P. 1
rezidba breskve

rezidba breskve

|Views: 817|Likes:
Published by Almir Ame Smajić
Osnove rezidbe breskve
Osnove rezidbe breskve

More info:

Published by: Almir Ame Smajić on Jan 07, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/01/2014

pdf

text

original

Breskva Rodno drvo je deo grančice koji ima duže ili kraće jednogodišnje letoraste sa cvetnim i lisnim pupoljcima

. Cvetni i lisni pupoljci mogu biti na letorastima, koji su: - kratki - jedan cvetni i jedan lisni pupoljak, - majski buketić 2-7 cm - sa više cvetnih pupoljaka, - slamasti (tanki) sa pojedinačnim cvetnim pupoljcima (10-15cm), - mešoviti - više pupoljaka zajedno (dva, tri i više) dužine preko 15 cm, - prevremeni - kad se pupoljci iz tekuće vegetacije razviju u letoraste. S obzirom na to gde se nalaze, razlikuju se tri grupe cvetnih pupoljaka, pa postoje i tri grupe sorti breskve: A, B i C. Sorte grupe A imaju cvetne pupoljke na celoj dužini tanjih i debljih grančica. Sorte grupe B imaju cvetne pupoljke na celoj dužini tanjih grančica, a na debljim, samo na vršnom delu. Sorte grupe C imaju cvetne pupoljke samo na vršnom delu debljih i tenjih grančica.

duga tenka (slamasta) grančica. G) tri lisna. 8 . kombinacija pupoljaka (cvetnih i lisnih) . E) dva cvetna i jedan lisni. pa je osnovno pravilo rezidbe da se rezidbom postigne što više novih letorasta koji a sebi nose vetne upoljke. manje vitalna i u manje povoljnim uslovima ishrane i vlažnosti. kod voćaka.prekraćivanjem rodnih grančica. od njegoveživotne snage. Ova rezidba je dosta slična rezidbi vinove loze. koje tek počinju da rađaju.nerodna grančica. Smatra se da je ona prikladnija za starija stabla.stipularni pupoljci. U neposrednoj blizini ovog letorasta.prevremena grančica. To se radi da bi se naredne godine obezbedio dovoljan broj novih letorasta koji se ostavljaju da donesu rod. uklanja se od prošlogodišnje vegetacije 20 do 30%. sorte i željene količine prinosa.3 pupoljaka. Sa tarošću stabla povećava se i količina vegetativne mase koja se rezidbom uklanja.kratka tanka (slamasta) grančica. 5 . a kod starijih (starih 10 do 12 godina) može se ukloniti i do 70%. B) jedan cvetni.15 pupoljaka. Tako na primer. Osnovni princip ovoj rezidbi je u tome. Oni se orezuju na 8 . 1b . donji letorast se orezuje radi zamene na 2 .srednje duga tanka (slamasta) grančica. L) jedan lisni i tri cvetna.mešovita rodna grančica. Jačina primenjene rezidbe zavisi od svakog pojedinačnog stabla. čak ako su na istom rodnom drvetu. . što se pored rodne grančice ostavlja i njena zamena.Slika 1. Breskve za rod mogu se orezivati i na drugi način .mešovita grančica sa cvetnim pupoljcima u gornjoj polovini grančica (praktično nerodna grančica).kratko majsko buketče. 9 .15 pupoljaka. 3 . Rezidba prekraćivanjem rodnih grančica izvodi se tako. Rodne i nerodne grančice breskve: 1. F) tri cvetna. 2 i 2a . 4 . Rodni pupoljci kod breskve se nalaze na jednogodišnjim grančicama. Naredne godine se sasvim uklanja grančica koja je predhodne godine donela rod. C) jedan lisni i jedan cvetni. a gornji na 8 . H) dva lisna i jedan cvetni. u zavisna od vitalnosti stabla.rezidba sa prekraćivanjem rodnih grančica . bliže osnovnih grana. 7 . Kratka rezidba .dard (samo jedan cvetni pupoljak). što se nastoji da se ostavljaju letorasti za rod. D) dva cvetna. 6 . I) dva cvetna i dva lisna. 1. 1a .A) jedan lisni.malo duže majsko buketče. Slika 1.

Neposredno na mestu gde je grančica u osnovi orezana. Prikazan je isti princip na rodnom drvetu (5 i 6). grančice su označene sa (a). dobar kvalitet plodova sa visokom rodnošću. mešovita grančica ostavljena za rod (A) doneće plodove. U vegetaciji. jednogodišnje drvo kod breskve ( mešovite rodne grane. Ovo se vidi na rodnom drvetu (4). U toku vegetacije isti letorast (1) doneće rod. Ova rezidba se preporučuje tamo gde su vrlo povoljni zemljišni uslovi . Ostale grane se u osnovi uklanjaju radi bolje aeracije i osvetljenja. ako su bile oštećene (lisne vaši. Intezitet reidbe je izuzetno jači od ma koje druge voćne vrste iz razloga osetljivosti na zasenjavanje i na samo izduživanje provodnika hrane iz korena u list i obrnuto. moljac i sl. god. Grančice. ali ne i najrazvijeniji.) se znatno . Letorast na rodnoj grani (3) orezuje se pre vegetacije i to: gornji na desetak cvetnih pupoljaka. a donji na 2-3 cvetna pupoljka (A i B). koji se naredne godine ostavlja da rodi. Ovakav sistem rezidbe pokazao je dobre rezultate.02. dužem vremenu iskorišćavanja. sasvim se uklanjaju. Zato u prvim godinama njenog života rezidbom istovremeno formiramo željeni uzgojni oblik i regulišemo rodnost. izuzev.). (detalj) na višegodišnjoj grani (1) . U zavisnosti od mesta na kome se formira i od uslova u vegeteciji. prekraćuju se na nekoliko pupoljaka. tipične rodne grane.30 cm. koji se ogledaju u boljem kvalitetu plodova. komercijalno gajenja breskve i nektarine je nezamislivo bez redovne rezidbe. ostvarivanju visokih prinosa i dr. dug period racionalne eksploatacije zasada. Iz tog razloga. Rezidba bez prekraćivanja grančica kod breskve. ni oni tanki. osnovni cilj rezidbe je da obezbedi svake godine dovoljan broj jednogodišnjih grana (novog rodnog drveta) za zamenu starih koje rezidbom potpuno uklanjamo.2010.majske kitice i vodopije koje su obradjene u tekstu od 01.plodno zemljište uz eventualno navodnjavanje. Sastoji se u odabiranju mešovitih rodnih grančica koje se ne orezuju. a imaju u osnovi zamenu. ako nemaju zamenu. jer i jedni i drugi letorasti su nedovoljno sazreli i sa manje rezervnih materija.Šema rezidbe: zimskom rezidbom orezana su dva prošlogodišnja letorasta (1) duže je orezan (A) koji treba da donese rod i kraće (B) radi zamene. Pri ovome se vodi računa da rodne grančice budu pravilno raspoređene na rastojanju 20 do 30 cm jedna od druge. Ako imamo normalne klimatske uslove beskva svake godine obilno cveta i zameće veliki broj plodova. Za rod se biraju dovoljno razvijeni letorasti. a kratko orezana (B) imaće dva letorasta. Da bi se održala redovna rodnost.ostavljene su mešovite rodne grančice na rastojanju od 25 . u toku vegetacije se razvija nov letorast.Karakteristično je da breskva medju svim voćnim vrstama najranije počinje da radja a iz razloga što u toku jedne vegetacije može da formira rodno drvo. koje su u predhodnoj godini donele rod.

neke od tih grana trbamo rezati na „patlj“ ili „kondir“.. To se postiže eliminacijom svog suvišnog nerodnog i prekobrojnog rodnog drveta. sve ono što bi prouzrokovalo zasenjavanje i što bi beskorisno trošilo rezervne materije a time i ometalo pravilnu ishranu plodova i razvoj novih jednogodišnjeh grana treba ukloniti do osnove. . naročito onih ostavljenih rodnih grana. sistem gajenja (uzgojni oblik) i sortne osobine. pri svemu ovom treba voditi računa i o tome da se svake godine dobije dovoljno jednogodišnjih grana. Ipak. pravilna i blagovremena zaštita. tako da kod iznurenih stabala rezidba mora da bude rigoroznija što podrazumeva jače ili slabije skraćivanje skeletnih grana da bi se pojačala vegetativna aktivnost u narednoj vegeteciji. za zamenu prošlogodišnjih koje uklanjamo i da imamo dobru osvetljenost krune. mogućnost navodnjavanja.razlikuje pa se sa njim i različito postupa u rezidbi. odnosno vršimo prekraćivanje na 2-3 okaca iz kojih dobijamo nove kvalitetne rodne grane u narednoj vegetaciji. najbolje mešovitih.. Svako odstupanje pokazuje na neki poremećaj uglavnom zbog agrotehničkih mera. Na mestima gde smo deficitarni sa mešovitim rodnim granama i gde je nastalo ogoljavanje.) treba da dovedu do toga da jednogodišnji prirast novih mešovitih rodnih grana bude 40-50 cm. Ovo naravno treba da prati pojačana ishrana i rigoroznije proredjivanje plodova. Pravilno izvedena rezidba sa jasnom vizijom šta se želi uz operacije koje prate proizvodnu godinu (ishrana. proredjivanje plodova. Rezidbom takodje moramo voditi računa da dobijemo optimalnu osvetljenost krune naročito kod kotlastog uzgojnug oblika. izolacijom skeletnih grana i nepreklapanjem ostavljenih rodnih grana gde bi došlo do zasenjavanja. Znači. Način i intezitet rezidbe trba da prati opšte stanje voćaka.

.

MEŠOVITE RODNE GRANE Obično su dužine oko 50cm i formiraju se na stablima jake vegetativne aktivnosti. Cvetni pupoljci su obično takozvani grupni odn. po dva sa jednim vegetativnim izmeĎu. Iz tog razloga razlikujemo nekoliko tipova rodnih grana. Ove grane spadaju kod breskve u najkvalitetnije rodno drvo.MAJSKE KITICE . 1. 2. Ovo je posledica toga da samo u jednoj vegetaciji mogu da formiraju rodno drvo. Broj cvetnih pupoljaka isključivo zavisi od dužine grane. Najkvalitetnije se obrazuju na dvogodišnjem drvetu ali mogu i iz pupoljaka na starijem drvetu. Do kraja jula kada počinje diferencijacija trebale bi da završe sa ratsom da bi se izvršila akumulacija rezervnih materija. Ako je on produžen slabi kvalitet cvetnih pupoljaka.Breskva i nektarina spadaju u grupu voćnih vrsta koje najranije počinju sa raĎanjem. pa doĎe do cvetanja bez oplodnje. Ipak za rod se ostavljaju dobro zdrvenjene i umereno bujne grane sa dosta cvetnih pupoljaka.

Obično imaju cvetne pupoljke po celoj dužini osim pri osnovi i na vrhu koji su lisni.TIPIČNE RODNE GRANE Po izgledu su relativno tanke i dužine oko 30cm. kada nema dovoljno mešovitih mogu se ostaviti uz obavezno prekraćivanje da bi se iz tog vegetativnog pupoljka razvio kvalitetan mladar sa dosta lisne mase. One se razvijaju na starijem drvetu iz pritajenih pupoljaka. Ako doĎe do zametanja roda on je lošijeg kvaliteta zbog slabe ishranjenosti. 3. Javljaju se kada nije izbalansirano opterećenje rodom a imamo kišno leto i jaču ishranu azotnim Ďubrivima. 4. Na njima se obrazuju prevremene grane ali zbog produžene vegetacije nemaju dovoljno sazrevanje. koji su obično nepotpuno izdeferencirani. TakoĎe treba ih ostavljati na mestima većeg ogoljenja krune. Ekonomski su malo značajne jer daju lošije plodove i po pravilu se uklanjaju. i ako doĎe do zametanja. .VODOPIJE Na njima može biti cvetnih pupoljaka ali su u osnovi gledano nerodne. Iz ovih cvetnih pupoljaka. male lisne površine i zasenjenosti. Rezidbom se obično uklanjaju ako postoji dovoljan broj drugih grana ili na ogoljenim delovima mogu da se režu na tkz. „ kondir “ radi dobijanja kvalitetnijih u narednoj vegetaciji. Dužine su 2-3cm i na sebi imaju nekoliko cvetnih pupoljaka sa jednim vegetativnim na vrhu.One spadaju u kratku rodnu granu i obrazuju se obično u uslovima jačeg opterećenja u predhodnoj godini koje je pratila lošija ishrana i nedostatak vode. plodovi budu lošeg kvaliteta jer velika lisna masa odvlači veliki deo hrane. Ove grane se eliminišu do osnove ( najbolje letnjom rezidbom da ne bi trošile previše hrane na uštrb ostalih grana ) ili na „ kondir “ da bi se iz njih razvila mešovita grana u narednoj vegetaciji. MeĎutim. Često rastu prilično zasenjene pa ostaju slabije zdrvenjene a cvetni pupoljci su im relativno loše izdiferencirani.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->