GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2

1.UVOD:
Građevinski objekti tokom svoje eksploatacije izloženi su uticaju sredine u kojoj se nalaze.U zavisnosti od sredine u kojoj se nalaze kao i od vrste upotrebljenog materijala,ta sredina može ponašati destruktivno na naš objekat u uticati na vek njegovog trajanja,to jest sredina se ponaša agresivno prema našim objektima i dovodi do njihovog oštećenja pa čak i do kompletnog razaranja.Sve te pojave, bez obzira na način njihog nastanka nazivamo jednim imenom, KOROZIJA. Korozija predstavlja razaranje materijala koje nastaje složenim fizičko-hemijskim dejstvom okolne sredine.Korozija je proces dezintegracije metalnih i drugih kontrukcija u atome odnosno hemijska jedinjenja zbog hemijske reakcije sa materijala konstrukcije sa okolinom. Pitanjima korozije prvi se znanstveno bavio Mihail Vasiljevič Lomonosov (od 1756. godine). Naziv korozija potiče od latinske reči corrodere = izglodati, izgristi. Kada se pomene reč korozija obično se misli na metale(gvoždje i čelik) , međutim korozija napada idruge materijale,pa tako imamo koroziju keramičkih materijala,polimera,betona,plastike,stakla.Razgradnja ovih materijala je znatno sporija od razgradnje metala,zbog manje podložnosti tih materijala oksidaciji. Danas se u građevinarstvu koriste mnogobrojni materijali,ali su pre svega savremene konstrukcije sagrađene od betona i čelika,takozvane armirano betonske konstrukcije.Takođe smo danas svedoci ogromnih metalnih mostova za čije se održavanje izdvoje ogromne svote novca.Zbog velikog sadržaja metala u sebi, sve su one izložene koroziji, a to je još više izraženo danas gde imamo takozvane kisele kiše koje još pojačavaju procese korozije. Ustanovljeno je da godišnji troškovi zbog korozije metala, uključujući i mjere za zaštitu od korozije, iznose u visokoindustrijaliziranim zemljama do 1000 dolara po stanovniku. Poslednja opsežna istraživanja provedena u SAD u vremenu od 1999. do 2001. godine pokazala su da godišnji troškovi zbog korozije iznose oko 275 milijardi dolara što je oko 3% njihovog nacionalnog dohotka. Ovi podaci nisu potpuni jer ne obuhvaćaju sekundarne štete nastale zbog korozije, npr. nesreće, ugroženost zdravlja ljudi, gubici u proizvodnji, teške ekološke katastrofe, propadanje spomeničke baštine i dr. Iz navedenog proizlazi veliki značaj pravovremene i kvalitetne zaštite od korozije. Da bi se smanjili gubici usled pojave korozije danas su se razvili mnogi antikorozini materijali i zaštite koje nam pomažu da naši objekti budu otporniji i trajniji a cene njihovog održavanja i saniranja oštećenja usled korozije manje.

baza ili soli. pada u vidu slabe sumporne ili azotne kiseline i naziva se kiselom kišom. Posle nekog vremena. automobili i fabrike. -Korozija u tečnosti.GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 1.Posebno je jaka u industrijskim zonama i primorskim predjelima.5. pH vrednost kisele kiše je između 4 i 4. Slaba kiselina u kišnici može da nagrize krečnjak u građevinama i statuama.5. ali ako je tle bogato vodom može nastati i mikrobiološka korozija (anaerobne bakterije nalaze pogodne uslove za razvoj. Obuhvata procese u vlažnom vazduhu. Glavni uzročnici kiselih kiša su termoelektrane. ljudi nastoje da smanje količinu otpadnih gasova koje industrijske zemlje ispuštaju u vazduh. Kisele kiše obično izazivaju štete daleko od svojih stvarnih izvora. To znači da ona sadrži otprilike 40 puta više kiseline od običnih padavina.koja obuhvata pojavu razaranja materijala u direktnoj reakciji sa okolnom sredinom: vodom.vlage I ostalih gasova u vazduhu. Kad je u pitanju samo zemlja reč je o elektrohemijskoj koroziji. cisterne. Kisela kiša je kiša ili bilo koja druga padavina zagađena sumpor dioksidom. Kiša može i da reaguje s otpadnim gasovima koje ispuštajuelektrane. dim kao posledica grejanja i izduvni gasovi koji se stvaraju u saobraćaju. jer je krečnjak baznog sastava. Iz tog razloga. Kad se to desi. aerosolima i hemijskim zagadjivačima vazduha. noseći stubovi i sl. ugrožavajući biljnii životinjski svet u tim krajevima. kisela kiša polako zatruje jezera i vodotokove. Kisele kiše su uzrok povećanom intenzitetu atmosferske korozije. Dok je uobičajena pH vrednost kiše oko 5.1 PODELA KOROZIJE PREMA MESTU NASTANKA Prema mestu nastanka korozija može da bude: -Atmosferska korozija –Najraširenija vrsta korozije.Rezultat delovanja kiseonika . na kiši i insolaciji.koja deluje na konstrukcije ukopane u zemlju kao što su cevovodi. rastvorima kiselina. azotnim oksidima i drugimhemijskim jedinjenjima. na primer delovanje vode na armirano-betonske stubove koji se nalaze u vodi. Sva kiša je vrlo blago kisela. -Podzemna korozija. razaraju zaštitni sloj vodonika i izazivaju jaku lokalnu koroziju čeličnih delova) .Takvo je.

2 OSNOVNA SVOJSTVA ANTIKOROZIONIH MATERIJALA: Osnovna svosjtva antikorozionih materijala koja su značajna za njihovu primenu su: -gustina -poroznost i upijanje vode -vodonepropustljivost -otpornost na difuziju gasova -mehaničke otpornosti-čvrstoće pri pritisku. da se pod premazom podrazumeva antikoroziona zaštita debljine do 1 mm.termički otporne -dobro prionljive za podlogu -sposobne da podnesu elastične i plastične deformacije usled dilatiranja podloge 1. vodonepropustljive membrane.savijanju.Organske zaštitne premaze .zatezanju i udaru -stabilnost skupljanja i bubrenja -postojanost na niskim i visokim temperaturama -termički dilatiranje -duktilnost -otpornost na habanje -prionjljivost za različite podloge -koroziona otpornost prema agresivnim medijumima(gasovi.soli) Kao što vidimo za antikorozine materijale se traži da budu i vodonepropustljivi.koja se dobija primenom materijala niskog viskoziteta.Ostale antikorozione materijale organskog i neorganskog sastava Napominjemo.potpuno nepropustljive za tečnosti pod pritiskom -hemijski otporne i da pružaju otpor difuziji agresivnim medijumima .GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 1.međutim to nije uvek slučaj.baze. One treba da su: .kiseline.Zbog toga se često u okviru antikorozionih sistema zaštite koriste bitumenske ili polimerne hidroizolacije .dok se pojmom namaz .tzv.3 PODELA ANIKOROZIONIH MATERIJALA Sve antikorozione materijale o kojima ćemo govoriti podelićemo na dve osnovne grupe: .

Materijali na bazi sintetičkih polimera . od kojih svaki ima svoju ulogu. SL.GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 označavaju materijali sa većom debljinom sloja od 1 mm i većeg viskoziteta koji odgovara viskozitetu paste. 1. povećava otpor difuziji kiseonika prema površini metala i time se usporava proces korozije.1-Šematski prikaz sastava premaznih sredstava . Osnovni zadatak premaza je razdvajanje metalne podloge od okoline.Materijali na bazi prirodnih polimera . Sistem zaštite se obično sastoji od temeljnog sloja i jednog ili više pokrivnih slojeva. dekorativne ili obe svrhe.Firnisi i uljane(masne) boje Zaštitna sredstva o kojima govorimo su najčešće predstavljaju višekomponentne sisteme pri čemu su u opštem slučaju prisutne gradivne komponente date sledećom šemom. Zaštitno delovanje premaza je višestruko: premaz povećava. Najčešći oblik njihove zaštite je zaštita organskim premazima.4 ORGANSKI ZAŠTITNI PREMAZI Najveći dio metalnih konstrukcija (80 %) izložen je atmosferskom korozijskom delovanju.Lakovi i emajli . Premazi se nanose u zaštitne. Delimo ih na: .

To su obično alifatični ugljovodonici.alkoholi.ketoni. u premaznim sredstvima prisutni su i različiti rastvarači i razređivači.silikona i dr.vinilkaučuka. MATERIJALI NA BAZI SINTETIČKIH POLIMERA Kao što vidimo na slici 1.masti + + “+”-otporan (+)-ograničeno otporan EP-epoksidna smola HC-hlorkaučuk VE-vinilestar + + (+) + + + + + + + (+) + (+) + + (+) (+) (+) (+) + + (+) “-“ neotporan PU-poliuretanska smola FU-furanska smola PF-fenolna smola Sl.kada govorimo o materijalima na bazi sintetičkih polimera.što je od velikog značaja pri nanošenju premaza na . hlorkaučuka .U sledećoj tabeli je dat prikaz nekih od najčešće primenjivanih polimera i njihova hemijska otpornost na određene agresivne supstance. mogu biti polimeri tipa: alkida.GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 1. akrila. poliestera . Agresivni medijumi EP HC UP VE PU FU + + + + + + + + + + + + + PF + + + + + + + + + + + + Neorganske kiseline + + + Oksidacione kiseline (+) Kiseline sa flourom (+) (+) + Voda + + + Rastvori soli + + + Alkalije + + + Oksidacione alkalije + Alifatski rastvarači + (+) + Aromatski rastvarači Hlorirani rastvarači Alkoholi (+) (+) (+) Ketoni Estri Organske kiseline (+) + Ulja. 2 –Hemijske otpornosti nekih sintetičkih polimera Pored osnovnih supstanci.dok razređivači imaju ulogu regulisanja viskoziteta materijala. veziva su u principu kombinacije nekoliko supstanci pri čemu u njima osnovne supstance .estri. epoksida. poliuretana .fenolformaldehida.5. Bitan uslov koji ovi materijali moraju zadovoljiti jeste njihova hemijska otpornost na delovanje određenih agresivnih sredina.Rastvarači se primenjuju radi podešavanja koncetracije osnovne supstance.i dr.

imaju ulogu pigmenta-boje i ulogu pigmenta-inhibitora korozije.Oni se primenjuju radi : -regulisanja vremena sušenja polimerne formulacije.butadienstiroli dr. . .titandioksid (bijele boje). Postoje i pigmenti koji su aktivni i estetski tj.Ovo je vrlo izraženo kod antikorozione zaštite metala . Aditivi su supstance koje u premaznom sredstvu imaju različite uloge.radi sprečavanja sedimentacije pigmenta.premazi sa aktivnim pigmentima treba da budu prvi premazi u okviru sistema za zaštitu metalnih površina.akril.radi omogućavanja nanošenja zaštitnog sredstva u vidu tankog filma i dr.Tada. Obični pigmenti su stvari koje premazu daju izgled i boju.gvozdeni minij (crvene boje). . . . . . Oni u nekom smislu povećavaju trajnost premaza jer usporavaju proces starenja uzrokovan UV zračenjem i atmosferskim uticajima.pa mesto delovanja premaza u takvim slučajevima je na graničnoj površini između metala i premaza. Najpoznatiji pigmenti.radi povećanja savitljivosti(duktilnosti) osušenog premaza. Aktivni pigmenti su supstance koje svojim prisustvo utiču na smanjenje brzina korozionih procesa . ujedno i inhibitori korozije. Drugim rečima ovakvi pigmenti su tzv.olovni minij (crvene boje).a često i na njihovo potpuno zaustavljanje. . su: .već je u pitanju aktivna zaštita koja se ogleda u onemogućavanju pjave hemijskih ili elektrohemijskih procesa koji dovode do korozionih razaranja. ihibitori ( pasivizatori) korozije.pa stoga oni u pojedinim slučajevima predstavljaju osnovne faktore antikorozione zaštite.radi obezbeđenja tiksotropije materijala(sprečavanja slivanja premaza nanetog na vertikalne površine).cinkhromat (žute boje): .Kao razređivač može da se tretira i voda prisutna u polimernim emulzijama-mešavina vode i nekih polimera rastvorljivih u vodi.gde zaštitni premazi nemaju samo funkciju pasivne fizičke brane koja se suprostavlja delovanju agresivnih agenasa.hromoksid (zelene boje).cinkoksid (bijele boje).GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 određene površine. .Takvi polimeri su na primer –polivinilacetat.

epoksikatranski premazi.Kiseonik (O) 0. 1.gde su prirodni vrlo deficitarni. Bitumen nije otporan na naftu.na normalnoj temperaturi polukruta ili kruta lepljiva masa. kao i materijali u kombinaciji katrana . biljnog i životinjskog porijekla.Ugljenik (C) 70-80 % .pošto ga karakteriše vodonepropustljivost i hemijska otpornost na skoro sve rastvore soli.GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 Za modifikaciju viskoziteta premaza i smanjenje skupljanja koriste se razna punila poput mljevene krede.opeku. Bitumeni i katrani se mogu svrstati u materijale koji se vrlo široko koriste u putogradnji.Bitumeni i katrani su smeše visokomolekularnih ugljovodonika kao i drugih organskih jedinjenja na bazi sumpora kiseonika i azota. naftalina i drugih organskih jedinjenja. Bitumen se definiše kao crna. ketone.neorganske kiseline i alkalije nižih koncetracija. Elementarni sastav bitumena : .sastavljena od mešavine različitih uljnih frakcija.slobodnih ugljenika i manjih količina fenola .6. MATERIJALI NA BAZI PRIRODNIH POLIMERA U ovu grupu antikorozijskih materijala pripadaju zaštitna sredstva na bazi bitumena i katrana. Katran je mrkocrna viskozna tečnost specifičnog mirisa. estere.U vezi sa ovim katran i epoksi-katranske formulacije se često koriste za antikorozionu zaštitu konstrukcija u tlu.alkalija. kaolina i slično. hidroizolaciji i antikorozionoj zaštiti.pesak.2 % Bitumen ima znatno širu primenu od katrana.rastvora soli.čelik i druge materijale. Bituepoksi se koristi kao premaz ili pasta u kombinaciji s .kao i otpornošću na delovanje većine organskih kiselina.bitumena i sintetičkih polimera. benzin. Spomenute mase imaju takav viskozitet da izgledaju kao paste pa se koriste za izravnavanje površina ili kao kitovi za popravak lokalnih oštećenja.beton. Katran se u antikorozione svrhe .Mogu biti prirodni ili veštački. kada se dobijaju tzv. antracena.Ovakvi premazi se odlikuju otpornošću na delovanje vode.katranske smole.Primenjuje se u kombinaciji sa epoksidnim smolama.kao samostalan materijal primenjuje dosta retko.pa se danas koriste veštački bitumeni dobijeni iz nafte. krečnjačkog brašna (filer).Bitumeni i katrani imaju dobru prionljivost za kamen. alkohole. ulja mineralnog.Vodonik (H) 10-15 % Sumpor Azot (S) (N) 2-9 % 1 -5 % .

poliestarskih. snegu. očvrščivaći i drugi dodaci za poboljšanje kvaliteta premaza. malter. Površine premazane emajlom karakteriše povećan sjaj u odnosu na druge zaštitne premaze. Uveliko se koristi prilikom zaštite drveta koje će biti na suncu. Impregnacije su posebni bezbojni lakovi koji lako penetriraju u poroznu površinu.transparentni .7. Kao što ime kaže.GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 kvarcnim punilom. Navedeni materijali se koriste za zaštitu poroznih podloga kao što je beton.s ilikonski i dr. (firnajz.Sami se koriste za obradu drveta .mogu biti perhlorvinilni. oni su prozirni .kuvano i antikuvano. Kako se radi sa firnajzom? Jednostavno . ona se stoga prerađuju u tzv. firnajs) je jedan od sjajnih načina zaštite drveta od vlage. kiši. opeka i drvo. 1.alkidnih i drugih sintetičkih smola. No. Laneno ulje.8.kada se želi zaštiti drvo. FIRNISI I ULJANE MASNE BOJE Kao premazna zaštitna sredstva mogu se koristiti razna ulja biljnog porekla poput lanenog. 'Firnajs' je baza za proizvodnju uljanih boja. vetru.U praksi se najčešće sreću lakovi na bazi ureaformaldehidnih. Emajl je mešavina laka i pigmenta. konopljinog. Kuvano ulje će se višetruko brže sušiti od nekuvanog ulja. Firnajs. Postoje dve vrste firnajza . . Viskozitet penetracijskog sredstva je vrlo nizak da bi se postigla čim veća dubina penetracije impregnacijskog sredstva.četkom.perhlorvinilnih.s različitom vrstom sjaja.a da pri tome ostane vidljiva struktura i prirodna boja. S obzirom da lakovi ne sadrže punila. LAKOVI I EMAJLI Lakovi su bezbojne formulacije koje se dobiju miješanjem jedne ili više sintetičkih smola s lakoisparljivim organskim rastvaračima.silikonskih. Kada shvatite da drvo više neće da upija firnajz.Kao i lakovi.Imamo i takozvane nitrolakove-jesu ratsvori nitroceluloze u određenim organskim rastvaračima. ukopanih čeličnih ili AB rezervoara i slično. epoksidni. a služi kao zaštita čeličnih vodovodnih cijevi ukopanih u tlo. 1. Sačeka se 24 sata da se osuši firnajz i tako onoliko puta koliko je potrebno. s obzirom da se prirodna ulja sporo suše. jednostavno ćete prebrisati višak pamučnom krpom. Osim navedenih komponenti u lakove se dodaju plastifikatori. valjkom ili špricanjem se premaže površina koja se zaštićuje. orahovog i suncokretovog ulja.epoksidnih. koji suši brže od ulja u izvornom obliku. kamen. kuvano ulje je upravo tako – kuvano.

9. valjkom ili špricanjem (po potrebi razredite originalnim razređivačem). Obavezno uklonite tragove korozije – mehanički (šmirgla. temperature. Nanesite osnovnu boju četkom. Dejstvom korozije metalni predmeti se oštećuju površinski ili u celosti. dakle. a najčešće koncentracije. Neravnine i oštećenja na površini metala zapunite odgovarajućim kitom i posle sušenja obrusite. kiselih oksida i drugih hemikalija. 1.GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 Uljane boje su. Dovoljno je da se pridržavate sledećeg redosleda: 1. 5. fizičko-hemijskim putem. Koroziji su podložni svi neplemeniti metali i njihove legure. Uklonite prašinu i masnoću sa metala – krpom natopljenom razređivačem. čelična četka). Kojom brzinom će korozija napredovati zavisi od mnogih faktora. Uklonite stari premaz – natopite površinu nekim od razređivača (Nitro razređivač. relativne vlažnosti vazduha. čelična četka). Razređivač za odmašćivanje). Uljani razređivač. OSNOVNI PRINCIPI PRIPREME METALNIH POVRŠINA ZA BOJENJE Stare površine obnovite poštujući ove korake 1. Uklonite ostatke premaza. Nove površine ćete zaštititi daleko lakše i brže. 3. 4. Metalni predmeti se uvek zaštićuju osnovnom bojom koja ima antikorozivno dejstvo i završnim premazom koji ima zaštitnu dekorativnu ulogu. Proces korozije se ubrzava prisustvom kiselina. izložene su dejstvu vlage i vazduha koji izazivaju pojavu korozije. korozije i prašine – obrišite površinu metala suvom krpom ili krpom natopljenom razređivačem. baza. 6. METAL KAO PODLOGA ZA BOJENJE Metalne površine koje nisu zaštićene. 2. itd. vrste i dužine dejstva korozionih agenasa. a zatim mehanički odstranite stari premaz (šmirgla. smesa firnajsa i određenih pigmenata te predstavljaju aktivnu zaštitu premazanih površina. Nanesite pokrivnu boju posle propisanog međupremaznog intervala (osnovnu boju možete prethodno blago prebrusiti šmirglom). .

da bi se izbegle velike promene dimenzija. vodi ka velikom broju specijalnih zahteva koje mora da ispuni zaštitni premaz za drvo. 4. jer drvo i film laka. a zatim očistite krpom natopljenom razređivačem. a zatim finija 320). 2. . Raznovrsnost tipova drveta i njegove primene. Ovi zahtevi su specifičniji i rigorozniji za premaze u eksterijeru nego za one vrste proizvoda namenjenih unutrašnjoj aplikaciji. sunčevog zračenja i mikroorganizama. organski materijal. Suvu u čistu površinu lagano prebrusite šmirglom. Ukloniti brusnu prašinu i nečistoće četkom ili krpom. već premazane drvene površine 1. temperature.GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 2. usled variranja sadržaja vode u njemu. zajedno sa činjenicom da ono „živi“ i „diše“. DRVO KAO PODLOGA ZA BOJENJE I LAKIRANJE Drvo je prirodni. valjkom ili špricanjem ( po potrebi razredite originalnim razređivačem). Osnovni principi pripreme drvenih površina za bojenje i lakiranje Stare. Nanesite osnovnu boju četkom. 3. većinom izrađen od celuloze. Za reparaciju pokrivnim premazima dovoljno je dobro brušenje brusnim papirima (prvo krupnija granulacija od 120-180. Dejstvom spoljašnjih uticaja drvo se razgrađuje fizički i hemijski. truli i gubi estetsku i upotrebnu vrednost. odnosno boje. Nanesite pokrivnu boju posle propisanog međupremaznog intervala (osnovnu boju možete prethodno blago prebrusiti šmirglom). Ovo je veoma značajno. Kod površinske obrade drveta bilo kojom vrstom laka. Pod dejstvom vlage. Ukoliko je u pitanju transparentni sistem. zato je pravilan izbor premaznog sredstva od bitnog značaja. puca. veoma je važno da se rad obavlja pod normalnim uslovima koji podrazumevaju temperaturu od 20 ±2 oC i vlažnost vazduha od 50-65%. 2. nezaštićeno drvo se suši. brušenjem. imaju različite koeficijente zatezanja. stari premaz se mora potpuno ukloniti do čistog drveta. Drvo pre lakiranja treba osušiti na vlažnost od 8-12 %.

poravnati i nakon sušenja brusiti. Transparentna obrada zahteva osnovni lak. pri čemu u tom sistemu uvek figuriše nekoliko slojeva-premaza.1 SISTEMI ANTIKOROZIONE ZAŠTITE ORGANSKIM PREMAZNIM MATERIJALIMA Gore opisani materijali se koriste u okviru određenih sistema zaštite. Suvu drvenu površinu dobro obrusiti (brusnim papirom granulacije 120-180) i očistiti od prašine.Ovi slojevi se nanose preko različitih površina tako da možemo govoriti o sistemima zaštite metala . 4. Dalja obrada je jednostavna. Nove drvene površine 1. Efikasnost zaštite zavisi od mnog faktora kao što su: -odabranih materijala. je prikazan opšti slučaj sistema antikorozione zaštite primenom organskih premaza . odnosno pokrivne sisteme.drveta i dr. . koji se posle sušenja brusi brusnim papirom granulacije 320.betona . pukotine). 5. koji treba naneti špahtlom.GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 3. 2. odnosno broja upotrebljenih slojeva -ukupne debljine slojeva -pripreme površine Priprema površine je jedan od bitnijih uslova za ostvarivanje visokog kvaliteta zaštite. Kod pokrivnih sistema moguće je posle brušenja starog premaza odmah naneti završni emajl. prema navedenim uputstvima za transparentne. U slučaju manjih površinskih defekata na drvetu (rupice. Nanošenje sledećih slojeva laka vrši se nakon potpunog sušenja prethodnog sloja. pripremiti kit za drvo. prema navedenim uputstvima za svaku vrstu laka. Na slici 3.

(Wash primer je osnovni reaktivni jednokomponentni premaz koji se nanosi direktno na površinu metala.dok kod ostalih zaštite ostalih materijala ovaj sloj predstavlja penetracioni sloj).pri čemu njihov izbor zavisi od uslova sredine . Čelične konstrukcijeSe od korozije najčešće štite sistemima koji se sastoje od dva osnovna i dva pokrivna premaza. (6).uljanoj.Ukoliko funkciju prvog osnovnog premaza imaju prevlake od cinka.takoi za osnovne premaze-(Ovde su po pravilu prisutni pigmenti za dobijanje određene boje).građevinske konstrukcije od aluminijuma.Ako se radi o elementima koji su izloženi dejstvu nromalnih atmosferskih uticaja .U pojedinim slučajevima se koriste i premazna sredstva sa bitumenom.najčešće su to lakovi i emajli. . masa za izravnavanje .Dobija se nanošenjem tzv. koji se nanose u jednom ili dva sloja direktno na pripremljenu površinu i putem koga se uspostavlja veza izmedju materijala koji se štiti i primenjenog sistema antikorozione zaštite( u slučaju metalnih površina u okviru ovog sloja su prisutni aktivni pigmenti.“Wash Primer“.osnovni premaz. ) Pokrivni premazi se takodje najčešće nanose u debljinama od 30-50 μm.sloj za ravnanje-koji se koristi pri zaštiti neravnih površina.koje moraju biti na bazi istih osnovnih supstanci kao i ostali slojevi sistema .GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 Sl.epoksidnoj i dr.(5).polivinilbutiralna kiselina koja se nanosi u debljini od 5-10 μm. (4).aluminijuma i drugih metala drugi osnovni primer je najčešće tzv.završni premaz-stavlja se iz razloga dobijanja estetskih osobina.pocinkovani limovi tada se kao univerzalni premaz koristi „wash primer“i neki drugi tip osnovnog premaza.pokrivni premaz-koji se može nanositi u nekoliko slojeva pri čemu ovi slojevi predstavljaju samo fizičku zaštitu kako za materijal koji se štiti od korozije . Za zaštitu površina od lakih i obojenih metala koriste se takođe sistemi od dva osnovna i dva pokrivna premaza . koji nastaju kao posljedica hemijskih reakcija agresivnih stvari iz okoline i sastojaka cementnog kamena. 3. Betonske konstrukcijeKorozija betona.U zavisnosti od agresivnosti sredine osnovni premazi mogu da budu na različitim osnovama.alkidnoj.hlorkaučukovoj. (3).Ovim pojmom obično označavamo skupinu procesa propadanja betona.Osnovni premazi sadrže obavezno inhibitore korozije i nanose se se u debljnama 30-50 μm.-Komponente sistema antikorozione zaštite Preko određene podloge (1) se nanosi : (2). omogućava odlično prijanjanje osnovnih i završnih premaza i štiti metal od korozije.

Ovakvi sistemi mogu .GRAĐEVINSKI MATERIJALI 2 se uvek štite sistemima koji se sastoje od jednogg penetracionog sloja i 2-3 pokrivna premaza.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful