Breskva Rodno drvo je deo grančice koji ima duže ili kraće jednogodišnje letoraste sa cvetnim i lisnim pupoljcima

. Cvetni i lisni pupoljci mogu biti na letorastima, koji su: - kratki - jedan cvetni i jedan lisni pupoljak, - majski buketić 2-7 cm - sa više cvetnih pupoljaka, - slamasti (tanki) sa pojedinačnim cvetnim pupoljcima (10-15cm), - mešoviti - više pupoljaka zajedno (dva, tri i više) dužine preko 15 cm, - prevremeni - kad se pupoljci iz tekuće vegetacije razviju u letoraste. S obzirom na to gde se nalaze, razlikuju se tri grupe cvetnih pupoljaka, pa postoje i tri grupe sorti breskve: A, B i C. Sorte grupe A imaju cvetne pupoljke na celoj dužini tanjih i debljih grančica. Sorte grupe B imaju cvetne pupoljke na celoj dužini tanjih grančica, a na debljim, samo na vršnom delu. Sorte grupe C imaju cvetne pupoljke samo na vršnom delu debljih i tenjih grančica.

3 pupoljaka.stipularni pupoljci. što se pored rodne grančice ostavlja i njena zamena.malo duže majsko buketče. 3 . H) dva lisna i jedan cvetni. donji letorast se orezuje radi zamene na 2 . 7 . a gornji na 8 . Naredne godine se sasvim uklanja grančica koja je predhodne godine donela rod.15 pupoljaka. U neposrednoj blizini ovog letorasta. Ova rezidba je dosta slična rezidbi vinove loze. To se radi da bi se naredne godine obezbedio dovoljan broj novih letorasta koji se ostavljaju da donesu rod.dard (samo jedan cvetni pupoljak). pa je osnovno pravilo rezidbe da se rezidbom postigne što više novih letorasta koji a sebi nose vetne upoljke. Rodni pupoljci kod breskve se nalaze na jednogodišnjim grančicama. uklanja se od prošlogodišnje vegetacije 20 do 30%. bliže osnovnih grana.srednje duga tanka (slamasta) grančica. Osnovni princip ovoj rezidbi je u tome.15 pupoljaka.A) jedan lisni. Kratka rezidba . 5 .kratko majsko buketče. Oni se orezuju na 8 . . Breskve za rod mogu se orezivati i na drugi način . 8 . Slika 1.nerodna grančica. 6 .prevremena grančica. a kod starijih (starih 10 do 12 godina) može se ukloniti i do 70%. 2 i 2a .prekraćivanjem rodnih grančica. u zavisna od vitalnosti stabla. Rezidba prekraćivanjem rodnih grančica izvodi se tako.Slika 1. G) tri lisna. čak ako su na istom rodnom drvetu. 1. koje tek počinju da rađaju.rezidba sa prekraćivanjem rodnih grančica . Sa tarošću stabla povećava se i količina vegetativne mase koja se rezidbom uklanja. L) jedan lisni i tri cvetna. od njegoveživotne snage. F) tri cvetna. 4 .duga tenka (slamasta) grančica. D) dva cvetna.mešovita rodna grančica. 1a .mešovita grančica sa cvetnim pupoljcima u gornjoj polovini grančica (praktično nerodna grančica). B) jedan cvetni. 9 . 1b . Tako na primer. E) dva cvetna i jedan lisni. manje vitalna i u manje povoljnim uslovima ishrane i vlažnosti. kombinacija pupoljaka (cvetnih i lisnih) .kratka tanka (slamasta) grančica. Smatra se da je ona prikladnija za starija stabla. što se nastoji da se ostavljaju letorasti za rod. I) dva cvetna i dva lisna. kod voćaka. Rodne i nerodne grančice breskve: 1. sorte i željene količine prinosa. Jačina primenjene rezidbe zavisi od svakog pojedinačnog stabla. C) jedan lisni i jedan cvetni.

Karakteristično je da breskva medju svim voćnim vrstama najranije počinje da radja a iz razloga što u toku jedne vegetacije može da formira rodno drvo.plodno zemljište uz eventualno navodnjavanje. prekraćuju se na nekoliko pupoljaka. jednogodišnje drvo kod breskve ( mešovite rodne grane. Ovakav sistem rezidbe pokazao je dobre rezultate. izuzev.ostavljene su mešovite rodne grančice na rastojanju od 25 . komercijalno gajenja breskve i nektarine je nezamislivo bez redovne rezidbe. Neposredno na mestu gde je grančica u osnovi orezana. koji se ogledaju u boljem kvalitetu plodova. dug period racionalne eksploatacije zasada. grančice su označene sa (a). a imaju u osnovi zamenu. (detalj) na višegodišnjoj grani (1) . Sastoji se u odabiranju mešovitih rodnih grančica koje se ne orezuju. moljac i sl. Za rod se biraju dovoljno razvijeni letorasti.30 cm. dobar kvalitet plodova sa visokom rodnošću. dužem vremenu iskorišćavanja. Zato u prvim godinama njenog života rezidbom istovremeno formiramo željeni uzgojni oblik i regulišemo rodnost. jer i jedni i drugi letorasti su nedovoljno sazreli i sa manje rezervnih materija. a donji na 2-3 cvetna pupoljka (A i B). U zavisnosti od mesta na kome se formira i od uslova u vegeteciji. ako su bile oštećene (lisne vaši. Ovo se vidi na rodnom drvetu (4). Intezitet reidbe je izuzetno jači od ma koje druge voćne vrste iz razloga osetljivosti na zasenjavanje i na samo izduživanje provodnika hrane iz korena u list i obrnuto. koji se naredne godine ostavlja da rodi. Rezidba bez prekraćivanja grančica kod breskve.02.) se znatno .majske kitice i vodopije koje su obradjene u tekstu od 01. ako nemaju zamenu. sasvim se uklanjaju.). Ostale grane se u osnovi uklanjaju radi bolje aeracije i osvetljenja. U vegetaciji. Iz tog razloga. mešovita grančica ostavljena za rod (A) doneće plodove. Prikazan je isti princip na rodnom drvetu (5 i 6). Letorast na rodnoj grani (3) orezuje se pre vegetacije i to: gornji na desetak cvetnih pupoljaka. ni oni tanki. osnovni cilj rezidbe je da obezbedi svake godine dovoljan broj jednogodišnjih grana (novog rodnog drveta) za zamenu starih koje rezidbom potpuno uklanjamo.2010. Grančice. god. Ako imamo normalne klimatske uslove beskva svake godine obilno cveta i zameće veliki broj plodova. U toku vegetacije isti letorast (1) doneće rod. u toku vegetacije se razvija nov letorast. tipične rodne grane. koje su u predhodnoj godini donele rod. Da bi se održala redovna rodnost. Pri ovome se vodi računa da rodne grančice budu pravilno raspoređene na rastojanju 20 do 30 cm jedna od druge. Ova rezidba se preporučuje tamo gde su vrlo povoljni zemljišni uslovi . ostvarivanju visokih prinosa i dr.Šema rezidbe: zimskom rezidbom orezana su dva prošlogodišnja letorasta (1) duže je orezan (A) koji treba da donese rod i kraće (B) radi zamene. ali ne i najrazvijeniji. a kratko orezana (B) imaće dva letorasta.

za zamenu prošlogodišnjih koje uklanjamo i da imamo dobru osvetljenost krune. Znači. To se postiže eliminacijom svog suvišnog nerodnog i prekobrojnog rodnog drveta. mogućnost navodnjavanja. tako da kod iznurenih stabala rezidba mora da bude rigoroznija što podrazumeva jače ili slabije skraćivanje skeletnih grana da bi se pojačala vegetativna aktivnost u narednoj vegeteciji. sistem gajenja (uzgojni oblik) i sortne osobine. neke od tih grana trbamo rezati na „patlj“ ili „kondir“. pravilna i blagovremena zaštita.. izolacijom skeletnih grana i nepreklapanjem ostavljenih rodnih grana gde bi došlo do zasenjavanja. sve ono što bi prouzrokovalo zasenjavanje i što bi beskorisno trošilo rezervne materije a time i ometalo pravilnu ishranu plodova i razvoj novih jednogodišnjeh grana treba ukloniti do osnove. Način i intezitet rezidbe trba da prati opšte stanje voćaka. Ipak. naročito onih ostavljenih rodnih grana.razlikuje pa se sa njim i različito postupa u rezidbi.) treba da dovedu do toga da jednogodišnji prirast novih mešovitih rodnih grana bude 40-50 cm. Pravilno izvedena rezidba sa jasnom vizijom šta se želi uz operacije koje prate proizvodnu godinu (ishrana. proredjivanje plodova. Na mestima gde smo deficitarni sa mešovitim rodnim granama i gde je nastalo ogoljavanje. pri svemu ovom treba voditi računa i o tome da se svake godine dobije dovoljno jednogodišnjih grana. Svako odstupanje pokazuje na neki poremećaj uglavnom zbog agrotehničkih mera. Ovo naravno treba da prati pojačana ishrana i rigoroznije proredjivanje plodova. Rezidbom takodje moramo voditi računa da dobijemo optimalnu osvetljenost krune naročito kod kotlastog uzgojnug oblika.. najbolje mešovitih. . odnosno vršimo prekraćivanje na 2-3 okaca iz kojih dobijamo nove kvalitetne rodne grane u narednoj vegetaciji.

.

pa doĎe do cvetanja bez oplodnje. Ove grane spadaju kod breskve u najkvalitetnije rodno drvo.MAJSKE KITICE . Ovo je posledica toga da samo u jednoj vegetaciji mogu da formiraju rodno drvo. 1.MEŠOVITE RODNE GRANE Obično su dužine oko 50cm i formiraju se na stablima jake vegetativne aktivnosti. Cvetni pupoljci su obično takozvani grupni odn. Iz tog razloga razlikujemo nekoliko tipova rodnih grana. Najkvalitetnije se obrazuju na dvogodišnjem drvetu ali mogu i iz pupoljaka na starijem drvetu. Ipak za rod se ostavljaju dobro zdrvenjene i umereno bujne grane sa dosta cvetnih pupoljaka. Broj cvetnih pupoljaka isključivo zavisi od dužine grane. Do kraja jula kada počinje diferencijacija trebale bi da završe sa ratsom da bi se izvršila akumulacija rezervnih materija. Ako je on produžen slabi kvalitet cvetnih pupoljaka.Breskva i nektarina spadaju u grupu voćnih vrsta koje najranije počinju sa raĎanjem. po dva sa jednim vegetativnim izmeĎu. 2.

4. TakoĎe treba ih ostavljati na mestima većeg ogoljenja krune. male lisne površine i zasenjenosti. Ove grane se eliminišu do osnove ( najbolje letnjom rezidbom da ne bi trošile previše hrane na uštrb ostalih grana ) ili na „ kondir “ da bi se iz njih razvila mešovita grana u narednoj vegetaciji. MeĎutim. Ako doĎe do zametanja roda on je lošijeg kvaliteta zbog slabe ishranjenosti. koji su obično nepotpuno izdeferencirani. . „ kondir “ radi dobijanja kvalitetnijih u narednoj vegetaciji.VODOPIJE Na njima može biti cvetnih pupoljaka ali su u osnovi gledano nerodne. Često rastu prilično zasenjene pa ostaju slabije zdrvenjene a cvetni pupoljci su im relativno loše izdiferencirani. i ako doĎe do zametanja. Javljaju se kada nije izbalansirano opterećenje rodom a imamo kišno leto i jaču ishranu azotnim Ďubrivima.TIPIČNE RODNE GRANE Po izgledu su relativno tanke i dužine oko 30cm.One spadaju u kratku rodnu granu i obrazuju se obično u uslovima jačeg opterećenja u predhodnoj godini koje je pratila lošija ishrana i nedostatak vode. Dužine su 2-3cm i na sebi imaju nekoliko cvetnih pupoljaka sa jednim vegetativnim na vrhu. Obično imaju cvetne pupoljke po celoj dužini osim pri osnovi i na vrhu koji su lisni. Ekonomski su malo značajne jer daju lošije plodove i po pravilu se uklanjaju. Iz ovih cvetnih pupoljaka. Rezidbom se obično uklanjaju ako postoji dovoljan broj drugih grana ili na ogoljenim delovima mogu da se režu na tkz. One se razvijaju na starijem drvetu iz pritajenih pupoljaka. Na njima se obrazuju prevremene grane ali zbog produžene vegetacije nemaju dovoljno sazrevanje. kada nema dovoljno mešovitih mogu se ostaviti uz obavezno prekraćivanje da bi se iz tog vegetativnog pupoljka razvio kvalitetan mladar sa dosta lisne mase. 3. plodovi budu lošeg kvaliteta jer velika lisna masa odvlači veliki deo hrane.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful