Prirucnik Za Javne Nabavke

JAVNE NABAVKE
PRIRUNIK ZA NARUIOCE
Drugo izdanje Beograd, februar 2009.
The Urban Institute poseduje ili kontrolie autorska prava nad ovim pisanim materijalima. Informacije date u ovim pisanim materijalima se mogu koristiti za potrebe sprovo_enje istraivanja, u akademske, regulatorne ili druge ne komercijalne svrhe. Neophodno je izvriti odgovarajuce naznacenje imena. U slucaju da se na bilo koji nacin vri izmena ovih pisanih materijala bez izricitog pisanog odobrenja _e Urban Institute, neophodno je dopisati sledeci tekst izjave o odricanju od odgovornosti: Tekst izvornog dokumenta je promenjen, i zakljucci, preporuke i miljenja data ovde automatski ne odraavaju zakljucke, preporuke i miljenja izvornog autora Program podsticaja ekonomskom razvoju optina je petogodinji projekat u Srbiji koji _nansira Americka agencija za me_unarodni razvoj (USAID), a implementira Urban Institut (UI)
PREDGOVOR
Namena prirunika
Uspostavljanje efikasnog i zakonitog sistema javnih nabavki u lokalnoj samoupravi podrazumeva dobro poznavanje i potovanje Zakona o javnim nabavkama i prateih propisa, odgovarajue organizaciono reenje slube za javne nabavke u okviru optinske uprave, normativno ureenje postupaka, adekvatan izbor kadrova, dobru obuenost i potovanje standarda etikog ponaanja od strane slubenika zaduenih za poslove javnih nabavki. Optinski rukovodioci, slubenici koji su direktno ukljueni u proces javnih nabavki i sva ostala lica koja su u poziciji da, u bilo kojoj meri i na bilo koji nain, utiu na postupak odluivanja o izboru ponuaa, duni su da to bolje upoznaju sistem javnih nabavki u Republici Srbiji i da svoje obaveze ispunjavaju dosledno, korektno i struno. Da bi se to postiglo, potrebno je jasno definisati aktivnosti, nosioce, obaveze i odgovornosti svih lica ukljuenih u postupak javne nabavke, koja e dobiti jasne i, kad god je to mogue, pisane instrukcije o radu. Ovaj prirunik ima za cilj da ukae na osnovna sistemska reenja u oblasti javnih nabavki u Republici Srbiji i prui osnovna praktina uputstva za postupanje u najeim situacijama u kojima se subjekti javnih nabavki u lokalnoj samoupravi mogu nai.
___________________________________________________________________
S A D R A J:
1. POGLAVLJE: SISTEM JAVNIH NABAVKI U REPUBLICI SRBIJI
1.1. KRATAK PREGLED RAZVOJA SISTEMA JAVNIH NABAVKI U REPUBLICI SRBIJI 3 1.2. KRATAK PREGLED STRUKTURE I SADRAJA NOVOG 3 1.3. NAJVANIJE PROMENE U SISTEMU JAVNIH NABAVKI PREMA NOVOM ZAKONU O JAVNIM NABAVKAMA 4 1.4. PODZAKONSKI AKTI PREDVIENI NOVIM ZAKONOM O JAVNIM NABAVKAMA 5 1.5. NAELA JAVNIH NABAVKI U REPUBLICI SRBIJI 6 2. POGLAVLJE: POSTUPCI JAVNIH NABAVKI 2.1. OTVORENI POSTUPAK 2.2. RESTRIKTIVNI POSTUPAK 2.3. PREGOVARAKI POSTUPCI 2.4. KONKURS ZA NACRTE 2.5. POSTUPAK JAVNE NABAVKE MALE VREDNOSTI 3. POGLAVLJE: USLOVI ZA UEE I KVALIFIKACIJU PONUAA U POSTUPKU JAVNE NABAVKE 9 11 13 16 20 20
23
3.1. OBAVEZNI USLOVI ZA UEE U POSTUPKU JAVNE NABAVKE 25 3.2. DOKAZI O ISPUNJENOSTI OBAVEZNIH USLOVA ZA UEE 25 3.3. NAIN DOKAZIVANJA O ISPUNJENOSTI OBAVEZNIH USLOVA 26 3.4. NOVA REENJA U VEZI DOKAZIVANJA O ISPUNJENOSTI OBAVEZNIH USLOVA 28 3.5. KVALIFIKACIJA PONUAA U POSTUPKU JAVNE NABAVKE 28 4. POGLAVLJE: OBAVEZNI ELEMENTI KONKURSNE DOKUMENTACIJE 4.1. ELEMENTI KONKURSNE DOKUMENTACIJE PREMA VRSTI POSTUPKA 4.2. SREDSTVA FINANSIJSKOG OBEZBEENJA KAO ELEMENAT KONKURSNE DOKUMENTACIJE 4.3. NAJEI PROPUSTI NARUILACA U PRIPREMI KONKURSNE DOKUMENTACIJE 5. POGLAVLJE: KRITERIJUMI I POSTUPAK ZA IZBOR NAJPOVOLJNIJE PONUDE 31 33 34 35 37
5.1. KRITERIJUMI ZA IZBOR NAJPOVOLJNIJE PONUDE I NAELA JAVNIH NABAVKI 39 5.2. PRINCIPI ODREIVANJA KRITERIJUMA ZA IZBOR NAJPOVOLJNIJE PONUDE 40 5.3. VRSTE I ELEMENTI KRITERIJUMA 40 5.4. MALO MATEMATIKE 41 5.5. REALAN MODEL PONDER SISTEMA 42 5.6. OSNOVNE FAZE OCENE I VREDNOVANJA PONUDA 44
5.7. IZBOR NAJPOVOLJNIJE PONUDE I ZAKLJUENJE UGOVORA O JAVNOJ NABAVCI 5.8. PREFERENCIJALNI TRETMAN DOMAIH PONUAA 6. POGLAVLJE: ZATITA PRAVA U POSTUPCIMA JAVNIH NABAVKI
45 46 49
6.1. NOVI POLOAJ ORGANA ZA ZATITU PRAVA U POSTUPCIMA JAVNIH NABAVKI 51 6.2. POSTUPAK ZATITE PRAVA 52 6.3. POSTUPANJE NARUIOCA PO PODNETOM ZAHTEVU ZA ZATITU PRAVA 54 6.4. POSTUPAK ZATITE PRAVA PRED REPUBLIKOM KOMISIJOM 56 6.5. NITAVOST UGOVORA I KAZNENE ODREDBE KAO POSLEDICA ZATITE PRAVA 58 7. POGLAVLJE: NEKI OD NOVIH PRAVNIH INSTITUTA U ISTEMU JAVNIH NABAVKI 61 7.1. 7.2. 7.3. 7.4. NEGATIVNE REFERENCE PORTAL JAVNIH NABAVKI OBUSTAVA POSTUPKA JAVNE NABAVKE SLUBENIK ZA JAVNE NABAVKE 63 63 64 65 67
DODATNI MATERIJALI
PRILOG 1: PREGLED NOVIH REENJA U ZAKONU O JAVNIM NABAVKAMA 68 PRILOG BR. 2: OBRAZAC ZA DOKAZIVANJE ISPUNJENOSTI USLOVA ZA UEE U POSTUPKU JAVNE NABAVKE OD STRANE PONUAA 74 PRILOG BR. 3: KLJUNI KORACI U RUKOVANJU PONUDAMA 75 PRILOG BR. 4: EMATSKI PRIKAZ POSTUPKA ZATITE PRAVA PONUAA 76 PRILOG BR. 5: MODEL OBAVETENJA O PODNETOM ZAHTEVU ZA ZATITU PRAVA 76 PRILOG BR. 6: POTSETNIK ZA PRETHODNU PROVERU ZAHTEVA ZA ZATITU PRAVA 78 PRILOG BR. 7: MODEL ZAKLJUKA O ODBACIVANJU ZAHTEVA ZA ZATITU PRAVA ZBOG 79 PRILOG BR. 8: MODEL POZIVA ZA DOPUNU ZAHTEVA ZA ZATITU PRAVA PONUAA NAKON 80 PRILOG BR. 9: MODEL ZAKLJUKA O ODBACIVANJU ZAHTEVA ZA ZATITU PRAVA ZBOG 81 PRILOG BR. 10: MODEL REENJA O USVAJANJU ZAHTEVA ZA ZATITU PRAVA I PONITAVANJU 82 PRILOG BR. 11: MODEL REENJA O ODBIJANJU ZAHTEVA ZA ZATITU PRAVA 84 PRILOG BR. 12: MODEL ZAKLJUKA O OBUSTAVLJANJU POSTUPKA ZA ZATITU PRAVA 85 PRILOG BR. 13: MODEL ZAKLJUKA O ODBACIVANJU ZAHTEVA ZBOG PROPUTANJA ROKA 86 PRILOG BR. 14: INTEGRALNI TEKST ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA (SL. GLASNIK RS 116/08) 87
SISTEM JAVNIH NABAVKI U REPUBLICI SRBIJI
1.
Poglavlje
SISTEM JAVNIH NABAVKI U REPUBLICI SRBIJI
1. POGLAVLJE SISTEM JAVNIH NABAVKI U REPUBLICI SRBIJI
___________________________________________________________________
2 PRIRUNIK ZA JAVNE NABAVKE
___________________________________________________________________
1.1. KRATAK PREGLED RAZVOJA SISTEMA JAVNIH NABAVKI U REPUBLICI SRBIJI

Srbija je meu poslednjim zemljama u regionu Jugoistone Evrope normativno uredila i uspostavila sistem javnih nabavki. Prvi Zakon o javnim nabavkama donet je 05. jula 2002. godine (Slubeni glasnik RS 39/02), podzakonska akta doneta su tokom 2003. i 2004. god, a izmene i dopune Zakona u maju 2004. god. (Sl. glasnik RS 55/04). Neke izmene (iznos takse za pokretanje postupka zatite prava i kaznene odredbe) izvrene su kroz druge zakone 2003. i 2005. (Sl. glasnik RS 43/03 i 101/05). Nakon petogodinje primene Zakona, ukazala se potreba daljeg podeavanja sistema javnih nabavki u Republici i pribliavanja praksi i reenjima u zemljama Evropske unije, posebno novoprimljenim lanicama. Namera da se znaajnijim izmenama i dopunama Zakona iz 2002/2004. god. uspostavi efikasniji i celishodniji sistem javnih nabavki brzo se pokazala neizvodivom, pa se pristupilo pripremi novog zakona. Novi Zakon o javnim nabavkama stavljen je na dnevni red Tree sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skuptine Republike Srbije u 2008. god. i usvojen je 22. decembra 2008. god. Objavljen je u Sl. glasniku RS 116/08 (str. 52-73) i stupio je na snagu 06. januara 2009.god.
1.2. KRATAK PREGLED STRUKTURE I SADRAJA NOVOG ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA

Novi Zakon o javnim nabavkama (Sl. glasnik RS 116/08) podeljen je u 11 osnovnih delova. U prvom delu Zakona (Osnovne odredbe, l. 1-19), definisan je predmet materije koju obuhvata, odreeni osnovni pojmovi u njemu (ukupno 26 definicija), utvrena tri osnovna predmeta javnih nabavki (dobra, radovi i usluge), definisani izuzeci od primene Zakona, utvrena etiri osnovna naela javnih nabavki, ureena zatita podataka, dokumentacija i evidentiranje, definisani jezik i valuta u postupcima javnih nabavki i pravilo za spreavanje korupcije u ovoj oblasti. Drugi deo Zakona (Uslovi i nain sprovoenja postupka javne nabavke, l. 20-82), definie vrste postupaka javnih nabavki (ukupno 6), uslove i nain pokretanja postupka, pripremu i sadrinu konkursne dokumentacije, pristup dokumentaciji, nain odreivanja procenjene vrednosti, pravila o odreivanju tehnikih elemenata (tehnike specifikacije), obavezne uslove za uee u postupku i nain dokazivanja ispunjenosti uslova, uslove za podizvoae i podnosioce zajednike ponude, vrste i nain odreivanja kriterijuma za ocenjivanje ponuda, pravila za podnoenje ponude, rokove za podnoenje ponuda u pojedinim postupcima, vrste i nain objavljivanja oglasa, postupak i nain otvaranja ponuda i prijava ponuaa i postupak i nain izbora najpovoljnije ponude. U treem delu Zakona (Javne nabavke u oblastima vodoprivrede, energetike, rudarstva, telekomunikacija i saobraaja, l. 83-92), blie su definisani naruioci i posebni uslovi javnih nabavki u pet specifinih infrastrukturnih oblasti. etvrti deo Zakona (Evidencija o javnim nabavkama, l. 93-96) ureuje nain voenja evidencije o ugovorima zakljuenim u postupcima javnih nabavki i pravila o dostavljanju izvetaja od strane naruilaca Upravi za javne nabavke i od strane Uprave Vladi Republike Srbije.
___________________________________________________________________ Peti deo Zakona (Poslovi javnih nabavki, l. 97) sadri samo jedan lan, ali prvi put normativno ureuje strune poslove u oblasti javnih nabavki, uvodei pojam slubenik za javne nabavke i naelno definiui sistematizovanje poslova javnih nabavki kod naruilaca, obuku i sertifikaciju slubenika u ovoj oblasti. U estom delu Zakona (Uprava za javne nabavke, l. 98-99) utvreni su oblik organizovanja, pravni status i poslovi Uprave za javne nabavke. Sedmim delom Zakona (Zatita prava ponuaa i javnog interesa, l. 100-118) detaljno je ureena oblast zatite prava, obrazovanje, status i nain rada Republike komisije za zatitu prava, postupak zatite prava, prava i obaveze uesnika i pravna sredstva u postupku zatite prava. Osmim delom Zakona (Nadzor, l. 119) nadzor nad njegovim sprovoenjem poveren je ministarstvu nadlenom za poslove finansija. Deveti deo Zakona (Nitavost ugovora, l. 120) utvruje nezakonite postupke naruioca koji za pravnu posledicu imaju nitavost ugovora o javnoj nabavci. Deseti deo Zakona (Kaznene odredbe, l. 121-122) sankcionie prekraje naruilaca i ponuaa u oblasti javnih nabavki i utvruje visine propisanih kazni za prekrioce i odgovorna lica u njima. U jedanaestom delu Zakona (Prelazne i zavrne odredbe, l. 123-127) definisan je status postupaka javnih nabavki i postupaka zatite prava pokrenutih do njegovog stupanja na snagu, status Uprave za javne nabavke i Komisije za zatitu prava do obrazovanja novih organa, rokovi za donoenje novih podzakonskih akata, usklaivanje preferencijalnog tretmana domaih ponuaa sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruivanju izmeu EU i Republike Srbije i rok za stupanje na snagu Zakona. Kao i u prethodnom Zakonu, sastavni deo novog Zakona ine Aneks I A i Aneks I B, koji definiu vrste usluga obuhvaenih Zakonom i Aneks II, koji blie utvruje vrste i pozicije radova ije se izvoenje ustupa po odredbama ovog Zakona.
1.3. NAJVANIJE PROMENE U SISTEMU JAVNIH NABAVKI PREMA NOVOM ZAKONU O JAVNIM NABAVKAMA
Posle estogodinje primene Zakona o javnim nabavkama iz 2002/2004, njegove osnovne odredbe uglavnom su poznate kako naruiocima, tako i ponuaima koji su uestvovali u postupcima javnih nabavki u periodu njegove primene. Iz tog razloga, detaljniji sadraj novog Zakona o javnim nabavkama najjednostavnije je predstaviti kroz poreenje sa prethodnim Zakonom. Najznaajnija obeleja koja karakteriu Zakon o javnim nabavkama iz 2008. su: promena sadraja oko 2/3 odredbi prethodnog Zakona; prihvatljivija kompozicija i loginija sistematika materije obuhvaene Zakonom; smanjen broj odredbi sa 152 lana u prethodnom na 127 lanova u novom Zakonu; jednostavnija procedura, to doprinosi podizanju efikasnosti postupaka javnih nabavki, ali poveava odgovornost svih subjekata javnih nabavki naruilaca, ponuaa, regulatornih i kontrolnih organa; poveana javnost i transparentnost postupaka, ime se podie stepen drutvene kontrole u oblasti javnih nabavki;
___________________________________________________________________ podizanje kapaciteta uesnika u postupcima javnih nabavki kroz profesionalizaciju i sistemsku pripremu kadrova; jasnije razgranienje funkcije i odgovornosti subjekata ukljuenih u pripremu, sprovoenje, kontrolu i sankcionisanje postupaka javnih nabavki; naglaenija uloga savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija u oblasti javnih nabavki; preciznije definisanje upotrebljenih pojmova, pojedinih pravnih instituta i odredbi i upotreba jasnijih i razumljivijih termina. Uporednim posmatranjem prethodnog i novog Zakona o javnim nabavkama uoavaju se sledea obeleja: 1) deo sadraja nije ili nije sutinski izmenjen: ciljevi i koncept ureivanja oblasti javnih nabavki; osnovna naela na kojima je zasnovan sistem javnih nabavki; pravila uvanja dokumentacije; pravila upotrebe jezika i valute i antikorupcijske zatite; subjekti u postupcima javnih nabavki; predmet ugovora o javnim nabavkama; uslovi i nain za pokretanje postupka; izbor i pravila za primenu pojedinih vrsta postupaka; vrste kriterijuma za izbor najpovoljnije ponude, kao i sluajevi nitavosti zakljuenih ugovora; 2) na nov nain ureene su pojedine oblasti u sistemu javnih nabavki: kompozicija i sistematika teksta; nadlenosti i ovlaenja Uprave za javne nabavke; naziv, poloaj i nain izbora organa za reavanje postupaka zatite prava; unoenje novih pojmova i pravnih instituta ili izmena njihovog sadraja; ureivanje javnih nabavki malih vrednosti i definisanje nadzora nad sprovoenjem Zakona. Konkretne novine sadrane u Zakonu o javnim nabavkama iz 2008. navedene su u poglavlju Dodatni materijali (Prilog br. 1). Sve navedene i dr. manje vane izmene imaju za cilj unapreenje sistema javnih nabavki u Republici Srbiji, a naroito: 1) doslednije ostvarivanje osnovnih naela (ekonomino i efikasno troenje javnih sredstava, podizanje konkurentnosti i jednakosti ponuaa, a posebno poboljanje transparentnosti postupaka); 2) vei stepen nezavisnosti u postupcima zatite prava; 3) profesionalniju i struniju pripremu i sprovoenje postupaka javnih nabavki; 4) suavanje prostora i podizanje odgovornosti za zloupotrebe u postupcima javnih nabavki; 5) sistemsko ureivanje nadzora nad zakonitou u oblasti javnih nabavki i 6) jaanje kontrolnih institucija i instrumenata kontrole ponaanja subjekata u poslovima javnih nabavki.
1.4. PODZAKONSKI AKTI PREDVIENI NOVIM ZAKONOM O JAVNIM NABAVKAMA

Novi Zakon o javnim nabavkama predvideo je ovlaenje i obavezu ministarstva (ministra) nadlenog za poslove finansija za donoenje 10 podzakonskih akata (pravilnika, odluka, obrazaca i sl.) kojima se blie ureuju pojedine odredbe Zakona i to: 1) spisak meunarodnih organizacija iji se posebni postupci mogu primenjivati umesto odredaba Zakona (l. 7); 2) ureivanje postupka javne nabavke malih vrednosti (l. 26); 3) kriterijumi za obrazovanje komisija za javne nabavke (l. 28);
___________________________________________________________________ 4) forma i sadrina kreditnog zahteva i forma i sadrina dokumentacije o kreditnoj sposobnosti naruioca u sluaju javne nabavke kredita kao finansijske usluge (l. 30); 5) obavezni elementi konkursne dokumentacije (l. 30); 6) dokazi o ispunjenosti uslova za preferencijalni tretman domaih ponuaa (l. 52); 7) nain postupanja sa elektronskim ponudama i nain sprovoenja elektronske licitacije (l. 54); 8) postupak otvaranja ponuda/prijava i obrazac za voenje zapisnika o otvaranju ponuda/prijava (l. 76); 9) nain voenja evidencije o javnim nabavkama i sadrina izvetaja o zakljuenim ugovorima i postupcima javnih nabavki (l. 94); 10) postupak izdavanja sertifikata slubenicima za javne nabavke, sistematizovanje poslova, poslovi slubenika za javne nabavke, program obuke, uslovi za predavae i uslovi sticanja sertifikata (l. 97). Prelaznim odredbama Zakona predvieno je donoenje podzakonskih akata u roku od est meseci od dana stupanja na snagu novog Zakona, osim podzakonskog akta o nainu postupanja sa elektronskim ponudama i elektronskoj licitaciji. Do njihovog donoenja u primeni su podzakonski akti doneti na osnovu prethodnog Zakona o javnim nabavkama, osim onih odredbi koje su u suprotnosti sa novim Zakonom. Takoe, odredbe o slubenicima za javne nabavke imae odloenu primenu od est meseci od stupanja na snagu Zakona, a prednost data domaim ponuaima (preferencijalni tretman) postepeno e se smanjivati u skladu sa odredbama SSP izmeu EU i Republike Srbije. Posle donoenja novih podzakonskih akata i primene odredaba sa odloenom primenom u rokovima propisanim Zakonom i na taj nain zaokruivanja inoviranog sistema javnih nabavki, praksa e pokazati svrsishodnost uinjenih promena i stepen napretka u harmonizaciji pravnog sistema u Srbiji u oblasti javnih nabavki, u odnosu na verifikovana evropska reenja.
1.5. NAELA JAVNIH NABAVKI U REPUBLICI SRBIJI

Zakon o javnim nabavkama, pa i itav sistem javnih nabavki u Republici Srbiji, zasniva se na etiri osnovna naela i oslonjen je na njih kao na etiri nosea stuba. Iz tih razloga, deo Zakona o javnim nabavkama koji obrauje naela javnih nabavki zasluuje prethodnu panju. etiri osnovna naela na kojima je zasnovan sistem javnih nabavki su: 1) naelo ekonominosti i efikasnosti upotrebe javnih sredstava; 2) naelo obezbeivanja konkurencije meu ponuaima; 3) naelo transparentnosti postupka javne nabavke i 4) naelo jednakosti ponuaa. Naelo ekonominosti i efikasnosti upotrebe javnih sredstava obavezuje naruioce da postupak javne nabavke sprovode u rokovima i sa to manje trokova, kao i da javna sredstva koriste namenski. Naelo obezbeivanja konkurencije meu ponuaima onemoguava naruioce da neopravdanim korienjem pregovarakog postupka ili diskriminatorskih uslova i kriterijuma ograniavaju slobodnu konkurenciju, kao i subjekte ukljuene u pripremu konkursne dokumentacije da nastupaju kao ponuai ili podizvoai. Naelo transparentnosti postupka javne nabavke podrazumeva obavezu objavljivanja oglasa o javnim nabavkama u Sl. glasniku RS i na Portalu javnih nabavki, kao i pravo uesnika u postupku javne nabavke da ostvari uvid u podatke iz ponuda koji se unose u zapisnik o otvaranju
___________________________________________________________________ i pravo da ostvari uvid u podatke o sprovedenom postupku posle donoenja odgovarajuih odluka naruioca. Takoe, obavetenja i izvetaji o dodeljenim ugovorima i sprovedenim postupcima objavljuju se na Portalu javnih nabavki, kao i odluke Republike komisije za zatitu prava. Naelo jednakosti ponuaa zabranjuje naruiocima teritorijalnu, predmetnu, linu ili diskriminaciju proisteklu iz klasifikacije delatnosti ponuaa. Uslovljavanje poreklom dobara ili usluga ogranieno je posebnim propisima iz oblasti ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Naela javnih nabavki definiu odgovornost lica koja su ukljuena u proces javnih nabavki, prevashodno naruilaca, a njima se odreuju i prava ponuaa, pre svega u pogledu zatite prava. Zato su naruioci duni da dobro poznaju naela javnih nabavki, da ih jasno razumeju i dosledno potuju u svom radu.
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
POSTUPCI JAVNIH NABAVKI
2.
Poglavlje
2. POGLAVLJE POSTUPCI JAVNIH NABAVKI
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________

Po Zakonu o javnim nabavkama, mogue je primeniti jedan od est postupaka javnih nabavki i to: 1) otvoreni postupak; 2) restriktivni postupak; 3) pregovaraki postupak sa objavljivanjem javnog poziva; 4) pregovaraki postupak bez objavljivanja javnog poziva; 5) konkurs za nacrte; 6) postupak javne nabavke male vrednosti. Zakon generalno favorizuje i kao pravilo prepoznaje otvoreni postupak za veinu javnih nabavki. Ostali postupci mogu se primeniti ukoliko su ispunjeni zakonom propisani uslovi.
2.1. OTVORENI POSTUPAK

Struktura i karakteristike Otvoreni postupak je nain dodele ugovora o javnoj nabavci koji Zakon preporuuje kao pravilo. To je postupak koji u najveem stepenu ispunjava sva naela javnih nabavki, jer sva zainteresovana lica mogu podneti ponude u skladu sa uslovima sadranim u konkursnoj dokumentaciji. Iz vie razloga, ovo je i najjasniji i najjednostavniji postupak predvien Zakonom (osim postupka javne nabavke male vrednosti), ali je to i postupak koji je najmanje fleksibilan. Otvoreni postupak obuhvata pet osnovnih faza: 1) prethodno planiranje javne nabnavke; 2) pokretanje postupka (donoenje odluke o pokretanju i obrazovanje komisije za javnu nabavku); 3) priprema konkursne dokumentacije i objavljivanje javnog poziva za prikupljanje ponuda; 4) prijem, javno otvaranje i ocenjivanje ponuda u cilju utvrivanja kvalifikacije ponuaa i donoenja odluke o izboru najpovoljnije ponude i 5) obavetavanje o izboru najpovoljnije ponude i zakljuivanje ugovora sa najpovoljnijim ponuaem. Otvoreni postupak predvia samo jednu najavu potencijalnim ponuaima javni poziv za prikupljanje ponuda u Slubenom glasniku RS i na Portalu javnih nabavki, osim za javne nabavke ija je okvirna vrednost iznad 50.000.000 din. (za javne nabavke u infrastrukturnim oblastima 100.000.000 din), u kom sluaju je propisano objavljivanje i prethodnog raspisa, i jedan postupak (prijem i ocena ponuda), to direktno vodi do izbora najpovoljnije ponude i zakljuenja ugovora. U otvorenom postupku moe uestvovati neogranien broj ponuaa. Svi uslovi za uee zainteresovanih ponuaa, zahtevi za dokazivanjem kvalifikacije, kriterijum i elementi kriterijuma
11
___________________________________________________________________ za izbor najpovoljnije ponude, definisani su od strane naruioca pre objavljivanja javnog poziva i moraju biti obuhvaeni javnim pozivom i blie razraeni konkursnom dokumentacijom. U otvorenom postupku mora se uvek koristiti javni poziv za prikupljanje ponuda, koji obavezno sadri: 1) podatke o naruiocu; 2) predmetu nabavke; 3) uslovima za uestvovanje u postupku; 4) kriterijumu i elementima kriterijuma za izbor najpovoljnije ponude; 5) vremenu i mestu uvida u konkursnu dokumentaciju; 6) uslovima za preuzimanje konkursne dokumentacije; 7) vremenu i mestu podnoenja ponude; 8) vremenu i mestu otvaranja ponuda; 9) roku za donoenje odluke o izboru najpovoljnije ponude; 10) imenu osobe za kontakt koja e pruati dodatne informacije, a moe da sadri i druge podatke neophodne za obavetavanje ponuaa. Konkursna dokumentacija mora da sadri propisane obavezne elemente i to: 1) poziv za podnoenje ponude; 2) uputstvo ponuaima za pripremu ponude; 3) obrazac ponude; 4) obrazac za ocenu ispunjenosti obaveznih uslova za uee, sa uputstvom kako se ispunjenost uslova dokazuje; 5) model ugovora (kod nabavke finansijske usluge kredita kreditni zahtev); 6) tehnike specifikacije (vrstu, opis, tehnike karakteristike, kvalitet, koliinu, rok i mesto izvrenja i sl.); 7) tehniku dokumentaciju i planove (odnosno dokumentaciju o kreditnoj sposobnosti); 8) obrazac strukture cene sa uputstvom za popunjavanje. Konkursna dokumentacija moe da sadri i dr. elemente neophodne za pripremu ponude, a naruilac naroito moe da navede vrstu finansijskih instrumenata za obezbeenje ispunjenja obaveza ponuaa u postupku javne nabavke i izvrenju zakljuenog ugovora. Podaci iz konkursne dokumentacije ne mogu se razlikovati od podataka objavljenih u javnom pozivu. Obzirom na potpuno otvorenu konkurenciju, javne nabavke u otvorenom postupku zahtevaju paljivu i strunu pripremu tehnikih specifikacija, uslova za kvalifikaciju ponuaa, kriterijuma za izbor najpovoljnije ponude i dr. elemenata konkursne dokumentacije. U suprotnom, postupak javne nabavke moe znatno da se produi kako bi se revidirala konkursna dokumetnacija, moe se iskomplikovati pokretanjem postupka zatite prava, a moe se desiti i da bude odabran ponua koji nije najbolje reenje za ispunjenje predmeta javne nabavke. Od dana objavljivanja javnog poziva, naruilac je duan da omogui zainteresovanim ponuaima uvid i preuzimanje konkursne dokumentacije, odnosno, da u roku od dva dana od dana prijema zahteva, konkursnu dokumentaciju dostavi ponuau potom, telefaksom ili putem elektronske pote, a moe je objaviti i na Portalu javnih nabavki. Ako naruilac iz nekih razloga izmeni ili dopuni konkursnu dokumentaciju, duan je da o tome, odmah i bez naknade, obavesti sve ponuae koji su do tog momenta preuzeli konkursnu dokumenatciju. Ako naruilac izmeni ili dopuni konkursnu dokumentaciju est ili manje dana pre isteka roka za podnoenje ponuda, duan je da produi rok za podnoenja ponuda. Naruilac pisanim putem obavetava ponuae koji su preuzeli konkursnu dokumentaciju o produenju roka za dostavljanje ponuda, a odluka o produenju roka objavljuje se na identian nain na koji je oglaen javni poziv. Takoe, zainteresovano lice moe zatraiti dodatne informacije ili 12 PRIRUNIK ZA JAVNE NABAVKE
___________________________________________________________________ pojanjenja u vezi pripremanja ponude, i to najkasnije pet dana pre isteka roka za podnoenje ponude, a naruilac je obavezan da pisanu informaciju u roku od dva dana dostavi svim licima koja su do tog momenta primila konkursnu dokumentaciju. Najkrai propisan rok za podnoenje ponuda u otvorenom postupku je 30 dana od dana objavljivanja javnog poziva u Slubenom glasniku RS. Rok moe biti skraen, ali ne krai od 22 dana, u sluaju da je objavljen prethodni raspis. Predmet javne nabavke u otvorenom postupku moe se oblikovati u vie partija (dobra, usluge ili radovi koji ine istovrsnu celinu, odnosno koji imaju jedinstvenu klasifikaciju, namenu i svojstva), ime se u jednom predmetu javne nabavke otvara mogunost dodele ugovora veem broju ponuaa. (npr. nabavka kancelariskog materijala: partija I papir, partija II tipski obrasci, partija III toneri, partija IV sitan kancelarijski materijal i sl.). Kriterijum za izbor najpovoljnije ponude u otvorenom postupku je najnia ponuena cena ili ekonomski najpovoljnija ponuda. U postupku prijema, pregleda i strune ocene ponuda propisane su sledea pravila za postupanje naruioca: 1) neblagovremene ponude se odbacuju i neotvorene vraaju ponuau; 2) neispravne i neodgovarjue ponude moraju biti odbijene; 3) neprihvatljive ponude mogu biti odbijene; 4) ponude koje nisu odbijene ocenjuju se primenom elemenata kriterijuma i rangiraju; 5) ukoliko je pribavljena najmanje jedna ispravna i odgovarajua ponuda, donosi se odluka o izboru najpovoljnje ponude; 6) ukoliko nisu ispunjeni uslovi za izbor najpovoljnije ponude, donosi se odluka o obustavljanju postupka; 7) ukoliko su primljene sve neispravne i/ili neprihvatljive ponude, postupak se moe nastaviti kao pregovaraki sa objavljivanjem javnog poziva i 8) ukoliko nije dobijena nijedna ponuda ili su sve primljene ponude neodgovarajue, postupak se moe nastaviti kao pregovaraki bez objavljivanja javnog poziva.
2.2. RESTRIKTIVNI POSTUPAK

Restriktivni postupak je postupak u kome ponudu mogu podneti samo oni ponuai koje je naruilac pozvao da dostave ponudu, poto su prethodno ustanovljene njihove kvalifikacije (kandidati). Primena restriktivnog postupka Restriktivni postupak naruilac moe primeniti u dva specifina sluaja i to: 1) kada predmet javne nabavke moe isporuiti, pruiti, odnosno izvesti samo ogranieni broj ponuaa, koji poseduju odgovarajuu tehniku, kadrovsku i finansijsku osposobljenost ili
13
___________________________________________________________________ 2) kada javnu nabavku nije mogue unapred isplanirati sa stanovita obima i vremena, a predmet nabavke su povremene usluge ili potrona dobra, odnosno povremene usluge ili radovi na odravanju koji se pruaju, isporuuju ili izvode u skladu sa trinim uslovima. Potrebno je istai da naruilac vie nije u obavezi da zatrai miljenje Uprave za javne nabavke, ve samostalno procenjuje kada su ispunjeni zakonski uslovi za primenu restriktivnog postupka javne nabavke. Restriktivni postupak je specifian i sprovodi se u dve odvojene faze. Faza I Tokom prve faze naruilac utvruje priznaje kvalifikaciju podnosiocima prijava, na osnovu prethodno odreenih uslova za priznavanje kvalifikacije. Ova faza odvija se kroz etiri osnovna koraka: 1) naruilac utvruje uslove za kvalifikaciju, priprema konkursnu dokumentaciju i objavljuje javni poziv za prikupljanje prijava zainteresovanih podnosilaca; 2) zainteresovana lica preuzimaju konkursnu dokumentaciju i u roku utvrenom konkursnom dokumentacijom podnose prijave za kvalifikaciju; 3) naruilac ocenjuje prijave u skladu sa obaveznim uslovima za uee propisanim Zakonom i preciziranim u konkursnoj dokumentaciji i donosi obrazloenu odluku o utvrivanju liste kandidata; 4) obrazloenu odluku naruilac u propisanom roku (tri dana od njenog donoenja) dostavlja svim podnosiocima prijava. Javni poziv za prvu fazu restriktivnog postupka obavezno sadri: 1) podatke o naruiocu; 2) predmetu nabavke; 3) uslovima za priznavanje kvalifikacije; 4) vremenu i mestu uvida u konkursnu dokumentaciju; 5) vremenu i mestu podnoenja prijava; 6) roku za donoenje odluke o priznavanju kvalifikacije; 7) imenu osobe za kontakt koja e pruati dodatne informacije, a moe sadrati i druge podatke neophodne za obavetavanje ponuaa. Konkursna dokumentacija za prvu fazu restriktivnog postupka sadri: 1) poziv za podnoenje prijave: 2) uputstvo podnosiocima prijava kako da saine prijavu; 3) obrazac prijave; 4) obrazac za priznavanje kvalifikacije sa uputstvom kako se kvalifikacija dokazuje. Rokovi za podnoenje prijava u I fazi restriktivnog postupka su i dalje alternativni i to: 1) opti rok ne moe biti krai od 25 dana od objavljivanja javnog poziva; 2) u uslovima hitnosti, naruilac moe da odredi skraeni rok, ali ne krai od 15 dana od objavljivanja javnog poziva. Zavrni akt prve faze restriktivnog postupka je obrazloena odluka o listi podnosilaca prijava kojima je priznata kvalifikacija, koja mora imati najmanje tri kandidata, sa periodom za koji vai najdue dve godine, a odlukom se posebno obrazlau odbijene prijave. Vano je napomenuti da naruilac moe sa liste kvalifikovanih kandidata da iskljui pojedine kandidate i pre isteka roka vaenja liste, ali samo iz razloga zasnovanih na uslovima iz konkursne dokumentacije, o emu obavetava sve kandidate sa liste. 14 PRIRUNIK ZA JAVNE NABAVKE
___________________________________________________________________ Faza II U drugoj fazi, naruilac poziva sve kvalifikovane podnosioce prijava sa liste (kandidate), da podnoenjem ponude uestvuju u postupku javne nabavke kroz nekoliko sledeih koraka: 1) naruilac priprema konkursnu dokumentaciju i upuuje samo kvalifikovanim ponuaima (kandidatima) poziv za podnoenje ponude; 2) zainteresovani kvalifikovani ponuai (kandidati) podnose svoje ponude u roku odreenom u konkursnoj dokumentaciji za dostavljanje ponude; 3) naruilac organizuje javno otvaranje ponuda i sastavlja zapisnik koji u roku od tri dana dostavlja ponuaima koji su podneli ponude; 4) komisija za javnu nabavku pregleda, ocenjuje i rangira prikupljene ponude i sastavlja izvetaj o strunoj oceni ponuda na osnovu koga naruilac donosi odluku o izboru najpovoljnije ponude, koju dostavlja svim ponuaima; 5) po pravosnanosti odluke o izboru, naruilac zakljuuje ugovor sa izabranim ponuaem i upuuje na objavljivanje javno obavetenja o dodeli ugovora. Sadraj konkursne dokumentacije za drugu fazu restriktivnog postupka razlikuje se u odnosu na otvoreni postupak samo utoliko to ne sadri obrazac za ocenu ispunjenosti uslova za uee (sa uputstvom za dokazivanje ispunjenosti uslova), obzirom da je ispunjenost uslova dokazana kroz kvalifikaciju ponuaa u prvoj fazi restriktivnog postupka. Propisani rok za dostavljanje ponuda definisan je u odnosu na dan kada je naruilac uputio pisani poziv kandidatima da dostave ponude i to na sledea etiri naina: 1) opti rok ne krai od 30 dana od dana kada je upuen pisani poziv; 2) ako je objavljen prethodni raspis ne krai od 22 dana; 3) u sluaju hitnosti ne krai od 10 dana; 4) za povremene sukcesivne nabavke naruilac odreuje primeren rok. Nain postupanja sa ponudama primljenim u drugoj fazi restriktivnog postupka i pravila o izboru najpovoljnijeg ponuaa ne razlikuju se u odnosu na otvoreni postupak: javno otvaranje ponuda i sastavljanje zapisnika; struna ocena i rangiranje ponuda od strane komisije za javnu nabavku; donoenje obrazloene odluke o izboru najpovoljnije ponude; dostavljanje odluke ponuaima; zakljuivanje ugovora po pravosnanosti odluke o dodeli i objavljivanje javnog obavetenja o zakljuenom ugovoru. Objavljivanjem javnog obavetenja o zakljuenom ugovoru sa izabranim ponuaem zavrava se restriktivni postupak javne nabavke. Kvalifikacioni postupak Za ugovore koji se dodeljuju u infrastrukturnim oblastima (vodoprivreda, energetika, rudarstvo, telekomunikacije i saobraaj), primenjuje se posebna vrsta restriktivnog postupka pod nazivom kvalifikacioni postupak. Specifine karakteristike ovog postupka su sledee : 1) postupak kvalifikacije ponuaa moe se odvijati u vie faza, na osnovu unapred utvrenih nediskriminatorskih uslova; 2) naruilac moe aurirati uslove za ocenjivanje kvalifikacija zainteresovanih lica; 3) odlukom o priznavanju kvalifikacije kandidatima utvruje se period vaenja liste kandidata, koji ne moe biti dui od etiri godine; 4) ukoliko naruilac smatra da njegov sistem kvalifikacije ispunjava i zahteve drugih naruilaca, moe njihove nazive da dostavi za to zainteresovanim licima;
15
___________________________________________________________________ 5) naruilac moe da odlui da e koristiti listu kandidata drugog naruioca, o emu donosi pisanu obrazloenu odluku.
2.3. PREGOVARAKI POSTUPCI

Pregovaraki postupak je nain dodele ugovora o javnoj nabavci u kome naruilac neposredno pregovara sa jednim ili vie ponuaa o elementima ugovora o javnoj nabavci. Osim terminoloke promene u nazivu postup(a)ka, u odnosu na reenja po prethodnom zakonu, u Zakon o javnim nabavkama iz 2008. unete su i znaajne sadrinske novine, pre svega u cilju preciziranja odreenih reenja, ali i pojednostavljenja procedure. Vrste pregovarakog postupka Postoje dva pregovaraka postupka sa svojim specifinostima i uslovima korienja: 1) pregovaraki postupak sa objavljivanjem javnog poziva; 2) pregovaraki postupak bez objavljivanja javnog poziva. Zajedniko za oba postupka je: 1) obaveza naruioca da u konkursnoj dokumentaciji odredi elemente ugovora o kojima e se pregovarati i nain pregovaranja; 2) izuzimanje modela ugovora kao obaveznog elementa konkursne dokumentacije; 3) voenje zapisnika o pregovaranju; 4) obaveza naruioca da obezbedi da ugovorena cena ne bude via od uporedive trine cene i da sa dunom panjom proverava kvalitet predmeta nabavke. Tok pregovarakog postupka Iako pregovaraki postupak formalno ne poznaje dve faze (kao to je sluaj u restriktivnom postupku), on ih implicitno sadri. U prvom koraku naruilac sastavlja listu potencijalnih ponuaa (kandidata) za koje ocenjuje da mogu da ispune predmet nabavke. U drugom koraku, naruilac poziva izabrane kandidate da dostave svoje ponude i sprovodi postupak pregovaranja o uslovima pod kojima e biti zakljuen ugovor o javnoj nabavci. Pre nego to pristupi postupku pregovaranja, naruilac prethodno utvruje kvalifikaciju ponuaa u pogledu: 1) pravnog statusa, 2) delatnosti; 3) finansijskog i poslovnog potencijala i 4) kadrovskog i tehnikog kapaciteta. Jasno je da se radi o obaveznim uslovima za uee u postupku javne nabavke, koji vae i za ostale postupke, pa je logino da i dokazi o ispunjenosti uslova moraju biti dokumenta predviena l. 45. Zakona. Podrazumeva se da se postupak pregovaranja moe sprovoditi samo sa ponuaima koji su dokazali ispunjenost obaveznih uslova za uee. Iako je nain pregovaranja preputen naruiocu da ga definie konkursnom dokumentacijom, preporuka je da se najpre javno otvore preliminarne ponude svih ponuaa, a da se zatim, pojedinano ili sa svim ponuaima istovremeno, pregovara do izbora najpovoljnije ponude, prema kriterijumu i elementima kriterijuma (ako se izbor vri po kriterijumu ekonomski najpovoljnije ponude) utvrenim konkursnom dokumentacijom.
___________________________________________________________________ U pogledu konkursne dokumentacije, jedina specifinost pregovarakog postupka u odnosu na otvoreni postupak je izostavljanje modela ugovora kao obaveznog elementa. Kada je u pitanju rok za podnoenje ponuda u pregovarakom postupku, Zakonom je eksplicitno propisan samo rok za pregovaraki postupak sa objavljivanjem javnog poziva i to tako da rok za podnoenje ponuda ne moe biti krai od 25 dana od dana objavljivanja javnog poziva. Shodnim tumaenjem, moe se zakljuiti i da je preporueni rok za podnoenje ponuda u pregovarakom postupku bez objavljivanja javnog poziva 25 dana od upuivanja poziva za podnoenje ponude, kada god je to prihvatljivo. U sluaju hitnosti, moe se koristiti analogija roka propisanog u takvim okolnostima za II fazu restriktivnog postupka. 1) PREGOVARAKI POSTUPAK SA OBJAVLJIVANJEM JAVNOG POZIVA Osnovna obeleja U ovom postupku naruilac objavljuje javni poziv za prikupljanje ponuda u Slubenom glasniku RS i na Portalu javnih nabavki. Iako objavljivanje javnog poziva ispunjava neke elemente osnovnih naela javne nabavke, ipak se radi o postupku koji ograniava konkurenciju i slobodnu trinu utakmicu. Zato su i uslovi za primenu ovog postupka ogranieni Zakonom. Uslovi za primenu postupka Pregovaraki postupak sa objavljivanjem javnog poziva naruilac moe da koristi u tri osnovna sluaja: 1) ako u otvorenom ili u drugoj fazi restriktivnog postupka dobije sve neispravne i/ili neprihvatljive ponude, pod uslovom da se prvobitno odreeni uslovi za uee u postupku, tehnike specifikacije i kriterijumi za izbor najpovoljnije ponude ne menjaju (oigledno izostavljen predmet javne nabavke); 2) u izuzetnim sluajevima kada zbog prirode radova, dobara ili usluga, kao i rizika vezanih za njih, nije mogue unapred proceniti vrednost javne nabavke; 3) u sluaju javne nabavke radova iskljuivo za potrebe istraivanja, razvoja ili eksperimenta, a ne u svrhu ostvarivanja dobiti, niti da bi se nadoknaivali trokovi istraivanja i razvoja. Redosled aktivnosti Prvi sluaj koji predstavlja dovoljan uslov za primenu ovog postupka najei je u praksi i podrazumeva da naruilac prethodno odbije sve ponude primljene u otvorenom ili drugoj fazi restriktivnog postupka kao neispravne (to je naruilac obavezan da uini) ili neprihvatljive (to naruilac moe, ali ne mora da uini). U sluaju odbijanja svih ponuda, naruilac je duan da donese obrazloenu odluku o obustavljanju postupka, koju u roku od tri dana dostavlja svim ponuaima i u istom roku dostavlja obavetenje o obustavljanju postupka za objavljivanje u Slubenom glasniku RS i na Portalu javnih nabavki. Nakon ispunjenja navedenih uslova i obaveza, naruilac moe da donese odluku o pokretanju pregovarakog postupka sa objavljivanjem javnog poziva. Naruilac nije u obavezi da objavi javni poziv ukoliko odlui da u pregovaraki postupak pozove samo i sve ponuae koji su u otvorenom ili u drugoj fazi restriktivnog postupka dostavili neispravne i/ili neprihvatljive ponude da ih dopune i tako uine ispravnim i prihvatljivim.
17
___________________________________________________________________ Ukoliko pregovaraki postupak sa objavljivanjem javnog poziva primenjuje iz razloga navedenih u takama 2) ili 3) ili eli da obezbedi veu konkurenciju meu ponuaima koji su podneli neispravne/neprihvatljive ponude (ta. 1), naruilac priprema konkursnu dokumentaciju i objavljuje javni poziv za prikupljanje ponuda u Slubenom glasniku RS i na Portalu javnih nabavki Javni poziv sadri iste elemente kao i javni poziv u otvorenom postupku (podatke o naruiocu; predmetu nabavke; uslovima za uestvovanje u postupku; kriterijumu i elementima kriterijuma za izbor najpovoljnije ponude; vremenu i mestu uvida u konkursnu dokumentaciju; uslovima za preuzimanje konkursne dokumentacije; vremenu i mestu podnoenja ponude; vremenu i mestu otvaranja ponuda; roku za donoenje odluke o izboru najpovoljnije ponude; imenu osobe za kontakt koja e pruati dodatne informacije, a moe da sadri i dodatne podatke). Dalji tok aktivnosti vezan za prijem, otvaranje, pregled i strunu ocenu ponuda, donoenje odluke o izboru najpovoljnije ponude, dostavljanje odluke ponuaima koji su uestvovali u postupku, zakljuenje ugovora i objavljivanje obavetenja o zakljuenom ugovoru, identian je kao u otvorenom postupku. Novi Zakon o javnim nabavkama uneo je i znaajnu novinu u smislu da ponuena cena u ovom pregovarakom postupku, kada se pokree nakon neuspelog otvorenog ili restriktivnog postupka, ne moe biti via od cene ponuene u obustavljenom otvorenom ili u restriktivnom postupku. 2) PREGOVARAKI POSTUPAK BEZ OBJAVLJIVANJA JAVNOG POZIVA Osnovna obeleja Pregovaraki postupak bez objavljivanja javnog poziva naruilac samostalno sprovodi i nije u obavezi da objavi javni poziv za prikupljanje ponuda. Svakako najznaajnija novina je to da za primenu ovog postupka naruilac vie nije u obavezi da trai miljenje Uprave za javne nabavke, ve samostalno ocenjuje u kom sluaju su se stekli zakonski uslovi za korienje pregovarakog postupka bez objavljivanja javnog poziva. Osim ogranienja o uslovima u kojima se moe koristiti ovaj pregovaraki postupak, on podrazumeva i ogranienu konkurenciju, jer se sprovodi bez objavljivanja javnog poziva koji obezbeuje otvorenu konkurenciju i to je osnovna razlika ovog postupka u odnosu na otvoreni postupak. Iako minimalna efektivna konkurencija nije propisana Zakonom, logino je da naruilac obezbedi uee to veeg broja ponuaa koji mogu da ispune predmet javne nabavke, jer e imati na raspolaganju vie mogunosti za izbor najpovoljnije ponude. Uslovi za primenu postupka Pregovaraki postupak bez objavljivanja javnog poziva ima ogranienu primenu i naruilac ga moe koristiti samo u odreenim strogo propisanim sluajevima: 1) ako u otvorenom ili drugoj fazi restriktivnog postupka nije dobio nijednu ponudu, (u prvoj fazi restriktivnog postupka nijednu prijavu), ili su sve ponude neodgovarajue, pod uslovom da se bitni elementi konkursne dokumentacije i to: predmet javne nabavke, uslovi za uee, tehnike specifikacije i kriterijumi za izbor najpovoljnije ponude ne menjaju;
___________________________________________________________________ 2) u sluaju javne nabavke dobara iskljuivo za potrebe istraivanja, razvoja ili eksperimenta; 3) ako zbog tehnikih, umetnikih ili iz razloga povezanih sa zatitom iskljuivih prava, nabavku moe ispuniti samo odreeni ponua; 4) ako zbog izuzetne hitnosti, naruilac nije mogao da postupi u rokovima predvienim za otvoreni ili restriktivni postupak; 5) kod dodatnih isporuka dobara od prvobitnog dobavljaa namenjenih za deliminu zamenu ili proirenje obima, pri emu ukupna vrednost svih dodatnih isporuka ne moe prei 25% ukupne vrednosti prvobitno zakljuenog ugovora; 6) u sluaju javne nabavke dobara ponuenih i kupljenih na robnim berzama 7) u sluaju dodatnih usluga ili radova koji su zbog nepredvidljivih okolnosti postali neophodni za izvrenje ugovora o javnoj nabavci, ako se ugovor zakljui sa prvobitnim pruaocem, odnosno izvoaem i ako ukupna vrednost svih dodatnih usluga/radova ne prelazi 25% ukupne vrednosti prvobitno zakljuenog ugovora i ako: a) se dodatne usluge ili radovi ne mogu u tehnikom ili ekonomskom pogledu razdvojiti od glavne javne nabavke bez tetnih posledica po naruioca, ili (b) su dodatne usluge ili radovi neophodni za dalje faze izvrenja ugovora; 8) kod usluga ili radova koji predstavljaju ponavljanje slinih usluga ili radova, ako se uklapaju u osnovni projekat za koji je po javnom pozivu bio zakljuen ugovor, ako je mogunost navedena u prvoj objavi javnog poziva i ako od zakljuenja prvog ugovora nije proteklo vie od tri godine, a prua ih odnosno izvodi prvobitni ponua sa kojim je zakljuen ugovor po javnom pozivu; 9) kod nabavki dobara pod posebno povoljnim uslovima od ponuaa koji je u likvidaciji, uz saglasnost ostalih poverilaca, u skladu sa propisima o likvidaciji; 10) kod nabavki usluga koje su deo nastavka konkursa za nacrte ako naruilac u pregovaraki postupak ukljui svakog od nagraenih uesnika; 11) kod nabavki usluga i dobara od preduzea za radno osposobljavanje, profesionalnu rehabilitaciju i zapoljavanje invalidnih lica, pod uslovom da su nabavke neposredno povezane sa tom delatnou i da kvalitet, cena i rokovi izvrenja odgovaraju zahtevima naruioca. Posebne obaveze i prava naruioca Ukoliko naruilac primeni pregovaraki postupak bez objavljivanja javnog poziva u obavezi je i da: 1) u roku od tri dana od donoenja odluke o izboru najpovoljnije ponude dostavi Slubenom glasniku RS i Portalu javnih nabavki, obavetenje o izboru koje sadri podatke o predmetu nabavke, izabranoj ponudi i osnovu za sprovoenje pregovarakog postupka obaveza ne postoji u sluaju nabavki dobara na robnim berzama i 2) takoe u roku od tri dana od izbora najpovoljnije ponude, Upravi za javne nabavke dostavi izvetaj o dodeli ugovora zbog hitnosti u vanrednim okolnostima ili nepredvienim dogaajima, a koji sadri sve podatke iz pisanog izvetaja komisije za strunu ocenu ponuda, ukljuujui i okolnosti za primenu pregovarakog postupka. Specifino samo za ovaj postupak je i to to naruilac u sluaju iz ta. 4) hitnost postupka zbog vanrednih ili nepredvienih okolnosti, moe da zakljui ugovor i pre isteka roka za podnoenje zahteva za zatitu prava i to eventualno podneti zahtev za zatitu prava ne zadrava dalje aktivnosti naruioca u postupku javne nabavke.
19
___________________________________________________________________
2.4. KONKURS ZA NACRTE

Postupak za dodelu ugovora putem konkursa bio je tretiran kao specifian postupak javne nabavke usluga, ali je novim Zakonom o javnim nabavkama definisan kao poseban postupak javne nabavke i saglasno tome ureen posebnim lanom u okviru drugog dela Zakona. Iako se u praksi naruilaca, posebno na lokalnom nivou, relativno retko sree, potrebno je ukazati na specifine odredbe vezane za ovaj postupak. U najkraem, one se svode na sledee: 1) javne nabavke putem konkursa sprovode se u oblasti urbanistikog planiranja, arhitekture, graevinarstva, inenjerstva, dizajna i informatike; 2) umesto komisije za javnu nabavku, najuspelije reenje bira nezavisni iri, obrazovan od fizikih lica koja nisu povezana sa uesnicima na konkursu; 3) ukoliko se od uesnika na konkursu zahteva posebna strunost ili iskustvo, najmanje treina lanova irija mora imati takve kvalifikacije ili iskustvo; 4) radovi (nacrti, planovi, dizajnerska reenja) dostavljaju se pod ifrom, a iri je samostalan u odluivanju o dodeli nagrada; 5) konkurs za nacrte, planove ili dizajn, sa dodelom nagrada ili plaanjem uesnicima, moe se sprovoditi kao poseban postupak ili kao sastavni deo drugog postupka javne nabavke. Treba potsetiti da se ugovor o javnoj nabavci usluga koje su deo nastavka konkursa za nacrte dodeljuje u pregovarakom postupku bez objavljivanja javnog poziva.
2.5. POSTUPAK JAVNE NABAVKE MALE VREDNOSTI

Osnovne napomene Javnim nabavkama male vrednosti smatraju se nabavke istovrsnih dobara, usluga ili radova ija je procenjena vrednost na godinjem nivou nia od vrednosti utvrene zakonom o republikom buetu za tekuu godinu (za 2009.g. 2.900.000,00 din). Zakonom o javnim nabavkama predviena je obaveza ministra finansija da posebnim podzakonskim aktom na jedinstven nain uredi postupak javne nabavke male vrednosti. Prelazna reenja do donoenja podzakonskog akta Da u praksi ne bi dolo do pravne praznine, prelaznim i zavrnim odredbama Zakona o javnim nabavkama iz 2008.g, do donoenja posebnog podzakonkog akta, zadrane su u primeni odredbe prethodnog Zakona koje se odnose na javne nabavke male vrednosti (l. 123-125). U osnovi, za naruioce to znai da: 1) postupke javnih nabavki male vrednosti sprovode po odredbama internih akata (pravilnika za javne nabavke malih vrednosti); 2) nisu u obavezi da objavljuju javni poziv za prikupljanje ponuda (ali mogu, na Portalu javnih nabavki); 3) su u obavezi da pribave najmanje tri nezavisne ponude; 4) ponuai mogu podneti samo po jednu ponudu i istu ne mogu menjati; 5) pogaanje (pregovaranje) oko elemenata ponude nije dozvoljeno; 6) su u obavezi, da u sluaju jednakih ostalih uslova, ugovor dodele ponuau sa najniom ponuenom cenom; 20 PRIRUNIK ZA JAVNE NABAVKE
___________________________________________________________________ 7) su duni da vode posebnu evidenciju o zakljuenim ugovorima o javnim nabavkama malih vrednosti prema predmetu javne nabavke; 8) Upravi za javne nabavke dostavljaju tromesene izvetaje o ugovorima zakljuenim u postupcima javnih nabavki male vrednosti, odnosno sprovedenim postupcima, i to zbirno (broj ugovora i ukupna vrednost) za svaki od tri predmeta javne nabavke. Uobiajena praksa bila je da naruioci internim pravilnicima predvide dva postupka za dodelu ugovora o javnim nabavkama male vrednosti, i to: 1) redovan postupak i 2) skraeni postupak. Naruioci su interno odreivali limit za primenu skraenog postupka (uobiajeno do 10% gornje vrednosti predviene kao limit za javne nabavke male vrednosti). Sutinska razlika izmeu dva pomenuta (pod)postupka bila je to je redovan postupak podrazumevao punu proceduru (donoenje odluke o pokretanju postupka, obrazovanje komisije za javnu nabavku, pripremu konkursne dokumentacije, pozivanje ponuaa da dostave ponudu, javno otvaranje ponuda, izbor najpovoljnije ponude, zakljuenje ugovora), a skraeni postupak sprovodio se po pojednostavljenoj proceduri (korienjem narudbenice i sprovoenjem celokupnog postupka od strane zaduenog licarealizatora). Zadravanjem na snazi odredbi o javnim nabavkama male vrednosti iz prethodnog Zakona znai da: 1) nain sprovoenja javne nabavke u pogledu procenjene vrednosti, tehniko-tehnolokih zahteva i finansijskih posledica; 2) nain pripreme konkursne doklumentacije; 3) lica ovlaena za indirektno prikupljanje ponuda i proveru ponuene cene; 4) nain rukovanja sa ponudama i uvanje dokumentacije; 5) nain izvrenja ugovora i nadzor nad izvrenjem i 6) nain korienja narudbenica i drugih unapred pripremljenih tipskih dokumenata naruioci i dalje realizuju po odredbama postojeih internih pravilnika. I za postupke javnih nabavki male vrednosti vae neke opte odredbe koje se donose na sve postupke, kao to su: 1) javne nabavke male vrednosti moraju biti predviene u planu nabavki za tekuu budetsku godinu i za njih moraju biti obezbeena finansijska sredstva; 2) gornji limit i procenjena vrednost javne nabavke utvruje se bez poreza na dodatu vrednost; 3) naruilac ne moe zbog nie procenjene vrednosti koristiti postupak javne nabavke male vrednosti kako bi izbegao javno oglaavanje; 4) ugovor o javnoj nabavci moe biti dodeljen ako je bar jedna ponuda ispravna i, odgovarajua (poeljno i prihvatljiva). Znaajno je napomenuti da i u postupku javne nabavke male vrednosti ponuai moraju ispuniti obavezne uslove za uee u postupku, a naruilac odreuje nain dokazivanja ispunjenosti obaveznih uslova. Uobiajeno je da naruioci internim aktom propisuju minimum dokaza koje ponuai moraju da podnesu uz ponudu, a ostale uslove dokazuju overenom izjavom datom pod krivinom i materijalnom odgovornou. U svakom sluaju, donoenje propisanog akta od strane ministra zaduenog za poslove finansija ujednaie ponaanja naruilaca u primeni postupka javnih nabavki male vrednosti i razreiti neke nedoumice i raznolika reenja prisutna u dosadanjoj praksi.
21
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
USLOVI ZA UEE I KVALIFIKACIJU PONUAA U POSTUPKU JAVNE NABAVKE
3.
Poglavlje
3. POGLAVLJE USLOVI ZA UEE I KVALIFIKACIJU PONUAA U POSTUPKU JAVNE NABAVKE
23
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________

3.1. OBAVEZNI USLOVI ZA UEE U POSTUPKU JAVNE NABAVKE
Zakon o javnim nabavkama propisao je uslove koje moraju da ispune ponuai (domaa ili strana fizika ili pravna lica) ukoliko ele da uestvuju u postupku javne nabavke. Ti uslovi su obavezujui, moraju se u celosti ispuniti i istovetni su, bez obzira na postupak javne nabavke. U skladu sa odredbama Zakona, naruilac u javnom pozivu i u konkursnoj dokumentaciji definie uslove koje ponuai moraju da ispune u postupku javne nabavke. Ti uslovi ne smeju da diskriminiu pojedine ponuae i moraju biti u logikoj vezi sa konkretnim predmetom javne nabavke. U lanu 44. Zakon propisuje sedam obaveznih uslova koje ponua mora da ispuni, to podrazumeva da: 1) je registrovan kod nadlenog organa, odnosno upisan u odgovarajui registar; 2) je osnovan i za obavljanje delatnosti koja je predmet javne nabavke; 3) mu u roku od dve godine pre objavljivanja javnog poziva nije izreena pravnosnana sudska ili upravna mera zabrane obavljanja delatnosti koja je predmet javne nabavke; 4) je izmirio dospele poreze i druge javne dabine u skladu sa propisima Republike Srbije ili strane drave kada ima sedite na njenoj teritoriji; 5) ima vaeu dozvolu nadlenog organa za obavljanje delatnosti koja je predmet javne nabavke, ako je takva dozvola predviena posebnim propisom; 6) raspolae neophodnim finansijskim i poslovnim kapacitetom; 7) raspolae dovoljnim tehnikim i kadrovskim kapacitetom. Osim propisivanja obaveznih uslova za uee, naruiocu je data mogunost da od ponuaa zahteva ispunjenje i dodatnih uslova, posebno ako se odnose na socijalna ili ekoloka pitanja, ispunjenje vaeih propisa o zapoljavanju, zatiti na radu i uslovima rada, kao i u vezi ispunjenja obaveza prema podizvoaima ili dobavljaima. U odnosu na prethodni Zakon, obavezni uslovi propisani su jedinstveno kako za pravna, tako i za fizika lica, uz dodatni uslov da je ponua osnovan i za delatnost koja je predmet nabavke. Istovremeno, take 6) i 7) raspolaganje neophodnim finansijskim i poslovnim kapacitetom i dovoljnim tehnikim i kadrovskim kapacitetom, ne odnose se na poslovne banke kao ponuae u postupku javne nabavke finansijske usluge kredita, jer su one u obavezi da uvaju tajnost podataka o svojim klijentima.
3.2. DOKAZI O ISPUNJENOSTI OBAVEZNIH USLOVA ZA UEE

Naruilac, u skladu sa odredbama l. 44. Zakona, propisuje uslove za uee, a ponuai pribavljaju i dostavljaju odgovarajua dokumenta kojima dokazuju ispunjenost tih uslova. Dokazi o ispunjenosti prvih pet obaveznih uslova za uee propisani su l. 45. Zakona, na taj nain da je ponua obavezan da uz ponudu dostavi: 1) izvod iz registra nadlenog organa; 2) osnivaki akt; 3) potvrdu nadlenog organa kojom dokazuje da mu nije izreena mera zabrane obavljanja delatnosti;
25
___________________________________________________________________ 4) potvrdu nadlenog poreskog organa ili potvrdu nadlenog organa da se nalazi u postupku privatizacije; 5) vaeu dozvolu za obavljanje odgovarajue delatnosti, izdatu od strane nadlenog organa. Za dokazivanje ispunjenosti uslova u pogledu finansijskog/poslovnog, odnosno tehnikog/kadrovskog kapaciteta, predvieno je vie alternativnih dokaza, zavisno od predmeta i obima nabavke, a naruilac ih konkretizuje konkursnom dokumentacijom. Jedna od najeih greaka naruilaca, prisutna u javnim pozivima i konkursnoj dokumentaciji, je navoenje uslova da pravo uea u postupku javne nabavke imaju domaa i strana pravna i fizika lica koja ispunjavaju uslove iz l. 44. Zakona o javnim nabavkama, o emu prilau dokaze propisane l. 45. Zakona. Imajui u vidu da su za dokazivanje ispunjenosti pojedinih uslova za uee, posebno u vezi raspolaganja neophodnim finansijskim i poslovnim kapacitetom, odnosno dovoljnim tehnikim i kadrovskim kapacitetom, predvieni alternativni dokazi, jasno je da naruilac u konkursnoj dokumentaciji mora nedvosmisleno da navede koje osnovne i dodatne uslove ponuai moraju da ispune, na koji nain i kojim dokumentima se ispunjenost zahtevanih uslova dokazuje.
3.3. NAIN DOKAZIVANJA O ISPUNJENOSTI OBAVEZNIH USLOVA

Obavezni uslovi i dokumenta kojima se dokazuje njihova ispunjenost, uslovno se mogu podeliti na tri osnovne grupe: 1) pravni status; 2) finansijski i poslovni kapacitet i 3) tehniki i kadrovski kapacitet. Pravni status Ponudja je registrovan kod nadlenog organa, odnosno upisan u odgovarajui registar Dokazuje se izvodom o registraciji privrednog subjekta koji je izdala Agencija za privredne registre. Isprava sadrati puno ime, pretenu delatnost, datum osnivanja, podatke o osnivau, matini (registracioni) broj, podatke o licima ovlaenim za zastupanje i dr. Ponudja je osnovan i za obavljanje delatnosti koja je predmet javne nabavke Dokazuje se osnivakim aktom ponuaa (statut, ugovor o osnivanju i sl.) koji sadri kompletan spisak delatnosti za koje je ponua osnovan, sa iframa delatnosti. Ponudjau u roku od dve godine pre objavljivanja javnog poziva nije izreena pravosnana sudska ili upravna mera zabrane obavljanja delatnosti koja je predmet javne nabavke Dokazuje se potvrdom ili uverenjem izdatim od strane nadlene institucije (Trgovinski sud). Fiziko lice (preduzetnik) prilae odgovarajuu ispravu iz suda opte nadlenosti, odnosno od strane organa nadlenog za voenje prekrajnih postupaka. Ponudja ima vaeu dozvolu nadlenog organa za obavljanje delatnosti koja je predmet nabavke, a takva dozvola je predvidjena posebnim propisom Dokazuje se potvrdom nadlenog organa koji vodi evidenciju izdatih posebnih dozvola za obavljanje odgovarajue delatnosti (nadlena ministarstva ili agencije, za proizvodnju/promet opasnih ili tetnih materija, NBS za obavljanje bankarskih ili poslova osiguranja i sl.) Finansijski i poslovni kapacitet Ponudja je izmirio dospele poreze i druge javne dabine u skladu sa propisima Republike Srbije ili strane drave u kojoj ima sedite 26 PRIRUNIK ZA JAVNE NABAVKE
___________________________________________________________________ Dokazuje se potvrdom (uverenjem) izdatom od strane nadlenih poreskih organa (Poreska uprava pri Ministarstvu finansija RS i poresko odeljenje u lokalnoj samoupravi). Ukoliko je u postupku privatizacije, ponua o tome prilae potvrdu Agencije za privatizaciju. Ponua raspolae neophodnim finansijskim i poslovnim kapacitetom Dokazuje se bilansom stanja (poeljno i bilansom uspeha), sa miljenjem ovlaenog revizora, za poslednje tri poslovne godine. Naruilac moe da zahteva da ponuai kao dokaz priloe standardni Izvetaj o bonitetu za javne nabavke (BON-JN), ili Potvrdu o likvidnosti (podaci o blokadi tekueg rauna za period od najmanje est meseci pre isteka roka za podnoenje ponude) koje izdaje NBS Direkcija za registre i prinudnu naplatu. Tehniki i kadrovski kapacitet Ponua poseduje prethodno iskustvo u oblasti koja je predmet javne nabavke Dokazuje se izjavom o vrsti, obimu i periodu izvrenih ugovora (referenc lista) sa opisom, vrednostima, datumima i podacima o naruiocima, za poslednjih pet godina za radove, odnosno tri godine za dobra i usluge. Izjava treba da bude dokazana potvrdama prethodnih naruilaca, a poeljno je da ponuai priloe i kopije ugovora, situacije za izvedene radove, overene raune i sl. Ponua raspolae odgovarajuom tehnikom opremom i aparaturom Dokazuje se izjavom sa listom i kratkim opisom osnovnih sredstava, opreme i drugih tehnikih sredstava ponuaa, koja su vana za realizaciju nabavke. Izjava ponuaa na odgovarajuem obrascu iz konkursne dokumentacije treba da bude potkrepljena dokazima, kao to su knjigovodstvene popisne liste, kopije saobraajnih dozvola i sl. Ponua sprovodi mere za obezbedjivanje kvaliteta Dokazuje se uverenjem (sertifikatom) izdatim od strane ovlaene organizacije za kontrolu primene standarda kvaliteta u poslovanju JUS:ISO. Izjava o kljunom tehnikom osoblju i drugim ekspertima koji e biti odgovorni za izvrenje ugovora Dokazuje se izjavom o glavnom strunom osoblju koje radi za ponuaa i koje je u celosti odgovorno za sprovoenje ugovora, kao i osobama zaduenim za kotrolu kvaliteta. Izjava mora pokazati da odgovorne osobe poseduju struno znanje i iskustvo, sa navedenim linim podacima. Prilog uz obrazac izjave iz konkursne dokumentacije treba da bude dokaz o stalno zaposlenom kljunom tehnikom osoblju (prijave osiguranja - obrasci M2/M4, PPOD i sl.) i lini sertifikati (npr. Licence Inenjerske komore Srbije i sl.). Deklaracija o usaglaenosti ponude sa tehnikom specifikacijom ili standardima Dokazuje se potvrdom (sertifikatom) izdatom od strane ovlaenog organa ili organizacije za kontrolu kvaliteta, kojima e se potvrditi uskladjenost proizvoda/usluga sa tehnikom specifikacijom ili standardima traenim u konkursnoj dokumentaciji. Naruilac moe da odredi i druge uslove u skladu sa predmetom javne nabavke, vodei rauna o naelu ravnopravnosti svih ponudjaa, kao to su: Raspoloivost sredstava za realizaciju ugovora Dokazuje se izjavom o uspenoj organizaciji i raspoloivim sredstvima za realizaciju dva ugovora iste ili vee vrednosti istovremeno. Postprodajno servisiranje i tehnika pomo Dokazuje se izjavom o izvorima za nabavku rezervnih delova, komponenti, razvijenosti servisne mree sa podacima o geografskoj udaljenosti od sedita naruioca. Obrazac sa pregledom obaveznih uslova za uee i dokumenata kojima se dokazuje njihova ispunjenost od strane ponuaa, dat je u tabelarnom prilogu u poglavlju Dodatni materijali Prilog: br. 2.
27
___________________________________________________________________ Obavezni uslovi treba da budu ispunjeni kumulativno na nain zahtevan u konkursnoj dokumentaciji. Ako ponudja ne priloi bilo koji traeni dokaz, naruilac takvu ponudu ocenjuje neispravnom i kao takvu bezuslovno je odbija.
3.4. NOVA REENJA U VEZI DOKAZIVANJA O ISPUNJENOSTI OBAVEZNIH USLOVA

Zakonom o javnim nabavkama iz 2008. unete su znaajne novine u pogledu vrste dokaza o ispunjenosti obaveznih uslova i njihove validnosti. Pre svega, ponua je obavezan da priloi sopstveni osnivaki akt, kao dokaz da je osnovan i za predmet javne nabavke. Dalje, kao dokaz o izmirenim poreskim obavezama priznaje se i potvrda da se ponua nalazi u procesu privatizacije. Svakako najznaajnija novina je da se dokazi uz ponudu dostavljaju kao neoverene fotokopije. Ponua ija ponuda je ocenjena kao najpovoljnija, u obavezi je da u roku koji mu pisanim putem naloi naruilac (ne due od tri dana) dostavi originalna dokumenta ili overene fotokopije. Ukoliko pozvani ponua to ne uini, njegova ponuda se odbija kao neispravna. Promenjene su i odredbe o roku vaenja dokaza, pa je raniji opti rok od est meseci od objavljivanja javnog poziva/upuivanja poziva za dostavljanje ponude zadran samo za potvrdu poreskog organa (odnosno potvrdu da je ponua u postupku privatizacije). Dokazi iz ta. 1), 2) i 5) izvod iz registra, osnivaki akt i dozvola za obavljanje delatnosti, nisu uslovljeni rokom izdavanja. Poseban zahtev postavljen je u vezi dokaza iz ta. 3) potvrde da ponuau nije izreena mera zabrane obavljanja delatnosti. Navedeni dokaz mora biti izdat posle objavljivanja javnog poziva, odnosno posle slanja poziva za dostavljanje ponuda. Obaveza ponuaa da u sluaju promene bilo kog podatka koji se odnosi na dokaze o ispunjenosti obaveznih uslova, o tome odmah, a najkasnije u roku od pet dana, pisanim putem obavesti naruioca, zadrana je i u novom Zakonu o javnim nabavkama.
3.5. KVALIFIKACIJA PONUAA U POSTUPKU JAVNE NABAVKE

Da bi ozbiljno uestvovao u postupku javne nabavke, odnosno da bi realno konkurisao za dodelu ugovora, ponua mora, pre svega, da dostavi: blagovremenu, ispravnu, odgovarajuu i prihvatljivu ponudu. Samo ponude koje naruilac tako oceni posle pregleda i strune ocene, sigurno ulaze u konkurenciju za dodelu ugovora. Svakako da i naruilac pripremom i nainom voenja postupka javne nabavke znaajno utie na poloaj ponuaa i stepen konkurencije, to posledino utie na ishod postupka i kvalitet prispelih ponuda. Pre svega, naruilac je u obavezi da pripremi konkursnu dokumentaciju tako da ponuai na osnovu nje bez veih problema i nejsnoa mogu da pripreme ispravnui ponudu. U nastavku, daju se blia odreenja pojmova kojima se ponude kvalifikuju u postupku ocene. Blagovremena ponuda Blagovremena ponuda je ponuda koja je primljena od strane naruioca u roku odreenom u pozivu za podnoenje ponuda (l. 3. stav 1. ta 16 Zakona). Jasno i precizno odredjivanje datuma, sata i minuta, kao i mesta i naina dostavljanja ponuda u javnom pozivu i konkursnoj dokumetaciji smanjuje mogunost pojave neblagovremenih ponuda. 28 PRIRUNIK ZA JAVNE NABAVKE
___________________________________________________________________ Rokovi se raunaju od dana objavljivanja javnog poziva u Slubenom glasniku RS (odnosno od dana kada je poslat poziv za podnoenje ponuda, ukoliko nije objavljen javni poziv), a ne od dana objavljivanja na Portalu javnih nabavki, na web site (veb sajtu) naruioca ili nekim drugim medijima. Rok za podnoenje ponuda mora biti adekvatan vremenu koje je potrebno za pripremanje ispravne ponude. U sluaju kompleksnih nabavki, naruilac moe da predvidi i produenje roka. Ukoliko zakonom propisani rok za dostavljanje ponuda pada u neradni dan ili dan praznika, rok se pomera na prvi sledei radni dan. Po prijemu ponude, naruilac je duan da naznai datum i sat njenog prijema, a na zahtev ponuaa i da mu izda potvrdu o prijemu. Poeljno je da naruilac kroz uputstvo ponuaima kako da saine ponudu preporui ponuaima linu predaju ponude, uz uzimanje potvrde o prijemu, jer e se na taj nain izbei nepotrebni nesporazumi u vezi ispunjenja uslova blagovremenosti. Po isteku roka za podnoenje, ponuai ne mogu da povuku ili izmene svoju ponudu. Ponude prispele naruiocu posle roka utvrenog javnim pozivom ili pozivom za dostavljanje ponuda, smatraju se neblagovremenim i vraaju se ponuaima neotvorene po zavrenom postupku javnog otvaranja, uz naznaku neblagovremenosti. Rokovi za podnoenje ponuda U zavisnosti od postupka javne nabavke, zakonodavac je propisao sledee rokove za podnoenje ponuda: Pregovaraki Otvoreni Restriktivni postupak postupak sa postupak objavljivanjem I faza 25 dana Opti rok 30 dana javnog poziva II faza 30 dana Skraeni rok 22 dana II faza 22dana 25 dana Dodatno I faza 15 dana skraenje II faza 10 dana Skraeni rok u otvorenom i u II fazi restriktivnog postupka naruilac moe predvideti uz uslov da je objavio prethodni raspis o nameri da sprovede postupak javne nabavke. Dodatno skraeni rokovi u restriktivnom postupku su dozvoljeni samo ukoliko zbog hitnosti naruilac nije u mogunosti da primeni opti, odnosno skraeni rok. Karakteristino je da za povremene nabavke u restriktivnom postupku, koje nije mogue unapred planirati sa stanovita obima i vremena, naruilac za podnoenje ponuda odreuje primeren rok. Zapaa se da Zakonom nisu jasno propisani rokovi za podnoenje ponuda u pregovarakom postupku bez objavljivanja javnog poziva, kao ni u postupku javne nabavke male vrednosti. Preporuka je da u pregovarakom postupku bez objavljivanja javnog poziva naruilac konkursnom dokumentacijom, zavisno od predmeta i kompleksnosti javne nabavke, utvrdi primeren rok. Logino je oekivati da podzakonskim aktom za ureivanje postupka javne nabavke male vrednosti bude propisan najkrai rok za podnoenje ponuda. Izmene roka za podnoenje ponuda U roku predvienom za podnoenje ponuda naruilac moe da izmeni ili dopuni konkursnu dokumentaciju. U skladu sa naelom transparentnosti i jednakosti ponuaa, odgovor i eventualne izmene dostavljaju se svim ponudjaima koji su preuzeli konkursnu dokumentaciju, a novi ponudjai preuzimaju izmenjenu verziju konkursne dokumentacije. Izmene i dopune konkursne dokumentacije mogu uticati i na rok za podnoenje ponuda. Do produenja roka za podnoenje ponuda moe doi ako: su konkursna dokumentacija ili dopunski elementi preobimni; je neophodan neposredan obilazak lokacije izvodjenja radova ili isporuke dobara ili
29
___________________________________________________________________ je konkursna dokumentacija izmenjena ili dopunjena est ili manje dana pre isteka roka za podnoenje ponuda.
Pisano obavetenje o produenju roka za dostavljanje ponuda dostavlja se svim ponudjaima koji su preuzeli konkursnu dokumentaciju, a odluka o produenju roka objavljuje na isti nain na koji je objavljen javni poziv. Ispravna ponuda Ispravna ponuda je ponuda koja je blagovremena, za koju je posle otvaranja ponuda, a na osnovu pregleda, utvreno da potpuno ispunjava sve uslove iz Zakona i iz konkursne dokumentacije (l. 3. stav 1. ta 17 Zakona). Uslov je zahtev naruioca sadran u konkursnoj dokumentaciji koji u ponudi mora biti u celini ispunjen na nain utvren Zakonom i konkursnom dokumentacijom. Odgovarajua ponuda Odgovarajua ponuda je ponuda koja je blagovremena, ispravna i za koju je utvreno da potpuno ispunjava sve tehnike specifikacije (l. 3. stav 1. ta 18 Zakona). Prihvatljiva ponuda Prihvatljiva ponuda je ponuda koja je blagovremena, ispravna i odgovarajua, koja ne ograniava, niti uslovljava prava naruioca ili obaveze ponuaa i koja ne prelazi iznos procenjene vrednosti konkretne javne nabavke (l. 3. stav 1. ta 19 Zakona). Interpretirane definicije date su kao pozitivne, a odreeni problem predstavlja to se na vie mesta u Zakonu sreu i njihovi antipodi negativne odrednice. Jako je vano dobro razgraniiti za koje se bitne elemente vezuju pojedine definicije (blagovremena rok; ispravna obavezni uslovi; odgovarajua tehnike specifikacije; prihvatljiva procenjena vrednost). Posle otvaranja i pregleda ponuda, naruilac je duan da odbije sve neispravne i neodgovarajue ponude, a moe da odbije i neprihvatljive ponude. Razloge za odbijanje ponuda naruilac je obavezan da obrazloi, ali odgovornost za njihovo iskljuivanje iz faze ocene i izbora najpovoljnije ponude, pre svega je na neopreznim ponuaima, koji trpe i najveu tetu zbog nesavesnog postupanja. Samo one ponude koje nije odbio kao neprihvatljive, naruilac ocenjuje primenom kriterijuma i elemenata kriterijuma, rangira ih i na osnovu rang liste bira najpovoljniju ponudu. Prema Zakonu iz 2008. naruilac donosi odluku o izboru najpovoljnije ponude i u situaciji u kojoj je primio samo jednu ispravnu i odgovarajuu ponudu. Od toga kako primljene ponude budu kvalifikovane nakon otvaranja i pregleda, bitno zavisi ishod postupka javne nabavke, a posebno mogunost prelaska iz otvorenog ili restriktivnog u pregovaraki postupak sa ili bez objavljivanja javnog poziva. To je jako funkcionalna mogunost okonanja javne nabavke bez ponavljanja postupka, u situaciji kada otvoreni (ili restriktivni) postupak nije uspeo. U toj situaciji, naruiocu su na raspolaganju dve mogunosti: 1) ukoliko je dobio sve neispravne i/ili neprihvatljive ponude prelazak u pregovaraki postupak sa objavljivanjem javnog poziva; 2) ukoliko nije dobio nijednu ponudu (prijavu) ili su sve ponude neodgovarajue prelazak u pregovaraki postupak bez objavljivanja javnog poziva. 30 PRIRUNIK ZA JAVNE NABAVKE
___________________________________________________________________
OBAVEZNI ELEMENTI KONKURSNE DOKUMENTACIJE
4.
Poglavlje
4. POGLAVLJE OBAVEZNI ELEMENTI KONKURSNE DOKUMENTACIJE
31
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________

Sadraj i kvalitet konkursne dokumentacije u znaajnoj meri opredeljuje ishod postupka javne nabavke. Za sadrinu i pripremu konkursne dokumentacije odgovoran je naruilac, a za ispravnost ponude na osnovu konkursne dokumentacije odgovornost snosi ponua. I za jednu i za drugu stranu, jako je vano da dobro poznaju elemente i metodologiju pripreme konkursne dokumentacije. Za naruioca, to je zakonska obaveza, a za ponuaa preduslov da pripremi kvalitetnu ponudu, kojom realno konkurie za dodelu ugovora. Polazei od znaaja konkursne dokumentacije za postupke javnih nabavki, zakonodavac je precizno propisao sadrinu konkursne dokumentacije i to osnovnim tekstom Zakona o javnim nabavkama (l. 30.), a blie i detaljnije uredio podzakonskim aktom - Pravilnikom o obaveznim elementima konkursne dokumentacije u postupcima javnih nabavki. U primeni je jo uvek Pravilnik donet po odredbama prethodnog Zakona ("Slubeni glasnik RS", br. 98/2004 od 27.8.2004. godine), a u pripremi je nov koji e biti donet kroz set podzakonskih akata propisanih Zakonom iz 2008, ali iji se sadraj u nacrtu ne razlikuje bitno od dosadanjeg.
4.1. ELEMENTI KONKURSNE DOKUMENTACIJE PREMA VRSTI POSTUPKA

Sadraj konkursne dokumentacije uslovljen je prvenstveno vrstom postupka javne nabavke, a zatim i samim predmetom javne nabavke. Propisana su dva osnovna kompleta konkursne dokumetacije. Za otvoreni postupak, drugu fazu restriktivnog i pregovarake postupke, konkursna dokumentacija sadri: 1) poziv za podnoenje ponude; 2) uputstvo ponuaima kako da saine ponudu; 3) obrazac ponude; 4) obrazac za ocenu ispunjenosti obaveznih uslova iz lana 44. i uputstvo kako se dokazuje ispunjenost tih uslova; 5) model ugovora (osim u pregovarakom postupku i u sluaju nabavke kredita kao finansijske usluge); 6) vrstu i tehnike karakteristike (specifikacije) predmeta nabavke (osim u sluaju nabavke kredita kao finansijske usluge); 7) tehniku dokumentaciju i planove, odnosno dokumentaciju o kreditnoj sposobnosti naruioca u sluaju javne nabavke finansijske usluge kredita; 8) obrazac strukture cene, sa uputstvom kako da se popuni. Lako se uoava da je izostavljen raniji obavezan elemenat obrazac izjave da ponua prihvata uslove iz javnog poziva i konkursne dokumentacije. Logino, jer samim podnoenjem ponude, ponua je prihvatio uslove iz poziva i konkursne dokumentacije. Zatim, model ugovora ne priprema se za pregovaraki i postupak za dodelu javne nabavke kredita kao finansijske usluge. (Za nabavku kredita, model ugovora dostavlja ponua, na osnovu kreditnog zahteva naruioca i dokumentacije o kreditnoj sposobnosti naruioca). Formu i 33
___________________________________________________________________ sadrinu kreditnog zahteva i dokumentacije o kreditnoj sposobnosti, podzakonskim aktom blie propisuje ministar nadlean za poslove finansija). Na kraju, sredstva finansijskog obezbeenja nisu vie obavezan elemenat konkursne dokumentacije. Za prvu fazu restriktivnog i za kvalifikacioni postupak, konkursna dokumentacij sadri: 1) poziv za podnoenje prijave; 2) uputstvo podnosiocima prijava kako da saine prijavu; 3) obrazac prijave i 4) obrazac za priznavanje kvalifikacije i uputstvo kako se dokazuje kvalifikacija podnosilaca prijava. U irem smislu, obavezne elemente konkursne dokumentacije sainjavaju i dodatna objanjenja naruioca. Treba ukazati i na to da je Zakonom iz 2008. naruilac obavezan da rednim brojem oznai svaku stranu konkursne dokumentacije i navede ukupan broj strana, tako da ponuai lako mogu da provere da li su primili istovetnu i kompletnu konkursnu dokumentaciju.
4.2. SREDSTVA FINANSIJSKOG OBEZBEENJA KAO ELEMENAT KONKURSNE DOKUMENTACIJE

Propisi o javnim nabavkama (Zakon i Pravilnik o obaveznim elementima) posebnu panju posveuju sredstvima koja naruilac moe zahtevati kao instrument obezbeenja za ispunjenje obaveza ponuaa u postupku javne nabavke i za izvrenje ugovora o javnoj nabavci. Sredstvo finansijskog obezbeenja moe biti: 1) bankarska garancija; 2) hipoteka; 3) jemstvo drugog pravnog lica sa odgovarajuim bonitetom; 4) jedan od oblika rune zaloge hartija od vrednosti ili drugih pokretnih stvari; 5) menica i 6) polisa osiguranja. Zakonom o javnim nabavkama iz 2008.g. navedeni instrumenti postaju fakultativan elemenat konkursne dokumentacije, odnosno naruilac ih moe, ali i ne mora zahtevati. Iznad odreene vrednosti javne nabavke, naruilac je obavezan da zahteva bankarsku garanciju (za 2009.g. 590.000.000,00 din). Naruilac moe da odredi i drugu vrstu finansijskog obezbeenja, ali istu za sve ponuae. Ukoliko se naruilac opredeli za bankarsku garanciju, ona mora biti neopoziva, bezuslovna i plativa na prvi poziv. Propisani su i uslovi boniteta u sluaju podnoenja garancije izdate od strane banke. Pravilnik o obaveznim elementima prepoznaje etiri vrste bankarskih garancija primenljivih u postupcima javnih nabavki: 1) bankarska garancija za ozbiljnost ponude; 2) bankarska garancija za povraaj avansnog plaanja; 3) bankarska garancija za dobro izvrenje posla; 4) bankarska garancija za otklanjanje greaka u garantnom roku. Sve vrste ovog sredstva obezbeenja blie su definisane, to olakava posao, kako naruiocu prilikom pripreme konkursne dokumentacije, tako i ponuaima prilikom pripreme ponuda.
___________________________________________________________________ Bankarska garancija za ozbiljnost ponude izdaje se u visini od najvie 10% od procenjene vrednosti javne nabavke, odnosno vrednosti partije za koju ponua podnosi ponudu, i traje najmanje tri dana due od roka za donoenje odluke o izboru najpovoljnije ponude. Bankarska garancija za povraaj avansnog plaanja izdaje se u visini traenog avansa i mora vaiti sve do konane isporuke ili izvrenja posla. Bankarska garancija za dobro izvrenje posla izdaje se u visini od najvie 10% od vrednosti ugovora, i mora vaiti tri dana due od konanog roka za izvrenje posla. Bankarska garancija za otklanjanje greaka u garantnom roku moe se traiti od ponuaa u sluajevima kada predmet ugovora zahteva i garanciju za ispravan rad. Idaje se do 10% vrednosti ugovora, a mora vaiti tri dana due od garantnog roka. Imajui u vidu da je neizvesno koji e ponua (i samo jedan od onih koji su podneli ponudu) biti izabran za zakljuenje ugovora i da su trokovi izdavanja bankarskih garancija znaajni, preporuuje se da naruioci konkursnom dokumentacijom zahtevaju samo bankarsku garanciju za ozbiljnost ponude, a za ostale instrumente izjavu (pismo o namerama) poslovne banke da e ponuau izdati zahtevane bankarske garancije, ako ponuda bude prihvaena.
4.3. NAJEI PROPUSTI NARUILACA U PRIPREMI KONKURSNE DOKUMENTACIJE

Brojni su propusti i nesnalaenja naruilaca u pripremi konkursne dokumentacije, to za posledicu ima komplikovanje i produenje postupka, pa i zahteve za zatitu prava, kao najvii stepen konflikta u postupku javne nabavke. U nastavku, ukazano je na neke karakteristine nedostake, posmatrano po elementima konkursne dokumentacije: 1. poziv za podnoenje ponude nedovoljno jasno i precizno definisan rok (dan, as i minut) i mesto za predaju ponuda, nejasno definisani uslovi za objanjenja konkursne dokumentacije; 2. uputstvo ponuaima kako da saine ponudu za ponudjae vrlo bitan deo konkursne dokumentacije, koji prezicira kako pripremiti ponudu da ona bude ispravna. U uputstvu treba da su jasno i precizno definisani kvalifikacioni zahtevi u pogledu ispunjenja uslova za uee, kao i uslovi kada e ponuda biti odbijena. Posebno se to donosi na odreivanje zahteva za neophodnim finansijskim/poslovnim i dovoljnim tehnikim/kadrovskim kapacitetom, kao i dokaze o ispunjenosti tih zateva. U ovom dokumentu najee su definisani kriterijumi i elementi kriterijuma i metodologija za izbor najpovoljnije ponude. 3. obrazac ponude vrlo esto nejasan, neprecizan i uproen, tako da ne daje kompletnu sliku o ponudi (npr. rok vaenja ponude), to postupak javnog otvaranja ini neefikasnim, a stvara ozbiljne probleme komisiji za javnu nabavku u postupku vrednovanja ponuda; 4. obrazac za ocenu ispunjenosti uslova za uee i uputstvo kako se dokazuje ispunjenost uslova - esto je neprecizno, odnosno naruilac se pozove na uslove iz l. 44. i dokaze iz l. 45. ZJN, a upravo je smisao uputstva da naruilac precizno navede dokumenta koja kao dokazna sredstav zahteva od ponuaa; 5. model ugovora obzirom da je jako bitan elemenat, jer definie i precizira uslove zakljuenja ugovora, obaveze i prava ugovornih strana, mora biti tako detaljno
35
___________________________________________________________________ pripremljen, da se po zavretku postupka javne nabavke dopuni samo nekim detaljima, potpie od strane naruioca i overi; vrsta, tehnike karakteristike (specifikacije), kvalitet, koliina i opis dobara, radova ili usluga elemenat koji treba da omogui precizno odredjivanje vrednosti ponude. Nedovoljno jasne i neprecizne specifikacije su jedna od najeih greaka koju ine naruioci, do te mere da ponuai u nekim situacijama ne mogu da shvate stvarni predmet nabavke; tehnika dokumentacija i planovi bitno za jasno odreivanje predmeta javne nabavke, naroito kod nabavke radova, obrazac strukture cene (ranije profakture), sa uputstvom kako da se popuni vano je navesti analitike elemente cene, nain obrauna poreza, poslovni raun za uplatu, sankcije za neblagovremeno plaanje i sl; sredstva finansijskog obezbeenja kojim ponuai obezbeuju ispunjenje svojih obaveza u postupku javne nabavke i ispunjenju ugovornih obaveza treba da budu paljivo odabrani, precizni i jasno definisani, posebno kada su u pitanju bankarske garancije i dr. instrumenti koje izdaju poslovne banke.
6.
7. 8. 9.
Zbog propusta u pripremi konkursne dokumentacije, predmet zahteva za zatitu prava moe biti: 1. uputstvo za pripremu ponuda - nejasni ili diskriminacioni kriterijumi za ocenu i rangiranje ponuda, posebno ako nisu navedeni isti kriterijum i elementi kriterijuma u odnosu na navedene u javnom pozivu; 2. uputstvo kako se dokazuje ispunjenost uslova za uee uslovi za uee kontradiktorni u odnosu na uslove iz javnog poziva, sadran neki zahtev koji nije bitan za konkretan predmet javne nabavke, ili ne moe se pribaviti odgovarajui dokaz ili je unapred jasno da zahtev moe ispuniti samo odreeni ponua ili ogranien broj njih (a nije sproveden restriktivni ili pregovaraki postupak bez objavljivanja javnog poziva); 3. model ugovora uslovi plaanja ili nain i rok izvrenja predmeta nabavke ne odgovaraju uslovima saoptenim u javnom pozivu ili ostalim dokumentima konkursne dokumentacije, npr. uputstvu za pripremu ponude; 4. tehnike karakteristike (specifikacije), kvalitet, koliina i opis dobara, radova ili usluga - posebno ako je naruilac unapred favorizovao neku robnu marku ili ponuaa; 5. sredstva finansijskog obezbeenja naruilac je postavio zahteve otrije nego to su propisani Pravilnikom o obaveznim elementima konkursne dokumentacije (npr. prekoraen maksimalni % u odnosu na vrednost ponude za bankarske garancije l. 12-16 postojeeg Pravilnika). Logino je oekivati da e ponuai na propisani nain traiti dodatna pojanjenja nepropisnih ili neloginih delova konkursne dokumentacije, obzirom da se nita ne podrazumeva. Ukoliko naruilac ne odgovori, ili ne dostavi na istovetan nain svim ponudjaima objanjenja ili izmene konkursne dokumentacije, moe se oekivati vrlo osnovan zahtev za zatitu prava od strane ponudjaa.
___________________________________________________________________
KRITERIJUMI I POSTUPAK ZA IZBOR NAJPOVOLJNIJE PONUDE
5.
Poglavlje
5. POGLAVLJE KRITERIJUMI I POSTUPAK ZA IZBOR NAJPOVOLJNIJE PONUDE
37
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________

Kriterijume za izbor najpovoljnije ponude definie naruilac i to je jedna od najosetljivijih faza u pripremi konkursne dokumentacije, od koje u visokom stepenu zavisi i ishod samog postupka javne nabavke. Ukoliko se kriterijum i elementi kriterijuma za vrednovanje, uporeivanje i ocenjivanje ponuda neveto izaberu i postave, lako se moe desiti da najpovoljnijom ponudom bude kvalifikovana ponuda koja je to samo po nekom elementu (kome je konkursnom dokumentacijom dat prenaglaen znaaj), a da pri tom i nije najprihvatljivija za naruioca u celini posmatrano. S druge strane, u fazi vrednovanja i ocenjivanja ponuda, naruilac mora dosledno i objektivno da primeni izabrani kriterijum, elemente kriterijuma i metodologoju za ocenjivanje. Veliki broj sporova izmeu naruilaca i ponuaa oko izbora najpovoljnije ponude, pa i postupaka zatite prava ponuaa, nastaje upravo oko toga da li je izabrana ponuda koju kriterijum i elementi kriterijuma objavljeni u javnom pozivu i konkursnoj dokumentaciji opredeljuju kao najpovoljniju. Uz to, metodologija za odreivanje i vrednovanje kriterijuma u Zakonu je nedovoljno razraena, moe biti i dosta sloena, posebno kvantifikacija elemenata kriterijuma (odreivanje pondera i postavljanje matematikih formula za vrednovanje ponuda). To zahteva dosta iskustva i studiozan pristup, jer ima svoju tehniku (poznavanje predmeta nabavke), pravnu (procedura), ekonomsku (odreivanje vrednosti), informatiku (automatska obrada) i dr. dimenziju.
5.1. KRITERIJUMI ZA IZBOR NAJPOVOLJNIJE PONUDE I NAELA JAVNIH NABAVKI

Pri izboru kriterijuma za ocenjivanje ponuda, najdirektnije dolazi do izraaja primena osnovnih naela javnih nabavki, sadranih u l. 8-11. Zakona: a) naelo ekonominosti i efikasnosti - kriterijum i elementi kriterijuma treba da budu jasno i nedvosmisleno navedeni, meusobno razgranieni, precizno kvantifikovani i postavljeni u takvom broju da realno uporede dostavljene ponude, ali da sam postupak javne nabavke (a posebno faza vrednovanja i ocenjivanja ponuda) ne traje nepotrebno dugo (racionalna upotreba vremenskih, kadrovskih i finansijskih resursa); b) naelo obezbeivanja konkurencije meu ponuaima - najdirektnije dolazi do izraaja kroz zabranu korienja diskriminatorskih kriterijuma, a sve u cilju da se otvorenom konkurencijom ostvari najbolji kvalitet za raspoloivi budet ili standardan kvalitet predmeta nabavke dobije sa najmanje ulaganja; c) naelo transparetnosti - kriterijum i elementi kriterijuma za izbor najbolje ponude moraju biti unapred odreeni, objavljeni u javnom pozivu, jasno opisani i vrednovani u konkursnoj dokumentaciji, a nain primene metodologije za ocenjivanje ponuda dostupan na uvid svakom licu koje je uestvovalo u postupku javne nabavke; d) naelo jednakosti - izbor kriterijuma i odreivanje relativnog znaaja elemenata kriterijuma ne sme favorizovati bilo kog pojedinanog ponuaa ili samo mali broj njih.
39
___________________________________________________________________
5.2. PRINCIPI ODREIVANJA KRITERIJUMA ZA IZBOR NAJPOVOLJNIJE PONUDE

Osnovni principi za odreivanje kriterijuma za izbor najpovoljnije ponude, sadrani u l. 51. Zakona, u visokom stepenu uslovljeni su osnovnim naelima javnih nabavki. Sutina je da kriterijum i izabrani elementi kriterijuma: a) moraju stajati u logikoj vezi sa predmetom javne nabavke; b) ne smeju biti diskriminatorski; c) u konkursnoj dokumentaciji moraju biti unapred odreeni, opisani i vrednovani (pravila igre pre igre); d) moraju biti objavljeni u javnom pozivu i moraju biti identini u javnom pozivu i konkursnoj dokumentaciji; e) metodologija za dodelu pondera po svakom elementu kriterijuma mora omoguiti naknadnu objektivnu proveru ocenjivanja ponuda; f) u konkursnoj dokumentaciji mora da bude definisan nain izbora najpovoljnje ponude u sluaju da vie ponuda ostvare jednak broj pondera; g) u fazi ocene i vrednovanja ponuda budu primenjeni samo oni koji su sadrani u konkursnoj dokumentaciji, i to na nain kako su u njoj opisani i vrednovani. Bilo kakvo odstupanje od navedenih principa, predstavljalo bi vrlo zahvalan osnov za podnoenje i gotovo izvesno usvajanje zahteva za zatitu prava ponuaa. Iako ne postoji zakonska obaveza da relativan znaaj elemenata kriterijuma i metodologija za dodelu pondera budu navedeni u javnom pozivu, takva praksa nekih naruilaca naglaava naelo transparentnosti u postupcima javnih nabavki. Treba istai da je Zakon o javnim nabavkama iz 2008. opozvao dva ogranienja vezana za kriterijum za izbor najpovoljnije ponude iz prethodnog Zakona: 1) nemogunost izmene kriterijuma posle objavljivanja javnog poziva, odnosno slanja pisanog poziva za podnoenje ponuda; 2) iskljuenje pokretanja postupka za zatitu prava kroz osporavanje kriterijuma odreenih u skladu sa zakonom.
5.3. VRSTE I ELEMENTI KRITERIJUMA

Zakon o javnim nabavkama prepoznao je dva osnovna kriterijuma za ocenjivanje i vrednovanje ponuda: a) ekonomski najpovoljnija ponuda; b) najnia ponuena cena. Ekonomski najpovoljnija ponuda je kompleksan kriterijum i neizbena je kod sloenijih postupaka nabavki. Nuno je da se ralani na elemente kriterijuma (u Zakonu je navedeno 12 elemenata sa nezavrenim nabrajanjem), da se svakom elementu odredi relativan znaaj (ponder), tako da ukupan zbir pondera iznosi 100. U odnosu na prethodni, u Zakonu iz 2008. kao novi elemenat kriterijuma dodati su uslovi plaanja, a izostavljena su dva: mogunost tipizacije i unifikacije i obim anagaovanja podizvoaa. Lako se uoava novi i puno loginiji redosled elemenata kriterijuma, ustanovljen po primenljivosti i znaaju. 40 PRIRUNIK ZA JAVNE NABAVKE
___________________________________________________________________ Veoma vana novina je iskljuivanje mogunosti da se uslovi za uee (izmeu ostalih ii neophodan finansijski/poslovni i dovoljan tehniki/kadrovski kapacitet) odrede kao elementi kriterijuma. Pri izboru elemenata kriterijuma i dodeli pondera, do izraaja dolazi strategija naruioca u vezi izbora najbolje ponude, ali i vetina i iskustvo lica koje priprema taj deo konkursne dokumentacije, pri tom vodei rauna o naelima javnih nabavki i principima za odreivanje kriterijuma. Logino je da, ukoliko je naruiocu najvaniji kvalitet izvrenja predmeta nabavke (npr. isporuka opreme), tom elementu dodeli visok relativan znaaj. Ukoliko je dosta precizno postavio tehnike specifikacije i raspolae ogranienim sredstvima, favorizovae to niu ponuenu cenu (npr. neka repetitivna usluga ili nabavke malih vrednosti). Ako se radi o sloenom projektu za koji je vano izbei rizik izvrenja ugovora, visok relativan znaaj treba dati uslovima plaanja. Ukoliko je vano da se projekat (nrp. izgradnja graevinskog objekta) zavri u to kraem roku (a budet nije limitirajui faktor), znaajno uee u raspodeli pondera imae rok izvrenja, itd. U cilju efikasnosti postupka i objektivnosti ocenjivanja ponuda, poeljno je elemente kriterijuma razloiti na dve osnovne grane: a) tehnike (kvalitet, tehnike i tehnoloke prednosti, post-prodajni servis, estetske i funkcionalne karakteristike i sl.) i b) ekonomsko-komercijalne (ponuena cena, rok izvrenja, uslovi plaanja, tekui trokovi i sl.). Neizbeno je da se metodologija za dodelu pondera prema elementima kriterijuma prezentuje na pregledan i egzaktan nain putem tabela ili matematikih formula. Relativan znaaj elemenata kriterijuma izraava se kao apsolutna (broj pondera) ili relativna vrednost (procenat) ili kombinovano. Za tehnike kriterijume (npr. garantni period), podesnije su apsolutne, a za komercijalne (npr. cena) relativne vrednosti znaaja. Najnia ponuena cena je egzaktan i vrlo jednostavan kriterijum za rangiranje ponuda, ali su mogunosti primene ograniene na manje kompleksne predmete javnih nabavki. Da bi se uspeno primenio kriterijum najnie ponuene cene, izuzetno je vana dobra priprema konkursne dokumentacije - kvalifikacionih uslova za uee, a pre svega tehnikih specifikacija. U suprotnom, naruilac e doi u situaciju da poredi ponuene cene neuporedivih stvari. Ukoliko ponua oceni da je konkursna dokumentacija (kriterijumi i elementi kriterijuma za ocenjivanje i postupak za izbor najpovoljnije ponude) nejasna, odnosno u suprotnosti sa odredbama zakona, moe u pismenom obliku traiti od naruioca dodatnu informaciju ili pojanjenja, najkasnije pet dana pre isteka roka za dostavljanje ponuda. Naruilac je duan da ponuau odgovori u roku od dva dana od dana prijema zahteva, a ukoliko to ne uini, postoji osnov za upuivanje zahteva za zatitu prava.
5.4. MALO MATEMATIKE

Propisima o javnim nabavkama nigde nije eksplicitno propisan nain prikazivanja elemenata kriterijuma za ocenjivanje i vrednovanje ponuda, ali je struna praksa izgradila neka pravila ponaanja i metodologiju koja postepeno postaje opteprihvaena u primeni. Ono to je apsolutno nesporno je da to vei broj kriterijuma treba iskazati kao matematike formule i na taj nain maksimalno izbei uticaj subjektivnog faktora u oceni ponuda.
41
___________________________________________________________________
Evo nekih moguih formula za karakteristine elemente kriterijuma za vrednovanje ponuda: ponudjena cena uee avansnog plaanja
B pc =
C min pc ; Cp
rok plaanja
Bup =
100 Ap 100
pa ;
rok izvoenja
B pl =
Rp Rmax
p rp ;
Bri =
Rmin pri Rp
kombinovano avans - rok placanja
Bup =
R 1 100 Ap + p pp Rmax 2 100
kombinovano cena - avans - rok placanja
C 100 A p Rp B cup = 0 ,334 min + + p 100 R max Cp

Ukoliko se kroz konkursnu dokumentaciju na prikazani ili slian egzaktan nain (npr. putem tabela) definie metodologija za dodelu pondera po svakom elementu kriterijuma za vrednovanje i ocenjivanje ponuda i ukoliko se metodologija pravilno primeni, ne postoji pravni osnov, a ni razlog za nezadovoljstvo i pokretanje postupka zatite prava ponuaa. Ponuai jasno znaju kako e ponude biti uporeivane, vrednovane i ocenjivane, prema unapred poznatim merilima pripremaju svoje ponude, a naruilac je u obavezi da metodologiju regularno primeni i omogui naknadnu objektivnu proveru.
5.5. REALAN MODEL PONDER SISTEMA

Za prezentaciju realnog primera metodologije za dodelu pondera izabran je postupak izbora najpovoljnije ponude za izvoenje radova po sistemu inenjeringa, jer je to jedan od najsloenijih postupaka za izbor najpovoljnije ponude. U ovom postupku zastupljene su sve faze i kriju se mnoge zamke odreivanja elemenata kriterijuma, ocene i vrednovanja ponuda.
___________________________________________________________________ Predmet javne nabavke je projektovanje i izvoenje radova (inenjering model) na izgradnji sportske hale povrine oko 1000m2 sa prateim objektima i to: a)izrada tehnike dokumentacije: izrada idejnog projekta; izrada glavnog projekta; izrada projekta izvedenog objekta; b) izgradnja objekta: izvoenje svih graevinskih, graevinsko-zanatskih i instalaterskih radova predvienih tehnikom dokumentacijom (klju u ruke). Kriterijum je ekonomski najpovoljnija ponuda, a elementi kriterijuma za izbor najpovoljnije ponude su: 1) ponuena cena - 40 pondera; 2) tehniki nivo ponuenog reenja 30 pondera; 3) rok izvoenja radova 20 pondera i 4) uslovi plaanja 10 pondera. Dodela pondera po elementima kriterijuma vri se po sledeoj metodologiji: 1) Ponuena cena Ponuda sa najniom ponuenom cenom ostvarie maksimalno predvieni broj pondera (bodova) 40, a ostale ponude vrednuju se prema formuli: Cmin Bpc= --------- x 40, gde je Bpc: broj bodova za ponuenu cenu; Cmin: najnia realno Cp ponuena cena; Cp: ponuena cena iji se broj bodova utvruje. 2) Tehniki nivo ponuenog reenja Maksimalno predvieni broj bodova je 30. Na osnovu priloenog idejnog reenja, tehnikog opisa i opisa radova i materijala u predmeru i predraunu, komisija za javnu nabavku maksimalan broj bodova dodeljuje ponudi koja predvia najkvalitetnija konstrukciona, funkcionalna i estetska reenja, polazei od namene budueg objekta i njegovog uklapanja u objekte na lokaciji sa kojima ini funkcionalnu celinu. Ostale ponude vrednuju se srazmerno kvalitetu ponuenih projektnih reenja. 3) Rok izvoenja radova Maksimalno predvieni broj bodova 20, dodelie se ponudi sa rokom izvoenja radova kraim od 100 kalendarskih dana.Ostale ponude vrednovae se prema formuli: RImin Bri= ---------- x 20, gde je Bri: broj bodova po osnovu roka izvoenja radova; RIp RImin: najkrai realan ponueni rok izgradnje; RIp: ponueni rok zgradnje 4) Uslovi plaanja Maksimalno predvieni broj bodova 10 dodelie se ponudi za koju nije traena uplata avansa i ukoliko je rok odloenog plaanja najdui. Uslovi plaanja ostalih ponuaa vrednovae se prema sledeoj formuli: 100-Ap Bup= ---------- x 10, gde je Bup: broj bodova za uslove plaanja; Ap: % traenog 100
avansa.
43
___________________________________________________________________
5.6. OSNOVNE FAZE OCENE I VREDNOVANJA PONUDA

Ocena ponuda faktiki poinje jo u fazi prijema ponuda. Ponuda koja je prispela naruiocu nakon roka za prijem, ili je njena tajnost povreena, odmah se iskljuuje iz daljeg postupka i vraa ponuau sa obrazloenjem razloga odbacivanja . Pre pristupanja otvaranju, pregledu i strunoj oceni ponuda, neophodno je da lanovi komisije za javnu nabavku potpiu antikorupcijsku izjavu, kojom potvruju da nisu u sukobu interesa sa predmetom javne nabavke ili nekim od ponuaa, da e dunost ocenjivaa obaviti savesno i nepristrasno i da e informacije o ponudama i ponuaima uvati kao poverljive. Blagovremene ponude otvaraju se u skladu sa odredbama Zakona i podzakonskog akta (Pravilnika o postupku otvaranja i obrascu za voenje zapisnika o otvaranju ponuda, Sl. glasnik RS 9/03, do donoenja novog pravilnika). U cilju efikasnosti, za javno otvaranje, osim obrasca zapisnika, potrebno je pripremiti i tabelu za utvrivanje formalne i materijalne ispravnosti ponuda, po check ili da/ne modelu. Ukoliko se u toku javnog otvaranja ustanovi da neka ponuda ne ispunjava bilo koji od obaveznih uslova - ne sadri odgovarajui dokaz o ispunjenju uslova iz javnog poziva ili konkursne dokumentacije, ocenjuje se kao neispravna (zbog nepotpunosti) i iskljuuje iz daljeg postupka. Po zavretku javnog otvaranja, na zatvorenom sastanku komisija za javnu nabavku, uz asistenciju slubenika za javne nabavke, vri detaljan pregled prispelih ponuda. Cilj detaljnog pregleda ponuda je da se one definitivno ocene u pogledu ispunjenosti obaveznih uslova za uee i dodatnih uslova postavljenih kroz konkursnu dokumentaciju. U pripremnoj fazi za ocenu ponuda, komisija pisanom korespodencijom razreava dileme eventualno ponuene neuobiajeno niske cene i sprovodi postupak dodatnih objanjenja, saglasno odredbama l. 57. i 58. Zakona. Neuobiajeno niska cena Tokom pregleda, strune ocene i uporeivanaj ponuda, moe se pojaviti ponuda sa izuzetno niskom cenom u odnosu na ostale ponude. Razlozi za neuobiajeno nisku cenu mogu biti sledei: neobuhvatanje svih elemenata iz ponude prilikom formiranja cene; potcenjivanje rizika u postupku realizacije ugovora; zbog prethodno izgubljenih ansi ponudja sniava cene do minimuma; nepotovanje propisa o zatiti na radu, zapoljavanju i uslovima rada; namerna greka ponudjaa. Ukoliko postoji izraena sumnja da je u pitanju neki od ovih razloga, naruilac je duan da pisanim putem zatrai od ponudjaa da dostavi obrazloenje svih onih sastavnih delova ponude koje smatra merodavnim. Zakonodavac je precizirao elemente pisanog obrazloenja koje narucilac moe zahtevati od ponudjaca i to u pogledu ekonomike naina gradnje, proizvodnje ili izabranih tehnickih reenja, u pogledu izuzetno povoljnih uslova koji ponudjacu stoje na raspolaganju za izvrenje ugovora ili u pogledu originalnosti proizvoda koje ponudjac predlae. Rok za dostavljenje obrazloenja zavisi od kompleksnosti predmeta nabavke i ne moe biti dui od opteg roka od 20 dana od dana uruivanja zahteva. Novi Zakon nedvosmisleno doputa odbijanje ponude zbog neuobiajeno niske cene, ali samo posle sprovoenja navedenog postupka provere, posebno potovanja propisa o zapoljavanju, zatiti na radu i uslovima rada. 44 PRIRUNIK ZA JAVNE NABAVKE
___________________________________________________________________ Postupak dodatnih objanjenja Kao to ponuai u roku predvienom uputstvom za pripremu ponude mogu traiti dodatne informacije i objanjenja, tako i naruilac ima zakonsko pravo da u fazi pregleda, ocene i uporeivanja ponuda od ponuaa zahteva dodatna objanjenja. On moe i da ostvari neposredan uvid kod ponuaa i njegovih podizvoaa, kao i da zahteva da mu ponuai dostave podatke o svojim poslovnim vezama. Naruilac, takoe, moe da izvri ispravku evidentnih raunskih greaka, to je ponua obavezan pismeno da prihvati i potvrdi. U suprotnom, ponuda moe biti odbijena.
5.7. IZBOR NAJPOVOLJNIJE PONUDE I ZAKLJUENJE UGOVORA O JAVNOJ NABAVCI

Nakon detaljnog pregleda, komisija za javnu nabavku identifikuje ponude kao (ne)ispravne, (ne)odgovarajue i (ne)prihvatljive. Zakon (l. 78.) imperativno namee obavezu naruiocu da odbije sve neispravne i neodgovarajue ponude, a ostavlja mogunost da odbije i neprihvatljive. Nakon razvrstavanja ponuda, ponude koje nisu odbijene kao neprihvatljive komisija za javnu nabavku ocenjuje na osnovu elemenata kriterijuma iz ponder liste i rangira na osnovu broja dodeljenih pondera. Komisija je duna da sastavi pisani izvetaj o strunoj oceni ponuda, koji sadri: 1) naziv i adresu naruioca; 2) predmet i vrednost ugovora o javnoj nabavci; 3) nazive ponuaa ije su ponude odbijene i razloge za njihovo odbijanje; 4) nain primene metodologije za dodelu pondera; 5) naziv ponuaa ija je ponuda najpovoljnija, a ako je ponua naveo da e nabavku izvriti uz pomo podizvoaa i svaki deo ugovora koji e izvriti podizvoa; 6) ako je sproveden pregovaraki postupak okolnosti koje opravdavaju primenu tog postupka. Izvetaj o strunoj oceni ponuda i zapisnici sa odranih sastanaka komisije za javnu nabavku su samo za slubenu upotrebu i ne mogu biti dostupni ponudjaima ili nekom drugom licu izvan slube za poslove javnih nabavki. Na osnovu izvetaja komisije, nadleni organ ili ovlaeno lice naruioca donosi obrazloenu odluku o izboru najpovoljnje ponude i u roku od tri dana dostavlja je svim ponuaima. Prema odredbama Zakona iz 2008., naruilac donosi odluku o izboru najpovoljnje ponude i ukoliko je pribavio samo jednu ispravnu i odgovarajuu ponudu, bez obzira na vrednost javne nabavke. Ukoliko se nisu stekli uslovi za izbor najpovoljnije ponude (nije primljena ni jedna ispravna i odgovarajua ponuda ili su sve ponude odbijene kao neprihvatljive), naruilac je duan da donese obrazloenu odluku o obustavljanju postupka javne nabavke. Ugovor sa ponuaem ija je ponuda ocenjena kao najpovoljnija zakljuuje se tek nakon isteka roka za podnoenje zahteva za zatitu prava. Ukoliko izabrani ponua odbije da zakljui ugovor
45
___________________________________________________________________ o javnoj nabavci, naruilac moe da zakljui ugovor sa drugorangiranim ponuaem, kao i da realizuje garanciju za ozbiljnost ponude na teret izabranog ponuaa. U roku od tri dana po zakljuenja ugovora o javnoj nabavci, naruilac je u obavezi da Slubenom glasniku RS dostavi na objavljivanje obavetenje o zakljuenom ugovoru i da to obavetenje objavi na Portalu javnih nabavki, ime je postupak javne nabavke okonan. Blok-dijagram kljunih koraka u postupku prijema, pregleda, ocene i rangiranja ponuda, dodele i izvrenja ugovora prikazan je u poglavlju Dodatni materijali (Prilog br. 3)
5.8. PREFERENCIJALNI TRETMAN DOMAIH PONUAA

Zakonom o javnim nabavkama iz 2008. zadrane su odredbe o pozitivnoj diskriminaciji domaih ponuaa u odnosu na strane. Preferencijalni tretman (prednost) imaju domai ponuai sva tri predmeta javnih nabavki (izvoai radova, pruaoci usluga i isporuioci dobara). Kada je predmet javne nabavke izvoenje radova ili pruanje usluga, prednost je vezana za matino sedite ponuaa, a kada je predmet nabavke isporuka dobara, prednost je vezana za poreklo dobara (o emu ministar nadlean za poslove finansija donosi poseban pravilnik). Primena ovih odredbi je imperativna za naruioce (mora izabrati ponudu najpovoljnijeg domaeg ponuaa), i odnosi se na oba osnovna kriterijuma za izbor najpovoljnije ponude. Ukoliko je kriterijum za dodelu ugovora ekonomski najpovoljnija ponuda, a u situaciji kada je primio ponude stranih i domaih ponuaa (odnosno ponuaa koji nude dobra stranog i domaeg porekla), naruilac mora izabrati ponudu najpovoljnijeg domaeg ponuaa, pod uslovom da konaan zbir nije vei za 20 ili vie pondera u korist najpovoljnijeg stranog ponuaa. Matematiki izraeno to bi znailo: DP + 20 SP DP, odnosno DP + 20 < SP SP, gde je DP: zbir pondera najpovoljnijeg domaeg, a SP: zbir pondera najpovoljnijeg stranog ponuaa. Ukoliko je kriterijum najnia ponuena cena, bie izabran domai ponua (odnosno ponua koji nudi dobra domaeg porekla) sa najniom ponuenom cenom, pod uslovom da njegova ponuena cena nije via za 20% ili vie od najnie ponuene cene stranog ponuaa. Ili izraeno matematikim simbolima: DP x 1,2 SP DP, odnosno DP x 1,2 > SP SP, koji imaju znaenje DP: najnia ponuena cena domaeg ponuaa, a SP najnia ponuena cena stranog ponuaa. Zakonom iz 2008. preferencijalni tretman domaih ponuaa ogranien je odredbama meunarodnih trgovinskih sporazuma kojima je Republika Srbija pristupila. Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA 2006) Sporazum obavezuje na progresivno i efikasno otvaranje trita javnih nabavki tako da najkasnije do 01. maja 2010. bude obezbeen jednak tretman domaih i stranih ponuaa u zemljama potpisnicama Sporazuma.
___________________________________________________________________ Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju (SSP) U skladu sa obavezama preuzetim SSP zakljuenim izmeu Evropskih zajednica i njihovih drava lanica i Republike Srbije, prednost data domaim ponuaima pretvara se u procentualnu prednost izraenu cenom i postepeno e se smanjivati u periodu od pet godina. Obzirom da je polazna cenovna prednost 20%, ona e se smanjivati za 5% sukcesivno, tako da krajem druge godine ne moe biti via od 15% u korist domaih ponuaa, do kraja tree godine ne via od 10%, do kraja etvrte godine ne via od 5%, a po isteku pete godine prednost domaih ponuaa bie potpuno ukinuta.
47
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
ZATITA PRAVA U POSTUPCIMA JAVNIH NABAVKI
6.
Poglavlje
6. POGLAVLJE ZATITA PRAVA U POSTUPCIMA JAVNIH NABAVKI
49
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________

Zatita prava ponuaa i javnog interesa jedna je od najsuptilnijih i najosetljivijih oblasti javnih nabavki, jer ima funkciju obezbeivanja pravne sigurnosti svih uesnika u postupcima javnih nabavki. Zato je dobro poznavanje pravnog mehanizma za zatitu prava jednako znaajno za sve uesnike u postupcima. Prvo, dobrim poznavanjem i razumevanjem celokupnog procesa zatite prava, naruioci i ponuai e imati mogunost da njime bolje upravljaju. Ponuai treba da steknu naviku da odmah reaguju na sve nepravilnosti i nedostatke koje uoe u postupcima javnih nabavki, a koji nisu uvek odraz loe namere naruilaca, nego nekada i rezultat previda ili nedovoljne obuenosti kadrova iz oblasti koja je predmet javne nabavke. Vano je, takoe, da se kod naruilaca ustanovi navika da svim prigovorima ponuaa prilaze na isti nain, da svaki od njih analiziraju krajnje savesno i ozbiljno, kako bi problem bio reen na to nioj instanci i sa to manjim utrokom vremena i drugih resursa. Drugo, doslednim potovanjem naela javnih nabavki i ispravnim postupanjem u svakoj fazi postupka javne nabavke, naruioci e moi da izbegnu situacije u kojima bi ponuai traili zatitu svojih prava. Svaki naruilac treba da uloi napore da eventualni prigovor ponuaa rei jo u fazi pojanjenja konkursne dokumentacije, a ukoliko doe do pokretanja postupka za zatitu prava, da ga adekvatno rei u prvom stepenu, jer najmanje je u interesu naruioca da se postupak iskomplikuje i prepusti reavanju na vioj instanci. U nastavku daje se kratak osvrt na kljune delove zakonskog okvira za zatitu prava ponuaa i javnog interesa.
6.1. NOVI POLOAJ ORGANA ZA ZATITU PRAVA U POSTUPCIMA JAVNIH NABAVKI

Zakon o javnim nabavkama iz 2008. uneo je znaajnu novinu u vezi naina obrazovanja i poloaja organa koji ima najvea ovlaenja u postupcima zatite prava u oblasti javnih nabavki. Umesto ranije Komisije za zatitu prava pri Upravi za javne nabavke, obrazuje se Republika komisija za zatitu prava u postupcima javnih nabavki, kao samostalan i nezavisan organ Republike Srbije, koji obezbeuje zatitu prava ponuaa i javnog interesa u postupcima javnih nabavki. Republiku komisiju, na predlog Vlade, bira i razreava Narodna skuptina RS, mandat lanova Republike komisije je pet godina i ista lica mogu biti birana najvie dva puta. Kandidat za predsednika Komisije mora da ispunjava uslove za sudiju optinskog suda i da ima tri godine iskustva u oblasti javnih nabavki, a kandidati za lanove moraju biti diplomirani pravnici sa radnim iskustvom od dve godine u oblasti javnih nabavki ili sedam godina iskustva u struci. Republika komisija ima svojstvo pravnog lica i posebno obezbeena sredstva u budetu Republike. Komisija ima i posebno obrazovanu strunu slubu za strune, finansijske i administrativno-terhnike poslove. Za svoj rad, Komisija je odgovorna Narodnoj skuptini.
51
___________________________________________________________________
6.2. POSTUPAK ZATITE PRAVA

Zatitom prava u postupcima javnih nabavki tite se: 1) prava ponuaa i 2) javni interes. S jedne strane, ponua mora biti zatien od eventualnih nepravilnosti odnosno nezakonitih radnji naruioca, s obzirom da takve radnje mogu imati za posledicu povredu prava, odnosno izazivanje tete. S druge strane, u postupcima javnih nabavki troe se javna sredstva, pa se zatitom javnog interesa mora obezbediti njihova racionalna i efikasna upotreba. Aktivna legitimacija u postupku zatite prava Pravo da podnese zahtev za zatitu prava ima svako lice koje ima interes da zakljui ugovor u konkretnom postupku javne nabavke. Citiranom odredbom Zakona omogueno je da, ne samo aktivan ponua, ve i sva druga lica koja su zainteresovana za zakljuenje ugovora u konkretnom postupku javne nabavke (npr. lice koje je samo preuzelo konkursnu dokumentaciju i odmah uoilo odreene nepravilnosti ili potencijalni ponua koji je na bilo koji nain saznao za pregovaraki postupak bez objavljivanja javnog poziva, a nije mu omogueno da u istom uestvuje, itd.) mogu podneti zahtev za zatitu prava. Vano je samo da postoji evidentan ili lako dokaziv realan interes podnosioca zahteva da zakljui ugovor u spornom postupku (ne moe npr. agencija za knjigovodstvene usluge da osporava odluku o izboru najpovoljnije ponude u postupku javne nabavke radova za koje nije registrovana, kao ni graevinsko preduzee izbor najpovoljnijeg ponuaa za isporuku raunarske opreme). Direktno pravo da podnesu zahtev za zatitu javnog interesa imaju Uprava za javne nabavke i javno pravobranilatvo, ali i svi dravni organi i organizacije koji vre kontrolno nadzornu funkciju nad poslovanjem naruilaca. Proirenjem liste ovlaenih podnosilaca zahteva za zatitu javnog interesa, u odnosu na odredbe prethodnog Zakona kojim je to pravo bilo delegirano samo Upravi za javne nabavke, potencira se odgovornost svih uesnika u postupcima javnih nabavki. Rokovi i nain podnoenja zahteva za zatitu prava U principu, zahtev za zatitu prava moe se podneti u svakom momentu, u svakoj fazi postupka javne nabavke i protiv svake radnje naruioca, pod odreenim uslovima. Precizno su propisani rokovi za podnoenje zahteva za zatitu prava tako da: 1) ukoliko se osporava javni poziv (npr. previsoka naknada za preuzimanje konkursne dokumentacije ili diskriminatorski kriterijum i elementi kriterijuma) ili sadrina konkursne dokumentacije (npr. tehnike specifikacije prilagoene odreenom ponuau ili elementi kriterijuma razliiti u odnosu na navedene u javnom pozivu), zahtev je blagovremen ako je uruen naruiocu pre isteka roka za podnoenje ponuda; 2) ako se osporava odluka o listi kvalifikovanih ponuaa (npr. odbijen podnosilac prijave koji ispunjava zahtevane uslove) u prvoj fazi restriktivnog postupka, odluka o obustavi postupka (npr. neopravdano ponitenje postupka) ili odluka o izboru najpovoljnije ponude (npr. nije izabran podnosilac prvorangirane ponude) u svim konkurentskim postupcima, zahtev mora biti podnet u roku od osam dana od prijema odluke; 3) ako se osporava odluka o izboru najpovoljnjeg ponuaa u pregovarakom postupku bez objavljivanja javnog poziva (npr. neosnovana primena pregovarakog postupka), zahtev mora biti podnet u roku od osam dana od objavljivanja javnog obavetenja o izboru najpovoljnijeg ponuaa u Slubenom glasniku RS.
___________________________________________________________________ Zahtev za zatitu prava podnosi se neposredno naruiocu, ili preporuenom potom uz povratnicu, a kopija zahteva istovremeno dostavlja Republikoj komisiji za zatitu prava. Ranija bezrazlona obaveza podnoenja zahteva naruiocu u tri primerka pojednostavljena je. ematski prikaz postupka za zatitu prava prikazan je u poglavlju Dodatni materijali (Prilog br. 4). Naruilac kome je podnet zahtev za zatitu prava obavezan je da u roku od tri dana o tome obavesti sve uesnike u postupku javne nabavke. (Dodatni materijali: Prilog br. 5). Ogranienja u postupku zatite prava Ponuau koji nije iskoristio mogunost da podnese zahtev za zatitu prava, uskraena je mogunost da kod ovlaenih organa inicira podnoenje zahteva za zatitu javnog interesa. Dalje, ponuai ne mogu posle roka za podnoenje ponuda/prijava da osporavaju radnje naruioca iz razloga koji su im bili poznati pre isticanja roka za podnoenje ponuda. Takoe, jedan isti podnosilac zahteva ne moe u ponovljenom zahtevu za zatitu prava u istom postupku javne nabavke da osporava propuste naruioca koji su mu bili poznati prilikom podnoenja prvog zahteva. Navedeni stavovi ukazuju na pravo naruioca, odnosno Republike komisije, da odbiju zahtev za zatitu prava koji se odnosi na nepravilnosti u konkursnoj dokumentaciji, nakon isteka roka za podnoenje ponuda, a tim pre nakon ocene ponuda i donoenje odluke o izboru najpovoljnjije ponude. esta pojava u dosadanjoj praksi da ponuai saekaju odluku o izboru najpovoljnije ponude, pa tek tada podnose zahtev za zatitu prava koji se odnosi na nepravilnosti u konkursnoj dokumentaciji, navedenim reenjima je onemoguena. Nezadovoljni ponua obavezan je da reaguje odmah nakon to uoi nepravilnosti u postupanju naruioca, bez taktiziranja i bez kalkulisanja da li e njegova ponuda biti izabrana ili ne. Takvim reenjem tite se i prava naruilaca u postupcima javnih nabavki, a u izvesnom smislu i javni interes, jer se obezbeuje efikasnost postupka javne nabavke. Posledice podnetog zahteva (suspenzivno dejstvo) Ukoliko mu je podnet zahtev za zatitu prava, naruilac je obavezan da obustavi sve dalje aktivnosti u postupku javne nabavke do donoenja konane odluke o podnetom zahtevu. Naruilac ima pravo da Republikoj komisiji predloi da podneti zahtev ne proizvodi suspenzivno dejstvo, ali e Republika komisija zahtev usvojiti samo ukoliko oceni da e zadravanje aktivnosti naruioca u znaajnoj meri ugroziti interes Republike Srbije. To je vie teorijska mogunost, nego realna ansa naruioca. U sluaju da Republika komisija predlog naruioca ipak usvoji, naruilac je obavezan da o takvoj odluci Komisije obavesti sve uesnike u postupku (u nedefinisanom roku, ali svakako bez odlaganja). Suspenzivno dejstvo praktino znai da ukoliko je ponudja npr. uoio nepravilnosti uvidom u javni poziv ili konkursnu dokumentaciju i na osnovu uvida podneo zahtev za zatitu prava, naruilac je duan da obustavi dalju distribuciju konkursne dokumentacije, prijem ponuda i sve dalje aktivnosti do donoenja pravosnanog reenja.
53
___________________________________________________________________ Ili ukoliko je ponua uoio nepravilnosti u postupku otvaranja ponuda i odmah podneo zahtev za zatitu prava, naruilac ne moe preduzimati dalje korake u postupku. U konkretnom primeru, naruilac ne moe vriti ocenu i rangiranje pristiglih ponuda sve do konane odluke po podnetom zahtevu za zatitu prava. Dalje aktivnosti naruilac moe nastaviti ukoliko usvoji zahtev za zatitu prava nezadovoljnog ponuaa i ispravi nepravilnosti ili, u suprotnom, tek po konanoj odluci Republike komisije za zatitu prava. Sadrina zahteva za zatitu prava Postupak za zatitu prava je strogo formalan, pa je u tom smislu precizno propisani sadraj uredno podnetog zahteva za zatitu prava, koji obuhvata sedam elemenata: 1) naziv i adresu podnosioca zahteva i lice za kontakt; 2) naziv i adresu naruioca; 3) podatke o javnoj nabavci koja je predmet zahteva, odnosno o odluci naruioca; 4) povrede propisa kojima se ureuje postupak javne nabavke; 5) injenice i dokaze kojima se povrede dokazuju; 6) potvrdu o uplati propisane administrativne takse; 7) potpis podnosioca. Sadraj zahteva za zatitu prava u potpunosti je identian u odnosu na prethodni Zakon. Treba napomenuti da zahtev, u smislu ta. 4) treba da obuhvati povrede svih propisa kojima je ureen sistem javnih nabavki, to znai ne samo povrede Zakona o javnim nabavkama, ve i svih podzakonskih akata donetih na osnovu Zakona.
6.3. POSTUPANJE NARUIOCA PO PODNETOM ZAHTEVU ZA ZATITU PRAVA

Obzirom da je postupak zatite prava strogo formalan, to su i postupci i radnje naruioca u postupku precizno ureeni. (Dodatni materijali: Prilog br. 6) Prethodna provera zahteva za zatitu prava Odmah po prijemu zahteva za zatitu prava, naruilac proverava dve injenice: 1) da li je zahtev blagovremen (podnet u roku) i 2) da li izjavljen od strane ovlaenog lica. Ukoliko je zahtev za zatitu prava neblagovremen ili ga je podnelo lice koje nema aktivnu legitimaciju (nema niti je imalo interes da zakljui ugovor o javnoj nabavci), naruilac e takav zahtev odbaciti zakljukom, protiv kojeg podnosilac zahteva u roku od tri dana od dana prijema, ima pravo albe Republikoj komisiji, uz dostavljanje kopije albe naruiocu. (Dodatni materijali: Prilog br. 7) Ako podneti zahtev za zatitu prava ne sadri sve elemente predviene Zakonom, obaveza naruioca je da (u skladu sa Zakonom o optem upravnom postupku) pozove podnosioca zahteva da u roku od tri dana dopuni zahtev. (Dodatni materijali: Prilog br. 8) Ukoliko podnosilac zahteva ne postupi u propisanom roku, ili zahtev ne dopuni u skladu sa pozivom za dopunu, naruilac je ovlaen da zahtev odbaci zakljukom. (Dodatni materijali: Prilog br. 9)
___________________________________________________________________ Na zakljuak naruioca, podnosilac zahteva ima pravo albe Republikoj komisiji u roku od tri dana, uz obavezu iz novog Zakona da kopiju albe dostavi naruiocu. Odluka naruioca o zahtevu za zatitu prava Ukoliko je prethodnom proverom utvrdio da je zahtev za zatitu prava uredan, naruilac u prvom stepenu donosi reenje kojim: 1) usvaja zahtev i u celini ili delimino ponitava postupak javne nabavke, ukoliko oceni da je zahtev osnovan; 2) odbija zahtev kao neosnovan. Obrazloeno reenje naruilac donosi i dostavlja podnosiocu zahteva u roku od deset dana od dana prijema urednog zahteva za zatitu prava. (Dodatni materijali: Prilog br. 10, odnosno Prilog br. 11) Ukoliko naruilac ne izvri propisanu radnju, podnosilac zahteva je zatien tako to moe u roku od tri dana po isteku roka za donoenje prvostepenog reenja naruioca, pisanim izjanjenjem, da nastavi postupak direktno pred Republikom komisijom za zatitu prava, uz obavezu da o tome obavesti i naruioca. Ako podnosilac zahteva propusti navedenu mogunost, smatra se da postupak zatite prava nije ni zapoet. Ukoliko iz bilo kojih razloga podnosilac zahteva dostavi naruiocu pisano izjanjenje o povlaenju zahteva, naruilac e doneti zakljuak o obustavljanju postupka, kojim je postupak praktino i okonan. (Dodatni materijali: Prilog br. 12) Dosadanja praksa ponaanja naruilaca pokazala je da oni retko odluuju da u celini ili delimino ponite postupak javne nabavke. Osnovni razlog je verovatno u tome to podneti zahtev za zatitu prava najee razmatra komisija za javne nabavke koja je vrila ocenjivanje ponuda i predloila izbor najpovoljnije ponude, koja u nastaloj situaciji najee samo potvruje svoju prethodnu odluku. Zakon ne definie nadlenost za odluivanje po podnetom zahtevu za zatitu prava kod naruioca, odnosno to je preputeno internim pravilima naruioca. U svakom sluaju to pravo pripada nadlenom organu, odnosno ovlaenom licu. Za lokalnu samoupravu to bi moglo da znai da o podnetom zahtevu odluuje naelnik optinske/gradske uprave, odnosno optinsko/gradsko vee, svakako uz strunu asistenciju slube za javne nabavke, odnosno drugog strunog lica. Ukoliko je re o javnim preduzeima ili javnim ustanovama kao naruiocima, direktori kao odgovorna lica bi trebalo da donose odluku po podnetim zahtevima za zatitu prava, svakako uz oslanjanje na strunu slubu preduzea/ustanove. Da ponuai ne bi izraavali sumnju u objektivnost naruioca i da ne bi razmiljali po onoj narodnoj: kadija te tui, kadija ti sudi, preporuka je da o podnetom zahtevu odluujui uticaj ne treba da ima komisija za javnu nabavku koja je sprovodila sporni postupak javne nabavke. U svakom sluaju, o eventualnom zahtevu za zatitu prava, naruioci bi trebalo da odluuju krajnje savesno i objektivno i da u tzv. prvom stepenu donesu odluku koja nee uzrokovati nastavak postupka, jer se tako postie znaajna uteda, kako u vremenu, tako i u trokovima postupka. Naruilac nema nikakav objektivni interes da bude uzronik komplikovanja postupka javne nabavke.
55
___________________________________________________________________ Nastavak postupka po donoenju odluke naruioca Ukoliko naruilac odbije zahtev za zatitu prava kao neosnovan, reenje mora da sadri i poziv podnosiocu zahteva da se u roku od tri dana izjasni o nastavku postupka pred Republikom komisijom, kao i upozorenje na posledice proputanja roka za izjanjenje. Ako podnosilac zahteva propusti rok za izjanjenje, naruilac donosi zakljuak o odbacivanju izjanjenja, na koji podnosilac ima pravo albe Republikoj komisiji. (Dodatni materijali: Prilog br. 13) Izjanjenje o nastavku postupka podnosilac zahteva dostavlja naruiocu, a kopiju izjanjenja Republikoj komisiji. Ukoliko blagovremeno primi pisano izjanjenje podnosioca zahteva o nastavku postupka, naruilac je obavezan da u roku od tri dana kompletnu dokumentaciju o postupku javne nabavke dostavi na razmatranje Republikoj komisiji.
6.4. POSTUPAK ZATITE PRAVA PRED REPUBLIKOM KOMISIJOM

Nastavak postupka pred Republikom komisijom za zatitu prava u postpucima javnih nabavki predstavlja tzv. drugi stepen postupka za zatitu prava. Komisija se aktivno ukljuuje u postupak po prijemu pisanog izjanjenja podnosioca zahteva o nastavku postupka i odluuje u granicama podnetog zahteva, ali i o nepravilnostima u postupanju naruioca za koje podnosilac nije znao i nije mogao da zna. Da bi donela pravilnu i zakonitu odluku, Republika komisija izvodi sve relevantne dokaze. Rokovi za postupanje Republike komisije za zatitu prava Rokovi za postupanje Republike komisije poinju da teku od prijema kompletne dokumentacije o postupku javne nabavke u kome je podnet zahtev za zatitu prava. Za pojedine radnje Republike komisije propisani su sledei rokovi: 1) o zahtevu za zatitu prava odluuje reenjem u roku od 15 dana; 2) o albi protiv zakljuka naruioca donosi odluku u roku od 8 dana; 3) rok za donoenje reenja iz ta. 1) moe se produiti za jo 20 dana u naroito opravdanim sluajevima, uz obavetavanje naruioca i podnosioca; 4) reenje ili odluku dostavlja naruiocu, podnosiocu zahteva i izabranom ponuau (ako je doneta odluka o izboru najpovoljnije ponude) u roku od 10 dana od dana donoenja. Zapaa se da je novim Zakonom produni rok za odluivanje Komisije sa 10 pomeren na 20 dana, ali je znaajna novina da je propisan rok u kome Republika komisija mora da dostavi reenje odnosno odluku. To e sigurno podii efikasnost Republike komisije, jer je dostavljanje odluka bilo jako usporeno. Jo jedno ogranienje postavljemo je Republikoj komisiji u cilju efikasnosti postupka samo jednom moe od naruioca ili podnosioca zahteva da zatrai dostavljanje ili dopunu dokumentacije, nakon ega pristupa odluivanju na osnovu raspoloivih podataka.
___________________________________________________________________ Pribavljanje podataka i vetaenje Pre nego to pristupi odluivanju, i Republika komisija jo jednom proverava kompletnost zahteva podnosioca i ukoliko utvrdi nedostatke, poziva podnosioca da u roku od tri dana zahtev dopuni. Osim od uesnika u postupku zatite prava, Republika komisija ima pravo da zatrai dodatna objanjenja i od ostalih uesnika u postupku javne nabavke, kao i miljenja strunjaka i vetaka, i da prikupi druge podatke neophodne za donoenje odluke. Zahtev Komisije za dobijanje podataka ili miljenja mora biti oroen i obrazloen, a sva lica kojima se Komisija obratila duna su da se izjasne u roku zahtevanom od strane Komisije. Odluka Republike komisije za zatitu prava U drugostepenom postupku za zatitu prava, Republika komisija donosi zakljuak ili reenje. Zakljukom Komisija: 1) odbacuje zahtev podnosioca ako je zahtev ili izjanjenje o nastavku postupka podneto neblagovremeno, ako podnosilac zahteva nema aktivnu legitimaciju ili nije u zahtevanom roku dopunio neuredan zahtev; 2) obustavlja postupak ukoliko dobije pisano izjanjenje o odustajanju od zahteva za zatitu prava; 3) odbacuje albu kao nedoputenu, neblagovremenu ili izjavljenu od neovlaenog lica. Reenjem Republika komisija: 1) usvaja zahtev i, u celini ili delimino, ponitava postupak; 2) odbija zahtev kao neosnovan; 3) potvruje ili ponitava zakljuak naruioca i nalae mu dalje postupanje u vezi sa sadrinom zahteva za zatitu prava, u vezi sa prethodnom proverom zahteva ili u vezi izjanjenja o nastavku postupka po donoenju odluke naruioca. Svoju odluku Republika komisija mora da obrazloi i naruiocu naloi otklanjanje propusta i nezakonitosti u postupku javne nabavke, a naruilac je duan da sve uesnike u postupku obavesti o odluci Komisije. Novim Zakonom Republika komisija obavezana je da, osim strankama u postupku, svoju odluku dostavi i Upravi za javne nabavke u cilju objavljivanja na Portalu javnih nabavki. Na taj nain znaajno je podignuta javnost u postupcima zatite prava i odgovornost svih uesnika u ovom procesu. Sasvim je sigurno da e javno objavljivanje odluka Komisije imati sinergijsko dejstvo na edukaciju, pre svega naruilaca, ali i ponuaa i, na dugi rok posmatrano, smanjivati broj postupaka koji e biti nastavljanji pred Republikom komisijom. Aktivnosti po donoenju odluke Republike komisije Nalozi Republike komisije, sadrani u odluci, obavezujui su za naruioca i on je duan da postupi po njima u roku od 30 dana. Komisija ima mogunost da proveri postupanje naruioca, tako to od njega moe zahtevati da podnese izvetaj i dokumentaciju o istom ili o ponovljenom postupku. Rok za dostavljanje ovakvog izvetaja i dokumentacije odreuje Komisija, ali on ne moe biti dui od est meseci od dana prijema odluke. U sluaju da na osnovu izvetaja i dokumentacije Republika komisija utvrdi da: nisu otklonjene nepravilnosti, nisu potovana njena uputstva, ili
57
___________________________________________________________________ naruilac nije u ostavljenom roku podneo izvetaj i dokumentaciju, Komisija ima obavezu da o takvom postupanju naruioca obavesti nadlene dravne organe i to: Dravnu revizorsku instituciju, budetsku inspekciju, Narodnu skuptinu i Vladu Republike Srbije. Evidentno je proirena lista kontrolno-nadzornih organa i na taj nain pootrena odgovornost naruilaca. Istovremeno, pojaana je i odgovornost Republike komisije. Naime, i po odredbama Zakona iz 2008. protiv odluke Republike komisije iskljueno je pravo na albu, ali moe se pokrenuti upravni spor. Upravni spor moe se pokrenuti i kada Republika komisija nije donela, ili nije u propisanom roku strankama u postupku dostavila donetu odluku. Zakon vie ne sadri odredbu o pravu podnosioca zahteva da protiv nesavesnog naruioca pred nadlenim sudom podnese tubu za naknadu tete Mogunost pokretanja upravnog spora protiv odluke Republike komisije je istovremeno i zatitni instrument za stranke u postupku, ali i razlog vie za efikasno i na drutvenom interesu zasnovano postupanje u postupku zatite prava. Trokovi u postupku za zatitu prava Odredbe o trokovima postupka za zatitu prava nisu sadrajno menjane u odnosu na ranije vaei Zakon, osim to je administrativna taksa podignuta za 50% i iznosi 60.000,00 din, odnosno 30.000,00 din ako je zahtev za zatitu prava podnet u postupku javne nabavke male vrednosti. I dalje taksu uplauje podnosilac zahteva i to na raun budeta Republike Srbije broj 840-74-222-18-43-57 (ifra plaanja 153, poziv na broj 97- 50-016). Treba napomenuti da se ispunjenost te obaveze proverava dvaputa: prvi put kada naruilac proverava sadrinu zahteva za zatitu prava, i drugi put, kada istu prethodnu proveru vri Republika komisiju za zatitu prava. Opte naelo da svaka strana u sporu snosi trokove koji su prouzrokovani njenim radnjama, vai i u postupku zatite prava. Ako se podneti zahtev za zatitu prava pokae osnovanim, naruilac mora podnosiocu, na njegov pisani zahtev, da nadoknadi trokove nastale po osnovu zatite prava. Istu obavezu ima i podnosilac zahteva u sluaju da zahtev za zatitu prava nije osnovan. Naknadu trokova mogue je traiti do donoenja odluke naruioca, odnosno Republike komisije za zatitu prava. Stranke imaju obavezu da u zahtevu precizno navedu sve trokove za koje trae naknadu. O trokovima odluuje Republika komisija, ija odluka predstavlja izvrni naslov. Nain odluivanja o trokovima u postupku za zatitu prava detaljnije je ureen jo uvek vaeim Poslovnikom Komisije za zatitu prava (Sl. glasnik RS 85/04). Propisano je da se odluka o trokovima donosi kao sastavni deo odluke o zahtevu za zatitu prava, ili u okviru posebnog zakljuka. Pri odluivanju, Komisija uzima u obzir samo trokove koji su bili neophodni za postupak zatite prava, a nagrade strunih lica (advokati, vetaci) priznaju se u okviru propisanih tarifa.
6.5. NITAVOST UGOVORA I KAZNENE ODREDBE KAO POSLEDICA ZATITE PRAVA

Direktno nitavi su ugovori o javnim nabavkama zakljueni suprotno odluci Republike komisije za zatitu prava. Indirektno, nitavi su, u smislu odredbi o zatiti prava, i ugovori zakljueni pre isteka roka za zatitu, jer su takvi ugovori suprotni odredbama Zakona o nainu i postupku javne 58 PRIRUNIK ZA JAVNE NABAVKE
___________________________________________________________________ nabavke (osim ugovora zakljuenih u pregovarakom postupku bez objavljivanja javnog poziva u vanrednim i nepredvidljivim okolnostima). Kaznenim odredbama Zakona o javnim nabavkama sankcionisani su prekraji naruioca u vezi sa zatitom prava i to: ako zakljui ugovor o javnoj nabavci pre isteka roka za podnoenje zahteva za zatitu prava; ako postupi protivno odredbi o suspenzivnom dejstvu podnetog zahteva za zatitu prava; ako ne dostavi dokumentaciju Republikoj komisiji po izjanjenju podnosioca zahteva da nastavlja postupak pred Komisijom; ako sve uesnike u postupku ne obavesti o donetoj odluci Republike komisije; ako u predvidenom roku ne postupi po nalozima Republike komisije. Kazne za naruioca u svim navedenim prekrajima su od 100.000 do 1.000.000 dinara, a za odgovorno lice narucioca od 20.000 do 50.000 dinara.
59
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
NEKI OD NOVIH PRAVNIH INSTITUTA U SISTEMU JAVNIH NABAVKI
7.
Poglavlje
7. POGLAVLJE NOVI PRAVNI INSTITUTI U SISTEMU JAVNIH NABAVKI
61
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________

7.1. NEGATIVNE REFERENCE
Viegodinji prigovori naruilaca da su u sistemu javnih nabavki u Srbiji vie zatieni ponuai, kroz prilino efikasan mehanizam zatite prava ponuaa, a da sa druge strane naruioci nemaju pravni osnov da iz postupka javne nabavke eliminiu nesavesne i neodgovorne ponuae, razreeni su u okviru poglavlja Uslovi za uee u postupku javne nabavke u Zakonu o javnim nabavkama iz 2008.g. Veliki broj neosnovanih zahteva za zatitu prava ili neispunjenih obaveza po zakljuenim ugovorima o javnim nabavkama od strane ponuaa, dovodili su naruioce u poziciju da vie puta ponavljaju postupak javne nabavke, ili ak i do nemogunosti realizacije predmeta javne nabavke. Iz tih razloga, a u skladu sa principom podizanja nivoa odgovornosti svih subjekata u sistemu javnih nabavki, uveden je nov pravni institut - negativne reference. Institut negativne reference prua naruiocu pravo da odbije ponudu rizinog ponuaa, pod uslovom da: 1) poseduje dokaz da ponua nije izvravao svoje obaveze po ranije zakljuenim ugovorima o javnim nabavkama; 2) da su se ugovori odnosili na isti predmet javne nabavke, kao i u postupku u kome se odbija ponuda nesavesnog ponuaa; 3) da od zakljuenja spornih ugovora nije proteklo vie od pet godina, ukoliko su predmet navake radovi, odnosno vie od tri godine za dobra i usluge. Da bi se izbegli konflikti izmeu naruilaca i ponuaa, Zakonom je propisano ta se smatra relevantnim dokazom za odbijanje ponude, pa to mogu biti: 1) pravosnana sudska presuda; 2) dokumenat o realizovanom sredstvu obezbeenja ispunjenja ugovornih obaveza ponuaa; 3) izvetaj nadzornog organa, ukoliko je predmet ugovora izvoenje radova; 4) izjava o raskidu ugovora zbog neispunjenja obaveza, data u skladu sa propisima o obligacionim odnosima; 5) drugi relevantan dokaz . Ukoliko eli da zadri pravo da koristi drugi relevantan dokaz, naruilac je duan da u konkursnoj dokumentaciji precizira ta e smatrati relevantnim dokazom za odbijanje ponuda zbog neispunjenja obaveza. Interpretirane odredbe Zakona jasno upuuju da je kljuni uslov za primenu instituta o negativnim referencama, pribavljanje odgovarajueg dokaza o nesavesnom ponaanju ponuaa po ranije zakljuenim ugovorima. Svakako, relevantan dokaz najlake je obezbediti kada je sam naruilac imao sporove sa takvim ponuaem, ali ne postoje zakonska ogranienja da se koriste i dokazana loa iskustva drugih naruilaca sa istim ponuaem.
7.2. PORTAL JAVNIH NABAVKI

Uz nagovetaj uvoenja elemenata e-commerca, osavremenjavanju, efikasnosti i racionalnosti postupaka javnih nabavki svakako najvie doprinosi formiranje i odravanje specijalizovanog web portala Portala javnih nabavki. To je jedan od novih poslova Uprave za javne nabavke, i
63
___________________________________________________________________ ona ga je ve izvrila. Na web adresi http://portal.ujn.gov.rs, pod odreenim uslovima, Portalu mogu pristupati kako naruioci, tako i ponuai, ali i sva druga zainteresovana lica (mediji, NVO, organi kontrole i revizije i dr. dravni organi), ime se na jo jedan, veoma efikasana nain, podie javnost rada, ali i odgovornost uesnika u postupcima javnih nabavki. Za blie upoznavanje i trening naruilaca raspoloiva je posebna demo verzija portala na adresi http://portal.javnenabavke.co.rs . Portal javnih nabavki zamenio je, pre svega, dnevne novine kao medija za objavljivanje javnih poziva. To znaajno smanjuje trokove, ali i utroeno vreme naruilaca, jer su, uz odgovarajue logovanje, u prilici da direktno i trenutno unose javni poziv na Portal javnih nabavki. Naruioci su obavezni da na Portalu javnih nabavki objave sve vrste oglasa koji se odnose na javne nabavke velikih vrednosti, ali mogu da emituju i oglase za javne nabavke malih vrednosti. Na Portalu naruioci objavljuju: 1) prethodni raspis; 2) javni poziv; 3) obavetenje o izboru najpovoljnije ponude u pregovarakom postupku bez objavljivanja javnog poziva; 4) obavetenje o zakljuenom ugovoru o javnoj nabavci; 5) obavetenje o obustavi postupka javne nabavke. Uprava za javne nabavke obavezna je da na Portalu objavi pregled zakljuenih ugovora o javnim nabavkama, a na osnovu redovnih tromesenih izvetaja naruilaca. Takoe, Uprava e na Portalu objavljivati i sve odluke Republike komisije za zatitu prava u postupcima javnih nabavki.
7.3. OBUSTAVA POSTUPKA JAVNE NABAVKE

Pre donoenja Zakona o javnim nabavkama iz 2008.g. naruioci su esto i bez osnovanih razloga prekidali i ponitavali postupke javnih nabavki. Vrlo esto ve u javnim pozivima naruioci su zadravali pravo da odustanu od dodele ugovora u bilo kojoj fazi postupka i iz bilo kog razloga. To je unosilo elemente pravne nesigurnosti ponuaa, to je za posledicu imalo odustajanje od podnoenja ponuda, a samim tim i sniavanje nivoa konkurencije. Ta evidentna slabost prethodnog Zakona otklonjena je odredbama o uslovima i nainu obustave postupka javne nabavke. Obustava postupka javne nabavke dogaa se iz dva razloga: 1) kao Zakonom propisana obaveza naruioca; 2) kao pravo naruioca da postupak obustavi pod odreenim uslovima. Naruilac je obavezan da postupak javne nabavke obustavi ukoliko se nisu stekli propisani uslovi za izbor najpovoljnije ponude (nepostojanje najmanje jedne ispravne i odgovarajue ponude), odnosno za sastavljanje liste kandidata (nepostojanje najmanje tri kandidata kojima je naruilac priznao kvalifikaciju). Ako tokom postupka javne nabavke nastupe okolnosti koje naruilac nije mogao da predvidi u momentu pokretanja postupka i koji onemoguavaju da se postupak okona, ili je u meuvremenu prestala potreba naruioca za predmetnom javnom nabavkom, to e predstavljati objektivne i dokazive razloge zbog kojih naruilac moe obustaviti postupak.
___________________________________________________________________ Ukoliko je razlog obustave postupka prestanak potrebe naruioca, on postupak javne nabavke ne moe ponoviti u toku iste budetske godine. Bez obzira na razloge iz kojih je postupak obustavljen, naruilac je obavezan da donese obrazloenu odluku o obustavi postupka i da je u roku od tri dana dostavi svim ponuaima, kao i da je uputi na objavljivanje Slubenom glasniku RS i Upravi JN za objavljivanje na Portalu javnih nabavki.
7.4. SLUBENIK ZA JAVNE NABAVKE

Jedna od novina koja je tokom javne rasprave, a i po donoenju novog Zakona, izazvala najvie panje meu zaposlenima u javnom sektoru koji se bave poslovima javnih nabavki je profesionalizacija poslova javnih nabavki, odnosno uvoenja instituta slubenik za javne nabavke. Kao slubenika za javne nabavke, Zakon prepoznaje lice stalno zaposleno kod naruioca, koje je obueno za poslove javnih nabavki i koje je o tome steklo odgovarajui sertifikat. Dakle, ne trai se odreeni stepen strune spreme, kao ni posebno radno iskustvo Sertifikate izdaje Uprava za javne nabavke i o tome vodi odgovarajui registar. Postupak izdavanja sertifikata propisuje ministar nadlean za poslove finansija. Osim postupka izdavanja sertifikata, ministar nadlean za finansije propisuje i: 1) koji su naruioci obavezni da odrede slubenika; 2) koje poslove obavlja slubenik za javne nabavke; 3) jedinstveni program obuke; 4) uslove koje treba da ispune predavai za obuku; 5) uslove za sticanje sertifikata. Odredbe o poslovima javnih nabavki primenjivae se nakon est meseci od stupanja na snagu novog Zakona (od 06. jula 2009), a naruioci su u obavezi da u roku od tri meseca nakon toga omogue slubenicima koji su rasporeeni na radna mesta u okviru kojih se obavljaju i poslovi javnih nabavki, da steknu propisani sertifikat. Takoe, u roku od tri meseca od zasnivanja radnog odnosa na poslovima javnih nabavki, naruilac je duan da novoprimljenim radnicima omogui sticanje sertifikata. Prema nekim, jo uvek nezvaninim najavama, obuka za sticanje sertifikata nee biti obavezna, a provera strune osposobljenosti vrie se putem testiranja kandidata, pri emu e se test raditi pod ifrom. Pre poetka primene odredbi o slubenicima za javne nabavke, Uprava za javne nabavke izdae poseban prirunik za individualnu ili organizovanu obuku kandidata za polaganje strunog ispita za sertifikaciju.
65
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
DODATNI MATERIJALI
Dodatni materijali
DODATNI MATERIJALI
67
___________________________________________________________________ Prilog br. 1
PREGLED NOVIH REENJA U ZAKONU O JAVNIM NABAVKAMA

Konkretne novine sadrane u Zakonu o javnim nabavkama iz 2008. su: u oblast javnih nabavki uvode se elementi elektronske trgovine (elektronska ponuda i elektronska licitacija), to e se blie urediti podzakonskim aktom ministra finansija; nedovoljno jasni pojmovi zamenjeni su adekvatnijim (postupak sa pogaanjempregovaraki postupak); pojednostavljena procedura u cilju podizanja efikasnosti postupaka i smanjivanja trokova (usluge iz Aneksa I B sprovode se po procedurama za javne nabavke malih vrednosti, bez obzira na procenjenu vrednost; vrednost za pripremu konkursne dokumentacije na stranom jeziku poveana na 150 miliona za dobra/usluge, odnosno 300 miliona za radove; naruilac ne pribavlja miljenje Uprave za javne nabavke za primenu restriktivnog postupka i pregovarakog postupka bez objavljivanja javnog poziva, kao ni saglasnost za oblikovanje predmeta javne nabavke po celinama-partijama; iskljuena izjava o prihvatanju uslova kao obavezan elemenat konkursne dokumentacije i model ugovora u pregovarakom postupku; dokaze o ispunjenosti obaveznih uslova ponuai dostavljaju na neoverenim kopijama; grupa ponuaa koja podnosi zajedniku ponudu prilae pravni akt o zajednikom izvrenju ugovora tek po oceni njihove ponude kao najpovoljnije; naruilac nije u obavezi da oglase objavljuje u dnevnim novinama; mogunost izbora najpovoljnije ponude i ako je pribavljena samo jedna ispravna i odgovarajua ponuda, bez obzira na vrednost nabavke; ugovor se dodeljuje donoenjem obrazloene odluke o izboru najpovoljnije ponude; izbegnuta brojna ponavljanja o javnim nabavkama u infrastrukturnim oblastima...); sistematizovana i proirena lista nabavki izuzetih iz primene Zakona (dobra koja se nabavljaju od Republike direkcije za robne rezerve; nepokretnosti i prava u vezi sa njima); naglaenije naelo transparentnosti postupka (objavljivanje oglasa na Portalu javnih nabavki; pravo ponuaa da ostvari uvid u podatke koji se unose u zapisnik o otvaranju i podatke o sprovedenom postupku posle donoenja odluke o priznavanju kvalifikacije, obustavljanju postupka ili izboru najpovoljnije ponude; izuzimanje iz poverljivosti cene i ostalih elemenata ponude relevantnih za rangiranje ponuda); preciznije ureeno uvanje podataka o javnim nabavkama (najmanje 8 godina od isteka roka za izvrenje ugovora); precizirano antikorupcijsko pravilo (pokuaj podmiivanja ili pretnja licu koje uestvuje u planiranju javne nabavke, pripremi konkursne dokumentacije ili lanu komisije za javnu nabavku); sistematizovani i na jednom mestu navedeni svi postupci javnih nabavki (ukupno 6); preciznije ureen restriktivni postupak (naruilac donosi obrazloenu odluku o priznavanju kvalifikacije najmanje trojici kandidata i to na rok ne dui od dve godine); preciznije ureen pregovaraki postupak sa objavljivanjem javnog poziva (kao nepromenljivi elementi konkursne dokumentacije neuspelog otvorenog/druge faze restriktivnog postupka utvreni uslovi za uee, tehnike specifikacije i kriterijumi za izbor; doputena dopuna neispravnih i/ili neprihvatljivih ponuda, uz uslov da se ponuena cena ne moe poveati; primenljiv i u sluaju specifinih nabavki iju vrednost nije mogue proceniti, kao i na nabavke radova za potrebe istraivanja, razvoja ili eksperimenta; naruilac je obavezan da kroz konkursnu dokumentaciju utvrdi elemente ugovora o kojima e se pregovarati i nain pregovaranja); precizirana i proirena primena pregovarakog postupka bez objavljivanja javnog poziva (kao objektivni razlozi utvreni su tehniki ili umetniki razlozi koje ispunjava samo 68 PRIRUNIK ZA JAVNE NABAVKE
___________________________________________________________________ odreeni-jedan ponua; primenjuje se kod nabavki dobara na robnim berzama i od ponuaa koji ide u likvidaciju, kao i nabavki usluga i dobara od preduzea za radno osposobljavanje i rehabilitaciju, u svim oblastima javnih nabavki; vrednost dodatnih radova/usluga izriito i bezuslovno ograniena na 25% vrednosti prvobitno zakljuenog ugovora; naruilac je obavezan da obavetenje o izboru najpovoljnije ponude u roku od 3 dana dostavi na objavljivanje Slubenom glasniku RS i Portalu javnih nabavki); standardizovan postupak javnih nabavki malih vrednosti (umesto arenolikih internih akata naruilaca, predvieno donoenje jedinstvenog pravilnika za sve naruioce u Republici od strane ministra nadlenog za poslove finansija); preciziran i dopunjen sadraj odluke o pokretanju postupka (obuhvata i vrstu postupka javne nabavke, kao i obrazloenje ukoliko se primenjuje restriktivni ili pregovaraki postupak) i jasno izdvojen poseban akt o obrazovanju komisije za javnu nabavku; uvaene specifinosti nabavki kredita kao finansijske usluge (umesto modela ugovora u konkursnoj dokumentaciji se prema posebnom uputstvu ministra finansija sastavlja kreditni zahtev i dokumentacija o kreditnoj sposobnosti naruioca; procenjena ugovorena vrednost utvruje se po metodologiji NBS; ne utvruje se kapacitet ponuaa kao uslov); precizirane odredbe o formi konkursne dokumentacije (obavezno stranienje i navoenje ukupnog broja strana konkursne dokumentacije); uvaena su pravila o inkluziji (potovanje tehnikih standarda kojima se omoguava pristup osobama sa invaliditetom); naglaenija ravnopravnost ponuaa pri odreivanju tehnikih specifikacija od strane naruioca (svako pozivanje na odreeni tehniki standard, osim pozivanje na srpski standard, mora da sari rei ili ekvivalentno; ne moe se odbiti ponuda ponuaa koji dokae da na sutinski ekvivalentan nain zadovoljava traeni standard); definisani su instrumenti za dokazivanje tehnike usaglaenosti predmeta javne nabavke i tehnikih specifikacija (deklaracije, sertifikati, akreditacije, rezultati ocenjivanja i sl.); preciznije ureeni obavezni uslovi za uee ponuaa u postupku javne nabavke (izjednaena pravna i fizika lica; razdvojen upis u odgovarajui registar i registracija za delatnost koja je predmet javne nabavke; predviena mogunost dodatnih uslova vezanih za socijalna i ekoloka pitanja, propise o zatiti na radu, zapoljavanju i uslovima rada; moraju biti u logikoj vezi sa predmetom javne nabavke i ne mogu biti diskriminatorski); precizirane odredbe u pogledu dokaza o ispunjenosti obaveznih uslova za uee ponuaa (dostavljanje osnivakog akta; poreski dokaz je i potvrda o privatizaciji; za radove period referentnih nabavki je 5 godina; samo ponua ija je ponuda ocenjena kao najpovoljnija u roku od 3 dana potvruje ispunjenost obaveznih uslova dostavljanjem originalnih dokaza ili overenih fotokopija u suprotnom ponuda se odbija kao neispravna; poreska potvrda ne moe biti starija od 6 meseci, a potvrda da nije izreena mera zabrane obavljanja delatnosti mora biti pribavljena posle javnog poziva ostali dokazi nisu oroeni); naglaena odgovornost ponuaa (negativne reference) za neizvrenje obaveza u istom predmetu javne nabavke (mogunost odbijanja ponude od strane naruioca uz bar jedan od 5 predvienih dokaza; referentni period za radove 5, a za dobra i usluge 3 godine); proirena mogunost dokazivanja ispunjenosti obaveznih uslova putem overene izjave za ponuae sa seditem u drugoj dravi na sve uslove, za koje se dokazi ne izdaju u dravi u kojoj ima sedite (uz proveru ispunjenosti tog uslova od strane naruioca); razgraniene odredbe o ispunjenosti uslova kod zajednikog nastupa grupe ponuaa (obavezne uslove za uee ispunjava svaki ponaosob, a uslove u pogledu kapaciteta ispunjavaju zajedno); precizirane odredbe o odreivanju kriterijuma za izbor najpovoljnije ponude (i elementi kriterijuma objavljuju se u javnom pozivu; elementi kriterijuma i metodologija za dodelu pondera navode se, vrednuju i opisuju u konkursnoj dokumentaciji; naruilac u
DODATNI MATERIJALI
69
___________________________________________________________________ konkursnoj dokumentaciji opredeljuje elemente kriterijuma za izbor najpovoljnije ponude u sluaju jednakog broja pondera; obavezni uslovi za uee ne mogu biti elementi kriterijuma); precizirane imperativne odredbe o preferencijalnom tretmanu domaih ponuaa (naruilac mora izabrati domau ponudu ako ne zaostaje vie od 20 pondera/procenata; prednost domaih ponuaa ograniena samo odredbama CEFTA sporazuma); precizirane odredbe u pogledu vaenja ponuda (samostalni ponua ne moe se pojaviti kao podizvoa ili uesnik u zajednikoj ponudi; opcija ponude ne moe biti kraa od 60 dana); neto blie ureena odredbe u vezi neuobiajeno niske cene (moe se odbiti; naroito se proverava ispunjenost propisa o zatiti na radu, zapoljavanju i uslovima rada); smanjen je broj i utvreni su praktiniji rokovi za prijem ponuda u pojedinim postupcima (za otvoreni postupak brisan opti rok od 40 dana, a zadran rok od 30 dana kao najkrai; za prethodni raspis donji rok je 30 dana; u restriktivnom postupku skraeni rok uz objavljivanje prethodnog raspisa izjednaen sa rokom za otvoreni postupak - 26 dana, a kod povremenih nabavki koje nije mogue planirati naruilac odreuje primeren rok); funkcionalnije reene doredbe o javnom oglaavanju (javni pozivi i obavetenja objavljuju se u Sl. glasniku RS i na Portalu javnih nabavki; propisan poseban rok za objavljivanje obavetenja o izboru najpovoljnije ponude u pregovarakom postupku u sluaju hitnih nabavki zbog nepredvidljivih okolnosti 5 dana; definisane vrednosti za objavljivanje javnog poziva i na starnom jeziku - za dobra/usluge preko 150 miliona, a za radove preko 300 miliona); poboljana javnost postupaka kroz proirenje liste javnih oglasa (ukljueno obavetenje o izboru najpovoljnije ponude u pregovarakom postupku, kao i obavetenje o obustavi postupka; iskljueno periodino informativno obavetenje; izjednaeni uslovi za prethodni raspis za sve oblasti javnih nabavki i za sve vrste postupaka); na jednom mestu sistematizovani svi javni pozivi (ukljueni poziv za kvalifikaciju ponuaa i javni konkurs) i razgranien sadraj javnih poziva u otvorenom, pregovarakom i postupku putem konkursa, sa jedne strane, u odnosu na restriktivni i kvalifikacioni postupak, sa druge strane; naglaena transparetnost postupaka kroz proirenje sadraja javnih poziva (ukljueni i elementi kriterijuma za izbor, kao i uslovi za preuzimanje konkursne dokumentacije), skraen rok za dostavljanje Sl. glasniku RS obavetenja o zakljuenom ugovoru (3 dana) i propisana obaveza objavljivanja obavetenja i na Portalu javnih nabavki (u istom roku); javnost rada i transparentnost postupka unapreena i u postupku otvaranja ponuda (javno se otvaraju i prijave u prvoj fazi restriktivnog postupka; proirena lista elemenata iz ponuda koji se unose u zapisnik elementi kriterijuma za izbor i nedostaci u ponudama); precizirane odredbe u vezi odbijanja ponuda i izbora najpovoljnije ponude (naruilac obavezan da odbije ne samo neispravne, ve i neodgovarajue ponude, a moe odbiti i neprihvatljive; eksplicitno propisano da izboru najpovoljnije ponude, izmeu onih koje nisu odbijene, prethodi ocena i rangiranje primenom elemenata kriterijuma); na sasvim nov nain ureene odredbe o obustavljanju postupka i odbijanju svih ponuda (obavezno obustavljanje ako se nisu stekli uslovi za izbor najpovoljnije ponude; mogunost obustavljanja postupka iz objektivnih i dokazivih razloga koji se nisu mogli predvideti u trenutku pokretanja postupka, uz uslov da se postupak ne pokree ponovo u istoj budetskoj godini; obavezno objavljivanje javnog obavetenja o obustavi postupka i dostavljanje istog ponuaima u roku od 3 dana od donoenja odluke o obustavljanju); transparentnost izbora najpovoljnije ponude poveana i proirenim sadrajem izvetaja o strunoj oceni ponuda (metodologija za dodelu pondera po elementima kriterijuma); 70 PRIRUNIK ZA JAVNE NABAVKE
___________________________________________________________________ formalizovan postupak dodele ugovora naruilac donosi obrazloenu odluku i dostavlja je svim ponuaima (zamenjuje obavetenje o dodeli ugovora i obrazloeno obavetenje); vrsto ureeni uslovi za zakljuenje ugovora (zakljuuje se sa najpovoljnijim ponuaem - osim ukoliko on ne odbije da zakljui ugovor, i to u skladu sa najpovoljnijom ponudom; nakon zakljuenja ugovora, cena se moe izmeniti samo iz objektivnih razloga sadranih u konkursnoj dokumentaciji ili na osnovu posebnih propisa); izbegnuta su ponavljanja i znatno je smanjen broj specifinih odredbi o javnim nabavkama u infrastrukturnim oblastima (ukljuena i oblast rudarstva; nosilac posebnih ili iskljuivih prava i ukoliko nije naruilac, duan je da postupa kao naruilac; vrednost za obavezan prethodni raspis dvostruko je vea nego u drugim oblastima javnih nabavki 100 miliona; najdui rok u kvalifikacionom postupku za koji se moe priznati kvalifikacija ponuaima je 4 godine, uz obavezno auriranje liste kvalifikovanih ponuaa na svakih 6 meseci); odredbe o evidentiranju u oblasti javnih nabavki proirene su, osim podataka o zakljuenim ugovorima, i na podatke o postupcima, posebo javnih nabavki, a posebno javnih nabavki malih vrednosti; naruioci su obavezni da po isteku svakog tromeseja, do 10-og u narednom mesecu, Upravi za javne nabavke dostave podatke o postupcima javnih nabavki i ugovorima o javnim nabavkama zakljuenim u prethodnom tromeseju, a Uprava je duna da na Portalu javnih nabavki objavi pregled izvetaja o zakljuenim ugovorima, kao i da do 31. marta Vladi RS dostavi zbirni godinji izvetaj o javnim nabavkama u prethodnoj godini; uvedeno je potpuno novo poglavlje o poslovima javnih nabavki i novi pravni institut slubenik za javne nabavke lice stalno zaposleno kod naruioca, obueno za poslove javnih nabavki i koje je o tome steklo odgovarajui sertifikat (na osnovu posebnog propisa ministra nadlenog za poslove finansija, sertifikat izdaje Uprava za javne nabavke i o tome vodi odgovarajui registar); internim aktom o sistematizaciji naruilac odreuje radna mesta za poslove javnih nabavki, a na osnovu propisa ministra nadlenog za poslove finansija, kojim se utvruje: koji naruioci su obavezni da odrede slubenika za javne nabavke, poslovi slubenika, jedinstveni program obuke slubenika, uslovi za predavae i uslovi za sticanje sertifikata; odredbe poglavlja o poslovima javnih nabavki bie u primeni u roku od est meseci nakon stupanja na snagu Zakona, a naruioci su u obavezi da slubenicima za javne nabavke omogue sticanje sertifikata u roku od naredna tri meseca, kao i da licima koja ubudue budu rasporeena na poslove javnih nabavki omogue sticanje sertifikata u roku od tri meseca od dana zasnivanja radnog odnosa; zadran je poloaj, ali znaajno su izmenjeni poslovi Uprave za javne nabavke: nema ovlaenja za davanje miljenja o bilo kom postupku ili radnji naruioca (restriktivni ili postupak sa pogaanjem bez prethodnog objavljivanja), odnosno za davanje saglasnosti na odluke naruioca (oblikovanje predmeta javne nabavke po partijama, nepridravanje standarda i tehnikih propisa pri izradi konkursne dokumentacije, nabavka konsultantskih usluga), ali je dobila niz novih znaajnih zaduenja (obavetavanje organa nadlenih za poslove revizije i budetske inspekcije o nepravilnostima u postupcima i dostavljanju izvetaja u cilju pokretanja prekrajnih postupaka; izdavanje sertifikata slubenicima za javne nabavke i voenje registra; prikupljanje statistikih i dr. podata o postupcima javnih nabavki, zakljuenim ugovorima i efikasnosti sistema u celini; formiranje i odravanje portala javnih nabavki; precizirana obaveza dostavljanja Vladi RS godinjeg izvetaja o javnim nabavkama u prethodnoj godini sa predlogom mera najkasnije do 31. maja t.g.); promenjen je naziv, a pre svega poloaj organa koji reava zahteve za zatitu prava Republika komisija za zatitu prava u postupcima javnih nabavki (Republika komisija), kao samostalan i nezavisan organ Republike Srbije, sa svojstvom pravnog lica i posebnim
DODATNI MATERIJALI
71
___________________________________________________________________ budetskim sredstvima za finansiranje, koju na predlog Vlade bira i razreava Narodna skuptina, a koja je za svoj rad i odgovorna Narodnoj skuptini; precizno su propisane nadlenosti (odluivanje o zahtevima za zatitu prava, albama protiv zakljuaka naruioca, predlogu naruioca da zahtev za zatitu prava ne odlae dalje aktivnosti u postupku, trokovima postupka, praenje sprovoenja svojih odluka i sl.), sastav, postupak i uslovi za izbor i razreenje predsednika i lanova Republike komisije, obavljanje strunih poslova od strane posebno obrazovane strune slube, kao i nain rada Republike komisije (koji se blie ureuje Poslovnikom o radu); preformulisana je odredba o aktivnoj legitimaciji u postupku zatite prava ponuaa (svako lice koja ima interes da zakljui ugovor o konkretnoj javnoj nabavci) i proirena lista organa ovlaenih za podnoenje zahteva za zatitu javnog interesa (Uprava za JN, javni pravobranilac i dr. dravni organi ovlaeni za nadzor nad poslovanjem naruioca); jasno su razgraniene odredbe o blagovremenosti podnoenja zahteva za zatitu prava, zavisno od postupka javne nabavke i faze u kojoj se pokree (na javni poziv i konkursnu dokumentaciju - do isteka roka za podnoenje ponuda; na odluku o priznavanju kvalifikacije/obustavi postupka/dodeli ugovora 8 dana od prijema odluke; na javno obavetenje o izboru najpovoljnije ponude u pregovarakom postupku bez objavljivanja javnog poziva 8 dana od objavljivanja obavetenja); konkretizovana je i poveana odgovornost svih uesnika u postupcima zatite prava: ponuaa (ne mogu inicirati postupak za zatitu javnog interesa ukoliko nisu iskoristili pravo za podnoenje zahteva za zatitu prava; u ponovnom postupku zatite prava u istom postupku javne nabavke ne mogu se pozivati na razloge za koje su znali u prvom postupku; za 50% poveane takse za podnoenje zahteva; obavezni su da i kopiju albe protiv zakljuaka naruioca dostave naruiocu); naruioca (obavezni da sve uesnike u postupku obaveste o odluci Republike komisije), ali i Republike komisije (samo jednom moe od uesnika u postupku da zahteva dostavljanje ili dopunu dokumentacije; donetu odluku obavezna je da dostavi u roku od 10 dana; sve odluke dostavlja Upravi za JN u cilju objavljivanja na Portalu javnih nabavki; mogunost pokretanja upravnog spora protiv odluke Republike komisije ili u sluaju njenog nepostupanja u propisanim rokovima); obaveze nekih uesnika u postupcima zatite prava su pojednostavljene podnosioci zahteva nisu u obavezi da zahteve podnose u tri primerka; u naroito opravdanim sluajevima rok za donoenje reenja Republike komisije moe se produiti za jo 20 (umesto 10) dana; definisana je nadlenost za nadzor nad sprovoenjem zakona (ministarstvo nadleno za poslove finansija); proirena je lista sa 10 novih prekraja ponuaa koji su sankcionisani kaznenim odredbama Zakona: onemoguavanje ponuaa da ostvari uvid u postupak javne nabavke; nepridravanje propisanog jezika u pripremi konkursne dokumentacije i voenju postupka; zapoinjanje postupka pre donoenja odluke o pokretanju i akta o obrazovanju komisije za javnu nabavku; naplaivanje konkursne dokumentacije vie od trokova umnoavanja i dostavljanja; neobjavljivanje propisanih oglasa na Portalu javnih nabavki; nepotpuno popunjavanje zapisnika o otvaranju ponuda; neodreivanje radnog mesta za obavljanje poslova javnih nabavki, neomoguavanje ve zaposlenom ili novoprimljenom licu na poslovima javnih nabavki da u propisanom roku stekne sertifikat slubenika za javne nabavke i proputanje obaveze obavetavanja uesnika u postupku o odluci Republike komisije; prelaznim i zavrnim odredbama regulisani su rokovi donoenja podzakonskih akata i stupanja na snagu pojedinih odredbi Zakona: zapoeti postupci javnih nabavki i pokrenuti postupci zatite prava nastavljaju se po odredbama prethodnog zakona; Republika komisija za zatitu prava bie izabrana u roku od 6 meseci od stupanja na snagu Zakona; postupci javnih nabavki malih vrednosti sprovodie se u skladu sa internim pravilnica naruioca do donoenja 72 PRIRUNIK ZA JAVNE NABAVKE
___________________________________________________________________ jedinstvenog pravilnika od strane ministra finansija; podzakonska akta bie doneta u roku od est meseci od stupanja na snagu novog zakona (osim odredbi o elektronskoj ponudi i elektronskoj licitaciji), a do tada su na snazi podzakoska akta iz prethodnog zakona; preferencijalni tretman (prednost) domaih ponuaa postepeno e se smanjivati u skladu sa odredbama SSP u periodu od pet godina; odredbe o slubenicima za javne nabavke primenjivae se est meseci nakon stupanja na snagu Zakona, a naruioci su obavezani da u roku od tri meseca nakon primene tih odredbi zaposlenim licima koja obavljaju poslove javnih nabavki omogue sticanje propisanog sertifikata.
DODATNI MATERIJALI
73
___________________________________________________________________
Prilog br. 2 O B R A Z A C ZA DOKAZIVANJE ISPUNJENOSTI USLOVA ZA UEE U POSTUPKU JAVNE NABAVKE OD STRANE PONUAA Red . br.
1 2 3 4 5 6
Uslov za uee u postupku javne nabavke

Ponua je registrovan kod nadlenog organa / upisan u odgovarajui registar Ponua je osnovan i za obavljanje delatnosti koja je predmet nabavke Ponuau nije izreena mera zabrane obavljanja delatnosti koja je predmet nab. Ponua je izmirio dospele poreze i doprinose i druge javne dabine Ponua ima vaeu dozvolu nadlenog organa za obavljanje delatnosti (uslovno) Ponua raspolae neophodnim finansijskim i poslovnim kapacitetom
Dokument koji dokazuje ispunjenost uslova i organ koji ga izdaje

Izvod o registraciji privrednog subjekta kod APR Osnivaki akt ponuaa Potvrda nadlenog Trgovinskog suda Potvrda Poreske uprave / Potvrda Agencije za privatizaciju da je u postupku privatizacije Dozvola (reenje, uverenje o ispunjenosti uslova i sl.) izdata od nadlenog organa (ako je propisana) Bilansi stanja za prethodne tri godine NBS ili Izvetaj o bonitetu Bon JN - NBS Podaci o blokadi za prethodnih 6 meseci - NBS Popisna lista osnovnih sredstava za prethodnu god. PPOD obrazac za prethodnu godinu Fond PIO Licence IKS za odgovorne rukovodioce radova Potvrde referentnih naruilaca (reference) Ugovor o izgradnji / okonana situacija i sl. Sertifikat kvaliteta, deklaracija i sl. (opciono) Garancija za ozbiljnost ponude (ili menica i sl.) Pismo o namerama za avansnu garanciju Pismo o namerama za garanciju za dobro izvrenje Pismo o namerama za garanciju za garantni rok Dokumenta koja zahteva naruilac kao dokaz o ispunjenosti propisa koji se odnose na socijalna i ekoloka pitanja ili ispunjenje obaveza prema podizvoaima Popunjeni obrasci 1 ... iz konkursne dokumentacije Potpis odgovornog lica
Dokument (popunjava ponua) Da Ne
Ocena dokaza od Komisije naruioca
Ponua raspolae dovoljnim tehnikim i kadrovskim kapacitetom
Ponua prilae instrumente finansijskog obezbeenja
Ostali uslovi iz konkursne dokumentacije
10 Tipski obrasci konkursne dokumentacije
___________________________________________________________________
Prilog br. 3
KLJUNI KORACI U RUKOVANJU PONUDAMA

1. Podnoenje i prijem ponuda potvrda o prijemu ponude 2. Otvaranje ponuda zapisnik o otvaranju ponuda 3. Pregled i struna ocena ponuda uzvetaj komisije za javnu nabavku 4. Izbor najpovoljnije ponude obrazloena odluka 5. Zakljuenje ugovora po pravosnanosti odluke o izboru 6. Obavetenje o zakljuenom ugovoru objavljivanje u Sl. glasniku RS i na Portalu javnih nabavki 7. Izvrenje ugovora kontrola ispunjenja obaveza
30
120
DODATNI MATERIJALI
75
______________________________________________________________________ Prilog br. 4
POSTUPAK ZATITE PRAVA PONUAA

Rokovi ponuaa
- U toku celog postupka JN - Najkasnije 8 dana po prijemu odluke o izboru najpovoljnije ponude, odnosno odluke o priznavanju kvalifikacije, odnosno objavljivanja obavetenja o izboru najpovoljnije ponude u pregovarakom postupku
Tok postupka za zatitu prava

Podnoenje zahteva za zatitu prava naruiocu Dostavljanje kopije zahteva Republikoj komisiji
- Rok za dopunu zahteva je 3 dana
Odluivanje naruioca o zahtevu za zatitu prava (prvostepeni postupak)
Poziv podnosiocu da dopuni zahtev
Naruilac reenjem u celini ili delimino ponitava postupak
Naruilac reenjem odbija zahtev
Naruilac zakljukom odbacuje zahtev: - ako ga podnosilac ne dopuni - ako je neblagovremen - ako ga je podnelo lice koje nema aktivnu legitimaciju
Naruilac mora obrazloeno reenje doneti i dostaviti podnosiocu zahteva u roku od 10 dana po prijemu zahteva Reenje naruioca sadri i poziv podnosiocu da se u roku od 3 dana po njegovom prijemu pisano izjasni o nastavku postupka pred Republikom komisijom Po prijemu pisanog izjanjenja podnosioca zahteva, naruilac u roku od 3 dana Republikoj komisiji dostavlja svu dokumentaciju Rok za albu protiv zakljuka naruioca Republikoj komisiji je 3 dana od prijema zakljuka Rok za dopunu zahteva je 3 dana
Naruilac dostavlja reenje (odnosno zakljuak) podnosiocu zahteva Podnosilac dostavlja naruiocu pisano izjanjenje o nastavku postupka pred Republikom komisijom (kopiju izjanjenja dostavlja Komisiji)
Podnosilac zahteva proputa rok za izjanjavanje Naruilac donosi zakljuak o odbacivanju zahteva Protiv zakljuka naruioca doputena je alba Republikoj komisiji Poziv podnosiocu da dopuni zahtev
Mogunost nastavka postupka pred Republikom komisijom
Republika komisija odluuje o zahtevu za Odluivanje Republike zatitu prava u roku od 15 dana komisije (drugostepeni od dana prijema kompletne dokumentacije postupak) Rok za odluivanje Republike komisije moe se u naroito opravdanim sluajevima produiti za 20 dana. Komisija reenjem Republika komisija odluuje Komisija Komisija o albi protiv zakljuka naruioca u celini ili delimino reenjem zakljukom u roku od 8 dana od prijema albe ponitava postupak odbija odbacuje zahtev Republika komisija reenje ili zahtev zakljuak dostavlja strankama u postupku u roku od 10 dana od donoenja Odluka Republike komisije dostavlja se UJN radi objavljivanja na Portalu javnih nabavki
Komisija zakljukom obustavlja postupak
DODATNI MATERIJALI
76
___________________________________________________________________ Prilog br. 5 Model obavetenja o podnetom zahtevu za zatitu prava uesnicima u postupku javne nabavke (u skladu sa lanom 107. stav 10. ZJNa)
______________________________ (naziv i sedite naruioca) Broj ___________________________ Datum _________________________
______________________ (naziv i sedite ponuaa) Na osnovu lana 107. stav 10. Zakona o javnim nabavkama (Sl. glasnik RS 116/08), na ovaj nain vas OBAVETAVAMO Da je dana ___________ ponua ____________ podneo zahtev za zatitu prava, br. ________ od ______________ godine, u postupku dodele javne nabavke (zaokruiti: dobara, usluga ili radova) br. _______________ za ________ godinu. Do donoenja konane odluke o podnetom zahtevu, shodno lanu 108. stav 1. Zakona o javnim nabavkam, u obavezi smo da obustavimo sve aktivnosti u predmetnom postupku javne nabavke. O nastavku postupka biete blagovremeno obaveteni.
Naruilac M.P. _________________ (potpis ovlaenog lica)
DODATNI MATERIJALI
77
___________________________________________________________________
Prilog br. 6
POTSETNIK ZA PRETHODNU PROVERU ZAHTEVA ZA ZATITU PRAVA
zahtev je blagovremen i podnet je od strane lica koje ima interes da zakljui ugovor o konkretnoj javnoj nabavci zahtev sadri naziv i adresu podnosioca zahteva i lice za kontakt naveden je naziv i adresa naruioca navedeni su podaci o javnoj nabavci koja je predmet zahteva, odnosno odluci o izboru najpovoljnije ponude ili o priznanju kvalifikacije navedene su povrede propisa kojima se ureuje postupak javne nabavke zahtev sadri injenice i dokaze kojima se dokazuju povrede propisa zahtev sadri potvrdu o uplati takse iz lana 116. stav 1. Zakona o javnim nabavkama potpis podnosica zahteva
___________________________________________________________________
Prilog br. 7 Model zakljuka o odbacivanju zahteva za zatitu prava zbog neblagovremenosti odnosno to ga je podnelo lice bez aktivne legitimacijom (u skladu sa l. 110. stav 2 ZJN-a) ______________________ (naziv i sedite ponuaa)
Na osnovu lana 110. stav 2. Zakona o javnim nabavkama (Sl. glasnik RS 116/08), donosim sledei ZAKLJUAK 1. Odbacije se zahtev za zatitu prava ponuaa _________________ (naziv i sedite ponuaa), broj ______________ od _______________ godine, zbog __________________ (neblagovremenosti/zato to nije podnet od lica koje ima aktivnu legitimaciju u postupku). OBRAZLOENJE Dana ___________ ponua ____________ podneo je zahtev za zatitu prava, br. ____ od ______________ godine, u postupku javne nabavke (zaokruiti: dobara, usluga ili radova) br. _______________ za ________ godinu. a) Uvidom u spise koja se odnose na postupak javne nabavke, utvreno je da podnosilac zahteva nije lice koje ima interes da zakljui ugovor o javnoj nabavci koja je poredmet postupka. Kako je zahtev podnelo lice koje u smislu lana 106. stav 1. nema aktivnu legitimaciju, odnosno nije ovlaeno za podnoenje zahteva, to je na osnovu odredbe lana 110. stav 2. Zakona o javnim nabavkama odlueno kao pod takom 1. ovog zakljuka. b) Uvidom u spise koja se odnose na postupak javne nabavke, utvreno je da je podnosilac zahteva odluku o izboru najpovoljnije ponude/priznavanju kvalifikacije u predmetnoj javnoj nabavci primio dana _________, (obavetenje o izboru najpovoljnije ponude u pregovarakom postupku bez objavljivanja javnog poziva objavljeno u Sl. glasniku RS br. ___ od ____), a da je zahtev za zatitu prava dostavio naruiocu dana _________, odnosno po protoku roka od 8 dana. Kako je zahtev podnet neblagovremeno, to je u na osnovu odredbe lana 110. stav 2. odlueno kao pod takom 1. ovog zakljuka. Pouka o pravnom leku: Protiv ovog zakljuka moete podneti albu Republikoj komisiji za zatitu prava u postupcima javnih nabavki u smislu odredaba lana 110. stav 3. Zakona o javnim nabavkama u roku od tri dana od dana prijema ovog zakljuka. Naruilac _______________ M.P. (potpis ovlaenog lica)
DODATNI MATERIJALI
79
___________________________________________________________________ Prilog br. 8 ______________________________ (naziv i sedite naruioca) Bro j___________________________ Datum _________________________ Model poziva za dopunu zahteva za zatitu prava nakon izvrene prethodne provere (u skladu sa lanom 109. stav 2 ZJN-a)
_____________________ (naziv i sedite ponuaa)
PREDMET: Poziv za dopunu zahteva za zatitu prava U vezi sa podnetim zahtevom za zatitu prava, u postupku javne nabavke __________ koji ste dostavili dana_____________, a koji je kod naruioca zaveden pod br._______________, pozivamo Vas da u smislu lana 109. stav 2. Zakona o javnim nabavkama (Sl. glasnik RS 116/08), u roku od tri dana od dana prijema ovog poziva, zahtev dopunite dostavljanjem sledeeg: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Navesti potpuni naziv i adresu podnosioca zahteva i lice za kontakt Naziv i adresu naruioca Navesti podatke o javnoj nabavci koja se osporava, odnosno odluku o izboru najpovoljnije ponude/priznavanju kvalifikacije Navesti u emu se sastoji povreda propisa kojima se ureuje postupak javne nabavke Navesti injenice i dokaze kojima se povrede propisa dokazuju Dostaviti dokaz o uplati takse iz lana 116. stav 1. Zakona o javnim nabavkama Potpis podnosioca
Ukoliko u zakonskom roku ne izvrite dopunu zahteva u skladu sa ovim pozivom, Va zahtev bie odbaen u smislu odredaba lana 109. stav 3. Zakona o javnim nabavkama.
Naruilac M.P. ____________________ (potpis ovlaenog lica)
___________________________________________________________________ Prilog br. 9 Model zakljuka o odbacivanju zahteva za zatitu prava zbog nepotpunog zahteva (u skladu sa lanom 109. stav 3 ZJN-a)
______________________ (naziv i sedite ponuaa) Na osnovu lana 109. stav 3. Zakona o javnim nabavkama (Sl. glasnik RS 116/08), donosim sledei ZAKLJUAK 1. Odbacuje se zahtev za zatitu prava ponuaa _________________(naziv i sedite ponuaa), broj______________ od _______________godine. OBRAZLOENJE Dana ___________ ponua ____________ podneo je zahtev za zatitu prava, br. _______ od ____________ godine, u postupku javne nabavke (zaokruiti: dobara, usluga ili radova) br. _______________ za ________ godinu. Uz zahtev je podneo _________________________________________________________ Dopisom br. __________ od ___________ godine naruilac je pozvao ponuaa da dopuni zahtev u smislu dostavljanja __________________. Kako je ponua poziv za dopunu zahteva primio dana ________, a zahtev nije dopunio u zakonskom roku (odnosno nije dopunio zahtev u skladu sa pozivom za dopunu), to je odlueno kao pod takom 1. ovog zakljuka. Pouka o pravnom leku: Protiv ovog zakljuka moete podneti albu Republikoj komisiji za zatitu prava u postupcima javnih nabavki, u smislu odredaba lana 109. stav 4. Zakona o javnim nabavkama, u roku od tri dana od dana prijema ovog zakljuka. Naruilac M.P. _______________ (potpis ovlaenog lica)
DODATNI MATERIJALI
81
___________________________________________________________________
Prilog br. 10 Model reenja o usvajanju zahteva za zatitu prava i ponitavanju postupka u celini ili delimino {u skladu sa lanom 111. stav 1. taka 1) ZJN-an}
______________________ (naziv i sedite ponuaa) Na osnovu lana 111. stav 1. taka 1) Zakona o javnim nabavkama (Sl. glasnik RS 116/08), a po zahtevu za zatitu prava ponuaa _______________ br. ___ od _______ godine, podnetog u postupku javne nabavke br. _________, naruilac________________ donosi sledee REENJE USVAJA SE zahtev za zatitu prava ponuaa ____________ br. ____ od ________ godine, zaveden kod naruioca pod br. _______ od _____, podnet u postupku javne nabavke (dobara, usluga ili radova) br. _____ za________ godinu i PONITAVA SE a) U CELINI
b) DELIMINO
postupak javne nabavke pokrenut Odlukom br. __________ od ____ godine. OBRAZLOENJE Dana ___________ naruilac ____________ doneo je Odluku o pokretanju postupka javne nabavke br. _____ za _____ godinu za nabavku (dobara, usluga ili radova) prikupljanjem ponuda u ______________ postupku. Javni poziv za prikupljanje ponuda u ____________ postupku objavljen je u "Slubenom glasniku RS" br.___ sa uslovima za uee, kriterijumu i elementima kriterijuma za izbor najpovoljnije ponude i rokom za podnoenje ponuda. Metodologija vrednovanja elemenata kriterijuma je sastavni deo konkursne dokumentacije za predmetnu javnu nabavku. U zahtevanom roku, blagovremene ispravne i odgovarajue ponude su podneli sledei ponuai ___________________, a naruilac je na osnovu izvetaja i predloga Komisije za javnu nabavku doneo Odluku o izboru najpovoljnije ponude/priznavanju kvalifikacije br. ________ od ________ kojom je kao najpovoljniju izabrao ponudu ponudjaa ______________, jer je primenom elemenata kriterijuma i metodologije za dodelu pondera ponuda tog ponuaa vrednovana sa _____ pondera, a ponuda podnosioca zahteva za zatitu prava sa _______ pondera. Nakon dostavljanja odluke o izboru najpovoljnije ponude, podnosilac zahteva je blagovremeno podneo Zahtev za zatitu prava br. _________, navodei da 82 PRIRUNIK ZA JAVNE NABAVKE
___________________________________________________________________ ________________________________________________________________ odnosno da Komisija za javne nabavke nije na pravilan nain primenila metodologiju vrednovanja elemenata kriterijuma, odnosno da je to uinila protivno lanu 51. stav 5. Zakona o javnim nabavkama, pa podnosilac zahteva smatra da je pravilnom primenom metodologije vrednovanja, njegova ponuda trebalo da bude vrednovana sa ____ pondera i kao takva bude izabrana kao najpovoljnija u predmetnom postupku. U postupku odluivanja po zahtevu, posebno obrazovana struna Komisija za nadzor i reviziju postupaka javnih nabavki naruioca, izvrila je uvid u kompletnu dokumetaciju i u svom izvetaju utvrdila da podnosilac zahteva osnovano istie da je Komisija za javnu nabavku pogreno primenila metodologiju za vrednovanje elemenata kriterijuma za izbor najpovoljnije ponude, jer ________________________________________________. Shodno napred izloenom, naruilac je primenom odredbe lana 111. stav 1. taka 1) odluio da se postupak javne nabavke (dobara, usluga ili radova) br. ____ pokrenut Odlukom naruioca br. _______ od ____________ godine a) PONITI U CELINI. odnosno b) PONITI U DELU ocenjivanja ponuda i vrati Komisiji za javne nabavke na ponovno razmatranje.
Naruilac M.P. _______________ (potpis ovlaenog lica)
DODATNI MATERIJALI
83
___________________________________________________________________ Prilog br. 11 Model reenja o odbijanju zahteva za zatitu prava {u skladu sa lanom 111. stav 1. taka 2) ZJN-a} ______________________ (naziv i sedite ponuaa)
Na osnovu lana 111. stav 1. taka 2) i lana 112. stav 1. Zakona o javnim nabavkama (Sl. glasnik RS 116/08), a po zahtevu za zatitu prava ponuaa _______________ br._________ od _________ godine, podnetog u postupku javne nabavke br. _________ naruilac ________________ donosi sledee REENJE 1. ODBIJA SE zahtev za zatitu prava ponuaa ____________ br. ____ od ________ godine, zaveden kod naruioca pod br. ____ od _____, podnet u postupku javne nabavke (dobara, usluga ili radova) br. _____ za________ godinu kao NEOSNOVAN . OBRAZLOENJE Dana_____ podnosilac zahteva je podneo zahtev za zatitu prava br._____ od ________ u postupku javne nabavke (dobara, usluga ili radova) br. _____ za godinu_______. Javni poziv za prikupljanje ponuda u ____________ postupku objavljen je u "Slubenom glasniku RS" br.___ sa uslovima za uee, kriterijumu i elementima kriterijuma za izbor najpovoljnije ponude i rokom za podnoenje ponuda. Metodologija vrednovanja elemenata kriterijuma je sastavni deo konkursne dokumentacije za predmetnu javnu nabavku. U zahtevanom roku, blagovremene, ispravne i odgovarajue ponude su podneli sledei ponuai ___________________, a naruilac je na osnovu izvetaja i predloga Komisije za javnu nabavku doneo Odluku o izboru najpovoljnije ponude/priznavanju kvalifikacije br. ________ od ________, kojom je kao najpovoljniju izabrao ponudu ponudjaa ______________, jer je primenom elemenata kriterijuma i metodologije za dodelu pondera ponuda tog ponuaa vrednovana sa _____ pondera i rangirana kao prva na rang listi. Nakon dostavljanja Odluke o izboru najpovoljnije ponude, podnosilac zahteva je blagovremeno podneo Zahtev za zatitu prava br. _____, navodei da elementi kriterijuma i metodologija za dodelu pondera favorizuju izabranog ponuaa, to je suprotno lanu 51. Zakona o javnim nabavkama. Kako su razlozi za podnoenje zahteva za zatitu prava podnosiocu zahteva bili poznati i pre donoenja Odluke o izboru najpovoljnije ponude, a podnosilac zahteva to nije uradio pre donoenja pomenute odluke, to je na osnovu lana 107. stav 6. Zakona o javnim nabavkama odlueno kao pod takom 1. ovog reenja. Pouka o pravnom leku: Pozivamo vas da se u roku od tri dana od dana prijema ovog reenja, pismeno izjasnite da li nastavljate postupak pred Republikom komisijom za zatitu prava. U sluaju proputanja navedenog roka donosilac ovog reenja e zakljukom odbaciti va zahtev. Naruilac _______________ (potpis ovlaenog lica) M.P.
_____________________________ (naziv i sedite naruioca) Broj ___________________________ Datum _________________________
___________________________________________________________________ Prilog br.12 Model zakljuka o obustavljanju postupka za zatitu prava (u skladu sa lanom 111. stav 2. ZJNa)
_____________________________ (naziv i sedite naruioca) Broj ___________________________ Datum _________________________
______________________ (naziv i sedite ponuaa) Na osnovu lana 111. stav 2. Zakona o javnim nabavkama (Sl. glasnik RS 116/08), donosim sledei ZAKLJUAK 1. Obustavlja se postupak za zatitu prava ponuaa _________________ (naziv i sedite ponuaa), broj ______________ od _______________ godine. OBRAZLOENJE Dana ___________ ponua ____________ podneo je zahtev za zatitu prava, br. _____ od ______________ godine, u postupku javne nabavke (zaokruiti: dobara, usluga ili radova) br. _______________ za ________ godinu. Kako je podnosilac zahteva pismenim obavetenjem br. _____ od ________, povukao zahtev za zatitu prava, to je odlueno kao pod takom 1. ovog zakljuka.
Naruilac M.P. _______________ (potpis ovlaenog lica)
DODATNI MATERIJALI
85
___________________________________________________________________ Prilog br.13 Model zakljuka o odbacivanju zahteva za zatitu prava zbog proputanja roka (u skladu sa lanom 112. stav 4. ZJN-a)
______________________ (naziv i sedite ponuaa) Na osnovu lana 112. stav 4. Zakona o javnim nabavkama (Sl. glasnik RS 116/08), donosim sledei ZAKLJUAK 1. Odbacuje se zahtev za zatitu prava ponuaa _________________ (naziv i sedite ponuaa), broj ______________ od _______________ godine. OBRAZLOENJE Dana ___________ ponua ____________ podneo je zahtev za zatitu prava, br. ________ od ______________ godine, u postupku javne nabavke (zaokruiti: dobara, usluga ili radova) br. _______________ za ________ godinu. Reenjem br. _________ od __________ godine, naruilac je odbio zahtev kao neosnovan i pozvao podnosioca zahteva da se u zakonskom roku izjasni o nastavku postupka pred Republikom komisijom za zatitu prava i upozorio ga na posledice proputanja roka za izjanjenje. Kako je podnosilac zahteva gore pomenuto reenje primio dana ________, a nije se pismeno izjasnio o nastavku postupka pred Republikom komisijom za zatitu prava u zakonskom roku, to je odlueno kao pod takom 1. ovog zakljuka. Pouka o pravnom leku: Protiv ovog zakljuka moe se podneti alba Republikoj komisiji za zatitu prava u spotupcima javnih nabavki u smislu odredaba lana 112. stav 5. Zakona o javnim nabavkama u roku od tri dana od dana prijema ovog zakljuka. Naruilac M.P. _______________ (potpis ovlaenog lica) 86 PRIRUNIK ZA JAVNE NABAVKE
______________________________________________________________________
DODATNI MATERIJALI
87
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
DODATNI MATERIJALI
89
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
DODATNI MATERIJALI
91
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
DODATNI MATERIJALI
93
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
DODATNI MATERIJALI
95
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
DODATNI MATERIJALI
97
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
DODATNI MATERIJALI
99
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
DODATNI MATERIJALI
101
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
DODATNI MATERIJALI
103
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
DODATNI MATERIJALI
105
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
DODATNI MATERIJALI
107
___________________________________________________________________
___________________________________________________________________
DODATNI MATERIJALI
109
___________________________________________________________________

Prirucnik Za Javne Nabavke

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Prirucnik Za Javne Nabavke

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

JAVNE NABAVKE

Drugo izdanje Beograd, februar 2009.

1. POGLAVLJE: SISTEM JAVNIH NABAVKI U REPUBLICI SRBIJI

SISTEM JAVNIH NABAVKI U REPUBLICI SRBIJI

1. POGLAVLJE SISTEM JAVNIH NABAVKI U REPUBLICI SRBIJI

2 PRIRUNIK ZA JAVNE NABAVKE

1.1. KRATAK PREGLED RAZVOJA SISTEMA JAVNIH NABAVKI U REPUBLICI SRBIJI

1.2. KRATAK PREGLED STRUKTURE I SADRAJA NOVOG ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA

1. POGLAVLJE SISTEM JAVNIH NABAVKI U REPUBLICI SRBIJI

1.4. PODZAKONSKI AKTI PREDVIENI NOVIM ZAKONOM O JAVNIM NABAVKAMA

1. POGLAVLJE SISTEM JAVNIH NABAVKI U REPUBLICI SRBIJI

1.5. NAELA JAVNIH NABAVKI U REPUBLICI SRBIJI

1. POGLAVLJE SISTEM JAVNIH NABAVKI U REPUBLICI SRBIJI

POSTUPCI JAVNIH NABAVKI

2. POGLAVLJE POSTUPCI JAVNIH NABAVKI

10 PRIRUNIK ZA JAVNE NABAVKE

POSTUPCI JAVNIH NABAVKI

2.1. OTVORENI POSTUPAK

2. POGLAVLJE POSTUPCI JAVNIH NABAVKI

2.2. RESTRIKTIVNI POSTUPAK

2. POGLAVLJE POSTUPCI JAVNIH NABAVKI

2.3. PREGOVARAKI POSTUPCI

16 PRIRUNIK ZA JAVNE NABAVKE

2. POGLAVLJE POSTUPCI JAVNIH NABAVKI

18 PRIRUNIK ZA JAVNE NABAVKE

2. POGLAVLJE POSTUPCI JAVNIH NABAVKI

2.4. KONKURS ZA NACRTE

2.5. POSTUPAK JAVNE NABAVKE MALE VREDNOSTI

22 PRIRUNIK ZA JAVNE NABAVKE

USLOVI ZA UEE I KVALIFIKACIJU PONUAA U POSTUPKU JAVNE NABAVKE

3. POGLAVLJE USLOVI ZA UEE I KVALIFIKACIJU PONUAA U POSTUPKU JAVNE NABAVKE

24 PRIRUNIK ZA JAVNE NABAVKE

USLOVI ZA UEE I KVALIFIKACIJU PONUAA U POSTUPKU JAVNE NABAVKE

3.2. DOKAZI O ISPUNJENOSTI OBAVEZNIH USLOVA ZA UEE

3.3. NAIN DOKAZIVANJA O ISPUNJENOSTI OBAVEZNIH USLOVA

3. POGLAVLJE USLOVI ZA UEE I KVALIFIKACIJU PONUAA U POSTUPKU JAVNE NABAVKE

3.4. NOVA REENJA U VEZI DOKAZIVANJA O ISPUNJENOSTI OBAVEZNIH USLOVA

3.5. KVALIFIKACIJA PONUAA U POSTUPKU JAVNE NABAVKE

OBAVEZNI ELEMENTI KONKURSNE DOKUMENTACIJE

4. POGLAVLJE OBAVEZNI ELEMENTI KONKURSNE DOKUMENTACIJE

32 PRIRUNIK ZA JAVNE NABAVKE

OBAVEZNI ELEMENTI KONKURSNE DOKUMENTACIJE

4.1. ELEMENTI KONKURSNE DOKUMENTACIJE PREMA VRSTI POSTUPKA

4. POGLAVLJE OBAVEZNI ELEMENTI KONKURSNE DOKUMENTACIJE

4.2. SREDSTVA FINANSIJSKOG OBEZBEENJA KAO ELEMENAT KONKURSNE DOKUMENTACIJE

34 PRIRUNIK ZA JAVNE NABAVKE

4.3. NAJEI PROPUSTI NARUILACA U PRIPREMI KONKURSNE DOKUMENTACIJE

4. POGLAVLJE OBAVEZNI ELEMENTI KONKURSNE DOKUMENTACIJE

36 PRIRUNIK ZA JAVNE NABAVKE

KRITERIJUMI I POSTUPAK ZA IZBOR NAJPOVOLJNIJE PONUDE

5. POGLAVLJE KRITERIJUMI I POSTUPAK ZA IZBOR NAJPOVOLJNIJE PONUDE

38 PRIRUNIK ZA JAVNE NABAVKE

KRITERIJUMI I POSTUPAK ZA IZBOR NAJPOVOLJNIJE PONUDE

5.1. KRITERIJUMI ZA IZBOR NAJPOVOLJNIJE PONUDE I NAELA JAVNIH NABAVKI

5. POGLAVLJE KRITERIJUMI I POSTUPAK ZA IZBOR NAJPOVOLJNIJE PONUDE

5.2. PRINCIPI ODREIVANJA KRITERIJUMA ZA IZBOR NAJPOVOLJNIJE PONUDE

5.3. VRSTE I ELEMENTI KRITERIJUMA

5.4. MALO MATEMATIKE

5. POGLAVLJE KRITERIJUMI I POSTUPAK ZA IZBOR NAJPOVOLJNIJE PONUDE

kombinovano avans - rok placanja

R 1 100 Ap + p pp Rmax 2 100

kombinovano cena - avans - rok placanja

C 100 A p Rp B cup = 0 ,334 min + + p 100 R max Cp

5.5. REALAN MODEL PONDER SISTEMA

________________ (naziv i sedite naruioca) Broj _ Datum _____________

________________ (naziv i sedite naruioca) Broj _ Datum _____________

________________ (naziv i sedite naruioca) Broj _ Datum _____________

________________ (naziv i sedite naruioca) Broj _ Datum _____________

_______________ (naziv i sedite naruioca) Broj _ Datum _____________