Breskva Rodno drvo je deo grančice koji ima duže ili kraće jednogodišnje letoraste sa cvetnim i lisnim pupoljcima

. Cvetni i lisni pupoljci mogu biti na letorastima, koji su: - kratki - jedan cvetni i jedan lisni pupoljak, - majski buketić 2-7 cm - sa više cvetnih pupoljaka, - slamasti (tanki) sa pojedinačnim cvetnim pupoljcima (10-15cm), - mešoviti - više pupoljaka zajedno (dva, tri i više) dužine preko 15 cm, - prevremeni - kad se pupoljci iz tekuće vegetacije razviju u letoraste. S obzirom na to gde se nalaze, razlikuju se tri grupe cvetnih pupoljaka, pa postoje i tri grupe sorti breskve: A, B i C. Sorte grupe A imaju cvetne pupoljke na celoj dužini tanjih i debljih grančica. Sorte grupe B imaju cvetne pupoljke na celoj dužini tanjih grančica, a na debljim, samo na vršnom delu. Sorte grupe C imaju cvetne pupoljke samo na vršnom delu debljih i tenjih grančica.

pa je osnovno pravilo rezidbe da se rezidbom postigne što više novih letorasta koji a sebi nose vetne upoljke. 7 . uklanja se od prošlogodišnje vegetacije 20 do 30%. Kratka rezidba . B) jedan cvetni. Oni se orezuju na 8 . 1a .15 pupoljaka.stipularni pupoljci. čak ako su na istom rodnom drvetu. 8 .prevremena grančica.rezidba sa prekraćivanjem rodnih grančica . Rodne i nerodne grančice breskve: 1. E) dva cvetna i jedan lisni. od njegoveživotne snage. Naredne godine se sasvim uklanja grančica koja je predhodne godine donela rod. manje vitalna i u manje povoljnim uslovima ishrane i vlažnosti.A) jedan lisni. Ova rezidba je dosta slična rezidbi vinove loze.kratka tanka (slamasta) grančica.prekraćivanjem rodnih grančica.Slika 1. 1.mešovita rodna grančica.duga tenka (slamasta) grančica. donji letorast se orezuje radi zamene na 2 . Osnovni princip ovoj rezidbi je u tome. Rezidba prekraćivanjem rodnih grančica izvodi se tako. 5 . 1b . F) tri cvetna.3 pupoljaka. 2 i 2a . Breskve za rod mogu se orezivati i na drugi način .srednje duga tanka (slamasta) grančica.kratko majsko buketče. Slika 1. 3 . D) dva cvetna. G) tri lisna. u zavisna od vitalnosti stabla. L) jedan lisni i tri cvetna. To se radi da bi se naredne godine obezbedio dovoljan broj novih letorasta koji se ostavljaju da donesu rod. kombinacija pupoljaka (cvetnih i lisnih) .nerodna grančica. . 4 . 6 . bliže osnovnih grana. U neposrednoj blizini ovog letorasta. I) dva cvetna i dva lisna. C) jedan lisni i jedan cvetni. kod voćaka. što se nastoji da se ostavljaju letorasti za rod. a gornji na 8 . koje tek počinju da rađaju.dard (samo jedan cvetni pupoljak). Sa tarošću stabla povećava se i količina vegetativne mase koja se rezidbom uklanja. Smatra se da je ona prikladnija za starija stabla. sorte i željene količine prinosa.mešovita grančica sa cvetnim pupoljcima u gornjoj polovini grančica (praktično nerodna grančica).malo duže majsko buketče. 9 . Tako na primer. što se pored rodne grančice ostavlja i njena zamena. H) dva lisna i jedan cvetni.15 pupoljaka. a kod starijih (starih 10 do 12 godina) može se ukloniti i do 70%. Rodni pupoljci kod breskve se nalaze na jednogodišnjim grančicama. Jačina primenjene rezidbe zavisi od svakog pojedinačnog stabla.

majske kitice i vodopije koje su obradjene u tekstu od 01. koji se naredne godine ostavlja da rodi.Šema rezidbe: zimskom rezidbom orezana su dva prošlogodišnja letorasta (1) duže je orezan (A) koji treba da donese rod i kraće (B) radi zamene. Ovakav sistem rezidbe pokazao je dobre rezultate. Rezidba bez prekraćivanja grančica kod breskve. Letorast na rodnoj grani (3) orezuje se pre vegetacije i to: gornji na desetak cvetnih pupoljaka. Da bi se održala redovna rodnost. Za rod se biraju dovoljno razvijeni letorasti.Karakteristično je da breskva medju svim voćnim vrstama najranije počinje da radja a iz razloga što u toku jedne vegetacije može da formira rodno drvo. ali ne i najrazvijeniji. sasvim se uklanjaju. grančice su označene sa (a). dug period racionalne eksploatacije zasada. Pri ovome se vodi računa da rodne grančice budu pravilno raspoređene na rastojanju 20 do 30 cm jedna od druge. dobar kvalitet plodova sa visokom rodnošću.plodno zemljište uz eventualno navodnjavanje. jednogodišnje drvo kod breskve ( mešovite rodne grane.02. prekraćuju se na nekoliko pupoljaka. U vegetaciji. (detalj) na višegodišnjoj grani (1) . a donji na 2-3 cvetna pupoljka (A i B). koje su u predhodnoj godini donele rod. god.30 cm. Iz tog razloga. ako su bile oštećene (lisne vaši. U toku vegetacije isti letorast (1) doneće rod. dužem vremenu iskorišćavanja. Prikazan je isti princip na rodnom drvetu (5 i 6). a imaju u osnovi zamenu. Ako imamo normalne klimatske uslove beskva svake godine obilno cveta i zameće veliki broj plodova.ostavljene su mešovite rodne grančice na rastojanju od 25 . Neposredno na mestu gde je grančica u osnovi orezana. Ova rezidba se preporučuje tamo gde su vrlo povoljni zemljišni uslovi . Ostale grane se u osnovi uklanjaju radi bolje aeracije i osvetljenja. ako nemaju zamenu. tipične rodne grane. komercijalno gajenja breskve i nektarine je nezamislivo bez redovne rezidbe.). Sastoji se u odabiranju mešovitih rodnih grančica koje se ne orezuju. izuzev.) se znatno . moljac i sl. ostvarivanju visokih prinosa i dr. jer i jedni i drugi letorasti su nedovoljno sazreli i sa manje rezervnih materija. Intezitet reidbe je izuzetno jači od ma koje druge voćne vrste iz razloga osetljivosti na zasenjavanje i na samo izduživanje provodnika hrane iz korena u list i obrnuto. mešovita grančica ostavljena za rod (A) doneće plodove. U zavisnosti od mesta na kome se formira i od uslova u vegeteciji. a kratko orezana (B) imaće dva letorasta. Zato u prvim godinama njenog života rezidbom istovremeno formiramo željeni uzgojni oblik i regulišemo rodnost. Grančice.2010. osnovni cilj rezidbe je da obezbedi svake godine dovoljan broj jednogodišnjih grana (novog rodnog drveta) za zamenu starih koje rezidbom potpuno uklanjamo. ni oni tanki. u toku vegetacije se razvija nov letorast. koji se ogledaju u boljem kvalitetu plodova. Ovo se vidi na rodnom drvetu (4).

.razlikuje pa se sa njim i različito postupa u rezidbi. za zamenu prošlogodišnjih koje uklanjamo i da imamo dobru osvetljenost krune. . Na mestima gde smo deficitarni sa mešovitim rodnim granama i gde je nastalo ogoljavanje. naročito onih ostavljenih rodnih grana. najbolje mešovitih.. neke od tih grana trbamo rezati na „patlj“ ili „kondir“. Način i intezitet rezidbe trba da prati opšte stanje voćaka. pri svemu ovom treba voditi računa i o tome da se svake godine dobije dovoljno jednogodišnjih grana. Ipak. pravilna i blagovremena zaštita. izolacijom skeletnih grana i nepreklapanjem ostavljenih rodnih grana gde bi došlo do zasenjavanja. Ovo naravno treba da prati pojačana ishrana i rigoroznije proredjivanje plodova. sve ono što bi prouzrokovalo zasenjavanje i što bi beskorisno trošilo rezervne materije a time i ometalo pravilnu ishranu plodova i razvoj novih jednogodišnjeh grana treba ukloniti do osnove. odnosno vršimo prekraćivanje na 2-3 okaca iz kojih dobijamo nove kvalitetne rodne grane u narednoj vegetaciji. Znači. To se postiže eliminacijom svog suvišnog nerodnog i prekobrojnog rodnog drveta. tako da kod iznurenih stabala rezidba mora da bude rigoroznija što podrazumeva jače ili slabije skraćivanje skeletnih grana da bi se pojačala vegetativna aktivnost u narednoj vegeteciji. Rezidbom takodje moramo voditi računa da dobijemo optimalnu osvetljenost krune naročito kod kotlastog uzgojnug oblika. sistem gajenja (uzgojni oblik) i sortne osobine. proredjivanje plodova. mogućnost navodnjavanja. Pravilno izvedena rezidba sa jasnom vizijom šta se želi uz operacije koje prate proizvodnu godinu (ishrana.) treba da dovedu do toga da jednogodišnji prirast novih mešovitih rodnih grana bude 40-50 cm. Svako odstupanje pokazuje na neki poremećaj uglavnom zbog agrotehničkih mera.

.

pa doĎe do cvetanja bez oplodnje. Broj cvetnih pupoljaka isključivo zavisi od dužine grane. Ove grane spadaju kod breskve u najkvalitetnije rodno drvo. Cvetni pupoljci su obično takozvani grupni odn. 1. 2. Iz tog razloga razlikujemo nekoliko tipova rodnih grana.Breskva i nektarina spadaju u grupu voćnih vrsta koje najranije počinju sa raĎanjem. Do kraja jula kada počinje diferencijacija trebale bi da završe sa ratsom da bi se izvršila akumulacija rezervnih materija.MEŠOVITE RODNE GRANE Obično su dužine oko 50cm i formiraju se na stablima jake vegetativne aktivnosti.MAJSKE KITICE . po dva sa jednim vegetativnim izmeĎu. Najkvalitetnije se obrazuju na dvogodišnjem drvetu ali mogu i iz pupoljaka na starijem drvetu. Ako je on produžen slabi kvalitet cvetnih pupoljaka. Ipak za rod se ostavljaju dobro zdrvenjene i umereno bujne grane sa dosta cvetnih pupoljaka. Ovo je posledica toga da samo u jednoj vegetaciji mogu da formiraju rodno drvo.

Javljaju se kada nije izbalansirano opterećenje rodom a imamo kišno leto i jaču ishranu azotnim Ďubrivima. Rezidbom se obično uklanjaju ako postoji dovoljan broj drugih grana ili na ogoljenim delovima mogu da se režu na tkz.One spadaju u kratku rodnu granu i obrazuju se obično u uslovima jačeg opterećenja u predhodnoj godini koje je pratila lošija ishrana i nedostatak vode. TakoĎe treba ih ostavljati na mestima većeg ogoljenja krune. Iz ovih cvetnih pupoljaka. Ekonomski su malo značajne jer daju lošije plodove i po pravilu se uklanjaju. kada nema dovoljno mešovitih mogu se ostaviti uz obavezno prekraćivanje da bi se iz tog vegetativnog pupoljka razvio kvalitetan mladar sa dosta lisne mase. Često rastu prilično zasenjene pa ostaju slabije zdrvenjene a cvetni pupoljci su im relativno loše izdiferencirani. 3. MeĎutim. i ako doĎe do zametanja. Dužine su 2-3cm i na sebi imaju nekoliko cvetnih pupoljaka sa jednim vegetativnim na vrhu. Ako doĎe do zametanja roda on je lošijeg kvaliteta zbog slabe ishranjenosti. 4. koji su obično nepotpuno izdeferencirani. male lisne površine i zasenjenosti.VODOPIJE Na njima može biti cvetnih pupoljaka ali su u osnovi gledano nerodne.TIPIČNE RODNE GRANE Po izgledu su relativno tanke i dužine oko 30cm. Na njima se obrazuju prevremene grane ali zbog produžene vegetacije nemaju dovoljno sazrevanje. Ove grane se eliminišu do osnove ( najbolje letnjom rezidbom da ne bi trošile previše hrane na uštrb ostalih grana ) ili na „ kondir “ da bi se iz njih razvila mešovita grana u narednoj vegetaciji. „ kondir “ radi dobijanja kvalitetnijih u narednoj vegetaciji. . One se razvijaju na starijem drvetu iz pritajenih pupoljaka. plodovi budu lošeg kvaliteta jer velika lisna masa odvlači veliki deo hrane. Obično imaju cvetne pupoljke po celoj dužini osim pri osnovi i na vrhu koji su lisni.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful