Breskva Rodno drvo je deo grančice koji ima duže ili kraće jednogodišnje letoraste sa cvetnim i lisnim pupoljcima

. Cvetni i lisni pupoljci mogu biti na letorastima, koji su: - kratki - jedan cvetni i jedan lisni pupoljak, - majski buketić 2-7 cm - sa više cvetnih pupoljaka, - slamasti (tanki) sa pojedinačnim cvetnim pupoljcima (10-15cm), - mešoviti - više pupoljaka zajedno (dva, tri i više) dužine preko 15 cm, - prevremeni - kad se pupoljci iz tekuće vegetacije razviju u letoraste. S obzirom na to gde se nalaze, razlikuju se tri grupe cvetnih pupoljaka, pa postoje i tri grupe sorti breskve: A, B i C. Sorte grupe A imaju cvetne pupoljke na celoj dužini tanjih i debljih grančica. Sorte grupe B imaju cvetne pupoljke na celoj dužini tanjih grančica, a na debljim, samo na vršnom delu. Sorte grupe C imaju cvetne pupoljke samo na vršnom delu debljih i tenjih grančica.

mešovita grančica sa cvetnim pupoljcima u gornjoj polovini grančica (praktično nerodna grančica). Tako na primer. H) dva lisna i jedan cvetni. 7 . čak ako su na istom rodnom drvetu. kombinacija pupoljaka (cvetnih i lisnih) . . I) dva cvetna i dva lisna.stipularni pupoljci.15 pupoljaka. bliže osnovnih grana. Oni se orezuju na 8 . 5 . Smatra se da je ona prikladnija za starija stabla. sorte i željene količine prinosa.15 pupoljaka. To se radi da bi se naredne godine obezbedio dovoljan broj novih letorasta koji se ostavljaju da donesu rod. od njegoveživotne snage.dard (samo jedan cvetni pupoljak). a kod starijih (starih 10 do 12 godina) može se ukloniti i do 70%. 8 . Rodni pupoljci kod breskve se nalaze na jednogodišnjim grančicama. D) dva cvetna. Sa tarošću stabla povećava se i količina vegetativne mase koja se rezidbom uklanja. 4 . što se pored rodne grančice ostavlja i njena zamena. pa je osnovno pravilo rezidbe da se rezidbom postigne što više novih letorasta koji a sebi nose vetne upoljke. manje vitalna i u manje povoljnim uslovima ishrane i vlažnosti. Breskve za rod mogu se orezivati i na drugi način .malo duže majsko buketče. 2 i 2a . B) jedan cvetni.Slika 1. 1. 1a .srednje duga tanka (slamasta) grančica. U neposrednoj blizini ovog letorasta. Jačina primenjene rezidbe zavisi od svakog pojedinačnog stabla. što se nastoji da se ostavljaju letorasti za rod. Osnovni princip ovoj rezidbi je u tome. a gornji na 8 .mešovita rodna grančica.kratka tanka (slamasta) grančica.nerodna grančica. F) tri cvetna.rezidba sa prekraćivanjem rodnih grančica . Kratka rezidba .A) jedan lisni. donji letorast se orezuje radi zamene na 2 .3 pupoljaka. 1b . L) jedan lisni i tri cvetna. Slika 1. Rezidba prekraćivanjem rodnih grančica izvodi se tako. Naredne godine se sasvim uklanja grančica koja je predhodne godine donela rod. koje tek počinju da rađaju. kod voćaka. 9 . Ova rezidba je dosta slična rezidbi vinove loze. u zavisna od vitalnosti stabla. C) jedan lisni i jedan cvetni.prevremena grančica.kratko majsko buketče. E) dva cvetna i jedan lisni. uklanja se od prošlogodišnje vegetacije 20 do 30%. Rodne i nerodne grančice breskve: 1. G) tri lisna.duga tenka (slamasta) grančica. 6 . 3 .prekraćivanjem rodnih grančica.

02. Ako imamo normalne klimatske uslove beskva svake godine obilno cveta i zameće veliki broj plodova.plodno zemljište uz eventualno navodnjavanje. U toku vegetacije isti letorast (1) doneće rod.2010. koje su u predhodnoj godini donele rod. osnovni cilj rezidbe je da obezbedi svake godine dovoljan broj jednogodišnjih grana (novog rodnog drveta) za zamenu starih koje rezidbom potpuno uklanjamo. U zavisnosti od mesta na kome se formira i od uslova u vegeteciji. a kratko orezana (B) imaće dva letorasta. Ova rezidba se preporučuje tamo gde su vrlo povoljni zemljišni uslovi . dobar kvalitet plodova sa visokom rodnošću. ostvarivanju visokih prinosa i dr. Sastoji se u odabiranju mešovitih rodnih grančica koje se ne orezuju. god. U vegetaciji. a imaju u osnovi zamenu. Iz tog razloga. Intezitet reidbe je izuzetno jači od ma koje druge voćne vrste iz razloga osetljivosti na zasenjavanje i na samo izduživanje provodnika hrane iz korena u list i obrnuto. u toku vegetacije se razvija nov letorast. komercijalno gajenja breskve i nektarine je nezamislivo bez redovne rezidbe. Rezidba bez prekraćivanja grančica kod breskve. Grančice. jer i jedni i drugi letorasti su nedovoljno sazreli i sa manje rezervnih materija. koji se naredne godine ostavlja da rodi. Ovo se vidi na rodnom drvetu (4). Zato u prvim godinama njenog života rezidbom istovremeno formiramo željeni uzgojni oblik i regulišemo rodnost.ostavljene su mešovite rodne grančice na rastojanju od 25 .majske kitice i vodopije koje su obradjene u tekstu od 01.Šema rezidbe: zimskom rezidbom orezana su dva prošlogodišnja letorasta (1) duže je orezan (A) koji treba da donese rod i kraće (B) radi zamene. Letorast na rodnoj grani (3) orezuje se pre vegetacije i to: gornji na desetak cvetnih pupoljaka. a donji na 2-3 cvetna pupoljka (A i B).) se znatno . ali ne i najrazvijeniji. grančice su označene sa (a). tipične rodne grane. jednogodišnje drvo kod breskve ( mešovite rodne grane. ako nemaju zamenu. Ostale grane se u osnovi uklanjaju radi bolje aeracije i osvetljenja. Ovakav sistem rezidbe pokazao je dobre rezultate. Za rod se biraju dovoljno razvijeni letorasti.30 cm. Pri ovome se vodi računa da rodne grančice budu pravilno raspoređene na rastojanju 20 do 30 cm jedna od druge. mešovita grančica ostavljena za rod (A) doneće plodove.Karakteristično je da breskva medju svim voćnim vrstama najranije počinje da radja a iz razloga što u toku jedne vegetacije može da formira rodno drvo. ni oni tanki. dužem vremenu iskorišćavanja. sasvim se uklanjaju. Prikazan je isti princip na rodnom drvetu (5 i 6). dug period racionalne eksploatacije zasada. moljac i sl. (detalj) na višegodišnjoj grani (1) . Da bi se održala redovna rodnost. ako su bile oštećene (lisne vaši. Neposredno na mestu gde je grančica u osnovi orezana.). koji se ogledaju u boljem kvalitetu plodova. izuzev. prekraćuju se na nekoliko pupoljaka.

. za zamenu prošlogodišnjih koje uklanjamo i da imamo dobru osvetljenost krune.. odnosno vršimo prekraćivanje na 2-3 okaca iz kojih dobijamo nove kvalitetne rodne grane u narednoj vegetaciji. naročito onih ostavljenih rodnih grana. Ovo naravno treba da prati pojačana ishrana i rigoroznije proredjivanje plodova. To se postiže eliminacijom svog suvišnog nerodnog i prekobrojnog rodnog drveta. najbolje mešovitih. izolacijom skeletnih grana i nepreklapanjem ostavljenih rodnih grana gde bi došlo do zasenjavanja. tako da kod iznurenih stabala rezidba mora da bude rigoroznija što podrazumeva jače ili slabije skraćivanje skeletnih grana da bi se pojačala vegetativna aktivnost u narednoj vegeteciji. Rezidbom takodje moramo voditi računa da dobijemo optimalnu osvetljenost krune naročito kod kotlastog uzgojnug oblika. sistem gajenja (uzgojni oblik) i sortne osobine. Znači.. pri svemu ovom treba voditi računa i o tome da se svake godine dobije dovoljno jednogodišnjih grana. pravilna i blagovremena zaštita. Ipak. Svako odstupanje pokazuje na neki poremećaj uglavnom zbog agrotehničkih mera.razlikuje pa se sa njim i različito postupa u rezidbi. Način i intezitet rezidbe trba da prati opšte stanje voćaka. proredjivanje plodova. mogućnost navodnjavanja. Na mestima gde smo deficitarni sa mešovitim rodnim granama i gde je nastalo ogoljavanje. neke od tih grana trbamo rezati na „patlj“ ili „kondir“. sve ono što bi prouzrokovalo zasenjavanje i što bi beskorisno trošilo rezervne materije a time i ometalo pravilnu ishranu plodova i razvoj novih jednogodišnjeh grana treba ukloniti do osnove. Pravilno izvedena rezidba sa jasnom vizijom šta se želi uz operacije koje prate proizvodnu godinu (ishrana.) treba da dovedu do toga da jednogodišnji prirast novih mešovitih rodnih grana bude 40-50 cm.

.

Ove grane spadaju kod breskve u najkvalitetnije rodno drvo. Ako je on produžen slabi kvalitet cvetnih pupoljaka. 1.MAJSKE KITICE . Ipak za rod se ostavljaju dobro zdrvenjene i umereno bujne grane sa dosta cvetnih pupoljaka. 2. Iz tog razloga razlikujemo nekoliko tipova rodnih grana.Breskva i nektarina spadaju u grupu voćnih vrsta koje najranije počinju sa raĎanjem. Najkvalitetnije se obrazuju na dvogodišnjem drvetu ali mogu i iz pupoljaka na starijem drvetu. pa doĎe do cvetanja bez oplodnje.MEŠOVITE RODNE GRANE Obično su dužine oko 50cm i formiraju se na stablima jake vegetativne aktivnosti. po dva sa jednim vegetativnim izmeĎu. Do kraja jula kada počinje diferencijacija trebale bi da završe sa ratsom da bi se izvršila akumulacija rezervnih materija. Cvetni pupoljci su obično takozvani grupni odn. Broj cvetnih pupoljaka isključivo zavisi od dužine grane. Ovo je posledica toga da samo u jednoj vegetaciji mogu da formiraju rodno drvo.

male lisne površine i zasenjenosti. i ako doĎe do zametanja.VODOPIJE Na njima može biti cvetnih pupoljaka ali su u osnovi gledano nerodne. Obično imaju cvetne pupoljke po celoj dužini osim pri osnovi i na vrhu koji su lisni. Iz ovih cvetnih pupoljaka. One se razvijaju na starijem drvetu iz pritajenih pupoljaka.TIPIČNE RODNE GRANE Po izgledu su relativno tanke i dužine oko 30cm. Često rastu prilično zasenjene pa ostaju slabije zdrvenjene a cvetni pupoljci su im relativno loše izdiferencirani. Rezidbom se obično uklanjaju ako postoji dovoljan broj drugih grana ili na ogoljenim delovima mogu da se režu na tkz. Ekonomski su malo značajne jer daju lošije plodove i po pravilu se uklanjaju. TakoĎe treba ih ostavljati na mestima većeg ogoljenja krune. plodovi budu lošeg kvaliteta jer velika lisna masa odvlači veliki deo hrane. Na njima se obrazuju prevremene grane ali zbog produžene vegetacije nemaju dovoljno sazrevanje. 4. „ kondir “ radi dobijanja kvalitetnijih u narednoj vegetaciji. Ako doĎe do zametanja roda on je lošijeg kvaliteta zbog slabe ishranjenosti. Dužine su 2-3cm i na sebi imaju nekoliko cvetnih pupoljaka sa jednim vegetativnim na vrhu. MeĎutim. koji su obično nepotpuno izdeferencirani. kada nema dovoljno mešovitih mogu se ostaviti uz obavezno prekraćivanje da bi se iz tog vegetativnog pupoljka razvio kvalitetan mladar sa dosta lisne mase. Javljaju se kada nije izbalansirano opterećenje rodom a imamo kišno leto i jaču ishranu azotnim Ďubrivima. . Ove grane se eliminišu do osnove ( najbolje letnjom rezidbom da ne bi trošile previše hrane na uštrb ostalih grana ) ili na „ kondir “ da bi se iz njih razvila mešovita grana u narednoj vegetaciji. 3.One spadaju u kratku rodnu granu i obrazuju se obično u uslovima jačeg opterećenja u predhodnoj godini koje je pratila lošija ishrana i nedostatak vode.