Breskva Rodno drvo je deo grančice koji ima duže ili kraće jednogodišnje letoraste sa cvetnim i lisnim pupoljcima

. Cvetni i lisni pupoljci mogu biti na letorastima, koji su: - kratki - jedan cvetni i jedan lisni pupoljak, - majski buketić 2-7 cm - sa više cvetnih pupoljaka, - slamasti (tanki) sa pojedinačnim cvetnim pupoljcima (10-15cm), - mešoviti - više pupoljaka zajedno (dva, tri i više) dužine preko 15 cm, - prevremeni - kad se pupoljci iz tekuće vegetacije razviju u letoraste. S obzirom na to gde se nalaze, razlikuju se tri grupe cvetnih pupoljaka, pa postoje i tri grupe sorti breskve: A, B i C. Sorte grupe A imaju cvetne pupoljke na celoj dužini tanjih i debljih grančica. Sorte grupe B imaju cvetne pupoljke na celoj dužini tanjih grančica, a na debljim, samo na vršnom delu. Sorte grupe C imaju cvetne pupoljke samo na vršnom delu debljih i tenjih grančica.

6 . 9 .malo duže majsko buketče.srednje duga tanka (slamasta) grančica. manje vitalna i u manje povoljnim uslovima ishrane i vlažnosti. H) dva lisna i jedan cvetni.kratko majsko buketče. 1b . kod voćaka.15 pupoljaka. koje tek počinju da rađaju. 7 . Osnovni princip ovoj rezidbi je u tome. To se radi da bi se naredne godine obezbedio dovoljan broj novih letorasta koji se ostavljaju da donesu rod. čak ako su na istom rodnom drvetu. Oni se orezuju na 8 .A) jedan lisni.rezidba sa prekraćivanjem rodnih grančica .stipularni pupoljci. G) tri lisna.duga tenka (slamasta) grančica. 4 . donji letorast se orezuje radi zamene na 2 . što se nastoji da se ostavljaju letorasti za rod.prekraćivanjem rodnih grančica. F) tri cvetna. 1a . 2 i 2a . I) dva cvetna i dva lisna. Smatra se da je ona prikladnija za starija stabla. Breskve za rod mogu se orezivati i na drugi način . Ova rezidba je dosta slična rezidbi vinove loze. što se pored rodne grančice ostavlja i njena zamena.mešovita grančica sa cvetnim pupoljcima u gornjoj polovini grančica (praktično nerodna grančica). sorte i željene količine prinosa. 3 . pa je osnovno pravilo rezidbe da se rezidbom postigne što više novih letorasta koji a sebi nose vetne upoljke. .Slika 1. D) dva cvetna. bliže osnovnih grana. Tako na primer. B) jedan cvetni.mešovita rodna grančica. Sa tarošću stabla povećava se i količina vegetativne mase koja se rezidbom uklanja. U neposrednoj blizini ovog letorasta. od njegoveživotne snage. L) jedan lisni i tri cvetna.prevremena grančica. u zavisna od vitalnosti stabla.dard (samo jedan cvetni pupoljak). Rodni pupoljci kod breskve se nalaze na jednogodišnjim grančicama. Slika 1. 5 .kratka tanka (slamasta) grančica. 1. kombinacija pupoljaka (cvetnih i lisnih) . Kratka rezidba .nerodna grančica.15 pupoljaka.3 pupoljaka. uklanja se od prošlogodišnje vegetacije 20 do 30%. 8 . Rezidba prekraćivanjem rodnih grančica izvodi se tako. a gornji na 8 . a kod starijih (starih 10 do 12 godina) može se ukloniti i do 70%. E) dva cvetna i jedan lisni. C) jedan lisni i jedan cvetni. Rodne i nerodne grančice breskve: 1. Naredne godine se sasvim uklanja grančica koja je predhodne godine donela rod. Jačina primenjene rezidbe zavisi od svakog pojedinačnog stabla.

Ova rezidba se preporučuje tamo gde su vrlo povoljni zemljišni uslovi . u toku vegetacije se razvija nov letorast. Neposredno na mestu gde je grančica u osnovi orezana.30 cm. a donji na 2-3 cvetna pupoljka (A i B). Ovakav sistem rezidbe pokazao je dobre rezultate.) se znatno . ni oni tanki.2010.Karakteristično je da breskva medju svim voćnim vrstama najranije počinje da radja a iz razloga što u toku jedne vegetacije može da formira rodno drvo. moljac i sl. koji se naredne godine ostavlja da rodi. U toku vegetacije isti letorast (1) doneće rod. Letorast na rodnoj grani (3) orezuje se pre vegetacije i to: gornji na desetak cvetnih pupoljaka. Grančice. Sastoji se u odabiranju mešovitih rodnih grančica koje se ne orezuju. Rezidba bez prekraćivanja grančica kod breskve. god. Pri ovome se vodi računa da rodne grančice budu pravilno raspoređene na rastojanju 20 do 30 cm jedna od druge. Ovo se vidi na rodnom drvetu (4).). Zato u prvim godinama njenog života rezidbom istovremeno formiramo željeni uzgojni oblik i regulišemo rodnost. Iz tog razloga. jednogodišnje drvo kod breskve ( mešovite rodne grane. sasvim se uklanjaju. Ostale grane se u osnovi uklanjaju radi bolje aeracije i osvetljenja. dužem vremenu iskorišćavanja. Da bi se održala redovna rodnost. ali ne i najrazvijeniji. U zavisnosti od mesta na kome se formira i od uslova u vegeteciji. Intezitet reidbe je izuzetno jači od ma koje druge voćne vrste iz razloga osetljivosti na zasenjavanje i na samo izduživanje provodnika hrane iz korena u list i obrnuto. (detalj) na višegodišnjoj grani (1) . ako nemaju zamenu. izuzev. grančice su označene sa (a). jer i jedni i drugi letorasti su nedovoljno sazreli i sa manje rezervnih materija. Ako imamo normalne klimatske uslove beskva svake godine obilno cveta i zameće veliki broj plodova. tipične rodne grane. komercijalno gajenja breskve i nektarine je nezamislivo bez redovne rezidbe. Prikazan je isti princip na rodnom drvetu (5 i 6). Za rod se biraju dovoljno razvijeni letorasti. U vegetaciji. koje su u predhodnoj godini donele rod. ostvarivanju visokih prinosa i dr. prekraćuju se na nekoliko pupoljaka. mešovita grančica ostavljena za rod (A) doneće plodove.02. a imaju u osnovi zamenu. ako su bile oštećene (lisne vaši. dobar kvalitet plodova sa visokom rodnošću.plodno zemljište uz eventualno navodnjavanje. koji se ogledaju u boljem kvalitetu plodova.Šema rezidbe: zimskom rezidbom orezana su dva prošlogodišnja letorasta (1) duže je orezan (A) koji treba da donese rod i kraće (B) radi zamene. osnovni cilj rezidbe je da obezbedi svake godine dovoljan broj jednogodišnjih grana (novog rodnog drveta) za zamenu starih koje rezidbom potpuno uklanjamo. dug period racionalne eksploatacije zasada.ostavljene su mešovite rodne grančice na rastojanju od 25 .majske kitice i vodopije koje su obradjene u tekstu od 01. a kratko orezana (B) imaće dva letorasta.

. Svako odstupanje pokazuje na neki poremećaj uglavnom zbog agrotehničkih mera. Na mestima gde smo deficitarni sa mešovitim rodnim granama i gde je nastalo ogoljavanje. odnosno vršimo prekraćivanje na 2-3 okaca iz kojih dobijamo nove kvalitetne rodne grane u narednoj vegetaciji.. Rezidbom takodje moramo voditi računa da dobijemo optimalnu osvetljenost krune naročito kod kotlastog uzgojnug oblika. neke od tih grana trbamo rezati na „patlj“ ili „kondir“. Pravilno izvedena rezidba sa jasnom vizijom šta se želi uz operacije koje prate proizvodnu godinu (ishrana. Znači. sve ono što bi prouzrokovalo zasenjavanje i što bi beskorisno trošilo rezervne materije a time i ometalo pravilnu ishranu plodova i razvoj novih jednogodišnjeh grana treba ukloniti do osnove. izolacijom skeletnih grana i nepreklapanjem ostavljenih rodnih grana gde bi došlo do zasenjavanja. To se postiže eliminacijom svog suvišnog nerodnog i prekobrojnog rodnog drveta.razlikuje pa se sa njim i različito postupa u rezidbi. sistem gajenja (uzgojni oblik) i sortne osobine. mogućnost navodnjavanja. naročito onih ostavljenih rodnih grana. Ovo naravno treba da prati pojačana ishrana i rigoroznije proredjivanje plodova. Ipak.) treba da dovedu do toga da jednogodišnji prirast novih mešovitih rodnih grana bude 40-50 cm. Način i intezitet rezidbe trba da prati opšte stanje voćaka. pravilna i blagovremena zaštita. pri svemu ovom treba voditi računa i o tome da se svake godine dobije dovoljno jednogodišnjih grana. za zamenu prošlogodišnjih koje uklanjamo i da imamo dobru osvetljenost krune. . tako da kod iznurenih stabala rezidba mora da bude rigoroznija što podrazumeva jače ili slabije skraćivanje skeletnih grana da bi se pojačala vegetativna aktivnost u narednoj vegeteciji. najbolje mešovitih. proredjivanje plodova.

.

Ovo je posledica toga da samo u jednoj vegetaciji mogu da formiraju rodno drvo.MEŠOVITE RODNE GRANE Obično su dužine oko 50cm i formiraju se na stablima jake vegetativne aktivnosti. 2. Iz tog razloga razlikujemo nekoliko tipova rodnih grana. Do kraja jula kada počinje diferencijacija trebale bi da završe sa ratsom da bi se izvršila akumulacija rezervnih materija. Ipak za rod se ostavljaju dobro zdrvenjene i umereno bujne grane sa dosta cvetnih pupoljaka. Cvetni pupoljci su obično takozvani grupni odn.Breskva i nektarina spadaju u grupu voćnih vrsta koje najranije počinju sa raĎanjem. po dva sa jednim vegetativnim izmeĎu. Ove grane spadaju kod breskve u najkvalitetnije rodno drvo. Najkvalitetnije se obrazuju na dvogodišnjem drvetu ali mogu i iz pupoljaka na starijem drvetu. 1. pa doĎe do cvetanja bez oplodnje.MAJSKE KITICE . Ako je on produžen slabi kvalitet cvetnih pupoljaka. Broj cvetnih pupoljaka isključivo zavisi od dužine grane.

kada nema dovoljno mešovitih mogu se ostaviti uz obavezno prekraćivanje da bi se iz tog vegetativnog pupoljka razvio kvalitetan mladar sa dosta lisne mase. Iz ovih cvetnih pupoljaka.VODOPIJE Na njima može biti cvetnih pupoljaka ali su u osnovi gledano nerodne. Obično imaju cvetne pupoljke po celoj dužini osim pri osnovi i na vrhu koji su lisni. Ekonomski su malo značajne jer daju lošije plodove i po pravilu se uklanjaju. Na njima se obrazuju prevremene grane ali zbog produžene vegetacije nemaju dovoljno sazrevanje. male lisne površine i zasenjenosti. MeĎutim. 4. Ove grane se eliminišu do osnove ( najbolje letnjom rezidbom da ne bi trošile previše hrane na uštrb ostalih grana ) ili na „ kondir “ da bi se iz njih razvila mešovita grana u narednoj vegetaciji. Rezidbom se obično uklanjaju ako postoji dovoljan broj drugih grana ili na ogoljenim delovima mogu da se režu na tkz.TIPIČNE RODNE GRANE Po izgledu su relativno tanke i dužine oko 30cm. koji su obično nepotpuno izdeferencirani. 3. . Javljaju se kada nije izbalansirano opterećenje rodom a imamo kišno leto i jaču ishranu azotnim Ďubrivima.One spadaju u kratku rodnu granu i obrazuju se obično u uslovima jačeg opterećenja u predhodnoj godini koje je pratila lošija ishrana i nedostatak vode. Dužine su 2-3cm i na sebi imaju nekoliko cvetnih pupoljaka sa jednim vegetativnim na vrhu. plodovi budu lošeg kvaliteta jer velika lisna masa odvlači veliki deo hrane. „ kondir “ radi dobijanja kvalitetnijih u narednoj vegetaciji. One se razvijaju na starijem drvetu iz pritajenih pupoljaka. Ako doĎe do zametanja roda on je lošijeg kvaliteta zbog slabe ishranjenosti. TakoĎe treba ih ostavljati na mestima većeg ogoljenja krune. Često rastu prilično zasenjene pa ostaju slabije zdrvenjene a cvetni pupoljci su im relativno loše izdiferencirani. i ako doĎe do zametanja.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful