Breskva Rodno drvo je deo grančice koji ima duže ili kraće jednogodišnje letoraste sa cvetnim i lisnim pupoljcima

. Cvetni i lisni pupoljci mogu biti na letorastima, koji su: - kratki - jedan cvetni i jedan lisni pupoljak, - majski buketić 2-7 cm - sa više cvetnih pupoljaka, - slamasti (tanki) sa pojedinačnim cvetnim pupoljcima (10-15cm), - mešoviti - više pupoljaka zajedno (dva, tri i više) dužine preko 15 cm, - prevremeni - kad se pupoljci iz tekuće vegetacije razviju u letoraste. S obzirom na to gde se nalaze, razlikuju se tri grupe cvetnih pupoljaka, pa postoje i tri grupe sorti breskve: A, B i C. Sorte grupe A imaju cvetne pupoljke na celoj dužini tanjih i debljih grančica. Sorte grupe B imaju cvetne pupoljke na celoj dužini tanjih grančica, a na debljim, samo na vršnom delu. Sorte grupe C imaju cvetne pupoljke samo na vršnom delu debljih i tenjih grančica.

kombinacija pupoljaka (cvetnih i lisnih) .Slika 1. 1. 3 . Rezidba prekraćivanjem rodnih grančica izvodi se tako. što se nastoji da se ostavljaju letorasti za rod. E) dva cvetna i jedan lisni. Jačina primenjene rezidbe zavisi od svakog pojedinačnog stabla. sorte i željene količine prinosa.mešovita rodna grančica. D) dva cvetna. Rodni pupoljci kod breskve se nalaze na jednogodišnjim grančicama. 8 . u zavisna od vitalnosti stabla.kratko majsko buketče. To se radi da bi se naredne godine obezbedio dovoljan broj novih letorasta koji se ostavljaju da donesu rod. . 4 . 9 . koje tek počinju da rađaju.kratka tanka (slamasta) grančica.malo duže majsko buketče. što se pored rodne grančice ostavlja i njena zamena. Naredne godine se sasvim uklanja grančica koja je predhodne godine donela rod. pa je osnovno pravilo rezidbe da se rezidbom postigne što više novih letorasta koji a sebi nose vetne upoljke. I) dva cvetna i dva lisna. manje vitalna i u manje povoljnim uslovima ishrane i vlažnosti. 1b .stipularni pupoljci.nerodna grančica. Oni se orezuju na 8 . C) jedan lisni i jedan cvetni. B) jedan cvetni. 5 .15 pupoljaka. Slika 1.mešovita grančica sa cvetnim pupoljcima u gornjoj polovini grančica (praktično nerodna grančica).srednje duga tanka (slamasta) grančica. L) jedan lisni i tri cvetna. Rodne i nerodne grančice breskve: 1. Smatra se da je ona prikladnija za starija stabla.dard (samo jedan cvetni pupoljak).prekraćivanjem rodnih grančica. G) tri lisna. kod voćaka.3 pupoljaka. F) tri cvetna. Tako na primer. Sa tarošću stabla povećava se i količina vegetativne mase koja se rezidbom uklanja. H) dva lisna i jedan cvetni.A) jedan lisni. čak ako su na istom rodnom drvetu. 7 . 1a .rezidba sa prekraćivanjem rodnih grančica . Osnovni princip ovoj rezidbi je u tome. a kod starijih (starih 10 do 12 godina) može se ukloniti i do 70%.prevremena grančica. Ova rezidba je dosta slična rezidbi vinove loze. uklanja se od prošlogodišnje vegetacije 20 do 30%. 2 i 2a . od njegoveživotne snage. bliže osnovnih grana.15 pupoljaka. U neposrednoj blizini ovog letorasta. 6 . Breskve za rod mogu se orezivati i na drugi način .duga tenka (slamasta) grančica. donji letorast se orezuje radi zamene na 2 . a gornji na 8 . Kratka rezidba .

a donji na 2-3 cvetna pupoljka (A i B). U zavisnosti od mesta na kome se formira i od uslova u vegeteciji. sasvim se uklanjaju. grančice su označene sa (a). Za rod se biraju dovoljno razvijeni letorasti. Da bi se održala redovna rodnost. Sastoji se u odabiranju mešovitih rodnih grančica koje se ne orezuju. Ako imamo normalne klimatske uslove beskva svake godine obilno cveta i zameće veliki broj plodova.). Iz tog razloga. ni oni tanki. Pri ovome se vodi računa da rodne grančice budu pravilno raspoređene na rastojanju 20 do 30 cm jedna od druge. u toku vegetacije se razvija nov letorast.30 cm. a kratko orezana (B) imaće dva letorasta.majske kitice i vodopije koje su obradjene u tekstu od 01. mešovita grančica ostavljena za rod (A) doneće plodove. koji se ogledaju u boljem kvalitetu plodova. ako nemaju zamenu. Prikazan je isti princip na rodnom drvetu (5 i 6).Karakteristično je da breskva medju svim voćnim vrstama najranije počinje da radja a iz razloga što u toku jedne vegetacije može da formira rodno drvo. Zato u prvim godinama njenog života rezidbom istovremeno formiramo željeni uzgojni oblik i regulišemo rodnost. Ovakav sistem rezidbe pokazao je dobre rezultate. dužem vremenu iskorišćavanja. U vegetaciji. god. komercijalno gajenja breskve i nektarine je nezamislivo bez redovne rezidbe. Rezidba bez prekraćivanja grančica kod breskve. ako su bile oštećene (lisne vaši.) se znatno . Ovo se vidi na rodnom drvetu (4). jednogodišnje drvo kod breskve ( mešovite rodne grane.ostavljene su mešovite rodne grančice na rastojanju od 25 .2010. Letorast na rodnoj grani (3) orezuje se pre vegetacije i to: gornji na desetak cvetnih pupoljaka. U toku vegetacije isti letorast (1) doneće rod. izuzev. a imaju u osnovi zamenu. (detalj) na višegodišnjoj grani (1) . dug period racionalne eksploatacije zasada. Ostale grane se u osnovi uklanjaju radi bolje aeracije i osvetljenja. Ova rezidba se preporučuje tamo gde su vrlo povoljni zemljišni uslovi . Grančice. jer i jedni i drugi letorasti su nedovoljno sazreli i sa manje rezervnih materija. Neposredno na mestu gde je grančica u osnovi orezana. Intezitet reidbe je izuzetno jači od ma koje druge voćne vrste iz razloga osetljivosti na zasenjavanje i na samo izduživanje provodnika hrane iz korena u list i obrnuto. koji se naredne godine ostavlja da rodi. ostvarivanju visokih prinosa i dr. koje su u predhodnoj godini donele rod. tipične rodne grane. osnovni cilj rezidbe je da obezbedi svake godine dovoljan broj jednogodišnjih grana (novog rodnog drveta) za zamenu starih koje rezidbom potpuno uklanjamo.Šema rezidbe: zimskom rezidbom orezana su dva prošlogodišnja letorasta (1) duže je orezan (A) koji treba da donese rod i kraće (B) radi zamene. dobar kvalitet plodova sa visokom rodnošću.plodno zemljište uz eventualno navodnjavanje.02. prekraćuju se na nekoliko pupoljaka. ali ne i najrazvijeniji. moljac i sl.

To se postiže eliminacijom svog suvišnog nerodnog i prekobrojnog rodnog drveta. Način i intezitet rezidbe trba da prati opšte stanje voćaka. za zamenu prošlogodišnjih koje uklanjamo i da imamo dobru osvetljenost krune. odnosno vršimo prekraćivanje na 2-3 okaca iz kojih dobijamo nove kvalitetne rodne grane u narednoj vegetaciji. naročito onih ostavljenih rodnih grana. pravilna i blagovremena zaštita. Rezidbom takodje moramo voditi računa da dobijemo optimalnu osvetljenost krune naročito kod kotlastog uzgojnug oblika. tako da kod iznurenih stabala rezidba mora da bude rigoroznija što podrazumeva jače ili slabije skraćivanje skeletnih grana da bi se pojačala vegetativna aktivnost u narednoj vegeteciji. najbolje mešovitih. Pravilno izvedena rezidba sa jasnom vizijom šta se želi uz operacije koje prate proizvodnu godinu (ishrana.. neke od tih grana trbamo rezati na „patlj“ ili „kondir“. proredjivanje plodova. Ipak.) treba da dovedu do toga da jednogodišnji prirast novih mešovitih rodnih grana bude 40-50 cm. mogućnost navodnjavanja.. sistem gajenja (uzgojni oblik) i sortne osobine. izolacijom skeletnih grana i nepreklapanjem ostavljenih rodnih grana gde bi došlo do zasenjavanja. Na mestima gde smo deficitarni sa mešovitim rodnim granama i gde je nastalo ogoljavanje. Znači. Ovo naravno treba da prati pojačana ishrana i rigoroznije proredjivanje plodova. . Svako odstupanje pokazuje na neki poremećaj uglavnom zbog agrotehničkih mera. sve ono što bi prouzrokovalo zasenjavanje i što bi beskorisno trošilo rezervne materije a time i ometalo pravilnu ishranu plodova i razvoj novih jednogodišnjeh grana treba ukloniti do osnove.razlikuje pa se sa njim i različito postupa u rezidbi. pri svemu ovom treba voditi računa i o tome da se svake godine dobije dovoljno jednogodišnjih grana.

.

1. Cvetni pupoljci su obično takozvani grupni odn. po dva sa jednim vegetativnim izmeĎu.MAJSKE KITICE .Breskva i nektarina spadaju u grupu voćnih vrsta koje najranije počinju sa raĎanjem. Ove grane spadaju kod breskve u najkvalitetnije rodno drvo.MEŠOVITE RODNE GRANE Obično su dužine oko 50cm i formiraju se na stablima jake vegetativne aktivnosti. Do kraja jula kada počinje diferencijacija trebale bi da završe sa ratsom da bi se izvršila akumulacija rezervnih materija. Ipak za rod se ostavljaju dobro zdrvenjene i umereno bujne grane sa dosta cvetnih pupoljaka. Ako je on produžen slabi kvalitet cvetnih pupoljaka. Iz tog razloga razlikujemo nekoliko tipova rodnih grana. 2. Broj cvetnih pupoljaka isključivo zavisi od dužine grane. pa doĎe do cvetanja bez oplodnje. Najkvalitetnije se obrazuju na dvogodišnjem drvetu ali mogu i iz pupoljaka na starijem drvetu. Ovo je posledica toga da samo u jednoj vegetaciji mogu da formiraju rodno drvo.

i ako doĎe do zametanja. „ kondir “ radi dobijanja kvalitetnijih u narednoj vegetaciji. Rezidbom se obično uklanjaju ako postoji dovoljan broj drugih grana ili na ogoljenim delovima mogu da se režu na tkz. Dužine su 2-3cm i na sebi imaju nekoliko cvetnih pupoljaka sa jednim vegetativnim na vrhu. kada nema dovoljno mešovitih mogu se ostaviti uz obavezno prekraćivanje da bi se iz tog vegetativnog pupoljka razvio kvalitetan mladar sa dosta lisne mase. male lisne površine i zasenjenosti. plodovi budu lošeg kvaliteta jer velika lisna masa odvlači veliki deo hrane. koji su obično nepotpuno izdeferencirani. Iz ovih cvetnih pupoljaka. TakoĎe treba ih ostavljati na mestima većeg ogoljenja krune. Javljaju se kada nije izbalansirano opterećenje rodom a imamo kišno leto i jaču ishranu azotnim Ďubrivima. Često rastu prilično zasenjene pa ostaju slabije zdrvenjene a cvetni pupoljci su im relativno loše izdiferencirani. Na njima se obrazuju prevremene grane ali zbog produžene vegetacije nemaju dovoljno sazrevanje. 3.One spadaju u kratku rodnu granu i obrazuju se obično u uslovima jačeg opterećenja u predhodnoj godini koje je pratila lošija ishrana i nedostatak vode. MeĎutim. One se razvijaju na starijem drvetu iz pritajenih pupoljaka. Obično imaju cvetne pupoljke po celoj dužini osim pri osnovi i na vrhu koji su lisni.TIPIČNE RODNE GRANE Po izgledu su relativno tanke i dužine oko 30cm. 4. .VODOPIJE Na njima može biti cvetnih pupoljaka ali su u osnovi gledano nerodne. Ove grane se eliminišu do osnove ( najbolje letnjom rezidbom da ne bi trošile previše hrane na uštrb ostalih grana ) ili na „ kondir “ da bi se iz njih razvila mešovita grana u narednoj vegetaciji. Ako doĎe do zametanja roda on je lošijeg kvaliteta zbog slabe ishranjenosti. Ekonomski su malo značajne jer daju lošije plodove i po pravilu se uklanjaju.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful