GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2

1.UVOD:
Građevinski objekti tokom svoje eksploatacije izloženi su uticaju sredine u kojoj se nalaze.U zavisnosti od sredine u kojoj se nalaze kao i od vrste upotrebljenog materijala,ta sredina može ponašati destruktivno na naš objekat u uticati na vek njegovog trajanja,to jest sredina se ponaša agresivno prema našim objektima i dovodi do njihovog oštećenja pa čak i do kompletnog razaranja.Sve te pojave, bez obzira na način njihog nastanka nazivamo jednim imenom, KOROZIJA. Korozija predstavlja razaranje materijala koje nastaje složenim fizičko-hemijskim dejstvom okolne sredine.Korozija je proces dezintegracije metalnih i drugih kontrukcija u atome odnosno hemijska jedinjenja zbog hemijske reakcije sa materijala konstrukcije sa okolinom. Pitanjima korozije prvi se znanstveno bavio Mihail Vasiljevič Lomonosov (od 1756. godine). Naziv korozija potiče od latinske reči corrodere = izglodati, izgristi. Kada se pomene reč korozija obično se misli na metale(gvoždje i čelik) , međutim korozija napada idruge materijale,pa tako imamo koroziju keramičkih materijala,polimera,betona,plastike,stakla.Razgradnja ovih materijala je znatno sporija od razgradnje metala,zbog manje podložnosti tih materijala oksidaciji. Danas se u građevinarstvu koriste mnogobrojni materijali,ali su pre svega savremene konstrukcije sagrađene od betona i čelika,takozvane armirano betonske konstrukcije.Takođe smo danas svedoci ogromnih metalnih mostova za čije se održavanje izdvoje ogromne svote novca.Zbog velikog sadržaja metala u sebi, sve su one izložene koroziji, a to je još više izraženo danas gde imamo takozvane kisele kiše koje još pojačavaju procese korozije. Ustanovljeno je da godišnji troškovi zbog korozije metala, uključujući i mjere za zaštitu od korozije, iznose u visokoindustrijaliziranim zemljama do 1000 dolara po stanovniku. Poslednja opsežna istraživanja provedena u SAD u vremenu od 1999. do 2001. godine pokazala su da godišnji troškovi zbog korozije iznose oko 275 milijardi dolara što je oko 3% njihovog nacionalnog dohotka. Ovi podaci nisu potpuni jer ne obuhvaćaju sekundarne štete nastale zbog korozije, npr. nesreće, ugroženost zdravlja ljudi, gubici u proizvodnji, teške ekološke katastrofe, propadanje spomeničke baštine i dr. Iz navedenog proizlazi veliki značaj pravovremene i kvalitetne zaštite od korozije. Da bi se smanjili gubici usled pojave korozije danas su se razvili mnogi antikorozini materijali i zaštite koje nam pomažu da naši objekti budu otporniji i trajniji a cene njihovog održavanja i saniranja oštećenja usled korozije manje.

Kisele kiše obično izazivaju štete daleko od svojih stvarnih izvora. Posle nekog vremena.1 PODELA KOROZIJE PREMA MESTU NASTANKA Prema mestu nastanka korozija može da bude: -Atmosferska korozija –Najraširenija vrsta korozije. kisela kiša polako zatruje jezera i vodotokove.koja obuhvata pojavu razaranja materijala u direktnoj reakciji sa okolnom sredinom: vodom. ugrožavajući biljnii životinjski svet u tim krajevima.vlage I ostalih gasova u vazduhu. -Podzemna korozija. dim kao posledica grejanja i izduvni gasovi koji se stvaraju u saobraćaju.koja deluje na konstrukcije ukopane u zemlju kao što su cevovodi.Rezultat delovanja kiseonika . cisterne. Obuhvata procese u vlažnom vazduhu. aerosolima i hemijskim zagadjivačima vazduha. pH vrednost kisele kiše je između 4 i 4. automobili i fabrike. ali ako je tle bogato vodom može nastati i mikrobiološka korozija (anaerobne bakterije nalaze pogodne uslove za razvoj. jer je krečnjak baznog sastava. azotnim oksidima i drugimhemijskim jedinjenjima. Slaba kiselina u kišnici može da nagrize krečnjak u građevinama i statuama. Glavni uzročnici kiselih kiša su termoelektrane. na primer delovanje vode na armirano-betonske stubove koji se nalaze u vodi.5. Kad se to desi. baza ili soli.GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 1. Dok je uobičajena pH vrednost kiše oko 5. na kiši i insolaciji. Iz tog razloga. ljudi nastoje da smanje količinu otpadnih gasova koje industrijske zemlje ispuštaju u vazduh.Posebno je jaka u industrijskim zonama i primorskim predjelima. Sva kiša je vrlo blago kisela. noseći stubovi i sl. -Korozija u tečnosti. Kisela kiša je kiša ili bilo koja druga padavina zagađena sumpor dioksidom. rastvorima kiselina. pada u vidu slabe sumporne ili azotne kiseline i naziva se kiselom kišom.Takvo je. razaraju zaštitni sloj vodonika i izazivaju jaku lokalnu koroziju čeličnih delova) .5. Kad je u pitanju samo zemlja reč je o elektrohemijskoj koroziji. Kisele kiše su uzrok povećanom intenzitetu atmosferske korozije. To znači da ona sadrži otprilike 40 puta više kiseline od običnih padavina. Kiša može i da reaguje s otpadnim gasovima koje ispuštajuelektrane.

termički otporne -dobro prionljive za podlogu -sposobne da podnesu elastične i plastične deformacije usled dilatiranja podloge 1.potpuno nepropustljive za tečnosti pod pritiskom -hemijski otporne i da pružaju otpor difuziji agresivnim medijumima .Ostale antikorozione materijale organskog i neorganskog sastava Napominjemo.zatezanju i udaru -stabilnost skupljanja i bubrenja -postojanost na niskim i visokim temperaturama -termički dilatiranje -duktilnost -otpornost na habanje -prionjljivost za različite podloge -koroziona otpornost prema agresivnim medijumima(gasovi.dok se pojmom namaz .tzv. vodonepropustljive membrane.3 PODELA ANIKOROZIONIH MATERIJALA Sve antikorozione materijale o kojima ćemo govoriti podelićemo na dve osnovne grupe: . One treba da su: .kiseline.Organske zaštitne premaze .međutim to nije uvek slučaj.baze. da se pod premazom podrazumeva antikoroziona zaštita debljine do 1 mm.soli) Kao što vidimo za antikorozine materijale se traži da budu i vodonepropustljivi.koja se dobija primenom materijala niskog viskoziteta.Zbog toga se često u okviru antikorozionih sistema zaštite koriste bitumenske ili polimerne hidroizolacije .2 OSNOVNA SVOJSTVA ANTIKOROZIONIH MATERIJALA: Osnovna svosjtva antikorozionih materijala koja su značajna za njihovu primenu su: -gustina -poroznost i upijanje vode -vodonepropustljivost -otpornost na difuziju gasova -mehaničke otpornosti-čvrstoće pri pritisku.savijanju.GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 1.

Lakovi i emajli . Osnovni zadatak premaza je razdvajanje metalne podloge od okoline.Materijali na bazi sintetičkih polimera . od kojih svaki ima svoju ulogu. Najčešći oblik njihove zaštite je zaštita organskim premazima.GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 označavaju materijali sa većom debljinom sloja od 1 mm i većeg viskoziteta koji odgovara viskozitetu paste.1-Šematski prikaz sastava premaznih sredstava .4 ORGANSKI ZAŠTITNI PREMAZI Najveći dio metalnih konstrukcija (80 %) izložen je atmosferskom korozijskom delovanju. povećava otpor difuziji kiseonika prema površini metala i time se usporava proces korozije. Sistem zaštite se obično sastoji od temeljnog sloja i jednog ili više pokrivnih slojeva. dekorativne ili obe svrhe. SL. Premazi se nanose u zaštitne.Materijali na bazi prirodnih polimera . 1.Firnisi i uljane(masne) boje Zaštitna sredstva o kojima govorimo su najčešće predstavljaju višekomponentne sisteme pri čemu su u opštem slučaju prisutne gradivne komponente date sledećom šemom. Zaštitno delovanje premaza je višestruko: premaz povećava. Delimo ih na: .

kada govorimo o materijalima na bazi sintetičkih polimera. veziva su u principu kombinacije nekoliko supstanci pri čemu u njima osnovne supstance . mogu biti polimeri tipa: alkida.vinilkaučuka.U sledećoj tabeli je dat prikaz nekih od najčešće primenjivanih polimera i njihova hemijska otpornost na određene agresivne supstance.5.i dr. 2 –Hemijske otpornosti nekih sintetičkih polimera Pored osnovnih supstanci.što je od velikog značaja pri nanošenju premaza na .masti + + “+”-otporan (+)-ograničeno otporan EP-epoksidna smola HC-hlorkaučuk VE-vinilestar + + (+) + + + + + + + (+) + (+) + + (+) (+) (+) (+) + + (+) “-“ neotporan PU-poliuretanska smola FU-furanska smola PF-fenolna smola Sl. Agresivni medijumi EP HC UP VE PU FU + + + + + + + + + + + + + PF + + + + + + + + + + + + Neorganske kiseline + + + Oksidacione kiseline (+) Kiseline sa flourom (+) (+) + Voda + + + Rastvori soli + + + Alkalije + + + Oksidacione alkalije + Alifatski rastvarači + (+) + Aromatski rastvarači Hlorirani rastvarači Alkoholi (+) (+) (+) Ketoni Estri Organske kiseline (+) + Ulja.estri.alkoholi. akrila. epoksida. MATERIJALI NA BAZI SINTETIČKIH POLIMERA Kao što vidimo na slici 1.Rastvarači se primenjuju radi podešavanja koncetracije osnovne supstance. Bitan uslov koji ovi materijali moraju zadovoljiti jeste njihova hemijska otpornost na delovanje određenih agresivnih sredina. poliuretana .ketoni. poliestera . u premaznim sredstvima prisutni su i različiti rastvarači i razređivači.To su obično alifatični ugljovodonici.dok razređivači imaju ulogu regulisanja viskoziteta materijala.GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 1.silikona i dr.fenolformaldehida. hlorkaučuka .

olovni minij (crvene boje).već je u pitanju aktivna zaštita koja se ogleda u onemogućavanju pjave hemijskih ili elektrohemijskih procesa koji dovode do korozionih razaranja. Oni u nekom smislu povećavaju trajnost premaza jer usporavaju proces starenja uzrokovan UV zračenjem i atmosferskim uticajima.cinkoksid (bijele boje). .Tada. imaju ulogu pigmenta-boje i ulogu pigmenta-inhibitora korozije. .radi omogućavanja nanošenja zaštitnog sredstva u vidu tankog filma i dr. . .gvozdeni minij (crvene boje). ihibitori ( pasivizatori) korozije.butadienstiroli dr.hromoksid (zelene boje).Oni se primenjuju radi : -regulisanja vremena sušenja polimerne formulacije.premazi sa aktivnim pigmentima treba da budu prvi premazi u okviru sistema za zaštitu metalnih površina.a često i na njihovo potpuno zaustavljanje.cinkhromat (žute boje): .gde zaštitni premazi nemaju samo funkciju pasivne fizičke brane koja se suprostavlja delovanju agresivnih agenasa. su: . Aktivni pigmenti su supstance koje svojim prisustvo utiču na smanjenje brzina korozionih procesa . Drugim rečima ovakvi pigmenti su tzv. .akril. Obični pigmenti su stvari koje premazu daju izgled i boju. . ujedno i inhibitori korozije.pa stoga oni u pojedinim slučajevima predstavljaju osnovne faktore antikorozione zaštite.GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 određene površine. . Najpoznatiji pigmenti.titandioksid (bijele boje). .pa mesto delovanja premaza u takvim slučajevima je na graničnoj površini između metala i premaza. .Kao razređivač može da se tretira i voda prisutna u polimernim emulzijama-mešavina vode i nekih polimera rastvorljivih u vodi. Postoje i pigmenti koji su aktivni i estetski tj.Ovo je vrlo izraženo kod antikorozione zaštite metala .radi obezbeđenja tiksotropije materijala(sprečavanja slivanja premaza nanetog na vertikalne površine).radi povećanja savitljivosti(duktilnosti) osušenog premaza.radi sprečavanja sedimentacije pigmenta. Aditivi su supstance koje u premaznom sredstvu imaju različite uloge.Takvi polimeri su na primer –polivinilacetat.

opeku. biljnog i životinjskog porijekla.kao i otpornošću na delovanje većine organskih kiselina. ulja mineralnog.katranske smole.Mogu biti prirodni ili veštački.slobodnih ugljenika i manjih količina fenola . hidroizolaciji i antikorozionoj zaštiti. Bitumeni i katrani se mogu svrstati u materijale koji se vrlo široko koriste u putogradnji.na normalnoj temperaturi polukruta ili kruta lepljiva masa.beton. Bitumen nije otporan na naftu. benzin.sastavljena od mešavine različitih uljnih frakcija. ketone. Katran se u antikorozione svrhe .2 % Bitumen ima znatno širu primenu od katrana. MATERIJALI NA BAZI PRIRODNIH POLIMERA U ovu grupu antikorozijskih materijala pripadaju zaštitna sredstva na bazi bitumena i katrana. estere.neorganske kiseline i alkalije nižih koncetracija. Katran je mrkocrna viskozna tečnost specifičnog mirisa.Ugljenik (C) 70-80 % . Elementarni sastav bitumena : .U vezi sa ovim katran i epoksi-katranske formulacije se često koriste za antikorozionu zaštitu konstrukcija u tlu.pošto ga karakteriše vodonepropustljivost i hemijska otpornost na skoro sve rastvore soli.pa se danas koriste veštački bitumeni dobijeni iz nafte.pesak.Kiseonik (O) 0. Spomenute mase imaju takav viskozitet da izgledaju kao paste pa se koriste za izravnavanje površina ili kao kitovi za popravak lokalnih oštećenja. kaolina i slično.6. antracena. alkohole.kao samostalan materijal primenjuje dosta retko. Bituepoksi se koristi kao premaz ili pasta u kombinaciji s .čelik i druge materijale.Primenjuje se u kombinaciji sa epoksidnim smolama.bitumena i sintetičkih polimera.alkalija. naftalina i drugih organskih jedinjenja. Bitumen se definiše kao crna. kao i materijali u kombinaciji katrana . 1.gde su prirodni vrlo deficitarni.GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 Za modifikaciju viskoziteta premaza i smanjenje skupljanja koriste se razna punila poput mljevene krede. krečnjačkog brašna (filer). epoksikatranski premazi.Bitumeni i katrani su smeše visokomolekularnih ugljovodonika kao i drugih organskih jedinjenja na bazi sumpora kiseonika i azota.Ovakvi premazi se odlikuju otpornošću na delovanje vode.Vodonik (H) 10-15 % Sumpor Azot (S) (N) 2-9 % 1 -5 % . kada se dobijaju tzv.Bitumeni i katrani imaju dobru prionljivost za kamen.rastvora soli.

FIRNISI I ULJANE MASNE BOJE Kao premazna zaštitna sredstva mogu se koristiti razna ulja biljnog porekla poput lanenog. Kao što ime kaže. konopljinog.7. ona se stoga prerađuju u tzv.GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 kvarcnim punilom. No. vetru.Imamo i takozvane nitrolakove-jesu ratsvori nitroceluloze u određenim organskim rastvaračima. Kako se radi sa firnajzom? Jednostavno . Postoje dve vrste firnajza . valjkom ili špricanjem se premaže površina koja se zaštićuje.epoksidnih. firnajs) je jedan od sjajnih načina zaštite drveta od vlage. Kada shvatite da drvo više neće da upija firnajz.alkidnih i drugih sintetičkih smola. Sačeka se 24 sata da se osuši firnajz i tako onoliko puta koliko je potrebno.Sami se koriste za obradu drveta . epoksidni.transparentni . ukopanih čeličnih ili AB rezervoara i slično.s različitom vrstom sjaja.s ilikonski i dr. snegu. Površine premazane emajlom karakteriše povećan sjaj u odnosu na druge zaštitne premaze.Kao i lakovi. jednostavno ćete prebrisati višak pamučnom krpom. 1. S obzirom da lakovi ne sadrže punila. Kuvano ulje će se višetruko brže sušiti od nekuvanog ulja. Impregnacije su posebni bezbojni lakovi koji lako penetriraju u poroznu površinu. koji suši brže od ulja u izvornom obliku.silikonskih. a služi kao zaštita čeličnih vodovodnih cijevi ukopanih u tlo. Navedeni materijali se koriste za zaštitu poroznih podloga kao što je beton. (firnajz. opeka i drvo.poliestarskih. oni su prozirni .mogu biti perhlorvinilni. 'Firnajs' je baza za proizvodnju uljanih boja.a da pri tome ostane vidljiva struktura i prirodna boja. Laneno ulje.perhlorvinilnih. LAKOVI I EMAJLI Lakovi su bezbojne formulacije koje se dobiju miješanjem jedne ili više sintetičkih smola s lakoisparljivim organskim rastvaračima.četkom. kiši. očvrščivaći i drugi dodaci za poboljšanje kvaliteta premaza. .8. malter. 1. Emajl je mešavina laka i pigmenta. kuvano ulje je upravo tako – kuvano. Viskozitet penetracijskog sredstva je vrlo nizak da bi se postigla čim veća dubina penetracije impregnacijskog sredstva. Osim navedenih komponenti u lakove se dodaju plastifikatori. Firnajs. s obzirom da se prirodna ulja sporo suše. Uveliko se koristi prilikom zaštite drveta koje će biti na suncu.U praksi se najčešće sreću lakovi na bazi ureaformaldehidnih. orahovog i suncokretovog ulja.kuvano i antikuvano.kada se želi zaštiti drvo. kamen.

Uklonite prašinu i masnoću sa metala – krpom natopljenom razređivačem. 6. Uklonite ostatke premaza. Neravnine i oštećenja na površini metala zapunite odgovarajućim kitom i posle sušenja obrusite.9. izložene su dejstvu vlage i vazduha koji izazivaju pojavu korozije. Uklonite stari premaz – natopite površinu nekim od razređivača (Nitro razređivač. fizičko-hemijskim putem.GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 Uljane boje su. Dejstvom korozije metalni predmeti se oštećuju površinski ili u celosti. Proces korozije se ubrzava prisustvom kiselina. čelična četka). Metalni predmeti se uvek zaštićuju osnovnom bojom koja ima antikorozivno dejstvo i završnim premazom koji ima zaštitnu dekorativnu ulogu. relativne vlažnosti vazduha. Dovoljno je da se pridržavate sledećeg redosleda: 1. temperature. valjkom ili špricanjem (po potrebi razredite originalnim razređivačem). 4. METAL KAO PODLOGA ZA BOJENJE Metalne površine koje nisu zaštićene. baza. smesa firnajsa i određenih pigmenata te predstavljaju aktivnu zaštitu premazanih površina. Uljani razređivač. 5. a najčešće koncentracije. 3. dakle. Koroziji su podložni svi neplemeniti metali i njihove legure. čelična četka). Kojom brzinom će korozija napredovati zavisi od mnogih faktora. Nanesite osnovnu boju četkom. kiselih oksida i drugih hemikalija. korozije i prašine – obrišite površinu metala suvom krpom ili krpom natopljenom razređivačem. Nove površine ćete zaštititi daleko lakše i brže. Razređivač za odmašćivanje). Nanesite pokrivnu boju posle propisanog međupremaznog intervala (osnovnu boju možete prethodno blago prebrusiti šmirglom). a zatim mehanički odstranite stari premaz (šmirgla. Obavezno uklonite tragove korozije – mehanički (šmirgla. OSNOVNI PRINCIPI PRIPREME METALNIH POVRŠINA ZA BOJENJE Stare površine obnovite poštujući ove korake 1. 1. . vrste i dužine dejstva korozionih agenasa. 2. itd.

Ukoliko je u pitanju transparentni sistem. odnosno boje. sunčevog zračenja i mikroorganizama. brušenjem. nezaštićeno drvo se suši. valjkom ili špricanjem ( po potrebi razredite originalnim razređivačem). temperature. Ukloniti brusnu prašinu i nečistoće četkom ili krpom. Raznovrsnost tipova drveta i njegove primene. zajedno sa činjenicom da ono „živi“ i „diše“. zato je pravilan izbor premaznog sredstva od bitnog značaja. 2. Dejstvom spoljašnjih uticaja drvo se razgrađuje fizički i hemijski. usled variranja sadržaja vode u njemu. vodi ka velikom broju specijalnih zahteva koje mora da ispuni zaštitni premaz za drvo. Osnovni principi pripreme drvenih površina za bojenje i lakiranje Stare. 3. Nanesite osnovnu boju četkom. Pod dejstvom vlage. Suvu u čistu površinu lagano prebrusite šmirglom. Za reparaciju pokrivnim premazima dovoljno je dobro brušenje brusnim papirima (prvo krupnija granulacija od 120-180. većinom izrađen od celuloze. . imaju različite koeficijente zatezanja. da bi se izbegle velike promene dimenzija. DRVO KAO PODLOGA ZA BOJENJE I LAKIRANJE Drvo je prirodni. puca. jer drvo i film laka. Nanesite pokrivnu boju posle propisanog međupremaznog intervala (osnovnu boju možete prethodno blago prebrusiti šmirglom). 4. već premazane drvene površine 1. organski materijal. stari premaz se mora potpuno ukloniti do čistog drveta. Ovo je veoma značajno.GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 2. veoma je važno da se rad obavlja pod normalnim uslovima koji podrazumevaju temperaturu od 20 ±2 oC i vlažnost vazduha od 50-65%. 2. Kod površinske obrade drveta bilo kojom vrstom laka. a zatim očistite krpom natopljenom razređivačem. truli i gubi estetsku i upotrebnu vrednost. Ovi zahtevi su specifičniji i rigorozniji za premaze u eksterijeru nego za one vrste proizvoda namenjenih unutrašnjoj aplikaciji. a zatim finija 320). Drvo pre lakiranja treba osušiti na vlažnost od 8-12 %.

1 SISTEMI ANTIKOROZIONE ZAŠTITE ORGANSKIM PREMAZNIM MATERIJALIMA Gore opisani materijali se koriste u okviru određenih sistema zaštite. Kod pokrivnih sistema moguće je posle brušenja starog premaza odmah naneti završni emajl.drveta i dr.betona . Na slici 3. odnosno pokrivne sisteme. koji treba naneti špahtlom. pri čemu u tom sistemu uvek figuriše nekoliko slojeva-premaza. pukotine). poravnati i nakon sušenja brusiti. Dalja obrada je jednostavna. je prikazan opšti slučaj sistema antikorozione zaštite primenom organskih premaza . odnosno broja upotrebljenih slojeva -ukupne debljine slojeva -pripreme površine Priprema površine je jedan od bitnijih uslova za ostvarivanje visokog kvaliteta zaštite. 2. U slučaju manjih površinskih defekata na drvetu (rupice. prema navedenim uputstvima za svaku vrstu laka. Nove drvene površine 1. Transparentna obrada zahteva osnovni lak. Nanošenje sledećih slojeva laka vrši se nakon potpunog sušenja prethodnog sloja. pripremiti kit za drvo. koji se posle sušenja brusi brusnim papirom granulacije 320. 4. prema navedenim uputstvima za transparentne. Efikasnost zaštite zavisi od mnog faktora kao što su: -odabranih materijala.Ovi slojevi se nanose preko različitih površina tako da možemo govoriti o sistemima zaštite metala .GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 3. 5. . Suvu drvenu površinu dobro obrusiti (brusnim papirom granulacije 120-180) i očistiti od prašine.

Osnovni premazi sadrže obavezno inhibitore korozije i nanose se se u debljnama 30-50 μm. koji nastaju kao posljedica hemijskih reakcija agresivnih stvari iz okoline i sastojaka cementnog kamena.alkidnoj.koje moraju biti na bazi istih osnovnih supstanci kao i ostali slojevi sistema .-Komponente sistema antikorozione zaštite Preko određene podloge (1) se nanosi : (2).pokrivni premaz-koji se može nanositi u nekoliko slojeva pri čemu ovi slojevi predstavljaju samo fizičku zaštitu kako za materijal koji se štiti od korozije .(5). (Wash primer je osnovni reaktivni jednokomponentni premaz koji se nanosi direktno na površinu metala.dok kod ostalih zaštite ostalih materijala ovaj sloj predstavlja penetracioni sloj).“Wash Primer“. masa za izravnavanje . 3.Dobija se nanošenjem tzv. omogućava odlično prijanjanje osnovnih i završnih premaza i štiti metal od korozije. Za zaštitu površina od lakih i obojenih metala koriste se takođe sistemi od dva osnovna i dva pokrivna premaza . (4).takoi za osnovne premaze-(Ovde su po pravilu prisutni pigmenti za dobijanje određene boje). koji se nanose u jednom ili dva sloja direktno na pripremljenu površinu i putem koga se uspostavlja veza izmedju materijala koji se štiti i primenjenog sistema antikorozione zaštite( u slučaju metalnih površina u okviru ovog sloja su prisutni aktivni pigmenti.polivinilbutiralna kiselina koja se nanosi u debljini od 5-10 μm.GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 Sl.Ako se radi o elementima koji su izloženi dejstvu nromalnih atmosferskih uticaja .Ukoliko funkciju prvog osnovnog premaza imaju prevlake od cinka.uljanoj. Betonske konstrukcijeKorozija betona. .sloj za ravnanje-koji se koristi pri zaštiti neravnih površina.građevinske konstrukcije od aluminijuma. ) Pokrivni premazi se takodje najčešće nanose u debljinama od 30-50 μm.hlorkaučukovoj.osnovni premaz.epoksidnoj i dr. (3). Čelične konstrukcijeSe od korozije najčešće štite sistemima koji se sastoje od dva osnovna i dva pokrivna premaza.U pojedinim slučajevima se koriste i premazna sredstva sa bitumenom.najčešće su to lakovi i emajli.pocinkovani limovi tada se kao univerzalni premaz koristi „wash primer“i neki drugi tip osnovnog premaza. (6).pri čemu njihov izbor zavisi od uslova sredine .U zavisnosti od agresivnosti sredine osnovni premazi mogu da budu na različitim osnovama.aluminijuma i drugih metala drugi osnovni primer je najčešće tzv.Ovim pojmom obično označavamo skupinu procesa propadanja betona.završni premaz-stavlja se iz razloga dobijanja estetskih osobina.

Ovakvi sistemi mogu .GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 se uvek štite sistemima koji se sastoje od jednogg penetracionog sloja i 2-3 pokrivna premaza.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful