GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2

1.UVOD:
Građevinski objekti tokom svoje eksploatacije izloženi su uticaju sredine u kojoj se nalaze.U zavisnosti od sredine u kojoj se nalaze kao i od vrste upotrebljenog materijala,ta sredina može ponašati destruktivno na naš objekat u uticati na vek njegovog trajanja,to jest sredina se ponaša agresivno prema našim objektima i dovodi do njihovog oštećenja pa čak i do kompletnog razaranja.Sve te pojave, bez obzira na način njihog nastanka nazivamo jednim imenom, KOROZIJA. Korozija predstavlja razaranje materijala koje nastaje složenim fizičko-hemijskim dejstvom okolne sredine.Korozija je proces dezintegracije metalnih i drugih kontrukcija u atome odnosno hemijska jedinjenja zbog hemijske reakcije sa materijala konstrukcije sa okolinom. Pitanjima korozije prvi se znanstveno bavio Mihail Vasiljevič Lomonosov (od 1756. godine). Naziv korozija potiče od latinske reči corrodere = izglodati, izgristi. Kada se pomene reč korozija obično se misli na metale(gvoždje i čelik) , međutim korozija napada idruge materijale,pa tako imamo koroziju keramičkih materijala,polimera,betona,plastike,stakla.Razgradnja ovih materijala je znatno sporija od razgradnje metala,zbog manje podložnosti tih materijala oksidaciji. Danas se u građevinarstvu koriste mnogobrojni materijali,ali su pre svega savremene konstrukcije sagrađene od betona i čelika,takozvane armirano betonske konstrukcije.Takođe smo danas svedoci ogromnih metalnih mostova za čije se održavanje izdvoje ogromne svote novca.Zbog velikog sadržaja metala u sebi, sve su one izložene koroziji, a to je još više izraženo danas gde imamo takozvane kisele kiše koje još pojačavaju procese korozije. Ustanovljeno je da godišnji troškovi zbog korozije metala, uključujući i mjere za zaštitu od korozije, iznose u visokoindustrijaliziranim zemljama do 1000 dolara po stanovniku. Poslednja opsežna istraživanja provedena u SAD u vremenu od 1999. do 2001. godine pokazala su da godišnji troškovi zbog korozije iznose oko 275 milijardi dolara što je oko 3% njihovog nacionalnog dohotka. Ovi podaci nisu potpuni jer ne obuhvaćaju sekundarne štete nastale zbog korozije, npr. nesreće, ugroženost zdravlja ljudi, gubici u proizvodnji, teške ekološke katastrofe, propadanje spomeničke baštine i dr. Iz navedenog proizlazi veliki značaj pravovremene i kvalitetne zaštite od korozije. Da bi se smanjili gubici usled pojave korozije danas su se razvili mnogi antikorozini materijali i zaštite koje nam pomažu da naši objekti budu otporniji i trajniji a cene njihovog održavanja i saniranja oštećenja usled korozije manje.

ali ako je tle bogato vodom može nastati i mikrobiološka korozija (anaerobne bakterije nalaze pogodne uslove za razvoj. -Korozija u tečnosti.Takvo je. Sva kiša je vrlo blago kisela. razaraju zaštitni sloj vodonika i izazivaju jaku lokalnu koroziju čeličnih delova) . pH vrednost kisele kiše je između 4 i 4.5. Dok je uobičajena pH vrednost kiše oko 5. Slaba kiselina u kišnici može da nagrize krečnjak u građevinama i statuama. Kisele kiše su uzrok povećanom intenzitetu atmosferske korozije. Posle nekog vremena. Kad se to desi. ugrožavajući biljnii životinjski svet u tim krajevima. automobili i fabrike.koja deluje na konstrukcije ukopane u zemlju kao što su cevovodi. Obuhvata procese u vlažnom vazduhu. Iz tog razloga.1 PODELA KOROZIJE PREMA MESTU NASTANKA Prema mestu nastanka korozija može da bude: -Atmosferska korozija –Najraširenija vrsta korozije. ljudi nastoje da smanje količinu otpadnih gasova koje industrijske zemlje ispuštaju u vazduh. baza ili soli. jer je krečnjak baznog sastava. Kisela kiša je kiša ili bilo koja druga padavina zagađena sumpor dioksidom. azotnim oksidima i drugimhemijskim jedinjenjima. dim kao posledica grejanja i izduvni gasovi koji se stvaraju u saobraćaju. na kiši i insolaciji.Rezultat delovanja kiseonika .Posebno je jaka u industrijskim zonama i primorskim predjelima. -Podzemna korozija. Glavni uzročnici kiselih kiša su termoelektrane. noseći stubovi i sl. Kiša može i da reaguje s otpadnim gasovima koje ispuštajuelektrane. kisela kiša polako zatruje jezera i vodotokove.vlage I ostalih gasova u vazduhu.GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 1. Kad je u pitanju samo zemlja reč je o elektrohemijskoj koroziji.5.koja obuhvata pojavu razaranja materijala u direktnoj reakciji sa okolnom sredinom: vodom. cisterne. pada u vidu slabe sumporne ili azotne kiseline i naziva se kiselom kišom. rastvorima kiselina. To znači da ona sadrži otprilike 40 puta više kiseline od običnih padavina. na primer delovanje vode na armirano-betonske stubove koji se nalaze u vodi. aerosolima i hemijskim zagadjivačima vazduha. Kisele kiše obično izazivaju štete daleko od svojih stvarnih izvora.

koja se dobija primenom materijala niskog viskoziteta.Zbog toga se često u okviru antikorozionih sistema zaštite koriste bitumenske ili polimerne hidroizolacije .baze.termički otporne -dobro prionljive za podlogu -sposobne da podnesu elastične i plastične deformacije usled dilatiranja podloge 1.zatezanju i udaru -stabilnost skupljanja i bubrenja -postojanost na niskim i visokim temperaturama -termički dilatiranje -duktilnost -otpornost na habanje -prionjljivost za različite podloge -koroziona otpornost prema agresivnim medijumima(gasovi. One treba da su: .potpuno nepropustljive za tečnosti pod pritiskom -hemijski otporne i da pružaju otpor difuziji agresivnim medijumima . da se pod premazom podrazumeva antikoroziona zaštita debljine do 1 mm.3 PODELA ANIKOROZIONIH MATERIJALA Sve antikorozione materijale o kojima ćemo govoriti podelićemo na dve osnovne grupe: .savijanju.soli) Kao što vidimo za antikorozine materijale se traži da budu i vodonepropustljivi.Ostale antikorozione materijale organskog i neorganskog sastava Napominjemo. vodonepropustljive membrane.Organske zaštitne premaze .GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 1.kiseline.2 OSNOVNA SVOJSTVA ANTIKOROZIONIH MATERIJALA: Osnovna svosjtva antikorozionih materijala koja su značajna za njihovu primenu su: -gustina -poroznost i upijanje vode -vodonepropustljivost -otpornost na difuziju gasova -mehaničke otpornosti-čvrstoće pri pritisku.tzv.dok se pojmom namaz .međutim to nije uvek slučaj.

Materijali na bazi prirodnih polimera . Osnovni zadatak premaza je razdvajanje metalne podloge od okoline.Lakovi i emajli . Najčešći oblik njihove zaštite je zaštita organskim premazima. SL. Sistem zaštite se obično sastoji od temeljnog sloja i jednog ili više pokrivnih slojeva. Zaštitno delovanje premaza je višestruko: premaz povećava. od kojih svaki ima svoju ulogu.4 ORGANSKI ZAŠTITNI PREMAZI Najveći dio metalnih konstrukcija (80 %) izložen je atmosferskom korozijskom delovanju.1-Šematski prikaz sastava premaznih sredstava .GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 označavaju materijali sa većom debljinom sloja od 1 mm i većeg viskoziteta koji odgovara viskozitetu paste. Premazi se nanose u zaštitne. dekorativne ili obe svrhe. povećava otpor difuziji kiseonika prema površini metala i time se usporava proces korozije. Delimo ih na: . 1.Materijali na bazi sintetičkih polimera .Firnisi i uljane(masne) boje Zaštitna sredstva o kojima govorimo su najčešće predstavljaju višekomponentne sisteme pri čemu su u opštem slučaju prisutne gradivne komponente date sledećom šemom.

silikona i dr.kada govorimo o materijalima na bazi sintetičkih polimera. hlorkaučuka . epoksida.što je od velikog značaja pri nanošenju premaza na .Rastvarači se primenjuju radi podešavanja koncetracije osnovne supstance.fenolformaldehida.estri.vinilkaučuka.5.GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 1. poliestera . mogu biti polimeri tipa: alkida. veziva su u principu kombinacije nekoliko supstanci pri čemu u njima osnovne supstance .masti + + “+”-otporan (+)-ograničeno otporan EP-epoksidna smola HC-hlorkaučuk VE-vinilestar + + (+) + + + + + + + (+) + (+) + + (+) (+) (+) (+) + + (+) “-“ neotporan PU-poliuretanska smola FU-furanska smola PF-fenolna smola Sl. 2 –Hemijske otpornosti nekih sintetičkih polimera Pored osnovnih supstanci.alkoholi.i dr. akrila.U sledećoj tabeli je dat prikaz nekih od najčešće primenjivanih polimera i njihova hemijska otpornost na određene agresivne supstance. Agresivni medijumi EP HC UP VE PU FU + + + + + + + + + + + + + PF + + + + + + + + + + + + Neorganske kiseline + + + Oksidacione kiseline (+) Kiseline sa flourom (+) (+) + Voda + + + Rastvori soli + + + Alkalije + + + Oksidacione alkalije + Alifatski rastvarači + (+) + Aromatski rastvarači Hlorirani rastvarači Alkoholi (+) (+) (+) Ketoni Estri Organske kiseline (+) + Ulja.dok razređivači imaju ulogu regulisanja viskoziteta materijala. Bitan uslov koji ovi materijali moraju zadovoljiti jeste njihova hemijska otpornost na delovanje određenih agresivnih sredina. u premaznim sredstvima prisutni su i različiti rastvarači i razređivači.To su obično alifatični ugljovodonici. poliuretana . MATERIJALI NA BAZI SINTETIČKIH POLIMERA Kao što vidimo na slici 1.ketoni.

imaju ulogu pigmenta-boje i ulogu pigmenta-inhibitora korozije.Tada. Najpoznatiji pigmenti.akril.Takvi polimeri su na primer –polivinilacetat.već je u pitanju aktivna zaštita koja se ogleda u onemogućavanju pjave hemijskih ili elektrohemijskih procesa koji dovode do korozionih razaranja.gde zaštitni premazi nemaju samo funkciju pasivne fizičke brane koja se suprostavlja delovanju agresivnih agenasa.hromoksid (zelene boje).butadienstiroli dr. .a često i na njihovo potpuno zaustavljanje. . . . . su: . .pa stoga oni u pojedinim slučajevima predstavljaju osnovne faktore antikorozione zaštite.cinkhromat (žute boje): . . Aditivi su supstance koje u premaznom sredstvu imaju različite uloge.pa mesto delovanja premaza u takvim slučajevima je na graničnoj površini između metala i premaza.GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 određene površine. . Postoje i pigmenti koji su aktivni i estetski tj.Oni se primenjuju radi : -regulisanja vremena sušenja polimerne formulacije. Oni u nekom smislu povećavaju trajnost premaza jer usporavaju proces starenja uzrokovan UV zračenjem i atmosferskim uticajima. . ihibitori ( pasivizatori) korozije.gvozdeni minij (crvene boje).premazi sa aktivnim pigmentima treba da budu prvi premazi u okviru sistema za zaštitu metalnih površina. Drugim rečima ovakvi pigmenti su tzv.radi omogućavanja nanošenja zaštitnog sredstva u vidu tankog filma i dr.Ovo je vrlo izraženo kod antikorozione zaštite metala .radi sprečavanja sedimentacije pigmenta.radi obezbeđenja tiksotropije materijala(sprečavanja slivanja premaza nanetog na vertikalne površine).cinkoksid (bijele boje).Kao razređivač može da se tretira i voda prisutna u polimernim emulzijama-mešavina vode i nekih polimera rastvorljivih u vodi. Aktivni pigmenti su supstance koje svojim prisustvo utiču na smanjenje brzina korozionih procesa . Obični pigmenti su stvari koje premazu daju izgled i boju.radi povećanja savitljivosti(duktilnosti) osušenog premaza.olovni minij (crvene boje). ujedno i inhibitori korozije.titandioksid (bijele boje).

Primenjuje se u kombinaciji sa epoksidnim smolama.U vezi sa ovim katran i epoksi-katranske formulacije se često koriste za antikorozionu zaštitu konstrukcija u tlu.čelik i druge materijale.sastavljena od mešavine različitih uljnih frakcija.beton.Kiseonik (O) 0. epoksikatranski premazi. Bituepoksi se koristi kao premaz ili pasta u kombinaciji s . Katran se u antikorozione svrhe . Bitumeni i katrani se mogu svrstati u materijale koji se vrlo široko koriste u putogradnji. kada se dobijaju tzv.Mogu biti prirodni ili veštački.Bitumeni i katrani imaju dobru prionljivost za kamen.Bitumeni i katrani su smeše visokomolekularnih ugljovodonika kao i drugih organskih jedinjenja na bazi sumpora kiseonika i azota. antracena. kaolina i slično.pa se danas koriste veštački bitumeni dobijeni iz nafte.neorganske kiseline i alkalije nižih koncetracija.Vodonik (H) 10-15 % Sumpor Azot (S) (N) 2-9 % 1 -5 % . estere.kao i otpornošću na delovanje većine organskih kiselina. alkohole.gde su prirodni vrlo deficitarni. ketone. 1.2 % Bitumen ima znatno širu primenu od katrana.pesak.opeku.kao samostalan materijal primenjuje dosta retko.bitumena i sintetičkih polimera.Ugljenik (C) 70-80 % . hidroizolaciji i antikorozionoj zaštiti. kao i materijali u kombinaciji katrana .na normalnoj temperaturi polukruta ili kruta lepljiva masa. biljnog i životinjskog porijekla. MATERIJALI NA BAZI PRIRODNIH POLIMERA U ovu grupu antikorozijskih materijala pripadaju zaštitna sredstva na bazi bitumena i katrana. ulja mineralnog. Elementarni sastav bitumena : .katranske smole.Ovakvi premazi se odlikuju otpornošću na delovanje vode. Katran je mrkocrna viskozna tečnost specifičnog mirisa. Bitumen nije otporan na naftu. krečnjačkog brašna (filer). Spomenute mase imaju takav viskozitet da izgledaju kao paste pa se koriste za izravnavanje površina ili kao kitovi za popravak lokalnih oštećenja.slobodnih ugljenika i manjih količina fenola .6.pošto ga karakteriše vodonepropustljivost i hemijska otpornost na skoro sve rastvore soli.alkalija. Bitumen se definiše kao crna.GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 Za modifikaciju viskoziteta premaza i smanjenje skupljanja koriste se razna punila poput mljevene krede.rastvora soli. naftalina i drugih organskih jedinjenja. benzin.

perhlorvinilnih. Emajl je mešavina laka i pigmenta.kada se želi zaštiti drvo.silikonskih. Firnajs. .GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 kvarcnim punilom.s ilikonski i dr. Osim navedenih komponenti u lakove se dodaju plastifikatori. Navedeni materijali se koriste za zaštitu poroznih podloga kao što je beton. Uveliko se koristi prilikom zaštite drveta koje će biti na suncu. orahovog i suncokretovog ulja. koji suši brže od ulja u izvornom obliku. Postoje dve vrste firnajza . Viskozitet penetracijskog sredstva je vrlo nizak da bi se postigla čim veća dubina penetracije impregnacijskog sredstva. jednostavno ćete prebrisati višak pamučnom krpom. a služi kao zaštita čeličnih vodovodnih cijevi ukopanih u tlo. (firnajz. valjkom ili špricanjem se premaže površina koja se zaštićuje. S obzirom da lakovi ne sadrže punila.kuvano i antikuvano. firnajs) je jedan od sjajnih načina zaštite drveta od vlage.7. malter.a da pri tome ostane vidljiva struktura i prirodna boja.s različitom vrstom sjaja. ona se stoga prerađuju u tzv. konopljinog. opeka i drvo. kamen. LAKOVI I EMAJLI Lakovi su bezbojne formulacije koje se dobiju miješanjem jedne ili više sintetičkih smola s lakoisparljivim organskim rastvaračima.transparentni . Kuvano ulje će se višetruko brže sušiti od nekuvanog ulja. Kao što ime kaže. FIRNISI I ULJANE MASNE BOJE Kao premazna zaštitna sredstva mogu se koristiti razna ulja biljnog porekla poput lanenog. No.poliestarskih. Sačeka se 24 sata da se osuši firnajz i tako onoliko puta koliko je potrebno. s obzirom da se prirodna ulja sporo suše. Kako se radi sa firnajzom? Jednostavno . Impregnacije su posebni bezbojni lakovi koji lako penetriraju u poroznu površinu.Imamo i takozvane nitrolakove-jesu ratsvori nitroceluloze u određenim organskim rastvaračima. Površine premazane emajlom karakteriše povećan sjaj u odnosu na druge zaštitne premaze.8.Sami se koriste za obradu drveta . Laneno ulje.mogu biti perhlorvinilni. 'Firnajs' je baza za proizvodnju uljanih boja. oni su prozirni .U praksi se najčešće sreću lakovi na bazi ureaformaldehidnih. očvrščivaći i drugi dodaci za poboljšanje kvaliteta premaza. kiši. 1. vetru. 1.alkidnih i drugih sintetičkih smola. kuvano ulje je upravo tako – kuvano.četkom. ukopanih čeličnih ili AB rezervoara i slično.epoksidnih. snegu. Kada shvatite da drvo više neće da upija firnajz. epoksidni.Kao i lakovi.

6. Obavezno uklonite tragove korozije – mehanički (šmirgla. METAL KAO PODLOGA ZA BOJENJE Metalne površine koje nisu zaštićene. čelična četka). Dovoljno je da se pridržavate sledećeg redosleda: 1. Uljani razređivač. itd.GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 Uljane boje su. baza. Dejstvom korozije metalni predmeti se oštećuju površinski ili u celosti. Uklonite ostatke premaza. vrste i dužine dejstva korozionih agenasa. 4. 5. . Uklonite prašinu i masnoću sa metala – krpom natopljenom razređivačem. Nanesite pokrivnu boju posle propisanog međupremaznog intervala (osnovnu boju možete prethodno blago prebrusiti šmirglom). Kojom brzinom će korozija napredovati zavisi od mnogih faktora. korozije i prašine – obrišite površinu metala suvom krpom ili krpom natopljenom razređivačem. dakle. OSNOVNI PRINCIPI PRIPREME METALNIH POVRŠINA ZA BOJENJE Stare površine obnovite poštujući ove korake 1. kiselih oksida i drugih hemikalija. Koroziji su podložni svi neplemeniti metali i njihove legure. Metalni predmeti se uvek zaštićuju osnovnom bojom koja ima antikorozivno dejstvo i završnim premazom koji ima zaštitnu dekorativnu ulogu. Proces korozije se ubrzava prisustvom kiselina. čelična četka). Uklonite stari premaz – natopite površinu nekim od razređivača (Nitro razređivač. valjkom ili špricanjem (po potrebi razredite originalnim razređivačem). a zatim mehanički odstranite stari premaz (šmirgla. Razređivač za odmašćivanje). izložene su dejstvu vlage i vazduha koji izazivaju pojavu korozije. Nanesite osnovnu boju četkom. 1. smesa firnajsa i određenih pigmenata te predstavljaju aktivnu zaštitu premazanih površina. 3. fizičko-hemijskim putem.9. 2. Neravnine i oštećenja na površini metala zapunite odgovarajućim kitom i posle sušenja obrusite. Nove površine ćete zaštititi daleko lakše i brže. a najčešće koncentracije. relativne vlažnosti vazduha. temperature.

Raznovrsnost tipova drveta i njegove primene. Kod površinske obrade drveta bilo kojom vrstom laka.GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 2. Osnovni principi pripreme drvenih površina za bojenje i lakiranje Stare. Ovo je veoma značajno. veoma je važno da se rad obavlja pod normalnim uslovima koji podrazumevaju temperaturu od 20 ±2 oC i vlažnost vazduha od 50-65%. da bi se izbegle velike promene dimenzija. a zatim finija 320). vodi ka velikom broju specijalnih zahteva koje mora da ispuni zaštitni premaz za drvo. nezaštićeno drvo se suši. odnosno boje. valjkom ili špricanjem ( po potrebi razredite originalnim razređivačem). 4. Pod dejstvom vlage. zato je pravilan izbor premaznog sredstva od bitnog značaja. . 3. temperature. stari premaz se mora potpuno ukloniti do čistog drveta. zajedno sa činjenicom da ono „živi“ i „diše“. većinom izrađen od celuloze. Dejstvom spoljašnjih uticaja drvo se razgrađuje fizički i hemijski. Drvo pre lakiranja treba osušiti na vlažnost od 8-12 %. organski materijal. brušenjem. Suvu u čistu površinu lagano prebrusite šmirglom. DRVO KAO PODLOGA ZA BOJENJE I LAKIRANJE Drvo je prirodni. Ovi zahtevi su specifičniji i rigorozniji za premaze u eksterijeru nego za one vrste proizvoda namenjenih unutrašnjoj aplikaciji. 2. Nanesite osnovnu boju četkom. Ukloniti brusnu prašinu i nečistoće četkom ili krpom. truli i gubi estetsku i upotrebnu vrednost. 2. već premazane drvene površine 1. Nanesite pokrivnu boju posle propisanog međupremaznog intervala (osnovnu boju možete prethodno blago prebrusiti šmirglom). sunčevog zračenja i mikroorganizama. Ukoliko je u pitanju transparentni sistem. imaju različite koeficijente zatezanja. a zatim očistite krpom natopljenom razređivačem. usled variranja sadržaja vode u njemu. puca. jer drvo i film laka. Za reparaciju pokrivnim premazima dovoljno je dobro brušenje brusnim papirima (prvo krupnija granulacija od 120-180.

odnosno broja upotrebljenih slojeva -ukupne debljine slojeva -pripreme površine Priprema površine je jedan od bitnijih uslova za ostvarivanje visokog kvaliteta zaštite.betona . poravnati i nakon sušenja brusiti. koji treba naneti špahtlom. Nanošenje sledećih slojeva laka vrši se nakon potpunog sušenja prethodnog sloja. 5. pripremiti kit za drvo. Kod pokrivnih sistema moguće je posle brušenja starog premaza odmah naneti završni emajl.GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 3.1 SISTEMI ANTIKOROZIONE ZAŠTITE ORGANSKIM PREMAZNIM MATERIJALIMA Gore opisani materijali se koriste u okviru određenih sistema zaštite. pukotine). Efikasnost zaštite zavisi od mnog faktora kao što su: -odabranih materijala. U slučaju manjih površinskih defekata na drvetu (rupice. Dalja obrada je jednostavna. Na slici 3.drveta i dr. prema navedenim uputstvima za transparentne. Suvu drvenu površinu dobro obrusiti (brusnim papirom granulacije 120-180) i očistiti od prašine.Ovi slojevi se nanose preko različitih površina tako da možemo govoriti o sistemima zaštite metala . Transparentna obrada zahteva osnovni lak. . 2. prema navedenim uputstvima za svaku vrstu laka. odnosno pokrivne sisteme. koji se posle sušenja brusi brusnim papirom granulacije 320. pri čemu u tom sistemu uvek figuriše nekoliko slojeva-premaza. je prikazan opšti slučaj sistema antikorozione zaštite primenom organskih premaza . 4. Nove drvene površine 1.

(4).sloj za ravnanje-koji se koristi pri zaštiti neravnih površina. ) Pokrivni premazi se takodje najčešće nanose u debljinama od 30-50 μm.građevinske konstrukcije od aluminijuma.pokrivni premaz-koji se može nanositi u nekoliko slojeva pri čemu ovi slojevi predstavljaju samo fizičku zaštitu kako za materijal koji se štiti od korozije .“Wash Primer“. . Za zaštitu površina od lakih i obojenih metala koriste se takođe sistemi od dva osnovna i dva pokrivna premaza .najčešće su to lakovi i emajli.takoi za osnovne premaze-(Ovde su po pravilu prisutni pigmenti za dobijanje određene boje). (Wash primer je osnovni reaktivni jednokomponentni premaz koji se nanosi direktno na površinu metala.uljanoj. (6).pri čemu njihov izbor zavisi od uslova sredine .aluminijuma i drugih metala drugi osnovni primer je najčešće tzv. omogućava odlično prijanjanje osnovnih i završnih premaza i štiti metal od korozije. masa za izravnavanje . Čelične konstrukcijeSe od korozije najčešće štite sistemima koji se sastoje od dva osnovna i dva pokrivna premaza.Ukoliko funkciju prvog osnovnog premaza imaju prevlake od cinka.Ako se radi o elementima koji su izloženi dejstvu nromalnih atmosferskih uticaja .dok kod ostalih zaštite ostalih materijala ovaj sloj predstavlja penetracioni sloj).-Komponente sistema antikorozione zaštite Preko određene podloge (1) se nanosi : (2).Osnovni premazi sadrže obavezno inhibitore korozije i nanose se se u debljnama 30-50 μm.GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 Sl. koji se nanose u jednom ili dva sloja direktno na pripremljenu površinu i putem koga se uspostavlja veza izmedju materijala koji se štiti i primenjenog sistema antikorozione zaštite( u slučaju metalnih površina u okviru ovog sloja su prisutni aktivni pigmenti. (3).završni premaz-stavlja se iz razloga dobijanja estetskih osobina.epoksidnoj i dr. 3.U pojedinim slučajevima se koriste i premazna sredstva sa bitumenom.pocinkovani limovi tada se kao univerzalni premaz koristi „wash primer“i neki drugi tip osnovnog premaza.Ovim pojmom obično označavamo skupinu procesa propadanja betona. Betonske konstrukcijeKorozija betona.osnovni premaz. koji nastaju kao posljedica hemijskih reakcija agresivnih stvari iz okoline i sastojaka cementnog kamena.Dobija se nanošenjem tzv.(5).polivinilbutiralna kiselina koja se nanosi u debljini od 5-10 μm.alkidnoj.hlorkaučukovoj.U zavisnosti od agresivnosti sredine osnovni premazi mogu da budu na različitim osnovama.koje moraju biti na bazi istih osnovnih supstanci kao i ostali slojevi sistema .

GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 se uvek štite sistemima koji se sastoje od jednogg penetracionog sloja i 2-3 pokrivna premaza.Ovakvi sistemi mogu .