Breskva Rodno drvo je deo granice koji ima due ili krae jednogodinje letoraste sa cvetnim i lisnim pupoljcima.

Cvetni i lisni pupoljci mogu biti na letorastima, koji su: - kratki - jedan cvetni i jedan lisni pupoljak, - majski buketi 2-7 cm - sa vie cvetnih pupoljaka, - slamasti (tanki) sa pojedinanim cvetnim pupoljcima (10-15cm), - meoviti - vie pupoljaka zajedno (dva, tri i vie) duine preko 15 cm, - prevremeni - kad se pupoljci iz tekue vegetacije razviju u letoraste. S obzirom na to gde se nalaze, razlikuju se tri grupe cvetnih pupoljaka, pa postoje i tri grupe sorti breskve: A, B i C. Sorte grupe A imaju cvetne pupoljke na celoj duini tanjih i debljih granica. Sorte grupe B imaju cvetne pupoljke na celoj duini tanjih granica, a na debljim, samo na vrnom delu. Sorte grupe C imaju cvetne pupoljke samo na vrnom delu debljih i tenjih granica.

Slika 1. Rodne i nerodne granice breskve: 1. kombinacija pupoljaka (cvetnih i lisnih) - A) jedan lisni, B) jedan cvetni, C) jedan lisni i jedan cvetni, D) dva cvetna, E) dva cvetna i jedan lisni, F) tri cvetna, G) tri lisna, H) dva lisna i jedan cvetni, I) dva cvetna i dva lisna, L) jedan lisni i tri cvetna. 1. - meovita rodna granica, 1a - meovita granica sa cvetnim pupoljcima u gornjoj polovini granica (praktino nerodna granica), 1b - dard (samo jedan cvetni pupoljak), 2 i 2a - kratko majsko bukete, 3 - malo due majsko bukete, 4 - stipularni pupoljci, 5 - nerodna granica, 6 - kratka tanka (slamasta) granica, 7 - duga tenka (slamasta) granica, 8 - srednje duga tanka (slamasta) granica, 9 - prevremena granica. Rodni pupoljci kod breskve se nalaze na jednogodinjim granicama, pa je osnovno pravilo rezidbe da se rezidbom postigne to vie novih letorasta koji a sebi nose vetne upoljke. Jaina primenjene rezidbe zavisi od svakog pojedinanog stabla, od njegoveivotne snage. Sa tarou stabla poveava se i koliina vegetativne mase koja se rezidbom uklanja. Tako na primer, kod voaka, koje tek poinju da raaju, uklanja se od prologodinje vegetacije 20 do 30%, a kod starijih (starih 10 do 12 godina) moe se ukloniti i do 70%.

Breskve za rod mogu se orezivati i na drugi nain - prekraivanjem rodnih granica. Osnovni princip ovoj rezidbi je u tome, to se pored rodne granice ostavlja i njena zamena. To se radi da bi se naredne godine obezbedio dovoljan broj novih letorasta koji se ostavljaju da donesu rod. Rezidba prekraivanjem rodnih granica izvodi se tako, to se nastoji da se ostavljaju letorasti za rod, blie osnovnih grana. Oni se orezuju na 8 - 15 pupoljaka, u zavisna od vitalnosti stabla, sorte i eljene koliine prinosa. U neposrednoj blizini ovog letorasta, ak ako su na istom rodnom drvetu, donji letorast se orezuje radi zamene na 2 - 3 pupoljaka, a gornji na 8 - 15 pupoljaka. Naredne godine se sasvim uklanja granica koja je predhodne godine donela rod. Ova rezidba je dosta slina rezidbi vinove loze. Smatra se da je ona prikladnija za starija stabla, manje vitalna i u manje povoljnim uslovima ishrane i vlanosti.

Slika 1. Kratka rezidba - rezidba sa prekraivanjem rodnih granica

ema rezidbe: zimskom rezidbom orezana su dva prologodinja letorasta (1) due je orezan (A) koji treba da donese rod i krae (B) radi zamene. U toku vegetacije isti letorast (1) donee rod. Letorast na rodnoj grani (3) orezuje se pre vegetacije i to: gornji na desetak cvetnih pupoljaka, a donji na 2-3 cvetna pupoljka (A i B). U vegetaciji, meovita granica ostavljena za rod (A) donee plodove, a kratko orezana (B) imae dva letorasta. Ovo se vidi na rodnom drvetu (4). Prikazan je isti princip na rodnom drvetu (5 i 6).

Sastoji se u odabiranju meovitih rodnih granica koje se ne orezuju, izuzev, ako su bile oteene (lisne vai, moljac i sl.). Pri ovome se vodi rauna da rodne granice budu pravilno rasporeene na rastojanju 20 do 30 cm jedna od druge. Za rod se biraju dovoljno razvijeni letorasti, ali ne i najrazvijeniji, ni oni tanki, jer i jedni i drugi letorasti su nedovoljno sazreli i sa manje rezervnih materija. Ostale grane se u osnovi uklanjaju radi bolje aeracije i osvetljenja. Neposredno na mestu gde je granica u osnovi orezana, u toku vegetacije se razvija nov letorast, koji se naredne godine ostavlja da rodi. Granice, koje su u predhodnoj godini donele rod, a imaju u osnovi zamenu, sasvim se uklanjaju, ako nemaju zamenu, prekrauju se na nekoliko pupoljaka. Ovakav sistem rezidbe pokazao je dobre rezultate, koji se ogledaju u boljem kvalitetu plodova, duem vremenu iskoriavanja, ostvarivanju visokih prinosa i dr. Ova rezidba se preporuuje tamo gde su vrlo povoljni zemljini uslovi - plodno zemljite uz eventualno navodnjavanje.

Rezidba bez prekraivanja granica kod breskve, (detalj) na viegodinjoj grani (1) - ostavljene su meovite rodne granice na rastojanju od 25 - 30 cm, granice su oznaene sa (a).

Da bi se odrala redovna rodnost, dobar kvalitet plodova sa visokom rodnou, dug period racionalne eksploatacije zasada, komercijalno gajenja breskve i nektarine je nezamislivo bez redovne rezidbe. Intezitet reidbe je izuzetno jai od ma koje druge vone vrste iz razloga osetljivosti na zasenjavanje i na samo izduivanje provodnika hrane iz korena u list i obrnuto.Karakteristino je da breskva medju svim vonim vrstama najranije poinje da radja a iz razloga to u toku jedne vegetacije moe da formira rodno drvo. Zato u prvim godinama njenog ivota rezidbom istovremeno formiramo eljeni uzgojni oblik i reguliemo rodnost. Ako imamo normalne klimatske uslove beskva svake godine obilno cveta i zamee veliki broj plodova. Iz tog razloga, osnovni cilj rezidbe je da obezbedi svake godine dovoljan broj jednogodinjih grana (novog rodnog drveta) za zamenu starih koje rezidbom potpuno uklanjamo. U zavisnosti od mesta na kome se formira i od uslova u vegeteciji, jednogodinje drvo kod breskve ( meovite rodne grane, tipine rodne grane,majske kitice i vodopije koje su obradjene u tekstu od 01.02.2010. god.) se znatno

razlikuje pa se sa njim i razliito postupa u rezidbi. Nain i intezitet rezidbe trba da prati opte stanje voaka, sistem gajenja (uzgojni oblik) i sortne osobine. Ipak, pri svemu ovom treba voditi rauna i o tome da se svake godine dobije dovoljno jednogodinjih grana, najbolje meovitih, za zamenu prologodinjih koje uklanjamo i da imamo dobru osvetljenost krune, naroito onih ostavljenih rodnih grana. Pravilno izvedena rezidba sa jasnom vizijom ta se eli uz operacije koje prate proizvodnu godinu (ishrana, mogunost navodnjavanja, proredjivanje plodova, pravilna i blagovremena zatita...) treba da dovedu do toga da jednogodinji prirast novih meovitih rodnih grana bude 40-50 cm. Svako odstupanje pokazuje na neki poremeaj uglavnom zbog agrotehnikih mera, tako da kod iznurenih stabala rezidba mora da bude rigoroznija to podrazumeva jae ili slabije skraivanje skeletnih grana da bi se pojaala vegetativna aktivnost u narednoj vegeteciji. Ovo naravno treba da prati pojaana ishrana i rigoroznije proredjivanje plodova. Rezidbom takodje moramo voditi rauna da dobijemo optimalnu osvetljenost krune naroito kod kotlastog uzgojnug oblika. To se postie eliminacijom svog suvinog nerodnog i prekobrojnog rodnog drveta, izolacijom skeletnih grana i nepreklapanjem ostavljenih rodnih grana gde bi dolo do zasenjavanja. Znai, sve ono to bi prouzrokovalo zasenjavanje i to bi beskorisno troilo rezervne materije a time i ometalo pravilnu ishranu plodova i razvoj novih jednogodinjeh grana treba ukloniti do osnove. Na mestima gde smo deficitarni sa meovitim rodnim granama i gde je nastalo ogoljavanje, neke od tih grana trbamo rezati na patlj ili kondir, odnosno vrimo prekraivanje na 2-3 okaca iz kojih dobijamo nove kvalitetne rodne grane u narednoj vegetaciji.

Breskva i nektarina spadaju u grupu vonih vrsta koje najranije poinju sa raanjem. Ovo je posledica toga da samo u jednoj vegetaciji mogu da formiraju rodno drvo. Iz tog razloga razlikujemo nekoliko tipova rodnih grana. 1.MEOVITE RODNE GRANE Obino su duine oko 50cm i formiraju se na stablima jake vegetativne aktivnosti. Do kraja jula kada poinje diferencijacija trebale bi da zavre sa ratsom da bi se izvrila akumulacija rezervnih materija. Ako je on produen slabi kvalitet cvetnih pupoljaka, pa doe do cvetanja bez oplodnje. Najkvalitetnije se obrazuju na dvogodinjem drvetu ali mogu i iz pupoljaka na starijem drvetu. Cvetni pupoljci su obino takozvani grupni odn. po dva sa jednim vegetativnim izmeu. Broj cvetnih pupoljaka iskljuivo zavisi od duine grane. Ove grane spadaju kod breskve u najkvalitetnije rodno drvo. Ipak za rod se ostavljaju dobro zdrvenjene i umereno bujne grane sa dosta cvetnih pupoljaka. 2.MAJSKE KITICE

One spadaju u kratku rodnu granu i obrazuju se obino u uslovima jaeg optereenja u predhodnoj godini koje je pratila loija ishrana i nedostatak vode. Duine su 2-3cm i na sebi imaju nekoliko cvetnih pupoljaka sa jednim vegetativnim na vrhu. Ekonomski su malo znaajne jer daju loije plodove i po pravilu se uklanjaju. Meutim, kada nema dovoljno meovitih mogu se ostaviti uz obavezno prekraivanje da bi se iz tog vegetativnog pupoljka razvio kvalitetan mladar sa dosta lisne mase. Takoe treba ih ostavljati na mestima veeg ogoljenja krune. 3.TIPINE RODNE GRANE Po izgledu su relativno tanke i duine oko 30cm. Obino imaju cvetne pupoljke po celoj duini osim pri osnovi i na vrhu koji su lisni. One se razvijaju na starijem drvetu iz pritajenih pupoljaka. esto rastu prilino zasenjene pa ostaju slabije zdrvenjene a cvetni pupoljci su im relativno loe izdiferencirani. Ako doe do zametanja roda on je loijeg kvaliteta zbog slabe ishranjenosti, male lisne povrine i zasenjenosti. Rezidbom se obino uklanjaju ako postoji dovoljan broj drugih grana ili na ogoljenim delovima mogu da se reu na tkz. kondir radi dobijanja kvalitetnijih u narednoj vegetaciji. 4.VODOPIJE Na njima moe biti cvetnih pupoljaka ali su u osnovi gledano nerodne. Iz ovih cvetnih pupoljaka, koji su obino nepotpuno izdeferencirani, i ako doe do zametanja, plodovi budu loeg kvaliteta jer velika lisna masa odvlai veliki deo hrane. Javljaju se kada nije izbalansirano optereenje rodom a imamo kino leto i jau ishranu azotnim ubrivima. Na njima se obrazuju prevremene grane ali zbog produene vegetacije nemaju dovoljno sazrevanje. Ove grane se eliminiu do osnove ( najbolje letnjom rezidbom da ne bi troile previe hrane na utrb ostalih grana ) ili na kondir da bi se iz njih razvila meovita grana u narednoj vegetaciji.