P. 1
masine jednosmerne struje

masine jednosmerne struje

|Views: 118|Likes:
Published by joni222466
masine jednosmerne struje
masine jednosmerne struje

More info:

Published by: joni222466 on Jan 05, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

09/17/2013

pdf

text

original

MAŠINE JEDNOSMERNE STRUJE

SADRŽAJ
1 MAŠINE JEDNOSMERNE STRUJE ........................................................................... 3 1.1 Osnovni delovi............................................................................................................ 3 1.2 Princip rada................................................................................................................. 4 1.3 Namotaji indukta ........................................................................................................ 5 1.4 Namotaji pobude ........................................................................................................ 7 1.5 Elektromotorna sila indukta ....................................................................................... 8 1.6 Obrtni momenat.......................................................................................................... 9 1.7 Brzina obrtnja ........................................................................................................... 10 1.8 Reakcija indukta ....................................................................................................... 10 1.9 Komutacija ............................................................................................................... 12 1.10 Generatori jednosmerne struje .............................................................................. 15 1.11 Karakteristike momenta motora............................................................................ 17 1.12 1.13 1.14 1.16 Pokretanje mašina jednosmerne struje.................................................................. 18 Regulisanje brzine nezavisno pobuđenog motora jednosmerne struje ................. 18 Kratak osvrt na prelazne pojave i raspobuđivanje ................................................ 20 Literatura............................................................................................................... 21

1.15 Univerzalni motor ................................................................................................. 20

2

smešten u žlebovima i zatvoren sam sa sobom. koje su smeštene na simetrali među polovima. Rotor je cilindričnog oblika i sastavljen od tankih feromagnetskih limova i ravnomerno je ožljebljen po svom obimu. Segmenti komutatora su u električnoj vezi sa namotajem indukta. Na polovima statora je smešten koncentrisan pobudni namotaj (induktor). zazor).1 Osnovni delovi Osnovni elementi mašine su mirujući deo (stator) i obrtni deo (rotor). Komutator (kolektor) je sastavljen od bakarnih segmenata (kriški) koji su izolovani međusobno i u odnosu na masu. Magnetsko kolo ima rotacionu simetriju. Paket limova rotora čvrsto je spojen sa vratilom mašine. danas se motor jednosmerne struje sve više potiskuje od strane jeftinijih. spojene na dva priključna kraja na statoru. složenijeg i skupljeg održavanja. manje pouzdanosti i kraćeg veka trajanja. Namotaj na rotoru (indukt. generator jednosmerne struje sa nezavisnom pobudom. povezan između polova na određeni način i izveden na dva priključna kraja. jednostavnih i robustnih električnih motora za naizmeničnu struju upravljanih mikroprocesorima i napajanih energetskom elektronikom. Stator je načinjen od jarma u obliku šupljeg valjka od masivnog gvožđa. 3 . svaki segment indukta spojen je sa istim tolikim brojem tačaka namotaja indukta. na čijoj su unutrašnjoj periferiji pričvršćena 2p istaknuta pola složenih od feromagnetskih limova. zbog svojih veoma dobrih karakteristika se često koristi kao kočnica u laboratorijama za ispitivanje električnih mašina. 1. Zbog veće cene. Međutim. Postavljen je sa jedne strane rotora i obrće se zajedno sa njim. Na površinu komutatora naleže izvestan broj dirki (četkica). Slika 1-1 Motor jednosmerne struje Generatori jednosmerne struje su praktično potisnuti poluprovodničkim ispravljačima. Između mirujućeg i obrtnog dela nalazi se međugvožđe (vazdušni procep. u "neutralnoj zoni" i nepomične (mehanički učvršćene za stator).1 MAŠINE JEDNOSMERNE STRUJE Mašine jednosmerne struje (jednosmerne mašine) su zbog svojih veoma dobrih funkcionalnih karakteristika nekada predstavljale često rešenje u električnim postrojenjima i pogonima. armatura) je raspodeljen.

po zakonu e=Blv. i taj položaj nazivamo neutralnom zonom (horizontalni položaj navojka na slici). Kada je navojak u položaju da je kroz njega fluks maksimalan. S i N glavni polovi. pošto su oni vezani na red. zahvaljujući delovanju kolektora. vezanog za smer struje.2 Princip rada Princip rada mašine za jednosmernu struju pojednostavljeno ćemo objasniti na primeru generatora (Slika 1-2).polni nastavci . Ovo polje je periodično. Prema tome. dirke su uvek istog polariteta jer su preko kolektora povezane sa provodnicima koji prolaze ispod istog magnetnog pola. i funkcija je samo prostorne koordinate (položaja na obimu mašine). NZ. Budući da je u prethodnoj jednačini samo magnetska indukcija promenljiva. Kada se pomoću neke pogonske mašine rotor obrće konstantnom brzinom. pa prema tome i struje. ona će stvoriti stalno magnetsko polje pobude. A. PN. što ima za posledicu jednosmernu struju u spoljnjem električnom kolu. ems će biti suprotne i sabiraće se. u njemu će indukovana ems biti jednaka nuli. polaritet ems. u njegovim provodnicima će se usled presecanja magnetnog fluksa indukovati odgovarajuća elektromotorna sila. odgovarajućeg polariteta. 4 . u odnosu na spoljašnje kolo.S J 1 NZ A P N PN Č + K − K 2 Slika 1-2 Šematski presek pojednostavljene dvopolne mašine jednosmerne struje (oznake odgovaraju generatorskom režimu rada) – J jaram. K. pomoću kolektora se naizmenične struje u provodnicima "ispravljaju". U pojedinim provodnicima koji sačinjavaju navojak. sa periodom jednakom dužini dvostrukog polnog koraka.četkice. uz nepromenjeni smisao obrtanja. Međutim.indukt. oblik ems će biti isti kao i oblik magnetskog polja (indukcije B). Φ. 1 i 2 pojednostavljeni namotaj rotora 1. prema jednačini: e = – dΨ / dt. n.neutralna zona (osa).komutator (kolektor). Č. neće se menjati jer. P.pobudni namotaj. Kada se kroz provodnike namotaja statora pusti jednosmerna struja.

Ovde će biti date samo osnove izvođenja namota ilustrovane na prostom omčastom i prostom valovitom namotaju. tj. pošto ih vežemo sa zadnje strane (sa strane suprotne komutatoru) naziva se zadnji navojni korak ( y1 ). a ako je y 2 > y1 onda dobijamo ukršten omčasti namotaj. bubnjasti. Dva provodnika treba spojiti u navojak tako da indukovana ems u navojku bude maksimalna. ali ovo rešenje je napušteno jer je zbog potrebe za ručnim motanjem vreme izrade bilo veliko. da li smo idući u smeru namotavanja došli do lamele ispred ili iza početne. Sada izlazni provodnik vezujemo sa prednje strane (strane komutatora) preko lamele za sledeći ulazni. y1 y y2 y y2 y1 a) neukršteni b) ukršteni Slika 1-3 Prosti omčasti namotaj Kod valovitog namotaja kada obrazujemo navojak nastavljamo sa vezivanjem na red po položaju sličnih navojaka pod svim polovima mašine. razlikujemo neukrštene namotaje (slika 1-4a) i 5 . Osnovni princip izvođenja namotaja je da se vezuju dva provodnika koji se nalaze u istom ili približno istom položaju pod dva različita pola. Prema načinu vezivanja provodnika u navojne delove možemo valjkasti namotaj da podelimo uglavnom na četiri vrste: prost omčasti namotaj. a po tipu je obično valjkasti (dobošasti. te namotaj ima oblik omče. Ovo povezivanje svih sličnih navojaka pod svim polovima vršimo tako da pri završetku jednog obilaženja dođemo do susedne lamele na komutatoru. složeni omčasti namotaj.1. U zavisnosti od toga. i to u gornjem sloju jednog žleba i donjem sloju drugog žleba. Ukupni navojni korak ( y ) kod omčastog namotaja je: y = y1 − y 2 . Ukršteni omčasti namotaji se obično ne prave. Nekada se namotaj izvodio u obliku prstena. tako da navojak obuhvata sav fluks po polu. Rastojanje između ulaznog i izlaznog provodnika. Zadnji i prednji navojni koraci su delimični navojni koraci. po čemu je i dobio ime. Kod izvođenja omčastih namotaja prvo povezujemo sve navojke ili navojne delove koji se nalaze pod jednim parom polova. Navojni deo (sekciju) čini više navojaka vezanih na red postavljenih u dva žleba. cilindrični). To rastojanje se naziva prednji navojni korak ( y 2 ). Ako je y 2 < y1 onda dobijamo neukršteni namotaj.3 Namotaji indukta Namotaj indukta nalazi se na rotoru. prost valoviti namotaj i složen valoviti namotaj. a i potrošnja bakra je bila veća jer provodnici na unutrašnjem delu prstena nisu aktivni i ne učestvuju u stvaranju ems.

y1 y y2 Slika 1-4 Neukršteni i ukršteni prost valovit namotaj Između "pozitivnih" i "negativnih" četkica nalazi se celi namotaj indukta. Za 6 . koja aktivno učestvuje u stvaranju napona. uz a pari paralelnih grana. 2a gde je I a ukupna struja indukta. Budući da je otpor svake od 2a paralelnih grana jednak ( a je oznaka za broj pari paralelnih grana). pripada N 2a provodnika. zbog ipak nešto veće potrošnje bakra. Na slici 1-5 je prikazan namotaj kao šema otpora. Ukupni navojni korak kod valovitih namotaja je: y = y1 + y 2 . struja u provodniku ili grani je: Ip = Ia .ukrštene namotaje (slika 1-4b). Ip Ia + 2a U Slika 1-5 Šema otpora namotaja indukta _ Ako je ukupan broj provodnika u namotaju N . I kod prostih valovitih namotaja ukrštanje se izbegava. onda jednoj strujnoj grani.

zahtevana zavisnost napona na priključcima od struje opterećenja za generator. imamo: Ra = 1 N  1  Rp = N   Rp . nezavisnog ili paralelnog. a jednosmerni pobudni napon se dobija iz naizmenične trofazne mreže. kod koje je pobudni namotaj spojen na red sa namotajem indukta. H G. odnosno brzine obrtanja o razvijenom momentu (za motore). redna (serijska) pobuda. Teži se da otpor rednog namotaja bude što manji. U zavisnosti od toga da li su glavni i pomoćni pobudni namotaj izvedeni tako da im se fluksevi potpomažu ili suprotstavljaju. otočna (paralelna) pobuda. Učešće pojedine pobude u ukupnoj mps uslovljavljava spoljnja karakteristika mašine. razlikujemo sledeće osnovne vrste pobude: • nezavisna pobuda. redni pobudni namotaj. B G. ako u strujnom kolu pobude postoji promenljivi otpornik. Za postizavanje potrebne magnetopobudne sile. • • • U upotrebi su sledeće oznake za krajeve pojedinih namotaja: Tabela 1-1 Oznake krajeva namotaja mašina jednosmerne struje namotaj indukt pomoćni polovi kompenzacija redna pobuda paralelna pobuda nezavisna pobuda nova oznaka A1. razlikujemo aditivnu. broj navojaka namotaja redne pobude ne mora biti velik. D2 E1. Pobudna struja kreće se u granicama 1 do 5% struje indukta. 1. postoji i pomoćni. odnosno diferencijalnu.ukupni otpor indukta. 2a 2a  2a  2 gde je R p otpor jednog provodnika. C2 D1. kod koje je pobudni namotaj spojen paralelno na namotaj indukta. Za dimenzionisanje namotaja merodavna je struja indukta. pošto je struja velika. Otpor paralelnog namota je velik. gde pored glavnog. potrebno je da paralelni namotaj ima veliki broj navojaka. D I.4 Namotaji pobude Prema načinu spajanja namotaja pobude u odnosu na namotaj indukta. preko ispravljača. složenu pobudu. kod koje je namotaj pobude spojen na poseban spoljnji izvor napona. Vrednost pobudne struje može se podešavati. tj. pri čemu se manja vrednost odnosi na mašine većih snaga. nezavisno od mašine. uvažavajući da je ukupni otpor 1 2a puta manji od otpora jedne grane. kako bi pad napona na njemu bio što manji. složena pobuda. Ovo je danas najčešće rešenje. Za postizanje odgovarajuće magnetopobudne sile. pošto je struja magnećenja mala. K . B2 C1. F C. Ra . A2 B1. H E. Pobudni namotaj je dimenzionisan prema tom spoljnjem naponu. E2 F1. koji je potpuno nezavisan od prilika u mašini. F2 7 stara oznaka A.

dok u režimu motora drži ravnotežu naponu napajanja: U = E + Ra I a . Jednačina naponske ravnoteže. u režimu generatora daje napon: E = U + Ra I a . 8 .5 Elektromotorna sila indukta Elektromotrna sila indukta (napon rotacije). Pri naznačenoj struji pad napona na četkicama približno iznosi 2V . Ukupni otpor indukta možemo prikazati na sledeći način: Ra = Rn + ∆U č . Trenutna vrednost ems jednog provodnika na rotoru je: e pr = l s v b gde je ls svedena (aktivna) dužina provodnika (onaj deo dužine provodnika koji preseca magnetsko polje). gde je Ra ukupni otpor indukta u koji su uključeni galvanski otpori svih namotaja u kolu indukta Rn . uz posebno navođenje pada napona na četkicama ima sledeći oblik: E = U ± (Rn I a + ∆U č ) gde se predznak "+" odnosi na generatore a "-" na motore. E . E . E 230V = U 220V + Rn I a 8V + ∆U č 2V . Da bi se stekao osećaj za veličine.L+ L− E1 E2 A2 A1 M Slika 1-6 Motor sa otočnom pobudom 1. navešćemo primer za generator: Analizirajmo sada detaljnije napon usled rotacije. koji je funkcija gustine struje. Ia gde je ∆U č pad napona na četkicama. i prelazni otpor na četkicama.

1. Ovaj napon nazivamo naponom rotacije. Za polni korak imamo: τ= dπ . a 2π 9 . možemo da pišemo: E Ia = M ωm = M nπ . Mehaničku snagu na vratilu za pogon radnog mehanizma i pokrivanje gubitaka usled trenja i ventilacije obezbedjuje odgovarajući električni ekvivalent E I a .6 Obrtni momenat Obrtni momenat. N Φ Ia = M a 60 30 iz čega za obrtni momenat sledi: M= p N Φ I a = kM Φ I a .Ems se obično izražava preko srednje vrednosti fluksa po polu Φ: Φ = S p Bδsr = l s τ Bδsr . k E . dok u režimu generatora drži ravnotežu (deluje protiv) momenta pogonske mašine. 2p Za obodnu brzinu imamo: n pτ n d d n n v = ω m = 2π =dπ = 2 pτ = . 2a 2a 30 a 60 Dakle. a Bδsr srednja vrednost indukcije. 30 Koristeći prethodno izveden izraz za napon rotacije. M . Izraz za obrtni momenat možemo najlakše da dobijemo ako posmatramo režim motora. napon između četkica je proporcionalan sa brzinom obrtanja i srednjom vrednosti fluksa. uz postojanje fluksa. Konstantna propocionalnosti. 2 2 60 60 60 30 gde je ω m mehanička ugaona brzina rotora. Srednja vrednost ems jednog provodnika je: E pr = l s v Bδsr = l s pτ n Φ p n = Φ. Dakle. u režimu motora obezbeđuje pogon radnog mehanizma. gde je τ polni korak. 30 l s τ 30 Za ems između četkica imamo: E= N N pn p n E pr = Φ= N Φ = kE n Φ . zavisi od konstrukcionih podataka (broja pari polova i paralelnih grana. jer. te broja provodnika). postoji samo kada se rotor obrće ( n ≠ 0 ). imamo: nπ p n .

koji predstavlja podužnu gustinu ampernavojaka po obimu mašine: A= N Ip π Da = N Ia . strujni obuhvat.8 Reakcija indukta U praznom hodu u mašini postoji samo magnetsko polje pobude. Mps indukta je poprečno postavljena u odnosu na mps induktora. Konstantna propocionalnosti. ovo povećanje fluksa je manje od smanjenja. Talas mps pobude ima oblik pravougaonika. javlja se i magnetsko polje indukta. Reakcija indukta utiče kako na prostornu raspodelu fluksa u vazdušnom zazoru tako i na veličinu rezultantog fluksa po polu. zavisi od konstrukcionih podataka (broja pari polova i paralelnih grana. dok je talas mps linearna funkcija obima indukta i ima oblik trougla. A . 1. a predznak "+" na generatore. Slika 1-7 Reakcija indukta a) polje pobude b) reakcija indukta c) rezultantno polje 10 . pri čemu uzmimo da je u osi glavnih polova x = 0 ."odnosi na motore. Zbog zasićenja. Rezultanta raspodela fluksa je karakterisana povećanjem fluksa pod jednim krajem polnog nastavka i smanjenjem pod drugim krajem. Definišimo sada još jedan značajan pojam. k M . kE Φ kE Φ Izraz za brzinu obrtanja sledi iz prethodnih naponskih jednačina: n= gde se predznak ". dok pri opterećenju. usled struje indukta ("reakcije indukta"). U posmatranoj tački vrednost mps indukta je F = A ⋅ 2 x .Dakle. 2a π Da gde je Da prečnik indukta. Označimo sa x rastojanje po obimu. tako da se rezultatni fluks zbog reakcije indukta ipak smanjuje.7 Brzina obrtnja U ± Ra I a E = . obrtni momenat je proporcionalan sa srednjom vrednosti fluksa i strujom indukta. 1. te broja provodnika).

• N • • • • x x x x x x x x x x x S • • • • • • • • • • • x x x x M mps induktora G mps indukta širina pola polni korak τ induktor indukcija u međugvožđu indukt rezultanta indukcija ne uzimajući u obzir zasićenje uzimajući u obzir zasićenje Slika 1-8 Reakcija indukta – oblik rezultantnog magnetskog polja 11 . povećanje maksimalne indukcije izaziva veće gubitke u gvožđu i povećanje napona među susednim lamelama komutatora. pored ostalog. Indukovana ems između dve susedne lamele je linearno proporcionalna sa maksimalnom indukcijom. U provodnicima indukta su naizmenične struje. Gubici u gvožđu zavise. može doći između dve susedne lamele do preskoka varnice. a vezane su za izobličenje rezultantnog fluksa su: • • gubitak na elektromotornoj sili usled smanjenja rezultantnog fluksa. što za posledicu ima lošu komutaciju (varničenje). Navojni deo se prilikom komutacije još uvek nalazi u položaju u kojem ga zahvata jedan deo rezultantnog. Dozvoljena maksimalna vrednost ove ems zavisi od otpora navojnog dela i kod mašina srednjih snaga iznosi oko 35V. lošija komutacija (funkcionisanje komutatora) usled pomeraja neutralne ose (zone). Pošto se mašina obrće. Do promene smera struje dolazi u nepovoljnom naponskom stanju navojnog dela. kružna vatra). a u gvožđu indukta se prostire naizmenično magnetsko polje. Pošto je otpor luka neznatan. nosači četkica suprotnog polariteta dolaze u kratak spoj. svi navojni delovi dolaze u položaj najveće indukcije. magnetskog polja. Ako vrednost ems pređe dozvoljenu maksimalnu vrednost. pa se mali lukovi između susednih lamela pretvaraju u veliki luk po čitavom obimu (tzv. deformisanog. i od kvadrata maksimalne indukcije (B2). odnosno uspostavljanja malog luka zbog gorenja ugljene prašine.Nepovoljne posledice koje prate reakciju indukta.

Vreme za koje je struja konstantna označimo 12 . Za poništenje reakcije indukta u prostoru ispod glavnog pola se upotrebljavaju kompaundni i kompenzacioni namotaj. Tk. dok kod namotaja pomoćnih polova mps mora biti takva da prvo poništi mps indukta. uvođenje dadatnih namotaja čija mps ima zadatak da poništi delovanje reakcije indukta. Sastoji se od nekoliko navojaka žice velikog preseka namotanih oko glavnih magnetskih polova. Mps kompenzacionog namotaja mora biti jednaka i suprotna mps indukta. ali najskuplje rešenje. odnosno struje prilikom prolaska navojka ili navojnog dela kroz neutralnu osu. dirke kratko spajaju navojak ili navojni deo.9 Komutacija Pod komutacijom podrazumevamo proces promene smera ems. KN mps indukta kompenzacioni namotaj (KN) namotaj indukta (armatura) Slika 1-9 Namotaji mašine jednosmerne struje 1. ali koje deluje samo na izbegavanje gubitaka u indukovanoj ems. Kroz taj namotaj puštamo struju indukta u istom smeru kao i struju pobudnog namotaja. ali tako da je smer struja supotan. kroz provodnike se pušta struja indukta.Mere koje su preduzimaju u cilju suzbijanja ovih nepovoljnih posledica su: • • pomeranje dirki u stvarnu neutralnu zonu. a zatim da stvori jedno suprotno polje radi poboljšanja komutacije. Pomoću posebne poluge se celi nosač dirki stavlja u stvarni položaj neutralne zone. kompaundni namotaj pobudni namotaj namotaj pomoćnih polova (PP) mps PP. Kompaundni namotaj je najjednostavnije i najjeftinije rešenje. Kompenzacioni namotaj je najbolje. Ovo je najstarija i praktično napuštena metoda. Glavna funkcija namotaja pomoćnih polova je poboljšanje komutacije. koji je fizički smešten na simetrali između glavnih polova. Za poništenje reakcije indukta u prostoru između glavnih polova upotrebljava se namotaj pomoćnih polova. Za vreme trajanja komutacije. Smešten je u žlebove na polnim nastavcima statora.

Kvalitet komutacije ocenjuje se prema njenim posledicama. koje se manifestuju u pojavama varničenja između komutatora i dirki. Uzroci loše komutacije mogu biti mehanički (neokruglost i istrošenost komutatora. na komutaciju najviše utiče otpor četkica. Ip i Ip lamela četkica Ia Slika 1-10 Navojni deo u komutaciji v + Ip i − Ip Tk Ti i + Ip Tk Slika 1-11 Vremenska promena struje u navojnom delu Promenu struje prilikom komutacije i(t) označili smo. može se doći do analitičkih izraza koji približno opisuju promenu struje prilikom komutacije. neispavan pritisak ili smer pritiska na četkice itd. a zatim raste u suprotnom smeru do vrednosti − I p . crtkanom linijom.sa Ti. već ćemo definisati uticajne veličine prilikom komutacije i navesti mere koje se preduzimaju u cilju poboljšanja komutacije. Budući da je ostvarenje dobre komutacije više rezultat iskustva nego naučne analize. Veličine koje utiču na oblik krive komutacije su sledeće: a) otpori 13 . položaj četkica u odnosu na neutralnu osu i delovanje pomoćnih polova. loše vođenje četkica u držačima. Loša komutacija se ogleda u znatnom iskrenju kod naznačenog opterećenja ili kod manjih preopterećenja. Komutacija bez varničenja je neophodan uslov sigurnog i dugog rada mašine jednosmerne struje. površinsko oštećenje dirki i komutatora. vibracije komutatora. za početak. Uz određena pojednostavljenja i pretpostavke. U električnom pogledu. pravom. Struja provodnika (grane) sa vrednosti + I p prvo pada na vrednost nula.) i električki (uticaj otpora i ems usled samoinduktivnosti i međuinduktivnosti). ovde se nećemo baviti kvantitativnom analizom.

eM. Sa id je označena dodatna struja komutacije usled ems. eK. usled samoinduktivnosti navojnog dela eL i usled međuinduktivnosti. nalazi navojni deo koji komutira. b) ems • • • spoljnjeg kola. te bi kod mašina malo većih snaga čak i onemogućila rad. kada je ne bismo suzbili. 14 . koji se u navojnom delu indukuje kada četkica ne stoji strogo u liniji neutralne ose. tačka-tačka otporna komutacija kod koje su uzeti u obzir svi otpori. Nepovoljni slučaj. što može da izazove cepanje opne i varničenje u toj tački. a zanemaren uticaj ems. eL. otpor kratkospojenog navojnog dela koji komutira. • • • Slika 1-12 prikazuje oblike krivih komutacije za sledeće slučajeve: • • • + Ip id 3 i 1 2 −Ip Tk Slika 1-12 Krive komutacije uz određene vrednosti uticajnih veličina Ems usled samoinduktivnosti eL sprečava promene struje u kolu (u analogiji mehaničkih i električnih kola induktivnost predstavlja inerciju).prelazni otpor četkica. može da ima različite predznake. može da deluje u jednom ili drugom smeru. Ems usled samoinduktivnosti. Pogotovo je opasna velika gustina struje na zadnjim (izlaznim) krajevima četkica. jer varničenje na njima može da dovede do pojave kružne vatre. uzet je u obzir samo prelazni otpor četkica. ek. severnom ili južnom. koje je ipak manje opasno jer sama četkica predstavlja prepreku za prenošenje varnica po obimu komutatora. koja se superponira na struju idealne otporne komutacije. dok su ostale uticajne veličine zanemarene. jeste pojava preterano velike gustine struje na jednom delu površine četkice. otpor spojnih vodova (veza) između navojnog dela i lamele komutatora. kod usporene komutacije. crtkano – idealna otporna komutacija. pa deluje u smislu usporavanja komutacije. koji se izbegava. eM. značajno pogoršava komutaciju. puna linija – komutacija kod koje su uzeti u obzir i ems usled samoinduktivnosti eL. Ems usled međuinduktivnosti. dok ems spoljneg kola. zavisno u kakvom se polju po polaritetu. tj. je slična po svojoj prirodi eL. za razliku od varničenja na prednjim krajevima četkica kod ubrzane komutacije. koja se javlja ako širina četkice premašuje širinu komutatorske lamele bč>bl i ako se komutacija dešava u više navojnih delova.

kriva 5 prikazuje komutaciju uz prejako delovanje pomoćnih polova. što se ne može postići sinhronim alternatorom sa diodama ili mrežnim ispravljačem. kod koje se kontaktna površina ravnomerno koristi za prolaz struje. odnosno postojanje sistema komutatora i dirki.10 Generatori jednosmerne struje Savremeni razvoj ide u pravcu eliminisanja elektične mašine jednosmerne struje kao generatora. koji služi za opterećivanje ispitivanih mašina. Poboljšanje komutacije na ovaj način je moguće samo kod mašina malih snaga. što se postiže upotrebom četkica od ugljena odnosno grafita. u odnosu na otpor veza (dovoda) i navojnih delova. Idealna bi bila ona komutacija kod koje je na izlaznoj ivici četkice gustina struje što manja (karakteristika 3 i 4). Problem vezan za komutaciju. pa je na taj način neutrališe. odnosno kod koje je gustina struje po površini četkice konstantna tokom celog procesa komutacije. a time i indukovane ems E = k E n Φ . mogli bismo biti uglavnom zadovoljni. 1. Nezavisno pobuđen generator ima “tvrdu” karakteristiku (sa porastom struje napon relativno malo opada). Jedna od mera za poboljšanje komutacije je i pomeranje dirki u stvarnu neutralnu osu. 15 . Pomoćni polova imaju zadatak da suzbiju ems usled samoinduktivnosti eL. 1 + Ip 2 4 3 − Ip 5 Slika 1-13 Krive komutacije Prvi uslov za dobru komutaciju je relativno veliki prelazni otpor četkica. To opadanje napona izazvano je: • • smanjenjem rezultantnog fluksa. Pomoćni polovi moraju da budu pravilno dimenzinisani kako bi se dobila odgovarajuća komutacija. Slika 1-13.Sa "linearnom" komutacijom. usled reakcije indukta. Magnetsko polje pomoćnih polova izaziva u navojnom delu suprotnu ems u odnosu na eL. usložnjava održavanje mašina za jednosmernu struju i isključuje ih u područjima primene sa zapaljivom i eksplozivnom okolinom. do 1kW. karakteristika 2). Za mašine većih snaga se primenjuju dodatna sredstva. pre svega pomoćni polovi. ali ih još uvek ima u upotrebi kada se traži jako gladak napon. povećenjem pada napona na otporu indukta usled povećanja struje indukta. Φ . (Slika 1-13. U laboratorijama za ispitivanje električnih mašina često se upotrebljava generator jednosmerne struje sa nezavisnom pobudom.

ali pod uslovom da je iz prethodnog rada preostao izvesni remanentni magnetizam. Uobičajen zahtev je da se napon na krajevima (priključcima) održava na stalnoj vrednosti. pri n = const. istmusi). bez obzira na veličinu struje indukta (apsolutno tvrda karakteristika). za razne vrste pobude generatora. ali se ovde pominje zbog toga što se ovaj način pobuđivanja primenjuje u složeno pobuđenim (kompaundiranim) generatorima. obično se delovanja pojedinih pobuda podese tako da se pri naznačenoj struji indukta dobije naznačena vrednost napona na priključcima. odnosno napon E rem . U a b c d e f I kd I kf Ia Slika 1-14 Spoljnje karakteristike generatora jednosmerne struje 16 . od kojih je prvo usled istmusa.Paralelno pobuđen generator ima samopobuđivanje (sam vrši svoju pobudu). Da bi došlo do samopobudjivanja. na glavnim polovima se postave prorezi na kojima je presek magnetskog kola jako smanjen (tzv. sa većim nagibom.5 I n karakteristika ovog generatora je slična karakteristici nezavisno pobuđenog generatora. odnosno pravac Rm i p mora da seče karakteristiku magnećenja E = f (i p ) . odnosno stabilnost napona. ukupni radni otpor kola paralelne pobude Rm ne sme da bude previsok. Time karakteristika magnećenja dobija dva kolena. a zatim opada sa porastom struje indukta. pa zasićenje nastupa već kod vrlo malog fluksa. čime se osigurava da pravac Rm i p sigurno preseca karakteristiku E = f (i p ) . Na slici 1-14 prikazane su spoljnje karakteristike generatora U = f ( I a ) . pa kriva napona naglo pada i ide po donjoj grani karakteristike. Kod određene vrednosti struje linearni deo krive U = f (i p ) poklopi se sa pravcem samopobuđivanja. Nije primenjen u praksi. U delu do 1. Da bi se osiguralo samopobuđivanje. Pošto bi gradnja generatora sa takvom karakteristikom bila neekonomična. Redno pobuđen generator nije pogodan za upotrebu jer mu se napon prvo povećava. što fizički predstavlja razbuđivanje mašine. ali je nešto “mekša” . Složeno pobuđeni (kompaundovan) generatori imaju nezavisnu (ili paralelnu) i rednu pobudu.

Redno pobuđen motor se u praksi najčešće primenjuje u električnoj vuči. oznaka na slici AP. "meke" kod kojih se značajno menja brzina obrtanja sa promenom momenta opterećenja. Iz mehaničke karakteristike se vidi da je veoma opasno ostaviti redni motor neopterećen ( M → 0 . koju srećemo kod otočno (paralelno) pobuđenih motora. Kod motora jednosmerne struje njih prvenstveno određuje sistem pobude.11 Karakteristike momenta motora Karakteristike momenta motora (mehaničke karakteristike) predstavljaju zavisnost momenta od brzine obrtanja. a redni motori jednosmerne struje u točkovima pokreću lokomotivu. n → ∞ ). i one mogu biti: • • • "tvrde" kod kojih se brzina obrtanja vrlo malo menja sa promenom momenta opterećenja. Kod jako velikih snaga nemoguće je napraviti tako veliki menjač. M OP AP RP n0 n Slika 1-15 Karakteristike momenta motora jednosmerne struje Nezavisno pobuđen motor se najčešće primenjuje u elektromotornim pogonima.Legenda slike 1-14: a) nadkompaundovan. 17 . M=f(n). pa se tada se mora pristupiti električnom rešenju prenosa snage. oznaka na slici OP. Odgovarajuće struje kratkog spoja su označene indeksom k . 1. b) kompaundovan (karakteristika seče crtkanu liniju u tačci ( I n . koju srećemo kod redno pobuđenih motora. kod dizel električnih lokomotiva dizel motor pogoni protivkompaundovani generator. celo područje između ove dve karakteristike može da se ostvari primenom jednosmernih motora sa složenom aditivnom pobudom. Ovaj motor predstavlja veoma fini menjač brzine (bez skupih sklopova zupčanika). oznaka na slici RP. U mehanici se to postiže sklopovima zupčanika. Tako npr. jer tada može doći do eksplozije rotora. U 0 ) c) nezavisno pobuđen d) paralelno pobuđen e) protivkompaundovan f) redno pobuđen.

Iz naponske jednačine motora U = E + Ra I a sledi I a = I k = U Ra >> I n . Sa pogonskom mašinom generator se dovede na naznačenu brzinu obrtanja. uz neku konstantnu. kako se ne bi pojavila mogućnost pobega (velikog povećanja brzine) motora usled slabog fluksa. brzinu obrtanja motora jednosmerne struje možemo vršiti na tri osnovna načina: Od ova tri navedena načina. najviše dva puta. od naznačene. onda su dimenzionisani za kratkotrajni rad i kao takvi su znatno jeftiniji. Generatori sa paralelnom pobudom se sami pobude. kE Φ kE Φ • • • promenom napona napajanja. To 18 . Dozvoljena polazna struja ograničena je vrednošću koju motor može da komutuje bez varničenja ili dozvoljenim opterećenjem mreže odnosno priključaka za napajanje motora. praktično se primenjuju prva dva načina. Sa regulacionim otpornikom pobuda se podesi tako da odgovara onom naponu koji se zahteva u radu. ali tada moraju da trajno izdrže punu struju opterećenja motora. kao i tamo gde je potrebno jako veliko preoterećenje motora ( 3M n ). n= U − Ra I a E = . Regulacija naponom je efikasna počevši od brzine obrtanja jednakoj nuli. struje pobude i promenom otpora u kolu indukta. Za ograničenje struje prilikom puštanja motora u rad koriste se specijalni otpori priključeni na red sa namotajem indukta. Kada se generator optereti. Otpornici za puštanje u rad mogu ponekad i da služe za regulisanje brzine obrtanja. tako da nije potrebno koristiti otpornike za puštanje u rad jer je struja puštanja neznatno veća od naznačene. kada je potrebno da motor razvije veće polazne momente pri istoj struji (kranovi. npr. Kod motora manjih snaga relativne vrednosti otpora indukta su veće. Prema ranije navedenom izrazu. onda se pobuda podešava tako da u mreži jednosmerne struje vlada željeni napon.13 Regulisanje brzine nezavisno pobuđenog motora jednosmerne struje Motor jednosmerne struje je mogućnost kontinualnog regulisanja brzine obrtanja u širokim granicama održala u konkurenciji sa naizmeničnim motorima kod pogona sa promenljivom brzinom obrtanja. Oni su tako odabrani da struja u puštanju u rad ne bude mnogo veća. Generatori sa nezavisnom pobudom se priključuju na pobudu pre ili posle zaleta. tj. Prilikom puštanja u rad u motoru se mogu javiti veoma velike struje. obično naznačenu pobudu. Ako služe samo za pokretanje. Redni motori su pogodniji u odnosu na otočne kada se puštanje u rad vrši pri teškim uslovima. Puštanje motora jednosmerne struje iz stanja mirovanja je složeniji problem.12 Pokretanje mašina jednosmerne struje Za režim generatora nema naročitih problema prilikom puštanja u rad. pa do brzine koja odgovara naznačenom naponu motora. 1. električna vozila). tek kod potpuno pobuđenog motora indukt se priključuje na napon izvora (mreže). U trenutku puštanja u rad imamo: n = 0 ⇒ E = 0 . promenom magnetnog fluksa pobude. ako im otpor pobudnog kola nije prevelik. dizalice.1. Ako se radi o nezavisno pobuđenom motoru onda je pre priključka strujnog kola indukta motor potrebno pobuditi punim fluksom Φ . npr. što se može videti iz jednostavne analize koja sledi. Dakle.

motor se u celom ovom opsegu može opteretiti konstantnom strujom. nastupaju poteškoće kod komutacije. pak. naponom reg. Konstantnu vrednost struje Ia možemo da obezbedimo samo nezavisnom ventilacijom. Kod motora hlađenih ventilatorom. koji pokreće generator jednosmerne struje koji. dok se konstantna snaga postiže regulacijom poljem. tj. Opseg regulacije je otprilike 2:1 za motore normalne izvedbe. Regulacija poljem se sprovodi tako da se priključeni napon drži na konstantnoj vrednosti. odnosno približno proporcionalna sa naponom. jer se smanjuje vreme komutacije Tk. kod manjih brzina se mora smanjiti struja. Grupu mašina sačinjavaju asinhroni motor. Danas je Vard. poljem n Slika 1-16 Princip regulacije brzine obrtanja Vard-Leonardova grupa predstavlja klasičan način upravljanja motorom jednosmerne struje (Slika 1-17). te može lako da pobegne (eksplozija kolektora). jer bi rad motora mogao da postane nestabilan. odnosno momenat. u odnosu na brzinu obrtanja. odnosno konstantnim momentom (uz konstantnu pobudu). i kod mašina sa nezavisnim hlađenjem. sa regulacijom brzine se može ići do dvostruke vrednosti u odnosu na brzinu kod punog magnetnog fluksa. Daljnje smanjenje fluksa se ne praktikuje. napaja motor jednosmerne struje čijom brzinom obrtanja upravljamo. Pobudom generatora reguliše se napon motora. 19 . dok se menjanjem pobude motora sprovodi regulacija poljem.je veliki opseg regulacije.Leonardova grupa uglavnom potisnuta pogonom sa tiristorskim konvertorom umesto generatora sa asinhronim motorom. tako da je snaga motora proporcionalna brzini obrtanja. a mora se voditi računa i o mehaničkim naprezanjima usled cetrifugalnih sila koja rastu sa kvadratom brzine obrtanja Za regulaciju brzine motora jednosmerne struje prirodno je da se konstantni momenat postiže regulacijom napona. da ne bi došlo do pregrevanja. M Φ P U Ia reg. a magnetsko polje se smanjuje smanjenjem struje pobude.

Koliko god bile male struje u trenutku isključenja. mogli dt pojaviti visoki (pre)naponi koji bi mogli da probiju izolaciju pobudnog namotaja ili da di izazovu luk.14 Kratak osvrt na prelazne pojave i raspobuđivanje Pri prelaznim pojavama dolazi do izražaja uticaj induktiviteta. i p . tako da se u trenutku konačnog isključenja pobudni namotaj kratko spaja. nego u kolu pobude. vrednost još uvek dt može da bude opasna. do vrednosti jednake nuli. Dakle. 1.15 Univerzalni motor Univerzalni motor je kolektorski motor koji se može priključiti i na jednosmerni i na naizmenični izvor napajanja. Rotor sa radnim mehanizmom unosi određenu mehaničku inerciju u prelazni proces. prema jednačini e = − L . dobrih pogonskih karakteristika i jednostavnog održavanja. Kod paralelno pobuđenog generatora to se vrši uključivanjem sve većeg otpora u strujno kolo pobude. tako da je lakše upravljati prelaznim pojavama u električnom kolu indukta. dok se ono potpuno ne otvori. Pod raspobuđivanjem (demagnetisanjem) podrazumevamo proces smanjivanja pobudne struje. u principu se motor jednosmerne struje može priključiti na naizmeničnu 20 . nalazi se u primeni u stotinama sitnih elektromotornih pogona. približno je T pobude Tindukta = 5 ÷ 20 . posebno u aparatima u domaćinstvima. a pogotovo ne di trenutno. Kolo nezavisne (otočne) pobude ima veliki induktivitet (mnogo navojaka tanke žice) i veliku vremensku konstantu.Ia AM G Ug Ua Uf M Slika 1-17 Vard-Leonardova grupa Ako je za napajanje motora za jednosmernu struju na raspolaganju izvor jednosmerne struje (akomulatorska baterija ili neregulisani ispravljač) kontinualno podešavanje napona može se vršiti pretvaračem jednosmernog napona u jednosmerni (čoper). 1. zbog jer bi se zbog velikog induktiviteta. Ovde se koristi činjenica da se sa promenom polariteta priključenog napona (i na pobudnom namotaju i na četkicama) ne menja se smer obrtanja motora jednosmerne struje. Taj proces ne sme da se odvija prebrzo. dok se pobudno kolo ne prekine. Zbog male cene. Značajno manja je vremenska konstanta indukta (armature). tj.

Mitraković: Mašine za jednosmernu struju. redni motori bez pomoćnih polova (i bez kompenzacionog namotaja) za brzine obrtanja preko 10000 ob/min za ručne alate i druge ručne elektromotorne uređaje. 21 . Naučna knjiga. Petrović. univerzalni motori izazivaju radio i televizijske smetnje. Smolčić. Zagreb. 1981. Školska knjiga. Beograd. Karakteristika momenta im je ograničeno meka. tako da obično mogu da izdrže prazni hod. [2] M. Za sasvim male snage (ispod 0. Jurković. Beograd. 1. oko 15000 ob/min i više za usisivače i miksere. Da bi tehnički iskoristili ovu mogućnost. Kolektorski strojevi.(jednofaznu) mrežu i on će imati iste fizičke osobine kao i da je priključen na jednosmernu mrežu. po pravilu dvopolni. potrebno je da celo magnetsko kolo (statora i rotora) bude napravljeno od tankih feromagnetskih limova. Važno je primeniti da su brzine obrtanja sa napajanjem jednosmernom strujom nešto veće nego sa napajanjem naizmeničnom. koje se ograničavaju dogradnjom kondenzatora ili prigušnica. Na svakom polu imaju po jednu četkicu. koje u radu varniče plavičasto.16 Literatura [1] B. te oko 30000 ob/min za mlinove za kafu. list SFRJ. [3] B. 1988. 1986.5kW) izrađuju se. Z. Sl. Električne mašine i postrojenja. Zbog varničenja i široke opšte upotrebe.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->