INSTITUT ZA STOČARSTVO BEOGRAD-ZEMUN

GLAVNI ODGAJIVAČKI PROGRAM U OVČARSTVU I KOZARSTVU KOZARSTVO

BEOGRAD, 2010.

SADRŽAJ
UVOD…..............................................................................................................................................4 Specifičnosti i značaj kozarstva...............................................................................................4 1.1. STANJE KOZARSTVA...............................................................................................................5 1.1.1. Brojno stanje koza..........................................................................................................5 1.1.2. Rasni sastav i proizvodnost koza...................................................................................5 1.2. KONCEPT RAZVOJA KOZARSTVA………………………………………………………....6 1.2.1. Smer i intezitet proizvodnje…………………………………………………………....6 1.3. OSNOVNE SMERNICE ZA IZVOĐENJE ODGAJIVAČKOG RADA……...………………..8 1.4. MERE UNAPREĐENJA KOZARSTVA…...…………………………………………………..8 1.4.1. Odgajivački ciljevi……………………………………………………………………..8 1.4.2. Mogućnosti genetskog unapređenja…………………………………………………...8 1.5. METODE I TEHNOLOŠKI POSTUPCI U IZVOĐENJU ODGAJIVAČKOG PROGRAMA...9 1.5.1. Izgradnja centara za unapređenje koza (reprodukciono-genetski centri)….................11 1.5.2. Reprodukcija i oplemenjivanje koza……………………………………………..…..11 1.5.3. Broj koza sa osnovnim proizvodnim pokazateljima i ciljevi koje treba ostvariti……12 1.6. PRAVCI RAZVOJA I DUGOROČNE MERE……….………………………………………..12 1.7. MESTO I ULOGA DRŽAVE….……………………………………………………………....13 1.7.1. Mesto i uloga Instituta za stočarstvo………………………………………………....13 1.7.2. Izvozne mogućnosti kozarske proizvodnje…………………………………………..14 1.8. PRAVCI IMPLEMENTACIJE ODGAJIVAČKOG PROGRAMA…………………………...14 1.9. IZRADA SISTEMA SAVETODAVNE SLUŽBE…………………………………………….14 1.10. ZNAČAJ SELEKCIJE ZA RAZVOJ NAŠEG KOZARSTVA………………………………15 1.10.1. Osnovni principi primene selekcije koza na mleko i meso…………………………15 1.10.2. Način sprovođenja selekcije koza…………………………………………………..16 1.10.3. Pripreme za sprovođenje selekcije koza…………………………………………….17 1.10.4. Uticaj smera proizvodnje na ocenjivanje koza……………………………………...17 1.10.5. Ocenjivanje i razvrstavanje koza u klase……………………………………………17 1.10.6. Ocenjivanje i razvrstavanje jarčeva u klase…………………………………………18 1.10.7. Testiranje jarčeva…………………………………………………………………...19 1.10.7.1. Biološki test jarčeva ...……………………………………………………19 1.10.7.2. Performans test jarčeva…………………………………………………...20 1.10.7.3. Progeni test jarčeva u progeno-testnim stanicama………………………..21 1.10.7.4. Progeni test jarčeva na mlečne osobine…………………………………..21 1.10.7.5. Progeno testiranje jarčeva na farmama…………………………………...22 1.11. MATIČNA EVIDENCIJA U KOZARSTVU………………………………………………...23 1.11.1. Osnovni principi…………………………………………………………………….23 1.11.2. Matični list za kozu ili jarca (glavna matična knjiga)………………………………23 1.11.3. List umatičenja (prijemna knjiga)…………………………………………………..23

1.11.4. Proizvodni list za mlečnost koza……………………………………………………24 1.11.5. Registar matičnih koza……………………………………………………………...24 1.11.6. Izvod iz matične knjige (pedigre)…………………………………………………...24 1.12. ICAR-OVA PRAVILA, STANDARDI I SMERNICE ZA EVIDENTIRANJE MLEKA KOD KOZA…………………………………………………………………………………………24 1.12.1. Oganzacja evidentiranja…………………………………………………………….25 1.12.2. Identifikacija grla…………………………………………………………………...25 1.12.3. Tip koza koje će se kontrolisati……………………………………………………..25 1.12.4. Operacija evidentiranja mleka………………………………………………………25 1.12.4.1. Referentna laktacija……………………………………………………….25 1.12.4.2. Interval u evidentiranju…………………………………………………...25 1.12.4.3. Operacija evidentiranja mleka…………………………………………….25 1.12.4.4. Datum prvog evidentiranja mleka………………………………………...26 1.12.4.5. Minimalan broj evidentiranih podataka…………………………………..26 1.12.4.6. Kraj laktacije……………………………………………………………...26 1.12.5. Štampanje rezultata……………………………………………………………...….26 1.12.6. Utvrđivanje težine mleka i sadržaja masti i proteina……………………………….27 1.12.7. Metode izračunavanja………………………………………………………………27 1.12.7.1. Metoda br.1……………………………………………………………….27 1.12.7.2. Metoda br.2……………………………………………………………….27 1.13. ORGANIZACIJA IZVOĐENJA ODGAJIVAČKO-SELEKCIJSKOG PROGRAMA U KOZARSTVU SRBIJE………………………………………………………………………28 LITERATURA……………………………………………………………………………………..30 PETOGODIŠNJI PROGRAM MERA ZA SPROVOĐENJE ODGAJIVAČKOG PROGRAMA……………………………………………………………………………………….33 PRILOZI……………………………………………………………………………………………32

U periodu tranzicije i svojinske transformacije sa mnogo nezaposlene radne snage i sa ekonomskim poteškoćama vrlo je korisno za porodični budžet i gajenje malog broja koza po vlasniku. Odlukom tadašnje vlasti donet je Zakon 1954. U uslovima agrarne prenaseljenosti i privredne nerazvijenosti kozarstvo je bilo ekstenzivno. jer se kvalitetne šume štite od požara i da doprinosi dobrom održavanju prirodnih travnjaka. gajenje koza je bila vrlo značajna delatnost. U vezi s tim.UVOD U Republici Srbiji u porastu je zainteresovanost proizvođača i drugih za gajenje koza. postoji interes stranaca da ulože kapital u savremenu proizvodnju kozijeg mleka koje bi se prerađivalo u kvalitetne kozije sireve za izvoz. U prošlosti. godine o zabrani gajenja koza. zbog štete koju nanose šumama. da štete nanete šumama zbog brsta koza nisu bile prevelike. a gajenje plemenitih i oplemenjenih rasa nije bilo podsticano i skoro da nije postojalo. Gajena je domaća balkanska koza malih proizvodnih sposobnosti. koza se odlikuje vrlo dobrom plodnošću. a koji ni dan danas nije proglašen nevažećim. te da će trebati veliki napori. u velokoj meri su ostali bez sredstava za egzistenciju. kako bi smo sstvarili željeni genetski napredak naših populacija koza u celini. ulaganja i vremena da se napisano u Programu ostvari. Protekla decenija je donela zapažene promene gledišta o kozarstvu i povećano interesovanje za intenzivnije oblike gajenja na individualnim gazdinstvima. broj koza je minimalan. u odgajivačkom radu mora ćemo i nadalje saradjivati s velikim i glavnim odgaijivačkim cemtrima u svetu. Treba razvijati savremene farme u privatnom vlasništvu do kapaciteta i obima koji će obezbediti punu zaposlenost nekoliko lica i povoljne proizvodne i ekonomske efekte. . Takođe. a obim proizvodnje za tržište zanemarljivo mali. a da je privredna obnova šuma bila sa nekvalitetnom žbunastom vegetacijom i vrlo spora. Proizvodnja mesa i mleka po grlu je bila niska. a imajući u vidu da su naše populacije koza male. uprkos ranijoj tradiciji i povoljnim prirodnim uslovima. što je ubrzalo napuštanje planinskih područja. bilo van njih. Svesni smo da je naš odgajivački rad u kozarstvu gotovo na početku. u asocijacijama odgajivača koza i na zadružnim farmama u tranziciji. što omogućava brzo povećanje stada I značajnu proizvodnju mesa. sa kojim je kozarsto kao grana stočarstva bilo osudjeno na likvidaciju. u odnosu na svoju masu koza luči 10 i više puta veću količinu mleka u laktaciji. Broj koza je bio veliki sa pritiskom na postojeće resurse stočne hrane. Specifičnosti i značaj kozarstva U poređenju sa drugim preživarima koza se izdvaja i ističe sledećim svojstvima: • • • • vrlo izražena sposobnost proizvodnje mleka. Gubitkom stada koza. Treba omogućiti obnovu gajenja koza na ekstenzivan. Ispostavilo se kasnije. ali vrlo skromna u pogledu uslova gajenja i izrazito otporna. Ona se najčešće sreće kod porodica sa kućom i malim posedom zemljišta bilo u naseljima. a po sastavu je slično mleku žene. Sa njim je praktično likvidirana domaća koza. Najviše je bilo razvijeno u planinskim i brdskim krajevima. a gde je moguće i intenzivan način kod poljoprivrednika u krajevima gde je kozarstvo ranije bilo razvijeno. poluintenzivan. ima sposobnost brzog i efikasnog transformisanja hrane u mleko. To ističe opravdanost sistematskog prilaza mogućnostima za razvoj kozarstva. Osnovni zadatak u razvoju kozarstva je povećanje broja koza i veći obim proizvodnje po grlu. Danas se smatra da je suzbijanje takve vegetacije brstom i pašom koza korisno. kozije mleko je vrlo kvalitetno i lako svarljivo. Odgajivači koza u planinsko brdskim krajevima pretrpeli su veliku štetu. Medjutim.

Sve do danas ne postoji zvanični statistički popis broja i proizvodnje koza.3 jareta po kozi. Tip balkanske koze viših područja je sitniji. Mlečnost koza je vrlo neujednačena. mirnijeg temperamenta i gaji se u blizini okućnice..1. a mogu se gajiti i u poluintenzivnim i intenzivnim uslovima su: . srnaste. I ako su to mali preživari izmedju njih postoje značajne biološke i proizvodne razlike. Koze se registruju zajedno sa ovcama.2. nemačke šarene i sanske rase prisutna sa oko 5%. već se na bazi anketa koze registruju zajedno sa ovcama. zatim kod balkanske koze nižih oblasti. Dobro su prilagođeni na umereno ekstenzivne i umereno intenzivne uslove ishrane i nege. Melezi balkanske i drugih rasa koza su zastupljeni sa oko 35%. vrlo otporan na oštre pa i surove uslove sredine. Tip balkanske koze nižih područja je krupniji. ali to nije dovelo do vidnije obnove njihovog gajenja.1.8 do 4. U zapatima od 10 do 50 koza mlečnost u proseku iznosi od 250 do 400 litara mleka. Rase koje se koriste kao melioratori domaće balkanske koze. a viših područja sa 15%. Brojno sranje koza Tridesetih godina prošlog veka koze i ovce su brojno bile vrlo zastupljene domaće životinje u brdsko – planinskim područjima. Rasni sastav i proizvodnost koza U periodu kada je broj koza bio veliki. Plodnost iznosi 1. Vrlo su plodni sa 1. Laktacija traje 200 do 290 dana. Anketom sprovedenom u 1980. Broj koza je iznosio do 35% od broja ovaca. prosečna mlečnost iznosi 250 do 350 litara mleka sa 3. a mlečnost 150 do 250 litara sa masnoćom mleka od 4. Plodnost balkanske koze je oko 120%. srnaste. Kada je reč o broju koza postoje dosta nesigurne procene. U toku osamdesetih godina shvatanja o štetnosti koza se menjaju. Najčešće se sreću melezi sa sanskom – domaća bela sanizirana koza (srbska bela koza). zatim kod srbske bele koze.1.2 % u zavisnosti od tipa i uslova ishrane i nege. od ekstenzivnih do intenzivnih. Prema aktuelnim podacima u Srbiji ima oko 150 000 koza svih kategorija. Najniža je kod balkanske koze viših područja. izdržava duga pešačenja. a potom sa alpskom rasom.1. jednobojne ili šarene. 1. STANJE KOZARSTVA 1. ekstenzivno je gajena balkanska koza sa smerom proizvodnje mleko – meso. dok su grla u tipu alpske. Broj im se povećava.0 do 4.8 do 2. Prosečna mlečnost svih grla je od 200 do 350 litara mleka u laktaciji. a boje od bele do tamno crvene. Beograd – Zemun utvrdjeno je da u Srbiji ima oko 33% od predratnog brojnog stanja. rogat ili šut. Telesne mase se kreću od 35 do 50 kg.0% mlečne masti u laktaciji od 240 do 290 dana. Melezi plemenitih rasa i domaće balkanske koze su različitih genotipova. Koze ovog tipa su rogate sa dugom dlakom tamne boje ili su šarene.0 jareta prosečno po kozi. manje mlečnosti. Ovde treba pomenuti da se čini greška kada se koze izjednačavaju sa ovcama. Balkanska koza – Dosta je laka. Danas je balkanska koza nižih područja zastupljena sa oko 40%. Smer proizvodnje koza je mleko i meso.• koza se dobro prilagođava različitim uslovima. a njene proizvodne sposobnosti se mogu znatno unaprediti oplemenjivanjem. vrlo pokretljiv. srbska bela koza sa oko 5%. Dobre su mlečnosti i u neselekcionisanim stadima. 1. sa telesnom masom 35 do 45 kg. nemačke šarene i sanske rase. a najveća kod grla u tipu alpske. godini od srane Instituta za stočarstvo. Na njihovoj proizvodnji se zasnivala egzistencija stanovništva.

Prosečna mlečnost ove rase je 400 do 600 kg mleka. nemačku id r. do 900 kg mleka u laktaciji.a i u SAD-u i Kanadi. Takođe se može unaprediti proizvodnja stočne hrane na oranicama.2. 1. telesne mase 40 do 80 kg. pre svega sa autohtonim u cilju njihove melioracije. a potom višebojni (šareni) tip. KONCEPT RAZVOJA KOZARSTVA U svetu se povećava broj koza.2 miliona muznih koza i proizvodnjom oko 40. Telesna masa odraslih grla je 50-80 kg. sa crnom prugom duž leđne linije. (Bunte Deutsce Edelzeige) Ima slične karakteristike kao i alpska i srnasta švajcarska rasa. a i mesa. Poreklom je iz Švajcarske odakle je izvožena u brojne zemlje Evrope i sveta. a najčešće se javlja svetlo žuta (bež) boja sa crnim nogama i leđnom linijom. U nerazvijenim zemljama to je uslovljeno porastom broja stanovnika i potrebom da se proizvodi više mleka . Kao meliorator. Boja dlake može biti različita. a plodnost 130 do 180%. alpska koza brzo popravlja mlečnost i telesne okvire. dobrih dubina tela. kratka. austrisku . Postojeći resursi stočne hrane nisu u dovoljnoj meri iskorišćeni. holandska i druge rase u tipu sanske koze.1. Sanska rasa koza se smatra jednom od najmlečnijih. tako da danas imamo italijansku. Prosečna mlečnost je 700 do 800 kg. francuska. Koža je fina i glatka a dlaka je kratka. Srnasta švajcarska rasa (“švajcarska brdska rasa”). Vodi poreklo iz Švajcarskih i Francuskih alpa. Sanska rasa. 1. Dobro podnosi stajski i ekstenzivni pašnjački način gajenja pod različitim klimatskim uslovima. Smer i intenzitet proizvodnje Smer proizvodnje mleko-meso u kozarstvu.2. a služi i za ukrštanje sa drugim rasama koza. prosečno od 135 do 180%. razvijenog grudnog koša. Kostret je bele boje. Naša domaća balkanska koza u ekstenzivnim usovima ishrane i nege ispoljava dobru mlečnost. gusta i fina. Vime je srednje veličine i pravilnog oblika. Gaji se u čistoj rasi. a to su u prvom redu sanska i alpska rasa koza. fina. Prosečna telesna masa sanske rase je 60 do 80 kg. U razvijenim zemljama ranije je gajen ograničen broj kvalitetnih koza kao dopunska delatnost.000 t sireva godišnje. To se u prvom redu odnosi na kabastu stočnu hranu. zatim tip sa tamnim leđima i slabinama dok su vrat i plećke svetle boje. Plodnost je dobra. Kozije mleko je do danas korišćeno u svežem . . a postoje velike mogućnosti da se višestruko povećavaju. Postoji nemačka. koji je do sada postojao. Značajna osobina ove rase koza je izražena otpornost i prilagođenost gajenju kako u ravničarskim tako i brdsko-planinskim predelima. U novije vreme razvija se tržište kvalitetnih sireva od kozijeg mleka i raste zainteresovanost za intenzivno gajenje koza visoke mlečnosti. smeđe-kestenjaste boje. Izvozi se u više zemalja Evrope i izvan nje. Snažna je i čvrste građe. Kao dobar meliorator uvožena je u mnoge zemlje sveta i Sredozemlja.Alpska rasa. a u selekcionisanim zapatima 1000 kg pa i više. Rase koza sa kojima je oplemenjivana. Naša država raspolaže sa prostranim travnjacima na oko 30% poljoprivrednog zemljišta. što treba imati u vidu pri izboru rase za oplemenjivanje domaćih koza. ima sve uslove da se zadrži i razvija i u budućnosti. jakih udova. Plodnost je 180 do 200%. Primer za to je Francuska sa oko 1. snažnog i kompaktnog trupa sa dobro razvijenim vimenom. Srednje je veličine. što stvara uslove da se uz govedarstvo i ovčarstvo razvija i kozarstvo. sa srednje dugim i čvrstim nogama. gusta i sjajna. Nemačka šarena. Dlaka je kratka. Mlečnost alpske koze je visoka. ima vrlo dobru mlečnost uz poboljšanu ishranu.

italije. od bitnog je značaja za razvoj kozarstva. ali je odličan za popravku strukture i bonitet zemljišta. Meso od starijih. Poluintenzivan način gajenja koza u stadima od najmanje 150 grla biće razvijen u planinskim krajevima kod proizvođača koji će ulagati u stočnu hranu. Pored sireva koji će biti namenjeni za izvoz kozije mleko se u razvijenim zemljama prodaje za konzum i kao visokovredan nepasterizovan proizvod (nativan) i prerađuje u maslac i jogurt. U našoj zemlji. može se sušiti. Zato je neophodna pomoć države. Koze su brstom stvarale prolaze. Razvoj savremenih farmi za intenzivno gajenje koza i proizvodnju sireva od kozijeg mleka za izvoz biće mogući uz većinsko učešće stranog kapitala. koje bi se razvijale uz podršku države u centrima za unapređenje i institutima. Prerada kozijeg mleka u kvalitetne sireve od posebnog je značaja. Proizvodnja kvalitetnih sireva od kozijeg mleka uslovljena je izgradnjom novih ili revitalizacijom postojećih objekata i novim postupcima prerade. Prerada kozijeg mleka u sireve koji će asortimanom i kvalitetom zadovoljiti zahteve savremenog tržišta. Mešavina trava i leguminoza i lucerkino seno zimi. a mogu se uvesti i druge rase radi ukrštanja. Gajile bi se rase koza koje su sa dobrom sposobnošću prilagođavanja. Od domaćih sireva treba razviti proizvodnju belog mekog sira i polutvrdog (tvrdog) sira od kozijeg mleka. na drugom je mestu po značajnosti. u dužem periodu. a rasprostranjene su u svetu. ako se predhodno provere i utvrde povoljni efekti. Prerada kozijeg mleka u sireve obuhvatala bi proizvodnju domaćih kozijih sireva i francuskih. Jedan od uslova za to je da se te površine umereno opterete sa kozama i da se tada u toku brsta i paše pokreću. pa je na ceni kod potrošača koji su na njega navikli. Koze mogu da pasu na kvalitetnom travnjaku. Obnova i razvoj kozarstva počinju od minimalnog broja koza i zanemarljivog obima proizvodnje kozijeg mleka i mesa. Jareće meso sa manje je loja i pečeno ima izvanredan ukus. alpska i srnasta. Intenzivno gajenje koza može se razviti u nižim brdskim područjima. Država treba da podrži izgadnju dva centra (reprodukciono-genetski) za unapredjenje kozarstva u brdko-planinskom i ravničarskom području. proređivale žbunasto šiblje podsticale rast višeg šumskog rastinja i štitile šume od požara. izmenu rasnog sastava. Domaća balkanska i domaća neselekcionisana sanizirana koza više brsti nego što pase i bila je korisna u proređivanju nisko rastuće makije koja je bila toliko gusta da je bila slabo prohodna. To su sanska. Stajnjak od koza je niske tržišne vrednosti. Preradne objekte za kozije mleko treba izgraditi uz genetske centre i istaknute farme koje bi se pored proizvodnje bavile i preradom kozijeg mleka i to kako sopstvenog tako i otkupljenog od susednih proizvođača. specifičnog je mirisa i ukusa. jareća i kozija. odnosno posebnih institucija. Jedan od uslova je raspoloživost oranica na kojima će se proizvoditi kvalitetna kabasta hrana. a na zahtev kupaca i tržišta i sireve iz drugih zemalja. uz redovno korišćenje koncentrovanih hraniva su neophodni u ishrani visoko mlečnih koza. Ranija i sadašnja prerada kozijeg mleka u sireve lokalno je ograničena. Sa porastom standarda. Domaće učešće bilo bi u zemljištu. To potvrđuje opravdanost obnove ekstenzivnog načina gajenja koza u svrhu proizvodnje mleka i mesa u krajevima gde će ulaganja biti minimalna. koja je vredna za preradu i izradu kvalitetnih proizvoda visoke tržišne cene. odnosno Srbiji bilo je ranije razvijeno ekstenzivno kozarstvo. Postojale su veće farme koza na zadružnim farmama. kao i tradicijom u ranijem periodu da se vlasnici stada bave proizvodnjom i preradom mleka. Sa proizvodnjom mesa ide i koža. švajcarske. Sa obnovom i unapredjenjem kozarstva povećao bi se broj i ostvarila veća mlečnost po grlu i mnogo veća ukupna proizvodnja kozijeg mleka. stručnoj radnoj snazi i delom u novim tehnologijama. pre svega inostranog. ali je plodnija od ovaca. Koza ima manje izraženu sposobnost za meso.stanju ili prerađivano u sir na tradicionalan način od strane vlasnika koza. škartiranih grla. nemačke. treba očekivati da se razvije domaće tržište za zakve visokovredne namernice. pa je proizvodnja kvalitetnog jarećeg mesa značajnija. To je uslovljeno malim brojem koza po stadu i ukupno. objekte i svoje znanje. a mogu se hraniti i iz jasala. . Proizvodnja mesa u prvom redu jarećeg. Proizvodnju domaćih sireva treba obavljati po standardnom postupku i sa zaštitom porekla.

4.20) te će se genetsko unapređivanje populacije prvenstveno odvijati putem testiranih jarčeva. s minimalnim ulaganjima i srazmerno njima i niskom proizvodnosti kako mleka. te fenotipske i genetske međuovisnosti između pojedinih svojstava. U različitim organizacijskim sistemima proizvodnje osnovni proizvod biće kozje mleko. te proizvodnja mesa. Najveći broj koza držan je na ekstenzivan pašno-štalski način. Relativna ekonomska vrednost . prvenstveno kao sirovina za proizvodnju različitih vrsta sira i drugih prerađevina. imaju niske vrednosti heritabiliteta (0. 1. prvenstveno mlada jaretina.2 Mogućnosti genetskog unapređivanja U literaturi ima relativno malo podataka o udelu naslednosti (heritabilitetu) za bitne proizvodne osobine koza. Suprotno tome. koje su česte u koza. Prema tome možemo zaključiti da će u odgajivačkom programu težište biti na genetskom unapređivanju populacije koza za proizvodnju i kvalitet mleka.4.Imajući u vidu trendove kozarske proizvodnje u pojedinim evropskim državama možemo sa velikom verovatnoćom zaključiti da će se u budućnosti i naša kozarska proizvodnja temeljiti na mlečnim rasama. njihove genetske i fenotipske varijacije.1. U većini stada. postupno se organizuje kozarska proizvodnja na savremeniji način. Prilog navedenom je činjenica da su plodnost i mlečnost u pozitivnoj korelaciji. Pojave degenerativnih i nasednih mana. glavni proizvod mleko. 1. a zatim meso. Drugi po značenju proizvod biće kozje meso.poslednjih 15-tak godina. U novije vreme . kozijih sireva treba patentirati i zaštititi kao intelektualnu 1.0. Odgajivački ciljevi U kozarskoj proizvodnji selekcija treba biti usmerena na ona svojstva koja u određenim sistemima proizvodnje daju najveće ekonomske učinke. OSNOVNE SMERNICE ZA IZVODJENJE ODGAIVAČKOG RADA Genetsko unapređenje populacija koza određeno je mnogim činiteljima od kojih su bitni: a) određivanje uzgojnih ciljeva b) organizacija i mogućnosti mjerenja određenih osobina c) poznavanje udjela nasljednosti (h2) za pojedine osobine. savremeno kozarstvo karakteriše se brojnim merama unapređenja. u raznim organizacijskim sistemima. gdje je uz veća ulaganja na temelju plemenitih mlečnih rasa. kao što su veličina legla.težina navedenih osobina biće 65-75 : 35-25 u korist proizvodnje mleka.3. odnosno međujaridbenog razdoblja. tako i mesa. posebno poremećaja u razvitku reproduktivnog sistema. MERE UNAPREĐENJA KOZARSTVA Ekstenzivno gajenje većeg broja koza u prošlosti i držanje 5 do 10 koza danas odlikuju se odsustvom mera unapređenja proizvodnih postupaka. prvenstveno na alpini. Osobine plodnosti. Još je oskudniji broj istraživanja o genetskim i fenotipskim korelacijama . koze se nisu muzle ili pak u manjoj meri za potrebe vlastitog domaćinstva. sanskoj i nekim drugim. Nužno je naglasiti da se u Srbiji kozarska proizvodnja odvijala u više bitno različitih organizacijskih i tehnoloških sistema. uklanjaće se izlučivanjem takvih životinja iz dalje reprodukcije.Tehnologiju proizvodnje domaćih svojinu. 1. U tom sistemu glavni proizvodni cilj bilo je meso . trajanje međubremenog.mlada jaretina.09 .4.

50 0. METODE I TEHNOLOŠKI POSTUPCI U IZVOĐENJU ODGAJIVAČKOG PROGRAMA U izvođenju odgajivačko selekcijskog rada cilj je da u odredjenim rasama stvorimo genetsku osnovu za pojedine osobine matičnih grla. Proizvodnja mesa.70 0.70 0.50-0.50 Iz izloženih podataka je vidljivo da se heritabilitet proizvodnje mleka kreće u rasponu od 0.58 0.30-0.50 0. S obzirom da do sada nismo imali vlastiti odgajivački program.između pojedinih proizvodnih i fizioloških odlika.) OBELEŽJE Veličina legla Uzrast kod prvog jarenja Međujaridbeni period Proizvodnja mleka u laktaciji % mlečne masti Količina mlečne masti (kg) % belančevina u mleku Vreme muže Obim vimena Dužina vimena Širina vimena Razmak između sisa Dužina sisa Obim sisa Telesna masa jaradi pri odbijanju Telesna masa jaradi u uzrastu od 7 meseci RASPON VREDNOSTI 0.86 0.16-0. 1. koje se pri proceni odgajivačke vrednosti trebaju uvažavati. Vrednost udela naslednosti za sadržaj (%) i količinu mlečne masti i belančevina su na približno istomj nivou kao u goveda. jedan je od odlučujućih činilaca od kojih zavisi mogući genetski progres. odnosno njihovih potomaka odgajenih kod nas.97 0.30 0. a novija saznanja s područja . Program će se prvenstveno temeljiti na tzv.60 0.16 -0. osim na količinu proizvedenog mleka i masti. Naznačeni su i bitni činioci. Osobine muznosti i građa kozjeg vimena imaju visoki heritabilitet (h2). Prema većini autora najveći je u prvoj laktaciji. kovencionalnim metodama kvantitativne i kvalitativne genetike. a u proseku za sve laktacije iznositi oko 0.30. U tabeli 1. te se njihovo genetskounapređivanje u populacijama koza može relativno brzo realizovati. Osim toga. koje će u povoljnim uslovima proizvodnje ostvariti optimalnu proizvodnju. iznosimo podatke vrednosti heritabiliteta za važnije osobine koza. posebno treba obratiti pažnju na sadržaj belančevina u mleku i to radi dva bitna razloga: a) količina belančevina odlučujući je činilac proizvodnje kozjih sireva.85 0.koje je moguće sada primenitii. koji su uticali na stanje u toj grani stočarstva. brojnost kontrolisanog dela populacija koza određuje mogućnosti primene određenih metoda i postupaka u sprovođenju odgajivačko-selekcijskog rada. odnosno u dogledno vreme.15 0.91 0. Veličina populacija. U izvodjenju Programa uključene su metode i tehnološki postupci.. Tabela 1: Vrednost heritabiliteta (h2) za bitne osobine u koza (Sheep and goat prodaction 1982. U izvođenju Programa. b) u međunarodnom prometu priplodnih koza i jarčeva bitni su podaci za odgajivačku vrednost tih svojstava.09-0.5.17 0. Odgajivačko selekciski rad je gotovo simboličan. merena telesnom masom do odbjanja ima osrednje vrednosti heritabiliteta.60. Pri tome treba istaknuti da su istraživanja sprovedena na različitim rasama i u bitno različitim uslovima proizvodnje. koristiti ćemo se iskustvima i naučnim saznanjima zemalja koje već decenijama sistematski izvode odgajivačke programe.20-0. Iloje i Van Vlec 1978. U Srbiji do sada nije napravljen odgajivački Program u kozarstvu.60-0.20 0.79 0. Prvenstveno se svodi na registraciju proizvodnje mleka i plodnosti u manjem broju stada uvezenih plemenitih rasa koza.

biotehnologije i citogenetike će se primeniti kada budu naučna saznanja proverena i kada će postojeći ulovi omogućiti njihovu praktičnu primenu. .

IZLUČENA GRLA PERFORMANS TEST INTEZITET RASTA TIP I OBLIK REPRODUKTIVNE OSOBINE NADPROSEČNI JARČEVI ODABRANI NAJBOLJI RODITELJI IZLUČENA GRLA M.J. – Majke jarčeva O. NAJBOLJI JARČEVI O.J. ODABRANO MUŠKO POTOMSTVO BIOLOŠKI TEST TEST NA MLEČNOST I MUZNOST KONFORMACIJA TELA REPRODUKTIVNE OSOBINE NAJBOLJI JARČEVI O. – Očevi jarčeva .SHEMA SELEKCIJE MLEČNIH RASA KOZA POPULACIJA KOZA Prirodni pripust i veštačko osemenjavanje MATIČNA STADA NUKLEUS ZAPATI NEKONTROLISANA STADA Prirodni pripust i veštačko osemenjavanje POREKLO KONFORMACIJA TELA KONTROLA PROIZVODNJE MLEKA NAJBOLJE KOZE M.J.J.J.

finansiranje stručnjaka angažovanih u razvoju novih postupaka i obuci drugih odgajivača treba da ostane u nadležnosti institucija koje licencira država.alpske i drugih plemenitih rasa koza. ishrana. opremu i osnovno stado u početku su velika i njih može najsigurnije da pribavi država. Takve genotipove. pedigre. u prvom redu jarčeve. Kasnije. princip profita treba dopuniti sa razvojnom funkcijom centra u unapređenju kozarstva. Prvi bi centar razvijao poluintenzivan. država. Zato su neophodna genetski visokovredna stada koza u centrima iz kojih bi drugi odgajivači nabavljali i koristili priplodna grla. Vlasnik centra može biti asocijacija odgajivača. pre svega muška priplodna grla. Reprodukcija i oplemenjivanje koza Proizvodne sposobnosti koza treba stalno unapređivati. Moguća je u principu angažovanost privatnog kapitala u izgradnji centra. Visoko kvalitetni jarčevi u veštačkom osemenjavanju daju veliki broj kvalitetnog potomstva preko koga se masovno poboljšava proizvodnost i kvalitet koza. a drugi intenzivan sistem gajenja koza. One će odgajivati mlada priplodna grla. Za unapređenje kozarstva neophodna su najmanje dva genetska centra. koje će nabavljati i koristiti u reprodukciji ostali komercijalni proizvođači kozijeg mleka i grla za meso. progenog testa jarčeva. ili suvlasnički odnos između asocijacije i države. na predlog komisije za godišnji pregled centra za reprodukciju životinja i veštačko osemenjavanje koju obrazuje ministar. objekte. Nabavku i korišćenje kvalitetnih jarčeva iz genetskih centara treba podsticati premijama i regresima. Međutim. koristiće drugi proizvođači. U izgradnji genetskih nukleusa i visoko kvalitetnih jarčeva koristiće se intenzivna selekcija. Izgradnja centara za unapređenje koza (reprodukciono-genetski centri) Svrha centara je stvaranje genotipova koza koji su najpogodniji za određene uslove gajenja.5. a drugi u ravničarskom. Razvojni centri za stočarstvo u vlasništvu države u predhodnom periodu odigrali su značajnu ulogu u unapređenju ove grane poljoprivrede u više zapadnih zemalja.1.2. Kapitalna ulaganja u zemljište. intenzivne selekcije. Napredne farme koza oko genetskih centara biće drugi krug i učesnik u unapređenju kvaliteta kozarske proizvodnje. Oni će imati i male mlekare za preradu kozijeg mleka.5. Obavljaće se stručna obuka drugih odgajivača koza i demonstrirati novi postupci. U centrima će se unapređivati proizvodnja i konzerviranje stočne hrane. . Drugi osnovni postupak u oplemenjivanju je ukrštanje domaće koze i njenih meleza sa jarčevima sanske. 1. a najmanje jedanput godišnje.1. Međutim. Centar za reprodukciju koza i veštačko osemenjavanje može da koristi za veštačko osemenjavanje odabrane priplodne jarčeve ako ima matični list priplodnjaka. reprodukcija i zdravstvena zaštita koza. veštačkog osemenjavanja i transfera embriona. Sa tim će se obezbediti javnost u radu i dostupnost novih tehnologija. kontrole mlečnosti. Centri će se odlikovati sa kvalitetnim stadima koza. udruženja odgajivača i licencirani farmeri. radom centra. Svaki centar raspolagao bi sa osnovnim stadom od najmanje 500 koza. Zato je partnerstvo države neophodno. prodajom viskokovrednih priplodnih grla i drugih proizvoda biće moguća otplata kredita. da je priplodnjak upisan u glavnu matičnu evidenciju domaćih životinja i da ima dozvolu za njegovo korišćenje izdatu od strane ministra. Jedan bi prema prirodnim resursima i načinu gajenja koza bio u brdsko-planinskom području. Stalan genetski napredak će se ostvariti preko matične evidencije. savremenom tehnikom i tehnologijom i visokom proizvodjnjom kvalitetnog mleka i mesa. Glavnim odgajivačkim programom mora biti obezbeđeno dovoljno priplodnjaka za veštačko osemenjavanje i određeni uslovi i način korišćenja priplodnjaka za veštačko osemenjavanje. Odabiranje priplodnjaka za veštačko osemenjavanje vrši se po potrebi. embrio transfer i progeni test.

000 grla u intenzivnom gajenju. • odrediti standarde na osnovu kojih se utvrđuje kvalitet proizvoda uz primenu plaćanja na osnovu kvaliteta.3.5. Postojeći prirodni resursi i njihovi neiskorišćeni potencijali omogućavaju višestruko povećanje broja koza i obima proizvodnje. potpunije korišćenje uslovljeno je značajnim ulaganjima u proizvodnju. • uspostaviti zadovoljavajući zdravstveni status grla i obezbediti njihovo održavanje. • plodnost 170 do 200% • mlečnost 600 do 800 litara. a samim tim i zdravstveno bezbednih i kvalitetnih animalnih proizvoda (mleko. a potom i kvalitetnih životinja.1. iako smanjen i opterećen brojnim problemima i teškoćama. preradu i dr. • 100. pre svega mere kreditno monetarne politike staviti u funkciju povećanja kozarske proizvodnje. Broj koza sa osnovnim proizvodnim pokazateljima i ciljevi koje treba ostvariti U obnovi kozarstva treba ostvariti obim i kvalitet proizvoda koji će biti prepoznatljivi kako na domaćem tako i na inostranom tržištu. meso). osnovnih energetskih i proteinskih hraniva (kukuruz.6. • izvršiti adaptacije postojećih i koliko je moguće izgradnju novih objekata za uzgoj koza. • u svim ovim segmentima sve oblike proizvodnje ravnomerno tretirati. Proizvodnja koza u poluintenzivnom gajenju: • telesna masa koza 45 do 65 kg. 1. • povećati stepen povezanosti primarne proizvodnje sa prerađivačkom industrijom i trgovinom. sojina sačma. • plodnost 120%. • obezbediti odgovarajuće funkcionisanje robnih rezervi. • podsticajne mere države. Ispunjenjem ovih uslova postojeći fond koza. suncokretova sačma i druga hraniva). međutim. Njihovo.000 grla u ekstenzivnom gajenju. kao osnovne preduslove kontinuirane kozarske proizvodnje. Proizvodnost koza u ekstenzivnom gajenju: • telesna masa koza 35 do 45 kg. Zato će ovde biti izložen procenjen broj koza i njihove proizvodne sposobnosti koje bi bilo nužno dostići da bi prisutnost na tržištima bila trajna i ekonomski opravdana. mogao bi predstavljati zavidan potencijal Srbije u smislu obezbeđenja znatnog broja pre svega zdravih. . • mlečnost 150 do 220 litara.000 grla u poluintenzivnom gajenju. • plodnost 150% • mlečnost od 150 do 350 litara Proizvodnja koza u intenzivnom gajenju • telesna masa koza 65 do 80 kg. Broj koza: • 50. • 100. PRAVCI RAZVOJA I DUGOROČNE MERE Da bi se poboljšalo postojeće stanje u kozarskoj proizvodnji neophodno je: • obezbediti dovoljne količine pašnjačkih površina.

U oblasti poljoprivrede i kozarstva podrška države je neophodna u: • uređenju zemljišta i poboljšanju njegove plodnosti. to je inicijalna i razvojna uloga države neophodna. • donošenju propisa i standarda o proizvodnji i prometu proizvoda po međunarodnim kriterijumima 1.). • izradi studija i programa razvoja kozarstva.intelektualna svojina. Angažovanje i podrška države su potrebni u oblasti poljoprivrede i stočarstva i šire u makroekonomskoj politici. mesa i kože počinje praktično od minimalnog broja koza. • prilagodjavanju sredstava za razvoj neophodne infrastrukture (genetski centri). Pri svemu tome morale bi se uvažiti sve specifičnosti kozarske proizvodnje i stepen krize u kome se ona u ovom trenutku nakazi. Mesto i uloga Instituta za stočarstvo Institut za stočarstvo u Zemunu je kadrovski osposobljen. savetovanja i izdavanja stručnih publikacija i drugih vidova informacija o tehnološkim inovacijama (izdaje časopis Biotehnologija u stočarstvu).7. formiranje osnovnog stada. • obezbedjenju povoljnih kredita za objekte i opremu. MESTO I ULOGA DRŽAVE Razvoj kozarstva u svrhu robne proizvodnje mleka. 1. objekata za preradu mleka i tekuću proizvodnju. laboratorije i tehničku opremu i informacioni sistem i može kvalifikovano da obavlja sledeće poslove: • da organizuje bazu podataka i edukativne aktivnosti u vidu održavanja seminara. mesa i kože. • podsticanju vlasničke transformacije. podsticaju izvoza kozijih sireva. • donošenju propisa o zaštiti proizvoda sa poreklom. koji bi bio namenjen izvozu. • zaštiti zemljišta od zagađenja. • sprovodi savetodavno-konsultativne poslove s ciljem razrade modela proizvodnje visoko vrdene hrane. • podsticanju razvoja delatnosti sa komparativnim prednostima (značajni resursi. .Količina pomenutih proizvoda uveliko bi morala prevazići potrebe sopstvenog stanovništva i obezbediti značajan višak. • zaštiti životne sredine.1.7. stručne poljoprivredne službe i istraživanju u kozarstvu. • projektuje i realizule adaptaciju postojećih farmi. značajnih prirodnih resursa i povoljnih signala o tržištu i izvorima sredstava. Kako robnih proizvođača nema. • podsticanju stručnog obrazovanja proizvođača. mogućnosti izvoza i rd. • obezbedjenju sredstava za intervencije u slučaju poremećaja na tržištu. poseduje odgovarajuće prostorije. • podsticanju proizvodnje u korišćenju genetski superiornih priplodnih grla. Šire posmatrano uloga države je u: • stvaranju povoljnog makroekonomskog miljea.

dok organizaciona šema funkcionisanja još nije potpuno precizirana. Poljska. izvodi prema nahođenju pojedinih stručnjaka za ovčarstvo.2. Obezbeđenje povoljnih kredita za izgradnju privatnih farmi.Kina. projektovanje i izgradnja privatnih farmi koza. • zemlje Bliskog i Srednjeg Istoka – Saudiska Arabija.9. Poslednjih godina počelo je ubrzano zasnivanje kozarske proizvodnje u individualnim gazdinstvima. • Evropska unija – Kipar. Slovenija. • zemlje u razvoju – afričke temlje. Slovačka. Japan. Odgovarjuće selekcijske službe ili organizacije koje su se prihvatile toga posla. pa ga izvode neplanski i parcijalno ili nikako. kod nas za koze nikad nije postojala organizovana selekcijska služba. • zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza – Rusija. • ostale zemlje OECD-a . Izrada programa formiranja osnovnih stada koza sa sopstvenom proizvodnjom i uvozom grla. Italija. Makedonija. Zato je nivo primenjene selekcije uglavnom nedovoljno definisan. 1. ne bude usaglasilo na nivou Srbije. Razvojni program unapređenja koza u Srbiji ne postoji. Takvo stanje nas je zateklo bez ikakve prakse o selekcijskom radu i matičnom knjigovodstvu za koze.7.8. Austrija. Grčka. nisu dovoljno osposobljene da ga uspešno sprovedu. Švajcarska i sl. Kazahstan i dr. Mađarska. Češka. Izrada programa marketinga kozijih sireva sušenog mesa i prerađevina od mesa. a posebno ocenjivanje životinja i vođenje matičnih knjiga. niti uzgojno – selekcijski rad. Jordan. što se radi o malom broju životinja u odnosu na ostale vrste stoke. niti je na tom nivou razmatrano pitanje selekcije koza i vođenje matičnih knjiga. a u Republici i okruzima su tom pitanju različito prilazili. Iran. Belorusija. Selekcijski rad se. prerade i prometa proizvoda kozarstva. Zato je neophodno detaljno sagledavanje i donošenje osnovnih principa i parametara na kojima treba da se zasniva i sprovodi uzgojno selekcijski rad i matično knjigovodstvo za koze. a još manje uhodana ili ozvaničena. treba da se sprovede istraživanje objedinjeno na nivou Srbije. Izrada programa i projekata revitalizacije postojećih farmi i novih reprodukcionogenetskih centara Identifikacija vlasnika. Bugarska. Povezivanje proizvođača. Neka od ovih gazdinstava proizvode i prodaju priplodni materijal pa stiču pravo na određene benificije.1. Irak. Ukoliko se selekcija. kao ni vođenje matičnog knjigovodstva. kreditora i iztvoznika u cilju unapređenja proizvodnje. jer. Nemačka. Ukrajina. većinom. kreditorima i drugim zainteresovanima. Zato se stalno oseća velika . uspešno poslužile unapređenju proizvodnje koza. 1. Republika Srpska. PRAVCI IMPLEMENTACIJE ODGAJIVAČKOG PROGRAMA • • • • • • • Prezentacija i promocija glavnog odgajivačkog programa potencijalnim proizvođačima. Izvozne mogućnosti kozarske proizvodnje Najznačajnija ciljna tržišta za izvoz poljoprivrdenno prehrambenih proizvoda iz kozarske proizvodnje mogu se sistematizovati sledećim redosledom: • zemlje predhodne Jugoslavije . organima vlasti. Hrvatska • istočnoevropske zemlje – Rumunija. njihova različitost će dovoditi do zabuna i teškoća razne prirode. Izrael. IZRADA SISTEMA SAVETODAVNE SLUŽBE U KOZARSTVU Da bi selekcija koza i vođenje matičnih knjiga.Bosna i Hercegovina. kao neophodne zootehničke mere. Ovo utoliko pre. za razliku od ostalih vrsta domaćih životinja.

diferencirane. manje ili više. pored neznatnog broja čistih rasa ( uglavnom inostranih ). što je nepravilno. tipova ili rasa. selekcija na mlečnost ima vrlo visoko mesto. onda se uvodi rasa. Genetski momenat u proizvodnji mleka koza je posebno značajan. misli na jareće meso. Ovaj predlog. a takođe i odabrane balkanske koze nižih područja. Sadašnje procene o rasnoj pripadnosti su prilično orjentacione. prvenstveno. o vođenju selekcije i matičnog knjigovodstva u okviru predloženih rasnih grupa. Genetski potencijal za mlečnost koza. u slučaju slabomlečnih rasa. a posebno za vrstu stoke kod koje ranije nisu primenjivane nikakve zootehničke mere niti postoji ustaljeno iskustvo.4 ). Zbog nedovoljnog fenotipskog i genotipskog poznavanja naših koza. uticajem na mlečnost ukrštanjem i selekcijom. Međutim. zavisno od njihovog daljeg usmeravanja. Budući da je ovo naš prvi pokušaj uvođenja selekcijskog rada u naše kozarstvo. kod koza se postiže preko dva puta ( pa i više ) veći . vrlo mlečne koze u svetu. Budući da se za povećanje proizvodnje mesa. Smatramo da će primena selekcijskog rada u kozarstvu znatno omogućiti. ne samo povećanje proizvodnje i pravilno usmeravanje gajenja koza. pre svih ostalih treba sistematski sprovoditi. zatim razni melezi. Srećna okolnost je da su mlečnost i plodnost u pozitivnoj korelaciji ( h2 = 0. a uz to često i regionirane. Nažalost. 1. a posebno u slučaju primene visokog indeksa selekcije. ima za cilj da u tom pravcu usmeri izgradnju rasnog sastava naših koza. to se kao mogućnost povećanja te vrste mesa nameće popravljanje plodnosti. Obzirom da je za našu privredu značajna proizvodnja mleka i mesa. Otuda se predlaže mogućnost da se. Pod uslovima istog heritabiliteta i utvrđenog inteziteta selekcije kao kod goveda.10. Ovo se predlaže upravo zato da bi se. matiče i za sad rasno nedefinisane. Upravo zato mora se što pre početi sa širom primenom selekcije. mora da bude osnovna mera koju.1. postale su mnoge. to bi usmeravanje selekcije koza išlo jednom od ova dva pravca. Selekcija uopšte. pretpostavljamo da ni predloženi parametri za ocenjivanje nisu potpuno pogođeni. već i rasno izdvajanje i usmeravanje. Mnogi smatraju da je značaj selekcije na mlečnost efikasniji nego primena određenih genetskih metoda ( ukrštanja ). pa se utoliko sigurnije i brže može ostvariti uspeh selekcije koza na kombinvani smer proizvodnje. Takvo stanje ne može biti garancija ostvarenju bilo kakvih razvojnih programa u oblasti kozarstva na širem planu.10. Zbog takvog rasnog stanja moraće da se. a ukoliko se želi da stado dobije nov kvalitet. primenom selekcije u okviru navedenih rasnih grupa. došlo do čistih populacija. kakve su pretežno naše. transformisaće se u visoku proizvodnju mleka. prave manji ili veći ustupci kada se radi o uslovima koje treba da ispuni čista rasa. 1. Takođe će poslužiti i da se sagleda mogućnost za njihovo genetsko i proizvodno popravljanje. kao i otkrivaje nepoznatih zakonomernosti značajnih za dalji rad na unapređenju ove proizvodnje. Osnovni principi primene selekcije koza na mleko i meso Zasnivajući povećanje mlečnosti i plodnosti koza na selekciji. pri selekcijskom radu u narednom periodu. domaće oplemenjene koze. treba ga stalno dograđivati i usklađivati sa našim novim saznanjima i promenama do kojih se bude došlo u rasnom pogledu. postoji mogućnost selekcije u okviru čistih rasa.opterećenost poistovećivanjem koza sa ovcama. Bez obzira da li se radi o određenim rasama ili o nedefinisanim rasnim tipovima koza. čiji je proces na stvaranju novih tipova ili populacija u toku. pod uslovima dobre ishrane. odnosno vrši ukrštanje i primenjuje selekcija potomaka. ZNAČAJ SELEKCIJE ZA RAZVOJ NAŠEG KOZARSTVA Kod svih naših vrsta domaćih životinja rase su. kod naših koza nije jasno utvrđen rasni sastav. Zbog toga se pravila selekcijskog rada u okviru čiste rase mogu lako primenjivati. i to ili pojedinačno ( mleko ili meso ) ili u oba pravca istovremeno ( mleko – meso ).

a vrednost zavisi od pravilnog izbora rase. 1. nisu ujednačeni i harmonični. Kontrola proizvodnih sposobnosti i metode za procenu priplodne vrednosti koza moraju biti u skladu sa međunarodno priznatim postupcima i metodama.genetski godišnji uspeh zbog nižeg genetskog intervala ( veći broj ženskih potomaka i manji broj osobina za selekciju). selekcija na plodnost bi bila dugotrajnija. dolaziće do njihovog. Rezultati procenjene priplodne vrednosti koza koriste se za razvrstavanje kvalitetnih priplodnih koza u klase. hibrida i uveženih kvalitetnih priplodnih koza u glavni odgajivački program postojećih rasa. kao i činjenica da u svim tim slučajevima uslovi pod kojima se gaje koze mogu biti intezivni ili ekstezivni. je takođe mera koja može da omogući povećanje ove osobine. u nekim uslovima proizvodnje. što neće uvek biti moguće u slučaju našeg kozarstva. Selekcija se sastoji u izboru priplodnjaka sposobnih da prenesu osobine rase i da ih razviju do maksimuma. to je neophodno da se prate mnogi proizvodni pokazatelji značajni za svako navedeno proizvodno usmeravanje i izvrši procena priplodne vrednosti. Na veći genetski efekat utiče heterozis.2. pa može da se kroz ukrštanje postigne povećanje mlečnosti i plodnosti koza. jednoj od prvobitnih rasa. to je teško dobiti i očuvati ujednačenu i harmoničnu mešavinu. pretežno. od kojih svaka unosi značajan udeo ( stvaranje „sintetičkih linija“ ). povećavajući tako proizvodnu vrednost stada. Zato se može očekivati da će. Svaka rasa ima svoj standard koji je znak tipa životinje. nema izrazito mesnate rase koza. treba odabrati samo one životinje koje prenose poznate osobine rase. Obzirom na nisku naslednost ( h2 = 0. linija. Budući da je. odnosno visoka plodnost. vrlo teško. Pri selekciji treba imati u vidu plodnost majke. To naročito dolazi do izražaja ako su dobro odabrane 3 ili više rasa. sigurno. Kontrola proizvodnih sposobnosti i procena priplodne vrednosti koza vrši se na način i metodama koje su određene glavnim odgajivačkim programom. inače. . odnosno proizvodnju mesa.10. Selekcija na bližnjenje može da se sprovodi prema podacima jednog ili više jarenja. jer je češće bližnjenje.07 ). ali se potpuni cilj postiže ako se procena priplodnih grla vrši istovremeno i po fenotipu i po genotipu. a pri vrlo strogoj selekciji traženog potomstva. Selekcija na plodnost. koji se ocenjuju prema plodnosti majke i kćeri. ostvaren prilikom ukrštanja. ali ne i izrazita mesnatost. Stvaranje „sintetičkih linija“ je. Odgovarajuća provera proizvodnih sposobnosti. Način sprovođenja selekcije koza Primena i smišljeno vođenje selekcije omogućava popravljanje proizvodnje stada. Sastoji se u izboru najboljih životinja oba pola. važna visoka proizvodnja mleka. ukoliko je rasa jasno definisana. Međutim. O kontroli proizvodnih sposobnosti i drugih osobina koza odgajivačka organizacija i organizacija sa posebnim ovlašćenjima vode zbirku podataka. Testiranje proizvodnih sposobnosti koza vrši testna stanica u skladu sa glavnim odgajivačkim programom. procena priplodne vrednosti i razvrstavanje u klase mora biti sprovedeno i prilikom uvođenja novih rasa. jedan od dva tipa nadvladati drugi i stado se vratiti. Zato su u ovakvim slučajevima neuspesi brojniji nego uspesi. Budući da ti melezi. a u trećim mleka i mesa zajedno. Da ne bi došlo do prenošenja nedostataka. Ovakva parenja raznih meleza su vrlo složena i treba ih pažljivo izvoditi. Procenjivanje vrednosti životinja može da bude fenotipsko. U našim uslovima. manje ili više nekontrolisanog. pa ni potomci toga ukrštanja nisu međusobno slični. posle nekoliko generacija. u drugim proizvodnja mesa. Selekcija je naročito korisna ako se umešno odabiraju mužjaci. provenijenci. već su osobine obe rase nepravilno zastupljene. na način kojim se obezbeđuje međunarodna merljivost dobijenih rezultata. gde postoji veliko šarenilo meleza. međusobnog parenja. ali ima i uspešnih slučajeva. Selekcijom mogu da se izbace rasno nečista grla. Selekcija na plodnost koza je izvodljivija nego ovaca. tačnosti i usmeravanja. Za uspešnu selekciju treba znati cilj koji se očekuje i tip rase kom pripada životinja.

10. Uticaj smera proizvodnje na ocenjivanje koza Uticaj smera proizvodnje nameće određene prilaze ocenjivanju koza. Sadržaj proteina je posebno značajan za preradu mleka u sir ( smatra se da sadržaj mleka u koza utiče 4 puta više na sir nego sadržaj mlečne masti ). Za ocenu proizvodnje mleka. I. ocenjivanja i klasiranja koza. 1.10. dobra povezanost. još uvek ne bi bilo realno da se taj momenat uzima u obzir i prave posebni prilazi za svaki smer. Prirodni podmladak se razvrstava u I. 1.5. niti će se vršiti ocenjivanje te osobine. sadržaj proteina u mleku majke ne sme da bude ispod 28– 30 g na 1 litar mleka. količina mleka. (u smeru proizvodnje mesa nije značajna proizvodnja mleka). obradi za 1/3 stada i u slučaju kad se utvrđuje sadržaj proteina ). ocenjivanje i razvrstavanje u klase. Pri izboru mladih koza. Zato se. plodnost. sa 30 dana i pri odlučivanju.4. i to ocenama od 1 – 4. Za osobinu koja u jednom smeru proizvodnje koza nije značajna. ustljena domaća oplemenjena koza ( sanizirana domaća koza ). predlaže univerzalni način izbora podataka.3. Pod ocenom vimena se podrazumeva: dobra razvijenost vimena i izjednačenost obe polovine. Zbog neraščišćenog rasnog sastava u našem kozarstvu. Samo ako se poseduje takav materijal moguće je da se selekcija pravilno sprovede i ostvare očekivani rezultati. Na osnovu rezultata dobijenih ocenjivanjem koze se svrstavaju u sledeće klase: E. oblik i veličina sisa. Pripreme za sprovođenje selekcije koza Da bi selekcija koza mogla da se uspešno sprovodi. neće se prikupljati podaci. a ove ocene se uključuju u ocenu za „tip“. obično. II i III. onda i sa 90 dana. telesna masa. s tim što su predlozi navedeni za prikupljanje podataka. za sad. kao i telesnoj masi pri rođenju. II i III klasu. ali se. i to prvi put sa 7 – 12 meseci.10. ocena trupa ( uključu-jući ocenu vimena ). a drugi put sa navršene 3 godine.1. Ocenjivanje vimena se vrši između 4 i 5 meseci po jarenju. potrebne su dobro obavljene pripreme. Ocenjivanje koza se vrši najmanje dva puta u toku života. Ia. koje se sastoje u trajnom prikupljaju niza podataka na osnovu kojih se vrši ocenjivanje i klasiranje životinja. sadržaj proteina u mleku ( obavezno za sve koze kao najznačajniji sastojak za randman sira ) i mlečne masti ( što nije obavezno ako se utvrđuje sadržaj proteina. a ukoliko je odlučivanje ranije. Pri ocenjivanju i klasiranju koza uzima se u obzir: poreklo grla. melezi sa visokoproizvodnim rasama koza i odabrane balkanske koze nižih područja. već se vrši odabiranje prema naslednim manama. Ocenjivanje i razvrstavanje koza u klase Ocenjuju se visokoproizvodne uvezene rase ( značajne za rad na genetskom popravljanju naših koza). tako podešeni da mogu da posluže za sve smerove. . sadržaja proteina i mlečne masti služe podaci iz redovne kontrole mlečnosti po laktacijama. Podmladak se ne klasira.

Polazi se od toga da će to biti put ka iznalaženju proizvodnih životinja za koje će ovo biti jedina mogućnost da se počne s rasnim diferenciranjem na širem nivou. pored zadovoljenih svih ocena za Ia klasu. Ia.6. a ocenjuju se prema: proceni tipa ( od 5 do 1 ).10. 1. . a u ekstezivnom gajenju 2 l.75 l. predstavljaju „idealan“ tip koze odgovarajuće rasne pripadnosti. Pri odabiranju koza u stadima visoke mlečnosti treba za intezivni tip gajenja odabrati one koze u kojih je dnevni maksimum proizvodnje mleka u toku godine bio 3. Kod koza sa proizvodnjom mleka većom od prosečne u prve dve laktacije prosečna masnoća mleka može da bude manja za 0. ustaljenosti proizvodnje i izrazitog prevazilaženja normativa za klasu Ia. II i III.5 l. telesnoj masi i poreklu. Danas. orjentacija mnogih gazdinstava će biti i na ovu kozu.Za ocenjivanje i razvrstavanje koza u klase uzimaju se sledeći normativi: Rasna pripadnost Visokoproizvodne rase Tip ( poena ) Telesna masa ( kg ) Količina mleka ( kg ) Količina proteina ( g / kg ) Količina mlečne masti ( g / kg ) Plodnost ( % ) Poreklo za generaciju ( poena ) Tip ( poena ) Telesna masa ( kg ) Količina mleka ( kg ) Količina proteina ( g / kg ) Količina mlečne masti ( g / kg ) Plodnost ( % ) Poreklo za generaciju ( poena ) Balkanska selekcionisana koza Tip ( poena ) Telesna masa ( kg ) Količina mleka ( kg ) Količina proteina ( g / kg ) Količina mlečne masti ( g / kg ) Plodnost ( % ) Poreklo za generaciju ( poena ) 3 40 400 30 35 180 2 2 35 350 30 36 180 2 1 35 300 30 37 150 1 5 55 800 29 34 220 2 4 50 650 30 35 200 2 4 55 700 29 35 200 2 3 45 550 30 36 190 2 3 50 600 29 36 180 1 2 45 500 30 37 180 1 3 45 500 29 37 170 1 40 400 30 38 170 Ia Klase I II III Oplemenjene domaće koze i ustaljeni melezi Balkansku selekcionisanu kozu će biti teško identifikovati u odnosu na manje ustaljene meleze.2 %. Ocenjivanje i razvrstavanje jarčeva u klase Jarčevi za priplod se razvrstavaju u klase: E. u umereno intezivnom gajenju 2. a i u dužem periodu. Koze se razvrstavaju u klasu E ako. I.

za ekstenzivne 3 l. pod uslovom da se testiranje sprovodi kompletno i da se uzimaju svi elementi koji doprinose najrentabilnijem gajenju. Pregled jaradi obavlja se najkasnije do 30 dana posle rođenja. Osobine koje se prate su: masa jaradi.5 godine ) mogu da budu razvrstana i u I klasu.5 l.2. Pojava degenerativnih mana ima veliki negativni učinak jer vrlo često dolazi do uginuća jareta. to muški priplodni podmladak mora da bude rogat ili da ima jednog rogatog roditelja. za umereno intezivne 3. 1. Jarčevi koji nisu ispitani na potomstvo ne mogu se svrstati u klasu E.6.1. Pri odabiranju jarčeva za stada visoke mlečnosti. Pri izboru mladog mužjaka. Pojava teških jarenja kod koza uzrokuje česta oštećenja reproduktivnog trakta majke i može dovesti do uginuća i koze i jareta.75 l. sadržaj proteina u mleku majke ne sme da bude ispod 30 – 34 g na 1 litar mleka ( što je za priplodnjake posebno važno ). odnosno njihova kategorizacija prema proizvodnji njihovih kćeri. Ia i I kad dostignu 3 godine i ako su pokazali izvanredne rezultate u prenošenju mlečnosti i plodnosti.10. procena . a ne prenose nikakve nasledne mane. Zbog bojazni da je pojava šutosti oba roditelja povezana sa prenošenjem jalovosti preko muških potomaka ( 20 % ). Testiranje jarčeva Najbolji i nasigurniji način procenjivanja priplodne vrednosti je testiranje priplodnih muških grla. za intezivne uslove gajenja treba odabrati jarčeve kod čijih je majki dnevni maksimum mleka u toku godine bio 4.Kod razvrstavanja u klase jarčevi treba da ispune sledeće minimalne uslove: Rasna pripadnost Visokoproizvodne rase Tip ( poena ) Telesna masa ( kg ) Podaci o poreklu ( poena ) Tip ( poena ) Telesna masa ( kg ) Podaci o poreklu ( poena ) Tip ( poena ) Telesna masa ( kg ) Podaci o poreklu ( poena ) 5 90 3 4 85 3 3 75 2 4 85 2 3 80 2 2 70 2 3 80 2 2 75 2 2 70 1 2 75 1 1 70 1 1 65 1 70 1 65 E Klase Ia I II III Oplemenjena domaća i ustaljeni melezi Balkanski selekcionisani jarčevi Jarčevi se svrstavaju u klase E. Biološki test jarčeva Biološkim testom jarčeva ocenjuje se priplodna vrednost jarčeva za osobine degenerativnih mana i prenošenja nasledne osnove za pojavu teških jarenja kod koza. je od velike koristi u selekciji. Testiranje jarčeva. odnosno jarad treba u ranoj fazi života izlučiti iz odgoja.10. Grla mlađa od 3 godine ( ali ne mlađa od 1. Po svakom jarcu potrebno je imati informacije o 80 slučajno odabrane jaradi.6. 1.

opšteg izgleda. . 2 poena. Testiranje se sprovodi na farmama i u progeno – testnoj stanici. Vrednovanje pojedinih jarčeva u performans testu temelji se na sledećim osobinama: 1. ali je postupak testiranja skuplji. 4. vitalnost. razvijenosti pojedinih delova tela. • teška (sa intervencijom veterinara). Ostale osobine elemente nezavisne selekcije. oceni tipa.10. Jarad se svrstava u kategorije: • laka (bez intevencije). Registruje se broj mrtvorođene jaradi kao i smrtnost u prvih mesec dana. pa je potrebno da se ukaže na pojedinost svake. tip i oblik. sledeći u uzrastu od 2. 4 poena. I jedan i drugi sistem testiranja mladih jarčeva ima prednosti i nedostatke.6. 1. ženski i različitog pola). Za svakog jarca iz performans testa izračunava se odgajivačka vrednost za pojedinu osobinu te zbirna odgajivačka vrednost u koju će biti uključen intenzitet prirasta jarca te odgajivačke vrednosti roditelja za proizvodnju mleka. 2 poena. vitalno. odnosno traži veća ulaganja finansijskih sredstava. Istovremeno se registruju blizanci (muški. te na osnovu odgajivačke vrednosti roditelja za bitna svojstva odabiraju se mladi jarčevi za dalje gajenje. odgajivačkim vrednostima roditelja. Jarčevi koji ne zadovoljavaju zadate kriterijume biće isključeni iz priploda. U testnim stanicama svi jarčevi drže se u približno istim uslovima te je moguće tačnije meriti veći broj osobina. treći sledi u uzrastu od 5 meseci i četvrti u starosti od 210 dana (7 meseci). 1 poen. Ocena jaradi vrši se po šemi: • jare sa urođenim manama • slabo razvijeno i avitalno • normalno razvijeno i vitalno • normalno razvijeno. Na osnovu podataka o odgajivačkoj vrednosti za sopstveni prirast. U farmskim uslovima testiranje je jevtinije.3. Ove dve mogućnosti se međusobno razlikuju. sadržaj belančevina i masti u mleku. 5 poena. intenzitetu prirasta u periodima testa. Prvi odabir priplodne jaradi vrši se odmah nakon rođenja. Od ukupnog broja jarčeva sa završenim performans testom 30-40% odabira se za dali priplod (prirodni pripust i veštačko osemenjavanje). u tipu Ocene jarenja: • normalno • otežano • teško 3 poena. Registruju se komplikacije pri jarenju. 2. ali se razlike u proizvodnim uslovima odražavaju na tačnost ocene praćenih osobina. reproduktivnim odlikama i 5. te reproduktivne odlike mladih jarčeva.5 do 3 meseca. 3 poena. komisija vrednuje pri odabiru jaraca na kraju testa u uzrastu od 210 dana. Performans test organizuje se u testnim stanicama i na farmama. 3. Performans test jarčeva Svrha performans testa je da se prati rast i razvitak odabrane mlade muške jaradi do polne zrelosti. prisustvo degenerativnih mana i drugih osobina vezanih za konformaciju i proizvodni tip.

dužina trupa. pa za duži period nema izgleda da će se ostvariti. dubina grudi. Progeni test jarčeva na mlečne osobine Progeni test na mlečne osobine bazira se na podacima o utvrđenoj laktacijskoj pro-izvodnji kćeri jarčeva u testu. Obzirom na mali broj koza u zemlji. troškovi održavanja i rada testne – stanice su vrlo visoki. sadržaj proteina. Kćeri jarčeva testiraju se na: . Progeni test jarčeva u progeno – testnoj stanici Testiranje u progeno – testnoj stanici se sastoji u prikupljanju na isto mesto i držanju pod potpuno istim uslovima kćeri jarčeva koji se testiraju. a potom pri zalučivanju. Najrealnije je da to bude progeno – testna stanica jarčeva za selekciju domaće bele ustaljene oplemenjene koze ( sanizirane domaće koze ). sadržaj i količina mlečne masti. Njeno postojanje jedino može da omogući značajna pomoć sa strane.4 Postupak: OV = 2 X [ (y – A) x b ] / W . prva laktacija je uvek znatno niža nego kasnije laktacije. Za sada nemamo bitnih uslova za zasnivanje i pravilan rad progeno – testne stanice za jarčeve. kao i odgoj prikupljenog podmlatka. pa ne uspeva da omogući uspostavljanje finansijske ravnoteže. na srpskom nivou.4 za udeo mišića u trorebarnom isečku h2 = 0.procenu tipskih karakteristika koje se zasnivaju na praćenju osnovnih eksterijernih mera ( visina grebena.10. jer nemamo gazdinstava sa selekcionisanim stadima koza. širina karlice ) kao i oceni tipa. bila bi dovoljna samo jedna progeno – testna stanica.10. kojoj u budućem razvoju našeg kozarstva treba posvetiti posebnu pažnju.6. obim grudi. Međutim. niti imamo. Za test se koriste podaci dobijeni tokom prve laktacije. Rangiranje jarčeva se. Na kraju se utvrđuje relativna priplodna vrednost jarca. obavi prema rezultatima mlečnosti njihovih kćeri za prvih 100 dana laktacije. jer omogućava maksimalan broj potomaka za utvrđivanje porasta i proizvodnje kćeri za sve jarčeve.4. Za izračunavanje opemenjivačke (odgajivačke) OV i relativne oplemenjivačke ROV vrednosti koriste se sledeće osobine: • prosečni dnevni prirast • topli randman • udeo mišića u trorebarnom isečku OV = DP x h2 DP . neophodnih za vršenje progenog testa. zasnivanje i održavanje progeno – testne stanice je vrlo skupo. Testiranje je vrlo povoljno. potom. 1.odstupanje ispitivane grupe od grupe sa kojom se upoređuje za prosečni dnevni prirast h2 = 0.34 za topli randman h2 = 0. ali to ne sme da bude razlog da se za dalji razvoj kozarstva ne odaberu druge prigodne metode. protok mleka i indeks vimena. . parenju.1.6.5.evidentira se količina namuženog mleka. jarenju i kompletnoj kontroli prve laktacije. Međutim. njihovom gajenju. Uz to. Jarčevi moraju imati podatke o laktacijskoj proizvodnji najmanje 20 kćeri. program o usmeravanju razvoja kozarstva da bi se postavio pravi cilj progeno – testnoj stanici. oblika i vimena i mase tela.

Mada bi bila korisna primena ovog tipa testiranja.neprotumačeni utcaji Vrednost a = (4 – h2) / h2 Za navedene osobine uzet je h2 = 0. količini i udelu proteina i masti u mleku. neće moći da se ostvari u širim razmerama.15 Pri izračunavanju odgajivačke vrednosti metodom otac – ćerka (Sire model) koristi se sledeći model: Yijkl = Fi + Gj +Sjk + eijkl Yijkl . gde se sprovodi veštačko osemenjivanje.25 x h2 W / 1 + [ (W – 1) x 0. . b= 0. dok je u kozarstvu samo na individualnim gazdinstvima.fiksni uticaj stada x godine x sezone Gj . ali je u odnosu na progeno – testne stanice znatno jeftinije.y . mlečne masti i procenat mlečne masti) računa se: OVb = 2 x (Gj +Sjk) 1.6. o trajanju laktacija i plodnosti ).slučajni uticaj jarca j po grupi i eijkl . Smatra se da je neophodno da budu obuhvaćene najmanje 3 organizacije koje gaje ove kćeri.dnevni prirast vršnjaka x broj sinova b .35 W3 .osobina Fi .relativna OV za dnevni prirast ROV2 .relativna OV za udeo mišića u isečku W1 .relativna OV za topli randman ROV3 .10.relativni značaj za udeo mišića u isečku = 0.relativni značaj za dnevni prirast = 0.fiksni uticaj genetske grupe i Sjk .25 x h2 ] W = (n1 x n2 ) / (n1 + n2 ) n1 = broj sinova ispitivanog jarca n2 = broj vršnjaka ROV = [ (OV + prosečna vrednost vršnjaka) / prosečna vrednost vršnjaka ] x 100 Uravnotežena ROV = W1 ROV1 + W2 ROV2 + W3 ROV3 ROV1 .tačnost procene . Ovaj tip testiranja u kozarstvu je mnogo teži nego u govedarstvu.25 OV jarčeva za pojedine osobine (količina mleka.50 W2 .relativni značaj za topli randman = 0. Ovde je potrebno mnogo truda osoblja zaduženog da uzima i prikuplja podatke ( o količini mleka. verovatno da.6. Progeno testiranje jarčeva na farmama Testiranje na farmama se sastoji u praćenju života i proizvodnje velikog broja kćeri raspoređenih u brojnim gazdinstvima. zbog nedostatka sredstava. umanjujući uticaj sredine raznolikošću situacija.dnevni prirast sinova x broj sinova A .

koji se tetoviraju ili se stavi ušna markica. Treba da se vodi posebno za svaku rasu ili rasnu kombinaciju. zavisno od rasne pripadnosti. List umatičenja ( Prijemna knjiga ) Matičenje koza se vrši kada se mlade kozice i jarčevi odaberu za priplod. neophodno je da se vode određeni podaci o svakoj odabranoj životinji. Upisuju se svi podaci o identifikaciji životinja. • izvod iz matične knjige ( Pedigre ). može da proširi obim prikupljanja podataka i obrazaca za vođenje evidencije. Matični list ima uobičajenu veličinu. prisustvo minđuša i sl. o njihovim proizvodnim osobinama. Izuzetak su koze s rudimentovanom ušnom školjkom. odnosno praćenjem potrebne evidencije. a ispunjava se sa obe strane. . Za matičnu evidenciju koza. U jednu Matičnu knjigu se unose podaci za jednu rasu. Matični listovi za koze se drže odvojeno od matičnih listova za jarčeve.11. za koje se broj tetovira na unutrašnju stranu repa. Za matičenje dolaze u obzir sve napred navedene rasne grupe naših koza. Matične listove vodi matičar pod rukovodstvom stručnjaka – selekcionera. Matična evidencija se vodi na karticama ili u posebnim knjigama. Matični list za kozu ili jarca ( Glavna matična knjiga ) Matični list za kozu ili jarca se još zove Glavna matična knjiga.1.11. ). MATIČNA EVIDENCIJA U KOZARSTVU 1. Pritom se u Listu umatičenja unesu podaci za telesnu masu i telesne mere. koje treba da su povezane. Ne treba očekivati da se umatiči veliki broj koza. • registar matičnih koza.1. na osnovu kojih se utvrđuje razvijenost i konformacija tela.11. jer ih neće biti mnogo obuhvaćenih selekcijom.2. poznatom poreklu za 3 generacije predaka i o proizvodnim osobinama jaradi do odlučivanja. Za kozice je to u starosti od 7 – 8 meseci. Tamo gde matičenje neće služiti za pravilno sprovođenje selekcije. 1. i to bi bilo za farmu na kojoj se koze gaje ili za region na kome se nalaze udružena gazdinstva – asocijacije odgajivača. Matičenje koza ne sme biti samo sebi cilj i uslov za sticanje određenih benificija. Vođenje matične evidencije zahteva jednoobraznost. tip i podobnost životinje za predviđeni smer proizvodnje. rogatost. povežu i ukoriče. U njega se upisuju podaci iz Knjige umatičenja i Registra matičnih koza. a ubeleže se i neki spoljni znaci ( boja. nema nikakve svrhe. Ukoliko neka organizacija želi. kako je to najčešći slučaj. jer je praksa da se ovi listovi slažu po rastućem broju u zajedničku knjigu. • proizvodni list za mlečne koze. Osnovni principi Da bi se moglo pravilno usmeravati unapređenje proizvodnje koza i primenjivati potrebne zootehničke mere.11. Matični list za kozu ili jarca se vodi za svaku umatičenu životinju. treba da se stalno vodi: • matični list za kozu ili jarca ( Glavna matična knjiga ). ukoliko to zahtevaju propisi za ostale vrste domaćih životinja. 1.3. a najmanje do 90 dana. • list umatičenja ( Prijemna knjiga ). odnosno kad dostignu telesnu masu od 33 – 35 kg. Za uvođenje u Matični list služe matični brojevi u desnom uvu.

standarda i smernica je da se dobiju rezultati koji se mogu upotrebiti za integrisane šeme selekcije i za međunarodnu razmenu životinja i informacija. godina rođenja. trajanje svake laktacije. a zatim za svaku kontrolu: količina mleka pri svakoj dnevnoj muži ( vrši se ujutru i uveče ). proteina ( kg ) i mlečne masti ( kg ) za ceo period na koji se kontrola odnosi. a takođe i za ceo period od početka muže do svake kontrole na koju se podaci odnose. U Izvod iz matične knjige se unose sledeći podaci: naziv i adresa organizacije ovlašćene za izdavanje Izvoda.Pri ovom odabiranju izvrši se tetoviranje ( odnosno stavljanje ušnih markica ) u desno uvo ili s donje strane repa.4. Izvod iz matične knjige predstavlja jedan list koji se popunjava podacima sa obe strane. podaci o identitetu grla. Pritom se upiše i broj iz levog uva ( matični broj majke i godina rođenja jareta ). kao i potpis ovlašćenog lica te organizacije. 1. sadržaj proteina i mlečne masti (u %). kao i podaci o ukupnoj godišnjoj mlečnosti iz Proizvodnog lista za mlečnost koza . s tim što se stavljaju rastući matični brojevi. Grla za koja se izdaje Izvod iz matične knjige sa 50 % porekla moraju imati podatke o poreklu oca najmanje za 2 godine. Izdaje ga ovlašćena selekcijska služba. Proizvodni list za mlečnost koza Proizvodni list za mlečnost koze se vodi za svaku kozu posebno i za svaku godinu posebno. Takođe se naznači datum izdavanja Izvoda i pečat organizacije ovlašćene za izdavanje Izvoda. pored podataka o identitetu. rasa. ICAR-ova pravila. grlo. U ovaj Registar se. a koji se odvaja iz posebne sveske na perforiranom delu. matični i registarski broj.6. trajanje kontrolnog perioda ( interval od 26 – 33 dana ). plodnost. Objedinjen je za koze i jarčeve. . 1. početak i kraj muže. Ovi podaci mogu dobro da posluže da se računskim putem dođe do mnogih korisnih pokazatelja. broj Izvoda. Pored podataka o identitetu. br. Ovom evidencijom su obuhvaćeni: oplodnja. 1. Registar matičnih koza Registar matičnih koza služi za unošenje podataka o proizvodnji koza za tekuću godinu. kao i ukupna količina mleka ( kg ). Ubeleženi podaci se unose u Matični list za kozu . Izvod iz matične knjige ( Pedigre ) Izvod iz Matične knjige ili Pedigre izdaje se uz svako prodato.11. standardi i smernice za evidentiranje mleka kod koza Cilj ovih pravila. vodi se: datum kontrola mlečnosti u toku godine. Podaci se prikupljaju po uobičajenim metodikama za dobijanje proizvodnih pokazatelja za ovce i krave.12. razvoj i upotreba jareta. ukupna dnevna količina mleka. jarenje. Sva tumačenja o podacima i skraćenicama su posebno naznačena. Ovi podaci se prenose iz Matičnog lista ( Obr.11. unose za sve koze svi podaci o proizvodnji iz Proizvodnog lista koze . podaci o poreklu za najmanje 3 generacije predaka i odgovarajućim proizvodnim podacima. odnosno kupljeno. 1.5. K – 1 ).11.

Organizacija evidentiranja Dozvoljena je potpuna sloboda u pogledu načina na koji se evidentiranje mleka organizuje u različitim zemljama.12. Interval u evidentiranju Izabrani interval utvrđuje organizacija i on može da se izvrši preko različitih formi u skladu sa uslovima svake zemlje članice organizacije.4.12.1. Od strane zvaničnog lica koje vrši evidenciju (Metoda A) Sledeće mogućnosti se navode : . upotreba knjige jarenja.3. • proveravanje podataka i periodična inspekcija farmi gajenja. Izabrana dužina laktacije treba da bude deklarisana od strane organizacije.3. Važno je tetovirati ili obeležiti onu jarad koja će se zadržati za priplod. Operacija evidentiranja mleka Evidentiranje mleka može se izvršiti na različite načine u skladu sa uslovima u zemljama članicama organizacije. 1.4.1. Referentna laktacija Minimalna dužina laktacije treba da bude 150 dana a maksimalna 240 dana.2. • organizacija kontrolisanog pripusta. • beleženje podataka. Različite operacije evidentiranja su sledeće: • identifikacija životinja tetoviranjem (ili nekim drugim načinom obeležavanja koji se smatra sigurnim).12.4. 1. 1.2. Tip koza koje će se kontrolisati Sve koze pomužene na dan evidentiranja mleka moraju da se kontrolišu. 1. pod uslovom da su lokalna udruženja odobrena od strane nacionalnih organizacija.12.12.12.4.12. Operacija evidentiranja mleka 1.1. 1. Identifikacija grla Identifikacija jaradi treba da se obavi najkasnije 30 dana od rođenja.

sisanje se ignoriše i procenjuje se proizvodnja počev od 40 dana po jarenju. Datum prvog evidentiranja mleka U slučaju kada se ne primenjuje sisanje. 1. 1. . 1.12.5. U slučaju kada jarad sisa. Određivanje sadržaja masti ili proteina (ili azotne materije) je prepušteno izboru. U slučaju godišnjih praznika. U odnosu na izračunavanje proizvodnje mleka.4.12. Količina mleka proizvedenog u domuzivanju ne sme biti uključena.12. 1.6. Štampanje rezultata Proizvodnja može biti izražena u kg ili ml. U slučaju veterinarskih restrikcija za datu oblast.12. evidentiranje se može stopirati do 100 dana. evidentiranje ne sme da počne pre 10-og dana od jarenja. evidentiranje se može stopirati za period ne duži od 75 dana za pojedinačna grla i/ili za cello stado.Evidentirani časovi 24 24 24 24 24 Naizmenično evidentiranje ujutru i uveče *Metoda A se smatra standardnom. evidentiranje mora početi (podvrgnuto uslovima u prethodnom paragrafu) 40 dana posle jarenja.4. Minimalan broj evidentiranih podataka Potrebne su najmanje 3 urađene evidencije da bi se ocenila laktacija. potrebno je pomnožiti prinos sa brojem dana jednakih polovini dana izabranog perioda.4.4. Količine mleka mogu se izmeriti upotrebom svakog instrumenta čija je preciznost 20 gr ili ml.5. Kraj laktacije Da bi se procenila proizvodnja mleka za period od poslednje evidencije do zasušenja. Prosečan interval evidentiranja (dani) 14 21 28-34 36 42 30 Broj evidencija godišnje 26 17 11-13 10 8-9 12 Simbol A2 A3 A4 A5 A6 At Od strane vlasnika ovaca ili zvaničnog lica za evidenciju u saradnji sa vlasnikom (Metoda B) Evidentirani časovi 24 Prosečan interval evidentiranja (dani) 30 Broj evidencija godišnje 12 Simbol B ICAR-ov Odbor odlučuje o simbolima drugih metoda.

Količina masti i proteina sadržanih u mleku se dobija na isti način. janurara 1995.2. 1 Za svaki interval između dva uzastopna testiranja pravi se posebna kalkulacija količine proizvedenog mleka množenjem rezultata merenja urađenih na dan testiranja sa brojem dana u intervalu koji vode ka danu testiranja. Prosečan udeo masti i proteina sadržanih u mleku dobija se kako je rečeno u Metodi 1. i deljenjem ovog iznosa sa dva. Prosečan udeo masti i proteina sadržanih u mleku se dobija množenjem ukupne količine masti i proteina (u celim kg) sa 100 i deljenjem ovih ukupnih suma sa ukupnom sumom mleka (u celim kg). Uzorke treba uzeti nakon što je mleko koje je proizvela jedna koza ispravno pomešano. Opremu koja se koristi za određivanje sadržaja masti i proteina treba periodično proveravati u skladu sa odgovarajućim standardima.1.7. 1.12. proveren od strane odgovarajuće vladine agencije dotične zemlje. 2).7.12.12.1. trebalo bi s vremena na vreme slediti specifikacije i uputstva koje odobrava Komitet. Svaka organizacija koja je članica je dužna da informiše Komitet o ovim standardima. Utvrđivanje težine mleka i sadržaja masti i proteina 1.6. 4. Metode koje uključuju centralni princip treba da budu preferentne.. Za analizu je potreban uzorak kompozitnog mleka od 24 časa.12. . Količnik se onda množi sa brojem dana između dva dana testiranja. Ako se koristi konzervans on ne sme da utiče na rezultate analize uzorka. Prinos mleka od laktacije se dobija uzimanjem ukupnog prinosa mleka izračunatog za sve intervale. Što se tiče metara za mleko i menzura. Metoda br. Opremu i materijal koji se koristi za analize treba da pripremi ili proveri tehnička služba iste organizacije. Analiza na sadržaj proteina (ili azota) i masti mora da se uradi na istom uzorku mleka. tj. i ako je moguće. 2.7. 2 Za svaki interval između dva uzastopna testiranja radi se posebna kalkulacija dodavanjem rezultata izmerenih težina dva dana testiranja. Metode izračunavanja Ukupna količina mleka i procenat buterne masti i/ili proteina treba da se izračuna pomoću jedne od sledeće dve metode (ili pomoću neke druge metode ako se dokaže da je ona isto tako tačana). Dodavanje ovih prinosa iz intervala daje ukupno mleko proizvedeno za ceo period laktacije. uzimanje prosečnih rezultata za svaki dan testiranja u periodu za koji je dan testiranja srednja tačka ili primenom prosečnih rezultata na početku i na kraju perioda (vidi Metoda br. Mleko treba izmeriti na osnovu težine ili pomoću instrumenta koji odobrava ICAR ili članica organizacije ako je u upotrebi pre 1. 3. Količina masti i proteina sadržanih u mleku se dobija na isti način. Treba primenjivati metode odobrene od strane Komiteta za određivanje sadržaja masti i proteina (ili azotne materije). Metoda br. 1. 1.

SELEKCISKOG PROGRAMA U KOZARSTVU SRBIJE Svaki odgajivački Program je kompleksan i zavisi od više činilaca i institucija. do Ministarstva poljoprivrede. Pravilnici će biti sastavni delovi Programa. te predlagati nove ideje . Institut za stočarstvo će izraditi pravilnike za organizaciju i sprovođenje pojedinih delova Programa. preko selekcijskih službi. te tako stvara pretpostavke za uspešnu realizaciju Programa.Ako se beleženje podataka stopira za period koji ne prelazi 100 dana. ORGANIZACIJA IZVODJENJA ODGAJIVAČKO . ovlašćena je i zadužena za izvođenje odgajivačko-selekcijskog rada. Realizacija odgajivačkog programa temelji se na Zakonu o merama za unapređivanje stočarstva Republike Srbije. ustanove i drgi subjekti koji na različite načine doprinose realizaciji Programa. 1.13. Navedeno se ostvaruje u saradnji sa svim navedenim službama. 2. od odgajivača. a u njenom programu učestvuju institucije. MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE VETERINARSKE STANICE INSTITUT ZA STOČARSTVO FAKULTETI I INSTITUTI REGIONALNI CENTRI OSNOVNI SUBJEKTI (ORGANIZACIJE) ODGAJIVAČI 1. Vlada Republike Srbije prihvata odgajivačko–selekciski Program u kozarstvu. Pri Institutu za stočarstvo može se organizovati Savet (naučno – stručno telo) za realizaciju nadzora Programa. šumarstva i vodoprivrede. Odnos pojedinih subjekata u izvođenju Programa prikazan je shematski. Njegov zadatak je da organizuje i sprovodi odgajivačko-selekcijski program i genetsko unapređivanje koza na području Republike Srbije. a Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede brine o njegovom uspešnom sprovođenju . Zbog toga njegova poželjna realizacija zahteva jedinstvenu organizaciju na svim meritornim nivoima u Srbiji. brojevi koji nedostaju se mogu proceniti uzimanjem proseka prethodnog ili kasnijeg testiranja ili pomoću neke druge odgovarajuće metode. te se na taj način koordinira rad svih subjekata u sprovođenju programa. Institut za stočarstvo je centralna Vladina institucija.

u odgajivačkom radu moraćemo i nadalje sarađivati sa glavnim odgajivačkim centrima u svetu.Regionalni centri i Osnovni (Organizacije) subjekti samostalno će i u saradnji sa Institutom za stočarstvo. Delom sufinansiraju odvijanje selekcijskog programa. te na taj način omogućiti realizaciju sprovođenja odgajivačkog Programa u kozarstvu. U vezi sa tim. U izvođenju odgajivačko . izmenama i usaglašavanjima sa sličnim ili istim Programima u oblasti kozarske proizvodnje. a uz odgovarajuću finansisku podršku može se primeni. posebno u proizvodnji novih generacija priplodnjaka i plodkinja i njuhovo korišćenje. Program će biti usaglašen sa novim Zakonom iz stočarstva i pratećim Pravilnicima. veterinarskim službama i stanicama na terenu obavljati poslove odabira grla za dalju reprodukciju. Napomena: Odgajivačko – selekcijski Program u kozarstvu Srbije je podložan dopunama. ulaganja i vremena da se napisano u Programu ostvari. . Navedene Naučne ustanove tesno sarađuju sa Institutom za stočarstvo kao nosiocem Programa angažovanog od strane Ministarstva.i rešenja. Aktivno učestvuju u proizvodnji novih generacija životinja u čemu nalaze adekvatan ekonomski interes. kako bismo ostvarili željeni genetski napredak naših populacija koza u celini . Odgajivači priplodnih ženskih i muških grla koza visoke genetske vrednosti odgajaju i iskorišćavaju kvalitetni deo populacije. a imajući u vidu da su naše populacije koza male. 3. Takođe. 5.selekcijskog rada vezani su sa selekcijskom službom i službama reprodukcije. te da će biti potrebni veliki napori. 4 Naučni radnici sa Fakulteta i drugih Instituta mogu da predlažu nova rešenja i aktivno učestvuju u izvođenju pojedinih faza programa. Čine ga naučni i stručni radnici koje imenuje Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede. Svesni smo da je naš odgajivački rad u kozarstvu gotovo na početku.

. L.. La Maison Rustigu..: (1994): All about goats.. Larson. 3.. Stojković M. Farming press London. J. Žujović M. (1975). Institut za stočarstvo. 14.. 1011-1022. Prentice-Hall. J. (1999) : Genetski resursi i unapređenje u kozarskoj proizvodnji. (1987): Group breeding shemes and simplified recording in sheep omprovement. Thume. Owen: New techniques in Sheep production. 17..L str. Beograd-Zemun 23. str. Numbero Special (1980): Le Corrousel. London.. B. Zbornik referata. 7. Farming press... Žujović M. G. Dairy sci. str. str. (1999) : Modeli organizovanja ovčarske i kozarske proizvodnje na seoskim gazdinstvima. (1999) : Nova tehnološka rešenja u odgajivanju koza u Institutu za stočarstvo. M. Str.U. Grubić G. A. Marinkov S. Amsterdam-Oxford-New York. DairySci.F.DairySci. Referat održan na seminaru iz kozarstva u Dimitrovgradu. FAO (1992): FAO production Vearbook... E.. 1521-1528.. Iloje...LITERATURA 1. J. 46 5. 407-411. 12. ovčarstva ikozarstva u cilju veće proizvodnje mleka’’. 8. 209-212.. (1985): Ziegenhaltung ein Betriebszweig mit Perspektiven.. 13. Žujović M. Subotica 22. (1992) : Genetsko stanje i unapređenje koza u cilju povećanja proizvodnje mleka. Marali. Savremena poljoprivreda.B. J. Niška Banja 20. 61. 23-26. Jugoslovensko savetovanje ’’Unapređenje govedarstva. Petrović P. ekonomija i zaštita životne sredine’’. Haenlein. Elsevier.M. april 21-25. Krajinović M. and Matthevs.. 9. Nenadić M.. Simpozijum sa međunarodnim učešćem : ’’ Naučna dostignuća u stočarstvu 99’’. 15. (1978): The dairy goat as a model in lactation studies. Faycz. Inoviran program za Ministarstvo poljoprivrede..L. (1982): Sheep and goat production. Žujović M. Žujović Miroslava... IV konferencija o hrani : ’’Stočarska proizvodnja. Academic presso. promet.. Iz: I. (1997) : Stanje i mogućnosti unapređenja kozarstva u Jugoslaviji. Paris 1980.M. str. J..D. Petrović M. Poljoprivredni fakultet Novi Sad . str. Shelton. Gali. Nenadić M. 43-47. 1975. (1992) : Stanje i mogućnosti razvoja ovčarstva i kozarstva.. 1981: Razvoj intenzivne kozarske proizvodnje (farme mliječnih koza). 10. Beograd.M.G. Žujović M.. Radović Č. Zbornik radova. 61. 4. Butterworth and Co.. StuttgartHohenheim.1. 10231029. kvalitet.. Vol. B. Dairy Sci. 1-6 24. Lasley. (1978): Dairy gotit managcment. 3-164 2. str.. prerada. Petrović M. Žujović M. Zbornik radova UDK : 636:637. 994-1010. L. Žujović M. ovčarstva ikozarstva u cilju veće proizvodnje mleka’’. Petrović P..II sekcija. 1825. LE. Paris. 18. Bulletin de l'Elevage francais. knjiga III. Hetheringron. (2005) : Selekcija u stočarstvu. J. Petrović P.. Niška Banja 21. Čobić T. Mowleirt. Lachcvre. Radojković D. Mekić C. Engelwood Cliffs. (1995) : Stanje i pravci razvoja ovčarstva i kozarstva.. Guide de l'elevur. J. 1-30.. (1978): Reproduction and breeding of goats. Zbornik radova UDK : 636:637. Posebna publikacija 19.. Mekić C. Rako.. šumarstva i vodoprivrede. M. J. Aleksić S. Van Vleck (1978): Genetics of dairy goats: a review. oktobar 10-12.. (1991): Goat farming.. Owen. 61. 47-49. Miščević B. Žujović M. Jugoslovensko savetovanje ’’Unapređenje govedarstva. London. 61. A. Vlahović Milica.F. 48.. (1981): Goat production. (1987): Genetics of livestock improvement. Coop. C. 16.M. Stočarstvo 35. O. London 6. M. Žujović M.W. vol. Guittet.. Mežunarodni simpozijum : ’’Dostignuća u stočarstvu 97’’. Projekat predat Ministarstvu poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede. Beograd 11. (1982) : Rase koza.

Vrnjačka Banja 29. Žujović M. Gluhović M. (2001) : Perspektiva ovčarskih i kozarskih domaćinstava u novom milenijumu. Journal of mountain agriculture on the Balkan.Herceg Novi 28. Novo rešenje recenzirano i prihvaćeno. (2005) : Importance and perspective of goat production in Republic of Serbia.. Josipović S. (2001) : Ovčarstvo i kozarstvo u našim domaćinstvima za naredni vek. 120-134 . 48... pp. str. Novi Sad 26.. vol.25. Žujović M. 50. Gluhović M. Simpozijum sa međunarodnim učešćem : ’’Naučna dostignuća u stočarstvu’’.Srpsko Sarajevo. Mekić C. Nešić Zorica. Đorđević-Milošević Suzana. Žujović M. Petrović P.. Petrović P. (2000) : Projekat ’’Revoko’’-kozarstvo.. Tomić Zorica. Krajinović M. 43-47. Žujović M. 3-4.. 2.Beograd 27.. 8. pp.. vol.. Žujović M.. no. 337-341.. jun 11-15. str..M. II savetovanje : ’’Nauka. Petrović P. Agroinovacije.M. vol. Savremena poljoprivreda. Negovanović D. 3-15. (1999) : Genetski resursi i unapređenje u kozarskoj proizvodnji.M. Strsoglavec Stela. 1-2.. Naručilac Consseco Institut. Savremena poljoprivreda. praksa i promet u agraru’’.

000 20 25 20 3. 2012. 4. 4.500 7 10 10 4.000 600 600 7 8 5 1.000 4. 5. 2014.000 10 15 10 2. 2012. 1.Petogodišnji program mera za sprovođenje odgajivačkog programa PLEMENITE RASE KOZA Red.000 5. godine 2010.000 2. br.000 1.500 2. 3.000 1. 2.500 2.000 3.000 20 25 25 AUTOHTONE RASE KOZA Red.500 4. 1.400 15 20 15 2.000 2. 6. 3.500 1. 1.500 25 30 25 . 2011.000 4.500 3.600 1. 2014. 6.500 15 20 20 5.500 4. 5. Mere selekcije Selekcijske smotre Kontrola produktivnosti koza Kontrola mlečnosti koza Performans test jarčeva Biološki test jarčeva Progeni test jarčeva Planirani maksimalni godišnji obim do 2014.500 5. 2. 3.000 5 5 5 4. 2011.000 10 15 15 5. 2013.000 3. br. 2013.500 3. Mere selekcije Selekcijske smotre Kontrola produktivnosti koza Kontrola mlečnosti koza Performans test jarčeva Biološki test jarčeva Progeni test jarčeva Planirani maksimalni godišnji obim do 2014. godine 2010.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful