GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2

1.UVOD:
Građevinski objekti tokom svoje eksploatacije izloženi su uticaju sredine u kojoj se nalaze.U zavisnosti od sredine u kojoj se nalaze kao i od vrste upotrebljenog materijala,ta sredina može ponašati destruktivno na naš objekat u uticati na vek njegovog trajanja,to jest sredina se ponaša agresivno prema našim objektima i dovodi do njihovog oštećenja pa čak i do kompletnog razaranja.Sve te pojave, bez obzira na način njihog nastanka nazivamo jednim imenom, KOROZIJA. Korozija predstavlja razaranje materijala koje nastaje složenim fizičko-hemijskim dejstvom okolne sredine.Korozija je proces dezintegracije metalnih i drugih kontrukcija u atome odnosno hemijska jedinjenja zbog hemijske reakcije sa materijala konstrukcije sa okolinom. Pitanjima korozije prvi se znanstveno bavio Mihail Vasiljevič Lomonosov (od 1756. godine). Naziv korozija potiče od latinske reči corrodere = izglodati, izgristi. Kada se pomene reč korozija obično se misli na metale(gvoždje i čelik) , međutim korozija napada idruge materijale,pa tako imamo koroziju keramičkih materijala,polimera,betona,plastike,stakla.Razgradnja ovih materijala je znatno sporija od razgradnje metala,zbog manje podložnosti tih materijala oksidaciji. Danas se u građevinarstvu koriste mnogobrojni materijali,ali su pre svega savremene konstrukcije sagrađene od betona i čelika,takozvane armirano betonske konstrukcije.Takođe smo danas svedoci ogromnih metalnih mostova za čije se održavanje izdvoje ogromne svote novca.Zbog velikog sadržaja metala u sebi, sve su one izložene koroziji, a to je još više izraženo danas gde imamo takozvane kisele kiše koje još pojačavaju procese korozije. Ustanovljeno je da godišnji troškovi zbog korozije metala, uključujući i mjere za zaštitu od korozije, iznose u visokoindustrijaliziranim zemljama do 1000 dolara po stanovniku. Poslednja opsežna istraživanja provedena u SAD u vremenu od 1999. do 2001. godine pokazala su da godišnji troškovi zbog korozije iznose oko 275 milijardi dolara što je oko 3% njihovog nacionalnog dohotka. Ovi podaci nisu potpuni jer ne obuhvaćaju sekundarne štete nastale zbog korozije, npr. nesreće, ugroženost zdravlja ljudi, gubici u proizvodnji, teške ekološke katastrofe, propadanje spomeničke baštine i dr. Iz navedenog proizlazi veliki značaj pravovremene i kvalitetne zaštite od korozije. Da bi se smanjili gubici usled pojave korozije danas su se razvili mnogi antikorozini materijali i zaštite koje nam pomažu da naši objekti budu otporniji i trajniji a cene njihovog održavanja i saniranja oštećenja usled korozije manje.

GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 1. Kad je u pitanju samo zemlja reč je o elektrohemijskoj koroziji. ugrožavajući biljnii životinjski svet u tim krajevima.5. pada u vidu slabe sumporne ili azotne kiseline i naziva se kiselom kišom. razaraju zaštitni sloj vodonika i izazivaju jaku lokalnu koroziju čeličnih delova) . aerosolima i hemijskim zagadjivačima vazduha. automobili i fabrike. Kisele kiše obično izazivaju štete daleko od svojih stvarnih izvora. Posle nekog vremena.1 PODELA KOROZIJE PREMA MESTU NASTANKA Prema mestu nastanka korozija može da bude: -Atmosferska korozija –Najraširenija vrsta korozije. jer je krečnjak baznog sastava.koja deluje na konstrukcije ukopane u zemlju kao što su cevovodi. Dok je uobičajena pH vrednost kiše oko 5.Takvo je. Kad se to desi.Posebno je jaka u industrijskim zonama i primorskim predjelima. Kisele kiše su uzrok povećanom intenzitetu atmosferske korozije. noseći stubovi i sl. pH vrednost kisele kiše je između 4 i 4. Kiša može i da reaguje s otpadnim gasovima koje ispuštajuelektrane. Slaba kiselina u kišnici može da nagrize krečnjak u građevinama i statuama. Iz tog razloga. azotnim oksidima i drugimhemijskim jedinjenjima. cisterne. na kiši i insolaciji. kisela kiša polako zatruje jezera i vodotokove. Kisela kiša je kiša ili bilo koja druga padavina zagađena sumpor dioksidom.koja obuhvata pojavu razaranja materijala u direktnoj reakciji sa okolnom sredinom: vodom.Rezultat delovanja kiseonika . Obuhvata procese u vlažnom vazduhu. Glavni uzročnici kiselih kiša su termoelektrane. Sva kiša je vrlo blago kisela. na primer delovanje vode na armirano-betonske stubove koji se nalaze u vodi. -Korozija u tečnosti. ljudi nastoje da smanje količinu otpadnih gasova koje industrijske zemlje ispuštaju u vazduh.5.vlage I ostalih gasova u vazduhu. dim kao posledica grejanja i izduvni gasovi koji se stvaraju u saobraćaju. rastvorima kiselina. To znači da ona sadrži otprilike 40 puta više kiseline od običnih padavina. -Podzemna korozija. baza ili soli. ali ako je tle bogato vodom može nastati i mikrobiološka korozija (anaerobne bakterije nalaze pogodne uslove za razvoj.

GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 1. One treba da su: .zatezanju i udaru -stabilnost skupljanja i bubrenja -postojanost na niskim i visokim temperaturama -termički dilatiranje -duktilnost -otpornost na habanje -prionjljivost za različite podloge -koroziona otpornost prema agresivnim medijumima(gasovi.3 PODELA ANIKOROZIONIH MATERIJALA Sve antikorozione materijale o kojima ćemo govoriti podelićemo na dve osnovne grupe: . da se pod premazom podrazumeva antikoroziona zaštita debljine do 1 mm.potpuno nepropustljive za tečnosti pod pritiskom -hemijski otporne i da pružaju otpor difuziji agresivnim medijumima .soli) Kao što vidimo za antikorozine materijale se traži da budu i vodonepropustljivi.međutim to nije uvek slučaj.Ostale antikorozione materijale organskog i neorganskog sastava Napominjemo. vodonepropustljive membrane.Organske zaštitne premaze .dok se pojmom namaz .baze.termički otporne -dobro prionljive za podlogu -sposobne da podnesu elastične i plastične deformacije usled dilatiranja podloge 1.Zbog toga se često u okviru antikorozionih sistema zaštite koriste bitumenske ili polimerne hidroizolacije .kiseline.savijanju.tzv.2 OSNOVNA SVOJSTVA ANTIKOROZIONIH MATERIJALA: Osnovna svosjtva antikorozionih materijala koja su značajna za njihovu primenu su: -gustina -poroznost i upijanje vode -vodonepropustljivost -otpornost na difuziju gasova -mehaničke otpornosti-čvrstoće pri pritisku.koja se dobija primenom materijala niskog viskoziteta.

Firnisi i uljane(masne) boje Zaštitna sredstva o kojima govorimo su najčešće predstavljaju višekomponentne sisteme pri čemu su u opštem slučaju prisutne gradivne komponente date sledećom šemom. 1.Lakovi i emajli . dekorativne ili obe svrhe.Materijali na bazi prirodnih polimera . od kojih svaki ima svoju ulogu. Delimo ih na: . SL. Najčešći oblik njihove zaštite je zaštita organskim premazima. povećava otpor difuziji kiseonika prema površini metala i time se usporava proces korozije. Osnovni zadatak premaza je razdvajanje metalne podloge od okoline.1-Šematski prikaz sastava premaznih sredstava .4 ORGANSKI ZAŠTITNI PREMAZI Najveći dio metalnih konstrukcija (80 %) izložen je atmosferskom korozijskom delovanju. Premazi se nanose u zaštitne. Sistem zaštite se obično sastoji od temeljnog sloja i jednog ili više pokrivnih slojeva.Materijali na bazi sintetičkih polimera .GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 označavaju materijali sa većom debljinom sloja od 1 mm i većeg viskoziteta koji odgovara viskozitetu paste. Zaštitno delovanje premaza je višestruko: premaz povećava.

ketoni. akrila.masti + + “+”-otporan (+)-ograničeno otporan EP-epoksidna smola HC-hlorkaučuk VE-vinilestar + + (+) + + + + + + + (+) + (+) + + (+) (+) (+) (+) + + (+) “-“ neotporan PU-poliuretanska smola FU-furanska smola PF-fenolna smola Sl.To su obično alifatični ugljovodonici.vinilkaučuka. veziva su u principu kombinacije nekoliko supstanci pri čemu u njima osnovne supstance .U sledećoj tabeli je dat prikaz nekih od najčešće primenjivanih polimera i njihova hemijska otpornost na određene agresivne supstance. epoksida. MATERIJALI NA BAZI SINTETIČKIH POLIMERA Kao što vidimo na slici 1.dok razređivači imaju ulogu regulisanja viskoziteta materijala. Agresivni medijumi EP HC UP VE PU FU + + + + + + + + + + + + + PF + + + + + + + + + + + + Neorganske kiseline + + + Oksidacione kiseline (+) Kiseline sa flourom (+) (+) + Voda + + + Rastvori soli + + + Alkalije + + + Oksidacione alkalije + Alifatski rastvarači + (+) + Aromatski rastvarači Hlorirani rastvarači Alkoholi (+) (+) (+) Ketoni Estri Organske kiseline (+) + Ulja.kada govorimo o materijalima na bazi sintetičkih polimera. Bitan uslov koji ovi materijali moraju zadovoljiti jeste njihova hemijska otpornost na delovanje određenih agresivnih sredina. u premaznim sredstvima prisutni su i različiti rastvarači i razređivači.što je od velikog značaja pri nanošenju premaza na . poliuretana . 2 –Hemijske otpornosti nekih sintetičkih polimera Pored osnovnih supstanci.5.estri. hlorkaučuka . mogu biti polimeri tipa: alkida.fenolformaldehida.GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 1.Rastvarači se primenjuju radi podešavanja koncetracije osnovne supstance. poliestera .silikona i dr.alkoholi.i dr.

već je u pitanju aktivna zaštita koja se ogleda u onemogućavanju pjave hemijskih ili elektrohemijskih procesa koji dovode do korozionih razaranja.radi povećanja savitljivosti(duktilnosti) osušenog premaza. . . .butadienstiroli dr. Aktivni pigmenti su supstance koje svojim prisustvo utiču na smanjenje brzina korozionih procesa . Najpoznatiji pigmenti.akril.Takvi polimeri su na primer –polivinilacetat.hromoksid (zelene boje). ujedno i inhibitori korozije. Aditivi su supstance koje u premaznom sredstvu imaju različite uloge.gvozdeni minij (crvene boje). . .a često i na njihovo potpuno zaustavljanje. .olovni minij (crvene boje).Tada.pa mesto delovanja premaza u takvim slučajevima je na graničnoj površini između metala i premaza.pa stoga oni u pojedinim slučajevima predstavljaju osnovne faktore antikorozione zaštite.titandioksid (bijele boje).GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 određene površine.cinkhromat (žute boje): .radi omogućavanja nanošenja zaštitnog sredstva u vidu tankog filma i dr. . Obični pigmenti su stvari koje premazu daju izgled i boju. . .cinkoksid (bijele boje).premazi sa aktivnim pigmentima treba da budu prvi premazi u okviru sistema za zaštitu metalnih površina. Drugim rečima ovakvi pigmenti su tzv.Oni se primenjuju radi : -regulisanja vremena sušenja polimerne formulacije. ihibitori ( pasivizatori) korozije.gde zaštitni premazi nemaju samo funkciju pasivne fizičke brane koja se suprostavlja delovanju agresivnih agenasa.radi obezbeđenja tiksotropije materijala(sprečavanja slivanja premaza nanetog na vertikalne površine). Oni u nekom smislu povećavaju trajnost premaza jer usporavaju proces starenja uzrokovan UV zračenjem i atmosferskim uticajima. imaju ulogu pigmenta-boje i ulogu pigmenta-inhibitora korozije.Ovo je vrlo izraženo kod antikorozione zaštite metala . Postoje i pigmenti koji su aktivni i estetski tj.Kao razređivač može da se tretira i voda prisutna u polimernim emulzijama-mešavina vode i nekih polimera rastvorljivih u vodi.radi sprečavanja sedimentacije pigmenta. su: .

Ugljenik (C) 70-80 % .pa se danas koriste veštački bitumeni dobijeni iz nafte. ulja mineralnog.pesak.Primenjuje se u kombinaciji sa epoksidnim smolama.alkalija.Bitumeni i katrani imaju dobru prionljivost za kamen. kaolina i slično. naftalina i drugih organskih jedinjenja. Katran je mrkocrna viskozna tečnost specifičnog mirisa.gde su prirodni vrlo deficitarni.U vezi sa ovim katran i epoksi-katranske formulacije se često koriste za antikorozionu zaštitu konstrukcija u tlu. estere.rastvora soli.GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 Za modifikaciju viskoziteta premaza i smanjenje skupljanja koriste se razna punila poput mljevene krede.Vodonik (H) 10-15 % Sumpor Azot (S) (N) 2-9 % 1 -5 % . krečnjačkog brašna (filer).na normalnoj temperaturi polukruta ili kruta lepljiva masa.2 % Bitumen ima znatno širu primenu od katrana. MATERIJALI NA BAZI PRIRODNIH POLIMERA U ovu grupu antikorozijskih materijala pripadaju zaštitna sredstva na bazi bitumena i katrana.pošto ga karakteriše vodonepropustljivost i hemijska otpornost na skoro sve rastvore soli.Mogu biti prirodni ili veštački. antracena. epoksikatranski premazi.sastavljena od mešavine različitih uljnih frakcija. Elementarni sastav bitumena : .beton. kada se dobijaju tzv. Bitumen nije otporan na naftu.kao i otpornošću na delovanje većine organskih kiselina. kao i materijali u kombinaciji katrana . alkohole. benzin. Katran se u antikorozione svrhe . Bitumeni i katrani se mogu svrstati u materijale koji se vrlo široko koriste u putogradnji.kao samostalan materijal primenjuje dosta retko.slobodnih ugljenika i manjih količina fenola . biljnog i životinjskog porijekla.neorganske kiseline i alkalije nižih koncetracija.Bitumeni i katrani su smeše visokomolekularnih ugljovodonika kao i drugih organskih jedinjenja na bazi sumpora kiseonika i azota.bitumena i sintetičkih polimera. hidroizolaciji i antikorozionoj zaštiti.katranske smole.opeku.čelik i druge materijale. Bitumen se definiše kao crna.Kiseonik (O) 0.6.Ovakvi premazi se odlikuju otpornošću na delovanje vode. 1. Bituepoksi se koristi kao premaz ili pasta u kombinaciji s . Spomenute mase imaju takav viskozitet da izgledaju kao paste pa se koriste za izravnavanje površina ili kao kitovi za popravak lokalnih oštećenja. ketone.

Navedeni materijali se koriste za zaštitu poroznih podloga kao što je beton. kamen.a da pri tome ostane vidljiva struktura i prirodna boja. Osim navedenih komponenti u lakove se dodaju plastifikatori. Kako se radi sa firnajzom? Jednostavno . Laneno ulje. Emajl je mešavina laka i pigmenta.Kao i lakovi. opeka i drvo. jednostavno ćete prebrisati višak pamučnom krpom. snegu. 'Firnajs' je baza za proizvodnju uljanih boja. s obzirom da se prirodna ulja sporo suše. Postoje dve vrste firnajza . No.GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 kvarcnim punilom. malter. vetru.8.alkidnih i drugih sintetičkih smola. ukopanih čeličnih ili AB rezervoara i slično. kuvano ulje je upravo tako – kuvano. Uveliko se koristi prilikom zaštite drveta koje će biti na suncu.četkom. oni su prozirni . Kao što ime kaže.U praksi se najčešće sreću lakovi na bazi ureaformaldehidnih. ona se stoga prerađuju u tzv.kuvano i antikuvano.Imamo i takozvane nitrolakove-jesu ratsvori nitroceluloze u određenim organskim rastvaračima. orahovog i suncokretovog ulja. (firnajz.transparentni . Površine premazane emajlom karakteriše povećan sjaj u odnosu na druge zaštitne premaze. Sačeka se 24 sata da se osuši firnajz i tako onoliko puta koliko je potrebno. 1. Impregnacije su posebni bezbojni lakovi koji lako penetriraju u poroznu površinu. epoksidni. S obzirom da lakovi ne sadrže punila.silikonskih.perhlorvinilnih. 1. firnajs) je jedan od sjajnih načina zaštite drveta od vlage.7. koji suši brže od ulja u izvornom obliku.mogu biti perhlorvinilni.kada se želi zaštiti drvo. FIRNISI I ULJANE MASNE BOJE Kao premazna zaštitna sredstva mogu se koristiti razna ulja biljnog porekla poput lanenog. Firnajs. Kada shvatite da drvo više neće da upija firnajz. konopljinog. valjkom ili špricanjem se premaže površina koja se zaštićuje. Kuvano ulje će se višetruko brže sušiti od nekuvanog ulja.s ilikonski i dr.Sami se koriste za obradu drveta . Viskozitet penetracijskog sredstva je vrlo nizak da bi se postigla čim veća dubina penetracije impregnacijskog sredstva. LAKOVI I EMAJLI Lakovi su bezbojne formulacije koje se dobiju miješanjem jedne ili više sintetičkih smola s lakoisparljivim organskim rastvaračima.poliestarskih. .epoksidnih. kiši. a služi kao zaštita čeličnih vodovodnih cijevi ukopanih u tlo. očvrščivaći i drugi dodaci za poboljšanje kvaliteta premaza.s različitom vrstom sjaja.

Kojom brzinom će korozija napredovati zavisi od mnogih faktora. baza. 1. METAL KAO PODLOGA ZA BOJENJE Metalne površine koje nisu zaštićene. relativne vlažnosti vazduha. valjkom ili špricanjem (po potrebi razredite originalnim razređivačem). korozije i prašine – obrišite površinu metala suvom krpom ili krpom natopljenom razređivačem. Dovoljno je da se pridržavate sledećeg redosleda: 1. kiselih oksida i drugih hemikalija. Proces korozije se ubrzava prisustvom kiselina. Uljani razređivač. izložene su dejstvu vlage i vazduha koji izazivaju pojavu korozije. OSNOVNI PRINCIPI PRIPREME METALNIH POVRŠINA ZA BOJENJE Stare površine obnovite poštujući ove korake 1. Uklonite stari premaz – natopite površinu nekim od razređivača (Nitro razređivač. smesa firnajsa i određenih pigmenata te predstavljaju aktivnu zaštitu premazanih površina. Metalni predmeti se uvek zaštićuju osnovnom bojom koja ima antikorozivno dejstvo i završnim premazom koji ima zaštitnu dekorativnu ulogu. 5. čelična četka). Koroziji su podložni svi neplemeniti metali i njihove legure.GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 Uljane boje su. Uklonite ostatke premaza. . Razređivač za odmašćivanje). čelična četka). a zatim mehanički odstranite stari premaz (šmirgla. Dejstvom korozije metalni predmeti se oštećuju površinski ili u celosti.9. Nanesite osnovnu boju četkom. fizičko-hemijskim putem. Obavezno uklonite tragove korozije – mehanički (šmirgla. vrste i dužine dejstva korozionih agenasa. 4. Neravnine i oštećenja na površini metala zapunite odgovarajućim kitom i posle sušenja obrusite. Uklonite prašinu i masnoću sa metala – krpom natopljenom razređivačem. 3. Nanesite pokrivnu boju posle propisanog međupremaznog intervala (osnovnu boju možete prethodno blago prebrusiti šmirglom). a najčešće koncentracije. itd. dakle. Nove površine ćete zaštititi daleko lakše i brže. temperature. 2. 6.

4. veoma je važno da se rad obavlja pod normalnim uslovima koji podrazumevaju temperaturu od 20 ±2 oC i vlažnost vazduha od 50-65%. odnosno boje. Pod dejstvom vlage. sunčevog zračenja i mikroorganizama. valjkom ili špricanjem ( po potrebi razredite originalnim razređivačem). 2. puca. a zatim očistite krpom natopljenom razređivačem. Ovo je veoma značajno. vodi ka velikom broju specijalnih zahteva koje mora da ispuni zaštitni premaz za drvo. Suvu u čistu površinu lagano prebrusite šmirglom. stari premaz se mora potpuno ukloniti do čistog drveta. 2. Drvo pre lakiranja treba osušiti na vlažnost od 8-12 %. zajedno sa činjenicom da ono „živi“ i „diše“. jer drvo i film laka. Raznovrsnost tipova drveta i njegove primene. usled variranja sadržaja vode u njemu. Nanesite osnovnu boju četkom. a zatim finija 320). Za reparaciju pokrivnim premazima dovoljno je dobro brušenje brusnim papirima (prvo krupnija granulacija od 120-180. imaju različite koeficijente zatezanja. zato je pravilan izbor premaznog sredstva od bitnog značaja. nezaštićeno drvo se suši. brušenjem. Ukoliko je u pitanju transparentni sistem. 3. organski materijal.GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 2. da bi se izbegle velike promene dimenzija. većinom izrađen od celuloze. Ukloniti brusnu prašinu i nečistoće četkom ili krpom. truli i gubi estetsku i upotrebnu vrednost. već premazane drvene površine 1. Ovi zahtevi su specifičniji i rigorozniji za premaze u eksterijeru nego za one vrste proizvoda namenjenih unutrašnjoj aplikaciji. Osnovni principi pripreme drvenih površina za bojenje i lakiranje Stare. DRVO KAO PODLOGA ZA BOJENJE I LAKIRANJE Drvo je prirodni. Dejstvom spoljašnjih uticaja drvo se razgrađuje fizički i hemijski. temperature. Nanesite pokrivnu boju posle propisanog međupremaznog intervala (osnovnu boju možete prethodno blago prebrusiti šmirglom). Kod površinske obrade drveta bilo kojom vrstom laka. .

U slučaju manjih površinskih defekata na drvetu (rupice. Suvu drvenu površinu dobro obrusiti (brusnim papirom granulacije 120-180) i očistiti od prašine.drveta i dr.1 SISTEMI ANTIKOROZIONE ZAŠTITE ORGANSKIM PREMAZNIM MATERIJALIMA Gore opisani materijali se koriste u okviru određenih sistema zaštite. Kod pokrivnih sistema moguće je posle brušenja starog premaza odmah naneti završni emajl. poravnati i nakon sušenja brusiti.betona . . 5. pri čemu u tom sistemu uvek figuriše nekoliko slojeva-premaza.Ovi slojevi se nanose preko različitih površina tako da možemo govoriti o sistemima zaštite metala . koji se posle sušenja brusi brusnim papirom granulacije 320. prema navedenim uputstvima za svaku vrstu laka. prema navedenim uputstvima za transparentne. odnosno pokrivne sisteme. Nove drvene površine 1. je prikazan opšti slučaj sistema antikorozione zaštite primenom organskih premaza . Efikasnost zaštite zavisi od mnog faktora kao što su: -odabranih materijala. Dalja obrada je jednostavna. Transparentna obrada zahteva osnovni lak. Nanošenje sledećih slojeva laka vrši se nakon potpunog sušenja prethodnog sloja. Na slici 3. pripremiti kit za drvo. 2. odnosno broja upotrebljenih slojeva -ukupne debljine slojeva -pripreme površine Priprema površine je jedan od bitnijih uslova za ostvarivanje visokog kvaliteta zaštite. pukotine).GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 3. 4. koji treba naneti špahtlom.

omogućava odlično prijanjanje osnovnih i završnih premaza i štiti metal od korozije.građevinske konstrukcije od aluminijuma.Dobija se nanošenjem tzv.epoksidnoj i dr.dok kod ostalih zaštite ostalih materijala ovaj sloj predstavlja penetracioni sloj). ) Pokrivni premazi se takodje najčešće nanose u debljinama od 30-50 μm.uljanoj.polivinilbutiralna kiselina koja se nanosi u debljini od 5-10 μm.alkidnoj. (6).U pojedinim slučajevima se koriste i premazna sredstva sa bitumenom.“Wash Primer“. Za zaštitu površina od lakih i obojenih metala koriste se takođe sistemi od dva osnovna i dva pokrivna premaza .osnovni premaz.pri čemu njihov izbor zavisi od uslova sredine .(5).GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 Sl.Osnovni premazi sadrže obavezno inhibitore korozije i nanose se se u debljnama 30-50 μm.koje moraju biti na bazi istih osnovnih supstanci kao i ostali slojevi sistema . 3. (4).Ovim pojmom obično označavamo skupinu procesa propadanja betona.najčešće su to lakovi i emajli.pokrivni premaz-koji se može nanositi u nekoliko slojeva pri čemu ovi slojevi predstavljaju samo fizičku zaštitu kako za materijal koji se štiti od korozije . koji nastaju kao posljedica hemijskih reakcija agresivnih stvari iz okoline i sastojaka cementnog kamena.-Komponente sistema antikorozione zaštite Preko određene podloge (1) se nanosi : (2). koji se nanose u jednom ili dva sloja direktno na pripremljenu površinu i putem koga se uspostavlja veza izmedju materijala koji se štiti i primenjenog sistema antikorozione zaštite( u slučaju metalnih površina u okviru ovog sloja su prisutni aktivni pigmenti. Betonske konstrukcijeKorozija betona. .završni premaz-stavlja se iz razloga dobijanja estetskih osobina.hlorkaučukovoj.sloj za ravnanje-koji se koristi pri zaštiti neravnih površina.aluminijuma i drugih metala drugi osnovni primer je najčešće tzv.pocinkovani limovi tada se kao univerzalni premaz koristi „wash primer“i neki drugi tip osnovnog premaza. masa za izravnavanje . (Wash primer je osnovni reaktivni jednokomponentni premaz koji se nanosi direktno na površinu metala.Ako se radi o elementima koji su izloženi dejstvu nromalnih atmosferskih uticaja .takoi za osnovne premaze-(Ovde su po pravilu prisutni pigmenti za dobijanje određene boje). Čelične konstrukcijeSe od korozije najčešće štite sistemima koji se sastoje od dva osnovna i dva pokrivna premaza.U zavisnosti od agresivnosti sredine osnovni premazi mogu da budu na različitim osnovama. (3).Ukoliko funkciju prvog osnovnog premaza imaju prevlake od cinka.

Ovakvi sistemi mogu .GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 se uvek štite sistemima koji se sastoje od jednogg penetracionog sloja i 2-3 pokrivna premaza.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful