaju u sledeće klase: E. oblik i veličina sisa. telesna masa. sadržaj proteina u mleku ( obavezno za sve koze kao najznačajniji sastojak za randman sira ) i mlečne masti ( što nije obavezno ako se utvrđuje sadržaj proteina. i to prvi put sa 7 – 12 meseci. sadržaj proteina u mleku majke ne sme da bude ispod 28– 30 g na 1 litar mleka. . Sadržaj proteina je posebno značajan za preradu mleka u sir ( smatra se da sadržaj mleka u koza utiče 4 puta više na sir nego sadržaj mlečne masti ). ustljena domaća oplemenjena koza ( sanizirana domaća koza ). za sad. ocena trupa ( uključu-jući ocenu vimena ).1. ocenjivanje i razvrstavanje u klase. Pod ocenom vimena se podrazumeva: dobra razvijenost vimena i izjednačenost obe polovine.10. neće se prikupljati podaci. Ocenjivanje koza se vrši najmanje dva puta u toku života. a ukoliko je odlučivanje ranije. još uvek ne bi bilo realno da se taj momenat uzima u obzir i prave posebni prilazi za svaki smer. sadržaja proteina i mlečne masti služe podaci iz redovne kontrole mlečnosti po laktacijama. obradi za 1/3 stada i u slučaju kad se utvrđuje sadržaj proteina ). (u smeru proizvodnje mesa nije značajna proizvodnja mleka). Prirodni podmladak se razvrstava u I. Ocenjivanje i razvrstavanje koza u klase Ocenjuju se visokoproizvodne uvezene rase ( značajne za rad na genetskom popravljanju naših koza).10. melezi sa visokoproizvodnim rasama koza i odabrane balkanske koze nižih područja. tako podešeni da mogu da posluže za sve smerove. već se vrši odabiranje prema naslednim manama. Ocenjivanje vimena se vrši između 4 i 5 meseci po jarenju. Za osobinu koja u jednom smeru proizvodnje koza nije značajna.3. s tim što su predlozi navedeni za prikupljanje podataka. 1.10. II i III klasu. niti će se vršiti ocenjivanje te osobine. Zato se. 1. Pri ocenjivanju i klasiranju koza uzima se u obzir: poreklo grla. a drugi put sa navršene 3 godine. potrebne su dobro obavljene pripreme. I. koje se sastoje u trajnom prikupljaju niza podataka na osnovu kojih se vrši ocenjivanje i klasiranje životinja. i to ocenama od 1 – 4. ali se. sa 30 dana i pri odlučivanju. Ia.4. a ove ocene se uključuju u ocenu za „tip“. Podmladak se ne klasira.

2 %.75 l. predstavljaju „idealan“ tip koze odgovarajuće rasne pripadnosti. Koze se razvrstavaju u klasu E ako. 1. Ia. ustaljenosti proizvodnje i izrazitog prevazilaženja normativa za klasu Ia. a ocenjuju se prema: proceni tipa ( od 5 do 1 ). Ocenjivanje i razvrstavanje jarčeva u klase Jarčevi za priplod se razvrstavaju u klase: E. a u ekstezivnom gajenju 2 l. u umereno intezivnom gajenju 2. .Za ocenjivanje i razvrstavanje koza u klase uzimaju se sledeći normativi: Rasna pripadnost Visokoproizvodne rase Tip ( poena ) Telesna masa ( kg ) Količina mleka ( kg ) Količina proteina ( g / kg ) Količina mlečne masti ( g / kg ) Plodnost ( % ) Poreklo za generaciju ( poena ) Tip ( poena ) Telesna masa ( kg ) Količina mleka ( kg ) Količina proteina ( g / kg ) Količina mlečne masti ( g / kg ) Plodnost ( % ) Poreklo za generaciju ( poena ) Balkanska selekcionisana koza Tip ( poena ) Telesna masa ( kg ) Količina mleka ( kg ) Količina proteina ( g / kg ) Količina mlečne masti ( g / kg ) Plodnost ( % ) Poreklo za generaciju ( poena ) 3 40 400 30 35 180 2 2 35 350 30 36 180 2 1 35 300 30 37 150 1 5 55 800 29 34 220 2 4 50 650 30 35 200 2 4 55 700 29 35 200 2 3 45 550 30 36 190 2 3 50 600 29 36 180 1 2 45 500 30 37 180 1 3 45 500 29 37 170 1 40 400 30 38 170 Ia Klase I II III Oplemenjene domaće koze i ustaljeni melezi Balkansku selekcionisanu kozu će biti teško identifikovati u odnosu na manje ustaljene meleze. a i u dužem periodu. Pri odabiranju koza u stadima visoke mlečnosti treba za intezivni tip gajenja odabrati one koze u kojih je dnevni maksimum proizvodnje mleka u toku godine bio 3.10. I.6. orjentacija mnogih gazdinstava će biti i na ovu kozu. Polazi se od toga da će to biti put ka iznalaženju proizvodnih životinja za koje će ovo biti jedina mogućnost da se počne s rasnim diferenciranjem na širem nivou. Kod koza sa proizvodnjom mleka većom od prosečne u prve dve laktacije prosečna masnoća mleka može da bude manja za 0. telesnoj masi i poreklu.5 l. pored zadovoljenih svih ocena za Ia klasu. Danas. II i III.

Biološki test jarčeva Biološkim testom jarčeva ocenjuje se priplodna vrednost jarčeva za osobine degenerativnih mana i prenošenja nasledne osnove za pojavu teških jarenja kod koza. Zbog bojazni da je pojava šutosti oba roditelja povezana sa prenošenjem jalovosti preko muških potomaka ( 20 % ).2. Grla mlađa od 3 godine ( ali ne mlađa od 1. 1. pod uslovom da se testiranje sprovodi kompletno i da se uzimaju svi elementi koji doprinose najrentabilnijem gajenju. Jarčevi koji nisu ispitani na potomstvo ne mogu se svrstati u klasu E.Kod razvrstavanja u klase jarčevi treba da ispune sledeće minimalne uslove: Rasna pripadnost Visokoproizvodne rase Tip ( poena ) Telesna masa ( kg ) Podaci o poreklu ( poena ) Tip ( poena ) Telesna masa ( kg ) Podaci o poreklu ( poena ) Tip ( poena ) Telesna masa ( kg ) Podaci o poreklu ( poena ) 5 90 3 4 85 3 3 75 2 4 85 2 3 80 2 2 70 2 3 80 2 2 75 2 2 70 1 2 75 1 1 70 1 1 65 1 70 1 65 E Klase Ia I II III Oplemenjena domaća i ustaljeni melezi Balkanski selekcionisani jarčevi Jarčevi se svrstavaju u klase E.5 l. Ia i I kad dostignu 3 godine i ako su pokazali izvanredne rezultate u prenošenju mlečnosti i plodnosti. Testiranje jarčeva. Po svakom jarcu potrebno je imati informacije o 80 slučajno odabrane jaradi. Testiranje jarčeva Najbolji i nasigurniji način procenjivanja priplodne vrednosti je testiranje priplodnih muških grla. procena . Pojava teških jarenja kod koza uzrokuje česta oštećenja reproduktivnog trakta majke i može dovesti do uginuća i koze i jareta. Pri odabiranju jarčeva za stada visoke mlečnosti. je od velike koristi u selekciji. Osobine koje se prate su: masa jaradi. 1.1. za umereno intezivne 3. odnosno njihova kategorizacija prema proizvodnji njihovih kćeri.10. Pregled jaradi obavlja se najkasnije do 30 dana posle rođenja. za intezivne uslove gajenja treba odabrati jarčeve kod čijih je majki dnevni maksimum mleka u toku godine bio 4. Pri izboru mladog mužjaka.6. odnosno jarad treba u ranoj fazi života izlučiti iz odgoja. Pojava degenerativnih mana ima veliki negativni učinak jer vrlo često dolazi do uginuća jareta.10. sadržaj proteina u mleku majke ne sme da bude ispod 30 – 34 g na 1 litar mleka ( što je za priplodnjake posebno važno ).6. za ekstenzivne 3 l. a ne prenose nikakve nasledne mane.5 godine ) mogu da budu razvrstana i u I klasu.75 l. to muški priplodni podmladak mora da bude rogat ili da ima jednog rogatog roditelja.

Od ukupnog broja jarčeva sa završenim performans testom 30-40% odabira se za dali priplod (prirodni pripust i veštačko osemenjavanje). 1 poen. Performans test jarčeva Svrha performans testa je da se prati rast i razvitak odabrane mlade muške jaradi do polne zrelosti.3. ženski i različitog pola). Vrednovanje pojedinih jarčeva u performans testu temelji se na sledećim osobinama: 1. Ostale osobine elemente nezavisne selekcije. Jarad se svrstava u kategorije: • laka (bez intevencije). prisustvo degenerativnih mana i drugih osobina vezanih za konformaciju i proizvodni tip. Ocena jaradi vrši se po šemi: • jare sa urođenim manama • slabo razvijeno i avitalno • normalno razvijeno i vitalno • normalno razvijeno. 2 poena. te na osnovu odgajivačke vrednosti roditelja za bitna svojstva odabiraju se mladi jarčevi za dalje gajenje. ali se razlike u proizvodnim uslovima odražavaju na tačnost ocene praćenih osobina. U testnim stanicama svi jarčevi drže se u približno istim uslovima te je moguće tačnije meriti veći broj osobina. reproduktivnim odlikama i 5. Prvi odabir priplodne jaradi vrši se odmah nakon rođenja.5 do 3 meseca.10. 2. 2 poena. 4 poena. sledeći u uzrastu od 2. odgajivačkim vrednostima roditelja. oceni tipa. u tipu Ocene jarenja: • normalno • otežano • teško 3 poena. sadržaj belančevina i masti u mleku. vitalnost. treći sledi u uzrastu od 5 meseci i četvrti u starosti od 210 dana (7 meseci). 1. . komisija vrednuje pri odabiru jaraca na kraju testa u uzrastu od 210 dana. Ove dve mogućnosti se međusobno razlikuju.opšteg izgleda. 5 poena. Na osnovu podataka o odgajivačkoj vrednosti za sopstveni prirast. Registruje se broj mrtvorođene jaradi kao i smrtnost u prvih mesec dana. U farmskim uslovima testiranje je jevtinije. Testiranje se sprovodi na farmama i u progeno – testnoj stanici. • teška (sa intervencijom veterinara). Registruju se komplikacije pri jarenju. I jedan i drugi sistem testiranja mladih jarčeva ima prednosti i nedostatke. vitalno. te reproduktivne odlike mladih jarčeva. Jarčevi koji ne zadovoljavaju zadate kriterijume biće isključeni iz priploda. 4. razvijenosti pojedinih delova tela. Istovremeno se registruju blizanci (muški. pa je potrebno da se ukaže na pojedinost svake. Za svakog jarca iz performans testa izračunava se odgajivačka vrednost za pojedinu osobinu te zbirna odgajivačka vrednost u koju će biti uključen intenzitet prirasta jarca te odgajivačke vrednosti roditelja za proizvodnju mleka. ali je postupak testiranja skuplji.6. 3. 3 poena. tip i oblik. Performans test organizuje se u testnim stanicama i na farmama. odnosno traži veća ulaganja finansijskih sredstava. intenzitetu prirasta u periodima testa.

Međutim. Za test se koriste podaci dobijeni tokom prve laktacije. dužina trupa. jer omogućava maksimalan broj potomaka za utvrđivanje porasta i proizvodnje kćeri za sve jarčeve. obim grudi.procenu tipskih karakteristika koje se zasnivaju na praćenju osnovnih eksterijernih mera ( visina grebena. protok mleka i indeks vimena.6.6.34 za topli randman h2 = 0.1. a potom pri zalučivanju. Međutim.4 Postupak: OV = 2 X [ (y – A) x b ] / W .evidentira se količina namuženog mleka. ali to ne sme da bude razlog da se za dalji razvoj kozarstva ne odaberu druge prigodne metode. sadržaj proteina.10. zasnivanje i održavanje progeno – testne stanice je vrlo skupo. neophodnih za vršenje progenog testa. troškovi održavanja i rada testne – stanice su vrlo visoki. obavi prema rezultatima mlečnosti njihovih kćeri za prvih 100 dana laktacije. program o usmeravanju razvoja kozarstva da bi se postavio pravi cilj progeno – testnoj stanici.4. kao i odgoj prikupljenog podmlatka. dubina grudi. oblika i vimena i mase tela. Za sada nemamo bitnih uslova za zasnivanje i pravilan rad progeno – testne stanice za jarčeve. 1. jarenju i kompletnoj kontroli prve laktacije. potom. Na kraju se utvrđuje relativna priplodna vrednost jarca. Uz to. Njeno postojanje jedino može da omogući značajna pomoć sa strane. Rangiranje jarčeva se. bila bi dovoljna samo jedna progeno – testna stanica. pa ne uspeva da omogući uspostavljanje finansijske ravnoteže. Za izračunavanje opemenjivačke (odgajivačke) OV i relativne oplemenjivačke ROV vrednosti koriste se sledeće osobine: • prosečni dnevni prirast • topli randman • udeo mišića u trorebarnom isečku OV = DP x h2 DP . kojoj u budućem razvoju našeg kozarstva treba posvetiti posebnu pažnju.4 za udeo mišića u trorebarnom isečku h2 = 0. Kćeri jarčeva testiraju se na: . njihovom gajenju.odstupanje ispitivane grupe od grupe sa kojom se upoređuje za prosečni dnevni prirast h2 = 0.5. Progeni test jarčeva u progeno – testnoj stanici Testiranje u progeno – testnoj stanici se sastoji u prikupljanju na isto mesto i držanju pod potpuno istim uslovima kćeri jarčeva koji se testiraju. na srpskom nivou. prva laktacija je uvek znatno niža nego kasnije laktacije. Najrealnije je da to bude progeno – testna stanica jarčeva za selekciju domaće bele ustaljene oplemenjene koze ( sanizirane domaće koze ). Obzirom na mali broj koza u zemlji. jer nemamo gazdinstava sa selekcionisanim stadima koza. parenju. širina karlice ) kao i oceni tipa. Jarčevi moraju imati podatke o laktacijskoj proizvodnji najmanje 20 kćeri. Testiranje je vrlo povoljno. . pa za duži period nema izgleda da će se ostvariti.10. Progeni test jarčeva na mlečne osobine Progeni test na mlečne osobine bazira se na podacima o utvrđenoj laktacijskoj pro-izvodnji kćeri jarčeva u testu. sadržaj i količina mlečne masti. niti imamo.

mlečne masti i procenat mlečne masti) računa se: OVb = 2 x (Gj +Sjk) 1. .10. Ovde je potrebno mnogo truda osoblja zaduženog da uzima i prikuplja podatke ( o količini mleka.relativni značaj za topli randman = 0. dok je u kozarstvu samo na individualnim gazdinstvima.neprotumačeni utcaji Vrednost a = (4 – h2) / h2 Za navedene osobine uzet je h2 = 0.relativni značaj za dnevni prirast = 0. ali je u odnosu na progeno – testne stanice znatno jeftinije. Progeno testiranje jarčeva na farmama Testiranje na farmama se sastoji u praćenju života i proizvodnje velikog broja kćeri raspoređenih u brojnim gazdinstvima.fiksni uticaj genetske grupe i Sjk .dnevni prirast vršnjaka x broj sinova b .osobina Fi .relativni značaj za udeo mišića u isečku = 0.y .slučajni uticaj jarca j po grupi i eijkl .25 x h2 ] W = (n1 x n2 ) / (n1 + n2 ) n1 = broj sinova ispitivanog jarca n2 = broj vršnjaka ROV = [ (OV + prosečna vrednost vršnjaka) / prosečna vrednost vršnjaka ] x 100 Uravnotežena ROV = W1 ROV1 + W2 ROV2 + W3 ROV3 ROV1 . Mada bi bila korisna primena ovog tipa testiranja.6.25 x h2 W / 1 + [ (W – 1) x 0. verovatno da. b= 0.tačnost procene .fiksni uticaj stada x godine x sezone Gj . neće moći da se ostvari u širim razmerama.6.15 Pri izračunavanju odgajivačke vrednosti metodom otac – ćerka (Sire model) koristi se sledeći model: Yijkl = Fi + Gj +Sjk + eijkl Yijkl . o trajanju laktacija i plodnosti ). gde se sprovodi veštačko osemenjivanje.dnevni prirast sinova x broj sinova A .relativna OV za topli randman ROV3 . zbog nedostatka sredstava. Ovaj tip testiranja u kozarstvu je mnogo teži nego u govedarstvu.25 OV jarčeva za pojedine osobine (količina mleka.relativna OV za udeo mišića u isečku W1 .relativna OV za dnevni prirast ROV2 . količini i udelu proteina i masti u mleku.50 W2 . umanjujući uticaj sredine raznolikošću situacija.35 W3 . Smatra se da je neophodno da budu obuhvaćene najmanje 3 organizacije koje gaje ove kćeri.

nema nikakve svrhe. može da proširi obim prikupljanja podataka i obrazaca za vođenje evidencije. za koje se broj tetovira na unutrašnju stranu repa. jer je praksa da se ovi listovi slažu po rastućem broju u zajedničku knjigu. poznatom poreklu za 3 generacije predaka i o proizvodnim osobinama jaradi do odlučivanja.1. kako je to najčešći slučaj. ukoliko to zahtevaju propisi za ostale vrste domaćih životinja. U jednu Matičnu knjigu se unose podaci za jednu rasu.11. Matičenje koza ne sme biti samo sebi cilj i uslov za sticanje određenih benificija. List umatičenja ( Prijemna knjiga ) Matičenje koza se vrši kada se mlade kozice i jarčevi odaberu za priplod. jer ih neće biti mnogo obuhvaćenih selekcijom. • registar matičnih koza. rogatost. koji se tetoviraju ili se stavi ušna markica. Ne treba očekivati da se umatiči veliki broj koza. o njihovim proizvodnim osobinama.11. Ukoliko neka organizacija želi. Pritom se u Listu umatičenja unesu podaci za telesnu masu i telesne mere. Za kozice je to u starosti od 7 – 8 meseci. Matični listovi za koze se drže odvojeno od matičnih listova za jarčeve. Matični list za kozu ili jarca se vodi za svaku umatičenu životinju. Osnovni principi Da bi se moglo pravilno usmeravati unapređenje proizvodnje koza i primenjivati potrebne zootehničke mere. neophodno je da se vode određeni podaci o svakoj odabranoj životinji. odnosno praćenjem potrebne evidencije. Izuzetak su koze s rudimentovanom ušnom školjkom.1. Za matičnu evidenciju koza. zavisno od rasne pripadnosti. Za matičenje dolaze u obzir sve napred navedene rasne grupe naših koza. Treba da se vodi posebno za svaku rasu ili rasnu kombinaciju. Matične listove vodi matičar pod rukovodstvom stručnjaka – selekcionera. 1. koje treba da su povezane. • proizvodni list za mlečne koze. Matični list za kozu ili jarca ( Glavna matična knjiga ) Matični list za kozu ili jarca se još zove Glavna matična knjiga. . a ispunjava se sa obe strane. prisustvo minđuša i sl. Za uvođenje u Matični list služe matični brojevi u desnom uvu. Matična evidencija se vodi na karticama ili u posebnim knjigama. Upisuju se svi podaci o identifikaciji životinja.3. 1. Matični list ima uobičajenu veličinu. MATIČNA EVIDENCIJA U KOZARSTVU 1. povežu i ukoriče. a ubeleže se i neki spoljni znaci ( boja.11.11. treba da se stalno vodi: • matični list za kozu ili jarca ( Glavna matična knjiga ). odnosno kad dostignu telesnu masu od 33 – 35 kg. Tamo gde matičenje neće služiti za pravilno sprovođenje selekcije. U njega se upisuju podaci iz Knjige umatičenja i Registra matičnih koza.2. a najmanje do 90 dana. • izvod iz matične knjige ( Pedigre ). tip i podobnost životinje za predviđeni smer proizvodnje. Vođenje matične evidencije zahteva jednoobraznost. na osnovu kojih se utvrđuje razvijenost i konformacija tela. • list umatičenja ( Prijemna knjiga ). i to bi bilo za farmu na kojoj se koze gaje ili za region na kome se nalaze udružena gazdinstva – asocijacije odgajivača. ).

a takođe i za ceo period od početka muže do svake kontrole na koju se podaci odnose. Sva tumačenja o podacima i skraćenicama su posebno naznačena. trajanje kontrolnog perioda ( interval od 26 – 33 dana ). Takođe se naznači datum izdavanja Izvoda i pečat organizacije ovlašćene za izdavanje Izvoda. razvoj i upotreba jareta. Izvod iz matične knjige predstavlja jedan list koji se popunjava podacima sa obe strane. s tim što se stavljaju rastući matični brojevi. Ubeleženi podaci se unose u Matični list za kozu .12. vodi se: datum kontrola mlečnosti u toku godine. Proizvodni list za mlečnost koza Proizvodni list za mlečnost koze se vodi za svaku kozu posebno i za svaku godinu posebno. početak i kraj muže. br.4. sadržaj proteina i mlečne masti (u %). podaci o identitetu grla.11. a koji se odvaja iz posebne sveske na perforiranom delu. ICAR-ova pravila. . a zatim za svaku kontrolu: količina mleka pri svakoj dnevnoj muži ( vrši se ujutru i uveče ). Ovi podaci mogu dobro da posluže da se računskim putem dođe do mnogih korisnih pokazatelja. kao i podaci o ukupnoj godišnjoj mlečnosti iz Proizvodnog lista za mlečnost koza .5. Pored podataka o identitetu. U Izvod iz matične knjige se unose sledeći podaci: naziv i adresa organizacije ovlašćene za izdavanje Izvoda. broj Izvoda. standarda i smernica je da se dobiju rezultati koji se mogu upotrebiti za integrisane šeme selekcije i za međunarodnu razmenu životinja i informacija. trajanje svake laktacije. standardi i smernice za evidentiranje mleka kod koza Cilj ovih pravila.6. Izdaje ga ovlašćena selekcijska služba. K – 1 ). odnosno kupljeno.Pri ovom odabiranju izvrši se tetoviranje ( odnosno stavljanje ušnih markica ) u desno uvo ili s donje strane repa. Ovom evidencijom su obuhvaćeni: oplodnja. kao i ukupna količina mleka ( kg ). podaci o poreklu za najmanje 3 generacije predaka i odgovarajućim proizvodnim podacima. rasa. Grla za koja se izdaje Izvod iz matične knjige sa 50 % porekla moraju imati podatke o poreklu oca najmanje za 2 godine. Ovi podaci se prenose iz Matičnog lista ( Obr. Izvod iz matične knjige ( Pedigre ) Izvod iz Matične knjige ili Pedigre izdaje se uz svako prodato. Objedinjen je za koze i jarčeve. matični i registarski broj. 1. 1. godina rođenja. Pritom se upiše i broj iz levog uva ( matični broj majke i godina rođenja jareta ). pored podataka o identitetu. proteina ( kg ) i mlečne masti ( kg ) za ceo period na koji se kontrola odnosi. 1. unose za sve koze svi podaci o proizvodnji iz Proizvodnog lista koze . U ovaj Registar se. Podaci se prikupljaju po uobičajenim metodikama za dobijanje proizvodnih pokazatelja za ovce i krave. plodnost. Registar matičnih koza Registar matičnih koza služi za unošenje podataka o proizvodnji koza za tekuću godinu.11. grlo. ukupna dnevna količina mleka. kao i potpis ovlašćenog lica te organizacije. jarenje. 1.11.

12. Referentna laktacija Minimalna dužina laktacije treba da bude 150 dana a maksimalna 240 dana. Interval u evidentiranju Izabrani interval utvrđuje organizacija i on može da se izvrši preko različitih formi u skladu sa uslovima svake zemlje članice organizacije.4. • proveravanje podataka i periodična inspekcija farmi gajenja. Identifikacija grla Identifikacija jaradi treba da se obavi najkasnije 30 dana od rođenja.4. Operacija evidentiranja mleka Evidentiranje mleka može se izvršiti na različite načine u skladu sa uslovima u zemljama članicama organizacije.2.4. 1.12.12.12. • beleženje podataka.1. • organizacija kontrolisanog pripusta. Tip koza koje će se kontrolisati Sve koze pomužene na dan evidentiranja mleka moraju da se kontrolišu.4. 1. 1. Izabrana dužina laktacije treba da bude deklarisana od strane organizacije.3. Operacija evidentiranja mleka 1. Organizacija evidentiranja Dozvoljena je potpuna sloboda u pogledu načina na koji se evidentiranje mleka organizuje u različitim zemljama.3.12.2. Od strane zvaničnog lica koje vrši evidenciju (Metoda A) Sledeće mogućnosti se navode : .12. 1. pod uslovom da su lokalna udruženja odobrena od strane nacionalnih organizacija.1. Različite operacije evidentiranja su sledeće: • identifikacija životinja tetoviranjem (ili nekim drugim načinom obeležavanja koji se smatra sigurnim). upotreba knjige jarenja. 1.12. Važno je tetovirati ili obeležiti onu jarad koja će se zadržati za priplod.1.

Prosečan interval evidentiranja (dani) 14 21 28-34 36 42 30 Broj evidencija godišnje 26 17 11-13 10 8-9 12 Simbol A2 A3 A4 A5 A6 At Od strane vlasnika ovaca ili zvaničnog lica za evidenciju u saradnji sa vlasnikom (Metoda B) Evidentirani časovi 24 Prosečan interval evidentiranja (dani) 30 Broj evidencija godišnje 12 Simbol B ICAR-ov Odbor odlučuje o simbolima drugih metoda. potrebno je pomnožiti prinos sa brojem dana jednakih polovini dana izabranog perioda. U slučaju kada jarad sisa. 1.6. U slučaju veterinarskih restrikcija za datu oblast.4. Količine mleka mogu se izmeriti upotrebom svakog instrumenta čija je preciznost 20 gr ili ml. 1. Minimalan broj evidentiranih podataka Potrebne su najmanje 3 urađene evidencije da bi se ocenila laktacija.4. evidentiranje mora početi (podvrgnuto uslovima u prethodnom paragrafu) 40 dana posle jarenja. Datum prvog evidentiranja mleka U slučaju kada se ne primenjuje sisanje. Određivanje sadržaja masti ili proteina (ili azotne materije) je prepušteno izboru.12. .5.12. Količina mleka proizvedenog u domuzivanju ne sme biti uključena.12. U slučaju godišnjih praznika. evidentiranje se može stopirati za period ne duži od 75 dana za pojedinačna grla i/ili za cello stado.4. Kraj laktacije Da bi se procenila proizvodnja mleka za period od poslednje evidencije do zasušenja. sisanje se ignoriše i procenjuje se proizvodnja počev od 40 dana po jarenju.12. U odnosu na izračunavanje proizvodnje mleka. evidentiranje ne sme da počne pre 10-og dana od jarenja. Štampanje rezultata Proizvodnja može biti izražena u kg ili ml.5. evidentiranje se može stopirati do 100 dana.Evidentirani časovi 24 24 24 24 24 Naizmenično evidentiranje ujutru i uveče *Metoda A se smatra standardnom. 1.4. 1.

12. i deljenjem ovog iznosa sa dva. 2). Za analizu je potreban uzorak kompozitnog mleka od 24 časa. proveren od strane odgovarajuće vladine agencije dotične zemlje.2. Količina masti i proteina sadržanih u mleku se dobija na isti način. Mleko treba izmeriti na osnovu težine ili pomoću instrumenta koji odobrava ICAR ili članica organizacije ako je u upotrebi pre 1. 3. 2. 4. Metoda br.1. Prinos mleka od laktacije se dobija uzimanjem ukupnog prinosa mleka izračunatog za sve intervale. Što se tiče metara za mleko i menzura. tj. uzimanje prosečnih rezultata za svaki dan testiranja u periodu za koji je dan testiranja srednja tačka ili primenom prosečnih rezultata na početku i na kraju perioda (vidi Metoda br.7.. Metoda br.12. janurara 1995. 1.6. 2 Za svaki interval između dva uzastopna testiranja radi se posebna kalkulacija dodavanjem rezultata izmerenih težina dva dana testiranja. Treba primenjivati metode odobrene od strane Komiteta za određivanje sadržaja masti i proteina (ili azotne materije). Prosečan udeo masti i proteina sadržanih u mleku dobija se kako je rečeno u Metodi 1. i ako je moguće. Metode izračunavanja Ukupna količina mleka i procenat buterne masti i/ili proteina treba da se izračuna pomoću jedne od sledeće dve metode (ili pomoću neke druge metode ako se dokaže da je ona isto tako tačana). Svaka organizacija koja je članica je dužna da informiše Komitet o ovim standardima. Ako se koristi konzervans on ne sme da utiče na rezultate analize uzorka. Uzorke treba uzeti nakon što je mleko koje je proizvela jedna koza ispravno pomešano. 1.12. Opremu i materijal koji se koristi za analize treba da pripremi ili proveri tehnička služba iste organizacije. Količnik se onda množi sa brojem dana između dva dana testiranja. Metode koje uključuju centralni princip treba da budu preferentne.7. Dodavanje ovih prinosa iz intervala daje ukupno mleko proizvedeno za ceo period laktacije.7. Opremu koja se koristi za određivanje sadržaja masti i proteina treba periodično proveravati u skladu sa odgovarajućim standardima.1. . Analiza na sadržaj proteina (ili azota) i masti mora da se uradi na istom uzorku mleka. Utvrđivanje težine mleka i sadržaja masti i proteina 1. 1 Za svaki interval između dva uzastopna testiranja pravi se posebna kalkulacija količine proizvedenog mleka množenjem rezultata merenja urađenih na dan testiranja sa brojem dana u intervalu koji vode ka danu testiranja. trebalo bi s vremena na vreme slediti specifikacije i uputstva koje odobrava Komitet.12. 1. Prosečan udeo masti i proteina sadržanih u mleku se dobija množenjem ukupne količine masti i proteina (u celim kg) sa 100 i deljenjem ovih ukupnih suma sa ukupnom sumom mleka (u celim kg). Količina masti i proteina sadržanih u mleku se dobija na isti način.

te predlagati nove ideje . do Ministarstva poljoprivrede. preko selekcijskih službi. Realizacija odgajivačkog programa temelji se na Zakonu o merama za unapređivanje stočarstva Republike Srbije. Pravilnici će biti sastavni delovi Programa. 1. Institut za stočarstvo će izraditi pravilnike za organizaciju i sprovođenje pojedinih delova Programa. ovlašćena je i zadužena za izvođenje odgajivačko-selekcijskog rada. Odnos pojedinih subjekata u izvođenju Programa prikazan je shematski. šumarstva i vodoprivrede. a u njenom programu učestvuju institucije. od odgajivača. ORGANIZACIJA IZVODJENJA ODGAJIVAČKO . 2. ustanove i drgi subjekti koji na različite načine doprinose realizaciji Programa.13. Institut za stočarstvo je centralna Vladina institucija. Njegov zadatak je da organizuje i sprovodi odgajivačko-selekcijski program i genetsko unapređivanje koza na području Republike Srbije.Ako se beleženje podataka stopira za period koji ne prelazi 100 dana. Pri Institutu za stočarstvo može se organizovati Savet (naučno – stručno telo) za realizaciju nadzora Programa. Navedeno se ostvaruje u saradnji sa svim navedenim službama. Zbog toga njegova poželjna realizacija zahteva jedinstvenu organizaciju na svim meritornim nivoima u Srbiji. te se na taj način koordinira rad svih subjekata u sprovođenju programa.SELEKCISKOG PROGRAMA U KOZARSTVU SRBIJE Svaki odgajivački Program je kompleksan i zavisi od više činilaca i institucija. brojevi koji nedostaju se mogu proceniti uzimanjem proseka prethodnog ili kasnijeg testiranja ili pomoću neke druge odgovarajuće metode. a Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede brine o njegovom uspešnom sprovođenju . te tako stvara pretpostavke za uspešnu realizaciju Programa. Vlada Republike Srbije prihvata odgajivačko–selekciski Program u kozarstvu. MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE VETERINARSKE STANICE INSTITUT ZA STOČARSTVO FAKULTETI I INSTITUTI REGIONALNI CENTRI OSNOVNI SUBJEKTI (ORGANIZACIJE) ODGAJIVAČI 1.

3. ulaganja i vremena da se napisano u Programu ostvari. te da će biti potrebni veliki napori. Delom sufinansiraju odvijanje selekcijskog programa. veterinarskim službama i stanicama na terenu obavljati poslove odabira grla za dalju reprodukciju. Navedene Naučne ustanove tesno sarađuju sa Institutom za stočarstvo kao nosiocem Programa angažovanog od strane Ministarstva.i rešenja. posebno u proizvodnji novih generacija priplodnjaka i plodkinja i njuhovo korišćenje. Aktivno učestvuju u proizvodnji novih generacija životinja u čemu nalaze adekvatan ekonomski interes. u odgajivačkom radu moraćemo i nadalje sarađivati sa glavnim odgajivačkim centrima u svetu. te na taj način omogućiti realizaciju sprovođenja odgajivačkog Programa u kozarstvu. Program će biti usaglašen sa novim Zakonom iz stočarstva i pratećim Pravilnicima. Odgajivači priplodnih ženskih i muških grla koza visoke genetske vrednosti odgajaju i iskorišćavaju kvalitetni deo populacije. Čine ga naučni i stručni radnici koje imenuje Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede. kako bismo ostvarili željeni genetski napredak naših populacija koza u celini . Napomena: Odgajivačko – selekcijski Program u kozarstvu Srbije je podložan dopunama.Regionalni centri i Osnovni (Organizacije) subjekti samostalno će i u saradnji sa Institutom za stočarstvo. 5. . Takođe. 4 Naučni radnici sa Fakulteta i drugih Instituta mogu da predlažu nova rešenja i aktivno učestvuju u izvođenju pojedinih faza programa.selekcijskog rada vezani su sa selekcijskom službom i službama reprodukcije. a uz odgovarajuću finansisku podršku može se primeni. izmenama i usaglašavanjima sa sličnim ili istim Programima u oblasti kozarske proizvodnje. U vezi sa tim. a imajući u vidu da su naše populacije koza male. U izvođenju odgajivačko . Svesni smo da je naš odgajivački rad u kozarstvu gotovo na početku.

Jugoslovensko savetovanje ’’Unapređenje govedarstva. (1999) : Nova tehnološka rešenja u odgajivanju koza u Institutu za stočarstvo. str. Rako. Žujović M. 10. E. Iloje. 14. London. kvalitet... Zbornik radova.. Marinkov S. J. Nenadić M.. Zbornik radova UDK : 636:637. Inoviran program za Ministarstvo poljoprivrede.F. DairySci. Niška Banja 21. 1975. Beograd-Zemun 23. M. (1975). Zbornik referata. Jugoslovensko savetovanje ’’Unapređenje govedarstva...W. 61. B. (1999) : Modeli organizovanja ovčarske i kozarske proizvodnje na seoskim gazdinstvima. Mežunarodni simpozijum : ’’Dostignuća u stočarstvu 97’’. Beograd 11. Stočarstvo 35. Aleksić S. Žujović M.B. 3. Haenlein.. C.. Žujović Miroslava. O. 17.. oktobar 10-12. Lasley. Žujović M. Paris. La Maison Rustigu..M. (1978): Reproduction and breeding of goats.. LE. IV konferencija o hrani : ’’Stočarska proizvodnja. 16. J. 12.. april 21-25.. ovčarstva ikozarstva u cilju veće proizvodnje mleka’’..M. M. Referat održan na seminaru iz kozarstva u Dimitrovgradu. 1-6 24. 1011-1022. 23-26. promet. A. A. and Matthevs.U. Žujović M. J. Coop. Žujović M. J. 61. (2005) : Selekcija u stočarstvu. (1991): Goat farming... Hetheringron. 43-47. Vol. Guittet. Owen: New techniques in Sheep production.. Vlahović Milica. Žujović M.M. 994-1010. Faycz. (1982): Sheep and goat production. 47-49. (1987): Group breeding shemes and simplified recording in sheep omprovement. Subotica 22. Thume.II sekcija. Mekić C. Petrović P. Beograd. str. Numbero Special (1980): Le Corrousel. J.LITERATURA 1. šumarstva i vodoprivrede. 4. M.. J... 61.. Savremena poljoprivreda. prerada. Posebna publikacija 19. B. Mekić C. Niška Banja 20. (1995) : Stanje i pravci razvoja ovčarstva i kozarstva. (1978): Dairy gotit managcment. Žujović M. Grubić G.M. 15. London. Elsevier. Petrović P. 48. (1985): Ziegenhaltung ein Betriebszweig mit Perspektiven. Simpozijum sa međunarodnim učešćem : ’’ Naučna dostignuća u stočarstvu 99’’. Petrović P. Nenadić M. G. 1825. London 6.DairySci. 407-411. Farming press London.. Lachcvre. Guide de l'elevur.. (1981): Goat production. Van Vleck (1978): Genetics of dairy goats: a review. StuttgartHohenheim.D. FAO (1992): FAO production Vearbook. 1981: Razvoj intenzivne kozarske proizvodnje (farme mliječnih koza). Prentice-Hall. Miščević B.. str. Petrović M. ovčarstva ikozarstva u cilju veće proizvodnje mleka’’... 7. (1987): Genetics of livestock improvement. Farming press.. Owen. Shelton. knjiga III. 10231029. Poljoprivredni fakultet Novi Sad .. Radojković D. (1992) : Stanje i mogućnosti razvoja ovčarstva i kozarstva. L. Mowleirt.F.. Academic presso. str.. (1978): The dairy goat as a model in lactation studies. Krajinović M. Čobić T.. Žujović M.: (1994): All about goats. Engelwood Cliffs. Bulletin de l'Elevage francais. 61. 1-30. Butterworth and Co. 8.G. Žujović M. 46 5. Zbornik radova UDK : 636:637. 18.... J. Gali. Institut za stočarstvo. J. str. 209-212. 1521-1528. Radović Č.. 13... Dairy Sci. (1999) : Genetski resursi i unapređenje u kozarskoj proizvodnji. (1997) : Stanje i mogućnosti unapređenja kozarstva u Jugoslaviji. (1992) : Genetsko stanje i unapređenje koza u cilju povećanja proizvodnje mleka. vol. Projekat predat Ministarstvu poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede. (1982) : Rase koza. 9. ekonomija i zaštita životne sredine’’. 3-164 2. Str. L.L. Iz: I. Dairy sci. Amsterdam-Oxford-New York. str. Larson. Petrović M.L str. Marali. Stojković M. Paris 1980....1.

Žujović M.Srpsko Sarajevo. (1999) : Genetski resursi i unapređenje u kozarskoj proizvodnji.Beograd 27.. 43-47. praksa i promet u agraru’’.. (2001) : Perspektiva ovčarskih i kozarskih domaćinstava u novom milenijumu. (2005) : Importance and perspective of goat production in Republic of Serbia. Josipović S. Vrnjačka Banja 29. Novi Sad 26. Petrović P. Journal of mountain agriculture on the Balkan. Petrović P. 2.M. II savetovanje : ’’Nauka. vol.Herceg Novi 28. 120-134 . 1-2. Žujović M. pp. 337-341.. Petrović P. Mekić C. Simpozijum sa međunarodnim učešćem : ’’Naučna dostignuća u stočarstvu’’. str. 3-15. Gluhović M. Đorđević-Milošević Suzana. Žujović M.. Žujović M. (2000) : Projekat ’’Revoko’’-kozarstvo. str.. Agroinovacije. Savremena poljoprivreda.. Negovanović D. 3-4.25.M. Krajinović M.. Gluhović M. Žujović M. Novo rešenje recenzirano i prihvaćeno.. vol. 48. no... Strsoglavec Stela.M.. (2001) : Ovčarstvo i kozarstvo u našim domaćinstvima za naredni vek. Nešić Zorica. pp.. jun 11-15. vol. 8. Tomić Zorica.. Savremena poljoprivreda. Naručilac Consseco Institut.. 50.

2. 3.000 3. Mere selekcije Selekcijske smotre Kontrola produktivnosti koza Kontrola mlečnosti koza Performans test jarčeva Biološki test jarčeva Progeni test jarčeva Planirani maksimalni godišnji obim do 2014.500 4.000 5 5 5 4.000 5. 2.Petogodišnji program mera za sprovođenje odgajivačkog programa PLEMENITE RASE KOZA Red.500 3. 4. 5. 5.000 10 15 15 5. 2013. 4.000 4. 1.000 1.400 15 20 15 2.500 3.000 10 15 10 2.600 1.000 20 25 20 3. 1. 2014.500 2. 6. 2011.500 7 10 10 4. br. godine 2010.500 2.500 1.000 2.000 20 25 25 AUTOHTONE RASE KOZA Red.500 5. 1. 2012.500 25 30 25 . 2012. 6. 3. Mere selekcije Selekcijske smotre Kontrola produktivnosti koza Kontrola mlečnosti koza Performans test jarčeva Biološki test jarčeva Progeni test jarčeva Planirani maksimalni godišnji obim do 2014.000 1.000 600 600 7 8 5 1. 2013. 2011.000 3.000 4. godine 2010. 3.500 4. 2014.500 15 20 20 5.000 2. br.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful