P. 1
gradj.mat

gradj.mat

|Views: 34|Likes:
Published by nebra1
seminarski
seminarski

More info:

Published by: nebra1 on Jan 04, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/16/2013

pdf

text

original

GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2

1.UVOD:
Građevinski objekti tokom svoje eksploatacije izloženi su uticaju sredine u kojoj se nalaze.U zavisnosti od sredine u kojoj se nalaze kao i od vrste upotrebljenog materijala,ta sredina može ponašati destruktivno na naš objekat u uticati na vek njegovog trajanja,to jest sredina se ponaša agresivno prema našim objektima i dovodi do njihovog oštećenja pa čak i do kompletnog razaranja.Sve te pojave, bez obzira na način njihog nastanka nazivamo jednim imenom, KOROZIJA. Korozija predstavlja razaranje materijala koje nastaje složenim fizičko-hemijskim dejstvom okolne sredine.Korozija je proces dezintegracije metalnih i drugih kontrukcija u atome odnosno hemijska jedinjenja zbog hemijske reakcije sa materijala konstrukcije sa okolinom. Pitanjima korozije prvi se znanstveno bavio Mihail Vasiljevič Lomonosov (od 1756. godine). Naziv korozija potiče od latinske reči corrodere = izglodati, izgristi. Kada se pomene reč korozija obično se misli na metale(gvoždje i čelik) , međutim korozija napada idruge materijale,pa tako imamo koroziju keramičkih materijala,polimera,betona,plastike,stakla.Razgradnja ovih materijala je znatno sporija od razgradnje metala,zbog manje podložnosti tih materijala oksidaciji. Danas se u građevinarstvu koriste mnogobrojni materijali,ali su pre svega savremene konstrukcije sagrađene od betona i čelika,takozvane armirano betonske konstrukcije.Takođe smo danas svedoci ogromnih metalnih mostova za čije se održavanje izdvoje ogromne svote novca.Zbog velikog sadržaja metala u sebi, sve su one izložene koroziji, a to je još više izraženo danas gde imamo takozvane kisele kiše koje još pojačavaju procese korozije. Ustanovljeno je da godišnji troškovi zbog korozije metala, uključujući i mjere za zaštitu od korozije, iznose u visokoindustrijaliziranim zemljama do 1000 dolara po stanovniku. Poslednja opsežna istraživanja provedena u SAD u vremenu od 1999. do 2001. godine pokazala su da godišnji troškovi zbog korozije iznose oko 275 milijardi dolara što je oko 3% njihovog nacionalnog dohotka. Ovi podaci nisu potpuni jer ne obuhvaćaju sekundarne štete nastale zbog korozije, npr. nesreće, ugroženost zdravlja ljudi, gubici u proizvodnji, teške ekološke katastrofe, propadanje spomeničke baštine i dr. Iz navedenog proizlazi veliki značaj pravovremene i kvalitetne zaštite od korozije. Da bi se smanjili gubici usled pojave korozije danas su se razvili mnogi antikorozini materijali i zaštite koje nam pomažu da naši objekti budu otporniji i trajniji a cene njihovog održavanja i saniranja oštećenja usled korozije manje.

-Podzemna korozija. na kiši i insolaciji. Posle nekog vremena.vlage I ostalih gasova u vazduhu.1 PODELA KOROZIJE PREMA MESTU NASTANKA Prema mestu nastanka korozija može da bude: -Atmosferska korozija –Najraširenija vrsta korozije. ali ako je tle bogato vodom može nastati i mikrobiološka korozija (anaerobne bakterije nalaze pogodne uslove za razvoj. ljudi nastoje da smanje količinu otpadnih gasova koje industrijske zemlje ispuštaju u vazduh. Sva kiša je vrlo blago kisela. To znači da ona sadrži otprilike 40 puta više kiseline od običnih padavina. Dok je uobičajena pH vrednost kiše oko 5. baza ili soli.koja obuhvata pojavu razaranja materijala u direktnoj reakciji sa okolnom sredinom: vodom. ugrožavajući biljnii životinjski svet u tim krajevima. Glavni uzročnici kiselih kiša su termoelektrane. Slaba kiselina u kišnici može da nagrize krečnjak u građevinama i statuama.Takvo je. noseći stubovi i sl. Kad se to desi. Kad je u pitanju samo zemlja reč je o elektrohemijskoj koroziji.5. Kisele kiše obično izazivaju štete daleko od svojih stvarnih izvora. pada u vidu slabe sumporne ili azotne kiseline i naziva se kiselom kišom.5. pH vrednost kisele kiše je između 4 i 4.GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 1. Kisela kiša je kiša ili bilo koja druga padavina zagađena sumpor dioksidom. Iz tog razloga. jer je krečnjak baznog sastava.koja deluje na konstrukcije ukopane u zemlju kao što su cevovodi. Kisele kiše su uzrok povećanom intenzitetu atmosferske korozije. Obuhvata procese u vlažnom vazduhu. kisela kiša polako zatruje jezera i vodotokove.Rezultat delovanja kiseonika . dim kao posledica grejanja i izduvni gasovi koji se stvaraju u saobraćaju. aerosolima i hemijskim zagadjivačima vazduha.Posebno je jaka u industrijskim zonama i primorskim predjelima. automobili i fabrike. razaraju zaštitni sloj vodonika i izazivaju jaku lokalnu koroziju čeličnih delova) . na primer delovanje vode na armirano-betonske stubove koji se nalaze u vodi. rastvorima kiselina. cisterne. azotnim oksidima i drugimhemijskim jedinjenjima. -Korozija u tečnosti. Kiša može i da reaguje s otpadnim gasovima koje ispuštajuelektrane.

baze. One treba da su: .termički otporne -dobro prionljive za podlogu -sposobne da podnesu elastične i plastične deformacije usled dilatiranja podloge 1.zatezanju i udaru -stabilnost skupljanja i bubrenja -postojanost na niskim i visokim temperaturama -termički dilatiranje -duktilnost -otpornost na habanje -prionjljivost za različite podloge -koroziona otpornost prema agresivnim medijumima(gasovi.savijanju.soli) Kao što vidimo za antikorozine materijale se traži da budu i vodonepropustljivi.Zbog toga se često u okviru antikorozionih sistema zaštite koriste bitumenske ili polimerne hidroizolacije .potpuno nepropustljive za tečnosti pod pritiskom -hemijski otporne i da pružaju otpor difuziji agresivnim medijumima .Organske zaštitne premaze .Ostale antikorozione materijale organskog i neorganskog sastava Napominjemo.kiseline.3 PODELA ANIKOROZIONIH MATERIJALA Sve antikorozione materijale o kojima ćemo govoriti podelićemo na dve osnovne grupe: .tzv.dok se pojmom namaz . vodonepropustljive membrane.GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 1.2 OSNOVNA SVOJSTVA ANTIKOROZIONIH MATERIJALA: Osnovna svosjtva antikorozionih materijala koja su značajna za njihovu primenu su: -gustina -poroznost i upijanje vode -vodonepropustljivost -otpornost na difuziju gasova -mehaničke otpornosti-čvrstoće pri pritisku.međutim to nije uvek slučaj.koja se dobija primenom materijala niskog viskoziteta. da se pod premazom podrazumeva antikoroziona zaštita debljine do 1 mm.

od kojih svaki ima svoju ulogu. Najčešći oblik njihove zaštite je zaštita organskim premazima. Sistem zaštite se obično sastoji od temeljnog sloja i jednog ili više pokrivnih slojeva. Osnovni zadatak premaza je razdvajanje metalne podloge od okoline. Premazi se nanose u zaštitne.4 ORGANSKI ZAŠTITNI PREMAZI Najveći dio metalnih konstrukcija (80 %) izložen je atmosferskom korozijskom delovanju. 1. povećava otpor difuziji kiseonika prema površini metala i time se usporava proces korozije.1-Šematski prikaz sastava premaznih sredstava . Delimo ih na: . dekorativne ili obe svrhe.GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 označavaju materijali sa većom debljinom sloja od 1 mm i većeg viskoziteta koji odgovara viskozitetu paste. SL. Zaštitno delovanje premaza je višestruko: premaz povećava.Materijali na bazi prirodnih polimera .Firnisi i uljane(masne) boje Zaštitna sredstva o kojima govorimo su najčešće predstavljaju višekomponentne sisteme pri čemu su u opštem slučaju prisutne gradivne komponente date sledećom šemom.Lakovi i emajli .Materijali na bazi sintetičkih polimera .

U sledećoj tabeli je dat prikaz nekih od najčešće primenjivanih polimera i njihova hemijska otpornost na određene agresivne supstance.dok razređivači imaju ulogu regulisanja viskoziteta materijala.što je od velikog značaja pri nanošenju premaza na . u premaznim sredstvima prisutni su i različiti rastvarači i razređivači.5. hlorkaučuka .alkoholi.estri.fenolformaldehida. epoksida. Agresivni medijumi EP HC UP VE PU FU + + + + + + + + + + + + + PF + + + + + + + + + + + + Neorganske kiseline + + + Oksidacione kiseline (+) Kiseline sa flourom (+) (+) + Voda + + + Rastvori soli + + + Alkalije + + + Oksidacione alkalije + Alifatski rastvarači + (+) + Aromatski rastvarači Hlorirani rastvarači Alkoholi (+) (+) (+) Ketoni Estri Organske kiseline (+) + Ulja.ketoni. poliuretana . mogu biti polimeri tipa: alkida. MATERIJALI NA BAZI SINTETIČKIH POLIMERA Kao što vidimo na slici 1.i dr.GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 1. 2 –Hemijske otpornosti nekih sintetičkih polimera Pored osnovnih supstanci.kada govorimo o materijalima na bazi sintetičkih polimera.vinilkaučuka. veziva su u principu kombinacije nekoliko supstanci pri čemu u njima osnovne supstance . Bitan uslov koji ovi materijali moraju zadovoljiti jeste njihova hemijska otpornost na delovanje određenih agresivnih sredina. poliestera .To su obično alifatični ugljovodonici.silikona i dr.masti + + “+”-otporan (+)-ograničeno otporan EP-epoksidna smola HC-hlorkaučuk VE-vinilestar + + (+) + + + + + + + (+) + (+) + + (+) (+) (+) (+) + + (+) “-“ neotporan PU-poliuretanska smola FU-furanska smola PF-fenolna smola Sl.Rastvarači se primenjuju radi podešavanja koncetracije osnovne supstance. akrila.

GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 određene površine. .pa stoga oni u pojedinim slučajevima predstavljaju osnovne faktore antikorozione zaštite.a često i na njihovo potpuno zaustavljanje.radi omogućavanja nanošenja zaštitnog sredstva u vidu tankog filma i dr. imaju ulogu pigmenta-boje i ulogu pigmenta-inhibitora korozije.titandioksid (bijele boje). ujedno i inhibitori korozije. .radi sprečavanja sedimentacije pigmenta.butadienstiroli dr. . Aktivni pigmenti su supstance koje svojim prisustvo utiču na smanjenje brzina korozionih procesa .Ovo je vrlo izraženo kod antikorozione zaštite metala .cinkoksid (bijele boje).Takvi polimeri su na primer –polivinilacetat.premazi sa aktivnim pigmentima treba da budu prvi premazi u okviru sistema za zaštitu metalnih površina. Postoje i pigmenti koji su aktivni i estetski tj.olovni minij (crvene boje).hromoksid (zelene boje). .Oni se primenjuju radi : -regulisanja vremena sušenja polimerne formulacije. Drugim rečima ovakvi pigmenti su tzv.već je u pitanju aktivna zaštita koja se ogleda u onemogućavanju pjave hemijskih ili elektrohemijskih procesa koji dovode do korozionih razaranja.Tada. .gvozdeni minij (crvene boje). su: . ihibitori ( pasivizatori) korozije. . Oni u nekom smislu povećavaju trajnost premaza jer usporavaju proces starenja uzrokovan UV zračenjem i atmosferskim uticajima.radi povećanja savitljivosti(duktilnosti) osušenog premaza. Obični pigmenti su stvari koje premazu daju izgled i boju.pa mesto delovanja premaza u takvim slučajevima je na graničnoj površini između metala i premaza.gde zaštitni premazi nemaju samo funkciju pasivne fizičke brane koja se suprostavlja delovanju agresivnih agenasa.radi obezbeđenja tiksotropije materijala(sprečavanja slivanja premaza nanetog na vertikalne površine). .akril. . . Najpoznatiji pigmenti. Aditivi su supstance koje u premaznom sredstvu imaju različite uloge.cinkhromat (žute boje): .Kao razređivač može da se tretira i voda prisutna u polimernim emulzijama-mešavina vode i nekih polimera rastvorljivih u vodi.

na normalnoj temperaturi polukruta ili kruta lepljiva masa. benzin.Bitumeni i katrani su smeše visokomolekularnih ugljovodonika kao i drugih organskih jedinjenja na bazi sumpora kiseonika i azota. Spomenute mase imaju takav viskozitet da izgledaju kao paste pa se koriste za izravnavanje površina ili kao kitovi za popravak lokalnih oštećenja. krečnjačkog brašna (filer). kaolina i slično. Katran je mrkocrna viskozna tečnost specifičnog mirisa.GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 Za modifikaciju viskoziteta premaza i smanjenje skupljanja koriste se razna punila poput mljevene krede.Bitumeni i katrani imaju dobru prionljivost za kamen.Mogu biti prirodni ili veštački. estere. Bitumen se definiše kao crna. Bitumeni i katrani se mogu svrstati u materijale koji se vrlo široko koriste u putogradnji.čelik i druge materijale.Primenjuje se u kombinaciji sa epoksidnim smolama.pošto ga karakteriše vodonepropustljivost i hemijska otpornost na skoro sve rastvore soli.gde su prirodni vrlo deficitarni. alkohole. ulja mineralnog. kada se dobijaju tzv. kao i materijali u kombinaciji katrana .slobodnih ugljenika i manjih količina fenola .kao i otpornošću na delovanje većine organskih kiselina.rastvora soli.2 % Bitumen ima znatno širu primenu od katrana. epoksikatranski premazi.U vezi sa ovim katran i epoksi-katranske formulacije se često koriste za antikorozionu zaštitu konstrukcija u tlu.Ovakvi premazi se odlikuju otpornošću na delovanje vode. naftalina i drugih organskih jedinjenja.katranske smole.pa se danas koriste veštački bitumeni dobijeni iz nafte.beton. ketone.neorganske kiseline i alkalije nižih koncetracija. hidroizolaciji i antikorozionoj zaštiti. 1.sastavljena od mešavine različitih uljnih frakcija.Vodonik (H) 10-15 % Sumpor Azot (S) (N) 2-9 % 1 -5 % . Katran se u antikorozione svrhe .alkalija. MATERIJALI NA BAZI PRIRODNIH POLIMERA U ovu grupu antikorozijskih materijala pripadaju zaštitna sredstva na bazi bitumena i katrana.Kiseonik (O) 0. antracena. Bitumen nije otporan na naftu.opeku.pesak.kao samostalan materijal primenjuje dosta retko. Bituepoksi se koristi kao premaz ili pasta u kombinaciji s .6. Elementarni sastav bitumena : .bitumena i sintetičkih polimera. biljnog i životinjskog porijekla.Ugljenik (C) 70-80 % .

Osim navedenih komponenti u lakove se dodaju plastifikatori.GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 kvarcnim punilom. Firnajs. ukopanih čeličnih ili AB rezervoara i slično. kiši.a da pri tome ostane vidljiva struktura i prirodna boja.Kao i lakovi.8. Sačeka se 24 sata da se osuši firnajz i tako onoliko puta koliko je potrebno.perhlorvinilnih. epoksidni. s obzirom da se prirodna ulja sporo suše. Kada shvatite da drvo više neće da upija firnajz. FIRNISI I ULJANE MASNE BOJE Kao premazna zaštitna sredstva mogu se koristiti razna ulja biljnog porekla poput lanenog.kada se želi zaštiti drvo. (firnajz. 1. koji suši brže od ulja u izvornom obliku. kamen. Emajl je mešavina laka i pigmenta.četkom. konopljinog. Kako se radi sa firnajzom? Jednostavno . S obzirom da lakovi ne sadrže punila.alkidnih i drugih sintetičkih smola. vetru. LAKOVI I EMAJLI Lakovi su bezbojne formulacije koje se dobiju miješanjem jedne ili više sintetičkih smola s lakoisparljivim organskim rastvaračima.transparentni . jednostavno ćete prebrisati višak pamučnom krpom. snegu. očvrščivaći i drugi dodaci za poboljšanje kvaliteta premaza. 1.kuvano i antikuvano. Navedeni materijali se koriste za zaštitu poroznih podloga kao što je beton. 'Firnajs' je baza za proizvodnju uljanih boja. kuvano ulje je upravo tako – kuvano. malter. Postoje dve vrste firnajza .s različitom vrstom sjaja. oni su prozirni .s ilikonski i dr.Imamo i takozvane nitrolakove-jesu ratsvori nitroceluloze u određenim organskim rastvaračima. Impregnacije su posebni bezbojni lakovi koji lako penetriraju u poroznu površinu.7. opeka i drvo. a služi kao zaštita čeličnih vodovodnih cijevi ukopanih u tlo. valjkom ili špricanjem se premaže površina koja se zaštićuje. Uveliko se koristi prilikom zaštite drveta koje će biti na suncu.poliestarskih. Kao što ime kaže. Laneno ulje.epoksidnih. No. .silikonskih.mogu biti perhlorvinilni. ona se stoga prerađuju u tzv.Sami se koriste za obradu drveta . Viskozitet penetracijskog sredstva je vrlo nizak da bi se postigla čim veća dubina penetracije impregnacijskog sredstva.U praksi se najčešće sreću lakovi na bazi ureaformaldehidnih. firnajs) je jedan od sjajnih načina zaštite drveta od vlage. Kuvano ulje će se višetruko brže sušiti od nekuvanog ulja. Površine premazane emajlom karakteriše povećan sjaj u odnosu na druge zaštitne premaze. orahovog i suncokretovog ulja.

itd. 3. METAL KAO PODLOGA ZA BOJENJE Metalne površine koje nisu zaštićene. Koroziji su podložni svi neplemeniti metali i njihove legure. 2. temperature. Dejstvom korozije metalni predmeti se oštećuju površinski ili u celosti. a zatim mehanički odstranite stari premaz (šmirgla. Neravnine i oštećenja na površini metala zapunite odgovarajućim kitom i posle sušenja obrusite. Uljani razređivač. 4. fizičko-hemijskim putem. Kojom brzinom će korozija napredovati zavisi od mnogih faktora. 6. Obavezno uklonite tragove korozije – mehanički (šmirgla. vrste i dužine dejstva korozionih agenasa. dakle. 5. izložene su dejstvu vlage i vazduha koji izazivaju pojavu korozije. valjkom ili špricanjem (po potrebi razredite originalnim razređivačem). Nove površine ćete zaštititi daleko lakše i brže. Uklonite prašinu i masnoću sa metala – krpom natopljenom razređivačem. . Dovoljno je da se pridržavate sledećeg redosleda: 1. baza. Uklonite ostatke premaza. a najčešće koncentracije. čelična četka). 1. čelična četka). smesa firnajsa i određenih pigmenata te predstavljaju aktivnu zaštitu premazanih površina. Nanesite pokrivnu boju posle propisanog međupremaznog intervala (osnovnu boju možete prethodno blago prebrusiti šmirglom). Metalni predmeti se uvek zaštićuju osnovnom bojom koja ima antikorozivno dejstvo i završnim premazom koji ima zaštitnu dekorativnu ulogu. Nanesite osnovnu boju četkom. OSNOVNI PRINCIPI PRIPREME METALNIH POVRŠINA ZA BOJENJE Stare površine obnovite poštujući ove korake 1.9.GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 Uljane boje su. korozije i prašine – obrišite površinu metala suvom krpom ili krpom natopljenom razređivačem. Razređivač za odmašćivanje). Proces korozije se ubrzava prisustvom kiselina. Uklonite stari premaz – natopite površinu nekim od razređivača (Nitro razređivač. kiselih oksida i drugih hemikalija. relativne vlažnosti vazduha.

Osnovni principi pripreme drvenih površina za bojenje i lakiranje Stare. Dejstvom spoljašnjih uticaja drvo se razgrađuje fizički i hemijski. Raznovrsnost tipova drveta i njegove primene. valjkom ili špricanjem ( po potrebi razredite originalnim razređivačem). usled variranja sadržaja vode u njemu. 4. sunčevog zračenja i mikroorganizama. imaju različite koeficijente zatezanja. Nanesite pokrivnu boju posle propisanog međupremaznog intervala (osnovnu boju možete prethodno blago prebrusiti šmirglom). Ovi zahtevi su specifičniji i rigorozniji za premaze u eksterijeru nego za one vrste proizvoda namenjenih unutrašnjoj aplikaciji. većinom izrađen od celuloze. 2. Drvo pre lakiranja treba osušiti na vlažnost od 8-12 %. da bi se izbegle velike promene dimenzija. Suvu u čistu površinu lagano prebrusite šmirglom. veoma je važno da se rad obavlja pod normalnim uslovima koji podrazumevaju temperaturu od 20 ±2 oC i vlažnost vazduha od 50-65%. . DRVO KAO PODLOGA ZA BOJENJE I LAKIRANJE Drvo je prirodni. vodi ka velikom broju specijalnih zahteva koje mora da ispuni zaštitni premaz za drvo. a zatim očistite krpom natopljenom razređivačem. Ukoliko je u pitanju transparentni sistem. stari premaz se mora potpuno ukloniti do čistog drveta. nezaštićeno drvo se suši. odnosno boje. puca. Kod površinske obrade drveta bilo kojom vrstom laka. temperature. 3. brušenjem. zato je pravilan izbor premaznog sredstva od bitnog značaja. Ovo je veoma značajno. organski materijal. a zatim finija 320). jer drvo i film laka.GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 2. već premazane drvene površine 1. Ukloniti brusnu prašinu i nečistoće četkom ili krpom. Za reparaciju pokrivnim premazima dovoljno je dobro brušenje brusnim papirima (prvo krupnija granulacija od 120-180. Pod dejstvom vlage. truli i gubi estetsku i upotrebnu vrednost. Nanesite osnovnu boju četkom. zajedno sa činjenicom da ono „živi“ i „diše“. 2.

pripremiti kit za drvo. Nanošenje sledećih slojeva laka vrši se nakon potpunog sušenja prethodnog sloja.betona . pukotine). Transparentna obrada zahteva osnovni lak.1 SISTEMI ANTIKOROZIONE ZAŠTITE ORGANSKIM PREMAZNIM MATERIJALIMA Gore opisani materijali se koriste u okviru određenih sistema zaštite. Dalja obrada je jednostavna. koji treba naneti špahtlom. Na slici 3. odnosno pokrivne sisteme. prema navedenim uputstvima za transparentne. je prikazan opšti slučaj sistema antikorozione zaštite primenom organskih premaza . Nove drvene površine 1. pri čemu u tom sistemu uvek figuriše nekoliko slojeva-premaza. 4.GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 3. poravnati i nakon sušenja brusiti. Kod pokrivnih sistema moguće je posle brušenja starog premaza odmah naneti završni emajl. U slučaju manjih površinskih defekata na drvetu (rupice.Ovi slojevi se nanose preko različitih površina tako da možemo govoriti o sistemima zaštite metala . . 5. koji se posle sušenja brusi brusnim papirom granulacije 320. Efikasnost zaštite zavisi od mnog faktora kao što su: -odabranih materijala. Suvu drvenu površinu dobro obrusiti (brusnim papirom granulacije 120-180) i očistiti od prašine.drveta i dr. odnosno broja upotrebljenih slojeva -ukupne debljine slojeva -pripreme površine Priprema površine je jedan od bitnijih uslova za ostvarivanje visokog kvaliteta zaštite. 2. prema navedenim uputstvima za svaku vrstu laka.

hlorkaučukovoj. Betonske konstrukcijeKorozija betona.U pojedinim slučajevima se koriste i premazna sredstva sa bitumenom. .alkidnoj. Za zaštitu površina od lakih i obojenih metala koriste se takođe sistemi od dva osnovna i dva pokrivna premaza . 3. koji se nanose u jednom ili dva sloja direktno na pripremljenu površinu i putem koga se uspostavlja veza izmedju materijala koji se štiti i primenjenog sistema antikorozione zaštite( u slučaju metalnih površina u okviru ovog sloja su prisutni aktivni pigmenti.(5).GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 Sl.završni premaz-stavlja se iz razloga dobijanja estetskih osobina.najčešće su to lakovi i emajli. ) Pokrivni premazi se takodje najčešće nanose u debljinama od 30-50 μm.sloj za ravnanje-koji se koristi pri zaštiti neravnih površina.Ako se radi o elementima koji su izloženi dejstvu nromalnih atmosferskih uticaja . (4).epoksidnoj i dr.građevinske konstrukcije od aluminijuma.Osnovni premazi sadrže obavezno inhibitore korozije i nanose se se u debljnama 30-50 μm.koje moraju biti na bazi istih osnovnih supstanci kao i ostali slojevi sistema .-Komponente sistema antikorozione zaštite Preko određene podloge (1) se nanosi : (2).pri čemu njihov izbor zavisi od uslova sredine . omogućava odlično prijanjanje osnovnih i završnih premaza i štiti metal od korozije. Čelične konstrukcijeSe od korozije najčešće štite sistemima koji se sastoje od dva osnovna i dva pokrivna premaza.pocinkovani limovi tada se kao univerzalni premaz koristi „wash primer“i neki drugi tip osnovnog premaza.takoi za osnovne premaze-(Ovde su po pravilu prisutni pigmenti za dobijanje određene boje).aluminijuma i drugih metala drugi osnovni primer je najčešće tzv.“Wash Primer“.Dobija se nanošenjem tzv.U zavisnosti od agresivnosti sredine osnovni premazi mogu da budu na različitim osnovama.osnovni premaz.Ukoliko funkciju prvog osnovnog premaza imaju prevlake od cinka.pokrivni premaz-koji se može nanositi u nekoliko slojeva pri čemu ovi slojevi predstavljaju samo fizičku zaštitu kako za materijal koji se štiti od korozije .polivinilbutiralna kiselina koja se nanosi u debljini od 5-10 μm. (Wash primer je osnovni reaktivni jednokomponentni premaz koji se nanosi direktno na površinu metala.uljanoj. (3). koji nastaju kao posljedica hemijskih reakcija agresivnih stvari iz okoline i sastojaka cementnog kamena. masa za izravnavanje .dok kod ostalih zaštite ostalih materijala ovaj sloj predstavlja penetracioni sloj).Ovim pojmom obično označavamo skupinu procesa propadanja betona. (6).

GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 se uvek štite sistemima koji se sastoje od jednogg penetracionog sloja i 2-3 pokrivna premaza.Ovakvi sistemi mogu .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->