GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2

1.UVOD:
Građevinski objekti tokom svoje eksploatacije izloženi su uticaju sredine u kojoj se nalaze.U zavisnosti od sredine u kojoj se nalaze kao i od vrste upotrebljenog materijala,ta sredina može ponašati destruktivno na naš objekat u uticati na vek njegovog trajanja,to jest sredina se ponaša agresivno prema našim objektima i dovodi do njihovog oštećenja pa čak i do kompletnog razaranja.Sve te pojave, bez obzira na način njihog nastanka nazivamo jednim imenom, KOROZIJA. Korozija predstavlja razaranje materijala koje nastaje složenim fizičko-hemijskim dejstvom okolne sredine.Korozija je proces dezintegracije metalnih i drugih kontrukcija u atome odnosno hemijska jedinjenja zbog hemijske reakcije sa materijala konstrukcije sa okolinom. Pitanjima korozije prvi se znanstveno bavio Mihail Vasiljevič Lomonosov (od 1756. godine). Naziv korozija potiče od latinske reči corrodere = izglodati, izgristi. Kada se pomene reč korozija obično se misli na metale(gvoždje i čelik) , međutim korozija napada idruge materijale,pa tako imamo koroziju keramičkih materijala,polimera,betona,plastike,stakla.Razgradnja ovih materijala je znatno sporija od razgradnje metala,zbog manje podložnosti tih materijala oksidaciji. Danas se u građevinarstvu koriste mnogobrojni materijali,ali su pre svega savremene konstrukcije sagrađene od betona i čelika,takozvane armirano betonske konstrukcije.Takođe smo danas svedoci ogromnih metalnih mostova za čije se održavanje izdvoje ogromne svote novca.Zbog velikog sadržaja metala u sebi, sve su one izložene koroziji, a to je još više izraženo danas gde imamo takozvane kisele kiše koje još pojačavaju procese korozije. Ustanovljeno je da godišnji troškovi zbog korozije metala, uključujući i mjere za zaštitu od korozije, iznose u visokoindustrijaliziranim zemljama do 1000 dolara po stanovniku. Poslednja opsežna istraživanja provedena u SAD u vremenu od 1999. do 2001. godine pokazala su da godišnji troškovi zbog korozije iznose oko 275 milijardi dolara što je oko 3% njihovog nacionalnog dohotka. Ovi podaci nisu potpuni jer ne obuhvaćaju sekundarne štete nastale zbog korozije, npr. nesreće, ugroženost zdravlja ljudi, gubici u proizvodnji, teške ekološke katastrofe, propadanje spomeničke baštine i dr. Iz navedenog proizlazi veliki značaj pravovremene i kvalitetne zaštite od korozije. Da bi se smanjili gubici usled pojave korozije danas su se razvili mnogi antikorozini materijali i zaštite koje nam pomažu da naši objekti budu otporniji i trajniji a cene njihovog održavanja i saniranja oštećenja usled korozije manje.

Posle nekog vremena. Kad se to desi. jer je krečnjak baznog sastava. Kisela kiša je kiša ili bilo koja druga padavina zagađena sumpor dioksidom.Posebno je jaka u industrijskim zonama i primorskim predjelima.5. ljudi nastoje da smanje količinu otpadnih gasova koje industrijske zemlje ispuštaju u vazduh.5. Iz tog razloga. -Podzemna korozija. na kiši i insolaciji. Kiša može i da reaguje s otpadnim gasovima koje ispuštajuelektrane. na primer delovanje vode na armirano-betonske stubove koji se nalaze u vodi. noseći stubovi i sl. Kisele kiše su uzrok povećanom intenzitetu atmosferske korozije.koja deluje na konstrukcije ukopane u zemlju kao što su cevovodi. razaraju zaštitni sloj vodonika i izazivaju jaku lokalnu koroziju čeličnih delova) . Slaba kiselina u kišnici može da nagrize krečnjak u građevinama i statuama. Obuhvata procese u vlažnom vazduhu. dim kao posledica grejanja i izduvni gasovi koji se stvaraju u saobraćaju. Kad je u pitanju samo zemlja reč je o elektrohemijskoj koroziji. Glavni uzročnici kiselih kiša su termoelektrane. pH vrednost kisele kiše je između 4 i 4. ugrožavajući biljnii životinjski svet u tim krajevima. Dok je uobičajena pH vrednost kiše oko 5.vlage I ostalih gasova u vazduhu. azotnim oksidima i drugimhemijskim jedinjenjima. automobili i fabrike.Rezultat delovanja kiseonika . kisela kiša polako zatruje jezera i vodotokove.GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 1. -Korozija u tečnosti. Sva kiša je vrlo blago kisela. baza ili soli. ali ako je tle bogato vodom može nastati i mikrobiološka korozija (anaerobne bakterije nalaze pogodne uslove za razvoj.1 PODELA KOROZIJE PREMA MESTU NASTANKA Prema mestu nastanka korozija može da bude: -Atmosferska korozija –Najraširenija vrsta korozije. rastvorima kiselina. cisterne. aerosolima i hemijskim zagadjivačima vazduha. Kisele kiše obično izazivaju štete daleko od svojih stvarnih izvora.koja obuhvata pojavu razaranja materijala u direktnoj reakciji sa okolnom sredinom: vodom. To znači da ona sadrži otprilike 40 puta više kiseline od običnih padavina. pada u vidu slabe sumporne ili azotne kiseline i naziva se kiselom kišom.Takvo je.

soli) Kao što vidimo za antikorozine materijale se traži da budu i vodonepropustljivi. da se pod premazom podrazumeva antikoroziona zaštita debljine do 1 mm.3 PODELA ANIKOROZIONIH MATERIJALA Sve antikorozione materijale o kojima ćemo govoriti podelićemo na dve osnovne grupe: .potpuno nepropustljive za tečnosti pod pritiskom -hemijski otporne i da pružaju otpor difuziji agresivnim medijumima .zatezanju i udaru -stabilnost skupljanja i bubrenja -postojanost na niskim i visokim temperaturama -termički dilatiranje -duktilnost -otpornost na habanje -prionjljivost za različite podloge -koroziona otpornost prema agresivnim medijumima(gasovi.2 OSNOVNA SVOJSTVA ANTIKOROZIONIH MATERIJALA: Osnovna svosjtva antikorozionih materijala koja su značajna za njihovu primenu su: -gustina -poroznost i upijanje vode -vodonepropustljivost -otpornost na difuziju gasova -mehaničke otpornosti-čvrstoće pri pritisku.tzv.Zbog toga se često u okviru antikorozionih sistema zaštite koriste bitumenske ili polimerne hidroizolacije .savijanju.koja se dobija primenom materijala niskog viskoziteta.Ostale antikorozione materijale organskog i neorganskog sastava Napominjemo. vodonepropustljive membrane.kiseline.baze.termički otporne -dobro prionljive za podlogu -sposobne da podnesu elastične i plastične deformacije usled dilatiranja podloge 1.GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 1.Organske zaštitne premaze . One treba da su: .međutim to nije uvek slučaj.dok se pojmom namaz .

Zaštitno delovanje premaza je višestruko: premaz povećava. dekorativne ili obe svrhe. Sistem zaštite se obično sastoji od temeljnog sloja i jednog ili više pokrivnih slojeva.Firnisi i uljane(masne) boje Zaštitna sredstva o kojima govorimo su najčešće predstavljaju višekomponentne sisteme pri čemu su u opštem slučaju prisutne gradivne komponente date sledećom šemom. povećava otpor difuziji kiseonika prema površini metala i time se usporava proces korozije. Najčešći oblik njihove zaštite je zaštita organskim premazima. Delimo ih na: . Premazi se nanose u zaštitne. SL.1-Šematski prikaz sastava premaznih sredstava . 1.GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 označavaju materijali sa većom debljinom sloja od 1 mm i većeg viskoziteta koji odgovara viskozitetu paste.Materijali na bazi sintetičkih polimera .4 ORGANSKI ZAŠTITNI PREMAZI Najveći dio metalnih konstrukcija (80 %) izložen je atmosferskom korozijskom delovanju.Materijali na bazi prirodnih polimera . Osnovni zadatak premaza je razdvajanje metalne podloge od okoline. od kojih svaki ima svoju ulogu.Lakovi i emajli .

estri. mogu biti polimeri tipa: alkida. Agresivni medijumi EP HC UP VE PU FU + + + + + + + + + + + + + PF + + + + + + + + + + + + Neorganske kiseline + + + Oksidacione kiseline (+) Kiseline sa flourom (+) (+) + Voda + + + Rastvori soli + + + Alkalije + + + Oksidacione alkalije + Alifatski rastvarači + (+) + Aromatski rastvarači Hlorirani rastvarači Alkoholi (+) (+) (+) Ketoni Estri Organske kiseline (+) + Ulja. akrila.GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 1. 2 –Hemijske otpornosti nekih sintetičkih polimera Pored osnovnih supstanci. u premaznim sredstvima prisutni su i različiti rastvarači i razređivači. veziva su u principu kombinacije nekoliko supstanci pri čemu u njima osnovne supstance . epoksida.alkoholi.masti + + “+”-otporan (+)-ograničeno otporan EP-epoksidna smola HC-hlorkaučuk VE-vinilestar + + (+) + + + + + + + (+) + (+) + + (+) (+) (+) (+) + + (+) “-“ neotporan PU-poliuretanska smola FU-furanska smola PF-fenolna smola Sl.fenolformaldehida. poliuretana .kada govorimo o materijalima na bazi sintetičkih polimera.silikona i dr.vinilkaučuka. hlorkaučuka .što je od velikog značaja pri nanošenju premaza na .i dr.ketoni. poliestera .U sledećoj tabeli je dat prikaz nekih od najčešće primenjivanih polimera i njihova hemijska otpornost na određene agresivne supstance.Rastvarači se primenjuju radi podešavanja koncetracije osnovne supstance.5.dok razređivači imaju ulogu regulisanja viskoziteta materijala.To su obično alifatični ugljovodonici. Bitan uslov koji ovi materijali moraju zadovoljiti jeste njihova hemijska otpornost na delovanje određenih agresivnih sredina. MATERIJALI NA BAZI SINTETIČKIH POLIMERA Kao što vidimo na slici 1.

hromoksid (zelene boje).pa stoga oni u pojedinim slučajevima predstavljaju osnovne faktore antikorozione zaštite.radi sprečavanja sedimentacije pigmenta. . Oni u nekom smislu povećavaju trajnost premaza jer usporavaju proces starenja uzrokovan UV zračenjem i atmosferskim uticajima.radi povećanja savitljivosti(duktilnosti) osušenog premaza.gvozdeni minij (crvene boje).Oni se primenjuju radi : -regulisanja vremena sušenja polimerne formulacije. .GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 određene površine.titandioksid (bijele boje).već je u pitanju aktivna zaštita koja se ogleda u onemogućavanju pjave hemijskih ili elektrohemijskih procesa koji dovode do korozionih razaranja.akril. Aktivni pigmenti su supstance koje svojim prisustvo utiču na smanjenje brzina korozionih procesa . .cinkoksid (bijele boje).olovni minij (crvene boje). imaju ulogu pigmenta-boje i ulogu pigmenta-inhibitora korozije. Drugim rečima ovakvi pigmenti su tzv. .butadienstiroli dr.Takvi polimeri su na primer –polivinilacetat. ujedno i inhibitori korozije.Ovo je vrlo izraženo kod antikorozione zaštite metala . . Postoje i pigmenti koji su aktivni i estetski tj.radi omogućavanja nanošenja zaštitnog sredstva u vidu tankog filma i dr.Tada. ihibitori ( pasivizatori) korozije.cinkhromat (žute boje): . .pa mesto delovanja premaza u takvim slučajevima je na graničnoj površini između metala i premaza.gde zaštitni premazi nemaju samo funkciju pasivne fizičke brane koja se suprostavlja delovanju agresivnih agenasa.a često i na njihovo potpuno zaustavljanje. su: .premazi sa aktivnim pigmentima treba da budu prvi premazi u okviru sistema za zaštitu metalnih površina. .Kao razređivač može da se tretira i voda prisutna u polimernim emulzijama-mešavina vode i nekih polimera rastvorljivih u vodi. . Aditivi su supstance koje u premaznom sredstvu imaju različite uloge. Obični pigmenti su stvari koje premazu daju izgled i boju. Najpoznatiji pigmenti. .radi obezbeđenja tiksotropije materijala(sprečavanja slivanja premaza nanetog na vertikalne površine).

neorganske kiseline i alkalije nižih koncetracija.U vezi sa ovim katran i epoksi-katranske formulacije se često koriste za antikorozionu zaštitu konstrukcija u tlu.GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 Za modifikaciju viskoziteta premaza i smanjenje skupljanja koriste se razna punila poput mljevene krede.2 % Bitumen ima znatno širu primenu od katrana. benzin.sastavljena od mešavine različitih uljnih frakcija. naftalina i drugih organskih jedinjenja.kao i otpornošću na delovanje većine organskih kiselina. hidroizolaciji i antikorozionoj zaštiti.pesak.pa se danas koriste veštački bitumeni dobijeni iz nafte. Spomenute mase imaju takav viskozitet da izgledaju kao paste pa se koriste za izravnavanje površina ili kao kitovi za popravak lokalnih oštećenja.Mogu biti prirodni ili veštački.Bitumeni i katrani imaju dobru prionljivost za kamen.6. krečnjačkog brašna (filer).Ugljenik (C) 70-80 % . kaolina i slično.alkalija.Kiseonik (O) 0.kao samostalan materijal primenjuje dosta retko.pošto ga karakteriše vodonepropustljivost i hemijska otpornost na skoro sve rastvore soli.bitumena i sintetičkih polimera. estere. ulja mineralnog. ketone.opeku. Bitumeni i katrani se mogu svrstati u materijale koji se vrlo široko koriste u putogradnji.Bitumeni i katrani su smeše visokomolekularnih ugljovodonika kao i drugih organskih jedinjenja na bazi sumpora kiseonika i azota.slobodnih ugljenika i manjih količina fenola .rastvora soli. alkohole.beton. kada se dobijaju tzv.Vodonik (H) 10-15 % Sumpor Azot (S) (N) 2-9 % 1 -5 % . antracena. kao i materijali u kombinaciji katrana . epoksikatranski premazi.gde su prirodni vrlo deficitarni. Bitumen se definiše kao crna.Ovakvi premazi se odlikuju otpornošću na delovanje vode. MATERIJALI NA BAZI PRIRODNIH POLIMERA U ovu grupu antikorozijskih materijala pripadaju zaštitna sredstva na bazi bitumena i katrana. Elementarni sastav bitumena : . Bitumen nije otporan na naftu. 1. Katran se u antikorozione svrhe .Primenjuje se u kombinaciji sa epoksidnim smolama. Katran je mrkocrna viskozna tečnost specifičnog mirisa.na normalnoj temperaturi polukruta ili kruta lepljiva masa. Bituepoksi se koristi kao premaz ili pasta u kombinaciji s .katranske smole. biljnog i životinjskog porijekla.čelik i druge materijale.

Kao i lakovi.7. Sačeka se 24 sata da se osuši firnajz i tako onoliko puta koliko je potrebno.kuvano i antikuvano. ona se stoga prerađuju u tzv.poliestarskih.epoksidnih.Sami se koriste za obradu drveta . s obzirom da se prirodna ulja sporo suše. ukopanih čeličnih ili AB rezervoara i slično. Osim navedenih komponenti u lakove se dodaju plastifikatori. 'Firnajs' je baza za proizvodnju uljanih boja. No. 1. LAKOVI I EMAJLI Lakovi su bezbojne formulacije koje se dobiju miješanjem jedne ili više sintetičkih smola s lakoisparljivim organskim rastvaračima. Uveliko se koristi prilikom zaštite drveta koje će biti na suncu.perhlorvinilnih. 1.U praksi se najčešće sreću lakovi na bazi ureaformaldehidnih. S obzirom da lakovi ne sadrže punila.silikonskih.kada se želi zaštiti drvo. konopljinog. kuvano ulje je upravo tako – kuvano. FIRNISI I ULJANE MASNE BOJE Kao premazna zaštitna sredstva mogu se koristiti razna ulja biljnog porekla poput lanenog.mogu biti perhlorvinilni. valjkom ili špricanjem se premaže površina koja se zaštićuje. oni su prozirni . Postoje dve vrste firnajza . koji suši brže od ulja u izvornom obliku. epoksidni. opeka i drvo. Kada shvatite da drvo više neće da upija firnajz. Kao što ime kaže.s različitom vrstom sjaja. Laneno ulje. Kuvano ulje će se višetruko brže sušiti od nekuvanog ulja. Firnajs. Viskozitet penetracijskog sredstva je vrlo nizak da bi se postigla čim veća dubina penetracije impregnacijskog sredstva. vetru.četkom. a služi kao zaštita čeličnih vodovodnih cijevi ukopanih u tlo. firnajs) je jedan od sjajnih načina zaštite drveta od vlage.a da pri tome ostane vidljiva struktura i prirodna boja. kamen. malter.Imamo i takozvane nitrolakove-jesu ratsvori nitroceluloze u određenim organskim rastvaračima. očvrščivaći i drugi dodaci za poboljšanje kvaliteta premaza.alkidnih i drugih sintetičkih smola.8. Emajl je mešavina laka i pigmenta. Površine premazane emajlom karakteriše povećan sjaj u odnosu na druge zaštitne premaze. snegu. .GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 kvarcnim punilom. (firnajz. jednostavno ćete prebrisati višak pamučnom krpom. Kako se radi sa firnajzom? Jednostavno . Impregnacije su posebni bezbojni lakovi koji lako penetriraju u poroznu površinu. orahovog i suncokretovog ulja.s ilikonski i dr. kiši. Navedeni materijali se koriste za zaštitu poroznih podloga kao što je beton.transparentni .

valjkom ili špricanjem (po potrebi razredite originalnim razređivačem). Koroziji su podložni svi neplemeniti metali i njihove legure. 1. . OSNOVNI PRINCIPI PRIPREME METALNIH POVRŠINA ZA BOJENJE Stare površine obnovite poštujući ove korake 1. smesa firnajsa i određenih pigmenata te predstavljaju aktivnu zaštitu premazanih površina. Neravnine i oštećenja na površini metala zapunite odgovarajućim kitom i posle sušenja obrusite. 6. Razređivač za odmašćivanje). čelična četka). Uklonite prašinu i masnoću sa metala – krpom natopljenom razređivačem.GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 Uljane boje su. 3. Uklonite ostatke premaza. Nanesite pokrivnu boju posle propisanog međupremaznog intervala (osnovnu boju možete prethodno blago prebrusiti šmirglom). Uklonite stari premaz – natopite površinu nekim od razređivača (Nitro razređivač. METAL KAO PODLOGA ZA BOJENJE Metalne površine koje nisu zaštićene. a najčešće koncentracije. Obavezno uklonite tragove korozije – mehanički (šmirgla. izložene su dejstvu vlage i vazduha koji izazivaju pojavu korozije. vrste i dužine dejstva korozionih agenasa. baza. Nove površine ćete zaštititi daleko lakše i brže. Nanesite osnovnu boju četkom. a zatim mehanički odstranite stari premaz (šmirgla. Proces korozije se ubrzava prisustvom kiselina. dakle. 2. Metalni predmeti se uvek zaštićuju osnovnom bojom koja ima antikorozivno dejstvo i završnim premazom koji ima zaštitnu dekorativnu ulogu. relativne vlažnosti vazduha. kiselih oksida i drugih hemikalija. Dovoljno je da se pridržavate sledećeg redosleda: 1. itd. Kojom brzinom će korozija napredovati zavisi od mnogih faktora. Dejstvom korozije metalni predmeti se oštećuju površinski ili u celosti. Uljani razređivač. temperature. čelična četka). fizičko-hemijskim putem.9. 5. korozije i prašine – obrišite površinu metala suvom krpom ili krpom natopljenom razređivačem. 4.

. 3. sunčevog zračenja i mikroorganizama. DRVO KAO PODLOGA ZA BOJENJE I LAKIRANJE Drvo je prirodni. Osnovni principi pripreme drvenih površina za bojenje i lakiranje Stare. veoma je važno da se rad obavlja pod normalnim uslovima koji podrazumevaju temperaturu od 20 ±2 oC i vlažnost vazduha od 50-65%. većinom izrađen od celuloze. imaju različite koeficijente zatezanja.GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 2. organski materijal. a zatim finija 320). Suvu u čistu površinu lagano prebrusite šmirglom. zato je pravilan izbor premaznog sredstva od bitnog značaja. 2. Ovi zahtevi su specifičniji i rigorozniji za premaze u eksterijeru nego za one vrste proizvoda namenjenih unutrašnjoj aplikaciji. 2. 4. Ovo je veoma značajno. Nanesite pokrivnu boju posle propisanog međupremaznog intervala (osnovnu boju možete prethodno blago prebrusiti šmirglom). vodi ka velikom broju specijalnih zahteva koje mora da ispuni zaštitni premaz za drvo. Raznovrsnost tipova drveta i njegove primene. truli i gubi estetsku i upotrebnu vrednost. Ukoliko je u pitanju transparentni sistem. Pod dejstvom vlage. Drvo pre lakiranja treba osušiti na vlažnost od 8-12 %. a zatim očistite krpom natopljenom razređivačem. Za reparaciju pokrivnim premazima dovoljno je dobro brušenje brusnim papirima (prvo krupnija granulacija od 120-180. valjkom ili špricanjem ( po potrebi razredite originalnim razređivačem). stari premaz se mora potpuno ukloniti do čistog drveta. jer drvo i film laka. usled variranja sadržaja vode u njemu. Dejstvom spoljašnjih uticaja drvo se razgrađuje fizički i hemijski. da bi se izbegle velike promene dimenzija. Nanesite osnovnu boju četkom. već premazane drvene površine 1. Kod površinske obrade drveta bilo kojom vrstom laka. nezaštićeno drvo se suši. brušenjem. puca. temperature. zajedno sa činjenicom da ono „živi“ i „diše“. odnosno boje. Ukloniti brusnu prašinu i nečistoće četkom ili krpom.

1 SISTEMI ANTIKOROZIONE ZAŠTITE ORGANSKIM PREMAZNIM MATERIJALIMA Gore opisani materijali se koriste u okviru određenih sistema zaštite.GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 3. pri čemu u tom sistemu uvek figuriše nekoliko slojeva-premaza.Ovi slojevi se nanose preko različitih površina tako da možemo govoriti o sistemima zaštite metala . Na slici 3. je prikazan opšti slučaj sistema antikorozione zaštite primenom organskih premaza . odnosno broja upotrebljenih slojeva -ukupne debljine slojeva -pripreme površine Priprema površine je jedan od bitnijih uslova za ostvarivanje visokog kvaliteta zaštite. Efikasnost zaštite zavisi od mnog faktora kao što su: -odabranih materijala. prema navedenim uputstvima za svaku vrstu laka. pukotine). Kod pokrivnih sistema moguće je posle brušenja starog premaza odmah naneti završni emajl. koji treba naneti špahtlom. poravnati i nakon sušenja brusiti.drveta i dr. Dalja obrada je jednostavna. Nove drvene površine 1. 2. Suvu drvenu površinu dobro obrusiti (brusnim papirom granulacije 120-180) i očistiti od prašine. 4. 5. odnosno pokrivne sisteme. . pripremiti kit za drvo. prema navedenim uputstvima za transparentne. Transparentna obrada zahteva osnovni lak.betona . koji se posle sušenja brusi brusnim papirom granulacije 320. U slučaju manjih površinskih defekata na drvetu (rupice. Nanošenje sledećih slojeva laka vrši se nakon potpunog sušenja prethodnog sloja.

sloj za ravnanje-koji se koristi pri zaštiti neravnih površina.pocinkovani limovi tada se kao univerzalni premaz koristi „wash primer“i neki drugi tip osnovnog premaza.završni premaz-stavlja se iz razloga dobijanja estetskih osobina.pri čemu njihov izbor zavisi od uslova sredine .Ako se radi o elementima koji su izloženi dejstvu nromalnih atmosferskih uticaja .Ovim pojmom obično označavamo skupinu procesa propadanja betona. (4). (6).U zavisnosti od agresivnosti sredine osnovni premazi mogu da budu na različitim osnovama. Čelične konstrukcijeSe od korozije najčešće štite sistemima koji se sastoje od dva osnovna i dva pokrivna premaza.koje moraju biti na bazi istih osnovnih supstanci kao i ostali slojevi sistema .hlorkaučukovoj.alkidnoj.najčešće su to lakovi i emajli. koji nastaju kao posljedica hemijskih reakcija agresivnih stvari iz okoline i sastojaka cementnog kamena.uljanoj.(5). ) Pokrivni premazi se takodje najčešće nanose u debljinama od 30-50 μm.Dobija se nanošenjem tzv. masa za izravnavanje .U pojedinim slučajevima se koriste i premazna sredstva sa bitumenom.polivinilbutiralna kiselina koja se nanosi u debljini od 5-10 μm. . (Wash primer je osnovni reaktivni jednokomponentni premaz koji se nanosi direktno na površinu metala.GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 Sl.Ukoliko funkciju prvog osnovnog premaza imaju prevlake od cinka.“Wash Primer“.osnovni premaz.epoksidnoj i dr.takoi za osnovne premaze-(Ovde su po pravilu prisutni pigmenti za dobijanje određene boje).građevinske konstrukcije od aluminijuma. (3). 3. Betonske konstrukcijeKorozija betona. Za zaštitu površina od lakih i obojenih metala koriste se takođe sistemi od dva osnovna i dva pokrivna premaza .pokrivni premaz-koji se može nanositi u nekoliko slojeva pri čemu ovi slojevi predstavljaju samo fizičku zaštitu kako za materijal koji se štiti od korozije .-Komponente sistema antikorozione zaštite Preko određene podloge (1) se nanosi : (2).aluminijuma i drugih metala drugi osnovni primer je najčešće tzv. koji se nanose u jednom ili dva sloja direktno na pripremljenu površinu i putem koga se uspostavlja veza izmedju materijala koji se štiti i primenjenog sistema antikorozione zaštite( u slučaju metalnih površina u okviru ovog sloja su prisutni aktivni pigmenti.dok kod ostalih zaštite ostalih materijala ovaj sloj predstavlja penetracioni sloj).Osnovni premazi sadrže obavezno inhibitore korozije i nanose se se u debljnama 30-50 μm. omogućava odlično prijanjanje osnovnih i završnih premaza i štiti metal od korozije.

Ovakvi sistemi mogu .GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 se uvek štite sistemima koji se sastoje od jednogg penetracionog sloja i 2-3 pokrivna premaza.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful